Katalog 1

од

П А Н Ч Е ВАЧ К Е УЧЕНИЦЕ И ЦИРИШКЕ СТУДЕНТКИЊЕ до

НАЈУГЛЕДНИЈЕ ЛЕКАРКЕ др Марија Вучетић-Прита

Ову пу бликацију објавио је Ис торијски архив у Панчеву 2014. године.

Ову публикацију објавио је Историјски архив у Панчеву 2014. године.

ОД ПАНЧЕВАЧКЕ УЧЕНИЦЕ И ЦИРИШКЕ СТУДЕНТКИЊЕ ДО НАЈУГЛЕДНИЈЕ ЛЕКАРКЕ др Марија Вучетић-Прита

„ . . . зл а т но, д о бро и с к ром но д е војче , к оје је пол е т е ло н а н ау к е н а к р и ли м а н е ви ђ е ног о д у ш е вље ња“. Маријин супруг и биограф др Никола Вучетић.

Вучетићи, Нишка болница, јануар 1915.

Марија са мајком у Цириху 1885.

4

Докторка Марија Кратки, непоновљиви период краја 19. века обиловао је снагом даровитих, вредних и храбрих жена, које су, иако спутане традицијом и законима, стале у одбрану права жена, почев од права на образовање. Потреба за хватањем корака са западним деловима Европе, поткрепљена укидањима феудализма, Војне границе и кућних задруга, али и очуваним просветитељским наслеђем, донела је промену положаја жене и у Хабзбу ршкој монархији. Како је, до тада неприкосновена, одговорност жене-

Маријина мајка Милева са својим сестрама, око 1862, прва горе десно.

мајке допуњена новом, одговорношћу према свом народу, једне су ту нову улогу оствариле достојно пратећи своје мужеве у јавном животу, друге у чешћем у оснивању виших школа за девојке. Прва таква установа Срба у Угарској отворена је 1874. у Панчеву, по угледу на немачке женске школе и на Вишу женску школу у Београду. Највиши изданак панчевачке Српске више девојачке школе била је др Марија Прита, прва жена-лекар у Угарској, друга у Српству.

Извод из матичне књиге рођених 1866.

5

Прите и Вучетићи, око 1900.

6

Позивница за свадбу др Николе Вучетића и др Марије Прите 1893. у Панчеву.

Марија Прита рођена је 4. (16.) априла 1866. у Селеушу. Њен отац Ђорђе био је власник великог имања и водио је угледну трговачку радњу у Панчеву. У овом граду Марија је, као одлична у ченица, завршила основну и, 1880, Вишу девојачку школу. Маријина мајка Милева, родом из доловске породице Станисављевић, била је осећајна, мудра и школована жена, која је после Ђорђеве смрти сама подизала децу. Када јој је Марија поверила како сања да постане лекар, Милева је, упркос одвраћањима околине, подржала ћерку. Прва препрека на Маријином путу било је то што није имала завршену класичну гимназију, а полагање матуре није јој дозвољено ни у Панчеву, ни у Новом Саду, ни у Карловцима. Очајна, отишла је у Београд, код др Драге Љочић, прве Српкиње-лекара, која је посаветовала

Телеграм – честитка др Лазе Костића поводом венчања.

да се у Цирих обрати с молбом да тамо заврши гимназију. На Маријину неверицу и велику радост, стигао је повољан одговор. Кућа професора ШвајцерСидлера, који се бесплатно прихватио да је поду чава класичним наукама, била је за њу отворена као родитељска, а његове унуке постале су јој другарице. Тај универзитетски професор био је искрени заштитник женског напретка. Марија је узвратила тиме што је са одличним успехом положила матурски испит, а затим се уписала на Медицински факултет Циришког универзитета. И лабораторијски и клинички радови протицали су јој скоро са лакоћом, испите је полагала са одличним оценама и на време, такође и државни испит и докторат, који је чак и штампала као књигу, запажену у тадашњој медицинској литератури.

7

Фијакер испред куће у Београду, Јелица са гувернантом.

8

Венчање др Марије и др Николе Вучетића, Панчево, 1893.

9

Крштење Душице, 1907.

10

Марија, Јелица и Никола око 1900.

11

Др Марија са унуком Предрагом Нешковићем, Швајцарска, 1921.

12

Марија, Јелица и Никола у својој старој кући у Краља Милана у Београду.

У међувремену, верена је за др Николу Ву четића, који се, поред медицине, бавио писањем поезије. Панчевачки „Весник“ је у броју од 28. јула 1893. писао: „Као што чујемо, ових дана промовисана је на Циришком свеу чилишту госпођица Марија Прита за доктора целокупне медицине. Ово је прва Српкиња из Угарске која је постала доктором, то је значајно, али је за нас утолико значајније што је госпођица Марија Панчевка. Честитамо јој од срца.“ Исти лист у следећем броју објавио је вест: „Госпођица др Марија Прита верила се у прошлу недељу, 31. јула 1893, са господином Николом Ву четићем, општинским лечником у Шапцу. Честитамо и желимо им сваку срећу у будућем брачном животу.“ Марија је постављена за лекара у болници у Шапцу и убрзо се прочула по знању и предусретљивости, а жене су имале више слободе да јој се повере него што би мушком лекару. На целом словенском југу тада је радила још само једна жена-лекар, др Драга ЉочићМилошевић, која је и била Маријин узор. Боравила је на усавршавању у Бечу, на клиници гинеколога др Храбака. У Бечу је родила и своје прво дете, Јелицу. Другу кћи, Душицу, родила је пет година касније, у Београду.

13

14

Душица и Марија, Шемеринг, 1926.

Визит-карте и писмо захвалности на саучешћу поводом смрти Душице.

Брачни пар Вучетић прешао је 1896. године у Београд, где је она до Балканских ратова водила приватну праксу, а онда, док је Никола био на фронт у, замењивала је супруга на мест у општинског лекара. За време Првог светског рата Марија је била пожртвована као лекар Нишке болнице, која је радила и за време повлачења преко Албаније, на Крфу и Солунском фронт у. Пред крај рата Вучетићи су с млађом ћерком отишли у Лозану, где се старија Јелица ускоро удала и родила сина Предрага. Марија је с Душицом прешла у Тулон, као лекарка Инвалидског одреда. Нажалост, неколико година касније, њена ћерка Душица, ст уденткиња права, разболела се и умрла. Др Марија Вучетић-Прита постала је носилац Албанске споменице, одличја Трећег степена Св. Саве, ордена Црвеног крста, Крста милосрђа и Ратне споменице 1914-18. По повратку у Београд радила је у Првој армијској болници, а затим, све до 1949, као лекар у својој приватној ординацији. Блага, предана позиву и посебно посвећена лечењу неплодности код жена, докторка Марија је захвалним пацијенткињама деловала узвишено. Била је председница Друштва београдских жена-лекара, оснивач Женске странке, активна у Материнском удружењу, Српском архиву за целокупно лекарство, Дому у ченица.

15

Марија и Никола Вучетић, Врњачка Бања око 1937.

16

Организовала је изградњу Меморијалболнице Лејди Каудри на Дедињу, која је, „бездушним расипањем“ и бахатошћу тадашње власти, задужена и затворена. Пред тим сазнањем стајала је достојанствено и чисте савести, али је жалила што и у лекарском друштву има „тако бедних чланова“, још више што међу њима предњаче жене. Покушавала је и да нађе оправдање за њих и себи утеху у томе што је болница, иако су жене остале лишене установе за лечење, ипак радила. Марија је писала и стру чне радове: Домаћица као помоћница лекару, Мати или дојкиња, Шта ћемо са мидерима, Откуд нашем женскињу мисли о нерађању, Колико има истине у Прилогу годишњем извештају Друштва београдских жена лекара.

Марија с праунуцима Мирјаном и Николом.

Стара кућа у Улици краља Милана, 1929. године.

17

Извод из матичне књиге рођених 1866.

18

Извод из књиге венчаних у Успењској цркви у Панчеву, 24. август 1893.

Текст посвећен др Марији, најстаријем лекару у Србији, објављен у „Београдској недељи“, или „Новостима“, 1953.

In memoriam, „Борба“, 21. август 1954.

Обавештење о смрти др Марије Вучетић-Прита, 19. август 1954.

19

Нишка болница, 1914.

20

Призрен, 7. новембар 1915.: Дозвола за одлазак у Црну Гору и даље, после расформирања Војне болнице у Нишу. ,,Виђена за Скадар преко Плавнице.“ Плавница је била железничка станица и мала лука на ушћу истоимене речице у Скадарско језеро. Одатле је краљ Никола Петровић отишао бродом у изгнанство.

Марија и Никола са обе ћерке, 1914.

21

22

Вучетићи, Нишка болница, јануар 1915.

Списак људи на сликама 1) и 2), Резервна болница, Ниш, 3. јануара 1915.

Девета резервна војна болница, Ниш, 3. јануара 1915.

Маријин супруг и биограф написао је да је била „златно, добро и скромно девојче, које је полетело на науке на крилима невиђеног одушевљења“, целог века верна идеалу лекара, а у животним недаћама велика као и у срећи. Умрла је 1954. и сахрањена на Новом гробљу у Београду. У Панчеву једна мала улица носи име Марије Прите, а њени праунуци, Мирјана Нешковић-Солдић и Никола Нешковић, с љубављу су сачували изворе из Маријиног вредног живота. Оставила је траг у деценијама хуманог рада, а њеним трагом пошле су десетине девојака, од којих је свака, посвећена науци или уметности, „прекорачила границе дојакошњег деловања српске жене“, како је лепо записала једна од њих.

23

Др Марија с ћеркама Душицом и Јелицом, 1915, или 1916.

24

Постављење др Марије Вучетић-Прита за лекара у Тулону 1918.

25

Вучетићи, Лозана, 1916, или 1917.

26

Пасош Краљевине Србије без слике из 1907. са назнаком: ,,У другом стању је“.

Ратни пасош са сликама мужа др Николе Вучетића и ћерке Душице из 1913. године.

Пасош Краљевине Југославије са сликом, 1937. година.

27

Темишвар, 1880.

28

Цирих, 1885.

Матурско сведочанство, Цирих, 23. априла 1887. Сведочанство о завршеном трећем разреду Српске више девојачке школе у Панчеву, 27. јуна 1879.

Писмо од 30. августа 1883. којим Милева Прита из Панчева моли за своју ћерку Марију одобрење Високог краљевског земаљског одјела за богоштовље да ванредно полаже испите у Карловачкој гимназији.

Негативан одговор Карловачке гимназије, Загреб, 13. септембра 1883.

Оригинал матурске дипломе Високе школе у Цириху, 1887.

29

30

Беч, 1892.

Диплома Медицинског факултета Универзитета у Цириху.

31

Маријине студентске белешке из хирургије, Медицински факултет у Цириху, око 1889.

Индекс Универзитета у Цириху 1891.

32

Индекс Универзитета у Цириху 1887-1891, 2 стране.

Рукопис дипломског рада др Марије Прита, Медицински факултет у Цириху, 1892-1893.

Дипломски рад др Марије Прита штампан у Бечу 1893.

33

Др Вучетић дошао у Шабац, лист „Либерал“, 19. август 1893, стр. 3.

34

Ипак, Марија је у свом народу неправедно заборављена. Ниједна улица у Београду не зове се по њој, чак ни болница на Дедињу у чијем стварању је у чествовала, нити на згради у Краља Милана 34 постоји табла са натписом који би подсећао пролазнике да је ту живела и радила др Марија Ву четић-Прита, једна од првих жена-лекара у Европи. др Ивана Б. Спасовић, историчар. Уверење о постављењу у Шабачку болницу, 22. децембра 1893.

Писмо деканата Медицинског факултета у Цириху, др Марији ВучетићПрита у Шапцу.

Решење Министарства унутрашњих дела Краљевине Србије од 28. новембра 1896. да др Марија Вучетић-Прита може да обавља лекарску праксу.

35

Др Марија Вучетић Прита око 1925. године.

36

Др Марија Вучетић Прита 26. јуна 1937. године.

Чекаоница у ординацији.

Разни рецепти др Марије Вучетић-Прита, у Београду од 1900. до 1954.

Др Марија Вучетић Прита, лето 1953. године.

37

Др Марија Вучетић Прита, у свом стану, 1953. године.

38

Диплома почасног члана Материнског друштва из 1911.

Одликовање Српског друштва Црвеног крста 1914. године.

Почасна Диплома Савеза руских ратних инвалида у Краљевини Југославији, маја 1931. године.

39

Историјски архив у Панчеву захваљује праунуцима др Марије Вучетић-Прите, Мирјани Нешковић-Солдић и Николи Нешковићу, на уступљеним фотографијама и документима из породичне заоставштине. Приређивање ове изложбе омогућили су Министарство културе Републике Србије и Секретаријат за културу Аутономне покрајине Војводине. ОД ПАНЧЕВАЧКЕ УЧЕНИЦЕ И ЦИРИШКЕ СТУДЕНТКИЊЕ ДО НАЈУГЛЕДНИЈЕ ЛЕКАРКЕ др Марија Вучетић-Прита Каталог изложбе АУТОРИ Др Ивана Спасовић и Милан Јакшић ИЗДАВАЧ Историјски архив у Панчеву, Немањина 7 ДИЗАЈН Зоран Величковић и Милан Јакшић ТЕХНИЧКА ПРИПРЕМА Никола Нешковић новинар и Милан Јакшић ISBN 978-86-6279-007-1 ТИРАЖ 500 Панчево 2014.