Kolubara 1114

ЈП ЕПС - ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ПРОИЗВОДЊУ, ПРЕРАДУ И ТРАНСПОРТ УГЉА РУДАРСКОГ БАСЕНА „КОЛУБАРА” Д.О.О. ЛАЗАРЕВАЦ

КОЛУБАРА g Број 1114 g 31. јануар 2014. g Година LIV g Излази месечно

Друга рекордна производња g Успешне године рударског лидера g Нови софтвери у „Колубари” g Висок степен солидарности

Оснивач Привредног друштва: ЈП „Електропривреда Србије” В. д. генералног директора: Александар Обрадовић Оснивач и издавач: Привредно друштво за производњу, прераду и транспорт угља Рударски басен „Колубара” д.о.о. Директор РБ „Колубара”: Милорад Грчић Руководилац Одељења за информисање и главни и одговорни уредник: Проф. др Милорад Ђоковић Технички уредник: Милош Павловић Фото-репортери: Александар Рашин, Милан Цвијетић Адреса Одељења за информисање и Редакције листа „Колубара”: Карађорђева 37, 11550 Лазаревац Тел: 011/785-5087, 785-5086, 785-5089 www.rbkolubara.rs redakcija@rbkolubara.rs Насловна страна: Детаљ са „Тамнава-Западног поља”

(Снимио: Милан Цвијетић)

Последња страна: Детаљ са „Тамнава-Западног поља”

(Снимио: Милан Цвијетић)

31. јануар 2014, бр. 1114 Тираж: 15.000 примерака Први број изашао 24. септембра 1960. године Штампа: Службени гласник, Београд, Јована Ристића 1, Штампарија, Лазаревачки друм 13-15

Агенција за привредне регистре Србије – NV000060 CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 658(497.11) (085.3) Месечно: ISSN 1451-2890=Колубара (Лазаревац) COBISS.SR-ID 18604290

САДРЖАЈ Актуелно „Зелена” страна „Колубаре”..............................................4 Милијардита тона...........................................................5 Друга рекордна годишња производња лигнита...................6 У знаку испуњења плана и милијардите тоне....................9 Отварање тржишта енергије.........................................12 Унапредити односе са купцима.......................................14 Орден Светог владике Николаја Милораду Грчићу...........15

КОЛУБАРА

број 1114, 31. јануар 2014.

ОГРАНЦИ

„Тамнава-Запад” обезбедила половину производње

Идеје за велике пројекте..............................................16-17 Нови софтвери олакшавају посао............................. 18-19 Година успешног пословања....................................... 20-21 Оправдале указано поверење..................................... 22-23 Награђени најбољи..........................................................24 Висок степен солидарности...........................................25

7

репортажа Између мита, археологије и љубавних прича.......... 26-27 наш гост Мајстор документарне фотографије...................... 28-29 издвојена предузећа Велики потенцијал стрелишта у „Тамнави”................31

Новогодишња ноћ на „седмици”

8

хроника Негују братске везе..........................................................32

Интервју са Михаилом Петровићем, замеником директора РБ „Колубара”

култура Стихови с друге стране тишине....................................33 Обмане обавештајаца.....................................................34 спорт

10-11

КО Л У Б � Б Бррој ројј 1111 1 4 � 11 31. јануар

БАСЕНА

„КОЛУБ

АРА” Д.О

.О. ЛАЗА РЕВАЦ

И до самог врха................................................................36 Лауреати – Јована и Душан...........................................37

2014. � Год ина

А РА

LIV V � Из лази

месечно

Оправдале указано поверење

ЈП ЕПС

- ЛИСТ

ПРИВРЕ ДН

ОГ ДРУШ

ТВА ЗА

ПРОИЗВ ОД

ЊУ, ПР ЕРАД

У И ТРАН

СПОРТ

УГЉА РУ ДА

РСКОГ

22-23

Друга р екордн произво а дња � Успе шне године ру дарског лидера софтве ри у „К олубари” � Висо к степен солидарн ости

� Нови

Наш гост: Имре Сабо

28-29

4

људи и догађаји

Погинуо радник „КолубараУслуга” Иван Мијаиловић

Н

„Зелена” страна „Колубаре”

У

з сталне напоре да се одржи ниво производње угља, менаџмент РБ „Колубара”, највећег произ­ вођача угља у земљи, интензивно ради на реализацији пројеката унапређења заштите животне средине. Највећа инвестиција у овој области је реализација првог „зеленог пројекта” под називом „Унапређење заштите животне средине у Колубарском угљеном басену”, вредног 182 милиона евра. Финансира се кредитним средствима Европске банке за обнову и развој (ЕBRD) са 80 милиона, Немачке развојне банке (КfW) са 74 милиона, и сопственим средствима „Електропривреде Србије” од 28 милиона евра. Програм за реализацију мера за ублажавање ути­ цаја на животну средину ПК „Тамнава-Западно поље” и ПК Поље „Ц” поверен је Огранку „Пројект”. Први састанак са обрађивачима је одржан крајем марта 2013. године, а до половине априла усвојена је концепција за израду предметног документа. Пројектни тим Ог­ ранка „Пројект” упутио је захтев да им се доставе директиве ЕУ и процедуре EBRD банке, а затражена је и стручна подршка од стране Одбора за управљање пројектом у ЈП ЕПС. Радна верзија документа завршена је у октобру 2013. године. Активно се ради на реализацији активности, уз поштовање строгих услова европских кредитора. Други пројекти који се реализују у РБ „Колубара” су третман отпадних вода из комплекса „ТамнаваЗападно поље”, „Тамнава-Источно поље” и погона „Дробилане” у Каленићу, План мониторинга животне средине и Пројекат за уређење регионалног водног режима. Успостављен је мониторинг квалитета вода река Колубара и Пештан, у складу са директивом ЕУ о водама. Уградњом постројења за пречишћавање отпадних вода у насељима која припадају површинским коповима спречава се додатно загађање локалних водотокова, а инсталирањем првих протокометара, у складу са законом, мери се количина испуштених отпадних вода са копова. Преко аутоматских мерних станица прати се еми­ сија отпадних гасова из свих котларница, а ради се континуирано мерење и анализа нивоа буке. Започета је изградња заштитног појаса у Барошевцу и по­ шумљавају се завршне косине одлагалишта јало­вине на површинским коповима. Р. К.

а Површинском ко­пу „Та мна ва-За па ­д но поље” 21. јануара погинуо је Иван Мијаиловић, радник „Колубара-Услу­ га”. До несреће је дошло када је Мијаиловић, који је обављао послове руковаоца булдозером, иза­ шао из кабине и у том тренутку на њега је, са 10-ак метара висине, пала челична ролна. Мијаиловић је одмах превезен у амбуланту у Великим Црљенима, где су лекари констатовали смрт. Иван Мијаиловић је рођен 24.марта 1988. године у Београду. Основну и средњу Техничку школу завршио је у Убу, где је и живео. Свој радни век започео је 15. децембра 2011. године у „Колубара-Услугама”, преко којих је био ангажован у Радној јединици „Помоћна механизација”. Колеге и пријатељи за дваде­сетпето­ годишњег Ивана су имали само речи похвале, да је био добар, вредан радник, увек предан послу. Иван је иза себе оставио родитеље, брата, супругу и шестомесечну ћерку. Р. Л.

ТЕ „Морава” премашила годишњи план

Т

ермоелектрана „Морава” у Свилајнцу, чланица ТЕНТ-а, произвела је протекле године више од пола милијарде киловат-сати и тако премашила план производње за 2013. годину за четири одсто. У ТЕ „Морава” за производњу више од 533,3 милиона киловат-часова утрошено је 718.773 тона угља, и то из Рударског басена „Колубара” и рудника подземне експло­атације. ТЕ „Морава” је једина у систему ЕПС-а која још користи угаљ из подземних рудника.

– Повољне временске прилике и стабилна електроенергетска ситуација омогућили су нам да од 1. јануара уђемо у период неге, после 95 дана непрекидног рада на мрежи. Ових дана очишћене су екранске цеви у котлу и кондензатор, а обављена је и неопходна замена лежајева. Очекујемо да ће „Морава” ускоро поново бити на мрежи – истакла је директорка ТЕ у Свилајнцу Марија Стевановић. ТЕ „Морава” ће 31. јануара обележити 45 година од прве синхронизације на електроенергетски систем. Обележавање ове значајне годишњице биће у знаку податка да је „Морава” од 1969. године до данас укупно произвела више од 20 милијарди киловат-сати, утрошивши за то готово 24 милиона тона угља. О. Ш.

5

САТ ОТКУЦАВА

Милијардита тона

Н

а истеку минуле године већ је поста­ ло уобичајено да се циљано анализирају остварени домети пословне политике и фрагментарно наслуте производни резултати у Рударском басену „Колубара”, важном индикатору пословног стања у „Електропривреди Србије”. Стицајем више субјективних и објективних околности, од доброг руковођења, максималног залагања запослених у свим производним деловима и стручним службама, па до повољних климат­ ских услова постигнути су такви успеси који ће ући у анале рударства и енергетике.

КОЛУБАРА БРОЈ 1114

Месец јануар 2013, када је на коповима остварена рекордна месечна производња од 3.054.395 тона лигнита, наговестио је серију успешних пословних резултата у водећем произвођачу угља у Србији Месец јануар 2013, када је на коповима остваре­ на рекордна месечна производња од 3.054.395 тона лигнита, наговестио је серију успешних пословних резултата у водећем произвођачу угља у Србији. У 2013. години остварена је рекордна произво­ дња електричне енергије у историји ЕПС-а од 37,4 милијарде киловат-сати електричне енергије, у чему је значајан допринос дала „Колубара” са 30.709.715 тона лигнита, што је друга рекордна производња у хроници Колубарског басена. Том приликом остварен је и значајан извоз електричне енергије, чиме је дат велики допринос економској и привредној стабилизацији Србије. Истраживачи рударства, сабирајући дане и го­ дине даноноћног рада, забележили су да је у јамској експлоатацији од 1946. до 1974. године, када је за­ творена последња јама „Јунковац”, у истоименом месту, на светло дана извучено 12.631.652 тоне угља. На површинским коповима од 1952. године, када је започета масовна експлоатација „црног злата”, до краја 2013. године ископано је и термоелектрана­ ма, индустрији и широј потрошњи, у различитим друштвеним околностима, испоручено 987.976.120 тона лигнита, што са јамском експлоатацијом износи 1.000.607.772 тоне угља. Да би се откопао угаљ са површинских копова Колубарског басена, од 1950, када је отворен први површински коп Поље

„А” до краја прошле године откопа­ но је 2.151.498.341 кубик откривке. У континуитету, већ деценијама на површинским коповима се произво­ ди око 70 одсто угља у републици, а 52 процента електричне енергије у Србији се обезбеђује сагоревањем колубарског лигнита у термоелек­ транама. Стручњаци су израчунали да се од милијарду тона колубарског лигнита може произвести око 750 милијарди киловат-сати електри­ Пише: чне енергије, што је довољно да др Милорад садашњи систем термоелектрана, Ђоковић „Никола Тесла”, „Колубара” и „Мо­ рава” производи струју пуних 35 година. На велику радост око 2.700 запослених у „Колубара-Металу” у прошлој години, после више месеци лобирања, преговора и анализа поново је враћен овај колектив у састав РБ „Колубара”, највише захваљујући залагању садашњег мена­ џмента и разумевању надлежних републичких ми­ нистарстава. Упоредо са решавањем сложених питања про­ изводње и пословне ликвидности РБ „Колубара” је остварила успешну сарадњу са локалним заје­ дницама, општинама на чијој територији се ек­ сплоатише угаљ, редовно измирујући своје обавезе према држави. Започете су значајне активности на отварању новог површинског копа „Радљево” на подручју општине Уб. Са много стрпљења и разумевања током читаве године, у складу са правилником и могућностима „Колубара” је испољавала високу друштвену-со­ цијалну одговорност, помажући десетинама со­ цијално угрожених институција, од културе до спорта, као и бројним појединцима. Тиме је „Колу­ бара” доказала да има национални кредибилитет, не само у производњи, већ и у односу према широј заједници. У овој години планирана је производња од 30,4 ми­ лиона тона угља и она ће бити могућа ако се макси­ мално искористе постојећи кадровски потенцијали и наставе започети послови око ре­витализације и модернизације постојећих, али не запостављајући и активности отварања нових копова у складу са интенцијама Стратегије ра­звоја енергетике Србије до 2025. са пројекцијама до 2030. године.

6

У РУДАРСКОМ БАСЕНУ „КОЛУБАРА”

Друга рекордна годишња производња лигнита Коп „Тамнава-Западно поље” је остварио највећу производњу, 33.119.838 кубика јаловине и највећи пребачај плана од око 32 одсто. Овај откоп је дао око 48 одсто од укупне производње јаловине у „Колубари”. На Пољу „Д” је ископано 24.508.904 кубика откривке, што представља пребачај плана од близу седам одсто. Поље „Велики Црљени” остварило је производњу од 1.691.174 кубика чврсте масе или 77 одсто од плана. Поље „Б” је, са ископаних 10.025.265 метара кубних јаловине, план остварило са око 74 одсто. Децембарска производња откривке у РБ „Колубара” је износила 6.367.967 кубика, што је за 31 одсто више од плана.

У

Рударском басену „Колубара” у прошлој години је произведено 30.709.715 тона лигнита, што представља пребачај годишњег биланса од око три одсто и другу рекордну производњу у историји Колубарског басена. Највећа производња од 31.060.623 тоне, остварена је 2011. године. Иначе, биланс угља за 2013. годину од 29.971.000 тона испуњен је 24. децембра. Према подацима Службе производње, око 48 одсто укупне производње угља у „Колубари” дао је коп „Тамнава-Западно поље”, на коме је ископано 14.661.219 тона лигнита или 15 одсто више од плана. Поље „Д” је, са произведених 8.806.426 тона остварило највећи пребачај плана од око 23 одсто. Поље „Велики Црљени” је дало 4.529.991 тону угља и план остварило са око 91 одсто. На Пољу „Б” је ископано 2.712.079 тона лигнита. На површинским коповима РБ „Колубара” у децембру је произведено 2.896.314 тона угља, што je за око пет одсто више од биланса. Коп „Тамнава-Западно поље” је остварио највећу производњу, 1.398.879 тона лигнита или 17 одсто више од плана. Највећи пребачај плана, око 28 одсто, имало је Поље „Д”, на коме је ископано 817.646 тона угља. На Пољу „Велики Црљени” је произведено 388.319 тона лигнита, што представља остварење плана од око 86 одсто. На Пољу „Б” је ископано 291.470 тона лигнита. Просечна дневна производња угља у „Колубари” у децембру је износила 93.429 тона. У прошлој години је на четири копа РБ „Колубара” откопано и одложено 69.345.181 кубик јаловине, чиме је биланс за 2013. годину пребачен за око девет одсто. Иначе, годишњи биланс од 63.850.000 кубика откривке испуњен је 4. децембра.

У 2013. години ископано преко 30,7 милиона тона лигнита и 69,3 милиона кубика јаловине Највећу производњу и највећи пребачај плана остварио је коп „Тамнава-Западно поље”, на коме је откопано 2.825.224 метара кубних јаловине или 49 одсто преко плана. Поље „Д” је дало 2.180.736 кубика откривке или 18 одсто изнад плана. На Пољу „Б” је ископано 1.312.607 кубика јаловине, што представља пребачај плана од преко 18 одсто. На Пољу „Велики Црљени” откопано је 49.400 кубика међуслојне јаловине на угљеним етажама. Д. Вуковић

g За двадесет дана јануара 1,97 милиона тона угља На четири површинска копа Рударског басена „Колубара” за првих 20 дана јануара ископано је 1.974.640 тона лигнита и 4.897.746 кубика јаловине. План угља је пребачен за око десет, а откривке за 35 одсто. Просечна дневна производња лигнита у јануару износила је 98.732 тоне. Попуњеност свих депонија термоелектрана 20. јануара је била већа од плана. У ТЕНТ-у „А” и „Б” попуњеност је била за 17 одсто већа од биланса, док је у ТЕК-у план пребачен за око девет, а у ТЕ „Морава” за 77 одсто.

КОП „ТАМНАВА-ЗАПАД” НАЈПРОДУКТИВНИЈИ У КОЛУБАРСКОМ БАСЕНУ

7

Обезбедили половину производње

П

овршински коп „Тамнава-Западно поље” по­ следњих неколико година је најпродукти­ внији коп и ослонац производње у РБ „Колубара”. У прошлој години, у којој су рудари по­ вршинских копова ископали око 30,7 милиона тона угља и откопали 69 милиона кубика јаловине, учешће овог површинског копа у производњи лигнита и откривке износи непуних 48 одсто, односно скоро половину „Колубарине” производње.

КОЛУБАРА БРОЈ 1114

Рудари са овог копа поставили нови рекорд у производњи угља од 14,6 милиона тона Производња угља на „Тамнава-Западном пољу” у прошлој години била је највећа од почетка рада копа, ископано је 14,6 милиона тона. Исту количину, али откривке изражене у кубним метрима, остварио је Други јаловински систем, док је Први БТО откопао и одложио 12,2 милиона кубика. Сви системи су премашили планирану производњу. У производњи јаловине значајну улогу имао је Трећи БТО систем који је прешао са копа „Велики Црљени” и допринео да цифра откопаних кубика чврсте масе буде око 33 милиона. Технички директор копа Горан Томић о раду у прошлој години је рекао: – Успешно смо завршили претходну годину, а најважније је да смо из ње изашли са сачуваним људством, опремом и механизацијом. Није било ве­ ћих проблема, хаварија и повреда, па смо великим трудом и залагањем радника у производњи превазишли текуће проблеме и успели да остваримо рекордну производњу. За ову годину планови производње угља и откривке су доста увећани и биће потребно још више рада да бисмо на њеном крају опет имали добре резултате. Према речима Томића познато је да овај угљенокоп, с обзиром на обим производње и механизације на копу, има најмањи број радника на текућем одржа­ вању багера и опреме од свих копова. Иако је „Та­ мнава-Западно поље” по броју багера и система тренутно највећи коп у „Колубари”, број радника у текућем одржавању је на нивоу од пре десет година, када је било само два система. Хроничан је проблем недостатак машина помоћне механизације, булдозера, газова и других возила за превоз радника. Неколико новина, планираних за „Запад” у овој години, допринеће да производња буде лакша. Половином априла очекује се завршетак монтаже роторног багера SchRs 740, намењеног за рад на овом копу. Већ крајем априла биће укључен у производњу угља, што ће омогућити да се на „глодару 1”, носиоцу

производње угља, током два месеца стајања, уради детаљан ремонт. Временски услови су били наклоњени рударима крајем прошле и почетком ове године. На Првом јаловинском систему највише се жале на маглу. У другој и трећој смени посебно. Кажу било је и разбијања магле, али с обзиром да су температуре углавном у плусу, онда то није изводљиво. Први БТО систем је пре осам година почео са радом као нови, „пољски” систем, док је Други познат као „немачки”. „Пољски” систем је током година рада био успешан и поуздан ослонац у производњи откривке. Поједини делови су дотрајали и потребно је више улагања у текуће одржавање система. Тренутно је највећи проблем гумена трака чији је век трајања осам година и прилично је дотрајала. Шеф Првог јаловинског система Иван Милошевић истиче да се добрим залагањем, успешно одрађеним ремонтима и уз добре временске услове испуњавају планови. Додаје да, тренутно, због регионалног пута Скобаљ-Мали Борак, који још није измештен, „глодар 2000” ради у непосредној близини пута, што мења параметре блока, његову ширину, па је производња мања. Преполовљен број помоћних радника у смени на багеру од претпрошле године још један је од проблема који треба превазићи. Према његовим речима препреке на овом систему, који је специфичан по томе што откопава различите врсте материјала и не трпи никакве импровизације ни у технологији ни у одржавању, превазилазе се тако што сви раде све. Сменски надзорник на „одлагачу 1” Обрад Ди­ митријевић, као рецепт за успех, истиче добру ко­ ординацију свих служби и савестан и одговоран рад. М. Димитријевић

8

поноћ дочекана радно на свим колубарским коповима

Новогодишња ноћ на „седмици” – Вечерашња посета директора запосленима, који и ноћас раде, пуно значи. Свесни смо да неко размишља о нама који радимо у производњи и поштује нас. Немамо никаквих замерки, желимо да менаџмент настави да ради као и до сада. Услови рада на копу су тешки, али доста се ради на модернизацији опреме и побољшању радних услова. Пословођа Ненад Стојановић, изразио је захвалност због посете представника менаџмента и синдиката и истакао да су рудари „Колубаре” навикли да раде у најтежим условима рада:

Директор са посадом „глодара 7”

Н

а површинским коповима Рударског басена „Колубара”, нова 2014. година дочекана је радно, као и све претходне године у историји површинске експлоатације угља. Са рударима и посадом багера „глодар 7”, који откопава лигнит на површинском копу Поље „Д”, поноћ су дочекали и Милорад Грчић, директор РБ „Колубара” и Миодраг Ранковић, председник Синдикалне организације „Колубара”.

– Вредан рад и велико ангажовање рудара и радника „Колубаре” у производњи, који су окосница рада наше компаније, основни су предуслов за добре производне резултате које остварујемо. Желео бих вечерас да им се захвалим на пожртвованости, јер захваљујући њима се 365 дана у години, 24 сата дневно, у изузетно тешким условима рада, производи угаљ за термокапацитете, у којима се производи половина електричне енергије у Србији, чиме се одржава континуитет и стабилност електроенергетског система ЕПС-а. Овом посетом желео сам да радницима у производњи укажем поштовање и истакнем да менаџмент цени њихов предан рад – рекао је Милорад Грчић током новогодишње ноћи и истакао да колубарски рудари раде и док велика већина осталих слави. О значају партнерског односа и добре сарадње менаџмента и синдиката РБ „Колубара”, говорио је Миодраг Ранковић, који је истакао важност сталног побољшања услова рада за запослене у производњи. Нагласио је да су сви производни успеси у „Колубари” резултат тимског рада запослених, који солидарно­ шћу, знањем и искуством успевају да одрже потребан ниво производње, у изузетно тешким условима рада. О новогодишњој посети радницима на копу Поље „Д”, Жељко Станковић, багериста који руководи багером „глодар 7”, који откопава угаљ, рекао је:

Нову 2014. годину, са посадом багера „глодар 7”на Пољу „Д”, у радној атмосфери дочекали Милорад Грчић, директор „Колубаре” и Миодраг Ранковић, председник синдиката „Колубаре” – Добре производне резултате постижемо благовременим планирањем, ефикасном организацијом посла и великим трудом радника у самој производњи. Добро функционишемо, сви раде као један. Недостаје нам радника на коповима, највећи недостатак се осећа кад су у питању помоћни радници, којих нема довољно. Пет дана пре краја 2013. године, багери на површинским коповима РБ „Колубара” ископали су ми­ лијардиту тону угља из колубарског угљеног лежишта. Импресиван производни резултат, остварен је током 67 година експлоатације, колико се води прецизна евиденција о производњи лигнита на овим просторима. О овом значајном производном резултату, у ноћи дочека Нове године, Милорад Грчић, директор „Колубаре”, рекао је: – „Колубара” је компанија са дугом историјом, а простори на којима се откопава лигнит изузетно бо­ гати овом рудом. Сада бележимо резултат који се догађа једном у веку. Током 2013. године испунили смо и пребацили производне планове, а чинимо све да се тренд прекопланске производње настави и у наредним годинама. Рудари „Колубаре”, највећег произвођача угља у Србији, радили су током новогодишњих и Божићних празника, и у јануару 2014. године, као и последњих шест деценија. Од педесетих година прошлог века, од када је почела површинска експлоатација угља на овим просторима, 24 сата, 365 дана у години, рудари „Колубаре” одржавањем неопходног нивоа про­ изводње угља доприносе стабилности електроенергетског система Србије. Н. Ж.

одржан традиционални новогодишњи пријем

У знаку испуњења плана и милијардите тоне

Н

КОЛУБАРА БРОЈ 1114

овогодишњи пријем, који менаџмент Рударског басена „Колубара” традиционално организује за сараднике и представнике локалних институција у лазаревачком Центру за културу, ове године протекао је у знаку милијардите тоне угља произведене на једном од четири колубарска угљенокопа током последње недеље децембра. Овом приликом такође су сумирани резултати забележени током протеклих дванаест месеци, а објављен је и податак да је Рударски басен „Колубара” током ноћи између 24. и 25. децембра испунио годишњи план производње, ископавши укупно око 29.971.000 тона лигнита. Директор Милорад Грчић још једном се посебно захвалио на залагању запосленима у директној производњи, који у врло тешким условима успевају да остваре, па чак и премаше планиране билансе.

– „Колубара” је ове године, упркос многим изазовима, забележила позитивно пословање, остварила планове и постигла неколико рекорда у производњи. Такође, трасирали смо пут за велике инвестиције које ће омогућити да и у будућности будемо у позицији да производимо довољно угља за снабдевање термоелектрана у нашој земљи – навео је Грчић и подсетио да је један од највећих успеха ове године повратак „Метала” у систем „Електропривреде Србије”.

Милорад Грчић и Миодраг Ранковић У име Синдиката Рударског басена празнике је свим запосленима честитао председник Миодраг Ранковић.

– Ми ћемо се и у будућности, као и до сада, из све снаге борити за права радника. Честитам вам на ономе што сте током 2013. постигли и надам се да ће наредна година бити још успешнија од претходне. А. Павловић

9

10

РАЗГОВОР СА МИХАИЛОМ ПЕТРОВИЋЕМ, ЗАМЕНИКОМ ДИРЕКТОРА РБ „КОЛУБАРА” О РАДУ ПОВР

Успешне године рударског Н

а површинским коповима Рударског басе­ на „Колубара”, у години за нама, остваре­ ни су прекоплански производни резултати. Претходна година била је успешна у оба производна сегмента, откопавању угља и откривке. План је да се настави одржање тренда добрих производних резул­ тата, уз интензивирање припремних активности за отварање нових угљенокопа. О производним резултатима колубарских копова у години за нама и плановима за текућу годину, раз­ говарали смо са Михаилом Петровићем, замеником директора Рударског басена „Колубара”. Током претходне године, на четири активна по­ вршинска откопа, произведено је 30,70 милиона тона угља, што је 2,46 одсто више од годишњег плана (29,97 милиона) предвиђеног електроенергетским билан­ сом. У прошлој години, забележена је и прекопланска производња откривке. Откопано је и одложено 69,34 милиона метара кубних откривке, чиме је план (63,85 милиона) премашен за 8,61 одсто. Производња копова у години за нама била је нерав­ номерна. Највећа производња угља и откривке оства­ рена је на копу „Тамнава-Западно поље”. Откопано је 14,66 милиона тона лигнита, што је 14,48 одсто више од планом предвиђених количина. У прошлој години, рудари овог копа, откопали су и одложили 33,11 ми­ лиона кубика откривке, тј. 31,69 процената више од плана. Како објашњава Петровић, „Тамнава-Западно по­ ље” и у 2013. години задржала је статус носиоца про­изводње колубарских копова. Стандардно добри ре­з ултати оба система за производњу откривке оства­ рени су и у претходној години, а задржан је и тренд високог нивоа производње угља. На површинском копу Поље „Д” произведено је 8,80 милиона тона лигнита, чиме је план пребачен за 23,10 одсто, што је и највећи пребачај плана про­ изводње угља за претходну годину. Прекопланска производња од 6,56 процената забележена је у сег­ менту откопавања откривке. На овом копу је у 2013. години произведено 24,50 милиона метара кубних откривке.

– После изласка система за откопавање откривке на позицији некадашњег гробља у Вреоцима, знат­ но су побољшани услови за откопавање откривке на Пољу „Д” што се одразило на добре производне ре­ зултате овог копа у 2013. години. У мају је почела и производња угља на овој позицији чиме смо осигу­ рали неопходне количине лигнита из источног дела колубарског басена – наглашава Петровић. На најстаријем активном копу „Колубаре”, Пољу „Б”, произведено је 2,71 милиона тона угља, што је 54,13 одсто реализације плана. У истом периоду, от­

кривено је и одложено 10,02 милиона кубика открив­ ке, односно реализовано је 74,26 процената плана. Према речима заменика директора РБ „Колуба­ ра”, производња откривке на овом копу се усталила у другој половини прошле године. Оба БТО (багертрака-одлагач) система су у другом делу године ра­ дила стабилно, што ће умногоме трасирати контину­ итет рада у 2014. години.

Током 2013. године произведено 30,70 милиона тона угља и 69,34 милиона метара кубних откривке. У 2014. години бројне активности за отварање нових копова, ПК „Радљево” и Поља „Г”, који ће, уз постојеће копове, у наредним деценијама бити гарант континуитета производње колубарског угља

Крајем 2013. године, почели су радови на пре­ мештању сеоског гробља у Барошевцу. Овај пројекат је изузетно битан за развој копа Поље „Б/Ц”, јер је премештање барошевачког гробља, услов да се ола­ кшају услови рада и откопавања угља и откривке на овом копу. За потребе преноса посмртних остатака са гробља у Барошевцу и будућа сахрањивања, саграђено је нове гробље на локацији Петковача. На старом гробљу евидентирано је 1.658 гробних места. РБ „Колубара” склопила је уговоре са ЈПКП „Лазаревац” о извођењу ексхумације, погребног опремања и преноса пос­ мртних остатака на друга гробља. Урађен је и уговор са извођачем радова за пресељење и рестаурацију спомен-обележја, а у припремном периоду, испуњени су сви правни и административни захтеви и прописи. Планирано је да процес пресељавања гробља потраје неколико месеци. Запослени на најмлађем копу, ПК „Велики Цр­ љени”, у години за нама, произвели су 4,52 милио­ на тона угља, тј. остварено је 90,60 одсто плана. То­ ком првих пет месеци прошле године, откопано је 1,69 милиона кубика откривке (76,87 одсто плана), а крајем маја завршена је експлоатација откривке на овом угљенокопу. Динамика откопавања преосталих количина лигнита у границама овог експлоатационог поља ће током ове и наредне године, бити усклађена са потребама хомогенизације угља произведеног на копу „Тамнава-Западно поље”. Електроенергетским билансом за 2014. годину, у РБ „Колубара” предвиђена је производња од 30,4 ми­

11

РШИНСКИХ КОПОВА

КОЛУБАРА БРОЈ 1114

лидера лиона тона лигнита и око 68 милиона кубика открив­ ке на колубарским коповима. У плановима развоја рударства и енергетике Ср­ бије, за наредне године, „Колубара” остаје на пози­ цији ослонца електроенергетске сигурности ЕПС-а. Сходно плановима за одржавање постојећег нивоа производње и остварења веће продуктивности, пра­ ве се и планови за активности које су предуслови за одржавање континуитета производних резултата. Предвиђена је ревитализација и модернизација производне опреме и механизације на свим копови­ ма. Такође, константно се ради на побољшању услова рада запослених на коповима, као и на повећању без­ бедности радника и опреме. Битан сегмент за развој копова је и набавка нове опреме. На монтажном плацу у току је монтажа новог багера за потребе копа „Тамнава-Западно поље” која се финансира из сопствених средстава ЕПС-а. Највећи помак у набавци нове производне опреме у новијој историји РБ „Колубара” је набавка опреме и пројекат хомогенизације угља, који се финанси­ рају средствима из „зеленог кредита”. Први „зелени пројекат” у РБ „Колубара”, под називом „Унапређење заштите животне средине у колубарском угљеном басену”, вредан је 182 милиона евра. Финансира се кредитним средствима ЕBRD банке са 80 милиона, КfW банке са 74 милиона, и сопственим средствима „Електропривреде Србије” од 28 милиона евра, а пре­ ма пројектованој динамици, реализација треба да буде готова до краја 2015. године. Како истиче Петровић, уговорена је набавка ро­ торног багера 6.600 и одлагача 8.500 за потребе си­ стема за производњу откривке на копу Поље „Ц”. У 2014. години планиран је почетак монтаже ове опре­ ме. Ускоро ће бити завршено и уговарање одлагача 12.000 за потребе одлагања међуслојне јаловине на копу „Тамнава-Западно поље”. Када је реч о инфраструктурним пројектима, пре­ дусловима за проширење копова и отварање нових поља, у овој години, биће интензивирани послови друге фазе измештања реке Колубаре и реке Пештан. У значајној мери су урађени припремни радови за измештање реке Колубаре. Планирано је да се почет­ ком ове године радови приведу крају и да у посао кре­ не извођач радова који ће комплетирати посао који је плановима предвиђен.

– У текућој години, планиран је и завршетак глав­ них пројеката за површински коп „Радљево” и Поље ­„Г”, који ће у наредним деценијама бити гарант конти­ нуитета производње угља у РБ „Колубара”. Предвиђено је да током 2014. године почне реализација процеса експропријације и припремни послови за организо­ вано пресељавање из Радљева за потребе отварања

Михаило Петровић копа „Радљево” – рекао је Михаило Пе­т ровић и на­ гласио да су за потребе Поља „Е”, у току припремни послови изградње објеката индустријске зоне, где је планирано пресељење објеката погона „Помоћна механизација”, Управне зграде копа Поље „Е” и новог монтажног плаца. Благовремено планирање и реализација стратеш­ ких пројеката за отварање нових копова на којима се озбиљно ради у РБ „Колубара”, осигураће привред­ ном друштву лидерску позицију у производњи угља и значајно место у одржавању електроенергетског би­ ланса Републике Србије и у наредним деценијама. Наталија Живковић

12

ЈАВНА РАСПРАВА О НАЦРТУ ЗАКОНА О ЕНЕРГЕТИЦИ

Отварање тржишта енергије

Ј

авна расправа о Нацрту закона о енергетици почела је 20. децембра 2013. године, три дана након што је предлог Закона објављен на сајту Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине, и предвиђено је да траје до 1. фебруара 2014. године, након чега ће се Закон наћи пред посланици­ ма Народне скупштине Србије. Детаљ из Привредне коморе Београда

Основни циљ новог правног документа је отклања­ ње недостатака уочених током примене важећег За­ кона. У складу са преузетим међународним обавезама потребно је створити услове за примену трећег пакета Директива Европске уније о јединственом европском тржишту електричне енергије и природног гаса, као и Директиве о обновљивим изворима енергије. Оче­ кивано је да Закон створи основ за примену Уредбе о приступу мрежама ради прекограничне размене енергије и Уредбе о транспортним мрежама природ­ ног гаса. Такође, према речима Дејана Поповића, државног секретара Министарства енергетике, ра­ звоја и заштите животне средине, намера је да се по­ једноставе процедуре за улагање у енергетику, посеб­ но у обновљиве изворе енергије. На јавној расправи, одржаној 23. децембра у Привредној комори Београда, Дејан Трифуновић, помоћник министра енерегетике, развоја и заштите животне средине, рекао је да нови Закон, заједно са Стратегијом енергетике, треба да омогући отварање тржишта електричне енергије.

– Са аспекта европских интеграција и испуњавања међународних обавеза за Србију је кључна 2020. го­ дина. У наредних седам година потребно је изгради­ ти капацитете снаге 1.092 МW из обновљивих извора енергије, и у том погледу Закон из 2011. године се по­ казао као препрека. До 2015. године Србија има обаве­

зу да примени трећи Пакет директива ЕУ, укључујући Директиве о интегралном тржишту и обновљивим из­ ворима енергије, али и да створи услове за примене Уредбе о прекограничној размени енергије – рекао је Трифуновић. Кључни пројекти у области нафте и гаса су ре­ витализација постојећих ресурса и изградња Јужног тока, а у области електричне енергије пет пројеката чија је реализација већ почела: четврти агрегат „Ђе­ рдапа 1”, ТЕ „Костолац Б3”, ТЕ-ТО „Нови Сад”, елек­ трана Бистрица и улагања у обновљиве изворе. Закон предвиђа да домаћинства стичу право да бирају снабдевача електричном енергијом од 1. јула 2014. године. Ова одредба је наишла на највећи број примедби од стране представника јавности који су учествовали у расправи, јер су сматрали да је остављен кратак рок за припрему за излазак на тржиште на ни­ ском напону. У области обновљивих извора енергије, Закон пре­ двиђа привремени статус повлашћеног произво­ђача електричне енергије из обновљивих извора. Важење тог статуса је три године, осим за соларне електране, за које износи годину дана и може се продужити за још једну годину. Како би се поједноставиле процедуре улагања укинута је банкарска гаранција за електране инсталисане снаге мање од 100 MW. Такође, укинут је предуговор између јавног снабдевача и повлашћеног произвођача из обновљивих извора. Према одредбама Законa, исто правно лице или ор­ ган неће моћи да се бави транспортом и производњом енергената, што важи за област нафте и гаса као и електричне енергије. Закон предвиђа успостављање обавезних резерви гаса у висини просечне месечне потрошње. Цене топлотне енергије остаће у систему регули­ саних цена, а тарифни систем за одређивање цена до­ носи Министарство енергетике, развоја и заштите жи­ вотне средине, уместо јединица локалне самоуправе. Утрошена топлотна енергија наплаћиваће се на осно­ ву измерене количине испоручене енергије када год за то постоје услови. Предвиђено је право тарифних купаца за искључивање из система, што раније често није било могуће. Закон прописује услове за стицање статуса енергетски заштићеног купца. Током расправе предложено је да се посебном Уредбом регулише подстицање производње топлотне енергије из обновљивих извора. На примедбу да За­ кон не одређује производњу електричне енергије као делатност од општег интереса, чланови Радне групе појаснили су да изостављање такве одредбе има за циљ да подстакне улагање у електроенергетски си­ стем, док из чланства у Енергетској заједници проис­ тиче обавеза отварања тржишта. З. Бадњевић

СИМБОЛИЧАН ЗАВРШЕТАК ИСЕЉЕЊА ВРЕОЧКОГ ГРОБЉА

13

Освештана нова капела

С

вештеници парохијске цркве села Вреоци, по­ свећене Покрову Свете Богородице, освешта­ ли су 24. децембра 2013. године спомен-плочу и капелу на гробљу „Лазаревац 2” у Црним Међама, чиме је на симболичан начин окончано пресељење гробља у Вреоцима. У капели су исписана имена преминулих становника Вреоца у периоду од 1837. до 1904. године, који приликом пресељења вреочког гробља нису имали спомен-обележја. Подаци о пре­ минулима преузети су из старих црквених књига рођених, венчаних и умрлих, које су стручне службе РБ „Колубара” преузеле из Архива Београда у фото­ типском формату. Директор РБ „Колубара” Милорад Грчић је поклонио ове матичне књиге свештенику вреочке цркве.

КОЛУБАРА БРОЈ 1114

Гробље и капелу у Црним Међама финансирао је РБ „Колубара” у договору са представницима месне заједнице и грађанима у циљу исељења вреочког гробља, које је било неопходно због ширења површинских копова Освештању су присуствовали директор Грчић и његови најближи сарадници, председник Градске општине Лазаревац Драган Алимпијевић, председ­ ник Одбора за пресељење гробља у Вреоцима Бла­ гоје Алексић, свештенство и представници Месне заједнице Вреоци. Обраћајући се окупљeнима дирек­ тор Грчић је рекао да се симболичним уручивањем матичних књига цркви враћају сведочанства за бу­ дуће генерације.

– Данас смо се окупили да још једном искажемо поштовање посмртним остацима предака који овде почивају. „Колубара” већ шест деценија мења из­ глед овог краја са циљем одржања електроенергет­ ске стабилности земље, али као друштвено одговор­ на компанија, води рачуна о сарадњи са локалном заједницом и грађанима – изјавио је Грчић. Гробље и капелу у Црним Међама финансирао је РБ „Колубара” у договору са представницима мес­ не заједнице и грађанима у циљу исељења вреочког гробља, које је било неопходно због ширења површин­ ских копова. Након много проблема који су обележи­ ли процес пресељавања, у периоду од 2011. до 2013. године измештено је 4.500 гробних места у складу са жељама старалаца, углавном на гробље „Лазаревац 2”, али и на 24 друге локације у Србији, док је један покојник премештен у Книн. Да подсетимо, Одбор за пресељење гробља форми­ ран је након доношења документа о пресељењу Месне

заједнице Вреоци 2007. године. У априлу 2009. године лазаревачка Скупштина је донела одлуку о забрани сахрањивања, али ова одлука није поштована у више од 120 случајева, што је био почетак проблема у овом изузетно комликованом послу. Средином 2010. године почело је доношење решења о пресељењу гробних места, што je био повод да један број мештана блокира гробље. Извођач радова Јавно предузеће за комуналну привреду „Лазаревац” чак шест пута неуспешно је покушавао да започне посао. Блокада гробља трајала је све до 4. јула 2011. године, када су у Вреоце стигле јаке полицијске снаге које су омогућиле извођачу радова да започне посао. Радило се викендом и празником, по свим временским при­ ликама и дневно је пресељавано до 35 гробних места. Пред крај 2011. године завршено је изјашњавање највећег броја старалаца. Међутим, 350 старалаца није дозволило пресељење, а њих 130 поднело је туж­ бе, што је створило нове комликације. Прве пресу­ де којима су ове тужбе одбијене стигле су у пролеће 2012. године. Почетком октобра окончан је највећи део посла на пресељењу. У наредном периоду урађе­ но је ис­т раживање гробних места која нису обележена или видљива, а сви пронађени посмртни остаци пре­ се­љ ени су на гробље „Лазаревац 2”. У мају 2013. године почело је откопавање угља на подручју некадашњег вреочког гробља. Према про­ ценама, на овом делу РБ „Колубара” налазе се ре­ зерве од око 55 милиона тона лигнита. Пројектована производња колубарских копова у 2013. и 2014. годи­ ни не би могла бити остварена да није исељено вреоч­ ко гробље, чиме би била доведена у питање и енергет­ ска стабилност земље. З. Бадњевић

14

КОМЕРЦИЈАЛНИ СЕКТОР УЛАЖЕ У ЕДУКАЦИЈУ запослених

Унапредити односе са купцима

Ш

ездесет двоје запослених у Комерцијал­ ном сектору Рударског басена „Колубара” током последње недеље децембра про­ шло је обуку под називом „Продајна комуникација и односи са купцима”. Кратак курс, први овог типа реализован у поменутом сектору, изведен је у орга­ низацији агенције за едукацију „Атена” из Београда и предавача-тренера Татјане Болпачић. Обуке су одржане у три групе, свака је трајала два радна дана, а полазници су били продавци, референти продаје угља и неметала из велепродаје и малопродаје, као и отпремници угља. Циљ обуке био је да запослени унапреде свој однос са купцима, као и да усвоје кључне комуникационе и продајне вештине.

Током дводневне обуке запослени усавршавали вештине комуникације и продаје које ће им помоћи да професионалније, ефикасније и лакше приступе и разумеју кориснике својих услуга и њихове потребе Групе у оквиру којих се радило биле су мешовите, па су учесници који су ангажовани у различитим де­ ловима сектора (велепродаји, малопродаји и отпре­ ми) имали прилике да још једном размене искуства и заједно усвоје нова знања. Према речима предавача и директорке агенције „Атена” Татјане Болпачић, у питању нису била кла­

g Најважније теме Током обуке, фокус у раду су биле следеће теме: очекивања купаца, психолошки профили купаца и начини приступа различитим купцима, ефикасна комуникација, вербална и невербална комуникација, позитивна комуникација са купцима, технике постављања питања и активно слушање, „левак техника” вођења разговора, емпатија према купцима, рад са тешким купцима, како купцу рећи „Не” (када нешто немамо или не можемо да учинимо за њега), како одговорити на приговоре, решавање конфликтних ситуација, праћење и унапређење односа са купцима.

Татјана Болпачић

сична семинарска предавања, већ проактивни тре­ нинзи чију суштину је чинио рад кроз методе вежби, радионица, решавања тимских игрица, симулација ситуација из свакодневног посла запослених.

– Рад у „Колубари” био је посебан изазов, иако сам до сада одржала преко 3.000 сличних обука. Основни циљ био је да полазницима, који се први пут сусрећу са овим типом едукације, помогнем да унапреде од­ носе са купцима. Конкретно, то значи да смо били усмерени на усавршавање вештине комуникације и продаје које запосленима треба да помогну да професионалније, ефикасније и лакше приступе и разумеју кориснике својих услуга и њихове потребе – објаснила је Болпачић и додала да носи много ле­ пих утисака и да Комерцијални сектор има велики кадровски потенцијал. Она је такође истакла да је важно што је менаџмент овог дела „Колубаре”, посебно помоћник директора за комерцијалне послове Игор Смиљковић, показао иницијативу да уложи у обуку запослених који раде са купцима.

– Обуке су високо оцењене од стране полазника, сада остаје руководиоцима у овом делу предузећа да инсистирају на примени наученог. Надам се да ћемо наставити сарадњу и тако остварити континуитет у едукацији, која је једини начин да се постигне дуго­ рочна промена свести и навика у раду – истакла је ди­ ректорка „Атене” и посебно се захвалила отпремни­ цима угља који су на обуке долазили чак и из ноћне смене. На крају курса, сваки полазник добио је Приру­ чник и Сертификат. Тренер је одговорнима у Комер­ цијали доставио Извештај о одржаним тренинзима, са предлозима за даља унапређења рада са купцима, као и имена полазника који су се на обукама истица­ ли, показали проактивност и позитивне ставове, па су и појединачно похваљени. А. Павловић

ПРИЗНАЊЕ ЕПАРХИЈЕ ВАЉЕВСКЕ ДИРЕКТОРУ РБ „КОЛУБАРА”

Орден Светог владике Николаја Милораду Грчићу

Њ

егово преосвештенство епископ ваљевски господин Милутин одликовао је 20. јану­ ара, у епископској резиденцији у Ваљеву, Орденом Светог владике Николаја I и архијерском граматом за заслуге, Милорада Грчића, директора Рударског басена „Колубара” и др Милету Радојеви­ ћа, директора Канцеларије Владе Србије за сарадњу са црквама и верским заједницама. Владика ваљевски, господин Милутин доделио је висока црквена признања за несебичну помоћ и љубав према Епархији ваљевској, Српској православној цркви, а посебно за велике заслуге у изградњи мана­ стирског конака, епископске резиденције у Ваљеву и обнављању Манастира Ваведења Пресвете Богороди­ це – Пустиња. Владика Милутин изразио је захвалност Грчићу и Радојевићу на великој подршци и помоћи епархији, верској заједници и културно-историјским спомени­ цима. Директор Грчић присуствовао је и сечењу ко­ лача на слави Свети Јован Крститељ, коју обележава Његово преосвештенство епископ ваљев­с ки господин Милутин. У беседи владика Милутин пожелео је добитни­ цима признања да Орден Светог владике Николаја,

Радојевић, епископ Милутин и Грчић једног од највећих светитеља СПЦ и стуба Епархије ваљевске, поносно носе и да, као предста­вници висо­ ких државних позиција, наставе да добротом и бла­ гонаклоношћу помажу српску цркву. Милорад Грчић, директор РБ „Колубара”, изразио је велико задовољство и част што је добитник високог црквеног признања на велики празник. Н. Ж.

петнаесторо ДЕЦе ЧИЈИ СУ РОДИТЕЉИ изгубили живот НА РАДНОМ МЕСТУ

Разговор са директором РБ „Колубара”

Д

КОЛУБАРА БРОЈ 1114

иректор Рударског басена „Колубара” Мило­ рад Грчић, примио је 21. јануара петнаесторо деце, којима је један од родитеља изгубио жи­ вот на радном месту у привредном друштву.

После обрађене документације од стране соци­ јалних радника РБ „Колубара”, проблем наведених, који су дефинисани као први приоритет, биће решен почетком фебруара. Грчић се у име садашњег руководства и свих бив­ ших директора, извинио породицама и наследници­ ма запослених у РБ „Колубара”, који су живот изгуби­ ли доприносећи добробити „Колубаре” а до сада није ништа урађено по питању њиховог запослења. Састанку и разговору поред Милорада Грчића, присуствовали су и Бојан Стевић, заменик председ­ ника Градске општине Лазаревац и Горан Перишић, руководилац кабинета директора РБ „Колубара”. Међу петнаест незапослених који су присуствова­ ли разговору код директора једанаест је са територије општине Лазаревац, два из општине Уб и по један из општина Лајковац и Аранђеловац. Р. К.

15

16

ОД ПРОДАЈЕ „ДЕМИ” ВОДЕ И БРИКЕТНОГ УГЉА „КОЛУБАРА” БИ МОГЛА ДА ПРОФИТИРА

Идеје за велике пројекте В

реочка Tоплана годишње произведе преко 700.000 кубика деминерализоване воде високог квалитета, али се добар део ове течности, од које се у котловима производи пара, неповратно расипа. Још 2002. године, једна студија, коју су израдили стручњаци „Прераде”, показала је да „деми” вода, произведена у погонима Топлане, има широк спектар примене. То је потврђено и сертификатом Технолошко-металур­ш ког факултета из Београда по коме се пречишћена вода произведена у Вреоцима поред пуњења акумулатора и кућних апарата, може користити у инду­с трији за припрему козметичких препарата и базе за производњу сокова. Међутим, у „Колубари” до сада још увек није искоришћена ни једна од ових бројних могућности. Према речима руководиоца хемијске приреме у Топлани Чедомира Ђаковића, који је учествовао у изради студије, колубарска вода била би најјефтинија на тржишту.

– Литар „деми” воде произведене у нашим погонима коштао би највише 60 пара, а за исту ту количину у продавницама сада треба издвојити најмање 25 динара – каже Ђаковић истичући да је било планова да се са Нафтном индустријом Србије договори размена за гориво, али је та идеја убрзо пропала па се сада ова вода, сем за производњу паре, користи још само у „Помоћној механизацији” за пуњење акумулатора. Ипак, о вредности „деми” воде и топлотне енерги­ је, која се добија њеним загревањам, у „Колубари” се још увек не размишља тржишно. Бивши управник Топлане Бранимир Весић објашњава да излазак на тржи­ш те није ни мало лак посао. Он каже да је једно сачинити студију корисности, али да је много теже неки производ припремити за продају.

– Претходно би требало урадити много сложених послова – од проучавања тржишта, до организовања стратегије и квалитетног маркетинга, па је због тога велико питање да ли би продаја декарбонизоване воде донела „Колубари”одговарајућу зараду – објашњава Весић. Овај стручњак сматра да би много исплативије било да се на продају понуди вишак топлотне енерги­ је која се производе у Топлани. Он тврди да би „Колубара” остварила значајну зараду од продаје овог енергента, посебно у летњој сезони, када су потребе за паром много мање.

Претходно би требало урадити много сложених послова – од проучавања тржишта до организовања стратегије и квалитетног маркетинга, па је због тога велико питање да ли би продаја „деми” воде произведене у Вреоцима донела „Колубари” одговарајућу зараду – Топлотна енергија произведена у „Преради” може да се користи у различитим индустријским гранама, али за сада још увек не постоје планови за такву врсту пласмана – истиче Весић. Технолошка пара произведена у Топлани загре­јана је на 450 степени, а њен притисак износи 59 бари па је зато одговарајућа за широку употребу у индустрији. Њена цена износи око 20 евра по тони, а у вреочкој Топлани годишње се произведе око 700.000 тона. Могућа зарада од угљене прашине

17

КОЛУБАРА БРОЈ 1114

Чедомир Ђаковић: Од воде произведене у „Преради” могу се правити сокови Да би се евентуални вишак топлотне енергије понудио тржишту потребно је пре тога добити интегрисану дозволу за рад што подразумева контролисано спречавање емисије штетних гасова до нивоа предвиђених европским законима и примену најсавременијих производних технологија.

– Од те дозволе зависи будући рад Топлане. Пред „Колубаром” је зато велики посао, јер поред еколошких стандарда који се примењују у ЕУ, од нас се захтева и енергетска ефикасност дефинисана европским директивама – објашњава Весић. Угљена прашина је још један производ који би „Колубари” могао да донесе прилично велику зараду када би од ње започела производња угљених брикета. За Огранак „Прерада” овај нуспроизвод годинама представља велики терет, али изградњом брикетарнице не само да би овај проблем био заувек решен него би „Колубара” од читавог тог посла могла добро и да профитира. О том пројекту најозбиљније се размишљало пре десетак година када су у једном постројењу у Словачкој од угљене прашине из „Колубаре”, направљене прве експерименталне количине веома квалитетног брикета. Његова топлотна вредност од 14.000 килоџула по једној тони била је чак дупло већа од калоријске вредности лигнита. Приликом обраде сировог угља у Сушари у Вреоцима, поред четири производна артикла, чак 10 одсто укупне годишње производње отпада на угљену прашину што је око 50.000 тона. Према грубој рачуници од 1986. године када је са радом почела нова Сушара у „Преради” је „произведено” преко 1.500.000 тона угљене прашине.

Према речима техничког директора „Прераде” Дејана Мијатовића брикет у односу на лигнит има велике предности. У првом реду то је еколошки чисто гориво током чијег сагоревања нема дима, што га чини идеалним за кућну употребу. Мијатовић каже да се угљени брикети могу користити за спремање роштиља, али и као гориво за камине и све врсте пећи.

– Главна предност у поређењу са угљем је његова дуготрајна топлотна моћ. Цене су им скоро идентичне с тим што ће иста количина брикета трајати чак три пута дуже, при чему ће он за разлику од угља све време одржавати константну температуру – каже Мијатовић. У овом тренутку прашина се меша са угљем који одлази у ТЕ „Колубара” у Великим Црљенима и ТЕ „Морава” у Свилајнцу, у противном „Прерада” би морала да заустави производњу. Међутим, за последњих десет година урађено је неколико пројеката, али ни једно технолошко решење није прихваћено па је почетак изградње брикетарнице стално одлаган. Према речима Мијатовића ти пројекти никада нису доведени до краја. Узорци прашина су у неколико наврата упућени у иностранство на испитивања а наши стручњаци су одлазили тамо да би упознали технологију. Ипак, ти пројекти никада нису доведени до краја.

– За изградњу брикетарнице потребно је обезбедити неколико милиона евра, а „Колубара” тих пара у овом тренутку нема. У перспективи о томе треба озбиљно размишљати јер у случају раста производње у Сушари аутоматски би се повећала и количина угљене прашине за коју данас једва обезбеђујемо пласман – каже технички директор „Прераде”. Д. Ђорђевић

18

Држе корак са глобалним трендовима у ИНФОРМАЦИОНим ТЕХНОЛОГИЈама

Нови софтвери олакшава К

ада је пре две године постављен за руководиоца Одељења техничких послова у Сектору за аутоматску обраду података, др Милан Милановић са својим тимом увео је новине које су омогућиле да РБ „Колубара” држи корак са глобалним трендовима у области информационих технологија. Формирање тима била је прекретница у развоју информационог система у „Колубари”, с обзиром да су стручњаци који су се бавили новим технологијама раније били раздвојени у различитим службама и користили различите софтверске технологије, као што су Cobol, Javа и Visual Basic. На иницијативу Драгана Томаша, руководиоца Сектора за АОП и др Милана Милановића оформљени су тимови програмера у оквиру Одељења техничких послова. Идеја је била да сви чланови тима раде у истој софтверској технологији, како не би долазило до проблема у одржавању система у случају одсуства неког од чланова тима. У ту сврху организована је обука за развој апликација у Мicrosoft технологији и курс за базе података. Стално усавршавање и учење кључно је за програмере, с обзиром на брз развој технологија и чињеницу да поједине сертификације важе само две године.

– Наше одељење развија софтвере у најновијим алатима, користећи неколико технологија. Раније се дешавало да клијент каже какав софтвер жели, а за-

тим се пројектант бави израдом софтвера без даљих консултација с клијентом. Разултат таквог приступа био је да софтвер најчешће није одговарао потребама за које је направљен. Због тoга смо одлучили да укључимо у рад и будуће кориснике и сваке две недеље им представимо шта је урађено – објашњава др Милановић.

Свим апликацијама се приступа из локалног портала на адреси http://erc.kolubara.local. Главни клијенти Одељења за техничке послове су Сектор за књиговодствено-финансијске послове и Комерцијални сектор, док се поједини пројекти раде на нивоу целе „Колубаре” и тада постоји више од 200 корисника апликације. Увођење тих апликација је веома комплексно јер делови предузећа имају своје специфичности и потребно је прилагодити је сваком од њих. Раније је постојала пракса да пројекат ради један програмер, док је данас за тај посао задужено најмање двоје. То омогућава да се у случају одсуства једног од њих несметано настави рад. Сваки тим има члана задуженог да тестира софтвер, тако да клијенти добијају већ проверену апликацију. Свака апликација има

19

ају посао администратора који прикупља информације од ко­ рисника и решава пријављене проблеме. Обезбеђена је већа заштита и доступност пројеката, који су постављени на заједничком заштићеном серверу. Направљен је и портфолио пројеката који омогућава евалуацију рада програмера.

– Сваки софтвер пропраћен је са најмање два до­ кумента, што омогућава новим програмерима да се упознају са пројектом за један дан. Новост је и да пра­ вимо упутства за све групе корисника. За апликацију коју радимо на нивоу целе фирме „Ситан инвентар” радимо и на процедури заједно са Сектором за ИМС. То је невезано са самим софтвером, али смо његовим развојем установили да је процедура неопходна – објашњава др Милановић. Неке од апликација које су заживеле су „Магацин­ ско пословање” и „Ситан инвентар” које се раде за потребе целе фирме, „Квалитет угља” се користи за фактурисање угља за термоелектране, „Праћење ме­ тео података” је намењена Сектору за екологију, као и апликација постављена на сајт „Пријавите корупцију”. Будући планови Одељења техничких послова тичу се превођења постојећег софтвера на нове технологије и имплементацију софтверских пакета као што је Microsoft Sharepoint за управљање документима. Рад сектора постао је видљив и стално пристижу нови захтеви клијената, тако да постоји листа апликација на чекању. Иако примена нових апликација захтева у почетку додатни труд уложен у процес учења, када се савладају основне вештине, нови софтвери знатно олакшавају рад. З. Бадњевић

КОЛУБАРА БРОЈ 1114

g Докторат у области вештачке интелигнеције Сектор за АОП може се похвалити да у својим редовима има једног од најобразованијих младих ИТ стручњака у земљи. Др Милан Милановић докторирао је у тридесетпрвој години из области вештачке интелигенције на Факултету организационих наука. Објавио је више од двадесет научних радова из области софтверског инжењеринга на међународним конференцијама и у стручним часописима. У „Колубари” је почео да ради пре девет година на позицији пројектанта. Од 2011. године је на челу Одељења за техничке послове, која се бави креирањем и увођењем нових апликација.

20

Догађаји који су обележили протеклу годину

Година успешног пословања Јаловински рекорд у историји „Колубаре” На копу „Тамнава-Западно поље” је у 2012. години произведено 13 милиона тона лигнита, за око четири процента више од плана. Други БТО систем, са премашајем плана од 45 одсто и произведених 16 милиона кубика откривке постао је јаловински системрекордер у историји „Колубаре”.

„Пакет катастар” имовине Стручни тим Сектора за аутоматску обраду података завршио је пројекат под радним називом „Пакет непокретности-катастар” који ће омогућити да се по први пут формира база података замљишта којим располаже РБ „Колубара”. Међународно саветовање „Енергетика 2013” Традиционално 29. саветовање „Енергетика 2013”, одржано од 26. до 29. марта на Златибору, окупило је око 750 учесника из европских земаља. Међу 130 радова представљених на скупу презентовани су индивидуални и групни радови стручњака из „Колубаре”. Сарадња са немачком привредом Делегација немачких привредника посетила је 3. априла РБ „Колубара”. Том приликом, директор Милорад Грчић упознао је немачке привреднике са значајем и будућим плановима „Колубаре”.

– Ово је прилика да размотримо могућности пословне сарадње немачких компанија са предузећима из Лазаревца, Лајковца и Уба – најавио је Михаел Шмит, шеф делагације немачких привредника.

Највећа месечна производња угља У јануару 2013. године у РБ „Колубара” је ископано 3.054.395 тона лигнита, што је за око осам одсто више од плана и највећа месечна производња угља у историји „Колубаре”. Зелени кредит За пројекат унапређења квалитета угља у РБ „Колубара” KfW банка је одобрила 64 милиона евра кредита и донацију од девет милиона евра. Тиме је обезбеђен наставак финансирања пројекта „Унапређење заштите животне средине у Колубарском угљеном басену”. Раније је потписан уговор о кредиту са Европском банком за обнову и развој вредан 80 милиона евра, док ЕПС улаже 27 милиона евра. Ремонт котла Топлане После генералног ремонта котла у Топлани у Вреоцима и замене дотрајалих цеви, преполовљен је губитак воде из лазаревачког топловодног система. На тај начин обезбеђене су уштеде од 200.000 евра годишње. Према речима Душка Миловановића, управника Топлане, у систем је раније дневно упумпавано више од 1.000 кубика дестилисане воде, чија производња и загревање кошта два евра по кубику.

Улагања у рударски сектор – Због неравномерног улагања у оквиру ЕПС-а, рударски сектор је остао у позадини, док су знатна средства улагана у термокапацитете – изјавио је в. д. генералног директора ЕПС-а Александар Обра­ довић током посете РБ „Колубара”, 10. априла. Његов домаћин, директор Милорад Грчић је рекао да је приоритет „Колубаре” улагање у рударску опрему. Почетак сезоне ремонта Крајем марта почео је ремонт багера „глодара 10” на Пољу „Д” чиме су стартовали инвестициони послови у „Колубари”. Један од планираних обимнијих послова је и ремонт „глодара 1” на Пољу „Б”. Иницијатива о припајању „Метала” РБ „Колубара” На 53. седници Скупштине РБ „Колубара”, одржаној 25. априла, једногласно је донета одлука да се прихвати иницијатива о припајању „Колубара-Метала” свом оснивачу. Монтажа новог багера Почетком маја, на монтажном плацу у Калени­ ћу, стартовали су радови на монтажи роторног багера BWE740 за коп „Тамнава-Западно поље”. Инве­ стиција вредна 18,7 милиона евра финансира се средствима ЕПС-а. Извођач радова је немачки „Ти­ сен-Круп” а главни подизвођач за челичну кон­с тру­ кцију „Колубара Метал”. Рок за завршетак радова је мај 2014. године.

21 Модернизација производне опреме Представници ЕПС-а и РБ „Колубара” потписали су 10. маја уговор са шведском компанијом „Сандвик” о набавци одлагача за БТО систем на копу Поље „Ц”. Уговор вредан 14,3 милиона евра део је пројекта „Унапређење животне средине у РБ Колубара”.

је пет милиона динара, намењених Савету за социјал­ ну заштиту општине Лазаревац. Директор Милорад Грчић је том приликом поклонио лазаревачком Центру за дневни смештај деце и омладине ометене у развоју новчани део своје Видовданске награде у износу од 70.000 динара.

Дан за памћење Историјски дан у РБ „Колубара” је 21. мај 2013. го­ дине. Тог дана багер „глодар 1” је са копа „Велики Црљени” прешао на коп „Тамнава-Западно поље” преко реке Колубаре. Истог дана, на Пољу „Д” почело је копа­ ње угља на месту некадашњег вреочког гробља, чиме је отворен приступ резервама од 55 милиона тона угља.

Повратак у „Колубару” Уговор о припајању „Колубара-Метала” у систем­ ЕПС-а потписан је 29. новембра. Уписивањем у евиденцију Агенције за привредне регистре 31. децембра завршен је поступак повратка „Метала” у РБ „Колубара”.

Санирање последица клизишта у Јунковцу Завршен је попис 11 домаћинстава у селу Јунковац, најближих зони клизишта, које се крајем маја активирало на ободу Поља „Д”. Брзом реакцијом надлежних омогућен је несметан рад површинских копова. Пословање у плусу 1,5 милијарди динара Остварена добит за првих шест месеци износи 1,5 милијарди динара, наведено је у Извештају о посло­ вању усвојеном на 56. седници Скупштине РБ „Колубара”, одржаној 20. септембра у Лазаревцу.

Канцеларија за управљање копом „Радљево” У Убу је 23. децембра отворен Центар за стручне послове површинског копа „Радљево” из кога ће бити координиране активности везане за отварање новог копа. Поштовање предака и историје Освештањем спомен-плоче и капеле на гробљу „Лазаревац 2” у Црним Међама и примопредајом црквених књига 24. децембра, на симболичан начин је завршен процес пресељења старог гробља у Вреоцима.

Уштеда 400 милиона динара – Повећање нивоа транспарентности јавних на­ бавки и контрола покренутих поступака у претходних годину дана донеле су уштеде од 400 милиона динара – рекао је Игор Смиљковић, помоћник дире­ ктора РБ „Колубара” за комерцијалне послове.

КОЛУБАРА БРОЈ 1114

Развој копова као приоритет Девети међународни сајам енергетике и Десети међународни сајам заштите животне средине ECOFAIR одржани су од 9. до 12. октобра на Београдском сајму. Директор Рударског басена „Колубара” Милорад Грчић, у друштву в. д. директора ЕПС-а Александра Обра­довића и министарке енергетике, развоја и заштите животне средине проф. др Зоране Михајловић, обишао је штанд „Колубаре” и том приликом изјавио да је развој копова приоритет овог привредног друштва. Годину дана новог менаџмента – Деветомесечна производња у РБ „Колубара” увећана је за 6,2 одсто, уз смањење трошкова за око 4,3 милијарди динара. Финансијски биланс шестомесечног пословања је позитиван и износи 1,5 милијарди динара. Исправљене су бројне неправилности у раду и започето неколико великих пројеката – рекао је директор Милорад Грчић на конференцији за новинаре одржаној 16. октобра у Лазаревцу, поводом годину дана рада новог рукводства. Помоћ социјално угроженима На првој донаторској вечери, одржаној 4. новембра на иницијативу руководства „Колубаре”, сакупљено

Испуњен годишњи план Годишњи план производње РБ „Колубара” испуњен је у ноћи између 24. и 25. децембра. На четири копа ископано је укупно 29.971.000 тона угља, и остварено неколико производних рекорда. Милијардита тона лигнита Пет дана пред крај 2013. године, 26. децембра, на Колубарским коповима ископана је милијардита тона лигнита. Пут до милијарду тона угља трајао је 67 година, колико се води прецизна евиденција о производњи. Припремила: З. Бадњевић

22

ЖЕНЕ У МУШКОЈ ПРОФЕСИЈИ

Оправдале указано поверење

Р

ударство је мушка профе­ сија. Неприкосновено муш­ ка у јамама, али ни повр­ шинска експлоатација и напредни­ја технологија нису битно промени­ ле полну структуру запослених у непосредној производњи. У време социјалистичких прокламација о пуној равноправности жена и му­ шкараца покушало се, помало на­ ивно и догматски, са масовнијим пријемом жена на системе отко­ па. Међутим, испоставило се да су упозорења рударских стручњака била оправдана. Природа посла и услови рада (напољу у свим вре­ менским условима и по сменама, велике вибрације, тежак физички рад и др.) нису одговарали припад­ ницама лепшег пола. Тадашњи покушај увођења жен­ ске радне снаге у непосредну про­ изводњу није била добра замисао, тврди Драган Павловић, помоћник директора за организационе по­ слове Поља „Д”.

– Услови рада су били тешки и после пар година жене су повуче­ не на друге послове. Пре четири године је, због кадровског дефи­ цита, кренуо нови пријем жена у непосредну производњу. Оне су са других радних места распоређене на места руковалаца погонских

станица. На Пољу „Д” имамо око 40 погонских станица на којима ради преко 200 руковалаца. Само седам су жене које се, због не­ што повољнијих услова, налазе на угљеним системима. Број станица на копу се мења, што је условљено технолошким потребама произво­ дног процеса – каже Павловић.

Послове руковалаца жене обављају уредније и одговорније од мушких колега, оцена је шeфова система. Успешно усклађују рад у смени и породичне обавезе На БТУ систему, по речима ше­ фа система Драшка Јефтића, че­ тири жене раде на местима руко­ валаца погонских станица.

– Овај систем има девет по­ гонских станица и девет трака. Он даје око 500.000 тона угља ме­ сечно. Његова просечна дневна производња се креће од 20 до 25 хиљада тона лигнита. На погон­ ским станицама су сада бољи усло­ ви рада. Постоје клима уређаји и те­лефонске везе са диспечерима, Драгана Николић

без којих не може ни да крене ни да се заустави транспортер који, иначе, покреће погонска станица – објашњава Јефтић и истиче да жене руковаоци ни у чему не заостају за мушким колегама, чак су уредније и педантније од њих. У пратњи шефа БТУ система до­ лазимо на погонску станицу „2.2” на којој ради руковалац Драгана Николић, која је прошле године награђена за залагање и однос пре­ ма раду. Газимо црно блато које је, упркос суши, ситна киша успела да створи. Дочекује нас насмејано лице Николићке, која покушава да нас склони са кише у скучен про­ стор кабине станице пројектоване за једног човека.

– Када су ми пре четири годи­ не, након пријаве на интерни оглас за рад у производњи, понудили место руковаоца погонске стани­ це, нисам ни знала шта је то. Била сам у групи жена које су повели на БТС систем да се упознамо са по­ словима који нас очекују. Све смо биле „скоцкане” и на штиклица­ ма – кроз смех се присећа наша саговорница – Пре смо радиле у магацинима, ја сам била на копу „Тамнава-Источно поље”. Желела сам сигурније радно место и већу плату. Прихватила сам посао и су­ традан дошла на станицу. Рекли су ми, ко издржи други дан рада, остаће. И ево, остала сам. Након положеног приправнич­ ког стажа, од априла 2010. године Драгана ради у смени. У почетку је, каже, било неповерења од стра­ не мушког дела колектива, али се оно временом изгубило и прерасло у искрено поштовање и одличну сарадњу.

– Када су врло ниске или високе температуре теже је радити, али најгоре су кише, због проклизавања трака и блата, што ствара загушења и отежава чишћења која се, иначе, ручно обављају, лопатама и чи­ стилицама. То ми је најтеже, али морам да истакнем солидарност, посебно у кризним ситуацијама

23 када се ради колективно. Сви се прихватају лопате, сви помажу. Са мушкарцима је лакше радити – признаје Николићка и додаје да јој ни трећа смена не пада тешко, мада је сама на станици.

– Све је осветљено, а и портири нису превише далеко. До сада ни­ сам имала неких непријатности. Посао је одговоран. У току године има напорних дана, али издржи се. Не желим да променим овај посао. Волим слободу коју ми даје. Не бих могла да преседим дан у затворе­ ном, у канцеларији. Плата је до­ бра, што је додатан мотив за труд – каже Николићка и пратећи нас до „газа” објашњава нам како станица функционише и за који део је она одговорна.

бити максимално концентрисани.­ Пре годину и по дана товарили смо по 120 вагона у смени. Немам помоћника, а требао би ми. Фи­ зичког радника имам повремено, мада је чишћење физички најтеже. Лети је овде велика прашина, док

тро, колега” или „Где си брате”, то о нама и нашем односу довољно го­ вори само за себе – истиче Сарићка. Физички рад јој, каже, није велики проблем, нема га много, а и помоћ је ту. У трећој смени их обилазе, а близу је и колега са друге станице.

КОЛУБАРА БРОЈ 1114

Руковаоци на Пољу „Б” На Пољу „Б” има око 120 ру­ ковалаца погонских станица. На БТДУ систему ради пет жена, две су руковаоци утоварног места, а три руковаоци погонских станица. На путу кроз коп, главни по­ словођа смене „Д” Миливоје Си­ мић, информише нас да се на уто­ варном месту на које идемо у просеку утовари око 90 вагона ли­ гнита по смени.

– Утовар једног воза, који има од 15 до 17 вагона траје око пола сата, зависно од услова. Посао руковао­ ца је тежак и одговоран. Тражи физичку и психичку спремност. Жене га одлично и врло одговор­ но обављају и мислим да нису довољно награђене за ефикасност у раду – сматра Симић. На утоварном месту руковалац Слађана Аранђе­ловић, у почетку је резервисана. Каже да не воли да се експонира и упућује нас на раз­ говор са шефовима. На крају, ипак прихвата да нешто каже о свом по­ слу, али „сликање ни случајно”.

– Ево, сада контролишем уто­ вар угља у вагоне и померање воза. Видите, понекад из разних раз­ лога долази до пресипања угља преко ивица вагона и то се мора чистити – прича Аранђеловићка док притиска команде на пулту.

– Код утовара све време морате

Снежана Сарић је зими веома хладно, грејна тела у кабини нису довољна. У смени радим 20 година, на утовару сам задњих десет, пре тога сам била руковалац на јаловини. Највише мрзим прву смену, устаје се рано, на трећу сам се навикла, сама сам, али нема страха, морам да се усредсредим на посао – каже наша саговорница и признаје да јој је разговор чак пријао, али не жели фотографисање, што смо, наравно, испоштовали. До руковаоца погонске станице на истом систему Снежане Сарић, није било лако доћи. Морали смо да се, за главним пословођом, пе­ њемо бројним степеницама до ста­ нице која је лоцирана као на кули. Горе је видик изврстан и лакше се дише. Доле на тлу били смо на уда­ ру угљене прашине и шута које нам је ветар бацао у лице. Са ветром Снежана Сарић има другу муку.

– Овде је најгоре када дува ве­ тар. Два пута нам је разбијао врата кабине, једном сам сама то дожи­ вела. На овој станици радим већ четири године и смену сматрам другом породицом. Међусобно се поштујемо и помажемо. Највише волим када ме поздраве „Добро ју­

– Овде ми је много лепше него у магацину на „Тамнава-Источном пољу” где сам пре интерног кон­ курса радила. Боље сам плаћена и радим у својој струци. Рударски сам техничар и тамо су нам стално пребацивали што нисмо економ­ ски техничари. Овде осећам сигур­ ност и никада не бих мењала посао – тврди Сарићка и додаје да јој је и муж колега који ради на Пољу „Д”. Уверили смо се да су све три наше саговорнице задовољне по­ слом који обављају, као и сарадњом са већинским, мушким делом ко­ лектива на копу. Старосна доб им је приближна, око 40 година, нај­ продуктивније радне године које са поносом истичу. Успеле су, како саме кажу, да ускладе рад у смени и породичне обавезе. Сигурност посла и солидна плата су битни мотивациони фактори у овој при­ чи. Према неким истраживањима, плаћеност одређених професија и послова се може оценити по броју мушкараца који их обављају. Ове даме и њихове колегинице су мо­ жда у складу са том чињеницом или пак само по женском инстинкту, ­одлучиле да уђу у мушку профе­сију. И нису се покајале. Д. Вуковић

24

ТРАДИЦИОНАЛНИ СКУП ЗАПОСЛЕНИХ „ПОМОЋНЕ МЕХАНИЗАЦИЈЕ”

Награђени најбољи

П

омоћна меха­низација има­ ла је веома тешку послов­ ну годину, коју је залага­ њем свих запослених завршила успе­ш но. Остаће забележено да су њени возачи прешли око седам ми­ лиона километара и на коповима и ван њих остварили више стотина хиљада радних сати. Био је то по­ вод више да се традиционално оку­ пе и свечано обележе Дан возача и механичара. Око 400 људи окупило се у ­кантини „Прераде” у Вреоцима 17. јануара да заједно обележе овај дан, поздраве награђене возаче и механичаре који су својим радом допринели добрим резултатима, као и да испрате доскорашње ко­ леге који су током минуле године отишли у пензију. У присуству ру­ ководства Рударског басена „Ко­ лубара”, представника синдиката, пословних партнера, пензионера и радника овог погона, најбољим возачима и механичарима уруче­ ни су ручни сатови са посветом. У ауто-гаражи у Рудовцима на­ граде најбољих у струци понели су Момчило Ђурић, возач тере­т ног саобраћаја, Горан Чавић, нај­бољи возач масовног превоза и Дра­ган Живановић, који је добио при­зна­ ње као најбољи возач теренског саобраћаја.

Награђени радници Својим радом, као најбољи ме­ ханичари током протекле године у овој ауто-гаражи истакли су се Миломир Јовановић, механичар теретног саобраћаја и Марко Ми­ ловановић, механичар теренског саобраћаја. Најбољи возач теретног саобра­ ћаја у ауто-гаражи у Зеокама је Милорад Ђурић. Из ове радиони­ це признање најбољег добио је и возач аутодизалице Александар Савковић, док је као најбољи ме­ ханичар одржавања проглашен Момчило Ковач. За најуспешнијег механичара у ауто-сервису у Вреоцима призна­ ње је добио Милорад Раковић. Из тамнавске ауто-гараже ла­ скава признања најбољих однели

g Из ауто-гаража пензионисано 28 радника У 2013. години 28 радника из ауто-гаража „Помоћне механизације” стекло је услов за одлазак у пензију: Слободан Спасојевић, Милоје Ивановић, Бранислав Марјановић, Миливоје Лазаревић, Милан Мирковић, Радомир Марковић, Милинко Антонијевић, Радиша Дамњановић, Малиша Максимовић, Живомир Марковић, Томислав Некић, Миломир Вићентијевић, Зоран Живановић, Миливоје Саватијевић, Милојко Крсмановић, Милосав Симић, Андреја Тимотијевић, Радосав Стевић, Милован Рашић, Миломир Марковић, Зоран Роксић, Слободан Вићентијевић, Радосав Јечменица, Бранко Крсмановић, Периша Оцокољић, Мирослав Карамарковић, Томислав Марјановић и Десимир Ивановић.

су возач теретног саобраћаја Ради­ ша Бабовић и Милан Павловић, возач теренског саобраћаја. Милан­ Пантелић добио је награду као нај­ успешнији механичар током­ про­ шле године у ауто-гаражи Тамнава. Директор „Помоћне механиза­ ције” Предраг Ђе­надић честита­ јући награђеним радницима ре­ као је: – Још једна година је иза нас, за „Помоћну ме­х анизацију” успеш­ на, јер смо и поред свих пробле­ ма успели да испунимо све што се од нас очекивало. Без обзира на проблеме недостатака резервних делова и људства, уз помоћ свих радника остварили смо позитивне резултате. У наставку излагања Ђенадић је рекао да је ово прилика да се не само поздраве „најбољи међу нај­ бољима” већ и да се како доликује уприличи испраћај у пензију љу­ ди који су својим радом допри­ нели да „Помоћна механизација” буде то што јесте. За 28 радника из ауто-гаража који су током про­ текле године отишли у заслужену пензију обезбеђени су прикладни поклони. Можда су најлепше жеље ис­ казане у речима ко­је им је упутио председник синдиката „Помоћне механизације” Љубиша Радовано­ вић: – Да дуго примате пензију, бар онолико колико сте радили! Д. Весковић

УЛАГАЊЕ рб „колубара” У ДРУШТВЕНУ ЗАЈЕДНИЦУ

25

Висок степен солидарности

П

оред успешних резултата у производњи, у претходној години забележен је и висок ни­ во друштвено-социјалне одговорности Ру­ дарског басена „Колубара”, према локалној и широј друштвеној заједници. Посебну бригу привредно друштво деценијама води о Лазаревцу, Лајковцу и Убу, територијама оп­ штина на којима се експлоатише угаљ.

Половина упућених захтева позитивно решена, јер су у складу са Правилником о донацијама Разне врсте донација и хуманитарних активности обележиле су и прошлу годину. Све молбе и захтеви разматрају се од стране директора РБ „Колубара” и Комисије за донације и спонзорства, формиране у септембру 2011. године. Задатак комисије је да сваки захтев прегледа, утврди да ли испуњава правну фор­ му и све релевантне чињенице и да образложи свој предлог како би се донела одговарајућа одлука. Пре­ ма речима председника Комисије Горана Перишића, шефа кабинета директора РБ „Колубара”, из године у

КОЛУБАРА БРОЈ 1114

Дом здравља „Др Ђорђе Ковачевић”

годину, све је већи број молби, што сликовито гово­ ри о степену социјалне угрожености институција и појединаца.

– У прошлој години примљено је између 600 и 800 захтева и молби, од којих се више од половине позитивно решило, јер су у складу са Правилником о донацијама. Постоје три групе молби. Прва група су захтеви за помоћ у новцу, затим, у угљу за огрев и на крају за помоћ у услугама или грађевинском материјалу. Од укупних средстава за претходну го­ дину, око 20 одсто донација остварено је у угљу, док су остатак чиниле донације и спонзорства у новцу. Сарадња рударског басена са широм друштвеном заједницом одвија се у више праваца. Најважнији од њих су улагање у развој здравства, културе, обра­ зовања и спорта – истиче Перишић. Значајне донације упућене су социјално угроже­ ним појединцима и групама, здравственим и кул­ турним установама и организацијама, школама, месним заједницама, спортским удружењима. Како сазнајемо од председника комисије, у протеклој го­ дини се доста улагало и у реконструкцију манастира и цркава, што је постало традиција у друштвено одго­ ворном пословању РБ „Колубара”. Новчана средства, између осталих, добили су Дом здравља „Др Ђорђе Ковачевић” у Лазаревцу, Центар за смештај и дневни боравак деце и омладине ометене у развоју, Удружење оболелих од мултипе склерозе, Центар за културу у Лазаревцу, Рударско-геолошки факултет, Атлетски савез Београда и Савез спортова општине Лазаревац. Трећу годину заредом, награђени су најбољи ученици основних и средњих школа са територија три општи­ не – Лазаревац, Лајковац и Уб, општина на којима се врши експлоатација угља. Оно што би посебно требало издвојити је орга­ низовање хуманитарне манифестације у новембру прошле године. По први пут у историји компаније, на иницијативу менаџмента РБ „Колубара” и дирек­ тора Милорада Грчића, а у сарадњи са пословним партнерима, организовано је донаторско вече. Сва прикупљена средства, у износу од око пет милио­ на динара, упућена су Савету за социјалну заштиту Градске општине Лазаревац који ће транспарентно и по приоритетима новац расподелити социјално најугроженијим појединцима и групама. Посвећеност предузећа да допринесе одрживо­ сти привредног развоја сарађујући са запослени­ ма, њиховим породицама, локалном заједницом и друштвом уопште, а све у циљу побољшања квали­ тета њиховог живота, представља неодвојиви део по­ словног успеха водећег произвођача угља у Србији. РБ „Колубара” ће се трудити да и у овој години, у скла­ ду са могућностима настави да помаже свима онима којима је помоћ неопходна. Ј. Глибетић

26

НА ОБАЛАМА КОЛУБАРЕ - ПРИЛОГ РАЗУМЕВАЊУ ПРОШЛОСТИ

Између мита, археологије К

о једном зарони погледом у смарагдну воду реке Колубаре, вечно остаје везан за њу као и за прву љубав. Колубару и зову реком љубави и неизмерног блага. Тешко је у једном новинарском тексту набројати у чему се и где крије благо реке Ко­ лубаре. Бројна истраживања уз само корито реке, откри­ва­ ју значајна археолошка налазишта, од којих је најзна­ чајнији локалитет Горње пољане, који се налази на тромеђи Вреоца, Скобаља и Јабучја. Према сазнањима Мирјане Благојевић, археолога саветника Републич­ ког завода за заштиту културе, реч је о два истраже­ на хоризонта од којих један датира између петог и четвртог века пре наше ере, а други се везује за време између 13. и 14. века. У оквиру равничарског насеља из старијег гвозденог доба, које је било сезонског карак­ тера, Колубара је својим вишемиленијумским током вероватно однела део овог насеља смештеног између старих токова речице Пештан и реке Колубаре. Својеврсну потврду ових претпоставки налазимо у једној од прича Зорана Антонијевића, коме је пре двадесетак година покојни страсни риболовац из Цве­ товца Ђорђе Јеремић, савесни економиста ТЕ „Колу­ бара”, поверио како је својевремено пецао на левој обали Колубаре. У неко доба почела је јака киша, која се из минута у минут појачавала. Када се спре­ мао да пође кући, надошао је високи талас и одвалио део десне – вреочке обале. У тренутку Ђорђе је био сведок несвакидашњег призора: испод обрушене оба­ ле појавила се невероватна колиба од прућа, коју су вековима скривали речни наноси. Није личила ни на једну која се могла видети уз реку. Мислио је да ће тај тренутак потрајати дуже, али је већ неколико мину­ та касније наишао нови талас, наставио да обрушава обалу и покрио дрвену грађевину, а расути материјал је пливајући у нереду по површини воде нестао у та­ ласима. Зоран Антонијевић

Радомир Петровић Према народном предању на обали реке Колуба­ ре је, у делу званом Кључ, у средњем веку саграђена црква од камена, а посвећена је Ваведењу. Турци цркву руше и спаљују и убијају седам од девет свеш­ теника из рода познате породице Милетић. Житељи, међутим, подижу нову цркву – брвнару, у шуми код Церова потока. Пошто и њу Турци спале, Вреочани 1817. саграде трећу цркву од брвана, коју и дан-данас користе. У њој су смештена и два камена стуба, која су нађена на месту Црквине, уз саму Колубару. На Колубари су се рађале велике и мале љубави. Безброј је младих којима је овде Купидонова стрела пробола срце. Ипак, остаће упамћен нераздвојни пар Милина Нешић и Драган Спасојевић, чија је љубав уз Колубару, крунисана дуготрајним и срећним бра­ ком. Песници овога краја посветили су безброј песа­ ма, а сликари небројено мотива митској реци. Следећи прецизна упутства магистра географије Милисава Томића, преко Степојевца путујемо ка селу Пољане, где се на око 1.560 метара низводно од железниког моста индустријске пруге која води ка ТЕ „Никола Тесла”, налази Обарак, место у којем Колубара „истиче” из лазаревачке општине у обрено­ вачки атар. У засеоку Горњи крај домаћин Радомир Петровић оставља сечу дрва и води нас да испратимо Колубару. О реци слушамо необичну причу:

27

е и љубавних прича

КОЛУБАРА БРОЈ 1114

– У Пољанама реку зовемо Пештан. Стара Колубара не постоји, јер њена вода овим делом тече новим кори­ том. Из тамнавских копова вода се усмерава у Кладни­ цу, која се улива у Тамнавску реку – каже Радомир.

Каква је веза између најновијих археолошких истраживања на обалама реке и приче страсног риболовца Ђорђа Јеремића? Турци нису могли да попале све цркве – брвнаре које су ницале на обалама реке. Обарак, место где Колубара „истиче” из лазаревачке и улази у обреновачку општину Са десне стране сеоског пута постављена је метал­ на ограда ТЕ „Колубара Б”, а поред ње вијуга стара индустријска пруга, којом одавно не иду возови ка об­ реновачим термоелектранама. У даљини се виде об­ риси „замрзнуте инвестиције” у Каленићу из деведе­ сетих година прошлог века, симбол једног времена. Излазимо на путељак, који преко ливаде води ка шуми. Највећи њен део припада Слободану Радо­ сављевићу из Пољана и Слободану Попадићу из

Сумеђа. У шуми човек може да набаса на старе рово­ ве из многобројних ратова који су се смењивали на овим просторима. Људи су налазили и старо оружје музејске вредности. У густој шуми препознају се врбе, тополе, багремови и такозвано јудино дрво, које је тврдо, али није за грађу. Уз саму реку је око три хекта­ ра шуме. Радомир примећује да у овом делу има шест великих завијутака, тако да Колубара околину често плави. Има бара које никада не пресушују. Обећали су надлежни да до 2015. исправе ове кривине и спасу плављења Горњи и Доњи крај. Пешачка стаза, прекривена травом, води нас право на реку. Радомир бира део обале, која је благо закоше­ на, да дође до саме воде, али тешко налази ослонац. Коначно, обема ногама је на дебелом стаблу старе врбе, које се повило до земље и тежи ка реци. Ово је Обарак гледан са обреновачке стране! После педесе­ так метара река се савија на лево, губећи се у густишу шуме. Колубара питомо мирна и запрљана. На другој страни види се долма, заштитни насип обрастао тра­ вом да река не плави плодну равницу. У тренутку схватамо: уместо да испратимо Колу­ бару из лазаревачке, заправо је дочекујемо у обрено­ вачкој општини. Наслућујемо да заправо и не желимо да се од ње растанемо, јер њена смарагдна вода има неодољиву привлачност. Мирослав Живановић

28

НАШ ГОСТ

Мајстор документарне фотографије И

мре Сабо (Imre Szabó) је рођен у Мокрину 1956. године. Гимназију је завршио у Кикинди, а потом студирао немачки језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду. Фотографије излаже од 1974. године и од тада је учествовао на преко 200 изложби на којима је добио више награда и признања. Од 1980. године се професионално бави фото­г рафијом као новински фотограф, у редакцији „Илустроване Политике”, у дневном листу „Политика”, у редакцијaма недељника „Интервју” и „Нин” до 1995. године, када је одлучио да се самостално бави примењеном фотографијом. Био је уредник фотографије у дневном листу „Данас”, у недељнику „Blic News”, у агенцији „Фонет” и у магазину „Статус”. Фотографије су му објављиване у многим значајним светским магазинима („Stern”, „Focus”, „Spiegel”, „Mond”, „Lexpress”, „Time”, „Newsweek”, „Herald Tribune”, „Le Nouvell Observateur”...) у више монографија, каталога и публикација. Фотографије које објављујемо настале су у „Колубари” током јануара 2014. када је Имре Сабо (десно на слици) са колегом америчким фотографом Бренданом Бeноном посетио површинске копове. Р. К.

Снимио: Д. Богдановић

КОЛУБАРА БРОЈ 1114

29

30

наставак припрема за покретање новог копа

У Убу отворена канцеларија за „Радљево” Д

иректор РБ „Колубара” Милорад Грчић и председник општине Уб Дарко Глишић 23. децембра свечано су у овом граду отворили канцеларије из којих ће бити координиране најва­ жније активности везане за отварање овог новог повр­ шинског копа „Радљево”. Званичан назив ове органи­ зационе јединице биће „Центар за стручне послове ПК „Радљево” у оснивању”, а њено покретање само је једна у низу активности које се предузимају у вези са отварањем будућег угљенокопа, чији процењени ка­ пацитет износи око 450 милиона тона лигнита. Обраћајући се представницима Рударског басена и убске локалне самоуправе, директор Милорад Грчић истакао је да је окупљање у новим просторијама за­ право симболично обележавање великог догађаја за „Колубару” и „Електропривреду Србије”.

– Коп „Радљево” биће, као што је познато, један од најважнијих снабдевача српских термоелектра­ на у наредном периоду и велико ми је задовољство што могу да најавим да ће почетак 2014. године бити у знаку обављања припремних активности за његово отварање. Имамо спреман плански основ и све правне полуге потребне да врло брзо уђемо у про­ цес експропријације, а и израда Главног пројекта је у завршној фази. Пред нама је велики посао који озна­ чава почетак нове етапе у раду „Колубаре” – рекао је Грчић. Председник општине Уб Дарко Глишић, коме је директор „Колубаре” захвалио на сарадњи, овом при­ ликом је истакао: – Данас чинимо први корак на путу ка реализацији пројекта који има немерљив значај за електроенер­ гетску стабилност читаве Србије. То што се нови коп

Глишић, Ивош, Грчић и Петровић отвара баш у Убу за нас значи да ће општина доби­ ти изванредну прилику да развија своје потенцијале и ефикасније решава актуелне проблеме – рекао је Глишић и честитао запосленима у новоотвореном Центру које, како је истакао, очекује озбиљан посао. Рударски басен „Колубара” на место главног ко­ ординатора послова везаних за отварање новог копа именовао је Владимира Ивоша, који се захвалио на указаном поверењу: – Овај посао је специфичан и захтева максимал­ но залагање свих актера. Надам се да ћемо, уз ква­ литетну међусобну сарадњу и ангажовање добрих и искусних кадрова успети да остваримо оно што смо зацртали – рекао је Ивош. А. Павловић

Увек на услузи

Р

адници „Колубара-Угоститељства” континуи­ рано и квалитетно доказују спремност и спо­ собност да одговоре на захтеве званичних догађаја у организацији РБ „Колубара”. Пружају услуге високог нивоа, задовољавајући критеријуме угоститељске делатности. Р. Л. (На фотографији: Слађан Живановић, Снежана Родић, Бошко Нешовић, Сузана Милојевић, Павле Степановић, Смако Шаботић и Влада Радовановић)

31

ОСВРТ С ПОВОДОМ

Велики потенцијал стрелишта у „Тамнави”

Н

едавна посета председника Скупштине Ср­ бије Небојше Стефановића предузећу „Ко­ лубара-Услуге”, као и извесна обећања по питању реализације активности које су планиране, дала су његовом руководству ветар у леђа. Као што је познато, у саставу овог предузећа ради више послов­ них јединица, а основна делатност је заштита имови­ не и одржавање објеката. Стефановић, који је упознат са начином на који се врше послови обезбеђења, по­ сетио је Стрелиште „Тамнава” које је у власништву „Колубара-Услуга”. Стрелиште је један изузетно велики ресурс, са огромним потенцијалом, пре свега за вршење обуке запослених и трећих лица. Изграђено је 1992. године и налази се у непосредној близини Ибарске магистра­ ле. Има 22 стрељачка места на 50 и 100 метара. Поред тога, на овом стрелишту се може гађати и из мало­ калибарске пушке и пиштоља на 50 метара, војничке пушке на 100 метара. Постоји и 12 места за гађање из пиштоља свих калибара на 25 метара и ваздушно стрелиште за шест места. На стрелишту се организују ситуациона гађања и првенства на свим нивоима – од општинских до републичких. У сарадњи са РБ „Ко­ лубара” уложена су велика средства у инвестиционо одржавање и инфраструктуру, а планирана су и дру­ га улагања. С обзиром да је Закон о приватном обезбеђењу усвојен, уредиће се обавезно обезбеђење и заштита одређених објеката, послови и рад правних и физич­ ких лица, услови за лиценцирање, начин вршења по­ слова и остваривање надзора над тим пословима. Ни­

зом пратећих подзаконских аката ће бити прецизно дефинисани оквири послова обезбеђења и заштите. Период примене ће бити годину дана, за све радње, осим до три године за велика материјална улагања, и дошколовавање радника обезбеђења, јер нико више са основном школом неће моћи да обавља тај одгово­ ран посао. Управо све ове могућности које пружа Стрелиште у „Тамнави”, биле су и више него довољне да се Небојша Стефановић сложи са чињеницом да је неопходно пружити подршку „Услугама” како би као предузеће истрајало у својим пословним плановима. Р. Лазић

КОЛУБАРА БРОЈ 1114

Закон о приватном обезбеђењу

У

свајање и примена новог Закона о приватном обе­збеђењу јесте велики корак за делатност у це­лини, који ће донети низ новина, иако је Предузеће „Колубара-Услуге” и до сада све радило према законским одредбама. Oчекује се „рашчишћа­ вање” тржишта и одговор на питање ко може а ко не да се бави том делатношћу. Предлагач Закона је МУП Републике Србије, и овлашћења која ће убудуће радници обезбеђења има­ ти су слична полицијским. Оно што представља нова законска решења јесу лиценце за обављање послова

обезбеђења, како за правна тако и за физичка лица. Стручни сарадник у области обезбеђења Љиљана Дубоњић оценила је да ће за примену Закона бити по­ требно издвојити значајна новчана средства која ће сасвим сигурно дугорочно бити оправдана и испла­ тива јер ће се издвојити квалитет, професионалност, спремност, умеће, знање, мотивисаност запослених на пословима обезбеђења и заштите у „КолубараУслугама”. Опширније о овој теми можете прочитати у наред­ ном броју листа „Колубара”. Р. Л.

32

активности ЛОВАЧКОГ УДРУЖЕЊА „КОЛУБАРА”

Негују братске везе

Др Драган Синђелић са колегама и ловцима из Вишеграда

Л

овачко удружење „Колуба­ ра” из Лазаревца, познато широм Србије, броји близу 900 чланова, од којих су преко 80 одсто запослени у РБ „Колубара”. Ловно продуктивна по­вршина ло­ вишта „Колубара” обу­х вата про­ стор од 25.000 хектара, а од чега је 10.000 хектара „узела” експло­ атација угља на површин­с ким ко­ повима. Председник удру­жења др Драган Синђелић, који је на то ме­ сто изабран четврти пут заредом, са задовољством констатује да је сарадња са привредним друштвом одлична, и да управо захваљују­ ћи томе, ловци „Колубаре” могу да лове на том подручју.

Чувари братске сарадње два града Лазаревца и Вишеграда Др Синђелић наводи да се у ата­ рима села Медошевац, Јунковац, Вреоци, Зеоке, Барошевац, Цве­ товац и Велики Црљени појавио велики број зечева, али и остале ситне и крупне дивљачи.

– Тешко је „решити” зеца и ср­ нећу дивљач, а појавиле су се и дивље свиње. Тај простор је имао и једну негативну особину, а то је да је био ендемски извор беснила за лисице. Међутим, после оралне

вакцинације коју смо организова­ ли, успели смо да искоренимо и ре­ш имо тај проблем. Познато је да оне праве велику штету над дивљачи. Ми, наравно, као искус­ ни ловци, а све у складу са ловним принципима, имамо решење за

то,­ а то је одстрел предатора, а у овом случају то су поред лисица и шакали – рекао је др Синђелић, и додао да се ово удружење осим одстрела неких врста дивљачи, ба­ ви и узгојем појединих врста, па тако већ са првим снегом почиње изношење 10 до 15 тона зрнасте и кабасте хране.

– Наше удружење има своје традиционалне мани­фестације, ко­ је се обележавају сваке прве или друге недеље у новембру. Побрати­ мили смо се са петнаест ловачких удружења, што из Србије, што из држава региона. То је прилика да се дружимо и разменимо искуства, али и направимо неке планове за следеће сезоне лова – истиче др Синђелић, и додаје да је израда не­ ких пројеката извесна, и да се нада да ће им ресорно министарство изаћи у сусрет и дозволити њихову реализацију. Р. Лазић

g Настављена братска сарадња Ловачка удружења „Панос” из Вишеграда и „Колубара” из Лазаревца у првој половини јануара обележила су 35. годишњицу братимљења две општине. Повод за овај чин је саобраћајна несрећа, у којој је погинуло девет радника „Колубаре” у Вишеграду 1978. године. Треба напоменути да само још ова два ловачка удружења одржавају сарадњу између две општине. Председник ЛУ „Колубара” др Драган Синђелић, као активни секретар Ловачког савеза Србије, том приликом је постхумно одликовао Веселина Вуцељу, бившег председника Ловачког удружења „Панос” и Неђу Савића, са златним орденом Ловачког савеза Србије. Том приликом истакнуто је да су Неђа Савић и Витомир Роксић, најзаслужнији што се у време разних збивања односи два ловачка удружења нису променили. Сребрним орденом одликован је потпредседник ЛУ „Панос” Владан Никитовић. Највише одликовање Ловачког удружења „Панос” – златан орден добили су др Драган Синђелић, Витомир Роксић, Ненад Рашић, Милић Дамјановић и бивши секретар Ловачког савеза Србије Александар Пантелић.

ОДРЖАНА ПРОМОЦИЈА ЗБИРКЕ ПЕСАМА др ДАРКА ДАНИЧИЋА

33

Стихови с друге стране тишине вота. Ангажовани, осетљиви, замишљен над животом песнички субјект ове мисаоно оснажене лирике по­ казује да су за срећу човекову најважније оне вред­ ности које су једноставне, сведене, као што су топли­ на људског геста, непосредност и пуноћа доживљаја, доброта, љубав, непосредан контакт са материјалним вредностима из човекове свакодневице. Ове су песме проосећане и проживљене, и дубоко утемељене у ис­ куство једног трајања, а притом су обележене знат­ ном хуманистичком културом – рекао је Ивков.

Пред окупљеним Лазаревчанима о новој Даничићевој књизи говорио је књижевни критичар Милета Аћимовић Ивков Са промоције књиге др Дарка Даничића

У

лазаревачкој библиотеци „Димитрије Туцо­ вић” недавно је одржана промоција четврте књиге поезије др Дарка Даничића загонетног назива „С друге стране тишине”. Пред окупљеним по­ штоваоцима поезије, поред песника о књизи је гово­ рио истакнути књижевни критичар и писац Милета Аћимовић Ивков.

– Ово је књига лирско-мисаоне поезије која се пи­ та о „првим и пошљедним” стварима човековог жи­

Дарко Даничић, дипломирани машински инжењер „Колубара-Метала”, од 1999. године објављује збирке поезије, а бави се и писањем критика у књижевним часописима. Говорећи о својој новој књизи, Даничић истиче да је у песмама покушао да прикаже своје виђење тишине, и то не тишине која је обележена одсутношћу и празнином, већ насупрот, тишине која је испуњена и оживљена. М. П.

ДЕЦЕМБАРСКИ ЛИКОВНИ САЛОН

Галерија лазаревачких аутора

КОЛУБАРА БРОЈ 1114

О

купљање ликовних уметника и фото-ре­пор­ тера, који стварају на територији лазаревачке општине, свечано је заокружено 24. децембра 2013. године, када је, отварањем Децембарског ликов­ ног салона у Модерној галерији, пружен пресек акту­ леног стања на лазаревачкој ликовној сцени. Циљ Децембарског ликовног салона, који је отво­ рио уредник ликовног програма Центра за културу Душан Рајшић, јесте промоција ликовне делатности града и повећање броја учесника наредних година. У распону од самоуких до академски образованих, ства­ раоци су се представили цртежима, сликама, скул­ птурама, графикама, мозаицима, фотографијама и другим техникама. Ликовни израз се, кроз разноврсне тематике, кретао од традиционалног ка модерном. Међу излагачима је било више радника Рударског басена „Колубара”. М. Караџић Фото: А. Рашин

34

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ „ГРЕШКЕ И ЗАТАШКАВАЊА ВОЈНООБАВЕШТАЈНИХ СЛУЖБИ”

Обмане обавештајаца

К

ако се могло десити да неочекивано и без икаквог упозорења Јапан­ц и нападну америч­ ку базу Перл Харбор? Како је Немачка изне­ надила Стаљина, ако се зна да је до почетка Другог светског рата Совјетска држава имала највећу, нај­ ефикаснију и најбоље информисану обавештајну службу на свету?

Бранислав Аночић, пуковник у пензији и преводилац дела за српско тржиште нагласио је да књига обилује описима догађаја и примерима бројних заблуда и обмана из којих се морају извући поуке Одговоре на питања како и зашто су направљени обавештајни промашаји на конкретним примерима познатих догађаја из недавне историје, даје нам дело из историјско-документарне публицистике „Грешке и заташкавања војнообавештајних служби” Џона Хјуза Вилсона, британског оба­ве­штајца, које је 25. децембра пред­с тављено бројним посетиоцима у лазаревачкој Модерној галерији. О књизи су говорили проф. др Бранко Крга, ге­ нерал-пуковник у пензији, Бранислав Аночић, пу­ ковник у пензији и преводилац­књиге, Зоран Пановић, главни­ уре­д ник листа „Данас”, Иван Цве­јић, главни уредник агенције „Бета” и др Зоран Петровић Пиро­ ћанац, научни сарадник Института за политичке студије . Истичући да владавина ин­формацијама, ономе ко их посе­д ује, даје могућност и моћ да одлучује, аутор наводи примере погрешних одлука, проузро­ кованих недовољно провереним, погрешним или чак обмањујућим по­д ацима обавештајних служби, углав­ ном развијених земаља.

Некадашњи начелник Генерал­ш таба Војске Југо­ славије и начелник Војнообавештајне службе Бранко Крга је, представљајући књигу, рекао да су разни ау­ тори у књигама о обавештајном раду углавном има­ ли два приступа, тако што су или писали о великим успесима или указивали на неке скандале везане за обавештајне службе.

– Ова књига је новина у приступу, у третирању рада обавештај­н их служби због тога што показује грешке, заташкавања, обмане које су се догађале у тим служ­ бама, што се није често објављивало у јавној публи­ цистици. Истина треба да буде главна идеја водиља обавештајних служби – истакао је Крга.

– Историја је препуна погубних обавештајних про­ машаја, а војници на свим странама су били жртве изненађења. Да ли су промашаји последица незнања, погрешног ту­м ачења, ароганције, сујете или не­п ри­ јатељеве лукавости – пита се аутор књиге, Џон Хјуз Вилсон. Бранислав Аночић, пуковник у пензији и прево­ дилац дела за срп­с ко тржиште нагласио је да књига обилује описима догађаја и примерима бројних за­ блуда и обмана из којих се може и мора учити.

– Анализирајући пет догађаја из Другог свет­ ског рата (Дан Д, напад на СССР, Перл Харбор, пад Сингапура, неуспело савезничко­ искрцавање код Дијепа) и пет до­г ађаја после њега (Вијетнамски рат, 4. арапско-израелски рат, Фокланди, Први залив­ ски рат, напад на Светски трговински центар) аутор књиге показује ко је и где чинио грешке и како се то одразило на ток и исход догађаја. И сам аутор је уче­ ствовао у неколико описаних догађаја, али се није задржао само на личном искуству, већ је користио велики број извора, од разговора са учесницима до архивске грађе и званичних државних докумената. Последице грешака пла­ћ ају се људским животима – истакао је Аночић. Т. Симић

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ О МИЛУНКИ САВИЋ У ДОМУ ВОЈСКЕ СРБИЈЕ

Хероина са највише одликовања

КОЛУБАРА БРОЈ 1114

У

свечаној сали Дома Војске Србије у Београду, недав­ но је представљена књига „Добровољка Милунка Савић, ср­ пска хероина” аутора др Видоја Го­л убовића, Предрага Павловића и Новице Пешића. У години у којој се обележава 40 година од њене смрти, књигу о Милунки Савић, објавило је Удружење ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и по­ штовалаца. Промоцији књиге су присуствовали представници Вла­ де Србије, амбасаде Пољскe, Војске Србије и унуци Милунке Савић. Истичући да је Милунка Савић, својом храброшћу, пожртвовањем и несебичним човекољубљем, за­ служила посебно место у историји добровољачког покрета у Србији, председник Удружења др Видоје Голубовић је рекао да књига „До­ бровољка Милунка Савић – ср­пска хероина” представља резултат ду­ гогодишњег истраживања о до­бро­ вољцима који су своје животе ос­ тављали у аманет Србији. Рецензент књиге Мирко Добри­ чанин, историчар, у завршној речи је одао признање ауторима што су на овај начин, кроз књигу прибли­ жили становницима Србије а по­ себно младим генерацијама све­ тле примере њихових предака из наше славне историје. У поглављу књиге „Одважне кћери Србије”, аутори су истакли, да су српске жене показале своје родољубље у ратовима у другој по­ ловини 19. и првим деценијама 20. века. Оне су учествовале у борба­ ма, лечиле и неговале рањенике и својом храброшћу изазивале по­ штовање светске јавности. Међу њима се посебно истицала Милун­ ка Савић (1892-1973), млада чо­ба­ ница из Јошаничке бање, која је прерушена у мушкарца, да би од мобилизације заштитила брата је­ динца, добровољно стала у одбрам­ бени строј српске војске. У тешким борбама у којима је учествовала, ова млада девојка је

девет пута била рањавана, али је њена јака воља за животом и по­ стизањем циља за који се опреде­ лила надјачавала патње и она би се након опоравка поново враћала у војничке редове. Прослављена српска војска у сва три рата које је водила, а по­ себно Други пешадијски топлички гвоздени пук у коме је Милунка војнички стасавала, указивали су јој дужно поштовање. За њене под­ виге, храброст и пожртвовање зна­ ла је читава српска војска и армије савезника Француске, Енглеске и Грчке. Балкански ратови, а посебно Први светски рат, били су јој шко­ ла живота, а бојеви на Куманову, Битољу, Брегалници, Дрини, Колу­ бари, затим Крф, Солунски фронт, Горничево, Црна Река, били су ис­ пити зрелости за ову храбру де­ војку, борца и ратника. Милунка Савић је једина жена на свету добитник француског ордена – Ратног крста са златном палмом, а одликовање јој је лич­ но уручио командант Солунског фронта генерал Франш д`Епере. Она је носилац и два ордена Ка­ рађорђеве звезде са мачевима, зла­т не и сребрне Медаље за хра­ брост „Милош Обилић”, два ордена француске Легије части, Албанске споменице и др. Због својих ратних заслуга на­ звана је српском Јованком Орлеан­ ком. После рата позивана је на све савезничке свечаности у зе­м љи и иностранству. Приликом­ инау­г у­ рације за председника Францу­ ске Републике, Шарл де Гол је из Србије позвао једино српску херо­ ину, као истакнутог ратника и но­ сиоца највиших француских од­ ликовања. Поред светске славе и чињени­ це да је најодлико­ванија жена у Пр­вом светском рату, људи су брзо заборавили њене заслуге. Након ра­та се удала за Вељка Глигореви­ ћа, родила ћерку и још троје деце усвојила. Живела је у тешким усло­

вима, у скромној дотрајалој кући и сама одгајала децу пошто јој муж убрзо умире. Као вечни добротвор и хуманиста школовала је још три­ десеторо деце из свог родног краја. Занемарена и од државе напуш­ тена, пензију је стекла радећи као чистачица у Хипотекарној банци у Београду, где је провела највећи део свог радног века. Србија се није на прави начин одужила жени – ратничкој леген­ ди, Милунки Савић. У Београду је добила само улицу и спомен-плочу на кући у којој је становала, а у Јошаничкој Бањи подигнут јој је споменик у природној величини. На иницијативу Историјског музеја Србије, после 40 година од смрти, посмртни остаци Милунке Савић положени су у Алеји вели­ кана у Београду, уз највише војне и државне почасти, где почива ме­ ђу људима који исписују историју наше земље. Т. Симић

35

36

КОШАРКАШИ „КОЛУБАРЕ” ИЗНАД ОЧЕКИВАЊА У ЛИГИ

И до самог врха

Н

Жарко Симић Момчило Момчиловић

овајлија у Другој лиги, екипа лазаревачке „Колу­ баре”, после тринаест ута­ кмица јесењег дела првенства на­ лази се на петом месту. Реално,­ ради се о више него добром ре­з ул­ тату, посебно ако се знају све не­ даће које прате клуб. Тренер Жарко Симић (30), који се на увек врућој тренерској клу­ пи „Колубаре” налази од новембра 2012. има разлога за задовољство, али...

– Касно смо кренули са припре­ мама, уз то имали смо проблема са довођењем играча са којима је практично постигнут договор. Лош старт, односно три пораза на по­ четку првенства, нису нас поколе­ бали и са нешто јачим тренинзима успели смо да се тргнемо и вежемо чак седам победа. Тиме смо стиг­ ли до четврте позиције, а да смо у последњем, тринаестом колу по­ бедили „Јагодину” могли смо бити трећи. Имали смо две прилике да до драгоцених бодова дођемо, у последњих шест секунди регулар­ ног дела меча са Јагодинцима нис­ мо постигли кош за победу, као и на крају првог продужетка. Гене­ рално се може оценити да је лига изједначена, а ми на клупи имамо седам до осам играча који носе те­ рет такмичења – каже Симић. Са седам победа и шест пораза Лазаревчани су остварили план, са кош разликом 1000:975. По одбра­ ни, односно броју примљених по­ ена, трећа су екипа лиге. Најбољи стрелац тима је Никола Симић са 290 датих кошева, односно 23 по мечу, уједно је и други стрелац лиге. Он је и најбољи асистент, са 35 додавања. Најбољи скакачи у редовима Лазаревчана су Марко Љубојевић у одбрани са 62 ухва­ ћене лопте, а у нападу Момчило­ Момчиловић са 21 успешним ско­ ком. Највише освојених лопти има Милош Марјановић, чак 22, и налази се међу најбољим блоке­ рима Друге лиге. Поред њих, ту су и Милош Радовановић, Алекса

Стаменковић, Предраг Јо­к ић, Да­ либор Илић, Војислав Вуковић, Вукашин Синђелић, Марко Ђор­ ђевић, Димитрије Анђелко­вић, Немања Петровић и Игор Јовчић.

– Презадовољни смо постигну­ тим резултатом, посебно када се зна да је у овом саставу само један играч са стране. Имамо добар рас­ поред у другом делу, од првих шест утакмица четири играмо на нашем паркету што је ипак нека предност. Искрено, надамо се врху табеле, а циљ нам је опстанак – насмејано и расположено говори Никола Си­ мић (26), капитен екипе. Све више љубитеља кошарке на­ лази се на трибинама хале Спорт­ ско-рекреативног центра „Колуба­ ра” и прати утакмице домаћег ти­ма. На последњем мечу, против­ „Јагодине”, хала је била пуна за­ хваљујући и акцији Лазаревачког удружења „Ја се бавим спортом, а ти?” који су данима анимирали љу­ битеље спорта да присуствују овом дуелу. Радује што се већином ради о млађим људима.

– Тешка економска ситуација у земљи намеће нам да се довијамо како знамо и умемо, тако да нам је првенствени циљ стабилизаци­ ја клуба – каже Горан Ђорђевић, председник клуба. По његовим речима, прави тренутак да се на­ падне сам врх табеле Друге лиге је следећа сезона, наравно, ако окол­ ности то дозволе. До јесени би тре­ бало направити чврст костур екипе од домаћих играча и благовреме­ но попунити кризна места у тиму појачањима одговарајућег квали­ тета. Ђорђевић наглашава да је углед лазаревачке кошарке битно порастао, па је Кошаркашки савез Србије поверио Лазаревцу да буде домаћин финала Купа за жене, које ће се одржати од 21. до 23. марта. Прво коло наставка првенства је 1. фебруара, у Лазаревцу гостује „Напредак” из Алексинца, а потом је на реду гостовање у Новом Саду, где је на програму меч са првопла­ сираном „Војводином”. З. С.

ИЗАБРАНИ НАЈБОЉИ СПОРТИСТИ ЛАЗАРЕВЦА ЗА 2013. годину

Лауреати – Јована и Душан

КОЛУБАРА БРОЈ 1114

О

длуком Организационог од­ бора за избор спортисте­ године у лазаревачкој оп­ штини, најбољи у прошлој годи­ ни били су Јована Ђорђевић из Кик-бокс клуба „Колубара” и Душан Савковић из Кик-бокс клу­ ба „Обилић”. Пехаре и пригодне­ награде уручио им је Драган Алимпијевић, председник Град­ ске општине Лазаревац, током зав­ ршног дела свечаности уприличе­ не у Центру за културу средином јануара. Драматургија програма била је прилагођена телевизијском медију, пошто је цео ток церемони­ је директно преношен на РТВ ГЕМ. Организатори су били Савез спор­ това и Савет за спорт лазаревачке општине, као и РТВ ГЕМ, а пре­ пуна сала аплаузима је поздрави­ ла све који су се појавили на бини као славодобитници, као и госте из других општина. Већ шест година Јована (19) се ба­ви кик-боксом и све то време тренер јој је Иван Ранковић. Од­ личним резултатима на домаћој и међународној сцени скренула је на себе пажњу љубитеља спорта. Најзначајнији резултат остварила је на Јуниорском првенству Евро­ пе у Пољској, освојивши сребрну медаљу, такође је вицешампионка Балкана, са државног првенства донела је две медаље, златну и сребрну и све то у једној години.

– Заиста је невероватан осећај када видите да се велики труд и рад исплатио и да сам поред свих врхунских спортисткиња у лаза­ ревцу баш ја добитник. Ова награ­ да ми много значи јер представља збир свих мојих успеха у 2013. По­ носна сам на себе и мог тренера без кога свега овога не би било – рекла је Јована, која је дан касније по­ ново награђена, тада као најбоља млада кик-боксерска Београда. Са четрнаест година Душан (19) везао се за кик-бокс и пока­ зао изузетан таленат за све дисци­ плине овог спорта. На Европском шампионату у италијанском гра­

Ђорђевић, Васиљевић, Савковић, Лазаревић, Ђорђевић и Ђурђевић ду Линјану 2011. освојио је своју прву „велику” титулу, поставши јуниорски првак Европе. Ову ти­ тулу одбранио је прошле године у Пољској, у градићу Криница Здој. На међународној сцени без пораза је у последње три године, а ове го­ дине браниће и трон јуниорског светског шампиона, освојен 2012. у Братислави.

– Изузетно сам срећан што сам по други пут заредом добио признање као најбољи спортиста града. Захваљујем пре свега мом тренеру, драгом Ђованију – каже Душан, актуелни државни првак у три дисциплине, најбољи млади борац за 2013. годину Кик-бокс са­ веза Београда. Управо је Горану Васиљевићу (56) припала част да буде про­ глашен за најуспешнијег лазаре­ вачког тренера у прошлој години. Тренирао је и такмичио се у боксу и каратеу, а када је кик-бокс стигао на наше просторе окушао се у тре­ нерском послу где се показао ви­ ше него успешним. Током више од двадесет година ствара шампионе. Захваљујући његовом раду и тру­ ду у прошлој години низ медаља и пехара освојили су такмичари Кик бокс клуба „Обилић”, а свакако су најзначајније злато Савковића и сребро Алексића са Европског јуниорског првенства у Пољској. Кошаркашки клуб „Колубара ЛА 2003” после тринаест година

вратио се у Другу лигу (некадашњу Прву Б). Клуб је основан 1971. го­ дине и низ одличних играча стасао је у њему. Пехар који им је припао као најбољој екипи у прошлој го­ дини примио је председник клуба Горан Ђорђевић. Као најбољи јуниори, одно­ сно најперспективнији спортисти, награђени су Сања Ђурђевић из Одбојкашког клуба „Колубара” и пливач Александар Лазаревић. За најбољег спортског радника про­ глашен је Бојан Стевић (34), пред­ седник Фудбалског клуба „Колуба­ ра”, који се на његовом челу налази од децембра 2012. За кратко вре­ ме испунио је све што је обећао, а фудбалери су на најбољем путу повратка у Прву лигу.

Бојан Стевић Специјална награда „Јован Јо­ца Станковић” уручена је Катарини Петровић (60), професору физичке културе у ОШ „Дуле Ка­раклајић”, за предан рад и такмичарске спорт­ ске успехе њених ученика. З. С.

37

38

ФУДБАЛ: СРПСКОЛИГАШ „КОЛУБАРА” КРЕНУО СА ПРИПРЕМАМА

Залет са вештачке траве

Први тим „Колубаре”, јесењи првак

П

рви тим лазаревачке „Колубаре” стартовао је са припрема за пролећни део првенства дан после Јовањдана. Пре изласка на терен са вештачком травом, играче и стручни штаб у клуп­ ским просторијама поздравио је директор Рударског басена „Колубара” Милорад Грчић.

– Честитам још једном убедљиво освојено прво место у јесењем делу првенства и надам се да ћете и у наставку добро играти. Свима желим пуно здра­ вља и надам се да ћемо се на крају такмичења радо­ вати повратку у Прву лигу Србије – кратко је рекао Грчић.

Шест играча од стране руководства клуба добило је одрешене руке у избору нове средине, док је ан­ гажовано седам нових, међу којима се као највеће појачање издваја Срђан Грујичић, досадашњи члан „Чукаричког”. Верује се да ће овај играч битно осве­ жити везни ред „зелено-црних”.

– Екипа је освежена квалитетним и провереним играчима, све у циљу одбране првог места и експрес­ ног повратка у Прву лигу. Лично верујем да ћемо већ у првој половини пролећног такмичења то и оствари­ ти, како бисмо се на време посветили свеобухватним припремама за Прву лигу. Очекујем да ћемо оства­ рити одличну сарадњу са више комшијских клубова, а и да један од њих постане наша филијала – рекао је Бојан Стевић, председник клуба, додавши да ће већ крајем фебруара кренути изградња „фамозне” источ­ не трибине, као и још неки радови на клупској инфра­ структури. Очекује се да ће још неки играчи напустити клуб, а да нико више неће бити ангажован. Није планиран одлазак на припреме ван Лазаревца, тако да је један део „зимских” трошкова битно смањен. Уговорено је учешће на турниру у Обреновцу почетком фебруара, као и један број пријатељских утакмица. Интересантно је рећи да је прво окупљање „Колу­ бариних” првотимаца привукло и добар број фудбал­ ских радника са територије општине, челника мањих клубова. З. С.

БОГОЈАВЉЕНСКО НАДМЕТАЊЕ У ПЛИВАЊУ ЗА ЧАСНИ КРСТ

Марко Симић трећи пут најбржи

Т

радиционално Богојављенско пливање за Час­ ни крст на стази дугој 33 метра одржано је по девети пут на језеру Очага, а пливачки тренер Марко Симић (24) своје треће учешће потврдио је и трећом победом. И ове године надметање је одржано под покровитељством Градске општине Лазаревац, а лепо време је учинило да буде присутно око 1.500 људи, док су међу 22 учесника по први пут била и два млађа од 18 година, који су пливали уз сагласност родитеља (Стефан Лазић и Стефан Пауновић).

– Наравно да ми је драго што сам и у свом трећем наступу у Богојављенском надметању победио, али морам да кажем да је ово пре свега духовно такмичење у коме су победници сви који су скочили у хладну воду Очаге. Још ми је драже што је како године одми­ чу све више и више учесника – рекао је Марко Симић, победник из 2008. и 2009. године.

Окупљене је поздравио и честитао Богојављење Драган Алимпијевић, председник Градске општи­ не Лазаревац, пожелевши срећу свим пливачима. Пре старта лазаревачко свештенство служило је об­ ред призивања помоћи, благодати и дара Пресветог Духа на почетку сваког доброг дела. Сви пливачи су награђени пригодним поклонима, а најстарији учес­ ник је био Драган Вукић (69). З. С. Марко Симић први до Часног крста

ОДБОЈКА: ПИОНИРКЕ „ЛАЗАРЕВЦА” ПРВЕ У НОВОМ САДУ

39

Са Дунава кући певајући

С

елекција пионирки рође­н их 1999. Омладин­ ског одбој­к ашког клуба „Лазаревац” победила је на традиционалном Новогодишњем ме­ ђународном фе­с тивалу одбојке у Новом Саду, од­ ржаном од 2. до 5. јануара. Организатори овог тур­ нира, највећег у Европи за млађе категорије, били су Одбојкашки савез Војводине, Одбојкашки савез Србије и Град Нови Сад. Учествовале су чак 132 екипе из шест земаља, разврстане у четири категорије: пио­ нирке, кадеткиње, пионири и кадети. Чак 32 екипе пионирки учествовале су на турни­ ру. Првог дана турнира тим који води тренер Дар­ ко Стојковић (30) добио је све три утакмице у гру­ пи максималним резултатом, без изгубљеног сета, а вршњакиње из Апатина, Вршца и Новог Сада ни у једном елементу игре нису могле да им парирају. Пласман међу 16 најбољих био је тек први корак, на­ ставак је следио другог дана турнира када су у оквиру своје групе за противнике имали екипу из Осијека, која је важила за једног од фаворита турнира, као и две екипе из Новог Сада. Три убедљиве победе одве­ ле су Лазаревчанке у полуфинале, у коме су савла­ дале екипу из Сремске Митровице. У узбудљивом финалу екипа из Клека није имала довољно снаге да се супротстави расположеним Лазаревчанкама у

Екипа пионирки ООК „Лазаревац” чијим се рукама нашао победнички пехар, док је Сара Ранковић награђена пехаром као МПВ турнира.

– Показали смо још једном да се у околини Бео­ града игра нај­к валитетнија женска одбојка – кра­т ко је прокоментарисао Дарко Стојковић. Осим Саре Ранковић, за „Лазаревац” су наступа­ ле Катарина Ђорђевић, Дина Драгосавац, Кристина Стојковић, Милица Ко­ста­диновић, Сања Милен­ ковић, Не­вена Филиповић, Јелена Ран­ковић, Тама­ ра Цветковић и Невена Јовановић. З. С.

СТРЕЉАШТВО: ОГРОМАН УСПЕХ СТРЕЛАЦА „КОЛУБАРЕ”

Два јуниора у финалу Купа

КОЛУБАРА БРОЈ 1114

Ш

есто, последње коло квалификација за фи­ нале Купа Србије за јуниоре у дисциплини ваздушни пиштољ (60 метака, десет мета­ ра) одржано је првог прошлогодишњег децембарског викенда у Смедереву. Учествовала су четири такмича­ ра Стрељачког клуба „Колубара”, у конкуренцији пре­ ко 150 стрелаца из преко 60 клубова. После сабирања освојених бодова у свих шест кола у финалу Купа, међу осам најбољих по први пут на­ Дарко Марић и Александар Живановић

шла су се два јуниора лазаревачког стрељачког клуба, Александар Живановић (као четврти) и Дарко Марић (као шести), док Павле Алексић са девете позиције може да се нада одустајању неког од прве осморице, па да се и он нађе у финалу. Алекса Плевник био је шес­ наести. Финале Купа биће одржано 8-9. фебруара, најверо­ ватније опет у Смедереву и реално је очекивати да двадесетогодишњи Живановић и годину дана млађи Дарко остваре одличан резултат. Средином јануара почеле су квалификације Купа Србије за кадете и млађе јуниоре у дисциплинама серијска ваздушна пушка, ваздушна пушка међу­ народни програм и ваздушни пиштољ. Учествовало је шест најбољих стрелаца „Колубаре” у овим катего­ ријама, Алекса Плевник био је четврти и „узео” бодове, док су се пушкаши пласирали од деветог до 14. места. Одржана су и четири кола надметања пионира у Лиги Београда, у конкуренцији је чак 28 клубова. З. С.