децембар 2015/јануар 2016.
1
2
децембар 2015/јануар 2016.
децембар 2015/јануар 2016. октобар / новембар 2014.
3
3
СЛОБОДНО ВРЕМЕ (рекреација, прославе...)
од шесте до двадесете
ПРИВАТНИ ВРТИЋИ
од двадесипрве до двадесетидевете
ШКОЛЕ и ШКОЛИЦЕ
од тридесете до тридесетиседме
(приватне предшколске установе, вртићи, клубови, бебиситинг...)
(приватне школе, језици, плес, уметност,...)
ПОМОЋ
од тридесетиосме до четрдесетидруге
МОЈЕ ДЕТЕ БИЋЕ НАУЧНИК
од четрдесетитреће до четрдесетишесте
ВОДИЧ ЗА РОДИТЕЉЕ
децембар 2015/јануар 2016.
број 59, децембар 2015/јануар 2016. оснивач и издавач: Водич за родитеље д.о.о, Војводе Миленка 22, Београд телефони: 36 11 235, 36 21 849, 064 223 98 11 e-mail: redakcija@vodiczaroditelje.rs; web: www.vodiczaroditelje.rs; водичзародитеље.срб прелом и корица: Драгана Малбашић веб администратор: Немања Јовановић штампа: РОТОГРАФИКА Суботица
CIP - Каталогизација у публикацији Народна Библиотека Србије, Београд 37.018.1 Водич за родитеље : месечна публикација / за издавача Горан Мицић - 2004, бр.1 (април) Београд (Војводе Миленка 22) : Агенција «Водич за родитеље», 2004–([Београд]).–21 cm/ Месечно ISSN 1820-0850=Водич за родитеље COBISS.SR-ID 114024972
4
SLOBODNO VREME {KOLE, {KOLICE
децембар 2015/јануар 2016.
5
6
децембар децембар2015/јануар 2015/јануар2016. 2016.
SLOBODNO VREME {KOLE, {KOLICE
SLOBODNO VREME {KOLE, {KOLICE
децембар 2015/јануар 2016.
7
8
децембар децембар2015/јануар 2015/јануар2016. 2016.
SLOBODNO VREME {KOLE, {KOLICE
SLOBODNO VREME {KOLE, {KOLICE
децембар 2015/јануар 2016.
9
10
децембар децембар2015/јануар 2015/јануар2016. 2016.
SLOBODNO VREME {KOLE, {KOLICE
SLOBODNO VREME {KOLE, {KOLICE
децембар 2015/јануар 2016.
11
12
децембар децембар2015/јануар 2015/јануар2016. 2016.
SLOBODNO VREME {KOLE, {KOLICE
SLOBODNO VREME {KOLE, {KOLICE
децембар 2015/јануар 2016.
13
14
децембар децембар2015/јануар 2015/јануар2016. 2016.
SLOBODNO VREME {KOLE, {KOLICE
SLOBODNO VREME {KOLE, {KOLICE
децембар 2015/јануар 2016.
15
16
децембар децембар2015/јануар 2015/јануар2016. 2016.
SLOBODNO VREME {KOLE, {KOLICE
SLOBODNO VREME {KOLE, {KOLICE
децембар 2015/јануар 2016.
17
18
децембар децембар2015/јануар 2015/јануар2016. 2016.
SLOBODNO VREME {KOLE, {KOLICE
SLOBODNO VREME {KOLE, {KOLICE
децембар 2015/јануар 2016.
19
20
децембар децембар2015/јануар 2015/јануар2016. 2016.
SLOBODNO VREME {KOLE, {KOLICE
PRIVaTNI VRTI]I {KOLE, {KOLICE
децембар 2015/јануар 2016.
21
22
децембар 2015/јануар 2016.
PRIVaTNI {KOLE, {KOLICE VRTI]I
PRIVaTNI VRTI]I {KOLE, {KOLICE
децембар 2015/јануар 2016.
23
24
децембар 2015/јануар 2016.
PRIVaTNI {KOLE, {KOLICE VRTI]I
PRIVaTNI VRTI]I {KOLE, {KOLICE
децембар 2015/јануар 2016.
25
26
децембар 2015/јануар 2016.
PRIVaTNI {KOLE, {KOLICE VRTI]I
PRIVaTNI VRTI]I {KOLE, {KOLICE
децембар 2015/јануар 2016.
27
28
децембар 2015/јануар 2016.
PRIVaTNI {KOLE, {KOLICE VRTI]I
PRIVaTNI VRTI]I {KOLE, {KOLICE
децембар 2015/јануар 2016.
29
30
децембар 2015/јануар 2016.
{KOLE, {KOLICE
{KOLE, {KOLICE
децембар 2015/јануар 2016.
31
32
децембар 2015/јануар 2016.
{KOLE, {KOLICE
{KOLE, {KOLICE
децембар 2015/јануар 2016.
33
34
децембар 2015/јануар 2016.
{KOLE, {KOLICE
{KOLE, {KOLICE
децембар 2015/јануар 2016.
35
36
децембар 2015/јануар 2016.
{KOLE, {KOLICE
{KOLE, {KOLICE
децембар 2015/јануар 2016.
37
38
децембар 2015/јануар 2016.
POmo]
POmo]
децембар 2015/јануар 2016.
39
POmo]
KAO REZULTAT VIŠEGODIŠNJE SARADNJE SA THE FLOORTIME CENTER IZ AMERIKE, ORGANIZOVANIH EDUKACIJA I TRENINGA, NAŠI LOGOPEDI Ako Vam je potreban savet u vezi razvoja komunikativnih sposobnosti Vašeg deteta. Ako Vaše dete ne vlada komunikativnim sposobnostima kao njegovi vršnjaci. SU POSTALI LICENCIRANI Ako je govor Vašeg deteta upadljiv ili nerazumljiv za slušaoce. "DIR/FLOORTIME" TERAPEUTI Ako Vaše dete ima teškoće vezane za učenje. Ako Vaše dete ponekad zamuckuje. ZA RAD SA DECOM S Ako se ukaže potreba procene sposobnosti komunikacije, govora, jezika i glasa Vašeg mališana. Ako je iz nekog razloga došlo do potpunog ili delimičnog gubitka jezičkih sposobnosti... POTEŠKOĆAMA U ... Mi smo tu da: SAVETUJEMO, DIJAGNOSTIKUJEMO I SPROVEDEMO LOGOPEDSKU TERAPIJU RAZOVOJU.
децембар 2015/јануар 2016.
Izdali smo: - FOTO KARTE za stimulaciju razvoja govora i jezika - IMENICE (SET 1 i SET 2) - Priručnik za korekciju i uvežbavanje pravilne artikulacije glasova srpskog jezika "IZGOVARAJMO PRAVILNO"
40
POmo]
децембар 2015/јануар 2016.
41
42
децембар 2015/јануар 2016.
POmo]
POmo]
Шта је потребно за успешан и плодоносан баланс родитељства и бављења науком? Ево охрабрујућих искустава наших стручњака/научника/родитеља.
„Најсвежија“ мама међу њима је Јована Граховац, биотехнолог и доцент новосадског Технолошког факултета, добитница бројних награда и признања али пре свега мајка једногодишњих близанаца Лазара и Владана. Шта је оно што Вас је везало за биотехнологију?
Недавно сте се са породиљског одсуства на посао. Како сада изгледа Ваш породични живот и како видите будућност своје деце? Негде у почетним годинама нашег брака решила су се многа питања, моја каријера је достигла неки ниво да сам могла, када су деца дошла, да се посветим и њима, стекла сам сигурност на послу, решили смо стамбено питање, тако да се неке ствари у животу дешавају заиста у моменту који је прави, иако га можда ми не препознамо као прави. Са нервозом сам ишчекивала тај моменат када ћу морати да ускладим 24 сата све обавезе око посла и породице, као и пријатеља који су важан део мог живота. За ово кратко време колико функционишемо може се рећи да
се доста добро сналазимо и да сам некако успела да нађем неки баланс, време ће показати како ће то даље ићи али верујем да се уз добру организацију све може постићи. За срећу не постоји универзални рецепт. Ја не планирам да деци намећем никаква своја виђења пута до среће, мислим да је важно подржати њихова интересовања али и реаговати као родитељ у оним моментима дечијег одустајања када прелако „дижу руке“ од неких ствари, рецимо ако због једног лошег тренинга одустају од спорта који можда воле. У тим моментима мислим да се мора пружити подршка, али не намеравам да инсистирам ни на чему. Не постоји та диплома нити количина зарађеног новца која гарантује срећу у животу, и зато би требало пратити их и пустити да траже свој пут. Како су посао, знање, обавезе и рутине биотехнолога утицале на Вас као мајку, а како је мајчинство утицало на Ваш рад на факултету?
децембар 2015/јануар 2016.
Сећам се да ми је негде још као детету било актуелно размишљање да ли ме више привлачи микроскоп или телескоп? Недавно сам се присетила тога и закључила да је управо микроскоп одредио мој животни пут. Биотехнологија је посебна наука која се бави живим организмима. Када радите са њима они се сваки пут понашају другачије, може се рећи онако какво им је „расположење“ тог дана, чак и када им понудите потпуно идентичне услове. Због тога је велики изазов бити биотехнолог и зато волим биотехнологију. Помоћу микроорганизама добијамо читав низ производа које свакодневно користимо, од хране и напитака преко преко козметичких производа све до антибиотика. Помоћу производа биотехнологије решавамо читав низ проблема, понајвише нове проблеме који се јављају, као што су загађење и неке нове болести. Удружена са неким новим техникама као што су са технике молекуларне биологије пружа нам прилику да решимо проблеме које смо изазвали сопственим деловањем.
Јована Граховац
Управо то што се бавим биотехнологијом ми је била одлична припрема за родитељство. Микроорганизми никада не спавају, и да бисмо испратили ток неког биопроцеса морамо да будемо будни колико и они. Просечан биопроцес који изводимо у лабораторији траје седам дана, подразумевајући седам дана и ноћи колико је потребно да неко буде присутан и да контролише, узоркује, анализира ток биопроцеса. У биотехнологији је немогуће да
43
POmo]
то један човек изведе, и зато је важан тимски рад, а тако је и у родитељству. Једноставно сам навикла на непроспаване ноћи и тимски рад, и то се пресликало и на овај сегмент мог живота. Пошто науку радим и у настави, са
Драгана Илић
Драгана Илић, мајка двогодишњег Огњена, астрофизичар, доктор наука и професор на универзитетима у Београду и Падови, члан Међународне астрономске уније и Европског астрономског друштва.
децембар 2015/јануар 2016.
Како научници оцењују себе као родитеље? Да ли је критеријум једнако суров као у научном раду? Много је тешко себе евалуирати када је наука у питању. Увек имате ту тезу да радите све више и више и никада нисте задовољни у смислу да сте дошли до краја. Мени је увек најсмешније када ме неко пита „па добро јеси ли завршила тај пројекат?“ Ту нема краја, када решите један део слагалице одмах је ту следећи који би требало решити. Мени је било тешко да у почетку, пре фазе родитељства било шта замислим и предвидим како би
то могло да буде. Не бих да генерализујем, али веома често људи који се баве науком воле да знају шта их чека, односно унапред покушавају да сазнају, нарочито они који су претерано рационални. Некако се та одлука да почнете да будете родитељ деси сама од себе, а вама ваш посао може изгледати као препрека само ако ви то допустите. Огњен, са своје две године, већ је, уз Вас, постао прави светски путник? Огњен је потпуно укључен у мој научноистраживачки рад. Када год постоји могућност, он путује са мном, тада наравно мора да путује још неко, било да је то мој муж или моја мама или друга бака или ко год да је вољан да помогне. Прошле године сам добила националну стипендију за жене у науци, у оквиру које је планиран пут у специјалну астрофизичку опсерваторију на Кавказу. Тамо је Огњен исто ишао са мном, и оно што је било најсимпатичније јесте да је он буквално тамо направио своје прве кораке, на тој планини. Он заиста често путује са мном али понекад и остане са татом код куће, тако да већ смо се навикли на обе опције, мада то никада није ни био неки велики проблем пошто он ужива сам у кући са татом (смех). Свакако је веома важно да су оба партнера, родитеља, спремни и свесни да је то један заједнички посао. Није лако бити родитељ али није ни тешко, ако се поставите од почетка и поставите правила која се користе колико год је могуће, али један од најважнијих предуслова је суштински подршка другог родитеља.
Отац петогодишње Невене и двогодишњег Душана, Александар Ракић електроинжењер и шеф катедре за сигнале и системе Електротехничког факултета у Београду.
Александар Ракић
44
студентима, можда је тај моменат када сам постала родитељ утицао и на мој приступ њима. Иначе имамо близак, другарски однос али сада их некако посматрам мало другачије, па се то и у настави осети.
Шта доводи до одлуке да се постане електро-инжењер? Још конкретније, шта привлачи електро-инжењера да се бави управљањем системима? Опредељење да будеш електроинжењер је мало специфично и у суштини мораш да будеш малчице залуђен и да имаш као клинац неку визију тога да су ти те машине интересантне.
Како се један стручњак који обезбеђује послушност машина сналази као отац два потпуно непредвидива система као што су Невена и Душан? Има ли места за паралелу, научни приступ у оваквом „окружењу“?
Како то код Вас функционише у пракси? Какав однос планирате према њиховим интересовањима у будућности и да ли очекујете да ће се везати за науку? Рецимо, Невена је била та којој је било интересантно да се бави математиком, па смо отишли заједно на тест-час, па је она инсистирала да хоће да иде сваког викенда на математику и успешно је похађала, чак стекавши и своју диплому „младог мајстора математике узраста А“ Међутим, сваког уторка и четвртка идемо заједно на бразилску џију-џицу којом се она сада на почетничком нивоу бави. Дечија интересовања се дефинитивно не могу предвидети, али је важно постићи конзистентност када се једног дана озбиљније упусте у нешто што их занима. Ако се договори да се иде на неки спорт, онда се иде регуларно до момента када је то дефинитивно ван интересовања. Приче типа „јао мени се сад баш не иде на спорт зато што бих се играла са другарицом“ морају се сасећи у корену, што важи и за друга интересовања која су у причи.
Научни рад и родитељство – да ли постоје паралеле?
др Снежана Милићев Професор на катедри за Динамику флуида на Машинском факултету у Београду, др Снежана Милићев, мајка дванаестогодишњих близанаца Мине и Милоша и десетогодишњег Јована.
Ми бисмо могли да повучемо паралелу са тим како ми, „флуидаши“ решавамо наше проблеме у механици флуида – ви увек користите неке основне законе физике и, наравно, за сваки одговарајући проблем бирате праве почетне и граничне услове, тако се долази до решења. Сад, како је то у родитељству – ви те основне законе имате па имате, ту нема промене, почетне услове добијате рођењем детета, а гранични услови су оно на шта можете да утичете. И у почетку док су мали можете много да утичете. Касније све мање и мање.
децембар 2015/јануар 2016.
Могу да се извуку неки закључци и паралеле, могло би и да се размишља професионално, али ја то не бих тако посматрао. Деца су једноставно толико специфична „машина“ да ту не треба примењивати конвенционалну логику, већ се треба
ослонити на неке хеуристике и дан за даном конципирати некакав здрав однос између родитеља и детета. Децу би требало стално ослушкивати. Иако су ово двоје мојих још мали, они ипак имају неке преференције, нешто воле, нешто им је интересантно. Не треба се устезати, ако они хоће да тата или мама са њима уђу у играоницу да се гађају лоптама – треба ући. Ако је детету интересантно да научи једно слово да би написало реч „цвет“ онда би требало тог момента стати и научити га слово „Т“.
POmo]
машине интересантне. Можда је ипак претерано извући некакву генерализацију. Инжењер је сам по себи човек који размишља на један специфичан начин, који у свакој животној ситуацији прво постави стање ствари – најпре шта је проблем, затим се разматра низ опција како решити проблем и најзад примена најбољег могућег решења. Управљање системима, конкретније обрада сигнала, биомедицинско инжењерство, роботика, све су то области које у суштини нису самосталне и представљају „сервис“ за друге гране науке али и читаве индустрије, привреде. То је један фини сплет телекомуникација и рачунара, нешто чиме је јако интересантно бавити се. У ужем смислу могло би да се тумачи као низ поступака којима се обезбеђује да постројења у фабрикама, чак и комерцијални уређаји буду адекватно аутоматизовани. Примера ради, клима уређаји на којима изаберете да хоћете температуру од 27 степени користе одређени хардвер и софтвер да би та температура заиста била 27 степени, а то обезбеђује дисциплина управљања системима.
Током подизања троје деце дошли сте до закључка да је за њих најважнији „тријумвират“ књиге, спорта и музике.
45
POmo]
Време, притисци, окружење, па чак и опасности са којима се Минини, МИлошеви и Јованови вршњаци сусрећу обавезали су нас да преко ова три ослонца на време ослободимо њихов таленат и потенцијал, уведемо здраве навике и научимо их како да у њима уживају. Када је реч о спорту, од малих ногу па до данас они друштво проналазе у парковима и на спортским теренима, Јован се везао за кошарку, а Милош за фудбал. Посебна сећања нас везују и за скијашке стазе, где смо од Јована доживели највеће изненађење, имао је само две и по године када је стао на скије, сам се изборио за то, и од тог дана више се на стазама не одваја од сестре и брата. Код књига није било већих изненађења, али је свакако пријало гледати како усред дигиталне ере они без проблема и са
пуном пажњом пролазе пут од прича за лаку ноћ до озбиљнијих књижевних дела већ почетком основне школе. То су били романчићи као што су „Доктор Дулитл“ или „чаробњак из Оза“. Они се захваљујући тим „раним радовима“ дан данас успављују уз књигу, што ми је посебно драго. Музика је моја велика љубав. Пре Машинског факултета завршила сам Средњу музичку школу, неки од мојих најближих пријатеља који су били присутни током одрастања деце су музичари, тако да су они са те стране били изложени музици, а када су стасали кренули су и у музичку школу. Данас Мина свира клавир а Милош и Јован гитаре, Мина и Милош су пети разред ниже музичке школе а Јован други. У оквиру свих тих активности они имају различита друштва и мислим да ће то бити врло значајно током каснијег одрастања.
децембар 2015/јануар 2016.
За крај, питали смо наше саговорнике о популаризацији науке код нас, какви су њихови утисци? Јована: Мислим да наш образовни систем више иде ка томе да дете стекне пуно информација, знања које је потребно да репродукује, али да се не развија у довољној мери критички начин размишљања, не подстичу се да развију и бране своје ставове, да креирају своје мишљење.Потребно је више радити на функционалном знању а не на гомилању информација. Учествујем у промоцији науке од почетка рада на факултету, неких скоро десетак година, учесник сам на разним фестивалима науке, организујемо отворене дане Технолошког факултета, Ноћ истраживача. Сада је сигурно већи дијапазон активности које се нуде у смислу промоције науке. На почетку су фестивали били мање посећени, мање им се придавао значај у медијима па су те информације слабо долазиле до широке популације. Данас их све више људи посећује. Наравно ту је негде важно развити и свест да наука није само оно што се види у тих десетак минута колико одвојимо за један експеримент на фестивалу науке, већ да је много озбиљнија и да су решења која пружа су много озбиљнија, али приступ кроз фестивале науке снажно подржавам, мислим да је јако важан. Александар: Стекао сам утисак да се у последње време стварно више ради на томе, и да постоје акције, не само тако неке ударне на телевизији. Важно је да постоје акције где се деци у школама долази „на
46
ноге“ и предочи им се у виду озбиљног показног часа рецимо шта представља и шта нуди Електротехнички факултет. Снежана: Како би било могуће популаризовати науку у самом корену? Интензивнијим радом са децом, и у школи и код куће, ослушкивањем њихових потреба, излагањем изазовима, али и што већим стимулисањем наставника у основним и средњим школама да уведу децу у тај свет и подстакну их да га истражују. Драгана: Доста има садржаја, много тога се променило у последње време, то свакако могу да видим. Ангажују се разни факултети, постоје фестивали наука широм Србије, не само у Београду, што је веома важно. Центар за промоцију науке се прилично покренуо и то је мени лично баш драго. Доста се гледа на то да увек буде садржаја за децу. Међутим, све те ствари које организују професионалци, било научници било људи који се професионално баве популаризацијом науке, то су супер ствари које, да тако кажем, „шљаште“, које могу да привуку дете и заинтересују га на прву лопту, али родитељ је тај који после мора да продуби ту заинтересованост колико год је то могуће. Мислим да је код родитеља важно да се генерално развија неки, да тако кажемо, научнички приступ разматрању неких ствари код деце, јер то им дефинитивно може само помоћи, било каквим занимањем се после буду бавили.
POmo]
децембар 2015/јануар 2016.
47
48
децембар 2015/јануар 2016.
POmo]