Vulkan znanje - Gramatika za peti razred OŠ

Јадранка Милошевић

Граматика 5 Српски језик за пети разред основне школе

Граматика 5

Аутор Јадранка Милошевић Рецензенти: Радојица Стефановић, ОШ „12. септембар“, Мајданпек Сандра Спасић, ОШ „Топлички хероји“, Житорађа ISBN 978-86-10-02217-9

Издавач Вулкан издаваштво д.о.о. Господара Вучића 245, 11000 Београд office@vulkani.rs За издавача Мирослав Јосиповић, Ненад Атанасковић и Саша Петковић Извршни уредник Дубравка Тришић Уредници издања Тамара Петковић Марија Радић Лектура и коректура Игор Станојевић Графички уредник Милета Милетић Илустрације Милица Чолић Штампа Вулкан штампарија Војводе Степе 643а, Београд Тираж 3.000 примерака Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника у оквиру уџбеничког комплета за српски језик у петом разреду основне школе решењем број 650-02-00073/2018-07.

Јадранка Милошевић

Граматика 5 Српски језик за пети разред основне школе

Београд, 2018

Граматика 5

САДРЖАЈ Шта све можеш наћи у уџбенику. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 Реч ауторке. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Врсте речи. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 Променљиве и непроменљиве речи. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 Променљиве речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 Именице. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 Промена именица по падежима (деклинација) . . . . . . . . . . . . . . . . Номинатив. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Генитив. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Датив. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Акузатив. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Вокатив. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Инструментал. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Локатив. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Шта смо научили . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

14 16 18 21 24 27 30 33 35

Придеви. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 Подела придева према значењу. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Слагање придева са именицом. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Поређење придева (компарација). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Шта смо научили . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

37 38 40 43

Заменице. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 Именичке заменице. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 Лична заменица за свако лице себе/се (повратна заменица). . . 46 Шта смо научили . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Бројеви. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 Шта смо научили . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 Глаголи. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 Глаголски вид. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Глаголски род. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Глаголски облици. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Инфинитив. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

55 57 58 58

Граматика 5

Презент. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Перфекат. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Футур I. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Шта смо научили . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

60 64 67 70

Непроменљиве речи. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 Прилози. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 Предлози. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 Шта смо научили . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 Реченица и њени делови . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 Предикат. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Субјекат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Објекат. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Прилошке одредбе. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Атрибут. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Апозиција. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Просте и сложене реченице. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Шта смо научили . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

77 79 81 84 86 88 90 91

Правопис. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92 Писање одричне речце НЕ уз именице, придеве и глаголе. . . . . Писање заменице Ви великим почетним словом . . . . . . . . . . . . . . Писање назива предузећа, установа, организација. . . . . . . . . . . . Коришћење школског правописа. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Шта смо научили . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

92 92 93 94 95

Језичка култура . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 Писмо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Вест . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Препричавање. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Богаћење речника. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Правилан изговор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Изговор дугих и кратких акцената . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Изговарање реченица . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Шта смо научили . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

96 97 98 100 101 102 104 106

Индекс појмова. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107

Граматика 5

Шта све можеш наћи у уџбенику ВАЖНО

У овом пољу налазе се најважнији делови лекција.

ДЕФИНИЦИЈА

Овде ћеш пронаћи тачно одређење сваког појма о којем ћеш учити.

ВЕЖБАМО.

У овом пољу налазе се задаци који ти помажу да научиш ново градиво.

ЗАНИМЉИВОСТ

Овде ћеш пронаћи занимљиве чињенице.

НАПОМЕНА

Потруди се да ове информације добро упамтиш.

КО ХОЋЕ ВИШЕ

У овом пољу радозналци ће пронаћи још занимљивих информација.

ЈЕСТЕ ЛИ ЗНАЛИ

Овде можеш преиспитати и обогатити своје знање.

6

Граматика 5

Реч ауторке Драги ученици, Отворите овај уџбеник и покушајте да решите многе недоумице: зашто се нешто каже овако, а не онако, како се правилно говори и како се пише. У овом разреду поставићете чврсте темеље своме знању. Стога настојте да до­ бро савладате све наставне јединице и да их провежбате. Обнављање је мајка знања. У овом уџбенику ћете читати о врстама речи, реченици и њеним деловима, правопису и језичкој култури. Довољно да почнете изградњу своје куле саздане од речи. Желим вам да се примакнете врху. И немојте очајавати ако вам се учини да је пут до знања сувише дуг. Знајте: И најдужи пут почиње обичним кораком.

ГРАМАТИКА СРПСКОГ ЈЕЗИКА – ШТА ЈЕ ТО? Граматика је наука о језику, његовим законима и правилима. Помоћу правила учимо да говоримо и пишемо српским књижевним језиком. Веома је важно, због нашег општег образовања, да умемо лепо да се изражавамо и да правилно пишемо. Граматику српског језика чине: ФОНЕТИКА – проучава гласовни систем српског језика, гласовне промене (оп­ исује место и начин изговора гласа К, али и гласовне промене у којима тај глас учествује). МОРФОЛОГИЈА – проучава врсте речи и облике речи (помоћу морфологије от­ кривамо да је реч језик заједничка именица мушког рода у номинативу једнине, а реч учити несвршени прелазни глагол у инфинитиву); зове се и морфологија у ужем смислу. ТВОРБА РЕЧИ – проучава грађење речи (објашњава да је проста реч пут по­ служила за градњу изведене речи путић, а да је слагањем речи један и пут на­ стала сложена реч једанпут); творба речи сматра се делом морфологије у ширем смислу. СИНТАКСА – представља најобимнији и најсложeнији део граматике јер проу­ чава реченицу, њене делове и односе међу њима, односно реченични систем језика (врсте реченица према говорној улози, саставу, значењу и функцији, као и службу речи и скупова речи у реченици). Синтаксу не можемо ваљано разу­ мети уколико добро не упознамо морфологију.

7

Граматика 5

Врсте речи Променљиве и непроменљиве речи

•• •• •• ••

У српском језику има десет врста речи. Све речи у нашем језику подељене су на променљиве и непроменљиве.

8

Граматика 5

Променљиве речи су: именице, заменице, придеви, бројеви и глаголи. Непроменљиве речи су: прилози, предлози, везници, речце и узвици. Упоредимо следеће реченице. Марко Краљевић, наш народни јунак, лепо је опеван у народној песми. Марка Краљевића, нашег народног јунака, лепо су опевали у народним песмама. Примећујемо да су се неке речи промениле. Из навeдених реченица издвајамо речи које су промениле свој облик и пишемо их у паровима: Марко – Марка

Краљевић – Краљевића

наш – нашег

народни – народног

јунак – јунака

опеван – опевали

је – су

народној – народним

песми – песмама

Наводимо речи које нису промениле свој облик: лепо, у. Када се мења променљива реч, не мења се цела реч, већ само један њен део. Погледајмо следеће примере: Наш народ се радо сећа Марка Краљевића, нашег највећег јунака. Наш народ сматра Марка Краљевића нашим највећим јунаком. Наш народ лепо је певао о Марку Краљевићу, нашем највећем јунаку. Као што можемо да приметимо, један део речи увек остаје исти: јунак-. Тај део речи зове се граматичка основа речи. ДЕФИНИЦИЈА

Граматичка основа речи је непроменљиви део речи. Уочавамо да се завршеци ових речи разликују: -а, -ом, -у. Тај део речи назива­ мо наставак за облик. ДЕФИНИЦИЈА

Наставак за облик је променљиви део речи, који додајемо на граматичку основу.

Марк-

(граматичка основа)

-а

(наставак за облик) 9

Граматика 5

Променљиве речи Именице

•• •• ••

ДЕФИНИЦИЈА

Именице су врста променљивих речи којима се именују бића, предмети, појаве и сл.

Подела именица по значењу У следећем тексту пронаћи ћемо именице. У давна, давна времена, каже старо грчко предање, на земљи су већ по­ стојали небо, море, биље и животиње. Море се таласало и хучало, а у ва­ здуху се орио птичји пој. Тада ступи на земљу један горостас, Титан Прометеј, потомак прастарог боговског племена које је врховни бог Зевс некада збацио са престола и ли­ шио управе над светом. Он од груде земље начини човека и обдари га добрим и рђавим особи­ нама, а богиња Палада Атина подари му живот и разум. Густав Шваб, Прометеј Из текста издвајамо следеће именице: заједничке: море, животиња, горостас, потомак, племе, бог, престо, свет, гру­ да, човек, особина, богиња; властите: Титан Прометеј, Зевс, Палада Атина; градивне: земља, ваздух; збирне: биље; мисаоне: време, предање, живот, разум. Према значењу, именице се деле на следеће врсте: 1. заједничке – именице које означавају имена бића, предмета и појава са заједничким особинама: кревет, под, извор, миш, овца;

10

Граматика 5

2. властите – именице које означавају појединачне појмове, властита/лична имена људи, животиња, географских појмова, небеских тела: Радован, Страхиња, Шарац, Нови Зеланд, Беране, Меркур, Венера; 3. градивне – именице од којих се нешто гради или које улазе у састав неке друге материје: земља, дрво, вода, брашно, мастило, дим, ваздух;

4. збирне – именице које означавају збир више бића, предмета, појава које се посматрају као један скуп: жбуње, лишће, цвеће, господа, јагњад, унучад, сту­ дентарија; 5. мисаоне – именице које означавају појаве и појмове: туга, сета, мисао, нада; Мисаоне именице зову се и апстрактне, јер се односе на невидљиве и нео­ пипљиве појаве.

6. глаголске – именице које су настале од глагола: журба (журити), деоба (де­ лити), вожња (возити се), певање (певати), чекање (чекати). ЗАНИМЉИВОСТ

Један човек а више имена! У доба касног Римског царства имена су била посебно дуга, захваљујући оби­ чају да се личном имену додају и имена предака. Један римски конзул из 169. године наше ере имао је тридесет осам имена! Звао се Квинт Помпеј Сенецион Росције Мурена Целије Секст Јулије Фронтин Силије Децијан Гај Јулије Еурикле Херкулан Луције Вибулије Пије Августан Алпин Белиције Солерт Јулије Апер Дуценије Прокул Рутилијан Руфин Силије Валент Валерије Нигер Клаудије Фуск Сакса Аминтијан Сосије Приск.

11

Граматика 5

Граматичка категорија рода Према категорији рода, именице се деле на именице мушког, женског и средњег рода. Именице мушког рода слажу се са заменицом ТАЈ: тај сто, тај човек, бик, рат, уздах, радијатор. Именице женског рода слажу се са заменицом ТА: та жена, та девојка, клупа, гумица, књига, пећ, кост. Именице средњег рода слажу се са заменицом ТО: то небо, то поље, сребро, сунце, дрво, јагње, теле.

Подвлачимо именице у тексту како бисмо им одредили род. У прозоре је ударала киша, сасвим тихо, као меким прстима; лила је већ недељу дана у дугим, танким млазевима; то је била она киша која човека растужује, чини тупим и застре му све ведре слике, а открива друге, непо­ знате, у сиво рухо завијене. Ваздух у соби био је тежак, загушљив, заударало је на остатке слабе ве­ чере, на кишу, на неокупана, знојава тела, на отровни дах болесника. Иван Цанкар, Десетица Именице из наведеног текста класификујемо према граматичкој категорији рода: ТАЈ прозор, прст, дан, млаз, човек, ваздух, остатак, дах, болесник; ТА киша, недеља, слика, соба, вечера; ТО рухо, тело. ЈЕСТЕ ЛИ ЗНАЛИ

Неке именице женског рода завршавају се на сугласник: ноћ, крв, љубав, страст. Оне имају посебне падежне наставке (маст, масти, машћу), али атри­ бути уз њих показују да су женског рода: нежна љубав као нежна девојка.

12

Граматика 5

Граматичка категорија броја ДЕФИНИЦИЈА

Граматичка категорија броја подразумева да именица може стајати у једни­ ни или у множини. Погледајмо следећу слику и уочимо разлику.

Једна иста именица може се јавити у једнини (ако је њоме означен један појам) и у множини (ако је њоме означено више појмова). Именице крај, учитељ, цвет, пут имају следеће облике множине: крајеви, учитељи, цветови, путеви. КО ХОЋЕ ВИШЕ

Неке именице имају само једнину. Такве су следеће именице: мир, песак, реализам, Чикаго, Београд. Ученик може извршити проверу тако што ће наведене именице ставити у множину. То би изгледало овако: мирови, пескови, реализми, Чикази, Београди. Ови примери показују да наведене именице не могу стајати у множини. Именице које имају само једнину називају се singularia tantum. КО ХОЋЕ ВИШЕ

Неке именице имају само множину. Такве су следеће именице: Сремски Карловци, наочари/наочаре, плућа, вра­ та, уста, кола, јасле. Од ових именица не можемо извести облике једнине, а ако бисмо покушали, добили бисмо речи без значења: један Сремски Карловац, један наочар, плућ, једна јасла, један кол и други кол. Ови примери упра­ во показују да наведене именице не могу стајати у једнини. Именице које имају само множину називају се pluralia tantum.

13

Граматика 5

Промена именица по падежима (деклинација)

•• ••

Прочитаћемо следећи текст и подвући именице у њему. У школском врту мирише каранфил. Од каранфила, који је гајила са својим другарицама, Милица није могла да се одвоји. Приђе ли каранфилу, она га дуго мирише, нежно милује и пажљиво посматра. Милица није хтела да откине каранфил. Кад се наужива, Милица му шапуће: „Каранфиле, твоја лепота је награда за мој рад и бригу мојих другарица. Ти украшаваш наш врт и нашу школу. Са каранфилом као што си ти можемо победити и на изложби цвећа.“ О каранфилу је Милица писала и писмени задатак. То је био најбољи задатак, јер га је написала с пуно воље. Ако још једном прочитамо овај текст, приметићемо да се именица каранфил појављује у седам различитих облика, који се зову падежи. У нашем језику постоји седам падежа: номинатив, генитив, датив, акузатив, вокатив, инструментал, локатив.

14

Граматика 5 ДЕФИНИЦИЈА

Падежи су различити облици једне исте речи. Промена именица по падежима назива се деклинација. У датој табели забележена су питања помоћу којих се најлакше могу одреди­ ти падежи: Номинатив

КО? ШТА?

Генитив

КОГА? ЧЕГА?

Датив

КОМЕ? ЧЕМУ?

Акузатив

КОГА? ШТА?

Вокатив

ХЕЈ!

Инструментал

С КИМ? ЧИМ?

Локатив

О КОМЕ? О ЧЕМУ?

каранфил-

(граматичка основа)

-ом

(падежни наставак)

ВАЖНО

Граматичке категорије именица наводимо следећим редоследом: прво ка­ жемо ког је рода именица, а затим одређујемо падеж и број.

НАПОМЕНА

Генитив и акузатив могу имати исти облик. Да бисмо их разликовали, испред именице у генитиву треба увек додати предлог од. Акузативом без предлога се најчешће означава прави објекат. Датив и локатив увек имају исти облик. Датив може и не мора да има пре­длоге. Ако их има, то су према и ка, или се њиме означава коме је нешто намењено. Локатив увек има предлоге, и то су: у, на, о, по, при. Њиме се означава место.

КО ХОЋЕ ВИШЕ

Именица врата је pluralia tantum, зато што има само облике мно­ жине. То се види када именицу заједно са атрибутом који се уз њу слаже променимо по падежима:

номинатив

врата

генитив

од великих врата

датив

великим вратима

акузатив

велика врата

вокатив

хеј, велика врата!

инструментал

са великим вратима

локатив

о великим вратима 15

Граматика 5

Номинатив

•• ••

Назив номинатив потиче од латинске речи nominativus, што значи име. Зато је номинатив падеж који именује појмове у причању и описивању. У следећем тексту пронаћи ћемо именице.

јард – енглеска мера за дужину (91,43 цм)

Том се појави на стази. Носио је ведро креча и четку са дугачком др­шком. Он разгледа тарабу, и природа изгуби сву ону своју радост, а у његову душу угнезди се дубока потиштеност. Има те тарабе у дужину неких тридесет јарди, а у висину бар десет! Учинило му се да је живот празан, и једна божја мука. Он уздахну, замочи четку у креч па пређе њоме преко највише летве. Онда понови ту исту радњу, па још једаред. Тада стаде упоређивати ту безначајну малецну окречену пругу са безмерним континентом неокрече­ не тарабе, па се скљока, сав очајан, на сандук са неким дрвцетом. Марк Твен, Том Сојер Издвајамо све именице из текста: Том, стази, ведро, креча, четку, дршком, тарабу, природа, радост, душу, потиштеност, тарабе, дужину, јарди, висину, жи­ вот, мука, четку, креч, летве, радњу, пругу, континентом, тарабе, сандук, дрвце­ том. У номинативу једнине оне ће гласити: Том, стаза, ведро, креч, четка, дршка, тараба, природа, радост, душа, потиштеност, дужина, јард, висина, живот, мука, летва, радња, пруга, континент, сандук, дрвце. ДЕФИНИЦИЈА

Номинатив је основни облик именице. То је падеж који се употребљава кад се именује неки појам. Његова главна функција у реченици је означавање субјекта. Добијамо га на питање КО? (за бића) и ШТА (за предмете и појаве). Погледајмо следеће примере: Воли Иван брата јединога. (КО воли? Иван) Касна месечина позлати камене чворуге на седлу и на Жељину. (ШТА је позлатило камене чворуге? касна месечина) НАПОМЕНА

Именице се у речнику наводе у номинативу једнине:

вихор, -ора м јак ветар који се креће у вртлогу.

16

Граматика 5

Именице у номинативу могу се употребити и самостално, у посебним рече­ ницама које изражавају неко расположење, осећање или страх: Дивота! Попла­ ва! Ужас! Такође, именицом у номинативу обележавају се и неки наслови књига: „Краље­ вић и просјак“, „Робинсон Крусо“, називи: „Римско царство“, „Пепељуга“. ВАЖНО

Основно значење и функција номинатива у реченици је вршилац радње (субје­ кат). Номинатив је независан падеж уз који не могу стајати предлози. Питања за номинатив: КО? ШТА?

ВЕЖБАМО.

У следећим реченицама пронаћи ћемо номинатив с различитим значењима. а) вршилац радње (субјекат): Професор Коста Вујић уобичајено би застао испред ученика. Матуранти су устали, без речи и без шума, такорећи. Ова неуобичајена тишина избацила га је из седла. б) имена, наслови и називи: Јордан баштованџија и Јордан ашчија била су два имена за једну исту особу; деца су га знала под именом чича Јордан баштованџија (или пудар), а одрасли под именом чича Јордан ашчија. Прочитао сам приповетке „Десетица“, „Чича Јордан“ и „Дечак и пас“. Идем у Основну школу „Јован Јовановић Змај“.

ЈЕСТЕ ЛИ ЗНАЛИ

Множина именице бицикл гласи бицикли. Именица бицикл је мушког рода и у номи­ нативу множине гласи: бицикли. Имени­ це мушког рода у номинативу множине имају наставак -и. Код неких именица налази се уметак -ов‑: слон-ов-и, столови, а код неких уметак -ев-: миш-ев-и, крај-ев-и.

17

Граматика 5

Генитив

•• ••

Назив генитив потиче од латинске речи genitivus. Ова реч је настала од genus, што значи порекло, па се стога генитив назива и па­ дежом порекла. Подвући ћемо именице у тексту. Отада сам се често морао бавити плетењем корпи: старе су се ломиле или би дотрајале, па су биле потребне нове. Израђивао сам корпе од сваке руке: и велике и мале, али сам се углавном снабдео дубоким и јаким кор­ пама за чување житарица: хтео сам да ми служе уместо врећа. Истина, засад сам имао мало житарица, али сам намеравао да их прикупљам током следећих година. Данијел Дефо, Робинсон Крусо Издвајамо све именице из текста: плетењем, корпи, корпе, руке, корпама, жи­ тарица, врећа, година. У генитиву једнине оне ће гласити: (од) плетења, корпе, руке, вреће, житарице, године. ДЕФИНИЦИЈА

Генитив је зависан падеж који има највише значења. Означава припадност, порекло, део нечега, особину, али има и друга значења. Добија се на питања КОГА? ЧЕГА? Погледајмо следеће примере и размотримо значења генитива: а) То су корпе старих мајстора. Истакнуте речи показују коме припадају корпе и чије су (припадају старим мајсторима). Овакав генитив означава припадност и назива се присвојни или посесивни: лавеж паса, мјаукање мачака, фијукање ветра, зидови учионице, сестра моје мајке. Присвојни придев изведен од именице може се заменити присвојним генитивом те исте именице:

18

морска обала

обала мора

сунчеви зраци

зраци сунца

Граматика 5

б) Имао сам мало житарица. Овај генитив означава део нечега и назива се деони или партитивни: букет (ЧЕГА?) цвећа, прегршт пољубаца, мноштво (ЧЕГА?) лепих жеља, мало трешања. Погледајмо следеће примере: Артемида, богиња лова, усмерила је својих пет стрела према дивљачи. Дионис, бог виноградарства, попио је чашу вина. Посејдон се, за време буре, напио воде.

Уз именицу у облику деоног генитива обично стоји прилог за количину (много, неколико, мало), односно именица која означава меру и количину (парче хле­ ба, табла чоколаде, литар сока, комад меса) и основни бројеви од пет надаље (пет земичака). Када та реч изостане, често можемо да је уметнемо а да не про­ менимо значење. Јео сам (много) колача и пио (мало) воде. Уочите разлику између номинатива множине и генитива множине: плетене корпе

од плетених корпи

многи спасиоци

од многих спасилаца

вредне руке

од вредних руку

разјарени пси

од разјарених паса

19

Граматика 5

Уз именице употребљене у генитиву могу стајати и друге помоћне речи (пре­ длози), као што су: од школе, до школе, из школе, иза школе, поред школе, крај школе.

ВАЖНО

Основна значења генитива су: припадање, порекло, део нечега. Генитив је зависан падеж који може бити употребљен са предлозима или без њих. Најчешћи предлози са генитивом су: од, до, из, изнад, испод, поред, због, ради. Питања за генитив: КОГА? ЧЕГА?

ЗАНИМЉИВОСТ

У говору се веома често праве грешке када се употребљава генитив са зна­ чењем припадности или порекла. Ово је ташна од моје мајке. Дошла је наставница из географије. Ово је ташна моје мајке. Дошла је наставница географије. 

20



Граматика 5

Датив

••

Назив датив потиче од латинске речи dativus. Ова реч води порекло од глагола dare, што значи дати, па се стога датив назива и падежом давања.

••

Подвући ћемо именице у тексту. Уосталом, ортаци су ме пријавили. На ово летовање гарантовано идем. Паметније би било да одвојим оно што ћу понети, јер aко то мама буде урадила, донећу тоне којечега бескорисног: мали милион крпица, панта­ лона и мајица, пижама, топлих џемпера, можда и кишобран, за сваки слу­ чај. Пре месец дана, када сам полазио на акцију, упаковала ми је рукавице! Градимир Стојковић, Хајдук на Дунаву Из текста издвајамо све именице: ортаци, летовање, мама, тоне, милион, крпица, панталона, мајица, пижама, џемпера, кишобран, случај, месец, дана, акцију, рукавице. У дативу једнине оне ће гласити: ортаку, летовању, мами, тони, милиону, крпици, панталонама, мајици, пижами, џемперу, кишобрану, случају, месецу, дану, акцији, рукавици. Запажамо да једну именицу не можемо пребацити у једнину јер има само облик множине. То је именица панталоне (pluralia tantum). ДЕФИНИЦИЈА

Датив је зависан падеж који означава намену (управљеност) ка некоме или нечему. Датив одговара на питање КОМЕ? ЧЕМУ? Погледајмо следеће примере и размотримо значења датива: а) Одисеј је испричао својој жени Пенелопи како је лутао десет година. КОМЕ је Одисеј испричао како је лутао десет година? (својој жени Пенелопи) Своме сину Телемаху дао је лук и стрелу. КОМЕ је дао лук и стрелу? (своме сину Телемаху) Поклонио сам мајци цвеће. КОМЕ је поклонио цвеће? (мајци) Датив са значењем намене казује коме је или чему нешто намењено. Упо­ требљава се без предлога.

21

Граматика 5

б) Пандора се упути ка младом Епиметеју, брату Прометејевом. КА КОМЕ се упутила Пандора? (ка младом Епиметеју) Прометеј се приближио Сунчевим кочијама. ЧЕМУ се приближио Прометеј? (Сунчевим кочијама) Она пође према своме другу. Према КОМЕ? (према другу) Датив са значењем правца казује КА КОМЕ или КА ЧЕМУ је кретање усмере­ но. Њиме се означава правац или циљ кретања. Употребљава се са предлозима или без њих. Предлози уз датив су: ка, према, упркос. Именице употребљене у дативу не могу стајати самостално. Ништа не значи ако кажемо само ка торовима или прутевима. Недостаје још речи или читава реченица. Зато се каже да је датив зависан падеж, јер зависи од других речи у реченици. ВАЖНО

Основна значења датива су: правац, намена. Датив је зависан падеж који може стајати с предлозима или без њих. Најчешћи предлози су: к(а), према и ређе упркос. Питања за датив: КОМЕ? ЧЕМУ?

22

Граматика 5

У следећој реченици подвлачимо именице у дативу с предлогом: Примицао сам се ка својој школи, али сам прво погледао према прозору. Коју службу у реченици имају подвучене речи ка школи? Пошто се добијају на питање ка чему, кажемо да имају службу прилошке одредбе за правац или циљ. Коју службу у реченици имају подвучене речи према прозору? Постављамо питање: према чему је погледао? – или: где је гледао? Значи, именица у дативу има службу прилошке одредбе за правац (циљ). КО ХОЋЕ ВИШЕ

НЕПРАВИЛНО

Идем код лекара.

Био сам кући.

ПРАВИЛНО

Идем лекару.

Био сам код куће.

ЈЕСТЕ ЛИ ЗНАЛИ

Неке речи имају по два правилна облика датива: битки и бици

слуги и слузи

епохи и епоси

маски и масци

приповетки и приповеци

фрески и фресци

23

Граматика 5

Акузатив

•• ••

Назив акузатив потиче од латинске речи accusativus. Ова реч води порекло од глагола accusare, што значи тужити, оптужити. Подвући ћемо именице у тексту. оправити – послати, упутити изјавити – извести стоку хрт – врста ловачког пса тица – стари облик речи птица

Царев син захвали цару, па се оправи и изјави овце, и узме са собом још два хрта што могу зеца у пољу стићи, и једнога сокола што може сваку тицу ухватити, и понесе гајде. Како он изјави овце, одмах их пусти к језеру, а овце како дођу на језеро, одмах се развале око језера, а царев син метне сокола на једну кладу, а хрте и гајде под кладу, па засуче ногавице и рука­ ве те загази у језеро па стане викати. Аждаја и царев син, народна бајка Из текста издвајамо све именице: син, цару, овце, хрта, зеца, пољу, сокола, тицу, гајде, овце, језеру, овце, језеро, језера, син, сокола, кладу, хрте, гајде, кладу, ногавице, рукаве, језеро. У акузативу једнине оне ће гласити: сина, цара, овцу, хрта, зеца, поље, сокола, тицу, гајде, језеро, ногавицу, рукав. Једна именица употребљена је у облику множине јер нема једнину. То је именица гајде. Да не заборавимо, она припада групи именица pluralia tantum. ДЕФИНИЦИЈА

Акузатив је зависан падеж који најчешће има службу објекта у реченици. Одговара на питање КОГА? ШТА? Размотримо значење акузатива: Узме са собом још два хрта и једног сокола. (Кога узме?) Соко може тицу ухватити. (Кога може ухватити?) Царев син понесе гајде. (Шта понесе?) У овим примерима акузатив означава биће, ствар или појаву на које прелази радња глагола (предмет радње). Именица у акузативу трпи радњу, и када је у служби правог објекта, употребљава се без предлога.

24

Граматика 5 ВЕЖБАМО.

Подвлачимо именске речи* у акузативу: Умео сам да дотерам залутале краве, да откопавам кртичњаке (то из пустог задовољства, како бисмо прекратили време), да јурим зечеве, да откривам лисичје јазбине и гнезда барских птица, да ловим дивље патке, жабе, лепти­ ре, змије. Подвучене речи у реченици у акузативу имају функцију (службу) објекта. * Именске речи су: именице, заменице, придеви и бројеви.

НАПОМЕНА

Именице средњег и мушког рода могу имати исти облик у акузативу и номи­ нативу. Да бисмо их разликовали, морамо обратити пажњу на њихову функ­ цију. Субјекат је у номинативу, објекат је у акузативу. Акузатив се употребља­ ва с предлозима или без њих, а номинатив се никада не употребљава са пред­ лозима. Мој нови бицикл је неисправан. Купила сам нови бицикл. У првом примеру именица је у номинативу у служби субјекта и одговара на питање ШТА ЈЕ НЕИСПРАВНО? У другом примеру именица је у акузативу и одговара на питање ШТА САМ КУПИО? НАПОМЕНА

Када именице мушког рода означавају бића, могу имати исте облике гени­ тива и акузатива. Довео сам пред кућу и свога рођака. Нисам могао да се одвојим од свог рођака. У првом примеру уочавамо да именица врши функцију правог објекта и на­ лази се у акузативу без предлога (КОГА САМ ДОВЕО?). Именица у функцији правог објекта увек се налази у акузативу без предлога. У другом примеру уо­ чавамо да именица врши функцију неправог објекта и налази се у генитиву са предлогом (ОД КОГА СЕ НИСАМ ОДВОЈИО?). Набавила сам нови ранац. Није било јефтинијег ранца. У овом примеру не поклапају се облици акузатива (ШТА САМ НАБАВИО?) и генитива (ЧЕГА НИЈЕ БИЛО?) јер је реч о неживим категоријама.

25

Граматика 5

ПРАВИЛНО

Купио сам нови форд (ауто марке Форд).

Он је продао свој мерцедес (ауто марке Мерцедес).

НЕПРАВИЛНО

Купио сам новог форда.

Он је продао свог мерцедеса.

ВАЖНО

Основно значење акузатива је предмет радње. Акузатив је зависан падеж који може стајати са предлозима и без њих. Питања за акузатив: КОГА? ШТА?

26

Граматика 5

Вокатив

•• ••

Назив вокатив преузет је из латинског језика, у коме гласи vocativus. Настао је од глагола vocare, што значи звати, дозивати. Вокатив је падеж дозивања или обраћања. Подвлачимо именице у следећем тексту: – Хеј, волови, помози боже да роди варени боб!

– Сиромаше, како може родити варени боб?

– Честити царе, као из варенијех јаја излећи се пилад.

– Погоди, ђевојко, шта се може најдаље чути?

– Честити царе, најдаље се може чути гром и лаж. Дјевојка цара надмудрила, народна приповетка

боб – биљка слична пасуљу и грашку варени – кувани

Из текста издвајамо следеће именице: волови, боже, сиромаше, царе, ђевојко, царе! Покушајмо сада да именицу во ставимо у вокатив једнине: хеј, воле!

ДЕФИНИЦИЈА

Вокатив је падеж који служи за дозивање, обраћање или скретање пажње. Именице у вокативу не зависе од других речи у реченици и због тога је вокатив независан падеж. Уз именице у вокативу може стајати узвик ХЕЈ!

27

Граматика 5

У изговору именица које стоје у вокативу осећа се пауза, а у писању та пауза се обележава запетама испред и иза речи. Именице у вокативу немају посебну службу у реченици. ВЕЖБАМО.

Преписаћемо одломак из радио-драме „Капетан Џон Пиплфокс“ Душана Радовића. Пронаћи ћемо речи у вокативу.

кубура – старинска пушка, велики пиштољ

КАПЕТАН (снажно): Е-хеј! ОДЈЕК: Е-хеј! Е-хеј! Е-хеј! КАПЕТАН: Чујеш ли ме, Пећино? КАПЕТАН: Вештице, не изазивај, сасућу ти ову кубуру у ждрело! КОНОВАЛ: Не, капетане! АРЧИБАЛД: Не, капетане, морамо се савладати! Посебно запажамо где стоји запета у односу на реч у вокативу: • када је вокатив на почетку реченице, запета стоји иза вокатива; • када је вокатив на крају реченице, запета стоји испред вокатива; • када је вокатив у средини, запета стоји и испред и иза вокатива. Приметили смо да испред именице у вокативу не стоји предлог. Значи, име­ ница је у том падежу самостална реч. Понављамо: два независна падежа су номинатив и вокатив. У свакодневном говору не обраћамо се именицама које означавају неживе категорије (ствари, предмети, појаве). Али у песмама (због песничке слободе) и у причама (због начина приповедања и појачавања утиска) могу се пронаћи име­ нице које означавају неживе категорије у вокативу. Пример за живу категорију: Што си ми се растужила, мила моја ластавице? Пример за неживу категорију: О, душе, о мила сени! ЈЕСТЕ ЛИ ЗНАЛИ

Неке именице мушког рода у вокативу имају двојаке наставке: -е/-у. Именице код којих су правилна оба облика зову се дублети. Хеј, Милоше/Милошу; Радоше/Радошу!

28

Граматика 5 КО ХОЋЕ ВИШЕ

Често се у нашим народним песмама јавља вокатив са значењем номинатива и службом субјекта – због потребе да сваки стих има десет слогова. Дакле, користи се само облик, али не и значење вокатива. Кад то зачу српски цар Стјепане

Ко то зачу? Цар Стјепан.

вокатив

номинатив

Кад то за-чу срп-ски цар Стје-па-не 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. стих десетерац Да је употребљен номинатив, стих би имао девет слогова и био би деветерац.

ВАЖНО

Основна значења вокатива су: дозивање, обраћање, скретање пажње. Вокатив је независан падеж који стоји самостално, без предлога.

29

Граматика 5

Инструментал

•• ••

Назив инструментал преузет је из латинског језика, у коме гласи instrumentalis. Потиче од речи instrumentum, што значи средство. Због тога се назива и падежом средства. Подвући ћемо именице у тексту. Камени мостови у Шпанији, зарасли у бршљан и замишљени над соп­ ственом сликом у тамној води. Дрвени мостови по Швајцарској, покривени кровом због великих снегова, личе на дугачке амбаре и искићени су изну­ тра сликама светитеља или чудесних догађаја, као капеле. Фантастични мостови у Турској, постављени отприлике, чувани и одржавани судбином. Иво Андрић, Мостови

 Мост на Дрини у Вишеграду

Издвајамо све именице: мостови, Шпанији, бршљан, сликом, води, мостови, Швајцарској, кровом, снегова, амбаре, сликама, светитеља, догађаја, капеле, мостови, Турској, судбином. У облику номинатива и инструментала једнине оне ће гласити: мост – мо­стом, бршљан – бршљаном, слика – сликом, вода – водом, Швајцарска – Швајцарском, кров – кровом, снег – снегом, амбар – амбаром, светитељ – светитељем, догађај – догађајем, капела – капелом, Турска – Турском, судбина – судбином.

ДЕФИНИЦИЈА

Инструментал је зависан падеж којим се најчешће означава друштво или средство. Добија се на питања: С КИМ(Е)? ЧИМ(Е)?

30

Граматика 5

Размотримо следећа значења инструментала: а) значење средства: Дрвени мостови по Швајцарској покривени су кровом. Боље је поклизнути ногом него језиком. Или лонцем о камен или каменом о лонац, тешко лонцу свакојако! Ласно је туђим рукама за врело гвожђе хватати. Инструменталом је означено средство којим се врши радња у реченици. Ин­ струментал са значењем средства добија се на питање: ЧИМЕ? Увек се упо­ требљава без предлога. б) значење друштва и присуства: Отишла је у биоскоп са својим другом. Волим с мудрим плакати него с лудим пјевати. Брдо се с брдом не може састати, а живи се људи састану. С ким си до подне, такав си по подне. Инструментал који означава друштво и присуство неког предмета, особине и појаве уз поједина бића и ствари одговара на питање С КИМ? (С ЧИМ?).

Не треба употребљавати предлог с(а) уколико је именицом у инструменталу означено средство. Неисправно је рећи: Ми путујемо са колима у Беч. Петар се вози са бициклом у Будимпешту. Мала Ања једе супу са кашиком.  Исправно је само: Ми путујемо колима у Беч. Петар се вози бициклом у Будимпешту. Мала Ања једе супу кашиком.  31

Граматика 5 НАПОМЕНА

Није правилно рећи: Павлетом, Ђорђетом. Исправно је само: Павлом, Ђорђем. Инструментал је зависан падеж који има многа значења и функције, али ос­ новна су средство и друштво. Може стајати са предлозима или без предлога. Најчешћи су следећи предлози: са, над, под, међу, пред. ЈЕСТЕ ЛИ ЗНАЛИ

Да ли је правилно: сликарем или сликаром? Правилно је и једно и друго! Ове речи представљају дублете у нашем књи­ жевном језику. Наставак -ем долази код речи које се завршавају следећим сугласницима: -ј, -љ, -њ, -ђ, -ћ, -ш, -ж, -џ, -ч (крајем, краљем, пањем, младићем, Милошем, Ђорђем, ножем). Када је у претходном слогу -е-, наставак ће бити -ом: кејом, кељом, Бечом, беџом, вешом, јежом, падежом. Именице женског рода с наставком -ју: маст —› маст + ју —› масћу —› машћу част —› част + ју —› часћу —› чашћу Облик инструментала тих именица је двојак: масти и машћу, љубави и љу­ бављу, памети и памећу, уметности и уметношћу. На питање када се употребљава један, а када други облик, одговор је следећи: са атрибутом, облик на -и: све их је задивила блиставом памети; са атрибутом и без њега, облик на -ју: све их је задивила памећу / све их је задивила блиставом памећу.

ВАЖНО

Основна значења инструментала су: друштво, средство. Инструментал је зависан падеж који може стајати с предлозима и без њих. Најчешћи предлози су: са, над, под, међу, пред. Питања за инструментал: С КИМ(Е)/ЧИМ(Е)?

ЗАНИМЉИВОСТ

С обзиром на то...  Обзиром на то...  32

Петар се оженио Маријом.  Петар се оженио са Маријом. 

Граматика 5

Локатив

•• ••

Назив локатив преузет је из латинског језика, у коме гласи locativus. Потиче од речи locus, што значи место. Због тога се назива и падежом места. Подвући ћемо именице у следећем тексту. Моја је снага далеко, не можеш ти тамо отићи. Чак у другоме царству код царева града има једно језеро, у оном језеру има једна аждаја, а у ажда­ ји вепар, а у вепру зец, а у зецу голуб, а у голубу врабац, у ономе је врапцу моја снага. Аждаја и царев син, народна приповетка Издвајамо све именице: снага, царству, града, језеро, језеру, аждаја, аждаји, вепар, вепру, зец, зецу, голуб, голубу, врабац, врапцу, снага. Именице стављамо у номинатив, а онда у локатив једнине: снага – о снази, царство – о царству, град – о граду, језеро – о језеру, аждаја – о аждаји, вепар – о вепру, зец – о зецу, голуб – о голубу, врабац – о врапцу. ДЕФИНИЦИЈА

Локатив је зависан падеж који означава место и предмет разговора и разми­ шљања (неправи објекат). У зависности од тога да ли су у питању особе или предмети, локатив одговара на питања: О КОМЕ? О ЧЕМУ? Локатив је једини падеж који се употребљава само са предлозима. Обратимо пажњу на следећа значења локатива: а) значење места и одговара на питање ГДЕ? У другоме царству има једно језеро, а у том језеру има једна аждаја. Папири су били расути по столу, неки су лежали на столу, а неки су још били у столу. Локатив са овим значењем у реченици врши функцију прилошке одредбе за место. Погледајмо следеће примере са именским речима у локативу: У нашој новој кући нисам био ништа друго него заточеник. Тридесет година касније видео сам како се моје идеје остварују на Нијагари и дивио се недокучивој тајни ума. б) предмет разговора и размишљања (функција неправог објекта) и одговара на питање О КОМЕ? О ЧЕМУ?

33

Граматика 5

Размишљам о распусту. Добро је говорио о књигама и о приручницима. Волим да маштам о мору. ВАЖНО

Основна значења локатива су: место, предмет радње. Локатив је зависан падеж који увек стоји са предлозима. Најчешћи предлози који се употребљавају уз локатив су: у, на, о, по, при. НАПОМЕНА

Треба разликовати локатив од датива. За разлику од датива којим се означа­ ва кретање према неком циљу, локативом се означава вршење радње на неком месту или место мировања. Датив може а и не мора да има предлоге, а локатив их увек има. Са дативом могу стајати предлози ка и према и означавају правац кретања. Са локативом стоје предлози: у, на, о, по, при и означавају место. датив

локатив

(КА/ПРЕМА) КОМЕ? ЧЕМУ?

(У/ПО) КОМЕ? ЧЕМУ?

Кренуо је својој кући.

Живео је у својој кући.

Журио сам ка својој кући.

Ходам по својој кући.

Ишао сам према дворишту.

Играм се у дворишту.

НАПОМЕНА

Треба разликовати акузатив од локатива. Акузатив означава место завршет­ ка радње, а локатив означава место мировања или место на ком се радња врши од почетка до краја. Улазим у двориште. (Акузатив) У дворишту су се играла деца. (Локатив)

Покушаћемо да разликујемо датив, инструментал и локатив у множини: датив

инструментал

локатив

Приближавамо се зградама.

Задовољни смо зградама.

Станујемо у зградама.

ЧЕМУ се приближавамо?

ЧИМЕ смо задовољни?

ГДЕ станујемо?

Да бисмо увек тачно одредили падеже, треба да знамо која су питања за па­ деже, значења падежа и предлоге који се употребљавају уз одређене падеже.

34

Граматика 5

Шта смо научили

ИМЕНИЦЕ

ЗАЈЕДНИЧКЕ

ВЛАСТИТЕ

ГРАДИВНЕ

ЗБИРНЕ

МИСАОНЕ

РОД

МУШКИ

ЖЕНСКИ

ГЛАГОЛСКЕ

БРОЈ

СРЕДЊИ

ЈЕДНИНА

МНОЖИНА

ПАДЕЖИ

НОМИНАТИВ

ГЕНИТИВ

ДАТИВ

АКУЗАТИВ

КО? ШТА?

КОГА? ЧЕГА?

КОМЕ? ЧЕМУ?

КОГА? ШТА?

ВОКАТИВ

ИНСТРУМЕНТАЛ

ЛОКАТИВ

ХЕЈ!

С КИМ? ЧИМЕ?

О КОМЕ? О ЧЕМУ?

35

Граматика 5

Придеви

•• ••

ДЕФИНИЦИЈА

Придеви су променљиве речи које изражавају неку особину именице. Одго­ варају на питања: КАКАВ? (за мушки род), КАКВА? (за женски род) и КАКВО? (за средњи род). Подвући ћемо све придеве у следећем тексту: На прошлогодишњем летовању, у вечерњим сатима комшијској деци читали смо дечје бајке. Нарочито нам се допала бајка „Оловни војник“. На­ слов је био исписан на корицама књиге златним словима у горњем десном углу.

Издвајамо све речи које стоје уз именицу (а добијају се на питање какав?) и стављамо их у номинатив једнине: прошлогодишњем – прошлогодишње, ве­ черњим – вечерњи, комшијској – комшијско, дечје – дечја, оловни – оловни, златним – златно, горњем – горњи, десном – десни. Анализирамо примере: прошлогодишње летовање (какво/кадашње?), вечерњи сат (какав/кадашњи?), комшијска деца (каква/чија?), дечја бајка (каква/чија?), оловни војник (какав/од чега је?), златно слово (какво/од чега је?), горњи угао (какав/где је?), десни угао (какав/где је?).

36

Граматика 5

Подела придева према значењу Приметили смо да немају сви придеви исто значење, тј. осим што казују особи­ ну, пружају и неке друге информације: чије је нешто, од чега је, од када је и где је. У зависности од тога какве особине одређују, придеви могу бити: а) описни придеви описују какво је нешто што је означено именицом – вели­ ки бедем, шарена клупа, весело дете; б) присвојни придеви означавају припадање, односно чије је нешто што је означено именицом – очев штап, Мирјанина кошуља, дечје царство; в) градивни придеви означавају састав, односно од чега је направљен пред­ мет уз чије је име употребљен придев – лимени добош, дрвена кућица, гумена лопта; г) временски придеви означавају време на које се односи појам означен име­ ницом уз који стоји придев – будући успех, зимска идила, јучерашњи колачи; д) месни придеви оначавају место на које се односи појам означен именицом уз коју стоји придев – горњи угао, лева ципела, предње седиште.

Писање гласа ј у придевима на -ски и -ин Од именице историја може се направити придев на -ски тако што се на осно­ ву историј- (историј-а – историј-е – историј-и) дода наставак -ски: историј + ски = историјски Запажамо да глас ј из основе остаје и у речи изведеној од те основе. По истом принципу градимо придеве: хемија

хемиј + ски = хемијски

радио

радиј + ски = радијски

Шумадија

шумадиј + ски = шумадијски

Присвојни придеви који се завршавају на -ски пишу се малим словом. Такви су следећи примери: Учествовао је само у програму шумадијског села. То је било време српског фудбала. Добио сам петицу из енглеског језика.

37

Граматика 5

Великим почетним словом пишу се само када њима почиње или је означен неки наслов или назив. Такви су следећи примери: У Новом Саду налази се Српско народно позориште. Овог месеца у Београдском драмском позоришту играће се занимљиве пред­ ставе. У Новосадској улици живи моја бака. Присвојни придеви који се завршавају на -ин такође задржавају глас ј у осно­ ви речи од које су изведени: Марија

Мариј + ин = Маријин

Влаја

Влај + ин = Влајин

делија

делиј + ин = делијин

НАПОМЕНА

Најчешће грешке које уочавамо у писању неких придева: Ђорђетов, Милицин, Новосадски, атлански, хемиски, грацки  Ђорђев, Миличин, новосадски, атлантски, хемијски, градски 

Слагање придева са именицом Придеви се са именицом слажу у роду, броју и падежу. То слагање зове се конгруенција. Посматрајмо реченицу: Зимски дани су хладни и краћи су од летњих дана. Анализирамо речи: зимски дани. Именица дани употребљена је у номинативу множине, а такође и придев. Значи, слажу се у падежу и броју (номинатив множине). Дан је именица му­шког рода, а и придев зимски такође. Значи, слажу се и у роду (мушки род). Исто примећујемо и у следећим примерима: летњих дана. Именица и придев су у истом падежу, броју и роду (генитив множине му­ шког рода). Придеви су несамосталне речи које се употребљавају у истом роду, броју и падежу као и именица на коју се односе.

38

Граматика 5

Сада ћемо придев и именицу из номинатива пребацити у локатив једнине: велик-и дуд

(о) велик-ом дуд-у

велик-а лутк-а

(о) велик-ој лутк-и

велик-о дворишт-е

(у) велик-ом дворишт-у

Приметили смо да се именица и придев слажу, али да њихови падежни на­ ставци нису исти. Придеви имају своје наставке и њихова промена назива се придевска промена. Промена именица назива се именичка промена. Променићемо по падежима придев и именицу. Једнина Род

Мушки

Женски

Средњи

Номинатив

велики храст

велика башта

велико село

Генитив

великог храста

велике баште

великог села

Датив

великом храсту

великој башти

великом селу

Акузатив

велики храст

велику башту

велико село

Вокатив

велики храсте

велика башто

велико село

Инструментал

великим храстом

великом баштом

великим селом

Локатив

(о) великом храсту

(о) великој башти

(о) великом селу

Множина Род

Мушки

Женски

Средњи

Номинатив

велики храстови

велике баште

велика села

Генитив

великих храстова

великих башти

великих села

Датив

великим храстовима

великим баштама

великим селима

Акузатив

велике храстове

велике баште

велика села

Вокатив

велики храстови

велике баште

велика села

Инструментал

великим храстовима

великим баштама

великим селима

Локатив

(о) великим храстовима

(о) великим баштама

(о) великим селима

39

Граматика 5

Поређење придева (компарација)

•• •• ••

Обрати пажњу на истакнуте речи. Лука је вредан дечак, али је Марко вреднији. Никола је највреднији у ра­ зреду. Основни облик придева зове се позитив: вредан. Први степен компарације, који подразумева да је особина придева изражена у већој мери, зове се компаратив: вреднији. Други степен компарације, који означава заступљеност особине у највишем степену, зове се суперлатив: највреднији. ДЕФИНИЦИЈА

Промена описних придева према степену особине коју означавају назива се компарација. Компарацију имају само описни придеви. Када описни придев означава особину која се не може поредити, он нема компарацију (нпр. нем, слеп, шу­ паљ, бос, го).

Грађење компаратива Компаратив се гради тако што се на граматичку основу придевa додају на­ ставци -ји, -ији, -ши. а) У првом случају на граматичку основу придева додаје се наставак -ји: млад + ји > млађи строг + ји > строжи тих + ји > тиши Код оваквих придева долази до промене неких гласова. б) У другом случају на граматичку основу додаје се наставак -ији. Такви су следећи примери: стар + ији > старији истакнут + ији > истакнутији умерен + ији > умеренији 40

Граматика 5

Највише придева у српском језику гради компаратив наставком -ији. в) Наставак -ши јавља се само код трију придева: леп – лепши, мек – мекши, лак – лакши. НАПОМЕНА

Споменули смо да у компарацији неких придева долази до промене гласова. Две најчешће гласовне промене су јотовање и непостојано а. Компаратив придева бео гласи бељи. То изгледа овако: бел + ји = бељи. Гласови л и ј спојили су се у љ, па кажемо да су се гласови променили. Та гласовна промена зове се јотовање. Компаратив придева мрачан гласи мрачнији. У основи речи, између гласова ч и н, налази се глас а који се губи. Та гласовна промена зове се непостојано а.

ЈЕСТЕ ЛИ ЗНАЛИ

Неки придеви имају неправилну компарацију, што значи да се нека друга основа, која је различита од основе позитива, узима за грађење компаратива. У питању је неправилно грађење. Имају је следећи придеви: добар – бољи, зао – гори, велики – већи, мали – мањи.

41

Граматика 5

Грађење суперлатива Суперлатив се добија додавањем префикса нај- на облике компаратива:

нај- + компаратив = суперлатив Примери: најбољи, најпаметнији, најтањи, најдужи, најчистији, најмекши. Ако је придев грађен тако да већ у себи садржи наглашену особину, такав придев својим основним обликом (позитивом) има значење суперлатива: изу­ зетан, предиван, беспрекоран. Ови придеви се не пореде.

Писање префикса нај- у суперлативу Префикс нај- у суперлативу се пише заједно са обликом компаратива: најдра­ жи, најмилији, најчешћи, најбржи, најпаметнији. Ако придев почиње сугласником ј, нпр. јак, јасан, јефтин, онда се у суперла­ тиву појављују два сугласника ј један до другог: најјачи, најјаснији, најјефтинији. Погледајмо следеће примере: Душан је најјачи дечак у разреду. Први задатак је био најјаснији. Купио је најјефтинији џемпер. Придев у реченици може имати службу атрибута и именског дела предиката. ВЕЖБАМО.

АТРИБУТ Закуца гвозденим прстом у весело вече у бучном друштву. Пред њим је стајала танка, излизана, сребрна десетица. ИМЕНСКИ ДЕО ПРЕДИКАТА Ваздух у соби је био тежак, загушљив.

НАПОМЕНА

Придеви који су постали од властитих имена пишу се великим словом: Јан­ ков прслук, Станојев пас, Маријин син.

42

Граматика 5

Шта смо научили

ПРИДЕВИ

описни

присвојни

градивни

временски

месни

шарен

очев

сребрни

горњи

зимски

ПОРЕЂЕЊЕ ПРИДЕВА

позитив

компаратив

суперлатив

леп

лепши

најлепши

43

Граматика 5

Заменице

•• ••

ДЕФИНИЦИЈА

Заменице су променљиве речи које упућују на лица, предмете и њихове осо­ бине. Заменице могу да се употребљавају уместо именица и придева. Зато се деле на именичке и придевске. Погледајмо следеће примере. Ја сам Милан. Такво ми је име. Ако и даље говорим о себи, не морам више да употребљавам своје властито име, него заменицу. Мене боли рука – или: Боли ме рука – а не: Милана боли рука. Свиђа ми се филм – а не: Милану се свиђа филм.

Именичке заменице Именичке заменице могу бити личне (односе се на лица) и неличне (не зна се тачно на кога се односе). Личне заменице су: ја, ти, он/она/оно, ми, ви, они/оне/она и повратна заме­ ница себе/се.

Промена заменица по падежима Једнина

44

Лице

1. лице

2. лице

3. лице

Род

–

–

мушки

женски

средњи

Номинатив

ја

ти

он

она

оно

Генитив

мене, ме

тебе, те

њега, га

ње, је

њега, га

Датив

мени, ми

теби, ти

њему, му

њој, јој

њему, му

Акузатив

мене, ме

тебе, те

њега, га, њ

њу, је, ју

њега, га

Вокатив

–

ти

–

–

–

Инструментал

мном(е)

тобом

њим(е)

њом(е)

њим(е)

Локатив

мени

теби

њему

њој

њему

Граматика 5

Множина Лице

1. лице

2. лице

3. лице

Род

–

–

мушки

женски

средњи

Номинатив

ми

ви

они

оне

она

Генитив

нас

вас

њих, их

њих, их

њих, их

Датив

нама, нам

вама, вам

њима, им

њима, им

њима, им

Акузатив

нас

вас

њих, их

њих, их

њих, их

Вокатив

–

ви

–

–

–

Инструментал

нама

вама

њима

њима

њима

Локатив

нама

вама

њима

њима

њима

Погледајмо следеће примере: Спријатељила се са мном. (ја) Хтео је да нас похвали. (ми) Поносим се тобом. (ти) Распуст вам је добро дошао. (ви) Купио сам му књигу. (он) Од њих смо много научили. (они) Краћи облици заменица називају се ненаглашени или енклитички. Нисам ти причао.

Чувала га је у кавезу.

Дужи облици заменица називају се наглашени. Теби сам рекао!

Била сам увек уз њега.

Заменица 3. лица женског рода гласи она у номинативу. У акузативу једнине употребљавају се ненаглашени облици је и ју (овај облик ју користи се само да се не би двапут употребио облик је). Срео сам је на улици.

Срео ју је на улици (што значи да је срео њу).

45

Граматика 5

У другој реченици облик је представља помоћни глагол (јесте – је). При усменом и писаном обраћању одраслима, када некога не познајемо, кад желимо да искажемо поштовање, употребљавамо личну заменицу ви уместо личне заменице ти. Лична заменица Ви се у таквим случајевима пише великим почетним словом. У таквим случајевима се и присвојна заменица Ваш пише великим почетним словом. Молим Вас да се померите са тог седишта. (Обраћамо се неком старијем од нас.)

Лична заменица за свако лице себе/се (повратна заменица) Лична заменица за свако лице себе/се употребљава се у истом облику уместо личних заменица сва три лица једнине и множине и сва три рода. Назива се и повратна заменица, јер се помоћу ње поново изриче субјекат. У следећим примерима субјекат је истовремено и онај који врши и који трпи радњу: чешљам се, умивам се. Номинатив

–

Генитив

себе, се

Датив

себи

Акузатив

себе, се

Вокатив

–

Инструментал

собом

Локатив

себи

НАПОМЕНА

Заменица себе/се нема облике номинатива и вокатива. Нема ни облике множине.

46

Граматика 5

Заменица себе/се је заменица за свако лице. Погледајмо:

Ја учим за

Ти учиш за

Он учи за

Ми учимо за

Ви учите за

Они уче за

СЕБЕ

Разликујмо! Мама је распремила кревет за њу.

Мама је распремила кревет за себе.

У првој реченици каже се да је мама рапремила кревет за неког другог, а не за себе. У другој реченици каже се да је мама распремила кревет за себе. Зато морамо да водимо рачуна да сваки пут када се радња враћа на субјекат, употре­ бимо заменицу СЕБЕ.

47

Граматика 5

Шта смо научили

ЗАМЕНИЦЕ

ИМЕНИЧКЕ

ЛИЧНЕ ИМЕНИЧКЕ ЗАМЕНИЦЕ

ПРИДЕВСКЕ ЈА ТИ ОН ОНА ОНО

ПОВРАТНА ЗАМЕНИЦА СЕБЕ/СЕ

НЕЛИЧНЕ ИМЕНИЧКЕ ЗАМЕНИЦЕ

48

МИ ВИ ОНИ ОНЕ ОНА

Граматика 5

Бројеви

•• •• •• ••

ДЕФИНИЦИЈА

Бројеви су променљиве речи које казују колико нечега има на броју, које је нешто по реду или колико је нечега у збиру. Погледајмо следећи пример. Био једном један цар, па имао три сина и три кћерке. Први син одлучи да сазове своју браћу, јер је отац побољевао. Дођоше и други и трећи син. Цар им на самрти рече: „Молим Вас, синови, водите рачуна о својим сестрама, а мојим кћери­ ма. Нека се једна кћер уда за цара лавова, а друга и трећа за цареве орлова и соколова. Тако ће ми кћери бити близу, и живеће у слози њих четворо. А вас тројица водите рачуна о сестрама.“

поболевати – оболевати, постајати болестан

Одломак из бајке Баш Челик Подвучене речи из наведеног текста називамо бројевима: један, једна, три; први, други, друга, трећи, трећа; тројица (бројна именица); четворо. Према значењу бројеви се деле на: основне (главне), редне и збирне.

Основни бројеви Основни бројеви показују колико тачно има предмета или бића означених именицом уз коју стоје. Зову се још и прости или главни. Основне бројеве илуструју примери: Купили смо сестри десет каранфила. Нашла сам у парку три руже. На рођенданској торти је стајало седам свећица. Нису сви основни бројеви променљиви. По падежима се мењају само бројеви: један, два, три, четири. Број један има облике сва три рода.

49

Граматика 5

Род

Мушки

Женски

Средњи

номинатив

један

једна

једно

генитив

једног

једне

једног

датив

једном

једној

једном

акузатив

једног/један

једну

једно

вокатив

један

инструментал

једним

једном

једним

локатив

једном

једној

једном

једна

једно

Акробата је стајао на једној нози. У циркус су довели и једног кловна. Аплаудирали су једном кловну. И број два има сва три рода. Род

Мушки

Женски

Средњи

номинатив

два

две

два

генитив

двају

двеју

двају

датив

двама

двема

двама

акузатив

два

две

две

вокатив

два

две

два

инструментал

двама

двема

двама

локатив

двама

двема

двама

Писмо се није свидело двема девојкама. Требало се провући између двају стабала. На грани је видео две птице. Број три и четири мењају се на исти начин и имају исте облике за сва три рода. Номинатив

Генитив

Датив

Акузатив

Вокатив

Инструментал

Локатив

три

трију

трима

три

три

трима

трима

четири

четирију

четирма

четири

четири

четирма

четирма

Испекла је погачу трима жетеоцима. Стизала су писма из четирију земаља. Добила је петицу из трију предмета.

50

Граматика 5

Редни бројеви Редни бројеви одређују који су по реду предмет или биће означени имени­ цом уз коју стоји број: први, други, трећи, четврти, двадесет осми, петсто три­ десет други… Познају сва три рода и мењају се по падежима. Род

Мушки

Женски

Средњи

номинатив

девети

девета

девето

генитив

деветог

девете

деветог

датив

деветом

деветој

деветом

акузатив

деветог/девети*

девету

девето

вокатив

девети

девета

девето

инструментал

деветом

деветим

деветим

локатив

деветом

деветој

деветом

* У акузативу мушког рода, као и код придева одређеног вида, постоје два обли­ ка: један за бића, а други за предмете. Упознао сам му и деветог сина. Мајстори су окречили девети стан у згради. Редни бројеви пишу се са тачком после арапских цифара: 1. август 2005. го­ дине. Ако после редног броја стоји неки други интерпункцијски знак, тачка се изоставља: Иво Андрић (1892–1975).

Збирни бројеви Збирни бројеви означавају тачан број појмова у неком збиру означеном име­ ницом. Обично стоје уз збирне именице којима се означавају млада бића: троје деце, петоро телади, деветоро унучади. КО ХОЋЕ ВИШЕ

Номинатив

Генитив

Датив

Акузатив

двоје

двога/ двојега

двома/ двоме/ двојему

двоје

троје

трога/ тројега

трома/ троме/ тројему

четворо

четворга

четворма/ четвороме/ четворома

Вокатив

Инструментал

Локатив

двоје

двома

двома/ двоме/ двојему

троје

троје

трома

трома/ троме/ тројему

четворо

четворо

четворма/ четворома

четворма/ четворома

51

Граматика 5

Збирни бројеви означавају и скуп особа мушког и женског рода. Мењају се по падежима. Имала је троје деце. Често је давала савете њима четворма. Видела је четворо деце у парку.

Бројне именице на -ица За означавање броја лица мушког пола, поред основних бројева употребља­ вају се бројне именице: двојица (два мушкарца), седморица, десеторица, дваде­ сет осморица. Оне су настале од бројева. ДЕФИНИЦИЈА

Бројне именице су по функцији бројеви, а по граматичким особинама име­ нице (мењају се по падежима као именице: двојица, двојице, двојици).

Погледајмо примере: Дошла су на прославу њих двојица. Четворица мојих другова чекала су на ходнику. Има и других именица које су настале од бројева. Некада су наши људи плаћали порез који се звао десетак. Имао је у џепу само стотину динара. Треба правити разлику између 600 (шестсто = шест стотина) и 6. (шесто = које је шесто по реду). Бројимо: 400 четиристо (као да смо рекли четири стотине), 500 (петсто), 600 (шестсто), 700 (седамсто), 800 (осамсто), 900 (деветсто).

Писање бројева и бројних именица Пишемо одвојено: (3312) три хиљаде триста дванаест, (118) сто осамнаест, четрдесет двојица. Пишемо спојено: двадесетдвогодишњи, четрдесетосмогодишњак. Основни бројеви пишу се арапским цифрама без тачке: 2 реда (два реда). Редни бројеви пишу се арапским цифрама са тачком: 2. ред (други ред); и римским цифрама без тачке: II ред (други ред).

52

Граматика 5

Шта смо научили

БРОЈЕВИ

ОСНОВНИ

РЕДНИ

ЗБИРНИ

пет

пети

петоро

БРОЈНЕ ИМЕНИЦЕ на -ица петорица

53

Граматика 5

Глаголи

•• ••

ДЕФИНИЦИЈА

Глаголи су променљиве речи које означавају радњу, стање или збивање.

Глаголи радње означавају свесно деловање, казују да неко врши неку радњу: пеглати, певати, долазити, говорити.

54

Глаголи стања означавају да се неко или нешто на­ лази у неком стању: ми­ слити, схватати, боловати, зајапурити се, старити.

Глаголи збивања означа­ вају да се нешто дешава у природи: грмети, севати, раздањивати се, свитати, смркавати се.

Граматика 5

Глаголски вид (глаголи по трајању радње) ДЕФИНИЦИЈА

Глаголи се међу собом разликују по трајању радње, стања и збивања. Та осо­ бина глагола назива се глаголски вид. Према глаголском виду глаголи се деле на несвршене и свршене. Несвршени глаголи означавају радњу која траје. Свршени глаголи означавају радњу која је завршена. У следећем тексту пронаћи ћемо глаголе. Санке лете, као стрела. Пресецани ваздух шиба у лице, хукће, звижди у ушима, сече болно, штипа од гнева, хоће да смакне главу с рамена. Од при­ тиска ветра немамо снаге да дишемо. Изгледа да нас је сам ђаво загрлио канџама и уз хуку вуче у пакао. Све око нас слива се у једну дугу пругу која нагло јури... гле, гле, још тренут само и изгледа ми ћемо пропасти. Антон Павлович Чехов, Шала Подвучене глаголе у тексту написаћемо у инфинитиву у оба глаголска вида. Са леве стране налазе се инфинитиви глагола несвршеног вида, а са десне стра­ не инфинитиви глагола свршеног вида. летети – полетети шибати – шибнути хуктати – захуктати звиждати – зазвиждати сећи – исећи штипати – штипнути смакнути – смицати загрлити – грлити вући – повући сливати се – слити се јурити – дојурити пропасти – пропадати Глагол летети означава да радња траје дуго, да није завршена, па се такав глагол назива несвршени. Глагол смакнути означава да је радња завршена, па се такав глагол назива свршени глагол. Када треба одредити какав је неки глагол према глаголском виду, то значи да треба рећи да ли је свршен или несвршен. Најбоље је да се задати глагол упореди са неким другим глаголом, који има исти корен и по облику личи на тај глагол.

55

Граматика 5

Ако треба одредити какав је глагол ДОЋИ, упоређујемо га с глаголом ДОЛА­ ЗИТИ. Глагол доћи кратко траје и означава свршену радњу. У првом лицу пре­ зента гласи ја дођем. Глагол долазити дуго траје и означава несвршену радњу, а прво лице презента гласи ја долазим. Глагол ПЛИВАТИ упоређујемо са глаголом ПРЕПЛИВАТИ или ДОПЛИВАТИ и уочавамо да је првим глаголом означена несвршена радња (не зна се колико неко може пливати), а другим и трећим глаголом свршена радња (препливао је језеро и радња је завршена, или допливао је до обале и више не плива). Несвршени глаголи могу бити: а) трајни (означавају радњу која непрестано траје): куцати, возити, пливати, писати; б) учестали (означавају радњу која траје неограничено, али испрекидано и понавља се више пута): куцкати, поскакивати, лупкати, записивати. Свршени глаголи могу бити: 1. тренутно-свршени (радња траје веома кратко, један тренутак): сести, па­ сти, испећи, вриснути, чучнути, трепнути; 2. почетно-свршени (означава почетак радње): запевати, заплакати, прого­ ворити; 3. завршно-свршени (означава завршетак радње): испити, отпевати, догово­ рити се, поорати; 4. неодређено-свршени (не зна се колико је радња трајала, али се завршила): развикати се, заиграти се, загристи, посвирати, полежати. КО ХОЋЕ ВИШЕ

Постоје и двовидски глаголи (имају по два вида). Неки глаголи могу се третирати и као свршени и као несвршени. Њихов гла­ голски вид зависи од ситуације у којој се употребљавају. Глагол ручати означава радњу која траје извесно време, те је у овом случају несвршен. Али ако се употреби у реченици: „Чим ручам, доћи ћу код тебе“, јасно је да казује чим завршим с ручком, па је у овом случају глагол свршен. Исто је и са глаголом телефонирати. Неко може да телефонира сваки дан (несвршени глагол) и да неком телефонира обавивши само један позив (свр­ шени глагол). Глагол видети је двовидски. Када означава да неко има (поседује) чуло вида, онда је несвршен, а када је употребљен у реченици: „Видео сам да је севнуло?“, тада је свршен јер исказује радњу која се у трену свршила. Такође је слична ситуација код глагола крстити, јер се човек може крстити у цркви (и завршити с крштењем), а хришћани се крсте већ вековима, па то траје веома дуго. У првом случају глагол крстити је свршеног вида, а у дру­ гом несвршеног.

56

Граматика 5

Глаголски род (глаголи по прелазности радње) ДЕФИНИЦИЈА

Глаголски род је особина глагола да или захтевају обавезну допуну – прави објекат (писати писмо) или не захтевају (спавати). Глаголи се према глаголском роду деле на: прелазне, непрелазне и повратне. а) Прелазни глаголи су глаголи који захтевају допуну, најчешће у облику акузатива без предлога (прави објекат): читати (шта?) књигу, гледати (шта?) филм, тражити (шта?) помоћ, позвати (кога?) брата, волети (кога?) другарицу, поштовати (кога?) учитељицу. Радња прелази на некога или на нешто, то јест на објекат те радње. б) Непрелазни глаголи су они глаголи уз које допуна не може да стоји: лежа­ ти, летети, лумповати, цветати. в) Повратни глаголи се препознају по заменици себе/се или речци се. Деле се у три подврсте: прави повратни, узајамно-повратни и неправи повратни.

КО ХОЋЕ ВИШЕ

1. Прави повратни глаголи показују радњу која се врши на субјекту: чешља­ ти се (себе), шминкати се (себе), дотеривати се (себе), купати се (себе), обла­ чити се (себе).

2. Узајамно-повратни глаголи исказују радњу коју врше два или више субјек­ та: љубити се (кад се двоје љубе), рвати се, тући се, меркати се, грлити се.

3. Неправи повратни глаголи најчешће означавају стање, односно неке унутрашње радње у субјекту (осећања, расположења). У ове глаголе спадају: чудити се (не може се рећи чудити себе), љутити се (не љутити себе), узнеми­ рити се (не узнемирити себе), радовати се (не радовати себе). Као што се види, код њих се повратна речца се не може заменити повратном заменицом себе.

57

Граматика 5

Глаголски облици Глаголи су променљиве речи. Промена глагола зове се конјугација.

•• •• •• •• ••

Један глагол може се јавити у различитим глаголским облицима (пишем, писао сам, писаћу...), глагол се може употребити/јавити у различитом лицу (ја пишем, ти пишеш...), различи­ том броју (ја пишем, ми пишемо...), различитом роду (он је писао, она је писала), стању (писали су, писано је), потврдном и одричном облику (пишем, не пишем). Из овога закључујемо да глаголи имају следеће морфолошке категорије: глаголски облик, лице, број, род, стање, потврдност (одричност). Глаголски облици према својој структури могу бити прости и сложени. Прости су они глаголски облици који се граде само од основног глагола који се мења, додавањем наставака на глаголску основу. Сложени глаголски облици, поред основног глагола, имају и помоћне глаголе.

Инфинитив Ово је основни глаголски облик који само именује неку радњу, само је обеле­ жава, означава: радити, мислити, говорити, веселити се, дотаћи, ићи, пећи, тући. ДЕФИНИЦИЈА

Инфинитив је прост глаголски облик који само казује име глаголске радње. Њиме се не показује време радње (прошлост, садашњост, будућност), не казује које лице врши радњу (неличан глаголски облик) и не казује ништа о броју. Инфинитив је основни облик глагола. У речнику се глаголи наводе управо у инфинитиву. У следећем тексту пронаћи ћемо инфинитив. Умутити два јајета, сипати пола литра млека, додати онолико брашна колико је потребно да би се испекле палачинке. Умућену смесу пећи на лаганој ватри. Тигањ повремено протрести, а затим виљушком одлепити тесто. После сваке палачинке тигањ намазати уљем. Испечене палачинке премазати кремом, посути млевеним кексом и умотати. Затим сервирати и послужити госте.

58

Граматика 5

Издвајамо глаголе који се налазе у инфинитиву: умутити, сипати, додати, пећи, протрести, одлепити, намазати, премазати, посути, умотати, сервирати, послужити. Глаголи у инфинитиву имају два облика: а) са обличким наставком -ти: певати, цртати, лутати, мерити; б) са обличким наставком -ћи: рећи, сећи, наћи, лећи. Да бисмо могли да градимо разне глаголске облике, потребно је да знамо како се издваја основа код глагола. Постоје две врсте основа: инфинитивна (аористна) и презентска.

Инфинитивна основа Ако се глагол у инфинитиву (основном облику) завршава наставком -ти, а испред њега стоји самогласник, инфинитивна основа добија се одбацивањем наставка -ти. Инфинитив

Глаголска основа

пева-ти

пева-

лута-ти

лута-

виде-ти

виде-

Ако у инфинитиву испред наставка -ти долази сугласник (најчешће с), инфи­ нитивна основа се не може добити одбацивањем наставка -ти, већ се проналази облик глагола који се завршава на -ох (прво лице аориста једнине), па му се онда одузме наставак -ох.

59

Граматика 5

Инфинитив

Облик глагола на -ох

Инфинитивна основа

гристи

гриз-ох

гриз-

плести

плет-ох

плет-

вести (гоблен)

вез-ох

вез-

Ако се инфинитив завршава на -ћи, опет се глагол пребацује у аорист и одбија му се -ох: Инфинитив

Облик глагола на -ох

Инфинитивна основа

пећи

пек-ох

пек-

лећи

лег-ох

лег-

НАПОМЕНА

Инфинитив је неличан глаголски облик и зато не може бити предикат у ре­ ченици.

Презент (садашње време) ДЕФИНИЦИЈА

Презент је прост глаголски облик (гради се од основе и наставака) који озна­ чава радњу која се врши у тренутку говора. Мења се по лицима и зато је пре­ зент личан глаголски облик. Погледајмо подвучене глаголе у следећем тексту. „Зашто ме, снахо, не послушаш? Што не пређеш у нашу кућу? Видиш ли, јадна не била, да не можеш изићи на крај с том дечицом! Куд ћеш, јад­ нице, пре? Да имаш сто руку, опет не би могла тако сама стићи да све ура­ диш. Што не дођеш барем док ти дечица не стану на снагу?“ Подвучени глаголи су у садашњем времену: не послушаш, не пређеш, видиш, не можеш, ћеш (хоћеш), имаш, урадиш, дођеш, не стану. За ове глаголе кажемо да су у презенту.

60

Граматика 5

Облике презента налазимо и помоћу питања: шта сад радим? шта ти радиш? шта он ради? шта ми радимо? шта ви радите? шта они раде? Ово су питања за несвршене глаголе. Облик презента свршених глагола налазимо помоћу везника кад (кад урадим, кад стигнем, кад дођем, кад седнем, кад будем, кад могу).

Презентска основа Презентска основа добија се одузимањем наставка -мо првом лицу множине презента: Инфинитив

Презент

Глаголска основа

певати

пева-мо

пева-

видети

види-мо

види-

гристи

гризе-мо

гризе-

лећи

легне-мо

легне-

Лице

Презент се гради тако што се на презентску основу додају наставци: Једнина

Множина

1.

-м

-мо

2.

-ш

-те

3.

-∅

-е, -у, -ју

Глаголи у презенту имају функцију предиката у реченици. Једнина

Множина

Лице

читати

Једнина

Множина

Једнина

писати

Множина

учити

1.

чита-м

чита-мо

пише-м

пише-мо

учи-м

учи-мо

2.

чита-ш

чита-те

пише-ш

пише-те

учи-ш

учи-те

3.

чита-∅

чита-ју

пише-∅

пиш-у

учи-∅

уч-е

Као што се види у датим примерима, код глагола писати и учити у трећем лицу множине примећујемо окрњену презентску основу (упореди: учи-мо и уч-е, пише-мо и пиш-у). Помоћни глаголи, као и сви други глаголи, увек стоје у неком глаголском об­ лику.

61

Граматика 5

Презент помоћних глагола У нашем језику постоје три помоћна глагола: јесам, хтети, бити. Они служе за грађење сложених глаголских облика. Глагол јесам нема облик инфинитива. Он служи за грађење перфекта (прошлог времена). Глагол јесам у презенту има дуже облике (наглашене) и краће облике (нена­ глашене). Лице

Заменица

Наглашени облик

Ненаглашени облик

једнина 1.

ја

јесам

сам

2.

ти

јеси

си

3.

он/она/оно

јесте

је

множина 1.

ми

јесмо

смо

2.

ви

јесте

сте

3.

они/оне/она

јесу

су

У одричном облику глагол јесам у презенту гласи: Једнина

Множина

Ја нисам

Ми нисмо

Ти ниси

Ви нисте

Он/она/оно није

Они/оне/она нису

И глагол хтети има наглашени и ненаглашени облик. Служи за грађење футура I (будућег времена). У презенту гласи: Лице

Заменица

Наглашени облик

Ненаглашени облик

једнина 1.

ја

хоћу

ћу

2.

ти

хоћеш

ћеш

3.

он/она/оно

хоће

ће

множина

62

1.

ми

хоћемо

ћемо

2.

ви

хоћете

ћете

3.

они/оне/она

хоће

ће

Граматика 5

У одричном облику инфинитива глагол хтети гласи не хтети. А у презенту: Једнина

Множина

Ја нећу

Ми нећемо

Ти нећеш

Ви нећете

Он/она/оно неће

Они/оне/она неће

Глагол бити служи за грађење сложених глаголских облика. У презенту гласи: Лице

Заменица

Презент

једнина 1.

ја

будем

2.

ти

будеш

3.

он/она/оно

буде

множина 1.

ми

будемо

2.

ви

будете

3.

они/оне/она

буду

У одричном облику инфинитива глагол бити гласи не бити. А у презенту: Лице

Заменица

Презент

једнина 1.

ја

не будем

2.

ти

не будеш

3.

он/она/оно

не буде

множина 1.

ми

не будемо

2.

ви

не будете

3.

они/оне/она

не буду

ЈЕСТЕ ЛИ ЗНАЛИ

Код неких глагола у презенту мењају се поједини гласови. Тако у примерима: глодати – глођем (д + ј = ђ), везати – вежем (з + ј = ж), писати – пишем (с + ј = ш) долази до гласовне промене у којој учествује глас ј. Код глагола чија се инфинитивна основа завршава сугласником к вући (вукох) вук- + -ем = вучем (к – ч), тући (тук-ох) тук- + -ем = тучем (к – ч), дешава се да се сугласник К претвори у глас Ч.

63

Граматика 5 КО ХОЋЕ ВИШЕ

Презент не мора увек да означава само садашњу радњу. Може бити употребљен и као приповедачки презент који исказује прошлост: Седнем ти тако прекјуче на зубарску столицу и дрхтим од страха. Такође, презентом се може исказати и будућа радња: Сутра идемо у биоскоп. Сва значења презента којима се не означава радња која се дешава у тренутку говорења називају се неправа значења

Перфекат (прошло време) ДЕФИНИЦИЈА

Перфекат је глаголски облик којим се означава радња која се вршила или извршила у прошлом времену. Мења се по лицима па кажемо да је перфекат личан глаголски облик. Гради се од краћих облика презента помоћног глагола јесам и радног глагол­ ског придева глагола који се мења. Зато кажемо да је то сложен глаголски облик. Обратимо пажњу на подвучене глаголе у следећем тексту. Давно је то било. Сад је Нађењка већ удата; удали су је, или је сама по­ шла... свеједно, за секретара племићког масалног фонда и сад већ има троје деце. Оно како смо ја и она некад ишли на санкање и како је ветар доносио до ње речи „ја вас волим, Нађењка“, није заборављено; за њу је то сада нај­ срећнија, најнежнија и најлепша успомена у животу... И мени сад, кад сам постао старији, није више јасно зашто сам изговарао оне речи, зашто сам се шалио... Антон Павлович Чехов, Шала Подвучени глаголи су у прошлом времену: било је, удали су, је пошла, смо ишли, је доносио, сам постао, сам изговарао, сам се шалио.

64

Граматика 5

Грађење перфекта сам

+

радио

=

сам радио

помоћни глагол ЈЕСАМ у презенту

+

радни глаголски придев

=

перфекат

Подсетимо се! Краћи облици помоћног глагола јесам у презенту гласе: Лице

Заменица

Краћи облик

једнина 1.

ја

сам

2.

ти

си

3.

он/она/оно

је

множина 1.

ми

смо

2.

ви

сте

3.

они/оне/она

су

Радни глаголски придев глагола чувати гласи:

Лице

Род

Једнина

Множина

Мушки

чувао

чували

Женски

чувала

чувале

Средњи

чувало

чувала

Заменица

Перфекат једнина

1.

ја

сам чувао/чувала/чувало

2.

ти

си чувао/чувала/чувало

3.

он/она/оно

је чувао/је чувала/је чувало

множина 1.

ми

смо чували/чувале/чувала

2.

ви

сте чували/чувале/чувала

3.

они/оне/она

су чували/су чувале/су чувала

65

Граматика 5 НАПОМЕНА

Ако се у реченици наводи неколико глагола у перфекту, помоћни глагол се обично пише само уз први глагол, а не уз све. Погледајмо пример: Степан је притрчао жбуњу, бацио у њега козачки качкет и сео, скидајући чак­ шире. Када уз глагол стоји повратна заменица или речца се, у трећем лицу једнине изоставља се помоћни глагол. НЕПРАВИЛНО

Он се је уплашио.

ПРАВИЛНО

Он се уплашио.

Међутим, у одричном облику перфекта помоћни глагол се не изоставља без обзира на повратну заменицу или речцу се: Он се није уплашио.

Крњи перфекат Перфекат се јавља и без помоћног глагола и тада се назива крњим перфектом. Крњи перфекат има неколико употреба: а) Користи се у описивању: Опало лишће. Текао Дунав широк и разливен. б) Има га и у пословицама: Брада порасла, памет не донела. в) Карактеристичан је и за новинске наслове и новинарски (публицистички) стил: Пљеваљски тамбураши освојили прво место Председник Србије одлетео у Москву

66

Граматика 5

Футур I (будуће време) ДЕФИНИЦИЈА

Футур I је глаголски облик који означава будућу радњу. Мења се по лицима и зато је он личан глаголски облик. У следећем тексту подвући ћемо глаголе. Кад одрастем, ја ћу бити чувар. Јахаћу коња. Носићу чизме. Имаћу и опасач. Ти ћеш се школовати. Учићеш за професора. Предаваћеш у школи. Он ће бити авијатичар. Управљаће авионом. Пењаће се изнад облака. Спуштаће се падобраном. Подвучени глаголи налазе се у будућем времену. Футур I се гради од краћег облика презента помоћног глагола хтети и инфинитива. ћу

+

читати

=

ћу читати

помоћни глагол ХТЕТИ у презенту

+

инфинитив глагола

=

футур I

Подсетимо се! Краћи облици помоћног глагола хтети гласи: Лице

Заменица

Краћи облик

једнина 1.

ја

ћу

2.

ти

ћеш

3.

он/она/оно

ће

множина 1.

ми

ћемо

2.

ви

ћете

3.

они/оне/она

ће

67

Граматика 5

Футур I глагола читати гласи: Лице

Заменица

Футур I

једнина 1.

ја

ћу читати

2.

ти

ћеш читати

3.

он/она/оно

ће читати

множина 1.

ми

ћемо читати

2.

ви

ћете читати

3.

они/оне/она

ће читати

НАПОМЕНА

У овом случају футур I је сложен глаголски облик. Ако помоћни глагол стоји иза инфинитива, онда се инфинитивни наставак губи, а помоћни глагол се пише заједно са инфинитивном основом: чита- (-ти)

+

ћу

=

читаћу

У овом случају футур I је прост глаголски облик. Написаћемо облике футура I глагола волети на оба начина: Лице

Заменица

Сложени футур I

Прости футур I

једнина 1.

ја

ћу волети

волећу

2.

ти

ћеш волети

волећеш

3.

он/она/оно

ће волети

волеће

множина

68

1.

ми

ћемо волети

волећемо

2.

ви

ћете волети

волећете

3.

они/оне/она

ће волети

волеће

Граматика 5

Код глагола који се у инфинитиву завршавају на -ћи футур I је увек сложен глаголски облик. Погледајмо на примеру глагола прићи: Лице

Заменица

Сложени футур I

једнина 1.

ја

ћу прићи

2.

ти

ћеш прићи

3.

он/она/оно

ће прићи

множина 1.

ми

ћемо прићи

2.

ви

ћете прићи

3.

они/оне/она

ће прићи

Футур I помоћног глагола бити изгледа овако: Лице

Заменица

Сложени футур I

Прости футур I

једнина 1.

ја

ћу бити

бићу

2.

ти

ћеш бити

бићеш

3.

он/она/оно

ће бити

биће

множина 1.

ми

ћемо бити

бићемо

2.

ви

ћете бити

бићете

3.

они/оне/она

ће бити

биће

Футур I помоћног глагола хтети изгледа овако: Лице

Заменица

Сложени футур I

Прости футур I

једнина 1.

ја

ћу хтети

хтећу

2.

ти

ћеш хтети

хтећеш

3.

он/она/оно

ће хтети

хтеће

множина 1.

ми

ћемо хтети

хтећемо

2.

ви

ћете хтети

хтећете

3.

они/оне/она

ће хтети

хтеће

69

Граматика 5

Шта смо научили

ГЛАГОЛИ

ГЛАГОЛСКИ ВИД

ГЛАГОЛСКИ РОД

СВРШЕНИ

НЕСВРШЕНИ

ПРЕЛАЗНИ

НЕПРЕЛАЗНИ

ПОВРАТНИ

доћи

долазити

пеглати

спавати

руковати се

ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ

70

ИНФИНИТИВ

ПРЕЗЕНТ

ПЕРФЕКАТ

ФУТУР I

певати

певам

певао/ла сам

ћу певати/певаћу

Граматика 5

Непроменљиве речи

•• ••

Прилози Прилози су непроменљиве речи. а) Прилози најчешће стоје уз глаголе и одређују време, место и начин вршења глаголске радње. Много зечева је полегло доле по ливади. Јуче их није било. Ретко су изла­ зили слободно на пољану. Данас је леп дан. Зато су изашли. Прилози се према значењу деле на: 1. прилоге за место (ГДЕ?): горе, доле, лево, десно, близу, овде, тамо, ту, онде…

2. прилоге за време (КАД?): тад, сад, јуче, сутра, данас, недавно, онда, никада, увек…

3. прилоге за узрок (ЗАШТО?): зато, стога…

4. прилоге за количину (КОЛИКО?): оволико, толико, мало, много, још…

5. прилоге за начин (КАКО?): тако, овако, онако, свакако, брзо, споро, лепо… б) Прилози могу да стоје и уз придеве и друге прилоге када означавају степен особине који је изражен тим придевима и прилозима. На пример: Неки зечеви трче сувише брзо. Сви зечеви су веома умиљати. в) Прилози који означавају количину могу да стоје и уз именице: Видели смо неколико зечева. Неки прилози се могу поредити, па зато кажемо да имају компарацију. Нај­ чешће су то прилози за начин и количину. Ово дете брзо трчи, а оно још брже од њега. Радош лепо говори, а Урош лепше од њега.

71

Граматика 5

Придеви и прилози разликују се по акценту и питањима на која се добијају. Питања за придеве

Питања за прилоге

Какав? Чији? Кадашњи? Од чега је нешто?

Како? Где? Колико? Када? Зашто?

Обрати пажњу на следећи пример: Брзо дете брзо трчи. Какво дете? Брзо (придев). Како трчи? Брзо (прилог). ВЕЖБАМО.

Разликујмо придеве од прилога: У широком пространом дворишту сеоске школе скупило се много деце, а онда су кренули према аутобусима. Непознати човек се играо са малим вучја­ ком и веома стрпљиво га је тренирао.

72

ПРИДЕВИ

ПРИЛОЗИ

Какво двориште? широко, пространо

Колико деце? много

Чија школа? сеоска

Када су кренули? онда

Какав човек? непознати

Како га је тренирао? стрпљиво

Какав вучјак? мали

Колико стрпљиво? веома

Граматика 5

Предлози Предлози су непроменљиве речи. Углавном стоје уз именице или заменице и означавају њихов однос према другим речима. а) Ти односи су најчешће просторни и временски. Просторни однос се најбоље може објаснити уз помоћ именице сто: Папири леже по столу, неки су на столу, неки под столом. Воће се налази у чинији која је на столу. Пролазим крај стола, мимо стола, око стола. Седим за столом. Лустер виси изнад стола. Девојчица иде према столу.

Временски однос илуструју следећи примери: У јесен опада жуто лишће. После јесени долази хладна зима. Пре јесени било је топло лето. Усред јесени пао је снег. б) Предлозима могу да се означе односи узрока и циља, као и друштва: Због прехладе неће ићи у биоскоп. (узрок) Ићи ће у биоскоп ради доброг филма. (циљ) Ићи ће у шетњу са другом. (друштво) 73

Граматика 5

Разликујмо предлоге од прилога! Замени редослед ове две реченице. У кратко време све су завршили. Препричао је причу укратко. Жалио се на изглед своје собе. Соба је наизглед била сређена. У датим реченицама предлози се препознају по томе што стоје уз именицу и пишу се одвојено (на памет, уз пут, на изглед). Прилози се пишу састављено и означавају начин и време вршења радње. Како сам научио песму? Напамет. Како је соба била сређена? Наизглед. Како је препричао причу? Укратко. ВЕЖБАМО.

Издвој прилоге и предлоге. Загонетка: Докле зец трчи у шуму? Одгонетка: До пола пута, а од половине из шуме. Прилози су: докле и пола, а предлози су: у, до, од, из.

Предлошко-падежна конструкција Предлог са именицом чини предлошко-падежну конструкцију. Тај скуп чине две речи: предлог + именица (или именска реч) у зависном падежу Предлошко-падежна конструкција има функцију прилошке одредбе у рече­ ници. То може бити прилошка одредба за место. Лептир је улетео кроз прозор. (Где је улетео?) Изашао је из куће. (Одакле је изашао?) Стигли смо до пристаништа. (Докле смо стигли?) Летујемо у Црној Гори. (Где летујемо?) Предлошко-падежна конструкција може имати функцију прилошке одредбе за време. Учили су једно исто од среде до петка. (Када су учили?) Стигао је касно у среду. (Кад је стигао?) Не могу да слушам музику преко дана. (Кад не могу да слушам?) Лепо смо се играли пре поласка у школу. (Кад смо се играли?)

74

Граматика 5

Шта смо научили

НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ

ПРИЛОЗИ

ПРЕДЛОЗИ

ВЕЗНИЦИ

РЕЧЦЕ

УЗВИЦИ

О везницима, узвицима и речцама учићемо у старијим разредима.

75

Граматика 5

Реченица и њени делови

•• •• •• •• •• ••

Подсетимо се: ДЕФИНИЦИЈА

Реченица је изговорена или написана мисао. Реченица је скуп речи или јед­ на реч која казује неку поруку. Студена ме киша шиба. Бака преде вуну. Лепото! Почетак реченице обележава се великим словом. На крају реченице може стајати тачка, упитник или узвичник. Реченица може имати различиту интонацију у зависности од тога да ли је њоме исказано обавештење, питање, заповест, усхићење. Уморио сам се. Јеси ли се уморио? Што сам се уморио! Реченица се састоји од речи. Те речи су реченични чланови и имају своју службу (функцију) у реченици. Главни реченични члан је предикат (то може бити глагол у личном глагол­ ском облику). Остали реченични чланови су: субјекат, прави објекат, неправи објекат, прилошке одредбе. Такође постоје атрибут и апозиција које одређујемо као функције у реченици. На примеру једне реченице показаћемо реченичне чланове.

Дечак посматра. субјекат

76

предикат

Граматика 5

Дечак посматра лептире. субјекат

предикат

прави објекат

Пегави дечак веома пажљиво посматра шарене лептире у дворишту. субјекат

прилошка одредба за начин

предикат

прави објекат

одредба за место

ЗАНИМЉИВОСТ

Реченице које се могу читати с обе стране називају се палиндромске реченице. АНА ВОЛИ МИЛОВАНА. ИДУ ЉУДИ.

Предикат Функцију предиката у реченици најчешће врши глагол у личном глаголском облику. Погледајмо пример: На лето ће се отворити фестивал. Којој врсти речи припада скуп ће се отворити? Када се питање односи на врсту речи, онда кажемо да је то глагол у футуру I. Коју функцију у реченици врши глагол ће се отворити? Када се одређује функција речи у реченици, онда кажемо да је то предикат. Овај пример илуструје глаголски предикат. Поред глаголског, постоји и именски предикат.

Глаголски предикат Херцеговина мами и дозива. Шта чини? Мами и дозива. Одлазите сви! Шта да учините? Одлазите. Бјеше облак сунце ухватио. Шта је облак учинио? Бјеше ухватио.

77

Граматика 5 КО ХОЋЕ ВИШЕ

Глаголски предикат може бити сложен и прост. Прост предикат се састоји од једног глагола у личном облику: Марко је с мајком вечерао. Ако је глаголски предикат сачињен од једног непотпуног и потпуног глагола, кажемо да је то, по својој структури, сложен глаголски предикат. На при­ мер: Сада је у њему почело да кипи. Сложен глаголски предикат настаје када први глагол нема потпуно значење. Такви су глаголи: хтети (хоћу да једем), морати (морам да слушам), настави­ ти (наставићу да учим), почети (почећу да читам)…

Именски предикат Именски предикат састоји се од помоћног глагола јесам/бити и именске речи (именице, придева, заменице, броја).

Петар је херој. субјекат

глаголски део именског предиката

именски део именског предиката

Именска реч означава садржај именског предиката, а помоћни глагол стоји у личном облику: Рат је највећа несрећа за човечанство. Моје сестре су патријархално васпитане. Он је само један. Девојка је рода господскога. Та оловка је његова. Тамара је била друга на такмичењу. ДЕФИНИЦИЈА

Предикат је главни део реченице који исказује радњу или стање субјекта. Предикат се слаже са субјектом у лицу и броју. Ако глаголски облик разли­ кује родове, слаже се и у роду.

78

Реченица

Завесе

су се подигле.

Служба

субјекат

предикат

Број

множина

множина

Род

женски

женски

Лице

3. лице

3. лице

Граматика 5

Субјекат Поред предиката, субјекат је најважнији реченични члан. Он означава вршио­ ца радње или некога коме се неко својство приписује. Пронаћи ћемо субјекте у реченицама тако што ћемо поставити питање: КО врши радњу? Драган се играо са Марком. Драганова другарица се не јавља. Моја мајка је бринула без разлога. Ми смо се сукобили због неспоразума. Анализираћемо које су врсте речи употребљене у функцији субјекта: Драган – именица; Драганова другарица – придев и именица; Моја мајка – заменица и именица; Ми – заменица. НАПОМЕНА

Све наведене именице и заменице у служби субјекта налазе се у номинативу. Такав субјекат зове се граматички.

ДЕФИНИЦИЈА

Субјектом се исказује вршилац радње у реченици или носилац стања. Дешава се да субјекат није изречен, већ је изостављен, као у следећим рече­ ницама: Послао сам писмо са препоруком. Ко је послао писмо? Ја. Стигли су пре поноћи. Ко је стигао? Они. Смејала се у сну. Ко се смејао? Она. Спавали су. Ко је спавао? Они. Уз један предикат у реченици може се јавити и више субјеката. Иван, Саша и Јован су браћа. Субјекат може бити и скуп речи. Човек с књигом у руци стајао је на ходнику. Ко је стајао на ходнику? Човек с књигом у руци – то није било који човек, него баш тај с књигом, а не неки са штапом или са шеширом.

79

Граматика 5

Студена ме киша шиба. Шта ме шиба? Студена киша. Субјекат је двочлани скуп речи. Субјекат не мора увек бити именица или заменица. Функцију субјекта врши и нека друга врста речи која се добија на питања: КО? ШТА? Млади се брзо умарају. Ко се брзо умара? Млади – придев. Пушити је штетно. Шта је штетно? Пушити – глагол у инфинитиву. НАПОМЕНА

Субјекат може бити исказан и другим падежима. Субјекат који није у номи­ нативу зове се логички субјекат. Он може бити исказан: а) дативом: Луји се стеже срце кад угледа Рудоњу. Коме се стеже срце? Луји – датив. Ово је субјекат јер је Лујо тај коме се срце стегло. б) акузативом: Милана је страх. Кога је страх? Милана – акузатив. Ово је субјекат јер је Милан тај који се пла­ ши, он је носилац стања. в) генитивом уз глаголе имати, бити, када се тврди да неки појам постоји или не постоји: На зидовима има влаге. Чега има? Влаге – генитив. Влага је субјекат, јер је то појам чије се постојање тврди.

РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ

СУБЈЕКАТ је вршилац радње или носилац стања означених предикатом.

ПРЕДИКАТ исказује радњу или стање и приписује их субјекту.

Субјекат и предикат се увек морају слагати у лицу и броју, као и у роду ако глаголски облик разликује род.

80

Граматика 5

Објекат Објекат је реченични члан који служи као допуна глаголима. Може бити прави и неправи.

Прави објекат Пронаћи ћемо објекте у наведеним реченицама: Мачка је ухватила миша. Срушили су трошну кућу. Било их је тешко савладати. Желео сам све да ти вратим. Анализирамо реченице. Тражимо објекте. Добијамо их на питања: КОГА? ШТА? Кога је мачка ухватила? Миша. Шта су срушили? Трошну кућу. Кога је тешко савладати? Њих (их). Шта сам желео да вратим? Све. ДЕФИНИЦИЈА

Прави објекат је реченични члан који трпи радњу предиката. Служи као до­ пуна прелазним глаголима. Најчешће је у акузативу без предлога. Објекат може бити једна реч или скуп речи. Погледајмо следеће примере: Ђевојка је своје очи клела. (Шта је клела?) Виолину брзо одложи на прозор. (Шта одложи?) Желео бих да вратим твоје поверење. (Шта да вратим?) Неки прелазни глаголи не морају имати изречен објекат, јер се он подразу­ мева. Милан пише. Рајко чита. (Не мора се рећи: Милан пише текст, или: Рајко чита књигу.) Уз глаголе купити или послати мора да стоји прави објекат: Милан је купио буквар. Рајко је послао писмо.

81

Граматика 5

Уобичајен ред речи реченице у српском језику је следећи: субјекат – предикат – објекат

На основу тог поретка може се утврдити да је објекат наспрам субјекта: субје­ кат врши радњу и стоји у номинативу, а објекат трпи радњу и стоји у акузативу без предлога. Прави објекат може бити и у деоном генитиву. воде.

(деони генитив)

воду.

(акузатив без предлога)

Пио је

Прави објекат у деоном генитиву се увек може заменити акузативом без пре­ длога.

Неправи објекат Неправи објекат може стајати у било ком зависном падежу, само не може у акузативу без предлога: а) генитиву

Марко се сећа екскурзије. субјекат

предикат

неправи објекат (чега се сећа)

б) у инструменталу уз глаголе: руководити, управљати, командовати, зани­ мати се, интересовати се, владати…

Кнез Лазар је владао Србијом. субјекат 82

предикат

неправи објекат (киме/чиме је владао?)

Граматика 5

в) у дативу:

Цезар је говорио народу. субјекат

предикат

неправи објекат (коме/чему?)

г) у акузативу са предлогом:

Марко мисли на Марију. субјекат

предикат

неправи објекат (на кога/шта?)

д) у локативу:

Ми смо причали о нашим тајнама. субјекат

предикат

неправи објекат (о коме/чему?)

ДЕФИНИЦИЈА

Неправи објекат је реченични члан који се јавља као допуна непрелазним глаголима. Може стајати у свим зависним падежима осим акузатива без предлога. Објекат се исказује једном речју или скупом речи. Да би порука била потпуна, неки глаголи захтевају две објекатске допуне: Миша је Миљани (неправи објекат) поклонио цвет (прави објекат). ВЕЖБАМО

Одреди коју службу (функцију) врше истакнуте речи у следећим реченицама.

1. Поклонио је Миљани чоколаду.

2. Миљани се једе чоколада.

1. Коме је поклонио чоколаду? Миљани (неправи објекат у дативу, онај коме се нешто намењује).

2. Коме се спава? Миљани (логички субјекат у дативу, носилац стања).

83

Граматика 5

Прилошке одредбе Функција прилошких одредби у реченици јесте да одреде место, време, на­ чин, количину, узрок вршења радње, средство, друштво. Јуче је Милан због лоших оцена изненада заплакао у кабинету српског језика. Анализирамо реченицу. Ко је заплакао? Милан – субјекат Шта је урадио? заплакао је – предикат Кад је заплакао? јуче – одредба за време Где је заплакао? у кабинету српског језика – одредба за место Како је заплакао? гласно – одредба за начин Зашто је заплакао? због лоших оцена – одредба за узрок Неке од ових речи су непроменљиве: јуче, гласно. Неке речи стоје уз именицу и дају јој одређено значење: у кабинету српског језика, због лоших оцена. Те речи се зову предлози. ДЕФИНИЦИЈА

Прилошке одредбе означавају место, време, начин, количину, узрок вршења радње, средство, друштво... Најчешће су исказане прилогом или именицом у неком падежу (са предлозима или без њих).

Прилошка одредба за место Одређује место вршења радње. Добија се на питања: ГДЕ? Прилози за место су: овде, тамо, лево, испред, далеко... Оставили су ствари напољу. Где? Папири се налазе овде. Где? Стајала је тамо. Где? Именице са предлогом (или без предлога) такође могу означити место вршења радње: око Крагујевца, пред кућом, у сокаку, на мосту, улицом... Код извора су се окупљали млади. Ми остадосмо у палуби брода. Улицом је пролазио фијакер. Пред кућом су лајали пси. Именице са предлогом чине предлошко-падежне конструкције.

84

Граматика 5

Прилошка одредба за време Одређује време вршења радње. Добија се на питање: КАД? Прилози којима се означава време вршења радње су: данас, увек, летос, ноћас. Хранила га је зимус и јесенас. Кад? Дошао је јутрос на посао. Кад? Неке предлошко-падежне конструкције означавају време вршења радње: за живота, по подне, уочи састанка, у недељу. Четврте године опет стаде да мисли о њему. Кад? Мене јунак не хтје оженити за младости и љепоте моје. Кад?

Прилошка одредба за начин Одређује начин вршења радње. Добија се на питање: КАКО? Неки од прилога којима се одређује начин вршења радње су: брзо, јако, тихо, лако. Протрчао је веома брзо крај мене. Како? Иде кући певајући. Како? Неке предлошко-падежне конструкције означавају начин на који се врши радња: без воље, с напором, с осмехом, са срећом. Кличе Стојан као соко сиви. Како? Све је радио с великом муком. Како?

Прилошка одредба за узрок Одређује узрок вршења глаголске радње. Добија се на питања: ЗАШТО? ЗБОГ ЧЕГА? Неки од прилога који означавају узрок вршења радње су: зато, стога... Није имао довољно новца, стога није купио јакну. Зашто? Због чега? Дугују му новац. Он је зато тако љут. Зашто? Због чега? Неке предлошко-падежне конструкције са значењем узрока су: од стида, због љутине, због болести. Заслугом свога лекара многи су спасени сигурне смрти. Зашто? Због чега? Једно друго сузама умива од радости и од жеље живе. Зашто? Због чега?

85

Граматика 5

Прилошка одредба за количину или меру Одређује количину/меру онога што означава глаголска радња. Добија се на питање: КОЛИКО? Неки од прилога за количину су: мало, много, сувише, доста, прилично. На дну кутије било је мало новца. Колико? Учио је заиста много. Колико? Радила је исувише. Колико? Значење количине имају и следеће конструкције броја и именице: петнаест метара, пет векова, два сата. Постоје и одредбе које могу бити у саставу реченичних чланова. То су атрибут и апозиција.

Атрибут Атрибут се у реченици одређује тако што се поставе питања: КАКАВ? КОЈИ? ЧИЈИ? У следећем тексту треба пронаћи атрибуте: Том је стекао стаклене кликере, поломљене дромбуље, плаво стакло од винске боце, цевку од калема за намотавање грађе, кључ, стаклени чеп од боце за вино, једног калајног војника, једно маче ћораво, кваку месингану с врата, псећу огрлицу, дршку од ножа, четири коре од поморанџе и један стари батаљени прозорски оквир. Издвојићемо именице и речи које су груписане око именице. Главне речи тих скупова пребацујемо у номинатив. Стаклени кликери (какав, од чега је?), поломљене дромбуље (какве?), плаво стакло од винске боце (какво? од чега?), цевка од калема (од чега?), стаклени чеп од боце за вино (какав? од чега?), калајни војник (од чега?), маче ћораво (какво?), квака месингана (од чега?), псећа огрлица (чија?), дршка од ножа (од чега?), коре од поморанџе (чије?), стари батаљени прозорски оквир (који?).

86

Граматика 5 ДЕФИНИЦИЈА

Атрибут је реч или скуп речи који стоји уз именицу и ближе је одређује. До­ бија се на питања: КАКАВ? КОЈИ? ЧИЈИ? Службу атрибута у реченици може вршити придев или предлошко-падежна конструкција: предлог + именица. Такође, службу (функцију) атрибута могу вршити и именице у неком зави­ сном падежу: чарапе на пруге = пругасте чарапе девојчица с плавом косом = плавокоса девојчица дечак са косим очима = косооки дечак сјај сунца = сунчев сјај У служби атрибута може бити и заменица: наша школа (чија школа?), његова дружина (чија дружина?). Атрибутску службу понекад врши број: пети разред (који?), осми путник (који?). Приликом одређивања атрибута можемо издвојити читав скуп речи и преба­ цити их у основни облик. Проналазимо главну реч око које су груписане друге речи. Речи груписане око главне су атрибути (налазе се са леве и са десне стра­ не главне речи). По рапавој кори питомог багрема играла се блага месечева светлост. Каква кора? Рапава кора. Чија кора? Кора питомог багрема. Каква светлост? Блага месечева светлост. Чија светлост? Блага месечева светлост. Дешава се понекад да је тешко разликовати атрибут од именског предиката у реченици. Можемо их разликовати по томе што атрибут стоји уз именицу, а именски предикат мора да има помоћне глаголе у неком облику. Плавокоси Иван је победио на спортском такмичењу. (Атрибут) Иван је плавокос. (Именски предикат) Сто од дрвета налазио се под старим дудом. Какав сто? Од чега је? Од дрвета – дрвени (атрибут).

87

Граматика 5

Апозиција Апозиција је одредба именице. За разлику од атрибута, апозиција није зави­ сан члан синтагме, већ се додаје именици. Пошто је апозиција издвојена одред­ ба, у говору се одваја паузама, а у писању запетама. ДЕФИНИЦИЈА

Апозиција је одредба која на други начин казује исто што и именица коју одређује. Увек је у истом падежу као и именица коју ближе објашњава. Раде, деда Бранка Ћопића, главна је личност у његовој приповеци. (Апозицијом се додатно објашњава ко је тај Раде.) Мој учитељ, Михајло Клајнер, научио ме првим словима и радним навикама. (Апозицијом је саопштено властито име и ближе је одређен појам учитеља.) У писању се увек одваја запетама, а у говору паузама. Ако се апозиција изо­ стави из реченице, неће се нарушити њен основни смисао. Апозиција је увек у истом падежу као и именица коју одређује. Марија, моја најбоља другарица, преселила се у Београд. Марију, моју најбољу другарицу, преселили су у Београд. НАПОМЕНА

Иза запете не може стајати краћи облик помоћног глагола нити краћи облик заменице. Неправилно Моја другарица, најбоља ученица седмог разреда, је добила диплому. Љубомир Филиповић, наставник разредне наставе, га је похвалио. Правилно Моја другарица, најбоља ученица седмог разреда, добила је диплому. Љубомир Филиповић, наставник разредне наставе, похвалио га је.

88

Граматика 5 ВАЖНО

Како да разликујемо апозицију од других реченичних чланова! Главни град Србије лежи на ушћу двеју река. (субјекат) Београд је главни град Србије. (именски део предиката) Београд, главни град Србије, налази се на ушћу двеју река. (апозиција)

НАПОМЕНА

Када стоје иза властитих имена, именице које означавају звања и занимања такође имају службу апозиције. Тада се одвајају запетама. Ђура Јакшић, песник и сликар, често је одлазио на Скадарлију.

 Скадарска улица у Београду

89

Граматика 5

Просте и сложене реченице Важно је да уочимо разлику између простих и сложених реченица. Просте реченице су оне које имају само један предикат који се слаже са субјектом у лицу, броју и роду (ако глаголски облик разликује родове). Такве су следеће реченице: Филип воли Марију. Мама прави палачинке. Марко седи на клупи. Сложене реченице имају два или више предиката, односно састоје се од двеју или више простих реченица. Такве су следеће реченице: Марко учи географију, мама прави палачинке, а тата гледа филм. Јуче сам добио петицу из математика и био сам много срећан због тога. Уживам код баке на селу, трчим по ливади и играм се са другарима.

90

Граматика 5

Шта смо научили

РЕЧЕНИЦА И ЊЕНИ ДЕЛОВИ

ПРЕДИКАТ

СУБЈЕКАТ

ОБЈЕКАТ

глаголски именски

граматички логички

прави неправи

ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ

АТРИБУТ

АПОЗИЦИЈА

за место за време за начин за узрок за количину

91

Граматика 5

Правопис Писање одричне речце НЕ уз именице, придеве и глаголе Речца НЕ са именицом и придевом пише се увек спојено: не + знање = незнање не + правда = неправда не + логичност = нелогичност не + познат = непознат не + миран = немиран не + оправдан = неоправдан Помоћу речце не добијамо речи супротног значења: пријатељ – непријатељ, пажња – непажња, радник – нерадник, правда – не­ правда. Речца не испред глагола пише се одвојено:

не знам не могу не желим не радим не познајем Само се код ових глагола пише спојено:

нећу немам нисам немој

Писање заменице Ви великим почетним словом Заменица ви пише се на два начина. Ако се обраћамо једној одраслој особи и хоћемо да јој изразимо поштовање, пишемо велико слово: Поштовани директоре, Обраћамо Вам се са жељом да нас позовете на разговор у вези с екскурзијом. Ученици петог разреда ОШ „Иво Андрић“

92

Граматика 5

Такви су и следећи примери: Мислим да сте Ви, наставниче, сасвим у праву. Ваша екселенцијо, Ваше величанство Ако се обраћамо већем броју особа, установама или друштвима, заменица ви пише се малим словом. Обраћамо вам се молбом да нам продужите чланство у Народној библиотеци, које је истекло прошлог месеца.

Писање назива предузећа, установа, организација Називи предузећа, установа, организација пишу се великим почетним словом. Нолит Битеф/БИТЕФ Уницеф/УНИЦЕФ Ако назив има више речи, само се прва реч пише великим словом: Матица српска Друштво за борбу против алкохолизма Организација уједињених народа Ако се у вишечланом називу налази нека властита именица, онда се она пише великим словом, а не само прва реч. Удружење књижевника Србије Музеј савремене уметности у Београду Електронска индустрија Ниш Друштво биологичара Србије

93

Граматика 5

Коришћење школског правописа Књига „Правопис српскога језика“ састоји се из два дела: у једном су дата пра­ вописна правила, у другом је речник речи у чијем се писању најчешће греши. Ако нисмо сигурни како се нека реч пише, најбоље је да ту реч пронађемо у речнику. Да би се олакшало коришћење правописа, треба знати азбуку напамет, зато што су речи наведене по азбучном реду. Тако се ученик лакше сналази када треба да пронађе објашњење неког појма. Ако треба по азбучном реду поређати следеће речи: грашак, грех, грувати, грдња, грлце онда се мора гледати прво слово у речи, па друго, а онда и треће, и то се ређа по азбучном реду. Конкретно, у овом случају прво слово је исто – Г. Друго слово је такође исто – Р, а треће се разликује. То треће слово се класификује према азбучном реду: грашак, грдња, грех, грлце, грувати.

 Страницe из Правописа српског језика 94

Граматика 5

Шта смо научили

ПРАВОПИС

НАЗИВИ ПРЕДУЗЕЋА, УСТАНОВА, ОРГАНИЗАЦИЈА

КОРИШЋЕЊЕ ШКОЛСКОГ ПРАВОПИСА

95

Граматика 5

Језичка култура

•• ••

Писмо Писмо је средство које служи да људи размењују поруке, мисли и осећања. У зависности од тога коме је намењено, писмо може бити: – приватно; – службено.

Правила писања приватног писма У горњем десном углу пишемо место и датум. Испод тога, у левом углу, следи ословљавање, иза кога пишемо запету или узвичник. Испод ословљавања следи садржај писма. Први ред почињемо великим словом. У доњем десном углу следе поздрав и потпис. Не треба писати уз ивицу, већ 2 цм од ивице. Испод текста можемо написати П. С. (или латиницом P. S.). Ово је скраћеница од латинског post scriptum и значи накнадно дописано.

Београд, 27. 6. 2010. Драга баба, Шаљем ти ово писмо из града у који смо се преселили. У Београду је прилично сунчано, па не могу много да будем напољу. Још немам нове другове. Читам „Гуливерова путовања“. Књига је занимљива, због догађаја. Био сам и у позоришту. Гледао сам смешну представу. Волео бих да дођеш код нас и да останеш. Буди још мало у селу, и заврши све послове током лета. Онда дођи да причамо и да седимо у парку. Упознаћу те са још неком старијом женом, па можете да се дружите. Водићу те на највећу пијацу, на Зелени венац. Купићу ти и вуницу за штрикање, да ми плетеш чарапе. Само дођи, што пре. Воли те твој унук Радован 96

Граматика 5

Ословљавање: у зависности од тога коме се обраћамо, можемо написати Драги/Драга. Тако се обраћамо друговима, пријатељима, рођацима. Ако пишемо некоме ко је старији од нас и са којим немамо тако присан однос, обично га осло­ вљавамо са Поштовани/Поштована. Садржај: може бити веома разноврстан, од обавештења до изношења осећања и мисли. Поздрав: ако се обраћамо неком приснијем, за крај писма употребићемо По­ здравља те или Воли те тај и тај. Ако је неко с ким немамо блиске односе, онда пишемо С поштовањем и потписујемо се. Осим поштанског писма постоји и писмо које пишемо на компјутеру и шаље­ мо електронском поштом. То писмо се пише по истим правилима као и обично писмо. Назива се имејл/мејл (е-mail/mail). Када се шаље такво писмо, користи се специјална адреса написана малим словима, латиницом: moјaskola@gmail.com. ВАЖНО

У писму треба навести: место, датум, име особе којој се обраћамо, увод, са­ држај, поруку.

Вест ДЕФИНИЦИЈА

Основни облик новинског изражавања јесте вест, којом се јавност кратко и јасно информише о актуелним догађајима, појавама и личностима. Вест треба да нас обавести о новом и важном догађају, и то језиком који је разумљив, јасан, сажет и прецизан. Погледајмо следећи пример:



НОВЕ НОВИНЕ 

У част „Витеза“ Поводом добијања награде „Бронзани витез“ на Фестивалу „Златни витез“ у Москви, у земунском театру „Карл Бланш“ вечерас ће бити одиграна награђена представа: музичко-сценски игроказ „Сан о Балкану“. У режији и извођењу Весне Станковић, у представи учествују и Иван Николић, Весна Паштровић и Тамара Симић.

97

Граматика 5

Свака вест одговара на следећа питања. Редослед питања није строго утврђен и зависи од вести и шта новинар жели да истакне у први план: ЗАШТО – Поводом добијања награде „Бронзани витез“ на Фестивалу „Златни витез“ у Москви ГДЕ – у земунском театру „Карл Бланш“ КАДА – вечерас (27. јануар 2017) ШТА – биће одиграна награђена представа: музичко-сценски игроказ „Сан о Балкану“ КО – У режији и извођењу Весне Станковић, у представи учествују и Иван Николић, Весна Паштровић и Тамара Симић.

Препричавање Волтер Скот

Ајванхо Битка за замак Торкилстон У истом тренутку док су Ребека, Исак, њихове слуге и Ајванхо, криву­ дајући кроз шуму, ишли пут Јорка, Седрик, Ателстејн (већ скоро опорављен, мада још омамљен од силовитог ударца Црног Витеза), Ровена и њихове слуге такође су се кретали у истом смеру. Међутим, били су се упутили ка Седриковом скромном саксонском пребивалишту... Одједном, до њих допре­ ше неки необични, узастопни крици, налик на позиве у помоћ. И, похитав­ ши ка месту одакле су крици долазили, они на једном пропланку наиђоше на једна покривена носила положена на земљу, поред којих је седела једна млада жена, богато одевена у јеврејске хаљине, док је један старац, по чијој се жутој капици могло закључити да је такође јеврејског порекла, корачао тамо и амо у немом очајању. Био је то, наравно, Исак, који придошлицама одмах објасни да је у Ешбију изнајмио дружину од шесторице телохрани­ теља, заједно са магарцима које је требало да њиховог болесног пријатеља пребаце у Јорк. Безбедно беху стигли до овог места; али уочивши да их нека група Нормана чека у заседи, телохранитељи се истог часа разбежаше, ос­ тављајући Исака и његове на цедилу. Ребека беше одмах препознала и Седрика и Ровену, али им не одаде да је с њима и Ајванхо, више се поуздавајући у своје видарско умеће него у груб саксонски приступ у лечењу болесних и рањених. Зазирала је, наиме, да ће Седрик, уколико га угледа у таквом јадном стању, одмах преузети да се ста­ ра о свом сину – али упркос најбољим намерама, са неизвесним исходом.

98

Граматика 5

На сву срећу, Седрик поверова у Исакову причу и нареди својим слуга­ ма да носила поново прикаче за мазге. И, на Ровенину молбу, Седрик при­ стаде да Исака и његову групу заобилазним путем спроведе до обода шуме у близини Јорка. Стаза кроз шуму, која је првобитно била широка попут каквог друма, по­ степено се сасвим сузи, тако да постаде готово немогуће да чак и два јахача иду напоредо. Маленој дружини, на тај начин, није била остављена скоро никаква могућност за одбрану; и, тек што беху прегазили један поточић, на њих беше извршен истовремен препад с чела, са стране и отпозади. За тили час, готово без отпора, пали су у руке нападача и једини коме је пошло за руком да се спасе био је Вамба, Седриков забављач; чим је напад започео, бацио се у околно шибље, не оглашавајући се све док све није било завршено. Па ипак се тај скромни забављач, иако лично безбедан, стаде питати не би ли требало да се открије и допусти да и он буде заробљен. „Чуо сам те људе како говоре о сласти слободе“, рече он наглас обраћајући се самом себи, будући да је и сам био тек нешто мање од Седриковог роба.“ Али питам се, постоји ли ико довољно мудар да ме поучи шта ћу са слобо­ дом коју сада имам? И док је то још говорио, неки глас, долазећи из непосредне близине, одједном наруши тишину. „Вамба!“ „Гурте!“, узвикну Вамба и Гурт, свињар који је пратио Ајванха откако се овај беше вратио у Енглеску, ступи пред њега. Био је пратио малену Исако­ ву дружину и таман се спремао да им пружи помоћ, када се појавио Седрик са својом групом. Одмах се прикрио, како би онемогућио Саксонца да без потешкоћа сабере два и два и схвати да је човек на носилима управо његов разбаштињени син. Гурт је гајио велико поверење у Ребеку као видарку и свесрдно је желео да јој на сваки начин помогне да спасе Ајванха.

Упутства за препричавање Када говоримо о неком тексту, треба да наведемо име аутора, наслов текста, где је и када објављен. Препричавање је изражавање садржаја који смо видели или прочитали (филм, позоришна представа, књига). Оно може бити писмено или усмено, сажето или опширно, објективно или субјективно. Сажето препричавање подразумева само најважније догађаје. Овакво пре­ причавање је кратко. Опширно препричавање подразумева не само најважније него и споредне догађаје. Овакво препричавање је дуже. Објективно препричавање верно приказује догађаје, онако како су се оди­ грали. Субјективно препричавање приказује догађаје тако што у њих уносимо и своје мисли и осећања.

99

Граматика 5

За писмено препричавање мора да постоји план препричавања, који под­ разумева увод, разраду и закључак. И неопходно је познавање правописа! У усменом препричавању такође мора да постоји план. Морамо водити ра­ чуна о паузама и о мелодији реченице (када нешто треба нагласити, када гово­ рити умереним тоном). Не смеју се употребљавати поштапалице (на пример па, овај). Реченице мо­ рају бити усклађене, као и мисли. Пример поштапалица: Мислим, овај, да си се мало, овај, збунила. Пример непримереног изражавања: Немој да се зафркаваш. Шта дижеш џеву без потребе?

Богаћење речника У нашем језику постоје речи које имају исто или слично значење. Такве речи зову се синоними: казивати, приповедати; пут, друм, цеста. У писаном и усменом изражавању постиже се много бољи утисак ако се не понавља једна иста реч више пута. Начитани ученици увек могу да замене речи одговарајућим синонимом: имовина = посед, власништво, својина, баштина; марљив = вредан, радан, усрдан, ревностан; пут = друм, цеста, стаза, џада. Речи које имају супротно значење зову се антоними. Такви су примери: црно – бело, напред – назад, мали – велики, кепец – џин. Често се употребљавају у пословицама: Ко високо лети, ниско пада. Болан здрава носа.

100

Граматика 5

Речи са више значења У нашем језику има речи са више значења. У различитим околностима такве речи имају друкчије значење. Зато кажемо да су то речи са више значења или вишезначне речи. Болео ме зуб. (Мисли се на коштану творевину.) Поломио се зуб на чешљу. (Мисли се на зубац на чешљу.) Није одолео зубу времена. (Мисли се на то да то време није било повољно по њега.)

Правилан изговор Правилан изговор гласова и гласовних група у речи неопходан је услов усме­ ног изражавања. Важно је о чему говоримо, али је веома важно и како говоримо. Под тим се подразумева како изговарамо гласове, речи и реченице. Наш говор треба да буде разумљив и убедљив, да нагласимо речи тамо где је потребно, во­ дећи рачуна о интонацији. Интонација је повишавање и снижавање гласа током говора, у зависности од акцента (нагласка) или од смисла реченице. Правилан изговор се вежба помоћу брзалица: Криво рало Лазарево криве лазе разорало. Раскиселише ли ти се опанци? Брзалицу најпре изговарамо полако, растављамо на слогове, да се сваки глас разговетно чује. Потом постепено убрзавамо, пазећи све време на разговетност и интонацију.

101

Граматика 5

Изговор дугих и кратких акцената Акценат је наглашени слог једне речи. Истиче се у говору посебном интона­ цијом, а у писању се обележава одређеним знацима. Наглашени слогови у речи могу бити дуги и кратки. Наизменично треба изговарати речи: мек – мед, нога – мода, кућа – рука, небо – лепо, тачка – тајна, жена – стена. Примећујемо да су парови тако формирани да се прва реч изговара краће, а друга дуже. Изговорићемо следеће речи: вода, волети, медвед, јелен, лопта, хоћеш. Сваку реч изговоримо по три пута. Том приликом запажамо да су наглашени слогови кратки. Вежбамо изговор следећих речи: ноге, ветар, Сања, крушке, још, кош. Запажамо да су слогови кратки и да се изговарају одсечно. Следеће речи имају дуге наглашене слогове: лука, глава, обећање, нарав, мудар, радња. У изговору ових слогова глас се пење праволинијски и вокал дуго траје. Понављамо сваку реч из низа бар три пута: руке, сања, мрак, ћуд, луд, ра­ дим, мајка. Наглашени вокали дуго трају, а глас се пење па се спушта приликом изговора. Носиоци слогова су самогласници А, Е, И, О, У (ли-ва-да, фи-о-ка, а-ви-он, трам-вај, Бе-о-град), али могу бити и гласови Р, Л, Н (рт, врт, тр-ча-ти, Вл-та-ва, би-ци-кл, и-дн).

102

Граматика 5

Речи које немају свој акценат прикључују се акцентованим речима и са њима чине акценатску целину: И го, / и бОс, / и јОш му / зИма. Ова реченица има четири акценатске целине. Свака акцентована реч је ак­ центована целина за себе – може да стоји самостално (зима) или заједно са не­ наглашеним речима (и још му). Уколико гласно изговориш ову реченицу, уве­ рићеш се да она има четири изговорне целине. Има речи које су у писању исте, али се у говору разликују баш на основу ак­ цента: У башти је изникао лу̏ к. Понео је лу̑ к и стрелу. Студирао је прáво у Београду. Саговорника је гледао пра̏ во у очи.

103

Граматика 5

Изговарање реченица Реченица се може изговорити на различите начине, тако јој се мења смисао. Разлика у интонацији уочава се на основу: а) реченичног нагласка; б) реченичне мелодије; в) реченичне паузе.

Реченични нагласак Под реченичним нагласком подразумева се појачани изговор појединих речи. ЗАШТО раније ниси рекао? Зашто РАНИЈЕ ниси рекао? Зашто раније НИСИ РЕКАО? Наглашавањем појединих речи у реченици истичемо шта је у нашој говорној поруци најважније. Нека САДА кћерка постави ручак. (Сада, а не после сат времена... (КАД?)) Нека сада КЋЕРКА постави ручак. (КЋЕРКА, а не неко други... (КО?)) Нека сада кћерка ПОСТАВИ ручак. (Да постави, а не да уради нешто друго... (ШТА да уради?)) Нека сада кћерка постави РУЧАК. (Ручак, а не ужину или вечеру... (ШТА да постави?))

Реченична мелодија Различита мелодија реченице обележава се различитим знаковима интер­ пункције. На крају обавештајне реченице ставља се тачка, упитна реченица за­ вршава се знаком питања – упитником, а узвична знаком узвика – узвичником. Она то никада не би урадила. (Обавештајна реченица изговара се мирним то­ ном.) Зар вам нисам рекао? (Упитна реченица изговара се узлазном интонацијом, интонација се од нормалне постојано појачава како се долази до знака питања.) Браво, девојчице! (У узвичној реченици интонација је најјача на почетку, а онда креће надоле, иако се не завршава нормалном, већ такође повишеном ин­ тонацијом.)

104

Граматика 5

Да бисмо постигли праву интонацију, треба водити рачуна о јачини и висини гласа, брзини, паузама у изговору, наглашавању појединих речи и скупова речи.

Реченична пауза Реченична пауза обележава се запетом, тачком и запетом, са три тачке, са две тачке и цртом. Јео је јабуку, а с времена на време испуштао је неки дуг, звонак усклик. На њеном столу нашли смо: две књиге, чоколаду, албум са сликама и писмо. На осталим постељама лежали су моји другови; сви су још спавали чврстим јутарњим сном; лица су им била врела, зајапурена, уста полуотворена.

Запажања Интонација интерпункцијских знакова Пауза је најдужа на крају реченице, где стоји тачка. После запете пауза је краћа, тек толико да узмемо ваздух. После тачке и запете следи пауза која је по трајању дужа него кад застанемо код запете, а краћа од паузе на месту где стоји тачка. Познати пример који показује како једна запета може да промени смисао ре­ ченице: Шта ћемо са заробљеником? Обесити или поштедети?

1. Обесити не, поштедети.

2. Обесити, не поштедети. Уколико је одговор наведен у првом примеру, порука је једна. Ако је одговор наведен у другом примеру, порука је сасвим друкчија.

105

Шта смо научили

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

ПИСМО

ВЕСТ

ПРЕПРИЧАВАЊЕ

БОГАЋЕЊЕ РЕЧНИКА

ПРАВИЛАН ИЗГОВОР

Индекс појмова А

З

П

акузатив 24, 80, 81, 83 апозиција 88 атрибут 86

заједничке именице 10 запета 105 збивање 54 збирне именице 11 збирни бројеви 51 значење друштва 31 значење места 33 значење правца 22 значење средства 31

падежи 14 перфекат 64 повратна заменица 46 позитив 40 прави објекат 81 правилан изговор 101 предикат 77 предлози 73 предмет радње 24, 34 презент 60 препричавање 98 придеви 36 прилози 71 прилошке одредбе 84 присвојни генитив 18 променљиве речи 10 проста реченица 90

Б богаћење речника 100 бројне именице 52

В вест 97 властите именице 11 вокатив 27 врсте речи 8

Г генитив 18, 80, 82 глаголски вид 55 глаголски предикат 77 глаголски род 57 градивне именице 11 граматичка основа 9 граматички број 13 граматички род 12

Д датив 21, 80, 83 деклинација 14 деони генитив 19 дублети 28

И именичке заменице 44 именски предикат 78 инструментал 30, 82 инфинитив 58

К компаратив 40 компарација 40 конгруенција 38 конјугација 58

Р

Л

радни глаголски придев 65 радња 54 редни бројеви 51 реченица 76

личне заменице 44 локатив 33, 73

С

Н наставак за облик 9 неправи објекат 82 непроменљиве речи 71 номинатив 16, 79

О објекат 81 основни бројеви 49

сложена реченица 90 стање 54 субјекат 79 суперлатив 40

Т три тачке 105

Ф футур I 67

Ц црта 105

CIP - КАТАЛОГИЗАЦИЈА У ПУБЛИКАЦИЈИ доступна је у Народној библиотеци Србије, Београд COBISS.SR-ID 263323916

Граматика 5