TU magazin 29 by vusurovic

mionetto.com Od 1887. godine, Mionetto je inspirisao ljude širom sveta da u potpunosti uživaju u životu. Sa svojim laganim, oštrim i osvežavajućim ukusom zlatne jabuke, meda i bele breskve, Mionetto Prosecco će vam pomoći da proslavite sve životne trenutke, bilo da su oni veliki ili mali…

… A od ovog oktobra najbolji svetski prosecco dostupan je i u Srbiji, kompanija G3 Spirits kao zvanični uvoznik i distributer ovog brenda sa ponosom vas poziva da se i vi prepustite uživanju!

NOVEMBAR 2018. / TU / SPECIJALIZOVANI MAGAZIN ZA TURIZAM I UGOSTITELJSTVO / BESPLATAN PRIMERAK

. o t t e n o i M še od Vi ecca. s o Pr

NOVEMBAR 2018. SPECIJALIZOVANI MAGAZIN ZA TURIZAM I UGOSTITELJSTVO ISSN 2334-8828

Tema broja:

ETNO-TURIZAM Specijal:

SLOVENAČKA ISTRA Jelovnik:

RESTORAN BYBLOS, BEOGRAD Intervju:

BERTRAND GREBAUT Vinarija:

YOTTA, ŠLJIVOVO

BUDITE SIGURNI DA ĆETE DOBITI PRIMERAK NAJNOVIJEG BROJA TU MAGAZINA! TITELJSTVO ZA TURIZAM I UGOS ISSN 2334-8828

ZOVANI MAGAZIN

MAJ 2018. SPECIJALI / SPECIJALIZOVAN MAJ 2018. / TU

PRIJAVE MOŽETE POSLATI NA E-MAIL ADRESU:

I MAGAZIN ZA TURIZAM

office@tumagazin.rs

ZOVANI MAG AZIN

1.551 RSD SA PDV-OM

/ BESPLATAN PRIMER

GODIŠNJA PRETPLATA ZA 6 BROJEVA IZNOSI:

JUL 2018 . / TU / SPECIJALI

I UGOSTITELJSTVO

JUL 2018.

CEPTIVNI SUBVENCIJE ZA RE Jelovnik:

BEOGRAD

Adrenalin:

Kulturni turizam

Tema broj

ISSN 2334-8828

SEPTEMBAR 2018. / TU / SPECIJALIZOVANI MAGAZIN ZA TURIZAM I UGOSTITELJSTVO / BESPLATAN PRIMERAK

PRETPLATA NA TU MAGAZIN 170-30038404000-02

TURIZAM

VOULEZ-VO

BRISE

RIGE OD FERE 20 11000 Beograd, Srbija

BROJ RAČUNA:

OSTITELJSTV ISSN 2334-8 O 828

MANIFEST ACIJE KAO TURISTIČK SEPTEMBAR 2018. SPECIJALIZOVANI JelovMAGAZIN Putopis: nik: A PONUDA ZA TURIZAM I UGOSTITELJSTVO IŽ BR N, PE L, ANTVER LI

DŽABA STE KREČI

YOYO SPIN d.o.o SVRHA UPLATE:

RIZAM I UG

NA ADI BOJANI

SURF SA ZMAJEM

PRIMALAC:

ZIN ZA TU

N PRIMERAK

BURGER HOUSE,

VANI MAGA

JSTVO / BESPLATA

I UGOSTITEL

I PLAĆENIM POŠTANSKIM TROŠKOVIMA.

ZA TURIZAM

Tema broja:

SPECIJALIZO

US ÉTAGE

Intervju:

, BEOGRA

ŽELJKA RA Reportaža

SALCBURG Ugostitelj

stvo:

TRENDOVI

DAK KUKA VIČIĆ, DIRE

KTORKA N

, NAŠE PE

U UGOSTIT

SME NAŠI

Tema broja:

SNOVI

ELJSTVU

PREMIJUM USLUGA ZA PREMIJUM GOSTE Jelovnik:

KONOBA TATA MATA, BEOGRAD Kulturni turizam:

NARODNI MUZEJ U BEOGRADU Turistički tartufi:

MENI JE SVE POTAMAN Ugostiteljstvo:

KAFETERIJE NA TREĆEM TALASU KAFE

www.tumagazin.rs

TO CRNE GO

SPECIJALIZOVANI MAGAZIN ZA TURIZAM I UGOSTITELJSTVO IZDAVAČ: YO YO SPIN Rige od Fere 20 Beograd, Srbija office@tumagazin.rs www.tumagazin.rs GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Petar Vušurović petar@tumagazin.rs DIZAJN I PRE PRESS: Ivan Halupka UREDNIK FOTOGRAFIJE: Edvard Nalbantjan REDAKCIJA: Bojana Ilić, Jelena Popović Đorđević, Dragan Stanimirović SARADNICI: Branka Bošnjak, Jelena Stanković, Maja Rogan, Aleksandar Peković, Dragiša Ristovski LEKTURA I KOREKTURA: Marija Halupka MARKETING I DISTRIBUCIJA: Usta Nova d.o.o. ŠTAMPA: DMD štamparija, Beograd FINANSIJE: Slađan Bjelaković PERIODIKA: Dvomesečna Izdavač ne odgovara za sadržaj objavljenih oglasa. Magazin se ne distribuira licima mlađim od 18 godina i namenjen je profesionalcima u sektorima turizma i HoReCa.

Poštovani čitaoci, Evo, još jednom počinjem već tradicionalnu borbu protiv beline ekrana, na čijem vrhu već satima stoji samo obeshrabrujući naslov: „UVODNA REČ“. Znam da sad mislite: „Šta drami ovaj?! Koja crna belina?! Treba da napiše samo nekoliko redova uvoda u jedan običan magazin, a on kmeči kao da piše ‘Rat i mir’ ili ne daj Bože, sastavlja govor za predsednika!“ Moram da priznam, da zaista imam neobjašnjivu sklonost ka dramatizaciji počinjanja teksta, ali ovaj put se neću baviti pretporođajnim mukama. Upravo suprotno, hoću da vas podsetim na ono što dolazi posle. Na onaj momenat kada se iznebuha, posle očajnog buljenja u prazno, pojavi dugo očekivana muza i kada duž kičme krenu žmarci zadovoljstva što je još jednom pobeđena blokada. Svako ko je makar jednom doživeo tu opijenost rađanjem nečeg sasvim novog pod sopstvenim prstima, pokušaće da opet ostvari vezu sa oblakom ideja i da uzme nešto za sebe. Naravno, nadahnuće može doći i sasvim iznenada, tako što samo bane pred nespremnog autora. Jedan od najvećih pesnika u svetu muzike, Tom Vejts kaže da je jednom u svojoj glavi „čuo“ savršen motiv za pesmu dok je vozio automobil. U nemogućnosti da bilo kako pribeleži ili snimi melodiju, počeo je da očajava i na kraju se zaustavio na autoputu i pogledao u nebo. „Zašto mi to radiš, Bože? Znaš da ne mogu da sačuvam tu predivnu melodiju, ali mi je ti, svejedno šalješ. Shvatam, onda to i nije pesma za mene. Pošalji je Leonardu Koenu!“ I tako reč po reč, ne znam ni sam kako, ja sam 29. put uspeo da vas uvedem u „TU“ magazin. Želim vam puno inspiracije dok čitate naredne stranice. Petar Vušurović

SADRŽAJ

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018

64/67 42/44

67/69 84/85

06/10 - Tema broja: Etno-turizam

11/17 - Jelovnik:

Restoran Byblos, Beograd

18/20 - Srbija na četiri točka: Čarobni Temerin

23/33 - Specijal: Slovenačka Istra

36/39 - Putopis:

Iz Košica s ljubavlju

40/41 - Reportaža:

Radionica slovenačkog turizma

42/44 - Adrenalin:

Džentlmenski sport na Adi Ciganliji

46/47 - Avio kompanija: Lufthansa grupa, Beograd

48/50 - Poslovne preporuke: Strast je katalizator uspeha lidera

51 - Pet pitanja za šeficu 52/54 - Predstavljamo agenciju: Aero Turs

56/57 - Turistički tartufi: Svi na kurs u Japan

23/33 04

60/63 - Ugostiteljstvo:

Hleb i vino i ostalo uparivanje

64/66 - Konferencije:

The Plate Conference za profesionalne ugostitelje

67/69 - Kuvar u fokusu: Alma Rekić

70/73 - Reportaža:

Duša vojvođanske jeseni

77/79 - Vinarija: Yotta, Šljivovo

80/82 - Pivo:

Pivara „Pivzdarija”, Beograd

84/85 - Automobili TU: Nisan kaskai

86/87 - Aktuelnosti TOB

Monodrama „Moj otac Vuk Karadžić”

88/91 - Kulturni turizam: Muzej Paje Jovanovića

92/95 - Italija koju manje poznajete: Frankavila Fontana

96/97 - Mladi lavovi:

Ivan Timotić, Branch Manager Olympic Travel

98/100 - Intervju:

Šef Bertrand Grebaut, restoran „Septime“ u Parizu

www.gast.si

13. Međunarodni stručni

SAJAM

ukusa 30. 1. - 2. 2. 2019 Ljubljana, Slovenija, Gospodarsko razstavišče

Gastronomija, Piće, Kafa, Poslastičarstvo, Pekarstvo, Ugostiteljstvo - Hotelska oprema, Sladoled & Vino

TEMA BROJA

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018

Etno -turizam Eko-turizam, seoski turizam, etno-turizam različiti su pojmovi koji uglavnom podrazumevaju slične ugostiteljske usluge u prirodi, u seoskim zajednicama, udaljene od velikih gradskih centara sa ponudom hrane koja je autentična za određeno podneblje. Ovakva vrsta turizma, prema podacima Svetske turističke organizacije, raste tri puta brže od turističke industrije, jer pruža alternativu klasičnom, masovnom turizmu u kome prosečan turista nema nikakvu odgovornost prema životnoj sredini, pa je često i osiromašuje Industrijalizacijom poljoprivrede, njenom visokom mehanizacijom, smanjila se potrebna za radnom snagom na selu, pa su se mladi masovno selili u gradove. Ovo je globalni trend, sela su izgubila izvore prihoda i seoska domaćinstva su osiromašila. Međutim, s obzirom na predviđanja da će do 2030. godine ukupna turistička putovanja porasti na 1,8 milijardi godišnje, čini se da će i za etno-turizam biti mnogo posla.

Stresan život u gradovima – šansa za etno-turizam Kada je pre petnaest godina osnovao etno-kompleks „Kapetan Mišin breg“ u Donjem

Živorad Stefanović

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018 Milanovcu, Živorad Stefanović nije mogao ni da pretpostavi koliko će ovaj vid turizma biti popularan. – Mislili smo da će naši gosti biti, pre svega, manje grupe ljudi, individualni turisti srednjih godina koji vole prirodu i poštuju tradiciju. Međutim, godine truda i rada dovele su do neočekivanih rezultata. Naši gosti su danas svih starosnih doba, a na naše veliko zadovoljstvo, možemo da kažemo i iz čitavog sveta – objašnjava Živorad. Od početka su služili hranu specifičnu za istočnu Srbiju – vlašku sofru – koju gosti mogu da jedu gde god žele, na klupicama ili na zemlji. U „Kapetan Mišinom bregu“ ne postoji stalno otvoren restoran, već samo za najavljene grupe, pa je sva hrana potpuno sveža, pripremljena naročito za tu priliku. – Kada poslužite ljudima sveže pripremljeno meso, koprive, pravu proju, domaću čorbu, sigurno da će osim vizuelnog utiska i sva ostala čula biti zadovoljena. Barem je tako praksa pokazala kod nas i mi se i danas držimo tog pravila. Sva hrana se kod nas priprema na tradicionalni način, odnosno na šporetu na drva – kaže Živorad.

Prilagođavanje i modernizacija Koliko god bili zainteresovani za etno-turizam, veliki broj savremenih putnika očekuje određene standarde kad dođe u seosko domaćinstvo. Od adekvatnih toaleta, čistog escajga, urednog i pristojnog smeštaja, do savršeno pripremljene hrane i dobrog izbora pića. Turistička agencija Magelan Travel iz Novog Sada dugi niz godina bavi se receptivnim turizmom i već znaju koju grupu turista gde da odvedu. Naravno, zavisi i da li su u pitanju domaći ili strani gosti, poslovni ljudi na tim bildingu, grupe koje obilaze kulturne znamenitosti... – Uvek prilagođavamo zahteve klijenata sa mogućnostima domaćinstava. Takođe, zavisi da li gosti idu na jednodnevni izlet ili obilaze Srbiju na više dana. Uglanom goste vodimo

TEMA BROJA

na ručkove, nešto ređe su to večere. Razlog je i u tome što su naše grupe iz inostranstva uglavnom takve da njihovi gosti traže smeštaj visoke kategorije, najčešće hotele sa četiri zvezdice, osim kad dolaze individualno, namenski u etno-domaćinstvo – objašnjava Biljana Marčeta iz Magelana. U „Kapetan Mišinom bregu“ su zbog velikog broja gostiju koji dolaze na kampovanje, sagradili toalete sa tuš kabinama. Takođe su uveli i internet, što se pokazalo kao pun pogodak. Etno-selo „Babina reka“ koje se nalazi između Aranđelovca i Lazarevca od početka je imalo te, da ih tako nazovemo, moderne objekte, jer je bilo koncipirano na drugačiji način. Stalno otvoren restoran, bungalovi sa smeštajem, sportski tereni, bazen... Ipak, da bi zadovoljili zahteve svojih gostiju, skoro od samog početka su se istakli izuzetnom kuhinjom. Nacionalnom, ali i internacionalnom. – Odlučio sam se da imam i tradicionalne i internacionalne specijalitete, kod nas imamo jela od kačamaka do specijaliteta koje možete da nađete u najboljim hotelima. Gost koji je

TEMA BROJA

Slaviša Živković došao kod nas na ceo dan mora da bude zadovoljan, ako suzite izbor hrane, sužavate i izbor gostiju. Ambijent prvo mora da privuče nekog da ostane ovde ceo dan, a onda obavezno i hrana. Jelovnik smo menjali vremenom, prvo smo napravili jedan meni, ali su gosti počeli da traže nešto drugo, pa smo tako prilagođavali. Držali smo prebranac, ali to niko nije godinu dana poručio, pa smo ga skinuli s jelovnika, ali smo zato tokom godina dodali neka izuzetna jela s piletinom koja su i lepo dekorisana i koja možemo da ponudimo i najvećim probiračima – objašnjava vlasnik Slaviša Živković.

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018 Remeta osnovala je Ljiljana Jovanović Duduković u selu od nekih pedesetak kuća. U početku joj nije bilo lako jer niko nije razumeo kako može da gradi nešto van svih puteva, u selu gde nema ni prodavnice, ni doma zdravlja. – Odjednom su u selu počeli da se pojavljuju autobusi sa školskom decom na ekskurziji ili parkirani automobili gostiju koji su došli na ručak. Imala sam problema, ali su polako seljani shvatili prednosti, počeli su da prodaju svoje proizvode našim posetiocima, a pošto imamo 32 ležaja, kada dođu veće grupe, smeštam ih po seoskim kućama – priča Ljiljana. Slična iskustva imao je i Živorad sa „Kapetan Mišinim bregom“, a on i dalje ne želi da poveća smeštajne kapacitete, da bi svojim seljacima pokazao kako od turizma može da se živi. Kad mu dođu veće grupe bajkera, on neke smesti kod sebe, a sve ostale u selu, po kućama. Ljiljani su mnogi predlagali da u „Fruškogorskoj lugarnici“ uz smeštaj doda i bazen ili bar neki manji spa centar, ali ona je želela da svoj etno-objekat veže za manastir Malu Remetu i da ljudi koji kod nje dolaze u goste, svraćaju do manastira, da se šetaju po Fruškoj gori i uživaju u zdravom vazduhu.

Dodatni prihodi iz seoskog turizma Uspeh nekog etno-domaćinstva najviše zavisi od samog osnivača, ali uključuje celu seosku zajednicu. Ono što se često zaboravlja kad je seoski turizam u pitanju jeste činjenica da ovaj vid ugostiteljstva omogućava poljoprivrednicima i stanovnicima sela stvaranje dodatnog izvora prihoda u nepoljoprivrednom sektoru. „Fruškogorsku lugarnicu“ kod manastira Mala

Ljiljana Jovanović sa ocem

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018

TEMA BROJA

Stranci i domaći gosti prepoznaju i cene etno sadržaje Za agenciju Magelan Travel to što promoviše svoju zemlju, a istovremeno nekome pomaže da ostvari svoje snove, sačuva identit, ostvari prihode i ostane na svom ognjištu predstavlja veliko zadovoljstvo. – Naši ljudi na selu ne treba da se stide jednostavnih i domaćih jela jer gosti upravo zbog toga dolaze. Ne treba da se stide da objasne i ko su i šta su, ko su im preci, kad su došli i zašto su došli, kakvi su im običaji, po čemu se razlikuju.... To su upravo priče po kojima će ih gosti pamtiti. Mi kao agencija naše programe nudimo kroz portal serbianadventures.com koji odskoro nudi i mogućnost ostavljanja komentara klijenata. Posebno nam je zadovoljstvo kada se naši turisti oduševe nekim od bisera srpskog turizma koje im otkrijemo, a koje je nedovoljno afirmisano ili podržano od okruženja, ali koje ima dušu, jer bez duše nema ni zadovoljstva putovanja – smatraju brat i sestra Dragan i Biljana Marčeta.

Šta znači biti etno-ugostitelj u Srbiji Etno-turizam se u Srbiji razvijao samostalno, zavisio je od vizije i želje osnivača i napre-

Dragan Marčeta dovao u skladu sa mogućnostima. Negde bi opština prepoznala značaj etno-objekta pa bi uvela ulično osvetljenje ili asfaltirala put, negde bi turistička organizacija tog regiona pomogla u dovođenju turista, ali velika većina etno-domaćinstava prepuštena je sama sebi i snalazi se ko kako zna. Takođe, ni zakon nije do kraja uređen, pa se godinama ne zna koliki

TEMA BROJA

je porez na pružanje usluga u seoskom turizmu i svaka opština ima drugačije tumačenje. Naši sagovornici se slažu da je potrebno više edukacije, da oni koji žele da se bave etno-ugostiteljstvom saznaju šta im je sve potrebno, kako da se registruju, kako da prošire posao. Trebalo bi više i da putuju da vide kako su etno-turizam uredile zemlje u okruženju. – Mi koji se bavimo etno-turizmom i ugostiteljstvom krenemo u ovo jer volimo da se

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018

družimo, a ne znamo u šta ulazimo, jer nema težeg posla od ovog. Da bi etno-kompleks dobro radio treba da ima neku neobičnost, inače zašto bi tu neko uopšte dolazio, hrana mora da bude dobra i naravno usluga, to su tri osnovna uslova. Morate da se bavite objektom, da vlasnik ima viziju, da osmisli, jer etno-domaćinstvo nije jedan restoran, već ceo kompleks, ima mnogo posla da se sve to održi. Mora vlasnik tu da boravi, da živi i to se onda i oseti – zaključuje Slaviša Živković. Ljubav prema prirodi, urođeno gostoprimstvo, rodoljublje, narodna umetnost i rukotvorine, sve to odlikuje etno-ugostiteljske objekte u Srbiji. Pravljeni su s merom, pažljivo promišljani, umešno usklađeni s predelom i svi pričaju neku svoju, naročitu priču. U tradicionalno uređenom ambijentu u kome se služe nacionalni specijaliteti, ugostiteljska ponuda Srbije blista, nema joj takmaca, tu smo ono što jesmo u svom najboljem izdanju. Osećamo to mi, domaći, a osećaju to i strani turisti. Zato uživajmo u tome i razvijajmo naš etno-turizam svi zajedno i budimo jedni drugima dragi, stalni gosti Tekst: Bojana Ilić

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018

JELOVNIK

Restoran Byblos „Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu“. I pored lepote izraza ovog čuvenog citata Duška Radovića, čini se da svakodnevica u srpskoj prestonici ne izgleda baš uvek kao premija na životnom lotou. Sa druge strane pak postoji mnogo stvari koje u Beogradu mogu kao nigde drugde da vam pruže istinski osećaj zadovoljstva. Jedna od njih je sasvim sigurno hrana svakojakog porekla, u svim oblicima i agregatnim stanjima. I zaista, pored lokalnih rajskih vrtova za mnogobrojne promotere „krkačine“ kao nacionalnog sporta, već dugo i ljubitelji ponude najboljih svetskih kuhinja, takođe mogu uspešno da zadovolje svoje hedonističke porive i to ne izlazeći ni metar izvan beogradskog ugostiteljskog kruga. Tako, na primer, čast gastronomskog putovanja na Bliski istok usred Vračara, čuva već više od 15 godina kuća libanske hrane, „Byblos“.

Ovaj izuzetan restoran se odskoro premestio u otmenu vilu u Hadži Milentijevoj 70, ali na njegovom jelovniku i dalje dominira ova, po mnogima, „najzdravija hrana na svetu“. U „Byblosu“ obrok počinje predjelom koje Arapi zovu (gle čuda) mezze, a čine ga salate i namazi živopisnih boja, uz libanski pita hleb. Tu su još i specijaliteti poput rolnica sa sirom, falafel, humus, kao i pileća džigerica u sosu od nara. I pored toga što u libanskoj kuhinji preovlađuje povrće, osim biljaka, začina i jakih soseva na jelovniku se nalaze i mesnate đakonije kao što je na primer, shish tawouk – marinirani pileći ražnjići sa umakom od belog luka ili shawarma lahme – marinirane trakice od ramsteka u pita hlebu. Naravno, ako svemu tome dodate, izvrsne baklave i kremasti mahalabi, uz bogatu vinsku kartu, stručno osoblje i veoma prijatan ambijent, neosporno je da je restoran „Byblos“ bio i ostao prava Meka za ljubitelje dobre hrane.

Tekst: Petar Vušurović

Beograd

Uvod

Kebbeh

valjušci od junećeg mesa

Rkakat basterma

Rocca bil fetta

salata od rukole sa tikvicama i sušenim paradajzom

rolnice punjene goveđom pršutom i tri vrste sira

Sambusik pitice punjene junećim mesom i pinjolima

Fatayer sabanih

pitice punjene spanaćem i pinjolima

Moutabbal

dimljeni patlidžan u sosu od susama

Salatat avocad

salata od avokada i pomorandže

H oumous

umak od leblebija sa pastom od susama

Fattoush

Shamandar bil tahina umak od cvekle i tahinija

Pileća džigerica

u sosu od nara

salata od sezonskog povrća sa sumakom i krutonima

Tabbouleh salata od peršuna

Tri vrste libanskog hleba

Khebez zaatar, Khebez ma toum, Khebez ma banadura, sa zatarom origano, susam, sumak, sa sirom i belim lukom, a treći sa paradajzom i peršunom

BYBLOS BEOGRAD

BYBLOS

Arapska kafa

BEOGRAD

Arabika sa kardamomom

Baklawa

libanska baklava sa pistaćima i lešnikom

Razrada i zaključak

Shish tawouk

marinirani pileći ražnjići sa umakom od belog luka

Shawarma lahme

marinirane trakice od ramsteka u pita hlebu

Novi bazeni za obilje novih vodenih doživljaja! Još malo i počećemo da se budimo u hladna i maglovita jutra. A baš nikakvog razloga nema da nam jesen ili zima uskrate vodene užitke. Naime, uz tople termalne izvore u Termama 3000 - Moravske Toplice, leto će trajati dugo u jesen.

Novo hotelsko kupalište – nova priča o heljdi Ove jeseni, u najvećim termama u Pomurju, posebno se možete radovati svi vi koji u idućim mesecima planirate odmor u Hotelu Ajda. Razveseliće vas potpuno obnovljeno unutrašnje hotelsko kupalište čiji će novi izgled, kao i izgled hotela, obeležiti heljda, lokalna prekmurska žitarica.

Velikom bazenu pridružiće se novi dečji bazen s igračkama za najmlađe, bazen sa poznatom blagotvornom crnom termomineralnom vodom i dva masažna bazena. Odmorićete se aromaterapijom u Ajdovoj odmaraonici na jastucima punjenim heljdinim ljuskama. U saunama će vas dočekati dve nove finske saune, a za vreme saunanja moći ćete da se odmorite u zamračenoj ili svetloj odmaraonici. Kao gost Hotela Ajda imate slobodan ulaz u jedan od najve ih termalnih parkova u Sloveniji, u prošle godine obnovljen unutrašnji termalni park na dva sprata sa mnogobrojnim bazenima i dva natkrivena tobogana. Do njih iz hotela možete otići u bade mantilu i tako u natkrivenom i grejanom hodniku „Prekmurskem mostu“ upoznati Prekmurje u malom: reku Muru, prekmurske žitarice i bilje, kao i prekmurski med.

Obilje prekmurskih okusa

Obilje kretanja i opuštanja

Svuda u hotelu Ajda ćete se sresti sa heljdom, pa i u kuhinji gde je redovna gošća u jelima šefa Danila Čurmana. Na jelovniku ćete uvek naći nešto prekmursko, a sasvim posebni kulinarski doživljaji su večere utorkom kada su na takozvanoj „Prekmurskoj večeri“ stolovi pretrpani prekmurskim specijalitetima: od bograča do svinjetine, bujte repe, dödola, pa sve do krapca. Izvrsna prilika da probate od svega ponešto!

U Termama 3000 – Moravske Toplice i na jesen možete učestvovati u mnogim besplatnim vežbama u vodi i na suvom. Ne više toliko vrući jesenski dani biće savršeni za najam bicikla i istraživanje Prekmurja ili za igranje golfa na golf-igralištu „Livada“ sa najudaljenijom rupom u Sloveniji. Nakon akcije priuštite sebi još prekmurskog opuštanja u velnesu: masaža bundevinim uljem odvešće vas na prekmurska polja, a masaža „Panonski travnjak“ na prekmurske livade.

Jesenji odmor pod krovom od trstike Ako ne želite da boravite u hotelu, jesenji odmor u Prekmurju možete provesti u očaravajućim kućicama u Prekmurskoj vasi, Ajda. Inspiriracija za njih bile su „cimprače“, tipične prekmurske kućice pokrivene slamom. Dnevni boravak sa terasom u prizemlju kao stvoren je za prekrasne porodične trenutke. Uveče ćete se na spratu uljuljkati u ugodan san na jastucima punjenim ljuskama heljde. Ni u novim kućicama nećete biti uskraćeni za vodene čarolije, jer su od kupališnog kompleksa Terme 3000, udaljene tek nekoliko koraka.

Istražite Prekmurje Bukovniško jezero, vidikovac Vinarium u Lendavi, Ostrvo ljubavi u Ižakovcima i vrt tropskog bilja u Dobrovniku su mesta koja bi trebalo obavezno posetiti tokom boravka u termama Termah 3000 – Moravske Toplice. U lokalnoj čokoladarnici Passero u Tešanovcima, ne zaboravite da kupite doma e čokolade sa bundevinim semenkama koja će vas kod kuće svaki put podsetiti na nezaboravan odmor u Prekmurju.

SRBIJA NA ČETIRI TOČKA

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018

Čarobni Temerin Temerin je živopisna varošica u Vojvodini koja će vas očarati svojom mirnoćom. Nalazi se na samom jugu Bačke uz auto-put, na dvadesetak kilometara od Novog Sada i na 80 od Beograda. Ima jednu od najdužih ulica u Srbiji koja se zove Novosadska i duga je čak 12,5 kilometara Temerin poslednjih godina važi za mesto enogastronomske ponude. Za posetioce su posebno zanimljivi vinski salaši i male privatne vinarije, u kojima se uzgajaju visokokvalitetne sorte grožđa i prave lokalna vina. Brojni restorani sa autentičnim temerinskim specijalitetima i vinima omogućiće vam uživanje svim čulima. Bogato kulturno-istorijsko i prirodno nasleđe ističe se u očuvanim objektima dvorca Sečen, Starim parkom oko njega i etno-kućama koje neguju tradiciju žitelja Temerina. Njegova okolina obiluje lepim mestima za šetnju, uživanje na obalama Jegričke i drugim vidovima aktivnog odmora. Dinamičnost Temerina se ogleda u velikom broju manifestacija i sportskih dešavanja koje se održavaju tokom čitave godine.

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018

SRBIJA NA ČETIRI TOČKA

Dvorac Sečen Ovaj dvorac Temerinu daje poseban pečat u lokalnoj istoriji i kulturi. Star je preko dva veka i kada bi mogao da pamti, prisetio bi se brojnih značajnih događaja jer su među njegovim zidinama boravili važni ljudi i živele čuvene porodice. Dvorac Sečen je objekat jasnih stilskih karakteristika, elegantnog i jednostavnog baroknog klasicizma. Rezidencijalni plemićki objekat sačuvan je u gotovo izvornom obliku. Temerinski dvorac je kao značajno kulturno dobro stavljen pod zaštitu 1949. godine, a danas se u njemu nalazi srednja škola „Lukijan Mušicki“. Dvorac Sečen okružen je Starim parkom koji se prostire na površini od oko 20 jutara. Izgled ovog prelepog parka obogaćuje i jezero, a za rekreativce je izgrađena trim staza.

Park prirode Jegrička Jegrička je autohtona reka Bačke koja kroz Temerin protiče u dužini od 18 kilometara. Na svega dva kilometra severno od naselja nalazi se Informativni centar Parka prirode Jegrička čiji je cilj da omogući pružanje svih potrebnih informacija o ovom mestu. Rečica Jegrička, prava prirodna oaza, utočište je mnogih zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta. Pejzaži prirode privlače sve veći broj posetilaca i turista, željnih prirodnog okruženja, rekreacije, mira i tišine na obali reke. Ovde se može uživati u šetnjama stazama zdravlja i u posmatranju ptica, voziti se drvenim čamcem…

Ribnjak „Jezero“ smešten je u Bačkom Jarku, na ulasku u Temerin iz pravca Novog Sada, na vodenoj površini od 1,5 hektar. U samom jezeru ima oko sedam tona kapitalne ribe i to šaran, amur, štuka i smuđ. Drugi ribnjak „Bušido“ nalazi se u netaknutoj trsci i šaši, a u njegovoj idealno čistoj vodi našli su savršene uslove za život i prirodan mrest šaran, amur, linjak i tolstolobik. Dve trećine ovog ribnjaka je pod trskom u vodi gde možete iznajmiti čamac i uživati u netaknutoj prirodi reke Jegričke.

Lov, ribolov i mini zoo vrt Mini zoološki vrt otvoren je u Temerinu 1991. godine i od tada predstavlja omiljeno mesto brojnim posetiocima. U njemu su pretežno zastupljene ptice močvarice, čak 25 vrsta, a tu su i pavijan, zamorci, vijetnamske svinje, nojevi, srne… Na teritoriji Opštine Temerin postoji oko 15.000 hektara lovne površine. Ponuda lovne divljači sastoji se od srneće divljači, zečeva, fazana i prepelica.

SRBIJA NA ČETIRI TOČKA

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018

Temerinska lekovita voda Termalne vode na području opštine Temerin počele su da se eksploatišu još davne 1914. godine. Po svom mineralnom sastavu i svojstvima, temerinska termalna voda slična je vodama mnogih poznatijih banja. Uspešno leči degenerativna oboljenja i vanzglobni reumatizam, dermatološke i ginekološke bolesti. Nedaleko od centra Temerina izbušen je novi bunar, a u njegovoj blizini nalazi se kompleks bazena gde se termalna voda crpi sa 600 metara dubine. Temperatura vode je 37 stepeni, a bogata je mineralima, kao i jodnim i sumpornim jedinjenima.

Salaši u Temerinu U prelepom ambijentu bačke ravnice možete uživati u vinima od kojih su mnoga ovenčana šampionskim peharima na takmičenjima u zemlji i inostranstvu. Vinski salaš „Vindulo“ je porodična vinarija koja nudi turistima mogućnost obilaska vinograda i vinarije, upoznavanja sa procesom proizvodnje, degustaciju vina. „Bucin salaš“ je prava mala oaza mira,

mesto idealno za odmor i opuštanje. Predivan ambijent salaša, sa prelepim dvorištem i životinjama, pruža bezbroj mogućnosti za uživanje.

Zavičajna kuća, etno-park i manifestacije Pored salaša u Temerinu možete videti i Zavičajnu kuću „Tajhaz“, jednu od najboljih etno-kuća u regionu. Dvorište i prateći objekti koriste se tokom godine za likovne izložbe, književne večeri i razne muzičke programe. Etno-park „Brvnara“ nalazi se u Bačkom Jarku i predstavlja jedinstven muzej na otvorenom, smešten uz glavnu saobraćajnicu. Ideja o njenom osnivanju potekla je nakon Drugog svetskog rata, na osnovu inicijative stanovnika Bačkog Jarka, krajiških Srba, kolonista iz Bosanske Krajine sa željom da se sačuva sećanje na zavičaj, a objekat je podignut 1978. godine. Objekti u Etno-parku „Brvnara“ ukomponavani su u prostor tako da sa glavnom zgradom čine autentičnu ambijentalnu celinu krajiškog dvorišta sa stambenim i pomoćnim objektima. U Temerinu se održavaju mnoge manifestacije, a izdvajaju se: Januarski međunarodni festival vina, Sajam rakije, „Slatki dan“, „Prosto k’o pasulj”, Kamp 48 sati Jegričke, Međunarodni dan bez automobile. Tekst: Dragan Stanimirović Fotografije: TOO Temerin

TU MAGAZIN SEPTEMBAR 2018

BEOGRADSKI SAJAM

Februar u znaku Sajma turizma na Beogradskom sajmu Pod sloganom „Leto je bliže nego što mislite“ na Beogradskom sajmu će od 21. do 24. februara 2019. godine biti održan 41. Međunarodni beogradski sajam turizma Najveća i najznačajnija turistička manifestacija u zemlji i jugoistočnoj Evropi svakog februara uspešno pomoviše najnovije trendove i zbivanja u međunarodnoj turističkoj industriji i otvara nove perspektive u razvoju turističkog biznisa. Događaj je simbol turističkog predstavljanja za sve učesnike turističke privrede i pokretač jačanja svih potencijala privredne grane turizma i ugostiteljstva u Srbiji i regionu. Jedan od najatraktivnijih segnemata u bogatoj ponudi Sajma turizma tradicionalno su first minute ponude i ekskluzivne sajamske pogodnosti za odmor u predstojećoj letnjoj sezoni. Za tekuću zimsku sezonu i odmore na snegu u domaćim i inostranim ski-centrima agencije za sajam pripremaju primamljivu last minute ponudu. Sve zainteresovane posetioce koji planiraju da ove zime odmor provedu u planinskim centrima, na skijalištima i uživaju u zimskim sportovima još na početku zimske sezone, najbolja ponuda biće predstavljena na Sajmu Expo-zim, od 29. novembra do 2. decembra 2018. u hali 4 Beogradskog sajma. Zemlja partner ovogodišnjeg Sajma turizma je Bugarska, zemlja čiji je turizam u procvatu, a grad Plovdiv jedna od prestonica kulture u 2019 godini. Domaće destinacije i znamenitosti Srbije na sajmu će biti predstavljene kroz kapacitete hotela

i odmarališta i preporuku za odmor na planinama, u banjama i jezerima, u prirodnom ambijentu sa raznovrsnim sadržajima za odmor, zabavu, zdravstveni oporavak, sport i rekreaciju. Uz stalno nastojanje da unapredi komercijalni aspekt – prodaju turističkih aranžmana i najefektniju prezentaciju ponude izlagača – Sajam turizma kontinuirano je usmeren na jačanje poslovne posete, unapređenje poslovnih susreta i međusobnih kontakata domaćih privrednika i profesionalaca iz sveta koji dugi niz godina uspešno posluju u turizmu. Upravo zbog toga, kao novina na Sajmu turizma uvodi se poslovnoi B2B portal namenjen registraciji kako izlagača, tako i poslovnih posetilaca i njihovom međusobnom umrežavanju. Usluga zakazivanja B2B sastanaka za sve registrovane učesnike biće besplatna. Organizovanjem jedne od najuspešnijih manifestacija u zemlji i regionu, Beogradski sajam objedinjuje i promoviše sve grane turističke privrede, jer se uz Sajam turizma istovremeno odvijaju još tri manifestacije koje rastu svake godine po obimu i broju učesnika: 10. Međunarodni sajam vina, 15. Međunarodni sajam hotelsko ugostiteljske opreme, HORECA-oprema i 15. Sajam suvenira „Posetite Srbiju“.

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018

SPECIJAL

SLOVENAČKA ISTRA

Kao višnja na šlagu Iako Slovenačka Istra obuhvata obalu dužine „samo“ 46 km, to je, u stvari, njena prednost jer sva mesta mogu da budu deo jedinstvene ponude. Gde god da je gost smešten, u mondenskom Portorožu na obali mora ili u privatnom smeštaju u brdu, svuda se brzo i lako stigne, na ručak u Piran, na plažu u Izolu, na vina u Kopar, cela Slovenačka Istra može se posmatrati kao jedan prelepi, uredni rizort

Naše putovanje obalom Slovenačke Istre počećemo od njenog najjužnijeg, a ujedno i najrazvijenijeg letovališta, luke ruža – Portoroža.

foto: Janka Ivančič

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018

Portorož Portorož je kao turistička destinacija počeo polako da se razvija sredinom 19. veka, da bi u periodu Jugoslavije počelo njegovo obnavljanje i gradnja velikog broja hotela. Danas je on među najvažnijim turističkim centarima u Sloveniji. Jedan od prvih lanaca hotela Bernardin obuhvata hotele sa tri, četiri i pet zvezdica u Portorožu, Izoli i Strunjanu. Mi smo obišli Grand Hotel Bernardin koji se nalazi pored mora i ima pet zvezdica, a ove godine je i renoviran. Ima veliki bazenski kompleks, velnes koji se nalazi na površini od 1500 kvadratnih metara sa panoramskim pogledom, bazen sa morskom vodom, različitim masažama i kozmetičkim tretmanima. Ovo je, takođe, poznat kongresni hotel. Četiri puta godišnje organizuju se vinsko-kulinarske večeri kada u hotelu gostuju vinarije i šefovi kuhinja. Lanac hotela Lifeclass broji šest objekata sa pet i četiri zvezdice. Mi smo posetili Mind Hotel Slovenija sa pet zvezdica koji je ove godine pokrenuo kampanju Clear Start u kojoj gostima pružaju sve – velnes, medicinske tretmane, zdravu, mediteransku kuhinju, veganski meni... Spa ugođaj obuhvata i bazen sa

Grand hotel Bernardin

Mind hotel Slovenija

termalnom, praistorijskom morskom vodom (salinitet je vrlo visok), bazenom sa morskom vodom, tretmane sa lekovitim blatom. Od medicinskih tretmana ističu se ajurvedskim centrom u kome radi lekar iz Indije, imaju ajurvedsku saunu, joga instruktore. Zahvaljujući prostoru za kongrese i seminare, organizuju i do dve stotine događaja godišnje.

SPECIJAL Kempinski Palace Portorož

Kempinski Palace hotel ove godine proslavlja deset godina postojanja i tim povodom napravljen je slavljenički paket Stay 3, pay 2 koji će trajati do sredine decembra. Ovaj luksuzni hotel sa pet zvezdica nudi bazen sa slanom vodom, spa i fitnes centar, kozmetičke tretmane... Za kongrese i konferencije tu je šest sala, a moguće je ispred hotela postaviti

Casino Portorož

i šator. Za božićne i novogodišnje praznike ispred hotela će biti postavljeno božićno selo od 1. decembra do 2. januara. Četiri puta godišnje u hotelu se organizuju spektakularne večere kada gostuju kuvari sa Mišlenovim zvezdicama. Ove jeseni Kempinski Palace organizovao je i čuvenu jedriličarsku regatu Barkolanu koja je proslavila pedeset godina postojanja. Veče u Portorožu tradicionalno se provodi u kazinu. Casino „Portorož“ je najstariji kazino na Balkanu, postoji već 105 godina i u njemu je osim američkih slot mašina i nekih potpuno savremenih primeraka koji reaguju na glas i na dodir, moguće i dalje svoje kockarske (ne)veštine oprobati osim na standardnim američkim ruletima i na dva francuska ruleta na kojima rade naročito obučeni krupijei. Za goste koji igraju, piće je besplatno (osim viskija), a za one koji igraju u velike uloge, često i smeštaj bude gratis. U kazinu postoji a la carte restoran, vikendima uživo svira bend, a za Novu godinu tradicionalno se organizuju gala večeri. Poslednjih godina Casino „Portorož“ organizuje i večeri za kongresne goste koji u okviru svojevrsnog team buildinga dolaze grupno u kazino, i nakon kratke obuke na ruletu, uživaju u igri. foto: Jaka Jeraša

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018

Kopar Našu posetu Kopru, najvažnijoj luci Slovenije započeli smo u restoranu „Brič“, koji se nalazi u mestu Dekani, na putu za Kopar. Ovo je stari restoran koji je odlučio da od ove godine promeni koncept i kuhinju. Gosti dolaze iz cele Slovenije, kao i iz Italije, to nisu klasični turisti već ljudi koji vole da probaju nešto drugačije i novo. I zaista, svako jelo bilo je malo remek-delo. Za predjelo smo probali tunu natur sa začinskim biljem, zatim smo prešli na dondole (školjke), škampe, i specijalitet kuće riblji karpačo od svežeg brancina. Naš domaćin Gregor uživo je pred nama isekao brancin na filete, posuo ih narom, crnim i crvenim biberom, limunovim i pomorandžinim sokom, cvetom soli i čuvenim istarskim uljem, a na kraju je dodao med od kestena. Zatim smo nastavili sa čorbom od škampa koja se služi iz roga bivola. Sledi crna pasta sa sipinim mastilom, repovima škampa, radičem i šargarepom. Probali smo i nešto sasvim drugačije – file brancina koji je spremljen na solnom žaru. Za desert nas je domaćica počastila musom od borovnice sa mangom i ruzmarinom na tartu od badema i oraha, i još jednim slat-

Restoran Brič

Brancin na sonom žaru

kišem od kafe i čokolade sa svežim drobljenim bademom i orahom u marakuji i kokosovoj peni. U brdima iznad Kopra nalazi se malo vinogradarsko mesto Marezige u kome je jesenas otvorena prva vinska fontana u Sloveniji. U Vinskoj fontani Marezige prodaju se uglavnom vina lokalnih proizvođača. U ovom paviljonu, sa čije terase se pruža divan pogled na Kopar, moguće je degustirati različita vina među kojima je najpoznatije refošk od istoimene sorte grožđa koja se najviše gaji u tom kraju. Grad Kopar je glavna luka Slovenije i nalazi se oko dvadeset kilometara južno od Trsta. Postoji još od antičkog doba, a u 13. veku ulazi u sastav Mletačke republike, sve do kraja 18. veka kad prelazi u ruke Austrougarske. Kasnije

SPECIJAL Titov trg - foto: Ubald Trnkoczy

je bio pod Italijom, da bi 1954. ušao u sastav SFRJ. Osim što je važna luka, Kopar je i sedište fabrike motora Tomos i na celom slovenačkom primorju ljudi i dalje koriste ove mopede, dok u Kopru postoji i muzej Tomosa. Gradsko jezgro Kopra sačuvalo se još od mletačkih vremena i na glavnom, Titovom trgu nalazi se Pretorska palata iz 14. veka, građena u gotičkom stilu, sa renesansnim dodacima iz 15. veka. Tu je i Loža iz kasnogotičkog perioda sa elegantnom arkadom u kojoj se danas nalazi najstarija kavarna iz 1846. godine. Impo-

Uljara Morgan

zantna katedrala posvećena Uspenju Bogorodice dominira trgom. Građena je u nekoliko faza, od 15. do 17. veka, a unutra se nalazi i nekoliko slika venecijanskog slikara iz doba renesanse Vitorija Karpača. U Kopru treba obići i Palatu Belgramoni u kojoj je smešten Pokrajinski muzej kao i srpsku pravoslavnu crkvu Sveti Sava koja postoji u Kopru od 1976. godine. Istra je poznata i po najboljim maslinovim uljima na svetu, a jedan od razloga što masline dobro uspevaju jeste što se voćnjaci nalaze na oko 200 metara nadmorske visine. Mi smo posetili Oljarnu Morgan, porodično gazdinstvo, ili kmetiju kako se to kaže u Sloveniji sa 1000 stabala maslina različitih sorti. Od ovih sorti porodica Morgan spravlja organsko, ekstra devičansko ulje za koje su osvojili niz nagrada na domaćim i međunarodnim takmičenjima. Nakon što smo obišli maslinjake, otišli smo u prijatnu degustacionu salu i probali mnoga od tih ulja – ima ih sa tartufima, sa čilijem, sa uljem od limuna, uljem od pomorandži... Takođe prave i odličan liker od lozove rakije sa maslinama, veoma lepog ukusa. U planu je i prodaja čokolade s maslinovim uljem, kao i kozmetike. takođe na bazi maslinovog ulja. foto: Jaka Jeraša

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018

Izola

Restoran Kamin

Svoje ime Izola duguje tome što je od antičkih vremena do 19. veka bila ostrvo (isola na italijanskom znači ostrvo). Kao i drugi gradovi na obali, postoji od praistorije, a najduži period grad je bio u sastavu Mletačke Republike. U Jugoslaviji je Izola bila poznata po proizvodnji konzervirane ribe, pa je trebalo dugo vremena da turisti dođu u ovaj grad. Ipak, poslednje tri godine su za Izolu rekordne po broju noćenja, a za ovu godinu takođe se očekuje rast. Veliki udeo pripada nautičkom turizmu. U Izoli ima oko 1500 plovila te je ovo idealno mesto za nautičke izlete. Takođe je i gastronomija odigrala značajnu ulogu, jer se promovišu loka-

foto: Luka Kaše Riba

Restoran Kamin

lno gajeno voće, povrće, riba i meso. Šetnja kroz Izolu pokazuje nam kako je ovaj ribarski gradić pametno pretvoren u turističku destinaciju – prazni objekti dati su lokalnim umetnicima da u njima otvore galerije. Takođe je ceo grad jedna mala galerija na otvorenom, na fasadama kuća diskretno su postavljene ploče sa različitim umetničkim reljefima. Gradom dominira crkva iz 16. veka posvećena svetom Mavru koja ima i veliki zvonik. U baroknoj crkvi, na tavanici je naslikano „Čudo

SPECIJAL svetog Mavra“ kada je ovaj svetac stanovnike Izole spasao od napada Đenovljana. Kompleks hotela Belvedere na bregu iznad Izole sa nezaboravnim pogledom na Tršćanski zaliv čine hotel Cliff kategorisan sa četiri zvezdice, Vile sa tri zvezdice i Apartmani. Ovaj hotel postoji još iz 1961. godine i tu je dolazio i Josip Broz. U okviru hotela postoji bazen sa slanom vodom, finska sauna, tursko kupatilo, razni vidovi masaža i kozmetičkih tretmana, kao i mogućnost unajmljivanja privatne saune sa đakuzi kadom, velikim bračnim krevetom, sopstvenim kupatilom... Restoran „Kamin „je deo restaurirane, zastakljene terase sa pogledom na more i na hotelske maslinjake. Mi u restoranu uživamo u meniju koji je spremljen povodom „Nedelje restorana“ a koji počinje paštetom od tartufa sa domaćim hlebom od krompira. Nastavljamo sa svežim sardinama sa pinjolima i sušenim paradajzom, mariniranom skušom sa komoračem i kaki jabukom, a onda prelazimo na domaće raviole punjene kestenom na peni od vrganja i kremu od bundeve sa patkom koja je kuvana 24 sata. Fileom orade sa karfiolom na tri načina i cveklom završili smo ovaj izuzetan meni. Za desert smo se počastili kolačem sa čokoladom, anisom i slanom karamelom koji je, inače, pobedio na takmičenju „Sladka Istra“. U restoranu „Kamin“ imaju i bezglutenska jela.

Hotel Marina

Za one koji više vole da borave na rivi, tu je hotel Marina u kome smo bili smešteni, hotel sa tri zvezdice koji međutim ima sve kvalitete za četiri zvezdice. Iako je gradski hotel, odmah iza je plaža koja gleda na pučinu, zbog čega je ovde more i najčistije u Sloveniji. U hotelu postoji velnes centar koji se iznajmljuje za privatne posete sa finskom saunom, đakuzijem, a gosti dobiju i penušavo vino. Restoran hotela veoma je popularan, uvek je pun, ljudi dolaze iz svih krajeva da tu večeraju, a ispred restorana postoji i parking.

Terasa hotela Belvedere

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018

Piran Iz mondenskog Portoroža odlazimo u stari primorski grad Piran u kome je u predrimsko doba živelo ilirsko pleme Histri po kome cela Istra nosi naziv. Od tada, pa sve do danas, Piran je bio naseljen i deo raznih država – od Starog Rima, preko Svetog rimskog carstva, Mletačke republike, Austrougarske, čak ga je kratko osvojio i Napoleon. Ovim bajkovitim gradićem dominira Tartinijev trg na kome centralno mesto zauzima statua Đuzepea Tartinija, italijanskog kompozitora baroknog perioda. Tartini je poznat po svojoj „Đavoljoj sonati“ za violinu koju je, po sopstvenom pričanju, komponovao pošto ju je čuo u snu, od samog đavola. Poreklom je bio iz Pirana i danas u gradu mnoga mesta, hoteli i restorani nose njegovo ime. Osim Tartinijeve statue, na trgu značajno mesto zauzima Mletačka kuća – Benečanka, kuća za stanovanje iz 15. veka građena u stilu venecijanske gotike. Na fasadi kuće, na drugom spratu nalazi se natpis Lasa pur dir – pusti ih neka pričaju – koji je, po legendi postavio bogati piranski trgovac, graditelj ove kuće. Naime, on se zaljubio u siromašnu devojku zbog čega je bio ismevan, ali da bi dokazao svoju ljubav, izgradio je svojoj Tartinijev trg - foto: Nik Jarh

Restoran La Bottega dei Sapori

dragoj ovu kuću i postavio tablu s natpisom. Danas je u njoj mali hotel i prodajna galerija. U Piranu se nalazi veliki broj crkava, kao i franjevački manastir sa bunarom koji se i dalje povremeno koristi. Katedralu Svetog Đorđa krasi veliki zvonik rađen po ugledu na zvonik crkve Svetog Marka u Veneciji. Ručali smo u italijanskom restoranu La Bottega dei Sapori na Tartinijevom trgu. Mladi bračni par koji vodi ovaj restoran, ugostio nas je čorbom od bundeve sa grilovanim gamborima, rezancima sa škampima i crvenim radičem, a za desert smo probali amareti i pistaći sladoled. Sve to uz vino malvaziju, poznato u ovim krajevima. U Piranu nema mnogo hotela, a često su i pomalo skriveni i vrlo ukusno uklopljeni u ambijent grada. Najstariji u gradu hotel Piran sa-

SPECIJAL Hotel Piran, terasa na krovu

građen je još 1913. godine i namenjen je onima koji žele mir i tišinu. Ne organizuju kongrese, seminare, nemaju sale i hale, gosti mogu da se opuste na terasi na krovu sa koje se pruža neverovatan pogled na more i grad, kao i da ručaju ili pijuckaju kafu u restoranu i kafiću koji se nalaze na šetalištu. Sasvim drugačiji je Art Hotel Tartini u samom centru grada koji je dizajnirao poznati slovenački umetnik Jaša Mrevlje Polak i pretvorio ga u pravo umetničko delo. U predvorju nas dočekuje impozantni luster – instalacija od

pola tone stakla koja se spušta od poslednjeg sprata do prizemlja. Svaka soba je na svoj način umetničko delo i premda veoma moderan, hotel je prijatan i ušuškan. Izuzetno je dizajniran enterijer sale za konferencije iz koje se izlazi u skrivenu, unutrašnju baštu na nekoliko terasa.

Art Hotel Tartini - foto: Urša Premik

foto: Jaka Ivančič foto: Jaka Ivančič

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018

Piranske soline Sečovlje

Soline

Stanovnici Pirana i okoline još od antičkih vremena bavili su se proizvodnjom soli. U Piranskim solanama to se radi na tradicionalan način, kao i pre sedam vekova. Na oko 750 hektara površine može se videti kako se so skuplja u bazenima, ako nije sezona branja, posetioci mogu pogledati ceo proces u muzeju, a tu je i prodavnica sa raznim zanimljivim proizvodima od soli, uključujući slanu čokoladu. Najatraktivnije za posetioce svakako je Lepa Vida thalasso spa sa ponudom medicinskih i kozmetičkih tretmana. Ovaj open air spa otvoren je od maja do oktobra. Park prirode „Strunjan“ nalazi se nedaleko od

Lepa Vida Thalasso Spa Strunjan

Pirana i za sve one koji žele šetnju kroz prirodu, ovo je idealno mesto. Utabana staza od pet kilometara vodi kroz šumu, a negde na sredini puta dolazimo do velikog krsta posvećenog Bogorodici koji je napravljen na mestu gde se Bogorodica ukazala mornarima tokom oluje i spasla ih sigurne smrti. Pored kamenog krsta nalazi se i zanimljiv drveni stub sa nekoliko rupica – šijunki kroz koje mogu da se vide različiti gradovi Tršćanskog zaliva, a ponekad čak i vrh Triglava.

SPECIJAL

Ankaran Na samoj granici sa Italijom smestio se maleni Ankaran, veoma miran, opušten gradić u kome nema mnogo hotela i turizam tek počinje da se razvija. Šetali smo se na Debelom Rtiču, delu Ankarana koji je potpuno prekriven vinogradima. Ovde vladaju savršeni mir i tišina, vazduh je veoma čist i, kako saznajemo, pogodan za lečenje plućnih bolesti. Prošle godine opština je sprovela anketu među gostima zbog čega dolaze u Ankaran i ispostavilo se da ga svi posećuju upravo zbog tišine, mira i potpunog odmora. Takav potpuni odmor pruža i hotel Convent smešten u nekadašnjem benediktinskom manastiru, inače deo rizorta Adria Ankaran koji se nalazi na samoj obali mora, a poseduje i zatvoren bazen sa morskom vodom. Ovde nema dovoljno mesta da se opišu sve lepote Slovenačke Istre, pravog malog bisera jadranske obale. Tu svako može naći nešto po svom ukusu – kultura, istorija, netaknuta priroda, tradicionalni načini proizvodnje soli ili ulja, vino, tartufi, gastronomija, zabava, sve je tu, jedno pored drugog u potpunom saglasju i harmoniji.

Ankaran

Veliku zahvalnost dugujemo svim našim ljubaznim domaćinima i vodičima, Turističkoj organizaciji Portorož&Piran sa direktorom Igorom Novelom i Turističkoj organizaciji Izole sa direktorom Deanom Kocijančičem na njihovom trudu i želji da nam predstave sve lepote Slovenačke Istre. Tekst: Bojana Ilić

Hotel Convent (Adria Ankaran hotel & resort)

foto: Arne Hodalič

Jedinstveni pogled na grad

Moćna srednjovekovna tvrđava, nezaobilazni simbol slovenačke prestonice vas poziva da je posetite. Iskoristite vožnju žičarom za brz i zabavan dolazak. Doživite izuzetan spoj starog i novog. Budite deo vođenog razgledanja u specijalnom „Vremeplovu“, „Iza rešetaka“ ili kroz avanturističku igru „Beg iz zamka“. Slušajte audio-vodiča koji će vas informisati na četrnaest različitih jezika ili preuzmite mobilnu aplikaciju Nexto. Probajte izvrsnu kuhinju i nikako ne propustite da iskoristite naše specijalne cene za turističke agencije. Doživite Ljubljanu iz drugog ugla. Ne oklevajte da nas kontaktirate: sales@ljubljanacastle.com www.ljubljanacastle.com

PUTOPIS

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018

Iz Košica s ljubavlju

Košice su 2013. godine sa Marseljom delile titulu Evropske prestonice kulture. To je možda najveći događaj novije istorije grada. Potpuna urbana regeneracija privukla je kreativce iz celog sveta i donela Košicama epitet „hot“ destinacije, među top sedam u 2013. Prvi put su Košice postale značajnije po kulturi, nego po industriji čelika i US Steelu Rihard je sedeo zavaljen u svojoj kožnoj masažnoj fotelji, tipičnoj za američke penzionere iz koje putem multifunkcionalnog upravljača naručuju svakakve proizvode sa teleshopa, dok menjaju programe masaže i nivo podignutosti nogu u vazduhu. Odmah pošto je naru io prsten od tungstena, metala za koji se veruje da je delotvoran za površinske nerve i zglobove, promenio je TV kanal. Na CNN-u su bile reklame. U prvom bloku izletela je jedna drugačija od ostalih. Bila je to reklama o gradu Košice u Slovačkoj, novoj hot destinaciji u svetu, među sedam po aktuelnosti. Rihardu se blokirala vilica i pritisnuo je dugme za prekid masaže. Spustio je noge na zemlju i vratio program unazad kako bi reklamu pogledao još jednom. Mirnim danima u Augusti (država Mejn) došao je kraj. O Košicama se retko pričalo još od 14. i 15. veka, kada je sagrađena gotička katedrala. Bile su mesto hodočašća i posle Bude, drugi

slobodni kraljevski grad koji je dostigao vrhunac u vreme vladavine austrijskog vojvode i kralja Mađarske, Matije Korvina. To je bilo zlatno doba, kada su Košice sa 10.000 stanovnika, bile jedan od većih evropskih gradova. Posle Mohačke bitke, Turci otvaraju kapije Košica i narednih stotinak godina susreću se reformisti, protenstanti, anti-habzburzi, rastuća mađarska aristokratija i opšte stanje religijske slobode koje naginje ka mađarskoj nezavisnosti. U ratovima koji slede, ovaj kraj se razvlači između ideja o Kneževini Transilvaniji i Habzburškoj monarhiji, tako da su Košice malo bile glavni grad austrijske gornje Mađarske, a malo sedište transilvanijske princeze. Kada su jezuiti osnovali univerzitet 1657. godine Košice su već držale snažnu antitursku poziciju. Satmarski mirovni sporazum iz 1711. doneo je Košicama defenitivnu integraciju u Habzburšku monarhiju i skoro stogodišnji mir pod bečkom jurisdikcijom.

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018 Uz nekoliko bljesaka u 18. i 19. veku, dolazi era blokovske podele sveta, a Košice postaju centar teške industrije, sivog neba i sličnih perspektiva. I dok Rihard kupuje on-line prsten od metala koji bi pomogao njegovim krivim artritističnim prstima, stiže vest o „novom Berlinu Istočne Evrope“. Vest o gradu kulture i centru kreativnih industrija prestigla je famu o nekadašnjem centru industrije čelika i kompanije US Steel. Rihard je odrastao nadomak kuće slavne porodice Gerster, Etele i Vojteha, Bele. Njihova rodna kuća se nalazi u ulici Hlavna br. 9. Etela je briljirala svetskim operskim scenama, a Vojteh, Bela je u domu slavnih. Presekao je Ameriku na pola, što bi se reklo. Bio je jedan od glavnih dizajnera Panamskog kanala i glavni za prokop Korintskog. Ono što su maštali i započeli stari Grci i Rimljani, uspešno je obavio ovaj slovački Mađar. Grci bi trebali znati da je on dizajnirao i trasu pruge Atina–Larisa. Mi smo možda zaboravili da je dizajnirao kanal Dunav–Tisa i prugu Vukovar–Šabac. Posle svih životnih avantura i zdravstvenih tegoba koje mu je doneo posao arheologa na iskopinama starih civilizacija centralne i južne Amerike, Rihardu je penzija stigla kao uteha, ali mu je reklama na CNN-u obnovila razmišljanja o mladosti i jednoj ljubavi koja ne iščezava. Bila je dovoljna samo jedna besana noć da iz svoje kožne fotelje i jednim pritiskom dugmeta kupi avionsku kartu. Već sledećeg dana Rihard je bio na Hlavnoj, na kamenoj kocki ispred žute kuće sa crvenim krovom i dva bela odžaka. Iz džepa je izvukao jedan stari „midori“ notes sa kožnim povezom i puno hrapavih listova. Jedan podeblji svežanj hartije bio je obeležen naslovom From Košice with love. Na prvoj strani bio je iscrtan niz kvadratića, a iznad prozor. Treći kvadrat sa leve strane prozora bio je zasenčen. Pogledao je ka kući. Izgledalo je baš kao na crtežu. Pažljivo i da ga niko ne primeti, odvojio je vrhom džepnog noža treću pločicu do zemlje, baš kao na crtežu a iza nje, bila su kredom ispisana slova RA. Bili su to inicijali Rihard i Angelina baš na

PUTOPIS mestu gde su se prvi put sreli. Hlavna ulica je danas zaštićena zona i najlepši deo starog jezgra u kome dominira najistočnija gotička katedrala, Sveta Elizabeta koja prima 5.000 posetilaca. Hrnčiarska i Vodna ulica čine staro jezgro grada veoma živopisnim. Na sledećoj strani notesa, pisalo je Mlynski Nahon, nekada baruština gde su se pre isušivanja sakupljale, kako vlasti to nazivaju „antisocijalne grupe“. Tu su se viđali najčešće. Osim zaljubljenih parova, tinejdžera, lokalnih muzičara, retko ko je tu navraćao. Bio je to park za posebne namene. U notesu je bilo nacrtano jedno debelo stablo sa bujnim krošnjama. Danas je to moderan, uređeni gradski park na 11 hektara, prepun dece, kućnih ljubimaca i rekreativaca. Trava uredno pokošena, pešačke staze, drvoredi. Ipak, izgleda da je nekome bilo žao da seče ili pomera stoletni platan koji je i dalje tu. Na samom dnu, na jednoj korenoj žili koja se izdigla iznad zemlje bilo je urezano srce i dve nagorele tačke. Tu su Rihard i Angelina prvi put zapalili cigarete.

PUTOPIS Vreme hladnog rata i blokovske podele poznate u dvadesetom veku su prošle, bolje reći transformisale. Ipak, znakovi su vidljivi mada su se i oni transformisali. Nadomak starog grada, nalazio se kompleks vojnih kasarni koji je dizajnerski preobličen u centar kreativnih industrija i zove se Kasarne-Kulturpark. Nekada opasane zidom i nedokučive za građane, ove barake su prerasle u moderna zdanja za kulturu. Inače, ovakve lokacije teško izdrže pritisak snažnih real-estate i građevinskih kompanija da ne postanu premijum stambena zona. U Košicama, ova četvrt okuplja umetnike, inovatore, kreativce kako iz Slovačke tako iz čitavog sveta. Ovde su njih

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018 dvoje nekada davno dolazili da pomoću jednog prostog patenta, kanapa sa lastišom na natezanje, koji je Rihard napravio, doture cigarete Angelininom rođaku, vojniku. U Kulturparku je veoma živo, dizajnerski besprekorno, čuju se različiti svetski jezici, pije se odlična kafa i kraft pivo. Svako ko poseti Košice shvatiće koliko je grad šaren muralima i da u svakom kvartu ima po jedan spot ili mesto za kulturu. Postoji jedna sličnost sa drugim istočnoevropskim gradovima. Naime, sedamdesetih godina prošlog veka, u svakom kvartu bio je izgrađen po jedan mali objekat gde su se okupljali stanari okolnih zgrada. To je bio takozvani Komunalni objekat ili mesna zajednica. U okviru projekta „grad kulture“, 2013. gоdine sve te male, mesne zajednice pretvorene su u komunalne centre kulture. Projekat se zove Spots, a naziv najbolje opisuje ideju da kulturu i kreativnost inkorporira u svaku gradsku četvrt i učini dostupnom svim generacijama. Rihard i Angelina su leta provodili na gradskom bazenu u Štefanikovoj ulici. Bio je to divan kompleks sa parkom i travnjakom od dateline. Zatvoreni bazen pretvoren je u velelepno zdanje savremene umetnosti, Kunsthale, čiji ulaz krasi skulptura Gjula Kosice, začetnika hidrokinetičkog i op-arta. Na parkovskom travnjaku lako je našao detelinu sa četiri lista i dodao je svojoj suvoj i presovanoj koja je bila zalepljena na stranici dnevnika. Dan je odmicao, a Rihard je želeo na tvrđavu. Svratio je do čuvene Slavije, građene u stilu bečke secesije da proba norsku krem rezinu sa prah šećerom, baš kao nekada. Iznad Košica dominira jedna od najvećih tvrđava u Slovačkoj, gde radi tim arheologa Slovačke akademije nauka, Rihardove kolege. Svoje prste je lomio po Meksiku, Panami, Gvatemali, ali nikada u Slovačkoj. Ipak na ovoj tvrđavi je proveo neke sate, možda i dane koji su ga formirali kao ličnost. Tu je poslednji put pogledao Angelinu. Možda je poljubio, a možda samo gledao želeći da je poljubi, pre nego što je sve iščezlo. Za trenutak je pomislio, šta bi se dogodilo kada bi je ovoga časa ugled-

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018 ao. Prostrujala mu je jeza kroz kosti od straha. Nekada davno su se dogovorili da ko bude poželeo može ostaviti poruku ispod cigle na južnoj podzidi odakle se pruža najlepši pogled na grad. Ta poruka bi mogla biti obavezujuća. Rihard se približio tom mestu. Košice su se razlile pod njim kao najlepši akvarel. Prišao je podzidi, koristeći jasna uputstva iz dnevnika. Bilo je savršeno jednostavno, čak je i cigla zadrhtala pod njegovom rukom. Kao da je sve bilo spremno za neverovatan životni obrt. Zastao je. Da li zbog straha ili savršeno zapakovane i odložene ljubavi u njegovom sećanju i dnevniku. Istrgao je jedan odeljak i zabio ga između cigli. Ustao je i otišao. Poslednje što se videlo bio je natpis From Košice with love i panorama grada u razbuktalo proleće. Tekst: Aleksandar Peković Foto: Jozef Vesely

PUTOPIS

REPORTAŽA

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018

RADIONICA SLOVENAČKOG TURIZMA

Svake godine

sve veće interesovanje

U hotelu Hilton u Beogradu, 25. oktobra 2018. godine održana je radionica slovenačkog turizma na kojoj su se turističkim agencijama iz Srbije predstavili najznačajniji hoteli i destinacije iz Slovenije. Radionicu su zajedno organizovali „TU“ magazin i Slovenačka turistička organizacija sa njihovim brendom „I Feel Slovenia“ Radionica u Hiltonu predstavlja prirodan nastavak saradnje koju „TU“ magazin neguje sa Slovenačkom turističkom organizacijom sa kojom organizuje studijska putovanja po Sloveniji. Na ova putovanja idu predstavnici turističkih agencija iz Srbije, a povremeno i iz Hrvatske. – Sve je manje onih koji su služili vojsku u Sloveniji ili učili u školi da je Triglav visok 2864 m. Dolaze nove generacije putnika koje ne znaju šta sve Slovenija ima da ponudi i često se dešava da se i sami predstavnici agencija vrate puni pozitivnih utisaka i u čudu da tako nešto postoji tu, u komšiluku. Ovo je takođe prilika za Slovence da obrate pažnju na promociju na srpskom tržištu i detaljnije predstave svoju ponudu – istakao je Miroslav Mladenović, organizator. Zato su za ovu radionicu sve turističke agencije pažljivo odabrane po tome kakav im je potencijal i zainteresovanost da organizuju putovanja

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018

REPORTAŽA

u Sloveniju. Radionica je bila izuzetno dobro posećena, sa više od osamdeset predstavnika turističkih agencija, dok je iz Slovenije došlo 23 predstavnika destinacija i hotela iz cele zemlje. Živa Vicentič iz Slovenačke turističke organizacije kaže da su se dugo i dobro spremali za ovaj događaj. Želeli su da dovedu dobre partnere iz Slovenije, kako bi dobili dobre partnere iz Srbije. – Želimo da sarađujemo sa tur operatorima iz Srbije koji hoće da rade sa Slovenijom, da imamo kvalitetne sastanke koji će doneti rezultate. U 2017. godini imali smo 277.000 noćenja gostiju iz Srbije, što je bilo 12 odsto više nego u 2016. godini. Podaci iz ove godine pokazuju da će u 2018. takođe biti zabeležen rast – rekla je Živa Vicentič. Slovenija sa svojim destinacijama od Jadranskog mora, preko Alpa, do čuvenih termi ima mnogo toga da ponudi svim kategorijama putnika, te ne čudi toliko interesovanje turističkih agencija. Radionica je trajala četiri sata i sve turističke agencije imale su priliku da se lično upoznaju sa predstavnicima destinacija i hotela i iz prve ruke saznaju sve o turističkim sadržajima i potencijalima Slovenije. Naročita pažnja usmerena je na destinacije koje su manje poznate našem tržištu. – Nadamo se da je ovaj vorkšop doprineo da se stvore nove poslovne veze i ostvari saradnja koja će doneti pozitivne rezultate za industriju turizma u celom regionu – zaključio je na kraju Miroslav Mladenović. Tekst: Bojana Ilić

ADRENALIN

TU MAGAZIN SEPTEMBAR 2018

Džentlmenski sport na Adi Ciganliji

Golf klub Beograd je osnovan 2001. godine kao sportsko udruženje, a svoje ime dobio je po najstarijem golf klubu u Kraljevini Jugoslaviji – Golf klubu Beograd koji se prostirao na Košutnjaku, a svečano je otvoren 31. maja 1936. godine Današnji Golf klub Beograd smešten je na najlepšem delu Ade Ciganlije, omiljenom beogradskom izletištu, a čine ga: Golf teren sa devet rupa, Golf vežbalište, dva putting greena, dva chipping greena, recepcija kluba sa Proshopom i Klupska kuća. Razgovaramo sa menadžerkom kluba Draganom Spasojević. TU: Šta je to „klupska kuća“? DS: Klupska kuća je u golf svetu poznata pod nazivom 19th hole, mesto koje svaki golfer i golferka koriste kako bi sumirali svoju igru, nakon odigrane partije golfa. TU: Koliko traje sezona golfa? DS: Sezona golfa u našim krajevima traje aktivno 8–9 meseci, od marta do decembra, ali to ne znači da i u periodu zime ili lošijeg vremena, naši golferi i posetioci nemaju gde da igraju golf. Naprotiv, u okviru Klupske kuće nalaze se dva specijalizovana simulatora za

golf. Tu svaki golfer može aktivno da trenira i igra (u ponudi je više od 50 svetskih golf igrališta), a početnik može da nauči prve golf korake na prilagođenim golf akademijama. TU: Šta sve nudite početnicima u ovom sportu? DS: Naš Klub za početnike golfa nudi program „Akademija golfa“ putem koga svaki polaznik stiče osnovna znanja neophodna za ovaj sport. Nakon završene obuke sa PRO trenerima, polaznik ima mogućnost da polaže „golf ispit“ i dobije „Dozvolu za igru – Green Card“. Prema izboru pojedinca može se pohađati grupna akademija (do osam osoba) ili individualna akademija (jedna osoba). TU: Koliko članova imate u klubu i ko sve može da se učlani? DS: Mi u Klubu danas brojimo oko 300 aktivnih igrača članova i oko 50 juniora. Svako može

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018 pronaći model koji bi odgovarao pojedincu, porodici ili firmi za učlanjenje u Klub. Imamo sezonske članarine, individulane, porodične, korporacijske višegodišnje članarine... TU: Imate li nešto za najmlađe? DS: Poseban program za juniore starosti od sedam do 12 godina sprovode naši golf treneri, PRO trener Vladimir Simeunović i golf instruktor Nenad Simeunović. Program se odvija dva puta nedeljno u prepodnevnim i popodnevnim terminima i trenutno imamo preko 30 polaznika programa. TU: Opišite nam kako izgleda turnir u golfu? DS: Tokom igračke sezone u Klubu se održi više od šezdeset amaterskih turnira. To su:

ADRENALIN klupski, sponzorski, nacionalna prvenstva i internacionalna prvenstva. U kalendaru se nalaze i turniri veselog karaktera gde je fokus na druženju i lepoj atmosferi. Jedan od takvih turnira je i skoro održan – Golf derbi ZvezdaPartizan. TU: Šta je sve potrebno da bi neko mogao da se bavi golfom? DS: Golf se razlikuje od drugih sportova i kada želite da se njime bavite rekreativno, morate da položite za igranje golfa. Kretanje po golf igralištu, korišćenje različitih golf štapova, različite vrste udaraca zahtevaju dobru početnu pripremu i poznavanje pravila golfa. Zato, da bi igrali neki golf turnir, morate da posedujete

ADRENALIN

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018

takozvani hendikep. Hendikep je numerički broj do 54 koji označava kvalitet vaše igre. Što je vaša igra bolja, vaš hendikep je niži. Tako da najbolji svetski amateri imaju hendikepe u plusu, kao, na primer, reprezentativci, članovi našeg Kluba Mihailo Dimitrijević HCP +1.4 i Branimir Gudelj HCP +2.3. A šta to još znači? Šta nam to govori hendikep? Da svako od nas golfera može ravnopravno da igra sa drugim golferom. Hendikep vam daje dodatne udarce. Primera radi: kada bi jedan golfer sa HCP 22 igrao sa Branimirom Gudeljom HCP +2.3, u njihovoj igri bi golfer sa HCP 22 imao 24 udarca prednosti na golf terenu od 18 rupa u odnosu na Branimira Gudelja. Zato je golf igra u kojoj svaki igrač može da igra ravnopravno sa drugim igračem. To mu omogućava hendikep. Golf je sport za sve ljude i sve starosne granice. U

Dragana Spasojević

golf klubu Beograd imamo decu igrače koja imaju sedam godina kao i seniore od preko 70 godina. TU: Koliko traje prosečna partija golfa? DS: Prosečna partija golfa traje oko četiri sata. To je sport za ljude koji vole prirodu i aktivnosti u prirodi, okuplja porodicu, prijatelje, decu. Golf je sport koji ima dosta pravila igre, koja su striktna i moraju se poštovati, to je džentlmenski sport, a krase ga i različiti formati igre, što ceo ovaj sport čini jedinstvenim. TU: Ko su članovi vašeg Kluba i kakve dodatne aktivnosti nudite? DS: Ambijent koji pruža Golf teren i Golf klub Beograd, potpuno su neodoljivi i već pri prvom susretu novi korisnici zaista zavole i sport i objekat. Ovim sportom se bave svi, pa su tako članovi Golf kluba Beograd ljudi iz svih profesija i sfera interesovanja: od lekara i stomatologa, preko advokata i trgovaca, profesora i inženjera, do IT inženjera i programera. Golf klub Beograd organizuje odlične tim bildinge, proslave rođendana i novogodišnje proslave. Mi imamo posebno mesto za najmlađe u okviru našeg kompleksa, malu ali dobro organizovanu igraonicu za decu na otvorenom. Mesto gde se spaja zabava i rekreacija, takmičarski duh i uživanje. To je Golf klub Beograd. Više informacija o Golf klubu Beograd, može se naći na sajtu www.golfclub.co.rs, na Instagramu i na Facebook stranici. Tekst: Bojana Ilić

AVIO-KOMPANIJA

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018

Lufthansa grupa , Beograd

Lufthansa grupa možda ne otvara centre kao Wizz Air i njen glavni brend, Lufthansa nije previše zastupljen u našem regionu, a njeni letovi su pomalo raštrkani po različitim brendovima same grupe. Zbog svega toga malo ko je, izuzev stručnjaka, svestan činjenice da Lufthansa grupa predstavlja najveću avio-grupu na svetu i da je pored toga najveći prevoznik u regiji, sa znatno više letova od ne baš malobrojne konkurencije. To su samo neki od razloga što smo o ovoj kompaniji, njenim aktivnostima i planovima razgovarali sa Berhardom Wodlom, generalnim direktorom Lufthansa Group za Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Crnu Goru, Srbiju i Sloveniju TU: Kažite nam nešto o kompaniji i vašem predstavništvu u Beogradu. BW: Lufthansa grupa je najveća svetska avio-grupa u pogledu prometa, kao i tržišni lider u evropskom sektoru avio-kompanija. Grupa nastoji da bude „prvi izbor u avijaciji“ kako za svoje klijente tako i za zaposlene, akcionare i partnere. Osnovni postulati i prioriteti kompanije Lufthansa su sigurnost, kvalitet, pouzdanost i inovacije. Avio-kompanije ove grupe, sa svojim vrhunskim brendovima kao što su Lufthansa, SWISS i Austrian Airlines, opslužuju domaća tržišta iz svojih centara poput Frankfurta, Minhena, Ciriha i Beča. U okviru Lufthansa grupe posluje i kompanija Eurowings, koja nudi kratke i duge direktne letove, „od tačke do tačke“ (od destinacije do destinacije) na sve značajnijem privatnom tržištu putovanja.

Avio-kompanije u okviru Lufthansa grupe saobraćaju između 343 destinacije u čak 103 zemlje, koje se prostiru na četiri kontinenta i

Berhard Wodlo

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018 nude 15.415 nedeljnih letova. Sadašnju flotu čini 728 aviona (podatak iz decembra 2017. godine), a Grupa će nastaviti da dobija isporuku novih aviona do 2025. godine. Lufthansa grupa je zaposlila oko 130.000 ljudi u 2017. godini, pozdravila 130 miliona putnika i ostvarila prodaju od oko 35,6 milijardi evra. Naše predstavništvo u Beogradu vodi računa o B2B prodajnim i marketinškim aktivnostima za Srbiju i Crnu Goru. Kada je reč o celom regionu (Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Slovenija i Srbija) postoji 11 kolega koji se brinu o njemu, od kojih je četvoro smešteno ovde u Beogradu. Imamo dugu tradiciju poslovanja u Srbiji jer je još 1959. Austrian Airlines počeo da leti za Srbiju iz Beča za Beograd. TU: Koliko destinacija Lufthansa grupa ima u ponudi? BW: Austrian Airlines, Lufthansa, SWISS i Eurowings ukupno imaju 63 leta nedeljno iz Srbije, (iz/do Beograda i Niša). Preko naših centara u Frankfurtu i Minhenu (Lufthansa), Cirihu (SWISS) i Beču (Austrian Airlines) povezujemo Srbiju sa svetom i nudimo 343 destinacije u više od 100 zemalja. Takođe, Eurowings povezuje Beograd sa Štutgartom, a od prošle godine SWISS nudi i letove iz Niša za Cirih. TU: Koje se sve usluge nude putnicima iz Srbije? BW: Avio-kompanije Lufthansa grupe su ponosni vlasnici četiri Skytrax World Airline nagrade. Lufthansa je izabrana za najbolju avio-kompaniju u Evropi i za najbolju zapadnoevropsku avio-kompaniju. Kao pionir u oblasti „povezivanja tokom leta“, Lufthansa grupa sada nudi i internet vezu na određenim letovima avionima tipa „A320“ na evropskim rutama. Na Lufthansinim kratkim i srednjim linijama možete očekivati ukusne grickalice ili sendviče, u zavisnosti od trajanja vašeg leta. Na dugim linijama našim putnicima nudimo usluge ekonomske klase, premijum ekonomske, biznis klasu i prvu klasu. TU: Da li su u ponudi neke promotivne cene? BW: U okviru evropskih tarifa koje nudi Lufthansa grupa (avio-kompanije Lufthansa,

AVIO-KOMPANIJA

Austrian Airlines, SWISS) moći ćete da pronađete cenu koja vam najviše odgovara. Takođe, možete odabrati između tri ekonomske klase koje vam odgovaraju Light, Classic ili Flex i iskoristiti samo usluge i pogodnosti koje želite. Pored toga, pogodnosti i usluge biznis klase su vam, naravno, dostupne na svim evropskim letovima. Kao i ranije, ona uključuje našu najkvalitetniju ponudu i ispunjava zahteve kako poslovnih tako i privatnih putnika. Specijalne ponude i promocije možete pronaći na sajtu www.lufthansa.com. TU: Koji su planovi Lufthansa grupe u vezi sa nastupajućom sezonom? BW: Kao i svake godine, u ovom periodu analiziramo ponudu za čitav region kako bismo proverili da li postoje promene u potražnji i dodatnim potencijalima. Pored toga, nekoliko projekata uspešno je pokrenuto u poslednje vreme. SWISS je prošle godine predstavio novi let između Niša i Ciriha. Kako interesovanje za ovaj let stalno raste, nastavili smo ga i tokom zime i povećali broj letova na ovoj liniji. Austrian Airlines nudi dodatni let u subotu ujutru (noćenje u petak na subotu), s obzirom da je najveće interesovanje za vikend odlazak, posebno prema SAD. Ipak, konačna odluka za letnji red letenja u 2019. još nije doneta. Tekst: Petar Vušurović

POSLOVNE PREPORUKE

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018 „Strast znači: imati poleta, zauzeti se za nešto, predati se nečemu potpuno“ Marčelo Mastrojani

Strast je katalizator uspeha lidera Potpuno sam uveren da postoji razlog zašto je svakom od nas Bog udahnuo život, međutim još sam uvereniji da samo malo ljudi tokom života pomenuti razlog i spozna. Vreme koje ćemo provesti u životu je za svakog od nas nepoznanica, međutim na kraju će jedino biti važno koliko smo kvalitetno i uspešno iskoristili crtu koja spaja tačku koja predstavlja naš datum rođenja sa tačkom koja simboliše dan kada završavamo ovozemaljsku misiju. Prilično sam siguran da intenzitet i kvalitet te putanje direktno određuje naša strast Mnogi ljudi će reći da im je život bio prosečan jer nisu imali nekog da im pomogne i nisu imali prirodnih predispozicija odnosno poseban talenat. Kada kažu talenat misle na dar. Međutim, mišljenja sam da ništa tako dobro ne pokreće i održava uspeh kao strastvena posvećenost nečemu. To vrhunski lideri znaju a strast nije ni dar ni talenat, već snažna emocija usmerena ka jednom cilju. Ona predstavlja izuzetno snažan osećaj ka nekome ili nečemu koji svoj intenzitet kontinuirano i trajno usmerava bez obzira na okolnosti. Kada kažemo strast većina ljudi pomisli na emocije zaljubljenosti i seksa, međutim strast ka pozitivnoj ideji u koju neko veruje može biti još snažnija i ona je katalizator uspeha. Vrhunskog lidera odlikuje ogromna strast

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018

samo je važno naglasiti da on kontroliše nju (strast), a ne ona njega. Hegel je jednom prilikom zapisao: „Bez strasti nije ništa veliko stvoreno niti se bez nje može stvoriti“. U toku svoju karijere imao sam priliku da vidim mnoštvo kvalitetnih ideja koje uprkos potencijalu nisu zaživele jer u njih nije investirana u tom momentu dovoljna količina strasti. Takođe sam primetio kako su mnogi dobri poslovi propadali kada je osnivača/preduzetnika napustila strast. Danas smo svedoci da se mnoge stvari rade površno ili da birokratski sistem vladanja utiče da se sva živost, energija i strast uguše u ljudima. Savremeni lideri moraju se suočiti sa tim izazovom i udahnuti svetu novu energiju sa mnogo strasti. Ali i strast mora da ima temelj kako bi se održala, a njen najčvršći temelj je vera. Mislim da smo svi bili svedoci situacija u kojima su ljudi ostavljali snažan trag u nastupu i govoru iz čijeg je srca navirala ogromna strast. To su situacije i govori koje gotovo trajno pamtimo. Strast lidera je pokretačka sila u njemu i dolazi iz njegove dubine, ona je esencija bez koje ne bi bilo dostignuća ni napretka. Živeti i raditi bez strasti nije ravno ni preživlja-

POSLOVNE PREPORUKE

vanju, to je kao da nas veštački na aparatima održavaju u životu. Kada jedan sportski tim igra bez strasti, onda smo džabe platili kartu, onda je to mučenje i za one koji igraju i za one koji gledaju. Isto tako, kada je neka knjiga napisana bez strasti i najuporniji posle par desetina stranica odustaju od čitanja. Barbara de Endželis u svojoj knjizi na vrlo zanimljiv način govori o strasti, te želim sa vama da podelim jedan upečatljiv deo: „Strast je mnogo više od intenzivne fizičke privlačnosti koju osećamo prema drugoj osobi ili vatrenih ideala ili čak oduševljenog stava prema sentimentalnoj vezi koju imamo, prema poslu koji obavljamo, ili prema svojoj porodici. Ona nije samo kvalitet koji posedujemo ili osećaj kojem težimo. Strast je pre svega unutrašnji izvor energije, snažan, pun ljubavi i blagonaklone energije koja će ako joj dozvolite da uđe u vaš život svaki vaš doživljaj i susret ispuniti životnom snagom, čarolijom i smislom. Strastveno življenje jeste način postojanja, pri kojem u svakom trenutku svakog dana unosite celo svoje srce i dušu.“ Međutim, da bi neko bio strastven, on na neki način mora biti oduševljen, a to je odlika novih lidera. Oni su svesni da velika moć leži

POSLOVNE PREPORUKE

u čoveku koji je oduševljen i požrtvovan za svoju ideju. Osoba kojom dominira oduševljenje je pronašla svoje samomotivatore koji su direktno povezani sa smislom i svrhom. Oduševljenje uvek pobeđuje ravnodušnost, a stvaramo ga tako što imamo plan aktivnosti za realizaciju ideala. Sve to budi u nama „vatru pozitivnih emocija“ – erupciju strasti. Nema dugoročnog uspeha bez strasti. Strast je ključni faktor posebnosti i odlika velikih lidera, ona je i ključna tačka u preduzetništvu i prodaji. Kada god nismo strastveni u odnosu na ono što radimo, uvek će biti neko bolji od nas i stići će dalje od nas. Da me neko ne shvati pogrešno ne mislim da je naš zadatak da se takmičimo sa drugima već sa samim sobom. Samo, za to je neophodna strast. Zanimljivo je istaći da kod pravih lidera strast može biti aktivirana velikim problemima ma koliko god to na prvi pogled zvučalo čudno. Jer ogromna strast koja proizilazi iz volje da se reši neki veliki problem, dovodi do situacije da se kreiraju nova velika dostignuća. Tačno je da veliki problemi po pravilu ne dovode uvek do velikih dostignuća međutim, mali problemi zagarantovano nikada ne dovode do velikih dostignuća.

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018

POZIV NA AKCIJU Dakle, konstatovali smo da bez strasti ništa veliko nije stvoreno, niti će se ikada u budućnosti stvoriti. Zastanimo i razmislimo o onome što radimo i ako nas to ne uzbuđuje to je indikator da nešto nije u redu. Budući da je strast snažno usmerena energija ka jednom cilju to znači da nam cilj nije lepo postavljen ili da smo zalutali u tome što radimo. Ako smo zalutali momentalno menjajmo, a ako nam se sviđa samo nismo dovoljno „zapaljeni“ postavimo što jasnije i konkretnije svoj cilj i razmislimo kako bismo se osećali u slučaju da je on realizovan. Budimo uvereni da je ispravno postavljen cilj katalizator i generator ogromne strasti. Tekst je priređen po novoj knjizi „Liderski iskorak u budućnost“ D. R. Gilbert (Dragiša Ristovski), poslovni trener, konsultant, pisac i vlasnik D. R. Gilbert Grupe www.drgilbert-centar.com

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018

5 PITANJA ZA ŠEFICU

ALEKSANDRA POPOVIĆ direktorka NAG d.o.o

Kao neko ko, po sopstvenim rečima, od detinjstva zna čime će se baviti, Aleksandra je predodređena da uživa u svom poslu. A ako još taj posao nastavlja porodičnu tradiciju, jer je kompanija NAG nekada bila krojački salon, eto lepog životnog iskustva koje bi kroz našu laganu priču, valjalo podeliti sa čitaocima „TU“ magazina TU: Koji savet možete dati mladim poslovnim ljudima? AP: Ono što savetujem mladima jeste da pored formalnog obrazovanja ulažu u svoj lični rad i razvoj, jer niko vam ne može dati niti oduzeti ono što vi želite. Budite stalno u pokretu, zadajte sebi dnevne zadatke i postavite velike ciljeve. TU: Šta za vas predstavlja idealan odmor? AP: Idealan odmor za mene je aktivan odmor, uz obaveznu dozu opuštanja u SPA ili velnes centru. Volim da obilazim različite destinacije. Obavezno posetim pijacu jer tu je, po meni, srž tradicije, kulture i kuhinje neke zemlje. TU: Koja je vaša omiljena hrana? AP: Pošto sam veliki hedonista uživam u lepo dekorisanoj i ukusnoj hrani, u restoranu sa ljubaznim osobljem. Malu prednost bih dala italijanskoj i mediteranskoj hrani i dobrom

vinu, mada moram priznati da u Beogradu ima sve više restorana sa autentičnim jelovnikom iz naše tradicije, baš po mojim standardima. TU: Šta obično nosite sa sobom na putovanja? AP: Jedan mali kofer koji može da prođe kao ručni prtljag za putovanje do deset dana. Odlično iskombinujem garderobu, obuću i sve što mi je potrebno i naravno, telefon i obavezno i neku knjigu. TU: Gde biste voleli da otputujete u nepoznato? AP: Želela bi da posetim Moskvu bar jednom u životu. U detinjstvu sam od svog dede koji ju je posetio više puta slušala mnogo slikovitih priča o njoj. A onda i Italiju… Napravila bih jednu veliku turu kroz čitavu zemlju. Za to me vežu koreni i verujem da ću tamo spoznati nešto za mene veoma važno. Za to putovanja i služe zar ne? Tekst: Petar Vušurović

PREDSTAVLJAMO AGENCIJU

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018

AERO TURS

Iz Niša u ceo svet Turistička agencija Aero Turs iz Niša sa sedištem u Obrenovićevoj bb u Tržnom centru Gorča, počela je sa radom 2009. godine i čini je tim ljudi sa više od 20 godina iskustva u toj oblasti. Agencija je specijalizovana za prodaju avio-karata, kao i turističkih aranžmana vezanih za avio-letove i city break – avio i bus putovanja. Nude individualne programe, hotelske rezervacije, letovanja, zimovanja, seminare i kongrese Dolaskom lou kost kompanija u Niš, uvođenjem novih linija, uvećao se i obim posla i pojavila potreba za otvaranjem poslovnice na niškom aerodromu Konstantin Veliki, kao i proširenje delatnosti te je agencija uvela i menjačke poslove. Zahvaljujući velikom broju destinacija na koje lete niskotarifne kompanije, u Aero Tursu su napravili avio-aranžmane iz Niša za Milano, Beč, Berlin, Amsterdam, Bazel, Dizeldorf, Malme...

Letovi iz Niša, Beograda, Milana, Sofije Novi aranžmani formirani su na osnovu otvorenih linija iz Niša i njihovih konekcija za dalje destinacije. Tako u agenciji uspešno rade aranžmane za Lisabon i Valensiju koji su postali hit destinacije zbog odlične konekcije

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018

PREDSTAVLJAMO AGENCIJU

iz Milana i primetno niže cene u odnosu na druge organizatore. Osim Lisabona i Valensije, u ponudi imaju veliki broj evropskih destinacija: Madrid, Rim, Beč, Berlin, Amsterdam, Stokholm, Malme… Imaju aranžmane za Kipar, Island, krstarenja Sredozemnim morem i Bliskim Istokom. Uvek se trude da svojim klijentima pruže maksimalan kvalitet za minimalnu cenu.

Hurgada i Dubai tokom cele godine Hurgada i Dubai su aktuelni tokom cele godine i veoma popularni jesu i za njih vlada zainteresovanost kako za letenje i zimske aranžmane tako i za doček Nove godine. Zainteresovanost za krstarenja Mediteranom i toplim morima je u porastu i Maldivi, Zanzibar, Bali su sve prisutnije destinacije u agenciji.

Nišlije vole da putuju S obzirom na to da je standard na jugu Srbije niži u odnosu na druge gradove, interesovanje i kultura putovanja su na veoma visokom nivou. Dolaskom lou kost kompanija kao što su Rayanair, Wizz Air i Swissair, ljudima iz ovog dela Srbije, pa čak i šire, pružila se mogućnost putovanja avionom po pristupačnijim

PREDSTAVLJAMO AGENCIJU

cenama od redovnih linija. Time se povećao broj prodatih aranžmana u gradovima Evrope – Dortmund, Memingen, Bazel, Malme, Beč, Milano, Dizeldorf, Berlin, Bratislava, Stokholm i Cirih. Uglavnom su to poslovni ljudi različite starosne dobi, turisti kao i oni koji putuju individualno kod prijatelja i rođaka. U pitanju su ljudi iz svih delova Srbije. Pored klasičnih letnjih aranžmana, veliko interesovanje postoji i za individualna putovanja kako u vreme predstojećih novembarskih tako i u vreme novogodišnjih praznika. Takođe, zimovanja ne zaostaju mnogo po broju aranžmana u odnosu na letovanja.

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018 U Aero Tursu planiraju da svoju ponudu prošire na aranžmane koji će zainteresovati ljubitelje adrenalinskih sportova kao što su zip lajn, rafting, hidro spid, kajak, kanu, paraglajding, a vezani su za Sloveniju.

Uživajte u našoj biznis klasi!

Nagrada Zlatna amfora u 2018 Svaki početak je težak, pa je i agencija Aero Turs imala poteškoća, ali su se zahvaljujući inovativnosti, upornom radu i potpunoj predanosti poslu kretali uzlaznom putanjom svih ovih godina. O tome svedoči veliki broj priznanja kao što su: Grand Prix za 2010. godinu, Zlatna plaketa za 2012, Šampion turizma za 2013, Sertifikat bonitetne izvrsnosti za 2014, Sertifikat Firma od poverenja za 2017, Zlatna amfora 2018. godine za Najbolju turističku agenciju u Srbiji.

Uživajte u luksuzno pripremljenom i serviranom obroku u unapređenoj biznis klasi srpske nacionalne avio-kompanije. Samo za Vas, pripremili smo bogat izbor pića i à la carte meni sa hladnim i toplim jelima, u zavisnosti od destinacije, dužine leta i doba dana.

Velika novogodišnja ponuda Za decembar i Novu godinu u Aero Tursu izdvajaju iz ponude Beč, Trebinje, Prag, Krakov, Milano, Berlin, krstarenje iz Dubaija kao i individualne aranžmane avionom iz Niša. Više informacija o ponudama može se naći na sajtu www.aeroturs.rs Tekst: Bojana Ilić

Za maksimalnu udobnost, putnicima u našoj biznis klasi omogućavamo posebne pogodnosti poput pristupa našem Premijum salonu, dvostruko više predatog i ručnog prtljaga, kao i brojne dodatne usluge – prioritetno ukrcavanje i prijava na let, korišćenje brze trake na aerodromu i druge.

airserbia.com

TURISTIČKI TARTUFI

Svi na kurs u Japan Japanci su najbolji ljudi na svetu. Da se ja pitam, u svakoj zemlji podigao bih spomenik japanskim turistima. Oni su jedini ljudi koji ne ostavljaju prljav autobus i koji kupe svoje đubre. Obzirni, nema šta! Na taj način oni iskazuju poštovanje prema meni i državi gde su došli. Jedino mi nije jasno zašto žele da posete ove banditske zemlje i zašto je to njima interesantno? Šta uopšte rade u Evropi? Pokvariće se! A ovde kod nas, sve sam mangup do mangupa. Kad bi mene pitali svi bi trebalo da idu u Japan na kurs „Ostavljam čist autobus“. Tamo svako dobija diplomu i sa tom diplomom postaje diplomirani turista. Ovako je bandit. Ja ih redovno upozoravam da manje slikaju, a više da vode računa o ličnim stvarima, jer su laka meta lopovima. Sve bih Japance vodio kući. Dođe mi da ih zagrlim i izljubim na kraju, ali čuo sam da se ne ljube. Ne valja im to. E trebalo bi da dođu kod nas na kurs za to, mi ćemo ih naučiti. Još me i nerviraju, preterano su ljubazni. Dolaze uvek tačno na vreme, a ako ne dođu, rekao

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018

Evo kako japanski turisti izgledaju iz perspektive jednog „našeg“ vozača autobusa

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018

sam im da ja odmah zovem hitnu pomoć, jer to znači da su ili umrli ili pali u nesvest. Kad se spava, svi spavaju, nema niko da se dere. Niko ne štrči. Kada treba da biraju između mesa i ribe uvek izaberu ribu. Jedini ja meso. Ali opametio sam se, sad i ja biram ribu. Mogu ti reći, prija mi. Od njih možeš samo pametne stvari da naučiš. Korektan sam prema njima, vozim ih, ako treba pilotiram, traktorišem na lošem putu. Oni na kraju daju kesicu sa poklonima, zahvaljuju se, a tur-lider se pozdravlja sa kovertom. Znaju red. Nikad ne postavljaju suvišna pitanje. Svako jutro japanski tur-lider me pita koliko kilometara prelazimo i kada stižemo. Ja im kažem. Ako slučajno kasnimo

TURISTIČKI TARTUFI

zbog radova na putu on se izvinjava gostima. Mislim se, vidi budale, to se ovi naši spremaju za izbore, pa popravljaju put. Dugo, dugo, dugo sam ja kontao, zašto su oni takav svet? Došao sam do zaključka da njihove žene ne piju muškarcima krv na slamčicu, kao naše što pojedoše čoveku džigericu. Mi smo razapeti kao Isus. Zato oni mogu da napreduju, a mi ne. Išao bih u Japan, ako može da me primi njihov car na pet minuta, samo da mu kažem: „Raja ti je super, svaka čast, ne šalji ih u Evropu, kajaćeš se.“ Tekst: Maja Rogan

REPORTAŽA

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018

TRIESTESPRESSO EXPO 2018

Svet kafe u malom Sve je počelo pre 300 godina, kada se kroz tršćansku luku ovaj deo sveta prvi put upoznao sa kafom. Danas, Triestespresso Expo, deveti po redu, koji je ove godine trajao od 25–27. oktobra, završen je sa velikim uspehom. To pokazuju pre svega brojke kao što je 13.000 profesionalnih posetilaca uz rast od četiri odsto, čime je ovaj sajam postao najvažnija međunarodna B2B manifestacija u sektoru kafe Pozitivan trend Triestespresso Expo se nastavlja. Izlagači i posetioci sa pet kontinenata su tokom tri dana u glavnom gradu regije Friuli Venecija Đulija razgovarali o poslovanju,

analizirali, proučavali i rešavali razna pitanja sektora kafe i bavili se promenama koje su se u poslednje vreme pojavile u ovom sektoru. Ceo svet kafe je bio prisutan pod jednim krovom: uvoznici, pržionice, proizvođači espreso opreme, mašine za pečenje i preradu, pakovanje, proizvođači šoljica za kafu i pribora, uslužne delatnosti, merčandajzing i novinari. – Ovo je poslednje izdanje koje će se održati u obnovljenim skladištima stare tršćanske luke. Za Triestespresso Expo 2020 imaćemo na raspolaganju novi moderan i funkcionalan kongresno-izložbeni centar – izjavio je predsedavajući Privredne komore, Antonio Paoletti i dodao da će izgradnja započeti vrlo brzo, a struktura će se koristiti za Esof 2020 u julu 2020. godine, nekoliko meseci pre desete edicije ovog međunarodnog espreso sajma. Nastavak fokusiranja na tržište kafe i espresa

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018

REPORTAŽA

je od suštinskog značaja, a Privredna komora regije Venecije Đulije je to dobro prepoznala. Cifre govore same, svetsko tržište kafe nastavlja da raste. Procenjuje se da je prošle godine svetska proizvodnja porasla za 5,7 odsto i dostigla skoro 165 miliona vreća. Proizvodnja arabike je porasla za 2,2 odsto (101,82 miliona vreća), a robuste za 11,7 odsto (62,99 miliona vreća). Na osnovu istraživanja koje je sprovela Međunarodna organizacija za kafu, veća ponuda kafe odražava se u povećanju isporuke u avgustu 2018. godine, s obzirom da je svetski izvoz porastao za 6,3 odsto, uz 11,1 milion vreća više nego u avgustu 2017. godine. Kafa ostaje jedan od najvažnijih proizvoda svetske trgovine jer je više od 100 miliona ljudi zaposleno u njenom uzgajanju, preradi i trgovini. Takođe, veoma važno tržište je i sama Italija gde je aktivno 800 pržionica za ukupnu proizvodnu vrednost od 3,4 milijardi, od čega je skoro polovina izvoz. Italija je treća zemlja na svetu po uvozu zelene kafe (iza SAD i Nemačke), a druga u Evropi (nakon Nemačke) i četvrta u svetu (nakon Brazila, SAD, Nemačke) za proizvodnju i potrošnju. Tekst: Petar Vušurović

UGOSTITELJSTVO

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018

Hleb i vino i ostalo uparivanje Mnogo se poslednjih godina govori o uparivanju vina sa hranom, ulaže se veliki trud da se slože određena jela sa određenim vinima i možda to pomalo i zbunjuje „običnog“ gosta, koji je navikao ili da pije čega ima ili da eventualno belo meso pije s belim, a crveno sa crvenim vinima. Danas su, međutim, i vino i jelo kompleksniji, neobičniji, molekularniji, a na velika vrata u svet je ušla i azijska kuhinja koju je potrebno upariti s nekim vinom U Srbiji i na celom ovom prostoru osim svega što se globalno dešava sa fuzijom kuhinja, postoji i dodatna problematika autohtonih sorti grožđa. Kako sve to uklopiti, složiti, šta uraditi sa vinima koja niko drugi nema (kao što je na primer vino od prokupca), šta uraditi sa hranom (kao što je kajmak) koju takođe niko drugi nema?

Jagnjetina sa prokupcem, cezar salata sa graševinom Dr Snježana Gagić, profesorka na Fakultetu za turizam i ugostiteljstvo kaže da se ćuretina sa mlincima dobro slaže sa barikiranim šardoneom, dok uz prokupac dobro idu jagnjeći kotleti. Nova vinska sorta kao što je morava može se služiti uz kapreze piletinu, probus uz biftek, a sila uz pene sa povrćem.

Snježana Gagić

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018 – Uparivanje hrane i vina je bitno za hranu jer pored vina punog tela (sa mnogo tanina, alkohola i jakih aroma) ukus pojedinih namirnica ostaje neizražen. Ukoliko uparimo oradu sa malim plavcem koji ima 15% alkohola, ukus vina će „preklopiti“ ukus hrane. S druge strane, neka laganija vina, po istoj logici, ostaju neprimećena pored hrane jakih ukusa i kompleksne teksture – objašnjava dr Gagić. Zato se, na primer, pršut slaže sa polusuvim rozeom, jer blaga doza slasti ide uz slanoću pršuta ili mladi fruškogorski rajnski rizling sa prasećim pečenjem jer kiseline presecaju masti. Cezar salata dobro ide sa graševinom jer se kiseline u obrok salatama dobro slažu sa vinom koje je napravljeno od sorte koju karakteriše prijatna osvežavajuća kiselost, dok čokoladni sufle nikako ne ide s graševinom jer usled slatkoće suflea kiseline deluju prenaglašeno.

Promotivne večeri dovode nove goste Za uparivanje vina i hrane potrebni su i znanje, i veština, smatra Miša Relić, vlasnik „Enso“ restorana u kome se često organizuju vinske večeri. On je zadovoljan domaćom vinskom scenom za koju veruje da joj predstoje još

UGOSTITELJSTVO

Miša Relić lepša vremena. – Jedan od favorita naših vinskih večeri je bajadera od prasetine sa crnom tamjanikom. Uparivali smo rskavac (poznatiji kao prokupac) sa raviolima, a prokupac boje Lila sa jagnjećim paveom. Inače, van vinskih večeri, jelovnik u restoranu se smenjuje svakih šest meseci. Kada se formira novi meni, somelije se pozove na konzumaciju i stručnu konsultaciju oko uparivanja vina sa novim jelima i ukusima. Odabrano vino se onda unosi u digitalni meni na tabletima, gde svaki gost ima uvid koje vino najbolje prati koje jelo – kaže Miša Relić.

UGOSTITELJSTVO Uobičajeno je da se počinje od hrane, a da vino dolazi kao pratnja. Međutim, sve je više lokala u kojima hrana prati vino. Miroslav Radojčin direktor Sommelier Academy 7 Stars i osnivač prvog srpskog udruženja somelijea SASM & SERSA kaže da se to moglo očekivati, s obzirom na to da globalno, mnogi gradovi i regioni razvijaju koncept vinskog turizma, a sve je veći broj restorana koje otvaraju profesionalni somelijei. – Zadovoljstvo gosta trebalo bi da bude iznad bilo kog koncepta i pravila lokala. Vinski turizam i gastronomija privlači goste, samo što „ prosečan gost“ često ima strah od ovog koncepta, jer mu nije dovoljno dobro predstavljen i prezentovan, a takođe se plaši i visokih cena, čega kod nas ima, mada u poslednje vreme dosta ređe. Veoma često gost ima i strah od svog neznanja, jer nema dovoljno promotivnih dešavanja u restoranima koja imaju wine & dine menu, kao i pogrešan pristup kolega koji se umesto servisom i prodavanjem, bave predavanjem i na taj način uplaše gosta – smatra Miroslav. U restoranu „Enso“ kažu da su reakcije gostiju na vinske večeri fenomenalne, kritike su pozitivne, ovo su izuzetno posećena dešavanja koja imaju svoje stalne goste. Takođe, dolaze

Miroslav Radojčin

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018 i gosti restorana, nezavisno od gostujuće vinarije, a svaka vinarija ima i svoje pratioce koji dolaze kada se njihova vina uparuju. – Kako je preporuka zadovoljnih gostiju najbolji marketinški alat, stalno nam dolaze i novi gosti koji, na naše zadovoljstvo, najčešće postanu i stalni. Mislim da se u poslednje vreme oseća znatan napredak kod nas, kada je uparivanje hrane i vina u pitanju, ima sve više publike za ovakva dešavanja i mesta koja u redovnoj ponudi imaju uparivanje vina i hrane. Smatram da će ovo interesovanje takođe povećati i broj ljudi koji će želeti da se edukuju i usavršavaju na ovom polju – kaže Miša Relić.

Budućnost u vinskom turizmu i gastronomiji Ovo je uglavnom situacija u Beogradu i Novom Sadu koji imaju najveći broj restorana u kojima rade dobri šefovi kuhinja i školovani somelijei. Osim toga, u Beogradu i Novom Sadu se otvaraju restorani različitih svetskih kuhinja, pa samim tim raste potreba za iskusnim poznavaocima hrane i pića. Miroslav Radojčin veruje da bi i manje razvijene gradove trebalo animirati, kako bi se poboljšao turizam u tim regionima. – Ako nisu deo nekog vinogradarskog regiona, onda sigurno jesu deo neke autentične tradicionalne kuhinje u zavisnosti kog su geografskog položaja. Samim tim će domaći i strani gosti posećivati takve restorane, gradove, regione – smatra Miroslav Radojčin. Na kraju balade, najvažnije je da se gost lepo provede i da izađe zadovoljan. Bilo da je došao da uživa u hrani, bilo u vinu, suština je da mu je užitak važniji od prepoznavanja aromatskog sastava. – Mislim da je za vraćanje gostiju u restoran veoma važno da osoblje ume da preporuči adekvatno vino. Znati da ne znate je važno u svakom segmentu života, a naročito u biznisu. Činjenica je da se prodajom vina stvara ozbiljan profit u restoranu i velika je šteta što dosta ugostitelja ispušta taj novac na dnevnoj

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018

UGOSTITELJSTVO

bazi jer im je žao da ulože u edukaciju zaposlenih. Strahuju šta će biti ako ih edukuju i oni odu, a zapravo bi se zatrebali zapitati koje će posledice biti ako ne ulože u njihovo znanje, a oni ostanu – zaključuje dr Snježana Gagić. Možda je u pitanju pomodarstvo, možda pravo poznavanje ukusa, možda i jedno i drugo. Šta god da je u pitanju, činjenica je da gosti žele sve više i bolje, i od kuvara i od vinara. U Beogradu trenutno rade dva šefa sa Mišlenovom zvezdicom, nekoliko srpskih vinarija pravi oranž vina, a kad su kokteli u pitanju, Srbija ima i svetskog prvaka u spravljanju koktela. I zato, ostavimo sramežljivost ili sujetu, iskoristimo znanje i umeće oko nas i poslušajmo Jovana Jovanovića Zmaja kada kaže: „Bilo jutro, podne veče — vino veli: sad je doba. Jedan pije jer ga znade, drugi pije da ga proba.“. Tekst: Bojana Ilić

KONFERENCIJE

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018

The Plate Conference za profesionalne ugostitelje Ove godine u Beogradu je prvi put organizovana međunarodna konferencija za profesionalne ugostitelje, sa naglaskom na šefove kuhinja i standarde za dobijanje Mišlenovih zvezdica. Renomirani domaći i strani kuvari dva dana su držali predavanja, radionice i kuvali za učesnike konferencije The Plate Conference održana je 19. i 20. oktobra u hotelu Radisson Collection, pod sloganom „Serviramo najbolje znanje za ugostitelje“. Na jednom mestu okupili su se ne samo eminentni svetski i domaći šefovi kuhinja, već i drugi ugostiteljski radnici, proizvođači vina, piva, kuhinjske opreme sve sa ciljem da se razmene iskustva i veštine, predstave najnoviji trendovi i pronađu rešenja za probleme sa kojima se sreću u praksi.

Manje porcije, manje bacanja hrane Tomas A. Gugler, predsednik Svetske asocijacije kuvara (WACS) koja ima više od deset miliona članova iz više od 110 država, govorio je o aktuelnim HACCAP trendovima i glavnim izazovima kad je bacanje hrane u pitanju. Ta

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018 tema se provlačila kroz sva predavanja tokom oba dana konferencije i kuvari su na svojim prezentacijama vodili računa da pokažu kako može da se iskoristi svaki deo biljke i životinje. Hrvoje Zirojević, čuveni hrvatski šef i predavač na visokoj školi u Splitu i na fakultetu u Opatiji održao je master klas na kome je kuvao brodet i pokazao kako mogu da se iskoriste svi delovi ribe, od preostalog brodeta napravio je pihtije, od ostataka škampa kobasice. Takođe je pokazao kako da se iskoriste ostaci tvrdog sira za rendanje (kao što su gran padano ili parmiđano) tako što ih je samleo u blenderu, povezao sa pavlakom i puterom i u aparatu za sladoled napravio sladoled od sira. Kompanija Elektrolux takođe je imala praktičnu prezentaciju svoje opreme na kojoj je češki šef Antonin Bradač pokazao nekoliko recepata tajlandske kuhinje u kojima se iskorišćavaju svi delovi povrća, čak i korica od šargarepe.

Tradicionalna jela – moderna prezentacija Mnogo je bilo reči i o tradicionalnoj kuhinji sa novim načinima prezentacije. U Srbiji, konkretno, kuvari se susreću sa izazovima kao što

KONFERENCIJE je veličina porcije, pa su predavači govorili o tome kako je bolje poslužiti više manjih jela od jednog velikog. Kad su deserti u pitanju, takođe, trendovi se menjaju i danas dobro prolaze kolači iz više komponenata, ali kao rešenje za neke tradicionalne kolače koji ne mogu da se rastave na delove, Alma Rekić gošća iz Slovenije predložila je da se smanji porcija i da se uz komadni kolač sa strane posluži nešto novo, zanimljivo, molekularno.

Ukus jela i zadovoljan gost na prvom mestu Ajk Cimer kulinarski direktor beogradskog hotela Square Nine i dobitnik više nagrada, među njima i Mišlenove zvezdice, savetovao je mlade kuvare da budu strpljivi, jer ovo je maraton i potrebno je mnogo vremena da se od kuvara postane šef. Takođe je istakao da je najvažnije kuvati za gosta, a nagrade će same doći. On je naglasio da je kod hrane uvek najvažniji ukus, jer kad je jelo lepo, visoka su i očekivanja, zato ukus mora da ih ispuni. Na panelu „Michelin Guide – put do zvezda“ bilo je reči o tome šta je sve potrebno da bi neki restoran ili kuvar dobili Mišlenovu zvezdu.

KONFERENCIJE

Gošća iz Italije Anamaria Farina, dugogodišnja konsultantkinja za Michelin Guide objasnila je kako sve u restoranu mora da bude usaglašeno – kvalitet jela, atmosfera, ambijent, da jelo izazove emociju, da gost bude zadovoljan.

Slaganje hrane sa vinom i pivom Vinske kuće „Kovačević“, „Deurić“ i Toplički vinogradi predstavile su se radionicom na kojoj su neka od svojih vina uparili sa određenim zalogajima. Jela postaju sve složenija, prave se od namirnica kojih nema na određenom podneblju, vina takođe postaju sve delikatnijeg ukusa i neophodno je edukovati goste šta se slaže sa čim. Važno je takođe koliko se gost razume u vina, koliko ih je probao i šta mu se dopada. Naravno, budžet mnogima ne dozvoljava da eksperimentišu sa vinima i sa hranom, pa su to sve izazovi sa kojima se susreću naši vinari. Nekadašnji direktor Michelin Guida Fausto Argi, kada je tokom panela o Mišlenovim zvezdicama govorio o vinima, istakao je da nije bitno da li restoran ima tri hiljade etiketa u ponudi,

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018

već je važno da su sva vina iz dobre godine. Što se tiče piva, „Zaječarsko“ je dovelo šefa Dejana Maksimovića Maksa koji je pokazao sa čim sve pivo može da se jede, a da nisu kobasice i rebarca. Isto tako, objasnio je kako na primer lager pivo može da ide uz ribu, ali je zato preslabo za goveđi gulaš uz koji mnogo bolje ide crno pivo. Na konferenciji je bilo reči i o tome šta su najveći izazovi u kuhinji i kako ih rešiti, Vanja Puškar osnivač „Nove Balkanske kuhinje“ i glavni šef restorana „Iris“ držao je predavanje o mogućnostima Balkana da postane nova gastronomska destinacija, Vladimir Veljović vlasnik „Go Sushi“ restorana govorio je o stvaranju brenda, dok je Milan Lekić šef „Radisson Collection“ pričao o rebrendiranju menija. Konferenciju je organizovala kompanija Alzzita uz supervizorsku pomoć Iva Andrića, izvršnog direktora odbora za kulturno nasleđe Svetske asocijacije kuvara i specijalnog savetnika za Balkan. Ovo je bila prva ovakva konferencija kod nas i organizatori se nadaju da će postati i tradicionalna. Tekst: Bojana Ilić

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018

KUVAR U FOKUSU

ALMA REKIÄ&#x2020; pastry chef

KUVAR U FOKUSU

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018

I pored toga što je glavno zanimanje ove atraktivne i uspešne žene, organizacija ugostiteljstva i turizma, Alma Rekić ima zvanje sertifikovane sutkinje, bavi se edukacijom mladih kolega, a tri sezone je bila i član žirija u izuzetno popularnom šou-programu „Master Chef“ Slovenija. Ipak, ono po čemu je poznata u čitavom regionu, a i šire, jeste izrada kolača i torti. Alma, čiji su dometi u poslastičarstvu među najvišima u Evropi, je još kao devojčica znala da će kuhinja biti njeno radno mesto, a kulinarstvo je postala njena prava ljubav na pripravničkoj praksi u tadašnjem najelitnijem Slovenačkom hotelu – Grand hotel Toplice na Bledu. Redakcija „TU“ magazina iskoristila je njeno učešće na nedavno održanoj Plate konferenciji da bi je postavili u naš fokus, gde se, kao što ćete videti i sami, odlično osećala

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018

TU: Zašto baš poslastičarstvo? Da li je to slučajan izbor ili ljubav prema desertima? AR: Poslastičarstvo mi je ušlo u život sasvim slučajno. Bila sam prosto bačena u poslastičaru jer u tom trenutku nije bilo nikoga drugog. Tako sam se mučila sama i učila, samo da se ne obrukam. I eto, mic po mic, počela sam čak i da učestvujem na takmičenjima, pa mi je veoma brzo sve to ušlo u krv. TU: Kako biste predstavili svoju filozofiju u pripremanju poslastica? AR: Moja radna filozofija je sasvim jednostavna. To vam je formula koja se sastoji od strasti, inata, želje i na kraju, načina života. TU: Ko ili šta je najviše uticalo na vaš rad? AR: Mnogo ljudi je uticalo na moj rad kroz čitavu karijeru. Ipak moram da napomenem da je pre ulaska u nacionalni tim Slovenije za moj razvoj najveću zaslugu imala jedna od najboljih slovenačkih poslastičarki i autorka brojnih knjiga o desertima, gospođa Alenka Kodele. TU: Sa kojim sastojcima najviše radite i da li imate omiljeni kolač? AR: Moram da priznam da nemam omiljeni kolač, zato što smatram da je svaka kreacija nešto posebno, ali ako treba da biram najviše volim da radim sa čokoladom.

KUVAR U FOKUSU

TU: Šta misite o tradicionalnim kolačima našeg regiona? AR: Tradicionani kolači u regionu su po meni jako masni, teški, puni oraha, ali ipak i veoma ukusni. Zato bi morali da razmišljamo o tome da zadržimo tradiciju, ali da bar smanjimo količine u porcijama i da stalno radimo na zdravijem načinu izrade. TU: Koji savet bi uputili mladim poslastičarima i kuvarima? AR: Svim mladim kuvarima i poslastičarima moram da kažem da je naš posao težak, ali sa druge strane izuzetan, samo ako znaš šta želiš da napraviš od sebe. U svakom slučaju, treba uložiti puno truda i početi od samih osnova gastronomije. Uvek pitajte druge kako bi stekli što više znanja i ne dozvolite da vam ego odigra ulogu u gastronomiji, jer sam sigurna da to samo šteti. Pored toga stalno se povezujte sa drugim ljudima iz posla i tako ćete izvesno stići na početak jedne divne priče. Tekst: Petar Vušurović

REPORTAŽA

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018

Duša vojvođanske jeseni

Sa promo ture pod ovim nazivom u organizaciji TO Vojvodine, na kojoj su predstavljeni manastiri i vinarije Vršca i Fruške gore, utisak koji nosim nije ukus svakojakih delicija koje smo probali, izvrsnih vina i rakija koje smo popili, već osećaj očuvanja tradicije, izdržljivosti i sposobnosti da se podigneš iz pepela i ponovo počneš da gradiš. Naši manastiri stoje kao simboli nacionalnog otpora, čuvari duhovnog blaga i kolektivnog pamćenja naroda, a u njihovoj senci danas niču vinogradi, etno-sela i kompleksi, i čuvaju tu tradiciju, ali na neki drugačiji, gastronomski način Prvo odlazimo u vinariju „Đorđe“ u Deliblatskoj peščari. Iako je vinarija mlada, vina ovog teroara (posebno bela) imaju naročit karakter. Probamo nagrađivane „Freske“ – belu od pino griđa, crvenu od frankovke i reboa i roze od merloa. U vinariji je, osim vina, moguće uživati u bazenu, sportskim terenima, borovoj šumici, a poseduje i kongresnu salu i smeštaj za oko 15 ljudi. Nastavljamo put kroz neverovatne prizore Deliblatske peščare – peščane dine visine od 30 do 200 metara smenjuju se sa ravnicom, košava nanosi pesak na rastinje i ceo krajolik ima srebrnkast odsjaj od peska. Čini se da će se svakog trenutka, iza sledeće okuke, pojaviti i Panonsko more.

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018

REPORTAŽA

Vršac i okolina Manastir Mesić nalazi se nedaleko od Vršca u banatskoj ravnici. Najverovatnije je nastao početkom 11. veka, ali je tokom godina više puta rušen i obnavljan. Arhitektonski pripada raškoj školi, a njegov izrazito pravoslavni izgled u 18. veku je promenjen, preko vizantijske kupole napravljen je krov, a dodat je i barokni zvonik. Manastir Mesić poseduje čudotvornu ikonu Presvete Bogorodice „Dostojno jest“ iz 1803. koja je inače naslikana po uzoru na čuvenu drevnu ikonu sa Svete Gore. Nastavljamo do nove crkve svetog Teodora banatskim mesnim đakonijama, već i u udobnom ambijentu. Enterijer se sastoji od drvenih klupa, predmeta iz seoskih kuća – ćilima, starih ćupova, ikona, drvenog posuđa, nameštaja… Nastavljamo do Gradskog muzeja u Vršcu koji je najstariji muzej u Vojvodini nastao 1847, zatim do katedrale svetog Gerharda, inače najveće katoličke crkve u Srbiji, idemo dalje do rodne kuće Jovana Sterije Popovića, do Vladičanskog dvora i do Saborne crkve. Veče završavamo u vinariji „Vinik“ koja se nalazi u podrumu stare švapske kuće u centru Vršca, pijemo šardone, roze, merlo i bermet uz specijalitete kao što su pašteta od čvaraka i domaće kobasice. Vršačkog koja se nalazi na bregu sa lepim pogledom na niziju. Teodor Nestorović, kako se zvao svetitelj, bio je vršački episkop i vođa Banatskog ustanka protiv Turaka 1594. godine. Srbi su u boj išli sa barjacima na kojima je bio lik svetog Save i zbog toga je, nakon u krvi ugušenog ustanka, i mučeničke smrti episkopa Teodora, Sinan-paša naredio spaljivanje moštiju svetog Save na Vračaru. Četiri veka kasnije, episkop Teodor proglašen je za sveca, zaštitnika grada Vršca, a na bregu iznad grada podignuta je crkva, kao što je i na Vračaru podignut Hram Svetog Save. Odlazimo u Vršac, prvo da se okrepimo u etno-kući „Dinar“ gde uživamo, ne samo u

REPORTAŽA

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018

Od Kovilja prema Fruškoj Gori Nakon noćenja u hotelu „Srbija“ u Vršcu, put nastavljamo prema manastiru Kovilju koji je, po predanju, osnovao Sveti Sava. Kao i većina srpskih manastira, stradao je više puta, ali je bez obzira na to, danas, posle Dečana, najbrojniji muški manastir u Srbiji. Tridesetak monaha obrađuje imanje, pravi čuveni med, sveće, rakije, a nedavno su sa pivarom „Kabinet“ napravili i pivo, mada ga ne prodaju. Sadašnja crkva manastira Kovilja sagrađena je u 18. veku, a po arhitekturi je mešavina srpskih srednjovekovnih manastira i baroka. U unutrašnjosti crkve u toku je oslikavanje fresaka po pravoslavnim pravilima, u vizantijskom stilu. Put nastavljamo ka Fruškoj gori, našoj maloj Svetoj gori na kojoj je od 35 manastira danas sačuvano 15. Svi manastiri teško su stradali tokom vekova, neki od njih i u NATO bombardovanju. Prvo posećujemo jedan od najznačajnijih manastira u celoj Vojvodini, prelepo Novo Hopovo u kome uvek ima posetilaca i veoma je živo. Manastir je krajem 15. veka podigao vladika Maksim (despot Đorđe Branković, unuk despota Đurađa Brankovića). Novo Hopovo ističe se moštima svetog Teodora Tirona, slikarstvom iz 1608. za koje su bili zaduženi majstori sa Krita, kao i činjenicom da se tu zamonašio

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018 Dositej Obradović. Arhitekturu karakterišu uticaji istočnjačkog nasleđa, i moravske škole, a kube je veliko i naglašeno. Freske su rađene u duhu svetogorske tradicije i predstavljaju redak primer ovakvog slikarstva severno od Save. Ikone na ikonostasu radio je 1776. Teodor Kračun, jedan od najznačajnijih srpskih baroknih slikara, ali je danas malo ikona sačuvano jer je manastir teško stradao tokom Drugog svetskog rata. Nedaleko od Novog Hopova, u Irigu nalazi se vinarija „Kovačević“ i tu odlazimo na ručak i degustaciju vina. Sve je počelo kao porodični posao 2001. godine, da bi danas vinarija dostigla proizvodnju od skoro milion proizvedenih boca godišnje. Mi smo probali sovinjon blan, roze od kabernea i merloa, a uz desert, bermet od rajnskog rizlinga. Nastavljamo prema Vrdniku i posećujemo manastir Ravanicu (Vrdničku) u koju su izbegli monasi iz Ravanice, 1697. doneli mošti svetog kneza Lazara, te odatle ime manastira. Mošti su ležale u kivotu sve do 1989. kad su vraćene u Ravanicu, ali je Vrdniku ostavljen deo moštiju. Ikonostas je iz 1853. i naslikao ga je Dimitrije Avramović, jedan od najčuvenijih predstavnika srpskog klasicizma, inače autor ikonostasa Saborne crkve u Beogradu. Na večeru i noćenje idemo u etno-kompleks „Vrdnička kula“ koji se prostire na tri hektara površine i sastoji se od hotela sa spa i velnes centrom, bungalova, restorana, vinskog podruma, ima čak i malu crkvu i različita igrališta.

REPORTAŽA Sve je izgrađeno od drveta i drugih prirodnih materijala. Poslednjeg dana odlazimo u manastir Malu Remetu, skrivenu u gustom zelenilu, napravljenu od pritesanog kamena u srpskovizantijskom stilu koju je po predanju osnovao još kralj Dragutin. Arhitektonski, Mala Remeta ubraja se u najlepše među fruškogorskim manastirima, a nedavno je, zahvaljujući restituciji, manastirsko sestrinstvo došlo do nekih imanja i bilo u mogućnosti da sagradi konak i pomoćne zgrade. Blizu manastira nalazi se mlada i nagrađivana vinarija „Deurić“. Obilazimo vinariju, podrume, degustacione sale koji su deo njihove Vinske kuće, probamo gevurtctraminer i roze od čistog pino noara. Ostajemo u Maloj Remeti i idemo na ručak u „Fruškogorsku lugarnicu“, kompleks sa restoranom, smeštajnim jedinicama, vinskim podrumom, otvorenom terasom, ograđenim prostorom sa ponijima, bagremovom šumom… Na ovom velikom imanju vladaju potpuni mir i tišina, a u restoranu je moguće probati lokalne specijalitete kao što je gulaš sa mesom divljeg vepra i jelena. Zahvaljujemo se Turističkoj organizaciji Vojvodine, Veselinov Tourism Consultingu, svim našim domaćinima i vodičima u Vršcu i na Fruškoj gori, kao i sveštenstvu Srpske pravoslavne crkve na ovom divnom putovanju. Tekst: Bojana Ilić

Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam

Vinski poljubac iz Vojvodine SMELIM KORACIMA KA TITULI PRESTIŽNE VINSKE REGIJE – Arhimed je rekao dajte mi oslonac i dovoljno dugačku polugu i pomeriću svet. Ali, ipak postoji jedan manje opipljiv predmet, koji je materijalizovan i nije deo metafizike – vinska čaša. Ono što je sadržano u njoj pomeralo je granice ovoga sveta, stvaralo nove ljubavi i nova prijateljstva, nove poslovne prilike – Ivan Đoković, potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za privredu i turizam Regija Vojvodine, kao jedinstvena turistička destinacija, u kojoj živi preko dvadeset različitih nacionalnih zajednica u sprezi, deleći bogatstvo svojih osobenosti, njenu gastronomsku vinsku tradiciju, ujedno promoviše i svoj sveukupan ambijent pogodan za kulturno-edukativni turizam. Kroz razne manifestacije, promoviše se i odnos cene i kvaliteta vina i hrane, usluge te zvukova tipičnih za podneblje čitave pokrajine. Posetiocima se pruža šansa da, novim konceptima pristupa tržištu kako domaćem tako i stranom, upoznaju širok spektar ukusa i mirisa, koji su spoj kultura, tradicija i nacionalnosti koje žive u Vojvodini. Prema rejonizaciji vinogradarskih geografskih proizvodnih područja Srbije, postoji čak 15 vinogorja na teritoriji Vojvodine, a najveće je Fruškogorsko. Svako od ovih vinogorja ima neku specifičnost u smislu lokacije, položaja vinograda, mikro-klimatskih faktora i nezaobi-

laznog zemljišta, odnosno teroara, koje bitno utiče na ukus i kvalitet grožđa, a kasnije i vina. Velikim spektrom manifestacija koje se održavaju na teritoriji Vojvodine ili Srbije, regiona i sveta na kojima AAP Vojvodina učestvuje, želi se upoznati javnost sa svim navedenim specifičnostima te da se ukaže na posebnost vina Vojvodine, koja su drugačija od vina iz drugih regiona. Pokrajinska administracija doprinosi profesionalizaciji manifestacija kroz kontinuirano usmeravanje finansijskih sredstava u organizovanje i promociju manifestacija, zatim ulaganjem u infrastrukturu u mestima gde se one održavaju te finansiranjem edukacija organizatora. Takođe, u svih sedam vinskih rejona Vojvodine obnavljanje starih i podizanje novih vinograda i formiranje više stotina vinarija, stvara u finalu tržišnu ponudu domaćih kvalitetnih vina i vina vrhunskog kvaliteta s kontrolisanim geografskim poreklom, pretežno bele vinske sorte.

Privrednim poljoprivrednim i vinskim manifestacijama u Vojvodini, savremenim i urbanim vinskim događajima, privlači se javnost kojoj se ukazuje na turističke potencijale, posebno vinskog turizma, što stavlja Vojvodinu na vinsku kartu Evrope i sveta. – Evidentno je da su vinarstvo i vinogradarstvo u Srbiji i AP Vojvodini za nepune dve decenije zauzeli značajno mesto na svetskoj vinskoj mapi, što potvrđuju zlatni i srebrne medalje sa sajmova u Londonu, Beču i sa drugih prestižnih takmičenja. U našoj zemlji, pogotovo u Vojvodini, to je atraktivan mehanizam koji bi trebalo da se multiplicira na celo društvo i privredu, na stare umetničke zanate, na tradicionalne proizvođače hrane, gastronomiju, ugostiteljstvo i turizam uopšte. Vinarstvo i vinski turizam, svakako diže ukupni kulturološki milje društva i zajednice. Zahvaljujući vinu nastajala su velika književna i umetnička dela, zaključivao se mir, okončavali se ratovi – Ivan Đoković. Kampanja Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam, kao operacionalizacija strateških razvojnih dokumenata, kroz najkonkretnije afirmativne i podsticajne mere, u sinergiji sa preduzimljivim i inventivnim vojvođanskim vinogradarima i vinarima, vodi ka renesansi ove važne privredne, poljoprivredne i turističke grane, koje u Vojvodini imaju kontinuitet od

Ivan Đoković Rimskog Carstva, preko doba Marije Terezije, sve do proizvodno-prerađivačkih kombinata iz ere socijalizma i današnjih dana. Od ukupnih sredstava u 2018. godini namenjenim međunarodnim i domaćim manifestacijama, u iznosu od 60 miliona dinara, Sekretarijat je za razvoj, unapređenje i negovanje tradicije i kontinuite-

ta vinskih manifestacija u Vojvodini dodelio 3,3 miliona. Prethodne godine, taj iznos je bio 4,1 milion, a u toku 2016. godine, dodeljeno je milion dinara za vinske manifestacije. Pokazalo se, takođe, da je tradicionalni model prezentacije vinarstva ujedno i najefektniji. Brojne manifestacije posvećene vinu, običajima u vezi sa gajenjem grožđa, njegovoj berbi i na kraju promociji finalnih proizvoda – vina, bilo da je to Berba grožđa u Sremskim Karlovcima i Vršcu, Palićke vinske svečanosti, Dani mladog Portugizera, novosadski Interfest, manifestacije manjeg obima kojima se obeležava berba grožđa u svakom mestu gde je vinogradarstvo zastupljeno, manifestacije koje proslavljaju dan Svetog Trifuna, zaštitnika vinogradara ili novije manifestacije poput Sa-

lona vina, koji predstavlja organizovani nastup proivođača vina sa Fruške gore i njihovu zajedničku promociju, kao i Palićki vinski maraton, jedinstvena festivalsko-sportsko-hedonistička manifestacija na teritoriji APV, koja se ove godine drugi put održala na Paliću, ne zaostaju za vinskim manifestacija koje reprezentuju najznačajnije svetske vinske regije. Nosioci proizvodnje su male i srednje vinarije, čiji se broj poslednjih godina ubrzano povećava. Ohrabruje činjenica da mnoge vinarije, pored vinograda i savremenih podruma, poseduju i prostorije za degustaciju i prodaju vina, a u okviru vinskih podruma sve je više restorana i, poslednjih godina, smeštajnih kapaciteta. Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam ove godine je posebno izdvojio sredstva namenjena privrednim subjektima sa ciljem podizanja nivoa kvaliteta objekata za degustaciju, podstičući na taj način konkurentnost vinskog i gastronomoskog turizma, proboj naših vinara na nova tržišta te produženje boravka i potrošnje turista u AP Vojvodini. Kroz povećanje prihoda privredno-vinarskih firmi, stvaraju se prilike za nova radna mesta, te porast poreskih prihoda i naknada. Polazeći od sinergijskog efekta poljoprivrede i turizma u kontinentalnim regijama kao što je Vojvodina, svestan značaja povezanog brendiranja ova dva segmenta, uvođenja regionalnih oznaka kvaliteta i zaštite ključnih prehrambenih proizvoda te uspostavljanja sistema kontrole i oznaka kvaliteta u prehrani i turizmu, naš Sekretarijat kombinuje strateške mere usmerene prema višem nivou kvaliteta. Pored toga, trenutno smo posvećeni projektu od izuzetne važnosti za vinski turizam u Vojvodini, tačnije intenziviran je rad na izradi vinske karte Vojvodine – kataloga vinarija i njihovih proizvoda sa akcentom na autohtone sorte i nagrađivana vina. Realizacija ovog projekta u analognom i digitalnom formatu obuhvatiće tri vinogorja Vojvodine: Subotičko, Fruškogorsko i Vršačko sa Deliblatskom peščarom.

Foto: Turistička organizacija grada Novog Sada 76

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018

VINARIJA

Vinarija „Yotta“, Šljivovo Dugi niz godina se, po opštoj oceni, proizvodnja kvalitetnog vina u Srbiji valjala u vinskom mulju prosečnosti. Taj tužni čin je bio posebno mučan za gledanje, a još više za konzumiranje, u vinorodnim regijama poput Aleksandrovačke Župe gde je Bog prosto „nacrtao“ ljudima kako napraviti dobro vino. Na svu sreću došlo je vreme, kada je sve više onih koji su shvatili šta treba da se nađe u vinskoj boci čija spoljašnjost, a naročito unutrašnjost, usrećuje i najprobirljivijeg vinoljupca. Upravo to promišljanje otelotvoreno u buteljki vina, je ono što je vinariju „Yotta“ iz Šljivova za kratko vreme pozicioniralo tako visoko na ovdašnjoj vinskoj sceni. Kontinuirani rad, poboljšanje znanja, promocije i kvaliteta, uz izdašne darove majčice prirode učinili su da ova relativno mala župska vinarija najavi velike domete. O svemu tome pomalo, a najviše o vinu, razgovarali smo sa Đorđem Jotićem, vlasnikom vinarije „Yotta“ TU: Otkud želja za proizvodnjom vina i koja je bila vaša prva godina u boci? ĐJ: Kada ste rodom iz Župe Aleksandrovačke, onda vam je želja za proizvodnjom vina duboko genetski zapisana. Hoću da kažem, ako takvo pitanje postavite bilo kom čoveku iz Župe, pogledaće vas čudno, jednako kao da ste ga pitali kako je došao na svet. Međutim, pošto se pitanje verovatno odnosi na profesionalni pristup proizvodnji vina, onda je situacija drugačija. Želja za proizvodnjom pravog vrhunskog vina se dugo u meni kuvala i u materijalizaciju ideje smo ušli 2015. godine. Iz te godine su i prve boce vinarije „Yotta“.

Đorđe Jotić

VINARIJA TU: U kom delu Župe se nalaze vinogradi vinarije „Yotta“ i koja im je površina? ĐJ: Vinarija „Yotta“ se nalazi u selu Šljivovo, gde porodica Jotić decenijama unazad pravi vina. Namerno ne pominjem vekove, pošto grožđe gajimo otkako znamo za sebe, ali se vino tada pravilo shodno vremenu, odnosno, isključivo za sebe i svoje potrebe, a bez nekih većih poslovnih ambicija. Tek odnedavno, pod brendom „Yotta“, imamo želju da nađemo svoje mesto u društvu najkvalitetnijih vinarija u zemlji. Dakle, za kvalitet našeg vina iz Šljivova nema granica. Realne granice se tiču samo kvantiteta, pošto smo limitirani količinom grožđa, a vino pravimo isključivo od svog, kao i grožđa koje uz našu pomoć neguje nekoliko kuća naše familije. Ako sve to saberemo, možemo reći da je reč o površinama između dva i po i tri hektara. To nam je u ovoj fazi razvoja vinarije sasvim dovoljno. TU: Osim prokupca po kojem ste prepoznatljivi, koliko pažnje poklanjate ostalim sortama i koja sve vina nastaju u vašem podrumu? ĐJ: Prokupac je svetinja i uz tamjaniku jedna od osnovnih metafora za Župu. Stogodišnji vinogradi u kojima već imate prirodnu redukciju roda su pravo blago. Ako se prema blagu

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018 odnosite kako blago i zaslužuje, onda je uspeh gotovo zagarantovan. Stoga, u „Yotta paleti“, „Prokupac“ je imao, ima i imaće – poseban status. Pored vina od prokupca, proizvodimo i „Grizling“ (komercijalno ime, inače kombinacija sinonima: italijanski rizling i grašac beli). „Grizling“ je od svog nastanka iskazivao poseban karakter sa naglašenim tercijarnim aromama, što je odlika zrelih, odležalih vina. Najnovija berba (2017) je, ipak, malo drugačija, sa izraženom voćnošću i nepokolebljivim kiselinama. Tu je, naravno i „Yotta Cabernet Sauvignon“. Vino od dominantne internacionalne crne sorte, omiljene i nesporne. „Yotta Cabernet Sauvignon“ je na neki način i poredbeno vino u međunarodnom smislu. Znate, da bi neko mogao realno da proceni vaš rad, najlakše je da to učini kroz poznatu sortu. Mi smo prezadovoljni i vrlo podložni komparacijama. Poslednje vino iz naše palete je „Hysteresis“, tamjanika rađena sur lie metodom, u baricima od srpskog hrasta. Ovo vino se tek nedavno pojavilo i izazvalo ogromnu pažnju. Naravno, niko ne može da garantuje kako ćemo tu i stati, pošto postoje još neka iznenađenja u podrumu, koja čekaju svoj red. TU: Kakva je vaša vinska filozofija?

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018

VINARIJA

ĐJ: Naša vinska filozofija neće trpeti fundamentalne promene čak i sa neminovnim povećanjem proizvodnje jednog dana. Cilj nam je da proizvodimo vino od koga se teško odvajamo. „Yotta“ vina kod sebe trenutno imaju samo ljudi koji znaju šta imaju. Garantujemo da nijedno naše vino nikada neće otići nekome na poklon kao rezultat agresivne reklame. Kada proizvodite manje serije (do 10.000 boca godišnje), onda je filozofija jednostavna: Napraviti što bolje, sjajno spakovati (jako smo ponosni na kompletan vizuelni identitet brenda), te pustiti da ta i takva vina nađu „svoje ljude“. Ako radite pošteno i od srca, tih ljudi će uvek biti dovoljno. TU: Koliko vina vinarija „Yotta“ proizvodi godišnje? ĐJ: Pa to sad zavisi od godine. Proizvodnja je započela 2015. godine sa svega 2500 boca crvenih vina. Sledeće godine je to duplirano, gde je premijerno participirao i „Grizling“ sa 1200 boca. U 2017. već pričamo o 15.000 boca, gde se našao i „Hysteresis“ (1000 boca). TU: Ko je zadužen za rad u podrumu? ĐJ: Za podrum i sve oko podruma je glavno i odgovorno lice Ljuba Jotić, čovek bez koga bi sve ovo bilo nemoguće postići. Preduslov svih uslova za postojanje jednog brenda jeste sam proizvod, a on nastaje prevashodno u vinogradu, a zatim i u podrumu. Sve to u svojim rukama drži Ljuba Jotić, naravno, uz pomoć saradnika i tehnologa, Milana Aleksića. TU: Kakva je po vama budućnost srpskog vinarstva? ĐJ: Ako nešto u ovoj zemlji ima izuzetnu perspektivu i svetlu budućnost, onda je to vinarstvo. Pod dejstvom brutalne industrijalizacije, dugo smo kao vinska zemlja bili u zapećku. Poslednja decenija je period potpune renesanse srpskog vina i ono najbolje će tek doći. Za početak, obratite pažnju na vina iz 2017. godine. Kada ih probate, sve će vam biti jasno... Biće nam potrebne još dve tri odlične godine u sledećih pet i cenim da ćemo postati nezaobilazni faktor na svim relevantnim svetskim takmičenjima i manifestacijama. Vinarija „Yotta“ će svakako, u okviru svojih moći davati doprinos. Tekst: Petar Vušurović

PIVO „PIVZDARIJA“ PIVARA

TU MAGAZIN SEPTEMBAR 2018

Krigla „Crvenog bana“ u čast Vuka Karadžića Pivara „Pivzdarija“ je nastala 2015. u Beogradu, na Zvezdari. Kao i većina proizvođača kraft piva kod nas, i ovde je sve počelo kad je osnivač Petar Vukićević prvo kuvao i isprobavao recepte koje je konzumirao s društvom. Kada je došao do dobrog proizvoda, počeo je da razmišlja da ga usmeri u komercijalne svrhe. Prvo je uslužno kuvao u Valjevu, dok nije adaptirao prostor sa boljom opremom većeg kapaciteta. Nakon toga, piva zanimljivih imena („Pivonirka“, „Života“, „Crni Petar“, „Crven Ban“...) našla su svoj put do obožavalaca Na ideju o bavljenju ovim poslom Petar Vukićević je došao dok je živeo u Londonu. Tamo se pivo ne kupuje u marketima već se pije u lokalnoj mini-pivari ili pabu u kome se toče kraft piva napravljena u neposrednoj blizini, sveža, nepasterizovana, nefiltrirana. TU: Odakle ime za pivaru? PV: Ime brenda „Pivzdarija“ i imena samih piva nastali su bez preterane tenzije i mozganja oko toga. Jednostavno smo jedne večeri u opuštenoj atmosferi ispijanja piva došli do tih imena. Bilo je bitno samo da su srpska i ako je moguće na ćirilici. Ime Pivzdarija je spomenuo drug Milan, koji se bavi internet dizajnom, nama se svidelo i u roku od pet minuta smo došli i do ostalih imena piva.

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018 TU: Kako smišljate ukuse? PV: Ukuse pivare „Pivzdarija“ smišljam u saradnji sa pivarama koje poznajem iz Engleske, usavršavam ih sa mladim tehnologom Aleksom iz Novog Sada, a ispravnost piva kontroliše iskusni tehnolog Vasa. Neke od recepata smo napravili Aleksa i ja, neke smo dobili od prijateljskih pivnica iz inostranstva čije nam se pivo sviđa, pa su nam dali recept. Naravno, prilagođavamo recepte, jer ne može iz prve da ispadne od piva ono što očekujemo, procenat alkohola, punoća ukusa, boja, i tako dalje. TU: Koje vrste piva imate trenutno u ponudi? PV: Trenutno proizvodimo pet vrsta piva: „Crven Ban“ – amber ale, nastao u čast Vuka Karadžića koji je tokom rada na svom životnom delu skupljao i razne „bezobrazne“ narodne pesme i uzrečice, koje su tek mnogo kasnije objavljene. Ovo zanimljivo crveno pivo prodornog mirisa na hmelj i istančano sladnog ukusa, dobili smo od karamelnih sladova. Iako ima prosečnu količinu alkohola te se može piti samostalno, odličan je dodatak

PIVO

Petar Vukićević jelima, pogotovo onim začinjenim. „Crni Petar“ – porter, jako pivo, robusno, punog tela i mirisno. Da bismo postigli ovo, nismo koristili ni boje, ni pojačivače ukusa, već samo prirodne sastojke vrhunskog kvaliteta, jedan jako smeo odnos svetlog i crnog slada, kao i dobar evropski hmelj. U ukusu je na početku veoma izražena pržena nota slična kafi koja se zatim gubi u obilju voćnih i travnatih aroma od hmelja i kvasca, sve zapakovano u crnu tečnost ispod jake braonkaste pene. „Života“ – pšenično pivo proizvedeno od skladne kombinacije sladova i hmelja, izuzetno laganog tela i prijatnog mirisa, dok mu kvasac gornjeg vrenja daje blagi voćni šmek. Pošto je pivo nefiltrirano i nepasterizovano, trudimo se da ga služimo što svežije, kako bi ljudi uživali u svim čarima ovog uistinu živog piva. „Pivonirka“ – american pale ale, sa cascade hmeljom koji pivu daje blage začinske, cvetne i citrusne arome i ukuse. Prijatne je gorčine i umerene količine alkohola. India Pale Ale (koji još uvek nema ime) je intenzivne gorčine i još intenzivnijeg mirisa i

PIVO ukusa. Kombinacija četiri vrste slada i četiri vrste hmelja. Jako robusno pivo za ljubitelje kraft piva i prave pivopije. TU: Gde vaše pivo može da se popije? PV: Naši kupci su uglavnom prijatelji za čije ugostiteljske objekte napravimo nešto po njihovom ukusu i dodamo jedan od naših postojećih proizvoda. Kontaktiraju nas i ljudi putem interneta i po preporuci kako bi kupili manje količine za svoje proslave, probanja više vrsti piva i slično. Za ovaj internet marketing su delimično zaslužni i moji drugovi Kraft Lokatori koji se trude da svima objasne šta je kraft pivo i gde ga ljudi mogu naći, kao i Marko koji mi je napravio sajt i pomogao oko internet prodaje. Takođe nas kontaktiraju i vlasnici ugostiteljskih objekata koji žele da imaju kraft pivo u svojim lokalima. Uglavnom su nam mušterije iz Beograda, ali dobijamo i pozive iz unutrašnjosti koja polako upoznaje i prihvata kraft svet. TU: Imate i svoju pivnicu? PV: Imamo pivnicu u Beogradu, u ulici Topličin venac 9, u kojoj služimo sva piva koja „Pivzdarija“ proizvodi. Pivnicu nisam otvorio sam, nego sam ušao u suvlasništvo sa čovekom koji je već držao istu. Sarađivali smo tako što je on uzimao naše pivo te je nakon nekog vremena ponudio i ovakvu saradnju, što je meni odgovaralo.

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018

TU: Da li smatrate da bi proizvođači piva trebalo da imaju svoj pab, pivnicu ili makar tap room? PV: Mišljenja sam da proizvođač piva treba prvo da napravi dobar proizvod, jer smo mi prvenstveno proizvođači, a ne ugostitelji, kasnije kao pečat našeg rada dolazi na red i ugostiteljski objekat, jer smatram da na taj način može da se dodatno izreklamira proizvod i promoviše na način koji mi želimo. Takođe možemo mušterijama koje zanima da objasnimo razliku između industrijskog i zanatskog piva. TU: Kakvi su vam dalji planovi? PV: Što se tiče daljih planova radićemo kako smo i počeli, isključivo bazirajući se na odličnom pivu i dobrom druženju, laganom širenju i usavršavanju proizvodnje, a ostalo će doći samo. Kada je reč o pivnici, zbog konkretne lokacije i strukture poslovno-stambenih objekata nisam u mogućnosti da sprovedem koncept svojih ideja. Iz tog razloga razmišljam o novom mestu gde će biti spoj dnevnih i noćnih varijanti. Ideja je da bude dobre hrane i dosta dobrog piva, ne samo mog, već i sijaset drugih iz drugih kraft pivara jer smatram da su i njihova piva dobra, a u večernjim satima rok, džez svirke i druženja do sitnih sati. Spojili bismo sve što znamo o pravljenju dobrog piva i uparivanja s dobrom hranom, da naši verni pratioci nastave da se druže s nama. Tekst: Bojana Ilić

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018

PROMOCIJE

DANI ADE BOJANE U RESTORANU „SENT ANDREA“ Tokom ovog jedinstvenog festivala, koji traje od 16. novembra do 16. decembra, sa zemunske obale Dunava širiće se morska atmosfera, a goste će grejati čuvena riblja čorba napravljena po dobro čuvanom receptu kulinarskih majstora sa Ade Bojane. Svakog dana na trpezu restorana „Sent Andrea“ stizaće sveži ulovi lokalnih ribara sa ušća ove reke u Jadransko more, koje će na tradicionalan način pripremati šefovi kuhinje ovog restorana i njihove kolege iz „Ćićkove čarde“. Iskoristite jedinstvenu priliku da uživate u svežim ulovima ribara sa ušća reke Bojane u Jadransko more. Pored najcenjenijih morskih riba i plodova mora na trpezi restorana Sent Andrea naći će se i brodet od jegulje, ulcinjske skakavice, lice, luc, gof…

SITROEN KOMERCIJALNA VOZILA – SUBVENCIONISANI LIZING I POPUSTI DO 3.500 EVRA U ponudi svim pravnim licima ove jeseni našli su se najtraženiji modeli dostavnih vozila, furgoni Berlingo, Jumpy i Jumper. Izvanredni Sitroen pomoćnici u svakodnevnom poslu sada imaju sjajne akcijske cene sa popustima do čak 3.500 evra! Uz to dostupna je i nabavka preko akcijskog subvencionisanog lizinga sa kamatom od svega 1,95%. „Sitroen berlingo” ima prostran tovarni prostor od 3,3 m3, do 850 kg opterećenja i 1,8 m korisne dužine, a može da primi dve europalete. Kabina se može prilagođavati i tako omogućiti transport tereta do tri metra dužine uz tri osobe koje mogu da sednu napred. Smatra se najpraktičnijim i najokretnijim gradskim dostavnim vozilom. „Sitroen džampi“ ima nosivost do 1200 kg, a korisna zapremina tovarnog prostora može biti do 7 m3. U ponudi su tri dužine i bogat izbor novih tehnologija kao što su sistem za bolju vidljivost prilikom manevrisanja, 3D navigacija kojom se upravlja glasovnim prepoznavanjem, prepoznavanje saobraćajnih znakova i upozorenja ili sistem koji nadzire vozačevo ponašanje. „Sitroen džamper“ odlikuje vozačka kabina zvučno izolovana i prilagođena profesionalnim potrebama, elektronska asistencija pri parkiranju sa prednjim i zadnjim senzorima kao i čitav spektar dodatne opreme. Dostupan je u četiri različite varijante sa običnom ili duplom kabinom. Korisna zapremina tovarnog prostora se kreće do 17m3 zavisno od varijante.

NA TESTU „TU“ MAGAZINA NOVI „NISAN KASKAI“

Novi i još moćniji krosover

Zapremina motora 1.6 dCi Snaga motora 130 KS Ubrzanje 11 sekundi Maksimalna brzina 170 km/h Potrošnja 5,7-7 l

Nisanov model „kaskai“ donosi svežinu i dinamičnost, otmen je, snažan, ekonomičan i pre svega siguran „Nisan kaskai“, nove generacije, na testu redakcije „TU“ magazina prošao je sa najvišim ocenama. Čim smo seli u njega i okrenuli ključ sve nam se samo reklo. Odličan je na svim poljima, i to kako u gradskoj vožnji tako i van asfalta. Moderan je, deluje prostrano i veoma pregledno. Kombinujući zaobljene linije na prednjem delu karoserije i ravne linije na bočnom i zadnjem delu vozila, proizvođač je uspeo da stvori atraktivno vozilo koje u isto vreme krase elegancija i snaga terenca. Ovog gorostasa testirali smo u verziji 1.6 dCi sa motorom snage od 130 KS.

Veliki komfor

Njegove glavne karakteristike su snaga, dinamičnost i elegancija. Aerodinamičan prednji deo vozila, atraktivna prednja maska i fluidne linije pokazuju novi pravac Nisana. Moćnim izgledom i zadivljujućim komforom, ovaj korsover će svojom snagom oduševiti i najzahtevnije vozače. Linija krova je istaknuta snažnim i jedinstvenim stranicama. Donosi premium

poboljšanja koja će mu pomoći da zadrži status vodećeg krosovera. Proteže se na odličnih 4,39 metara, širok je 1,8, u visinu ide do 1,59, dok međuosovinski razmak iznosi 2,64 metara. Zadnja vrata su široka, a inače i vrlo praktična. Zapremina prtljažnika iznosi 430 litara, a kada se zadnja klupa preklopi dobija se dobrih 860 litara.

Do stotke za 11 sekundi

Njegove performanse oduševljavaju na svaki gas, pa tako do stotke sa novim Nisanovim modelom stižemo za samo 11 sekundi, a mak-

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018

AUTOMOBILI TU

simalnu brzinu na cajgeru isterujemo na 170 km/h. U gradskim uslovima vožnje ovaj lepotan je potrošio sedam litara dizela, a na otvorenom putu do 120 km/h iz rezervoara je isterao svega 5,7 litara. Provereni šestostepeni manuelni menjač odlično je upakovan i sa naše strane dobija najvišu moguću ocenu. Pogon na svim točkovima, van asfalta pokazuje gde se nalazi ovaj model. U svakom trenutku i na bilo kojoj neravnoj podlozi, isčupaće vas za sekund i pokazati narav „besnog“ terenca.

Predaje se vozaču

Unutrašnjost pleni i jednostavno se predaje vozaču. Njegova kabina je dizajnirana tako da obezbedi veliki prostor za noge i glave putnika. Komforan je za pet odraslih osoba. Instrument tabla je fino izvajana, kompaktna i pregledna. Bilo da sedite napred ili pozadi sedišta su izuzetno udobna kako na dužim tako i na kraćim relacijama. Veliki detalji primetni su i na instrument tabli, gde su svi uređeni maksimalno precizno i kvalitetno. Ovaj četvorotočkaš ima dobar pregled kod vozača i veoma laku kontrolnu tablu, koja sve važne informacije vozaču daje u njegovom vidnom polju, a tehnološka oprema postavlja nove standarde u bezbednosti vožnje. Brojne pregrade za odlaganje stvari nadograđuje izvrsna ergonomija. Zahvaljujući poboljšanom rasporedu komandi, materijalima visokog kvaliteta i naprednoj tehnologiji, ovaj četvorotočkaš ostaje sigurno jedan od najpoželjnijih automobila u svom segmentu. Panoramski stakleni krov vozilu daje poseban efekat svetlosti.

Snažan i bezbedan na terenu

Za idealan položaj vozača tu su progresivni servo upravljač i sedišta sa potporom u lumbalnom delu. U „kaskaiju“ je dostupan i sistem za upozorenje na nadolazeći saobraćaj koji smanjuje opasnost od sudara pri malim brzinama prilikom izlaska sa parking mesta unazad. U sistemu bezbednosti nalazi se sistem od direktnog sudara koji samostalno koči, upozorenje za premor vozača, prepoznavanje saobraćajnih

znakova, upozorenje o napuštanju saobraćajne trake, nadgledanje mrtvog ugla. Za razliku od prethodnog modela, promene kod ovog novajlije uključuju potpuno novi dizajn prednjeg kraja koji sad krasi najnovija verzija prednje maske V-motion. Novi su i prednji branik, poklopac motora, prednja svetla. Redizajnom prednjih svetala dodatno je pojačan premijum utisak, a prilagodljivi svetlosni snop poboljšava vidljivost noću. Motiv zadnjih svetala u obliku bumeranga prepoznatljiv na prvi pogled, sada se proteže čitavim svetlosnim sklopom i uključuje sočivo modernog 3D efekta koja će dodatno istaknuti svetlosni potpis. Promene na vešanju, amortizerima i upravljačkom sistemu rezultirale su još prefinjenijim doživljajem vožnje.. Tekst i foto: Dragan Stanimirović

AKTUELNOSTI

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018

POVODOM 200 GODINA OD PRVOG IZDANJA VUKOVOG „RIJEČNIKA“

MONODRAMA

Moj otac Vuk Karadžić U autentičnom ambijentu Muzeja Vuka i Dositeja, dva puta mesečno se održava multimedijalni program „Moj otac Vuk Karadžić“, osmišljen povodom obeležavanja značajnog jubileja Među brojnim kulturnim dešavanjima u narednom periodu, izdvaja se monodrama koja pripoveda emotivnu biografsku priču o životu porodice Vuka Stefanovića Karadžića. Program se izvodi u Muzeju Vuka i Dositeja jednom od najstarijih beogradskih zdanja i nekadašnjem sedištu Velike škole, prve srpske prosvetne ustanove namenjene višem obrazovanju koju je osnovao Dositej Obradović, a Vuk Stefanović Karadžić bio đak prve generacije. Sentimentalnu životnu ispovest Vukove ćerke pripoveda glumica Ljiljana Jakšić u ulozi Mine Karadžić, koja posetioce upoznaje sa zanimljivostima iz privatnog života, porodičnim teškoćama i nemaštini u kojima je njen otac stvarao i o najznačajnijim događajima i ličnostima koje su ga okruživale. Na uzbudljiv način ona oživljava lik znamenitog oca, događaje i ličnosti koji su obeležili njenu porodicu ali i čitavu epohu. Izvođenje

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018

AKTUELNOSTI

je upotpunjeno prikazivanjem dokumentarnog materijala, porodičnih fotografija i taktovima starogradskih muzičkih numera, a savremeni audio-vizelni efekti oživljavaju prostor starog zdanja. Po završetku programa, posetioci imaju prilike da obiđu stalnu muzejsku postavku i pogledaju Vukove i Minine lične predmete, porodično stablo i fotografije porodice Karadžić. Ulaznice se mogu kupiti u Muzeju Vuka i Dositeja i Turističko informativnom centru TOB-a. Program realizuju Muzej Vuka i Dositeja, Narodni muzej u Beogradu i Udruženje „Kulturnet“ zahvaljujući sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. U promociji programa učestvuju Narodni muzej i Turistička organizacija Beograda.

Tekst: Jelena Stanković

KULTURNI TURIZAM

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018

U umetnikovom gospodskom ateljeu BEOGRAD, MUZEJ PAJE JOVANOVIĆA, KRALJA MILANA 21, 4. SPRAT Preko puta Beograđanke, u ulici Kralja Milana 21, postoje jedna vrata na kojima je neugledna tabla sa natpisom: Muzej Paje Jovanovića. Na interfonu jednostavno piše „muzej“. Starinski ulaz i još stariji lift vode na četvrti sprat zgrade u centru Beograda. Ali iza ulaznih vrata stana, krije se magični svet ateljea iz Beča Kao u nekom drugom svetu, bez saobraćajne gradske buke, bez neusaglašenih izloga, boja, fasada, bez pekara, kladionica, banaka, u ateljeu Paje Jovanovića sve je kao i na njegovim slikama – lepo, doterano, usklađeno, odmereno, otmeno. Prava oaza dobrog ukusa.

Dug i plodan životni i radni vek Pavle Paja Jovanović rođen je u Vršcu 1859, a već kao tinejdžer imao je svoju prvu porudžbinu za crkvu. Završio je Akademiju u Beču i u ranim dvadesetim godinama počeo da slika i prodaje platna sa „etno“ motivima, sa Balkana, iz Gruzije, Severne Afrike. Obilazio je sve te krajeve, video ih i doživeo svojim očima, zbog čega su te živopisne slike bile izuzetno popularne u zemlji i širom

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018

KULTURNI TURIZAM

Evrope. Kasnije, od kraja 19. veka počeo je da slika istorijske kompozicije, naročito iz srpske istorije, kao i ikonostase za crkve. Već kao stariji slikar slavu stiče i kao evropski portretista, a pred štafelajem su mu stajali kraljevi i kraljice, aristokrate i buržoazija cele Evrope, čak je doživeo da portretiše i Tita. Umro je sa 98 godina u Beču, 1957, a urna je, po njegovoj želji, preneta u Beograd gde je sahranjen u Aleji zaslužnih građana. Tokom svog dugog životnog i radnog veka naslikao je više od 1100 slika. U stvari, to su slike kojima se do sada ušlo u trag, a veruje se da ih ima još. Slikao je skoro do kraja života, ali ga je izdao vid, ili, kako je to sam rekao: „Glava bi htela, ruka bi mogla, ali oči ne daju.“

Bečki atelje u Beogradu Paja Jovanović imao je svoj atelje u Beču koji je na žalost stradao u Drugom svetskom ratu. Ipak, ono što je uspelo da se sačuva, Jovanović je poklonio gradu Beogradu. Njegova prvobitna zamisao bila je da napravi atelje u Beogradu koji bi koristio za života, a nakon njegove smrti bi bio dostupan mladim slikarima. Međutim, zbog izbijanja Drugog svetskog rata, nije uspeo da sprovede tu svoju ideju u delo. Zato je 1950. svoju zaostavštinu poklonio Muzeju grada Beo-

grada da u legatu bude rekonstruisan njegov bečki atelje koji bi, po njegovim rečima, bio: „... jedan živopisni atelje majstora slikara, dosta zanimljiv da privuče gledaoca, da ga zainteresuje i poduči o načinu rada i delima slikara.“ I muzej upravo izgleda tako kako ga je Jovanović opisao – istorijski i umetnički poučan, zanimljiv, bajkovit. Iako se vidi da je slikar posedovao veoma luksuzan nameštaj, ipak u četiri prostorije stana vlada domaća, intimna atmosfera.

KULTURNI TURIZAM

Izložba „Pogled izbliza“ Povodom 115 godina od osnivanja Muzeja grada Beograda u Muzeju Paje Jovanovića otvorena je u oktobru izložba umetnikovih alatki, rekvizita, skica, štafelaja i svega ostalog što je činilo njegov atelje. U prvoj prostoriji izložene su originalne Jovanovićeve palete na kojima je mešao boje, kao i

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018

slika „Umetnik i model“ iz 1903. na kojoj se vidi kako je sve to izgledalo dok je stvarao. Takođe su izloženi i manji formati slika koje su mu služile kao priprema za dalje, monumentalne kompozicije. Paja Jovanović se držao pravila koja je naučio još kod svojih profesora sa Akademije u Beču da se za svako platno detaljno priprema velikim brojem skica. Nekoliko ovakvih crteža izloženo je u muzeju kako bi posetioci bili u prilici da prate proces stvaranja umetničkog dela, što je bila Jovanovićeva želja. U drugoj prostoriji ispoštovana je još jedna njegova želja: „I oružje da metnemo, da bude kao što je nekad bilo.“ Ovo oružje je on koristio kao rekvizite za junačke istorijske kompozicije. Bio je strasni kolekcionar i posedovao je veliki broj kubura, sablji, štitova, šlemova i bodeža. Neki od izloženih predmeta mogu se videti na Jovanovićevim slikama.

Atelje u malom U treću prostoriju ulazi se kroz monumentalni neorenesansni drveni portal sa pozlatom prenet iz Beča, i kroz njega se pogled pruža na takođe monumentalni portret kraljice

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018

KULTURNI TURIZAM

„Pejzaž u oker tonovima“

Marije Karađorđević. Uz portret su izloženi i pripremne skice i crteži. U ovoj prostoriji je urađena prava rekonstrukcija ateljea u malom, sa aktovima i pripremnim radovima za aktove. Tu su i štafelaj, prazni ramovi za slike, neuramljena platna. Ove aktove i pripremne crteže na kojima je prikazana slikareva žena, Jovanović nije izlagao za života. Te slike bile su isključivo urađene za njegovo zadovoljstvo. Poznato je da se Jovanović oženio u poznim godinama i da je njegova mlada žena bila model za mnoga dela. Jedno od njih je i studija za novčanicu od 1000 dinara iz 1936, na kojoj je voljena supruga prikazana kao srednjovekovna vladarka.

Reprezentativni salon slavnog slikara

„Staro naselje“

U četvrtoj prostoriji smešten je reprezentativni salon u stilu Luja XV sa drvenim parapetom i ogledalom koji su doneti iz bečkog ateljea. U salonu je i originalni toaletni stočić iznad kojeg se nalazi portret supruge, za istim tim stolom. Sve je u Jovanovićevom ateljeu skupoceno, reprezentativno, ukazuje na visok status i svetski ugled, a ipak, neki od njegovih radova koji su ovde izloženi predstavljaju jednog drugog Paju, intimnog, opuštenog umetnika koji slika za svoju dušu. Male pejzaže urađene slobodnim potezima, svetlih boja, kao što je „Pejzaž u oker tonovima“ s kraja 19. veka ili „Predeo – napušteni rudnik“ iz 1888, i „Staro naselje“ iz sličnog perioda, umetnik je poklonio Muzeju grada Beograda za svoj legat, verovatno nikad nisu ni bili namenjeni prodaji. Izložba traje do 26. januara 2019, a radno vreme muzeja je petkom od 10.00 do 18.00, subotom od 10.00 do 17.00, i nedeljom od 10.00 do 14.00 sati. Cena ulaznice je 200 dinara, za studente, đake, penzionere je 100 dinara, a svake poslednje subote u mesecu, ulaz je besplatan. Najlepše se zahvaljujemo Muzeju grada Beograda, kao i autorki izložbe kustosu Isidori Savić. Tekst: Bojana Ilić

PREDSTAVLJAMO

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018 ITALIJA KOJU MANJE POZNAJETE

Frankavila Fontana Turistički obilazak Apulije, obično počinje iz Barija. Uživanje na peskovitim plažama bistrog Jadranskog mora, kombinuje se sa dnevnim izletima do poznatih destinacija poput Arbelobela, Matere, Otranta, Polinjana a Mare, Lokorotonda, Ostunia... Čitava ova regija, zbog tako važnog geografskog položaja, svedoči burnim istorijskim događajima, ali je svaki od ovih gradova priča za sebe. Kupasti kameni krovovi Alberobela, podzemni pećinski svet 2000 godina stare Matere, belina otrantskih ulica nad liticama Jadrana, podvodne pećine Polinjana a Mare, spiralni ulični niz Lokorotonde, snažne zidine zamka Kastel del Monte, barokno carstvo grada Leće... Za svako mesto veže se neka legenda, priča o nastanku grada ili izgradnji crkve posvećene svecu zaštitniku Apulija, koju Italijani zovu Pulja, poznata je po toplom moru, gastronomskim užicima, vrhunskim vinima autohtonih sorti grožđa, najboljem kvalitetu maslinovog ulja, a sve to po veoma popularnim cenama. Šta još čini ovu regiju tako privlačnom i neobičnom? Obilazeći poznate turističke atrakcije, vozite se od Leća ka Bariju ili od Matere ka Barleti. Ako se zaustavite u bilo kom mestu pored kojeg prolazite, ne možete pogrešiti. Svaki gradić iznenadiće vas svojom lepotom, šarmom, srednjovekovnim tvrđavama, baroknim bazilikama, krstaškim zadužbinama i sve to pomešano sa uticajem grčke civilizacije – bele primorske kućice građene po meri običnog čoveka.

Putujući putem koji spaja dva mora – Jadransko u Brindiziju i Jonsko u Tarantu, prolazi se pored gradića Frankavila Fontana. Malo mesto sa svega 35.000 stanovnika, a tako mnogo

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018

zanimljivosti. Priča počinje sa nekoliko legendi. Po jednoj, Sveti Petar se na putu od Taranta ka Brindiziju zadržao na mestu pored grčkog hrama posvećenog boginji Flori. Tu je propovedao hrišćanstvo te su mnogi seljani promenili veru, srušili hram i na ruševinama podigli crkvu Svetom Salvatoreu. Ostaci te crkve i danas su vidljivi u manastiru iz 14.veka koji se nalazi van današnje Frankavila Fontane. Druga legenda vezuje se za pronalazak vizantijske pećinske crkve i freske sa likom Bogorodice i Hrista. Zna se da je freska pronađena u doba vladavine princa Filipa I Ažujskog i da je po njegovom nalogu podignuta crkva posvećena Bogorodici. O tome svedoči zlatopisna naredba sa pergamenta iz 1310. godine. Po legendi, događaji su tekli ovako: Princ je poranio 14. septembra te 1310. godine kako bi se sa svojom svitom zabavio u lovu. Jedan od plemića ugledao je srnu i krenuo za njom. Srna se zaustavila uz potok, lovac odapeo strelu, ali se ona u luku vratila ka njemu i pogodila ga u nogu. U čudu, lovci su pozvali princa i sve ostale lovce kako bi videli šta se desilo. Princ je posekao okolno grmlje da bi našao uzrok ovoj pojavi i u kamenoj niši ugledao fresku sa likom Bogorodice. Tada je naredio da se na tom mestu podigne crkva, a oko crkve je niklo novo naselje – današnja Frankavila Fontana. Zahvaljujući velikim donacijama princa Filipa I

PREDSTAVLJAMO

Anžujskog i njegove porodice, mesto se brzo gradilo. Brojni vernici i znatiželjnici dolazili su da vide čudesnu fresku i uz finansijsku pomoć vladara, ostali tu da žive. Godine 1322. princ je sagradio franjevački manastir, sa luksuznom vilom u koju se uselio izvesni Đakomo Noa, a grad tada dobija ime Vila Franka, kasnije Frankavila. Filipovi naslednici, prvo Giljermo, pa Filip II, oko grada podižu odbrambene zidove sa kulama. Kao važna strateška tačka na nemirnom poluostrvu u 15.veku ovo je mesto borbe sa Turcima, pa mesto sukoba Francuza i Aragonaca, pa borba lokalne vlastele za prevlast uz najezdu pljačkaša. Bedemi se šire, kopa se zaštitni šanac. U sklopu zidina, gradi se zamak, kasnije nazvan Palata Imperiali, po porodici

PREDSTAVLJAMO Mikelea Imperialia koja živi u njoj u 16. veku. Palata je izraziti primer snažne renesansne arhitekture. Kroz vekove je menjala namenu: rezidencija, kasarna, bolnica... Zamak je nedavno obnovljen po ceni od šest miliona evra i koristi se kao kulturni epicentar grada. Uz posebnu dozvolu, u dvorcu se može organizovati svadba, a gradonačelnik lično, u ulozi matičara, vodi ceremoniju venčanja. Zbog brojnih dogradnji, rušenja i obnavljanja, palata je eklektički dekorisana – različito na četiri fasade. Od moćne renesanse, preko svedenog baroka, do kitnjastog, cvetnog leće baroka. Bočnom fasadom dominira lođa sa četiri luka i pilastrima koji oivičavaju balkonska vrata. Unutrašnje dvorište formiraju masivni dorski stubovi povezani lučnim svodovima. U sredini je krstionica iz 14.veka sa mešavinom simbola i grbova (cvetovi, delfini, amblem u obliku konjske glave, krst Malteških vitezova). Posebnu lepotu zamka čini enterijer – duborezi, freske, štukatura, pozlaćena dekoracija, mermerni kamini. Nažalost, nedostaje autentičan nameštaj. Današnja Frankavila Fontana nije tipično turističko mesto. U njega dolaze samo dobro oba-

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018 vešteni turisti koji tragaju za sjajem leće baroka na bazilikama, javnim objektima i domovima imućne vlastele. Kitnjasta dekoracija po fasadama, na portalima, balkonima i kapijama je u dosta lošem stanju. Zgrade su potamnele od uticaja vremena, ukrasna plastika je često oštećena, prozorski šaloni zabravljeni, a brojni lokali zatvoreni. Ulice su popločane starim, autentičnim kamenom, često oštećene. Grad ima dosta zelenila i prelepih fontana. U stari deo ulazi se kroz tri kamene kapije. Donedavno ih je bilo više, no procenjeno je da nisu prevelike istorijsko-umetničke vrednosti, a sprečavaju urbani razvoj grada. Od sačuvanih kapija, najimpresivnija je Porta del Karmine podignuta sredinom 17. veka – slobodnostojeći zid sa četiri stuba i tri lučna prolaza. Dekoracija kapije – masivni venac, korintski kapiteli, ukrašeni kartuši. Arhitektura više podseća na trijumfalni slavoluk nego na kapiju. Služila je za svečane povorke, za izvršenje smrtnih kazni i za poslednju odbranu od spoljnjog neprijatelja. Porta dela Kroće ili Kapija krsta sagrađena je 1714. Čine je masivni zid sa dva stuba – pilastra sa jednim lučnim prolazom. Na vrhu zida je naglašeno profilisani venac koji nadvisuje bočnu zgradu na koju se naslanja. Kapucinska vrata ili Porta dei Kapucini podignuta su sredinom osamnaestog veka i arhitektonski su potpuno različita. Zbog lučnog timpanona više podsećaju na baroknu arhitekturu ove regije. Zanimljivo je da je širina glavnih lukova na sve tri kapije skoro identična. Funkcija ovih vrata bila je i kontrola prolaza robe i životinja, a širina zaprege je proveravana širinom vrata. Baš kao i u svakom italijanskom gradu, najimpresivnije zdanje nalazi se na glavnom gradskom trgu – Bazilika Presvete Bogorodice – najveća crkva u eparhiji, sa najvišom kupolom u Salentu, prečnika 13 metara. Kupola je obložena majolikom i vidi se iz svih delova grada. Sadašnji izgled bazilike je rekonstrukcija izvedena 1743, nakon zemljotresa koji je porušio prvobitnu crkvu iz 14. veka. Trobrodna bazilika građena u baroknom stilu, ukrašena

TU MAGAZIN NOV statuama Svetog Petra i Pavla na glavnoj fasadi sa bareljefom koji prikazuje scenu pronalaska vizantijske freske sa likom Bogorodice. Unutrašnjost crkve je pravi trijumf barokne dekoracije. Zbog svoje visine, kupola sagledana iznutra daje jedinstven doživljaj, osećaj pobožnosti i nepokolebljivu veru u moć zaštitnice. Nakon bogate hrane za dušu, na redu je obrok za telo. U Frankavila Fontani jede se zdravo, ukusno i jeftino. Restorani su tradicionalne konobe pod lučnim tavanicama, sa kamenim zidovima i podovima. Služe se sve vrste mesa, divljač, riba i plodovi mora. Pije se savršeno vino, flaširano ili kućno i ne može se pogrešiti. Za ljubitelje italijanske kuhinje, prave se različite vrste pica i testenine. I za kraj: domaći kolači, voće, sladoledi ili najfiniji sirevi Pulje. Tekst i foto: Branka Bošnjak

PREDSTAVLJAMO

MLADI LAVOVI

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018

MLADI LAVOVI

Ivan Timotić

Branch Manager Olympic Travel Kao neko ko po sopstvenim priznanju ne voli mnogo da priča, Ivan Timotić nam je u ovim odgovorima ukratko „objasnio“ kakav je pravi mladi lav. Fokusiran, beskompromisan i vredan. A i svaka mu je ko Njegoševa

TU: Svi mladi lavovi imaju idole. Koju ličnost biste okarakterisali kao vaš poslovni uzor?

ispunjava i na kojima se punim energijom preko potrebnom za buduće izazove.

IT: Uzori su mi oduvek bili roditelji koji su me naučili odgovornosti i ozbiljnosti kada je posao u pitanju. Zahvalan sam im zbog toga jer mi poslovni izazovi nisu teško padali, naprotiv.

TU: Šta je po vama ono što vas izdvaja od drugih?

TU: Kako izgleda vaš radni dan? IT: Svaki dan prolazim kroz tekuće obaveze, kontakti sa poslovnim partnerima u zemlji i inostranstvu, izazovi i problemi koji se rešavaju u hodu. Posao mi je vezan za rad sa ljudima i to je jedan od aspekata koji doprinosi tome da mi je svaki radni dan drugačiji. Baš kao i ljudi nekad težak, a nekad lak. TU: A vaš uobičajeni odmor? IT: Imam sreću da mi je posao vezan za putovanja, tako da vrlo često spojim posao i odmor. Naravno, postoje momenti kada sam posvećen samo porodici i to je odmor koji me

IT: Ne bih se izdvajao od drugih, ali smatram da svako ko ima motiv, odgovorno radi svoj posao i pritom voli to što radi, neminovno mora biti uspešan u poslu koji obavlja. TU: Koja je vaša formula uspeha? IT: Ljubav prema poslu, posvećenost, okruženost dobrim saradnicima, a ne treba zanemariti i sreću pri nekim poslovnim potezima. TU: Šta biste poručili kao savet mladim lavovima koji tek dolaze? IT: Radite vredno, predstavite svoje ideje, budite kreativni i uspeh će doći. Tekst: Petar Vušurović

INTERVJU

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018

ŠEF BERTRAND GREBAUT, RESTORAN „SEPTIME“ U PARIZU

Od grafita do Mišlenove zvezdice Sa Bertrandom sam razgovarala jednog ponedeljka pre podne u njegovom restoranu „Septime“ u 11. arondismanu u istočnom delu Pariza. Razgovor smo vodili okruženi njegovim timom koji je temeljno čistio restoran pred početak ručka. Između zvukova usisivača, glancanja čaša, telefonskih poziva i žustrih razgovora sa dostavljačima, kojima je šef potpisivao otpremnice pokušala sam da saznam kako je ovaj mladi šef osvojio i Mišlenovu zvezdicu i mesto na listi najboljih restorana na svetu TU: Kuvanje nije tvoja prva strast. Šta si radio pre nego što si počeo da kuvaš? BG: Bio sam grafički dizajner, ali i ulični umetnik. Obožavao sam da crtam grafite, posebno na vozovima i metroima u Parizu. Jedno vreme sam studirao i ekonomiju, ali to mi se nikako nije svidelo. TU: Pre otvaranja „Septime“, radio si sa čuvenim šefovima u Parizu. Kako si se izborio za tu priliku? BG: Zapravo, to je bilo veoma lako, jer sam završio L’ESAG, jednu od najboljih škola za kulinarstvo. Tokom studiranja sam imao praksu u vodećim restoranima u Parizu i uvek sam se trudio da tokom prakse pokažem najbolje što znam i to mi je kasnije osiguralo i poziciju u kuhinji. Radio sam u restoranu Joel Robushona, a nekoliko godina i u L’ Arpege restoranu sa šefom Alain Passardom. Imao sam 26 go-

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018 dina kada je restoran u kojem sam radio kao šef dobio Mišlenovu zvezdicu. To je bilo veoma važno iskustvo u mom profesionalnom razvijanju. TU: Kada si otvorio „Septime“ i kako si znao da si spreman za svoj restoran? BG: Imao sam 29 godina kada sam odlučio da sa poslovnim partnerom Teom otvorim svoj restoran. Umorio sam se od toga da radim za nekog drugog i želeo sam da se osamostalim. Želeo sam da iskoristim vrhunski trening koji sam imao i iskustvo koje sam stekao da otvorim restoran u kojem ću pripremati visoko kvalitetnu hranu, a koji će predstavljati moj pristup kuvanju – biti ležeran i cenovno pristupačan gostima. Dogovor sa Teom je bio da on bude zadužen za administrativni deo vođenja restorana, a moj fokus je od početka servis i kreiranje jelovnika. TU: Koji je teži deo posla, biti vlasnik ili šef? BG: Najizazovniji deo posla su ljudi sa kojima sarađujem, kako im preneti znanje, kako ih razvijati tako da zajedno napredujemo. TU: Kako bi opisao način kuvanja u „Septime“ restoranu? BG: Način kuvanja je veoma moderan, koristim dosta povrća, naravno osnova je fran-

INTERVJU

Istočni Pariz Jedan od najčešćih komentara gostiju na ovaj restoran u vezi je sa veoma razumnom cenom za degustacioni meni koja se kreće od 30 do 80 evra, u zavisnosti od toga da li je u pitanju ručak ili večera. I zaista ova cena je neverovatna za restoran u Parizu, za fine dining restoran u Parizu, za fine dining restoran koji ima Mišlen zvezdicu u Parizu... Jedan od razloga je verovatno lokacija. Kao i svuda, postoji razlika između istočnog i zapadnog dela grada i u izgledu ulica i u cenovnoj politici. Istočni deo grada Pariza obuhvata Bastille, République, Oberkampf, Ménilmontant i prepun je malih, živopisnih bistroa i restorana gde su cene niže u odnosu na centralni i zapadni deo grada. Atmosfera u ovom delu grada je opuštenija, multikulturalna, a stanovnici su umetnici, hipsteri, studenti i pripadnici radničke klase. A Septime se odlično uklapa u ovu priču.

INTERVJU

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018

Septime U „Septime“ restoranu fokus na hranu i namirnice je izdignut na poseban nivo koji je Bertrandu obezbedio i nagradu za održivost 2017, koju dodeljuje organizacija The World’s 50 Best Restaurants. Šta to tačno znači? – Pravičan tretman svih zaposlenih u lancu nabavke. – Smanjenje emisije ugljen-dioksida i ostalih komponenti baziranih na ugljeniku. – Čak 99 odsto proizvoda koji se koriste u restoranu nabavljaju se u Francuskoj (kafa, šećer, vanila i određeni citrusi su jedini proizvodi koji se uvoze). – 80 odsto jelovnika čine jela sa povrćem. – Kupuju se cele životinje i svi delovi se koriste. – Služe se prirodna vina proizvedena biodinamičkom proizvodnjom. – Ne koristi se plastika i plastična ambalaža. – Proizvodnja otpada se pažljivo analizira i uvode se potrebne izmene (korišćenje namirnica u potpunosti, promena gramaža u receptima itd.). cuska kuhinja, koju dalje razvijam u različitim modernim pravcima sa svežim namirnicama. Nismo prvi koji koriste ovaj način kuvanja, iako je dosta restorana i dalje okrenuto tradiciji, pojavljuje se sve više onih koji su okrenuti novim i modernim trendovima – svežina, održivost, jednostavnost. Ovaj trend najviše možete da primetite u istočnom delu Pariza.

Biografija Posle završetka školovanja u L’ESAG, jednoj od najboljih kulinarskih škola u Francuskoj, šef Bertrand Grebaut odmah je počeo da radi u kuhinjama restorana u Parizu, a 2006. je došao i do poznatog restorana L’Arpège čiji je vlasnik čuveni šef Alain Passard, vlasnik tri Mišlenove zvezdice. U ovom restoranu je radio četiri godine, a svoj restoran „Septime“ je otvorio 2011. godine. U restoranu se jelovnik menja svakodnevno u zavisnosti od svežih namirnica koje su na raspolaganju. Pored restorana „Septime“, Bertrand je otvorio i vinski bar Septime La Cave i Clamato, bar za ostrige. 80 rue de charonne, Paris 11, France

100

TU: Da li je Mišlenova zvezdica u istočnom delu Pariza retkost? BG: Da, zato smo bili veoma srećni kada smo dobili zvezdicu, jer smo u ovoj kategoriji restorana bili prvi koji su to uspeli. Kriterijumi za dodelu zvezdica su i dalje staromodni. Na primer, zvezdice se dodeljuju i na osnovu toga da li restoran ima stolnjake na stolovima. Mi nemamo stolnjake... Tekst: Jelena Popović Đorđević Fotografije: Aleksandar Đorđević

BUDITE SIGURNI DA ĆETE DOBITI PRIMERAK NAJNOVIJEG BROJA TU MAGAZINA! TITELJSTVO ZA TURIZAM I UGOS ISSN 2334-8828

ZOVANI MAGAZIN

MAJ 2018. SPECIJALI / SPECIJALIZOVAN MAJ 2018. / TU

PRIJAVE MOŽETE POSLATI NA E-MAIL ADRESU:

I MAGAZIN ZA TURIZAM

office@tumagazin.rs

ZOVANI MAG AZIN

1.551 RSD SA PDV-OM

/ BESPLATAN PRIMER

GODIŠNJA PRETPLATA ZA 6 BROJEVA IZNOSI:

JUL 2018 . / TU / SPECIJALI

I UGOSTITELJSTVO

JUL 2018.

CEPTIVNI SUBVENCIJE ZA RE Jelovnik:

BEOGRAD

Adrenalin:

Kulturni turizam

Tema broj

ISSN 2334-8828

SEPTEMBAR 2018. / TU / SPECIJALIZOVANI MAGAZIN ZA TURIZAM I UGOSTITELJSTVO / BESPLATAN PRIMERAK

PRETPLATA NA TU MAGAZIN 170-30038404000-02

TURIZAM

VOULEZ-VO

BRISE

RIGE OD FERE 20 11000 Beograd, Srbija

BROJ RAČUNA:

OSTITELJSTV ISSN 2334-8 O 828

MANIFEST ACIJE KAO TURISTIČK SEPTEMBAR 2018. SPECIJALIZOVANI JelovMAGAZIN Putopis: nik: A PONUDA ZA TURIZAM I UGOSTITELJSTVO IŽ BR N, PE L, ANTVER LI

DŽABA STE KREČI

YOYO SPIN d.o.o SVRHA UPLATE:

RIZAM I UG

NA ADI BOJANI

SURF SA ZMAJEM

PRIMALAC:

ZIN ZA TU

N PRIMERAK

BURGER HOUSE,

VANI MAGA

JSTVO / BESPLATA

I UGOSTITEL

I PLAĆENIM POŠTANSKIM TROŠKOVIMA.

ZA TURIZAM

Tema broja:

SPECIJALIZO

US ÉTAGE

Intervju:

, BEOGRA

ŽELJKA RA Reportaža

SALCBURG Ugostitelj

stvo:

TRENDOVI

DAK KUKA VIČIĆ, DIRE

KTORKA N

, NAŠE PE

U UGOSTIT

SME NAŠI

Tema broja:

SNOVI

ELJSTVU

PREMIJUM USLUGA ZA PREMIJUM GOSTE Jelovnik:

KONOBA TATA MATA, BEOGRAD Kulturni turizam:

NARODNI MUZEJ U BEOGRADU Turistički tartufi:

MENI JE SVE POTAMAN Ugostiteljstvo:

KAFETERIJE NA TREĆEM TALASU KAFE

www.tumagazin.rs

TO CRNE GO

… A od ovog oktobra najbolji svetski prosecco dostupan je i u Srbiji, kompanija G3 Spirits kao zvanični uvoznik i distributer ovog brenda sa ponosom vas poziva da se i vi prepustite uživanju!

NOVEMBAR 2018. / TU / SPECIJALIZOVANI MAGAZIN ZA TURIZAM I UGOSTITELJSTVO / BESPLATAN PRIMERAK

. o t t e n o i M še od Vi ecca. s o Pr

NOVEMBAR 2018. SPECIJALIZOVANI MAGAZIN ZA TURIZAM I UGOSTITELJSTVO ISSN 2334-8828

Tema broja:

ETNO-TURIZAM Specijal:

SLOVENAČKA ISTRA Jelovnik:

RESTORAN BYBLOS, BEOGRAD Intervju:

BERTRAND GREBAUT Vinarija:

YOTTA, ŠLJIVOVO

TU magazin 29

Articles inside

Restaurant Byblos