Redovni ekonomski izveštaj br. 1

Public Disclosure Authorized Public Disclosure Authorized Public Disclosure Authorized

65918

Jugoistočna Evropa Redovni ekonomski izveštaj Glavni izveštaj U fokusu: Veštine, ne samo diplome; Istraživanje i razvoj, i inovacije Jedinica za smanjenje siromaštva i ekonomsko upravljanje Region Evrope i Centralne Azije

Public Disclosure Authorized

15. novembar 2011. god.

Ovaj izveštaj saĉinio je tim na ĉijem ĉelu se nalazio Ron Hood (rhood@worldbank.org) i ĉiji ĉlanovi su bili Erjon Luci, Damir Ćosić, Borko Handjiski, Agim Demukaj, Sanja Madţarević-Sujster, Evgenij Najdov, Danijela Vukajlović-Grba i Duško Vasiljević.

U fokusu 1 “Veštine, ne samo diplome” pripremio je Lars Sondergaard. U fokusu 2 “Istraţivanje i razvoj, i inovacije” pripremili su Paulo Correa i Dragana Pajović.

Region SEE6 ĉine Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosova, Makedonija, Crna Gora i Srbija.

2

REZIME poravak globalnog rasta koji je otpočeo 2010. godine počeo je da slabi tokom 2011. Tokom prve polovine pogoršanje je bilo povezano sa katastrofom u japanskoj regiji Tohoku i visokim cenama nafte, ali do kraja jula, privremene posledice iz Tohokua poĉele su da nestaju, a svetska industrijska proizvodnja da raste. MeĊutim, od avgusta meseca svetsku ekonomiju poĉinju sve više da opterećuju problemi drţavnog duga u Evropi, slabog rasta u SAD, kao i ekonomskog usporavanja u Kini i drugim glavnim novim trţištima. Najnoviji vodeći pokazatelji i predviĊanja ukazuju na sporiji rast u Evropi. U meĊuvremenu i dalje postoje rizici da će u SAD doći do recesije sa dvostrukim padom i do naglog usporavanja u zemljama novim velikim ekonomijama.

O

Kratkoročno gledano, razvoj dogaĎaja u SEE61 suštinski zavisi od faktora koji su u najvećoj meri van kontrole vlada ovih zemalja. Dok se ovo piše, rukovodstva najvećih zemalja EU i dalje nastoje da primene set pouzdanih politika kojima bi se uspostavio ureĊen proces za upravljanje grĉkim drţavnim dugom, spreĉio rizik širenja na druge ekonomije u evro zoni, obnovio kapital banaka koje su pogoĊene pre svega otpisom drţavnog duga i uspostavio jedinstveniji i delotvoran fiskalni okvir za drţave u evro zoni (EZ). Neizvesnost da li će biti u mogućnosti da uspešno okonĉaju ovaj proces, kao i niz spuštanja rejtinga, kolebanje berze i neizvesnost u vezi sa politikom SAD-a za rešavanje deficita poljuljali su poverenje investitora i privrednika, a potrošaĉe drţe na oprezu. Većina analitiĉara već su spustili projekcije za globalni rast u SAD i EU za 1% i više. Naše projekcije za rast u SEE6 od 2,6% u 2011. i 2,1% u 2012. godini priliĉno su ispod stopa od 6-10% iz perioda pre 2008. Ĉak i ove projekcije skromnog rasta pretpostavljaju da će evropski lideri uspeti da reše krizu tako da ne doĊe do meteţa i neizvršenja obaveza, i da se izbegnu posledice neţeljenog širenja takve situacije. MeĊutim, u sluĉaju da kreatori politike u tome ne uspeju i kriza se pogorša, rezultati u SEE6, kao i u ostatku sveta, mogli bi biti još lošiji.

Tabela 1: Stvarna stopa rasta BDP u SEE6 (%) 2007.

2008.

2009.

Albanija (ALB) Bosna i Hercegovina (BIH) Kosovo (KOS) BJR Makedonija (MKD) Crna Gora (MNE) Srbija (SRB) SEE6

6,0

7,7

3,3

2010.

UtvrĎ.

3,5

2011.

Proj.

3,0

2012.

Proj.

2,0

6,8 6,3 6,1 10,7 5,4

5,7 6,9 5,0 6,9 3,8

-3,1 2,9 -0,9 -5,7 -3,5

0,8 4,0 1,8 2,5 1,0

2,0 5,3 3,0 2,9 2,0

1,0 5,0 2,5 2,0 2,0

6,8

5,9

-1,7

2,0

2,5

2,5

Izvor: SEE6, nacionalni zavodi za statisitku i projekcije eksperata SB. EU10 i EU15.

Posledice daljeg globalnog usporavanja i sve dublje krize u EZ preneće se na SEE6 preko nekoliko kanala. EU, a naroĉito zemlje EZ, najveći su partneri svim zemljama SEE6: trgovina sa EU iznosi izmeĊu 30% i skoro 50% BDP zemalja SEE6. Pored trgovine, EU takoĊe obezbeĊuje najviše ukupnih stranih direktnih investicija (SDI) ovom regionu, pri ĉemu neto priliv SDI ĉini preko 2% BDP zapadnog Balkana. Prisustvo stranih banaka stvara još jedan kanal za potencijalno prenošenje krize iz EZ na SEE6: ne samo da je udeo stranih banaka u ukupnoj aktivi bankarskog sistema u regionu veoma veliki (sa oko 89% ukupnog iznosa), već ovo strano prisustvo u nekim sluĉajevima podrazumeva i znaĉajno inostrano

1

Region SEE6 ĉine Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, BJR Makedonija, Crna Gora i Srbija.

3

finansiranje poslovanja lokalnih podruţnica. EU je takoĊe znaĉajan izvor novĉanih doznaka koje stiţu u region. Dublje ekonomske i finansijske tenzije u EU/EZ uticale bi na sve ove kanale prenošenja krize.

Trenutno se moţe reći da je bankarski sektor u zemljama SEE6 otporan, visoko likvidan i ima značajne rezerve kapitala, mada bi ova situacija mogla naglo da se promeni, naročito za odreĎene banke. Region SEE6 karakteriše relativno visok udeo banaka u grĉkom i italijanskom vlasništvu.

Austrijske banke takoĊe imaju znaĉajnu prisutnost u regionu, mada se one suoĉavaju sa manjim rizicima na svojim trţištima suverenog duga. Zajedno sa pozivima širom EU da se poveća kapital vodećih banaka, svaki dodatan stres po finansiranje matiĉnih banaka moţe predstavljati pritisak na lokalne banke u stranom vlasništvu da obezbede likvidnost odnosno dividende svojim matiĉnim bankama. Dodatno, poĉev od 2009, došlo je do brzog povećanja problematiĉnih kredita (NPL) u svim zemljama SEE6.

Problematiĉni krediti su se u meĊuvremenu stabilizovali u nekim, ali ne u svim, zemljama i oni ostaju znaĉajno iznad nivoa iz vremena pre krize. Ovi faktori bi mogli potencijalno da prouzrokuju još jednu kreditnu krizu u regionu. S druge strane, ĉini se da su lokalna banke u stranom vlasništvu trenutno likvidne i dobre kapitalizovane. Osim toga, većina ovih banaka su domaća pravna lica, a ne ogranci, te samim tim podleţu praćenju i regulaciji od strane lokalnih regulatornih organa u zemljama SEE6, što daje dodatne garancije da najverovatnije neće doći do brzog popuštanja njihovih pozicija. TakoĊe, ukupan nivo zavisnosti banaka u SEE6 od stranih izvora finansiranja je niţi nego u zemljama EU102. To delom odraţava ĉinjenicu da se banke u stranom vlasnišvu u zemljama SEE6 oslanjaju na domaće depozite kao izvor finansiranja. Trenutno nema indicija o povlaĉenju depozita u meri u kojoj je to bio sluĉaj tokom potresa iz 2008. godine, mada je situaciju potrebno paţljivo pratiti. MeĊutim, strano finansiranje predstavlja za banke vaţan izvor sredstava za kreditiranje realnog sektora, pošto direktno inostrano zaduţivanje realnog sektora u SEE6 iznosi oko 18% BDP. Priliv SDI i portfolio investicija obiĉno predstavlja stabilniji izvor sredstava. MeĊutim, SDI prema zemljama SEE6 smanjio se od druge polovine 2008. godine i sada se nalazi na nivou od oko 60% u odnosu na nivo pre krize.

Fiskalna situacija i dalje je krhka, a vlade zemalja SEE6 treba ponovo da stvore fiskalne rezerve i da se pripreme za dalju konsolidaciju izdataka u slučaju da se ne ostvare predviĎanja prihoda zbog pogoršanja globalnih uslova. Tokom poslednjih nekoliko godina, zemlje SEE6 iscrple su skromne rezerve koje su stvorene u predkriznom periodu visokog rasta i uzleta prihoda. Sa izuzetkom Kosova, nijedna zemlja nema znaĉajne depozite koje bi mogla da povuĉe. Osim toga, domaća trţišta kapitala su plitka i mada se moţe reći da banke trenutno imaju dobru likvidnost, to bi moglo brzo da se promeni u sluĉaju naglog zastoja privrednih aktivnosti. Štaviše, pristup spoljnim trţištima finansiranja ostaće teţak i u narednom periodu za zemlje SEE6. To znaĉi da mali broj zemalja SEE6 i dalje ima prostora da se prilagoĊava pogoršanju krize kroz fiskalne podsticaje ili ĉak tako što će dopustiti automatskim stabilizatorima da funkcionišu, a nekoliko zemalja bi trebalo da ubrza fiskalnu konsolidaciju, naroĉito reforme za unapreĊenje dugoroĉne fiskalne odrţivosti. TakoĊe, u nekoliko zemalja SEE6 ograniĉena je i monetarna politika zbog deviznih reţima koje su usvojile.

Vaţno je imati na umu činjenicu da, uprkos nedavnim poremećajima, model rasta na bazi dublje integracije sa EU u smislu finansija, trgovine, trţišta rada i institucija ostaje dugoročno najbolji model za zemlje SEE6. Postoje dve osnove pouke koje treba izvući iz nedavnih dogaĊaja, a koje će omogućiti zemljama SEE6 da bolje iskoriste prednosti ovog modela rasta. Prva je da pokretaĉ budućeg rasta treba više da budu investicije i poboljšanje produktivnosti ĉime bi se povećali konkurentnost i proizvodni kapacitet, a manje spoljno finansiranje potrošnje ili investiranja u nekretnine i druge “naduvane” sektore, što je bila karakteristika perioda pre 2009. godine. Druga je da većina zemalja SEE6 ima dugaĉak spisak neostvarenih strukturnih reformi. Ove stvari bi trebalo hitno rešavati kako bi se iskoristile prednosti pristupa trţištima, kao i pristupa SDI, finansiranju od strane banaka i novĉanim doznakama, što obezbeĊuje model zasnovan na integraciji.

2

Nove zemlje ĉlanice Evropske unije.

4

1. GLOBALNA SITUACIJA

O

poravak globalnog rasta koji je otpočeo 2010. godine počeo je da slabi tokom 2011. Tokom prve polovine pogoršanje je bilo povezano sa katastrofom u japanskoj regiji Tohoku i visokim cenama nafte, ali do kraja jula, privremene posledice iz Tohokua poĉele su da nestaju, a svetska industrijska proizvodnja da raste. MeĊutim, od avgusta meseca svetsku ekonomiju poĉinju sve više da opterećuju problemi drţavnog duga u Evropi, slabog rasta u SAD, kao i ekonomskog usporavanja u Kini i drugim glavnim novim trţištima. Najnoviji vodeći pokazatelji i predviĊanja ukazuju na sporiji rast u Evropi. U meĊuvremenu i dalje postoje rizici da će u SAD doći do recesije sa dvostrukim padom i do naglog usporavanja u zemljama BRIC.3 Oĉekuje se da će rast generalno nastaviti da slabi u novim Evropskim zemljama tokom 2012.

Grafikon 1: Stope rasta u svetu 2007-2011. (%)

10 8 6 4 2 0 -2 -4 -6

World

Euro area

Emerging and dev. economies

Germany

US

Izvor:MMF Svetski ekonomski izgledi (IMF WEO), septembar 2011.

U evro zoni, kriza poverenja se sada očigledno proširila van granica Grčke, Irske i Portugalije, pri ĉemu se raspon pri preuzimanju kreditnog rizika putem svop transakcije (CDS) znaĉajno povećao proteklih nedelja u Italiji i Španiji. Iako su problemi sa bilansom stanja u Grĉkoj, Irskoj i Portugaliji veliki za ove zemlje, oni su mali za evro zonu (njihov javni dug iznosi 6% BDP evro zone). Za razliku od toga, javni dug Španije i Italije iznosi 27% BDP evro zone.

Grafikon 2: 5-godišnje stope CDS za izabrane zemlje EZ

Izvor: Bloomberg.

S obzirom na ovu sve veću neizvesnost, globalni rast će u 2011. i 2012. verovatno biti manji nego što se očekivalo sredinom godine kada je Svetska banka objavila svoje najnovije zvanične prognoze. Za potrebe ovog izveštaja pretpostavićemo da će rast u evro zoni inositi 1,6% u 2011. i 0,5% u 2012. godini.

3

Brazil, Rusija, Indija i Kina

5

2. RAST U REGIONU SEE64 regionu SEE6, rast se pre krize oslanjao na veliku domaću traţnju koja je finansirana iz inostranstva (Grafikon 5). Godine 2008, domaća traţnja (uglavnom potrošnja i u manjoj meri investicije) imala je udeo od 7,6 procentnih poena od ukupno 5,1% rasta. Shodno tome, doprinos neto izvoza rastu bio je negativan (-2.9 procentnih poena).

U

Grafikon 3: Stvarni rast BDP u zemljama SEE6 Grafikon 4: Stvarni rast BDP u SEE6, EU10 i (%) EU15 (%)

Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku.

Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku i Eurostat.

Sa početkom krize u 2009. godini, domaća traţnja se smanjila, a neto izvoz je postao jedini izvor rasta. Domaća traţnja je doţivela nagli pad pre svega zbog smanjenja investicija. To je dovelo do kontrakcije uvoza, koji se usporio više od izvoza, što je dovelo do pozitivnog uĉešća neto izvoza u rastu (5,8 procentnih poena). Kao region, SEE6 je osetio recesiju 2009. godine sa 1,7% BDP odnosno padom od 7,6 procentnih poena u odnosu na rast iz 2008. godine pre krize. Nisu sve zemlje bile podjednako pogoĊene – Albanija i Kosovo su uspeli da izbegnu recesiju, BJR Makedonija je imala umeren pad rasta, dok su Crna Gora, Srbija i Bosna i Hercegovina doţivele jaku recesiju.

Rast se nastavio tokom 2010, mada mnogo sporijim tempom nego pre krize (1,6% u odnosu na 5,1%). Mada je region osetio umeren oporavak tokom 2010. (1,6% rasta BDP), neto izvoz je i dalje bio izvor rasta sa uĉešćem od 3,1 procentna poena, dok je domaća traţnja nastavila da usporava rast (-1,7 procentnih poena).

4

SEE6 ĉine Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, BJR Makedonija, Crna Gora i Srbija.

6

Investment

Net Exports

Real GDP growth

Agriculture

40

10

30

8

Industry

Construction

2008

Consumption

Grafikon 6: Učešće u stvarnom rastu BDV (%)

2008

Grafikon 5: Učešće u stvarnom rastu BDP (%)

Services

Real GVA growth

6

20

4

10

2 0 0 -10

-2

-20

ALB

BIH

KOS

MKD

MNE

SRB

SEE6

ALB

Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku i proraĉuni eksperata Svetske banke.

BIH

MKD

MNE

SRB

2010

2009

2008

2010

2009

2008

2010

2009

2008

2010

2009

2010

2009

2010

2009

2010

2009

2008

2010

2009

2008

2010

2009

2008

2010

2009

2008

2010

2009

2008

2010

2009

2008

2010

2009

-8

2008

-6

-40

2008

-4

-30

SEE6

Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku i proraĉuni eksperata Svetske banke.

Na strani proizvodnje (Grafikon 6), rezultate iz perioda pre krize karakterisalo je veliko učešće sektora usluga i graĎevinarstva, koje je iznosilo ukupno 3,4 procentna poena, pri ĉemu industrija i poljoprivreda ĉine ostatak do ukupnog iznosa rasta od 4,2 procentna poena u bruto dodatoj vrednosti (BDV). MeĊutim, recesija je najteţe pogodila industriju i graĊevinarstvo koji su doţiveli pad od 1,9 procentnih poena, što predstavlja skoro celokupan negativan rast BDV u ovom regionu. Pad u graĊevinarstvu nastavio se po završetku uspona trţišta nepokretnosti, dok su sektor usluga (1 procentni poen) i industrija (0,3 procentna poena) imali pozitivno uĉešće u ukupnom rastu BDV od 1,2%.

Garfikon 7: Industrijska proizvodnja, (jan. 2008 = 100)

Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku i proraĉuni eksperata Svetske banke.

7

Zemlje SEE6 osetiće posledice daljeg globalnog usporavanja i produbljivanje krize u evro zoni preko nekoliko kanala: trgovina, strane direktne investicije (SDI), strane banke i novčane doznake.

Zemlje EU, a posebno zemlje EZ, najveći su trgovinski partneri svim zemljama SEE6, koje su u proseku priliĉno otvorene ekonomije: trgovina sa EU ĉini izmeĊu 30% i skoro 50% BDP zemalja SEE6. Ove jake trgovinske veze pojaĉava i mreţa “Ugovora o stabilizaciji i pridruţivanju” sa EU koji su u znaĉajnoj meri za njih liberalizovali trgovinski pristup EU. Pored trgovine, EU takoĊe obezbeĊuje najviše ukupnih SDI ovom regionu, pri ĉemu neto priliv SDI ĉini preko 2% BDP zemalja SEE6.5 Prisustvo banaka u stranom vlasništvu stvara još jedan kanal za potencijalno prenošenje krize iz EZ na SEE6: ne samo da je udeo stranih banaka u ukupnoj aktivi bankarskog sistema u regionu veoma veliki (sa oko 89% ukupnog iznosa), već je ovo strano prisustvo uglavnom iz EZ. EU je takoĊe znaĉajan izvor novĉanih doznaka koje stiţu u region. Dublje ekonomske i finansijske tenzije u EU/EZ uticale bi na sve ove kanale prenošenja krize.

5

EU takoĊe obezbeĊuje tokove zvaniĉne pomoći u visini od oko 1% BDP zemalja SEE6, mada ti tokovi nisu pod uticajem cikliĉnih dogaĊaja.

8

3. TRGOVINA I SPOLJNA SITUACIJA ostupna integracija zemalja SEE6 sa zemljama EU znači da je trgovina sa EU glavni pokretač izvoznih rezultata i ukupnog ekonomskog rasta u SEE6. Sa 58,2% ukupnog izvoza (2010.), EU je glavno izvozno trţište za SEE6 (Grafikon 8), pri ĉemu najviše odlazi u Italiju i Nemaĉku. Trgovina unutar regiona ĉini oko 22% izvoza ekonomija u SEE6 i naroĉito je vaţna za Srbiju i Crnu Goru.

P

Grafikon 8: Izvoz (% BDP) Italy

Germ any

35

OtherEU

SEE6

Other

4

30 25

8

20

6

10 3 5 7 12

15 10 5 0

4

8 9

4 7 ALB

5

8

4

3

BiH

KOS

MK

5

3 3

MNE

SRB

5 7 3 4 SEE6

Izvor: Centralne banke SEE6 i UNCTAD.

Promene u izvoznim rezultatima tokom krize 2009. godine bile su mnogo više izraţene u SEE6 nego što je to bio slučaj sa EU10. Posle snaţnog rasta u periodu pre krize tokom 2007. i 2008, izvoz je 2009. godine pao za 14,7% u poreĊenju sa 9% u EU10. Oporavak izvoza 2010. bio je snaţan: izvoz iz SEE6 porastao je za 20%, u poreĊenju sa 12,3% u EU10 (Grafikon 9). Pokretaĉi ovog brzog povećanja bili su veća traţnja i više cene roba, naroĉito za metale. Izvoz se oporavio do trećeg tromeseĉja 2010. godine dostigavši nivo iz perioda pre krize. Rast izvoza dostigao je vrhunac u prvom tromeseĉju 2011. sa 29,7% u odnosu na isti period prethodne godine (meĊugodišnje), a zatim dolazi do usporavanja.

Grafikon 9: Rast izvoza i ekonomski rast (%)

Grafikon 10: Rast uvoza (%)

Izvor: Centralne banke SEE6 i Eurostat.

Napomena: Rast izvoza je predstavljen stubovima, stvarni rast BDP linijama.

Izvor: Centralne banke SEE6 i Eurostat.

9

Dinamika uvoza u SEE6 je slična kao i kod izvoza, ali sa većim padom tokom 2009. i sa prigušenijim oporavkom. Uvoz je pao za punih 22% u poreĊenju sa samo 16% u EU10, a region se oporavio za samo 9% u 2010. u poreĊenju sa 12% u EU10 (Grafikon 11). Povećanje uvoza u 2010. odraz je većih cena nafte i hrane, ali je prigušeno sporim ekonomskim oporavkom, naroĉito u Srbiji koja je imala osam uzastopnih tromeseĉja sa negativnim rastom u odnosu na isti period prethodne godine.

Deficit računa tekućih transakcija (DRTT) koji je do 2008. u nekim ekonomijama u SEE6 dostigao neodrţivi nivo, značajno se popravio od tog vremena, uglavnom kao rezultat sporijeg oporavka uvoza nego izvoza, mada i tu postoje izvesne varijacije od zemlje do zemlje. Pokretaĉ visokog nivoa uvoza u regionu SEE6 pre krize bila je veća domaća traţnja koja potiĉe od privredne ekspanzije iz 2008. godine. Ta ĉinjenica, kao i usporavanje izvoza u Bosni i Hercegovini, Albaniji i Srbiji, i pad izvoza na Kosovu, u BJR Makedoniji i Crnoj Gori u poslednjem tromeseĉju 2008. doveli su do toga da DRTT u 2008. godini dostigne 19,2% BDP za SEE6. MeĊutim, pošto je 2009. godine uvoz u svim zemljama pao više nego izvoz, a rast izvoza doţiveo brz oporavak naredne godine, u 2010. godini poboljšali su se i trgovinski bilans i DRTT za oko 10 procentnih poena BDP u poreĊenju sa 2008.

Grafikon 11:Rast izvoza i uvoza, (% g-n-g)

Grafikon 12: DRTT i trgovinski bilans u SEE6, (% BDP-a)

Izvor: Centralne banke SEE6.

Izvor: Centralne banke SEE6 i proraĉuni eksperata Svetske banke.

Grafikon 13: DRTT, (% BDP)

Grafikon 14: DRTT po zemljama, (% BDP)

Izvor: Centralne banke i MMF Svetski ekonomski izgledi (IMF WEO) i eksperti Svetske banke.

Izvor: Centralne banke SEE6.

10

Uprkos nedavnim poboljšanjima, DRTT je i dalje visok u zemljama SEE6, a naročito u Crnoj Gori i na Kosovu. Godine 2010. DRTT je u zemljama SEE6 došao do jednocifrene brojke, ali je i dalje bio veći nego u EU10 i EU15 (Grafikon 13). Crna Gora je imala veoma veliki DRTT, do ĉega su doveli SDI i velika domaća traţnja u periodu 2007-2008. godine (Garfikon 14). Iako je od tada došlo do pada DRTT, i dalje je na nivou od preko 20% BDP, što je sluĉaj i na Kosovu gde se DRTT sve više povećava usled izgradnje autoputa.

Grafikon 15: Primljene novčane doznake Iako je nivo novčanih doznaka ostao stabilan u radnika i naknade zaposlenima SEE6 u celini, to prikriva značajne razlike (% BDP) meĎu zemljama regiona. U bogatim zemljama EU, kao i u SAD, Kanadi i Australiji, postoji velika dijaspora radnika iz SEE6. Tokom poslednje krize, veći broj ovih zemalja preduzeo je mere za odrţavanje zaposlenosti, te su posledice po doznake iz inostranstva bile relativno blage. MeĊutim, albanska dijaspora je koncentrisana u Grĉkoj i Italiji, te su ovi radnici bili negativnije pogoĊeni (Grafikon 15).

Odnos bruto spoljnog duga prema BDP i odnos drţavnog duga prema BDP značajno se Izvor: Centralne banke SEE6. povećao izmeĎu 2008. i 2010. (Grafikon 16). Spoljni dug porastao je za 13 procentnih poena BDP (najviši nivo dostigao je sa 64,3% BDP u 2010.). Oko ⅔ ovog duga moţe se pripisati zaduţivanju drţava (9 procentnih poena BDP) radi finansiranja fiskalnog deficita koji je iskorišćen za ublaţavanje posledica krize. Od juna 2009. do septembra 2011. godine ĉetiri zemlje su izdale evroobveznice (BJR Makedonija 2009, Albania 2010, Crna Gora 2010. i 2011. i Srbija 2011. godine) (Grafikon 17). Osim toga, neke zemlje SEE6 iskoristile su svoju raspodelu kvota u MMF i prihode od kredita što je povećalo dug.

Grafikon 16: Spoljni dug (% BDP)

Grafikon 17: Ukupno obveznice (mil. US$)

Izvor: Centralne banke i ministarstva finansija (MF) SEE6.

Izvor: MF zemalja SEE6.

11

Grupa zemalja SEE6 je raznorodna kada se radi o nivou spoljnog duga mada sve imaju trend rasta (Grafikon 18). Crna Gora i Srbija su iznad proseka u regionu, a takoĊe su imale i najveći rast duga, dok su BJR Makedonija i Bosna i Hercegovina malo ispod proseka za SEE6.

Grafikon 18: Ukupni javni i privatni spoljni dug (% BDP) 2007

2008

2009

2010

120 100 80 60 40 20 0

SEE6

ALB

BiH

KOS

MKD

MNE

SRB

Izvor: Centralne banke i MF zemalja SEE6, MMF, Svetska banka.

12

4. MONETARNA POLITIKA I FINANSIJSKI SEKTOR

U

svim zemljama SEE6, izuzev Crne Gore, bankovni depoziti su Grafikon 19: Ukupni depoziti (vrednost u evrima, sept. se oporavili do sredine 2011. godine, 2008=100) posle prvog talasa globalne ekonomske krize sa kraja 2008. i početka 2009. U to vreme većina zemalja SEE6 doţivela je blago do umereno ozbiljno povlaĉenje depozita iz banaka. Crna Gora, gde su od septembra 2008. do marta 2009. ukupni depoziti pali za oko 25%, doţivela je najveći pad. U istom periodu, Srbija je doţivela pad depozita (izraţeno u evrima) od blizu 20%, Albanija pad od skoro 15%, Bosna i Hercegovina pad od oko 10%, a BJR Makedonija pad od oko 4%. Kosovo je bilo izuzetak. Tamo se usporio rast depozita, ali nije došlo do negativnog preokreta. Od sredine 2009, poĉeo je oporavak ukupnih depozita Izvor: Centralne banke SEE6. (izraţnih u evrima), te sada prelaze nivo iz vremena pre krize u SEE6 u celini, kao i u većini zemalja pojedinaĉno: depoziti u Albaniji, na Kosovu, u BJR Makedoniji i Srbiji su iznad nivoa od pre krize, dok su u Bosni i Hercegovini veoma blizu nivou od pre krize. Jedini izuzetak je Crna Gora, gde su depoziti ostali priliĉno ispod najvišeg nivoa iz vremena pre krize (oko 20% u avgustu). Znaĉajno je napomenuti da do sada nema znakova da eventualni drugi talas krize uzrokuje drugi krug povlaĉenja depozita, ali ova mogućnost se ne moţe isljuĉiti (Grafikon 19).

Tokom najvećeg dela 2009. došlo je i do naglog pada kreditne aktivnosti; do 2010. i tokom 2011. kreditna aktivnost se poboljšala, ali po stopama koje su daleko ispod onih iz perioda pre krize.

Tokom kreditne ekspanzije pre krize koja je nastupila iz 2008, zemlje SEE6 ostvarile su realan rast kreditiranja privatnog sktora u velikom rasponu koji se meri dvocifrenim brojkama (Grafikon 20a). Kada je krajem 2008. došlo do udara prvog talasa krize, nastupilo je naglo usporavanje kreditne ekspanzije. Od poĉetka 2010. godine kreditiranje privatnog sektora se stabilizovalo i generalno je ponovo u ekspanziji, ali po mnogo skromnijim (i odrţivijim) stopama nego pre krize. Na primer, nominalni rast kreditiranja privatnog sektora iz godine u godinu (izraţen u evrima) u razliĉitim zemljama SEE6 kretao se od 30% do preko 50% u trećem tromeseĉju 2008; od drugog tromeseĉja 2011. godine ovaj rast iznosi izmeĊu 5% i 15% (a u Crnoj Gori je negativan) (Grafikon 20b).

13

Grafikon 20a: Realni rast kredita privatnom sektora, meĎugodišnje

Grafikon 20b: Nominalni rast kreditiranja privatnog sektora, meĎugodišnje

Izvor: Centralne banke SEE6.

Izvor: Centralne banke SEE6.

Monetarna politika je bila ograničena specifičnim faktorima u različitim zemljama; u periodu posle krize nije bio moguć potpuno akomodativan stav centralnih banaka regiona. Na primer, centralna banka BJR Makedonije trpela je pritiske u vezi sa deviznim rezervama, te je u mesecima posle krize Grafikon 21: Referentna stopa (%) zapravo podigla referentnu stopu. Centralna banka Srbije suoĉila se sa visokom inflacijom, te je i ona povećala referentnu stopu krajem 2008, a onda još jednom u drugom ciklusu od sredine 2010. do sredine 2011. (Grafikon 21). Osim toga, u periodu kada je većina centralnih banaka bila suoĉena sa povlaĉenjem depozita, morale su da se suzdrţe od znaĉajnih smanjenja stopa odnosno relaksiranja politike. Dodatno ograniĉenje došlo je od ĉinjenice da su Kosovo i Crna Gora jednostrano usvojili evro, Bosna i Hercegovina ima valutni odbor na bazi evra, a BJR Makedonija ima valutu kojom se upravlja primenom evra kao reference; samo Albanija i Srbija imaju reţim fleksibilnog kursa. U Izvor: Centralne banke SEE6. sluĉaju zemalja sa fleksibilnim kursom, i finansijska stabilnost je bila razlog za zabrinutost zbog posledica nagle nominalne depresijacije deviznih obaveza banaka.

14

Grafikon 22: Inflacija u SEE6, (%)

Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku SEE6, FAO, Bloomberg.

Nakon rasta koji je trajao od kraja 2009, inflacija je dostigla najviši nivo u prvoj polovini 2011, a sada se postepeno smanjuje. Slom domaće traţnje doveo je do sloma inflacije kada je 2008/2009 nastupila kriza. MeĊutim, od poslednjeg tromeseĉja 2009, inflacija se povećavala usled porasta cena hrane i energenata u svetu (Grafikon 22). U zemljama SEE6 pogotovo, indeks cena na malo u najvećoj meri zavisi od cena hrane i energenata. Inflacija je dostigla najviši nivo u prvom tromeseĉju 2011. godine, kada su oslabili ovi spoljni cenovni pritisci. Naroĉito je Srbija doţivela snaţan porast inflacije. Indeks cena na malo u Srbiji je u aprilu dostigao najviši nivo od 14,7% u odnosu na isti period prethodne godine; u meĊuvremenu je u septembru pao na 9,3%.

15

Pregled 1: Razlike u cenama u regionu SEE6 PoreĊenje cena po zemljama moţe da osvetli vaţna pitanja u vezi ekonomskih tema kao što su trgovina u regionu i ekonomska integracija, konvergencija dohotka po glavi stanovnika, i politika kamatnih stopa. Ekonomska teorija ukazuje da sve obimnije regionalne i EU integracije – koje potiĉu od uklanjanja (carinskih i necarinskih) prepreka za trgovinu6 - treba da donesu konvergenciju u cenama unutar regije SEE kao i sa cenama u EU. Stilizovane ĉinjenice iz EU najvećim delom podrţavaju teoriju konvergencije cena.

Nivo cena u SEE6 je razliĉit, kako unutar regiona tako i u odnosu na evropsko trţište sa kojim ova regija nastoji da se dublje integriše. U okviru regiona, cene su najniţe u BJR Makedoniji (44% od proseka u EU-27), a najviše su u Crnoj Gori (59% od proseka u EU-27). Cene u regionu u celini mnogo su niţe od EU proseka (Grafikon 23).

Interesantno je napomenuti da je konvergencija cena u nekoliko zemalja SEE viša nego u najnovijim zemljama ĉlanicama EU, Bugarskoj i Rumuniji, uprkos ĉinjenici da ove dve zemlje imaju veći dohodak po glavi stanovnika i da su deo jedinstvenog trţišta. To se moţe objasniti niskim proseĉnim zaradama u Rumuniji i, naroĉito, u Bugarskoj.

Grafikon 23: Nivo cena i BDP po glavi stanovnika u PKM za širu regiju jugoistočne Evrope

Izvor: Eurostat.

Osim toga, za procenu razlika u cenama i prikladnosti kursnih stopa u regionu (izuzev Kosova i Crne Gore) moţe se iskoristiti cena homogenog proizvoda proizvedenog u zemlji - Coca-Cole. Poslednjih 25 godina, ĉasopis “Economist” za ove potrebe objavljuje takozvani “Big Mac indeks”. Iako jedna takva procena ne bi trebalo da bude osnov za kreiranje politike, razlike u cenama mogu se iskoristiti kao smernica za proveru da li je potrebno izvršiti dalju analizu. Coca-Cola je najjeftinija u Albaniji, a najskuplja je u BIH - proseĉna cena Coca-Cole u Sarajevu je 34% skuplja nego u Tirani. Strategija odreĊivanja cene Coca-Cole podrazumeva ogromne varijacije izmeĊu malih radnji i velikih maloprodajnih prodavnica. Kada se cena Coca-Cole u malim radnjama uporedi po zemljama, Srbija je najskuplja.

6

Kada se otklone prepreke za trgovinu, “Balasa-Samuelsonov efekat” se pobrine za konvergenciju cena, ĉak i za robe i usluge kojima se ne trguje. Veća produktivnost u sektorima u kojima se trguje u bogatim zemljama dovodi do većih zarada radnika u tim sektorima, ali pošto se preduzeća meĊusobno nadmeću za radnike, to takoĊe gura naviše zarade radnika u sektorima u kojima se ne trguje. Tako su proseĉne cene roba i usluga, kako onih kojima se trguje tako i onih kojima se ne trguje, više u bogatim zemljama.

16

Kada je kriza eskalirala 2009. godine došlo je do brzog povećanja problematičnih kredita (NPL) u svih 6 zemalja SEE6; problematični krediti su se od tog vremena stabilizovali u nekim, ali ne u svim, zemljama i ostaju umnogome iznad nivoa od pre krize. Pre krize iz 2008, nivo problematiĉnih kredita u svim zemljama SEE6 bio je na relativno niskom nivou (generalno ispod 5%).

MeĊutim, kako se kriza pogoršavala, došlo je do naglog povećanja broja problematiĉnih kredita (Grafikon 24).

Tokom 2010, problematiĉni krediti su se stabilizovali u Bosni i Hercegovini, na Kosovu, u BJR Makedoniji i Srbiji (mada na višem nivou), dok su u Crnoj Gori i Albaniji nastavili da rastu.

Grafikon 24: Problematični krediti (% ukupnih kredita) 30

ALB BIH KOS MKD MNE SRB SEE6 median

25

20

15

10

5

0 2007:Q1

2007:Q4

2008:Q3

2009:Q2

2010:Q1

2010:Q4

Izvor: Centralne banke SEE6.

S druge strane, uz nekoliko izuzetaka, banke u regionu ostaju likvidne i beleţe solidne rezerve kapitala (na primer odnosi adekvatnosti kapitala u bankarskom sektoru u drugom tromeseĉju 2011. bili su oko 16% u BJR Makedoniji odnosno 20% u Srbiji) što predstavlja zadovoljavajuću garanciju u pogledu njihove sposobnosti da absorbuju sve dalje udare. Osim toga, većina banaka je postepeno vratila dobit na nivo iz 2010. i prve polovine 2011. (Grafikon 25). U nekim zemljama su povećana rezervisanja za gubitke od kredita, a u nekim zemljama su već bila na relativno visokom nivou u ranoj fazi krize (Grafikon 26).

Grafikon 25: Stopa dobiti na angaţovani kapital (levo) i stopa dobiti na sopstveni kapital (desno) u bankarskom sektoru u SEE6, u procentima 3

20

2

10

1 0 0 -10 -1

-2

-3

-4 Mar-08

ALB BIH KOS MKD MNE SRB SEE6 median Sep-08

Mar-09

-20

-30

Sep-09

Mar-10

Sep-10

-40 Mar-08

Mar-11

Izvor: Centralne banke.

17

ALB BIH KOS MKD MNE SRB SEE6 Median Sep-08

Mar-09

Sep-09

Mar-10

Sep-10

Mar-11

Grafikon 26: Rezervisanja za gubitke od kredita, kao procenat ukupnih bruto kredita Dec-08

Dec-09

Dec-10

Mar-11

Jun-11

12

10

8

6

4

2

0

ALB

BIH

KOS

MKD

SRB

Izvor: Centralne banke SEE6.

Kreditni rizik i rizik izvora finansiranja vraćaju se u region, mada ih pokreću prevashodno nepovoljni dogaĎaji u EU, pretnja u vidu problematičnih kredita u bankama i usporavanje ekonomskog rasta.

Raspon EMBI indeksa za Srbiju (jedina zemlja iz regiona SEE6 za koju postoje podaci o rasponima EMBI indeksa) povećao se u poslednja dva meseca, iako je u poslednjih nekoliko nedelja ponovo poĉeo da pada. MeĊutim, povećanje premije za rizik za Srbiju, mereno rasponima EMBI indeksa, u potpunosti je povezano sa sveukupnim povećanjem percepcije rizika; relativni raspon u odnosu na ostale nove evropske zemlje ostaje nepromenjen (Grafikon 27). To ukazuje da ovo slabljenje potiĉe u potpunosti od spoljnih uzroka.

Grafikon 27: Raspon EMBI indeksa, izabrane zemlje, (bps) 800

Serbia

Croatia 700

Hungary Bulgaria

600

Europe

500

400

300

200

100 Apr-11

May-11

Jun-11

Jul-11

Aug-11

Sep-11

Oct-11

Izvor: Bloomberg.

Napomena: Evropski indeks obuhvata Belorusiju, Bugarsku, Hrvatsku, MaĊarsku, Litvaniju, Poljsku, Rusiju, Srbiju, Tursku i Ukrajinu.

Trenutno se moţe reći da je sveukupni bankarski sektor u zemljama SEE6 otporan, visoko likvidan i ima značajne rezerve kapitala, mada bi se ova situacija mogla naglo promeniti, naročito za odreĎene banke. Sliĉno kao i u zemljama EU10, skoro sve strane banke u regionu SEE6 su iz zemalja EU (Grafikon 28). MeĊutim, region SEE6 karakteriše relativno veliki udeo banaka u grĉkom i italijanskom vlasništvu (Tabela 3). Zajedno sa pozivima širom EU da se poveća kapital vodećih banaka, svaki dodatan stres po finansiranje matiĉnih banaka moţe predstavljati pritisak na lokalne banke u vlasništvu stranih banaka da obezbede likvidnost odnosno dividende svojim matiĉnim bankama. Ovo bi potencijalno moglo da prouzrokuje još jednu kreditnu krizu u regionu. Ĉinjenica da su većina ovih banaka domaća pravna lica, a ne ogranci, te da samim tim podleţu praćenju i regulaciji od strane lokalnih regulatornih organa u zemljama SEE6, daje dodatne garancije da najverovatnije neće doći do brzog popuštanja njihovih pozicija.

18

Grafikon 28: Geografska rasprostranjenost stranih potraţivanja u bankarskom sektoru u zemljama SEE6 Germany

Other

France

Austria

Greece

Italy

Izvor: Banka za meĊunarodna poravnanja (konsolidovani bankarski statistiĉki podaci).

Tabela 2: Potraţivanja7 izabranih banaka prema zemljama SEE6 (% BDP, 2010) SEE6 Albanija Bosna i Heregovina Makedonija Crna Gora Srbija

Grčka 13,2 14,0 20,2 0,6 18,3

Italija 15,2 9,3 21,2 0,3 19,3

Portugalija -

Španija 0,0 0,0 0,0 0,0

EU10 + Hrvatska

3,5

13,0

1,3

0,7

Zemlja

Izvor: Banka za meĊunarodna poravnanja (konsolidovani bankarski statistiĉki podaci), Svetska banka Indeks razvoja u svetu (WB WDI).

Ukupan nivo zavisnosti banaka u SEE6 od stranih izvora finansiranja je manji nego u zemljama EU10 (Grafikon 29). U zemljama SEE6, strane banke se sve više oslanjaju na domaće uloge kao izvore finansiranja. Kako je ranije pomenuto, trenutno nema indicija o povlaĉenju uloga u meri u kojoj je to bio sluĉaj tokom potresa iz 2008. godine, mada je situaciju potrebno paţljivo pratiti. Raspon pri preuzimanju kreditnog rizika putem svop transakcije (CDS) povećao se od poĉetka godine za najveće banke koje posluju u regionu (uz izvesno relaksiranje od kraja septembra), što moţe dovesti do većih kamatnih stopa (Garfikon 30).

7

Potraţivanja predstavljaju kredite i ostalu domaću aktivu tih banaka ukljuĉujući onu koja se finansira od domaćih uloga.

19

Grafikon 29: Strani izvori finansiranja banaka, 2010.

90

Percentage of GDP

80 70 60 50 40 30 20

EU10

SRB

MKD*

BIH*

ALB†

SVN

SVK

ROM

POL

LTU

LVA

HUN

EST

CZE

0

BGR

10

SEE6

Izvori: MMF, Indeks razvoja u svetu (WDI). †od 2008, *od 2009.

EU10: Bugarska, Republika Ĉeška, Estonija, MaĊarska, Letonija, Litvanija, Poljska, Rumunija, Slovaĉka i Slovenija; SEE6: Albanija, Bosna i Hercegovina, BJR Makedonija, Srbija

Garfikon 30: Raspon CDS za izabrane banke 600

3500

Raiffeisen (Austria)

Erste Bank (Austria) 500

3000

Banca Intesa (Italy) UniCredit (Italy)

400

2500

Credit Agricole (France) EFG Hellas (Greece) National Bank of Greece Alpha Bank (Greece)

Soc Generale (France) 2000

300 1500 200 1000 100

500

0 Jan-08 Jun-08 Nov-08 Apr-09 Sep-09 Feb-10 Jul-10 Dec-10 May-11 Oct-11

0 Jan-08 Jun-08 Nov-08 Apr-09 Sep-09 Feb-10 Jul-10 Dec-10 May-11 Oct-11

Izvor: Reuters, Bloomberg, proraĉuni eksperata Svetske banke.

Svako eventualno pogoršanje situacije u glavnim evropskim matičnim bankama negativno će se odrazati na realni sektor u regionu SEE6. Direktno prekograniĉno kreditiranje je vaţan izvor finansiranja za realni sektor u zemljama SEE6, i iznosi oko 18% BDP (Tabela 4). Ako se banke u Evropi naĊu pod dodatnim velikim pritiskom, pojedina preduzeća će verovatno imati teškoće da refinansiraju te kredite. U isto vreme, priliv SDI i potfolija tipiĉno predstavljaju stabilan izvor finansiranja za koji je manje verovatno da će dovesti do nestabilnosti. Imajući to na umu, SDI prema zemljama SEE6 se smanjio od druge polovine 2008. godine i sada se nalazi na nivou od oko 60% u odnosu na nivo pre krize (Grafikon 31).

20

Tabela 3: Izvori finansiranja realog sektora (% BDP, 2010.)

Kreditiranje od strane domaćih banaka Akcije Rast

Akc.

2010.

2008.

2009.

2010.

2010.

2008.

2009.

2010.

2010.

2008.

2009.

2010.

ECA

48,9

0,2

0,0

0,1

18,5

3,0

0,2

0,4

49,2

5,7

3,1

1,6

SEE6

49,1

0,2

0,0

0,1

18,2

9,1

1,4

0,8

34,7

7,0

5,9

4,7

Albanija

37,8

0,4

0,1

0,0

6,3†

1,2

1,0

0,6

22,1†

7,6

8,2

9,5

Bosna i Hercegovina

58,3

0,1

-0,1

0,0

0,0*

4,1

3,3

3,5

11,0*

5,0

1,4

0,4

Kosovo

35,1

0,3

0,1

0,1

n/v

2,9

3,1

3,3

n/v

9,5

7,5

7,4

Makedonija

44,5

0,3

0,0

0,0

20,8*

3,4

2,8

1,3

49,5*

5,7

2,0

3,2

Crna Gora

69,9

0,2

-0,1

-0,1

n/v

10,9

-1,5

2,8

n/v

21,2

36,9

18,5

Srbija

49,5

0,2

0,1

0,2

33,4

14,8

0,5

-1,0

53,7

6,2

4,7

3,6

EU10 + 1

59,5

0,2

0,0

0,0

18,8

2,2

0,6

0,2

66,5

9,0

2,6

-0,7

Zemlja

SDI i strana portfeljna ulaganja u kapital Akc. Rast

Strano zaduţivanje Rast

Izvor: MMF MeĊunarodni finansijski statistiĉki podaci i statistiĉki podaci platnog bilansa, Svetska banka Indeks razvoja u svetu (WB WDI).

Rast stranih izvora finansiranja meren je kao neto priliv kao udeo u BDP. Rast domaćih bankarskih kredita meren je kao stvarni rast kao udeo u BDP. †od 2008, *od 2009, n/v – ne vaţi/nije raspoloţivo .

Grafikon 31: Neto priliv SDI u region, milioni EUR

Izvor: Centralne banke SEE6.

21

5. FISKALNA POLITIKA I JAVNI DUG iskalna situacija i dalje je krhka, a vlade zemalja SEE6 treba ponovo da stvore fiskalne rezerve i da se pripreme za dalju konsolidaciju rashoda u slučaju da se ne ostvare predviĎanja prihoda zbog pogoršanja globalnih uslova. Tokom poslednjih nekoliko godina, zemlje SEE6 iscrple su skromne rezerve koje su stvorene u predkriznom periodu visokog rasta i uzleta prihoda. Sa izuzetkom Kosova, nijedna zemlja nema znaĉajne depozite koje bi mogla da povuĉe. Osim toga, domaća trţišta kapitala su plitka i mada se moţe reći da banke trenutno imaju dobru likvidnost, to bi moglo brzo da se promeni u sluĉaju naglog zastoja privrednih aktivnosti. Štaviše, pristup spoljnim trţištima finansiranja ostaće teţak i u narednom periodu za zemlje SEE6.

F

Zemlje SEE6 sprovodile su sasvim različitu fiskalnu politiku u periodu pre globalne finansijske krize iz 2008-2009. Proseĉan fiskalni deficit u regionu tokom ovog perioda bio je relativno mali.

MeĊutim, ovo je skrivalo znaĉajne razlike meĊu zemljama. Albanija je stalno imala deficit blizu ili iznad 3% BDP, dok je Bosna i Hercegovina imala suficit. BJR Makedonija odrţavala je uglavnom uravnoteţen budţet; Kosovo i Crna Gora zamenili su svoj deficit poĉetkom posmatranog perioda suficitom, dok je Srbija sa uravnoteţenog budţeta prešla u deficit.

Tabela 4: Fiskalni deficit, (% BDP) 2005.

2006.

2007.

2008.

2009.

-2,8 -3,2 -3,7 -5,5 -7,1 ALB 0,1 2,8 0,6 -3,5 -5,6 BIH -3,1 2,5 7,3 -0,2 -0,7 KOS 0,2 -0,5 0,6 -0,9 -2,7 MKD -1,8 2,9 6,7 -0,4 -5,7 MNE 0,8 -1,6 -1,9 -2,7 -4,5 SRB -0,3 -0,5 -0,5 -2,7 -4,6 Prosek Izvor: Proraĉuni eksperata na osnovu podataka MF, podaci MMF-a za BIH.

2010.

-3,0 -4,2 -2,7 -2,5 -4,9 -4,6 -3,8

Fiskalni deficit u 2005-07. bio bi veći (a suficit manji) da nije bilo snaţnog rasta prihoda usled rastuće domaće traţnje. Prihodi (kao procenat BDP) porasli su u svim zemljama izuzev BJR Makedonije i Srbije. U isto vreme, rashodi (kao procenat BDP) povećali su se u većini zemalja, pri ĉemu su najveći porast imale Srbija i Crna Gora. U kombinaciji sa snaţnim rastom BDP, relativno mali deficiti zemalja doveli su do znaĉajnog smanjenja odnosa izmeĊu drţavnog duga i BDP (uprkos tome što su neke zemlje SEE6 priznale obaveze kao što su restitucija u BJR Makedoniji i ratna šteta i potraţivanja zamrznute devizne štednje u Bosni i Hercegovini). Do kraja 2008, drţavni dug u SEE6 pao je na 33,9% BDP8, što je stopa sliĉna proseku za zemlje EU10 (36% BDP) i dosta ispod kriterijuma iz Mastrihta od 60% BDP. Albanija se izdvajala sa drţavnim dugom od 55% BDP, što odraţava konstantni deficit u toj zemlji. S druge strane, na kraju 2008. godine Kosovo nije zabeleţilo drţavni dug, što je odraz konzervativne fiskalne politike ali i istorijskih razloga9.

Fiskalni rezultati su se pogoršali u svim zemljama od 2008. godine uprkos relativno heterogenim rezultatima rasta. Proseĉan rast u zemljama SEE6 prešao je u negativan 2009. godine kada je nastao 8

Pored razvoja dogaĊaja u vezi sa deficitom, na dinamiku duga u nekim zemljama SEE6 umnogome je uticalo priznavanje obaveza u vezi sa otplatom dugova koji su preostali iz prethodnog perioda (zamrznuta devizna štednja iz vremena raspada SFR Jugoslavije, ratna šteta, zahtevi za restituciju).

9 Do 2009. godine Kosovo nije imalo javni dug. Godine 2009, Kosovo je preuzelo svoj deo duga bivše Jugoslavije prema IBRD u iznosu od EUR 381 milion (9,7% BDP). Kosovo nije uĉestvovalo u podeli drugih sredstava i obaveza bivše Jugoslavije, te ako doĊe do ovog procesa, Kosovo bi moglo da nasledi dodatni dug (prema Pariskom i Londonskom klubu).

22

krah izvoza i priliva kapitala, mada uz znaĉajne razlike meĊu zemljama. Fiskalna pozicija se pogoršala u svim zemljama što je u prvi plan iznelo njihovu osetljivu stranu koja je nastala usled preteranog oslanjanja na sve veću domaću traţnju u periodu pre krize. Proseĉan fiskalni deficit povećao se na 2,7% BDP u 2008. i dalje na 4,6% BDP u 2009. godini. Prihodi mereni kao procenat BDP pali su u svim zemljama (izuzev Kosova i Albanije koji su nastavili rast) pri ĉemu je Crna Gora bila najviše pogoĊena. S druge strane, rashodi kao procenat BDP povećali su se u svim zemljama (izuzev Srbije) pri ĉemu je najveće povećanje zabeleţeno na Kosovu, u Bosni i Hercegovini i Albaniji.

Tokom 2010. došlo je samo do ograničenog fiskalnog prilagoĎavanja dok su se zemlje SEE6 borile da ubrzaju rast. Albanija je napravila najveće prilagoĊavanje time što je smanjila fiskalni deficit sa preko 7% BDP u 2009. na 3% BDP u 2010. godini, a pratile su je Crna Gora koja je preduzela prilagoĊavanje od 1,5 pp BDP-a i Bosna i Hercegovina koja je smanjila deficit za 1,4 pp BDP-a. Rashodi su podneli najveći deo prilagoĊavanja u ovim zemljama. Proseĉan fiskalni deficit u zemljama SEE6 pao je na 3,8% BDP. S druge strane, deficit na Kosovu i u Srbiji se povećao. Kosovo je znaĉajno povećalo svoj deficit usled naglog porasta kapitalnih rashoda, dok su u Srbiji prihodi ispod planiranih doveli do neznatnog proširenja deficita. Kao rezultat toga drţavni dug zemalja SEE6 još se povećao na 38,4% BDP do 2010. MeĊutim, pogoršanje fiskalnih raĉuna i drţavnog duga nije bilo toliko veliko kao u zemljama EU10 gde se drţavni dug popeo na 47,1% BDP. Sa izuzetkom Albanije, nivo drţavnog duga ostaje ispod 50% BDP, ali uz značajnu osetljivost zbog spoljnih uslova. Struktura duga je povoljna sa relativno malom izloţenošću ka komercijalnom zaduţivanju i, shodno tome, relativno malim troškovima otplate duga.10 MeĊutim, iako je javni dug kao procenat BDP niţi nego u zemljama EU10, javni dug kao procenat godišnjih drţavnih prihoda, sa oko 111,4% BDP, blizu je proseka za EU10. Još jednom, sa dugom koji je više nego dvostruko veći od godišnjih prihoda, Albanija ima najranjiviju ekonomiju.

Tabela 5: Izabrani pokazatelji drţavnog duga (2010.)

Dug, kao % BDP

ALB 58,2

BIH 36,9

KOS 6,9

MKE 24,6

MNE 51,3

SRB 42,9

SEE6 38,4

EU10 47,1

Dug, kao % prihoda

219,7

82,0

25,1

79,9

121,9

104,7

111,4

124,8

3,4

0,6

0,7

1,0

1,2

1,3

Rashodi za kamatu, kao % BDP

Izvor: Proraĉuni eksperata SB na osnovu podataka MF.

Većina zemalja SEE6 usvojilo je neku vrstu propisa kojima se ograničava nivo javnog duga.

MeĊutim, opredeljenost drţavnih organa da ispune ove ciljeve tek će biti stavljena na probu. Albanija, Kosovo i Srbija su ograniĉili najviši iznos drţavnog duga zakonom, dok su BJR Makedonija i Crna Gora to uradile kroz strateška dokumenta.

Budţet zemalja SEE6 za 2011. godinu ne predviĎa značajna fiskalna prilagoĎavanja. Zapravo, Albanija i Kosovo neznetno su povećali planirani deficit, BJR Makedonija i Srbija odrţavaju deficit na nivou iz 2010, a samo su Bosna i Hercegovina i Crna Gora planirale izvesno smanjenje fiskalnog deficita.

Prema najnovijim raspoloţivim podacima, moţe se reći da su zemlje na dobrom putu da ispune svoj planirani deficit, mada je neophodan stalni oprez. Kosovo je imalo mali suficit u prvoj polovini godine i zabeleţilo je mali deficit u trećem tromeseĉju. Ako do kraja godine ne bude trošenja na veliko, fiskalni raĉuni Kosova će verovatno imati znaĉajno bolje rezultate od planiranih. Bosna i Hercegovina imala je 10

Rashodi za kamatu u proseku iznose oko 1% BDP u zemljama SEE6, sa izuzetkom Albanije gde su rashodi za kamatu 2010. godine iznosili 3,4% BDP.

23

uglavnom izbalansiran budţet (mada je ovo nedovoljna procena stvarnog fiskalnog poloţaja s obzirom da ne obuhvata rashode za projekte finansirane iz inostranstva, koji su vanbudţetski). Fiskalni deficit u ostalim zemljama SEE6 bio je oko 2% BDP u prvoj polovini 2011. Ĉini se da je deficit u Albaniji, BJR Makedoniji i Crnoj Gori ublaţen u trećem tromeseĉju, što je ove zemlje uglavnom dovelo na put kojim će do kraja godine moći da ispune svoje ciljeve u pogledu deficita. MeĊutim, u Srbiji je deficit nastavio da se povećava, što je primoralo vlasti da povećaju planirani deficit (sa -4% BDP na -4,5%).

Tabela 6: Početne projekcije i razvoj dogaĎaja u prvoj polovini 2011.

Prihodi

Rashodi Fiskalni bilans Poĉetne projekcije, kao procenat BDP 26,6 30,1 -3,5 ALB 44,4 47,4 -3,4 BIH 27,6 31,1 -3,5 KOS 31,4 33,9 -2,5 MKD 40,5 42,8 -2,3 MNE 39,1 43,7 -4,5 SRB Izvor: Proraĉuni eksperata na osnovu podataka MF.

Bilans na dan jun 2011.

Ostvareno -2,0 nije raspoloţivo 1,1 -1,7 -1,5 -3,0

Potreba za obazrivošću u fiskalnom pogledu dodatno se povećava strogim ograničenjima u finansiranju sa kojima se suočavaju zemlje SEE6. Albanija je nedavno prešla na dug sa kraćim rokom uz odgovarajuće neznatno povećanje prinosa. Srbija je proteklih meseci takoĊe suoĉena sa teškoćama zbog slabe traţnje instrumenata drţavnog duga sa dospećem duţim od 3 meseca. U isto vreme, BJR Makedonija, suoĉena sa prevremenim izborima kod kuće i krajnje promenjljivim okruţenjem u inostranstvu, odluĉila je da povuĉe sredstva sa Kreditne linije iz predostroţnosti koju ima kod MeĊunarodnog monetarnog fonda u proleće 2011.

MeĎutim, čini se da su neposredne potrebe za finansiranjem zadovoljene. Srbija je nedavno uspela da emituje globalne obveznice u vrednosti od US$1 milijarda, pored pozajmice sa garancijom IBRD od US$ 400 miliona sa poĉetka godine. Crna Gora je u aprilu 2011. emitovala evroobveznice u vrednosti od EUR 180 miliona. BJR Makedonija je u martu 2011. povukla EUR 220 miliona sa Kreditne linije iz predostroţnosti koju ima kod MMF-a, a do kraja godine zaduţiće se EUR 130 miliona na osnovu garancije IBRD. Kosovo ima velike uloge koje moţe da povlaĉi, dok bi Albanija trebalo da bude u mogućnosti da finansira preostali deficit kroz kombinaciju smanjenja uloga i priliva projekata koji se finansiraju iz inostranstva. Oĉekuje se da će bosanskohercegovaĉki izvori finansiranja ostati skromni. Što se tiĉe pristupa stranom privatnom finansiranju, većina zemalja SEE6 ima solidan rejting, mada ne investicionog ranga, a sve zemlje izuzev BIH imaju stabilne izglede.

Tabela 7: Rejting suverenog duga i izgledi za zemalje SEE6 prema rejting agencijama Standard and Poor's

Moody

Fitch

rejting/izgledi

datum

rejting/izgledi

datum

Albanija

B+/Stablni

19/04/2010

B1/Stablni

29/06/2007

BIH Makedonija, BJR

B+/Negativni

28/07/2011

B2/Negativni

16/05/2011

BB/Stablni

24/08/2011

Crna Gora

BB/Negativni

31/03/2010

Ba3/Stablni

30/03/2011

Srbija BB/Stablni 16/03/2011 Izvor: S&P, Moody i Fitch.

Napomena: Kosovo još nije zatraţilo kreditni rejting.

24

rejting/izgledi

datum

BB+/Stablni

27/10/2011

BB-/Stablni

11/11/2010

Kao što je očekivano, nedavni fiskalni rezultati odraz su snage ukupne privredne aktivnosti zemljama SEE6, ali i veće inflacije, kao i neekonomskih faktora. Kosovo je zabeleţilo snaţan rast poreskih prihoda (oko 9,7% u realnim iznosima) imajući u vidu optimistiĉne ekonomske pokazatelje; meĊutim, to se poravnalo niţim neporeskim i kapitalnim prihodima (niţe dividende). U BJP Makedoniji ukupni prihodi povećali su se realno za 4,2% u prvoj polovii godine, ali je to uglavnom bilo rezultat ranije isplate dividendi od Telekoma. Ako se to iskljuĉi, prihodi su se beznaĉajno povećali, s obzirom da je uticaj jaĉe domaće traţnje kompenzovan nedovoljnim neporeskim prihodima i doprinosima za socijalno osiguranje. Ukupni prihodi nezantno su se povećali i u Bosni i Hercegovini sa skromnim oporavkom domaće traţnje. Zabrinutost zbog usporavanja privredne aktivnosti u Albaniji dovela je do realnog pada prihoda za 2,8% u prvoj polovini 2011. Sliĉni trendovi nastavili su se u albanskoj ekonomiji i u trećem tromeseĉju, dok je poboljšanje u akcizama i doprinosima kompenzivano relativno slabom naplatom većine poreza. Depresirana privatna potrošnja u Srbiji dovela je do pada prihoda za 4,4% u prvoj polovini godine, koji se trend nastavio i u trećem tromeseĉju. Sliĉno tome, prihodi u Crnoj Gori pali su realno za 5,3% uprkos povećanju akciznih stopa. Prihodi su se donekle povratili u trećem tromeseĉju uz pojaĉane napore da se poboljša naplata.

Na strani rashoda, drţave su ove godine pokušavale da stimulišu privredu ali će verovatno u narednom periodu morati da izvrše prilagoĎavanja u skladu sa postojećim ograničenjima u finansiranju. Većina zemalja povećala je potrošnju, mada je kvalitet ovog podsticaja diskutabilan. BJR Makedonija povećala je potršnju za blizu 6% u realnim iznosima u prvoj polovini 2011, što takoĊe odraţava izvesnu koncentraciju rashoda na poĉetku perioda. Povećanje potrošnje bilo je usmereno ka kapitalnim rashodima, potrošnji za zdravstvo i transferima. Ti trendovi oslabili su tokom trećeg tromeseĉja, kada je došlo do pada rashoda u realnim iznosima. Crna Gora je povećala rashode za oko 3,8%, što uglavnom odraţava izmene propisa o radu kojima su povećane zarade i penzije. Te izmene će najverovatnije uticati i na potrošnju na ovim stavkama na srednjoroĉnom planu, a već u trećem tromeseĉju su pogurale stopu rasta rashoda nagore. Sliĉno tome u Albaniji se povećala realna potrošnja za 3,5% u prvoj polovini godine, pri ĉemu polovinu porasta potrošnje ĉine socijalni transferi. U trećem tromeseĉju uvedena je stroţa kontrola potrošnje kako bi se osiguralo ispunjenje godišnjeg plana za nivo deficita. Na Kosovu se ukupna realna potrošnja povećala za 3,3%, što meĊutim odraţava relativno malu potprošnju u prvom tromeseĉju. Rashodi su se znaĉajno povećali u drugom tromeseĉju i odnedavno su odraz porasta kapitalne potrošnje, ali i veće potrošnje na zarade radnika i plate. Rashodi iz budţeta Bosne i Hercegovine realno su pali, što je odraz manje potrošnje na robe, usluge i subvencije. Sliĉno tome, realni rashodi u Srbiji su pali, mada je dobitak od ograniĉenja zarada i penzija bio nedovoljan da nadoknadi loše rezultate na strani prihoda, što je dovelo do povećanja deficita. Osim toga, s obzirom na predstojeću indeksaciju penzija i zarada u oktobru, moţe se pokazati da je dobitak bio kratkog daha.

25

Pregled 2: Veličina vlade u zemljama SEE6 Udeo drţave u ekonomiji veoma se rezlikuje od zemlje do zemlje u regionu SEE6, gde se rashodi kreću u rasponu od ispod 30% BDP do skoro 50%. Ako kao merilo primenimo bilo prihode bilo rashode, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Srbija mogu se klasifikovati kao zemlje sa velikim vladama, ĉak i u poreĊenju sa zemljama EU10. Albanija i Kosovo mogu se klasifikovati kao zemlje sa malom drţavnom ekonomijom, dok BJR Makedonija ima vladu umerene veliĉine. Čini se da su doprinosi za socijalno osiguranje faktor koji najviše doprinosi tako velikim razlikama u prihodima. Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Srbija dobijaju znaĉajan deo drţavnih prihoda od doprinosa za socijalno osiguranje. Shodno tome, socijalni transferi ĉine veći deo potrošnje (mada ovo ukljuĉuje i relativno izdašne socijalne transfere koji se ne odnose na doprinose, kao što su socijalna pomoć i ostale naknade). Albanija s druge strane ima mnogo manji plan socijalnog osiguranja koji ne pokriva znaĉajan deo stanovništva, dok Kosovo nema takav program (mada postoji plan privatnog penzijskog osiguranja). Loši rezultati na trţištu rada opteretili su finansije planova socijalnog osiguranja u većini zemalja SEE, što zahteva veće transfere iz budţeta. Pritisci na planove socijalnog osiguranja će se verovatno povećati u narednom periodu, što će zahtevati reformu sistema. Rast u bliskoj budućnosti moţe da ne donese nova radna mesta, dok će starenje stanovništva stvarati dodatni pritisak na srednjoroĉnom i dugoroĉnom planu.

Tabela 8: Struktura drţavnih prihoda u zemljama SEE6, 2010.

ALB

BIH

KOS MKD* MNE SRB Kao procenat ukupnih prihoda 13.8 6.6 10.6 8.9 11.1 14.0 Direktni porezi 49.3 44.4 66.2 40.5 46.0 42.2 Indirektni porezi 16.5 35.1 0.0 27.3 28.9 26.4 Doprinosi 20.4 13.8 23.1 23.3 14.0 17.4 Ostali prihodi 100.0 100.0 100.0 100.0 100.0 100.0 Ukupni prihodi Kao procenat BDP 3.6 2.9 2.9 2.9 4.9 5.7 Direktni porezi 12.9 19.7 18.2 13.4 19.5 17.3 Indirektni porezi 4.3 15.6 0.0 9.1 12.2 10.8 Doprinosi 5.4 6.1 6.4 7.7 5.9 7.1 Ostali prihodi 26.2 44.4 27.5 33.1 42.6 41.0 Ukupni prihodi Izvor: Proraĉuni eksperata na osnovu podataka dobijenih od MF zemalja SEE6, podaci MMF-a za BIH. (MKD definicija opšte uprave) Značajne razlike ostaju čak i kada se isključe doprinosi. Iako su zakonske stope sliĉne u svim zemljama SEE6, postoje velike razlike u pogledu ostvarenih rezultata kada se radi o prihodima. Najveći deo poreskih prihoda u zemljama SEE6 dobija se od indirektnog oporezivanja. S obzirom na sliĉne stope PDV-a i carinske tarife, teško je protumaĉiti tako velike razlike u rezultatima. One bi mogle biti odraz razlika u neformalnom sektoru, poreskoj osnovici ili neefikasnosti poreske uprave ili manje vidljivih poreza koji povećavaju fiskalno opterećenje u ekonomiji. Direktni porezi su relativno mali, što je odraz visoke stope nezaposlenosti i neformalnog sektora, ali i smanjenja poreskih stopa koje je izvrešeno prethodnih godina kada su se ekonomije SEE6 trudile da privuku investicije. Kao rezultat toga, zemlje SEE6 sada imaju najniţe poreze na dobit i na dohodak u Evropi i Centralnoj Aziji.

Na strani rashoda, veličina vladinog sektora uglavnom zavisi od socijalnih transfera i zarada u javnom sektoru. Zemlje sa velikim vladama (Bosna i Hercegovina, Srbija i Crna Gora) imaju izdatke za zarade u javnom sektoru koji prelaze 10% BDP, a koji u Bosni i Hercegovini dostiţu skoro 13% BDP. Mada Kosovo i BJR Makedonija troše manje na zarade izraţeno kao procenat BDP, mereno kao procenat ukupnih rashoda, izdaci za zarade i dalje predstavljaju znaĉajno opterećenje za budţet. Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Srbija troše znaĉajno više sredstava na socijalne transfere, uglavnom zbog panzija. Sa izuzetkom Kosova, odvajanja za kapitalne rashode u zemljama SEE6 su relativno mala.

26

Tabela 9: Struktura drţavnih rashoda u zemljama SEE6, 2010.

ALB BIH KOS MKD*

MNE

Kao procenat ukupnih rashoda 24,4 22,6 23,3 13,0 29,3 29,0 Socijalni transferi 23,1 35,4 36,6 Ostala tekuća potrošnja 39,5 12,7 11,4 Kapitalna potrošnja 100,0 100,0 100,0 Ukupno pootrošnja Kao procenat BDP 5,3 12,9 7,4 8,0 11,0 Rashodi za zaposlene 8,6 15,4 3,9 10,4 13,7 Socijalni transferi 10,4 15,9 7,0 12,6 17,1 Ostala tekuća potrošnja 5,0 4,6 11,9 4,5 5,3 Kapitalna potrošnja 29,3 48,9 30,2 35,6 47,1 Ukupno pootrošn a Izvor: Proraĉuni autora na osnovu podataka dobijenih od MF zemalja SEE6, podaci MMF za BIH. (*MKD definicija opšte drţave) 18,1 29,3 35,5 17,1 100,0

26,5 3,5 32,6 9,4 100,0

27

SR 22,6 42,7 25,1 9,7 100,0 10, 19,3 12,4 3,5 45,6

6. SITUACIJA NA TRŢIŠTU RADA U ZEMLJAMA SEE6 olje mogućnosti za zapošljavanje i dalje su najveći dugoročni izazov za zemlje SEE6.

Nezaposlenost je generalno visoka u regionu SEE6, a naroĉito je visoka meĊu mladima. Štaviše, nezaposlenost je najvećim delom dugoroĉna, što dovodi do slabljenja veština. Osim toga, nekoliko zemalja ima stanovništvo koje stari, snaţnu migracionu dinamiku i niske stope uĉešća na trţištu rada, naroĉito meĊu ţenama. U zemljama koje je kriza najteţe pogodila (Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina) zaposlenost opada, a nezaposlenost raste od 2008. godine; ovi trendovi će verovatno krenuti u suprotnom smeru tek kasnije kada se privreda bude oporavila. Sveukupno gledano, uticaj krize je bio nešto blaţi nego u zemljama EU10.

B

Sve zemlje SEE6 imale su brz rast do 2008.

Garfikon 32: Stopa nezaposlenosti u SEE6 godine koji je bio praćen opadanjem stope ALB BiH KOS nezaposlenosti, ali su se iskustva zemalja MKD MNE SRB EU-10* od tog vremena razvijala u različitim 50 pravcima (Grafikon 32). Od 2008.

45 nezaposlenost u Srbiji porasla je sa 14,4% na 40 20% 2010. godini – što je najviši nivo od 35 1997. godine kada je uvedena izrada Ankete 30 o radnoj snazi. U BIH je postojao isti trend 25 nezaposlenost je u 2010. godini porasla na 20 27,2%. Nezaposlenost u Albaniji je porasla 15 kao rezultat krize, ali je pala na 12,5% u 10 2010.11 Uprkos padu proizvodnje tokom 5 2009. godine i sporom oporavku u 0 2007 2008 2009 2010 2011 meĊevremenu, stopa nezaposlenosti u BJR Makedoniji ostala je na istom nivou od 32% i Izvor: Pregled radne snage nacionalnih zavoda za statisitiku.

2009. i 2010. godine. Kosovo nije sprovelo * Prost prosek.

Anketu o radnoj snazi od 2009, kada je Napomena: Podaci za 2011. odnose se na drugo tromeseĉje nezaposlenost iznosila 45%, ali se oĉekuje da (BJR Makedonija i Crna Gora; april (BIH i Srbija). su se uslovi na trţištu rada od tada poboljšali u okruţenju umerenih stopa rasta i pojaĉanih javnih (infrastrukturnih) investicija. Podaci iz Ankete o radnoj snazi za 2011. (koji postoje za sve zemlje izuzev za Albaniju i Kosovo) pokazuju da je nezaposlenost nastavila da raste u BIH (27,6%), Crnoj Gori (20,1%) i Srbiji (gde je dostigla rekordnih 22,8%). U BJR Makedoniji, stopa nezaposlenosti opala je na 31,3%.

Nivo nezaposlenosti u zemljama SEE6 znaĉajno je viši nego u EU, ukljuĉujući zemlje EU-10. Zapravo sve zemlje EU-10 imale su jednocifrenu stopu nezaposlenosti pre krize. Ĉak su i Bugarska i Rumunija, ĉiji je nivo proizvodnje sliĉan kao u zemljama SEE6, uspele da spuste svoju stopu nezaposlenosti na ispod 6% (2008).12 11

Na osnovu administrativnih podataka.

Neke od razlika u stopama nezaposlenosti mogu se pripisati razlikama u metodologiji i kvalitetu pregleda. Iako su sve zemlje uvele Anketu o radnoj snazi, uĉestalost i kvalitet pregleda se ralikuju. BJR Makedonija i Crna Gora pripremaju podatke iz Ankete radne snage tromeseĉno, dok se u Srbiji to radi na polugodišnjem nivou, a u BIH na godišnjem nivou. Podaci iz Ankete o radnoj snazi u ovim zemljama blagovremeno se pripremaju i objavljuju.

Zavodi za statisitiku u Albaniji i na Kosovu, s druge strane, trebalo bi da imaju godišnje preglede radne snage, ali 2010. godine ovaj pregled nije uraĊen ni u jednoj od ovih zemalja. Pored razlika u uĉestalosti, postoje i razlike u kvalitetu i metodologiji pregleda bez obzira što sve zemlje nastoje da u potpunosti ispune smernice MeĊunarodne organizacije rada/EUROTAT-a. Na primer, prilikom definisanja stanovništva koje je u radnoj dobi, sve zemlje koriste definiciju “15 godina i više”, izuzev Kosova koje koristi definiciju “15-64”. BJR Makedonija i Srbija koriste obe definicije.

12

28

Za zemlje SEE6 karakteristični su visok nivo nezaposlenosti meĎu mladima i malo učešće ţena.

Nezaposlenost mladih je u svim zemljama mnogo veća od nezaposlenosti drugih starosnih grupa, ali je posebno alarmantna u BIH i na Kosovu gde većina osoba sa 15-24 godina starosti traţe posao, ali ne mogu da ga naĊu (Grafikon 33).

ZačuĎuje to što je nezaposlenost meĎu onima sa niskim kvalifikacijama (ne više od osnovnog obrazovanja) relativno blizu prosečnoj stopi nezaposlenosti. U Srbiji je zapravo niţa od proseĉne stope nezaposlenosti što ukazuje na nedostatak kvalitetnijih poslova.13 Za razliku od toga, nezaposlenost osoba sa niskim kvalifikacijama u zemljama EU-10 je više nego duplo veća od proseĉne stope nezaposlenosti. U tom pogledu se izdvaja samo Rumunija – tamo je stopa nezaposlenost osoba sa niskim kvalifikacijama bila manja od proseka u 2010. Struktura kvalifikacija zaposlenih odraţava strukturu privrede: poljoprivreda, koja zapošljava znatan deo radne snage u Srbiji i Albaniji je sektor u kojem su potrebne niske kvalifikacije, kao i tekstilna industrija koja zapošljava oko ĉetvrtinu radne snage u proizvodnom sektoru u Makedoniji.

Niske kvalifikacije će nastaviti da obaraju rezultate trţišta rada i da odrţavaju stopu siromaštva na visokom nivou. U BIH i na Kosovu oko 10% stanovništva u radnoj dobi nije završilo osnovnu školu, dok ovaj procenat u Albaniji i Makedoniji iznosi 6%, u Crnoj Gori 3% i u Srbiji 1%. U ovoj grupi su oĉigledno najviše zastupljeni siromašni (u Srbiji i Crnoj Gori verovatnoća da siromašni pojedinci koji su u radnoj dobi nisu završili osnovno obrazovanje je 6 puta veća nego kod onih koji nisu siromašni), te ne ĉudi što su koncentrisani u sektorima i delatnostima gde su potrebne niţe kvalifikacije. U Bosni, na primer, 21% siromašnih radnika zaposleno je u poljoprivredi u poreĊenju sa 12% onih koji nisu siromašni. Detaljni pokazatelji za Srbiju pokazuju da je kriza, u pogledu gubitka poslova i gubitka zarade, najteţe pogodila sektore u kojima se traţe radnici sa niskim kvalifikacijama.

Nezaposlenost u zemljama SEE6 je uglavnom dugoročna. Preko 80% onih koji traţe posao u BIH i Crnoj Gori, i više od 70% njih u Srbiji, nalaze se na trţištu rada (bez posla) duţe od godinu dana, a veliki deo njih je bez posla tri i više godina, što ima razarajuće posledice po njihove veštine i radne sposobnosti.

Situacija je najverovatnije sliĉna i u drugim zemljama u regionu, naroĉito na Kosovu, ali o tome ne postoje podaci.

Grafikon 33: Ukupna stopa nezaposlenosti mladih (15-24) i lica sa niskim kvalifikacijama.

Izvor: Ankete o radnoj snazi nacionalnih zavoda za statisitku.

Napomena: Podaci su iz 2010. godine, izuzev za Albaniju i Kosovo (2009.).

13

Ironiĉno je to što je u Srbiji stopa nezaposlenosti lica bez formalnog obrazovanja (11,7% u 2010.) niţa od stope nezaposlenosti lica sa obrazovanjem tercijarnog nivoa (13,2%). MeĊutim, većina lica bez formalnog obrazovanja su neaktivni (ne uĉestvuju na trţištu rada).

29

Učešće na trţištu rada je malo u regionu SEE6. Udeo aktivnog stanovništva najmanji je u BIH (44% u 2010.), na Kosovu (48% u 2009.), a najveći u Albaniji (62% u 2009.) i Srbiji (59% u 2010.). Udeo aktivnog stanovništva je mnogo veći u zemljama EU-10, a još veći u ostatku EU. BIH i Kosovo, kao i BJR Makedonija (sa stopom aktivnosti od 57%), takoĊe su i zemlje sa najvećom nezaposlenošću, što ukazuje na to da ove zemlje imaju veoma nisku stopu zaposlenosti (Grafikon 32). Crna Gora ima relativno nisku stopu aktivnosti (50% u 2010.)14. MeĊutim, kako je stopa nezaposlenosti niska, stopa zaposlenosti je veća nego u većini drugih SEE6 zemalja. Kriza nije imala veliki uticaj na stopu aktivnosti: stopa uĉešća u Srbiji pala je sa 60,5% u 2009. godini na 58,9% u 2011, a u drugim zemljama promena je bila marginalna (pad od 0,6% u BIH i Crnoj Gori).

Vaţno je napomenuti da su ţene u nekoliko zemalja SEE6 uglavnom iskljuĉene sa trţišta rada (Grafikon 34). Stopa aktivnosti i, shodno tome, zaposlenosti ţena je primetno niska na Kosovu i u BIH. Grafikon 34: Disparitet meĎu polovima je veliki u većini zemalja SEE6 Employment rate (%)

Activity rate (%) 90

70

80

60

70

50

60 50

40

40

30

30

20

20

10

10 0

ALB

BiH

KOS

Men

MKD

MNE

SRB

0

ALB

BiH

KOS

Men

Women

MKD

MNE

SRB

Women

Izvor: Nacionalni zavodi za statisitiku.

Trendovi zapošljavanja različito su reagovali na globalnu ekonomsku krizu u zemljama SEE6 (Grafikon 35). U Crnoj Gori i Srbiji stopa zaposlenosti je u padu od 2007. godine, pri ĉemu je taj pad u Crnoj Gori najoštriji. Stopa zaposlenosti u BIH padala je tokom 2009. i 2010. godini, ali mnogo sporijim tempom. Kriza je najviše pogodila te tri zemlje. S druge strane, u BJR Makedoniji (koja je imala kontrakciju BDP od 0,9%) i na Kosovu, stopa zaposlenosti nastavila je da raste sve vreme tokom krize. Isto se oĉekuje i za Albaniju, ĉija je ekonomija, kao i kosovska, nastavila sa rastom tokom krize. Rast zaposlenosti u prvoj polovini 2011. zabeleţen je u Albaniji15 i BJR Makedoniji i Crnoj Gori, dok je u svim drugim zemljama16 došlo do kontrakcije zaposlenosti, mada su sve imale pozitivan rast.

14

Grafikon 35: Stopa zaposlenosti u SEE6

30

BiH

KOS

MNE

SRB

EU-10

MKD

65 60 55 50 45 40 35 30 25 20

2007

2008

2009

2010

2011

Izvor: Pregledi radne snage nacionalnih zavoda za statisitiku.

Radna snaga se definiše kao stanovništvo sa 15 i više godina starosti.

Na osnovu administrativnih podataka.

16 Nema podataka za Kosovo.

15

ALB 70

Bilo je razlika i u tome kako trţišta rada reaguju na kontrakciju proizvodnje tokom krize (Garfikon 36). U većini zemalja, pad zaposlenosti nastavio se i u 2010. godini uprkos tome što je ponovo došlo do rasta proizvodnje: BJR Makedonija je bila jedina zemlja sa pozitivnom promenom u stopi zaposlenosti.17 Crna Gora i BIH zabeleţile su veće padove stope zaposlenosti tokom 2009. nego što bi se to oĉekivalo na osnovu kontrakcije proizvodnje.

Grafikon 36: Godišnja promena stvarnog BDP u odnosu na promenu stope zaposlenosti za 2009. (levo) i 2010. (desno) 2

ALB

3

Employmet rate change (percentage points)

Employmet rate change (percentage points)

4

KOS

2 1 0

MKD

-1 -2 -3

BiH

SRB

-4 -5

MNE

-6 -7

MKD 1

0

BiH -1

MNE

-2

-3

SRB

-4 -4

-3

-2

-1

0

1

2

3

0

GDP real growth (%)

1

2

3

GDP real growth (%)

Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku.

U zemljama koje pripremaju redovne tromesečne podatke za pregled radne snage, mogu se pratiti obrasci gubitka i otvaranja radnih mesta po sektorima. U BJR Makedoniji, izgubljeno je skoro 7.000 radnih mesta (neto) u drugom tromeseĉju 201118: broj radnih mesta se smanjivao u usluţnom i proizvodnom sektoru (za oko 12,000 u usluţnom i oko 4,000 u proizvodnom sektoru), dok je u poljoprivredi otvoreno 3.900 i u graĊevinarstvu 5.800 novih radnih mesta. IzmeĊu oktobra 2010. i aprila 2011. u Srbiji je zatvoreno preko 100.000 radnih mesta, od ĉega je oko 43.000 bilo u uslugama, 33.000 u poljoprivredi, 17.000 u proizvodnji i 8.000 u graĊevinarstvu.

Pregled 3: Razlike u “poreskom klinu” meĎu zemljama SEE6 Veliki “klin” poreza na plate doprinosi radu na crno i podriva konkurentnost i rast u nekoliko zemalja SEE6.

Iako su stope poreza na dohodak graĊana generalno niske (najvišu stopu ima Srbija sa 12%), stope doprinosa za socijalno osiguranje su veoma visoke u nekim zemljama, što povećava ukupni “klin” poreza na plate. Doprinosi za socijalno osiguranje iznose preko 30% bruto zarada u BIH (Republici Srpskoj), Crnoj Gori i Srbiji, a 41,5% u BIH (Federaciji BIH). Na Kosovu samo 10% bruto zarade ide na doprinose za socijalno osiguranje (penzije). BJR Makedonija je tokom nekoliko proteklih godina smanjila svoje stope doprinosa. Tamo gde je “poreski klin” veći, to navodi i poslodavce i zaposlene da prelaze u neformalni sektor. To podriva odrţivost finansiranja penzijskog i zdravstvenog sistema. TakoĊe se negativno odraţava na konkurentost i rast, pošto povećava troškove radne snage 19.

17

Za Albaniju i Kosovo nema podataka iz pregleda radne snage za 2010.

PoreĊenje sa podacima sa kraja 2010. nije moguće jer je 2011. godine uvedena nova metodologija (NACE Rev.2) za podatke po sektorima.

19 Crna Gora ima najveću proseĉnu (neto) zaradu u regionu. Albanija i Kosovo imaju najniţe zarade u regionu, a za njima sledi BJR Makedonija.

18

31

Tabela 20: Stope doprinosa za socijalno osiguranje u zemljama SEE6, kao procenat bruto zarade Ostali Zdravstveno socijlani Zemlja Penzije osiguranje Nezaposlenost doprinosi Ukupno Kosovo 10,0 0,0 BJR Makedonija 18,0 7,8 Albanija 21,6 3,4 BIH: Republika Srpska 18,0 12,5 Crna Gora 20,5 12,3 Srbija 22,0 12,3 BIH: Federacija BIH 23,0 16,5 Izvor: Svetska banka.

Napomena: U proraĉunima su primenjena razliĉita izuzeća zarade/status, te navedene stope nisu u potpunosti uporedive.

0,0 1,2 0,9 1,0 1,0 1,5 2,0

0,0 0,0 2,0 1,5 0,0 0,0 0,0

10,0 27,0 27,9 33,0 33,8 35,8 41,5

i propisi koji se odnose na odreĊene

Do oporavka u oblasti zapošljavanja verovatno će doći tek kasnije. MMF procenjuje, na osnovu analize recesija koje su se dogodile u svetu u poslednjih trideset godina, da je potrebno u proseku 3 tromeseĉja od kraja recesije pre nego što zapoĉne oporavak zapošljavanja, dok nezaposlenost dostiţe najviši nivo sa do 5 tromeseĉja odlaganja.20 One zemlje SEE6 koje je globalna ekonomska kriza teško pogodila prebrodile su recesiju sredinom 2010. MeĊutim, trenutna globalna kolebanja mogla bi da odloţe ostvarivanje daljih poboljšanja.

Iako je za 2011. i 2012. predviĎeno odreĎeno ubrzanje rasta proizvodnje, moguće je da će doći do promene u strukturi privredne aktivnosti što će uticati i na dogaĎaje na trţištu rada. Na primer, oporavak sektora graĊevinarstva moţda neće biti tako brz u zemljama koje se trenutno suoĉavaju sa usporavanjem u oblasti kreditiranja od strane banaka i investicija u javnu infrastrukturu. Oporavak (izvoza) teške metalne industrije zavisiće od globalne traţnje i cena, a povećanje izvoza tekstilnih proizvoda zavisiće od razvoja dogaĊaja u Zapadnoj Evropi.

20

Pregled 1 - Znanja u Evropi i Centralnoj Aziji (ECA Knowledge Brief 1), 2011: Oporavak zapošljavanja u Evropi i Centralnoj Aziji (Svetska banka).

32

7. STRUKTURNE POLITIKE

U

klanjanje dugotrajnih strukturnih prepreka pomoglo bi da se u zemljama regiona SEE6 postave temelji stabilnog razvoja. Iako se izazovi koji ometaju razvoj u zemljama SEE6 meĊusobno razlikuju, ono što im je zajedniĉko jeste izazov da se poveća rast bez ponovnog prebrzog povećavanja neodrţive domaće traţnje koju podstiĉe prevelika kreditna ekspanzija. Sudeći po Indeksu globalne konkurentnosti (videti Grafikon 37.), zemlje SEE6 moraju dosta toga da urade kako bi dostigle zemlje EU15.

Grafikon 37: Indeks globalne konkurentnosti 2011 2012 Bosna ЕU - 15

Institucije

Crna Gora Albanija

Inovacije

Infrastruktura

BJRM Srbija

Nivo sofisticiranosti preduzeća

Makroekonomsko okruženje

Tehnološka spremnost

Efikasnost robnog tržišta Razvoj finansijskog tržišta

Efikasnost tržišta rada

Izvor: Svetski ekonomski forum, kalkulacije autora.

Pregled 4: Prioriteti reformi Makroekonomsko upravljanje- bez odlaganja • javne finansije – poboljšanje srednjoroĉnih okvira potrošnje i staranje da se planovi fiskalne konsolidacije poštuju (kao što je predviĊeno Zakonom o fiskalnoj odgovornosti Republike Srbije); stvaranje fiskalnog prostora za potencijalne buduće šokove • bolja naplata poreza i šira poreska baza • finansijski sektor – jaĉanje nadzornih organa i unapreĊenje zakonodavnog okvira Reforma poslovnog okruţenja – pozitivan uticaj bi mogao da se ostvari u kratkom roku • kraće procedure za registrovanje • dovršiti giljotinu propisa i procenu uticaja propisa • reformisati sistem sprovoĊenja propisa kako bi se rešili problemi kulture neplaćanja obaveza • privesti kraju programe privatizacije Socijalni sektori – neophodno je rešavanje bez odlaganja, efekat će biti vidljiv nakon odreĎenog perioda • uhvatiti se u koštac sa demografskim izazovima (starenje stanovništva) koji oteţavaju penzijsku reformu • ubrzati reforme u sektoru zdravstva i u oblasti socijalne zaštite Rigidnost trţišta rada i nepoklapanje veština kandidata sa potrebama trţišta – neophodno je rešavanje bez odlaganja, efekat će biti vidljiv nakon odreĎenog perioda • pokrenuti reforme u oblasti struĉnog usavršavanja, doţivotnog uĉenja i tercijarnog obrazovanja Liberalizacija trgovine i usluga – srednjoročni okvir, odmah vidljiv uticaj • liberalizacija mreţnih industrija (npr. logisitka, energetika), privatizacija drţavnih preduzeća i uklanjanje necarinskih barijera Reforme upravljanja- dugoročna reforma, efekat će biti vidljiv nakon odreĎenog perioda • ubrzati reforme u oblasti sudstva i borbe protiv korupcije u celom regionu • poboljšati delotvornost, integritet i transparentnost drţavne uprave

33

Nekoliko zemalja prepoznaje potrebu za voĎenjem kredibilne fiskalne politike. Iako ukupno posmatrano zemlje SEE6 imaju u proseku niţi udeo javne potrošnje od zemalja EU10 ili EU15, nekoliko zemalja se izdvaja (Srbija, Crna Gora i BiH), te bi one na srednji rok morale da sprovedu konsolidaciju kroz smanjenje javnih rashoda. BJR Makedonija je pokazala dosta dobre rezultate kada je u pitanju ostvarivanje zadatih fiskalnih ciljeva. Kosovo je zapoĉelo sveobuhvatan program sistemskih reformi u oblasti upravljanja javnim finansijama, nabavki i zarada, dok su Crna Gora i Srbija zapoĉele penzijsku reformu kako bi obezbedile dugoroĉnu odrţivost svojih penzijskih sistema. Pored toga, Srbija je prepoznala i potrebu da se zakonski regulišu fiskalna pravila kroz usvajanje Zakona o fiskalnoj odgovornosti, a takoĊe je osnovala i Fiskalni savet koji je preuzeo na sebe ulogu da kontroliše poštovanje fiskalnih pravila i procenjuje fiskalni uticaj zakonskih predloga. Bosna i Hercegovina bi trebalo da završi svoj Stend baj aranţman (SBA) sa MMF-om jer bi to bio pozitivan signal da su vlasti u BiH posvećene odgovornoj makroekonomskoj politici, ĉime bi se otvorila vrata za obimnu podršku drugih meĊunarodnih finansijskih institucija.

U protekle dve godine, reforme poslovnog okruţenja bile su prioritet za zemlje SEE6. UnapreĊenje poslovne sredine je dobar podsticaj za rast i konkurentnost, a to predstavlja i najlakši vid reforme sa aspekta politiĉke ekonomije. BRJ Makedonija i Crna Gora ostvarile su najznaĉajnije poboljšanje kako u regionu, tako i na globalnom nivou, što pokazuju i Indikatori poslovanja (Doing Business indicators).

Nekoliko drugih zemalja napredovalo je u selektivnim reformama poslovnog okruţenja – uglavnom onim koje se odnose na skraćenje perioda potrebnog za proceduru registracije (preduzeća i imovine) (Tabela 12.), kao i u reformama koje se odnose na giljotinu propisa (BiH) i procenu uticaja propisa (Albanija).

MeĊutim, izdavanje dozvola i nepouzdana primena zakljuĉenih ugovora i dalje predstavljaju prepreku za razvoj poslovnog okruţenja. Reforme u oblasti sprovoĊenja propisa, sudstva i borbe protiv korupcije ostaju meĊu glavnim prioritetima, ali će se njihov uticaj osetiti tek na srednji rok.

34

Tabela 3: Reforme u oblasti poslovanja Zemlja

Rangiranje u Izveštaju o poslovanju za 2012. (od ukupno 183)

Nedavne reforme

Makedonija, BJR

22

Aktivnosti vezane za graĊevinske dozvole su jednostavnije jer je proces nadzora prenet u privatni sektor, ĉime su procedure pojednostavljene. Registrovanje imovine je olakšano smanjenjem troškova notara i primenom rokova utvrĊenih u Zakonu o katastru nekretnina. Osnivanjem privatnog kreditnog biroa poboljšan je informacioni sistem o kreditima, dok su izmene zakonodavnog okvira povećale transparentnost steĉajnog postupka.

Crna Gora

56

Crna Gora je olakšala zapoĉinjanje sopstvenog biznisa tako što je uvela jednošalterski sistem (one-stop shop). Preduzećima je plaćanje poreza olakšano i smanjeno ukidanjem jedne vrste poreza, smanjenjem doprinosa za socijalno osiguranje i spajanjem nekoliko tipova povraćaja u jedan jedinstveni povraćaj.

Pored svega toga, usvojen je i novi zakon o steĉaju kojim se uvode postupci reorganizacije i likvidacije i utvrĊuje vremenski rok za njihovo sprovoĊenje.

Zakonom se predviĊa mogućnost i da se obezbeĊena potraţivanja poverilaca izmire pre završetka steĉajnog postupka.

Albanija

82

U Albaniji je registrovanje imovine pojednostavljeno utvrĊivanjem rokova koji moraju da se poštuju prilikom upisivanja prava vlasništva u zemljišne knjige. Sa druge strane, aktivnosti vezane za graĊevinske dozvole su oteţane jer organ nadleţan za izdavanje dozvola nije zasedao od aprila 2009. godine.

Srbija

92

U Srbiji je prenos prava vlasništva ubrzan uvoĊenjem opcije ubrzanog postupka.

Pored toga, Srbija je usvojila propise kojima se uvode profesionalni zahtevi za steĉajne upravnike i ureĊuje naknada koju oni dobijaju.

Kosovo

117

Nije primenjivo

BiH

125

U Bosni i Hercegovini je pitanje graĊevinskih dozvola pojednostavljeno tako što su zemljišne knjige i katastar u celosti digitalizovani i osavremenjeni. Pored toga, zapoĉinjanje sopstvenog biznisa je olakšano time što je dozvola za korišćenje zamenjena mnogo prostijim obaveštenjem o datumu poĉetka poslovanja, a takoĊe je pojednostavljen i proces dobijanja poreskog identifikacionog broja.

Izvor: Svetska banka.

Privatizacija i javna-privatna partnerstva prepoznati su kao veliki izazovi na polju javnih finansija, a ako se zemlje uspešno izbore sa njima, mogli bi da se pokaţu kao delotvoran instrument za restrukturiranje drţavnih preduzeća koja se u velikoj meri oslanjaju na drţavnu pomoć. Region, u kom oko 65% BDP stvara privatni sektor, mora još mnogo toga da uradi kako bi sustigao zemlje EU10 gde udeo privatnog sektora u BDP iznosi u proseku 80% (Error! Reference source not found.). U Albaniji je 2011. godine pokrenuta sveobuhvatna privatizaciona agenda koja ima za cilj prodaju gotovo 1.300 drţavnih preduzeća. Pored toga, poboljšano je i sprovoĊenje zakona iz oblasti konkurentnosti, ali prodaja pojedinih kljuĉnih kompanija (koje se bave naftom, osiguranjem, itd.) i dalje je u zastoju. U Albaniji i Crnoj Gori je zapoĉeto nekoliko koncesija u cilju proširenja kapaciteta hidroelektrana.

MeĊutim, konkretni projekti tek treba da se izrade. Privatizacija u BiH bi morala da se ubrza. Ubrzanje 35

ovog procesa donelo bi preko potrebne investicije, kao i nove veštine i tehnologije, a moglo bi da posluţi i kao podsticaj rasta, ali je za to neophodno da vlasti donesu odreĊene politiĉki teške odluke. Privatizacija preostalog drţavnog vlasništva u BRJ Makedoniji i Crnoj Gori donekle je usporena, pre svega zbog nedostatka interesa od strane investitora. Taĉnije, nakon nekoliko neuspešnih pokušaja u oktobru 2010. godine da se sprovede restrukturiranje drţavnog aluminijumskog konglomerata KAP, drţava je povratila vlasništvo nad udelom od 29% od ruskog većinskog vlasnika, Centralno-evropske aluminijumske kompanije.

Grafikon 37: Udeo privatnog sektora u BDP (%)

Izvor: EBRD Izveštaj o tranziciji.

Tabela 12: Indeks logističkih performansi, 2010.

Zemlja

ILP

Carina

Infrastruktura

MeĎunarodna isporuka

Logistička kompetencija

Praćenje & trasiranje

Domaći logistički troškovi

Pravovremenost

Hrvatska BiH Makedonija, BRJ Srbija i Crna Gora

2,71 2,46

2,4 2,3

2,5 2,3

2,7 2,5

2,8 2,4

2,5 2,3

3,1 3,4

3,5 3,0

2,43

2,0

2,3

2,7

2,3

2,5

3,0

2,8

2,28

2,3

2,2

2,3

2,3

2,1

3,1

2,5

Albanija

2,08

2,0

2,3

2,3

2,0

1,7

2,8

2,1

Slovaĉka Rumunija Bugarska Evropa i centralna Azija (prosek) EU-10 (prosek)

2,92 2,91 2,87

2,6 2,6 2,5

2,7 2,7 2,5

3,1 3,2 2,8

3,0 2,9 2,9

2,9 2,9 3,1

3,1 2,6 2,9

3,3 3,2 3,6

2,59

2,4

2,4

2,6

2,5

2,6

3,0

3,0

3,0

2,7

2,8

3,0

3,0

3,0

3,1

3,5

2,2

2,3

2,5

2,4

2,2

3,1

2,8

SEE6 prosek

2,4 Izvor: Svetska banka.

Liberalizacija trgovine je u regionu prilično napredovala u regionu uglavnom kroz članstvo u STO i CEFTA, kao i kroz primenu Sporazumâ o stabilizaciji i pridruţivanju sa EU. MeĊutim, još uvek 36

postoji nekoliko segmenata koji se mogu unaprediti, a oni se odnose na necarinske barijere, prekomerna nagla povećanja odreĊenih carinskih tarifa i liberalizaciju mreţa. Da bi se ostvarile koristi većeg trţišta ĉesto je neophodna snaţna regionalna integracija koja prevazilazi robnu razmenu. Nedavne studije sadrţe dokaze o pozitivnim efektima, kako direktnim tako i indirektnim, koje na ekonomski rast ima razmena usluga.21 Izvoz usluga i njegovo unapreĊivanje podstiĉu rast, dok postoji i pozitivna uzajamna veza izmeĊu politike usluga i produktivnosti proizvodnih preduzeća koja se oslanjaju na usluge kao na impute svog rada (primeri su Republika Ĉeška i Indija). Integrisanje robnog trţišta sa trţištom usluga omogućilo bi manjim CEFTA ekonomijama da postanu deo ne samo regionalnih, već i globalnih lanaca ponude i proizvodnih mreţa u ĉemu region SEE6 u velikoj meri kaska za naprednim zemljama (Tabela 13.). Ovim bi se, sa druge strane, smanjili troškovi potrošaĉa i ove ekonomije uĉinile primamljivijim za strane investitore. Štaviše, s obzirom na to da je regionalna integracija preduslov za pristupanje Evropskoj uniji, otvaranje regionalnog trţišta usluga pripremilo bi CEFTA ekonomije za funkcionisanje u okvirima jedinstvenog trţišta EU. Uprkos napretku koji je postignut u prethodnoj deceniji, trţišta rada su i dalje u velikoj meri nefleksibilna. Kako je već opisano u poglavlju 6. gde su prikazana dešavanja na trţištima rada, zemlje SEE6 i dalje imaju nisko uĉešće i zaposlenost. Sve zemlje SEE6 i dalje se bore sa rasprostranjenim radom na crno, jazom izmeĊu veština koje kandidati na trţištu rada poseduju i onih koje se traţe, kao i neefikasnim sistemima socijalne zaštite. Kljuĉne reforme koje bi pomogle da se poveća uĉešće radne snage trebalo bi da obuhvate povećanje starosne granice za odlazak u penziju i smanjivanje podsticaja za odlazak u prevremenu penziju; uvoĊenje kulture doţivotnog uĉenja; ublaţavanje regidnosti propisa u oblasti rada i podsticanje zapošljavanja kroz integrisanu socijalnu zaštitu i socijalnu pomoć. Penzijske reforme su napredovale u Srbiji i Crnoj Gori gde je, pored ostalih pomaka, u 2011. godine povećana starosna granica sa 65 za muškarce i 60 za ţene na 67 godina, što će se primenjivati od 2025. i 2041. godine, respektivno.

Tokom 2011. godine agenda za pristupanje EU je u velikoj meri podsticala reforme u Grafikon 38: Indikatori upravljanja zemljama SEE6 i poboljšavala izglede za priduţivanje. U okviru svog procesa pristupanja, Crna Gora sprovodi Akcioni plan koji obuhvata sedam oblasti upravljanja i reformu u cilju borbe protiv korupcije, te oĉekuje i da zapoĉne proces pregovaranja. U Srbiji je intenziviran rad na dobijanju statusa kandidata (ĉije odobrenje u Evropskom savetu se oĉekuje u decembru), što je takoĊe dovelo do poboljšanja u oblasti vladavine prava i upravljanja. Dalji napredak u procesu pristupanja Albanije i BiH je od presudnog znaĉaja. U protekloj godini, u Albaniji je ovaj napredak zaustavljen, dok je već dugo nestabilna politiĉka situacija u BiH dovela do Izvor: Svetska banka. odlaganja strukturnih reformi, ukljuĉujući i one koje zahtevaju MMF, Svetska banka i EU kako bi pokrenuli svoje programe budţetske pomoći.

21

Handjiski i Šestović (2011), Barijere za razmenu usluga u CEFTA regionu (Barriers to Trade in Services in the CEFTA Region)

37

8. IZGLEDI I POLITIKE Rast u budućem periodu azvoj dogaĎaja u bliskoj budućnosti u zemljama SEE6 u značajnoj meri zavisi od faktora koji su prevashodno van domašaja kontrole vlada ovih zemalja. Dok se ovaj izveštaj piše, lideri vodećih EU zemalja još uvek pokušavaju da Grafikon 39: Promene u projekcijama globalnog sprovedu paket kredibilnih politika kako bi se rasta za 2012. (izvršene u aprilu i septembru 2011.) uspostavio adekvatan proces za upravljanje javnim dugom u Grĉkoj, spreĉio rizik prelivanja u 2012/Apr. 2012/Sep. druge ekonomije evrozone, sprovela dokapitalizacija banaka na koje će uticati otpis 7 6.5 6.1 javnog duga do kog će najverovatnije doći, i kako 6 bi se uveo ujednaĉen i deltovorniji fiskalni okvir 5 za drţave ĉlanice evrozone. Nesigurnost u 4.5 4.0 sposobnost pomenutih lidera da uspešno dovrše 4 ovaj proces, kao i serija sniţenih rejtinga, 2.9 3 promenjivost svetskih berzi i neizvesnost po 2.1 pitanju politike koju će SAD sprovoditi u vezi sa 1.8 1.8 2 1.3 svojim deficitom uzdrmali su poverenje 1.1 1 investitora i preduzeća, a potrošaĉi su postali obazrivi. Većina prognozera je već smanjilo svoje 0 Svet Evro zona Ekonomije u Nemačka SAD projekcije glabalnog rasta u SAD i EU za jedan razvoju ili više procenata. Naše projekcije rasta za SEE6 su 2,5% u 2011. i 2,1% u 2012. godini, što je daleko ispod nivoa rasta koji su vaţili za period Izvor: MMF, Svetski ekonomski izgledi. pre 2008. godine od 6 do 10% (Grafikon 43). Ukoliko kreatori politike budu neuspešni, a kriza se pogorša, uĉinak zemalja SEE6, kao i ostatka sveta, mogao bi da bude mnogo gori.

R

Grafikon 40: 2010=100

MCSI

indeks

kapitala

Jan Grafikon 41: Indeksi poverenja potrošača

115 110 105

100 95 90 Emerging Markets

Developed markets

85

Izvor: Bloomberg.

Izvor: Bloomberg.

38

Grafikon 42: SEE6 stope realnog rasta BDP (%) ALB

12

BiH

KOS

MKD

MNE

SRB

10 8 6 4 2 0 -2 -4 -6 -8

2007

2008

2009

2010

2011

2012

Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku i projekcije eksperata Svetske banke

Ranjivost Iako ne postoje objektivni indikatori kojima se mere razliĉiti stepeni ranjivosti, većina analitiĉara smatraju da napredna trţišta u razvoju gde fiskalni ili spoljnotrgovinski deficit prelazi nivo od 5-6% BDP, a javni ili spoljni dug premašuje 50-60% BDP spadaju u kategoriju zemalja visoke makroekonomske ranjivosti. MeĊu zemlje niske ranjivosti smeštaju se zemlje gde se ove varijable kreću ispod 3-4% odn. 30-40% BDP, respektivno. Radi naše analize, definisali smo sledeće pragove makroekonomske ranjivosti:      

Fiskalni deficit: VISOK > 5% BDP; 3% < SREDNJI< 5% BDP, NIZAK <3% BDP Javni dug: VISOK > 60% BDP; 40% < SREDNJI < 60% BDP; NIZAK < 40% BDP Deficit raĉuna tekućih transakcija: VISOK > 6% BDP; 4% < SREDNJI< 6% BDP, NIZAK < 4% BDP Spoljni dug: VISOK > 60% BDP; 40% < SREDNJI< 60% BDP, NIZAK < 40% BDP Ukupna trgovina: VISOK > 100% BDP; 60% < SREDNJI< 100% BDP, NIZAK < 60% BDP Inostrano finansiranje banaka: VISOK > 15% BDP; 10% < SREDNJI< 15% BDP, NIZAK< 10% BDP

39

Grafikon 43: Indikatori ranjivosti Deficit raĉuna tekućih transakcija (% BDP)

Fiskalni deficit (% BDP)

7

30

6

25

5

20

4 15 3 10

2

5

1 0

ALB

BiH

KOS

MKD

MNE

SRB

EU10

0

ALB

BiH

Trgovinska otvorenost (ukupna razmena kao % BDP)

KOS

MKD

MNE

SRB

EU10

SRB

EU10

Javni dug (% BDP)

120

70

100

60 50

80

40 60 30 40

20

20 0

10

ALB

BiH

KOS

MKD

MNE

SRB

EU10

0

ALB

BiH

KOS

MKD

MNE

Finansijska povezanost (inostrano finansiranje banaka kao % BDP)

Spoljni dug (% BDP)

100

25

90 80

20

70 60

15

50 40

10

30 20

5

10 0

ALB

BiH

KOS

MKD

MNE

SRB

EU10

0

.

ALB

BiH

KOS

MKD

MNE

Izvor: Procene autora Svetske banke.

Napomena: Iznad crvene linije: visok rizik, ispod zelene linije: nizak rizik, izmeĊu linija: umeren rizik.

40

SRB

U vezi sa ovim referentnim vrednostima u regionu SEE6 izdvaja se nekoliko konkretnih odlika. 

U Crnoj Gori i Srbiji fiskalni deficiti su ispod, ali blizu referentne vrednosti za visoki rizik. Ove dve zemlje, kao i Bosna i Hercegovina, daleko premašuju kriterijume iz Mastrihta. Kljuĉno pitanje koje se ovde nameće jeste da li se u ovim zemljama deficiti na ovom nivou mogu finansirati.



Deficiti tekućeg raĉuna su veoma visoki u odnosu na visokoriziĉnu referentnu stopu na Kosovu i u Crnoj Gori, a u manjoj meri i u Albaniji.



Posmatrane kao grupa, zemlje SEE6 imaju umeren stepen trgovinske otvorenosti, dok samo BRJ Makedonija premašuje referentnu stopu. Iako ovaj indikator ukazuje na ranjivost, on je delimiĉno i posledica male veliĉine posmatranih ekonomija. Pored toga, on odraţava smišljenu politiku bliţeg integrisanja sa EU.



Albanija i Crna Gora se izdavajaju po visokom nivou javnog duga (ukljuĉujući dugovanja sa drţavnom garancijom) koji je blizu nivoa visokog rizika.



Sve zemlje osim Kosova i Albanije imaju relativno visok nivo spoljnog duga, pri ĉemu Crna Gora i Srbija zalaze duboko u nivo visokog rizika. Iako su pojedina dugovanja iz ove kategorije prema institucionalnim poveriocima, tu leţi rizik od prelivanja ukoliko pristup trţištima nastavi da se suţava.



Bosna i Hercegovina i Srbija su naroĉito ranjive usled velike zavisnosti od inostranog finansiranja banaka.

Politike Zemlje SEE6 ne predviĎaju značajnije fiskalne korekcije u 2012. Prvobitne projekcije Crne Gore predviĊale su obimno smanjenje fiskalnog deficita u 2012. godini, u najvećoj meri zbog planiranog smanjenja potrošnje; meĊutim, ovakve prognoze su nedavno izmenjene te se deficit za 2012. godinu projektuje u nivou od otprilike -2% BDP. Srbija je predvidela neznatnu korekciju od oko 0,6 bp BDP, mada sama struktura korekcije još uvek nije definisana. BRJ Makedonija će verovatni zadrţati ciljani deficit na nivou od 2,5% BDP. Vlasti tvrde da će nastaviti sa strogom kontrolom javne potrošnje i da će više sredstava rasporeĊivati za kapitalne rashode. I Albanija će verovatno zadrţati svoj ciljani deficit za 2012. godinu na nivou od otprilike 3% BDP. Srednjoroĉni okvir potrošnje Kosova za period 2012-2014 predviĊa dodatno povećanje deficita u 2012. na oko 3,6% kako se bude nastavilo sa sprovoĊenjem velikih infrastrukturnih projekata.

Većina zemalja SEE6 je u svoje fiskalne projekcije za 2012. godinu unela i poboljšanje ekonomske aktivnosti. MeĊutim, ukoliko doĊe do većih poremećaja, rast će znaĉajno trpeti, što će dodatno izvršiti pritisak na fiskalne raĉune. Kao što je to bio sluĉaj sa krizom iz 2009. godine, rast i fiskalni uĉinak će najverovatnije biti heterogeni. Sa druge strane, nedavno zabeleţen slabiji rast u Albaniji i njen relativno visok nivo zaduţenosti mogu znaĉiti da će ovog puta i Albanija biti pod negativnim uticajem. Iako izgleda da postoji izvestan prostor za domaće zaduţivanje, to bi se štetno odrazilo na finansiranje namenjeno privatnom sektoru. Pristup spoljnim trţištima će i dalje biti oteţan. U zemljama sa fiksnim deviznim kursom stimulisanje traţnje će odrţavati trgovinske deficite na visokom nivou, što moţe ugroziti makroekonomsku stabilnost.

Većina zemalja SEE6 ima veoma ograničen prostor da se izbori sa pogoršavanjem krize kroz fiskalne stimulanse ili čak i kroz automatske stabilizatore. Iz tog razloga, pojedine zemlje bi trebalo da poboljšaju fiskalnu konsolidaciju, a naročito reforme koje imaju za cilj unapreĎenje dugoročne fiskalne stabilnosti i stvaranje fiskalnih rezervi. U toku globalne finansijske krize koja se dogodila 2008. godine, zemlje SEE6 imale su prostora za voĊenje kontracikliĉne fiskalne politike kako bi ublaţile 41

efekte krize. Ovo im je pomoglo da se oporave. MeĊutim, u sadašnjim okolnostima, verovatno će jedino Makedonija imati prostora da vodi prilagoĊenu fiskalnu politiku u sluĉaju da se kriza pogorša. U ostalim zemljama javni dug i fiskalni disbalansi su se tokom prethodne krize povećali, te je prostor za manevrisanje išĉezao. S obzirom na to da trţišta sve više obraćaju paţnju na fiskalnu odrţivost i odrţivost zaduţenosti, pojedine zemlje bi trebalo da razmotre mogućnost voĊenja restriktivne fiskalne politike iz predostroţnosti, a naroĉito kroz reforme koje limitiraju neposredan uticaj na rast proizvodnje i povećavaju dugoroĉnu odrţivost. U centru paţnje trebalo bi da budu penzije i zarade. Zemlje sa fleksibilnim deviznim kursom bi generalno trebalo da dozvole njegovo usklaĊivanje, a da pribegavaju intervencijama samo da bi podstakle kretanja na trţištima, a ne da bi ograniĉile dnevnu volatilnost.

Uprkos nedavnim turbulencijama i sve većoj nesigurnosti po pitanju bliske budućnosti, model rasta koji je zasnovan na jačoj integraciji sa EU u smislu finansija, razmene, trţišta rada i institucija i dalje je najbolje rešenje za region SEE6. Zemlje ovog regiona bi iz prošlosti trebalo da izvuku dve glavne pouke koje će im pomoći da na bolji naĉin ostvare korist od ovog modela rasta na srednji rok. Prva pouka je da će budući rast morati da bude u većoj meri zasnovan na investicijama i proizvodnji koji unapreĊuju konkurentnost i proizvodne kapacitete, a u manjem obimu na spoljno finansiranoj potrošnji i ulaganju u nekretnine i drugu nestabilnu imovinu, što je bio sluĉaj u periodu pre 2009. godine. Druga pouka je da je u većini zemalja SEE6 ostao nedovršen veliki deo strukturnih reformi. One se moraju što pre sprovesti kako bi se iskoristio pristup trţištima i direktnim stranim investicijama, finansiranju od strane banaka i u vidu doznaka koje integracija nudi, a što sve zajedno utiĉe na odrţivi rast.

42

U fokusu #1 Veštine, ne samo diplome; ono što je vaţno su veštine koje radnici imaju, a ne diplome koje su stekli. Da bismo premostili jaz koji postoji u pogledu veština, najpre moramo da premostimo jaz u znanju.

REZIME aradoksalno, u regionu gde postoji relativno visok stepen sticanja obrazovanja koje se sve više širi (sudeći prema broju godina završenog školovanja) i relativno kvalitetnog obrazovanja koje se stiĉe u ranijim godinama školovanja, nedostatak radnih veština se pokazao kao jedna od glavnih prepreka za ekspanziju preduzeća u zemaljama SEE6. Nedavno objavljena publikacija Svetske banke u kojoj je sagledana situacija u 29 zemalja istoĉne Evrope i centralne Azije, pod nazivom Veštine, ne samo diplome pokušava da odgovori na pitanja: „Zbog ĉega se preduzeća sve više ţale da ne mogu da naĊu diplomirane studente koji imaju potrebne veštine?“ „Šta drţava moţe da uradi da bi se ovaj jaz premostio?“

P

43

U fokusu #1 Veštine, ne samo diplome lavna poruka nedavno objavljene publikacije Svetske banke pod nazivom Veštine, ne samo diplome22 glasi da kreatori politike ne mogu da osmisle politiku kojom će premostiti jaz u pogledu veština ukoliko prvo ne premoste jaz koji se odnosi na informacije o veštinama. U celom regionu postoje podaci o broju studenata koji su diplomirali (npr. koliko diploma je izdato), ali ne postoje meĊunarodno uporedivi podaci o tome da li diplomirani studenti poseduju adekvatne veštine i kompetencije koje se traţe na trţištu rada. Kako bi se ovaj jaz premostio, neophodno je sprovesti više testova kojima će se izmeriti veštine i kompetencije studenata, diplomiranih studenata i odraslih graĊana. Osim toga, da bi se bolje razumeo prelaz koji svršeni studenti iskuse (ili ne iskuse) prelazeći iz obrazovne institucije na radno mesto, potrebno je sprovoditi analize - istraţivanja gde se studenti anketiraju 1 godinu i 5 godina nakon diplomiranja. Sliĉno tome, neophodno je vršiti i bolje i detaljnije anketiranje preduzeća o tome koje veštine oni ne uspevaju da naĊu: da li su to tehniĉke, kognitivne ili nekognitivne (socio-emotivne) veštine? Tek nakon što steknu jasniju sliku o tome šta je preduzećima potrebno, a šta prosvetne ustanove nude, kreatori politike mogu da definišu delotvornu politiku kojom će se poboljšati poklapanje izmeĊu ove dve sfere.

G

Podrobnije informacije nisu potrebne samo kreatorima politike; preduzećima i studentima trebaju detaljnije informacije kako bi mogli da donose utemeljene odluke i kako bi postali jaĉi u svojim insistiranjima da institucije formalnog i neformalnog obrazovanja prilagode svoje nastavne planove potrebama trţišta rada. Jedna od prvih velikih odluka koju mladi ĉovek donosi jeste gde će i šta studirati.

Trenutno se u zemljama SEE6 ova odluka donosi na osnovu relativno ograniĉenih informacija o mogućnostima zapošljavanja i mogućoj zaradi.

Veštine predstavljaju realan izazov: preduzeća teško uspevaju da pronaĎu radnike sa adekvatnim veštinama Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) priprema izveštaje pod nazivom Analize poslovnog okruţenja i uĉinka preduzeća (World Bank Business Environment and Enterprise Performance Surveys (BEEPS)) koji pokazuju da se u zemljama Evrope i centralne Azije shvatanje preduzeća o ograniĉenjima u pogledu veština dramatiĉno promenilo otprilike oko 2005. godine.3 Do 2008. godine, nedostatak odgovarajuće radne snage postala je druga po redu najĉešća prepreka rastu koja je, prema analizama BEEPS, zabeleţena u celom regionu, a da je ĉešća od ove samo prepreka u vidu poreskih stopa (Grafikon 1). U proseku, 30% preduzeća smatralo je da su obrazovanje i veštine glavna ili ozbiljna prepreka u 2008. godini. Najveći broj preduzeća koji je prijavljivao smetnje bila su preduzeća u zemljama srednjeg dohotka iz Zajednice nezavisnih drţava (CIS) gde je više od 40% preduzeća bilo nezadovoljno brojem raspoloţive radne snage koja poseduje odgovarajuće veštine. Manji broj preduzeća u zemljama SEE6 pokazalo je sliĉan nivo nezadovoljstva, dok se u drţavama EU10 gledanje na ovo pitanje znaĉajno razlikovalo (BEEPS set podataka za 2008.).

Iako izgleda da su preduzeća u SEE manje opterećena jazom koji se odnosi na veštine, u odnosu na zemlje šireg regiona, ipak postoje razlozi za zabrinutost. Kao prvo, broj preduzeća koji je naveo da „obrazovanje i veštine radne snage“ predstavljaju smetnju povećao se u periodu od 2005. do 2008. godine. U 2005. godini 47% anketiranih preduzeća (podaci se mogu naći u BEEPS 2005.) navelo je da su 22

Ovaj tekst je zasnovan na izveštaju Svetske banke „Veštine, ne samo diplome: Upravljanje obrazovanjem usmerenim na rezultate u istoĉnoj Evopi i centralnoj Aziji” (“Skills, Not Just Diplomas: Managing Education for Results in Eastern Europe and Central Asia”). Izveštaj se moţe naći na adresi: http://www.worldbank.org/eca/skills

44

veštine problem. U 2008. godini ovaj broj je skoĉio na 58%. Kao drugo, sve zemlje SEE6 teţe ka tome da postanu deo trţišta EU i da se pribliţe nivou dohotka koji postoji u EU; ovaj proces će zahtevati brzo povećanje produktivnosti koje će morati da bude rezultat boljih veština zaposlenih.

Grafikon 1: Pregled preduzeća koja smatraju da su veštine zaposlenih „glavna“ ili „ozbiljna“ prepreka, 2008.

Izvor: Kalkulacije autora na osnovu BEEPS 2008.

Note: LI = nizak dohodak, MI = srednji dohodak, x = % preduzeća (u pojedinaĉnim zemljama) koja smatraju da obrazovanje predstavlja prepreku. Grafikon prikazuje podatke dobijene iz ĉetvrte analize u okviru BEEPS sprovedene u periodu 2008–09, koja je obuhvatila oko 11.800 preduzeća u 29 zemalja.

Kako bi se stekla slika o tome koje veštine preduzeća teško pronalaze, u nekoliko zemalja uraĊena su dodatna istraţivanja. Generalno gledano, ĉinjenica da se preduzeća sve više ţale na nedostatak radne snage sa adekvatnim veštinama moţe da ukazuje na više stvari: prvo, diplomirani studenti nemaju tehniĉke veštine koje su neophodne za poslove koji se nude. Ovo nije samo pitanje sticanja obrazovanja, odnosno dobijanja odreĊene struĉne spreme. Ovde se radi i o tome da li studenti imaju veštine koje su potrebne za posao - relevantno znanje, sposobnost da primene to znanje, kao i posebno znanje (knowhow) da izvršavaju zadatke i rešavaju probleme – nakon što diplomiraju. Drugo, uĉenici u obrazovnim sistemima koji postoje u regionu moţda nemaju neophodne bihejvioralne veštine (one koje se odnose na ponašanje), a koje poslodavci traţe, kao što su radni duh i sposobnost timskog rada (videti Pregled 1. gde se prikazuju vrste veština koje poslodavci uglavnom traţe). Širom regiona postoje dokazi da preduzeća traţe svršene studente koji nemaju samo znanje, tehniĉke i opšte sposobnosti, već vladaju i bihejvioralnim veštinama. Na primer, nedavna istraţivanja poslodavaca u BRJ Makedoniji (Grafikon 2) pokazuju da preduzeća pridaju gotovo jednako veliki (ako ne i veći) znaĉaj bihejvioralnim veštinama kao i znanju i kognitivnim veštinama (npr. rešavanje problema).21

45

Grafikon 2: Najvaţnije veštine za zapošljavanje (% preduzeća koji ih je naveo), BRJ Makedonija Pismenost Komunikativnost Uslužnost Motivacija & posvedenost Timski rad Rešavanje problema Osnovno stručno znanje Poznavanje informacionih tehnologija Matematičke veštine Planiranje & organizacija Napredno stručno znanje Strani jezici Upravljanje vlastitim resursima i preduzetnički duh

Izvor: Kalkulacije eksperata Svetske banke na osnovu Istraţivanja potreba za veštinama u Makedoniji, 2009.

Osim toga, istraţivanje meĊu poslodavcima koje je u Srbiji sprovela MeĊunarodna organizacija rada pokazalo je da preduzeća koja se bave proizvodnjom smatraju da su meĊuljudske (kao i tehniĉke) veštine vaţnije od osnovnih kognitivnih veština kao što su npr. matematiĉke veštine. Na pitanje koje veštine su najvaţnije u preduzeću, preduzeća koja se bave proizvodnjom i koja ţele da se razvijaju naveli su sledeće: timski rad/komunikativnost/meĊuljudske veštine i efikasno korišćenje materijala/tehnologije/opreme.

Sliĉan obrazac primećen je i u preduzećima koja se bave prodajom na veliko. U isto vreme, istraţivanje pokazuje da ista grupa proizvodnih preduzeća smatra da 40% radne snage u oblasti zanatstva i 55% u „preraĊivaĉkoj i mašinskoj industriji” nema adekvatne veštine. Druge po redu kompetencije koje se navode meĊu onima koje nedostaju su fleksibilnost i spremnost na timski rad (Grafikon 3).

Grafikon 3: Veštine koje nedostaju u odabranim proizvodnim delatnostima u Srbiji

Izvor: MOR Istraţivanje poslodavaca u Srbiji, 2009.

46

Pregled 1: Veštine višeg reda za svet rada u 21. veku U svakodnevnom jeziku izraz „veštine“ ĉesto se povezuje sa veštinama koje podrazumevaju manuelnu spretnost, tj. umešnost i spretnost fiziĉkih pokreta, kao i korišćenje metoda, materijala, alata i instrumenata. Ovo su veštine koje se najĉešće povezuju sa zanatskim školama i sa specifiĉnim zanimanjima. U publikaciji Veštine, ne samo diplome, ove veštine nazivaju se „tehniĉke veštine“.

MeĊutim, danas je široko rasprostranjeno uverenje da je ljudima neophodan širok spekar veština kako bi bili uspešni u ţivotu i na radnom mestu. Iz toga razloga, u publikaciji Veštine, ne samo diplome izraz „veštine“ se koristi u širem smislu i obuhvata tri razliĉite vrste veština: (1) „kognitivne”; (2) „nekognitivne” (ili socio-emotivne veštine); i (3) „tehniĉke“ veštine. Kognitivne veštine su one veštine koje podrazumevaju logiĉko, intuitivno i kreativno razmišljanje. Veštine koje se najĉešće ubrajaju meĊu kognitivne su verbalne sposobnosti, matematiĉke veštine i veštine rešavanja problema.

MeĊutim, pojavljuju se dokazi koji ukazuju na to da su nekognitivne veštine podjednako vaţne za uspeh u ţivotu (npr. videti Svetska banka 2011. gde se nalaze najnoviji dokazi iz Perua). U svakodnevnom jeziku, nekognitivne veštine se ĉesto nazivaju meĊuljudske ili ţivotne veštine i one su blisko povezane sa onim što se u svakodnevnom jeziku naziva i „karakterne osobine“: samokontrola, istrajnost, sposobnost odluĉivanja, timske veštine, kao i sposobnost postavljanja ţivotnih ciljeva i istrajavanja i njihovom ostvarivanju.

U sadašnjem sistemu, standardizovani testovi za srednjoškolce mere njihove kognitivne veštine - kako osnovne kognitivne veštine, kao što je ĉitanje, tako i odreĊene kognitivne veštine višeg reda, kao što su kritiĉko razmišljanje i analitiĉko rezonovanje, ali su bihejvioralne veštine izostavljene. Nedavno istraţivanje Svetske banke sprovedeno u Peruu pruţa nam primer o tome kako moţemo da ukljuĉimo testiranje bihejvioralnih veština u redovno anketiranje domaćinstava.

Izvor: Autori, na osnovu OECD (1999.a) i materijali koji se mogu naći na sledećim internet stranama: Sekretarijat za ekonomska pitanja Švajcarske (www.seco.admin.ch), Australijski nacionalni centar za istraţivanje u oblasti struĉnog osposobljavanje (www.ncver.edu.au), Ameriĉko društvo za obuĉavanje i razvoj (www.astd.org).

Koje to veštine institucije za formalno i neformalno obrazovanje ne uspevaju da obezbede?

Sudeći po anketama u preduzećima, jasno je da, sa strane traţnje, postoji percepcija da se veštine ne obezbeĊuju u dovoljnoj meri. Iz ugla ponude, mnogo je teţe jasno utvrditi gde taĉno institucije formalnog i neformalnog obrazovanja greše. Glavni problem, a to je problem na globalnom nivou, jeste ĉinjenica da se podaci vezani za obrazovanje najĉešće fokusiraju na kvantitet, npr. broj upisanih i diplomiranih studenata, a ne na veštine koje studenti stiĉu (ili ne stiĉu). Pored toga, postoje podaci o obrazovanju odrasle populacije, ali ne postoje informacije o stepenu njihovih tehniĉkih, kognitivnih i nekognitivnih veština. Kada i postoje meĊunarodno uporedivi podaci, oni se odnose na kvalitet osnovnog i niţeg srednjoškolskog obrazovanja. Upravo je ovo fokusiranje na impute i na nivo veština omladine ono što je problematiĉno, jer je jako mali broj mladih ljudi u regionu koji ulaze na trţište rada samo sa niţim srednjoškolskim obrazovanjem. Većina studenata u zemljama SEE6 završe najmanje ĉetvorogodišnje srednjoškolsko obrazovanje. Ali, pošto na meĊunarodnom nivou ne postoji procena veština na višem srednjoškolskom i tercijarnom nivou, nemoguće je izmeriti razliku izmeĊu kompetencija koje imaju najnoviji kandidati na trţištu rada u npr. Srbiji i u Slovaĉkoj. Podaci koji su nam danas na raspolaganju dokumentuju koliko studenata diplomira u odreĊenoj godini, a ne šta oni poslodavcima nude u smislu svojih kompetencija.

47

Grafikon 2: Obrazovanje populacije starosti 25-34 godina u SEE6. (%) 100

6

90

17

25

80

100 9 90

26

40

70

60 61

26

17

34

60

56

40

21

80

31

70

50

14

71

50

61

50 57

67

40 57

30

63 30

20 10

14

12

3

0 EU10

CIS Srednji dohodak CIS

Obavezno ili niže

SEE6

Više srednjoškolsko

57

20

27

CIS Nizak dohodak

29

10

17

16

16

0

Turska

Albanija Iznad višeg srednjoškolskog

Obavezno ili niže

BiH

BRJ Makedonija Više srednjoškolsko

Crna Gora

Srbija

Iznad višeg srednjoškolskog

Izvor: EBRD – Izveštaj Svetske banke Ţivot u tranziciji za 2010.

Napomena: Podaci o Kosovu nisu raspoloţivi.

Nedostatak relevantnih podataka o studentima i njihovom pojedinaĉnom uĉinku predstavlja naroĉito ozbiljan problem u oblasti struĉnog obrazovanja zbog velike raznovrsnosti struĉnih škola i (verovatna) heterogenost populacije koju ĉine uĉenici ovih škola. Tendencija da se obrazovni podaci usredsreĊuju na kvantitet, a ne na kvalitet i relevantnost, takoĊe predstavlja problem u oblasti obrazovanja i obuĉavanja odraslih. U najboljem sluĉaju, aktuelna istraţivanja u ovoj oblasti mere broj sati odrţanih obuka i kurseva u kojima odrasli uĉestvuju ili ispituju da li preduzeća nude obuke. MeĊutim, još uvek ne postoje meĊunarodno uporedivi podaci koji bi omogućili uporeĊivanje kvaliteta ili relevantnosti takvih obuka.

Pored toga, kako u celom regionu broj novih studenata koji se upisuju na fakultete sve više rasta, ĉinjenica da ne postoje testovi kojima se mere veštine koje studenti steknu tokom studija predstavlja veliku prepreku jasnom odreĊivanju problematiĉnih oblasti. U trenutnoj situaciji, ni studenti, ni poslodavci, a ni kreatori politike ne znaju da li studenti stiĉu znanje i veštine tokom svog studiranja. Osim toga, u kom segmentu sistema, npr. prema oblasti studija, prema vrsti fakulteta, studenti mnogo brţe uĉe u odnosu na druge delove sistema. U odreĊenoj meri, ovakve informacije postoje za pojedine profesije gde je sama ta profesija izradila „struĉne ispite" kako bi se proverilo da li su studenti kvalifikovani. U mnogim zemljama ovakvi struĉni ispiti postoje za pravnike, nastavnike, lekare i arhitekte. MeĊutim, u zemljama SEE6 najveći broj novih studenata zabeleţen je u oblastima za koje ne postoje ovakvi ispiti, npr. ekonomija i biznis. Štaviše, ĉak i ovi „struĉni ispiti“ imaju svoja ograniĉenja u smislu dokaza koje pruţaju kada je reĉ o veštinama: oni obuhvataju samo one diplomirane studente koji odluĉe da polaţu struĉni ispit, a ocena koja se daje je samo „poloţio/pao“, tako da se ne ocenjuje u kojoj meri je svaki pojedinaĉni student stekao ţeljene kompetencije (npr. u vidu ocene na skali od 1 do 100).

Uzmimo konkretan primer o tome kako ovaj nedostatak informacija o veštinama sputava kljuĉne aktere da donesu utemeljene odluke i unaprede kvalitet sektora: u BRJ Makedoniji postoji 5 drţavnih i 15 privatnih ustanova visokog obrazovanja, od kojih 13 nudi programe iz ekonomije. Svaka zainteresovana strana ima pitanja na koje sadašnji sistem prikupljanja informacija ne moţe da da odgovor. 

Iz perspektive studenata: Koja institucija me bolje uĉi veštinama koje su mi potrebne za uspeh?

Bez ovakvih informacija, moćna snaga studenata, koji svoje nezadovoljstvo izraţavaju napuštanjem fakulteta, je u velikoj meri ograniĉena.

48



Iz perspektive poslodavaca: U kojoj instituciji su diplomirani studenti stekli veštine i kompetencije koje su potrebne u mom preduzeću?



Iz perspektive visokoobrazovnih institucija (u kojima se predaje ekonomija): Kakav je moj „ekonomski“ program u poreĊenju sa drugim „ekonomskim" programima? Da li moji studenti podjednako dobro stiĉu glavne kompetencije u ovoj oblasti kao studenti u drugim institucijama?

Ako je tako, kako da to prikaţem budućim studentima i potencijalnim poslodavcima mojih studenata?



Iz perspektive kreatora politike: Kakav je uĉinak u ovoj oblasti (u smislu kvaliteta i relevantnosti pruţenog obrazovanja) u poreĊenju sa drugim oblastima? Koje institucije su primer dobrog, a koje su primeri lošeg poduĉavanja? Kojim institucijama je potrebno više podrške?

Rasvetljavanje situacije Kako bi se kreatorima politike pruţile informacije koje su im neophodne za kreiranje boljih politika, a i da bi se studentima pruţile informacije koje će im omogućiti da na sigurniji naĉin biraju svoj put, publikacija Veštine, ne samo diplome preporuĉuje sledeće naĉine da se situacija rasvetli:  

nastaviti uĉešće u meĊunarodnim ocenjivanjima (npr. TIMSS23 i PISA24) proširiti oblast primene nacionalnog ocenjivanja studenata, pridavajući veći znaĉaj utvrĊivanju prednosti i mana formalnog i neformalnog obrazovanja, a ne samo testiranju studenata (npr. Da li postoje grupe studenata koje sistematiĉno ne uspevaju da steknu ţeljeni nivo kompetencija?)  uvesti istraţivanja meĊu svršenim studentima kako bi se pratilo da li pronalaze posao (Pregled 2.)  uvesti testiranje veština kod studenata u tercijarnom obrazovanju.

Samo prikupljanje većeg obima informacija neće dovesti do boljih politika. Informacije moraju da se analiziraju, distribuiraju i koriste prilikom kreiranja politika. Zemlje koje su uspele da prikupe podatke o uĉinku studenata i da te podatke primene u osmišljavanju politike, npr. Singapur, Poljska ili Ĉile nauĉile su lekcije koje druge zemlje mogu da iskoriste. Neke od tih lekcija glase: 

Izgraditi (domaće) tehniĉke kapacitete za izradu i analiziranje testova. U Singapuru je ovaj kapacitet postepeno izgraĊen uz blisku saradnju sa nauĉnicima sa Kembridţa koji su prvobitno osmislili i sproveli testiranje. U Ĉileu su domaći unverziteti sproveli prvobitnu analizu na pilot osnovi. Tek je postepeno funkcija ocenjivanja preneta na nezavisnu agenciju.



Poboljšati pristup podacima kako bi se analitiĉari podstakli da pronalaze prednosti i mane. Na primer, OECD daje na uvid javnosti celokupnu bazu podataka koju ima PISA i analitiĉarima je dozvoljeno da je preuzmu preko interneta (http://pisa2009.acer.edu.au/).



Izmeniti politike tako da podaci dobiju na znaĉaju. To se, na primer, moţe postići tako što se u evaluaciju predavaĉa i škola uvodi i komponenta koja se odnosi na poboljšanje uĉenja kod uĉenika (ako rezultati ocenjivanja nemaju nikakav uticaj na politike ili karijere ljudi, bilo direktno ili indirektno, jako je teško mobilisati i odrţati resurse koji su neophodni za odrţavanje centara za ocenjivanje i obuĉavanje ljudi koji će da analiziraju rezultate).



Aktivna distribucija rezultata svim nivoima obrazovnog sistema kako bi se obezbedilo da priprema nastavnog plana i programa, kao i obuĉavanje nastavnog kadra bude u skladu sa prednostima i manama koje se utvrde ovakvim testiranjem.

23

Studija trendova u meĊunarodnoj matematici i nauci (Trends in International Mathematics and Science Study).

Program za meĊunarodno ocenjivanje studenata (Program for International Student Assessment (www.pisa.oecd.org/) 24

49

Pregled 2: Da li diplomirani studenti pronalaze posao? UvoĎenje istraţivanja radi praćenja diplomiranih studenata u Rumuniji i MaĎarskoj Kada se govori o istraţivanju radi praćenja stanja meĊu diplomiranim studentima, dve zemlje u Evropi ostvaruju brz napredak, a to su Rumunija i MaĊarska. Štaviše, u pomenutim zemljama ovakva istraţivanja postaju kljuĉni element upravljanja u tercijarnom obrazovanju. U MaĊarskoj su rezultati novog „Sistema praćenja karijere diplomiranih studenata“ prvi put objavljeni 2010. godine (obuhvaćeni su svršeni studenti iz 25-30 institucija). U Rumuniji će podaci ovakvog istraţivanja biti raspoloţivi 2011. godine. Do tada će kreatori politike imati rezultate istraţivanja sprovedenog meĊu studentima koji su diplomirali 2008-09. (tj. 12 meseci nakon njihovog diplomiranja), kao i meĊu studentima koji su diplomirali 2004-05. (tj. pet godina nakon sticanja diplome). Kao i u MaĊarskoj, i u Rumuniji se ova istraţivanja finansiraju iz Socijalnih fondova EU. MaĊarska brzo napreduje na ovom frontu iz nekoliko razloga. Kao prvo, kreatori politike sa centralnog nivoa vrše pritisak na institucije tercijarnog obrazovanja da poĉnu sa prikupljanjem ovakvih podataka. Na primer, Zakon o visokom obrazovanju iz 2005. godine nalaže fakultetima i višim školama da sprovode ovakva istraživanja među diplomiranim studentima. Centralni nivo vlasti MaĊarske uvrstio je ova istraţivanja u rasprave o kontroli kvaliteta, pri ĉemu je postojanje ovakvih istraţivanja već sada (ili će uskoro biti) povezano sa akreditacijom institucija. Pored toga, drţava koristi poluge finansijske politike jer povezuje podatke iz ovakvog istraţivanja (ili njihovu raspoloţivost) sa trogodišnjim sporazumima o finansiranju. Kao drugo, visokoobrazovne institucije u MaĊarskoj same smatraju da su podaci o praćenju diplomiranih studenata korisni iz više razloga: (1) potrebna im je povratna informacija sa trţišta rada kako bi osmislili bolje programe; (2) podaci se mogu koristiti u marketinške svrhe; (3) podaci su korisni za internu kontrolu kvaliteta; i (4) ovakva vrsta istraţivanja je jedan od brojnih upravljaĉkih alata koji sluţe za poboljšanje mreţe studenata.

Sliĉno tome, nekoliko OECD zemalja takoĊe ima svoje primere istraţivanja za potrebe praćenja svršenih studenata. U Norveškoj se ovakvi podaci prikupljaju od 1972. godine, u Italiji od 1988, a u Holandiji od 1989.

Gotovo svi diplomirani studenti visokoobrazovnih institucija anketiraju se godinu i po dana posle diplomiranja.

Istraţivanjem se prikupljaju sveobuhvatni podaci o razliĉitim temama, meĊu kojima su informacije o prelazu iz škole na posao (postavljaju se pitanja kao što je: Koliko dugo Vam je bilo potrebno da naĊete posao?), o vrsti i kvalitetu zaposlenja, ako je do njega došlo (npr. ispituju se sektorski i obrazovni zahtevi, kao i zahtevi u pogledu veština), a ispituje se i u kojoj meri su studenti zadovoljni studijama koje su završili (Da li su Vam studije pruţile dobru osnovu za ulazak na trţište rada? Da li ste u toku studija stekli relevantne veštine? Da li su Vam studije pruţile odgovarajuću ravnoteţu izmeĊu praktiĉnog i teorijskog znanja? Tabela 1. prikazuje vrstu informacija koje se ovim istraţivanjem prikupljaju.

Tabela 1: Informacije prikupljene u istraţivanju radi praćenja dimplomiranih studenata sa Holandskog unvierziteta, 2007.

Dužina traženja posla (meseci)

Zaposlenje sa punim radnim vremenom %

Srednja vr. Srednja vr.

Nauka i matematika 0,7 88,4 Medicina i zdravstvo 0,7 79,0 Injiženjerstvo 1,0 94,4 Ekonomija 1,0 96,1 Pravo 1,2 92,7 Humanističke nauke i umetnost 1,2 59,1 Društvene nauke 1,3 60,6 Poljoprivreda 1,5 86,7

Menadžersko ili dr. radno mesto (% ISCO 1 ili 2) Srednja vr.Srednja vr. Srednja vr.

2499 2429 83,6 2904 2783 82,6 2772 2631 87,4 2954 2783 70,3 2864 2732 87,8 2188 2226 66,0 2317 2350 72,0 2137 2328 84,2

Ugovor Mesečni bruto na prihod (evro) neodređeno (%) Srednja vr.

45,6 41,0 66,2 71,3 57,5 43,0 45,4 45,6

Visok nivo korišdenja veština (%) Srednja vr.

71,0 78,9 75,2 65,6 66,0 50,4 63,9 73,2

Visok nivo zadovoljstva poslom (%) Srednja vr.

77,5 81,7 72,8 70,1 70,2 61,3 65,4 71,2

Izvor: Tabelu dostavio Centar za istraţivanje u obrazovanju i trţištu rada (ROA), Holandija, 2008. na zahtev autora.

50

U fokusu #2 Da li bi regionalna saradnja mogla da poveća doprinos istraţivanja i razvoja (R&D) i inovacija privrednom razvoju u SEE6?25

REZIME Zemlje SEE6 dele zajedniĉke izazove i mogućnosti u vezi sa istraţivanjem i razvojem i inovacijama. U ovim Glavnim zapaţanjima istraţuje se potencijalni doprinos koji istraţivanje i razvoj i inovacije mogu da daju dugoroĉnom razvoju, uz naglašavanje koristi koje bi regionalni pristup doneo u ovoj oblasti.

25

Ovaj tekst su pripremili Dragana Pajović (analitiĉar, ECSPF) i Paulo Correa (vodeći ekonomista, ECSPF). Tekst se nadovezuje na Poĉetni izveštaj Regionalna strategija za istraživanje i razvoj i inovacije na zapadnom Balkanu (Western Balkans Regional R&D Strategy for Innovation). Svetska banka, jun 2011. Mimeo.

51

U fokusu #2 Da li bi regionalna saradnja mogla da poveća doprinos istraţivanja i razvoja (R&D) i inovacija privrednom razvoju u SEE6? Čemu politika o istraţivanju i razvoju i inovacijama?

Da bi se dugoroĉan razvoj odrţao, zemlje SEE6 će morati da sprovedu industrijsko restrukturiranje kako bi unapredile produktivnost. Jedan od naĉina da se napreduje jeste jaĉanje politike o istraţivanju i razvoju kojom bi se podstakle inovacije. Zauzvrat, industrijsko restrukturiranje i inovacije povećaće stepen sofisticiranosti (i dodate vrednosti) industrijske proizvodnje i izvoza. Ovo do sada nije bio sluĉaj, kao što se moţe videti iz Grafikona 1, udeo visoke tehnologije u ukupnom izvozu je izuzetno nizak u BRJ Makedoniji, Bosni i Albaniji. MeĊutim, nedavne strane direktne investicije poĉele su da menjaju strukturu izvoza u BRJ Makedoniji.

Grafikon 1: Izvoz visokotehnološke robe (udeo u robnom izvozu), 2009.

Izvor: UN Comtrade, WDI, OECD

Pregled 1: Uticaj koji istraţivanje i razvoj imaju na rast i izvoz: Lekcije iz okolnih zemalja Nedavna studija Svetske banke* ocenjuje kakav uticaj bi u okolnim zemljama bio ostvaren na BDP i izvoz ako bi se postigla ciljna vrednost od 3% za istraţivanje i razvoj koji predviĊa Lisabonska agenda (a koji je potvrĊen i u dokumentu Evropa 2020). Najveći efekti se oĉekuju u Bugarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj – pri ĉemu se odraţava udaljenost ovih zemalja od predviĊene zacrtane vrednosti. Na primer, kada je reĉ o Hrvatskoj i Bugarskoj, postizanje ciljne vrednosti od 3% povećalo bi izvoz i BDP do 13%, respektivno, i to do 2025.

(Tabela 1).

U studiji se takoĊe dolazi i do sledećeg zakljuĉka – od pet ciljeva koje Lisabonska agenda sadrţi (istraţivanje i razvoj, uĉešće radne snage, dovršavanje trţišta usluga, smanjenje administrativnog opterećenja i obrazovanje) – postizanje ciljnih vrednosti za uĉešće radne snage (75%) i istraţivanje i razvoj (3%) proizvelo bi najveći uticaj na BDP i izvoz za Bugarsku, Rumuniju i Hrvatsku.

Tabela 1: Efekti postizanja ciljne vrednosti za istraţivanje i razvoj iz Lisabonske agende u 2025.

BDP Bugarska 13,1 Hrvatska 6,0 MaĊarska 6,4 Poljska 5,5 Rumunija 11,7 Slovaĉka 8,9 Slovenija 6,9

Izvoz 8,3 12,9 8,0 8,5 13,5 10,4 10,5

Napomena: Simulacije zasnovane na Modelu World Scan. Brojevi predstavljaju kumulativnu promenu u sluĉaju dostizanja ciljne vrednosti od 3% u odnosu na osnovicu u 2025.

* Svetska banka (2009): Izveštaj o konvergenciji Hrvatske sa EU: Dostizanje i odrţavanje viših stopa ekonomskog rasta.

Izveštaj br. 48879- HR.

Istraţivanje i razvoj nisu dovoljni, niti neophodni za inovacije, ali veći rashodi preduzeća na istraţivanje i razvoj najĉešće dovode do veće produktivnosti, verovatnoće uvoĊenja inovacija i jaĉeg izvoza. Rashodi preduzeća na istraţivanje i razvoj su takoĊe vaţni za povećanje „apsorpcionog kapaciteta" sektora preduzeća, tj. kapacitet sektora da usvoji i adaptira strane tehnologije i da ostvari korist od efekata koje donose strane direktne investicije. Iako odluka da se ulaţe u istraţivanje i razvoj i inovacije zavisi od

52

mnogo faktora koji su specifiĉni za svaku posebnu industriju i zemlju, adekvatna politika za istraţivanje i razvoj moţe navesti preduzeća da više ulaţu u ove aktivnosti, da ubrzaju prenos tehnologije i olakšaju saradnju izmeĊu javnih istraţivaĉkih institucija i sektora preduzeća.

Gde leţe izazovi?

Politika o istraţivanju i razvoju je jedna od oblasti u kojoj su zemlje SEE6 ostvarile sporiji napredak tokom perioda tranzicije. Nacionalni sistemi za inovacije ĉesto su zapostavljani i trpeli su posledice nedovršenih reformi. Pored toga, ukupni rashodi na istraţivanje i razvoj su na sliĉno niskom nivou u većini zemalja SEE6. Što je još vaţnije, ovi rashodi uglavnom dovode do ograniĉenih nauĉnih i ekonomskih rezultata jer su u najvećoj meri skoncentrisani na javni sektor, te se jako malo, ili gotovo nimalo, rezultata proisteklih iz istraţivanja komercijalizuje. Posmatrano šire, saradnja sa privatnim sektorom je zanemarljiva (Grafikoni 2a i 2b). Sve skupa, nova saznanja, kad se do njih doĊe, najĉešće ostanu neiskorišćena sa ekonomskog aspekta. Kako bi poboljšale uticaj politika usmerenih na istraţivanje i razvoj, zemlje SEE6 moraju da poboljšalju kvalitet javne potrošnje koja odlazi na istraţivanje i razvoj.

Grafikon 2a: Ukupni rashodi na istraţivanje i razvoj i BDP per capita, 2008. (ili poslednji raspoloţivi podaci)

53

Grafikon 2b: Rashodi na istraţivanje i razvoj po grupama, 2008. (ili poslednji raspoloţivi podaci)) 100% n.s.e.

90% 80% 70%

Neprofitni sektor

60% 50%

VO

40% 30% Država

20% 10% 0%

Poslovni sektor ALB

BiH*

MKD

MNE

SRB

CRO

Izvor: UNESCO & OECD STI 2010/1 *Delimiĉni podaci za BiH **VO: Visoko obrazovanje ***n.s.e: nije precizirano

Slabiji nauĉni rezultati (mali broj citiranja, podnetih patentnih prijava, odobrenih patenata) u zemljama SEE6 rezultat su raspodele javnih sredstava koja nije zasnovana na uĉinku, već na osnovu broja angaţovanih ljudi. Tek nedavno su sredstva namenjena za istraţivanje poĉela da se dodeljuju na konkurentnijoj osnovi, ali npr. „ugovori o uĉinku“ još uvek nisu uvedeni.

Pozitivna pojava jeste porast broja publikacija prema ukupnom broju stanovnika u poslednjih nekoliko godina, a naroĉito u Srbiji (Grafikon 3).

Grafikon 3: Publikacije po mln stanovnika

Još jedan faktor koji utiĉe na nauĉna dostignuća jeste raspoloţivost nauĉnika i Izvor: Svetska banka, Unesco zaposlenih ljudi u oblasti istraţivanja i razvoja. U protekle dve decenije zemlje SEE6 su pretprele „odliv mozgova“. U Bosni i Hercegovini, na primer, više od 60% obrazovanih nauĉnika, istrţivaĉa i fakultetskog kadra napustilo je zemlju u poslednjih 10 godina, a i u Albaniji situacija je veoma sliĉna. Albanija je pokušala da reši ovo pitanje tako što je, u saradnji sa UNDP-om, pokrenula Program priliva mozgova (2006-2011), sa ciljem da se kroz rad sa akademskim radnicima, privatnim sektorom i drugim zainteresovanim stranama iskoristi ekspertiza albanske nauĉne dijaspore. Sa druge strane, stope diplomiranih studenata pokazuju pozitivan trend u oblasti inţenjerstva i, u izvesnoj meri, nauke, u odnosu na prosek u zemljama EU-27 (Grafikon 4).

54

Grafikon 4: Udeo fakultetskih diploma stečenih u oblasti nauke ili inţenjerstva, 2009. % 25

Inženjerstvo

Nauka

20 9.2

7.6 8.1

15

3.6 8.2

10 13.7

14.0

5

11.8

14.3 9.5

0 CRO

SRB

EU-27

BGR

MKD

Izvor: UNESCO

Dostupnost moderne istraţivaĉke opreme je još jedan problem u regionu. Infrastrukturni objekti koji su izgraĊeni za potrebe bivše Jugoslavije ponekad su preveliki za nova nacionalna trţišta i skupi za odrţavanje iz nacionalnih budţeta. Posledica toga ĉesto je propadanje. Pristup informacionim i komunikacionim tehnologijama (ICT) takoĊe znaĉajno varira u regionu. Dok Srbija i BRJ Makedonija relativno dobro drţe korak sa zemljama EU, Albanija i Bosnia i Hercegovina priliĉno zaostaju.

Agenda reformi Zemlje SEE6 će morati da se suoĉe sa nekoliko izazova kako bi oslobodile svoj inovativni potencijal.

Najvaţniji meĊu tim izazovima su: (i) povećati broj nauĉnih aktivnosti (publikacije; citiranja; patentiranje, itd.); (ii) pojaĉati komercijalizaciju istraţivaĉkog rada i poboljšati saradnju sa poslovnim sektorom; i (iii) promovisati veći stepen ulaganja u istraţivanje i razvoj u privatnom sektoru i pruţiti podršku novim inovativnim kompanijama. Kako se ovi ciljevi mogu ostvariti i zbog ĉega bi regionalni pristup bio od pomoći?

Povećati broj nauĉnih aktivnosti. U okolnostima ograniĉenih sredstava, ovaj izazov zahteva bolje upravljanje finansijskim i ljudskim resursima. Jedan od naĉina na koji se ovo moţe postići je uvoĊenje ugovora na bazi uĉinka prilikom raspodele sredstava javnim istraţivaĉkim organizacijama. Ovakve reforme su već zapoĉete u pojedinim zemljama EU10, kao što je Rumunija, pa zemlje SEE6 mogu da uĉe iz njihovog iskustva. Drugi naĉin kojim se moţe pospešiti efikasnost je jaĉanje fiskalne autonomije i fleksibilnije upravljanje ljudskim resursima u javnim istraţivaĉkim organizacijama. Uz to bi trebalo modernizovati politiku o ljudskim resursima kako bi se negovala nauĉna dostignuća i otvorile mogućnosti za mlade nauĉno-istraţivaĉke radnike (umesto sadašnje prakse automatskog unapreĊivanja koje se u suštini zasniva na „godinama provedenim u sluţbi“). Povećanje obima sredstava koja se za istraţivanje dodeljuju na konkurentnoj osnovi (umesto po broju angaţovanih ljudi) predstavlja još jednu inicijativu kojom se mogu podstaći bolji rezultati. Sve ove pomenute mere mogle bi da se uvedu u savremene zakone kojima se ureĊuje nauĉno-istraţivaĉka oblast, što je i razmatrano u BRJ Makedoniji i Hrvatskoj.

55

Grafikon 5: Komercijalizacija javnog istraţivačkog rada – šematski prikaz Od laboratorije do biznisa Istraživački rad

Objavljivanje rezultata

Rezultati proistekli iz Ugovora o istraživanju i Zajedničkog istraživanja prenose se na preduzeda

Rezultati istraživanja

Naučnim radnicima je potrebno dodatno istraživanje

Otkrivanje izuma

Potrebno je dodatno istraživanje zajedno sa potencijalnim investitorom/klijentom

Komercijalizacija i mogudnosti licenciranja

Izdvajanje dela preduzeda

Izdavanje licence postojedem preduzedu

Nova preduzeda i novi/bolji proizvodi

Pojaĉati komercijalizaciju istraţivaĉkog rada i poboljšati saradnju sa poslovnim sektorom. Uticaj koji će rashodi raspodeljeni na istraţivanje i razvoj imati na ekonomski razvoj zavisi od toga kako se nauĉni rezultati i istraţivaĉki kapacitet komercijalizuju u smislu licenciranja, izdvajanja dela preduzeća koja će biti posvećena iskljuĉivo istraţivanju ili dodeljivanje ugovora preduzećima radi sprovoĊenja istraţivaĉkog rada. Problem nije nepostojanje svega pomenutog, niti sama komercijalizacija, već je pitanje da li postoje uslovi za sistemske procese ove vrste (a ne samo sporadiĉne). U većini sluĉajeva, komercijalizacija ne proizilazi prirodno iz istraţivanja. Za veliki broj otkrića potrebno je dodatno razvijanje kako bi ona postala spremna za trţište. Nauĉno-istraţivaĉkim radnicima ĉesto nedostaje kapaciteta da sagledaju trţišni potencijal i ne ţele da se udaljavaju od ĉisto akademskog istraţivanja koje donosi bolje izglede za razvoj karijere. Druga prepreka je kako spojiti izume, trţišnu traţnju i format komercijalizacije (Grafikon 5). Da bi se komercijalizacija omogućila u regionu, izmeĊu ostalog potrebno je: (i) pravni okvir koji će preneti ulogu upravljanja intelektualnom svojinom sa istraţivaĉkog rada koji finansira drţava na univerzitete; (ii) podsticajna sredina koja će ohrabrivati istraţivaĉke radnike da uĉestvuju u komercijalizaciji, kao na primer, uvoĊenjem minimalne finansijske naknade po osnovu komercijalizacije i uzimanje u obzir rezultata komercijalizacije prilikom napredovanja u karijeri; i (iii) osnivanje organizacija koje će se specijalizovati za upravljanje intelektualnom svojinom, kao što su kancelarije za prenos tehnoloških znanja.

56

Promovisati veći stepen ulaganja u istraţivanje i razvoj u privatnom sektoru i pruţiti podršku novim inovativnim kompanijama. Na aktivnosti vezane za istraţivanje i razvoj koje se obavljaju u poslovnom sektoru neke zemlje utiĉe više faktora, ukljuĉujući stepen ekonomske specijalizacije, nivo razvijenosti konkurencije i pristup finansijama. Ekonomska specijalizacija je relevantan faktor jer će sektori kao što su biotehnologija i informacione tehnologije pre ulagati u istraţivanje i razvoj nego, na primer, tekstilna industrija ili industrija obuće. Istovremeno, jaĉa konkurencija moţe znaĉajno da podstakne istraţivanje i razvoj kada utiĉe na to da je profit pre uvoĊenja inovacija manji od profita koji se ostvaruje posle inovacija. Pošto su strukturne reforme još uvek u toku, ovakva pitanja mogu biti od velikog znaĉaja, a jaĉanje konkurentnosti (tj. smanjivanjem zarade koja se stiĉe pre uvoĊenja inovacija) moţe odigrati vaţnu ulogu u privredama koje prolaze kroz tranziciju. Pristup spoljnom finansiranju je još jedan vaţan faktor koji utiĉe na ekspanziju istraţivanja i razvoja u poslovnom sektoru. Pristup kreditima namenjenim za osnovne delatnosti moţe da oslobodi resurse preduzeća za njihovo korišćenje u riskantnije svrhe, kao što su istraţivanje i razvoj i inovacije. U ovom kontekstu, intervencija koja bi bila veoma korisna za promovisanje istraţivanja i razvoja u poslovnom sektoru mogla bi da bude serija direktne i indirektne pomoći za finansiranje inovacija, od kojih bi neki programi pomoći morali da budu dovoljno obimni kako bi se ostavio prostor za upravljanje rizikom. Direktna pomoć bi mogla da se pruţa u vidu javnih programa pomoći razliĉitim fazama inovacija koje predstavljaju mala i srednja ili nova preduzeća – od bespovratne pomoći radi izrade dokaza primenjivosti, do davanja bespovratne pomoći ili zajmova za izradu prototipova, finansiranja poĉetnog ili preduzetniĉkog kapitala. U Srbiji se raĊaju znaĉajne inicijative u ovom pravcu. Neki od ovakvih programa već su zaţiveli u okolnim zemljama, kao što je Hrvatska, gde poĉetne ocene ukazuju na to da je ostvaren pozitivan uticaj. Indirektna pomoć, u vidu poreskih olakšica za istraţivanje i razvoj, iako su one od većeg znaĉaja za krupnija preduzeća, predstavljaju još jedan uobiĉajeni oblik javne podrške koja se u regionu SEE6 nedovoljno koristi.

Zbog čega je regionalna saradnja vaţna?

Agenda reformi koja je opisana u prethodnom tekstu jeste kompleksna i skupa, a jedan od naĉina da se ti troškovi smanje, a pozitivan uticaj reformi poveća, je upravo regionalna saradnja. Kao prvo, regionalni program reformi moţe da posluţi kao kredibilan naĉin preuzimanja obaveze sprovoĊenja reformi u ovoj oblasti. MeĊunarodno preuzete obaveze su ĉesto imale ovakvu ulogu u sprovoĊenju reformi, uzmimo za primer usklaĊivanje propisa iz oblasti trgovine u zemljama EU. U Zajedniĉkoj izjavi (Sarajevo, April 2009.), ministri zemalja SEE6 nadleţni za nauku i istraţivanje pokrenuli su koordinisanu inicijativu izrade Regionalne strategije za istraţivanje i razvoj za zapadni Balkan koja ima za cilj uspostavljanje široke politiĉke koalicije, koja bi trebalo da ukljuĉi i meĊunarodne organizacije, kako bi se usaglasila politika o inovacijama u regionu. Dugoroĉna regionalna saradnja pomogla bi da se istraţivanje i razvoj postave kao prioritetna aktivnost u nacionalnim politiĉkim programima.

Drugi naĉin na koji bi regionalna saradnja mogla da pomogne jeste izbegavanje nepotrebne fragmentacije i/ili dupliranja rashoda, odnosno doprinošenje boljem kvalitetu javnih rashoda izvršenih po osnovu istraţivanja i razvoja, kao i njihovog ukupnog uticaja na ekonomiju. Ovakav regionalni pristup deluje naroĉito prikladan u onim oblastima gde ni jedna od zemalja nema dovoljne kapacitete i resurse da se sama suoĉi sa izazovima, kao što su na primer klimatske promene.26 Oblasti u kojima je saradnja moguća su: 

promovisanje otvaranja konkurentnih regionalnih centara izuzetnosti u oblastima od strateškog interesa za region;

26

U zemljama SEE6 troši se velika koliĉina eneregije i ispušta mnogo ugljen dioksida. U isto vreme, ovaj region je identifikovan kao jedna od oblasti u svetu gde postoji potencijal za “Hvatanje i skladištenje ugljen dioksida” (Carbon Capture and Storage). Na polju istraţivanja i razvoja usmerenog na manju emisiju ugljen dioksida regionalna saradnja bi bila neophodna kako bi se iskoristile sinergije i maksimizirao uĉinak raspoloţivih sredstava.

57



promovisanje izgradnje regionalne istraţivaĉke infrastrukture, otvoren pristup Pan-evropskim istraţivaĉkim objektima od zajedniĉkog interesa, kao što je na primer ĉista tehnologija;



negovanje potencijala mladih nauĉnika pruţanjem podrške razvoju njihovih karijera, stvaranjem povoljnih uslova za njihov istraţivaĉki rad i omogućavanjem obuĉavanja, mobilnosti i saradnje na regionanom nivou;



jaĉanje potencijala i kapaciteta zemalja SEE6 za uĉešće u evropskim programima i inicijativama, kao što je Okvirni program EK br. 7, EUREKA (MSP program) i Program nauĉne i tehnološke saradnje (COST) koji promovišu veće uĉešće poslovnog sektora, uglavnom MSP;



uspostavljanje regionalnog finansijskog instrumenta namenjenog za ranu fazu, ukljuĉujući fond za preduzetniĉki kapital koji bi funkcionisao na regionalnom nivou, kao što je inicijativa koja se trenutno sprovodi u Srbiji za uspostavljanje regionalnog finansijskog instrumenta za finansiranje ranih faza nauĉno-istraţivaĉkog rada.

58