Хемијска једињења

1. Дефинишите појам хемијског елемента. 2. Шта су изотопи?

3. Одреди број протона и неутрона у језгру изотопа литијума 7 3 Li. ? 4. Дефинишите законе хемијског сједињавања елемената, и то: Прустов,

Далтонов и Геј-Лисаков закон. 5. Да ли се гасовити хемијски елементи јављају у виду атома или молекула? 6. Водоник и кисеоник се једине у воду у масеном односу 1 : 8. Колико ће грама воде настати при сједињавању 2 g водоника и 22 g кисеоника?

Да ли ће неки од елемената остати несједињен? (Одговор: настаће 18 g воде, док ће 6 g кисеоника остати несједињено). 7. Азо т и кисеоник граде пет оксида. При настанку једног од тих оксида елементи се једине у запреминском односу 2 : 5, градећи две запремине оксида азота. Утврдите колико је кубних дециметара азота потребно за реакцију са 15 dm 3 кисеоника. Колико је кубних дециметара оксида азота при томе настало? (Одговор: потребно је 6 dm 3 азота, а настаје 6 dm 3 оксида азота).

ХЕМИЈСКА ЈЕДИЊЕЊА

Смеша гвожђа и сумпора може стајати на собној температури дуже времена а да не дође до хемијске реакције. Међутим, ако ову смешу загрејемо, гвожђе и сумпор бурно реагују градећи гвожђе(II)-сулфид. Описану реакцију прегледно приказујемо овако:

гвожђе + сумпор → гвожђе(II)-сулфид.

Настало једињење има карактеристична својства, различита од својстава елемената од којих је настало. Аналогни примери смеша, чије компоненте под обичним условима не реагују, док при загревању или паљењу граде хемијска једињења, су смеше следећих елемената: живе и сумпора, кисеоника и водоника итд. Најчешће су за сједињавање елемената потребни посебни реакциони услови, који су утолико снажнији уколико су елементи слабије реактивни. Хемијска једињења се не могу разложити на простије супстанце једноставним физичким поступцима као смеше, већ су за то потребни посебни услови. Тако се, на пример, натријум-хлорид може разложити на елементе од којих је изграђен под утицајем једносмерне електричне струје:

натријум-хлорид → натријум + хлор.

Натријум је метал сребрнастобеле боје, а хлор жутозелени гас. Значи да се ови елементи битно разликују од натријум-хлорида (кристалне супстанце беле боје) у чији састав улазе.