Мо л и моларна маса

* Трилион је 10 18 .

М – моларна маса супстанце m – маса супстанце n – количина супстанце

Аr – релативна атомска маса М r – релативна молекулска маса

За изражавање броја честица у узорцима супстанци са којима експериментишемо, у хемији се користи посебна физичка величина која се назива количина (множина) супстанце. Знак за количину супстанце је n, а SI-јединица mol.

Mol је количина супстанце која садржи онолико честица (атома, молекула или јона) колико има атома у 12 g угљениковог изотопа С-12.

У 12 g угљениковог изотопа С-12 налази се 6,02 · 10 23 атома угљеника (тј. 602 000 трилиона* атома). Значи, један mol било које чисте супстанце садржи 6,02 · 10 23 честица. На пример: 1 mol гвожђа садржи 6,02 · 10 23 атома Fe, 1 mol молекула амонијака садржи 6,02 · 10 23 молекула NН 3 , 1 mol хлоридних јона садржи 6,02 · 10 23 јона Cl –. Као илустрацију величине броја 6,02 · 10 23 наведимо следећи пример: ако бисмо једним молом зрна грашка напунили сандуке запремине 1 m 3 и поређали их један поред другог, настао би ред дуг 565 km. Број 6,02 · 10 23 има мерну јединицу mol –1 и назива се Авогадрова константа, N А :

NА = 6,02 · 10 23 mоl –1 , односно

Овај број одабран је из практичних разлога, пошто се прецизно може одредити експериментално и веома је погодан за стехиометријска израчунавања. Наиме, ако релативну атомску или релативну молекулску масу неке супстанце изразимо у грамима и супстанцу измеримо на ваги, у добијеном узорку налазиће се управо 6,02 · 10 23 честица (атома, молекула или јона).

Моларна маса. Моларна маса је физичка величина која се дефинише као однос масе и количине супстанце:

(5)

SI-јединица моларне масе је kg/mol, али се у хемији обично користи децимална јединица g/mol. Моларна маса супстанце израчунава се множењем бројчане вредности њене релативне атомске (односно релативне молекулске масе) мерном јединицом kg/mol (односно g/mol, што је у хемији најчешћи случај):

односно М = А r · g/mol,

М = М r · g/mol,

Први израз односи се на атоме, а други на молекуле. (6)

(7)

Пример 4

Израчунајмо моларну масу азот(V)-оксида. Утврдили смо да је релативна молекулска маса N 2 O 5 108,02 (пример 3). Према изразу (7) моларна маса азот(V)-оксида биће једнака:

М(N 2 O 5 ) = Мr(N 2 O 5 ) · g/mol = 108,02 g/mol.

Одговор: Моларна маса азот(V)-оксида је 108,02 g/mol. Да видимо како се израз (5) користи за прерачунавање масе и количине супстанце. Пример 5  За реакцију су потребна 0,2 мола бакар(II)-оксида. Колико те супстанце треба одмерити на ваги?

М(СuО)= 79,55 g/mol n = 0,2 mol m = ?

Из израза овај израз добијамо: следи: m = n · М. Уврштавањем бројчаних вредности у

m(CuO)= 0,2 mol · 79,55 g/mol = 15,9 g.

Одговор: На ваги треба одмерити 15,9 g бакар(II)-оксида.

Пример 6  Колико се молова воде налази у 100 g те супстанце?

Из израза m(Н 2 О) = 100 g М(Н 2 О) = 18,0 g/mol n = ?

израз добијамо:

следи: Уношењем бројчаних вредности у овај

Одговор: у 100 g воде налази се 5,55 молова Н 2 О.