pcelar_jun_2007

^asopis z a p~ela rs tv o

P^ELAR

^lanstvo u SPOS -u

The Beekeeping Association of Serbia, Serbia, 11000 Belgrade, 13 Molerova St.

^lanstvo u Savezu p~elarskih organizacija Srbije ostvaruje se preko dru{tava p~elara po slobodnom izboru. ^lanarina u 2007. godini za ~lanove p~elarskih organizacija iz Srbije iznosi 1 100 dinara, iz Republike Srpske 28,8 KM, iz Federacije BiH 40,5 KM, iz Hrvatske 228 kuna, iz Slovenije 5 273 tolara, za p~elare iz Crne Gore, Makedonije i ostalih inostranih zemalja gde se ~asopis {alje obi~nom po{tom 32 evra, a gde se {alje avionom 40 evra. ^lanstvo podrazumeva dobijanje 12 brojeva ~asopisa P~elar.

Predsednik SPOS-a

Ra~un SPOS-a: 160–17806–08

Savez p~elarskih organizacija Srbije Molerova br. 13, 11000 Beograd, 011/2458-640, 064/40-191-63

spos@sezampro.yu, www.spos.info, casopis-PCELAR@yahoogroups.com APISLAVIA

APIMONDIA Foundation

2007

The Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPER

Dipl. ing. @ivoslav Stojanovi} Ul. Milana Martinovi}a Metalca br. 4, 24413 Pali} 024/753-771, 063/510-598, zobrad@yunord.net

Glavni i odgovorni urednik Dr med. Rodoljub @ivadinovi} Ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12, 18210 @itkovac 018/846-734, 063/860-8510 rodoljubz@nadlanu.com

Izdava~ki savet

Prof. dr Jovan Kulin~evi} (predsednik) Prof. dr Bosiljka \uri~i}, Prof. dr Zoran Stanimirovi}, Prof. dr Desimir Jevti}, Prof. dr Slobodan Miloradovi}, Prof. dr Miloje Brajkovi}, Jovo Kantar, @arko @ivanovi}

Redakcija

(po azbu~nom redu prvog slova prezimena)

Doma}i ~lanovi redakcije Dipl. novinar Milanka Vorgi} (Novi Sad), Dragutin Gaji} (Veliko Gradi{te), Milan Jovanovi} (Trstenik), Ratko Jokovi} (Lu~ani), Branislav Karleu{a (Beograd), Dejan Kreculj (Kovin), Milan S. Mateji} (Vla{ki Do), Ing. Robert Past (Novi Sad), Rajko Pejanovi} ([abac), Milutin Petrovi} (Kragujevac), Dr sci. vet. med. Nada Plav{a (Novi Sad), Dr Slavomir Popovi} (Beograd), Vladimir Hunjadi (Petrovaradin)

Strani ~lanovi redakcije Vladimir Augu{tin (Metlika, Slovenija), Borisav Brnjada (Bar, Crna Gora), Ferid Velagi} (Tuzla, Bosna i Hercegovina), Amir Demirovi} (Sanski Most, Bosna i Hercegovina), Milan Isidorovi} (Sutomore, Crna Gora), Dr med. Stipan Kova~i} (Darda, Hrvatska), Branko Kon~ar (Kozarac, Bosna i Hercegovina), Mr sci. Goran Mirjani} (Gradi{ka, Bosna i Hercegovina), Aleksandar Mihajlovski (Skoplje, Makedonija), Franc Prezelj (Kamnik, Slovenija), Doc. dr sci. Zlatko Pu{kadija (Osijek, Hrvatska), Milorad ^eko (Banja Luka, Bosna i Hercegovina), Dr vet. med. Irena D`imrevska (Skoplje, Makedonija), Franc [ivic (Ljubljana, Slovenija)

Saradnja sa ~asopisom Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Redakcija zadr`ava pravo redigovanja tekstova. Za sadr`aj tekstova odgovaraju autori, a za sadr`aj oglasa ogla{iva~i.

Listovi koji preuzimaju radove iz ~asopisa P~elar du`ni su da jasno navedu izvor informacija.

Istorija ~asopisa Prvi ilustrovani ~asopis za p~elare {tampan je 1883. godine u Beogradu pod imenom „P~ela“. Potom je {tampan „Srpski p~elar“ 1. oktobra 1896. godine u Sremskim Karlovcima. Od 1899. godine nastavlja da ga izdaje Srpska p~elarska zadruga u Rumi. „P~elar“, organ Srpskog p~elarskog dru{tva, izlazi od 1. januara 1898. godine u Beogradu. Januara 1934. godine spojili su se „P~elar“ i „Srpski p~elar“ i od tada izlaze pod nazivom „P~elar“.

Ukazom predsednika SFRJ „P~elar“ je 1973. godine odlikovan Ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima za izvanredne zasluge, popularisanje i unapre|enje p~elarstva, a Kulturno-prosvetna zajednica Srbije dodelila mu je 1984. godine Vukovu nagradu za rad u razvoju kulture u Srbiji.

Tira`: 14 500. [tampa: Kolor pres – Lapovo, tel. 034/853-715, 853560, kolorpres@ptt.yu

Fotografija na naslovnoj strani: Prvi kongres Balkanske p~elarske federacije u Istanbulu Foto: @ivoslav Stojanovi}, Pali}

K o ne zna, neka u~i ~itaju}i P~elar.

K o zna, neka u`iva u obnavljanju gradiva.

K o zna bolje, neka to i napi{e.

Izdvajamo iz sadr`aja

Rodoljub @ivadinovi}

NABAVITE LEK PROTIV VAROE APIGARD PO POVLA[]ENOJ CENI

Rajko Pejanovi}

244

Rajko Pejanovi}

PISMO P^ELARIMA ZA JUN

247

Milan Jovanovi}

HVATANJE MATICA RUKOM

253

255

256

Jovan Kulin~evi}

258

OPTIMIZACIJA DOBIJANJA MATI^NOG MLE^A 258 Nau~ite kako je mogu}e dobiti i do 10 kilograma mle~a po jednom p~elinjem dru{tvu

Ivan Jurkovi~

DA VRCANJE MEDA POSTANE PRAVO ZADOVOLJSTVO Jovan Kulin~evi}

OPTIMIZACIJA DOBIJANJA MATI^NOG MLE^A

Milan ]irovi}

Veroljub Umelji}

ZBRINJAVANJE PRIRODNIH ROJEVA 260 Milan ]irovi}

PROGNOZIRANJE MEDENJA LIPE

265

@ivoslav Stojanovi}

IZVE[TAJ SA KONGRESA BALKANSKE P^ELARSKE FEDERACIJE

267 270

Petar @. \ergovi}

100 GODINA OD RO\ENJA AKADEMIKA I PROFESORA DOKTORA SVETISLAVA @IVOJINOVI]A 272 REPORTA@E

273

SKUPOVI

274

P^ELAR, jun 2007.

PROGNOZIRANJE MEDENJA LIPE 265 Lipa je jedna od najnesigurnijih p~elinjih pa{a.

Zato bi bilo od presudnog zna~aja poznavanje na~ina za prognoziranje njenog medenja.

Prezentujemo vam jedno re{enje koje mo`ete da isprobate jo{ ove godine, bez ulaganja ve}ih sredstava @ivoslav Stojanovi}

Milan Jovanovi}

^UDESNI MUMIO

Milan Jovanovi}

HVATANJE MATICA RUKOM 253 Koliko puta ste hteli da uhvatite maticu rukom, a niste smeli. Nau~ite kako da to ubudu}e ~inite bezbedno bez rizika po matice

Dejan Kreculj

APIMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA JUN

PISMO P^ELARIMA ZA JUN 247 Pro~itajte jedan od najboljih tekstova o prakti~nom p~elarenju u ovoj godini i krenite na p~elinjak da primenite nau~eno

IZVE[TAJ SA KONGRESA BALKANSKE P^ELARSKE FEDERACIJE 267 Nedavno je u Istanbulu odr`an Prvi kongres Balkanske p~elarske federacije. Na{a delegacija je posetila kongres i upoznala se sa dostignu}ima u p~elarstvu ovog regiona. Za vas su pripremili izve{taj 241

Re~ urednika

242

Nastup P~elara na inostranom tr`i{tu

Godina

Hrvatska

Slovenija

Mislim da je ovo i pravi trenutak da vas izvestim o marketin{kom nastupu P~elara na tr`i{tu biv{ih jugoslovenskih republika koji smo zapo~eli pro{le godine. Bilans je slede}i. Uporedi}u stanje broja pretplatnika iz vremena kada je Jugoslavija bila na{a zajedni~ka dr`ava i kada je razmena ~asopisa izme|u republika bila sasvim normalna pojava, sa stanjem od pro{le i ove godine.

Bosna i Hercegovina

Zadovoljstvo mi je da vam u ovom broju prezentujem nekoliko lepih vesti. Na inicijativu ~italaca, a uz svesrdnu podr{ku redakcije i urednika ~asopisa P~elar i Izvr{nog odbora SPOS-a, priveden je kraju kapitalni projekat prebacivanja SVIH brojeva ~asopisa P~elar iza{lih od 1898. do 2005. godine u digitalni oblik. Tako se ~asopis P~elar preselio na svega par DVD diskova. Za koji dan }e se znati da li }e to biti 3 ili 4 diska. [ta to zna~i u praksi? Svi koji imaju kompjuter, mo}i }e da u njemu imaju kompletnu bazu svih ikada iza{lih ~asopisa i da ih pogledaju ili od{tampaju kad god `ele! Pored ~asopisa P~elar, ura|ena je i digitalizacija i danas izvanrednih ~asopisa Napredno p~elarstvo i Jugoslovensko p~elarstvo.

Projekat je ko{tao SPOS ne{to vi{e od 3 000 evra, {to je zaista ni{ta u odnosu na ono {to su p~elari dobili. Uskoro }e biti re{eno i pitanje distribucije, ali je izvesno da }e sadr`aj diskova biti besplatan, eventualno }e se platiti samo njihovo narezivanje, o ~emu }ete biti uskoro obave{teni. A sve to }e mo}i da se besplatno pogleda i na internetu! Sve u ~ast velikog jubileja: 110 godina SPOS-a i izla`enja ~asopisa P~elar!

Putem interneta odmah mo`ete pogledati do sada digitalizovane ~asopise P~elar – trenutno nisu skenirani samo brojevi od 1903–1920. godine (www.digital.nbs.bg. ac.yu/novine/pcelar) i sve brojeve legendarnih ~asopisa Jugoslovensko i Napredno p~elarstvo (www.digital.nbs.bg.ac.yu/novine/jugoslovensko-napredno-pcelarstvo), a ovim stranicama mo`e se pristupiti i preko sajta SPOS-a (www.spos.info). Data je i mogu}nost izbora menija na srpskom (}irilica i latinica) i engleskom jeziku.

Po{to 2006. godina nije obuhva}ena digitalizacijom, neke od tekstova iz te godine mo`ete pogledati na internet sajtu – novoj internet prezentaciji ~asopisa P~elar: www.poljoberza.net/pcelar.aspx. Ostale tekstove iz te i ove godine ~itaoci }e morati da na|u u samom ~asopisu putem pretplate (ili da sa~ekaju novu digitalizaciju kroz nekih novih 110 godina – {ala urednika).

Ukupno

1989

350

140

18

508

2006

535

11

0

546

2007

1083

285

179

1547

Kao {to i sami vidite iz tabele, pokazalo se da je moja ideja (iz programa za ure|ivanje ~asopisa) o marketin{kom nastupu na tr`i{ta biv{ih jugoslovenskih republika bila vi{e nego opravdana. ^ak je broj pretplatnika vi{e od tri puta ve}i nego u „najsre}nija“ vremena. U narednim godinama mo`emo da o~ekujemo jo{ ve}i broj pretplatnika, jer su ocene P~elara veoma dobre.

Stoji primedba o izvesnom ka{njenju ~asopisa za Federaciju BiH, Hrvatsku i Sloveniju, ali to je, za sada, te{ko re{ivo. Trudi}emo se da u predstoje}em letnjem periodu i tu primedbu otklonimo, jer o~ekujem da tada ~asopis po~ne da izlazi malo ranije, po{to leti nema informacija koje moramo da ~ekamo do pred samo izla`enje ~asopisa.

Treba napomenuti da je zbog {tampanja P~elara i na latinici na{ ~asopis dobio i dosta novih ~italaca u Srbiji, pre svega u Vojvodini, a to su uglavnom oni na{i sugra|ani koji sa te{ko}om ~itaju }irilicu, i zato do sada nisu ~itali P~elar. Iako je te{ko proceniti koliko ih je, po{to su mnogi sa }irili~nog pre{li na latini~ni P~elar, najskromnije procenjujem da ih ima P^ELAR, jun 2007.

najmanje 200 (jer latini~ni P~elar u Srbiji ukupno prima 677 p~elara).

Va`no je re}i i to da je prihodom od novih pretplatnika u potpunosti pokriven rashod za marketin{ke aktivnosti tokom pro{le godine ({tampanje besplatnih pilot brojeva, oglasi itd), te da je, prema knjigovo|i SPOS-a, kona~ni bilans prihoda 310 954 dinara samo u prvoj godini nastupa, dok }e naredne godine za isti broj pretplatnika biti zna~ajno ve}i (vi{e od duplo), po{to ne}e biti ulaznih tro{kova marketinga. Ovde uop{te nisu ura~unati novi pretplatnici na latini~no izdanje P~elara u Srbiji, jer je, kako rekoh, te{ko proceniti koliko ih ta~no ima.

Mislim da smo napravili dobar posao. ^itaoci u biv{im jugoslovenskim republikama dobili su ~asopis koji im se o~igledno dopada i to po veoma niskoj ceni za njihove prilike, a SPOS je dobio dodatni izvor prihoda iz kojih mo`e da finansira pro{irenje svojih aktivnosti.

Moram da ka`em da je zbog uvo|enja me|unarodne po{tarine za Crnu Goru u poslednji ~as (te sledstvene nemogu}nosti da u kratkom periodu na|emo zastupnika), broj pretplatnika u toj dr`avi pao sa 195 na 95, a da se u Makedoniji pove}ao sa 33 na 52. Ina~e, ukupan broj ~italaca P~elara iz Srbije u ovoj godini je 11 920, a ukupan broj svih onih koji su se pretplatili na P~elar (iz bilo koje zemlje sveta) je 13 640. Zato se danas mo`emo pohvaliti tira`om ~asopisa P~elar od ~ak 14 500 primeraka!

Strategija SPOS-a Ovih dana dogodilo se jo{ ne{to veoma va`no za sve p~elare Srbije. Na prethodnom sastanku, Izvr{ni odbor me je zadu`io kao Koordinatora SPOS-a za saradnju sa dr`avnim organima, da sa~inim program zahteva SPOS-a prema nadle`nim Ministarstvima sa ponu|enim re{enjima na{ih svakodnevnih problema.

To sam i u~inio, a Izvr{ni odbor ga je usvojio sa manjim izmenama i dopunama. Sada se kona~no zna {ta je cilj SPOS-a i sa kojom platformom nastupa pred nadle`nim institucijama. To je izuzetno va`an napredak od presud-

nog zna~aja za budu}nost p~elarstva. Iako je bilo logi~no da je ovaj dokument ve} odavno trebao da postoji, njega nije bilo do ovog saziva Izvr{nog odbora. Nepostojanje takve strategije dovelo nas je u vrlo nezavidnu situaciju, ali se iskreno nadam da }e se u najskorijoj budu}nosti mnogo toga promeniti na bolje.

Dokument defini{e najve}e probleme i nudi adekvatna re{enja za problem falsifikovanja meda, svo|enje zahteva za p~elarske prostorije u doma}instvu u realne i primenljive okvire, subvencija i podsticajnih sredstava za p~elarstvo, prskanja poljoprivrednih kultura u cvetu, veterinarske za{tite p~ela, pa{arine, odgajanja matica, registraciju p~elinjaka, registraciju p~elarskih vozila, u~e{}e u izradi Zakona o sto~arstvu i, {to je verovatno najva`nije, re{avanje tr`i{nog statusa p~elara na povoljan na~in, jer je danas za legalnu prodaju meda potrebno mnogo vi{e nego u ve}ini evropskih zemalja.

Za ovu poslednju ta~ku dobio sam i oficijelnu saglasnost Milana Studena, savetnika za veterinarsko-sanitarne i higijenske uslove objekata za proizvodnju hrane u Ministarstvu poljoprivrede.

Preostaje da dobijemo saglasnost Ministarstva finansija, {to bi zaista dovelo p~elare u mnogo povoljniji polo`aj na tr`i{tu. Ponu|ena re{enja su lako primenljiva i nisu preskupa za dr`avu, te o~ekujem njihovo usvajanje u skorijem periodu.

Zbog politi~ke situacije u zemlji, jo{ uvek nije odr`an dogovoreni sastanak u Ministarstvu poljoprivrede, ali ga o~ekujemo u najskorije vreme.

Nabavka Apigarda po povla{}enoj ceni za ~lanove SPOS-a ^etvrta dobra vest ti~e se nabavke engleskog leka protiv varoe (Apiguard) po povla{}enoj ceni za ~lanove SPOS-a, ~ime p~elari mogu da u{tede ~ak 350 000 evra! Detalje o tome mo`ete pro~itati u posebnom tekstu. Srbija se tom akcijom svog nacionalnog Saveza svrstala u najnaprednije p~elarske zemlje Evrope!

STARE BROJEVE ^ASOPISA POGLEDAJTE NA INTERNETU: P^ELAR: www.digital.nbs.bg.ac.yu/novine/pcelar JUGOSLOVENSKO I NAPREDNO P^ELARSTVO: www.digital.nbs.bg.ac.yu/novine/jugoslovensko-napredno-pcelarstvo Neke od tekstova iz 2006. mo`ete pogledati na: www.poljoberza.net/pcelar.aspx.

P^ELAR, jun 2007.

243

NABAVITE LEK PROTIV VAROE APIGUARD PO PO VLA[]ENOJ CENI

Dr med. Rodoljub @ivadinovi} Koordinator SPOS-a

VELIK A AK CIJ A SPOS -a!

U[TEDITE 350 000 EVR A U proteklom periodu va{em uredniku ~asopisa P~elar javljao se veliki broj ~italaca sa jednim pitanjem: Kako, gde i po kojoj ceni se mo`e nabaviti novi lek protiv varoe Apigard (Apiguard) o kojem je P~elar detaljno pisao u aprilu ove godine?

Naravno, ve}ini je bio skup, jer na tr`i{tu ko{ta uglavnom izme|u 200 i 250 dinara po kutiji (pa{teti), a po{to su za jednu p~elinju zajednicu neophodne dve pa{tete, tretman jedne zajednice ko{ta od 400 do 500 dinara. Najni`a cena, koja se mo`e na}i u svega par veterinarskih apoteka u Srbiji je 180 dinara, {to tretman jedne zajednice svodi na 360 dinara, ali ovaj lek po tim cenama nije dostupan svima. Zato sam, kao Koordinator SPOS-a, oti{ao do firme koja uvozi Apigard, i pokrenuo pregovore da pristanu na zajedni~ki projekat sa SPOSom o organizovanoj nabavci ovog leka, ali da idu sa minimalnom zaradom, kako bi lek u~inili dostupnijim p~elarima. Nakon vi{e razgo-

vora i razli~itih mogu}ih re{enja, saglasili smo se da se cena leka spusti sa 180 na 140 dinara po pa{teti sa porezom, {to tretman jedne ko{nice svodi na svega 280 dinara, i dovodi do u{tede od najmanje jednog evra po ko{nici!

Po{to ~lanovi SPOS-a imaju oko 350 000 ko{nica, to u{teda mo`e biti upravo 350 000 evra.

Za p~elare kojima Apigard nije dostupan po toj najni`oj ceni od 180 dinara, u{tede su i mnogo ve}e od jednog evra po ko{nici.

Ovom akcijom svog nacionalnog Saveza Srbija se svrstala u najnaprednije p~elarske zemlje Evrope!

Projekat SPOS-a Na poslednjem sastanku, Izvr{ni odbor SPOS-a je doneo odluku o podr{ci ovoj ideji i pokretanju projekta na nivou Srbije pod imenom „Po~etak organske proizvodnje meda u Srbiji“. Ovaj projekat predstavlja}e primarni

Poziv Izvr{nog odbora SPOS-a predsednicima dru{tava i udru`enja p~elara Pozivamo sva dru{tva i udru`enja p~elara u Srbiji da podr`e projekat SPOS-a „Po~etak organske proizvodnje meda u Srbiji“ i da pravovremenim reagovanjem nabave svojim zainteresovanim ~lanovima Apigard po povla{}enoj ceni.

244

P^ELAR, jun 2007.

poku{aj da se p~elarima uka`e na potrebu tretiranja p~elinjih zajednica protiv varoe sredstvima koja ne zaga|uju med i ostale p~elinje proizvode. To vi{egodi{nje principijelno opredeljenje SPOS-a sada je do{lo u fazu kada se mo`e i masovno primeniti u p~elarskoj praksi, jer su se pojavili dovoljno efikasni lekovi protiv varoe, a koji zadovoljavaju ovaj osnovni kriterijum savremenog p~elarstva. Jedini problem ostaju satne osnove koje u sebi verovatno sadr`e izvesne, mo`da i nedozvoljene koli~ine sredstava koje smo do sada koristili protiv varoe. Iako organska proizvodnja predstavlja mnogo vi{e od pukog kori{}enja sredstava koji ne zaga|uju p~elinje proizvode, SPOS smatra da je ovaj projekat dobar po~etak i da predstavlja prvu ozbiljnu smernicu p~elarima za tretiranje svih p~elinjih bolesti takvim preparatima i u konvencionalnom p~elarenju, {to je svakako imperativ budu}nosti.

Na svom gostovanju u Srbiji pro{le godine, dr Antonio Nanetti, ~lan Evropske radne grupe za integralnu borbu protiv varoe koja trenutno okuplja 38 najve}ih svetskih nau~nika u oblasti p~elarstva, izneo je stav te grupe da je danas p~elarima za borbu protiv varoe dovoljan neki efikasan preparat na bazi timola tokom leta (u na{im uslovima, to je period julavgust) i oksalna kiselina zimi, kada nema legla. U Srbiji danas na bazi timola postoji registrovan samo jedan lek (Apigard) i SPOS se ovim projektom potrudio da ga u~ini dostupnijim p~elarima.

Postupak nabavke leka Izvr{ni odbor SPOS-a na{ao je re{enje za nabavku leka i poziva rukovodstva svih dru{tava p~elara u Srbiji da podr`e pomenuti projekat po uputstvima u ovom tekstu i obezbede svojim ~lanovima Apigard po povla{}enoj ceni. Dru{tva treba da organizuju prijem donacija od svojih ~lanova kao podr{ku projektu „Po~etak organske proizvodnje meda u Srbiji“. Svaki zainteresovani ~lan izvr{io bi uplatu donacije na `iro-ra~un svog lokalnog dru{tva p~elara u odgovaraju}em iznosu. Iznos donacije dobija se mno`enjem broja potrebnih kutija Apigarda sa 140 dinara. Rok za uplatu donacije je 30. jun 2007. godine. Ve} 2. jula 2007. bi dru{tva p~elara prebacila potrebna sredstva uvozniku Apigarda, a on bi izme|u 4. i 14. jula (po dogovoru sa svakim dru{tvom) izvr{io P^ELAR, jun 2007.

besplatnu isporuku svakom op{tinskom mestu u Srbiji, na adresu lokalnog dru{tva p~elara.

Za svako eventualno opravdano probijanje ovih rokova, morate se posebno dogovoriti sa uvoznikom (Firma ZOOLEK, Slobodan Radi~evi} i Petar Vuji}, 011/344-13-47, 011/2432-448, zoolek@infosky.net).

Potrebni podaci za uplatu „ZOOLEK“ D.O.O. Beograd ul. Had`i Prodanova 8 @iro-ra~un: 205–3935–20 sa obaveznim pozivom na broj: 610003 – _________ (PIB uplatioca) Napomena: Dva dana nakon uplate pozovite ZOOLEK (011/344-13-47, 011/24-32-448) da se dogovorite oko termina i mesta isporuke leka.

Obaveze dru{tava p~elara Dru{tvo p~elara }e ODMAH po prijemu leka organizovati besplatnu raspodelu p~elarima koji su donirali ovaj projekat, kako se ne bi zakasnilo sa po~etkom tretmana. Dru{tvo p~elara je du`no da odmah nakon uplate uvozniku Apigarda javi SPOS-u broj kupljenih kutija leka (011/2458-640 ili pismeno), {to je jedina njegova obaveza prema SPOS-u po ovom projektu. SPOS se u potpunosti odri~e bilo kakve materijalne koristi zbog posredovanja i sve tro{kove po ovom projektu samostalno }e pokriti.

UPUTSTVO ZA KORI[]ENJE LEKA APIGARD PROTIV VAROE Apigard je timol u gelu, upakovan u aluminijumske kutije nalik pa{tetama. Za jednu ko{nicu potrebne su dve pa{tete.

Izme|u 15. jula i 1. avgusta ko{nice treba srediti onako kako }e zimovati. Kod DB ko{nica mo`e se ostaviti maksimalno jedan polunastavak. Svi otvori na ko{nicama se potpuno zatvore, kao i sve mre`e i ventilacije. Ostavlja se samo glavno leto (oko 15 cm {irine i do 1 cm visine).

Tretman je najbolje zapo~eti izme|u 15. i 20. jula ako nema intenzivne pa{e. Kutija (pa{teta) Apigarda se stavlja na satono{e vr{nog nastavka. Pre stavljanja se skine folija. Treba 245

obezbediti da iznad pa{tete postoji najmanje 1 cm slobodnog prostora da p~ele mogu da ulaze u kutiju i raznose lek. Ako tog prostora nema zbog takve konstrukcije poklopne daske, pa se poklopna daska „lepi“ za pa{tetu, taj problem se mora re{iti na jedan od mogu}ih na~ina: 1) Ako imate Milerovu hranilicu, okrenite je naopako i u dobijeni prostor stavite kutiju Apigarda; 2) Na vrh ko{nice ispod poklopne daske stavite prazan polunastavak i u njemu kutiju Apigarda; 3) Napravite drveni okvir veli~ine nastavka, a visine 2 cm, i stavite ga izme|u vr{nog nastavka i poklopne daske, a u dobijeni prostor stavite kutiju Apigarda; 4) U jedan od centralnih ramova u vr{nom nastavku ugradite usku i dugu plasti~nu ili limenu posudu ispod satono{e i u nju rasporedite sadr`inu kutije Apigarda (pogodno za A@ ko{nice).

Nakon 2,5 nedelje idite na p~elinjak i pored stare kutije Apigarda dodajte drugu, novu kutiju. Nakon 3 nedelje od dodavanja druge kutije tretman se smatra zavr{enim.

Ostale va`ne napomene oko upotrebe leka mo`ete na}i u uputstvu koje dolazi sa lekom i u P~elaru za april ove godine.

UPOZORENJE: LEK ]E POKAZATI VISOKU EFIKASNOST SAMO AKO STROGO ISPO[TUJETE OVO UPUTSTVO!!!

Nepo{tovanje bilo koje od preporuka mo`e da umanji efikasnost!

VE] OSTVARENI PROJEKTI NABAVKE APIGARDA Tokom 2006. godine, Apigard je organizovano nabavilo Dru{tvo p~elara iz Svrljiga, potpuno besplatno za svoje ~lanove, zahvaljuju}i donaciji Op{tine Svrljig.

Tokom 2007. godine Apigard je organizovano nabavilo Dru{tvo p~elara iz Aleksinca za 80% ko{nica svih ~lanova Dru{tva, potpuno besplatno, zahvaljuju}i donaciji Fonda za razvoj poljoprivrede op{tine Aleksinac.

Tokom 2007. godine Apigard je organizovano nabavila i Republika Crna Gora za sve zainteresovane p~elare, ~lanove njihovog Saveza, s tim {to p~elari po ko{nici pla}aju u~e{}e od samo 1,5 evra.

POZIV IZVR[NOG ODBORA SPOS-a P^ELARIMA ZA NABAVKU KNJIGA O P^ELINJIM PROIZVODIMA IO SPOS-a poziva p~elare da nabave vrhunske knjige o apiterapiji iz edicije prof. dr Milanke Erski Bilji} pod povoljnijim uslovima nego na tr`i{tu. Profesorka Erski vam nudi svoje knjige o mati~nom mle~u (protivvrednost 10 evra) i o polenu i pergi (protivvrednost 20 evra). Knjige su jedinstvene u svetu i nude vam najnovija nau~na istra`ivanja o p~elinjim proizvodima.

Profesorka Erski priprema i poslednju knjigu iz ove edicije, ovoga puta o medu, koja }e imati 630 strana formata B5. Svaki pojedinac ili dru{tvo p~elara koji naru~e po 20 knjiga o mle~u ili po 10 o polenu, dobi}e na poklon primerak knjige o medu, koja }e po izlasku iz {tampe imati cenu od 50 evra.

Kontakt telefoni za naru~ivanje: (011) 3223-248, (063) 244-717 246

P^ELAR, jun 2007.

PISMO P^ELARIMA ZA JUN

Rajko Pejanovi} Ul. Avrama Vinavera br. 12/6 15000 [abac (015) 342-530 (064) 404-7968

Dugi junski dani, sa najvi{e sati za fotosintezu, toplijim vremenom i obiljem vlage u zemlji{tu, pogoduju maksimalnoj ekspanziji razvoja biljnog sveta. Tada cvetaju va`ne medono{e: bagremac, svilenica (divlji duvan), grahorica, kupina, malina, livade i lipa.

I p~elinja zajednica po~etkom meseca dosti`e maksimum razvoja i broj~ane snage (prose~no do 45 000 jedinki prema profesoru Kulin~evi}u). Postizanje razvojnog maksimuma ozna~ava kraj tre}eg perioda u godi{njem ciklusu razvoja, nazvanog periodom stvaranja vi{ka p~ela (tokom maja u na{im uslovima).

Taj „vi{ak“ p~ela je neophodan da bi se zajednica razmno`ila ba{ u junu, kada su prirodni uslovi za to najpovoljniji. U procesu rojidbe staro p~elinje dru{tvo se deli i od njega nastaju 3–4 nove mlade zajednice, a zapo~inje ~etvrti razvojni period prema Lebedevu (vi{e o periodima razvoja u P~elaru br. 1/2007).

U junu se na p~elinjaku obavljaju tri velike grupe poslova: vrca bagremov med, umno`avaju dru{tva i vr{i priprema za kori{}enje letnjih pa{a.

Bagrem je ove godine po~eo cvetati rano, ve} od polovine aprila. U okolini [apca, na obroncima Cera u selu Volujcu, zabeleo je {esnaestog aprila, a p~ele su ga po~ele pose}ivati osamnaestog. Niske no}ne temperature, ponegde sa slabim jutarnjim mrazevima, usporile su cvetanje, pa su prvi unosi registrovani tek poslednjih dana aprila.

Ocene prinosa su, kao i uvek, razli~ite.

Kao i pro{le godine, vi{e su zadovoljni p~elari ~ije su zajednice koristile rani bagrem. Tako je, primera radi, {aba~ki p~elar Milojko Mitrovi}, na poznatoj lokaciji Culjkovi}–Radova{nica, kod jake jednomati~ne zajednice na vaP^ELAR, jun 2007.

Fotografije: Petar Pejanovi}

gi imao ukupan unos od 35 kilograma. Tradicionalno dobri lokaliteti srednjeg i poznijeg Slika 1

247

bagrema (Bukor, Krivaja, Kaona, Vla{i}, Ljubovija i celo Podrinje) dali su manje od 30 kilograma nektara.

Na mom baznom p~elinjaku u Jevremovcu, pet kilomatara od [apca prema Ceru, gde ranog bagrema nema dovoljno pa obi~no preseljavam ko{nice, prose~na jednomati~na zajednica je unela 26 kilograma, a dobra dvomati~na u Fararovoj ko{nici sa 7 nastavaka (sl. 1) 71 kilogram nektara. Vrhunac unosa bio je 8. maja, kada je vaga registrovala pove}anje te`ine ko{nice za 16,3 kilograma (plus nadokna|en no}ni gubitak te`ine), {to predstavlja najve}i do sada zabele`en rezultat na mom baznom p~elinjaku.

Oduzimanje meda Sazrevanje meda je bilo usporeno usled ~estih ki{a i visoke vla`nosti vazduha u periodu po prestanku bagremove pa{e. Tome je doprineo i stalan unos novih koli~ina nektara sa bagremca, maline, kupine i ostalog bilja, zbog kojeg su ko{nice ote`ale za novih 7–8 kilograma, pa }e i ove godine vrcanje uslediti po~etkom juna.

Med se, po pravilu, vrca tek kad su ramovi potpuno zatvoreni. Takav med je zreo i ima potpunu gustinu i specifi~nu te`inu, pa sadr`ina staklene tegle od 720 ml te`i ta~no 1 kilogram.

Med vrcan iz ramova koji nisu potpuno poklopljeni ima ve}i procenat vode, pa zato i nedovoljnu gustinu i manju specifi~nu te`inu, a podlo`an je i kvarenju. Zreo med se pakuje u odgovaraju}u ambala`u, odnosno posude od stakla, prohroma a za sada i od specijalnih vrsta plastike. Hermeti~ki zatvorene posude sa medom skladi{te se u suvoj prostoriji ~ija tem-

peratura ne prelazi 15 stepeni. Rok trajanja pravilno upakovanog i uskladi{tenog meda, prema pozitivnim propisima, iznosi 2 godine.

Oduzimanje meda iz ko{nice predstavlja povoljnu priliku da se iz plodi{ta, uzgredno i ponovo, po drugi ili tre}i put, odstrani zatvoreno leglo iz ramova gra|evnjaka i trutovskih zaperaka (sl. 2) i tako smanji broj varoa u zajednici.

Stru~njaci [vajcarskog centra za p~elarstvo ustanovili su da zajednice kod kojih je trutovsko leglo redovno odstranjivano u avgustu imaju i do 4 puta manje varoe u odnosu na one kod kojih gra|evnjak nije kori{}en. Uo~ili su, tako|e, da uklanjanje zatvorenog trutovskog legla nema zna~ajnije negativne efekte na prinos meda i razvoj dru{tava (Beogradski P~elar, br. 12/2006).

Pretapanjem trutovskog sa}a dobija se zna~ajna koli~ina prvoklasnog voska, koji nije optere}en reziduama i primesama parafina.

Ali, eksploatacija gra|evnjaka time nije iscrpljena. Jer, njihovim presovanjem, odmah po va|enju iz ko{nice, mo`e se izdvojiti mle~ kojim p~ele hrane trutovske larve, kao i deo nektara koji se nalazi oko legla.

Od jednog gra|evnjaka veli~ine LR rama mo`e se iscediti do pola litra te~nosti sladunjavog ukusa koja je po boji sli~na mleku (procediti je kroz gazu zbog odstranjenja varoe).

Pome{ana sa {e}ernim sirupom ona predstavlja izvanrednu hranu za p~ele. Poznato je da p~elari Slovenije ovaj postupak primenjuju unazad vi{e decenija.

No, ni to nije sve. Naime, dr med. Milica Pejanovi}, koja je na na{oj p~elarskoj farmi zadu`ena za spravljanje preparata iz oblasti apiterapije (sl. 3), podse}a p~elare da se u stru~noj literaturi kao i na sajtovima na internetu mogu pro~itati tekstovi svetskih eksperata u kojima se iznose nau~na saznanja o blagotvornom dejstvu trutovskog mle~a na ljudski organizam.

Na~in spravljanja i ~uvanja preparata od meda i trutovskog mle~a je jednostavan i dostupan svakom p~elaru.

Umno`avanje p~elinjih zajednica

Slika 2

248

Prva polovina juna predstavlja najbolji period za umno`avanje dru{tava, jer dani su dugi i topli, p~elinja zajednica na vrhuncu snage, a ima dovoljno vremena i p~elinje pa{e da se P^ELAR, jun 2007.

Slika 3

novonastale zajednice razviju i pripreme za zimovanje. P~elari ~esto potcenjuju junsku pa{u. A ona je nekada, pre pojave bagrema, koji je u Evropu donet po~etkom XVII veka, a na na{e prostore znatno kasnije, bila izuzetno cenjena. Stari tekstovi, koji o njoj govore obi~no po~inju re~ima: „Po~etkom meseca junija, kad krene pa{a“.

U rojevom nagonu su, u ovo vreme, zajednice koje se razvijaju u prirodi, bez uticaja ~oveka, kao i one na p~elinjacima gde nisu primenjene mere za njegovo odlaganje. A rojidbeno raspolo`enje, ne{to sporije, ali ipak sigurno, zahvata i ona dru{tva kod kojih je demariranje ili neka druga mera primenjena pravovremeno, pred pa{u bagrema.

U pro{losti, kada se p~elarilo vr{karama i trmkama, p~elarstvo se zasnivalo na prirodnom rojenju. U jesen se uni{tavala prose~no polovina zajednica, kako bi se iz njih oduzeo med, a narednog prole}a su se prazne ko{nice ponovo naseljavale prirodnim rojevima. U savremenom p~elarstvu prirodno rojenje je nepo`eljno i predstavlja, sa stanovi{ta p~elara, veliki problem.

P^ELAR, jun 2007.

Na~ina umno`avanja broja p~elinjih zajednica ima mnogo. Ve}inu karakteri{e oduzimanje dela legla i hrane sa pripadaju}im p~elama ili samo dela p~ela (paketni roj) i formiranje novog dru{tva, takozvanog odvojka u drugoj, praznoj ko{nici, koji se neguje do jeseni, kako bi oja~ao i spremno u{ao u zimu. U p~elarskim knjigama se nagla{ava da je nega rojeva na p~elinjaku tokom leta stalan posao. U zajednici iz koje se uzima odvojak rojevi nagon se, po pravilu, potiskuje za du`e vreme.

Tokom godina p~elarenja isprobao sam gotovo sve poznate na~ine ve{ta~kog rojenja, da bih se uvek iznova vra}ao jednom koji me fascinirao svojom jednostavno{}u i nadasve izuzetnom efikasno{}u. On se izvanredno uklapa u postupak demariranja i predstavlja njegov logi~an nastavak i uvod u (koliko je meni poznato) najbolju mogu}u pripremu p~elinje zajednice za kori{}enje letnje pa{e. Zasnovan je na ideji formiranja nove zajednice u postoje}em dru{tvu, bez slabljenja njegove snage, pod istim krovom, na kojoj je nastao i poznati Peletov na~in udvostru~avanja broja p~elinjih zajednica.

Na kraju pa{e bagrema, dok med sazreva, budi se rojevi nagon i u demariranoj zajednici.

Oduzimanje meda je pravi trenutak da se on ponovo potisne. Radi toga, a i da bih istovremeno dobio roj, odnosno novu zajednicu, pri vra}anju izvrcanih ramova oduzimam iz plodi{ta (koje je na podnja~i u jednom LR telu ispod mati~ne re{etke) tri rama najstarijeg legla i jedan sa polenom, bez p~ela, koje sam prethodno odstranio stresanjem da ne bih tra`io maticu.

Pri tom, uzgred, odse~em zaperak zatvorenog trutovskog legla na Fararovom ramu (sl.

2) koji ima ulogu gra|evnjaka.

Na mesto oduzetih ramova postavljam prazne, mlade, nezalegane, tek izvrcane ramove iz medi{ta, pa tako izvr{im neku vrstu ponovnog demariranja. Oduzete ramove, sa leglom i polenom, postavljam u tre}e telo (gornji medi{ni nastavak) i priklju~im im jo{ jedan sa medom. Ispod tog nastavka, odnosno izme|u drugog i tre}eg, postavljam drugu mati~nu re{etku kroz koju }e p~ele u}i i pokriti postavljeno leglo. Ko{nicu zatvaram i prelazim na slede}u. ^itav postupak traje do 5 minuta po zajednici.

Posle dan ili dva, odnosno kad stignem, roju dodajem mladu sparenu maticu iz oplodnja249

ka, u kavezu, ~iji su otvori napunjeni {e}ernim testom, koju }e p~ele za 2–3 dana osloboditi.

Pri dodavanju matice zamenim mati~nu re{etku pregradnom daskom koja ima zamre`en otvor proizvoljne veli~ine.

U nedostatku sparene matice mo`e se postaviti zreo mati~njak, ali to je manje povoljna situacija, koja podse}a na Peletov na~in, od koga se razlikuje zbog postavljanja druge mati~ne re{etke.

Posle 12 dana prvi put pregledam formirani roj, da proverim jesu li p~ele po~ele poklapati leglo mlade matice. U preko 90% slu~ajeva leglo se ve} poklapa, pa je pravi trenutak za zavr{nu operaciju – umesto pregradne daske ponovo postavljam mati~nu re{etku (sl. 4). Od tog momenta vi{ak p~ela iz osnovne zajednice, umesto da se izroji, nalazi sebi posao, prelazi u plodi{te mlade matice i opslu`uje je.

Sada se mlada zajednica razvija najbr`im mogu}im tempom, mnogo br`e i od prirodnog roja prvenca, jer ima svega u izobilju. Do kraja juna ovakav roj mo`e imati i svih 8 ramova legla. Stara matica u donjem plodi{tu je, za to vreme, zalegla ona 4 novododata rama, pa i ona ima 8 ili 9 ramova pod leglom.

Smatram da je opisani na~in umno`avanja zajednica daleko ispred svih ostalih jer:

Slika 4

250

– obavlja se u najpovoljnijim prirodnim uslovima uz minimum anga`ovanja p~elara; – brzo udvostru~ava broj zajednica na p~elinjaku; – nisu potrebni dodatni nastavci i oprema, a roj u tom polo`aju mo`e i zimovati; – nove zajednice nije potrebno nositi na drugu lokaciju, negovati, ~uvati od grabe`i, hraniti i eventualno le~iti (kre~no leglo); – roj se formira bez slabljenja osnovne zajednice koja se ne}e rojiti; – formiranje ovakvog roja pru`a najbolje mogu}e uslove za testiranje vrednosti mlade matice, pa ako mlada zajednica zaostaje u razvoju, {to se vrlo brzo uo~ava, jasno je da uzrok le`i u nedovoljnom kvalitetu matice koja se u tom slu~aju menja.

Matice Prethodni uslov za primenu navedenog na~ina umno`avanja zajednica su mlade sparene matice koje p~elar treba da ima do kraja maja.

Matice se mogu obezbediti na dva na~ina, kupovinom ili sopstvenim uzgojem. Kupovina nije najbolje re{enje, jer se tako uve}avaju tro{kovi p~elarenja, a dobiju matice sumnjivog ili u najboljem slu~aju neproverenog kvaliteta.

One ne prolaze fazu testiranja koja vremenski traje i ko{ta, pa je proizvo|a~i matica za tr`i{te jednostavno preska~u. Za te matice, trgova~ke ili {tancovane, kako ih ve} nazivaju p~elari, proizvo|a~ nije du`an dati, niti mu neko tra`i bilo kakvu garanciju kvaliteta, a kod nas, za ~udo, nema ni organizovanog oblika kontrole njihovog kvaliteta.

Zato je sopstveni uzgoj mnogo prihvatljivije re{enje. I tu postoje dve mogu}nosti, kori{}enje mati~njaka iz rojevog nagona i onih dobijenih presa|ivanjem larvi.

Li~no dajem prednost prirodnim mati~njacima iz rojevog nagona i svakako tihe zamene.

Presa|ujem larve samo u nu`di, kad sezona odmakne pa nemam prirodnih mati~njaka, a i tada odgajiva~kom dru{tvu dajem najvi{e do 10 presa|enih larvi.

Nau~nici p~elarskog instituta Ribnoe u Rusiji utvrdili su da se najve}i procenat matica vrhunskog kvaliteta dobije iz prirodnih mati~njaka.

A profesor Lebedev je, tim povodom, na predavanjima odr`anim u Beogradu, u vi{e navrata izneo: „Matice dobijene presa|ivanjem P^ELAR, jun 2007.

larvi mogu se samo vi{e ili manje po kvalitetu pribli`iti prirodnim“.

Rojidbenih mati~njaka krajem maja, a naro~ito po~etkom juna, na svakom p~elinjaku ima u izobilju, a da p~elara ni{ta ne ko{taju.

Najve}i broj p~elara iz njih dobija matice. Pri tome nije mali broj onih koji zbog toga imaju izvestan ose}aj krivice jer, kako misle, time doprinose pove}avanju broja slu~ajeva rojenja na svom p~elinjaku. To je naravno zabluda koja je p~elarima nametnuta i uporno se poku{ava odr`ati.

No, na sre}u p~elarstva, najve}i broj p~elara zna da je to, kako u njihovo ime u majskom broju P~elara iznosi dr Slavomir Popovi}, ina~e veliki pobornik sopstvenog uzgoja matica, samo „marketin{ka manipulacija“. Ima i me|u uzgajiva~ima matica za tr`i{te onih koji u javnim nastupima daju doprinos osloba|anju od ove zablude (tekst kolege Umelji}a u majskom broju P~elara).

Nova teorija uzroka rojenja, tzv. teorija vi{e faktora, ne svrstava maticu u uzroke rojenja (John Hogg, serija tekstova na osnovu podataka velike grupe istra`iva~a rojenja, objavljena u American Bee Journal-u 1997. godine).

Naravno da i kod dobijanja prirodnih matica treba vr{iti odabir rodona~elnice. Metod

kontrolisanog rojenja (odavno poznat i cenjen) koji primenjujem na p~elinjaku, podrazumeva odabir nekoliko zajednica koje su dve godine za redom bile najbolje po prinosima, zdravstvenom stanju i ostalim parametrima koji se ina~e tra`e kod postupka presa|ivanja larvi. Narednog prole}a p~elar samo njima dozvoljava da se roje. ^ak ih i podsti~e u tome prihranom i nepro{irivanjem prostora i dodavanjem ramova zrelog legla iz drugih zajednica ili stresanjem mladih p~ela ispred takvih ko{nica, pa one oko 1. maja izgrade krupne rojidbene mati~njake (sl. 5).

Za drugi turnus, krajem maja ili po~etkom juna, izbor prirodnih mati~njaka na svakom p~elinjaku je veliki (jedini problem kod ovakvog na~ina dobijanja visokokvalitetnih matica le`i u tome da su dobijeni mati~njaci razli~ite starosti, koja se okom mo`e samo pribli`no utvrditi, te to predstavlja izvesnu te{ko}u prilikom formiranja rojeva, a mo`e i delimi~no uticati na slabiji kvalitet dobijenih matica ako se mati~njaci oduzmu prerano – napomena urednika).

Mati~njaci tihe zamene na p~elinjaku nisu retkost. Prema nau~nim istra`ivanjima (Farrar, Lebedev) u oko 5% zajednica na p~elinjaku vr{i se tiha zamena matica. Kad p~elar nai|e na nju, bez obzira koliki broj ko{nica ima, treba da je iskoristi.

Moj prijatelj, {aba~ki p~elar Lazi} Miroslav, koji ima ve}i broj ko{nica, na{ao je u maju 2005. godine mati~njake tihe zamene u jednoj od najboljih zajednica. Uspeo je, tokom sezone, da iz nje oduzme vi{e od 60 zatvorenih mati~njaka.

Zreli mati~njaci se raspore|uju u oplodnjake u kojima se matice izlegu, spare i pronesu. Pre oduzimanja ih treba obele`iti odgovaraju}om bojom.

Dobar oplodnjak treba da ima najmanje tri rama, kako bi p~ele mogle formirati klube i regulisati mikroklimu, uz dovoljno p~ela i prirodnu hranu, a po`eljno je da ima i legla (sl.

6). Rad sa tipom oplodnjaka prikazanim na slici opisan je u P~elaru br. 2/2006. godine.

Priprema za kori{}enje letnjih pa{a

Slika 5

P^ELAR, jun 2007.

Obe na{e velike pa{e, lipu na Fru{koj gori, a naro~ito suncokret u celoj Vojvodini, koristi veliki broj p~elara. I stacionarni p~elari ju`no od Save i Dunava imaju svoju letnju pa{u: lipu, livade, razno korovsko bilje, ponegde i sunco251

Slika 6

kret, a nije retka ni medljika.

Za uspe{no kori{}enje letnjih pa{a potrebno je sa~uvati snagu zajednica, suzbiti pojavu rojevog nagona i spre~iti ekspanziju varoe.

Razvoj varoe se sve do avgusta mo`e uspe{no dr`ati pod kontrolom povremenim isecanjem trutovskog legla.

Ako se drugo ili tre}e isecanje gra|evnjaka obavi pri vrcanju bagrema, po~etkom juna varoe sigurno nema mnogo. Ostaje da se to ponovi i posle vrcanja meda od lipe ili suncokreta.

Slika 7

252

Problemi u o~uvanju snage zajednice, radnog raspolo`enja i eliminisanju razvoja rojevog nagona najuspe{nije se re{avaju uvo|enjem mlade matice u junu.

Ali, kako to lako i uspe{no izvesti? Pogledajmo ponovo sliku br. 3 i deo teksta o umno`avanju zajednica. Izneo sam na osnovu svog iskustva, ali i mnogih drugih, da je formiranje roja u okviru zajednice najbolji na~in umno`avanja, izme|u ostalog i zbog toga {to on predstavlja i najbolji na~in pripreme dru{tava za letnje pa{e. Razlozi su slede}i.

U toku juna, sve do selidbe, u ko{nici su aktivne dve matice koje izgrade veoma jaku zajednicu i 15–16 LR ramova kvalitetnog legla (sl. 7). Mlada matica je ve} uvedena u dru{tvo, a rojevog nagona nema, jer je dru{tvo sada privremeno dvomati~no.

Preostaje da se izvr{i zamena mesta plodi{tima tako da tre}i nastavak sa mladom maticom bude na podnja~i, a prvi sa starom zauzme njegovo mesto iznad druge mati~ne re{etke. Drugi nastavak ostaje na svom mestu. Ako u njemu ima meda treba ga vrcati.

Zatim se od stare matice, sa tri do ~etiri rama legla i dva sa polenom i medom, formira roj.

P~elinjim zajednicama pripremljenim na ovaj na~in (sl. 8) u povoljnim pa{nim uslovima mo`e zatrebati jo{ medi{nih nastavaka.

Nisu retki slu~ajevi da neke od ovakvih zajednica na letnjim pa{ama sakupe vi{e od 100 kg meda.

Slika 8

P^ELAR, jun 2007.

Za po~etnike

HVATANJE MATIC A RUKOM Milan Jovanovi} Ul. Radoja Krsti}a br. 37/16, 37240 Trstenik, (063) 8325-970, (037) 713-335 www.apiaryum.co.yu, apiaryum@ptt.yu

Da bih se osposobio za ru~no hvatanje matice, {to predstavlja ve{tinu koja umnogome ubrzava rad na p~elinjaku, u po~etku sam morao osmisliti postupak i etape kako bi brzo savladao ovu tehniku koju mora poznavati svaki komercijalni odgajiva~ matica.

Kupio sam prvo specijalni stakleni hvata~ (~e{ke proizvodnje) i odustao od njega jer se pokazalo da faktor vreme igra veoma veliku ekonomsku ulogu. [to se stresa ti~e, mislim da je kod drugih postupaka stres mo`da i ve}i, jer je pritisak uvek du` celog mati~inog tela uklju~uju}i i najosetljiviji – trbu{ni deo. Kod ru~nog hvatanja sve je usredsre|eno na grudni, veoma tvrdi deo.

Potreban je ose}aj koji se dobija vremenom. U po~etku sam imao strah da ne povredim maticu, ali taj neprijatni ose}aj treba pobediti i sve }e postati stvar rutine. Potrebno je ve`bati na trutovima i starim maticama.

Deo gde se matica hvata je veoma tvrd (grudni deo ili toraks) i potrebno je uraditi ne{to veoma nehumano da bi do{lo do osloba|anja od straha. Jednostavno treba pritisnuti jednu veoma staru maticu na grudnom delu (do smrskavanja) i osetiti kolika je sila potrebna da „pukne“ toraks.

Trbu{ni deo se ne sme taknuti, jer je sve mekano i lako povredljivo, pogotovo {to se tu nalaze vitalni organi matice.

Postupak za desnoruke (za levoruke je sve obrnuto) je slede}i: Palac i ka`iprst desne ruke se spajaju imitiraju}i makaze pri vrhu spojenih prstiju. Prsti pri vrhu prvo stoje ra{ireni. Kada se uo~i matica na sa}u, bez ikakvog straha prste treba pribli`iti na oko 0,5–1 cm od grudnog dela, a u pravcu kretanja matice (slika 1).

Kada se oseti trenutak smirivanja matice, prsti se naglo usmeravaju ka grudnom delu matice (slika 2) sve dok vrhovi prstiju blago ne dodirnu sa}e. Sada kada je ona blago pritisnuta na sa}u (sa tako ra{irenim prstima), prsti pri vrhu se skupljaju klize}i „na gore“ po bo~nim delovima grudnog dela, sve dok se ne spoje.

P^ELAR, jun 2007.

Slika 1

Slika 2

Slika 3

Slika 4

253

Slika 5

Slika 10

Slika 11

Slika 6

Slika 12

Slika 7

Slika 13

Slika 8

Slika 14

Slika 9

Slika 15

254

P^ELAR, jun 2007.

Kada se prsti spoje, matica se sigurno hvata za krila (slika 3), jer su krila ba{ tu, gde je prethodno izvr{en taj blagi pritisak.

Sada se levom rukom (opet sa ka`iprstom i palcem) lagano klizi po palcu i ka`iprstu desne ruke (slike 4 i 5) na dole, da ne bi do{li u situaciju da neka od nogu matice, pri hvatanju ode „na gore“, a tim ~inom bi pove}ali verovatno}u povrede po{to ona stalno ma{e nogama dok je dr`imo za krila. Sada je matica u levoj ruci (slika 6). Ose}aj za ovaj pritisak (da vam matica ne pobegne) mora se stvoriti. Desnom rukom se uzima obele`iva~ i vr{i se obele`avanje (slika 7).

Kada se pusti obele`iva~, matica se opet desnom rukom hvata za krila. Ona tada mora sve noge hitro pokretati.

Uredba Evropske unije o organskoj proizvodnji u p~elarstvu zabranjuje potsecanje krila matici, ali u SAD, na primer, ovaj postupak se po `elji kupca, ugra|uje u cenu matice i ko{ta 1$ (slika 15).

Na kraju se matica ubacuje u kavez, ali za po~etnika }e sigurno biti muka ugurati maticu u rupu na kavezu, jer se de{ava da kada glava pro|e, ona nikako ne}e prednjim nogama

unutra. Tu se gubi dosta vremena, posebno kada je ve}a serija u pitanju i tada se mora upotrebiti sila na zatku matice, {to opet pove}ava verovatno}u povrede.

Ako je u pitanju Bentonov kavez mnogo je lak{e i br`e, a i manja je verovatno}a od povreda, ako gornja mre`ica nije zaheftana. Tada se matica direktno ubacuje sa gornje strane kaveza (rupa na kavezu mora biti zatvorena), a onda se mre`ica heftalicom pri~vrsti za drvo (slike 8 i 9).

Nakon toga, skida se ~epi} i ubacuju se p~ele (4–6). Levom rukom (palcem) dr`i se otvor zatvoren dok se desnom rukom ne uhvati p~ela. Pri ubacivanju p~ela sli~no se postupa i biraju se p~ele koje uzimaju med u }eliji (slike 10 i 11).

Glava p~ele se gura u rupu na ulazu (slike 12, 13 i 14), gde se pritom pri vrhu {ire palac i ka`iprst. Ona dalje sama ulazi u kavez.

Kada se spoje svi ovi „kadrovi“, sve ubrzo prerasta u „film“, ~ija brzina raste u zavisnosti od broja poku{aja.

Posle nekog vremena nesta}e potreba za slikom 2 i matica }e se odmah hvatati direktno za krila po{to }e „ose}aj“ u~initi svoje.

APIMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA JUN Dejan Kreculj

Posle }udljivog i prevrtljivog vremena u maju, prema predvi|anjima meteorologa, jun }e u Srbiji otpo~eti stabilnim i povoljnim vremenskim prilikama za p~ele i p~elare. Ve} u prvoj polovini meseca o~ekuje se lepo, ali ne pretoplo vreme, sa temperaturama u granicama od oko 16 °C u jutarnjim satima do oko 25 °C u podne. Ki{a, u trajanju od dva do tri dana predvi|a se u sedmi~nim intervalima, kada su mogu}e pojave lokalnih grmljavinskih nepogoda. Ovakav razvoj vremena statisti~ki nalikova}e vremenskim prilikama kakve su bile davne 1958. godine.

Takvo vreme o~ekuje se u prvoj i drugoj dekadi, dok }e se u tre}oj ustaliti znatno vi{e temperature, {to }e se ogledati u lepim, sve`im jutrima, nakon kojih }e se `iva u termometru penjati i preko 30 °C, pa ovako povoljno vreme treba iskoristiti kako bi se poslovi nakon bagremove pa{e blagovremeno i kvalitetno zavr{ili. Podsetimo da se ko{nice ne smeju oplja~kati, pa zato u svakoj mora da ostane dovoljno meda u slu~aju da se prognoze eventualno i ne ostvare. Vreme kada su zajednice na vrhuncu razvoja treba iskoristiti za uzgoj matica i plansko umno`avanje dru{tava.

Mada se ne o~ekuju ekstremne vru}ine, treba imati u vidu da su to vrednosti u hladu, pa se mora obratiti pa`nja na ventilaciju, a ni pojilo se ne sme zapostaviti. Pauzu u medobranju treba iskoristiti za nastavak borbe protiv varoe.

P^ELAR, jun 2007.

255

D A VRC ANJE MED A POSTANE PR AVO ZADO VOLJSTVO Dipl. ing. Ivan Jurkovi~ Ul. Magajnova 26, 1231 Ljubljana +386 1 5373-636, +386 31 325-089, ivanjurkovic@yahoo.de

Za p~elara vrcanje meda predstavlja te`ak i mukotrpan rad, to mi p~elari dobro znamo, naro~ito kada imamo mnogo p~elinjih dru{tava sa punim medi{tima.

Ovaj posao mora biti ura|en bez obzira na meteorolo{ke uslove, postoje}u pa{u i na{e raspolo`enje.

Kod velikih p~elinjaka sa ko{nicama nastavlja~ama masovno se koristi be`alica za odstranjivanje p~ela iz medi{nih nastavaka koja se postavlja dan ranije pred vrcanje meda.

To je dobro ako u ko{nicama imamo mati~ne re{etke, jer tada u medi{tima nema legla.

Slaba strana ovog postupka je {to moramo oti}i na p~elinjak dan ranije, dignuti medi{ne nastavke pune meda, postaviti be`alice, pa tek slede}i dan vrlo brzo poskidati medi{ne nastavke i odneti ih u objekat za vrcanje. Tada je med u medi{nim nastavcima bez p~ela, ohladi se i vrcanje je ote`ano.

U Americi postoji vi{e na~ina osloba|anja medi{ta od p~ela. A koliko p~ela ostane u me-

Slika 1. Na UVP odstranimo poklopac sa zadnje strane.

Ve{ta~ku pregradu postavimo iznad gredice, a tepsija mo`e ostati u podnja~i

256

Slika 2. Metalna plo~a je L profil, koja je pri~vr{}ena na skuplja~ p~ela, pri~vrsti se za {raf na podnja~i

di{tima – to ne saop{tavaju. U upotrebi su razni preparati kojima se natapa tkanina i tako natopljena postavlja se na satono{e. P~ele napuste medi{te i prelaze u plodi{te.

Koliko tog preparata upije med, posebno je pitanje (pre samo par godina do{lo je do skandala u Gr~koj zbog prisustva nedozvoljenih sredstava u medu koja se koriste za odstranjivanje p~ela iz medi{ta, o ~emu je P~elar detaljnije pisao avgusta 2005. na 353. strani – napomena urednika).

Danas `elim da vam predstavim moj na~in odstranjivanja p~ela iz medi{nih nastavaka, koji sam postupno uvodio.

Uslov za to je posedovanje univerzalne vi{enamenske visoke podnja~e, koja je opisana u P~elaru broj 2/2007, na strani 76.

Tokom daljeg rada bio sam zadovoljan lakim i brzim odstranjivanjem p~ela direktno u visoku podnja~u.

Posle toga, ramove sa medom sla`em u prazne nastavke koji se nalaze na kolicima.

P^ELAR, jun 2007.

U me|uvremenu sam do{ao do saznanja da je ovaj moj metod mogu}e osavremeniti i to mi je uspelo.

Zato ga sa rado{}u preporu~ujem svim p~elarima.

Retko se desi da na ramu ostane neka usamljena p~ela. Radi se vrlo brzo, bez napora i nije potreban p~elarski {e{ir i ostala p~elarska oprema.

Ne mogu da shvatim da se ovako korisne inovacije u p~elarstvu te{ko usvajaju. Vrcanje meda mora da postane pravo zadovoljstvo.

Cena kompletnog ure|aja je 150 evra.

Slika 3. Odstranjiva~ p~ela sastoji se od ku}i{ta u kome su dva valjka spiralno postavljena sa ~etkama od prirodne dlake.

Svaki valjak ima svoj elektromotor koji pokre}e akumulator od 12 V. Elektromotori su pri~vr{}eni na ku}i{te koje je vezano trakom od gume ili elasti~nom trakom

Slike 4 i 5. Pri odstranjivanju p~ela, dovoljno je da ram spustimo izme|u valjaka ~ije ~etke obri{u sve p~ele direktno u visoku podnja~u, a ram izvu~emo i sla`emo u prazan nastavak

P^ELAR, jun 2007.

257

OPTIMIZACIJA DOBIJANJA MA TI^NOG MLE^A Mati~ni mle~ je jedan od najva`nijih proizvoda kineskih p~elara. Od osamdesetih godina pro{log veka kontinuirano je vr{ena, godinu za godinom, uspe{na selekcija visoko produktivnih p~ela na pove}ano lu~enje mati~nog mle~a.

U ovom tekstu bi}e dat prikaz napisa objavljenog u ~asopisu American Bee Journal za mart 2003. godine, koji je potpisao prof. dr Jianke sa Univerziteta Hangzhou. Po{to se on i li~no bavi prakti~nom proizvodnjom mati~nog mle~a, uglavnom je dao opis rada na svom p~elinjaku, ali dodaje da je to {iroka praksa prihva}ena od strane ve}ine kineskih p~elara.

Jer, da nije tako, ne bi se kineska godi{nja proizvodnja mle~a kretala izme|u 2 500 i 3 000 tona, {to je polovina srpske proizvodnje, ali ne mle~a, nego meda!

Kineski p~elar koji raspola`e stru~nom osposobljeno{}u za proizvodnju mati~nog mle~a, ako prose~no godi{nje po p~elinjem dru{tvu proizvede od 5–7 kg mle~a, to se smatra neophodnim da bi se rad isplatio. Profesor ka`e da je on jo{ 1997. imao 10 kg mati~nog mle~a po p~elinjem dru{tvu i dodaje da `eli da podeli to svoje iskustvo sa drugim p~elarima zainteresovanim za ovu vrstu privre|ivanja.

Da bi se postigli vrlo visoki prinosi mati~nog mle~a, moraju se poznavati osnovni uslovi proizvodnje. Pod tim se podrazumevaju slede}i faktori: jaka p~elinja dru{tva, obilna snabdevenost hranom, odgovaraju}i toplotni re`im, optimalna starost larvi za presa|ivanje, specijalna oprema za presa|ivanje, specijalna oprema za sakupljanje mle~a i, ono najva`nije, nau~no zasnovani rad sa p~elinjim dru{tvima.

Me|utim, najva`niji faktor je matica.

Prof. dr Jianke tvrdi da je na isti na~in radio sa p~elama u ranijim godinama, ali je njegova prose~na proizvodnja po p~elinjem dru{tvu u osamdesetim godinama pro{log veka bila sa258

Prof. dr Jovan Kulin~evi} Apicentar, Beograd

mo 2 kg, u ranim devedesetim 3–4 kg, a 5–6 kg u kasnim devedesetim. U 2003. godini prosek je iznosio 10 kg po ko{nici. Smatra da je za takav napredak najzaslu`niji kvalitet matice.

Kao prvo, po~elo se sa odabiranjem matica iz p~elinjih dru{tava koja su davala vi{e mati~nog mle~a. Tako je ra|eno iz generacije u generaciju uz kori{}enje izolovanih sparivali{ta, ve{ta~kog osemenjavanja matica i molekularne biologije. Ovako stvorene selekcione linije sa visokom proizvodnjom mati~nog mle~a sada imaju stabilnu naslednost ove proizvodne osobine. Ako imate ovako dobre matice, drugi tro{kovi kao {to je dodatna ishrana, malo ko{taju u odnosu na dobit od visoke proizvodnje mle~a.

P~elinjaci ~ija je glavna namena visoka proizvodnja mle~a treba da imaju i odr`avaju selekcione linije za takvu proizvodnju. Te linije treba da su produktivne, kako pri povoljnim, tako i nepovoljnim pa{nim uslovima. U isto vreme mora se obra}ati pa`nja na kvalitet mati~nog mle~a. Poslednjih godina selekcijom su dobijene linije p~ela koje pored visokih prinosa daju mle~ sa visokim sadr`ajem masnih kiselina koje su nosioci najva`nijih pozitivnih biolo{kih karakteristika ovog p~elinjeg proizvoda. Koji je najoptimalniji na~in da se do|e do ovakvih linija? Uop{te uzev{i, veoma je te{ko vr{iti selekciju na visoku proizvodnju mati~nog mle~a u kratkom vremenskom periodu, pogotovu ako se to radi na neizolovanim p~elinjacima. Zbog toga je najbolje nabavljati takve matice od za to specijalizovanih odgajiva~a.

U 2001. od svojih p~elinjih dru{tava profesor je dobio po p~elinjem dru{tvu za 72 sata u proseku 250 g mati~nog mle~a. Sve je ra|eno na isti na~in kao i ranijih godina, izuzev matica. Od 30. jula do 17. avgusta u 16 proizvodnih ciklusa sakupljen je mle~ od 10 p~elinjih druP^ELAR, jun 2007.

{tava. U toku jednog meseca, po p~elinjem dru{tvu dobijena su 2,5 kg mle~a, a za pet meseci to iznosi 12,5 kg. Zbog toga je prosek od 10 kg proizvedenog mle~a po p~elinjem dru{tvu uobi~ajen u p~elarskoj praksi Kine. To }e re}i da se od 30 p~elinjih dru{tava mo`e u toku sezone dobiti 300 kg mati~nog mle~a (nije previd u pogledu nula – primedba autora teksta).

Profesor Jianke dalje iznosi kako se dolazi do ovakvog cilja. On koristi standardne LR ko{nice. Jedina razlika je u tome {to je izbacio iz upotrebe standardne mati~ne re{etke, koje se postavljaju izme|u dva duboka nastavka.

Da bi ograni~io maticu, on koristi izolator od mati~ne re{etke sa tri okvira. Matica se stalno nalazi u tom izolatoru koji je fiksiran u donjem telu ko{nice. Ta tri izgra|ena prazna okvira slu`e za polaganje jaja matice. Matica se izoluje da bi se dobio prostor za okvire sa presa|enim larvama, kako u gornjem, tako i u donjem nastavku.

Ako bi se koristila normalna mati~na re{etka, po~eci mati~njaka od plasti~nog materijala sa presa|enim larvama dodavali bi se samo u gornjem nastavku. Po{to su p~ele koje lu~e mle~ ravnomerno raspore|ene po celoj ko{nici, one koje su u donjem telu ostale bi neiskori{}ene.

Drugi nedostatak upotrebe mati~ne re{etke je {to kroz istu treba da se provla~e p~ele koje se vra}aju sa pa{e. Gubljenje vremena smanjuje prinos mle~a i meda. Eksperimentalni podaci za dugogodi{nji period pokazuju da se sa izolatorom pove}ava proizvodnja mle~a za 20,1%, a meda za 25,3%.

Dalje profesor prikazuje kako se taj na~in izolovanja matice prakti~no koristi kod dobijanja mle~a. Ja~ina p~elinjih dru{tava treba da se odr`ava na najmanje 11 okvira dobro posednutih p~elama uz vi{ak p~ela na zidovima i okvirima sa hranom, 7 u donjem telu, u to ura~unata i tri okvira sa maticom u izolatoru i 4 okvira izvan izolatora i jo{ 4 okvira u gornjem nastavku. Proces proizvodnje pri radu sa 4 okvira u kojima se nalaze letvice sa plasti~nim po~ecima mati~njaka i presa|ene larve (u svakom okviru po 125), sastoji se u slede}em. Prvog dana u gornji nastavak se stave 2 okvira sa po 125 presa|enih larvi. Drugog dana u donji nastavak (plodi{te gde se nalazi izolator sa maticom) dodaju se jo{ 2 okvira sa po 125 presa|enih larvi (to je za dva dana neverovatnih P^ELAR, jun 2007.

500 po~etaka mati~njaka sa presa|enim larvama – primedba autora teksta). Tre}eg dana se ne radi ni{ta. ^etvrtog dana sakuplja se mle~ iz dva okvira koja su dodata prvog dana. Ta dva okvira odmah se ponovo presade i stave u donje telo na mesto dva okvira dodata drugog dana. Ova dva okvira se premeste u gornji nastavak na mesto dva okvira iz kojih je tog dana uzet mle~. Okviri sa presa|enim materijalom treba da imaju izme|u sebe dva okvira sa leglom. Svakih 6 dana okviri sa leglom se preme{taju u delove ko{nice gde se proizvodi mle~, a u izolator dolaze okviri iz kojih se izvelo ili izvodi leglo. Ovaj proces se odvija u regularnim intervalima u toku cele proizvodne sezone.

Poslednji, ali tako|e vrlo va`an faktor, jeste odr`avanje visokih rezervi meda i polena u p~elinjim dru{tvima za proizvodnju mle~a, kao i stimulativno prihranjivanje kad je to potrebno. Prihranjivanje je osobito va`no pre i posle pa{a, da bi se odr`ala ja~ina dru{tava.

Njegovo je pravilo da se prihrana mo`e vr{iti uvek kada do|e do smanjenja zaliha meda i polena. Svakodnevno prihranjivanje treba da se sastoji od me{avine meda i {e}ernog sirupa, {to je mnogo bolje nego sam {e}erni sirup.

Koncentracija hrane, tj. odnos vode i {e}era zavisi od vla`nosti ambijenta. Obi~no je odnos {e}era i vode 1:1,5. U suvoj klimi koncentracija {e}era u sirupu mo`e biti manja. U bespa{nom periodu, prihrana se mora vr{iti svako ve~e (odnosno no}u) pre nego {to se dodaju okviri sa presa|enim materijalom, kao i pre oduzimanja okvira sa mle~om. Koli~ina dodate hrane zavisi od eventualnog unosa nektara.

Uop{te uzev{i, na svaki okvir p~ela treba davati po 5–100 g hrane. Polen je veoma va`na hrana za p~ele. Nema polena – nema p~ela, a naravno nema ni mati~nog mle~a. Polen je glavni materijal neophodan za lu~enje mle~a.

Da bi se koli~ina proizvedenog mle~a maksimalno pove}ala, dru{tva moraju imati obilje polena. P~elinje dru{tvo koje proizvede 10 kg mati~nog mle~a u sezoni utro{i}e veliku koli~inu polena. Veoma je te{ko pokriti takvu potrebu samo sa polenom koji p~ele unesu spolja u ko{nicu. Polen iz hvata~a iz drugih dru{tava mora biti sakupljen i ~uvan pod najpovoljnijim uslovima, da bi bio upotrebljen kad ga nema u polju, da bi se odr`ala stabilna proizvodnja mati~nog mle~a i ostvario dobar profit.

259

Za po~etnike

ZBRINJAVANJE PRIRODNIH ROJEVA

Veroljub Umelji} Ul. ^ede Dulejanovi}a br. 33 34000 Kragujevac (034) 362-879, (063) 814-80-80 vumeljic@ptt.yu, www.umeljic.com

I pored svih radnji koje p~elari preduzimaju da bi spre~ili pojavu rojevog nagona, mo`e da se desi da neko p~elinje dru{tvo izmakne kontroli i da se izroji. Pojedini p~elari imali su priliku da se na|u u p~elinjaku u trenutku rojenja nekog dru{tva ili da na grani, ili nekom drugom mestu, zateknu roj koji se tu prihvatio. Retko koji p~elar odoli da zate~eni roj ne skine i ne smesti ga u ko{nicu. Neki p~elari smatraju da time poma`u p~elama tog roja.

Me|utim, ovakvo „zbrinjavanje“ roja od strane p~elara treba uslovno posmatrati, jer ako ga ne bismo dirali, on bi se, posle odre|enog vremena sam zbrinuo, smestiv{i se u odabrano

prirodno stani{te, koje je naj~e{}e u odgovaraju}oj {upljini nekog drveta.

P~elari, `ele}i da olak{aju sebi posao oko „zbrinjavanja“ rojeva, i pla{e}i se da ih ne izgube, poku{avaju sa vi{e ili manje uspeha da ih „privole“ da ne odlete daleko od p~elinjaka i da se prihvate na `eljeno mesto. Ako se na p~elinjaku zateknemo u trenutku izlaska roja iz ko{nice, i to opazimo, mo`emo poku{ati da na njega uti~emo da se prihvati gde bismo mi `eleli. U p~elarskim trgovinama se mogu nabaviti feromonski mamci za rojeve. Mamac treba, ako o~ekujemo rojenje nekog dru{tva, oka~iti na neku ni`u granu obli`njeg drveta.

Postoji mogu}nost, da }e se roj, privu~en mirisom mamca, oka~iti ba{ na to mesto (sl. 1).

Dosta pouzdan, a besplatan „feromonski mamac“ mo`emo i sami napraviti od poznate p~elarske biljke mati~njak (Melissa officinalis L.) (sl. 2). Kada stabljiku i listove ove biljke

Sl. 1. P~elari mogu uticati na to da se roj uhvati na `eljeno mesto

260

P^ELAR, jun 2007.

rastrljamo rukama, ona odaje veoma prijatan miris koji i p~elama odgovara. Kada tako rastrljanu biljku oka~imo na `eljeno mesto, velika je verovatno}a da }e se roj, privu~en njenim mirisom tu i prihvatiti.

Iskusni i spretni p~elari ponekad uspevaju da „odvedu“ roj, koji je tek iza{ao iz ko{nice, do `eljenog mesta. U trenutku izlaska roja treba ve}u koli~inu tek ubrane biljke mati~njak rastrljati rukama i u}i u oblak roja, odnosno ispod njega. Biljku treba sve vreme trljati uzdignutim rukama. Privu~en mirisom ove biljke, roj okru`i p~elara, koji se zatim polako kre}e prema unapred odabranom drvetu i na odgovaraju}u granu pri~vrsti mati~njak, pa se brzo sa tog mesta udalji, kako roj ne bi po{ao za njim, po{to mu ruke miri{u na mati~njak. Roj }e, u ve}ini slu~ajeva, po~eti postepeno da se prihvata za granu na kojoj je ostavljena biljka mati~njak.

Ako imamo, za hvatanje roja pripremljenu praznu vr{karu, mo`emo poku{ati da roj „privolimo“ da direktno iz vazduha u|e u nju. Vr-

Sl. 2. Biljku mati~njak (Melissa officinalis L.) treba gajiti u blizini p~elinjaka

{karu treba sa unutra{nje strane dobro natrljati biljkom mati~njak, a zatim je namazati medom ili poprskati {e}ernim sirupom. Sa ovako pripremljenom vr{karom, otvorom okrenutim na gore, treba u}i ispod roja. Kada ve}i deo p~ela, a sa njima i matica, u|e unutra, treba je pa`ljivo okrenuti i sa otvorom ka zemlji, spuP^ELAR, jun 2007.

stiti na pripremljenu dasku. Ubrzo }e sve p~ele u}i unutra.

Prihvatanje rojeva De{ava se da se roj, po izlasku iz ko{nice digne ne{to vi{e u vazduh i ve}om brzinom po~ne da se udaljava od p~elinjaka. P~elar poku{a da ga prati ali na putu mu se ispre~e razne prepreke, kao {to su ograde, me|e, `ivice, {umarci, pa se roj ubrzo izgubi u daljini. To su odbegli rojevi.

U davna vremena, kada se p~elarilo primitivnim ko{nicama sa nepokretnim sa}em, prirodno rojenje p~ela je bila ~esta i po`eljna pojava, jer je to bio i jedini na~in umno`avanja p~elinjih dru{tava. Zbog toga su tada propisima bila odre|ena pravila i postupci pri pra}enju, prisvajanju i prihvatanju odbeglih rojeva.

Osnovno pravilo je bilo da roj pripada onome ko ga prvi prona|e. U tom slu~aju, stablo drveta ili drugo mesto na kome se roj oka~io, vidljivo je obele`avano, naj~e{}e zagrebanim znakom u obliku krsta ili ukr{tenim granama.

Time je ozna~eno da je roj prona|en i da ima vlasnika, jer trebalo je oti}i do p~elinjaka za vr{karu i ostalo {to je potrebno za skidanje i prihvatanje roja.

U slu~aju da p~elar, pri pra}enju roja koji se udaljava od p~elinjaka, mora da ide preko tu|e njive, ili se roj oka~i na drvo koje se nalazi na toj njivi, vlasnik tog imanja nije mogao da zabrani p~elaru da se tuda kre}e. Ali je zato p~elar bio du`an da vlasniku imanja nadoknadi {tetu koju je naneo usevima pri pra}enju i skidanju roja.

Od tada je mnogo vremena prohujalo, ali p~ele se i dalje prirodno roje, dodu{e re|e, pa ova pravila treba i sada po{tovati.

Za prihvatanje rojeva koji su se oka~ili na grani drveta ili drugim mestima, p~elari koriste razne naprave, koje nazivaju rojnja~e. One mogu biti u obliku raznih manjih sanduka, sa pokretnim dnom ili bez njega, zatim u obliku platnene vre}e i sl.

Me|utim, naj~e{}e kori{}ena rojnja~a je stara dobra vr{kara. Pre kori{}enja, vr{karu treba dobro termi~ki dezinfikovati, ili kako to p~elari ka`u, treba je „opaliti“. To ~inimo tako {to na tlu zalo`imo malu vatru, pa kad se ona dobro razgori poklopimo je vr{karom i tako je dr`imo neko vreme, vode}i ra~una da se ne 261

upali. Zatim je skidamo sa vatre i kada se ohladi, unutra{nju povr{inu dobro natrljamo biljkom mati~njak. Po`eljno je da, tako|e unutra{nju stranu, nama`emo sa malo meda ili je poprskamo {e}ernim sirupom.

Pre skidanja roja treba da pripremimo i podlogu na koju }emo vr{karu sa rojem postaviti. Za to se obi~no koristi neka daska, ili ravna drvena stolica, ili ako imamo u rezervi, podnja~a, poklopna daska ili ravan krov ko{nice. U ovu svrhu mo`e dobro da poslu`i i ravna kamena plo~a. Podlogu postavljamo na tle, ispod roja koji visi na grani.

Ako se roj oka~io na nisku, tanju granu drveta, onda vr{karu uzimamo u ruke i sa otvorom okrenutim na gore, navla~imo je na roj (sl. 3).

Zatim naglim pokretom udaramo rubom vr{kare u granu, zbog ~ega }e se roj od nje odvojiti i upasti unutra. Odmah treba, pa`ljivo i polako, vr{karu okrenuti otvorom ka tlu i spustiti je na pripremljenu podlogu. Ubrzo }e i ostale p~ele, koje su se razletele okolo, u}i u vr{karu i sve }e se smiriti.

Ovako zaka~en roj mo`emo da prihvatimo i u manju ko{nicu, nukleus, na isti na~in kao i

ramova sa satnim osnovama, na njih stresemo p~ele, pa poklopnu dasku vra}amo na svoje mesto.

U slu~aju da se roj oka~io na neku ni`u deblju granu, koju ne mo`emo da protresemo, treba da se poslu`imo p~elarskom ~etkom i da brzo sa nje zbri{emo {to vi{e p~ela u podmetnutu vr{karu.

Jer, ako bi na grani ostao deo p~ela, a me|u njima i matica, p~ele iz vr{kare bi iza{le i ponovo se vratile na isto mesto.

Ako se roj zaka~io visoko na drvetu, na tanjoj grani, onda }emo vr{karu staviti u naro~ito pripremljene rogulje (sl. 4), pa roj stresti, na ve} opisani na~in.

Sl. 4. Prihvatanje roja sa vi{lje grane drveta

Sl. 3. Ako se roj zaka~i na nisku i tanku granu drveta, lako }emo ga prihvatiti u vr{karu

u vr{karu, s tim {to ga po stresanju p~ela odmah poklapamo i spu{tamo ispod, na tle.

Pred ve~e, kada se p~ele smire, nukleus prenosimo u p~elinjak, na stalno mesto, pa`ljivo podi`emo poklopnu dasku na koju su se p~ele oka~ile, u nukleus stavljamo nekoliko 262

Nekada se roj oka~i za nisku tanku granu, blizu p~elinjaka. U tom slu~aju ga mo`emo smestiti u ko{nicu, na stalno mesto, bez kori{}enja vr{kare. Prethodno ko{nicu postavljamo na `eljeno mesto u p~elinjaku i u nju stavljamo 5–6 ramova sa satnim osnovama. Po`eljno je staviti i jedan ram sa medom. Makazama za rezanje vo}a ili malom testericom pa`ljivo otsecamo granu na kojoj je roj, dobro je pridr`avaju}i, da ne bi do{lo do naglog potresa kada je odse~emo. Odse~enu granu sa rojem koji Sl. 5. Sme{tanje roja direktno u ko{nicu

P^ELAR, jun 2007.

Sl. 6. Sme{tanje roja u ko{nicu na terenu

se na njoj nalazi, polako nosimo do pripremljene ko{nice i naglim pokretom ruke, p~ele stresamo u nju (sl. 5).

De{ava se da pri obilasku ko{nica, daleko odseljenih na pa{u, zateknemo roj koji se zaka~io na tanku granu niskog drveta ili neki `bun, a nemamo ni vr{karu ni praznu ko{nicu.

U ovom slu~aju, tim rojem mo`emo znatno poja~ati neko dru{tvo, koje se tu nalazi. Ko{nicu koju `elimo da poja~amo otvaramo i iz sredine gornjeg medi{ta privremeno uklanjamo 5–6 ramova. Granu sa rojem otsecamo i prenosimo do ove ko{nice, pa p~ele stresemo u prazan prostor medi{ta (sl. 6). Zatim uklonjene ramove vra}amo na svoje mesto i ko{nicu zatvaramo. Naravno da ovoj ko{nici treba i prostor pro{iriti.

Postavlja se pitanje {ta }e biti sa maticama – iz roja i postoje}om? Svakako da obe ne}e mo}i da opstanu u ko{nici. Kada do|e do bliskog susreta – bolja }e pobediti. A mo`da }e same p~ele, pre toga, „odlu~iti“ koja }e ostati u `ivotu.

U P~elaru br.

5/2007, str. 205, detaljno je prikazan na~in skidanja roja koji se uhvatio visoko, za neku debelu i nepristupa~nu granu, ili visoko za banderu, ili za dimnjak, pa nema potrebe da to poSl. 7. Prihvatanje roja pomo}u ramova sa izgra|enim sa}em

P^ELAR, jun 2007.

navljamo. Kada se roj uhvati nisko, za stablo drveta ili za neki stub, treba uzeti 3–4 plodi{na rama sa izgra|enim sa}em u kojima je po`eljno da ima i malo meda, i ramove prislanjati uz p~ele (sl. 7).

Kada one na njih namile stavlja}emo ih u pripremljenu ko{nicu, koju zatim primi~emo do ostatka roja. Ako je na ramovima sa p~elama u ko{nicu preneta i matica, i ostatak p~ela }e brzo u}i unutra. U ko{nicu treba postaviti i 2–3 rama sa satnim osnovama.

Nekada se roj oka~i na krajnje nepristupa~no mesto, na primer na kraj duge grane nekog drveta, veoma visoko od tla.

U tom slu~aju ne treba po svaku cenu poku{avati skidanje roja, niti se pla{iti za njegovu sudbinu, ve} mu treba po`eleti sre}u u daljem `ivotu. Roj }e se sam zbrinuti, slede}i instinkte koje je priroda duboko urezala u gene p~ela.

Sme{tanje prihva}enih rojeva iz vr{kara u savremene ko{nice Roj, koji smo sa grane prihvatili u vr{karu, naravno da u njoj mo`e i da ostane, s tim {to }emo je uve~e premestiti u p~elinjak, na stalno mesto.

Me|utim, danas malo p~elara ima p~ele u vr{karama. Tu i tamo se na po kojem p~elinjaku na|e po koja naseljena vr{kara, ali pre kao zanimljivost ili nostalgi~ni ukras p~elinjaka, nego kao opredeljenje p~elara za takav na~in p~elarenja.

Po pravilu, roj prihva}en u vr{karu p~elari preme{taju u savremenu ko{nicu. U p~elinjaku, na `eljenom mestu, treba postaviti ko{nicu u koju ho}emo da nastanimo prihva}en roj iz

Sl. 8. Sme{tanje roja iz vr{kare u ko{nicu

263

vr{kare. U ko{nicu stavljamo 5–6 ramova sa satnim osnovama. Po`eljno je da stavimo na krajnja mesta jo{ po jedan izgra|eni ram sa medom. Istog dana, kada je roj prihva}en, pred samo ve~e, kada su se p~ele smirile, uzimamo vr{karu sa rojem i dr`e}i je vertikalno, sa otvorom na dole, pa`ljivo prenosimo do pripremljene ko{nice, sa koje su skinuti krov i poklopna daska. Naglim trzajem ruke, uz blagi udarac u satono{e ramova, p~ele sa maticom iz vr{kare stresamo u ko{nicu koju zatim odmah poklapamo (sl. 8). Vr{karu postavljamo ispred ko{nice, oslanjaju}i je vrhom o tle, a otvorom na poletaljku, kako bi i preostale p~ele lako pre{le u ko{nicu. Na kraju, red je da roj naseljen u novom domu, i ako nije gladan, ~astimo hranilicom {e}ernog sirupa. Ovo dru{tvo odmah izjutra po~inje punom snagom da op{ti sa okolinom. Bi}emo veoma prijatno iznena|eni kada samo nekoliko dana kasnije vidimo da su, izuzetnom vitalno{}u i snagom p~ela prirodnog roja, svi satovi izgra|eni i da ih matica ve} uveliko zale`e. Ako ne pre, onda ~im prve generacije mladih p~ela po~nu da se izvode, ovom dru{tvu treba dodati nove ramove sa satnim osnovama.

Za{tita p~elinjih dru{tava u prirodnim stani{tima P~ele su za{ti}ene zakonom kao dragoce-

264

na `ivotinjska vrsta i zabranjeno ih je uni{tavati.

To svakako zna~i da je zabranjeno uni{tavati p~elinja gnezda, pa i ona izgra|ena u prirodnim stani{tima, u {upljinama drve}a.

Kada primete da kroz otvor na nekom drvetu izle}u p~ele, pojedini „p~elari“ ne mogu da odole da to drvo ne iskasape i uni{te, i njega i p~elinje gnezdo, vade}i iz {upljine sa}e sa p~elama, leglom i medom (sl. 9).

Pri tome dosta sa}a i p~ela bude izgnje~eno, a neretko strada i matica. Ono p~ela {to nateraju da u|u u podmetnutu vr{karu, uz nekoliko komada iskidanih satova sme{taju u ko{nicu, formiraju}i kakav-takav roj.

Prihvati}e p~ele silom nametnuto stani{te i izgradi}e u njemu sebi i novo gnezdo.

Ali, za{to p~elama oduzimati pravo da `ive u prirodnom stani{tu, kada su ga ve} same odabrale, uredile i u njemu izgradile gnezdo?

Pre toga one su nam se „nudile“, dok su kao roj visile na grani, pru`aju}i nam priliku da ih smestimo gde god `elimo. Ako ve} tu mogu}nost nismo iskoristili, ne ometajmo ih ni sada da `ive u stani{tima u kojima su `ivele i opstale milionima godina.

Za{to ubijati drvo samo zato {to je p~elama pru`ilo uto~i{te?

Za{to uni{tavati i p~ele i drvo, te veli~anstvene darove prirode?

Sl. 9. Ovo ne treba raditi!

P^ELAR, jun 2007.

Prof. dr Milan ]irovi}, Kragujevac (034) 318-037, (064) 58-93-504

PROGNOZIRANJE MEDENJA LIPE P~elarima je poznato da neke biljne vrste (medono{e), iako cvetaju, ne lu~e nektar svake godine. Po tome je naro~ito poznata lipa, jer kod ove biljke „nerodne“ godine su ~e{}e od „rodnih“. Na to uti~u mnogi faktori: klimatski uslovi (u prethodnoj i teku}oj godini), stanje zemlji{ta, vlaga itd. Zbog svega toga, za prognoziranje medenja lipe za sada nisu poznate pouzdane metode.

Taj problem stvara velike tro{kove naro~ito p~elarima koji iz udaljenih podru~ja preseljavaju svoja p~elinja dru{tva na lipovu pa{u.

Prihod mo`e biti tako mali da ne pokriva ni tro{kove prevoza, a kamoli da donese dobit. ^ak i oni p~elari koji imaju stacionarne p~elinjake pokraj lipovih {uma, ne ostvaruju o~ekivane prinose iako su za to dobro pripremili svoja p~elinja dru{tva. Za obe grupe p~elara bilo bi veoma korisno da znaju na~in prognoziranja medenja lipe i u slu~aju negativne prognoze, da p~ele presele na neku povoljniju lokaciju i time smanje tro{kove, a pove}aju prihode.

Razmi{ljaju}i poodavno o tom problemu, analizirao sam faktore koji uti~u na izlu~ivanje nektara lipe i nekih drugih drvenastih biljaka.

Do{ao sam do saznanja da odlu~uju}i uticaj na to imaju hranljive materije koje se od korena, P^ELAR, jun 2007.

preko stabla i grana, kre}u ka cvetovima. U toj te~noj hrani, izme|u ostalog, ima mnogo skroba. To je najva`nija materija od koje se stvara nektar (rastvor {e}era). Ukoliko je skroba vi{e, utoliko }e lu~enje nektara u cvetovima biti izda{nije i lipa }e bolje mediti. Pri smanjenim koli~inama skroba, {to se ~esto de{ava, smanjuje se i lu~enje nektara.

Sa tim saznanjem, re{enje problema se svodi na identifikaciju koli~ine skroba u granama lipe uo~i cvetanja. Iz hemije je poznato da skrob pome{an sa jodom daje me{avinu plave boje. Nijansa me{avine je utoliko tamnija ukoliko je prisustvo skroba ve}e.

Radi sprovo|enja ovog eksperimentalnog, tj. prognosti~kog opita, nabavi}emo apotekarski jod (gusta te~nost tamno `ute boje) i razbla`iti ga sa malo vode. Zatim treba odabrati nekoliko stabala lipe i na svakom od njih prese}i nekoliko spolja{njih grana (po kosom ili popre~nom preseku). Te preseke treba odmah premazati pomo}u ~etkice razbla`enim jodom.

Razbla`ivanje joda se vr{i radi lak{eg prodiranja rastvora u tkivo prese~enog drveta.

Usled kontakta jodnog rastvora i rastvorenog skroba, prese~ena povr{ina (do tada bela) po~inje da poprima plavu boju, a na osnovu boje 265

zaklju~ujemo o koli~ini skroba. Ako skroba ima sasvim malo, premazana prese~ena povr{ina ne}e uop{te promeniti boju ili }e neprimetno poplaviti, kao da je blago osen~ena. U tom slu~aju medenje }e biti slabo. Pri obilnom prisustvu skroba, presek }e postati tamno plav {to ukazuje na to da }e medenje lipe biti dobro, a shodno tome i prinosi.

Opisani na~in procene intenziteta medenja lipe primenjivao sam vi{e godina, ~ini mi se uspe{no. Kako u blizini mog p~elinjaka nema gustih lipovih {uma, to sam „eksperiment“ Foto: Milan Jovanovi}

sprovodio na pojedina~nom drve}u, nekoliko dana pre cvetanja lipe.

Zaklju~io sam slede}e. Ukoliko su jodnim rastvorom premazane prese~ene povr{ine grana lipe bile tamnije, utoliko su, kad lipa procveta, p~ele u ve}em broju i agresivnije „napadale“ ovo drvo. Pri bledo plavoj boji preseka, bio je slabiji i „napad“ p~ela na procvetalo drvo. A zna se – „napad“ p~ela na procvetalo medonosno drvo zavisi od izda{nosti lu~enja nektara.

Sigurno je da se opisana metoda mo`e verodostojnije proveriti u lipovoj {umi (na primer, na Fru{koj Gori), i to posmatranjem „napada“ p~ela na procvetalo drve}e, ali i evidentiranjem prinosa meda.

Du`im „eksperimentisanjem“ mogle bi se sastaviti i tablice zavisnosti pribli`nog dnevnog unosa nektara od nijanse plave boje standardizovanim rastvorom joda premazanih preseka.

Autor ne mo`e preporu~iti optimalno vreme vr{enja „eksperimenta“ pre cvetanja lipe.

Svi su izgledi da se ogled mo`e izvr{iti i do deset dana pre cvetanja, a to je dovoljno dug period za dono{enje kona~ne odluke – seliti p~ele na lipovu pa{u ili ne. Isto tako, otvoreno je pitanje da li se opisani ogled mo`e pouzdano primeniti i kod drugih drvenastih biljaka (na primer kestena).

IZVE[TAJ SA SEDNICE IO SPOS -a Na sednici IO SPOS-a od 21. aprila 2007. godine donete su slede}e odluke. Formirana je Komisija (M. Vuki}, D. Beljinac, D. Miri}), koja }e sublimirati i formulisati sve predloge sa Skup{tine, a nakon toga }e tako definisani predlozi biti uvr{}eni u program rada. Odluka je doneta jednoglasno. Donet je program proslave 110 godina SPOS-a i odluka da se prona|e firma koja }e najpovoljnije uraditi povelje SPOS-a, jubilarne zna~ke, plakete, statuete SPOS-a i dokumentarni film o SPOS-u. Doneta je odluka o brojnim prate}im manifestacijama i konkursima povodom jubileja, ali }e njihova konkretizacija uslediti na jednom od narednih sastanaka.

Izabrana je nova Komisija za marketing (predsednik \oko Ze~evi} i ~lanovi Dejan ]ukalovi} i Slobodan Jankovi}). Rodoljubu @ivadinovi}u se uve}ava honorar za 12 000 dinara na ime aktivnosti koje sprovodi kao Koordinator SPOS-a za saradnju sa dr`avnim organima. U ~asopisu P~elar se dozvoljava objavljivanje oglasa za prodaju p~elinjih rojeva i dru{tava, ali ne i neselekcionisanih matica. Po{to je istekao rok predvi|en za prodaju starih ~asopisa (31. mart 2007), stare ~asopise rashodovati.

266

P^ELAR, jun 2007.

IZVE[TAJ SA KONGRESA BALKANSKE P^ELARSKE FEDER ACIJE ISTANBUL 29. III – 1. IV 2007.

Dipl. ing. @ivoslav Stojanovi}, predsednik SPOS-a

Prvi Kongres Balkanske p~elarske federacije u organizaciji Turskog p~elarskog saveza, odr`an je u drevnom gradu Istanbulu u hotelu Radison SAS. Organizacija skupa je bila na veoma zavidnom nivou, sa izuzetnim gostima iz Evrope i Azije, sa veoma uspelim predavanjima i izlaga~ima p~elinjih proizvoda i opreme za p~elarstvo. Bio je prisutan predsednik Apimondije A. S. JĂśrgensen (Danska), kao i

za Apimondiju i sala sa ra~unarima uz mogu}nost kori{}enja interneta. Ceremonija sve~anog otvaranja bila je 29. marta.

Predava~i su bili iz Turske, Rumunije, Bugarske, Gr~ke, Austrije, Sirije i Makedonije.

Iako je sve delovalo perfektno, iako se na predavanjima imalo zaista {ta ~uti, organizator, Turski p~elarski savez, nije bio zadovoljan.

Razlog tome je taj {to se nisu uspeli finansijski pokriti, jer su cene u~e{}a i za njihove prilike bile previsoke (150 evra ulaznica za izlo`bu Apiexpo i predavanja).

Bugarski p~elari su do{li kolima i jednim u celosti popunjenim autobusom, ali je malo ko od njih u{ao u salu za predavanja, pa ~ak ni u prostor izlo`be – sve zbog previsokih cena.

Izlo`ba je bila dobro pose}ena, pogotovo u subotu, ali za predavanja se to ne mo`e re}i, jer Sa sekretarom Apimondije i delegacijom Rusije

Sa predsednikom Apimondije

sekretar i pomo}nik sekretara Apimondije (Italija). Tako|e, prisutni su bili svi predstavnici Balkanske p~elarske federacije (Bugarska, Rumunija, Turska, Gr~ka, Srbija i (ne)zvani~no, Crna Gora. U ime na{eg Saveza bili su @ivoslav Stojanovi} i Jo`ef Agardi.

Turski p~elarski savez je organizaciju skupa poverio profesionalnoj agenciji ZED koja je obezbedila prakti~no sve, od registracije u~esnika, istovetnih {tandova za sve izlaga~e, do kongresne dvorane sa izuzetno uspelom scenografijom, ozvu~enjem, kabinama za prevo|enje (turski, engleski i ruski jezik) i snimanjem ~itavog skupa do fizi~kog obezbe|enja.

Izlaga~i su bili dominantno iz Turske (Firma Petek iz Izmira sa 3 {tanda), ali i iz Rumunije, Bugarske i BiH (samo iz Srbije nijedan u~esnik). Poseban {tand imali su Balkanska p~elarska federacija i Savezi p~elara Rumunije i Bugarske. Bila je obezbe|ena i posebna sala P^ELAR, jun 2007.

267

je sala, sem na dan sve~anog otvaranja, uglavnom bila poluprazna. Stoga je na sastanku federacije zauzet stav da se po jedan, najve}i skup u svakoj ~lanici Federacije, ubudu}e progla{ava i skupom Balkanske p~elarske federacije, a da na istom pravo u~e{}a imaju i izlaga~i iz zemalja ~lanica Federacije. Povezivanje ~lanica bi bilo jo{ vi{e izra`eno, a tro{kovi bi za goste bili kudikamo ni`i. Tako je doneta i na~elna odluka da i na{a manifestacija (Ta{majdan ili neka druga) poprimi takav karakter.

Tako|e je dogovoreno da se naredni skup Balkanske p~elarske federacije odr`i u Larisi (Gr~ka) koji bi bio u celosti posve}en Zakonskoj regulativi Gr~ke (prenosu tih iskustava svim ~lanicama Federacije) i svemu {to se ti~e izvoza meda u EU. Ovde je sigurno vredno ista}i da Gr~ka ima 22 saradnika koordinatora za p~elarstvo koji naj~e{}e rade u kancelarijama regionalnih p~elarskih saveza i pru`aju svu potrebnu pomo} svakom p~elaru, bio on ~lan Gr~kog p~elarskog saveza ili ne. Pritom nisu na platnom spisku Saveza p~elara, ve} ih 50% pla}a dr`ava Gr~ka, a 50% EU (eh, gde smo mi u svemu tome, ali i sve ostale ~lanice Federacije).

Turski med u sa}u

Na izlo`bi je bilo svih do sada i nama manje ili vi{e poznatih p~elarskih proizvoda, opreme, alata i p~elarskih proizvoda. Ipak, od svega vi|enog, moju pa`nju je najvi{e privukla specijalna re{etka za sakupljanje propolisa za LR ko{nicu. Njena cena na nekoliko {tandova turskih oprema{a kretala se od 2,0–2,2 evra po komadu. Za ve}e koli~ine (preko 20–30) mogla je da se kupi i po ni`oj ceni od 1,50 evra.

Kada su u pitanju p~elarski proizvodi, posebno sam bio impresioniran ~injenicom kolika je, kakva je i u kakvim formama, proizvodnja meda u sa}u kod turskih p~elara. Drugo odu{evljenje vezano za med u sa}u bilo je kada sam svakog jutra, za vreme doru~ka u hotelu, video na {vedskom stolu i LR ram sa medom u sa}u, od koga svaki gost posebnim no`em mo`e odse}i komad meda u sa}u za doru~ak.

Me|u svim {tandovima posebnu pa`nju ne samo nas predstavnika SPOS-a, ve} i ostalih, pre svega turskih posetilaca, privukao je i {tand

Sa gospo|icom Stelom (Stella Papanastasiou), jednom od 22 saradnika koordinatora za p~elarstvo u Gr~koj i nau~nim radnicima Turske

Apiexpo otvorili su predsednik Saveza p~elara Turske, Mustafa Sarioglu i predsednik Balkanske p~elarske federacije, Kosta Kostov.

268

Predsednik Balkanske p~elarske federacije Kosta Kostov u obilasku {tanda firme Apimed iz Bosne i Hercegovine

P^ELAR, jun 2007.

Proizvo|a~ke cene meda $/kg Zemlja Kina SAD Argentina Turska Indija Meksiko Rusija Australija Kanada [panija Italija Gr~ka Iran Francuska

2000 0,73 1,30 0,86 4,58 2,05 1,79 0,59 0,97 1,39 1,89 1,62 4,42 16,52 2,17

2001 0,60 1,55 0,87 3,66 1,81 1,82 0,70 0,91 1,51 1,98 1,61 4,49 13,31 2,20

2002 0,54 2,93 1,32 4,59 1,76 1,82 0,64 1,08 1,79 1,94 1,95 5,00 4,93 2,25

2003 0,52 3,10 1,88 5,59 1,84 1,96 0,74 1,31 3,33 3,28 1,98 4,36 4,61 2,67

Apimeda iz Sanskog mosta iz nama susedne dr`ave, Republike Bosne i Hercegovine.

Predavanja su odr`ana po slede}im sekcijama: biologija i patologija p~ela, p~elarski marketing, apiterapija, tehnika p~elarenja, polinacija i flora, strategija p~elarskih integracija u EU. Predava~i su bili iz Turske, Rumunije, Bugarske, Gr~ke, Austrije, Sirije i Makedonije.

Sa svake od navedenih sekcija mogao bi se napisati poseban op{iran izve{taj, ali za ovu priliku naveo bih najbitnije informacije vezane za p~elarski marketing, jer je to tema koja najvi{e poga|a na{e p~elare zbog ote`anog plasmana meda. Od na{ih p~elara uvek mo`emo ~uti kako nam je med jeftin, ali nikada ne}emo ~uti kolike su nam proizvo|a~ke cene meda. Stoga ovde prenosim tabelarni prikaz Svetski izvoz meda U hiljadama tona Zemlja 2002 2003 Kina 77 84 Argentina 80 70 Meksiko 34 25 SAD 4 5 Kanada 23 15 Ostale zemlje 125 153 EU (u tre}e zemlje) 8 7 EU (unutar EU) 54 42 Ukupno: 405 401 Izvor: FAO+Comext P^ELAR, jun 2007.

Svetska proizvodnja meda U hiljadama tona Zemlja 2003 2004 2005 Kina 295 305 305 Rusija 126 136 139 SAD 82 82 82 Argentina 75 80 80 Turska 70 74 74 Ukrajina 54 58 61 Meksiko 56 57 57 Indija 52 52 52 Kanada 35 33 33 Australija 16 16 16 Brazil 24 25 25 EU (25) 166 170 174 Druge zemlje 297 284 283 Ukupno: 1348 1372 1381

proizvo|a~kih cena meda u svetu prema podacima turskih autora, kao i prikaz najve}ih svetskih proizvo|a~a.

Iz navedenih tabela se jasno vidi da su najni`e proizvo|a~ke cene meda u Kini, a da su najve}e u Iranu, Turskoj i Gr~koj. [to se ti~e ukupne proizvodnje meda, najve}a je u Kini, Rusiji, SAD, Argentini i Turskoj.

Kada je u pitanju svetski i posebno kineski izvoz meda, podaci su tako|e dati tabelarno.

Dakle, najve}i svetski izvoznici meda su Kina, Argentina i Meksiko, a kada je u pitanju kineski izvoz meda, najvi{e ga izvoze u Japan i SAD. Predstavnica gr~kog p~elarskog saveza, Stella Papanastasiou, iznela je, za mene iznena|uju}i podatak, da Gr~ka izveze u Kinu i do 1 000 tona godi{nje svog, gr~kog meda. To je prvi put da sam ~uo da se Kina pojavljuje i kao

Kineski izvoz meda U hiljadama tona 2004 Zemlja 1998 1999 2000 2001 38 82 Japan 23 32 39 16 63 SAD 20 22 24 12 23 Nema~ka 14 8 12 25 4 Ostale zemlje 22 25 28 91 14 Ukupno: 79 87 103 192 Izvor: Ministarstvo poljoprivrede SAD 6 Napomena: Podaci u tabelama preuzeti su 59 sa prezentacija na Prvom kongresu 443 Balkanske p~elarske federacije 269

uvoznik meda (verovatno u cilju pospe{ivanja kvaliteta meda za reeksport) i prva pomisao mi je bila – {to bi bilo dobro za p~elarstvo i kod nas i u svetu kada bi Kina postala ve}i potro{a~ i uvoznik meda.

Mnoge na{e p~elarske nade vezuju se za eventualni izvoz meda u EU, stoga evo nekoliko tabelarnih bitnih podataka o stanju p~elarstva u Evropskoj uniji. Sem podataka o broju p~elara i broju ko{nica, mo`da je najinteresantnija ~injenica da je procenat profesionalnih p~elara u EU svega oko 3% i da je kod profesionalaca prose~na veli~ina p~elinjaka svega oko 260 ko{nica. Kada je u pitanju proizvodnja meda i uvoz meda u EU, situacija je vidljiva u tabeli.

Iz ovih podataka o proizvodnji i uvozu meda u EU mo`emo izvu}i nekoliko veoma interesantnih zaklju~aka: 1) da je u~lanjenjem novih 10 ~lanica, ukupna proizvodnja meda uve}ana za oko 50% (sa 117 na 163 hiljade tona godi{nje proizvodnje), 2) da su najve}i proizvo|a~i meda [panija, Nema~ka, Francuska i Ma|arska, 3) da je Ma|arska kao nova ~lanica EU sigurno najve}i proizvo|a~ meda po stanovniku, oko 2,2 kg, 4) da je Nema~ka najve}i uvoznik, jer u strukturi ukupnog uvoza meda u EU, skoro polovina ide za Nema~ku.

Kada je re~ o novim ~lanicama u EU, interesantni su podaci o njihovoj ukupnoj proizvodnji i potro{nji, odnosno o njihovim vi{kovima ili eventualnim manjkovima u potrebi za

medom. Ovi podaci nam govore jo{ jednom da Ma|arska ima zna~ajne vi{kove meda, odnosno da je ukupna proizvodnja 5 puta ve}a od potro{nje i da je orijentisana na izvoz svog meda.

Tr`ne vi{kove meda imaju i Slova~ka i ^e{ka, dok ostale ~lanice (nedostaju podaci za Sloveniju, Kipar i Maltu) imaju ne{to ve}u potro{nju od proizvodnje meda za oko 20–30%.

P~elarstvo u Turskoj je imalo sna`an trend rasta u drugoj polovini XX veka kao i po~etkom prvih godina XXI veka. Njihove zvani~ne statisti~ke podatke mo`ete pogledati u tabeli.

Tokom prethodnih godina na{i p~elari su imali par p~elarskih ekskurzija do Gr~ke i do njihovih p~elara i p~elarskih zadruga. Gr~ka je tako|e zna~ajan evropski proizvo|a~ meda i sigurno jedan od onih proizvo|a~a sa dobrom izvoznom cenom meda. Njihove zvani~ne statisti~ke podatke sam prikazao u tabeli.

Sa ovog skupa, kao najvrednijim za nas smatram upoznavanje i veoma dobru komunikaciju sa ~elnim ljudima Apimondije (Jörgensen i Janoni), kao i sa svim ~elnim ljudima nacionalnih saveza Federacije, a pogotovu s Rumunima, Grcima, Bugarima i Turcima. Kao veoma vrednim, tako|e smatram i poznanstvo i komunikaciju sa dr Hicham Al Rouz iz Damaska (Sirija) i Aleksandrom Ponomarevim, korespodentom ruskog ~asopisa P~elovodstvo (ovaj ~asopis je objavio reporta`u M. ]irovi}a o poslednjoj Ta{majdanskoj izlo`bi sa slikom Kraljice meda SPOS-a).

Sve~ana ceremonija zatvaranja Kongresa odr`ana je u nedelju 1. IV 2007.

^UDESNI MUMIO Milan Jovanovi}, Trstenik

Ako pomenete re~ „p~ela“ ili „p~elarstvo“, za ve}inu onih koji se ne bave ovim poslom prva asocijacija }e verovatno biti med.

Dosta je onih koji poznaju i druge p~elinje proizvode, ali je veoma mali broj onih koji znaju kako da ih na pravi na~in iskoriste. Ono {to sam uo~io jeste da ve}ina potro{a~a uzima te~ni med direktno, a da veoma mali broj ovu „zlatnu te~nost“ rastvara u hladnoj ili toploj vodi.

Ovde bih posebno napomenuo ispitivanje prof. dr L. B. Lazebnika (CNII, gastroentero270

Apiterapija

logija, Moskva) koje je pokazalo da oni koji imaju povi{enu `eluda~nu kiselinu mogu smanjiti kiselost ako koriste topli rastvor meda (100 ml vode zagrejane na temperaturu od 35–40 °C + 50 g meda, 1,5 sati posle doru~ka i ru~ka i jedan sat pre spavanja) sa uspe{no{}u smanjenja kiselosti od 76,4%, dok oni koji imaju manjak kiselosti treba da koriste hladni rastvor meda i vode (100 ml vode ohla|ene na temperaturu od 13–15 °C + 50 g meda, tri puta dnevno pre jela) i uspe{no{}u povi{enja kiselosti od 75%.

P^ELAR, jun 2007.

Tako|e i vode}i svetski apiterapeuti govore da ljudski `eludac direktno uno{enje meda izuzetno te{ko podnosi, da se iskori{}enje hranljivih materija smanjuje i da ga je najbolje me{ati sa vodom, biljnim ~ajem, sokom, jogurtom (Mladenov, Stangaciu).

Kristalisani med je veoma nepovoljan za p~ele (pogotovo zimi), ali, sa druge strane, za ljude je veoma pogodan pre svega zbog mogu}nosti `vakanja ~ime se uz pomo} pljuva~nih `lezdi podsti~e bolja razmena materija.

Korisno je da se med pre gutanja zadr`i u ustima dok se potpuno ne otopi, jer se na taj na~in podsti~e antibakterijsko dejstvo i za to je veoma pogodan kristalisani med (Kulin~evi}). Ako je kristalisani med jo{ uvek u sa}u, time se mo`e pove}ati korisno dejstvo `vakanja.

Me|utim, malo ko je ~uo za „mumio“ ili „planinsku krv“, a zovu ga jo{ i „planinske suze“. Pre vi{e hiljada godina, one p~ele koje su nalazile stani{te u stenama i pe}inama ostavljale su svoja gnezda na mestima koja `ivotinjama i ~oveku nisu bila na dohvat ruke.

Vremenom je do{lo do fosilizacije meda, voska i mle~a i nastao je „mumio“. To je za sada jedina realna pretpostavka nau~nika, jer mesta na kome se nalazi i sastojci u njemu nedvosmisleno ukazuju na to. Postoje razne vrste mumia, a klasifikacija zavisi od mesta nastanka.

U stara vremena mumio se koristio za le~enje najrazli~itijih bolesti, a pominju ga i Aristotel, Avicena, Biruni, Arazi i mnogi drugi mislioci i lekari koje istorija pamti. Pesnici su ga preporu~ivali u najslo`enijoj od svih bolesti – patnji od ljubavi, a bogati putnici, trgovci i had`ije nikada nisu polazili na put bez krupice mumia koja bi ih {titila od mnogih bolesti.

A onda je nekako pao u zaborav, pa je tek sedamdesetih godina pro{log veka po~ela da mu se posve}uje izuzetna pa`nja, jer je otkriveno da mumio sadr`i veoma retke aminokiseline, posebne minerale i masne kiseline, a zovu ga jo{ i tajnim oru`jem protiv bolesti.

Postoji mnogo sastojaka u mumiju za koje nauka jo{ i ne zna.

P^ELAR, jun 2007.

Rusija je do pre nekoliko godina zabranjivala izvoz mumia, jer je tamo tretiran kao nacionalno blago. Boja mu je tamna ili kestenjasto mrka, a ukus nagorak.

Mumio sadr`i mnogo minerala, {est aminokiselina, prirodne steroide, vitamine A, B, C i P (citrine), fosfolipide i polifenol komplekse, terpenoide. Tako|e su prisutni i tragovi makroelemenata (kobalt, nikl, bakar, cink, mangan, hrom, gvo`|e, magnezijum i drugi).

Utvr|eno je da poseduje antikoagulativno (protiv zgru{avanja krvi) dejstvo (dr T. R. Abdurahmanov, 1970), da le~i bolesti perifernog nervnog sistema, radikulite, neuralgije, te{ke slu~ajeve neuralgije nerva trigeminusa kao i oboljenja centralnog nervnog sistema. Kod tromboflebita dubokih vena donjih ekstremiteta koristio se mumio u koli~ini od 0,3 g jednom dnevno u toku 10 dana. Ustanovljeno je da su simptomi nestajali u potpunosti posle 8–10 dana (B. I. Kozlovskaja, A. M. Mamadalijeva, S. D. Madijarov, 1968).

Tako|e je utvr|eno da mumio stimuli{e regenerativne procese kod infarkta miokarda, kao i da ubrzava procese obnavljanja svih mi{i}nih, nervnih i ko{tanih tkiva. Utvr|eno je da prelomljene kosti zarastaju dva puta br`e ukoliko se koristi mumio (V. N. Ismailova, 1969).

Falsifikatori veoma ve{to falsifikuju mumio, a ta pojava je bila prisutna i kod starih naroda. Interesantan na~in za uvr|ivanje kvaliteta mumia, a koji su koristili stari narodi, zapisao je jedan istra`iva~ putopisac koji je putovao srednjom Azijom.

On navodi da su petlu ili koko{ki lomili nogu, a zatim uzimali 0,5 g mumia i me{ali sa uljem crvene ru`e.

Da bi dobili ru`ino ulje, latice ru`a su morali umakati u vodu i potom sve to zagrevali i pu{tali da vri. Voda je isparavala, a ulje koje ostaje se propu{talo kroz gazu.

Smesu mumia i ru`inog ulja su delom nakapali petlu u grlo, a ve}i deo su koristili za premazivanje mesta preloma pre nego {to su stavljali mek povez. Ako su pe271

tlu prelomljene kosti srasle za 24 ~asa, mumio su smatrali ~istim i kvalitetnim.

De{avalo se da kosti srastu i za neverovatnih 16–17 sati.

Kada je Mary Jane Fisher iz Va{ingtona dovela sina kod lekara na redovnu kontrolu posle preloma noge, lekar se upitao kako je mogu}e da je sve sraslo za tako kratko vreme, a trebalo je da pro|u jo{ dve nedelje. Mary je rekla: „Zove se mumio, a preporu~io mi ga je najbolji prijatelj“.

Lekovitost mumia se dokazala i kod le~enja `eludca, bubrega, tuberkuloze, rana i opekotina, ~ireva, astme, upalnih procesa, trovanja otrovima biljnog porekla, stoma~nih problema, {e}erne bolesti.

Primenjuje se u ginekologiji, a izuzetan je u postoperativnom periodu za ja~anje imuniteta (S. [akirov, T. M. [am{ina; S. I. Ger{kalov, L. H. Habibov, A. J. Vojgelmen, A. S. Vi{njevski, J. N. Nuralijev).

Na Moskovskom medicinskom institutu posebno navode kako mumio potpoma`e ko-

rekciju imunog statusa ~oveka kod skrivenih imunodeficitarnih stanja.

Naime, bolesnici od infekciono alergijske bronhijalne astme kod kojih je otkriven deficit T limfocita, dobijali su po 0,15 g mumia dva puta na dan, tokom 15–20 dana.

Posle zavr{etka le~enja ustanovljeno je da su se T limfociti u krvi pribli`ili normalnim vrednostima.

Nauka stavlja mumio u biostimulatore prvog reda, eliksir koji di`e iz mrtvih, a preterano uzimanje mumia (predoziranje) mo`e dovesti do psihi~kog rastrojstva, pa se nikako ne savetuje samole~enje.

Ne preporu~uje se trudnicama i deci mla|oj od 12 godina.

Oko 20 generacija moraju strpljivo i nesebi~no ~uvati ovakve ostatke p~elinjeg gnezda, kako bi neke naredne generacije imale koristi od ove lekovite materije. Za mnoge je mumio nastao slu~ajno, van dometa ljudi i `ivotinja, dok neki misle da je sa~uvao poruku: „Ve~no strpljenje, a sutra spasenje“.

SE]ANJE NA ^LANA URE\IVA^K OG ODB ORA URE\IVA^KOG ORA ^ASOPISA P^ELAR

100 GODINA OD RO\ENJA AKADEMIKA I PROFESOR A DOKTOR A SVETISLAVA @IVOJINO VI]A Petar @. \ergovi} Ul. Vojvode Tankosi}a br. 7/17, 18000 Ni{ (018) 249-359, (064) 15-23-444

Nesre}nim slu~ajem, 3. decembra 1966. godine izgubio je svoj `ivot akademik dr Svetislav @ivojinovi}, redovni profesor [umarskog fakulteta u Beogradu i ~lan ure|iva~kog odbora na{eg ~asopisa P~elar.

Pokojni profesor Sveta ro|en je 1907. godine. Od rane mladosti po~eo je da se bavi p~elarstvom, dobijaju}i prve p~elarske savete od svoje majke. Kao odli~an student, skrenuo je pa`nju svojih profesora, koji ga zadr`avaju na Poljoprivredno-{umarskom fakultetu za asistenta na predmetu entomologija.

U prvim tekstovima iz p~elar272

stva naro~ito su zapa`eni njegovi radovi i studije iz oblasti neprijatelja p~ela iz sveta insekata koji su objavljeni na stranicama P~elara.

Posle II svetskog rata, kog je proveo u zarobljeni{tvu u Nema~koj, profesor Sveta se sav anga`uje na obnovi popaljenog Poljoprivredno-{umarskog fakulteta u Zemunu, gde je u saradnji sa svojim kolegama uspeo da vrlo brzo osposobe Katedru za za{titu bilja, kako za nastavni, tako i za nau~ni i stru~ni rad. Period posle rata obele`ile su mnogobrojne akcije po{umljavanja vi{e hiljada hektara goleti listopadnim i naro~ito P^ELAR, jun 2007.

crnogori~nim {umama, posebno u pograni~nim pojasevima Srbije. U prigradskim i gradskim parkovima, ulicama i mnogim selima, zasa|ene su, pored ostalih, i sofore o kojima je pisao i Ivan Brndu{i} nedavno u P~elaru (8/2004), najve}om zaslugom akademika Svete. Sofora cveta jula i avgusta, vrlo je medonosna i krasi mnoge parkove {irom Srbije, a u Ni{u ^air, park u tvr|avi i oko nje i obale Ni{ave.

U toku svog vrlo plodnog nau~nog i pedago{kog rada objavio je preko 150 nau~nih, stru~nih i popularnih publikacija, obra|uju}i, pored p~elarstva, vrlo studiozno i problematiku za{tite bilja i {uma. Na problemu za{tite {uma u`ivao je veliki ugled nau~nog radnika u na{oj zemlji kao i van njenih granica.

Njegovo kapitalno delo „[umarska entomologija“ se koristi u obrazovanju visoko stru~nih kadrova, a koriste je i p~elari u upoznavanju najsitnijih defolijatora biljaka tj. {uma iz familije lisnih i {titastih va{iju, koje izlu~uju te~ne ekskremente bogate {e}erom (medljiku) od kojih p~ele proizvode med medljikovac.

Srpska akademija nauka i umetnosti, cene}i veliko i zna~ajno nau~no delo profesora Svete, izabrala ga je 1963. za svog dopisnog ~lana. Savezno izvr{no ve}e (tada{nja Vlada), za nau~ni doprinos i intenzivan rad u privrednom razvoju zemlje odlikovala ga je Ordenom rada.

P~elari Srbije pamte ga u najlep{im uspomenama!

REPOR TA@E Skriveno bogatstvo ti{ine Na Vrbicu, u selu Sli{anu na padinama Petrove Gore, ispod Radana, odr`an je 21. Dan p~elara UP Leskovac. Doma}in slave bio je Stanko Novakovi}, marljivi p~elar i dobar doma}in, p~elari 30 godina i dobitnik je diplome Jovana @ivanovi}a. Ispred ku}e gra|ene u moravskom stilu, na osun~anom proplanku sa

kojeg se pru`a pogled na ostatke vizantijske metropole Cari~inog grada, okupilo se stotinu p~elara i me{tana. Stanko je upoznao goste sa svojim na~inom p~elarenja. P~elinjak se nalazi na 550 metara nad morem i koristi tri izda{ne livadske pa{e godi{nje sa prose~nim prinosom od 50 kg godi{nje. Valja re}i da je ovaj skup p~elara protekao u raspolo`enju blage ti{ine, rada, nadmo}nog mira i marljivosti, koji su ponajvi{e svojstveni p~elama. Kada je vizantijski car Justinijan na ovom mestu po~eo da gradi svoju metropolu, kao najistureniji bedem isto~nog hri{}anstva, odu{evljeno je uzP^ELAR, jun 2007.

viknuo: „Ovo je mesto na kome Sunce nikada ne zalazi“.

S. Nikoli}

Poseta Banja Luci Obrazovnim planom DP ^a~ak za ovu godinu predvi|ena je poseta i banjalu~kim p~elarima koja je realizovana 20. aprila 2007. godine. Tri dana dru`enja 20 ~a~anskih p~elara sa kolegama u Banja Luci osta}e u trajnom se}anju svih u~esnika. Preko 1 000 km puta du` Srbije, Republike Srpske i Federacije iskori{}eno je za u`ivanje u prirodnim lepotama predela kroz koje smo prolazili i podse}anje na doga|aje iz bli`e i dalje pro{losti. Za zanimljiva kazivanja du` puta bili su zadu`eni profesori Mom~ilo Zarubica i @iko Nenadi}.

Baljalu~ani su bili divni doma}ini. Zahvaljujemo se predsedniku dru{tva Veselku Gatari}u, Branislavu Kon~aru, biv{em predsedniku Popr`en Danilu i najstarijem p~elaru Banja Luke Bosan~i} Gojku (ro|en 1913).

Nadam se da ostali ne}e zameriti {to im ne pominjemo imena, malo je prostora u P~elaru za takve ljudine. I njima hvala i svi su dobrodo{li u uzvratnu posetu ^a~ku.

Ranislav Kruni}

273

REGIONALNA ASOCIJACIJA P^ELARSKIH ORGANIZACIJA JUGOISTO^NE SRBIJE (RAPOJS) – Ni{ i BALKANSKA P^ELARSKA FEDERACIJA organizuju

VI ME\UNARODNI STRU^NI SEMINAR O KOMERCIJALNOM ODGAJANJU MATICA

MATICE SE RA\AJU PEVAJU]I Aleksinac, subota, 23. jun 2007, Dom kulture, 9 sati Saznajte tajne najboljih srpskih i bugarskih stru~njaka za odgajanje matica 09.00–09.10 09.10–09.20 09.20–09.30 09.30–10.40 10.40–11.40 11.40–12.00 12.00–13.00

13.00–13.30

13.30–14.00

Ing. Vlastimir Spasi}, predsednik RAPOJS: Pozdravna beseda Kosta Kostov, predsednik Balkanske p~elarske federacije: Uvodno izlaganje Kosta Kostov sve~ano uru~uje sertifikate srpskim lekarima koji su zavr{ili Kurs apiterapije u organizaciji Ministarstva zdravlja Bugarske Prof. dr Jovan Kulin~evi}, Apicentar, Beograd: Selekcija i metode odgajanja matica u Srbiji (Apicentar) Prof. dr Plamen Petrov, Agrarni univerzitet, Plovdiv: Selekcija i metode odgajanja matica u Bugarskoj Pauza Mileta Markovi}, profesionalni odgajiva~ matica i kooperant Apicentra, Jabu~je: Prakti~na uputstva za uspe{no odgajanje visokokvalitetnih matica Prof. dr Plamen Petrov, Agrarni univerzitet, Plovdiv: Odgajanje i promet matica u Evropskoj Uniji sa specifi~nostima pojedinih zemalja Diskusija

Poseban gost na seminaru bi}e Gan~o Ganev, predsednik Nacionalne bran{ne organizacije Bugarskog p~elarskog Saveza (p~elari, trgovci, nau~nici).

Ulaz je besplatan za ~lanove Asocijacije uz akreditaciju. Mo`ete se u~laniti preko dru{tava p~elara (100 dinara), ili pla}anjem pojedina~ne ~lanarine (500 dinara) koju treba uplatiti na `iro-ra~un Asocijacije 105–6847–52 (poneti original uplatnice kao dokaz uplate).

274

P^ELAR, jun 2007.

Nakon seminara, organizuje se dvodnevni

VI[I ME\UNARODNI KURS ODGAJANJA MATICA Aleksinac, subota i nedelja, 23. i 24. jun 2007.

Kurs }e dr`ati kolegijum predava~a sa seminara Broj polaznika je ograni~en. Prednost imaju p~elari koji su zavr{ili prvi kurs o odgajanju matica 26. juna 2005, a ostali p~elari po redosledu prijavljivanja. Kurs }e se odr`ati na uzornom p~elinjaku Sa{e Rako~evi}a u selu Stanci (18 km od Aleksinca).

Kotizacija za kurs iznosi 3.700 dinara (47 evra) i, pored poha|anja kursa, obuhvata i: prisustvo seminaru bez posebne naknade, ru~ak i ve~eru u subotu, preno}i{te u vi{ekrevetnim sobama (2–6), doru~ak i ru~ak u nedelju, DVD snimak seminara, sertifikat „Master odgajanja matica“.

Prevoz organizuju polaznici. No}enje je u Domu u~enika u Lipovcu, 4 km od p~elinjaka.

PROGRAM KURSA Subota, 23. jun 2007.

15.00–15.40 16.00–18.00 18.30–19.00 19.15–20.00 20.00–20.45 20.45–21.30

Ru~ak u Lipovcu Prvi deo kursa na p~elinjaku Ve~era u Lipovcu Teorijska priprema za aktivnosti u nedelju (kolegijum predava~a sa seminara) Projekcija filma o odgajanju matica u BiH Projekcija filma o odgajanju matica u Nema~koj

07.00–07.30 08.00–14.00 14.30–15.30 15.30–16.00

Doru~ak u Lipovcu Drugi deo kursa na p~elinjaku Ru~ak u Lipovcu Poseta velelepnom manastiru Svetog Stefana u Lipovcu

Nedelja, 24. jun 2007.

Na~in prijavljivanja polaznika: Pozivate brojeve (063) 860-8510 ili (018) 846-734, sa kojih }e vam se dati odobrenje (sa pozivom na broj) da uplatite 3.700 dinara na ra~un Asocijacije 105–6847–52. U roku od najvi{e dva dana na iste brojeve javi}ete ta~an datum uplate i dobi}ete potvrdu da ste registrovani.

Molimo vas da se {to pre prijavite, po{to je broj mesta ograni~en.

Tehni~ki organizator, Dr med. Rodoljub @ivadinovi}, Potpredsednik Asocijacije za obrazovanje i marketing

P^ELAR, jun 2007.

Predsednik Organizacionog odbora, Ing. Vlastimir Spasi}, Predsednik Asocijacije

275

Aktivnosti u Zaje~aru Podno Kraljevice, u sali Doma vojske Srbije 3. marta 2007. odr`ana je redovna godi{nja skup{tina p~elara Zaje~ara, zajedno sa izlo`bom voska i opreme. Usvojeni su izve{taji i plan aktivnosti za 2007, prihva}en predlog o formiranju Asocijacije p~elara isto~ne Srbije (obuhvata 10 udru`enja Zaje~arskog i Borskog okruga uz mogu}nost pristupa i drugih udru`enja iz ovog dela Srbije) i prihva}eni su principi evropskih standarda u p~elarstvu.

Nakon skup{tine, pred jo{ punijom salom, predavanje je odr`ao profesor Lebedev iz Rusije. Stru~njak svetskog glasa govorio je o savremenom p~elarenju nagla{avaju}i da Srbija i Timo~ka krajina imaju sve preduslove za proizvodnju kvalitetnih i ekolo{kih p~elinjih proizvoda. Predavanju su prisustvovali i gosti iz Knja`evca, Bora, Majdanpeka, Boljevca, Negotina i Kladova, a skup su propratile sve TV ku}e u Zaje~aru i Narodne novine Timok.

Ratomir Simonovi}

Aktivnosti u Erdeviku

ke prikupi pomo} za obolelu decu u bolnici Principovac kod [ida.

Ne}ak Radivoj

Skup{tina u Priboju UP Priboj odr`alo je 4. februara redovnu skup{tinu na kojoj je usvojen izve{taj o radu i plan za narednu godinu. Priznanja je uru~io

predsednik Asocijacije Zlatiborskog i Moravi~kog okruga \oko Ze~evi} koji je govorio o radu Asocijacije i registraciji p~elinjaka. Pored predstavnika okolnih udru`enja, gost nam je bio i predsedavaju}i Skup{tine SPOS-a Mili} Vuki}. Predavanje je odr`ao Veroljub Umelji} o odgajanju matica. Svim ~lanovima je podeljen bilten udru`enja. Svi su se pohvalno izrazili o radu Udru`enja nakon ujedinjenja.

Savo Mrdak

Uzorkovanje u op{tini [id U saradnji UP [id i republi~kog veterinarskog inspektora, 20. aprila 2007. organizovano je uzorkovanje p~ela i legla na vi{e p~elinjaka radi kontrole zdravstvenog stanja p~ela.

Uzorkovanje je izvr{ila dr sci. vet. med. Nada Plav{a uz pomo} saradnika Petra Lepkina, Jovane Covanil, Zorana Mu~alovi}a, Igora Mravljevi}a i Ognjena Deli}a uz pri-

U Erdeviku je 8. februara 2007. predavanje odr`ao mr Naum Band`ov na temu ekolo{ko-biolo{kog p~elarenja i proizvodnje visoko produktivnih i higijenskih matica.

Povodom 68 godina od osnivanja prve i jedine p~elarske zadruge u tada{njem [idskom srezu, UP „Lipa“ iz Erdevika je odr`alo sve~anu sednicu i dodelilo diplome aktivnijim i starijim p~elarima Horvat Palku, Segedi Lajo{u i Manojlovi} \uri, a zahvalnice Zec Milutinu iz Mesne uprave i Petru Stanivukovi}u iz Lova~kog dru{tva.

Doneta je odluka da se za uskr{nje prazni276

P^ELAR, jun 2007.

`enje. [idski p~elari su shvatili vrednost ove zakonske obaveze i krenuli su sa ispunjavanjem svojih obaveza koje se tra`e od strane nadle`nih organa, a sada ostaje da ti isti organi urade ne{to na re{avanju brojnih problema p~elara.

Goran Ne{i}

sustvo veterinarskog inspektora @eljka Krnete. To je bila dobra prilika da se lokalni veterinarski tehni~ari usavr{e u obavljanju ove aktivnosti koja je u interesu i p~elara i potro{a~a.

Nakon radnog dela, odr`ano je prigodno dru-

P^ELAR, jun 2007.

277

Proizvodi, otkupquje, pakuje i plasira med i ostale p~eliwe proizvode preko trgovine {irom Srbije 11319 Krwevo, Bul. oslobo|ewa 16 tel: 026/821-080; 064/864-20-19; 064/864-20-21 E-mail: cmana-promet@ptt.yu 278

P^ELAR, jun 2007.

P^ELAR, jun 2007.

279

280

P^ELAR, jun 2007.

P^ELAR, jun 2007.

281

282

P^ELAR, jun 2007.

P^ELAR, jun 2007.

283

284

P^ELAR, jun 2007.

P^ELAR, jun 2007.

285

286

P^ELAR, jun 2007.

MALI OGL ASI Prodajem med i polen. Bo`endi} Rajko, [id.

022/710-619 MEPOLIS MED. OTKUPLJUJEM P^ELINJE PROIZVODE. 063/316-844, 011/2390-893, 011/3543-116

Otkupljujem vosak, dro`dinu (voskovarinu) i sa}e.

Pe|a, Leskovac.

064/613-31-78, 016/281-674 Prodajem Zastavu 435-10, sa 50 A@ ko{nica sa p~elama, sve u vrlo dobrom stanju.

021/431-792

Papiri}i za dimljenje protiv varoe – li~no ili pouze}em. Filipovi} – U`ice.

031/513-687, 563-882, 524-172 (u prodavnici), 063/639-424

Prodajem PVC mati~ne re{etke, hranilice 2,5 litra, be`alice, boksese, kaveze, be`alica za leto.

014/222-700, 064/65-11-500

Povoljno prodajem rojeve ili dru{tva, med, ko{nice, ramove. 026/221-255, 063/8458-705

Prodajem kvalitetna dru{tva i rojeve. BiH 065/520-326, 065/482-655, Srbija 065/2012-903

Prodajem 100 DB, LR dru{tava pre bagrema, 100 rojeva od 1. juna. Pavlovi}.

015/510-241, 063/7561-513

Prodajem rojeve, dru{tva na DB i LR ramovima, paketne rojeve, selekcionisane matice. Igor.

063/63-00-29

Prodajem u maju rojeve na LR i DB ramovima.

Ratko Krneta, Pinosava. 011/3906-968

Knjigu APITERAPIJA od Dr Mladenova i Milenka Radosavovi}a, nagra|enu zlatom Apimondije, mo`ete naru~iti.

034/316-402, 064/3221-311

Ko{nice LR, 40 komada, sa p~elama, rojevi u junu.

Z. Mladenovi}. 011/8232-390, 063/8830-953 Otkupljujemo vosak, cijena ~etiri evra. Medimpex.

99 387 55 771-693, 99 387 65 539-301

Najsavremenije skuplja~e polena i hvataljke rojeva {aljem pouze}em. Jev|ovi}.

034/340-785, 063/717-9876

Prodajem p~elinja dru{tva na LR ramovima, rojeve p~ela i med. 015/662-737, 063/7810-131

Kompletne rojeve i med prodajem neprekidno.

Kova~evi}. 063/842-61-87, 064/490-44-95

Povoljno prodajem 4 Fararove ko{nice sa ramovima. 011/81-82-040, 011/158-313

Povoljno prodajem 28 LR dru{tava u novoj prikolici 3 t. 025/744-061, 064/299-80-55

P^ELAR, jun 2007.

287

Prodajem rojeve A@ Grom, LR. Radovan Kolund`i}, Padinska Skela. 064/613-98-46

Prikolica 40 A@ bez p~ela, produ`ena, krevet, vaga, odli~na. 013/512-445

Prodajem polen. Hemela 022/711-411, 064/4169-447

[id.

Prodajem polen. Nikola Vorkapi}, Kneza Milo{a 27A, [id. 022/711-021

Knjigu „Darovi ko{nice – Apiterapijski pristup“ mr @arka Stepanovi}a mo`ete naru~iti na 011/595-004, 064/339-7775. Preko 10 knjiga popust 20%.

Prodajem polen. Goran Jovanovi}, Svetozara Markovi}a 31, 22240 [id. 022/710-538

Miroslav,

Prodajem kvalitetne rojeve sa maticama iz 2007.

Mi}a Trailovi}. 018/242-157

Prodajem aluminijumski lim za pokrivanje ko{nica.

034/370-562, 064/176-02-02 Prodajem (LR ko{nice, p~elarsku prikolicu „Dubrava“) sa p~elama. 063/358-431

Osam godina poverenja! Najkvalitetniji i najjeftiniji eko-dekristalizator meda.

022/553-753, 063/563-189

Na prodaju rojevi na ramovima A@ Grom i med bagremov. Stoji}evi}, Petrovac na Mlavi.

012/332-731, 063/74-75-331

Prodajem 12 komada A@ ko{nica bez p~ela 10 ramova trodelne na prikolici za putni~ko vozilo.

026/512-158

Jeftino prodajem p~elinjak od 30 ko{nica, mo`e i pojedina~no. 022/224-371

Prodajem petoramne LR rojeve. Goran ^akardi}, Lazarevac. 011/812-04-91, 064/38-32-512

Prodajem prikolicu sa p~elama „Dubrava“ Sremska Mitrovica original 48 LR ko{nica. 014/61-098, 064/1528-568

Kamion sa 33 dru{tva, povoljno prodajem. Milutin.

026/732-475, posle 20h

Prodajem polen. Stefanovi} Petar, [id. 022/710453, 064/37-18-015

Prodajem dva p~elarska autobusa sa po 67 ko{nica, u odli~nom stanju.

063/104-77-88, 021/64-32-096

Prodajem hitno – povoljno 40 p~elinjih dru{tava u LR ko{nicama. 023/848-198

Prodajem LR ko{nice sa zdravim p~elama, FAP Furgon name{tajac, kante za med. 09936-20-9766-371, 064/201-64-32 P~elinjaci Ste`ik, u saradnji sa centrom za selekciju matica Timomed, nude tokom cele godine matice, rojeve, proizvodna dru{tva. Ljubi{a, Kragujevac.

034/36-11-22, 063/81-83-623

Prodajem najsavremenije ko{nice „Rodna Voja“ sa p~elama. Formiram nove p~elinjake. Injac.

063/511-824 Prodajem TAM 6500 sa 60 A@ ko{nica. 019/428211 Prodajem 50 LR ko{nica, sa 3–3,5 nastavka punih p~ela i rojeve (3 ili 5 ramova). 022/658-780, 063/513-981

P~elari zainteresovani za su{ionik polena, pozovite Jev|ovi}a!

034/340-785, 063/717-9876

Povoljno prodajem kvalitetan polen.

063/556-131

Prodajem: Centrifugu za 12 LR ramova, prohromska; Mlin za {e}er. Rabrenovi} Branko.

063/268-337

P~elinjaci Nestor u saradnji sa Timomedom nude tokom cele godine matice i rojeve. Lapovo.

034/853-912, 034/862-163, 064/43-76-46-9, 064/67-26-92-4

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 638.1 P^ELAR : ~asopis za p~elarstvo / glavni i odgovorni urednik Rodoljub @ivadinovi}. - God. 1, br. 1. (januar 1898) - . Beograd : Savez p~elarskih organizacija Srbije, 1898 - (Lapovo : Kolor pres). - 24 cm Mese~no ISSN 0350-431X = P~elar COBISS.SR-ID 15913218

288

P^ELAR, jun 2007.