BIOLOŠKE OSNOVE ROJENJA PČELINJE ZAJEDNICE
Prof. dr Zoran Stanimirović Katedra za Biologiju, Fakultet Veterinarske medicine Univerzitet u Beogradu
PRIRODNO ROJENJE PČELINJE ZAJEDNICE Pčelinje društvo se razmnožava ROJENJEM, tj. podelom jedne dobro razvijene pčelinje zajednice na dve , pri čemu jedan deo pčela sa starom maticom odlazi u novi “dom”, dok ostatak pčela sa novom maticom ostaje u starom “stanu”.
Nagon za rojenjem potiče od nagona za seljenjem Rojidbeni nagon je različito izražen kod različitih rasa pčela Rojenje je nasledna osobina pčelinje zajednice Rojenje zavisi od fiziološkog stanja društva, koje je determinisano unutrašnjim i spoljašnjim faktorima
KADA DOLAZI DO ROJENJA ? Onda kada je zajednica na vrhuncu moći i razvoja U proleće, kada zbog obilne ispaše u njoj nastane višak energije koja se mora iskoristiti. Do rojenja dolazi postepeno, u više faza: - u proleće matica intenzivno polaže jaja, što dovodi do povećanja broja mladih pčela radilica u košnici, kojima zbog intenzivne ishrane polenom bujaju jajnici zbog čega prelaze u tzv. ROJIDBENO STANJE čak 40 - 60% pčela), - u rojidbeni zanos pada i značajan broj pčela sabiračica, - na kraju i sama matica pada u rojidbeni zanos.
Rojenje se dešava po toplom vremenu, u periodu intenzivnog cvetanja bilja (kod nas - u proleće, ali ako su tada uslovi nepovoljni, rojenje se može obavljati i kasnije)
ZNACI ROJENJA Prvi znak da se pčelinje društvo priprema za rojenje je formiranje trutovskog legla (već krajem marta) kad nema još ni radiličkog, Međutim, pravi znak da su pčele u rojidbenom stanju je izgradnja matičnjaka po krajevima saća (u jednoj košnici njihov broj može biti od 10 do 20), Matica ne zaleže sve matičnjake odmah, nego postepeno, u razmacima do 10-ak dana, a neposredno pred zaleganje matičnjaka intenzivnije polaže jaja u radiličko leglo, tako da pčelinja zajednica naglo ojača i može se podeliti na dva dela. U vreme rojidbenog zanosa, pčele se ponašaju drugačije nego obično. Naime, pčele pratilje sve slabije hrane maticu tako da ona počinje da se hrani medom.
Ishrana matice medom dovodi do povećanja koncentracije šećera u hemolimfi, a samim tim i boljeg snabdevanja mišića energijom neophodnom za rojidbeni let. Zbog slabije ishrane i odsustva mleča u hrani, matica polaže sve manje jaja, dok konačno sasvim ne prestane. Zbog toga matica postaje vitkija i lakša, što joj omogućava selidbeni (rojidbeni) let. Osim toga, nagli pad nosivosti matice uslovljava porast broja neuposlenih radilica zbog nedostatka mladog (otvorenog) legla za negu. Neuposlenim radilicama bujaju jajnici i počinju se sakupljati u grupe koje vise na slobodnim mestima ili letu košnice, slabo se hrane i mirnije su. Oko tri nedelje pred rojenje radilice slabije grade saće, da bi sasvim prestale sa ovim poslom u vreme izleganja novih matica.
7 ili 8 dana pre izvođenja prve nove matice pčele postaju uznemirene, dok radilice koje će izaći sa rojem uzimaju najveći obrok u životu, koji predstavlja značajnu rezervu meda neophodnu u doba rojenja i potrage za novim stanom. Neposredno pred rojenje i u toku samog rojenja pčele vrlo retko ubadaju, jer su site, malo trome i nisu “ljute” Novooformljeno društvo počinje sa rojenjem po toplom, vedrom danu, između 10 - 14 h, obično veoma užurbano i uz jako zujanje. Tek kada je oko pola roja napustilo košnicu, izlazi i stara matica. Roj čine matica, nekoliko stotina trutova i radilice svih uzrasta (kasta).
Tek nastali roj - ROJ PRVENAC ne leti daleko od košnice, zakači se na prvom zgodnom mestu, obično za granu nekog drveta. Prvo sleću radilice koje se međusobno zakače nožicama i formiraju ”grozd” koji traje nekoliko časova.
POTPUNO OFORMLJENI ROJIDBENI GROZD
U TOM KRATKOM PERIODU PČELAR MORA BRZO DA REAGUJE DA BI UDOMIO ROJ
jer će u suprotnom roj preći u novi prirodni stan koje su pronašle pčele izvidnice.
STRESANJE ROJA
ROJ ODMARA NA MIRNOM I SKROVITOM MESTU
PONAŠANJE PČELA U NOVOM STANU Pčele su marljive, ubrzano izgrađuju novo saće, a matica sve intezivnije polaže jaja, a radilice brižno odgajaju potomstvo. Ipak, brojnost novog pčelinjeg društva opada, jer će se prve mlade radilice izvesi tek za 21 dan. Ako su ishrana i vremenski uslovi izuzetno povoljni, novoformirano društvo može doživeti takvu razvojnu ekspanziju da se iz njega odvoji roj - PAROJAK. Veoma retko i sam PAROJAK može dati novi roj ”BELA PČELA”.
PONAŠANJE PČELA U STAROJ KOŠNICI U staroj košnici postoji stalni priliv novih pčela, jer je matica pre odlaska položila veliki broj jaja, 6 - 7 dana nakon rojenja u najstarijem matičnjaku dozri nova matica koja poruši ostale matičnjake, izlazi na sparivanje, a zatim počne počinje polagati jaja, tako da društvo nastavlja normalano da se razvija.
Međutim, ukoliko su povoljni vremenski uslovi i ima dovoljno hrane tako da se ubrzano izvode mlade radilice, ROJIDBENI NAGON NE JENJAVA, NEGO SE POJAČAVA, i nakon 6 - 7 dana od prvog rojenja košnicu može napustiti i drugi roj DRUGENAC/DRUGARAK - koji nije miran kao prvi, košnicu napušta čak i po lošem vremenu, leti daleko od košnice i smešta se na visoku granu.
SPREMANJE I SMEŠTAJ ROJEVA Kada rojenje počne, pčelar treba da suzi leto da bi pčele duže letele i brže se zamorile, i našle novo mesto blizu stare košnice; Treba pripremiti kavez za maticu, koja se stavlja na leto u novoj košnici; Nova košnica ne treba da ima staro saće; Slabe rojeve stavljati po dva u jednu košnicu; Košnicu sa prvencem treba smestiti na mesto stare košnice, a staru odmah do nje.
ULAZAK PČELA U KOŠNICU
MATICA ULAZI SA ROJEM
SPECIJALNA KUĆA SA KOŠNICAMA U ZIDU
FAKTORI KOJI PODSTIČU ROJIDBENI NAGON 1. NEDOSTATAK ŽIVOTNOG PROSTORA. javlja se u doba umerene paše, kada se zbog intezivnog polaganja jaja, povećava broj pčela; 2. STEŠNJENJE LEGLA javlja se u toku obilne paše, kada dolazi do okruženja legla medom i polenom; 3. SMANJENO LUČENJE VOSKA odnosno smanjenje prostora za gradnju;
4. LOŠA VENTILACIJA javlja se tokom toplih perioda, naročito u košnicama sa nastavcima; 5. DIREKTNA INSOLACIJA ovaj problem je vezan sa prethodnim, podrazumeva povećanje unutrašnje temperature košnice zbog neposrednog izlaganja košnice Suncu; 6. DUGOTRAJNE KIŠE sprečavaju izlazak pčela izletnica na pašu što dovodi do smanjenja prinosa nektara, polaganja jaja i razvoj legla.
SPREČAVANJE ROJENJA PČELA Tri najčešće metode sprečavanja rojenja pčelinje zajednice su: 1. Lahmanov metod podrazumeva stvaranje veštačkog roja; 2. Taranovljev metod predstavlja izdvajanje manjih grupa pčela radilica iz društva sa rojidbenim nagonom; 3. Premeštanje košnica rezultira gubitkom svih pčela koje su izašle na rad.
VEŠTAČKO ROJENJE PČELA Veštačko rojenje nema negativan efekat na pčelinje društvo, ako se obavi 50 dana pre glavne paše. Više načina proizvodnje veštačkih rojeva: 1. Izrojavanje pomoću nukleusa - ovom metodom tokom jedne godine, bez smanjenja prinosa osnovnog društva, broj zajednica se može povećati 1-3 puta; 2. Peletov metod izrojavanja - pri izrojavanju koristi se samo med, tako da se ne umanjuje snaga osnovnog društva, - omogućava proizvodnju nove pčelinje zajednice, i otklanja nepoželjno rojenje, - broj društava se povećava za 100%, bez pada u prinosu osnovne zajednice;
3. Izrojavanje zajednice sa nepokretnim saćem - izrojavanje se može vršiti pomoću Lineburške metode, čija je suština u zameni mesta izrojene i jake pčelinje zajednice; 4. Samefordov metod izrojavanja - ova metoda daje mogućnost izrojavanja do pet veštačkih rojeva godišnje; 5. Običan kombinovani metod izrojavanja - zasniva se na uzimanju legla bez pčela iz jedne jake zajednice, a pčela sabiračica iz drugog jakog društva.