pcelar_maj_2007

^asopis z a p~ela rs tv o

P^ELAR

^lanstvo u SPOS -u

The Beekeeping Association of Serbia, Serbia, 11000 Belgrade, 13 Molerova St.

^lanstvo u Savezu p~elarskih organizacija Srbije ostvaruje se preko dru{tava p~elara po slobodnom izboru. ^lanarina u 2007. godini za ~lanove p~elarskih organizacija iz Srbije iznosi 1 100 dinara, iz Republike Srpske 28,8 KM, iz Federacije BiH 40,5 KM, iz Hrvatske 228 kuna, iz Slovenije 5 273 tolara, za p~elare iz Crne Gore, Makedonije i ostalih inostranih zemalja gde se ~asopis {alje obi~nom po{tom 32 evra, a gde se {alje avionom 40 evra. ^lanstvo podrazumeva dobijanje 12 brojeva ~asopisa P~elar.

Predsednik SPOS-a

Ra~un SPOS-a: 160–17806–08

Savez p~elarskih organizacija Srbije Molerova br. 13, 11000 Beograd, 011/2458-640, 064/40-191-63

spos@sezampro.yu, www.spos.info, casopis-PCELAR@yahoogroups.com APISLAVIA

APIMONDIA Foundation

2007

The Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPER

Dipl. ing. @ivoslav Stojanovi} Ul. Milana Martinovi}a Metalca br. 4, 24413 Pali} 024/753-771, 063/510-598, zobrad@yunord.net

Glavni i odgovorni urednik Dr med. Rodoljub @ivadinovi} Ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12, 18210 @itkovac 018/846-734, 063/860-8510 rodoljubz@nadlanu.com

Izdava~ki savet

Prof. dr Jovan Kulin~evi} (predsednik) Prof. dr Bosiljka \uri~i}, Prof. dr Zoran Stanimirovi}, Prof. dr Desimir Jevti}, Prof. dr Slobodan Miloradovi}, Prof. dr Miloje Brajkovi}, Jovo Kantar, @arko @ivanovi}

Redakcija

(po azbu~nom redu prvog slova prezimena)

Doma}i ~lanovi redakcije Dipl. novinar Milanka Vorgi} (Novi Sad), Dragutin Gaji} (Veliko Gradi{te), Milan Jovanovi} (Trstenik), Ratko Jokovi} (Lu~ani), Branislav Karleu{a (Beograd), Dejan Kreculj (Kovin), Milan S. Mateji} (Vla{ki Do), Ing. Robert Past (Novi Sad), Rajko Pejanovi} ([abac), Milutin Petrovi} (Kragujevac), Dr sci. vet. med. Nada Plav{a (Novi Sad), Dr Slavomir Popovi} (Beograd), Vladimir Hunjadi (Petrovaradin)

Strani ~lanovi redakcije Vladimir Augu{tin (Metlika, Slovenija), Borisav Brnjada (Bar, Crna Gora), Ferid Velagi} (Tuzla, Bosna i Hercegovina), Amir Demirovi} (Sanski Most, Bosna i Hercegovina), Milan Isidorovi} (Sutomore, Crna Gora), Dr med. Stipan Kova~i} (Darda, Hrvatska), Branko Kon~ar (Kozarac, Bosna i Hercegovina), Mr sci. Goran Mirjani} (Gradi{ka, Bosna i Hercegovina), Aleksandar Mihajlovski (Skoplje, Makedonija), Franc Prezelj (Kamnik, Slovenija), Doc. dr sci. Zlatko Pu{kadija (Osijek, Hrvatska), Milorad ^eko (Banja Luka, Bosna i Hercegovina), Dr vet. med. Irena D`imrevska (Skoplje, Makedonija), Franc [ivic (Ljubljana, Slovenija)

Saradnja sa ~asopisom Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Redakcija zadr`ava pravo redigovanja tekstova. Za sadr`aj tekstova odgovaraju autori, a za sadr`aj oglasa ogla{iva~i.

Listovi koji preuzimaju radove iz ~asopisa P~elar du`ni su da jasno navedu izvor informacija.

Istorija ~asopisa Prvi ilustrovani ~asopis za p~elare {tampan je 1883. godine u Beogradu pod imenom „P~ela“. Potom je {tampan „Srpski p~elar“ 1. oktobra 1896. godine u Sremskim Karlovcima. Od 1899. godine nastavlja da ga izdaje Srpska p~elarska zadruga u Rumi. „P~elar“, organ Srpskog p~elarskog dru{tva, izlazi od 1. januara 1898. godine u Beogradu. Januara 1934. godine spojili su se „P~elar“ i „Srpski p~elar“ i od tada izlaze pod nazivom „P~elar“.

Ukazom predsednika SFRJ „P~elar“ je 1973. godine odlikovan Ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima za izvanredne zasluge, popularisanje i unapre|enje p~elarstva, a Kulturno-prosvetna zajednica Srbije dodelila mu je 1984. godine Vukovu nagradu za rad u razvoju kulture u Srbiji.

Tira`: 13 500. [tampa: Kolor pres – Lapovo, tel. 034/853-715, 853560, kolorpres@ptt.yu Fotografija na naslovnoj strani: Vetar, su{a, pauci... [ta nas jo{ ~eka ove godine?

Foto: Rodoljub @ivadinovi}, @itkovac

K o ne zna, neka u~i ~itaju}i P~elar.

K o zna, neka u`iva u obnavljanju gradiva.

K o zna bolje, neka to i napi{e.

Milan Jovanovi}

PISMO P^ELARIMA ZA MAJ

197

Veroljub Umelji}

Veroljub Umelji}

POSTUPCI SA P^ELINJIM DRU[TVIMA U KOJIMA SE POJAVIO ROJEVI NAGON

202

Miroslav Ponjavi}

KAKO NAJLAK[E SKINUTI ROJ I SMESTITI U KO[NICU

205 207

Nenad Maci}

P^ELARENJE NA PLANINI

208

Slavomir Popovi}

KAKO DANAS DO]I DO KVALITETNIH MATICA?

210

Jovan Kulin~evi}

STRES I P^ELINJE DRU[TVO

218

P^ELARENJE NA PLANINI 208 Iako veliki broj p~elara na{e zemlje p~elari u brdsko-planinskim predelima, samo mali broj njih se odlu~uje da nam napi{e svoja dragocena iskustva. Pro~itajte i napi{ite nam i svoja iskustva

219

Slavomir Popovi}

Velimir Pali}

PRIRODA, P^ELINJE GNEZDO I P^ELAR Rajko Pejanovi}

DA LI JE EKONOMSKI OPRAVDANO BITI P^ELAR PROFESIONALAC?

221

Du{ko Grbovi}

ISTAKNUTI P^ELARSKI U^ITELJ SRETEN M. AD@I]

224

SKUPOVI

226

IZVE[TAJ SA SEDNICA IO SPOS-a

228

P^ELAR, maj 2007.

NA[E P^ELE VI[E NE LETE 207 Problemi p~elara sa nesavesnim vo}arima traju godinama.

Prosto je neverovatno kako vo}ari ne mogu da shvate vrednost p~ela u opra{ivanju, dok najve}e svetske studije ukazuju da ostali opra{iva~i polako izumiru, a da je p~ela jedina koja se uspe{no bori sa ekolo{kim problemima Nenad Maci}

216

Ljubisav Aran|elovi}

MEDNO I STRESNO

POSTUPCI SA P^ELINJIM DRU[TVIMA U KOJIMA SE POJAVIO ROJEVI NAGON 202 Kada rojevi nagon izmakne kontroli p~elara, na raspolaganju mu stoji nekoliko nu`nih re{enja, koje autor teksta detaljno obja{njava ~itaocima Goran Pavlovi}

Goran Pavlovi}

NA[E P^ELE VI[E NE LETE

Izdvajamo iz sadr`aja

KAKO DANAS DO]I DO KVALITETNIH MATICA? 210 Nikada u istoriji p~elarstva Srbije se nije dogodilo da p~elari ne mogu slobodno da odgajaju i prodaju matice, jer im je to nedavno zabranjeno. Autor poku{ava da vas nau~i kako da sami odgajite kvalitetnu maticu, ali }e te ~itaju}i ovaj tekst saznati i kako da odaberete od koga }ete kupiti!

193

Re~ urednika Pro{log meseca sam vam obe}ao izve{taj o aktivnostima SPOS-a na energi~nijem prodoru u sve sfere dru{tvenog `ivota, naro~ito u saradnji sa nadle`nim dr`avnim organima ~iji je predmet delovanja i p~elarstvo. Du`nost svih nas honorarno ili stalno zaposlenih u SPOS-u jeste da u~inimo sve {to je u na{oj mo}i da pomognemo {to br`i razvoj p~elarstva, {to i ~inimo i za {ta smo pla}eni, kako bi po ulasku u Evropsku Uniju (ma kada to bilo) bili spremni da izdr`imo te{ku tr`i{nu utakmicu.

Svi p~elari moraju da shvate da je to neminovnost koja }e nam doneti i dobrih i lo{ih stvari, a da se za one lo{e moramo pripremati jo{ danas, kako bi ih lak{e savladali i preokrenuli u na{u korist, a to je itekako mogu}e. Za to je potrebno mnogo rada i pravih ideja, ali, pre svega, va{e razumevanje i pravilno shvatanje situacije u kojoj se nalazimo. Du`nost nam je da budemo slo`ni, da jedinstveno nastupamo na svim nivoima. Samo to }e nas spasiti od uvoza jeftinog meda, izvoza po skandalozno niskim cenama, dono{enja zakona vezanih za p~elarstvo bez na{eg u~e{}a ({to je decenijama bila praksa).

Nalazimo se u istorijskom trenutku kada nas o~ekuje dono{enje velikog broja novih propisa koji mogu biti vrlo nepovoljni po nas, ako se budu preuzimali iz pojedinih evropskih dr`ava gde je p~elarsko zakonodavstvo lo{e re{eno. Moramo da prednja~imo, da predla`emo i vodimo, a ne da kukamo nad sopstvenom sudbinom tek kada neki zakon po~ne da se primenjuje (kao {to je bio slu~aj pro{le godine kada je ovo rukovodstvo SPOS-a, ni krivo ni du`no, do~ekalo primenu zastarelog Zakona o unapre|enju sto~arstva, koji zabranjuje prodaju neselekcionisanih matica, ali i rojeva i dru{tava u kojima nema selekcionisanih matica).

Svinjarev proizvod je prase i on mo`e da ga proda bez dokaza da mu je majka selekcionisana, a p~elar ne mo`e da proda roj ako u njemu nema selekcionisane matice!? Cela ta tragikomi~na situacija ne bi ni morala biti ~udna, jer smo se u poslednjih tridesetak godina nagledali mnogih neukih i nestru~nih ljudi koji su pisali razne zastarele zakone, ali primenu ovog Zakona svesrdno i javno podr`avaju na194

u~ni radnici Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu! Podr`avaju ono ~ega nigde u svetu nema i za {ta ne postoji nau~no opravdanje! Iz njima (a bogami i nama) poznatih razloga. U skoro svim zemljama se matice selekcioni{u, ali su tr`i{no ravnopravne sa obi~nim maticama koje proizvode p~elari ili same p~ele rojenjem i tihom smenom, kako su milionima godina radile. Prodaju se i jedne i druge, odr`ava se genetska raznovrsnost, a kvalitet matica je jedino presudan za p~elara prilikom nabavke.

Me|utim, kako ka`e narodna izreka, nikad se ne zna za{to je ne{to dobro. Ovaj negativni primer, kog eto pominjem po ko zna koji put, otvorio je SPOS-u o~i! Shvatili smo da se moramo boriti za sebe, ina~e nas mogu zatrpati zakonima sumnjive prakti~ne vrednosti, ~ak i {tetnim. I to ne iz neke zle namere, daleko od toga. Jednostavno, mali broj zakonodavaca su{tinski poznaje p~elarstvo i to je normalno. Zato }e saradnja sa nama obezbediti dono{enje zakona koji }e oslikavati najbolje primere iz razvijenih p~elarskih zemalja gde zakoni razvijaju p~elarstvo, a ne gu{e ga. Nadam se da }e nam lo{i zakoni iz nekog pro{log vremena ostati samo mrlja u se}anju, a da }e nam novi pomo}i da razvijemo p~elarstvo i da ga u~inimo profitabilnim zanimanjem, {to ono sada nije. Tako }e i dr`ava i p~elari imati koristi.

Odmah po stupanju na du`nost Koordinatora SPOS-a za saradnju sa dr`avnim organima, intenzivno sam zapo~eo sa aktivnostima.

Pre svega, za po~etak je va`no ostvariti {to vi{e kontakata i upoznati {to ve}i broj zvani~nika kojima je p~elarstvo makar deo svakodnevnog rada. Ve} nakon prvih kontakata shvatio sam koliko smo gre{ili u pro{losti. Dr`ava je stvorila odli~nu mre`u razli~itih slu`bi koje potpuno pokrivaju kompletnu p~elarsku problematiku. A mi ih jednostavno nismo animirali.

Nakon uspostavljanja veoma prijatnog i krajnje konstruktivnog kontakta sa dr`avnim sekretarom za poljoprivredu (Dr Danilo Golubovi}), predlo`io sam pokretanje opse`nije akcije poljoprivredne inspekcije tokom prskanja vo}a u cvetu. On je inicijativu odmah priP^ELAR, maj 2007.

hvatio i bukvalno za jedan dan sproveo u delo. znao sa mogu}nostima za re{avanje tog veliSvi poljoprivredni inspektori dobili su nalog kog problema, zbog kog ne samo da p~elari da tokom sezone prskanja vo}a obi|u ve}e imaju veoma ote`an plasman pravog meda, p~elare i vo}are, procene stanje i jo{ jednom ve} i zna~ajan procenat gra|ana Srbije jede upozore na posledice ubijanja p~ela od strane ne{to {to se naziva medom, a nije med, i {to sinesavesnih vo}ara. Akcija je uspe{no sprove- gurno mo`e negativno uticati na njihovo zdradena. Iako je i ove godine bilo problema sa iz- vlje. Prema tome, problem je dr`avni (zdravlaskom poljoprivredne inspekcije na teren po stveni, pravni, ekonomski) koliko i p~elarski. pozivu o{te}enih p~elara, ta pojava nije bila Zahtevao sam organizovanje opse`ne akcije masovna kao ranije. Prava vrednost ove akcije kontrole kvaliteta meda na tr`i{tu uz drasti~no le`i upravo u tome da inspektori vide da dr`a- poo{travanje kaznene politike za falsifikatore, va brine o p~elarima, {to }e ih ubudu}e sigur- i to }e biti jedna od glavnih tema predstoje}eg no u~initi mnogo dostupnijim za saradnju, i sastanka. pored njihovog obimnog ostalog redovnog poMnogo je `albi p~elara na sumnjiv kvalitet sla. lekova za p~ele. Zato sam smatrao prioriteKad smo ve} kod toga, ove godine su o{te- tom da odmah posetim Veterinarski sektor }eni p~elari opet pravili gre{ke na koje ukazu- Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbijemo godinama, ali jo{ uvek informacije nisu je. Izlo`io sam na{e probleme, pre svega sa stigle do sva~ijeg uha. Naime, kad nastane tro- efikasno{}u lekova, zbog ~ega trpimo ogromvanje p~ela, p~elar treba pismeno da dostavi ne gubitke. Jer, p~elar nije du`an da zna vetepoziv i veterinarskom i poljoprivrednom in- rinu, ve} treba da ode do veterinarske apotespektoru, a prilikom predaje tog dokumenta, ke i kupi lek za p~ele, a on bi, ako je ve} registrovan i nalazi se u prodaji, tretreba da zahteva overu da je pribalo da ima zadovoljamljen. Time se p~elar vaju}u efikaosigurao za predNOVA ERA snost. Ali, to nistoje}i sudski U SARADNJI SA je uvek tako. I proces, jer ne}e NADLE@NIM DR@AVNIM zato {to p~elaimati boljeg ORGANIMA ri znaju da ve} godidokaza da je obavenama nije uvek tastio inspekciju, neko, zato se i trude da i oblast go {to je to zavedeni poziv. le~enja p~ela dobro upoznaju kako ne bi Ova akcija dobre volje samo je po~etak budu}e saradnje. Naime, dogovorio sam trpeli {tetu zbog neznanja. Izneo sam primer sastanak sa dr`avnim sekretarom i predstavni- masovnog stradanja p~ela u Srbiji tokom zime cima svih uprava u Ministarstvu na kome }e- 2004/2005, najverovatnije zbog nedovoljne efimo izneti sve probleme koji nas ti{te. U toku kasnosti lekova, kada je stradalo bar 120 000 je i izrada plana koji }emo predstaviti na tom dru{tava, {to je nov~ani ekvivalent od 12 000 sastanku, a koji oslikava na{e vi|enje re{enja krava. Da je uginuo toliki broj krava, to bi bio goru}ih problema u p~elarstvu Srbije. SPOS- stra{an incident, a za p~ele se niko nije zabriovi predlozi re{enja nisu finansijski isuvi{e nuo.

Re~eno mi je da je Agencija svesna tih zahtevni, pa o~ekujem znatan napredak.

Razgovarao sam sa dr`avnim sekretarom i problema. Njeni ~elni ljudi iznena|uju}e doo uvo|enju podsticaja za p~elare, i dobio obe- bro, ~ak vrhunski, poznaju situaciju oko leko}anje da }e se on prilikom dono{enja bud`eta va u p~elarstvu, {to dokazuje da nije ta~no da zalagati da na{ predlog bude uva`en, tako da p~elarstvo nikoga ne zanima. Naprotiv, samo se mo`emo nadati uvo|enju podsticaja za je potrebno da i mi p~elari ne{to u~inimo.

Data su nam uputstva da svaku neefikabenzin za selidbu p~ela za sve p~elare registrovane preko SPOS-a. Kako sam saznao, posto- snost lekova moramo zvani~no da prijavimo. ji {ansa da ove godine dobijemo ~ak i izvozni Za to postoji oficijelni obrazac, a u pripremi je i novi, koji }e iza}i za oko mesec dana, i dobipodsticaj od 20 dinara po kilogramu meda.

Pred predstoje}i sastanak posetio sam i li smo dozvolu da ga istaknemo na na{em sajnadle`ne u Ministarstvu poljoprivrede po pi- tu. [to ve}i broj nas bude prijavio nedostatak tanju falsifikovanja meda, kako bih se upo- efikasnosti nekog leka, to }e ranije Agencija P^ELAR, maj 2007.

195

mo}i da deluje i preduzme odgovaraju}e zakonske mere. Kako ka`u, nekada je bilo lako registrovati lek, sa svega nekoliko stranica propratnog materijala. Danas je za registraciju potrebno vi{e hiljada stranica potvrde kvaliteta leka.

U Srbiji je danas po novim pravilima registrovan samo jedan lek u p~elarstvu i to pro{le godine (detalje pogledajte u tabeli), dok preostali imaju stare, ali va`e}e registracije jo{ neko vreme. Kako ka`u u Agenciji, neki od lekova najverovatnije ne}e dobiti ponovnu registraciju iz vi{e razloga. Oni su svesni da na tr`i{tu ima i mnogo neregistrovanih lekova, ali nam savetuju da obavezno prijavljujemo i njihovu eventualnu neefikasnost, iako oni nisu u njihovoj nadle`nosti, ve} su u nadle`nosti inspekcije.

Datum isteka dozvole 20. 07. 2009.

03. 07. 2007.

18. 02. 2007.

09. 10. 2008.

03. 07. 2007.

20. 12. 2007.

Furmitom Apiguard

fluvalinat amitraz amitraz amitraz kumafos cimiazol hidrohlorid mravlja kiselina timol

Datum izdavanja dozvole 20. 07. 2004.

03. 07. 2002.

18. 02. 2002.

09. 10. 2003.

03. 07. 2002.

20. 12. 2002.

20. 07. 2004.

17. 07. 2006.

20. 07. 2009.

17. 07. 2011.

Apinozem Askotom

fumagilin jod

18. 02. 2002.

20. 07. 2004.

18. 02. 2007.

20. 07. 2009.

Lek Varotom Amitraz 500 Set Bivarol Varamit Super Strips Apitol

Aktivna materija

Dati spisak registrovanih lekova predstavlja izvod iz registra Agencije. Svi ostali preparati na tr`i{tu na bazi fluvalinata, amitraza, kumafosa, cimiazol hidrohlorida, mravlje kiseline, timola, fumagilina i joda NISU REGISTROVANI za upotrebu u p~elarstvu Srbije.

Svi navedeni podaci mogu se na}i u Nacionalnom registru veterinarskih lekova koji izdaje Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije iz Beograda.

U toku je jo{ nekoliko aktivnosti, ali o njima }ete biti obave{teni kad budu do{le u fazu realizacije.

Zahvalio bih se svima iz Ministarstva poljoprivrede i Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije koji su u proteklih mesec dana iza{li u susret p~elarima Srbije i dali nam nadu da }e biti bolje, gospodi Danilu Golubo-

Dugogodi{nji je zahtev ~lanstva da objavimo spisak registrovanih lekova u p~elarstvu, pre svega protiv varoe. ^elni ljudi Agencije su na licu mesta iz kompjuterske baze podataka izvadili tra`ene podatke i dali dozvolu za objavljivanje, jer to i jesu javne informacije.

Ovde objavljujemo spisak registrovanih lekova u p~elarstvu na dana{nji dan u Republici Srbiji, samo na bazi ovde navedenih aktivnih materija. Napominjem da registracija va`i 5 godina, a da se lek mo`e prodavati jo{ 6 meseci nakon isteka registracije, i to samo one koli~ine koje se na|u na zalihama, dalja proizvodnja nije dozvoljena.

196

Proizvo|a~ Evrotom, Ruma Mateh, [abac Apivet, Novi Sad Evrotom, Ruma Apivet, Novi Sad Evrotom, Ruma Evrotom, Ruma Laleham Healthcare Limited, Velika Britanija Evrotom, Ruma Evrotom, Ruma

vi}u, Draganu Pu{ari, Nenadu Terzi}u, Milanu Studenu, Dejanu Tadi}u i Goranu Rosi}u, kao i gospo|i Bosiljki Jovanovi}.

Na `alost, na kraju moram da napomenem da postoje ljudi kojima ne odgovara aktivnost SPOS-a na uvo|enju reda u p~elarstvo Srbije.

Napominjem da su ovih dana ve} poku{ali da nas u SPOS-u zavade i sigurno }e to poku{avati i u narednom periodu.

Apelujem na sve nas da budemo slo`ni kako bi se izborili sa svim objektivnim problemima koji nas ti{te, te da ne dozvolimo da ne~iji sitni interesi prevladaju op{te interese svih p~elara Srbije.

P^ELAR, maj 2007.

PISMO P^ELARIMA ZA MAJ

Milan Jovanovi} ul. Radoja Krsti}a br. 37/16, 37240 Trstenik (063) 8325-970, (037) 713-335 www.apiaryum.co.yu, apiaryum@ptt.yu

Maj je dobio ime po Maji, staroitalskoj boginji prirode, plodne zemlje i biljaka. To je mesec sunca i toplote, mesec kada sve oko nas cveta, raste i razmno`ava se i kada dani postaju primetno du`i.

Rimljani su prvih dana maja odr`avali sve~anosti u ~ast Flore, boginje cve}a. Svaka anketa }e sigurno pokazati da je za ve}inu ljudi ovo najlep{i mesec u godini.

A za ve}inu p~elara, maj predstavlja mesec „bujanja bagrema“ i „brujanja rojeva“. I p~ele i p~elari imaju pune ruke posla.

Robinia pseudoacacia Francusko kraljevstvo je imalo uvek dobro ure|ene parkove, a tra`ile su se raznovrsne i jedinstvene biljke. Evropa je dobila prvi bagrem 1601. godine kada je ba{tovan francuskih kraljeva Anrija IV i Luja XII @an Robin (1550–1629) doneo bagrem iz Kanade, a ina~e bagrem poti~e iz Vird`inije. ^uveni {vedski botani~ar Linnaeus je po imenu ovog ba{tovana i njegovog sina Vespasiana Robina (1579–1662) bagremu dao ime Robinia pseudoacacia (acacia od gr~ke re~i „acis“ – bodlja, pseudo – la`no), a zovu ga jo{ i crni skakavac – black locust (Saint-Jean de Creve Coeur&Jean Hector, 1786; Wiliam Withers, 1842; David S. Michener). Po~etkom XVIII veka bagrem je po~eo da se {iri Nema~kom, Austrijom i Ma|arskom.

Cvetanje bagrema zavisi od polo`aja i vremenskih prilika, a bele{ke mnogih na{ih p~elara govore da kod nas bagrem naj~e{}e cveta od 6. do 20. maja (S. Kupusinac; T. Mladenovi}, B. Atanaskovi}, P. Cvetkovi}, 2000). Prose~no vreme po~etka cvetanja bagrema je od P^ELAR, maj 2007.

11. do 16. maja. Najranije cvetanje bagrema je pored Dunava i donjeg toka Save (7–9 dana ranije), a razlog za to su topli sun~evi zraci koji se odbijaju od vodene povr{ine. Pri prognozi cvetanja potrebno je da se na svakih 100 m nadmorske visine doda 4–6 dana kasnijeg cvetanja bagrema.

Velika je verovatno}a da u mnogim krajevima na{e zemlje ove godine prinosi ne}e biti veliki, jer sve one godine kada je bagrem cvetao pre 30. aprila (1951, 1961, 1968) su bile slabo medonosne (S. Kupusinac).

Dakle, u ve}ini slu~ajeva je bolje da bagrem procveta u drugoj polovini maja zato {to je tada vreme stabilnije, toplije je, a sve to povoljno uti~e na lu~enje nektara. I ona dru{tva koja su zaostajala u razvoju tada su ja~a i spremnija. Ovo nije pravilo, jer postoji jo{ mnogo faktora (temperatura, ja~ina sun~eve svetlosti, vla`nost vazduha, vlaga zemlji{ta, vetar), ali podaci pokazuju da, kada se prinos upore|uje sa vremenom cvetanja, to je uglavnom bilo tako. [to se p~ele du`e zadr`avaju na cvetovima bagrema, to bagrem manje medi, a ako je zadr`avanje kra}e onda treba o~ekivati ve}i

197

unos (Gluhov). Ovde bih napomenuo da p~ela du`im zadr`avanjem na cvetu bagrema direktno uti~e na smanjenje lu~enja nektara po{to se brzo zavr{ava proces oplodnje, a biljka onda smanjuje aktivnost svojih `lezda nektarija.

Prinos zavisi i od starosti zasada. Ako je starost preko 30 godina, prinos po hektaru znatno opada i u 36. godini iznosi 192 kg meda po hektaru. Najbolje medi bagremova {uma od 15 godina starosti i daje do 418 kg meda po hektaru (Keresztesi, 1975).

Jedno staro bagremovo drvo (20–30 godina starosti) daje godi{nje oko 8 kg meda, ali se pri prora~unu uzima cifra od 0,5 kg meda po stablu (Gluhov).

Prema Batleru i [ontagu, za 24 ~asa cvet bagrema izlu~i 1 mg {e}era (ina~e, nektar sadr`i 55% {e}era).

Srednji prinos na jednoj dobroj pa{i je od 10–15 kg meda (S. Kupusinac), a prema bele{kama Budimira Atanaskovi}a za period od 20 godina prose~an prinos po dru{tvu je iznosio 14 kg, dok je prosek po proizvodnom dru{tvu iznosio 20,5 kg.

Veliku prednost imaju stacionarni p~elinjaci u brdsko-planinskim predelima, jer bagremova pa{a traje du`e (ponekad ~ak 10 dana), zato {to prvo procveta onaj bagrem na ju`nim padinama brda (prisoja), dok onaj na severnim padinama (osoja) cveta ne{to kasnije.

Oni p~elari koji su imali pa{u od uljane repice treba da izvrcaju taj med jer brzo kristali{e pa }e, ako se pome{a sa bagremom, pokvariti njegov izvanredan kvalitet.

U mnogim krajevima se preklapa cvetanje maline i bagrema pa izvi|a~ice u raznim pravcima usmeravaju p~ele izletnice. Kao i sve druge biljke, i bagrem svojim veoma aktivnim `lezdama nektarijama mami p~ele izletnice da zagnjure u njegove cvetove kako bi izvr{ile zadatak opra{ivanja u jednom lancu koji je uredila „savr{ena inteligencija“ tvorca prirode.

Ali, ako su p~ele navikle na cvetove neke druge biljke, mo`e da se desi da ne{to kasnije pre|u na cvetove bagrema {to mo`e dovesti do zna~ajnijih gubitaka. Bagrem prose~no medi od 10–12 dana i svaki dan je veoma bitan, pa mnogi p~elari dresiraju p~ele (N. P. Jojri{, 1977), kako bi ove maksimalno iskoristile cvetove bagrema ne dangube}i na drugom slabo medonosnom okolnom bilju. Situacija je druga~ija ako se p~ele doseljavaju na bagremovu 198

pa{u, jer izvi|a~ice odmah idu za ja~im „mirisom“, pa izletnice nemaju potrebu za odvikavanjem.

Veoma je te{ko „tempirati“ idealan broj i odnos p~ela u toku bagremove pa{e. Za vreme pa{e broj p~ela enormno raste, a medenje bagrema varira iz godine u godinu. Ne medi bagrem ba{ uvek sedmog dana najbolje, ali bitno je da dru{tva neposredno pred cvetanje bagrema budu odre|ene ja~ine po{to samo dobro pripremljena p~elinja dru{tva efikasno iskori{}avaju bagremovu pa{u.

Konkretno, prinos mo`emo o~ekivati od onih dru{tava koja neposredno pred cvetanje bagrema imaju 8 ramova sa leglom u DB ko{nici, tj. 12–14 ramova sa leglom u LR ko{nici. Leglo mora biti sa kontinuiranim razvojem, jer mo`e da se desi da su p~ele sa mladom i kvalitetnom maticom desetak dana pred cvetanje bagrema odnegovale isto toliku koli~inu legla.

Ako dru{tva nismo dovoljno razvili za bagremovu pa{u onda treba misliti na naredne pa{e (drugi bagrem, livada, kesten, lipa, suncokret, vrijesak) kako bi nadoknadili propuste iz prethodnog perioda. Potrebno je dru{tva dr`ati u dobrom radnom raspolo`enju i isklju~iti stalnu pretnju rojevog nagona.

Rojeva groznica Sklonost ka rojenju je normalna osobina p~elinjeg dru{tva i nasle|uje se (Swarm control, US Department of Agriculture; V. I. Lebedev, 2000; prof. dr Jovan Kulin~evi}, 2006).

Pored genetskog optere}enja, razlozi nastajanja rojevog nagona su i prenatrpanost p~elama, prenatrpanost leglom i hranom, stara matica, neadekvatno rastojanje izme|u ramova, neadekvatna ventilacija… (Iako je vi{e nego sigurno da se poja~ana sklonost ka rojenju nasle|uje, ta osobina se sve manje pominje kao glavni uzrok rojenja. Ako p~elar preduzme sve potrebne mere i spre~i pojavu drugih faktora koji uti~u na rojenje, da se pretpostaviti da rojenja ne}e biti bez obzira na nasle|e – napomena urednika).

U odnosu na zimske p~ele, mlade p~ele u prole}e imaju sposobnost da hrane ~etiri puta vi{e larvi od zimskih. Kod mladih p~ela hraniteljica {irina alveola `drelnih `lezdi dosti`e 130 mikrometara, a kada takve p~ele postanu P^ELAR, maj 2007.

izletnice dolazi do smanjenja na 62 mikrometra (Taranov, 1985).

Pretpostavljam da je jedan od glavnih razloga rojevog nagona i obrazovanja rojevih mati~njaka (koji je samo posledica adekvatnog sklopa drugih pomenutih faktora) upravo optere}enost `drelnih `lezdi kod mladih p~ela (mnogo je prisutno i perge i meda). Ovo postaje izra`enije kada je prostor prenaseljen i kada p~ele ne mogu adekvatno da pri|u odgovaraju}im larvama. Temperatura postaje ne{to ve}a pa takve p~ele idu uglavnom ka rubovima ramova, gde se i nalaze mati~njaci.

Neki pretpostavljaju da, usled prenatrpanosti, dolazi do lo{e distribucije mati~ne supstance pa usled toga dru{tvo ulazi u rojevi nagon. Me|utim, ovu pretpostavku koju mnogi citiraju bih li~no isklju~io iz prostog razloga {to raspored mati~njaka govori ne{to drugo, dok je usled prerade nektara uvek prisutna odre|ena vla`nost koja je idealna materija za transportovanje feromona kroz vazduh (Dra`i}, Kezi}, 2000).

Mnogobrojne larve p~ela svih starosti koje se na|u u blizini rojevih mati~njaka ukazuju da je matica bila tu pre i posle zapo~injanja gradnje mati~njaka. Kada se javi „kriti~na gustina“ u ulicama gnezda, p~ele po~inju da se skupljaju ili ispod gnezda ili ispred ko{nice. De{ava se da se rojevi nagon ugasi upravo onda kada se u donjem nastavku ostavi matica sa ne{to praznih ramova i otvorenim leglom. Pre toga se

poru{e svi rojevi mati~njaci pogodni za „pra`njenje“ hraniteljica. Iznad se stavi mati~na re{etka i prazan nastavak ili polunastavak sa praznim ramovima dok u tre}em nastavku ostane poklopljeno leglo (slika 1). Poenta je u tome da je zajednica pregra|ena, „razrojena“ na dva dela (donji i gornji nastavak) tako da su p~ele hraniteljice u donjem nastavku sada dobile prostora da bez ikakve gu`ve rastere}uju svoje `lezde. Matica ima mesta za zaleganje, a za ~etiri dana po~e}e dodatno da se pove}ava povr{ina pod otvorenim leglom.

Procenat uspe{nosti zavisi i od starosti mati~njaka, a najte`e je kada su mati~njaci zatvoreni. Ukoliko na|emo jaja u zvon~i}ima, procenat uspe{nosti je skoro stoprocentan. Na slici 2 je dat {ematski prikaz kako postupiti u odre|enoj situaciji u zavisnosti od mogu}nosti.

Slika 2

Slika 1

P^ELAR, maj 2007.

199

Nijedan na~in saniranja nije 100% siguran i treba se prvo truditi da do nagona ne do|e.

Jedna od varijanti je i ve{ta~ko razrojavanje takve p~elinje zajednice i preno{enje iste na Slika 3

vi{e od 5 km od p~elinjaka, a kada se matice spare, zajednice spojiti ili umno`iti p~elinjak.

Profesionalni p~elari rade druga~ije poku{avaju}i da relativno u{tede u vremenu. Umesto pro{irivanja, oni plodi{ta pred pa{u su`avaju na {to manji broj nastavaka. Posle 4 dana matica se uklanja, a 10 dana kasnije svi mati~njaci se odstranjuju da bi se posle nekoliko dana dodala mlada oplo|ena matica. Na ovaj na~in nema obaveznih kontrola na 7 dana (Brother Adam).

Ina~e, svakih sedam dana moramo vr{iti kontrolu. Kod LR ko{nice, sa zadnje strane podi`emo gornji nastavak pod uglom od oko 45° i pogledamo sa donje strane, a kod DB ko{nice vadimo centralni ram sa leglom.

Posebna opasnost vreba od dugih ki{nih dana koji se javljaju u maju, pa je to jo{ jedan razlog vi{e da za svaki slu~aj posedujemo rezervne nastavke. Krov i podnja~e mogu se improvizovati ili u razli~itim kombinacijama koristiti krovove drugih dru{tava.

Ventilaciju ne treba zanemariti, a oni koji nemaju mre`aste podnja~e treba da iskoriste sve prazne nastavke i postave ih na podnja~u.

Da ne bi do{li u ovakvu situaciju, p~ele moramo konstantno optere}ivati gradnjom sa}a, a matici ostavljati prostor za jaja.

Prvi znaci mogu biti gomilanje p~ela u grozd ispod ramova {to nam ukazuje na to da je rojevi nagon na pomolu i da moramo izvr{iti pro{irivanje gnezda (ako ve} nije kasno).

Va`an predznak je i ako vidimo osve`ene stare ili nove „zvon~i}e“, tj. nezalegnute po~etke rojevih mati~njaka.

200

U maju je i prvi ili drugi ciklus odsecanja trutovskog sa}a upotrebom rama gra|evnjaka, koji ujedno slu`i i za spre~avanje nastajanja rojevog nagona. Stavljamo ga u sredinu legla.

Rojenje Oni koji ne vr{e nikakvu kontrolu rojenja, mogu ostati i bez p~ela i bez meda. Ako se roj uhvati u blizini p~elinjaka najbolje je uzeti jedan ram otvorenog legla (slika 4) Slika 4 i staviti ga u neposrednu blizinu roja. Kada matica i ve}i deo p~ela pre|e na ram, staviti ga u jednu praznu ko{nicu (slika 5) i ~ekati dok sve p~ele ne u|u (slika 6). Naj~e{}e rastojanje naseljavanja roja od mati~ne zajednice je izmeSlika 5

Slika 6

P^ELAR, maj 2007.

50% izvu~enih ramova i 50% sa satnim osnovama (Lebedev).

LR ko{nici dodajemo nastavak tako {to iz drugog plodi{ta izvadimo dva rama sa medom i ubacimo u sredinu tre}eg nastavka.

Podrazumeva se da se nastavljaju samo plodi{ta koja su gusto zaposednuta p~elama i kada sa}e uzdu` satono{a pobeli.

Sva prazna mesta u tre}em nastavku treba popuniti sa praznim izvu~enim ramovima i osnovama, a na mesto dva oduzeta rama iz plodi{ta dodati izvu~ene ramove.

Kod DB ko{nice tako|e dodajemo polunastavke (slika 3). Pojedina dru{tva ve} imaju dodate polunastavke (dodate u vo}noj pa{i), a da bi p~ele lak{e pre{le u medi{te treba no`em sase}i mednu kapu na nekoliko centralnih ramova i otvoriti direktan prolaz p~elama u medi{te.

Slika 7

Zamena matica i proizvodnja rojeva |u 300 m i 4 km (Lindauer, 1951; Seeley, Morse, 1977), a mogu se na}i i do 10 km (D. Villa, 2004). Samo 5% p~ela roja pose}uje novo mesto pre izlaska roja (Seeley, Morse, 1977; Villa, 2004). Prema ja~ini roja odre|ujemo broj dodatih ramova. Roju na slici 7 su dodata po tri rama sa satnim osnovama sa obe strane centralnog rama. Bilo je malo i trebalo je odmah dodati jo{ po dva rama sa satnim osnovama. Ina~e, ovaj roj je uhva}en 14. maja pro{le godine i iste godine na bagremovoj pa{i dao ceo LR nastavak meda. Veli~ina roja varira u zavisnosti od mnogo faktora (klime, rase, zapremine ko{nice iz koje je roj iza{ao‌). Zajednice koje se nalaze u predelima sa dugom i hladnom zimom preferiraju ve}u zapreminu gnezda, a samim tim daju i ve}e rojeve (Seeley, Morse, 1977; Jaycox, Parise, 1980, 1981).

Fell i saradnici (1977, Njujork) posle merenja izve{tavaju da se te`ina roja kre}e od 0,3 kg do 5,3 kg (prosek 1,5 kg), dok Rinderer i saradnici (1982, Ju`na Luizijana) navode raspon od 0,2 kg do 2,2 kg (prosek 0,9 kg).

Dodavanje nastavaka Prvi nastavci i polunastavci koji se dodaju na po~etku bagremove pa{e treba da budu sa P^ELAR, maj 2007.

U toku bagremove pa{e treba izvr{iti odgovaraju}e pripreme za zamenu matica i proizvodnju rojeva, a to podrazumeva pripremu i dezinfekciju nastavaka, odabir odgajiva~kih dru{tava, pripremu osnova mati~njaka, punjenje oplodnjaka‌ Najbolje je formirati rojeve odmah po zavr{etku bagremove pa{e kako bi efikasno iskoristili svaki dan prole}a, jer prava snaga razvoja je upravo u ovom mesecu.

Da bi to realizovali moramo na vreme obezbediti matice.

Ako sami odgajamo matice moramo turnus zapo~eti mesec dana ranije, a ako to nismo uradili, najbolje je kupiti matice, jer ako zajednice pustimo da same odgajaju matice onda gubimo mnogo.

I za kraj bih dodao da je ovo idealan mesec za sakupljanje cvetnog praha. Ako u ko{nicama imamo dosta okvira sa cvetnim prahom onda iz svake zajednice treba uzeti po 1–2 ovakva rama, slo`iti ih u nastavke i dodati zajednicama koje }e ih zaliti medom i poklopiti.

Potom takve okvire stavljamo u skladi{te i ~ekamo uzimljavanje kada p~ele podsetimo na miris ve} davno pro{log maja.

201

POSTUPCI SA P^ELINJIM DRU[TVIMA U KOJIMA SE POJAVIO ROJEVI NAGON Sre}na je okolnost za opstanak p~elinje vrste, {to ~ovek u njihovom `ivotu ne mo`e ni{ta bitno da izmeni. Poku{aje sitnih podvala i prinuda one brzo otkrivaju i nastavljaju da `ive po svojim pravilima. Pa i kada je u pitanju prirodno rojenje, de{ava se da, i pored preduzetih radnji za spre~avanje pojave rojevog nagona, kod pojedinih dru{tava primetimo rojeve mati~njake, {to nam ukazuje da }e se to dru{tvo uskoro rojiti.

Pre nego {to se upustimo u prikazivanje postupaka sa p~elinjim dru{tvima u kojima se pojavio rojevi nagon, treba re}i par re~i o kvalitetu matica iz rojevog nagona. P~elarski nau~nici, geneti~ari, ne preporu~uju umno`avanje p~elinjih dru{tava maticama, odnosno mati~njacima iz rojevog nagona. I me|u pojedinim p~elarima prakti~arima postoji sumnja, dilema i nejasan stav po ovom pitanju. Smatra se da }e se p~elinja dru{tva takvih matica, zbog nasle|enih genetskih osobina, naredne godine obavezno rojiti, bez obzira na preduzete mere za spre~avanje rojevog nagona. Me|utim, p~elarska praksa naj~e{}e ne potvr|uje ovu pretpostavku. Treba podsetiti i na vi{e puta isticanu ~injenicu, da je nagon za rojenjem najprirodnija pojava u p~elinjem dru{tvu i da su matice, odnosno mati~njaci, tom prilikom nastali najprirodnijim na~inom, zbog ~ega su svakako i veoma kvalitetne/i. I jo{ jedno podse}anje – rojeve matice su odr`ale p~elinju vrstu od postanka do danas. Ovo ne zna~i da uzgoj matica treba da baziramo na rojevim mati~njacima, ali kada ih otkrijemo u ko{nici, 202

Veroljub Umelji} 34000 Kragujevac Ul. ^ede Dulejanovi}a br. 33 (034) 362-879, (063) 814-80-80 vumeljic@ptt.yu www.umeljic.com

njih, odnosno matice iz njih izle`ene, mo`emo itekako koristiti.

[ta raditi sa dru{tvom u kome se pojavio rojevi nagon?

Prvi na~in. Grubu, ali brzu, vizuelnu kontrolu pojave nagona za rojenjem, na osnovu zapo~etih ili ve} izgra|enih rojevih mati~njaka, mo`emo izvr{iti delimi~nim ili potpunim podizanjem prvog tela iznad plodi{ta, i uvidom da li na donjoj ivici satova na tom telu ima mati~njaka (sl. 1). Kod ko{nica nastavlja-

Slika 1: Rojevi mati~njaci na donjim ivicama medi{nih satova

~a rojevi mati~njaci se ~esto pojavljuju ba{ na tim mestima.

Na jednom ramu mo`e da ima 15–20 mati~njaka, a ukupno u ko{nici 40, pa i vi{e, razli~itih starosti, naj~e{}e raspore|enih po obodu sa}a. Ako primetimo i zatvorene mati~njaP^ELAR, maj 2007.

ke, onda mo`emo o~ekivati da se to dru{tvo uskoro roji. Ako je vreme pogodno, najdu`e za 2–3 dana prvi roj }e iza}i. Ako ne `elimo da u tom dru{tvu ne{to preduzimamo, ve} ho}emo da dozvolimo da se ono prirodno razroji, onda treba da de`uramo i ~ekamo da roj iza|e, pa ako budemo imali sre}e da to i pri-

Slika 3: Kavez za spre~avanje odlaska roja

Slika 2: Prirodni roj

metimo i da se on uhvati za granu nekog obli`njeg drveta, onda }emo ga sa nje skinuti i smestiti u ko{nicu.

Drugi na~in. Kada dru{tvo dobije rojevi nagon, na lêto njegove ko{nice mo`emo postaviti kavez za spre~avanje odlaska roja, koji je izra|en od mati~ne re{etke (sl. 3). Kori{}enjem ovog kaveza ne spre~avamo rojenje zajednice, ve} spre~avamo odlazak roja od ko{nice. Matica koja krene sa rojem osta}e zarobljena u kavezu, pa }e se p~ele izletelog roja, kada osete da matica nije sa njima, vratiti i oka~iti za poletaljku, odnosno kavez u kome je matica.

Te p~ele sme{tamo u praznu ko{nicu kao prirodni roj, tako {to kavez otvaramo kako bismo sa p~elama u podmetnutu ko{nicu ubacili i maticu. Mo`emo i bez otvaranja kaveza prvo P^ELAR, maj 2007.

da smestimo p~ele, a zatim da pa`ljivo otvorimo kavez, uhvatimo maticu i dodamo je roju.

Problem mo`e da nastane zato {to matica pred rojenje dobija manje hrane, prestaje da pola`e jaja i dosta „omr{avi“ pa ponekad postoji mogu}nost i da se provu~e kroz re{etku kaveza i ode sa rojem. Sli~na situacija je i sa nesparenim maticama, koje odlaze sa drugim i tre}im rojem.

Kada ve} govorimo o kavezu za spre~avanje odlaska roja od ko{nice, treba re}i da je on u neku ruku nehumana naprava, jer p~elama onemogu}ava, kada ve} po~nu, da potpuno odigraju najveli~anstveniji ~in u svom `ivotu – rojenje.

Tre}i na~in. Kada primetimo zatvorene rojeve mati~njake, a dru{tvo se jo{ nije rojilo, mo`emo ga u tome preduhitriti i sami planski razrojiti kako nam to odgovara.

U toj ko{nici je dosta p~ela i te`e je prona}i maticu. Ako je prona|emo treba je sa jednim ramom legla, na kome nema mati~njaka i ramom hrane, sa pripadaju}im p~elama, premestiti u praznu ko{nicu, koju postavljamo na novo mesto. Izme|u ta dva rama treba staviti ram sa satnom osnovom. U tu ko{nicu zatim treba sa jo{ jednog rama stresti p~ele i zatvoriti je. Zatim iz ko{nice koja je dobila rojevi nagon oduzimamo jo{ 2 rama sa leglom i jedan sa hranom, sve sa pripadaju}im p~elama, i stavljamo ih u slede}u praznu ko{nicu. Pri tome vodimo ra~una da na jednom ramu ima bar jedan zatvoren mati~njak. I u ovu ko{nicu treba dodatno stresti p~ele sa jo{ jednog rama.

Istu radnju ponavljamo jo{ jednom formiraju}i na isti na~in i tre}i nukleus, vode}i ra~una da i u staroj ko{nici ostane neki mati~njak.

203

Ako nismo imali na raspolaganju 3 rama sa zatvorenim mati~njacima, ve} ih je bilo, na primer, vi{e komada samo na jednom ramu, onda }emo prvo naseliti ko{nice sa ramovima sa leglom, hranom i p~elama, pa }emo na kraju tapetarskim skalpelom ise}i po jedan mati~njak i dodati ih formiranim nukleusima, izme|u ramova (sl. 4). Mati~njake isecamo ne{to {ire nego {to su oni sami, vode}i ra~una da ih pri isecanju i dodavanju ne deformi{emo, odnosno ne povredimo. Novoformiranim dru{tvima ih dodajemo postavljaju}i ih ispod satono{a, blago ih stiskaju}i satovima, vode}i ra~una da sam mati~njak postavimo u prirodni,

Slika 4: Presa|ivanje rojevih mati~njaka

vertikalni polo`aj, pri ~emu sa}e ne sme da ga dodiruje.

Ram iz koga smo isecali mati~njake, na kome treba da ima bar jo{ jedan zatvoren mati~njak, ostavljamo u ko{nici na starom mestu.

Ako u po~etku ovog posla, zbog brojnosti p~ela nismo uspeli da prona|emo maticu u ko{nici, podeli}emo je na ve} opisani na~in na 4 dela, pri ~emu u svakom od njih treba da ima poklopljen mati~njak. Tamo gde se bude zatekla, matica }e uni{titi mati~njak i nastaviti da i dalje obavlja svoju funkciju. Kada u formiranim nukleusima mlade matice pronesu, treba 204

dodati po jedan ram sa satnom osnovom, po potrebi prihranjivati i nastaviti sa razvojem isto kao i kada su rojevi u pitanju. Ta dru{tva }e se do jeseni razviti u srednje jake zajednice, sposobne za uspe{no prezimljavanje. ^etvrti na~in. Ako je rojidbeni nagon u poodmakloj fazi, tako da su mati~njaci ve} formirani, a ne `elimo da to dru{tvo razrojavamo, ve} ho}emo da ga sa~uvamo u punoj formi i koristimo i dalje za medober, onda to mo`emo posti}i metodom odvajanja legla od matice.

Na primeru DB ko{nice postupak je slede}i. U prazno plodi{te treba staviti 11 ramova sa satnim osnovama. Dvanaesto, prazno mesto se formira u sredini plodi{ta. Ovako pripremljeno plodi{te stavljamo na podnja~u dru{tva koje ima rojevi nagon, po{to smo njegovo plodi{te uklonili i stavili pored prethodnog mesta.

U plodi{tu uklonjenog dru{tva pronalazimo ram sa maticom, pa ga sa pripadaju}im p~elama stavljamo u sredinu plodi{ta sa osnovama, kao dvanaesti ram. Na to plodi{te odmah stavljamo uokvirenu mati~nu re{etku sa lĂŞtom iznad nje. Preko re{etke stavljamo polunastavak sa p~elama i medom, koga u to vreme ima. Na ovaj polunastavak stavljamo staro plodi{te sa svojih 11 ramova sa leglom i medom (sl. 5).

Prethodno sve p~ele sa ovih ramova stresemo na ~ar{av postavljen ispred ko{nice, pri ~emu uni{timo i sve rojeve mati~njake na ovim satovima. Umesto dvanaestog rama, koji smo prethodno uzeli iz ovog plodi{ta, stavljamo ram sa satnom osnovom.

Gornje lĂŠto, koje postoji Slika 5: Spre~avanje rojenja na mati~noj reodvajanjem legla od matice {etki, bi}e zatvoreno narednih 15 dana.

P~ele, koje smo stresli ispred ko{nice, ulaze na donje lĂŞto gde u novom plodi{tu nalaze maticu sa jednim ramom legla i p~elama.

Ostalo su ramovi sa satnim osnovama. Stvorena je situacija kao da je prirodni roj sa matiP^ELAR, maj 2007.

com stre{en u ko{nicu sa satnim osnovama i jednim ramom legla. Deo p~ela prolazi kroz mati~nu re{etku u polunastavak sa medom, a odatle idu gore u staro plodi{te i pokrivaju ramove sa leglom. Po potrebi dodava}emo nova medi{na tela. Po{to se u starom plodi{tu izvede svo leglo, njega i ramove bez p~ela, uklanjamo. Na ovaj na~in dru{tvo je se prakti~no izrojilo ali su sve p~ele opet u okviru iste zajednice (sl. 5).

Peti na~in. Spre~avanje rojenja dru{tva koje je ve} dobilo rojevi nagon mo`emo posti}i ako ga postavimo na mesto neke slabije p~elinje zajednice, a nju na njegovo mesto. Sve izletnice iz dru{tva sa rojevim nagonom }e u}i u

slabiju zajednicu i poja~ati je, a dru{tvo koje je dobilo rojevi nagon }e znatno oslabiti, zbog ~ega }e se u njemu rojevi nagon ugasiti. [esti na~in. Neki p~elari praktikuju uni{tavanje mati~njaka u dru{tvu sa rojevim nagonom. To je mukotrpan, a nepouzdan postupak spre~avanja rojenja. Pa`nji p~elara obi~no promakne neki mati~njak, {to je dovoljno da se dru{tvo roji, a i ako uni{timo sve zapo~ete mati~njake, ne mora da zna~i da smo ugasili i rojevi nagon. Ponovo treba ista}i da su mati~njaci posledica, a ne uzrok rojevog nagona, pa ako odgovaraju}i uslovi za pojavu rojevog nagona i dalje postoje, pojavi}e se novi mati~njaci.

Prakti~ni saveti za po~etnike

KAKO NAJLAK[E SKINUTI ROJ I SMESTITI U KO[NICU Dipl. ing. Miroslav Ponjavi} Ul. Ledina~ka br. 1, stan 12, (011) 32-949-26, (032) 700-238, (064) 135-66-38 miroponjavic@hotmail.co.uk

Pro{le godine sreo sam jednog starijeg kolegu p~elara koji mi se tom prilikom po`alio kako se namu~io skidaju}i roj sa drveta. Iz razgovora sam zaklju~io da je to radio na, za mene, odavno zaboravljen na~in – stresanjem u vr{karu, a zatim preno{enjem i stresanjem u ko{nicu.Naravno, objasnio sam mu kako je trebalo da to uradi i prijatno se iznenadio koliko je to, u stvari, lako. Prednost ovog na~ina je i u tome {to ga p~elar mo`e bez i~ije pomo}i primeniti potpuno sam. Smatrao sam da je ovaj na~in, koji }u izneti u daljem izlaganju, toliko poznat da je o tome suvi{no pisati. Me|utim, obzirom na napred izneto, treba o~ekivati da }e ovaj na~in dobro do}i mla|im p~elarima, a verovatno i nekima starije dobi!

U svojoj dosada{njoj praksi, izme|u ostalih, imao sam i slede}e slu~ajeve: roj u rakljama tre{nje na visini od oko 6 m, roj na drvenom stubu `i~ane ograde, roj koji se bukvalno obavio oko debele grane veoma stare kru{ke na visini od pribli`no 5 m, roj na relativno tankoj grani {ljive na visini od 7 m‌ Dobro je poznato da se roj (posebno ako je prvenac) na mestu kratko zadr`ava, neretko i manje od jednog sata, pa je potrebna brza intervencija na skidanju i sme{tanju u ko{nicu.

P^ELAR, maj 2007.

Osnovna stvar koju treba znati je da p~elinje dru{tvo, u ovom slu~aju roj, ne}e napustiti leglo, naro~ito ako ima i mladog nezatvorenog legla, pa upravo ovu ~injenicu treba iskoristiti u zaustavljanju roja u nameri da ode u novo stani{te. ^itav postupak je vrlo jednostavan: 1. Lociranje roja i procena visine na kojoj se nalazi; 2. Priprema alatke na koju se u~vr{}uje ram za odgovaraju}u visinu; 3. Dono{enje plodi{ta ispod mesta gde se roj nalazi; 4. Va|enje odgovaraju}eg rama sa zatvorenim i otvorenim leglom bez p~ela i postavljanje rama sa leglom na alatku za skidanje roja; 5. Podizanje rama naspram roja i pa`ljivo prislanjanje uz roj; 6. Ram se, potom, odla`e u ko{nicu; 7. Ram se ponovo postavlja, ali sada sa medom, na preostali deo roja koji se, kada ga p~ele prekriju, spu{ta u ko{nicu; 8. Odno{enje plodi{ta na unapred odre|enu lokaciju za novo p~elinje dru{tvo.

Sledi detaljniji opis za svaku od navedenih operacija.

205

1. Kada se roj spusti, oceni se visina da bi se prema tome pripremila potrebna alatka.

Od pripremljenih {tapova, ako je potrebno, uzima se odgovaraju}i, i uz preklapanje od oko 1 m, fiksira se lepljivom trakom na dva do tri mesta.

2. Alatku na koju se stavlja ram za prihvatanje roja treba blagovremeno pripremiti. Pravi se od zdravog i lakog drveta, ~etvrtastog ili okruglog preseka. Mogu se upotrebiti ~amove letvice, kao one koje slu`e za postavljanje crepa ili okrugli {tapovi preseka 3–4 cm. Alatka se sastoji iz osnovnog dela i nastavka za ve}e visine. Osnovni deo ima izgled slova T, a sastoji se iz kra}eg komada, du`ine satono{e rama koji se na p~elinjaku koristi, uve}anog za 2 cm, i du`eg dela (oko 2,5 m) koji se spaja sa kra}im, kako je to prikazano na slici 1. Na ovom osnovnom delu postave se „rajberi“ kako je to prikazano na istoj slici i to po jedan levo i de-

2), o~isti se od p~ela i donosi na mesto gde se spustio roj. Zatim se ram sa leglom oka~i na odgovaraju}e rajbere i njihovim okretanjem fiksira na ve} pripremljenu alatku odgovaraju}e du`ine (slika 3).

Slika 2

5. Pripremljenu alatku sa oka~enim i fiksiranim ramom sada treba podi}i i pa`ljivo prisloniti pljo{timice direktno na roj i to u njegov

Slika 3 Slika 1

sno neposredno ispod satono{e, a do same vertikalne da{~ice rama, a tre}i se postavi na sredini, iznad same satono{e. ^etvrti se postavi na du`i komad koji se dr`i u ruci, tako da bude ispod donje letvice na sredini rama, kako je to ve} prikazano na slici 1. Treba pripremiti od istog drveta i pomo}ne {tapove za ve}e visine, du`ine 3 m i 5 m. Treba imati pri ruci i {iroku lepljivu traku (ili odgovaraju}e stege) za me|usobno spajanje osnovnog dela alatke i odgovaraju}eg {tapa da bi se dobila potrebna du`ina za odre|enu situaciju.

3. Na p~elinjaku u vreme o~ekivanja rojeva treba uvek imati spremno bar jedno plodi{te sa izvu~enim ramovima, a nekoliko ramova treba da budu i sa po malo meda (u tom slu~aju sve treba obezbediti od grabe`i ili ove ramove dr`ati posebno). Pripremljeno plodi{te preneti i postaviti da, ako je to izvodljivo, bude neposredno ispod roja na zemlji ili {to bli`e.

4. Iz jedne ko{nice na p~elinjaku vadi se ram sa zatvorenim i otvorenim leglom (slika 206

Slika 4

P^ELAR, maj 2007.

centralni deo (na slici 4 prikazan je polo`aj rama, ali bez roja), dobro obezbediti i dr`ati sigurno najmanje jedan sat, dok ga p~ele potpuno ne posednu.

6. Zatim treba pa`ljivo ram spustiti dole, pa`ljivim okretanjem rajbera ga osloboditi, ali bez upotrebe dima, jer su p~ele, kada se roje, veoma mirne. Zatim se ram, sa p~elama i maticom (koju, naravno, ne treba tra`iti, jer je sigurno tu) pa`ljivo spusti u pripremljen slobodan prostor u sredini plodi{ta. Okolni ramovi se primaknu i ko{nica se ostavi otvorena.

7. Zatim se uzme jedan od ramova na kojem ima meda i stavi na alat, pa ponovo podigne i nasloni na isto mesto gde je i prethodno bio ram sa leglom. Ovog puta nije potrebno

dugo dr`ati ram, jer }e se preostale p~ele brzo prikupiti pa ih treba, ~im ih se dovoljno nakupi, spustiti u ko{nicu, a zatim podi}i novi ram.

Ovu operaciju ponoviti prema potrebi jo{ dva do tri puta, a zatim sve ostaviti na miru do mraka, kada }e se sve p~ele spustiti u ko{nicu (koja je svo vreme otvorena).

8. U prvi suton su se uglavnom sve p~ele prikupile u ko{nicu i sada je treba poklopiti, sa~ekati jo{ malo, a onda dimilicom pa`ljivo uterati preostale p~ele i zatvoriti ko{nicu, te je preneti na unapred pripremljeno stalno mesto. U toku ve~eri roj treba prihraniti sa pola litra sirupa 1 : 1 i sa prihranom nastaviti i narednih dana.

Ovaj tekst je pomen svim p~elama u Srbiji umrlim ovog prole}a zaslugom nesavesnih vo}ara bez znanja i srama! Naime, tokom ovog prole}a javljali su nam se mnogi p~elari kojima su otrovane p~ele, mada u ne{to manjem broju nego prethodnih godina. Sada nam predstoji sezona prskanja malina i treba biti na oprezu, zajedno sa nadle`nim inspekcijama, koje treba da koriste autoritet, te da i preventivno deluju.

NA[E P^ELE VI[E NE LETE Goran Pavlovi} Ul. Novovaro{ka br. 37, Prijepolje

Pod gornjim naslovom objavljen je tekst u lokalnom listu Polimlje u broju iza{lom pro{le 2006. godine u julu. Re~ je o prskanju malina u cvetu u vreme najve}e aktivnosti p~ela, oko 10 sati. Nije ni ~udo {to novine pi{u o prisustvu te{kih metala u malini kad se malina prska nestru~no i uvek va`i pravilo da kad ostane ne{to preparata, {teta je to prosuti. Ovde se ogra|ujem od savesnih malinara koji vode ra~una o procentu sredstva za prskanje, a naro~ito o delu dana kada prskaju. Meni je nesavesno prskanje bukvalno uni{tilo 11 ko{nica iz kojih danima nije izletala skoro nijedna p~ela, jer su sve izletnice potrovane. Nisam samo ja o{te}en, ve} i brojni drugi p~elari: Hasanagi}, Sredojevi}, Krpovi}, [ehovi}‌ Apelujem da se na|e kompromis izme|u p~elara i malinara da P^ELAR, maj 2007.

se ubudu}e ne bi de{avale ovakve pogubne stvari.

Kakav bi prinos imali malinari da im nije neumornih opra{iva~a – p~ela? Neka moj primer poslu`i kao opomena, a scene sa mog p~elinjaka su pri~a za sebe. Komentar neka daju i malinari i p~elari!

207

P^ELARENJE NA PLANINI Nenad Maci} Ul. Branka Krsmanovi}a br. 32, 37210 ]i}evac, (037) 81-26-26, (062) 350-298

Stacionarni p~elinjak u planini kao {to je moj (70 ko{nica na 850 metara nadmorske visine, sa 70 godina porodi~ne tradicije) mo`e doneti brojna zadovoljstva. Ali, i mala nepa`nja i nerad redovno bivaju ka`njeni masovnim rojenjem. Slu~aj dva po~etnika najbolje ilustruje navedeno. Dok Toma Perovi} vrca po 25 kg meda uz puno plodi{te i o~uvanu snagu dru{tava, njegov sused ima izrojene zajednice uz prazno medi{te i plodi{te. ]udljivo i promenljivo vreme predstavlja jedan od odlu~uju}ih faktora za pojavu rojenja na planini. Treba napomenuti da p~elinjake na planini retko koji p~elar mo`e potpuno da kontroli{e, osim ako ne `ivi u neposrednoj blizini.

Jedna slu~ajnost u izboru tipa ko{nice pokaza}e izvanrednu efikasnost u borbi protiv rojenja. Po{to je deda p~elario i sa polo{kama koje su ostale u dobrom stanju, ja sam ih izmestio na planinu, uz jednu modifikaciju. Svakoj polo{ci sam napravio polumedi{ta.

U prole}nom razvojnom periodu svako dru{tvo dobija prose~no po tri satne osnove.

Ramovi sa crnim sa}em se otvaraju i stavljaju na suprotnu stranu tako da slu`e i kao stimulativna prihrana. Leglo se obnavlja novim satovima, a p~ele upo{ljavaju. Uo~i cvetanja bagrema gnezdo koje ima petnaest do {esnaest ramova se pregradnom daskom svodi na 10 ili 11. Ostatak ramova povla~imo sa strane i stavljamo medi{te.

Ono {to karakteri{e p~elinjak u planini je ista snaga dru{tava kao i

P~elinjak na planini Zorana Stojanovi}a u selu Jelova kraj Kraljeva

208

P^ELAR, maj 2007.

kod p~elinjaka u ravnici, tamo gde smo se itekako svesrdno trudili da ih razvijemo. Od momenta uzimljavanja, svoje p~elinjake u planini obilazim prvi put tek po~etkom marta. Obzirom da planina „kasni“ najmanje 15 dana u odnosu na ravnicu, gotovo sva dru{tva postaju proizvodna. Svako poja~avanje bi predstavljalo rizik za rojenje, jer pa{a traje od marta do septembra.

Obilne zalihe polena, velika koli~ina meda uz malo prihranjivanja zbog medljike koja je ovde vrlo ~esta, temperaturna inverzija i kotlina zaklonjena od jakih vetrova predstavljaju idealne predispozicije za stvaranje jakih dru{tava bez posebnog upliva p~elara.

Oduzimanjem ramova sa zatvorenim leglom i poja~avanjem pro{logodi{njih rojeva omogu}i}e se miran prolazak letnje pa{e, bez iznena|enja sa rojenjem. Ako ne bude prekida du`im ki{nim periodom, rojenja zasigurno ne}e biti, a za centrifugu }e biti posla dva puta. @arko leto, uklju~uju}i avgust, pa ~ak i prvu polovinu septembra, preduslov je za dobijanje medljike koja uglavnom nije „~ista“. Ovo onemogu}uje tretiranje protiv varoe u fazi izvo|enja zimskih p~ela. U situaciji kada je na jednoj strani varoa, a na drugoj vi{kovi visokokvalitetnog, tamno-mrkog i vrlo gustog meda, {to je ovde gotovo redovna pojava, moramo postupiti vrlo savesno i ne tretirati preparatima koji zaga|uju med i druge p~elinje proizvode.

Tretiranje u drugoj polovini septembra obavljam sa najmanje dva razli~ita preparata.

Isto ~inim i u prole}e, a tokom leta obavezno postavljam ram za trutovsko leglo koje redovno podsecam. Dosada{nja praksa dala je izvanredne rezultate. Prezimljavanja su bivala vrlo uspe{na, a zimskih ugibanja nije bilo.

Kao rezultat kasne pa{e, prihrana je neophodna zbog ubla`avanja potencijalnih efekata medljike na pojavu nozemoze zbog vi{ka nesvarljivih materija. Zbog takve kasne prihrane javljaju se ve}e povr{ine nepoklopljenih }elija sa medom. Nedostatak ve}ih povr{ina sa leglom u tom periodu bi}e uzrok tome da ovaj sirup ne bude izlo`en neophodnoj toploti koja bi pospe{ila invertovanje, pa kao rezultat dobijamo hranu sa pove}anim procentom saharoze.

Nepoklopljena hrana sa smanjenim procentom prostih {e}era mo`e prouzrokovati brP^ELAR, maj 2007.

`u kristalizaciju. Ovu realnu opasnost otklanjam dodavanjem dva grama limunske kiseline na kilogram {e}era (Kod upotrebe kiselina za invertovanje sirupa, stalno treba proveravati koli~inu HMF-a u sirupu, a za{to je to va`no, mo`ete pro~itati u P~elaru za januar 2005. godine na 8. strani. Mnogo bolja varijanta je invertovani sirup – napomena urednika). Za sve ove godine boravka stacionarnih p~elinjaka na planini Vidojevici, nikada nisu uo~ene negativne posledice po p~elinje zajednice. Naprotiv.

Kasnocvetaju}e rastinje pru`a zajednicama idealne uslove za dodatno prikupljanje velikih koli~ina cvetnog praha. Nektara ima jo{ uvek dovoljno da odr`i odli~no raspolo`enje, a satna osnova, ~esto uba~ena radi „blic“ probe, bila bi besprekorno izgra|ena i napunjena nektarom. Nikad zale`ena.

Planinsko p~elarenje mo`e predstavljati tanku nit izme|u uspeha i neuspeha. Izme|u radosti i tuge. Planinu, koliko }udljivu, toliko i dare`ljivu, moramo razumeti. Kada shvatimo njene specifi~nosti, na{im p~elama posta}e omiljeni dom, a nama drago svrati{te.

Osetite planinu

IZVOD IZ JULSKOG DNEVNIKA Druga polovina jula. Jutarnja polutama i planinska sve`ina kuljaju kroz otvoreni prozor. Mada je tek pro{lo ~etiri, san se raspr{io, i ve} na terasi, s pogledom na vidojevi~ke obronke, prepu{tam se mirisu prve jutarnje kafe.

Odlazak ka zuje}oj plimi donosi iznena|enje. Iako pritisnut polutamom, p~elinjak je uveliko u stanju uzbu|enosti. P~ele iz ~itavog p~elinjaka gotovo u snopu lete odre|enom putanjom kao da prate svoj mirisni trag. Uokolo, iz ko{nica, {iri se neodre|eno prijatan miris podse}aju}i na hrastovu koru.

Otvorena ko{nica potpuno op~injava li~e}i na ogroman inhalator.

Medljika je, poput bagrema, izazov pred kojim niko nije ravnodu{an – ni p~ele, ni p~elar, a ni potro{a~i. Takav prizor ponavlja}e se u ovom delu Vidojevice do prvih ki{a pune}i i plodi{ta i medi{ta.

Ovako bi mogla izgledati skica za portret planinskog p~elarenja.

209

KAKO D ANAS DO]I DO KVALITETNIH MATIC A? Dr Slavomir Popovi} Ul. Save Kova~evi}a br. 38, 11000 Beograd, (063) 8614-803

Ako se analiziraju brojni tekstovi u vezi sa uzgojem i kvalitetom matica koji su objavljeni u ~asopisu P~elar, moglo bi da se zaklju~i slede}e: – Najbolje su matice iz tihe zamene, ali do danas niko nije predlo`io tehnologiju uzgoja matica tihom zamenom. P~elarima ostaje da se raduju kad god im se na p~elinjaku pojave takve matice; – Mnogi p~elari tvrde da su matice iz rojevih mati~njaka tako|e kvalitetne, pod uslovom da su rojevi mati~njaci iz zaista jakih p~e-

– Znatan broj p~elara, naro~ito onih koji se bave uzgojem matica za tr`i{te, tvrde da su matice iz rojevih mati~njaka lo{eg kvaliteta, jer takve matice, po njima, nasle|uju osobinu da se roje. Oni p~elari koji ne prihvataju ovakvo mi{ljenje uzvra}aju tvrdnjom da je sklonost svih `ivih bi}a da se razvijaju, oplo|uju, a p~ela da se roje, i da oni koji tvrde da matice iz rojevih mati~njaka imaju sklonost ka rojenju vr{e jednostavnu marketin{ku manipulaciju; – Najve}i broj uzgajiva~a matica kod nas danas za tr`i{te tvrdi da su njihove matice najkvalitetnije i po raznim oglasima nude: „mlade sparene matice, oplo|ene i obele`ene matice, testirane matice, matice registrovanih proizvo|a~a selekcionisanih matica, linijski selekcionisane matice, matice registrovanih proizvo|a~a matica re{enjem Ministarstva poljoprivrede“ itd. Cena svih tih matica je 5–6 evra.

Za{to su matice uzgajane presa|ivanjem larvi kvalitetne i za na{e uslove p~elarenja najbolje?

Foto: Milo{ Milosavljevi}

linjih dru{tava sa dosta meda, perge, legla, starih i mladih p~ela; 210

U na{oj zemlji p~elari koji sami uzgajaju matice za svoje potrebe uglavnom to ~ine na slede}a dva na~ina: iz rojevih mati~njaka i uzgojem mati~njaka presa|ivanjem larvi.

Ako pretpostavimo da su matice uzgajane iz rojevih mati~njaka sli~ne po kvalitetu sa maticama uzgajanih iz mati~njaka koji su dobijeni presa|ivanjem larvi, interesantno je uo~iti nedostatke uzgoja matica iz rojevih mati~njaka, kao i prednosti uzgoja matica presa|ivanjem larvi.

Nedostaci uzgoja matica iz rojevih mati~njaka su slede}i: – Rojevi mati~njaci se dobijaju u vreme kada p~elinja dru{tva dosti`u svoj vrhunac u P^ELAR, maj 2007.

Foto: Ivan Arsi}

razvoju (u maju, junu) i kada bi bilo racionalnije da tako jaka p~elinja dru{tva u~estvuju u sakupljanju nektara (meda), jer p~elinja dru{tva koja se roje ne donose dovoljno meda; – P~elar ne mo`e (ili te{ko mo`e) da planira potreban broj kvalitetnih matica na ovaj na~in, naro~ito ne u junu i julu.

Prednosti uzgoja matica presa|ivanjem larvi su slede}e: – P~elar mo`e da uzgaja matice presa|ivanjem larvi od kraja aprila pa sve do kraja jula (~ak i do 15. avgusta), sve dok ima trutova; – P~elar ne mora da `rtvuje nijedno jako p~elinje dru{tvo (kao kod uzgoja matica iz rojevih mati~njaka), ve} svako p~elinje dru{tvo koje u~estvuje u glavnoj pa{i, malim preure|enjem mo`e istovremeno da sakuplja nektar i da uzgaja kvalitetne mati~njake; – Danas svi napredni uzgajiva~i matica u svetu, pa i kod nas, uzgajaju matice presa|ivanjem larvi, jer je metoda uzgoja matica presa|ivanjem larvi veoma jednostavna, laka, racionalna, ne tra`i skoro nikakvu posebnu opremu. Svaki p~elar (i po~etnik) mo`e izuzetno brzo i lako da ovlada ovom metodom; – P~elar koji savlada metodu uzgoja matica presa|ivanjem larvi, mo`e istovremeno sa uzgojem matica da proizvodi i mati~ni mle~.

Osnovni faktori koji uti~u na kvalitet matica uzgajanih presa|ivanjem larvi Osnovni faktori koji uti~u na kvalitet matica uzgajanih presa|ivanjem larvi su: – Period i povoljni uslovi (temperatura, vla`nost i drugo); – Starost larvi za presa|ivanje; P^ELAR, maj 2007.

– Kvalitet p~elinjeg dru{tva iz kojeg se presa|uju larve kao i kvalitet odgajiva~kog dru{tva; – Broj presa|enih larvi u odgajiva~kom dru{tvu; – Kvalitet hrane u toku prihranjivanja odgajiva~kog dru{tva za vreme uzgoja matica; – Pogodan ram za presa|ivanje larvi; – Volja p~elara da sam uzgaja matice; – Postupak presa|ivanja larvi.

Sigurno je da su najpovoljniji uslovi za uzgoj matica maj i jun, ali, ako p~elar vodi ra~una da su odgajiva~ka dru{tva jaka, sli~no p~elinjim dru{tvima kad se u njima vr{i tiha zamena matica ili prirodno rojenje p~ela (prva faza), dakle da se u potpunosti simuliraju prirodni uslovi (da su p~elinja dru{tva jaka, sa dosta legla, p~ele skladne starosne strukture, dosta meda i polena i dosta zrelih trutova), mogu se dobiti veoma kvalitetne matice sve do 15. avgusta.

Povoljni (potrebni) uslovi za presa|ivanje larvi – Temperatura od 20º °C do 30º °C (najbolja je oko 25 °C). Bolja je temperatura od oko 20º °C nego oko 30º °C, jer se na vi{im temperaturama larve br`e su{e i stradaju; – Vla`nost vazduha preko 60%, {to se najbolje posti`e ako se presa|ivanje larvi vr{i direktno na p~elinjaku (u hladu) prekrivanjem rama sa larvama za presa|ivanje i rama sa presa|enim larvama vla`nim pe{kirom; – Najbolje mesto za presa|ivanje larvi je pogodna prostorija (temperatura oko 25º °C, vla`nost preko 60%, pogodno osvetljenje i sli~no), ali veoma se uspe{no mogu presa|ivati larve i direktno na p~elinjaku, u hladu, po mirnom vremenu (bez vetra), uz za{titu larvi od sunca i vetra (promaje); – U svakom slu~aju treba voditi ra~una da se presa|ivanje larvi obavlja u uslovima koji najvi{e odgovaraju uslovima u kojima se larve nalaze pre presa|ivanja, u ko{nici. To prakti~no zna~i, da p~elar treba da se obu~i da pored obezbe|enja potrebne temperature i vla`nosti (o ~emu je ve} bilo re~i), ceo postupak presa|ivanja larvi obavi za {to kra}e vreme.

Starost larvi za presa|ivanje treba da bude od 10–20 sati ({to mla|e, to je bolje), a kvalitet larvi treba da je takav, da larve poti~u od 211

{to krupnijih jaja. Brojna istra`ivanja su pokazala da ako kvalitetna matica u jakom dru{tvu pola`e dnevno manje od 900 jaja, jaja su krupnija za 20–30%. Iz takvih jaja ispile se kvalitetnije larve, nad kojim p~ele uzgajaju mati~njake iz kojih se legu veoma kvalitetne matice.

Da bi matica smanjila intenzitet polaganja jaja sa 1 500–2 000 jaja dnevno, na manje od 900 jaja, postoji vi{e na~ina ograni~avanja matice u polaganju jaja, a jedan od najjednostavnijih je slede}i: – Iz plodi{ta odabranog jakog p~elinjeg dru{tva na 5–6 dana pre presa|ivanja larvi izvade se svi ramovi sa izvu~enim sa}em (praznim }elijama) ili se prebace u gornji nastavak (preko mati~ne re{etke kod LR ko{nice), a ubaci se (ili se ostavi) jedan ram sa zatvorenim leglom iz kojeg izlaze p~ele. Kako iz koje }elije izlaze mlade p~ele, matica }e u te prazne }elije polagati jaja i tako „jure}i“ za praznim }elijama matica }e za 1–2 dana znatno smanjiti intenzitet polaganja jaja; – Kad matica znatno uspori intenzitet polaganja jaja, vadi se pomenuti ram sa zatvorenim leglom, a na njegovo mesto se stavlja ram sa kvalitetnim izvu~enim radili~kim sa}em, iz kojeg su se izlegle 3–4 generacije p~ela. Matica }e ubrzo zale}i dosta }elija sa jajima, iz kojih }e se ~etvrtog dana ispiliti obilje larvi starih oko 10 sati, odli~nih za presa|ivanje.

212

Kvalitet p~elinjeg dru{tva iz kojeg se presa|uju larve ili koje }e biti odgajiva~ko, treba da ispuni slede}e uslove: – Da je p~elinje dru{tvo jako sa preko 40 000 p~ela skladne starosne strukture, sa kvalitetnom maticom; – Da je p~elinje dru{tvo ne samo najja~e na p~elinjaku, ve} i da je u svemu najbolje, zdravo, produktivno, mirno, da je dobro zimovalo, da se odli~no razvijalo u vo}noj pa{i, da dobro sakuplja polen, tj. da mlade p~ele u njemu obilno lu~e mati~ni mle~; – Da ima preko 8 ramova sa leglom, preko 10 kg meda i najmanje 2–3 rama sa pergom; – Po pravilu, to su najbolja p~elinja dru{tva na p~elinjaku, koja po svom kvalitetu {to vi{e li~e na p~elinja dru{tva tihe zamene i sli~no.

Ako na p~elinjaku ima vi{e kvalitetnih p~elinjih dru{tava, preporu~uje se da se iz 2–3 najbolja p~elinja dru{tva izvadi po 1 ram sa otvorenim leglom i izvr{i procena na kojem ramu sa otvorenim leglom larve plivaju u obilnoj „porciji“ mati~nog mle~a. P~elinje dru{tvo iz kojeg je uzet ram u kojem larve plivaju u mati~nom mle~u je istovremeno odli~no (kvalitetno) p~elinje dru{tvo iz kojeg se mogu presa|ivati larve, i koje mo`e da bude kvalitetno odgajiva~ko dru{tvo.

Broj presa|enih larvi u odgajiva~kom dru{tvu ne treba da bude ve}i od 20. [to je manji broj mati~njaka u odgajiva~kom dru{tvu, utoliko }e biti kvalitetnije matice koje se iz njih budu izlegle. Primera radi, uvek se treba podsetiti: – da se tihom zamenom matice dobijaju najvi{e 3–4 izvanredna mati~njaka; – da kod rojevih mati~njaka, bez obzira {to u p~elinjem dru{tvu mo`e biti ukupno preko 40 mati~njaka, u isto vreme, po pravilu, matice izlaze iz najvi{e 10–15 mati~njaka, na 1–2 rama.

Kvalitet hrane i perge je bitan za kvalitetan uzgoj matica. Bez obzira na pa{ne uslove, odgajiva~ko dru{tvo se prihranjuje sirupom, oko 0,4–0,5 litara, ujutro i uve~e, po oko 0,2 litra. Sirup treba da bude od meda i vode, a nikako od {e}era i vode. Perge (polena) mora da bude uvek dovoljno (2–3 rama), a polenova poga~a (med i polen) uvek je dobro do{la.

Ram sa presa|enim larvama u mati~ne osnove {irine 16–20 mm pokazao se do sada P^ELAR, maj 2007.

kao najbolji, jer je koncentracija mladih p~ela koje neguju presa|ene larve znatno ve}a kod ovakvih ramova. Pored toga, manipulacija sa ovakvim u`im ramovima (pri stavljanju rama u odgajiva~ko dru{tvo i pri va|enju iz njega) je laka.

Volja p~elara je bitna za uspe{an uzgoj matica presa|ivanjem larvi. U praksi se pokazalo da na brojnim kursevima u vezi sa kompletnim uzgojem matica (koje je organizovao autor ovog teksta), koji traju ukupno oko 4 sata (jedan dan), direktno na p~elinjaku, najbr`e i najbolje savla|uju tehniku izrade mati~nih osnova, pripremu ramova sa mati~nim osnovama za presa|ivanje larvi, presa|ivanje larvi u mati~ne osnove (kineskom iglom) i formiranje odgajiva~kog dru{tva – p~elari po~etnici.

To samo potvr|uje konstataciju da je uzgoj matica presa|ivanjem larvi zaista jednostavna i lako savladljiva metoda.

Sam postupak presa|ivanja larvi je, tako|e, jednostavan. Prethodno se naprave mati~ne osnove {ablonom koji svaki p~elar mo`e sam da napravi po skici iz bilo koje knjige o uzgoju matica. Mati~ne osnove se prave najbolje od voska topljenog u sun~anom topioniku.

Ram sa mati~nim osnovama obavezno se polira (propoli{e) u ja~em p~elinjem dru{tvu (iznad mati~ne re{etke) 2–3 sata.

Presa|ivanje larvi u mati~ne osnove vr{i se najbolje kineskom iglom, na suvo, jer kako god da se larva poduhvati kineskom iglom, istovremeno se sa larvom zahvata obilje mati~nog mle~a.

Za svo vreme presa|ivanja larvi direktno na p~elinjaku, u hladu, ram sa presa|enim larvama i ram sa kojeg se larve presa|uju stalno je prekriven vla`nim pe{kirom, da bi se larve za{titile od vetra i sun~evih zraka, kao i da bi se odr`avala vla`nost oko larvi preko 60%.

Presa|ivanje larvi, ako se vr{i na p~elinjaku, obavlja se tako {to se kao radni sto koristi krov ko{nice (u hladu), stalak za ramove i sli~no.

redi tako da istovremeno sakuplja nektar i uzgaja mati~njake, pod uslovom: – da je na 10–15 dana do bagremove pa{e razvijeno kao na slici 1 (sa oko 40 000 p~ela, sa najmanje 10 ramova legla u LR ko{nici, sa preko 10 kg rezervne hrane, sa najmanje 2–3 rama sa pergom;

– da je p~elinje dru{tvo (slika 1) pripremljeno za bagremovu pa{u na 10–15 dana do glavne pa{e kao na slici 2: – u nastavku na podnja~i je matica, 1–2 rama sa otvorenim leglom (ROL), 2 satne osnove (RSO) levo i desno do legla, 2 rama meda i perge (RM–P) do zida ko{nice, a ostalo su ramovi sa izvu~enim sa}em (RISO); – iznad plodi{ta (donjeg nastavka) je mati~na re{etka sa letom, a na mati~nu re{etku se stavlja drugi nastavak sa preostalim leglom; – iznad drugog nastavka stavlja se polunastavak sa izvu~enim sa}em za sme{taj sve ve}eg broja mladih p~ela kojih je iz dana u dan sve vi{e; – leto na mati~noj re{etki se zatvara prva 4–5 dana, dok se svo leglo u nastavku iznad mati~ne re{etke ne poklopi, a zatim se leto na mati~noj re{etki otvara.

Formiranje odgajiva~kog dru{tva za vreme bagremove pa{e Svako jako p~elinje dru{tvo, pripremljeno za glavnu (bagremovu) pa{u mo`e da se preuP^ELAR, maj 2007.

Foto: Ivan Arsi}

213

– da je p~elinje dru{tvo (slika 2) na po~etku bagremove pa{e (na 1–2 dana pred bagremovu pa{u) preure|eno kao na slici 3:

– pripremi se medi{te (M1) sa devi~anskim sa}em, s tim {to se usred medi{ta stave 2 rama sa zatvorenim leglom (iz plodi{ta) iz kojeg mlade p~ele izlaze (radi stimulisanja p~ela na ve}i unos), a zatim se medi{te stavi na mati~nu re{etku; – iznad medi{ta je nastavak 2 sa preostalim leglom, – u plodi{te (nastavak 1) na mesto preve{ana 2 rama sa zatvorenim leglom stave se 2 rama sa satnom osnovom.

Napomena: Sve {to je do sada re~eno uz slike 1, 2 i 3, prakti~no se odnosi na uobi~ajenu pripremu p~elinjih dru{tava za bagremovu pa{u, naro~ito na stacionarnim p~elinjacima,

ili na p~elinjacima gde se pored bagremove pa{e ide i na suncokretovu pa{u.

Ako p~elar `eli da u toku bagremove pa{e uzgaja matice, svako p~elinje dru{tvo koje je pripremljeno za bagremovu pa{u (kao na slikama 1, 2 i 3) mo`e da se preuredi tako da p~elinje dru{tvo istovremeno sakuplja nektar u glavnoj pa{i i uzgaja mati~njake. Obi~no se to ~ini u sredini glavne pa{e, kada se p~elinje dru{tvo preuredi kao na slici 4:

– na jedan dan pre presa|ivanja larvi iz plodi{ta se prebace u gornji nastavak (nastavak 2) tri rama sa otvorenim leglom (3ROL), 2 rama sa pergom (2RP), vode}i ra~una da se pri tome ne prenese i matica; – iz sredine medi{ta se tako|e prebace u gornji nastavak 2 rama na kojima je bi-

Foto: Branko Obranovi~

1 Ram gra|evnjak ili 1/2 RSo 214

2 3 RM ROM

4 RP

5 6 7 ROL ROL ROL

8 RP

9 RM

10 RM

P^ELAR, maj 2007.

lo zatvoreno leglo (a sada je prete`no med), a na njihovo mesto se stave 2 rama sa devi~anskim sa}em za med, kao i 1–2 rama sa medom (ukoliko u gornjem nastavku nema dovoljno meda) i napravi se raspored u gornjem nastavku kao u prilo`enoj tabeli.

U sredini nastavka 2 su: tri rama sa otvorenim leglom, levo i desno su po jedan ram sa pergom, a levo i desno do rama sa pergom su ramovi sa otvorenim i zatvorenim medom. Do zida nastavka 2 je ram gra|evnjak ili poluram sa satnom osnovom, da bi privukli mlade p~ele da tu lu~e vosak, tj. da ne bi mlade p~ele izvla~ile zaperke izme|u i na mati~njacima.

Napomena: U gornji nastavak mogu se preneti 3 rama sa otvorenim leglom i pergom i iz pomo}nih dru{tava ukoliko p~elar ne `eli da remeti rad p~ela u plodi{tu.

Istog dana, p~elinje dru{tvo se prihrani sirupom (med:voda=1:1) sa po oko 0,2 litra, ujutru i pred ve~e.

Ukoliko je unos nektara u glavnoj pa{i intenzivan, doda se jo{ jedno medi{te, M2, kao na slici 5.

Istovremeno se iznad ramova sa leglom u gornjem nastavku stavi (razma`e) polenova poga~a, koju mlade p~ele rado uzimaju bez obzira {to u gornjem nastavku imaju 2 rama sa pergom. Uvek je dobro da se u gornji nastavak stresu mlade p~ele sa 1–2 rama otvorenog legla iz pomo}nih dru{tava.

Kroz oko 3 sata, u prazan prostor u gornjem nastavku, izme|u 2 rama sa otvorenim leglom (pozicija 6), u prostor sa mno{tvom mladih p~ela, stavi se 1 ram sa presa|enim larvama (12–15 larvi na jednoj letvici). Opet se iznad ramova sa leglom i presa|enim larvama razma`e (stavi) polenova poga~a.

Od trenutka presa|ivanja larvi pa sve dok se mati~njaci ne zatvore (u naredna 4–5 dana) p~elinje dru{tvo se prihranjuje ujutru i pred ve~e sa po 0,2 litra sirupa (med:voda=1:1).

Kroz oko 5 dana (od momenta presa|ivanja larvi) izvr{i se kontrola mati~njaka, kada se poru{e eventualno lo{i, mali mati~njaci.

Istovremeno se pa`ljivo pregledaju i ona dva rama sa leglom (sada sa zatvorenim leglom, ne bi li se eventualno otkrili prisilni mati~njaci na njima, koji se, ako ih ima, uni{tavaju.

Kroz 10 dana (od trenutka presa|ivanja larvi) mati~njaci (najmanje 10) su zreli za formiranje oplodnjaka i svaki od njih je kvalitetan – rapav, duga~ak oko 20 mm.

Zaklju~ak Ako se sve navedene operacije urade dobro, na kraju bagremove pa{e svako jako p~elinje dru{tvo, dobro pripremljeno za bagremovu pa{u, done}e istovremeno dosta meda i odnegova}e najmanje 10 kvalitetnih mati~njaka.

Sutra, na oko 3 sata pre preseljavanja larvi iz sredine gornjeg nastavka (sa pozicije 6) izvadi se 1 ram sa otvorenim leglom, stresu p~ele sa njega u gornji nastavak, a ram sa leglom bez p~ela doda se u neko pomo}no dru{tvo.

P^ELAR, maj 2007.

Foto: Dragan \urkovi}

215

STRES I P^ELINJE DRU[TVO Prof. dr Jovan Kulin~evi}, Beograd, Apicentar

Za razliku od mnogih drugih `ivotinja koje savremeni ~ovek gaji zbog ekonomske koristi, medonosna p~ela je mnogo vi{e povezana sa prirodnom sredinom. U prirodnim uslovima i van kontrole p~elara, pona{a se isto kao i u stani{tima (ko{nicama) specijalno za njih napravljenim. Odbegli p~elinji roj u nekom prirodnom stani{tu ({uplje drvo, udubljenje u steni i sli~no) opsta}e bez te{ko}a ako u okolini ima dovoljno izvora nektara i polena.

Zbog dramati~nih promena koje je donela savremena civilizacija u pogledu iskori{}avanja prirodnih resursa, postalo je uobi~ajeno da se mnoge negativnosti koje se javljaju u `ivotu ~oveka, `ivotinja pa i biljaka pripisuju stresu.

Vrlo ~esto na{im ljudima, pa i p~elarima, nije ba{ ni jasno {ta zna~i stres. Ta~no je da to nije sasvim definisan faktor niti vrsta bolesti, ali definitivno je utvr|eno da je to stanje koje slabi organizam ~oveka ili nekog drugog `ivog bi}a. Ukratko re~eno, razli~iti nepovoljni uslovi okoline odra`avaju se kao stres, {to mo`e oslabiti organizam, ili u na{em slu~aju p~elinje dru{tvo, tako da vrlo ~esto neka bolest do|e do izra`aja.

P~elinje dru{tvo treba posmatrati kao neku vrstu rezervoara u koji uti~e energija u vidu nektara, polena i vode da bi se pretvorila u proizvode p~ela (med, vosak, rezerve polena, leglo i p~ele). Sve ono {to nepovoljno uti~e i smanjuje priticanje energije u vidu pomenutih izvora mo`e se smatrati stresom.

P~elar je najvi{e zainteresovan za maksimalno iskori{}avanje tog energetskog materijala iz ko{nice u vidu p~elinjih proizvoda, a savremena poljoprivreda za ukr{teno opra{ivanje kroz utro{ak energije p~ela radilica. O~igledno je da i sam p~elar sa svojom te`njom da maksimalno iskoristi p~elinja dru{tva postaje jedna od komponenti stresa.

Vremenske prilike su mo`da potencijalno jedan od najve}ih izvora stresa za p~elinje dru216

{tvo. Nepovoljne vremenske prilike smanjuju ili potpuno prekidaju unos nektara i polena u ko{nice. U prole}e, rano odgajanje p~elinjeg legla zahteva veliku koli~inu energije u vidu hrane. Iznenadan prekid izleta i sakupljanja (niske temperature, ki{ni dani ili zatvaranje ko{nica zbog seobe ili primene insekticida na poljoprivrednim kulturama) izaziva te`ak stres kod p~ela. To posebno dolazi do izra`aja ako u ko{nicama nema dovoljno rezervi meda i polena.

Na stres u ovakvoj situaciji p~ele reaguju prekidom le`enja matice i adekvatnog odgoja legla. Dolazi i do izbacivanja ve} prethodno odgajenog legla. Na ovaj na~in dolazi do prekida u razvoju p~elinjeg dru{tva, {to predstavlja svojevrsno smanjivanje „investiranja“ u sna`enje i rast p~elinjeg dru{tva. Dobar p~elar u takvim stresnim uslovima obezbe|uje dotok hrane u vidu prihranjivanja.

Pod odre|enim uslovima, snabdevanje p~elinjeg dru{tva vodom mo`e postati kriti~no. To se doga|a u su{nim delovima godine kada p~ele izletnice moraju da utro{e mnogo energije za dono{enje vode (velika rastojanja i uve}ani broj izleta). Voda je neophodna mladim p~elama za lu~enje mle~i i razbla`ivanje meda kod ishrane legla.

Mlado sa}e, pri izuzetno visokim temperaturama, mo`e se po~eti topiti u ko{nici, ako voda nije dobavljiva, bez obzira na provetravanje koje vr{e p~ele. P~elar treba da smanji ovu vrstu stresa obezbe|ivanjem pojila ~istom vodom.

S druge strane, za hladnog vremena, vlaga se ne sme zadr`avati u ko{nici, jer }e to delovati kao stres na p~elinje klube koje poku{ava da odr`i odre|enu temperaturu u gnezdu. Isuvi{e suv vazduh do kojeg mo`e do}i ve{ta~kim zagrevanjem ko{nice, tako|e predstavlja potencijalno stresno stanje.

P^ELAR, maj 2007.

Nagle temperaturne promene u spolja{njoj sredini tako|e izazivaju stres. Ma koliko da se p~ele trude da odr`e temperaturu legla na 34–35 °C, brzo pove}anje ili smanjenje spolja{nje temperature odrazi}e se kao stres.

Sve ono {to uti~e nepovoljno na sposobnost p~ela da reguli{u temperaturu legla (hladna i vla`na lokacija) uzrokuje ve}u potro{nju energije.

Prehla|eno leglo je izvanredan primer stresa za p~elinje dru{tvo. Tu imamo previ{e legla na broj p~ela koje treba da ga zagrevaju i hrane. Posledica takvog stanja je uginjavanje legla na ivici gnezda. Zato je neophodno utro{iti vi{e energije da se zamene uginule larve i lutke, a posebno da se ve} uginulo leglo ukloni iz sa}a i iz ko{nice.

Bilo koji faktor koji uti~e nepovoljno na ravnote`u u aktivnostima unutar p~elinjeg dru{tva mo`e se okarakterisati kao stres. Neki od ovih va`nih faktora su: ja~ina p~elinjeg dru{tva, odnos broja odraslih p~ela prema koli~ini legla i kapacitetu le`enja matice. Sve ovo odre|uje potrebu u energiji da bi p~elinje dru{tvo funkcionisalo normalno.

Po{to se larve hrane malim koli~inama sa velikom u~estalo{}u hranjenja, u ko{nici je neophodno prisustvo odgovaraju}e populacije mladih p~ela. Ali, u isto vreme potreban je adekvatan broj odraslih p~ela za uno{enje nektara, polena i vode.

Dva faktora koji mogu radikalno promeniti ravnote`u su rojenje i trovanje insekticidima. Ve{ta~ko rojenje koje p~elar vr{i pod nepovoljnim prirodnim uslovima ima sli~an efekat, posebno ako se sprovodi nestru~no.

Preterano i ~esto nepotrebno manipulisanje p~elinjim dru{tvom deluje kao stres, naro~ito ako se to radi pod nepovoljnim pa{nim uslovima. Isto to va`i za upotrebu dima iz dimilice prilikom pregleda p~elinjih dru{tava.

Da je dim stresnog karaktera dokazano je pre mnogo godina uporednim istra`ivanjima u Nema~koj. P~elinja dru{tva kod kojih je umesto dima prilikom pregleda kori{}ena raspr{ena voda iz prskalice imala su manje nozeme i ve}e prinose meda u petogodi{njem periodu istra`ivanja.

Najbolje op{te pravilo da se izbegne stres je odr`avanje p~elinjeg dru{tva u punoj snazi P^ELAR, maj 2007.

sa uvek prisutnom rezervom hrane, mladom i kvalitetnom maticom.

U dana{nje vreme, kada se radi o odgajanju p~ela, posebno ote`avaju}i problem predstavlja parazit Varroa destructor. S jedne strane, ona je opasan parazit p~elinjeg legla i odraslih p~ela koji u odre|enim uslovima prouzrokuje oboljenje direktnim parazitiranjem, a mo`e dovesti do stresa ~ime se aktivira delovanje virusa i drugih mikroorganizama koji izazivaju ve} poznate bolesti medonosnih p~ela (evropska trule` legla, hroni~na i akutna paraliza p~ela i sli~no). Varoa mo`e slu`iti i kao prenosilac uzro~nika tih bolesti.

U poslednje vreme je istra`ivanjima dokazano da i niz drugih vrsta virusa o kojima se nije mnogo znalo mogu doprineti propadanju p~elinjih dru{tava ~iji je imunitet umanjen parazitiranjem varoe. To se mo`e re}i i za nozemozu.

Odstranjivanjem varoe, p~elinje dru{tvo se osloba|a direktnog parazitiranja, ali i jednog, mo`da glavnog uzro~nika stresa. To je potrebno u~initi pravovremeno, pre nego {to u dru{tvu do|e do potpune destrukcije.

Nekada ni broj varoa u p~elinjem dru{tvu nije presudan da bi virusna infekcija do{la do izra`aja, jer drugi

Sestra Jovana i dr Antonio Nanetti pregledaju ko{nice manastira Sveti Stefan u Lipovcu kraj Aleksinca. Pre~esti pregledi sa puno dima mogu biti {tetni.

217

nepovoljni faktori o kojima je bilo re~i mogu dodatno doprineti ukupnom nepovoljnom efektu na p~elinje dru{tvo.

Ako u p~elinjem dru{tvu nema virusa, i pored velikog broja varoa, dru{tvo }e opstati.

O~igledno je da su odnosi virusa i varoe u p~elinjem dru{tvu mnogo slo`eniji nego {to to na prvi pogled izgleda.

Sa druge strane, ako se pretera sa upotrebom hemijskih ili drugih sredstava pri suzbijanju varoe, dolazi do novog stresnog efekta koji se mo`e odraziti kroz dezorijentaciju, skra}enje `ivota p~ela, akutnog ili hroni~nog tro-

vanja odre|enog dela p~elinje populacije u ko{nici i do trajnijeg pada imuniteta.

Iako dana{nje dru{tvo sve vi{e priznaje ulogu stresa u svim sferama svog bitisanja, neophodno je mnogo vi{e znanja i zalaganja da se {to vi{e otklanjaju stresni faktori iz ~ovekove sredine, koji su povezani sa `ivotom medonosnih p~ela.

Svi p~elari moraju biti svesni uloge stresa, bez obzira da li on dolazi sa strane ili ga sami p~elari izazivaju svojim postupcima i preteranom te`njom za profitom.

U svakom slu~aju, budite oprezni.

Ro|en je 1948. u selu Drenovcu kod Prokuplja, gde i p~elari stacionarno od 1987. godine DB ko{nicama. Od 1991. do 1997. bio je predsednik Dru{tva p~elara u Prokuplju. Za razvoj p~elarstva u Prokuplju odlikovan je zlatnom zna~kom „Zaslu`ni p~elar“.

MEDNO I STRESNO Ljubisav Aran|elovi}, Ul. Generala Tranijea br. 19/12, 18400 Prokuplje

Medonosnu p~elu su tokom evolucije ugro`avali najpre vatra, voda, vetar, medved, mi{, p~elarice, str{ljeni, ose i drugi neprijatelji.

Danas p~elu ometa i ~ovek, p~elar, nestru~nim radom, a poljoprivrednici nesavesnim prskanjem biljaka u cvetu, ~ime nanose {tetu i p~elama, ali i sebi kroz umanjene prinose zbog nedovoljnog opra{ivanja.

Prilikom pregleda p~elinjeg dru{tva, podizanjem poklopne daske ve} se izaziva prvi stres. Na to se nadovezuje dimljenje radi „umirivanja“ p~ela. Tom prilikom p~ele prekidaju normalan rad u ko{nici {to se odra`ava na ukupan prinos. Ako se ve} vr{i zadimljavanje, treba koristiti bukov ili vrbov trud (gljivu), koji je prethodno prokuvan. Dim od prokuvanog truda blago deluje na disajne organe p~ela.

Stres zbog velikih vru}ina najbolje se predupre|uje pravovremenim postavljanjem kvalitetnog pojila u blizini p~elinjaka, kako bi vodono{ama olak{ali posao.

Ve{ta~ko rojenje tako|e izaziva veliki stres kod p~ela ako se vr{i u nepovoljnim klimatskim uslovima, kada nema dovoljno hrane u prirodi. Dobijene mlade zajednice ima}e lo{iji razvoj, p~elar }e morati da interveni{e prihranjivanjem {e}ernim sirupom ili poga~ama.

Nestru~nost u izrojavanju tako|e izaziva stres 218

p~ela. Ako se roj napravi sa manjim brojem odraslih p~ela od potrebnog (shodno koli~ini legla), larve se hrane manjom koli~inom hrane nedovoljnog kvaliteta. Tako|e i odgovaraju}i broj p~ela, ali neadekvatne starosne strukture, mo`e da dovede do manjeg ili ve}eg stresa.

Jedan od najve}ih stresova kod p~ela danas izaziva trovanje izletnica na nekoj pa{i, gde se biljke tretiraju hemijskim sredstvima u periodu cvetanja. Gubitkom izletnica remeti se organizacija p~elinjeg dru{tva. Smanjuje se unos nektara, dru{tvo se reorganizuje, matica smanjuje polaganje jaja, mladim p~elama je potrebno odre|eno vreme da krenu u pa{u.

Pored toga, izletnice koje ne stradaju na pa{i vra}aju se u ko{nicu. Dobar deo njih ne pro|e pored stra`arica bez borbe zbog stranog mirisa koji nose na sebi. I sama ta borba je stres.

One koje u|u u ko{nicu sa polenom na sebi zaga|uju zalihe polena. Neki insekticidi preko polena po~inju i hroni~no da deluju, ubijaju}i leglo i p~ele kroz du`i vremenski period.

Dru{tvo p~elara iz Prokuplja je u saradnji sa SO Prokuplje izdalo bilten o za{titi bilja, koji je podeljen vo}arima i povrtarima, prodavcima hemijskih preparata i zemljoradni~kim zadrugama. Ova akcija dala je veoma pozitivne rezultate.

P^ELAR, maj 2007.

PRIRODA , P^ELINJE GNEZDO I P^ELAR Velimir Pali}

Ul. Vojislava Ili}a br. 14, 34000 Kragujevac, (034) 362-967, (034) 387-047, (063) 696-493 P~elinja zajednica, kojoj i mi mo`emo pripadati ako nam p~ela dozvoli, milionima godina je izgra|ivala vrhunske `ivotne i evolucijske mehanizme ili bolje re~eno fenomene, koji su za divljenje i po{tovanje. Osnovna nit tih mehanizama je, pre svega, organizovanost koja se oslikava u organizaciji p~elinjeg gnezda.

Stoga se name}e osnovno pitanje: za{to se termin p~elinje gnezdo, malo spominje, opisuje, ~ak ignori{e i kona~no za{to p~elari ne sagledaju zna~aj zakonitosti prisutnih u organizovanju p~elinjeg gnezda kao osnovu funkcionisanja p~elinje zajednice? To je ujedno i osnova uspe{nog p~elarenja.

P~elinje gnezdo je prostor koji je pokriven odre|enom masom p~ela, prostor zaposednut leglom, prostor pokriven rezervnom hranom (med i polen) i prostor koji obezbe|uje dobru ventilaciju, optimalnu vla`nost i temperaturu.

Naravno, {irina p~elinjeg gnezda je strogo kontrolisana samim p~elama i u toku ~itave godine je proporcionalna ja~ini p~elinje zajednice, ekolo{kim faktorima (klimatski, edafski, orografski itd) i pa{nim prilikama. Ovde se kao vrlo bitan faktor pojavljuje p~elar. Ukoliko p~elar poznaje pravila rada i nagone p~elinje zajednice, pra}enjem potreba samog dru{tva on {iri ili su`ava p~elinje gnezdo u toku godine. @ivotni smisao p~elinje zajednice koji je ponekad prosto imaginaran, nemogu}, fenomenalan, najuzvi{eniji, svodi se na dva osnovna evolucijska mehanizma p~elinje zajednice, a to su: – `ivot, pre`ivljavanje i prosperitetni razvoj na osnovu naglog prira{taja mladih i zdravih p~ela radilica i – `ivot i pre`ivljavanje borbom za prikupljanje {to ve}e koli~ine hrane (nektar, polen itd).

P^ELAR, maj 2007.

Ako se zadr`imo na ove dve konstatacije i ako ih pratimo u toku ~itave godine, jasno zapa`amo slede}e: – Avgust je mesec kada po~inje nova sezona i p~elinja zajednica se trudi da razvije prvi instinkt pre`ivljavanja, maksimalnim anga`ovanjem p~ela radilica u stimulaciji matice da pola`e optimalan broj jaja. To prakti~no zna~i da }e iz avgustovskog, delom septembarskog legla na svet do}i mlade i zdrave zimske p~ele.

– Krajem avgusta i prvih dana septembra (najkasnije do 10. IX) kada jenjava prvi instinkt, dobro je aktivirati drugi tj. unos ve}e koli~ine hrane za zimski, odnosno ranoprole}ni, period. Po{to nektara u prirodi nema to }emo nadomestiti obilnom prihranom {e}ernim sirupom za samo nekoliko dana u ve}im porcijama (do 3 litra). Ovde se name}e jedno vrlo jednostavno pitanje: koliko je rezervne hrane potrebno za predstoje}i period do prvog unosa nektara? Pitanje je jednostavno. Ako predstoje}i period podelimo na dva dela, zimski (od oktobra do februara), kada u proseku treba do 1,5 kg meda mese~no, {to je ukupno 7–8 kg, i ranoprole}ni (od februara do aprila) kada ukupno treba prose~no 8–12 kg meda mese~no, vide}emo da ako smo se p~elarski poneli i oduzeli samo vi{ak meda, lako }emo do}i do ovih rezervi uz svega jednu do dve obilne porcije {e}ernog sirupa, u pogodno vreme za to, nikako posle 10. septembra.

– Ve} sredinom zime p~elinjoj zajednici instinkt „govori“ da se postoje}im p~elama pribli`ava kraj radnog i `ivotnog veka i kao iskra po~inje da tinja evolucijski mehanizam pre`ivljavanja laganim dotokom mladih p~ela.

Do prave buktinje dolazi u momentu kada je odnos umrlih i novoro|enih jedinki 1:1. I ovde va`i osnovno `ivotno pravilo, da bi do{lo do rasta populacije p~elinje zajednice, natalitet 219

mora biti ve}i od mortaliteta (smrtnosti).

Iskra koja prerasta u buktinju, do`ivljava pravu eksploziju u periodu pred prvu, glavnu pa{u, kada se de{ava polaganje nekoliko hiljada jaja od strane dobre matice. P~elar podr`ava ovaj instinkt stimulativnom prihranom i adekvatnim operacijama pro{irenja p~elinjeg gnezda, uz stalnu obnovu osnovne jedinice `ivota p~ele, a to je }elija. Dakle, uklanjanjem starog sa}a, pravovremenim dodavanjem ramova sa satnim osnovama po obodu p~elinjeg gnezda.

nastavaka ili polunastavaka za nektar tj. med.

Ako je zaleganje matice gotovo prestalo, zauzetost p~ela radilica oko ku}nih poslova je minimalna, tako da sve one nakon 5–6 dana postaju p~ele izletnice pre svega sakuplja~ice nektara. Eto nam armije radnika i boraca za

Slika 2. Intenzitet unosa nektara u toku godine, sa malim odstupanjima (zavisno od klimatskih uslova i pa{nih prilika) Slika 1. Dijagram intenziteta polaganja jaja matice u toku godine, prikazan po nedeljama (za 24 sata sa malim odstupanjem)

– Kada do|e najsve~aniji momenat, bar za p~elare, a za p~elu je to ne{to sasvim normalno, do izra`aja dolazi drugi `ivotni instinkt p~ele. Odjednom kao da prestaje briga o potomstvu i sve raspolo`ive snage kre}u u medobranje, sa prvom glavnom nektarskom pa{om.

Tog momenta jako je va`no zanemariti p~elinje gnezdo u plodi{nom prostoru i pravovremeno pro{iriti medi{ni prostor, dodavanjem

obezbe|enje hrane, za bespa{ni i zimski period. – Juna i jula na neki na~in se uspostavlja ravnote`a izme|u `elje za mladim jedinkama i prikupljanja meda iz vrlo prostih razloga.

Ima dovoljno mladih p~ela radilica i relativno dovoljno hrane. Naravno da }e ovaj odnos veoma mnogo zavisiti od mesta gde `ive p~ele, od vremenske situacije i p~elara. – Dolazi novi avgust, p~elinja zajednica ponovo zapo~inje ples u kojem je ~vrsto zagrljen `ivot. Pridru`imo se i mi toj igri.

APIMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA MAJ Dejan Kreculj

Ukoliko se predvi|anja meteorologa ostvare, nakon blage zime i ranog prole}a, i maj }e ove godine biti veoma povoljan za p~ele i p~elare. Op{te posmatrano, temperature i koli~ine padavina bi}e uglavnom u granicama vi{egodi{njih proseka tako da se mo`e s pravom o~ekivati da ovaj mesec bude medonosan.

Posmatrano po dekadama, jutarnje i maksimalne dnevne temperature }e imati trend blagog porasta: u prvoj dekadi jutarnje temperature }e se kretati oko desetog podeoka, da bi oko podneva dostigle dvadeset peti stepen Celzijusove skale. Sredina meseca bi}e ne{to toplija, dok se u tre}oj dekadi o~ekuju znatnija kolebanja temperatura sa izmenama prili~no toplog i sve`ijeg vremena, posebno pod kraj meseca. Ne o~ekuje se zna~ajniji vetar, a prognozirana srednja mese~na koli~ina padavina u Beogradu i {iroj okolini iznosi 49 litara po kvadratnom metru, {to je ne{to ni`e, ali u granicama vi{egodi{njeg proseka.

220

P^ELAR, maj 2007.

DA LI JE EKONOMSKI OPRAVDANO BITI P^ELAR PROFESIONALAC?

Rajko Pejanovi} Ul. Avrama Vinavera br. 12/6, 15000 [abac, (015) 342-530, (064) 404-7968

P~elinjak profesionalca od 200 ko{nica nema dobiti! Ovu tvrdnju je u januarskom broju P~elara dokumentovano izneo Dragorad Kova~evi}, profesionalni p~elar iz Crne Bare u Ma~vi. Ona je izazvala razne polemike i uglavnom nevericu kod ogromnog broja p~elara kojima je p~elarstvo hobi ili eventualno dopunsko zanimanje. Jer, u mislima ve}ine na{ih p~elara, pravi p~elinjak je upravo onaj sa oko 200 p~elinjih zajednica. On je dovoljno veliki da omogu}i dobijanje najmanje 7–8 tona meda i bar stotinak rojeva, kao i vi{e stotina matica u sezoni. Kada se navedena koli~ina proizvoda (kojima treba dodati polen, propolis i mle~) pretvori u novac, na{em prose~nom p~elaru se zavrti u glavi, jer p~elinjak na papiru mo`e ostvariti bruto prihod koji se iskazuje desetinama hiljada evra. Istovremeno je takav p~elinjak, smatra se, dovoljno mali da gotovo sve poslove na njemu mo`e uspe{no obaviti sam p~elar uz pomo} jednog ~lana doma}instva, naj~e{}e svoje supruge.

Na sastanku redakcije ~asopisa P~elar 22. marta, ~itav sat je posve}en analizi podataka iznetih u ~lanku gospodina Kova~evi}a. Bilo je mi{ljenja da je izneta slika rentabilnosti profesionalnog p~elinjaka previ{e sumorna. Doveden je u sumnju i navod da je dugogodi{nji prose~an prinos meda, po p~elinjoj zajednici, sa 4 pa{e, samo 34 kg. Tek kada je Vladimir

P^ELAR, maj 2007.

Hunjadi iz Petrovaradina izneo, da je u 2006. godini, tako|e sa 4 pa{e, vrcao ukupno 36 kg, a urednik @ivadinovi} podsetio da je, po podacima kojima SPOS raspola`e za svoje ~lanove, prose~an prinos po p~elinjoj zajednici u Srbiji 16,7 kg, zaklju~eno je da navedeni ~lanak prili~no realno predstavlja sada{nje stanje na{eg p~elarstva.

Nekada je, znamo, bavljenje p~elarstvom bilo znatno unosnije, pa je, kako navodi i gospodin Kova~evi}: „…u to vreme na{em poljoprivrednom doma}instvu donosilo solidne prihode“. Ma~va je, na primer, bila poznata po dobroj bagremovoj pa{i, na koju su p~ele doseljavane ~ak iz Slovenije. Prof. dr Jo`e Rihar u jednom tekstu hvali pa{u u Ma~vi, navode}i da je nekada, prvi dan po doseljavanju registrovao unos od 8 kg nektara. Sve do osamdesetih godina pro{log veka Ma~vani su p~elarili mahom stacionarno i vrcali 25–30 kg meda po p~elinjoj zajednici. Od tada bagrema nema u Ma~vi, nestao je u sprovo|enju komasacije, pa p~elari moraju seliti na pa{u u Podrinje i time pove}avati tro{kove.

Prirodni uslovi, zna se, presudno uti~u na rentabilnost p~elarenja. Tamo gde su oni dobri isplati se p~elariti ~ak i kad su cene i ostali faktori tr`i{ta manje povoljni. Primer za to su p~elari op{tine [id kao i nekih drugih krajeva u Srbiji. A o tome koliko se uspe{no mo`e p~elariti tamo gde su i prirodni i tr`i{ni uslovi veoma povoljni govori slede}i primer iz Republike Srpske.

Jedne ve~eri, po~etkom februara, zazvonio je telefon u mom stanu i sa druge strane za~uh energi~an glas: „Halo, gospodin Pejanovi}… ovde Neboj{a Andri}, profesionalni p~elar, predsednik p~elarskog dru{tva op{tine Petrovo… da, blizu Tuzle i Doboja. @eleli bismo da Vas anga`ujemo za jedno p~elarsko predavanje… na na221

{oj skup{tini. Predla`em da do|ete autobusom… od Bijeljine, gde morate presedati, do Tuzle ima nepunih 70 kilometara… ako nije problem prenesite SPOS-u da ~asopis P~elar ne sti`e redovno… bi}emo zahvalni ako nam donesete nekoliko primeraka pilot brojeva na latinici… voleli bi da vidimo i [aba~ki P~elar… bilo bi mi drago da do|ete dan ranije i budete moj gost“.

Tako smo, Branislav \uri~i} i ja, krenuli drugog marta na put. Na autobuskoj stanici u Gra~anici sa~ekao nas je Neboj{a, visok nasmejan ~ovek ~etrdesetih godina. Posle vo`nje od 20 minuta na{li smo se u njegovom domu, gde nas je sa iskrenom dobrodo{licom pozdravila gospo|a Andri}.

Razgovor je po~eo odmah, a trajao je sve do pono}i. Nas je zanimalo kako se p~elari u

ovom kraju, nadomak planine Ozren, gde se plasira med i ostali p~elarski proizvodi i kakve su cene, a Neboj{u trenutno stanje u p~elarstvu Srbije, {ta se radi u SPOS-u…

Andri}i su profesionalni p~elari, `ive isklju~ivo od p~elarstva i veoma su zadovoljni svojim standardom. Neboj{a je izneo: „Sve {to imamo stekli smo od rada sa p~elama u poslednjih desetak godina. A imamo novu ku}u sa centralnim grejanjem u kojoj su i sve stvari nove i savremene. Tu je i pomo}na zgrada, tako|e nova, sa registrovanim prostorijama za prihvat, vrcanje, pakovanje i skladi{tenje meda i stolarskom radionicom.

Dva vozila u odli~nom stanju, kombi i putni~ki auto sa prikolicom. I naravno p~elinjak sa 200 zazimljenih p~elinjih zajednica u LR ko{nicama. P~elarimo stacionarno, jer su prirodni uslovi takvi da ne moramo seliti. P~elinjak za medobranje od stotinak zajednica, sme{ten je ispod Ozrena, nekoliko kilometara odavde, na 222

placu od pola hektara koji sam kupio, a na njemu imam i zidani p~elarski objekat. Sada oko njega, vide}ete ujutro, podi`em ogradu. P~elinjak je daleko od naselja i bilo kakvih zaga|iva~a. Samtram da bi taj p~elinjak ispunjavao sve uslove za organsku proizvodnju p~elinjih proizvoda.

Pa{a oko p~elinjaka po~inje polovinom februara, kad cveta prole}na crnju{a, odnosno vrijesak. Ona traje najmanje mesec dana, a mo`e se izvrcati 5–10 kg veoma tra`enog meda po jednoj zajednici. Vi u Srbiji to nemate. Na njoj se p~ele odli~no razvijaju. Zatim slede ostale pa{e: vrba, vo}e, bagrem, koga nema dovoljno, livada, ~etinari… i na kraju od polovine septembra br{ljan. Cele sezone ima tihe pa{e, pa zajednice nije potrebno prihranjivati. Vrca se vi{e puta u sezoni i dobije oko 30 kg po zajednici, uz ostavljanje dovoljne rezerve meda za zimu.

Kao {to rekoh, nema selidbe, nema prihrane, pa tako ni velikih tro{kova oko toga. Imam ~etiri vrste meda: vrijesak i livadu koji su crvene boje, {umski koji je taman i bagrem.

Bagrem se kod nas manje tro{i, jer su vi{e na ceni tamni medovi. Imam i me{avine meda sa polenom, propolisom i mle~om. Sakupim do 150 kg polena, spoljnim hvata~ima na letu, jer imam mahom klasi~ne drvene podnja~e i to mi je dovoljno za navedene me{avine i polenske poga~e koje koristim samo na p~elinjaku za uzgoj matica.

Taj p~elinjak od oko 60 zajednica je sme{ten ovde pored ku}e, videli ste ga, na prostoru od tridesetak ari i na njemu odgajim oko 1 500 matica u sezoni. Registrovan sam za uzgoj matica. Te zajednice su udaljene od planinske pa{e, pa se moraju prihranjivati. Imam i tre}i p~elinjak, na udaljenosti od jednog kilometra od ku}e, sa pedesetak zajednica koje slu`e za formiranje roje-

P^ELAR, maj 2007.

va. U 2006. godini prodao sam oko 200 rojeva, uglavnom paketnih. Na svom p~elinjaku koristim {e}erne poga~e za prihranu koje sam pravim. [e}er je kod nas jeftiniji, poga~a u prodaji ko{ta oko 2 marke ili 80 va{ih dinara. Ko{nice, ramove, skuplja~e polena i ostalo pravim sam tokom zime u mojoj radionici. ^uli ste, od oko 200 zazimljenih zajednica proizvedem: 1 500 matica u LR nastavcima podeljenim na 4 dela, oko 200 rojeva u zavisnosti od potra`nje i prose~no 3 tone meda. Tu je naravno i polen, propolis, mle~ kao i stotinak kilograma voska.

Tro{kovi su svedeni na najmanju meru: ne seli se, p~elinjak za medobranje ne prihranjujem, a ko{nice, ramove i poga~e pravim sam u toku jeseni i zime.

Imam dobru opremu: prohromsku radijalnu centrifugu za 30 ramova, otklapa~ sa}a, dekristalizatore meda za kante i tegle, mlin za {e}er, topionike voska, me{alicu za poga~e, me{alicu za me{avine meda i polena, kao i potrebnu opremu za presa|ivanje larvi i uzgoj matica. Jedino satne osnove naru~ujem u Banja Luci i to isklju~ivo od mog voska.

Sve p~elarske poslove obavljamo sami. Samo oko rojeva i matica moram povremeno anga`ovati tu|u radnu snagu“.

Pa`ljivo smo slu{ali doma}inovo izlaganje, ne prekidaju}i ga. Ovo je, po na{oj oceni, predstavljalo vrhunsko predavanje iz oblasti p~elarske prakse.

Kad je Neboj{a zavr{io postavili smo jo{ samo dva pitanja: Da li ima{ nameru pove}ava-

ti p~elinjak i koli~inu meda i kako i po kojim cenama realizuje{ med i ostale proizvode? Usledio je odgovor: „Nemam nameru pove}avati p~elinjak.

Ovaj broj je sasvim dovoljan za pristojan `ivot.

Ve}i p~elinjak bi bilo te`e pratiti, trebalo bi vi{e rada, naro~ito tu|eg i vi{e tro{kova, a pove}ali bi se i rizici poslovanja.

A zar je malo dobiti tri tone ovakvog meda koji bi se mogao deklarisati kao organski? [ta mislite, kako bih sa njim pro{ao na Ta{majdanu? Va`an je, a u budu}nosti }e biti sve va`niji kvalitet u odnosu na kvantitet. Ja bih mogao imati i dvostruko vi{e meda, od postoje}eg broja ko{nica, ako bih selio, recimo na bagrem koga u okolini nemam dovoljno, ali smatram da je ovako bolje.

Cena medu kod nas je 10 maraka tegla. To je na malo. Me{avine su skuplje. Ako ga dam po 8 maraka prodaja ide mnogo br`e. Cena na veliko odnosno na kantu je 5–6 maraka.

Veliki gradovi kao {to su Tuzla i Sarajevo potro{e puno meda. Med prodajem uglavnom na malo i tako realizujem najmanje dve tre}ine proizvodnje.

Redovno se pojavljujem na svim izlo`bama p~elinjih proizvoda, vidite, imam puno diploma i medalja, koje sam dobio za kvalitet mojih medova. Evo ovu zlatnu sam dobio u Sarajevu, pre godinu dana, za najkvalitetniji med od vrijeska.

Veliki deo meda ode kroz me{avine, a bagrem, koga nemam mnogo, pakujem u tegle sa ise~enim komadom sa}a i tako posti`em bolju cenu.

Rojevi i matice imaju sli~nu cenu kao kod vas u Srbiji i napla}uju se odmah, pri isporuci.

Eto, to je to, a sad vi meni pri~ajte kako je u Srbiji?“ Pri~a je opet trajala dugo… Ujutro smo ranije ustali, dok se spremao doru~ak pro{li smo kroz sve p~elarske prostorije i videli opremu.

Zatim smo se uputili na p~elinjake, usput videli crnju{u u cvetu i napravili fotografije koje prate ovaj tekst. Posle predavanja pozvali smo p~elare Petrova da nas posete u [apcu.

Poziv je prihva}en, dogovoreno je da se ponovo vidimo u oktobru u vreme izlo`be na Ta{majdanu koju p~elari Petrova pose}uju kolektivno.

Posetite novu internet prezentaciju ~asopisa P~elar na

www.poljoberza.net/pcelar.aspx sajtu saradniku SPOS-a. Ovaj sajt predstavlja prvi internet oglasni prostor namenjen poljoprivredi i prate}oj industriji. Na njemu mo`ete postaviti i besplatni oglas.

P^ELAR, maj 2007.

223

ISTAKNUTI P^ELARSKI U^ITELJ

SRETEN M. AD@I] (1856–1933) Du{ko Grbovi}, diplomirani istori~ar – vi{i kustos Zavi~ajni muzej, Jagodina

Godine 2006. navr{ilo se 150 godina od ro|enja vrsnog pedagoga Sretena M. Ad`i}a.

Delatnost Mu{ke u~iteljske {kole u Jagodini u periodu od njenog osnivanja, 1898. godine, pa do po~etka Prvog svetskog rata 1914. godine, neraskidivo je vezana za ime njenog prvog i dugogodi{njeg upravnika, Sretena Ad`i}a.

U~estvovao je u njenom osnivanju, bio njen ideolog i autor unutra{nje organizacije {kole.

On je svojim dugogodi{njim upraviteljskim, organizacionim i pedago{kim radom ovoj prosvetnoj ustanovi utisnuo pe~at koji }e {kola dugo nositi i nakon njegove smrti 1933. godine. Koriste}i svoje mnogostruke sposobnosti i razvijaju}i maksimalno raznovrsne delatnosti u samoj U~iteljskoj {koli i van nje, Ad`i} je zaista mnogo uradio. Pored pedagogije i organizacije, Ad`i} se sa uspehom bavio i mnogim drugim problemima. Pisao je vrlo mnogo. O ovome svedo~i bogata bibliografija. Pisao je o pitanjima iz pedagogije, organizacije, psihologije, vrtlarstvu, telesnom vaspitanju, zakonodavstvu. Oblast kojom se tako|e bavio i gde je utisnuo svoj trajni pe~at je i p~elarstvo.

Na osnovu prou~ene gra|e, Ad`i}evo bavljenje p~elarstvom mo`e se podeliti na dva segmenta. Prvi period obuhvata delatnost od 1898–1914. godine, dakle Ad`i}evog upravljanja U~iteljskom {kolom, kada su prakti~no primenjivana dostignu}a racionalnog p~elarstva. Drugi period bi obuhvatao vreme nakon Prvog svetskog rata, odnosno penzionisanja, 1918. odnosno 1924. godine, do njegove smrti 1933. godine, kada se uglavnom bavio publikovanjem radova o p~elarstvu, a neki su ostali u rukopisu.

Godine 1899, u prole}e, P~elarsko-vo}arska zadruga iz Beograda poklonila je Mu{koj u~iteljskoj {koli u Jagodini dve moderne ko{nice sa pokretnim sa}em, tzv. „|erzonke“ srpskog tipa sa p~elama, te se sa njima po~elo 224

baviti p~elarenjem u {koli. Ovaj tip ko{nice napravljen je 1845. godine, a 1882. godine u Srbiju su je doneli generali Jovan Draga{evi} i \ura Horvatovi}. Tvrdi se da ima podataka da se u Jagodini po~elo p~elariti „|erzonkama“ 1884. godine. Poklonjene ko{nice su do 1901. bile sme{tene u {kolskom dvori{tu. Po{to su bili slabi rojevi, pa`nja te 1899. godine je bila usredsre|ena da se oni oja~aju, da bi se od jeseni te godine, kad se budu nabavile i potrebne sprave, u~enici mogli u~iti p~elarenju. Brigu oko ko{nica preuzeo je Dimitrije Dimitrijevi} (1862–1935), u~itelj jagodinske osnovne {kole, istaknuti p~elar i jedan od poverenika Srpskog p~elarskog dru{tva za okrug moravski.

Prole}a 1901. p~elinjak je izme{ten na novo mesto, kasnije je to mesto ~inilo deo {ire oku}nice poljoprivrednog dobra. Oko njega bila je zasa|ena `iva ograda od divlje pomorand`e (maklure). Podignut je, na ulazu, {estougaoni zimski paviljon za 20 ko{nica, gde su se ko{nice zimi unosile i tako ~uvale od jakih mrazeva.

Ina~e, te 1901. godine udareni su temelji velikom {kolskom poljoprivrednom instruktivnom i oglednom imanju. Bilo je povr{ine 110 000 m2 i bilo je jedno od najure|enijih i najlep{ih poljoprivrednih imanja ne samo u Jagodini ve} i {iroj okolini. Ovo imanje slu`ilo je u~enicima za prou~avanje poljoprivrede, za prakti~an rad, ve`banja i oglede, ali je ujedno i predstavljalo za roditelje u~enika i druge poljoprivrednike ugledno imanje.

Godine 1907. propisana su Pravila za rukovanje i rad na imanju. U ~lanu 13. za p~elinjak pi{e: „Zavodski }e p~elanik (p~elinjak – primedba autora) slu`iti poglavito pouci u~eni~koj u racionalnom p~elarenju. Suvi{ni rojevi zajedno s ko{nicama mogu se, radi zapata, prodavaP^ELAR, maj 2007.

ti u korist dr`avne kase, prvenstveno u~enicima i njihovim porodicama i u~iteljima Narodnih {kola, a zatim i privatnim potra`ivaocima, po proceni komisije od nastavnika Poljoprivrede, {kolskog vrtlara i jednog nastavnika ili zavodskog ekonoma. Isto to va`i i za prodaju suvi{ka meda i voska“.

Proizvodi sa imanja izlagani su na doma}im i me|unarodnim izlo`bama. Dokazi kvaliteta proizvoda i dobre organizacije rada na imanju predstavljaju javna priznanja oli~ena u odlikovanjima dobijenim na poljoprivrednim izlo`bama u zemlji i inostranstvu. U~iteljska {kola je 1906. godine od Srpskog poljoprivrednog dru{tva dobila pohvalnicu za veoma krupne dunje.

Godine 1907. u Londonu je odr`ana Balkanska izlo`ba (u~estvovali Srbija, Crna Gora i Bugarska) na kojoj su izlagani proizvodi iz raznih oblasti.

Na ovu izlo`bu U~iteljska {kola je poslala o~uvan med od 8, 6, 4 i 2 godine. O kvalitetu meda svedo~i i zlatna medalja koju je U~iteljska {kola dobila tom prilikom. ^uvanje meda se nastavilo i posle izlo`be u Londonu. Godine 1914. postojao je med star 14 godina, koji se po Ad`i}evim re~ima, samo slegao 1–2 cm od vrha, dobio zagasitu boju i bio se zgusnuo. O na~inu kako {to du`e sa~uvati kvalitetan med, Ad`i} je pisao posle Prvog svetskog rata, napominju}i da su za dugo ~uvanje pogodni lipov i borov med.

Nakon razaranja koje je U~iteljska {kola pa i imanje pretrpelo od strane okupatora u Prvom svetskom ratu, ona se polako obnavlja kao i njeno imanje. P~elinjak se pominje u prvoj polovini dvadesetih godina pro{log veka, da bi se u prvoj polovini tridesetih godina izneo podatak da p~elinjak vi{e ne postoji. Postojanje p~elinjaka na imanju U~iteljske {kole registruje se pedesetih godina kada je slu`io, verovatno izme|u ostalog, za praksu i oglednu nastavu p~elarima.

Izbijanjem Prvog svetskog rata, odnosno preme{tajem Sretena Ad`i}a nakon zavr{etka rata na novu du`nost, moglo bi se re}i da se zavr{ava njegova prva faza delovanja u p~elarstvu tj. prakti~na primena metoda racionalnog P^ELAR, maj 2007.

p~elarstva na p~elinjaku U~iteljske {kole u Jagodini. Nakon penzionisanja pa do smrti, od 1924. do 1933. godine, nastaje novi period delatnosti Sretena Ad`i}a vezanog za p~elarstvo.

On se ogleda u plodnom spisateljskom radu koji je rezultirao brojnim ~lancima i nekolikim samostalnim publikacijama, a ostalo je i nepublikovanih tekstova.

Svoje tekstove iz p~elarstva publikovao je u P~elaru, Mladom zadrugaru, Te`aku, Poljoprivrednom glasniku novosadskom, Poljoprivrednom kalendaru beogradskom, Poljoprivrednim kalendarima, Glasniku Ministarstva poljoprivrede i voda, Glasniku podmlatka Crvenog krsta, De~jem listu, Narodnom prosvetitelju. Tu iznosi rezultate i iskustvo svog dugogodi{njeg bavljenja p~elarstvom. Stru~njak je za medonosno bilje, pa u ~asopisu P~elar daje savete vezane za medonosno bilje.

Me|u ovim brojnim radovima, svakako treba ista}i njegovu monografiju MEDONOSNO [IBLJE I DRVE]E, koja je u izdanju Ministarstva poljoprivrede i voda objavljena 1924. godine. O velikoj popularnosti ove publikacije svedo~e i ~injenice da je bila rasprodata prve godine kada je iza{la i da je bila tra`ena i nekoliko godina kasnije nakon objavljivanja. Ad`i} je pripremao novo izdanje ove publikacije, ali je, na osnovu prikupljenih podataka, nije ponovo izdao, osim pojedinih delova, dok su ostali delovi ostali u rukopisu. Godine 1932. iza{la je manja samostalna publikacija o medonosnim biljkama, ODBIR NAJMEDONOSNIJIH BILJAKA JUGOSLAVIJE. Povodom njegove smrti (9. decembar 1933) u P~elaru br. 1 za januar 1934. godine iza{ao je podu`i nekrolog. U ~asopisu „Napredno p~elarstvo“ br. 9–10, septembar–oktobar 1956, publikovan je prigodan tekst povodom stogodi{njice njegovog ro|enja koji isti~e Ad`i}eve zasluge na polju p~elarstva. Tekst se zavr{ava re~ima: „Neka je slava neumrlom p~elarskom radniku i vaspita~u SRETENU M. AD@I]U!“.

P~elarsko dru{tvo u Trsteniku, gde je u jednom periodu slu`bovao Sreten Ad`i}, od 2004. godine nosi njegovo ime.

225

Savetovanje u Smederevskoj Palanci U Smederevskoj Palanci je u organizaciji PD „Jasenica“ uz pokroviteljstvo SO Smederevska Palanka i generalnog sponzora „Zlatne p~ele“ iz Ra~e, 17. februara odr`ano XI Savetovanje za p~elare pred oko 300 p~elara, uz bogatu izlo`bu. Posle pozdravne re~i Toplice Miladinovi}a, predsednika PD „Jasenica“, predavanja su odr`ali Veroljub Umelji}, dipl. ing. @ivoslav Stojanovi} i prof. dr Jovan Kulin~evi}.

Savetovanje su pratili TV Jasenica i TV Devi}. Istog dana, u 20 sati, u studiju TV Jasenica gostovali su predava~i i odgovarali na pitanja p~elara upu}ena telefonom sa veoma velikog prostora na kome se ova televizija vidi.

Zahvaljujemo svima na pomo}i u organizaciji, a p~elarima na poseti.

Radoslav Vuji}

Sve~anosti su prisustvovali i vitezovi meda iz Ma|arske i Hrvatske, ~lanovi vite{kog reda „Sveti Ambrozije“ i „Hunor“, kao i vitezovi vina „Arena Zabatkiensis“, a njihov kancelar \or|e Dragojlovi} je izrazio zadovoljstvo {to }e Srbija posle vitezova vina, prvi put ustaljenih u Subotici, dobiti jo{ jedan vite{ki red.

U Ma|arskoj ima pet p~elarskih vite{kih redova. Dr med. Stipan Kova~i} iz Hrvatske napomenuo je da su vitezovi meda u ovoj dr`avi ustoli~eni u Hlebinama.

M. Popadi}

Te~e med lajkova~kom prugom U Lajkovcu je 25. marta 2007. odr`ana prva p~elarska manifestacija „Dani p~elarstva“, koju je otvorio predsednik op{tine. Uz besprekornu orga-

Vitezovi meda Ako je u vinu istina, onda je u medu – zdravlje.

U Srbiji p~elari, njih oko 12 000 organizovanih u SPOS, proizvode oko 6 000 tona „zdravlja“. U Subotici je to 120 tona koje gra|anima ponudi UP „P~ela“. @ele}i da se pospe{i p~elarstvo, ali i zdravstvena za{tita p~ela i proizvoda, „P~ela“ je pre desetak godina organizovala prvi sajam meda i otpo~ela tesnu saradnju sa mnogim udru`enjima u Srbiji.

Po ugledu na p~elare u Hvatskoj i Ma|arskoj, u Subotici je osnovan i prvi p~elarski red vitezovi meda, koji }e nositi naziv „Suboti~ka ravnica“, a pro{logodi{nja kraljica meda Aleksandra Stepanovi} iz Ra~e promovisala je prvih dvanaest vitezova (Jo`ef Agardi, Jadranka Vu~eti}, Anton Luli}, Pal Kiralj, Antal Holo, Petar Vojni} Zeli}, Kalman Sudarevi}, Jovan Glon~ak, I{tvan Ben~ik, Nedeljko Le~i}, Vojislav Kapor i Ivan Pinter).

nizaciju u predivnom ambijentu, gra|ani i p~elari su mogli da se snabdeju medom i p~elarskim repromaterijalom, ali i da odslu{aju predavanja i okrugli sto na temu savremenih trendova u p~elarstvu (prof. dr Jovan Kulin~evi}, dr med. Verica Milojkovi}, dr med. Rodoljub @ivadinovi} i ~lanovi IO SPOS-a Rajko Pejanovi} i Dragan Beljinac).

Urednik

Dobra p~elarska praksa i u Podgorici Nakon uspe{nog seminara o HACCP sistemu i dobroj p~elarskoj praksi koji je odr`an u Aleksincu 4. marta, Savez p~elarskih organizacija Crne Gore je izrazio `elju da se sli~na edukacija obavi i u ovoj, nama susednoj zemlji. Tako je seminar u potpunosti preuzet i 226

P^ELAR, maj 2007.

odr`an u Podgorici 22. aprila 2007. godine pred predstavnicima svih dru{tava p~elara Crne Gore (detalje pogledajte u P~elaru za mart 2007, 129. strana). U vreme precvetavanja bagrema u Crnoj Gori i {irenja njegovog opojnog mirisa, mr Dragan Pu{ara iz Ministarstva poljoprivrede Srbije, mr Milan Dopu|a i dr med. Rodoljub @ivadinovi} upoznali su prisutne sa kompletnom problematikom i oslobodili ih nepotrebnih strahova.

autohtone rase (vlasnik Radivoje Maksimovi}) i sedam repro centara (Karanovac, Banja Luka, Derventa, Gradi{ka, Rudo, Omarska i Trebinje). Kontakt telefoni su: 053/797-244 i 061/654-430.

Andri} Neboj{a, predsednik

Bagrdanci utrostru~ili ~lanstvo U subotu, 28. januara 2007. odr`ana je godi{nja skup{tina i se~enje slavskog kola~a

Skup{tina u Gornjem Milanovcu DP „Matica“ iz Gornjeg Milanovca je 24. decembra 2006. odr`alo svoju redovnu godi{nju skup{tinu na kojoj je usvojen izve{taj o radu u 2006. godini i program rada u 2007. godini. Skup{tini je prisustvovalo vi{e od 100 p~elara rudni~ko-takovskog kraja. Kako je u toku registracija p~elara preko SPOS-a, pove}ano je interesovanje p~elara za u~lanjenje. Do sada je dru{tvo imalo 90 ~lanova, a u ovoj godini o~ekujemo bar 150. Dodeljena su i priznanja zaslu`nima. Na kraju je predsednik Asocijacije zlatiborsko-moravi~kog okruga, profesor \oko Ze~evi} odr`ao predavanje bez nadoknade honorara i putnih tro{kova na temu Izimljavanje p~elinjih dru{tava i priprema za glavnu pa{u.

Zoran Zari}

Osnovana Asocijacija odgajiva~a karnike Republike Srpske Osniva~ka skup{tina registrovanih proizvo|a~a matica Republike Srpske odr`ana je 12. maja 2006. u Karanovcu kod Petrova na kojoj je formirana Asocijacija odgajiva~a karnike Republike Srpske. Osim odgajiva~a, skup{tini su prisustvovali i gosti sa Poljoprivrednog fakulteta u Banja Luci i Selekcijske slu`be Banja Luka RS. Cilj organizovanja je razvoj, za{tita i unapre|enje odgajanja i selekcije matica doma}e karnike, promovisanje doma}e rase p~ela i ostvarivanje zajedni~kih interesa odgajiva~a. Asocijacija ima ostvarenu saradnju sa Ministarstvom poljoprivrede Republike Srpske.

Za predsednika Asocijacije izabran je Andri} Neboj{a, za potpredsednika Radivoje Maksimovi}, sekretara Goran Mirjani}, dok su Lazo Grbi} i @eljko Maleti} ~lanovi Izvr{nog odbora. U Asocijaciju su u~lanjena dva Selekcijska centra : Doboj, tj. Karanovac za kontinentalni tip autohtone rase (vlasnik Andri} Neboj{a) i Trebinje za mediteranski tip P^ELAR, maj 2007.

pred pedesetak p~elara i gostiju iz Bato~ine, Lapova i Jagodine.

Predsednik, Branislav Milanovi}

Skup{tina u Priboju UP Priboj odr`alo je 4. februara 2007. godine redovnu Skup{tinu na kojoj su usvojeni izve{taj o radu i program rada za narednu godinu. Dodeljena su priznanja zaslu`nima koja je uru~io predsednik Asocijacije zlatiborsko-moravi~kog okruga \oko Ze~evi}, koji je govorio o radu Asocijacije i registraciji p~elinjaka. Pored brojnih gostiju iz U`ica, Arilja, Nove Varo{i, Sjenice, Prijepolja, Rudog i Vi{egrada, gostovao je i predsednik Skup{tine SPOS-a Mili} Vuki}. Predavanje o uzgoju matica JENTER i NICOT aparatima, kao i o radovima na prole}nom razvoju dru{tava odr`ao je Veroljub Umelji} iz Kragujevca. Svima je podeljen bilten udru`enja. Svi p~elari su pohvalili ujedinjenje p~elarskih dru{tava u Priboju.

Savo Mrdak, sekretar

227

IZVE[TAJ SA SEDNIC A IO SPOS -a Na sednici odr`anoj 28. januara, IO SPOSa je doneo slede}e odluke. Poni{tena je prethodna odluka o sukcesivnom objavljivanju radova sa III Kongresa SPOS-a u ~asopisu P~elar, i odlu~eno je da se {tampa Zbornik pristiglih radova u 500 primeraka. Pove}ane su cene oglasa u P~elaru za 30% od 1. aprila 2007.

Usvojen je finansijski izve{taj i predlog finansijskog plana. Zadu`eni su predsednik i zamenik predsednika da sa~ine predlog programa rada za 2007. godinu, da isti dostave svim ~lanovima Izvr{nog odbora do kraja nedelje, a ~lanovi Izvr{nog odbora, ako imaju dopune da ih i daju, te da predlog programa sa svojim dopunama vrate predsedniku, a u cilju blagovremenog slanja poziva i materijala za Skup{tinu.

U P~elaru se do daljeg ne}e objavljivati oglasi neregistrovanih odgajiva~a matica. Slobodna sredstva }e se oro~iti. Dodeljeno je 20 knjiga DP U`ice od kojih se 15 komada pla}a, a 5 komada se poklanja zbog proslave 70 godina neprekidnog rada.

Na sednici odr`anoj 17. marta, IO SPOS-a je doneo slede}e odluke. Svako dru{tvo p~elara koje broji do 100 ~lanova dobi}e jedan primerak Zbornika sa Kongresa, a raspodela }e biti izvr{ena na osnovu evidencije ~lanstva za 2007. godinu. Odobreni su tro{kovi ru~ka za Skup{tinu SPOS-a, odr`anu 24. februara 2007. na Veterinarskom fakultetu. Razmatran je rad Komisija SPOS-a i odlu~eno je da sastav ko-

228

misija za nagrade i priznanja, za predava~e i za medonosno bilje ostane isti. U Komisiju za me|unarodnu saradnju su izabrani prof. dr Zoran Stanimirovi} i Lev Plu`nikov, umesto prof. dr Mi}e Mladenovi}a i prof. dr Milana ]irovi}a. U Komisiju za bolesti p~ela je umesto Avramovi} Dragana izabran Baci} Dragan, a za predsednika je imenovan Jo`ef Agardi. Za Koordinatora SPOS-a za saradnju sa dr`avnim organima od 17. marta 2007. imenovan je dr med. Rodoljub @ivadinovi}, a odluka o naknadi za anga`ovanje bi}e doneta na narednom sastanku. Putni tro{kovi }e mu biti nadokna|ivani bez dnevnica. @ivoslav Stojanovi} i Jo`ef Agardi predstavlja}e SPOS na prvom Kongresu Balkanske federacije p~elarskih organizacija od 29. marta do 1. aprila 2007. godine u Istanbulu. @ivoslav Stojanovi} i Rodoljub @ivadinovi} predstavlja}e SPOS na Kongresu Apimondije u Melburnu septembra 2007. godine. Prihvata se u~e{}e u Organizacionom odboru za izlo`bu Ta{majdan 2007. uz slede}e uslove: 1) da se odluke donose konsenzusom, tj. da nema preglasavanja; 2) da ugovorom bude predvi|eno da se radi superanaliza u slu~aju da prva analiza poka`e nepovoljne rezultate i to o tro{ku onog koji tra`i superanalizu, sa pravom za objavljivanje u ~asopisu P~elar.

P^ELAR, maj 2007.

IN MEMORIAM Marinkovi} Vitomir, p~elar iz Smederevske Palanke, preminuo je 6. januara 2007. godine u 81. godini `ivota.

P~elarstvom se bavio ~itavih 65 godina od svoje rane mladosti. Dugogodi{nji je ~lan SPOS-a i dru{tva p~elara „Jasenica“ u Smederevskoj Palanci. Dobitnik je mnogih nagrada, diplome profesora Jovana @ivanovi}a, diplome Zaslu`ni p~elar, Zlatne p~ele i mnogih drugih priznanja.

DP „Jasenica“

26. juna 2006. godine preminuo je ~lan Dru{tva p~elara „^a~ak“ Petar Had`i}. Bio je p~elar hobista celog `ivota. Zaljubljen u p~ele i do kraja `ivota odan svome Dru{tvu.

Spreman da pomogne svakom p~elaru. Organizator je proslave DP „^a~ak“ 2005. godine. Neka mu je slava i hvala za sve {to je uradio za p~elarstvo.

DP „^a~ak“

Zauvek nas je napustio na{ drug i p~elar Zvonimir Vasi} (1945–2006). S po{tovanjem ~uva}emo uspomenu na njega. Neka mu je ve~na slava i hvala za sve {to je u~inio za p~elarstvo.

Na samom po~etku 2007. godine prestalo je da kuca plemenito srce Milana Te{i}a, prvog i po~asnog predsednika udru`enja „^a~anska p~ela“ iz ^a~ka.

U 88. godini za sobom ostavi 80 ko{nica. Poratni poljoprivredni stru~njak, dobro je znao spregu biljaka i p~ele. Diploma „Jovan @ivanovi}“ i ostala p~elarska priznanja krasila su zidove njegove ku}e.

Tih, smiren, pun znanja i p~elarskog iskustva, svakog je podu~avao. Ve~na mu slava i hvala!

Mari} Dragan, p~elar iz Bajine Ba{te, tragi~no je izgubio `ivot 31. januara 2007. Bio je ~lan Dru{tva p~elara „Polen“, ugledan i vredan p~elar. Neka po~iva u miru i neka mu je ve~na slava i hvala.

DP „^a~anska p~ela“, ^a~ak

DP Bajina Ba{ta

P^ELAR, maj 2007.

DP Veliko Gradi{te i Golubac

229

Proizvodi, otkupquje, pakuje i plasira med i ostale p~eliwe proizvode preko trgovine {irom Srbije 11319 Krwevo, Bul. oslobo|ewa 16 tel: 026/821-080; 064/864-20-19; 064/864-20-21 E-mail: cmana-promet@ptt.yu 230

P^ELAR, maj 2007.

P^ELAR, maj 2007.

231

232

P^ELAR, maj 2007.

P^ELAR, maj 2007.

233

234

P^ELAR, maj 2007.

P^ELAR, maj 2007.

235

236

P^ELAR, maj 2007.

P^ELAR, maj 2007.

237

238

P^ELAR, maj 2007.

Na prodaju p~elinja dru{tva u novim LR ko{nicama. Proizvodim LR, FR ko{nice. 063/85-99-079, 013/633-301 Knjigu APITERAPIJA od Dr Mladenova i Milenka Radosavovi}a, nagra|enu zlatom Apimondije, mo`ete naru~iti.

034/316-402, 064/3221-311 Prodajem med i polen. Bo`endi} Rajko, [id.

022/710-619 Prodajem vi{e komada DB i LR ko{nica i elemenata istih. 011/84-16-597, 063/757-800 MEPOLIS MED. OTKUPLJUJEM P^ELINJE PROIZVODE. 063/316-844, 011/2390-893, 011/3543-116

Prodajem med bagremov. Miroslav Neresnica.

064/257-0105 Prodajem p~elinja dru{tva na LR ramovima sa ili bez ko{nica. Stevanovi} Gvozden, U`ice.

031/520-249 Prodajem p~elinja dru{tva na LR ramovima, rojeve p~ela i med. 015/662-737, 063/7810-131 Otkupljujem vosak, dro`dinu (voskovarinu) i sa}e.

Pe|a, Leskovac.

064/613-31-78, 016/281-674 Prodajem 46 A@ ko{nica sa p~elama. Milan Paripovi}, Aran|elovac.

034/725-825, 011/3344-732, 064/1859-645

Papiri}i za dimljenje protiv varoe – li~no ili pouze}em. Filipovi} – U`ice. 031/513-687, 563882, 524-172 (u prodavnici), 063/639-424

Prodajem kamion TAM sa A@ ko{nicama i p~elama. 012/532-909, 064/810-6916

Povoljno prodajem rojeve ili dru{tva, med, ko{nice, ramove. 026/221-255, 063/8458-705

Kupujem vosak, voskovarinu (dro`dinu). Ignjatovi} Mijomir, Po`arevac.

012/213-532

Prodajem 100 DB, LR dru{tava pre bagrema, 100 rojeva od 1. juna. Pavlovi}.

015/510-241, 063/7561-513

Prodajem Zastavu 435-10, sa 50 A@ ko{nica sa p~elama, sve u vrlo dobrom stanju.

021/431-792

Prodajem u maju rojeve na LR i DB ramovima.

Ratko Krneta, Pinosava. 011/3906-968

Prodajem PVC mati~ne re{etke, hranilice 2,5 litra, be`alice, boksese, kaveze, be`alica za leto.

014/222-700, 064/65-11-500

Ko{nice LR, 40 komada, sa p~elama, rojevi u junu.

Z. Mladenovi}.

011/8232-390, 063/8830-953 Otkupljujemo vosak, cijena ~etiri evra. Medimpex.

99 387 55 771-693, 99 387 65 539-301 Prodajemo p~elinja dru{tva na 7 i 10 DB ramova u aprilu i paketne rojeve. 063/884-3342, 037/788140, @arko, Varvarin; 063/869-1978, 037/789-036, Dragan, Varvarin

P^ELAR, maj 2007.

Prodajem kvalitetna dru{tva i rojeve.

BiH 065/520-326, 065/482-655, Srbija 065/2012-903 Prodajem paketne rojeve. Mirko, Varvarin.

037/788-118, 062/510-917 Prodajem paketne rojeve. Miroljub i Bobi, Varvarin. 037/788-223, 063/891-1980

239

Prodajem rojeve na ramovima, isporuka pre pa{e.

Mila, Izbenica.

037/793-821, 063/770-3476

Prodajem rojeve, dru{tva na DB i LR ramovima, paketne rojeve, selekcionisane matice. Igor.

063/63-00-29

Rojevi na LR ramovima. Isporuka u Zemunu.

Jovanovi}. 011/102-177, 064/39-39-346

Prodajem LR dru{tva i rojeve posle bagremove pa{e. Vra{tanovi}. 026/317-788

Rojevi na LR ramovima. Isporuka u Zemunu.

Aleksandar Kaplij. 011/2109-804

Prodajem mikro rojeve, rojeve, p~elinja dru{tva.

Stojadin Bojovi}.

031/811-810, 064/317-12-97

P~elinjaci STE@IK, u saradnji sa centrom za selekciju matica TIMOMED, nude tokom cele godine matice, rojeve, proizvodna dru{tva. Ljubi{a, Kragujevac, 034/36-11-22, 063/81-83-623 Prodajem kompletan p~elinjak – 65 DB desetoramnih i 15 LR ko{nica. 063/877-4077 Paketni rojevi, 1,2 kg, 20 evra. Profesionalna oprema (ko{nice, ramovi itd).

Dipl. ing. Mladen Krsti}, ALEKSINAC. 018/801-280, 064/196-40-10 Prodajem LR ko{nice sa zdravim p~elama, FAP Furgon name{tajac, kante za med. 9936/20-9766-371, 064/201-64-32 Prodajem TAM 6500 sa 60 A@ ko{nica. 019/428211 Prodajem 10 odli~nih dru{tava (po pet u dadankama i kongresovkama).

011/2980-173, 011/3320-861, 064/493-6457 Prodajem rojeve na A@ i LR ramu. Radovan, P. Skela. 064/613-98-46 Prodajem polen i med. Narand`i} Milan, [id.

022/710-998 Jeftino prodajem p~elinjak sa 30 ko{nica, mo`e i pojedina~no. 022/224-371 Prodajem petoramne LR rojeve. Goran ^akardi}.

011/812-04-91, 064/38-32-512 Prodajem kontejner 24 A@ ko{nice, naseljen, rojevi, stresa~i. 015/510-027, 064/350-99-01

Prodajem paketne rojeve i na LR i DB ramovima u maju i junu. 011/8120-773, 063/80-94-976 Najsavremenije skuplja~e polena i hvataljke rojeva {aljem pouze}em. Jev|ovi}.

034/340-785, 063/717-9876 P~elari zainteresovani za su{ionik polena, pozovite Jev|ovi}a!

034/340-785, 063/717-9876 Izra|ujem i prodajem kalupe za izlivanje mati~njaka za proizvodnju mle~a i matica. Gali}.

034/381-019, 034/570-384 Povoljno prodajem 4 Fararove ko{nice sa ramovima. 011/81-82-040, 011/158-313 Kompletne rojeve i med prodajem neprekidno.

Kova~evi}. 063/842-61-87, 064/490-44-95 Prodajem 15 dru{tava sa ko{nicama na LR ramovima. Medi}. 011/3173-180 Prodajem 12 DB dru{tava na pa{i, rojeve. Gli{i}.

014/80-031, 063/8840-231 Prodajem 22 ko{nice sa p~elama A@-10 i 12 rojeva. \urovi}. 022/612-452 Prodajem kante za med zapremine 35 kg, tezgu za prodaju i {ator za vrcanje meda. 011/612-004 Knjigu „Darovi prirode – Apiterapijski pristup“ mr @arka Stepanovi}a naru~ite na 011/595-004.

Preko 10 knjiga popust 20%.

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 638.1 P^ELAR : ~asopis za p~elarstvo / glavni i odgovorni urednik Rodoljub @ivadinovi}. - God. 1, br. 1. (januar 1898) - . Beograd : Savez p~elarskih organizacija Srbije, 1898 - (Lapovo : Kolor pres). - 24 cm Mese~no ISSN 0350-431X = P~elar COBISS.SR-ID 15913218

240

P^ELAR, maj 2007.

Posetite nas na Novosadskom poljoprivrednom sajmu od 12. do 19. maja 2007. godine. Izla`emo ispred hale 8 na glavnom ulazu.