pcelar_novembar_2007

časopis

iz

sveta

nauke

i

prakse

u

pčelarstvu

PČELAR

godina cxi,, broj 11, noVEMbar 2007. iSSn 0350-431- X

tema broja

tašmajdan

aktkuelno

registracija pčelinjaka

www.spos.info

m

PčElar - časopis iz sveta nauke i prakse u pčelarstvu

Izdavač Savez PčelaRSkih ORganizacija SRbije Molerova 13, 11000 Beograd, 011/2458 640, 064/40 191 63 spos@sezampro.yu, www.spos.info

u

The Magazine of Serbian beekeeping beekeePeR The Beekeping Association of Serbia Serbia, 11000 Belgrade, Molerova St. 13 Predsednik SPOS-a dipl. inž. Živoslav Stojanović Milana Martinovića Metalca 4, 24413 Palić 024/753 771, 063/510 598, zobrad@yunord.net

p

r

e

s

Glavni i odgovorni urednik Milanka vorgić Olge Petrov 24, 21000 Novi Sad 021 372 277, 063 586 513, vorgicbe@sezampro.yu Izdavački savet Dr nada Dugalić-vrndić (Beograd) Žarko Živanović (Sremski Karlovci) Prof. dr jovan kulinčević (Beograd) predsednik Mr nebojša nedić (Beograd) Dr Saša Orlović (Novi Sad) branislav Radojčić (Šid) Prof. dr zoran Stanimirović (Beograd) nenad Terzić (Beograd) zaharije Trnavčević (Beograd) Redakcija Miloš antonić (Koceljeva) Živka vlajković (Zemun) Dragutin gajić (Veliko Gradište) Mr aneta georgijeva (Knjaževac) Dr goran jevtić (Kruševac) Dejan kreculj (Kovin) Milivoje Perović (Kuršumlija) Dr nada Plavša (Novi Sad) Slađan Rašić (Beograd) zoran Sević (Ljubovija) veroljub Umeljić (Kragujevac) Članovi redakcije iz inostranstva vladimir auguštin (Metlika - Slovenija) borisav brnjada (Bar - Crna Gora) Ferid belatić (Tuzla - BiH) amir Demirović (Sanski Most - BiH) Milan isidorović (Sutomore - Crna Gora) Dr med. Stipan kovačić (Darda - Hrvatska) branko končar (Kozarac - BiH) Mr goran Mirjanić (Gradiška - BiH) aleksandar Mihajlovski (Skoplje - Makedonija) Franc Prezelj (Kamnik - Slovenija) Dr zlatko Puškadija (Osijek - Hrvatska) Milorad čeko (Banja Luka - BiH) Dr irena Džimrevska (Skoplje - Makodonija) Franc Šivic (Ljubljana - Slovenija)

m

Lektor i korektor bogdanka Petrović Tehnička priprema nenad Delibos Tiraž 14.500 primeraka

i

Štampa kolor pres - lapovo tel. 034/853-715, 853 560, kolorpres@ptt.yu Fotografija na naslovnoj strani kraljica meda Srbije sa pratiljama autor fotografije: Živoslav Stojanović

Istorija časopisa

P

rvi ilustrovani časopis za pčelare štampan je 1883. godine u Beogradu pod imenom "Pčela". Potom je štampan "Srpski pčelar", 1. oktobra 1896. godine u Sremskim Karlovcima. Od 1899. godine nastavlja da ga izdaje Srpska pčelarska zadruga u Rumi. "Pčelar", organ Srpskog pčelarskog društva, izlazi od 1. januara 1898. godine u Beogradu. U Januaru 1934. godine spojili su se "Pčelar" i "Srpski pčelar" i od tada izlaze pod nazivom "Pčelar".

Ukazom predsednika SFRJ " Pčelar" je 1973. godine odlikovan Ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima za izvanredne zasluge, popularisanje i unapređenje pčelarstva, a Kulturno-prosvetna zajednica Srbije dodelila mu je 1984. godine Vukovu nagradu za doprinos kulturi u Srbiji.

Članstvo u SPOS-u Članstvo u Savezu pčelarskih organizacija Srbije ostvaruje se preko društava pčelara po slobodnom izboru. Članarina u 2007. godini za članove iz Srbije iznosi 1.100 dinara, iz Republike Srpske 28,8 KM, iz Hrvatske 228 kuna, iz Slovenije 5.273 tolara, za pčelare iz Crne Gore, Makedonije i ostalih stranih zemalja gde se časopis šalje poštom 32 €, a gde se šalje avionom 40 €. Članstvo podrazumeva dobijanje 12 brojeva časopisa godišnje.

Račun SPOS-a: 160-17806-08

Saradnja sa časopisom Rukopisi i fotografije se ne vraćaju. Redakcija zadržava pravo redigovanja tekstova. Za sadržaj tekstova odgovaraju autori, a za sadržaj oglasa oglašivači. Listovi koji preuzimaju radove iz časopisa "Pčelar" dužni su da jasno navedu izvor informacija.

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 638.1 PČELAR: časopis iz sveta nauke i prakse u pčelarstvu/ glavni i odgovorni urednik Milanka Vorgić. God. 1, br. 1. (januar 1898) - . - Beograd: Savez pčelarskih organizacija Srbije - (Lapovo: Kolor pres) - 24 cm Mesečno ISSN 0350-431X = Pčelar COBISS.SR-ID 15913218

aPiSlaVia

aPiMondia Foundation

apiprognoza - pČelar

sadržaj Dejan Kreculj apimeteorološka prognoza ..........................481 Održan prvi sastanak Redakcije i izdavačkog saveta .....................482 Đoko Zečević iz rada iO SPOS-a ..................................................483 Živoslav Stojanović Registracija pčelinjaka ......................................484 Veroljub Umeljić Pismo pčelarima .......................................................486 Milan Matić O pčelama s ljubavlju ........................................488 Zlatko Stojković Tašmajdanska izložba .......................................490 Zoran Milanović inovacije ...........................................................................491 Živoslav Stojanović kraljica meda Srbije ............................................493 Dragutin Gajić jedanaest stvaralačkih decenija ....................494 Živoslav Stojanović 40. kongres apimondije (drugi deo) ...............496 Živoslav Stojanović Sastanak balkanske pčelarske federacije ....................................................................498 Slađan Rašić Sindrom nestajanja pčela ...............................500 Prof. dr Milan Ćirović Poseta lebedeva ...................................................502 Dr med. Milenko Bukvić hranilica........................................................................ 503 Mr sci. dr Dušica Jarić alergija na med ......................................................504 Goran Ilić lečenje pčelinjim otrovom............................ 506 Prof. dr Komnen Đinović Ponašanje pčela .....................................................507 Prof. dr Ružica Igić zvezdani ......................................................................508 Živorad Lazić Šta mogu deca u Rašancu..................................509 Veroljub Umeljić Princ pčelara Fransoa iber ...................................510 Dipl. ek. Dragan Čugalj kako sam napravio roj ...........................................512 Mr Kazimir Matović Seminari za veterinare i pčelare..........................513 izložbe ...............................................................................514 Priznanja ..........................................................................520

ApimeteorološkA PRoGnoZa Za noVeMBaR Nakon dosta dana prijatnog Miholjskog leta, koje je u većem delu Srbije omogućavalo redovne poslove na pčelinjaku, a pčelama priličnu aktivnost, meteorolozi za novembar predviđaju već u prvoj dekadi značajnije zahlađenje praćeno kišom i vetrom, a ponegde i susnežicom. Ovakvo vreme očekuje se gotovo u čitavoj prvoj polovиni meseca, koja će proteći sa svega nekoliko dana bez padavina i uz čest vetar. Takve vremenske prilike opravdaće obilno propolisanje koje su mnogi pčelari zapazili još za lepih, jesenjih dana, što još jednom potvrđuje pčelinju nepogrešivost u naslućivanju nadolazeće zime. Statistički posmatrano, razvoj vremena biće nalik onom iz 1981. godine.

Pčelari koji su blagovremeno i savesno pripremili svoje košnice za zimovanje neće sada imati mnogo posla. Karakteristika ove godine u čitavoj poljoprivredi, osobito ratarstvu, bila je da je sve stiglo na rod ranije za oko 20 dana, pa je i letine ponestalo sa polja znatno pre, čime su ugroženi oni pčelinjaci gde nisu postavljene zaštite od miševa i rovčica. Zato, ako to još nije urađeno, prvih par dana u mesecu valja iskoristiti i postaviti češljeve ili rešetke, blago utopliti, a takođe posvetiti pažnju i zdravstvenom stanju i zaštiti od ptica.

Kako se i u drugoj polovini meseca očekuju prodori toplijeg vremеna, to je moguće izvršiti konačni obračun sa varoom i postići da se u zimu uđe sa manje od jednog procenta ovog parazita, kada treba pregledati pčelinje zajednice na američku kugu.

Osim dosta obilnih i učestalih padavina, novembar će pratiti i prilično vetrovito vreme, pa je neophodno postaviti odgovarajuću zaštitu, a na nepovoljno izloženim terenima još jednom učvrstiti postolja. noVEMbar 20 18 16 14 12 10 8 6 NjTTTT

4 2 0 -2 -4

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30

Apimeteorološka prognoza za novembar

481

pČelar - uvodnik

održAn prvi sAstAnAk ReDaKcIJe I IZDaVaČKoG SaVeta Predsednik Izdavačkog saveta prof. dr Jovan Kulinčević Nakon izbora novih članova redakcije i Izdavačkog saveta časopisa Pčelar, održan je prvi zajednički sastanak na kojem je naglašeno da je časopis osavremenjen i pravo osveženje, da urednik časopisa nije u prvom planu, da su autorski tekstovi kraći i sažetiji čime je časopis dobio na preglednosti, da urednik ne treba da komentariše tekstove nego da ostavi čitaocima da presude, da ciljna grupa osim pčelara moraju biti i najmlađi... Članovi redakcije i Izdavačkog saveta su se složili da je pčelarstvo privredna grana koja ima budućnost, te SPOS treba da pomogne svim seoskim školama u osnivanju pčelinjaka ne bi li se u toj populaciji bar neko „inficirao“ pčelarstvom.

Časopis prenosi savete i iskustva primenljiva i za druge pčelare. Bilo bi dobro da Pčelar primaju svi pčelari, jer je to njihovo glasilo preko kojeg mogu da postavljaju razna pitanja i dobiju odgovore od kvalifikovanih stručnjaka. Časopis treba da predoči našu rešenost da se pridružimo EU, dokle smo u tome stigli, kakvo je danas konvencionalno pčelarenje u svetu...

Izdavački savet se posebno založio da SPOS, kao značajna organizacija, u Ministarstvu poljoprivrede vodoprivrede i šumarstva utiče na donošenje pravila, propisa i uredbi koje bi u većoj meri bile u skladu sa praksom i željama pčelara.

Predloženo je da se Izdavački savet sastaje dva puta godišnje, početkom i krajem godine kada će se sumirati rad redakcije, jer uloga Izdavačkog saveta je da postavlja osnov i redakciji predlaže kojom trasom da nastavi.

ODLUKOM IZVRŠNOG ODBORA SPOS-A NA SEDNICI ODRŽANOJ 20.10.2007. ČLANARINA ZA ČLANOVE UDRUŽENjA IZ SRBIJE U 2008. GODINI IZNOSIĆE 1.250,00 DINARA. 100 DINARA SE IZDVAJA NAMENSKI - ZA MARKETING. PRETPLATA ZA INOSTRANSTVO JE 32 EVra ILI 40 EVra ZA ONE KOJI ŽELE DA IM ČASOPIS STIŽE AVIONSKOM POŠTOM. 482 novembar 2007

tekst i foto: Đoko Zečević Zlatar - Nova Varoš

aktivnosti - pČelar

iz rAdA IZVRšnoG oDBoRa

Na sednici IO SPOS-a, održanoj 20. oktobra u Beogradu, uz prisustvo 12 članova, donete su vrlo značajne odluke za pčelarstvo Srbije.

Odlučeno je da se prihvati program Komisije za marketing i odredi budžet od 1.000.000 dinara koji će biti osnova za propagiranje pčelinjih proizvoda, pre svega MEDA. Dakle, neće se apostrofirati prodavac, niti SPOS, već će se preko Javnog servisa Srbije građanstvu (pre svih mladima deci i učenicima), približiti MED i ukazati na njegov značaj u ishrani, rastu i razvoju kao najzdravijoj životnoj namirnici. Ostvareni su kontakti sa marketingom Javnog servisa.

Odlučeno je da se izdvoje sredstva za izradu spota koji bi se u dečijim i školskim emisijama (u terminima od 6.00 do 16.00 sati), prikazivao od dva do četiri meseca.

Ako se spot pripremi, emitovanje bi krenulo od decembra.

Nadam se da je ovo (što se tiče javnog nastupa pred građanima Srbije), prvo veliko predstavljanje pčelinjih proizvoda.

Takođe na predlog Komisije, doneta je odluka da se odštampa najmanje 100.000 letaka koji bi se distribuirali svim osnovnim školama i vrtićima u Srbiji. Na njima će biti poruke kojima će se najmlađi podsticati na korišćenje meda.

Zašto deci i mlađim uzrastima? Odgovor je veoma jednostavan. Ako bismo uspeli da se

kod ovih naraštaja „nametnemo“ ispred euro krema, to bi bio pun pogodak!

Neka od razmišljanja članova Komisije odnose se i na pokušaje da se na školske sveske utisnu poruke koje upućuju na konzumiranje meda, ali za to treba vremena i angažovanja (od proizvođača svezaka do Ministarstva prosvete).

Pošto je tehnika (tehnologija) pčelarenja neiscrpna tema za sve pčelare, načelno je odlučeno, takođe na predlog Komisije za marketing, da se svim društvima i udruženjima na godišnjoj skupštini podele po dva DVD „Održavanje snažnih pčelinjih društava tokom godine“ i „Tehnika gajenja pčelinjih društava“ svetskog stručnjaka i predavača, prof. dr V.I. Lebedeva, koji ima više od 300 naučnih radova iz oblasti pčelarstva, a u obradi poznatih autora filmova o pčelarstvu, Dača Dramlića, Petra Vladića i Dražena Mrkonje.

Ovih dana će se intenzivno nastaviti rad na realizaciji ovih odluka.

Druga značajna odluka je da se za narednu godinu predvidi namenskih (minimalno) 1.000.000 dinara za dalje aktivnosti u marketingu, što će omogućiti kontinuitet u ovoj vrlo važnoj akciji za nas pčelare.

Komisija za marketing IO SPOS-a je radila u sastavu: Đoko Zečević, predsednik-ZlatarNova Varoš, Dejan Čukalović, član IO-Inđija, Slobodan Janković, pčelar-Obrenovac, Dr Slavomir Popović, pčelar-Beograd. iz rada izvršnog odbora

483

pČelar - aktuelno

Živoslav stojanović zobrad@yunord.net

registrAcijA PČeLInJaKa Bliži se kraj godine, pčelari iz raznih sredina se pitaju šta je sa obećanom registracijom (evidencijom ) pčelinjaka? Da li je neko zatajio i zbog čega? Da li je to SPOS, ili možda neko drugi? Ima više opravdanih pitanja pa je red da se na to daju pravi odgovori.

Kako je sve počelo?

foto: Đoko Zečević

Uoči prošlogodišnje Tašmajdanske izložbe iz Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede stiglo je obaveštenje da na našu najveću iložbu mogu doći samo pčelari sa registrovanim pčelinjakom i kratko uputstvo šta je sve potrebno učiniti (taksa 1500 din, ugovor sa nadležnom veterinarskom ustanovom i dr). To je bio razlog da se zatraži hitan sastanak delegacije SPOS-a sa tadašnjim direktorom Uprave za veterinu, dr Dejanom Krnjajićem. Na sastanku krajem oktobra 2006. bili su Živoslav Stojanović, Dragutin Gajić i Jožef Agardi (predstavnici IO SPOS-a), prof. dr Zoran Stanimirović i dr Dejan Krnjajić i njegovi saradnici. Doneta je odluka da se formira Radna grupa za rešavanje svih problema na relaciji pčelariUprava za veterinu. Za šefa je imenovan Nebojša Jovanović (Uprava za veterinu), a za članove navedena tri člana IO SPOS-a i nekoliko poznatih naučnika. Predstavnici SPOS-a su predložili da naš savez bude servis prilikom registrovanja pčelinjaka, jer

Sneg u oktobru na Zlataru '07 484 novembar 2007

SPOS i inače prikuplja podatke prilikom učlanjenja ili obnove članstva. Tu listu podataka proširiće saglasno zahtevu Uprave za veterinu i bazu podataka u elektronskoj formi dostaviti Ministarstvu. Za uzvrat, članovi SPOS-a bi bili oslobođeni plaćanja takse za registraciju. Na sledećem sastanku Radne grupe, održanom u prostorijama SPOS-a, definisani su još neki detalji i konačan izgled tabelarnih podataka koji će se zahtevati od pčelara prilikom učlanjenja za 2007. godinu.

Šta se deševalo ove, 2007. godine?

Zbog najavljene obavezne registracije pčelinjaka, broj članova SPOS-a je povećan za više od 20% u odnosu na 2006. Upravi za veterinu je bezbroj puta ponuđena baza podataka o članovima SPOS-a, ali predata je tek u junu šefu Radne grupe Nebojši Jovanoviću i Nenadu Terziću u Ministarstvu poljoprivrede zaduženom za pčelarstvo (radi analize mogućnosti za subvencionisanje pčelara). Međutim, registracije, odnosno evidencije pčelinjaka nije bilo. Zašto? U prvom polugodištu ove godine u poseti Ministarstvu više puta bila je komisija Evropske unije radi provere naših zakonskih i podzakonskih akata. Kad je bilo reči o registrovanju pčelinjaka, rekli su da se mora najpre doneti Pravilnik, pa potom obaviti registraciju, odnosno evidenciju pčelinjaka.

Prvi deo godine prošao je u izradi Pravilnika, a stvari su se dodatno odugovlačile i zbog izbora i formiranja republičke vlade tek u junu, kad je i postavljen novi direktor Uprave za veterinu dr Miroslav Marinković.

Predsednik SPOS-a je dr Marinkovića upoznao za vreme pčelarskog okupljanja u manastiru Zlatenac kod Svilajnca 12. jula ove godine. Na pčelarskoj tribini tom prilikom bilo je mnogo pitanja u vezi sa registrovanjem pčelinjaka. Novi direktor

je odmah zakazao sastanak sa delegacijom SPOS-a za ponedeljak, 16. jul. U ime SPOS-a bili su Živoslav Stojanović i Tomislav Jevremović (trebalo je da budu još i Dragutin Gajić i Jožef Agardi, ali su bili sprečeni) i posle još jednom obrazloženih aktivnosti SPOS-a na evidenciji pčelinjaka, dr Marinković je izdao nalog da se do kraja te sedmice završi Nacrt pravilnika o evidenciji pčelinjaka i da se jedan primerak dostavi SPOS-u radi eventualnih primedbi. NAcrt Pravilnika je obelodanjen početkom avgusta i postavljen na sajtove Ministarstva i SPOS-a.

Njegov zvaničan naziv je „PRAVILNIK O EVIDENCIJI PČELARA I OBELEŽAVANjU PČELINjIH ZAJEDNICA“. IO SPOS-a je na prvoj narednoj sednici, 25. avgusta, razmatrao Nacrt pravilnika i dve primedbe odmah dostavio Upravi za veterinu. Prva je da se ne obeležava svaka košnica (zbog čestih promena stanja i zimi i leti) već da se obeležava samo pčelinjak sa svim relevantnim podacima o vlasniku, broju i tipu košnica, veterinarskom pregledu pčela i dr. Druga primedba je u vezi s promenom stanja na pčelinjaku. Nacrtom pravilnika je predviđeno da se promena stanja prijavljuje 7 dana od nastanka, a IO je predložio da se promena stanja prijavljuje dva puta godišnje, u vreme obaveznih veterinarskih pregleda pčela, tj. u vreme zazimljavanja i izimljavanja pčelinjih zajednica. Prema najnovijim informacijama, najverovatnije je da će se oba predloga uvažiti. U ovom trenutku (19. oktobar) Nacrt pravilnika još nije usvojen, ali se očekuje da će do kraja godine biti.

Na brzinu njegovog usvajanja SPOS nema uticija. Osim toga, SPOS nema uticaja ni na izradu softvera za vođenje centralne baze podataka o evidenciji pčelara i obeležavanje pčelinjih zajednica, koji nije završen u Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede. SPOS je učinio sve što je u njegovoj nadležnosti i moći da se evidencija pčelinjaka sprovede.

Sada su na potezu predstavnici državnih organa, odnosno Ministarstva poljoprivrede.

Danas, 19 oktobra, u telefonskom razgovoru, Nebojša Jovanović mi je predložio da održimo nekoliko skupova u većim gradovima Srbije, na kojima bi saradnici Uprave za veterinu pčelarima razjasnili sve nedoumice. Nešto kasnije dobio sam

foto: Đoko Zečević

aktuelno - pČelar

Panorama pčelinjaka elekronsko pismo sledeće sadržine: „Uprava za veterinu planira da pokrene projekat saradnje i otvaranja spornih tema u oblasti pčelarstva. Svesni smo da je neophodno bolje komunicirati. Uprava želi da organizuje više edukativno-informativnih okruglih stolova na kojima bi se u prisustvu predstavnika Uprave i stručnjaka diskutovalo o svim temama. Jedna od osnovnih namera Uprave je da dobije korisne smernice sa terena. Zbog toga se obraćamo SPOS-u sa molbom da nam preko svog glasila „Pčelar“ omoguće informisanje pčelarske javnosti i prikupljanje potrebnih podataka.

Očekujemo predloge i sugestije koje ćemo razmatrati. Sve ono što uočimo kao zajedničko za celu teritoriju Srbije izdvojićemo kao posebno značajno i tome ćemo posvetiti posebnu pažnju, ne zanemarujući i pojedinačne slučajeve ili lokalne probleme. Želja nam je da uz pomoć stručnjaka doprinesemo boljoj informisanosti i kvalitetnijem radu i saradnji.

Nebojša Jovanović, samostalni savetnik, Uprava za veterinu“ Nadam se da će se do kraja godine ipak evidentirati svi pčelinjaci, a ako do te značajne akcije i ne dođe do kraja godine, doći će početkom naredne, 2008. godine.

Moram da naglasim da su sada stvoreni uslovi za izvanrednu komunikaciju i saradnju SPOS-a sa Ministarstvom poljoprivrede i da tu priliku treba iskoristiti na dobrobit i nas pčelara i naših pčela, kao i društva u celini. registracija pčelinjaka

485

pČelar - pismo

tekst i foto: Veroljub Umeljić

Čede Dulejanovića 33, Kragujevac, 034/362-879; 063-814-80-80, vumeljic@ptt.yu; www.umeljic.com

pismo pčelArimA Za noVeMBaR Pčelinja društva su najmanje aktivna u novembru. Pri normalnim klimatskim uslovima u ovom mesecu nema paše niti legla, pa je aktivnost pčela svedena na održavanje osnovnih životnih funkcija.

Zbog toga je i potrošnja hrane u ovom mesecu najmanja i kod jačeg društva iznosi oko 900g.

Kontrolni tretman društava protiv varoe Kao što je aktivnost pčela u novembru najmanja, tako je i aktivnost pčelara na pčelinjaku minimalna.

Najznačajnije što pčelar još može da uradi početkom novembra, ako su povoljne dnevne i noćne temperature, jeste poslednji kontrolni tretman društava protiv varoe, ako smatra da za to ima potrebe. Tretman se može obavljati samo ako je dnevna temperatura iznad 15°C, a noćna iznad 10°C. Pošto u košnicama nema legla, varoa koja je preživela prethodne tretmane, biće na pčelama i direktno će biti izložena dejstvu leka. Kod nekoliko košnica treba kontrolisati opadanje varoe, pomoću fioke, ako ih podnjače imaju, ili postavljanjem papira na podnjaču. Ako otpadne više varoa, neophodno je posle nekoliko dana ponoviti tretman. Važno je napomenuti da za tretman društava treba koristiti registrovane lekove prema uputstvu proizvođača.

Formiranje zimskog pčelinjeg klubeta Po završenom tretmanu protiv varoe, pčele više ne treba uznemiravati. Sa zahlađenjem, one se postepeno skupljaju u sredini gnezda, najčešće u zoni iščezavanja poslednjeg legla. Snižavanje temperature pre svih osete pčele na krajnjim satovima i tada se one usmeravaju prema toploti, tj. prema srednjim satovima, gde je grupisana glavna masa, gde se nalazi i matica. Tako će početi da se formira zimsko pčelinje klube.

486 novembar 2007

U početku je ono nezbijeno i nestabilno, obrazuje se noću, pošto je svežije, a danju, sa porastom temperature, rastura se. Kad se spoljna temperatura podigne na 12–15°C pčele izleću na pročisni let, pri čemu nagomilane nesvarljive delove hrane izbacuju iz debelog creva. Pčele u normalnim i zdravim društvima to nikad neće činiti u košnici. Treba napomenuti da pčele mogu da se uzdrže od pražnjenja creva, ako vreme to ne dozvoljava i više od 70 dana, bez posledica. U takvim slučajevima izletaće iz staništa i pri nešto nižoj temperaturi, pa čim „obave posao“ hitro će se vraćati.

Plodišni ram sa odgovarajućom rezervom hrane (krajem avgusta) Nastupom stalne hladnoće, obrazuje se klube koje opstaje sve vreme hladnog perioda. Slabija pčelinja društva formiraju klube već kod spoljne temperature vazduha od +13°C, srednja kod +10°C, a snažna kod +7°C. Pčelinje zimsko klube ima u preseku oblik vertikalne elipse. Klube se formira u zoni praznog saća, neposredno ispod rezervne hrane, tzv. „medne kape“, s tim što se gornji deo klubeta, oko 25% od ukupnog broja pčela, nalazi na donjoj površini meda, grejući ga i pripremajući za upotrebu. Treba znati da će za vreme zimskog perioda pčelinje društvo potrošiti 8–10 kg hrane. Ako je klube smešteno na 7 satova, onda na svakom satu pčele potroše

pismo - pČelar u proseku po oko 1,5 kg meda. Zato je potrebno da u svakom satu u gnezdu, na kojem pčele zimuju, bude najmanje po 2 kg meda. Ova količina hrane će biti dovoljna za uspešno prezimljavanje i rani prolećni razvoj. O obezbeđivanju potrebnih zaliha hrane morali smo da vodimo računa još u avgustu.

Kretanje pčelinjeg klubeta za hranom Zapremina pčelinjeg klubeta će se menjati u zavisnosti od promene spoljne temperature. Pri zahlađenju ono se sažima, a pri porastu temperature se širi. Klube se postepeno kreće za hranom vertikalno, preko ćelija saća u kojima je med potrošen, tako da je stalno u kontaktu sa rezervama meda iznad. Pri tome, najbolje je ako pčele ne nailaze ni na kakve prepreke na saću,

u vidu horizontalnih letvica od ramova i praznog prostora između. To je uslovljeno izborom tipa košnice i primenom odgovarajuće tehnike pčelarenja.

Kretanje za hranom vertikalno je osnovni instinkt, kad je reč o životu pčela pri niskim spoljnim temperaturama, koji su one stekle još u svom prirodnom staništu – šupljini drveta. Ovaj i instinkt za gradnju uskih, visokih satova, pčelar mora da ima u vidu kad odlučuje o izboru tipa košnice kojom želi da pčelari i o tehnici pčelarenja izabranom košnicom. Prirodu ne možemo menjati, već je moramo dobro upoznavati i slediti njene zakone. Pri niskim spoljnim temperaturama pčelinje klube se ne može bočno pomerati za hranom (nema takav instinkt), pa ako mu ponestane hrane iznad, biće osuđeno na propast, iako na bočnim, udaljenim satovima ima dosta meda.

Stvaranje i čuvanje temperature u klubetu

Zimsko klube je u stalnom kontaktu s hranom

Unutrašnjost klubeta čine uglavnom mlađe pčele. Toplota dolazi upravo od tih pčela. Ona se stvara na račun pojedenog meda i mehaničkih pokreta (podrhtavanje krila i muskulature tela). Unutar klubeta pčele održavaju relativno visoku temperaturu. U sredini ona dostiže 28–32°C. U kori klubeta temperatura je 6–10°C. Preko zime temperatura u centru klubeta se veoma malo koleba, 1–2°C u toku dana. Da bi sačuvale temperaturu u zimskom klubetu, pčele formiraju spoljnu koru, gusto se pripijajući jedna uz drugu. U ovom delu klubeta pčele su razmeštene ne samo u ulicama već i u praznim ćelijama. Zbog toga je kora klubeta, većim delom, sastavljena od mase pčela u obliku gusto nabijenog omotača, podeljenog samo tankim zidovima ćelija. Debljina kore zavisi od spoljne temperature. Pri sniženju temperature, kora klubeta postaje deblja i više pčela zalazi u ćelije. Pčela se nalazi u kori sve dok u njenoj mednoj voljci ima rezerve meda. Kad se rezerva potroši, pčela „zaroni“ u klube i penje se po satu ka rezervama meda. pismo pčelarima za novembar

487

pČelar - za početnike

tekst i foto: milan matić Vojislava Ilića 77 Šabac, 015/335-646, 014/56-138

o pčelAmA S LJUBaVLJU

O obrazovanju pčelara početnika se vrlo često priča, a malo piše, jer teško je tekstove prilagoditi za pčelare od sedam do sedamdeset sedam godina. Ipak verujem da ćemo se razumeti. Savetnik vam neću biti samo ja, pčele će vam pričati sa fotografija.

One su naši najbolji učitelji. I ja sam bio i uvek ću biti učenik pred svojim pčelama!

U svojoj pčelarskoj praksi najviše sam učio iz sopstvenog iskustva, a ono je najduži i najskuplji put. Nadam se da će vam moje preporuke i vaša praksa pomoći da brže ovladate umećem pčelarenja. U ovom serijalu opisaću vam jednu od pedeset godina provedenih među pčelama, jer svaka pčelarska godina liči jedna na drugu, da ih ni ja ne mogu raspoznati. Ali istovremeno one su toliko različite da je svaka priča za sebe! Zato ću vam odmah reći: pčelarenje se ne uči po šabolonu. Tačno je da ono ima svoje opšte principe, ali sve između njih zavisi od ritma prirode i od njega zavisne biologije pčela. Medonosna pčela se od svog postanka prilagođavala prirodnim zakonitostima. Zahvaljujući tome opstala je milionima godina i danas je rasprostranjena na svim kontinentima.

Osim prirodnom okruženju, medonosne pčele su se prilagodile i gajenju, ali time one nisu ni pripitomljene ni pokorene. Pčele i pod kontrolom pčelara zadržavaju svoju 488 novembar 2007

divlju prirodu i instinkte. Zbog toga pčele gaje pčelari koji razumeju nepisane zakone prirode, po kojima pčele žive i rade od svog postanka.

U tom kontekstu, svakom od vas je neophodno osnovno znanje o tome kako se vaše pčele prilagođavaju vremenskim i pašnim uslovima u kojima ih vi gajite. Po mom mišljenju, celogodišnju aktivnost pčela u umereno kontinentalnoj klimi, karakterišu tri perioda.

U prvom, pčele se intezivnom aktivnošću razvijaju, dostižu svoj biološki maksimum, koriste glavnu pašu i roje se. U drugom, umerenom aktivnošću pripremaju se za zimu, a treći period provedu u relativnom mirovanju.

Početkom novembra naše pčele su već u tom trećem periodu. Rađanja su prestala, a padom spoljašnje temperature na 8-9° S, sve pčele postaju deo klubeta. U njemu, nezavisno od spoljašnjeg okruženja, pčele pomoću svoje mase, hrane i kretanja obezbeđuju neophodnu mikro-klimu!

Fascinantno, ali razumljivo, jer dug evolucioni put usavršio ih je da uspešno reaguju na sve uslove koje im priroda nameće. Zato preporučujem da se ne mešate mnogo u uzajamni odnos prirode

Pčelinjak autora u zimovniku

za početnike - pČelar

Nezamenljiv prirodni dar i pčela. Pčelama treba samo omogućiti da svoj prirodni dar iskoriste bolje nego kad su prepuštene same sebi. Pripreme za zimu pčele će instinktivno započeti već u svom biloškom maksimumu! Zato vremenski razmak između proletnje i letnje paše iskoristite da demariranjem zadovoljite želje pčela za rojenjem, a privremeni prekid legla omogućiće vam blagovremeno dodavanje mlade matice i uspešan tretman protiv tad nezaštićene varoe. Time ćete pčelama omogućiti da njihove buduće generacije budu mnogo brojnije i vitalnije, a zimujuće dugoživeće.

Za vreme letnjih paša pčele će blagovremeno obezbediti svoja plodišta zalihama meda i perge. Ali ako te paše izostanu, kao ove godine, ne čekajte kasnu jesen da nahranite pčele. To im je medveđa usluga. Uspešan pčelar, u toku aktivne sezone prihranom zamenjuje siromašne paše i omogućava pčelama da kontinuirano prate ritam prirode tokom cele godine.

Novembar je. Mrazevi. Prvi snežni pokrivač. Hladnoća svuda osim u toploj sobi i pčelinjem klubetu. Optimalnom broju zimujućih pčela (6-7 ulica) hladnoća ne smeta. Naprotiv, ona im odgovara.

U njoj, bez legla, klube smanjuje svoju aktivnost, troši manje hrane i energije, što se povoljno odražava na njihov kasniji razvoj.

Ali i pored pozitivnog efekta hladnoće na pčele, korisno je ako podnjaču i poklopnu dasku umereno izolujete. Time se sprečava kondenz i nagla promena temperature

u košnici, što pčelama omogućava da blagovremeno reaguju na svoje okruženje.

To će im biti lakše, ako košnica ima dvatri nastavka. U gornjem, na centralnim okvirima je uglavnom veći deo klubeta u bliskom kontaktu sa vencima hrane.

Sa svake njegove strane neophodna su još po dva okvira puna poklopljenog meda, što je pčelama uglavnom dovoljno do prvih unosa iz prirode, ili nužne prihrane. Donji nastavak sa delom pčela, najčešće sa malo meda, kao predsoblje kuće, vrlo korisno utiče na uspešno zimovanje. Sve do pojave prvog legla, za priliv vazduha u košnicu, dovoljno je samo donje leto. Njega, kao i ceo pčelinjak neophodno je zaštititi od mogućeg uznemiravanja pčela. Ako ste i to predvideli, ostaje vam samo da vaše pčele, u periodu aktivnog mirovanja, poštedite i zabluda o potrebi zimske prihrane i grejanja!

Umesto toga, ovaj vremenski period koristite za planiranje budućih radova i obogaćivanje vašeg pčelarskog obrazovanja.

Pri tome nikad nemojte zaboraviti: priroda je uvek u pravu, a zablude i greške su pčelareve, jer znanje o pčelama u jedan život ne može da stane!!!

Medveđa usluga P.S. Cenjeni pčelari, uveren sam da bi mi vaše sugestije pomogle da tema serijala bude bolje obrađena. o pčelama s ljubavlju

489

pČelar - tema

Zlatko stojković Predsednik Organizacionog odbora "Pčelarstvo 2007"

foto: milorad donić

pčelArstvo '07 tašMaJDanSKa IZLoŽBa

foto: milorad donić

Panorama Tašmajdanske izložbe

foto: milorad donić

Sveštenici SPC osvećuju manifestaciju

Na otvaranju...

490 novembar 2007

Tradicionalna, 33. izložba pčelarstva u Tašmajdanskom parku održana je od 4-7. oktobra. Pokrovitelj izložbe bila je Skupština grada Beograda, a otvorio ju je predsednik Skupštine Zoran Alimpić.

Ove godine izložbu su organizovali Društvo pčelara „Beograd“ (DPB) i Beogradsko udruženje (BUP) u saradnji sa SPOS-om.

Izložba je otvorena pod zastavom Apimondije, a prisustvovale su i delegacije zemalja Balkanske pčelarske federacije, osim Grčke, i to Bugarske, Crne gore, Rumunije, Makedonije, Slovačke, Slovenije, Hrvatske, Republike Srpske i delegacija instituta Apimondije iz Bukurešta.

U ime gostiju skup je pozdravio i poželeo uspešan rad predsednik pčelarske Balkanske federacije Kosta Kostov.

Nakon prikladnog programa koji je izveo KUD „Gajde“ osnovne škole „Branko Radičević“ iz N.Beograda i prvakinje recitala na okružnom takmičenju recitatora i prvonagrađena za dramsko stvaralaštvo srednjih škola u Kragujevcu Jelisaveta Karadžić, predsednik Alimpić zasadio je u aleji još jedno medonosno drvo - ovoga puta dren.

Da ne bi bilo nejasnoća za izlagače organizator je kroz Pravilnik za učešće na izložbi u julskom broju Pčelara, na osnovu podataka i dopisa iz Veterinarske uprave taksativno nabrojao parametre analiza za pojedine pčelinje proizvode i druga dokumenta koja će izlagačima tražiti inspekcija na izložbi.

Organizacioni odbor se nije upuštao u nadležnost odgovarajućih stručnih službi koje su odgovorno funkcionisale za sve vreme izložbe.

Na izložbi je učestvovalo 197 izlagača pčelinjih proizvoda, 54 izlagača opreme i preparata za pčele i 16 inovatora.

Veterinarska inspekcija koja je jedina ovlašćena da daje stručne zaključke nije imala primedbe na izložene pčelinje proizvode.

Nejasnoće i neprijatnosti koje su imali pojedini izlagači zbog neujednačenog kriterijuma za uzorkovanje radi analiza i dobijanja pojedinih pratećih dokumenata, a u vezi sa zakonskom regulativom o zdravstvenoj zaštiti pčela i pčelinjih proizvoda, razjašnjene su na tribini koju je uspešno vodio dr Slavomir Popović, a iz Uprave za veterinu govorio je dipl. vet.

Nebojša Jovanović.

Iz Ministarstva za poljoprivredu, sektora za pčelarstvo, niko se nije odazvao kako bi razjasnili svoj deo zakonskih regulativa, posebno iz dela opšteg pčelarstva.

Predavanje „Virusne bolesti i uticaj na smrtnost pčela“ održao je Majkl Embri iz Amerike.

Izložbu su organizovano posetili članovi pčelarskih udruženja iz gotovo svih gradova Srbije, zatim iz RS, Hrvatske i Slovenije.

Izbor druge Kraljice meda Srbije u organizaciji SPOS-a bio je posebno atraktivan. Za decu bez roditelja u Zvečanskoj prikupljeno je 73 kg meda.

Potrošačima je deljena brošura o pčelinjim proizvodima kao hrani i leku.

Pčelarska izložba je uspela, pravovremeno je odštampan katalog izlagača ali na žalost organizatora u njemu nisu prikazani svi izlagači zbog nedostavljanja traženih podataka.

foto: milorad donić

tema - pČelar

Gradonačelnik Beograda sadi dren Koliko je uspeo pokušaj organizatora da se unapredi izložba i prilagodi zahtevima savremenog tržišta, neka procene sami učesnici. ali mislim da ubuduće u organizacionom odboru ne bi trebalo da budu izlagači koji su opterećeni samo svojom tezgom.

U organizaciju treba uključiti više kreativnih i zainteresovanih pčelara, a ne samo 3-4 člana odbora. tekst: Zoran milanović Predsednik Komisije za inovacije

I ove godine pčelari Srbije pokazali su da neumorno rade na unapređenju pčelarstva koristeći umeće i iskustvo u usavršavanju postojeće i pronalaženju nove pčelarske opreme.

Organizacionom odboru Tašmajdan 2007 su prijavljeni sledeći eksponati: topionik voska - Zvonko Vasić, pribor za proizvodnju matica - Radosav Milenović, stalak za otklapanje saća i uređaj za ožičenje ramova - Mirko Vilus, aparat za efikasno suzbijanje varoe, sakupljač polena, univerzalna podnjača i sakupljač pčelinjeg otrova - Franja Tomažin,

foto: milorad donić

inovAcije tašMaJDanSKa IZLoŽBa

inovacije

491

foto: milorad donić

foto: milorad donić

foto: milorad donić

pČelar - тема

dozator za kiseline - Veljko Pećinar, sunčani topionik - Marisav Šendeković, antivaroozna mreža - Raco Pavlović, pološka - Jovan Radovančev, hranilica - Neđo Lazić, topionik - Zvonko Arsić, hermetična tegla za med- Preduzeće "MEHI", oprema za med u saću - Đurađ Mrkailo, pološka - Georgije Popović, sušionik polena - Hranisav Đorđević i eko proizvodi -Trifković-Gligorić.

Komisija za ocenjivanje je radila u 492 novembar 2007

sastavu Zoran Milanović, predsednik, Marko Mirić, velepčelar i proizvođač pčelarske opreme iz Belanovice i Toma Pavlić, pčelarski preduzetnik iz Rume.

Osnovni stav komisije pri ocenjivanju bio je novina i primenljivost eksponata u savremenoj pčelarskoj praksi. Na osnovu usmenog opisa inovatora i pregleda eksponata Komisija je jednoglasno donela odluku da se nagrade: hermetična tegla za med - Preduzeća "MEHI", Niš, pološka trodelna - Georgija Popovića, Beograd i Uređaj za ocenjivanje zaraženosti varoom - Franje Tomažina, Srbobran.

Potrebno je ukazati na teškoće koje je imala Komisija prilikom odlučivanja.

Izlagači sa nedovoljo podataka predstavljaju svoje radove, bez rezultata ispitivanja u primeni ili prednosti u odnosu na poznati sličan pčelarski pribor.

Komisija ima malo vremena za detaljno proučavanje eksponata.

Već godinama se na Tašmajdanskoj izložbi ova aktivnost pčelara završava upoznavanjem samo manjeg broja prisutnih pa se radi poboljšanja ove značajne manifestacije predlaže: • da organizator izradi pravilnik - uputstvo za pripremu i prijavu eksponata; • da svi eksponati za vreme trajanja izložbe budu stalno izloženi; • da se za nagrađene eksponate, s obzirom na njihov značaj, predvidi prigodna metalna plaketa ili izgraviran pehar, a za posebna dostignuća dodeli i novčana nagrada, a svim izlagačima zahvalnice; • da vlasnici eksponata svoje radove prikažu u pčelarskim časopisima; • da se komisija, radi efikasnijeg rada formira blagovremeno i da joj se obezbedi potrebna tehnička dokumentacija.

Organizatori izložbe Tašmajdan 2007 Društvo pčelara "Beograd", Beogradsko udruženje pčelara i SPOS, javno se zahvaljuju i pohvaljuju sve inovatore koji su učestvovali na Tašmajdanskoj izložbi 2007, sa željom da nastave svoj, za pčelarstvo vrlo koristan rad.

тема - pČelar

tekst i foto: Živoslav stojanović zobrad@yunord.net

BojAnA knežević KRaLJIca MeDa 2007

Boža Petrović i Branko Končar sa kraljicom meda i pratiljama Prošle godine, prvi put u svojoj istoriji dugoj 11 decenija, Savez pčelarskih organizacija Srbije, radi popularizacije pčelarstva i pčelinjih proizvoda birao je svoju prvu Kraljicu meda. Ove godine, opet u vreme najvećeg skupa pčelara i kupaca pčelarskih proizvoda – Tašjmadanske izložbe 2007 u Beogradu je drugi put izabrana KRALjICA MEDA REPUBLIKE SRBIJE 2007. Osnovna namera je da se po ugledu na mnoge pčelarske saveze u svetu, pokaže i dokaže, da su mlade ženske osobe koje se ili same aktivno bave pčelarstvom ili potiču iz pčelarskih porodica, zdrave, lepe i duhovno i fizički jer se bave jednim plemenitim zanimanjem i koriste u svakodnevnoj ishrani visokovredne pčelinje proizvode. Na objavljeni Javni poziv, prijavilo se 10 kandidatkinja, ali je samo njih 8 stiglo na Tašmajdan, u našim predivnim narodnim nošnjama.

Kandidatkinje su bile iz raznih krajeva naše zemlje: iz Beograda, Bačke Topole, Bojnika, Vinče, Kragujevca, Kruševca, Mehovina, Natalinaca, Pirota i Žagubice. Najpre je 8 pristiglih devojaka izvuklo takmičarske brojeve od 1-10 (2 broja su bila ostavljena ako bi u međevremenu pristigle i još 2 prijavljene devojke). Komisija SPOS-a u sastavu Živoslav Stojanović, Jožef Agardi,

Jagoda Milenković i Predrag Martinović razgovarala je sa svim kandidatkinjama i posebno nastojala da realno i nepristrasno proceni ne samo njihovu fizičku lepotu (jer su sve zaista bile prelepe), već i njihovo obrazovanje, komunikativnost, poznavanje pčelarstva i stranog jezika.

Potom su kandidatkinje prodefilovale Tašmajdanskim parkom uz pratnju dečijeg trubačkog orkestra «Danijela» iz Bjeluša kod Arilja, da bi ih videli i izlagači i gosti i da izlagači daju svoju ocenu, svoj glas onoj kandidatkinji za koju smatraju da treba da postane Kraljica meda. Kombinacijom 50% glasova Komisije i 50% glasova izlagača došlo se do sledećih rezultata: 1. Bojana Knežević, studentkinja iz Kragujevca – Kraljica meda 2007, 2. Nevena Đurić, učenica iz Mehovina – prva pratilja, 3. Vesna Milanović, studentkinja iz Žagubice – druga pratilja Interesantno je da je prvoplasirana Bojana Knežević imala najviše poena, da je plasman od drugog do petog mesta bio veoma yjednačen, ali je odlučilo bolje poznavanje pčelarstva. Tijana Stevanović je dobila najviše glasova izlagača, ali je u konačnom plasmanu zauzela peto mesto.

O Bojani Knežević, novoj Kraljici meda, potrebno je još reći da iako dolazi iz Kragujevca, nije rođena Kragujevčanka,

Bojana knežević krAljicA medA 2007

493

pČelar - tema već izbeglica s Kosova, od 1999. godine, da je pčelinjak njenog oca ostao na Kosovu, a da je novi podignut u Kragujevcu i da sada ima 60-tak pčelinjih zajednica.

P o k a z a l a je zavidnu komunikativnost i pred članovima Komisije SPOS-a i sutradan u studiju Drugog programa Radio Begrada u ekološkoj emisiji ”Čekajući vetar”. Nevena Đurić, učenica, kći Zorana Đurića, poznatog pčelara i proizvođača pčelarske opreme iz Mehovina, pokazala je za svoje godine veoma dobro poznavanje tehnologije pčelarenja, ali i zadivljujuće znanje iz folklora. Žagubica, varošica u srcu Homolja, podarila nam je prošle godine prvu pratilju (Jelena Lilić), a ove godine drugu, Vesnu Milanović.

Kraljica i pratilje dobile su specijalne svečane haljine. Tiare i lente uručila im je prošlogodišnja Kraljica meda Srbije, Aleksandra Stepanović iz Rače. Nakon proglašenja pobednica, sve devojke su se još jednom prošetale Tašmajdanskim parkom u pratnji dečijeg trubačkog orkestra «Danijela», uz buran aplauz i čestitke izlagača.

Po oceni mnogih učesnika izložbe, izbor kraljice meda je i ove godine dobio visoke ocene. Treba pokazati svetu, medijima, sadašanjim i budućim potrošačima pčelinjih proizvoda kakve su kćeri pčelara.

Za svaku pohvalu je marketniški potez pčelara Dušana Mandića iz Bačke Palanke koji je izradio poseban poster sa likom svoje kćeri Danice Mandić koja je prošle godine bila proglašena za drugu pratilju i stavio ga pored svog štanda.

Kraljicu meda (a u njenoj sprečenosti, prvu, odnosnu drugu pratilju) treba pozivati na sve naše skupove i dati joj važnost i počast koju zaslužuje. Taj čin treba da posluži popularizaciji pčelarstva i pčelinjih proizvoda.

494 novembar 2007

tekst i foto: profesor dragutin gajić Prvomajska 25, Veliko Gradište, 012-62-658

Svečanosti povodom obeležavanja 110 godina od osnivanja SPOS-a prisustvovali najviši predstavnici APISLAVIJE, APIMONDIJE, Balkanske pčelarske federacije, Saveza pčelara Bugarske, Rumunije, Makedonije, Crne Gore, Saveza pčelarskih organizacija Republike Srpske, Hrvatskog pčelarskog saveza, najviši predstavnici SPC, predstavnici ministarstava, naučni radnici i pčelari.

Savez pčelarskih organizacija Srbije, jedna od najstarijih, najorganizovanijih i najbrojnijih organizacija u Srbiji, veličanstveno je proslavio jedanaest stvaralačkih decenija. Jubilej je ovekovečen u Zadužbini Ilije Kolarca u Beogradu, 5. oktobra 2007. godine, uz blagoslov i čestitke Njegovog preosveštenstva Atanasija Rakite, episkopa Hvostanskog i vikara njegove svetosti Patrijarha Pavla. Kako i priliči, najzaslužnijima su dodeljena jubilarna priznanja Saveza pčelarskih organizacija Srbije. No, dodela priznanja bila je tek deo svečanosti. Nakon prvi put izvedene PČELARSKE HIMNE, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Živoslav Stojanović pozdravio je prisutne u sali Kolarac, koja, prima osam stotina posetilaca.

Potom su gosti iz inostranstva, predstavnici naših naučnih ustanova (fakulteta), Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva svim pčelarima Srbije čestitali jubilej.

Zamenik predsednika Saveza pčelarskih organizacija Srbije je podsetio na vreme “OD MANASTIRA VITOVNICE DO EVROPE”.

Dragutin Gajić je u svojoj besedi koncizno odredio vreme od “POKLIČA” za stvaranjem naše organizacije pa do današnjih dana.

Lepo osmišljen program odvijao se kako je i predviđeno. Mešoviti hor KUD “Svetozar Marković” iz Novog Sada predstavio se veoma profesionalno, a i sestre Petrović iz Gložana kod Svilajnca su svojim nastupom prevazišle amaterizam.

Jedan dobro upamćen doživljaj sa pčelama ispričala je Jelena Savović, učenica Poljoprivredne škole u Svilajncu, a frula mladog Nebojše Brdarića iz Sombora i pevanje njegove sestre Bojane ostavili su veličanstven utisak na publiku.

Duge aplauze izmamila su deca iz “DEČJEG SELA” u Sremskoj Kamenici. Kraj je pripao budućim prvacima trube u Guči, mladom

jubilej - pČelar

jedAnAest

StVaRaLaČKIh DecenIJa trubačkom orkestru “Danijela” iz Beluća kod Arilja. Pčela je bila inspiracija i slikarima.

Njihova dela posetioci su mogli da vide u holu Kolarčeve zadužbine.

Veliki stodesetogodišnji jubilej pčelarstva Srbije obeležen je ne samo ovom Akademijom, već i prigodnim programima održanim u Petrovcu na Mlavi i Jagodini. Urađen je na CD-u reprint svih časopisa “PČELAR”, od prvog broja do danas. Štampane su monografije “KORENI ORGANIZOVANOG PČELARSTVA U SRBIJI I PETROVCU NA MLAVI” (udruženje pčelara “Mlava” - Petrovac na Mlavi) i “PČELARSTVO NA TLU JAGODINE SA OKOLINOM (autor Duško Grbović, istoričar i viši kustos Zavičajnog muzeja u Jagodini) u izdanju Zavičajnog muzeja i DP ”Pomoravlje” u Jagodini. Srpska pravoslavna bogoslovija Svetog Arsenija I Sremca, Muzej pčelarstva “Prof. Jovan Živanović” - Sremski Karlovci i DP “Jovan Živanović” - Novi Sad izdali su treći reprint - časopis “SRPSKI PČELAR”, dvogodišnjak 1900/1901. godina. Mnoga Pčelarska društva i Udruženja na svojim skupštinama, slavama i proslavama obeležili su jubilej prigodnim podsećanjima.

Povodom 110 godina organizovanog pčelarstva u Srbiji jubilarne prigodne statuete, rad vajara Janka Lalića iz Laznice i povelje Saveza dobili su Apimondija, Apislavija, Balkanska pčelarska federacija, Savez pčelara Rumunije, Savez pčelara Bugarske, Savez pčelara Makedonije, Savez pčelara Turske, Savez pčelara Grčke, Savez pčelara Crne Gore, Savez pčelarskih organizacija Republike Srpske, Hrvatski pčelarski savez, Srpska pravoslavna crkva, ministarstvo poljoprivrede kao i predstavnici naučnih i obrazovnih institucija i zasklužni pčelari.

Sa nama su bili pčelari iz Evrope i sveta, naši prijatelji, pobornici pčela i pčelarstva, koji pčelarima Srbije žele nove uspehe i značajne iskorake u skoroj budućnosti.

Zbog toga smo ponosni jer se i uspesi dele s prijateljima. Na adresu SPOS-a stigle su

mnoge pohvale iz zemlje i inostranstva.

Na mapi Evrope, danas snažnije nego ikad, dominira pčelarstvo Srbije, stremeći ka novim vizijama savremenog i modernog pčelarstva na ovim prostorima. Pčelari Srbije to znaju i mogu, jer ih je tome naučilo vreme, ne štedeći ih ni malo ni u jednoj etapi razvoja i delovanja. Kako dalje? Traganje za našim najvećim prirodnim resursima vodi do ljudi. Obrazovanih, vrednih, talentovanih, časnih, inventivnih, spremnih da svaki u svom domenu pomere stvari napred.

Tragaćemo za takvim ljudima, a stvarajući njima šansu, stvaraćemo bolje izglede za pčelarstvo uopšte. Tvrde ljudi od mudrosti

Nenad Terzić na akademiji da se tradicija najbolje čuva tradicijom. Svaka naša kulturna manifestacija pa i ova koja je obeležila 110 godina postojanja SPOS-a, kako reče naš nobelovac Ivo Andrić, “Treba da bude nemo i posredno priznanje onima koji su, pre nas i za nas, ulagali svoje napore u taj rad, ne doživevši ponajčešće da sagledaju završetak svoga dela. Ni radost uspeha.

Ni blesak priznanja.” Ne setiti se tih, često zaboravljenih poslenika, sveštenika, učitelja, profesora, trgovaca, novinara, skromnih pisaca, urednika i prosvetitelja u ovakvim prilikama i ne odati im priznanje bilo bi i neprirodno i nepravedno. HVALA IM! jedanaest stvaralačkih decenija

495

pČelar - kongres

tekst i foto: Živoslav stojanović zobrad@yunord.net

juBilArni - 40. kongres aPIMonDIJe U aUStRaLIJI

Nakon svečanog otvaranja Kongresa, u nedelju, 09. septembra, naredna tri dana su tekli svi predviđeni sadržaji. Posebno interesovanje brojnih posetilaca iz Australije i mnogih zemalja sveta bilo je za oralne prezentacije – pčelarska predavanja.

Ona su organizovana po komisijama Apimondije, paraleno u 3 sale. U glavnoj i najvećoj sali – Xon Betmen teatru bila je obezbeđena tehnika za simultani prevod (engleski, francuski, nemački i španski), a u druge dve manje sale nije.

Poslednjih godina na mnogim našim pčelarskim izložbama sve je prisutnija prodaja polena ili polena u raznim mešavinama (med, polen, matični mleč).

Polen, da bi se mogao sačuvati i stavljati u promet, po našim propisima može da sadrži najviše 8 % vode. Koliko se sušenjem polena gubi vitamina C, beta karotena i provatimana A, bila je tema dva rada grupe autora sa Departmana za ishranu Farmacetutske naučne škole Univerziteta u Sao Paolu (Karla C. i dr. i Iliana Luise P. i dr). Rezultati ovih istraživanja dati su u sledećoj tabeli:

Vitamin C (mg/g)

Uzorak Svež polen

Alternativa

Konvencionalno

4% gubitka vlage 8% gubitka vlage

1

537,3 ± 0,9

507,5 ± 1,2

489,8 ± 5,6

2

540,7 ± 5,6

522,4 ± 0,8

498,0 ± 2,7

3

559,3 ± 4,0

538,3 ± 4,4

516,4 ± 3,2

4

560,3 ± 2,9

542,2 ± 3,2

512,6 ± 21,6

5

546,4 ± 8,5

523,7 ± 3,0

504,3 ± 1,9

496 novembar 2007

drugi deo

U zaključcima autori navode da je sadržaj vitamina C u polenu veoma osetljiv u procesu sušenja i preporučuju alternativnu metodu sušenja sa gubitkom vlage do 4%.

(Ostaje samo pitanje da li je onda polen dovoljno osušen po našim propisima).

Na kraju autori preporučuju dnevnu dozu vitamina C - za muškarce 90 mg, a za žene 75 mg.

Druga grupa autora iz Sao Paola koja je istraživala uticaj lagerovanja i sušenja polena na gubitak karotena i provitamina A došla je do sledećih podataka: Analiza

Svež polen Osušen polen (mg/g) (mg/g)

Gubitak (%)

Ukupni karoteni

245,8

147,9

40

beta karoten

145,5

73,8

49

pro vitamin A

12,1

6,2

49

U zaključcima autori navode da se u uslovima uobičajenog lagerovanja karoten gubi za samo 4 meseca. Oni preporučuju nastavak istraživanja na mnogo većem broju uzoraka.

U našoj literaturi, kao i na mnogim skupovima bili smo u prilici da pročitamo ili da pratimo izlaganja raznih autora o kristalizaciji meda. Čini mi se, međutim, da sam o tome u Melburnu čuo najkompletnije i najsadražnije izlaganje Žila Rasie, predsednika Komisije za tehnologiju i pčelarsku opremu Apimondije i redaktora inernet sajtova www.apimondia.com i www.apiservices.com. On smatra da na kristalizaciju meda utiče 10 faktora i to: 1. Odnos glukoze i fruktoze - glukoza uzrokuje kristalizaciju, a fruktuza je usporava. Tako navodi primer meda od uljane repice koji zbog visokog sadržaja glukoze, kristališe veoma brzo. S druge strane bagremov med zbog visokog sadržaja fruktoze, kristališe veoma sporo.

kongres - pČelar 2. Sadržaj vlage – ako med sadrži više od 20% vlage, onda ne kristališe, a ako sadrži manje od 17%, kristalizacija je otežana, usporena.

3.

Priprema i temepratura lagerovanja – na 14 stepeni, kristalizacija je brza, na 25 i više je otežana, dok je Žil Rasia na ispod 5 stepeni kristalizacija gotovo nemoguća.

4. Mikro elementi – neki mikro elementi uzrokuju lančani efekat kristalizacije. I neke nečistoće u medu mogu pospešiti kristalizaciju.

5. Mikro kvasci – postojanje nekih mikro kvasaca utiče na mobilnost molekula koji takođe pospešuju kristalizaciju.

6. Temperaturni šokovi – nagle promene temperature izazivaju ubrzanu kristalizaciju. Ako je na primer med lagerovan na otvorenom gde su velike oscilacije temperatura između dana i noći.

7. Fizički šokovi – u uslovima transporta i grubog manevrisanja pokreću se molekuli koji ubrzavaju kristalizaciju.

8. Linijski efekat – postojanje nečistoća na liniji prerade i pakovanja takođe ubrzava kristalizaciju.

9. Zapreminski efekat – med u većim pakovanjima će brže kristalisati, nego med u manjim pakovanjima.

10. Sadržaj drugih (složenih) šećera – na primer kod meda od lavande gde ima i preko 10% saharoze.

Posle ovih obrazloženih 10 uticaja na kristalizaciju meda, autor nam je ponudio nekoliko mogućih preventivnih rešenja problema kristalizacije. Najpre, smatra da je rešenje u filtraciji i mikrofiltraciji meda. Zatim, jedno od rešenja je i fleš pasterizacija meda sa, za naše prilike, sigurno skupim uređajima. U ovom postupku, gde nam je autor dao shematski prikaz linije pasterizacije, med se najpre predgreva na 45 stepeni, pa prolazi kroz

razne komore, da bi se u jednom trenutku zagrejao na čak 75 stepeni, ali samo 7 minuta. Na kraju, izlazna temperatura meda je bila 35 stepeni. Dalje, sadržaj vlage u medu trebalo bi da bude ispod 17%, a temperatura lagerovanja ili veća od 25 stepeni, ili manja od 5. Povodom fleš pasterizacije meda, autor nam je prikazao i jednu interesantnu tabelu sa podacima o vremenu potrebnom da takav med dosegne 40 mg/kg HMF, vreme poluraspada diastaze i vreme poluraspada invertaze u funkciji temperature lagerovanja, ali uz važnu napomenu da se ta tabela ne odnosi na sve markete: temperatura lagerovanja

potrebno vreme za poluvreme poluvreme 40 mg/kg HMF diastaze invertaze

10º C

10 - 20 godina

35 godina

26 godina

20º C

2-4 godine

4 godine

2 godine

30º C

0,5 - 1 godina

200 dana

83 dana

40º C

1 - 2 meseca

31 dan

9,6 dana

50º C

5 - 10 dana

5,4 dana

1,3 dana

60º C

1 - 2 dana

1 dan

4,7 časa

70º C

6 – 20 časova

5,3 časa

47 minuta

Ipak, autor na kraju napominje da je potrebna snažnija kampanja na svim medijima da se med koristi u prirodnom, tj kristalisanom stanju.

Oralne prezentacije apiterapije koju je vodio predsednik Komisije za apiterapiju Teodor Šerbilje bile su valjda najposećenije

Med u saću

jubilarni - 40. kongres Apimondije u Australiji

497

pČelar - kongres

tekst i foto: Živoslav stojanović zobrad@yunord.net

U vreme Tašmajdanske izložbe ove, 2007. godine, Savez pčelarskih organizacija Srbije, uz pomoć Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede bio je domaćin Balkanskoj pčelarskoj federaciji. Tu federaciju, osnovanu pre 3 godine, sačinjavaju pčelarski savezi Bugarske, Rumunije, Turske, Grčke, Makedonije i Srbije. Sastanak je održan u prostorijama SPOS-a, prvog dana izložbe Tašmajdan 2007, kojem su prisustvovali predsednik i sekretar Balkanske pčelarske federacije Kosta Kostov i Stefan Stefanov (obojica iz Bugarske), Eužen Zorić i Kristian Konstantinesku (Rumunija), Mirče Nastaski i Petar Zlatev (Makedonija) i

Korejska koštnica i često nije bilo moguće naći slobodno mesto. Bilo je zaista mnogo interesantnih radova, kao npr. o lečenju multipleks skleroze, o lečenju jednog malog psa punih 8 meseci kojem je incidentnom situacijom nestala koža duž čitavog leđnog dela, ali je posle apiterapije izrasla i koža i dlaka. Ipak, najinteresantniji i možda najšokantniji je bio prikaz lečenja jednog kubanskog pacijenta koji zbog inficirane, otvorene duboke rane na butnoj kosti nije kročio svojim nogama pune 32 godine. Naime, klasična medicina za te 32 godine nije mogla pomoći. Rana je bila prečnika dečje šake, a pacijent je lečen apiterapeutskim sredstvom - troprocentnim rastvorom propolisa, medom i ekstraktima lekovitog bilja. Lepo se videlo kako iz dana u dan ta rana biva sve manja. Lečenje je u prvoj fazi trajalo punih 8 meseci. Potom je pacijentu probušena i butna kost u koju je takođe sipano navedeno apiterapeutsko sredstvo.

Nakon godinu dana, lečenje je bilo okončano i pacijent je, nakon 32 godine, prošetao bolničkim parkom, doduše uz pomoć štaka, ali sam na svojim nogama.

Po prikazanim radovima jasno se vidi da su Kubanci u apiterapiji otišli verovatno najdalje, a da su za njima Rumuni, Bugari i apiterapeuti iz ostalih zemalja.

498 novembar 2007

U Muzeju pčelarstva u Sremskim Karlovcima Živoslav Stojanović i Milenko Radosavović (Srbija).

Gosti Balkanske pčelarske federacije i SPOS-a bili su sekretar Apislavije, Pavel Hovorka iz Bratislave u Slovačkoj, predstavnici Hrvatskog pčelarskog saveza sa predsednikom Martinom Kranjecom na čelu, Radule Miljanić predsednik Saveza pčelara Crne Gore i iz Saveza pčelarskih organizacija Republike Srpske predsednik Branko Končar i Rajko Radivojac. Sastanku nisu prisustvali predstavnici pčelarskih saveza Turske i Grčke.

Podnet je najpre izveštaj sa I Kongresa Balkanske pčelarske federacije koji je održan u Istanbulu od 29. marta do 1. aprila ove godine (o ovom skupu je pisano u junskom broju Pčelara). Opšte je uverenje da je sa pčelarskog aspekta Kongres uspeo,

međunarodna saradnja - pČelar

sAstAnAk BAlkAnske PČeLaRSKe feDeRacIJe U BeoGRaDU ali da je organizator, Turski pčelarski savez finansijski loše prošao, pre svega zbog veoma visokih cena ulaznica (150 €).

Dogovoreno je da sve centralne pčelarske manifestacije nacionalnih saveza poprime i karakter skupova Balkanske federacije sa prijemom 1-2 učesnika iz ostalih zemalja članica. Statutom Balkanske pčelarske federacije predviđeno je i plaćanje članarine (nije predviđen iznos) svih članica Federacije, ali taj član do sada nije primenjivan. Bugarska delegacija je sada predložila da se makar i simbolično primeni navedeni član Statuta. Usledilo je, međutim, oštro protivljenje, najpre delagacije iz Rumunije, ali i većine ostalih predstavnika nacionalnih saveza. Konačna je odluka bila da se ovaj član Statuta ne primenjuje do daljnjeg.

Na nekoliko sastanaka predstavnici SPOS-a su zahtevali mišljenje o mogućnostima za proširenje Federacije učlanjivanjem nacionalnih pčelarskih saveza Hrvatske, BiH i Crne Gore. Zato su na ovaj sastanak pozvani i njihovi predstavnici. Predstavnici Hrvatskog pčelarskog saveza nisu pokazali interesovanje za učlanjenje u Balkansku

pčelarsku federaciju jer smatraju da svoje aktivnosti treba da usmere više prema Evropskoj uniji i Apimondiji. S druge strane, predstavnici Saveza pčelarskih organizacija Republike Srpske su iskazali želju za članstvom u ovoj federaciji. Nakon kraće konstruktivne diskusije, Savez pčelarskih organizacija Republike Srpske je na ovoj sednici primljen u punopravno članstvo Balkanske pčelarske federacije uz dopunu da po konstituisanju Pčelarskog saveza Bosne i Hercegovine, to svoje članstvo prenesu i na federalni nivo BiH. Savez pčelara Crne Gore je takođe pokazao interesovanje za članstvo u federaciji, ali zahtev za učlanjenje će podneti posle odgovarujuće odluke rukovodstva svog Saveza. Još se očekuje zahtev za učlanjenjem i Saveza pčelara Albanije.

Svi predstavnici Balkanske pčelarske federacije su 5. oktobra posetili pčelasku farmu Vener u Kupinovu, kao i mesto počivanja pok. Ivana Venera. Oni su posetili i Muzej pčelarstva porodice Živanović u Sremskim Karlovcima. Istog dana bili su gosti na svečanoj akademiji u Kolarčevoj zadužbini u Beogradu, povodom 110 godina od osnivanja SPOS-a.

U poseti pčelinjaku porodice Vener u Kupinovu sastanak Balkanske pčelarske federacije u Beogradu

499

pČelar - strani gosti

tekst i foto: dipl. inž. slađan rašić Stručni saradnik, Poljoprivredni fakultet, Zemun

sindrom neStaJanJa PČeLa U radnoj poseti Centru za pčelarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu od 6. do 13. oktobra boravio je stručni saradnik i savetnik za pčelarstvo Univerziteta u Merilendu Majkl Embri (Maichael Embrey).

Po programu, gost iz Amerike je održao nekoliko predavanja širom Srbije na kojima je pčelare upoznao sa najnovijim informacijama o sindromu nestajanja pčela u svetu. Prvo izlaganje je bilo na izložbi meda, na Tašmajdanu. U ponedeljak, 8. oktobra, Embri je bio gost u Banja Luci, u utorak, 9.oktobra, u organizaciji Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i Asocijacije profesionalnih pčelara Srbije (APPS) u Kraljevu. U četvrtak, 11. oktobra gost iz Amerike je održao predavanje u Srpskoj pravoslavnoj bogosloviji "Svetog Arsenija I Sremca" u Sremskim Karlovcima, a u petak, 12. oktobra, u organizaciji Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, „Timomeda” u Knjaževcu i Društva pčelara u Zaječaru, u opštinskoj sali u Zaječaru.

Majkl Embri (Michael Embrey) Atraktivna tema i gost iz inostranstva privukli su veliki broj zainteresovanih pčelara, tako da su mogli da čuju najsvežije informacije o ovoj pojavi u nekim delovima Amerike i Evrope.

Sindrom nestajanja pčela definiše se iznenadnim nestankom pčela radilica u pčelinjem društvu. Prve informacije o tom sindromu pojavile su se krajem 2006. godine 500 novembar 2007

pri pregledu pčelinjih društava na istočnoj obali Amerike, kod velikih komercijalnih pčelara. Kasnije se ova pojava širi i na ostale predele američkog kontinenta, tako da je danas registrovana u 35 američkih država. Izveštaji o tom sindromu stižu i iz 5 kanadskih provincija, Francuske, Španije i Brazila. Očekivana šteta od CCD-a u ovoj godini u Americi je i do 150 miliona dolara.

Podaci pčelarskih inspektora govore da su 24% od 386 profesionalnih i komercijalnih pčelara izgubili više od 50% pčelinjih društava. Neki od njih čak i više od 90%.

Osnovni simptomi sindroma nestajanja pčela su: • nestajanje odraslih pčela iz košnica • malo prisutnih uginulih pčela u košnici i na letu • prisustvo poklopljenog legla u napuštenoj košnici • prisustvo mednih zaliha koje nisu izložene grabeži • simptomi se javljaju u kasnu jesen ili zimi.

Još se ne zna šta je zapravo uzrok nastanka ovog sindroma. Danas je razvijeno više teorija koje uključuju sledeće moguće uzročnike: • hemijske rezidue i kontaminacija • patogeni ili paraziti • stres • nedostatak ili smanjenje genetske varijabilnosti pčela • nedostatak hrane i jednolična ishrana • genetski modifikovana hrana (GMO).

Poslednji mogući uzročnik je veoma brzo isključen jer je, koristeći se ranijim istraživanjima utvrđeno da je simptoma sličnih CCD-u bilo i u XIX i početkom XX veka, kad se nije znalo za genetski modifikovanu hranu.

U uginulim pčelama pronađene su sledeće promene: • unutrašnji organi su nabrekli, crni i fragmentirani • rektum je abnormalno pun delimično svarenog polena • crne tačkice na žaočnoj žlezdi.

strani gosti - pČelar Nivo spora Nosema ceranae u disektovanim mrtvim pčelama kod CCD nije se razlikovao od nivoa spora kod normalnih i zdravih Na predavanju u Zaječaru pčela.

Posle ovogodišnjih prolećnih izveštaja, u Americi u toku leta nije prijavljen nijedan slučaj pojave sindroma CCD. Ovakva situacija je razvila još jednu verovatnu teoriju. Svi dosadašnji slučajevi CCD-a javili su se na velikim komercijalnim pčelinjacima i nastali su kao rezultat delovanja nekoliko faktora među kojima su najznačajniji: • stres • poremećaji u ishrani koji su indikovani jednoličnom hranom na velikim plantažama koje se oprašuju • varoa.

Karkteristično za ovaj sindrom je i to da se u košnicama koje su napuštene sigurno

nalazi jedan od uzročnika koji izaziva ovo nestajanje pčela. Ukoliko se ove napuštene košnice nasele paketnim rojevima, za kratko vreme će i oni nestati. Tek posle izlaganja košnica radioaktivnim zracima mogu se bezbedno naseljavati tretirane košnice.

Kao mogući uzročnik ovog sindroma navodi se i Israeli Acute Paralysis Virus (IAPV) koji je prvi put otkriven u Izraelu 2004. godine, u australijskim pčelama koje su uvežene i koje se i danas uvoze za potrebe oprašivanja plantaža voća i citrusa u Americi.

Veoma je interesantno da se ovaj sindrom nestajanja pčela vezuje uglavnom za italijansku rasu pčela jer se skoro svi izveštaji odnose na žute pčele italijanske rase.

Sredinom januara 2008. godine u Kaliforniji se održava najveći pčelarski skup u Americi gde će se pojaviti i najnoviji rezultati brojnih istraživanja ovog sindroma. Potrudićemo se da i ova najnovija saznanja odmah sistematizujemo i objavimo kako bi i naši pčelari bili upoznati sa najnovijim rezultatima u vezi sa sindromom nestajanja pčela.

Majkl Embri u društvu predstavnika SPOS-a sindrom nestajanja pčela

501

pČelar - strani gosti

prof. dr milan Ćirović Kragujevac, 034/318-037, 064/58-93-504

Povodom 110. godišnjice od osnivanja, Društvo pčelara Kragujevac pozvalo je prof. dr V. I. Lebedeva iz Instituta za pčelarstvo Rusije. Boraveći u Srbiji početkom ove godine, ovaj eminentni naučnik, osim u Kragujevcu, održao je predavanja i u drugim pčelarskim centrima: Valjevu, Požarevcu, Trsteniku, Rači, Knjaževcu, Mladenovcu, Zaječaru i Vranju. Predavanja su bila odlično posećena što se i moglo očekivati imajući u vidu autoritet i popularnost predavača među našim pčelarima.

Predavač je, na sebi svojstven način, znao da „zakuje“ pažnju svih slušalaca za vreme višečasovnog predavanja. Govorio je prvo o najnovijim otkrićima u pčelarskoj nauci i praksi. Zatim, detaljno je opisao svih pet perioda rasta i razvitka pčelinjih društava (jakih, srednjih i slabih) preko cele godine. Najkraće rečeno, predavanje ovog naučnika obuhvatalo je više tema, znalački objedinjenih u skladnu celinu.

Kompletno predavanje prof. Lebedeva, sa prevodom prof. M. Ćirovića, snimio je i obradio na dva CD-a Dačo Dramlić iz Lučana, i time omogućio da bude dostupno svim pčelarima.

Posle svakog predavanja usledili su odgovori na pitanja pčelara. Ovde izdvajamo samo neke od njih.

1) Naše pčelare je interesovala zakonska regulativa u Rusiji o pravu pčelara pojedinaca da slobodno prodaju svoje matice i rojeve. Prilikom postavljanja ovog pitanja ukazali su na trenutno stanje u Srbiji, gde pčelarima to nije dozvoljeno zakonom.

Odgovor profesora Lebedeva bio je nedvosmislen: u Rusiji svaki pčelar, svaka ogledna stanica ili institut, ima pravo da slobodno prodaje i matice i rojeve, a onaj ko kupuje ima pravo da bira od koga će kupovati. Naglasio je da u toj zemlji postoji eminentni Institut za pčelarstvo, veliki broj oglednih pčelarskih stanica koje se bave odgajanjem i selekcijom matica. Samo oni imaju pravo (ostali ne) da navedu da je njihova matica selekcionisana. Ali, kontrola te selekcije je rigorozna – obavljaju je specijalisti u tim centrima (interno), zatim eksperti koje određuje Institut za pčelarstvo 502 novembar 2007

foto: dačo dramlić

posetA leBedevA PČeLaRIMa SRBIJe

Prof. dr V. I. Lebedev i, najzad, specijalizovane komisije eksperata koje obrazuje Ministarstvo poljoprivrede.

Svi oni, nezavisno jedni od drugih, imaju pravo da oduzmu dozvolu za bavljenje selekcijom ako ustanove da se ne poštuju svi propisani, veoma oštri uslovi. Zato se svaka odgajivačka stanica grčevito bori da ispuni te uslove, tj. bori se za pravo da na etiketi kavezića s maticom napiše „selekcionisana matica“. Ovo pravo nemaju obični pčelari, odgajivači matica, ali, kako rekosmo, i oni imaju pravo da matice prodaju.

Prema kazivanju prof. Lebedeva slična praksa slobodne trgovine postoji i u drugim zemljama sa razvijenim pčelarstvom pa je zbog toga izrazio čuđenje da se u maloj Srbiji to sprečava.

2) Na pitanje da li tokom zime treba prihranjivati pčelinja društva (misli se na davanje pogača), ili ne, odgovor prof.

Lebedeva bio je kategoričan – „njet“.

Pčelama tokom čitave zime treba obezbediti samo mir. Neophodnu hranu za zimovanje trebalo je obezbediti blagovremeno, krajem leta ili početkom jeseni. Za pčelare koji prihranjuju svoja pčelinja društva tokom zime prof. Lebedev reče da su „bezgramotni“ (nepismeni).

3) Na pitanje šta misli o žičanoj (protivvaroznoj) podnjači, prof. Lebedev je odgovorio da su oni u Institutu za pčelarstvo ovu podnjaču odbacili, a to su učinili i mnogi pčelari u Rusiji. Razlog: saznanje da takva podnjača ne utiče bitno na smanjenje stepena zaraženosti pčelinjih društava varoom.

tekst i foto: dr med. milenko Bukvić Trebinje

iz moje radionice - pČelar

HrAniLIca Ništa nije toliko dobro da ne može biti bolje - geslo je svakog pčelara i nebrojene inovacije, originalna rešenja, domišljatosti, viđali smo na mnogim manifestacijama ove jeseni. Neke su i nagrađene, ali smo sigurni da je mnogo brilijantnih rešenja ostalo nepoznato većini pčelara koji bi ih rado odmah primenili ili napravili u svojoj radionici već ove zime. Zato vas pozivamo da ih u ovoj novoj rubrici predstavite.

Hranilicu koju sam konstruisao, a koja istovremeno služi i za odvođenje viška vlage iz košnice zimi i u proleće, opisaću u grubim crtama, a uz pomoć slika biće jasna njena funkcija.

Hranilica za pčele je dobro poznata konstrukcija: četvorostrana prizmatična kutija sa dva odeljka, od kojih jedan

predstavlja jaslice, a drugi „ostavu“ u koju se sipa hrana (sirup) iz koje se ona sistemom spojenih sudova sliva u jaslice.

Iznad jaslica se nalazi poklopac (providan) koji ne dozvoljava komunikaciju pčela sa okolinom i sprečava odlazak toplog vazduha iz košnice, odnosno održava mikroklimu u košnici prilikom manipulacije.

Da bi se dobila savim nova funkcija, odstranjivanje vlage iz košnice, poklopac se nagne prema jaslicama za 3 - 4 stepena, tako da vlagu koja se kondenzuje na poklopcu, zemljina teža sliva u jaslice. Jaslice tako postaju rezervoar za višak vlage u košnici.

Hranilicu odlikuju jednostavnost i

univerzalnost. Jednostavnost se ogleda u konstrukciji: četvoročlana prizmatična kutija sa dva odeljka, od kojih jedan predstavlja jaslice, a drugi „ostavu“ u koju se sipa hrana (sirup), iz koje se, sistemom spojenih sudova razliva u jaslice.

Univerzalnost je u sledećem: • može se upotrebiti za svaki tip košnica (nastavljača) • kapacitet: od 100 do 4000 gr sirupa • dok uzimaju hranu, pčele ne mogu ubosti pčelara niti pčelar uznemirava pčele • pčele se ne mogu utopiti u sirupu • ne remeti se mikroklima u košnici • poklopac hranilice je providan, a pošto je ona postavljena u gornjem delu košnice, moguće je u svakom trenutku, podizanjem podpoklopca, proveriti stanje u pčelinjem društvu, čak izbrojati varoe na pčelama • zimi, topli vazduh iz košnice se uzdiže u hranilicu i tu zaustavlja, te hranilicu pretvara u termoizolacionu pregradu (fenomen iglo), tako da se u košnici održava konstantna mikroklima.

Hranilica je izlagana na internacionalnim salonima u Ženevi i u Parizu 2005. godine i dobila je srebrnu i bronzanu medalju.

Poboljšana varijanta, kojom se rešava ventilacija u košnici biće uskoro prikazana i u Moskvi.

Hranilica

503

pČelar - apiterapija

mr sci. dr dušica jarić Specijalista za plućne bolesti, Novi Sad, 064/23-41-098, jare@ptt.yu

AlergijA nA med I PČeLInJe PRoIZVoDe Med je skoro jedina prirodna hrana koja se koristi u istom obliku u kojem je i proizvedena i jedina materija u prirodi koja se još uvek ne može proizvesti, a da bude ista kao prirodni med, po hranljivim i lekovitim svojstvima. Odavno je poznato da med ima antimikrobno dejstvo, što znači da sprečava razvoj bakterija, virusa i gljivica. Upravo zbog tog svojstva za med se često kaže da je istovremeno i hrana i lek.

Kako nema hrane, a ni leka, koji ne može da izazove neželjene alergijske reakcije kod nekih ljudi, tako i med i pčelinji proizvodi nisu izuzetak.

Alergijske reakcije na hranu Alergija na hranu je bolesna reakcija organizma, a nastaje nakon ponovljenog uzimanja neke hrane koja je za većinu ljudi bezopasna. U hrani alergogeno dejstvo imaju belančevine sa velikim molekulima, koje su relativno otporne na enzimsku razgradnju ili na visoke temperature.

Učestalost alergije na hranu srećom nije velika i kod dece je oko 2%, mada najnovije studije beleže porast na 5-7%. U odraslih, učestalost je od 0,2% do 2%. Oko 20% dece alergično je na hranu, a prvi simptomi

504 novembar 2007

javljaju se do treće godine života. Nutritivne alergije su češće kod dece koja imaju i neku drugu alergijsku bolest. Tako je 25% dece sa ekcemom ili aleregijskim dermatitisom preosetljivo i na hranu.

Alergiju najčešće izazivaju upravo one namirnice koje se i najviše koriste u ishrani: kravlje mleko, jaja, riba, žitarice, soja, kikiriki, orasi, bademi, lešnici, jagode i morski plodovi. Kod odraslih osoba u oko 90% slučajeva za alergiju su odgovorni kikiriki, orasi, riba, školjke, a kod dece alergije su uzrokovane jajima, mlekom, sojom, brašnom. Interesantno je da se na listi 10 najčešćih uzročnika alergije na hranu ne nalazi med, možda zato što nije u tolikoj meri alergogen, ili zato što je njegova potrošnja neopravdano mala. U našoj zemlji potroši se samo 300g po stanovniku godišnje!

Ukorenjeno je verovanje da osobe koje imaju alergiju na polen iz vazduha (osobe sa astmom i alergijskom kijavicom) imaju veću sklonost ka alergiji na med i pčelinje proizvode te im se neretko savetuje da ih izbegavaju. Dokazano je da ne postoji znak jednakosti između alergijske kijavice i astme i alergije na med i pčelinje proizvode. Te osobe mogu da razviju alergiju na hranu, a time i na med, znatno lakše nego osobe koje nisu sklone alergijskim bolestima. Nema dokazane unakrsne reaktivnosti između alergije na polen trave, korova i drveta i alergije na med. Nasuprot tome, oko 50% osoba koje su alergične na polen mogu da imaju tzv. „oralni sindrom intolerancije“ na neke vrste voća i povrća. Tako osobe alergične na polen breze mogu imati simtpome alergije kad jedu sirovu jabuku, mrkvu, celer, kivi, lešnik, orahe i drugo. U većini slučajeva pacijent alergičan na polen ne biva upozoren na oprez kad uzima sveže voće, pa čak i kad ima tegobe neretko ne shvata da su posledica alergije na hranu.

Istovremeno veliki broj osoba sa alergijskom kijavicom ili astmom neopravdano izbegava med i druge pčelinje proizovde.

apiterapija - pČelar

Kako se manifestuje alergija na med i pčelinje proizvode?

Alergija na hranu, a time i na med može da se manifestuje veoma različitim reakcijama, od vrlo blagih i jedva prepoznatljivih do veoma teških, kao što je anafilaktički šok.

Najčešće su kožne reakcije: koprivnjača, angioedem i atopijski dermatitis, tj. ekcem.

Neretko se alergija manifestuje samo kao blago peckanje ili svrab jezika, blag otok usana, nepca i ždrela. Na organima za varenje alergija može da se manifestuje kao bolovi i grčevi u želucu, mučnina, povraćanje, proliv. Sama pojava nelagodnosti u želucu ne mora da bude simtpom alergije već hiperosmotskog dejstva meda koji pojačava lučenje želudačne kiseline. Stoga se i ne savetuje uzimanje meda na prazan stomak i direktno „sa kašičice“, već uvek rastvoren u čaši vode, čaja ili mleka.

Polen se nalazi u samom medu, ali se neretko i meša s medom radi poboljšanja lekovitih svojstava. Polen koji pčele sakupljaju najčešće nije isti kao polen koji izaziva kijavicu ili astmu. Biljke čiji polen izaziva alergiju najčešće su „neuglednog“ cveta, sa malim polenovim zrnom koje raznosi vetar, za razliku od većine medonosnih biljaka koje imaju veliko polenovo zrno koje se najčešće i ne može prenositi vetrom, te zato imaju veoma lep i mirišljav cvet pun nektara, koji pčele rado posećuju. Ipak, tokom vrcanja može da dođe do kontaminacije meda polenom iz vazduha, kao što je polen korova ili trava, te osobe sa alergijskom kijvicom mogu osetiti tegobe posle konzumiranja meda.

Propolis je materija koja ima dokazano antimikrobno svojstvo i sve više se koristi ne samo kao alkoholna tinktura već i kao dodatak, tzv. „pomoćnim lekovitim sredstvima“ u kombinaciji s vitaminima ili biljnim preparatima. Kod osoba sklonih alergijskim reakcijama opisane su i alergije na propolis koje se mogu manifestovati kao kontaktni dermatitis, ali i stanja sa angioedemom, tj. praćena oticanjem očnih kapaka, usana, jezika, pa neretko i grla, što može da ima i ozbiljne posledice.

Matični mleč je visokohranljiva materija sa obiljem mikroelemenata koji imaju

biostimulativno i regenerativno dejstvo, čije sve funkcije ni do danas nisu sasvim poznate. Koristi se mnogo ređe nego med i drugi pčelinji proizvodi te se znatno ređe i sreću alergijske reakcije.

Za razliku od matičnog mleča koji nije u širokoj upotrebi, pčelinji vosak je našao široku primenu u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji. Koristi se za izradu krema, ruževa za usne i sl. Imajući u vidu široku primenu, alergija je moguća, ali nije tako česta i uglavnom se manifestuje kao blaga kožna reakcija.

Šta nam je činiti ako postoji alergija na med ili pčelinje proizvode?

Za dijagnozu alergijske reakacije na hranu, a time i na med, veoma su važni podaci koje daje sam bolesnik, tj. podatak o povezanosti određenih simtpoma i konzumiranja neke namirnice. Kožni testovi za dokazivanje alergije na hranu imaju malu specifičnost i senzitivnost, a najpouzdaniji test je tzv. provokacijski test.

Bolesniku se, prema određenom protokolu daju namirnice za koje se sumnja da uzrokuju alergiju i potom se prati mogući nastanak simtpoma.

Ako se dokaže alergija na neku namirnicu preporučuje se i njena eliminacija iz ishrane, vodeći računa da neke namirnice mogu biti i „skrivene“ kao što je kikiriki u „Smokiju“ odnosno med u kolačima, vosak u kozmetičkim kremama i slično.

Pokušaji specifične imunoterapije, tj. davanje u malim dozama upravo onog na šta je dokazana alergija, za razliku od terapije alergije na polen iz vazduha, kod alergije na hranu nema efekta te se i ne preporučuje.

U zaključku bismo mogli reći da ako je učestalost alergije na hranu kod odraslih osoba oko 2%, a kod dece 5%, i ako znamo da med ne spada u grupu od 10 vodećih uzroka nutritivne alergije, možemo slobodno reći da je za opštu populaciju med ne samo zdrava već i bezbedna namirnica koja je bez opravdanja nedovoljno zastupljena u ishrani.

Alergija na med i pčelinje proizvode

505

pČelar - iskustvo

ApiterApijA

goran O.ilić Prijedor

LeČenJe PČeLInJIM otRoVoM Tekst o lečenju pčelinjim otrovom, koji je objavljen u prošlom broju Pčelara, izazvao je interesovanje pčelara i čitalaca. Na adresu redakcije našeg lista stiglo je pismo Gorana Ilića iz Prijedora u kojem iznosi svoja iskustva u lečenju MS pčelinjim otrovom. Odlučili smo da ga objavimo jer, sigurno je, pčelinji otrov se sve više primenjuje u lečenju ove za sada neizlečive bolesti.

Moji problemi počeli su pre osam godina, iznenadnim utrnućem desne noge. To je potrajalo dvadesetak dana, neobjašnjivo prestalo i ponovilo se godinu kasnije uz pojavu bola. Lekari nisu ništa dijagnostikovali pa su zaključili da je na psihičkoj bazi. Ponovo, 2003, osećao sam opštu slabost, nakratko izgubio govor i opet su svi nalazi bili u redu. Slično se ponavljalo i kasnije da bih u februaru ove godine konačno uradio magnetnu rezonancu posle čega mi je na KC Banja Luka postavljena dijagnoza multipleks sklerozis. Tragajući po internetu saznajem da je bolest neizlečiva, upoznajem strahote koje bolest nosi, saznajem da je terapija interferonima koji uspevaju da zaustave bolest veoma skupa (oko 15.000 evra godišnje). Na neuorologiji KC Banja Luka, početkom marta, primio sam petodnevnu pulsnu terapiju metilprednizolona. Nisam osetio poboljšanje. Po izlasku iz bolnice od mr Violete Santrač, stručnjaka za bolesti pčela, saznajem za mogućnost lečenja MS-a pčelinjim otrovom, saznajem za institut u Rusiji koji se time bavi i po njenoj preporuci upoznajem Branka Končara uz čiju pomoć počinjem tretman pčelinjim otrovom.

Oko mesec dana sam svaki drugi dan odlazio kod njega na terapiju. Počeo sam s 3 uboda i postepeno povećavao do 20: ubode sam dobijao duž kičme zatim duž 506 novembar 2007

nervnih puteva desne noge i desne ruke i po jedan ubod na početku zatiljka.

Prvo sam osetio nestanak prvog simptoma. Zaboravio sam da kažem: kad bih spustio glavu na grudi osetio bih kao da mi teče struja duž kičme i nogu.

Taj neprijatni osećaj potpuno je nestao nakon 7-8 tretmana ubodima, što me je ohrabrilo. Sledilo je opšte povećanje snage, normalizacija sna i skoro prestanak trnjenja u nogama.

Nakon mesec dana jedno pčelinje društvo sam doneo kući i samostalno nastavio tretman ubodima uz konsultacije s Končarom. Naravno, sve vreme radio sam na tome da stupim u kontakt sa Institutom u Čeljabinsku u Rusiji.

19. jula obreo sam se u „Međunarodnom centru tradicionalne i alternativne medicine API“.

Nakon razgovora i neurološkog pregleda detaljno mi je objašnjen način i tok terapije.

Počeli su sa 3 uboda - 2 u donji deo leđa i 1 u desnu potkolenicu. Potom sam radio vežbe, masirana mi je kičma, noge i ruke.

Terapija je propraćena dijetom, a ishrana bogata povrćem, rižom, jelima bez zaprške i začina, osim malo soli.

Zabranjeno mi je: čokolada, kafa, alkohol, narandže, limun, grejpfrut.

Nije dozvoljena ni upotreba lekova koji sadrže nikotinsku kiselinu, ni vitamini iz grupe B. Zabranjene su i gljive, jagode, maline, banane, paradajz, rotkva i industrijski slatkiši. Dobijao sam med i polen ujutro (1 sk), med i mleč u podne (1 sk) i kašiku meda sa čajem uveče.

Svakog dana povećavan je broj uboda, tako da je osmog dana bilo 18, što je kod mene bilo maksimalno. Svakodnevno mi

dr komnen Đinović Beograd, 011/35 45 328

sam profesora I. Krivopavlova-Moskvina i saznao da adekvatan tretman apitoksinom, zatim polen, propolis, mleč i med, mogu uspešno da zaustave MS. Postepeno se povlače simptomi MS-a i poboljšavaju funkcije organizma što umnogome zavisi od stanja i karakteristika svakog pacijenta. Naravno, terapiju je potrebno početi što ranije jer je uvek teže vraćati izgubljene funkcije nego ih sačuvati.

Tretman traje 30-45 dana, potom se pravi pauza od oko 2 meseca te se postupak ponavlja.

Prof. Krivopavlov je, poredeći terapije apitoksinom i interferonima rekao da terapija apitoksinom postiže sve što i interferonska samo je mnogo bolja jer nema loših propratnih efekata i ne košta gotovo ništa. On je dodao da ako apiterapija ne zaustavi razvoj MS-a ili ga bar značajno ne uspori, trenutno poznati lekovi za MS to takođe neće.

ponAšAnje pčelA PReMa VIšKU VoSKa Svi pčelari će se saglasiti da pčele voštanim poklopcima zatvaraju ćelije u tri slučaja: kad leglo dostigne određenu starost, kad u ćeliji sazri med i kad krajem leta i ujesen pčele, preko fermentisanog polena, ćelije dopune medom.

U literaturi nije opisano da pčele negde deponuju višak voska.

Ako u drugom delu leta, ili ujesen, u bespašnom periodu i kad je odgoj legla u opadanju, vratimo na čišćenje veću količinu ramova iz kojih je centrifugiran med nekom srednje jakom društvu, ono će zaostali med brzo odneti i pokušati da oštećene ćelije popravi. Pri tom se pčele susreću s problemom viška voska. Šta raditi s njim?

Višak voska od zaostalih delova voštanih poklopaca pčele će ponovo da ugrade kao poklopce ćelija. Pri tom ćelije ostaju prazne!

Može li se zaključiti da pčele imaju instinkt za čuvanje viška voska? Ako im trenutno nije potreban za poklapanje legla ili zrelog meda – poklapaće njime prazne ćelije.

Na slikama vidimo deo rama vraćenog pčelama na čišćenje od meda i isti ram sledećeg dana – sa mnoštvom poklopljenih praznih ćelija (snimljeno u septembru).

foto: dr komnen Đinović

je kontrolisana temparatura jer je primena apitoksina povećava te je potrebno tuširanje hladnom vodom.

Ubadane su akupunkturne tačke na glavi, kičmi, na nogama, rukama i grudima. Bol je nestao u desnom stopalu što mi je osim blagih trnaca u prstima desne ruke i bio jedini simptom MS-a.

Za vreme boravka u API centru upoznao

iskustvo - pČelar

Saće pre ‘‘čišćenja‘‘, sa oštećenim poklopcima

Isto saće (sutradan) sa mnoštvom poklopljenih praznih ćelija

lečenje pčelinjim otrovom- ponašanje pčela

507

pČelar - medonoše

tekst i foto: dr ružica igić Redovni profesor Univerziteta u Novom Sadu.

zvezDanI

Aster tripolium Kad priroda početkom jeseni dobija m nadmorske visine i to uglavnom na svoju zlatnožutu boju, na našim livadama, kamenitim mestima, na serpentinu u kao najlepši ukras, cvetaju zvezdani. planinskom i visokoplaninskom pojasu.

Njihove glavičaste cvasti plave, roze, Vrste koje se gaje najčešće zahtevaju ljubičaste, bele, žute i tamnocrvene boje dobro osunčana staništa i dobro ukrašavaju ne samo livade nego i seoske drenirano zemljište, bogato humusom. bašte, od jula do početka novembra.

Kad je tmurno vreme i uveče zvezdani Naučno ime zvezdana je aster što na skupljaju cvetove kao da su uvenuli da bi grčkom znači zvezda. U svetu raste oko već ujutru po sunčanom vremenu ponovo 650 različitih vrsta ovog roda. Najčešće privlačili insekte lepim bojama cvetova. potiču iz centralne i severne Amerike.

Kad zvezdani cvetaju pčele ih rado Desetak vrsta zvezdana raste u Evropi, a posećuju jer u to vreme su već mnoge u Srbiji se sreće 6 autohtonih vrsta i dve medonosne biljke završile cvetanje. unete iz drugih delova sveta i odomaćene.

Zvezdane je dobro gajiti pored pčelinjaka U baštama i parkovima gaji se veliki broj jer produkuju dosta nektara i polena tako sorti sa različitim bojama cvetova. da sa 1 ha može da se dobije i više od U prirodi zvezdani rastu pored reka, na vlažnim mestima, u nizijskim 100 kg meda. U krajevima gde zvezdani šumama, na obalama bara, a česti su i rastu masovno, ukoliko su vremenski na zaslanjenim mestima (slatinama). uslovi povoljni, može da bude i dodatnog Neke vrste u Srbiji rastu i iznad 2000 ceđenja meda krajem septembra.

Aster amellus 508 novembar 2007

Aster novi-belgii

tekst i foto: Živorad lazić Rašanac, Trnovče

mladi - pČelar

štA mogu decA U RašancU

Ako nešto ne upoznaš Ne možeš ni voleti-neupoznato Ideje, želje i energija pokretačka su snaga nastojanja.

Da bi se želje poželele, ideje izmaštale, a energija usmerila i upotrebila, potrebno je stvoriti uslove za ostvarenje praktičnog jer “Blizu očima-blisko srcu“, naročito dečjem.

Da bi se održao nivo pčelarstva koji

Pčelinjak 2001. godine, kada je osnovan je u Petrovačkoj opštini veoma razvijen, Društvo pčelara „Mlava“, po ideji Zaharija Trnavčevića, odlučuje da osnuje školski pčelinjak u O.Š.“Prof. Brana Paunović“ u

Mladi pčelari sa nast. Ratkom Milojkovićem Rašancu. Ideju 2001. počinju da realizuju Miodrag Stanković-tada predsednik D.P. “Mlava“ i Ratko Milojković nastavnik (Ratko je sin Miloša i Svetlane Milojković iz Kamenova-sela pčelara).Ratko je zaslužan za organizovanje i realizovanje ideje pčelarskog podmlatka, odnosno pčelarske sekcije.

Od rojeva Miloša Milojkovića iz

Kamenova, Mome Trailovića iz Dobrnja, Dragana Đorđevića iz Kamenova i Živorada Lazića iz Trnovča stvorena je osnova školskog pčelinjaka. Školski pčelinjak je osnovan da bi se kod učenika razvila ljubav prema pčeli, prirodi i radu, a vaspitno-pedagoški odnos prema održavanju ekološki zdrave MlavskoHomoljske životne sredine označava njene pravce i prednosti. Da upoznaju teorijske osnove pčelarstva (biologiju pčela, tehnologiju pčelarenja, medonosne biljke i dr) i da učestvuju u njima.

Cilj sekcije je da se podmladak upozna sa značajem pčelarske sredine u kojoj žive, a to su: - organizovano pčelarstvo u Kraljevini Srbiji pokrenuli su preci iz njihovog kraja, iguman Metodije - starešina manastira Vitovnica i pčelari Petrovca, brend Mlavsko-Homoljskih pčelarskih proizvoda je poznat i tražen na tržištu, - spomenik pčeli u Kamenovu još uvek je jedini u Evropi, a Kamenovo je najpoznatija i najorganizovanija seoska pčelarska sredina, verovatno i van Srbije.

Nakon sedam godina od osnivanja pčelarske sekcije u Rašancu, već je pokrenuto organizovanje druge sekcije pri O.Š.“Bata Bulić“ u Petrovcu čija realizacija je u toku.

Pčelarska sekcija danas PRVA SEKCIJA SE IZROJILA TRADICIJA će imati BUDUĆNOST, POŽELIMO DA SVAKA ŠKOLA IMA SVOJ PČELINjAK - MEDENO NAM BILO! zvezdani - šta mogu deca u rašancu

509

pČelar - istorija

tekst i foto: Veroljub Umeljić

Čede Dulejanovića 33, Kragujevac, 034/362-879; 063-814-80-80, vumeljic@ptt.yu; www.umeljic.com

princ pčelArA fRanSoa IBeR fRançoIS hUBeR, 1750-1832 U istoriji pčelarstva nema tako dirljive i poučne priče kao što je priča o životu Fransoa Ibera.

Rođen je u Ženevi ( Šv aj c a r s k a ) .

Još kao vrlo mlad imao je neobično veliku volju za naučna ispitivanja insekata, a posebno medonosne pčele. U početku oslabljenog vida, u dvadesetoj godini je potpuno oslepeo.

Ipak, zasnovao je pčelinjak i potpuno se

čija duža strana predstavlja visinu. Svi ramovi su po jednoj uspravnoj strani međusobno povezani šarnirima, tako da se mogu otvarati kao listovi u knjizi, a kad se sklope predstavljaju košnicu zatvorenu sa svih strana. U takve okvire umetao je izgrađeno saće pa je u nju naseljavao rojeve.

Iber je, iako potpuno slep, prvi otkrio mnoge nepoznanice iz biologije pčela. U istraživanjima mu je pomagala supruga Marija, s kojom je bio veren pre gubitka vida. Živeli su u ljubavi i radosti velike domaćinske sreće. Kao posvećeni prirodnjak, uz veliku pažnju supruge, teško da je Iber i osetio gubitak vida.

Osim Marije, pomagao mu je i sluga,

Iberova košnica - prednja i zadnja strana, prazna i naseljena pčelama posvetio proučavanju pčela.

Iber je, radi lakših istraživanja, 1789. godine konstruisao preglednu košnicu sa pokretnim saćem, koja se otvarala poput knjige, i po njemu je nazvana Iberova košnica. Izumom okvira sa pokretnim saćem Iber je otvorio eru naučnog ispitivanja života pčela. Razmicanjem ramova sa saćem moglo je da se, prvi put, „zaviri“ u svaki kutak pčelinjeg staništa, radi praćenja svega što se unutra dešava. Njegov pronalazak je uticao i na Langstrota, hrabreći ga u razmišljanjima o konstrukciji košnice nastavljače sa potpuno pokretnim ramovima. Iberova košnica je imala pravougaone ramove, 510 novembar 2007

nepismeni seljak Francis Burnens, čijoj inteligenciji se Iber divio, kao i njegovoj vernosti, postojanom strpljenju, energiji i veštini. Burnens je po Iberovim uputstvima eksperimentisao i posmatrao pčele i saopštavao mu rezultate, a Iber je u razgovoru s njim i Marijom izvodio zaključke koje je ona zapisivala.

Ostalo je zabeleženo da su se slepome Iberu obraćali njegovi savremenici, poznati istraživači u pčelarstvu (Reomir, Bone) da on „vidi“ i ispita ono što oni sami nisu mogli ispitati i rešiti. I taj slepi naučnik, očima vrednog Burnensa i verne Marije, sve je „video“, ispitao, proučio i zapisao. Njegova ispitivanja svestrano su

istorija - pČelar

O Burnensovoj energiji, strpljenju i veštini, kao i o mukotrpnom radu uopšte, na razotkrivanju pojedinih detalja iz života pčela, koja i danas važe, najbolje govori primer o eksperimentu kojim je utvrđeno da postoje plodne pčele radilice koje, u slučaju nestanka matice, mogu da polažu trutovska jaja. U to se sumnjalo, a smatralo se da među pčelama postoje i sitne, male matice, koje se zbog svog malog tela lako mogu brkati sa običnim pčelama. Iber i Burnens su 1788. godine eksperimentalno dokazali postojanje plodnih pčela radilica.

Naime, Burnens je predložio Iberu (Iber je imao istu ideju ali nije imao snage da je predloži Burnensu), da on (Burnens) ispita detaljno ponaosob svaku pčelu iz dveju obezmatičenih košnica u kojima su se pojavila jaja, kako bi bio siguran da među njima nema kakve male, nedovoljno razvijene matice koju prethodnim ispitivanjima nisu mogli uočiti. I Burnens to preduze i obavi nepojmljivo spretno. Svaku pčelu je imao u ruci, uprkos njenoj srdžbi i odbrani, pažljivo ispitujući njenu rilicu, njene zadnje noge, njenu žaoku, i nije našao nijednu koja nije imala karakter obične pčele, to jest korpe na zadnjim nogama, dugačku rilicu i pravu žaoku. Pregledane pčele je stavljao u pripremljenu staklenu kutiju u koju je stavio nekoliko satova.

Za ovo je Burnensu bilo potrebno jedanaest dana i za sve to vreme nije se odvajao od tog posla, osim koliko je bilo potrebno da odmori oči.

Burnens je zatim posmatrao pčele u staklenim kutijama i uspeo da uhvati nekoliko u trenutku kad polažu jaja. Seciranjem su u njima pronašli jajnike sa po nekoliko jaja od kojih su neka bila zrela za polaganje.

kontrolisana, ali se i danas priznaju kao apsolutno tačna. Iber je prvi dokazao da se matice pare sa trutovima van košnica, da nesparena matica leže neoplođena jaja iz kojih se izvode samo trutovi, a da se iz oplođenih jaja legu matice i pčele radilice. Eksperimentalno je potvrdio mogućnost preobražaja radiličine larve u matičinu. Otkrio je da pčele pomoću voštanih žlezda spravljaju vosak i da im za to u ishrani nije neophodan polen, već je dovoljan med, pa čak i šećerni sirup, a da od cvetnog praha, meda i vode spravljaju hranu za leglo. Doprineo je i izučavanju porekla propolisa, ventilacije košnice, pamćenja pčela.

Iber je 1792. godine objavio prvi deo knjige "Zapažanja o pčelama", koja sadrži njegovu prepisku sa prirodnjacima.

Knjiga je trajna vrednost u pčelarskoj nauci. Drugi deo knjige objavio je 1814. godine. Langstrot je ponizno odao priznanje zahvalnosti i divljenja ovom neverovatnom čoveku, nazvavši ga „princom pčelara“, a slugu Burnensa je opisao kao čoveka snažnog, prirodnog intelekta, sa energijom i entuzijazmom jednog naučnika prirodnjaka. Znameniti belgijski pisac, nobelovac, Moris Meterlink o saradnji Ibera i Burnensa kaže: „U analima ljudskih patnji i pobeda ništa nije dirljivije i tako poučno kao što je istorija te strpljive saradnje u kojoj je jedan, koji je video samo nestvarnu svetlost, duhom vodio ruke i poglede drugoga, koji je uživao u stvarnoj svetlosti. Tu je, kako nas uveravaju, onaj koji nikad svojim očima nije video sat meda, kroz zastor svojih mrtvih očiju, otkrivao najdublje tajne genija što je gradio taj, za njega nevidljivi sat meda, kao da bi hteo da nas pouči da nema stanja u kojem bismo morali da se odričemo nade i traženja istine“.

Iber je bio redovni član nekoliko evropskih akademija nauka, jer je svoja otkrića temeljio na eksperimentalno dokazanim činjenicama. Fransoa Iber je svakako u samom vrhu plejade najznačajnijih svetskih ličnosti iz oblasti pčelarstva. princ pčelara Fransoa iber

511

pČelar - iskustvo

tekst i foto: dipl. ek. dragan čugalj

Branka Popovića 91, Banja Luka, dragan.cugalj@gmail.com

kAko sAm naPRaVIo RoJ

foto: jovan Blažić

Relativno kratko se bavim pčelarstvom.

Veoma mnogo čitam i pratim predavanja o životu i radu pčela. Mnogo toga sam naučio; od starijih pčelara sam učio, a mlađim pčelarima pomagao savetima i praktično. Dogodila mi se jedna nesvakidašnja stvar koja je po mojoj priči iznenadila i starije pčelare. Želim da je objavim u listu “ Pčelar”, koji redovno čitam sa kolegom.

Prilikom pregleda pčelinjaka u okolini Prijedora, u jednoj košnici našao sam prazna saća i nekoliko ramova s medom.

Na sredini košnice bila je matica. U košnici nije bilo ni živih ni uginulih pčela. Odlučili smo da napravimo roj. To smo uradili na sledeći način.

Stavili smo maticu u jednu praznu plastičnu kutiju u koju je dopirao svež vazduh.

Iz susedne košnice uzeli smo tri rama pčela sa leglom i stavili u košnicu gde je bila matica. Košnicu smo zatvorili.

Blokirali leto da pčele ne mogu da izlaze, a preko hranilice dolazio je svež vazduh.

Košnicu smo stavili u praznu vikendicu, koja se nalazi blizu pčelinjaka.

Maticu smo okupali u mlakoj vodi, da izgubi mirise. Posle kupanja stavili smo je u smesu od meda i vode. Sve se dešavalo u zatvorenoj prostoriji vikendice.

Iz košnice smo izvadili jedan ram gde je bilo malo pčela i pustili maticu. U jednoj ruci je bio ram sa pčelama i maticom, a

512 novembar 2007

u drugoj dimilica. Da su pčele počele napadati maticu, dimilicom bi spasavali maticu od pčela.

Matica sa zalepljenim krilima polako se šetala po ramu. Pčele su je primetile, pošle preme njoj, pa se vratile.

Kako je matica išla prema njima, pčele su joj krenule u susret. Počele su čistiti maticu od meda i to je bio dobar početak.

Kad smo videli da se matica nesmetano

kreće po ramu u prisustvu pčela, bili smo zadovoljni.

Ram smo stavili u košnicu sa ostalim pčelama. Košnicu smo zatvorili i ostavili u vikendici. Kasnije smo pčele poprskali mlakom vodom i pčelama omogućili dotok vazduha preko hranilice.

Posle smo pregledali ostala društva na pčelinjaku.

Drugi dan, košnicu smo vratili na pčelinjak, pored ostalih pčela. Posle izvesnog vremena, društvo je pojačano sa dva rama zatvorenog legla sa pčelama, ojačalo je i uspešno živi i radi. U više navrata društva su mi ostajala bez matica.

Dodavao sam ih preko kaveza za matice.

Ubuduće, ako ostanem bez matice, radiću direktnim spajanjem matice, što predlažem i čitaocima lista “ Pčelar”. Moja praksa je potvrdila da su pčele velika tajna i da će se još dugo nauka baviti proučavanjem njihovog života i rada.

edukacija - pČelar

održAni seminAri Za VeteRInaRe I PČeLaRe U ostvarivanju posebnih programa zdravstvene zaštite životinja, koje odobrava i finansira Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za veterinu - Veterinarski specijalistički institut "Kraljevo" edukovao je veterinare, veterinarske inspektore i predstavnike pčelarskih organizacija u Srbiji. Održana su četiri skupa, od 3. do 9. Beograd oktobra, u Novom Sadu, Beogradu, Nišu i Kraljevu. Tema je bila ‚‚Unapređenje zdravstvenog stanja pčela, pčelinjeg legla i tehnologije pčelarstva u skladu sa zakonskom regulativom, primenom HACCP-a, dobre proizvođačke prakse, a u odnosu na zahteve EU i OIE-a".

Organizacijom seminara omogućeno je da svi subjekti u pčelarskoj proizvodnji budu uključeni u program obrazovanja.

Predavači na seminarima su bili stručnjaci sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, Naučnog instituta za veterinarstvo Novi Sad, Naučnog instituta za veterinarstvo Srbije, Veterinarskog Kraljevo specijalističkog instituta ‚‚Niš‚‚ i Veterinarskog specijalističkog instituta ‚‚Kraljevo‚‚.

Veterinarski radnici i pčelari naučili su mnogo o simptomatologiji, klinici, poznavanju epizootiologije i patomorfoloških promena zaraznih i parazitskih bolesti pčela i pčelinjeg legla. Prezentovan je savremeni pristup u borbi sa bolestima primenom zakonodavne regulative naše zemlje, OIE-a i direktiva EU. Nadamo se da će sistem bezbednosti hrane i proizvoda animalnog porekla (dobijanje pčelinjih proizvoda bez antibiotika, pesticida, teških metala) biti unapređen.

Niš Nakon završenih predavanja, prezentacija, razmene iskustava i mišljenja, svih učesnika na sva četiri skupa, kao i na osnovu reakcija i pozitivnih kritika polaznika koje još uvek traju, možemo reći da je projekat uspeo Seminarima je prisustvovalo 327 pojedinaca koji su, kao potvrdu učešća i savladavanja programa, dobili sertifikate i publikaciju ‚‚AMERIČKA KUGA PČELINjEG LEGLA" Rukovodilac Projekta mr Kazimir Matović direktor mr Zoran Debeljak Novi Sad Mesto Datum Br. učesnika Novi Sad

03.10.2007.

81

Beograd

04.10.2007.

44

Niš

08.10.2007.

85

Kraljevo

09.10.2007.

117

Ukupan broj učesnika

327

Dodela priznanja

održani seminari za veterinare i pčelare

513

pČelar - izložbе

foto: ivan pančić

treći FestivAl MeDa ZRenJanIn '07

Otvaranje Festivala

U Zrenjaninu je od 12. do 14.oktobra, u organizaciji pčelarskih društava “AKAC” u Mužlji i “Milivoj Bugarski” u Zrenjaninu održan treći tradicionalni „Festival meda Zrenjanin 2007“.

Relativno lepo vreme izmamilo je brojne posetioce i 45 izlagača iz svih krajeva Srbije.

Uz bogat kulturno-umetnički program, festival je otvorio predsednik Skupštine opštine Goran Knežević, a med su osveštali

Na Festivalu meda u Zrenjaninu održan je okrugli sto „Pravilnik o evidenciji pčelara i obeležavanju pčelinjih zajednica“ kojem su prisustvovali predsednik SPOS-a Živoslav Stojanović, potpredsednik IO SPOS-a Dragutin Gajić, predsednik SPOV-a Momčilo Končar, član IO SPOS-a Jožef Agardi, urednica časopisa Pčelar Milanka Vorgić i pčelari. Najvažniji zaključci su: Evidencija pčelinjaka i pčelinjih zajednica je neminovnost i obaveza svih pčelara, bez obzira na broj košnica koje poseduju.

Prvo evidentiranje pčelinjaka i pčelinjih zajednica finansiraće Ministarstvo poljoprivrede.

Evidencijom će se steći uslovi za stalni uvid u migracije pčelinjaka, a time i poreklo pčelinjih proizvoda.

Zdravstveno stanje pčelinjaka ispitivaće se po programu mera koje će svi morati da ispoštuju, što će olakšati lociranje eventualno zaraženih područja.

Samo registrovani pčelinjaci stiču pravo na transportna uverenja o pčelinjim proizvodima i uslove da svoje proizvode plasiraju na tržište.

Primedbe predsednika SPOS-a i SPOV-a odnosile su se na članove 7, 10 i 12 ovog Pravilnika koji se tiču obeležavanja košnica - nije potrebno posebno obeležavanje pčelinjih zajednica, već je tabla za obeležavanje pčelinjaka sasvim dovoljna. Član 9.

"Pčelar je obavezan da svaku promenu podataka prijavi Upravi u roku od sedam dana.

Promena se vrši popunjavanjem Obrasca o promeni evidentiranog stanja koji je sastavni deo ovog Pravilnika.

Ovlašćeni veterinar dostavlja Upravi potpisan i pečatom overen Obrazac o promeni evidentiranog stanja, na osnovu koga Uprava vrši izmenu podataka u Registru pčelara."

Stav predstavnika SPOS-a i SPOV-a je da nije potrebno tako često evidentirati promene na pčelinjacima, čak bi predstavljalo problem i pčelarima tokom selidbe i povećanja broja pčelinjih zajednica. Predloženo je da se brojno stanje pčelinjaka prijavljuje dva puta godišnje - prilikom uzimljavanja i izimljavanja pčelinjih zajednica, odnosno prilikom obavljanja programa mera.

Iz ove rasprave potekao je i jedan vrlo interesantan predlog da se na pčelinjacima ugradi GPS sistem (tabla pčelinjaka, košnica itd), koji je relativno jeftin i ne predstavlja značajniji izdatak za pčelare. Postoji mogućnost besplatne nabavke ovog sistema u sklopu prvog evidentiranja pčelinjaka i pčelinjih zajednica na teret Ministarstva. Na taj način pčelari bi mogli pratiti opterećenost pčelinje paše i područja koja su proglašena zaraženim i velikim delom bi se sprečile krađe na pčelinjacima. Ostavljamo pčelarima da razmotre i daju sugestije.

514 novembar 2007

izložbе - pČelar

foto: ivan pančić

predstavnici Srpske pravoslavne i Katoličke crkve. U Narodnom muzeju u Zrenjaninu je organizovana prigodna postavka opreme „Pčelarstvo u Zrenjanin do 2007”. Eksponate za izložbu obezbedili su Muzej pčelarstva u Sremskim Karlovcima „Prof. Jovan Živanović” i članovi pčelarskih društava zrenjaninske opštine.

Gost festivala bila je dipl. nutricionista Živka Vlajković. Ona je na info-štandu potrošača odgovarala na pitanja o kvalitetu i upotrebi pčelinjih proizvoda u ishrani, preventivi i lečenju mnogih oboljenja. U saradnji sa Srpskim hemijskim društvom Živka Vlajković je održala stručno predavanje i o „Api preventivi u svetlu kulture zdravog života“.

Treći festival meda u Zrenjaninu uveličala je ovogodišnja kraljica meda SPOS- a Bojana Knežević iz Kragujevca.

Komisija za izbor najlepšeg štanda prvu nagradu dodelila je pčelaru Radetu Ilinčiću iz Zrenjanina. Prvi put dodeljene su i plakete za doprinos razvoju pčelarstva koje su dobili Janoš Balint i Dejan Jašin.

Veliko interesovanje pčelara bilo je za program osiguranja pčelinjaka o kojem su govorili predstavnici DDOR. Poslednjeg dana Festivala, u saradnji sa Opštinskim šahovskim savezom, održan je „Medeni turnir u šahu“ Manifestaciju su medijski propratili RTS, RTV, RT Santos, KTV, NIJP Zrenjanin, Radio Zrenjanin i novosadski Dnevnik.

Organizaciju ove manifestacije su pomogli SO Zrenjanin, Opštinski odbor za poljoprivredu, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, DDOR Novi Sad, filijala Zrenjanin i drugi.

Sekretar pčelarskog društva „Milivoj Bugarski“ Zrenjanin Dejan Jašin, dipl. inž. tehnol.

Aktivnosti PČeLaRa KRUšeVca U Kruševcu su, dvadeseti put zaredom, od 20. do 23. septembra, u organizaciji DP „Dr Bogoljub Konstantinović“ održani DANI PČELARSTVA-Kruševac 2007.

Pokrovitelj manifestacije je, kao i proteklih 19 godina, SO Kruševac. Program povodom otvaranja manifestacije priredila su deca iz Kulturnog centra i plesna grupa „Radost“. Na ovoj divnoj manifestaciji 20 pčelara ponudilo je svoje proizvode koji su plenili bogatstvom i lepotom.

Nuđeni su i preparati na bazi pčelinjih proizvoda, pčelarska oprema i pribor. Na kraju manifestacije dodeljene su nagrade za najbolje uređeni štand i asortiman proizvoda.

Jesenji susret

Društvo pčelara „Dr Bogoljub Konstantinović“ u Kruševcu organizovalo je tradicionalni jesenji susret pčelara.

Domaćin susreta bio je magistar pčelarstva Lev Plužnikov, profesionalni pčelar, koji pčelari sa 500 pčelinjih društava. Oko pedeset pčelara videlo je prostorije za ceđenje i pakovanje meda kao i otklapač za skidanje mednih poklopaca, koji je nagrađen zlatnom medaljom na Tašmajdanskoj izložbi.

Druženje je nastavljeno na jednom od njegovih pčelinjaka, a završilo se u porti obližnje crkve svetog Arhangela Gavrila, zajedničkim ručkom.

Nenad Marinković 515

pČelar - izložbe

sAjAm medA RUMa '07

Društvo pčelara "Nikola Mileusnić" iz Rume prvog vikenda u septembru organizovalo je tradicionalni četvrti Sajam meda sa savetovanjem pčelara. Manifestacija je održana na Gradskom trgu, u centru grada, učestvovalo je 25 izlagača pčelinjih prizvoda, opreme i lekova za pčelarstvo iz Rume, Novog Sada, Kikinde, Subotice i Kragujevca.

Na savetovanju pčelara, koje je održano u Kulturnom centru, najveće interesovanje je bilo za predavanje profesora dr Jovana Kulinčevića koji je govorio o metodama pčelarenja i selekciji matica u Apicentru.

pČelar - iskustvo

kosovski Boj U PČeLInJaKU Pčelarstvom i problematikom pčele, tog plemenitog insekta, bavim se gotovo 40 godina. Uvek sam prihvatao savete stručnjaka i iskusnijih pčelara. Za lečenje pčela primenjivao sam uvek ona sredstva koja su preporučivali ljudi nadareni znanjem i iskustvima.

Ovoga puta, međutim, naši „stručnjaci“ su me iznenadili. Naime, taj mnogo hvaljeni preparat APIGARD u mom pčelinjaku je izazvao pravi „KOSOVSKI BOJ“. Skoro sve je uništeno. U uputstvu lepo piše: prva doza od 50gr drži se punih 14 dana u košnici, a nakon toga stavlja se sledeća - takođe od 50gr.Tačno tako sam i postupio.

Petnaesti dan stavio sam drugu dozu od 50gr koja je učinila pravi HAOS u punim košnicama živih pčela. Društva su napustila košnice i to u popodnevnim časovima - gotovo u sumrak, 29. avgusta (svi znamo kakve su temperature bile tih dana). Po mraku se nije moglo učiniti ništa, ni prskanjem vodenim mlazom, 516 novembar 2007

Sajam meda u Rumi osveštali su sveštenici Srpske pravoslavne crkve, program su uveličali mladi kulturno - umetničkim sadržajem, a predsednik DP „Nikola Mileusnić“ Stanimir Javorac upoznao je građane i goste sa istorijatom pčelarstva ovog kraja.

DP “Nikola Mileusnić”- Ruma

miodrag milovanović Ibarska br.7/V, Raškа, 036/72-057, 064/222-85-37

niti sužavanjem leta. Da su pčele kojim slučajem počele da napuštaju košnice u podnevnim časovima kad sam i stavio preparat, izvesno je da bi sve otišle u „nedođiju“.

Narednog jutra ispred svake košnice lopatama sam kupio mrtve pčele.

Pitam se šta bi mogao da učini bilo koji pčelar u ovom slučaju? A ja tvrdim da stavljanje druge doze preparata, petnaestog dana, nije doza od 50gr već je to sada 100gr. Ta druga doza odmah posle prve tera pčele da napuštaju košnice i da se u “mraku“ međusobno ubijaju.

Nakon dva dana kolega pčelar-početnik mi kaže: „Zamislite, nekome se danas 1. septembra izrojila pčela i doletela na ogradu mog pčelinjaka!“ Objasnio sam mu da se nikom nije izrojila, već je pčela napustila stanište bežeći od „ZLA“!

Eto, dragi pčeleri, kako nas daruju proizvođači lekova! Svi imaju ateste za preparate, a nama zajednice ginu. Ne znam da li ga Englezi, proizvođači ovog preparata upotrebljavaju ili su samo nas „darivali“.

Verujem da je ovih jada bilo i kod drugih pčelara pa se pitam zašto se ćuti? Ko će nam nadoknaditi ogromnu i nenadoknadivu štetu?

izložbe - pČelar

međunArodnA SaRaDnJa

Članovi udruženja pčelara Stare Moravice, Pačira i Krivaje, 8. septembra učestvovali su na tradicionalnom međunarodnom Festivalu meda u mađarskom gradu Kiškunhalašu. Na prodajnoj izložbi za med i pčelinje proizvode iz Srbije bilo je veliko interesovanje. Na karnevalu, atrakcija je bila kraljica meda iz Stare Moravice TIMEA TOT.

spisak tema i predaVača Za Zimski ciklUs predaVanja U BUp-U 2007/2008 DATUM

TEMA

PREDAVAČ

17.11.07.

Zazimljavanje i zimovanje pčelinjih društava

Marko Stanojević

24.11.07.

Borba protiv varoe tokom pčelarske godine

Dr Matija Marković

01.12.07.

O virusima kod pčela

Prof. dr Jovan Kulinčević

08.12.07.

Ventilacija košnica u zimskom Dr Komnen i letnjem periodu Đinović

15.12.07.

Rad sa DB košnicom

Cvetko Cakić

22.12.07.

Rad sa LR košnicom

Pavle Milovanović

19.01.08.

Ekološko mirovanje i priprema pčelinjih društava za bagremovu pašu

Prof. dr Mića Mladenović

26.01.08.

Polen: sastav, dobijanje, upotreba

Goran Novković

02.02.08

Uzgajanje matica za sopstveni pčelinjak. Godišnja skupština

Miroslav Vujnović

9-10.2.08.

Savetovanje na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu

16.02.08.

Suncokretova paša

Živoslav Stojanović

23.02.08

Genetika medonosne pčele

Slađan Rašić

1-2.3.08

Savetovanje u Novom Sadu

08.03.08

Med: osobine i standardi kvaliteta

Mr Nebojša Nedić

15.03.08

Matični mleč: osobine, dobijanje i primena

Zoran Kovačević

Smotra vitezova meda

14. septembra u Staroj Moravici je organizovana međunarodna smotra vitezova meda. Prisustvovali su vitezi iz Mađarske – Kiškunhalaša i Baje i Hrvatske - Darde, Osijeka i Belog Manastira, i pčelari iz susednih udruženja.

Na pčelinjaku Mihalja Almašija održano je predavanje o suzbijanju varoe ekobriketom, što je prikazao inovator M. Zubac. Peter Feher iz Mađarske prikazao je popularnu košnicu sa rotacionim plodištem, kao biološki način borbe protiv varoe. Nakon diskusije nastavili smo druženje na zajedničkom ručku.

U Domu penzionera u Staroj Moravici gde je održana izložba meda i pčelinjih proizvoda, dr Magdolna Olah Lošonc govorila je o medu i njegovom uticaju na zdravlje. Pčelari i posetioci su bili zadovoljni, jer su čuli korisne savete o korišćenju meda i pčelinjih proizvoda u svakodnevnoj ishrani.

15. septembra u Bačkoj Topoli je održana prodajna izložba i II Karneval meda na kojem su učestvovali plemići viteškog reda meda iz Republike Mađarske i Hrvatske. Kraljica meda Timea Tot iz Stare Moravice i pratilje Marta Nemeš iz Stare Moravice i Henrieta Makai iz Pačira bile su posebna atrakcija povorke.

Manifestacija je završena vatrometom.

Udruženje pčelara Stara Moravica predsednik Ferenc Holo

Predavanja će se održati na Rudarskogeološkom fakultetu, ul. Đušina 7, Beograd u amfiteatru A1, na prvom spratu, sa početkom u 10 sati (subotom).

517

pČelar - saopštenje

sAopštenje IZVRšnoG oDBoRa SPoS-a Amandmane na Pravilnik o priznanjima SPOS-a, objavljene u ovom broju časopisa „Pčelar“, pripremila je i izradila Komisija za priznanja, a IO usvojio na sednici održanoj 20.10.2007. godine.

Cilj ovih amandmana je da se pooštri kriterijum za dodelu priznanja i da se ujednače kriterijumi za mala i velika društva. Prema dosadašnjem Pravilniku, malobrojna društva (sa 12, 18, 20... članova) i društva koja su makar za jednog člana, prelazila u sferu sledeće pedesetice ( 50) ili stotine (100) sticala pravo da predlažu još jednog kandidata za svako priznanje, što je nerealno i neprihvatljivo.

Zato Izvršni odbor poziva sva društva-udruženja da prouče ove amandmane i upoređujući ih sa „Pravilnikom o ustanovljavanju i dodeljivanju priznanja“, koji je objavljen u „Pčelaru“ br. 1 2005. godine, pošalju Komisiji SPOS-a svoje mišljenje-predloge do 30.11.2007. godine.

Komisija će uzeti u razmatranje samo onaj predlog-mišljenje koji bude urađen kao gotov amadman i koji je upućen u ime društva-udruženja sa potpisom predsednika, zaveden i overen pečatom. Pojedinačne predloge članova Komisija neće razmatrati.

Izvršni odbor očekuje da će ovi amadmani, sa eventualnim manjim izmenama, biti usvojeni na narednoj izbornoj skupštini SPOS-a, zato predlaže rukovodstvima društava da se na skupštinama društava od novembra 2007.godine do skupštine SPOS-a 2008. godine, pri predlaganju kandidata za priznanja u 2007. godini, pridržavaju kriterijuma koji propisuju ovi amadmani.

Na osnovu člana 19. Statuta Saveza pčelarskih organizacija Srbije, Skupština Saveza na sednici održanoj ______________ god., usvojila je IZMENE I DOPUNE PRAVILNIKA O USTANOVLjAVANjU I DODELjIVANjU PRIZNANjA Čl. 1.

U članu 1. Pravilnika, peti red odozgo posle reči „državnih“, brisati reči „i društvenih“. Čl. 2.

U članu 3. Pravilnika, brisati tekst tačke 7 u celini, a dodati novi koji glasi: „Pčelaru pojedincu koji neprekidno deset godina aktivno doprinosi razvoju i unapređenju pčelarstva“. Čl. 3.

U članu 4. Pravilnika stav 2, na kraju drugog reda posle reči „koji je“ dodati reč „neprekidno“. Čl. 4.

U članu 5. Pravilnika stav 2, posle reči „državnom“ brisati reči „ili društveno-političkom“. Čl. 5.

U članu 6. Pravilnika, prvi red, brisati reč „specijalan“. Čl. 6.

U članu 10. Pravilnika, na početku drugog reda, posle reči „formi“ dodati „na obrascu koji je sastavni deo ovog Pravilnika“, a u 4. i 5. redu brisati tekst „... 31. maja za tekuću godinu“, a dodati „do 30. aprila“ u tekućoj godini, za priznanja iz prethodne godine“.

Posle stava 2, dodati stavove 3 i 4, koji glase: - „Pri formiranju predloga u društvima-udruženjima, za članove-pojedince, treba voditi računa da dodela priznanja bude od nižih ka višim, a za diplomu „POČASNI ČLAN SAVEZA“ da je pčelar pored uslova iz člana 5 ovog Pravilnika, nosilac najmanje dva priznanja SPOS-a“.

- „Predlozi koji se dostavljaju Savezu, moraju biti usvojeni na godišnjoj skupštini društva-udruženja“. Čl. 7.

U članu 11. stav 2 Pravilnika, broj „50“ zameniti brojem „100“. Čl. 8.

U članu 11 Pravilnika, sadašnji stav 8 postaje stav 9, a dodati novi stav 8 koji glasi: - „Kriterijum sa brojem članova društva-udruženja uvažava se kada broj članova društva-udruženja za 50% pređe navedenu cifru 50 ili 100, a društva-udruženja sa brojnim stanjem članova ispod 50% u odnosu na navedeni broj 50 ili 100, imaju pravo da predlažu za dodelu priznanja svake druge odnosno četvrte godine, ako je broj članova ispod 25. Čl. 9.

U članu 12. Pravilnika, stav 3 postaje stav 4, a dodati novi stav 3 koji glasi: - „Rok za dostavu dopune ili ispravke predloga je 30 dana od dana vraćanja predloga na dopunu ili ispravku“. Čl. 10.

U članu 15. Pravilnika, dodati stav 2 koji glasi: - „Za uručenje priznanja u društvima-udruženjima koristiti prisutne predstavnike izabrane u više pčelarske organetela“. Čl. 11.

Ove izmene i dopune Pravilnika stupaju na snagu danom donošenja. (Objavljivanjem u časopisu „Pčelar“).

Komisija za priznanja

518 novembar 2007

obrazac - pČelar DRUŠTVO – UDRUŽENjE PČELARA ___________________________________ ( naziv društva i mesto registracije )

Obrazac Prilog po čl. 10

Br. predmeta i datum__________________ PREDMET: Predlog za dodelu priznanja SPOS-a

Komisija za dodelu priznanja SPOS-a Molerova 13, Beograd

PREDLOG kandidata za dodelu društvenih priznanja SPOS-a I – OSNOVNI PODACI 1. Prezime i ime__________________________________; Godina rođenja:_____________ 2. Od kada je član pčelarske organizacije__________________________________________ ( godina ) 3. Od kada je neprekidno član SPOS-a___________________________________________ 4. Funkcije u pčelarskoj organizaciji ili SPOS-u __________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________ ( predsednik, član preds, član izbornog organa i radnih tela – od kada do kada) 5. Dosadašnja priznanja SPOS-a __________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________ II – ZA KOJE SE PRIZNANjE PREDLAŽE Vrsta priznanja ( po Čl. 2 Pravilnika )____________________________________________ __________________________________________________________________________ III – OBRAZLOŽENjE PREDLOGA 1.Kratko, sažeto i koncizno navesti zasluge za koje se predlaže (aktivnosti u udruženju i višim pčelarskim organima);__________________________________________________________ __________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________ 2. Individualne aktivnosti koje ne spadaju u uobičajene aktivnosti udruženja, ( pokloni rojeva, obučavanje početnika pčelara, humanitarne akcije, rad i pomoć školskim klubovima pčelara i sl.) __________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________ IV – DATUM KADA JE SKUPŠTINA PREDLAGAČA DONELA ODLUKU _________________ Predsednik društva – udruženja pčelara _______________________________ saopštenje izvršnog odbora spos-a

519

pČelar - priznanja dopunski spisAk PRIZnanJa Za 2006/2007 DIPLOMA „PROF. JOVAN ŽIVANOVIĆ“ Dr vet. Zoran Raičević, Prokuplje Đorđe Ivković, Surdulica Bogdan Kostić, Pirot Dr Desimir Jevtić, DP „Beograd“-Beograd Milosav Radmanović, DP „Beograd“-Beograd Đorđe Goranović, DP „Beograd“-Beograd Sava Spasić, „Vršac“-Vršac Eman Vendel, Apatin Branko Ostojić, Prnjavor Nenad Martinović, Prijepolje Zoran Marković, „Leskovac“-Leskovac ZLATNA MEDALjA I ZVANjE „ZASLUŽNI PČELAR“ Stojče S. Petrović, Prokuplje, (posthumno) Milan Paripović, Aranđelovac Ljubiša Jovanović, Aranđelovac Novica Cvetkov, Surdulica Jovica Rančić, Pirot Slavoljub Manić, Pirot Živko Jovanović, Bogatić Rajko Pejanović, DP „Beograd“-Beograd Nikola Limanović, DP „Beograd“-Beograd Miroljub Bukilić, DP „Beograd“-Beograd Budimir Ilić, DP „Beograd“-Beograd Gojko Živković, DP „Beograd“-Beograd Slobodan Cvitkovac, DP „Beograd“-Beograd Branko Miletić, „Vršac“-Vršac Rajko Kesić, „Vršac“-Vršac Rodoljub Janković, Požega Radomir Brkić, Prnjavor Radojko Sredojević, Prijepolje Milan Posrkača, Prijepolje Alija Mustajbegović, Prijepolje Radoje Cvetković, „Leskovac“-Leskovac Božidar Cvetković, „Matica“-Vranje Svetislav Nedeljković, „Matica“-Vranje Stjepan Fijački, Despotovac POČASNI ČLAN SPOS-a Borisav Mitrović, Surdulica Borislav Apostolović, Surdulica Georgi Zdravkov, Pirot Vasa Mitov, Pirot Petar Popović, „Vršac“-Vršac Marko Jakšić, Apatin Milinko Milanović, Prijepolje POVELjA SPOS-a Dragoljub Stojanović, Prokuplje Vuja Stamenković, Surdulica Miodrag Milunov, „Vršac“-Vršac Radonja Milovanović, „Vršac“-Vršac Ljubomir Radaković, Apatin Nedžad Turković, Prijepolje Azem Hurić, Prijepolje Miodrag Mišić, „Leskovac“-Leskovac Savet za poljoprivredu opštine Lazarevac, „Budućnost“-Lazarevac Služba za biološku rekultivaciju PDRB „Kolubara“, „Budućnost“-Lazarevac

520 novembar 2007

POHVALNICA SPOS-a Goran Vasiljević, Prokuplje Dobrivoje Milićević, Aranđelovac Predrag Vojinović, Aranđelovac Dobrosav Bogdanović, Surdulica Bojan Hristić, Pirot Saša Kostić, Pirot Dragiša Dinić, DP „Beograd“-Beograd Srđan Milić, DP „Beograd“-Beograd Milan Piljević, DP „Beograd“-Beograd Dušan Đurišić, DP „Beograd“-Beograd Pavle Anđelković, DP „Beograd“-Beograd Stanoje Cvetkov, DP „Beograd“-Beograd Rodoljub Radovanović, „Vršac“-Vršac Sima Gašpar, „Vršac“-Vršac Slavko Bursać, Apatin Milan Savić, Prnjavor Sulejman Hasangić, Prijepolje Nedžad Kukuljac, Prijepolje Rade Dragojlović, Prijepolje Ćazim Džanović, Prijepolje Dragoljub Marinković, „Leskovac“-Leskovac Udruženje Penzionera, „Leskovac“-Leskovac Dragan Jovčić, „Matica“-Vranje Živko Ilić, „Matica“-Vranje Miroslav Stošić, „Matica“-Vranje ZAHVALNICA Ratomir Todorović, Prokuplje Dragan Vujanović, Aranđelovac Goran Ćirović, Aranđelovac Stoimen Radulović, Surdulica Radmila Rančić, Pirot Pejča Zdravkov, Pirot Milorad Evtić, DP „Beograd“-Beograd Dragoljub Škorić, DP „Beograd“-Beograd Dobroslav Bešinović, DP „Beograd“-Beograd Šćepo Bogdanović, DP „Beograd“-Beograd Dobrinka Đokić, DP „Beograd“-Beograd Jovan Marković, DP „Beograd“-Beograd Radovan Stojiljković, „Vršac“-Vršac Siniša Silađi, „Vršac“-Vršac Ivo Radulović, Apatin Milovan Stevanović, Prnjavor Grujica Pušica, Prijepolje Golub Milanović, Prijepolje Dragan Svićević, Prijepolje Ljubiša Savković, Prijepolje Nenad Stefanović, „Leskovac“-Leskovac Radivoje Mladenović, „Leskovac“-Leskovac Stojan Dimitrov, „Matica“-Vranje Dragomir Stevanović, „Matica“-Vranje Dragomir Milosavljević, „Matica“-Vranje Komisija za priznanja SPOS-a, obaveštava sva društvaudruženja pčelara da predloženi kandidati čija imena nisu objavljena u prvom i dopunskom spisku, ne ispunjavaju uslove Pravilnika o dodeli priznanja.

Dodatne informacije o ovome možete dobiti od sekretara SPOS-a.

Komisija za dodelu priznanja SPOS-a

in memoriam - pČelar UMRO JE DR STOIMIR MLADENOV (1920-2007)

Dr Stoimir Mladenov je čovek čiji su naučni radovi u primeni pčelinjih proizvoda u medicini -APITERAPIJA- poznati i priznati u svetu. Posebno ćemo ga pamtiti kao velikog prijatelja i saradnika pčelara i građana. Veliki je broj gradova i skupova kod nas i u svetu gde je dr Mladenov iznosio lekcije iz svog bogatog iskustva o praktičnoj primeni pčelinjih proizvoda u medicini.

Dragocen je njegov eksperiment u primeni apiterapije na klinikama i u kućnim uslovima. Podigao je apiterapiju na svetski nivo i zadužio ljudski rod.

Njegova literatura, predavanja i brojne publikacije u svetu su priznate kao istinska škola apiterapije.

Svetska organizacija APIMONDIJA upisala je ime dr Stoimira Mladenova zlatnim slovima i udostojila ga najvećim priznanjem.Kongres APISLAVIJE predložio ga je za Nobelovu nagradu. Taj predlog je dobio podršku od evropskih intelektualnih programa na svim

kontinentima i mnogobrojnim gradovima - Sofiji, Njujorku, Pitsburgu, Manili, Amanu, Kazablanki, Moskvi, Briselu... Sve su to uspesi na osnovu kojih je zasluženo postao građanin sveta. Zahvaljujući njegovom naučnom doprinosu Bugarska je postala centar Apiterapije Balkanskih pčelarskih organizacija. Na osnovu njegove literature predavači Ministarstva Bugarske, članice Evropske unije, održali su kurs Apiterapije u našoj zemlji i osposobili 12 doktora medicine i stomatologije za teorijsku i praktičnu primenu apiterapije. Ovo je za sve nas pčelare koji se bavimo proizvodnjom i prometom pčelinjih proizvoda u interesu zaštite zdravlja uvažavanje i visoka ocena koju treba da poštujemo. Dr Mladenov je govorio da je med za srce isto što je gorivo za motor automobila.

Pamtićemo sve ono što je dr Stoimir Mladenov uradio za pčelare i građane naše Zemlje i sveta, mnogo nas je zadužio i to neće nikad biti zaboravljeno.

Savez pčelarskih organizacija Srbije

Radojko Dromnjaković (1933-2007) Posle teške bolesti koju nije sanirao ni sa nekoliko operacija, preminuo je Radojko Dromnjaković, dugogodišnji pčelar i član SPOS-a. Voleo je druženje i u njegovom društvu uvek je bilo veselo, kao u košnici uoči rojenja.Neka mu je večna slava i hvala Udruženje pčelara „Zlatarka“ Nova Varoš Milinko Radojević - Čaja (1945-2007) Član Društva pčelara "Dr Bogoljub Konstantinović," u Kruševcu Milinko Radojević Čaja preminuo je u 62. godini. Bio je veliki zaljubljenik u pčele i prirodu, aktivan član i dobar čovek. Posle njegove smrti, njegove pčele neće više leteti. Hvala mu za druženje i prijateljstvo. Neka mu je večna slava i hvala.

Društvo pčelara ,,Dr Bogoljub Konstantinović“, Kruševac Dragan Stamenković (1948-2007) Član Društva pčelara "Dr Bogoljub Konstantinović" u Kruševcu Dragan Stamenković preminuo je u 59. godini. Vrstan pčelar, član SPOS-a od 1987, nosilac priznanja Zaslužni pčelar. Iako narušenog zdravlja, do smrti je bio sa svojim pčelama.

Neka mu je večna slava i hvala.

Društvo pčelara ,,Dr Bogoljub Konstantinović“, Kruševac Perko Duškić (1934-2007) Posle duže i teške bolesti preminuo je počasni član Udruženja pčelara „Zlatarka“ Perko Duškić. Ostaće upamćen kao vredan i dobar pčelar, spreman da pomogne svakome.

Neka mu je večna slava i hvala.

UP „Zlatarka“, Nova Varoš 521

pČelar - obaveštenja

iV dani MeDa Udruženje pčelara Stara Moravica 24. novembra organizuje „IV Dane meda“.

Pozivamo sve zainteresovane da svojim učešćem uveličavaju ovu manifestaciju.

Osim prodajne izložbe meda, pčelinjih proizvoda i opreme za pčelarstvo,

predviđen je kulturni program i na kraju pčelarski bal. Sve prijave i informcije do 20. novembra mogu se dobiti telefonom 024/741-081 ili 063-8-656-906 Ferenc Holo 24340 St. Moravica, Subotički put 5. pred. UP Stara Moravica Ferenc Holo

PoZiV Asocijacija pčelara Zlatiborsko-Moravičkog okruga organizuje za svoje članove stručnu ekskurziju u Mađarsku ili Slovačku. Program ekskurzije sadrži posetu Institutu pčelarstva, kulturno-istorijskim znamenitostima i pčelarske susrete. Ekskurzija će se organizovati u drugoj polovini novembra 2007. godine. Informacije i prijave kod predsednika Asocijacije Đoka Zečevića, do 10.11.2007. godine. Telefoni za kontakte: 064/17-80-050 i 033/63-160 ili e-mail: djokobz@ptt.yu SrPSKo PčElarSKo drUŠTVo organizuje predavanja za pčelare u Privrednoj komori Srbije, Resavska 15, nedeljom od 10,00 sati.

Predavanja počinju 16. decembra. Rajević.

063/8499-422;

ispravka Brojevi telefona predavača SPOS-a: Jovo Kantar: 063 69 40 70 ; Žarko Stepanović: 011/595-004.

REŠENJE ukrštenice iz prošlog broja: Horizontalno: 1. SPOS, 2. Ivan, 8. KJ, 10. telo, 11. LR, 13. osa, 15. zbeg, 16. roj, 17. HR, 19. UV, 20.

PD, 22. neven, 24. mitak, 26. Iber, 27. amorfa, 28. FB, 29. sirac, 30. AŽ.

Vertikalno: 3. Ivan, 4. AL, 5. nozema, 6. varoa, 7. ABJ, 9. Jovan, 12. Rut, 14. apis, 17. HMF, 18. riba, 21. DB, 22. nerv, 23. nož, 25. KJ, 27. AC.

pČelar - mali oglasi Prodajem zastavu 435-10, sa 50 AŽ košnica sa pčelama, sve u vrlo dobrom stanju. 021/431-792;

Otkup bagremovog meda – kompenzacija – nov tapacirani nameštaj, tuš kabine; 065/469-37-49;

Prodajem bagremov med. Veća količina. Radovan, Kruševac. 063/896-70-70;

Prodajem med i propolis. Andrejević Borivoje - Bora, Batočina; 034/841-507;

POLEN, poliflorni, u svim bojama, sa Kukavice, sušen.

Zvonko Vasić. 016/52-248; 063/418-096;

Sadnice medonosnog drveća. Dvadeset vrsta. Aleksandar Simić, Ub; 014/410-308; 064/614-75-23;

Prodajem PVC matične rešetke, bežalice, hranilice 2,5 litra, bežalice za leto, boksese, kaveze. 014/222-700; 064/6511-500;

Dragoslav Ilić Šeš prodaje film "Apimondija Australija 2007" - 400 din.; fiml "Apimondija Irska 2005" - 300 din.; Kineska igla - 150 din. 016/281-666, 063/428-236

Najjeftiniji i najkvalitetniji eko-dekristalizator meda.

022/553-753; 063/563-189;

MEPOLIS MED otkupljujem pčelinje proizvode. 063/316844, 011/239-0893, 011/354-3116

Prodajem kvalitetan med, ispitan, 100% prirodan, garantujem. Pčelar Zoran Stepić; 064/90-581-09

Prodajem autobus sa 66 košnica u odličnom stanju. Vrlo povoljno. Može zamena za med. 021/6431-529; 064/11-22706;

Izrađujem i prodajem kalupe za izlivanje matičnjaka za proizvodnju mleča i matica.

034/381-019; 034/338-683; Galić.

522 novembar 2007

Na prodaju dva duplikatora. 064/122-67-98;

tema - p^elar

Rasadnik evodije

24435 Mol, Pionirska 2 Tel: +381 63/8 355 277 Baranji Rudolf +381 64/200 44 27 Baranji Kristijan +381 11/3161 269 e-mail:evodiamol@hotmail.com

DOPUNSKI SPISAK PRIZNANjA ZA 2006/2007

523

bolesti

nađernjei atila Mađarska predsednik udruženja pčelara okruga Tolna i stručni pčelarski savetnik

524

PčElar - septembar 2007

bolesti

nađernjei atila Mađarska predsednik udruženja pčelara okruga Tolna i stručni pčelarski savetnik

525

526

PÄŒELAR - septembar 2007

bolesti

nađernjei atila Mađarska predsednik udruženja pčelara okruga Tolna i stručni pčelarski savetnik

Zakonska regulativa u pčelarstvu u srbiji

527

pÄ?elar - enigmatika

528

oktobar 2007

dejan kreculj medija@hemo.net

"AGARDI" d.o.o.

Subotica, Bogoboja Atanackovića 8, Agardi Jožef

Mob. tel: 063/869-55-58, e-mail: agardy@eunet.yu

OTKUP MEDA I UGOVARANJE OTKUPA ZA NAREDNU GODINU U sledećem broju:

Tema: Putevi prodaje meda Zdravlje i med

šta mogu gimnazijalci u somboru - www. pcelica.co.yu