Šta je to
VAŽNIJE od izgleda? Veliki broj tekstova koji se u poslednjih nekoliko nedelja mogu pročitati a namenjeni su prvenstveno ženama - odnosi se na temu leta i izgleda. S obzirom na vremenske (ne)prilike, mnogi će se možda složiti sa našim zaključkom da je leto uveliko stiglo. Samo, kakvo je to leto sada, koliko je “fake”, da li njegov dolazak najavljuje još nešto osim malaksalosti i teškog disanja dok se probijamo kroz vrelu gradsku gužvu – zaista je teško sada reći... ! Naravno, oni koji, čitajući ovaj uvod, pomisle kako smo počeli sa “hejtovanjem” i zanemarivanjem pozitivnih strana najtoplijeg godišnjeg doba – na neki način i imaju pravo. Naravno da volimo ovo godišnje doba: misao na odmor koji najavljuje niko ne može da zanemari (a tek sam odmor!), čari lagane odeće, haljinica, sandala, kratkih majčica i espadrila, ali ovom tekstu nije prvenstveni cilj naglašavanje estestskog imperativa koji nam leto postavlja. Nas zanima sledeće: šta možemo da uradimo kako bismo se, tokom najatraktivnijeg godišnjeg doba, koje zahteva “punu brzinu”, mnoštvo izlazaka i prilika za “pokazivanje” – pored samog izgleda zapravo i OSEĆALI DOBRO. Jer, suština je u sledećem: izgled jeste podložan menjanju, ali ako je naš organizam u dobrom stanju, ako se unutar sebe dobro osećamo – dobar izgled će “leći” kao kruna na glavu. Prema tome,
OSEĆAJMO SE DOBRO DA BISMO DOBRO IZGLEDALI! !
- GRICKAJTE PAMETNO... Da bismo se bolje i zadovoljnije osećali, potrebno je da obratimo pažnju na to šta jedemo. Izbor hrane boji naše raspoloženje i utiče na našu energiju. Ovo se najviše ispoljava u situacijama kada se bliži leto - znamo da treba nešto da uradimo kako bismo se pokrenuli i svoje telo pripremili za kupaći. Ali često kao da nam volja otkaže. Razlog tome leži u navikama. Verovatno vam je poznat sledeći scenario: ispred TV-a ste, gledate neki zanimljiv sadržaj, a ispred vas je puna činija ko zna čega. Posle nekog vremena činija je prazna, a da vas je neko pitao da li ste bili gladni – mala je verovatnoća da biste rekli kako jeste. I teško da se posle toga osećate dobro. Očigledno da je u ovom slučaju neophodno da promenimo nešto u svojoj dnevnoj rutini – nešto što će uticati pozitivno na naše stanje u organizmu. To je, za početak, izbacivanje štetnih grickalica iz ishrane a ubacivanje korisnih. Samim tim će i naše raspoloženje biti bolje. Bićemo zadovoljniji jer će prvi rezultati uskoro doći. Izdvojili smo neke namirnice koje bi trebalo ubaciti u svakodnevni režim ishrane. To ne znači da treba da se odreknete svojih grickalica, ali ako želite da se bolje osećate, uvrstite u
svoj dnevni meni i nekoliko namirnica sa sledeće liste a omiljene grickalice jedite jednom nedeljno.
Dok gledate TV ili ste za kompjuterom, ako već morate nešto da grickate... ...grickajte semenke bundeve Naučno je ustanovljeno da četvrtina šoljice semenki bundeve daje 45% potrebne dnevne doze magnezijuma, supstance koja podstiče mićićne i nervne funkcije kao i 47% potrebne dnevne doze gvožđa.
...ili kineski kupus Kod nas relativno od skoro popularan, kineski kupus je pravi izvor vitamina A i C. Bogat je vlaknima i aminokiselinama, kalcijumom i folnom kiselinom. Ukoliko ste ljubitelj kineske hrane, znate da je neizostavan u kuhinji. Ipak, najbolji je svež, a ako morate da ga pržite – potrudite se da nabavite vok, jer pripremanjem u voku najkvalitetniji sastojci kupusa ipak ostaju aktivni.
Češće jedite semenke nara Izvor vitamina C, vlakana i aminokiselina, nepravedno zanemarena voćka, nar je delotvoran u detoksikaciji i sprečavanju prehlade. Njegove semenke možete odvojiti od ljuske i "mesa", a zatim sipati u činijicu – odlično je za grickanjem dok gledate film ili radite za kompjuterom. Ukoliko je prekiseo za vas i niste neki ljubitelj, možete šaku semenki nara posuti preko zelene salate – dopašće vam se!
... i orašaste plodove Orašasti plodovi su više nego zarazne grickalice - sadrže zdrave masti za srce i vitamin E. Među njima najpreporu;ljivije je jesti badem, pistaće i indijski orah – bogati su antioksidantima i dobri za mozak. Indijski orah deluje dobro u prevenciji nastanka kamena u žuči. Brazilski orah je hranljiviji i bogat selenom, mineralom čija su dejstva protiv kancera poznata, ali nemojte preterivati sa njegovim unošenjem – samo jedan orah dnevno zapravo čini više od 100% preporučene dnevne doze.
Jedite žitarice za doručak Često pisana i izrečena rečenica ali istinita. Ukoliko do sada niste, za doručak skuvajte miks od nekoliko vrsta žitarica: ječma, raži, pšenice, žita – koje kupite u prodavnici. U šerpu sipajte po kašiku svake vrste i na ukupnu količinu od 2 kafene šolje dodajte 4 iste šolje vode. Kada se ohladi, smesu možete preliti mlekom (sojinim, ukoliko volite), jogurtom, a možete samo dodati kašičicu meda i šaku seckanih badema, pistaća, indijskog oraha (orahe i lešnike uglavnom izbegavate, ili unosite manje količine). Suve šljive, prethodno natopljene vrelom, ključalom vodom, sitno iseckane, možete dodati ovoj smesi. Ovakav doručak je odlčan za metabolizam, jer upravo kombnacija različitih vrsta žitarica i, u ovom slučaju, suvih šljiva – predstavlja pun pogodak za dobro varenje.
*Da li ste probali tef? Ovo je relativno skoro otkrivena bezglutenska žitarica kod nas, dok je u ostalim zemljama odavno poznata. Tef se uzgaja u Etiopiji, jako je sitna žitarica. Kao i kinoa, bogat je vitaminom K, magnezijumom, cinkom, fosforom, kalcijumom i gvožđem, kao i aminokiselinama, ali je nutritivno superiorniji. Poznat je po tome što podstiče varenje, jača imunitet i reguliše krvnu sliku.
!
Kako da
povratite energiju Svakoga dana pređemo dobro poznatu trasu od kuće do posla i nazad, doživimo različite lepe ili manje lepe a često i stresne situacije. Svaki dan donosi novi izazov i nakon izvesnog vremena počinjemo da se osećamo iscrpljeno – već oko 14-15h želimo krevet i odmor. Prvo pomislimo da će proći posle nekoliko dana, tešeći se da je u pitanju promena vremena. Međutim, primetimo da je prošlo mesec-dva a mi se osećamo isto – preumorno... Očigledno je da nešto ne radimo kako treba, da su razlog tome naše navike... Potrebno je uvesti neke promene, ali i biti svestan toga da znatno poboljšanje ne nastupa već sledećeg dana, da je potrebno raditi na sebi neko vreme kako bi se povratila energija i održavala na normalnom nivou.
Redovna hidratacija Pijte vodu. Čim ustanete ujutro, popijte dve čaše vode. Svi se budimo dehidrirani ali uglavnom zbog pospanosti ne uspevamo da prepoznamo potrebu za tečnošću (slična se stvar događa kada mislimo da smo gladni i navalimo na hranu a da pri tom nismo proverili da nije možda žeđ u pitanju). Ovo predstavlja problem s obzirom na to da svaka biohemijska reakcija – misaoni proces i mišićne kontrakcije – jeste uslovljena neophodnom količinom tečnosti, prvenstveno vode.
Popularni recepti, poput kombinacije tople vode i limunovog soka, koja se ispija ujutro – nisu loši, ali ne zaboravite da je dobro unositi i vodu samu (onima koji ne vole da je piju limun može pomoći, tako što joj dodaje ukus pa se lakše ispija).
Čaj Kad god možete, zamenite čaj kafom, jer je i čaj bogat kofeinom. Neka čaj bude bez šećera i mleka. Redovno ispijanje čaja bez šećera smanjuje umor. Istraživači ističu da čaj je bogat flavonoidima, supstancama koje poboljšavaju moždani protok krvi, što znatno utiče na popravljanje raspoloženja i ubrzanje misaonog procesa.
Hladan tuš
Ovo nije ništa novo, ali nije ni usrećujuće. Ipak, snižavanje temperature vode kojim se
tuširamo za svega nekoliko stepeni drastično će povećati našu budnost – a i dobro je za cirkulaciju. Ako ste odvažni, možete tu temperaturu znatno da smanjite - neki neurolozi tvrde da tuširanje hladnom vodom može povećati nivo beta-endorfina i proizvesti osećaj zadovoljstva / možda zbog toga što, kada prestane hladna voda, osetimo sreću što smo ponovo na sigurnom, tj. toplom ;)
Vežbanje
Znamo koliko je imperativ VEŽBAJ zastupljen i koliko frustracija stvara onima koji to ne
rade a osećaju kako bi trebalo. Ipak, kada se odvaže i krenu sve je potpuno drugačije: jednostavnije je, jer su i misli bistrije. O rezultatima po pitaju fizičkog izgleda nema potrebe da govorimo...
Visok nivo proteina i gvožđa Iscrpljenost često može da bude povezana sa slabim unošenjem namirnica bogatih gvožđem i proteinima. Voće, orašasti plodovi (npr. jabuke s kikiriki puterom), ovsene pahuljice s orasima, riba, jaja, piletina, sir - sve su to namirnice od kojih treba većinu da imamo na svom dnevnom meniju. Semenke bundeve, susama i suncokreta sadrže visoke količine B vitamina i proteina, tako da one deluju poput malih kuglica energije.
Crna čokolada Unošenje malih količina tamne čokolade može pojačati fizičku izdržljivost i odlično je za mozak i srce. Ipak, ne treba preterivati: ukoliko se pojede znatno više od optimalne količine - a to je 5 g dnevno (otprilike 2 kockice) - ćelijski receptori postanu preopterećeni i dolazi do suprotnog efekta. Tako da, uzimajte male količine.
Slušanje veselih pesama sa pozitivnim tekstom
Muzika utiče na naše raspoloženje
više nego što mislimo. Obratite pažnju na tekst a ne samo na melodiju. Tek tada ćete shvatiti koliko toga treba da izbacite iz svog MP3 plejera ;) .
pi ! o k i l o N ek
! u c n u s ju! n a g a l iz ! o ! a r o ov g d o ! i ! a tanj
Da li su dobre zaštitne kreme za sunce koje smo kupili prošlog leta? Kreme od prošlog leta nisu dobre jer se pod uticajem toplote menja njihov sastav a time i delotvornost. Stare kreme promenjenog sastava mogu izazvati alergijske reakcije na koži. Osim toga, kako bi zaštita bila delotvorna, zaštitne kreme treba često nanositi: u početku sunčanja svakih pola sata, kasnije svaka 2 sata, pa za delotvornu zaštitu jedno pakovanje ne bi smelo da traje dva leta.
Sunce i lekovi Neki lekovi mogu povećati osetljivost na sunčevu svetlost. Takve reakcije mogu dovesti prvo do crvenila kože, a potom do nastanka sunčanih pega. Fotosenzitivne reakcije – preosetljivost kože na sunčevo svetlo - mogu izazvati neki nesteroidni protivupalni lekovi, neki antipsihotici, neki antibiotici, neki kontraceptivi. Takve su moguće reakcije uvek naglašene u uputstvu o korišćenju leka. Stoga je važno pri primeni leka pročitati uputstvo: indikacije, kontraindikacije, nuspojave.
Sunce i pege Koža pamti. Sunčane pege nastaju zbog kumulativnog dejstva izlaganja suncu tokom godina. U početku, sunčane pege liče na pegicu ili mladež. S vremenom dobijaju vlastitu veličinu, oblik i boju. Što je više koža izložena suncu, one postaju veće i tamnije.
SUNCE IZ KUPATILA NE!ŠTITI!! od!
!
!
Samopotamnjivanje je oksidacijski proces koji se odvija unutar površinskih ćelija gornjeg sloja kože. U kontaktu s agensom samopotamnjenja, aminokiseline unutar tog sloja kože menjaju boju. Sredstva za samopotamnjenje neće oštetiti kožu, a daće joj lepu boju, negovati je i održati mekom i blistavom. Iako neka od ovih sredstava sadrže i zaštitne faktore protiv UV zraka, samopotamnjivanje nije zaštita od sunca. U slučaju izlaganja suncu, treba naneti neki od proizvoda za zaštitu kože od sunca. Sunce iz kupaonice? E, pa i to je moguće. Stvar je vrlo jednostavna, a zove se krema za samopotamnjivanje. Iako su na našem tržištu različite varijante krema i sprejova gotovo svih proizvođača intenzivnije prisutne tek poslednjih nekoliko godina, stvar i nije tako nova. Biljne ekstrakte koji podstiču tamnjenje kože (poput kane) u davnoj prošlosti istraživali su i za ulepšavanje koristili Kinezi.
Agens samotamnjenja Što je to samopotamnjivanje? Možda se muškarci pitaju što se to događa iza zatvorenih vrata kupaonice u koju žena uđe i za pola sata izađe preplanula. Samopotamnjivanje je oksidacijski proces koji se odvija unutar površinskih ćelija gornjeg sloja kože. Sredstva za samotamnjenje
daće koži lepu boju, negovaće je i održati mekom i blistavom, a neće je oštetiti. Sadrže aktivnu supstancu, najčešće DHA (agens samopotamnjivanja), koja se veže na aminokiseline površinskog sloja kože. U kontaktu s agensom samopotamnjivanja, aminokiseline unutar površinskog sloja kože menjaju boju. Rezultat je boja tena vrlo slična boji stečenoj sunčanjem.
Obavezno nakon pilinga Pri svakodnevnoj upotrebi, sredstva za samopotamnjivanje daju koži vrlo prirodnu, zlatnosmeđu boju. Važno ih je pažljivo naneti u tankom sloju, a prethodno obavezno treba napraviti piling. Pilingom se odstranjuje površinski sloj odumrlih ćelija i podstiče proces obnove kože. Samim time pojačaće se i delotvornost sredstva za negu i zaštitu, pa tako i kreme ili spreja za samopotamnjivanje. Često na uputstvima za upotrebu tih sredstava ne piše jasno koliko se često smeju (i treba) nanositi. U pravilu se ovakva sredstva nanose svakog ili svakog druggd dana, dok se ne postigne željena boja, a onda svakog trećeg ili četvrtog, za održavanje boje. Osim što deluju na tamnjenje kože, ova sredstva i neguju kožu. Obično sadrže vitamin E (deluje protiv slobodnih radikala, štiteći i negujući kožu). Sadrže i aktivne materije koje vlaže kožu, a neka (malo bolja i skuplja) sredstva sadrže i zaštitne faktore. No, to ne znači da se preplanuli od "sunca iz kupaonice" možete mirno izvaliti na plaži i sunčati do mile volje. Samopotamnjivanje nije zaštita od sunca. U slučaju izlaganja suncu, treba naneti neki od proizvoda za zaštitu od sunca.
Povratak u prošlost Neka sredstva za samopotamnjivanje umesto DHA sadrže biljne ekstrakte koji potiču tamnjenje kože (poput kane). Takva biljka je mahakanini. Raste u Aziji i na tropskim područjima. Kinezi su je nekad koristili za bojenje kose u tamnije nijanse. Ekstrakt mahakaninijevog lišća danas se smatra izuzetnim prirodnim proizvodom za samopotamnjivanje kože. Vrlo su česte kombinacije ekstrakata biljaka i DHA. !
Ljudi su oduvek imali potrebu da se na neki način istaknu... Nekim komadom odeće ili detaljem koji bi morao posebno da privuče pažnju. Lovci drevnih kultura i civilizacija imali su običaj da boje svoje lice, kako bi se stopili sa okolinom a plenu ili neprijatelju bili manje uočljivi. Glumci u Antičkoj Grčkoj nosili su maske i šminke kako bi oponašali božanstva i bili “markirani”... Dakle, tendencija ka nanošenju boja na lice – obraze, oči, usne, oduvek je postojala – mada iz različitih razloga.
Kada je u pitanju ulepšavanje, zanimljivo je pratiti put razvijanja karmina...
!
Karmin ili ru ž dolazi od francuske re či “rouge”, što zna či “crveno”.
Sve do 2. polovine 20. veka karmin se izrađivao u crvenoj boji. Ali njegovo poreklo seže u praistoriju. Prvi karmin nastao je u Mesopotamiji (današnjem delu Iraka), čiji se prvi istorijski spisi pojavljuju pre oko 9000 godine p.n.e. kao i Egiptu. Egipćani su uspeli da naprave pravu umetnost od načina izrade karmina. Pravili su ih kao izrazito crvene, uzimajući pigmente određenih insekata, sitneći ih i mešajući sa određenim supstancama (što je tehnika koja se koristi i danas, osim toga što su insekti zamenjeni drugim sastojcima). Ti ruževi su izrađeni od praškastih i obrađenih delova tela insekata ili ekstrakta ljubičastih algi i mešali su se sa raznim uljima i vrstama voska. Veliki broj istorijskih knjiga čuva slike značajnih egipatskih ličnosti, prikazanih tako što im je lice potpuno našminkano, premazano raznim kozmetičkim preparatima – poznat je Nefertitin crni ajlajner i Kleopatrine jarko crvene usne. Egipćani su poznati i po tome što su pravili karmin mešajući boju, tj. pigment dobijen iz algi sa jodom i poludragim kamenjem. Smatra se da je Kleopatra svoj karmin pravila od drobljenih mrava i buba, koji su bogati prirodnim crvenilom, a za sjaj je dodavala blještavu supstancu iz ribljih ljuski. Tokom zlatne ere islamske civilizacije andaluzijski kozmetičar Abu al Kasim izumeo je kruti karmin koji je bio parfimisan i oblikovan u posebnim kalupima. U srednjovekovnoj Evropi karmin je bio zabranjen od strane Crkve, iz razloga što je smatran otelotvorenjem nečistih sila i kozmetikom za žene lakog morala. Pravu popularnost počeo je da stiče tek u Engleskoj tokom 16. veka, zahvaljujući kraljici Elizabeti Prvoj, koja je uvela stil belih lica sa izrazito crvenim usnama, a one su u to vreme bile obojene mešavinom pčelinjeg voska i crvenila dobijenog iz biljaka.
Prvi karmin u tubi proizveden je 1870. godine i nosio je naziv Prvi karmin u tubi.
Ovaj kramin proizveo je Guerlain i, premda već odavno zaboravljen, zvao se Ne m'oubliez pas' (Ne zaboravi me). 1952. karmin se prvi put reklamira u novinama, u kampanji pod nazivom "Fire & Ice". Poznata francuska glumica Sara Bernar, tokom 2. polovine 19. veka, namerno se pojavljivala u javnosti noseći transparentan crveni karmin i na taj način je doprinela njegovoj popularizaciji. Merilin Monro dala je crvenom karminu poseban šarm, zahvaljujući sopstvenom, a Elizabet Tejlor je ukazala na snagu koju ovo malo sredstvo za ulepšavanje zapravo ima, izjavivši:
Pour yourself a drink, put on some lipstick and pull yourself together.
Istine i zablude o zaštitnim faktorima Poznato'nam'je'odavno'kako'svi'treba'da'koristimo'zaštitni' faktor'tokom'letnjih'perioda'i'perioda'van'vrele'sezone,'kada' je'sunce'jače.'Od'nedavno'je'počela'da'se,'putem'pisanih'ili' vizuelnih'medija,'sve'više'širi'svest'o'neophodnosti'korišćenja' zaštitnog'faktora'i'tokom'zimskih'perioda.'Znamo'i'to'da'je' tačna'konstatacija'kako'“sunce'danas'nije'isto'sunce'kao'pre' 10,'15,'20'godina...”'i'da'i'u'kasnim'popodnevnim'ili'ranim' jutarnjim'časovima,'idući'ka'poslu'ili'vraćajući'se'kući,' možemo'da'izgorimo.' Nažalost, - sve je to tačno. Ipak, tolika ekspanzija informacija o štetnosti izlaganja suncu i njegovim posledicama izazvala je, pored svesti o tome da je potrebno zaštititi se – i odeređene zablude. Počinjemo da mislimo kako nikada nismo dovoljno pokriveni osim ako svaki od naših kozmetičkih proizvoda ne sadži zaštitni faktor. Da li je dovoljan jedan preparat sa zaštitnim faktorom ili je potrebno nekoliko različitih, u zavisnosti od toga na koju regiju tela nanosimo? Da li je potrebno da udvostručimo zaštitu kako bismo se osigurali ili treba da je svedemo na minimum?
Dnevna hidratantna krema treba da ima zaštitni faktor/SPF?
Istina: "Krema koju nanosimo tokom dana na lice treba da ima zaštitni faktor. Bez obzira na to koje doba godine je u pitanju: tokom zime to treba da bude krema sa nižim stepenom zaštite, osim ako smo izloženi jačem suncu na nekoj planini, tokom skijanja i sl.
Večina hidratantnih krema ima SP5 15 – da li je to dovoljna zaštita? Netačno: Aposultni minimum SPF-a koji treba da nanosimo na lice svakog dana, čak i ako samo sedimo u kancelariji ili učionici - jeste 30. Dovoljno je da samo jedan od prizvoda koje koristitimo za lice, i nanosimo svakog jutra pre posla, tokom leta, ima zaštitni faktor 30 ili više. Prednost hidratantnih krema sa zaštitnim faktorom u odnosu na mleka i losione jeste u tome što se one ne lepe i ne ostavljaju neugodan osećaj na koži, takoreći, zdravije su. Ipak, tokom letnjih perioda, kada je u pitanju zaštita lica, preporučuje se početi sa SPF 50, pa kasnije, kada se koža adaptira, postepeno i smanjiti faktor. *Važno je napomenuti to da proizvodi bazirani na prirodnim sastojcima imaju SPF 30, jer ne sadrže sintetičke zaštitne faktore već posebno odabrane biljne supstance koje stvaraju prirodni filter i taj stepen zaštite jeste na nivou 30.
Preporuka: Nikel Hidratantna krema SPF 30 Hidratantna krema s kakao maslacem, uljem masline, alojom, medom i vitaminima A i E, pruža visoku UV zaštitu. Štiti od štetnih dejstava sunčevih zraka i oštećenja koja uzrokuju. Pogodna je za sve tipove kože i za osetljivu dečju kožu. Koža je hidrirana, zaštićena od štetnih dejstava sunčevih zraka i oštećenja koja uzrokuju. Zahvaljujući maslini, koja smiruje upalne procese, aloji koja štiti od UV zraka, zaceljuje kožu i pruža hidrataciju, medu, koji blagotvorno deluje na ceo organizam, pa i na kožu, jer regeneriše i hidrira, i vitaminima A i E, koji revitalizuju kožu i regenerišu – Nikel krema je idealan izbor za svakodnevnu prirodnu zaštitu od sunca. I što je jako važno, pogodna je i za dečju kožu.
Dakle, ako koristimo više proizvoda sa SPF-om, imaćemo veću zaštitu? Netačno: Ne možemo, na primer, koristiti kremu za lice sa zaštitnim faktorom 30 i mleko sa faktorom 15 i misliti da je pokrivenost zapravo na nivou SPF-a 45. Zaštita od sunca je onoliko jaka koliko je jak i najviši faktor zaštite koji koristimo. Naravno, ako ste utapkali običnu hidratantnu kremu (većina sa proizvodi sa SPF-OM 15) na samo neke delove lica, mudro bi bilo udvostručiti količinu tako što ćete preko i na ostale delove lica utapkati i kremu sa većim SPF-om. kako biste osigurali bolju pokrivenost.
Ne treba da ponovo nanosimo zaštitni faktor ako smo ga naneli pre šminke. Netačno: Ali, naći osobu koja nanosi zaštitu pre šminke i posle na svakih nekoliko sati – prava je retkost. I dragocenost. Jer bi trebalo, ma koliko to nepraktično bilo. SPF rizikuje da pokvari savršeno nanesenu senku i izučen ajlajner, znamo to... Ipak, istina je da dejstvo SPF-a zapravo traje samo dva sata.
Preporuka: Biomedis Uljni losion za sunčanje 100% prirodni losion Uljni losion za sunčanje sadrži isključivo prirodne biljne sastojke. Bazira se na maslinovom i šargarepinom ulju te kakao maslacu. Oslobođen je sintetičkih faktora sadrži prirodne supstance sa zaštitnim faktorom SPF 30 koji štiti kožu od štetnog delovanja UVA i UVB zraka. Koža time postupno ujednačeno dobija lep bronzani ten. Bazira se na kakao maslacu, koji neguje i hrani kožu, jer je bogat vitaminom, štiti je od sunca i ubrzava tamnjenje, šargarepinom ulju, koje ima sposobnost posvetljivanja mrja i pega, kod hiperpigmentacije. Ulje šargarepe deluje regenerativno, pomaže u zaceljivanju oštećenog tkiva. Losion sadrži i kokosovo i maslinovo ulje. Kokos podstiče tamnjenje prilikom sunčanja i podstiče ravnmernu preplanulost, a maslinovo ulje je odlučno kod sprečavanja upalnih procesa na koži, a takođe i ubrzava tamnjenje, dajući koži poseban sjaj.
Jago
Napravite sami masku za lice i
de!
osvežite se. Pročitajte nekoliko recepata i otkrijte koji vam najviše odgovaraju i prijaju.
Jagode su bogate vitaminom C, prirodnim antioksidantom, koji deluje protiv slobodnih radikala i anti-age. S obzirom na to da slobodni radikali oštećuju ćelije kože i razgrađuju kolagen – možda će vam ideja da baš koristite jagode za negu kože delovati najprimamlivije. Jesti jagode ne samo da je ukusno već je i zdravo, al i njihovo nanošenje na kožu svakako je blagotvorno. Kako napraviti: Izmiksujte u blender šoljicu zamrznutih ili svežih jagoda (možete i mešavinu jagoda, maline i borovnice), zatim dodajte u smesu pola šolje jogurta i kašičicu meda. Smesu nanesite na lice i ostavite 15 minuta. Ovu masku možete i čepće praviti, 1-2 puta nedeljno.
Letn
ke s a je m
e c i l za
Med)) Med!upotrebljen!za!tretman!lica!pomaže!koži!da! zadrži!vlagu.!Takođe!i!leči!suvu,!ispucalu!kožu,! učvršćuje!je!i!pruža!joj!elastičnost.! ! Kako)napraviti:!Zagrejte!malu!posudu!sa!medom! na!laganoj!vatri.!Kako!biste!bili!sigurni!da!je! temperature!dobra,!kapnite!nekoliko!manjih! kapljica!na!unutrašnjost!lakt,!pa!ako!je! temperature! odgovarajuća,!ne!vrela!već! topla,!nanesite!med!u!nešto!većoj!količini! preko!celog!lica.!Ostavite!masku!15!minuta.! Temeljno!isperite!toplom,!a!zatim!hladnom!vodom.!
Jogu
!!
rt) )
Nezaobilazan!deo!doručka,!jogurt! odlično!izglađuje!i!čisti!kožu.!Za!masku!možete! iskoristiti!običan!ili!grčki!jogurt,!ne!morate!voćni.! Jogurt!sadrži!mlečnu!kiselinu,!jedinjenje! pronađeno!u!nekim!hemijskim!pilinzima,!koje! može!pomoći!u!smanjenju!mrlja!i!fleka!na!koži!i! može!smanjiti!i!sitnije!bore.! ! Kako)napraviti:!Pomešajte!1!šoljicu!jogrta!jogurta!sa!2!do!3!kapi!badema!ili! maslinovog!ulja!i!kašičicom!meda!i!nanesite!na! lice.!Ostavite!smesu!20!do!30!minuta,!a!zatim! isperite.! !! !
) Dosadne,!nezgodne,!male! ina)semenke!unutar!maslina!mogu! l s a c e)m Košti
učiniti!čuda!za!naš!izgled!!Zrnca! koštica!masline!imaju!odlično!piling!dejstvo! i!uklanjaju!sve!nečistoće!i!mrtve!ćelije!kože.!
! Kako)napraviti:! Osušite!koštcu!i! izlupajte!čekićem!a! zatim!sameljite!u! blenderu.!!Tako! usitnjene,!koštice! možete!naneti!na! mokru!kožu!i!blago! je!masirati,!a! možete!ih!i! pomešati!sa!medom! i/ili!jogurtim,! masirati!i!isprati.! !! !
)
) ! ) a nog)čaj ! e l e z ) e Zeleni!čaj!ima!protivupalno! Kesic dejstvo!i!sadrži!tanine,!što!doprinosi! smanjenju!otečenosti!kože.!Zeleni!čaj!je!i! antioksidans,!pomaže!u!borbi!protiv!starenja.! ! Kako)napraviti:!Ostavite!mokre!kesice!čaja! da!odstoje!neko!vreme!u!frižideru,!a!zatim!ih! izvadite!i!staviti!na!oči.!Posle!15!minuta!ih! skinite.!
!!
! ! !
Proširene!vene!
- NEKOLIKO ČINJENICA Proširene vene predstavljaju veliki problem za većinu populacije širom sveta. jer uzrokuju bol u nogama i nelagodnost. Osim što su bolne i uzokuju neprivlačan izgled kože, proširene vene mogu uzrokovati i oticanje, osećaj težine u nogama, svrab, a mogu dovesti i do ozbiljnijihestanja poput nastajanja ugrušaka u krvi i čireva. I Ispupčene vene, koje se vide na površini kože, predstavljaju samo početak problema. Uzrok je zapravo u venama koje su dublje u nogama. Pročitajte neke osnovne informacije o ovom oboljenju:
Preporuka: Nikel Gel za vene i kapilare
Gel na bazi hamamelisa, kamilice i ruzmarina, bogat ekstraktom divljeg kestena, smanjuje oštećenja kapilara i vena, jača njihove zidove, štiti od edema (oticanja), bolova i grčeva u listovima nogu. Deluje protivupalno, dekongestivno (protiv nakupljanja viška tečnosti), adstringentno (steže tkivo) i tonirajuće (okrepljujuće). Teškim i umornim nogama trenutno daje osećaj lakoće i zdravlja. nakon određenog vremena upotrebe, elstičnost vena i kapilara će biti ojačana, otok umanjen, a osećaj lakoće u nogama će se vratiti.
Kako biste smanjili otečenost gležnjeva, napravite jednom nedeljno kupku od listova žalfije.