КАТАРИНА КОЛАКОВИЋ МР АНЂЕЛКА ПЕТРОВИЋ
ЧИТАНКА СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
САЧИЊЕНА У САРАДЊИ СА ПРОФ. ДР АЛЕКСАНДРОМ ЈЕРКОВИМ
Драги шестаци,
ј су најлепша јо ко у га и књ је Читанка изаске књижевности ет св и е ск п ср ла де м година. Желимо ва х и ш ва ке ђа за а бран те тајне одрастања, ва и кр от е њ та чи да кроз о горке. Надамо ал ом п е он и о ка оне лепе, на свом коњу те аш м ет св ш ва се да ће у Марко сно угалопирати о он ед б о п у ц ар Ш меавите да оставите ор б за е Н . ћ и ев Краљ а Милоша Обилић а, ар аз Л а ез кн за сто и и бисмо да се уз ел ол В а. ћ ви го Ју и Мајку обичајима српса е ат зн о уп у к н ову чита у аванту рама е ат в и уж да и а ског народ ова Верујемо да ће вам а. ов ог б х и ск ен слов лите позориште и во за да и оћ ом п ка читан атите свој свет и ог б о да о ем уј к че балет. О лаву звезду. пронађете своју п у! Уживајте у читањ Аутори
САДРЖАЈ О ОДРАСТАЊУ Бранко Ћопић, Чудесна справа.....................................................................10 Петар Кочић, Јаблан........................................................................................17 Антон Павлович Чехов, Вањка (одломак).................................................24 Милован Данојлић, Овај дечак зове се Пепо Крста.................................30 Реј Бредбери, Маслачково вино (одломак).................................................34 Исидора Секулић, Буре (одломак)...............................................................40 Гроздана Олујић, Рад, самоћа, ћутање, Исидора Секулић.....................46 Žan-Bernar Pij, Serž Blok, An Blanšar, Enciklopedija loših đaka, buntovika i ostalih genijalaca (izbor).....................................................51 Тест 1...................................................................................................................56
О ЈУНАКУ И ЊЕГОВОМ КОЊУ Светлана Велмар Јанковић, Сирото ждребе (одломак)..........................58 Марко Краљевић укида свадбарину.............................................................68 Марко Краљевић и Муса Кесеџија................................................................75 Смрт Марка Краљевића................................................................................82 Вук Стефановић Караџић, Марко Краљевић (одломак).........................87 Тест 2...................................................................................................................91
О ХЕРОЈСКОЈ ПРОШЛОСТИ Војислав Илић, Свети Сава..........................................................................94 Комади од различнијех косовскијех пјесама...............................................99 Смрт Мајке Југовића.......................................................................................106 Десанка Максимовић, Грачаница.................................................................110 Aleksa Šantić, O, klasje moje.............................................................................114 Вељко Петровић, Ратар.................................................................................118 Тест 3...................................................................................................................121
О ПРИРОДИ Обредне лирске народне песме....................................................................124 Кад улазе колеђани у кућу..........................................................................125 Војевао Бели Виде, коледо!.........................................................................126 Домаћици......................................................................................................126
На Божић.......................................................................................................126 Уочи Божића.................................................................................................127 Домаћину ������������������������������������������������������������������������������������������������������ 127 Госпођи...........................................................................................................127 Дјетету.........................................................................................................127 Пред кућом, кад игра додола.....................................................................128 Опет кад иду преко села............................................................................128 Вук Стефановић Караџић, Живот и обичаји народа српског (одломци) ..........................................................................................................132 Стеван Раичковић, Хвала сунцу, земљи, трави........................................138 Јован Дучић, Село.............................................................................................142 Ђура Јакшић, Вече............................................................................................147 Сергеј Јесењин, Песма о керуши...................................................................151 Тест 4...................................................................................................................155
О УМЕТНОСТИ И УМЕТНИКУ Иво Андрић, Аска и вук..................................................................................158 Мирослав Антић, Плава звезда....................................................................168 Добица Ерић, Чудесни свитац......................................................................172 Тест 5...................................................................................................................175
О ПОЗОРИШТУ И ПОЗОРНИЦИ Коста Трифковић, Избирачица (одломак).................................................178 Бранислав Нушић, Аналфабета (одломак)...............................................186 Миодраг Станисављевић, И ми трку за коња имамо (одломак).........193 Владислава Војновић, Приче из главе, Позориште (одломак)..............200 Тест 6...................................................................................................................206
О ЧУДЕСНИМ СВЕТОВИМА Весна Алексић, Прича о богињи Лади – Звездана вода (јул)...................208 Ivana Brlić Mažuranić, Šuma Striborova (odlomak).....................................217 Тиодор Росић, Плави цвет ��������������������������������������������������������������������������� 225 Тест 7...................................................................................................................229 Регистар појмова.........................................................................................231
Утисци о прочитаном охрабрују те да опишеш свој доживљај прочитаног књижевног дела и слободно изнесеш своје мишљење и запажање.
Објашњење непознатих речи и појмова.
Мотивациони увод у читање и локализација текста.
Истражујемо свет књижевног дела помоћу питања која усмеравају твоју пажњу на све оно што је важно за разумевање тог дела.
Објашњење нових књижевних појмова које треба да усвојиш.
Звуци прошлости садрже занимљивости и питања на која се не очекује да одмах знаш одговор. До њега ћеш доћи читањем и истраживањем.
Упознај аутора је позив да сазнаш више о писцима чија дела читаш.
Домаћи задатак те подстиче да на другачији и креативан начин истражиш, допуниш и обогатиш сазнања до којих си дошла/ дошао на часу. У договору са наставником, одабери задатак у вези са делом које ти се допадне. Важно је да тај задатак на најбољи начин представи твој таленат.
Решавајући питања у тестовима, подсетићеш се онога што си научила/научио и проверићеш стечено знање.
На крају читанке налази се регистар појмова који се у њој помињу.
О УМЕТНОСТИ И УМЕТНИКУ
ИВО АНДРИЋ
РОД
АСКА И ВУК
епика
ВРСТА приповетка
П
риповетке, есеји и романи Иве Андрића биће твоји сапутници током читавог школовања. У петом разреду читала/читао си Андрићеве Мостове. Сада је пред тобом једна од најпознатијих Андрићевих приповедака – Аска и вук. Главна јунакиња ове приповетке носи име које, када се преведе с грчког језика, значи пријатна, мила, лепа. Прочитај приповетку, а потом размисли због чега се Андрић определио за ово властито име. Размисли у каквој је оно вези са исприповеданим.
Ово се десило у овчијем свету на Стрмим Ливадама. Кад је Аја, крупна овца тешког руна и округлих очију, ојагњила своје прво јагње, оно је изгледало као и сва остала новорођенчад: шака влажне вуне која почиње да кмечи. Било је женско. И било је сироче, јер је Аја управо тих дана изгубила мужа, кога је много волела. То дете мајка је назвала Аска, налазећи да је то врло пристало име за буНЕПОЗНАТЕ РЕЧИ дућу овцу-лепотицу. ћуд – нарав Првих дана јагње је ишло за мајком, као и сва остала скут – доњи део женске хаљине јагњад, али чим је стало да трчи на својим још крутим и или сукње необично издуженим ножицама, и да пасе самостално, уметнути се – наследити нечије одмах је почело да показује своју ћуд. Није се држало мајособине, бити сличан некоме од чина скута, није слушало њена дозивања ни куцање звона родбине на овну претходнику, него је волело да лута путевима које шиљеже – јагње од годину дана је само налазило, да тражи одвојену пашу на удаљеним местима. Мајка је опомињала своје, иначе добро и лепо и паметно дете, обасипала га саветима и прекорима и предочавала му све опасности таквог владања у крају као што је њихов, где има увек понеки лукав и крволочан вук, коме чобани ништа не могу и који коље овце и њихову јагњад, нарочито када се одвоје и залутају. Стрепела је Аја, и често се питала у кога се уметнуло ово њено дете, и то женско, да је овако својеглаво и немирно. На кога је да је, тек то шиљеже – тако у овчијем свету називају шипарице и дечаке – било је велика брига материна. У школи, Аска је прилично учила и доста добро напредовала. Али кад год би мајка отишла да се распита за њене оцене и владање, учитељица је одговарала да је дете даровито и могло би да буде први ђак, само да « 158
није тако живо и расејано. Једино из фискултуре имало је НЕПОЗНАТЕ РЕЧИ стално одличну оцену. Једног дана, када је завршила са добрим успехом разрасејан – који не може ред, Аска је стала пред мајку и изјавила да жели да учи усредсредити пажњу на нешто (на свој рад, говор, мисли, околину); балетску школу. Мајка се најпре одлучно одупрла. Нанесређен, растресен водила је многе разлоге, све један убедљивији од другог. тор – ограда у коју се затвара стока Доказивала је да нико у њиховој породици није био друго до мирна овца домаћица. Уметност је, говорила је мајка, пландиште – хладовито место где се стока дању одмара несигуран позив који нит храни нит брани оног ко му се ода. Пут уметности уопште је неизвестан, варљив и тежак, а игра је понајтежа и најварљивија од свих уметности, чак озлоглашена и опасна ствар. Тим путем није пошла ниједна овчица из добре куће. И све тако. – Шта ће, најпосле, казати цео овај наш овчији свет кад чује да је моја ћерка пошла управо тим путем? Тако је одговарала Аску њена брижна и добронамерна мајка. Али познајући нарав своје кћери, унапред је знала да се њеној жељи дуго одупирати неће моћи. И попустила је. Уписала је малу у овчију балетску школу, надајући се да ће тако можда донекле укротити њен урођени немир, иако су и овце и овнови из стада у већини осуђивали ту мајчину одлуку. Не би се могло рећи да је Аја била равнодушна према замеркама и оговарањима оваца и овнова у тору и на паши, али мајка воли своје дете толико да уз њега заволи и оне његове особине које не одобрава у души. Мало-помало мирила се овца-мајка са ћеркином жељом и почињала да друкчије гледа на ствар. Она се питала шта, на крају крајева, може бити ружно у уметности? А игра је најплеменитија од свих вештина, једина код које се служимо искључиво својим рођеним телом. То мирење јој је било утолико лакше што је мала Аска заиста показивала много дара и воље за игру, и видно напредовала. А уз то, девојчица је била чедна и безазлена како се само пожелети може. Али своје чудне и опасне навике да лута далеко од овчијих пашњака и пландишта није могла да се ослободи никада. И једнога дана десило се оно чега се Аја увек прибојавала.
159 »
Аска је са одличним успехом завршила прву годину балетске школе и управо је требало да почне другу. Био је почетак јесени са још јаким сунцем, које неприметно почиње да бледи, и топлим кратким кишама од којих се ствара радосна дуга изнад влажних и обасјаних предела. Аска је тога дана била нарочито ведра и живахна – и расејана. Занесена свежином дана и лепотом сочне траве, зашла је мало-помало све до ивице удаљене букове шуме, па чак и у њу. Ту је трава била, како се Аски чинило, нарочито сочна и што дубље у шуму, све сочнија. У шуми је било још млечне магле која се, као остатак од неке чудне ноћне игре, повлачила пред сунцем. Бело и светло и тихо. Слаба видљивост и потпуна тишина стварале су зрачан предео у коме простор и даљина нису имали мере и у коме је време губило своје значење. Аска је њушила старе нагнуте букве, обрасле маховином која опија као прича о необичном доживљају, претрчавала светле, зелене чистине, и чинило јој се да причи нема краја ни необичним доживљајима броја. И кад је била на једној од таквих чистина – нашла се одједном лице у лице са страшним вуком. Искусан, стар и дрзак, он се био привукао све до тих крајева у које иначе вукови у то доба године не силазе. Његово олињало крзно, зеленкасто и смеђе, омогућило му је да се изједначи са јесењим буквама и травом која почиње да вене. Дивни предео, који је опијао и заносио Аску, дигао се одједном као танка и варљива завеса, а пред њом је стајао вук ужагрених очију, подвијена репа и као на смех малко искежених зуба, страшнији од свих мајчиних опомена. Крв се у Аски следила и ножице су под њом одрвенеле. Присећала се да треба да дозове своје, и отварала је уста, али гласа није било. Али смрт је пред њом била, невидљива а једина и свагдашња, грозна и невероватна у својој грозоти. НЕПОЗНАТЕ РЕЧИ Вук је направио полукруг око своје непомичне жртве, олињало – овде: животиња која је полаганим, меким ходом који претходи скоку. Изгледасасвим или делимично без длаке ло је да са неверицом, уколико вукови познају неверицу, услед мењања или старости посматра шиљеже и да се са сумњом, јер за сумњу су вуужагрено – као у ватри, са жаром, кови способни, и са страхом од замке пита како је овако зажарено младо, бело и лепо, могло залутати чак овамо и доћи му штангла – овде: метална полуга, такорећи под зуб. мотка за коју се балерине За жртву то су били неочекивани чудни тренуци, негде придржавају док вежбају између самртног ужаса, у ком је већ била потонула, и неубоги (покрети) – јадни, достојни замисливе, крваве и коначне чињенице која се крије иза жаљења, оскудни (покрети) речи – смрт. То је већ премрлој Аски остављало нешто мало времена и тамо где је мислила да га више нема и не може бити, али тако мало да је то једва личило на време. То јој је дало и снаге за покрет, али то није био покрет одбране, јер за њега није била способна. Последњи покрет могао је бити само – игра. Тешко, као у мучном сну, девојчица је учинила први покрет, један од оних покрета који се вежбају уз штанглу и који још и не личе на игру. Одмах за тим је извела други, па трећи. Били су то скромни, убоги покрети на смрт осуђеног тела, али довољни да за који тренутак зауставе изненађеног вука. И кад је једном почела, Аска их је низала један за другим, са ужасним осећањем да не сме стати, јер ако између једног и « 160
другог покрета буде само секунд размака, смрт може ући кроз ту пукотину. Изводила је кораке, оним редом којим их је учила у школи и као да чује оштри глас своје учитељице: Један-и-два! Један-и-два-и-три! Тако је ишло све редом. Све што је у току прве године могла да научи. Покрети су кратки, брзи, и не могу да испуне време, које стоји непомично као празнина из које стално прети смрт. Прешла је и на фигуре које се у школи изводе без ослона, на средини сале. Али ту су њено знање и њене снаге били ограничени. Правилно и потпуно умела је да изведе две-три фигуре. И она их је изводила грозничаво. Једна, па друга, па трећа. И ту је био отприлике крај њеног знања и вештине. Морала је да понавља покрете, а бојала се да понављањем не изгубе од своје снаге и привлачности. И узалуд је настојала да се сети још нечега што би могла да изведе и чиме би затрпала понор који је чека на крају игре. Време пролази, вук још гледа и чека, али већ почиње да се приближава, а пред њом су немилосрдно затворена сва даља знања класичне игре, и глас учитељице постаје све тиши, губи се негде потпуно. Добро је послужило њено знање, али сад је њему дошао крај. Знање изневерило, школа не уме ништа више да јој каже, а ваља живети и, да би се живело – играти. И Аска је кренула у игру изнад школа и познатих правила, мимо свега што се учи и зна. Ко зна да ли је свет овај, откад постоји, видео оно што је тога дана видела скромна и безимена шума изнад Стрмих Ливада. Преко зелених чистина, преко уских пролаза, између сивих и тешких букових дрвета, по глатком и смеђем ћилиму од лишћа које се годинама слаже једно на друго, играла је овчица Аска, чиста, танка, ни још овца ни више јагње, а лака и покретна као бела врбова маца коју носи ветар, сивкаста кад би ушла у прамен танке магле, а светла, као изнутра обасјана, кад би се нашла на чистини преливеној сунцем. А за њом је, нечујним корацима и не одвајајући погледа од ње, ишао матори курјак, дугогодишњи и невидљиви крвник њеног стада. Лукави, хладни и пословично опрезни вук, коме ни људи ни животиње нису могли ништа, био је најпре изненађен. То изненађење пре тварало се све више у чуђење и чудну, неодољиву радозналост. Испрва се присећао ко је и шта је, где се налази и шта треба да ради, и само је говорио сам себи: Да се прво нагледам овог чуда невиђеног. Тако ћу од овог чудног шиљежета имати не само крв и месо него и његову необичну, смешну, луду и лудо забавну игру, какву курјачке очи још нису виделе. А његова крв и месо никад ми не гину, јер га могу оборити и заклати кад год хоћу, и учинићу то, али тек на свршетку игре, кад видим цело чудо до краја. Мислећи то, вук је ишао за овчицом, застајкујући кад она застане, и опружајући корак кад она убрза ритам игре. Аска није мислила ништа. Само је из свог малог тела, које је било саткано од чистих сокова животне радости, а осуђено на неминовну и непосредну смрт, извлачила неочекивану снагу и невероватну вештину и разноликост покрета. Знала је само једно: да живи и да ће живети док
161 »
игра, и што боље игра. И играла је. То није више била игра, него чудо. НЕПОЗНАТЕ РЕЧИ Тако се – ново чудо! – и вуково чуђење претварало све узица – танко уже, конопац, канап више у дивљење, ствар потпуно непознату у вучијем роду, рашчеречити – растргнути на јер кад би вукови могли да се ичем на свету диве, они не комаде би били оно што су. А то непознато осећање дивљења прегорети – прежалити, обезнанило је вука толико да га је ова изгубљена овчица, преболети мртва од страха од смрти, вукла за собом као да га води глисандо – брзо прелажење на невидљивој али чврстој узици, везаној за невидљиву по клавијатури или по жицама алку, која му је протурена кроз њушку. инструмента Идући тако месечарски не гледајући где стаје и не сасуљати – спустити се клизећи, дајући себи више рачуна о правцу у ком иде, вук је једнасклизнути ко понављао сам у себи: Крв и месо овог шиљежета никад ми не гину. Могу да га рашчеречим у сваком тренутку, кад ми се прохте. Него да се нагледам чуда. Да видим још овај покрет, па још овај… И све тако, још овај, па још овај, а сваки је био заиста нов и узбудљив и обећавао идући, још узбудљивији. Промицале су, једна за другом, шумске чистине и сумрачни, влажни ходници испод букава, застрти сувим лишћем. Сто живота осећала је сад у себи мала Аска, а све њихове снаге употребила је да продужи један једини, свој живот, који је била већ прегорела. Ми и не знамо колико снаге и какве све могућности крије у себи свако живо створење. И не слутимо шта све умемо. Будемо и прођемо, а не сазнамо шта смо све могли бити и учинити. То се открива само у великим и изузетним тренуцима као што су ови у којима Аска игра игру за свој већ изгубљени живот. Њено тело се више није замарало, а њена игра сама из себе стварала нове снаге за нову игру. И Аска је играла. Изводила је све нове и нове фигуре, какве не познаје школа ниједног учитеља балета. Кад би јој се учинило да се вук прибира и присећа ко је и шта је, она је појачавала брзину и смелост своје игре. Изводила је преко оборених дебала необичне скокове, који су вука нагонили на смех и на ново дивљење и изазивали у њему жељу да се понове. Скакала је на поваљене букве и на оном јастучићу од маховине која их покрива, стојећи само на стражњим ногама, правила од себе белу, веселу чигру која заслепљује очи гледаоца. Затим би усправљена, само на предњим ногама, претрчала ситним и све бржим корацима неку равну и још зелену површину међу дрветима. Кад би наишла на отворену стрмину, спустила би се стрмоглаво, опонашајући смелу скијашицу низ стазу од глатког сувог лишћа, али тако брзо као кад неко палцем превуче бриљантан глисандо преко клавијатуре: фуууу-ит! А вук би се сасуљао за њом што брже може, само да не изгуби из вида ништа од игре. Још увек је понављао у себи да му, пре или после, крв и месо овог шиљежета не гину никад, само да види потпуно и до краја његову игру, али је то понављао сваки пут све краће и слабије, јер је у њему све више места заузимала игра и потискивала све остало. « 162
А, ни време ни дужину пут нису мерили ни вук ни Аска. Она је живела, а он је уживао. Кад су чули мекет овце Аје и разабрали узнемиреност која је ишла од стада до стада, чобани су изабрали између себе двојицу млађих и смелијих и послали их у шуму да потраже изгубљено непослушно шиљеже. Један од њих је имао само дренову тољагу, али добру, а други је носио о рамену пушку, ако се тако може назвати оно нешто гараве каписларе. То је била славна старудија јер се причало да је његов отац убио из ње, на самој огради свога тора изгладнела вука. А и то, као све што се прича, ко зна како је било и да ли је било или није. Свакако, то је било једино парче ватреног оружја на Стрмим Ливадама, и оно је служило више да подигне храброст и самопоуздање код чобана него што је било стварно опасно за вукове. Дошли су до ивице шуме и ту су мало оклевали, пиНЕПОЗНАТЕ РЕЧИ тајући се у ком правцу да крену. Јер у шуми има хиљаду тољага – батина, јак штап који улаза, а ко ће сагледати невидљиве трагове јагњећих паслужи као средство за нападање пака. Пошли су по трагу зелене траве и добре паше, као или одбрану најсигурнијем. Срећа их је послужила. Тек што су ушли капислара – стара пушка мало дубље у шуму и испели се на малу узвисину, углепируета – кружни окрет при дали су у дубини испред себе чудан призор. Стали су и клизању на леду, балету и сл. притајили се. Кроз дубок отвор у грању могли су неприклипсати – тешко ићи, једва се вући мећени да виде: у смелим а правилним пируетама овчица Аска прелази зелену чистину, а за њом, на одстојању од клиснути – нагло побећи, изгубити се неколико корака, клипше крупни, олињали вук, и оборечестар – густа тешко проходна не њушке, сав у погледу, повлађује репом. млада ниска шума, густиш Неколико тренутака чобани су стајали као скамењени од чуда, али онда су се прибрали. Кад је Аска дошла до првих дрвета и ту нагло променила облик и ритам игре, а вук се налазио још на чистини, окренут гледаоцима бочно, старији чобанин је скинуо пушку, нанишанио и опалио. Одјекнула је шума и полетело суво лишће заједно са ретким, уплашеним птицама. На окрајку чистине десила се неочекивана ствар. Из свог прекинутог покрета, као птица погођена у лету, пала је – Аска, а вук је као зелена сенка клиснуо у шуму. Чобани су стрчали и на равном месту нашли онесвешћену Аску. Никакве повреде није било на њој, али је лежала у шумској трави као мртва. Иза вука је остао крвав траг. Старији чобанин је напунио пушку, а млађи је прихватио своју тољагу са обе руке, и тако су кренули за крвавим трагом. Ишли су споро и опрезно. Али није им требало много ићи. Рањени вук је имао снаге да бежи свега стотинак корака, док му је рана била још врућа, а онда се срушио у једном честару. Стражњи део тела му је био одузет, али је предњим ногама копао земљу, измахивао главом и кезио зубе. Лако су га дотукли. Сунце је било тек прошло половину неба кад су се чобани вратили. Силазили су загаситим пашњацима, између стада и торова. Млађи је везао курјака својом тканицом за стражње ноге и лако вукао низа страну његову крваву и издужену телесину. А старији је носио бело шиљеже. 163 »
Пребацио га је, по чобанском обичају, себи преко врата. Аскина лепа глава висила му је, као мртва, низ лево раме. скопнети – изгубити снагу и Велика је била радост на Стрмим Ливадама. Било је свежину, телесно ослабити честитања, граје и певања, и прекора и суза и поцикивања и веселог блејања без краја и конца. Аска је дошла себи. Прибирала се споро, лежећи у трави непомична и скопнела, више слична баченом руну него живој овчици. Није осећала на себи здрава мишића ни жилице која није болела. Око ње је, сузна и пресрећна, ужурбано трчала њена мајка и купиле се овце и овнови као на чудо. Аска је дуго боловала и споро се опорављала од страшног доживљаја, али су њена младост и воља за животом, мајчина добра нега, и опште саучешће свих становника Стрмих Ливада најпосле савладали болест. И Аска је оздравила и постала послушна ћерка и добра ученица, а с временом и првакиња балета на Стрмим Ливадама. По свету се писало и причало и певало о том како је овчица Аска надиграла и преварила страшног вука. Аска сама није никад говорила о свом сусрету са звером ни о својој игри у шуми. Јер, о највећим и најтежим стварима свога живота нико не воли да говори. Тек кад је прошло неколико година и кад је у себи преболела своје тешко искуство, Аска је по својој замисли поставила чувени балет, који су критичари и публика називали Игра са смрћу, а који је Аска увек називала Игра за живот. После је живела дуго и срећно, постала играчица светског гласа, и умрла у дубокој старости. И данас, после толико година игра се тај њен чувени балет у ком уметност и воља за отпором побеђују свако зло, па и саму смрт. НЕПОЗНАТЕ РЕЧИ
УТИСЦИ О ПРОЧИТАНОМ Шта си очекивала/очекивао на основу наслова приповетке Аска и вук? На који жанр усмене књижевности си помислила/помислио? Да ли је писац испунио сва твоја очекивања или их је и надмашио? Обра зложи свој одговор. Који део приповетке издвајаш као најузбудљивији? Постоји ли део приповетке у ком си посумњала/посумњао у срећан крај? Какву улогу има крај једне приповетке за разумевање фабуле? По чему се Аска и вук разликују од приповедака које си до сада читала/ читао?
« 164
ИСТРАЖУЈЕМО ...НИКО У ЊИХОВОЈ ПОРОДИЦИ НИЈЕ БИО ДРУГО ДО МИРНА ОВЦА ДОМАЋИЦА Опиши како је приповедач дочарао Аскину нарав. Уочи шта он говори о Аски, а шта о Аски можемо да закључимо на основу тога како она поступа. По чему се она разликује од осталих јагањаца? Које Аскине особине нарочито брину њену мајку Ају? Због чега? Какав је Аска ђак? Који предмет највише воли? Повежи то интересовање за предмет са уметношћу којој ће Аска посветити свој живот. Шта им је заједничко? Како Аја реагује на Аскину жељу да постане балерина? Проучи разлоге којима покушава да одговори своју кћер од балета. Које од тих ра злога сматраш оправданим? Због чега? Шта ти се од Ајиних речи чини најмање уверљиво? Објасни свој избор. Шта ти мислиш о уметности и како је она приказана у овој чувеној Андрићевој приповеци? ПОСЛЕДЊИ ПОКРЕТ МОГАО ЈЕ БИТИ САМО – ИГРА Препричај Аскин сусрет са вуком. Обрати пажњу на место тог сусрета – јесењи шумски пејзаж. Шта је Аску опчинило у том сунчаном дану? Зашто је Аска осетљива на слике природе којима је окружена? Доведи то у везу са њеном окренутошћу ка уметности. Како Аска реагује када види вука? Због чега није способна да дозове упомоћ? Опиши Аскину игру. Каква је осећања обузимају када схвати да је њено школско балетско знање ограничено? Зашто не жели да понавља играчке покрете? Чега се боји? Како Аска надвладава ситуацију која се чини безизлазном? Шта то говори о њеном плесачком таленту, али и о њеном карактеру? ИГРА ЗА ЖИВОТ Коју стилску фигуру препознајеш у подвученом делу реченице: Сто живота осећала је сад у себи мала Аска, а све њихове снаге употребила је да продужи један једини, свој живот, који је била већ прегорела. Коју функцију има та стилска фигура у опису Аскине игре? Објасни смисао поређења: лака и покретна као бела врбова маца коју носи ветар (...) а светла, као изнутра обасјана, кад би се нашла на чистини преливеној сунцем. Где Аска проналази снагу и вештину за своју заносну игру? Како се тај плес завршио? Зашто се Аска након судбоносне игре пред вуком срушила, а потом разболела? Размисли због чега је много касније свој чудесни плес назвала Игра за живот, а не Игра са смрћу. Усредсреди своју пажњу на вука. Како он изгледа када се појави? По чему је карактеристично његово кретање? Опиши вуков доживљај Аскине игре. Шта га је у тој игри опчинило? Како вук себи објашњава због чега одлаже Аскину смрт? Који облик (форму) казивања препознајеш у тим вуковим речима? Како се за вука завршио Аскин плес? Шта ти се чини да је у овој причи поучно? Како је писац обликовао све оно што те наводи на дубље закључке о животу, животним изазовима и тешкоћама, о нашим делима и месту уметности у нашем животу?
165 »
Повежи Андрићеву причу са оним што знаш о баснама и покажи шта је у њој налик басни, а по чему се разликује. Да ли имаш утисак да по нечему ова прича личи и на бајку? Шта је у њој чудесно? ...ВАЉА ЖИВЕТИ И, ДА БИ СЕ ЖИВЕЛО – ИГРАТИ Пошто си прочитала/прочитао приповетку Аска и вук, објасни како, по твом мишљењу, уметност утиче на људе. Покушај да наведеш пример који потврђује твој став. Размисли о следећим Андрићевим мислима из приповетке Аска и вук: Ми и не знамо колико снаге и какве све могућности крије у себи свако живо створење. И не слутимо шта све умемо. Будемо и прођемо, а не сазнамо шта смо све могли бити и учинити. То се открива само у великим и изузетним тренуцима... Да ли се слажеш са Андрићевом тврдњом? Објасни своје ми шљење. Ако можеш, повежи ове Андрићеве речи са својим досадашњим искуствима или искуством некога из твоје породице. Можеш да се присетиш неке приче коју си чула/чуо у својој породици, а која је у смисаоној вези са наведним Андрићевим реченицама. Зашто нас ове Андриће мисли подстичу и инспиришу?
ЗВУЦИ ПРОШЛОСТИ Познато ти је да је Иво Андрић 1961. године добио Нобелову награду за књижевност. Приликом доделе ове награде, као што је обичај, Андрић је одржао говор (беседу). Тада је поменуо и једну легендарну приповедачицу која долази из арапске културе. Она се појављује у збирци новела 1001 ноћ. Наиме, као и многе друге жене пре ње, лепа приповедачица се обрела на двору окрутног владара Шахријарха. Након ноћи проведене са женом, сурови Шахријарх би наредио да она буде погубљена. Међутим, мудра приповедачица забављала је Шахријарха причом коју је прекидала на најзанимљивијем месту, а Шахријарх је увек желео да сазна крај приче. Она је причала о Симбаду морепловцу, Аладину и његовој чаробној лампи, Али-баби и његових 40 разбојника и многим другим измишљеним ликовима. Тако је речита приповедачица не само спасла себе од смрти већ је, како је време одмицало, смекшала срце страшном Шахријарху и пробудила у њему племенитост, нежност и љубазност. Како се звала лепа и учена приповедачица из 1001 ноћи? а) Земфира
б) Шехерезада
в) Јасмина
Заокружи слово испред тачног одговора.
« 166
УПОЗНАЈ АУТОРА Иво Андрић, један од највећих српских писаца, рођен је 1892. године у селу Долац, крај Травника, у Босни и Херцеговини, а одрастао је у Вишеграду. Школовао се у Сарајеву, Загребу, Бечу, Кракову и Грацу, где је и докторирао. Попут Јована Дучића и Милана Ракића, Андрић је имао велику каријеру као дипломата. Служба га је одвела у Рим, Букурешт, Париз, Мадрид, Брисел, Женеву и Берлин. Андрић је не само један од најзначајнијих српских него и светских писаца и једини је наш добитник Нобелове награде за књижевност. У његовом изузетно богатом књижевном стваралаштву издвајају се романи: На Дрини ћуприја, Травничка хроника, Госпођица и Проклета авлија и велики број антологијских приповедака, као што су: Пут Алије Ђерзелеза, Аникина времена, Мост на Жепи, Аска и вук, Прича о везировом слону, Јелена, жена које нема и др. Умро је 1975. године у Београду.
Иво Андрић
ДОМАЋИ ЗАДАТАК ПРИЧА КОЈА ИНСПИРИШЕ Ако хоћеш да видиш колико имаш литерарног дара, а свидела ти се приповетка Аска и вук, напиши причу која говори о томе како уметност мења и оплемењује човека. Та прича може потећи из твоје породице или окружења или из твог личног искуства, а можеш је сасвим измислити – од почетка до краја. Причу, уколико желиш, прочитај одељењу и саслушај коментаре другара. Неки од коментара ти, можда, могу помоћи да своју причу дотераш и учиниш потпуно савршеном. БАЛЕТ КОЈИ НАДАХЊУЈЕ Вероватно ти је познато име чувеног руског композитора Петра Илича Чајковског. Подстакнута/подстакнут Андрићевом Аском и њеним заносним плесом, можеш на јутјубу (ако имаш могућности) пронаћи неку од најчувенијих балетских представа Чајковског – Лабудово језеро, Успавана лепотица или Крцко Орашчић. Ове чувене балетске представе можеш погледати код куће, да оплемениш свој уметнички укус, или, у договору с наставником/наставницом музичког, део балетске представе можете одгледати и на часу. Тада бисте били у прилици да поразговарате о представи (или њеном делу) и да истакнете шта вам се нарочито допало – игра, музика, костим, сцена. Уколико си у могућности, можеш представу одгледати и у позоришту. Лабудово језеро Петра Илича Чајковског у извођењу Руског националног балета
167 »