Милица Маркелић, Ива Лакић, Катарина Зељић, Невена Кузмановић
Биологија Уџбеник за шести разред основне школе
Др Милица Маркелић, Др Ива Лакић, Др Катарина Зељић, Др Невена Кузмановић
БИОЛОГИЈА Уџбеник за шести разред основне школе
1.
ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА
ЈЕ ДИНС Т В О ГРАЂЕ И ФУНКЦ И Ј Е КАО О С Н О ВА ЖИВОТА
9
ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА
ПОГЛЕД У МИКРОСВЕТ • упознаћеш се са једним од основних алата биолога – микроскопом; • схватићеш како функционише микроскоп.
микроскоп, увеличање, микроскопска плочица Подсети се основних јединица за дужину које си до сад учио/-ла из математике. Претвори веће јединице у мање. 1 km = ___________ m 1 m = ___________ dm = ___________ cm = ___________ mm
1 km
објекти уочљиви голим оком
100 m
највеће дрво секвоје плави кит
10 m 1m 10 cm 1 cm
човек миш ћелија биљака
објекти уочљиви светлосним микроскопом
1 mm 100 μm 50 μm 25 μm 10 μm 1 μm 100 nm
ћелија животиња
органела бактерија
Скала величине биолошких објеката
10
Човек је одувек имао потребу да разуме живот око себе и у себи. Некад су истраживачи могли да проучавају само оно што виде голим оком. Са технолошким достигнућима, расле су и могућности за научна истраживања. Тако је и са изучавањем живих бића. Пре открића микроскопа, човек је знао да постоје биљке и животиње. За једноћелијске организме није могао да зна, пошто су превише ситни да бисмо их видели. Такође, није се знало оно што више нико не пориче – да смо изграђени од ћелија. Нисмо знали ни да настајемо спајањем полних ћелија родитеља. Наше око може да уочи објекте нешто мање од 1 mm. Величина ћелија изражава се у микрометрима. Микрометар је хиљадити део милиметра и његова ознака је µm.
µ је слово „ми“ у грчком алфабету, скраћеница за микрон – мало, ситно.
Дате су просечне дужине различитих ћелија. Израчунај колико их по дужини стане у 1 mm: Пречник ћелије
ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА
Број ћелија у 1 mm
биљна ћелија – 50 µm ћелија животиња – 20 µm бактеријска ћелија – 2 µm Јасно ти је да ћелије из задатка изнад никада не бисмо могли уочити да није микроскопа. To je инструмент који нам омогућава да увеличамо слику посматраног објекта. Разлог је тај што је слика ситних објеката, као и слика удаљених објеката, која се формира у нашем оку превише мала да бисмо могли да је уочимо.
Како наше око види? Светлост која пада на објекат који посматрамо одбија се од њега и доспева до нашег ока. У предњем делу ока налази се отвор – зеница – кроз који улази светлост објекта који посматрамо. У унутрашњости ока, у задњем делу, светлост пада на чулне ћелије за вид. Одатле се информација нервним ћелијама шаље у мозак и ми тада постајемо свесни оног што гледамо. Светлост која доспева у око се, попут светлости пројектора, простире у унутрашњости ока. Што је објекат већи, већа ће бити и његова слика. Тако ћемо га јасније видети. Ако се објекат удаљи, његова слика у нашем оку је мања и ми га све слабије разазнајемо. Слично је и са малим објектима – ако су превише ситни, слика која се пројектује у нашем оку биће превише ситна да бисмо могли да је уочимо. слика објекта
ПРОЈЕКТОР – уређај који преноси слику у виду светлосног снопа на неку површину (на пример, зид или платно)
посматрани објекат
објекат у видном пољу
удаљен објекат
ситан објекат
11
ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА
Ту на сцену ступају лупа и микроскоп. У петом разреду си се већ упознао/-ла са лупом и начином на који функционише. Лупа је уствари увеличавајуће стакло – сочиво. Налик је сочиву нашег ока, које је закривљено и испупчено са обе стране како би дало увеличану слику објекта. Микроскоп ради по сличном принципу као и лупа. Разлика је у томе што микроскоп уместо једног има два основна, увеличавајућа сочива – оно које је ближе посматраном објекту (сочиво објектива) и оно које је ближе оку посматрача (сочиво окулара). Пошто има више сочива, микроскоп има знатно већу моћ увеличања у поређењу са лупом. Док лупа увеличава од 2–10 пута, микроскоп увеличава до 1.000 пута (неки и 2.000 пута). На тај начин, захваљујући микроскопу, ситни објекти, попут ћелија, постају уочљиви. Да бисмо уочили објекат микроскопом, потребна је светлост. Зато ове микроскопе називамо светлосним микроскопима.
Лупа
Основни делови светлосног микроскопа
Сточић служи за постављање микроскопске плочице. То је стаклена плочица на којој се налази објекат који посматрамо.
Окулар увеличава слику.
Објектив увеличава слику. Микроскоп има више објектива различите моћи увеличавања.
Кондензор усмерава светлост ка микроскопској плочици.
Завртњи којима се грубо и фино изоштрава слика.
Постоље микроскопа обично садржи извор светлости – лампу која осветљава објекат који посматрамо. Основни делови светлосног микроскопа
12
Завртњи се померају микроскопске плочице на сточићу.
ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА Биолошке објекте које желимо да посматрамо светлосним микроскопом најчешће постављамо на микроскопску плочицу (предметно стакалце) и покривамо танком стакленом љуспицом – покровним стакалцетом.
Како светлосни микроскоп функционише? Погледај схему како би разумео/-ла пут светлости и настанак увеличане слике. Принцип рада светлосног микроскопа. Микроскоп је инструмент са којим треба пажљиво руковати. Нека ти у томе помогне наставник/-ца. Након што се узорак постави на постоље и подеси осветљење, светлост пролази кроз микроскопску плочицу, објектив и окулар на путу до ока посматрача. На том путу настаје увеличана слика коју уочавамо посматрањем кроз окулар.
Увеличање микроскопа нам говори колико пута је слика већа од посматраног објекта. Рачунамо је тако што помножимо увеличање објектива са увеличањем окулара. Микроскоп има више објектива и њиховим мењањем мења се и увеличање слике. Пошто квалитет микроскопа који имамо најчешће не можемо да побољшамо, морамо се трудити да не погоршамо квалитет добијене слике. То ћемо учинити ако поштујемо следећа правила: • Микроскоп мора бити чист и најбоље покривен или у кутији када се не користи. • Стаклени делови (сочива) не смеју бити замашћени нити прашњави. Зато их никада не додируј прстима. Увек пре рада преконтролиши да ли их је потребно очистити. То чини сувом и чистом марамицом, а ако је потребно, замоли наставника/-цу да ти помогне да их детаљније очистиш, рецимо алкохолом. • Микроскопска плочица са узорком који посматрамо мора бити исто тако чиста и не сме се додиривати прстима.
Први микроскоп направио је холандски мајстор Захаријас Јансен крајем XVI века. Он и његов отац Ханс бавили су се производњом наочара. Једном су на два краја дугачке цеви ставили сочива која одговарају сочиву објектива и сочиву окулара данашњих микроскопа. Тако је настао први светлосни микроскоп.
13
ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА СВЕТЛОСНИ МИКРОСКОП ОСНОВНИ ДЕЛОВИ
ОСНОВНА СВОЈСТВА
ОБЈЕКТИВ И ОКУЛАР – увеличавајућа стакла КОНДЕНЗОР – усмеравање светлости ПОСТОЉЕ СА ИЗВОРОМ СВЕТЛОСТИ СТОЧИЋ МИКРОСКОПА ЗАВРТЊИ ЗА ИЗОШТРАВАЊЕ СЛИКЕ ЗАВРТЊИ ЗА ПОМЕРАЊЕ ПЛОЧИЦЕ
МОЋ УВЕЛИЧАВАЊА – увеличавање објектива и увеличавање окулара
1. Одговори на питања: • Зашто не можемо да уочимо микроскопски ситне објекте? ����������������������������������������������������������������� • Која је просечна величина ћелије бактерија, животиња и биљака? ����������������������������������������������������������������� • Зашто светлосни микроскоп зовемо светлосни? ����������������������������������������������������������������� 2. П овежи делове микроскопа са њиховим објашњењем. објектив • окулар • кондезор • сточић микроскопа . постоље микроскопа •
14
• сталак на који се поставља микроскопска плочица • база микроскопа, у којој се најчешће налази лампа • део микроскопа са увеличавајућим сочивима ближи посматраном објекту • део микроскопа са увеличавајућим сочивима ближи оку посматрача • сочиво којим се усмерава светлост на микроскопску плочицу
ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА 3. А ко микроскоп има окуларе увеличања 10х, и објективе следећих увеличања: 4х, 10х, 40х и 100х, напиши колико крајње увеличање слике можеш постићи употребом сваког од поменутих објектива. Када користим објектив увеличања 4х, крајње увеличање слике је ____________________. Када користим објектив увеличања 10х, крајње увеличање слике је ____________________. Када користим објектив увеличања 40х, крајње увеличање слике је ____________________. Када користим објектив увеличања 100х, крајње увеличање слике је ____________________. 4. Н а слици је приказан старији модел светлосног микроскопа. Принцип рада је исти као и код нових, а разлика је у томе што се код нових као извор светлости користи лампа уграђена у постоље, док се код старијих уз помоћ огледала усмерава светлост из спољашњег извора светлости. Погледај слику старог модела микроскопа, упореди је са новијим, и обележи најважније делове који су обележени стрелицама.
15
ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА
ШКОЛСКИ ЛАБ
Учим да микроскопирам Циљ вежбе: Упознавање са руковањем светлосним микроскопом
Потребан прибор и материјал: • светлосни микроскоп, • трајни микроскопски препарати, • папирне марамице.
Опис вежбе: Уз помоћ наставника/-це, упознај се са светлосним микроскопом који имате у школи. Препознај основне делове микроскопа. Наставник/-ца ће вам објаснити шта ћете посматрати. Буди пажљив/-а у руковању микроскопским плочицама и микроскопом. Правилно руковање микроскопом: 1. Провери да ли је микроскоп чист. То се првенствено односи на сочива кондензора, објектива и окулара. Уколико је потребно, очисти их. Исто уради и са микроскопском плочицом. Буди пажљив/-а да је не поломиш! 2. Користећи завртањ за грубо изоштравање, којим се сточић микроскопа помера горе-доле, спусти сточић на најнижи могући положај. Тако ћеш најлакше поставити микроскопску плочицу. 3. Постави микроскопску плочицу тако да покровно стакалце и објекат који ћеш посматрати буду окренути ка горе. 4. Уз помоћ револвера постави објектив најмањег увеличања изнад микроскопске плочице. 5. Опет користећи завртањ за грубо изоштравање, помери сточић микроскопа на највиши могући положај. Тако ћеш спречити да поломиш плочицу. 6. Укључи микроскоп у струју и појачај ниво осветљења лампе. (Ако имаш микроскоп са огледалом, окрени огледало тако да светлост из спољашњег извора усмериш ка кондензору и микроскопској плочици). 7. Тек сада почни са микроскопирањем: постави очи уз окуларе и подеси их тако да њихов размак одговара размаку твојих очију да можеш да гледаш истовремено са оба ока. 8. Ако је светлост прејака или слаба, подеси је.
Постављање микроскопске плочице на сточић микроскопа
16
Померањем сточића посматрани објекат се поставља у видно поље
ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА
ШКОЛСКИ ЛАБ 9. Провери да ли је објекат који посматраш осветљен. Ако није, користи завртањ за померање сточића лево-десно или напред-назад како би га поставио/-ла на пут светлости. 10. Веома полако окрећи завртањ за грубо изоштравање у супротном смеру од претходног пута, све док не уочиш слику објекта. 11. Када га уочиш, сада завртњем за фино изоштравање слике, уоштри слику тако да буде јасна. 12. П ређи на објектив који је следећи у низу увеличања. 13. Надаље користи само завртањ за фино изоштравање слике, да би уочио/-ла јасну слику. 14. Понављај кораке 12. и 13. док не дођеш до објектива највећег увеличања које ћете користити. Обично је то објектив увеличања 40 пута. 15. Завртањ за померање сточића лево-десно и напред-назад користи да прегледаш објекат. 16. Н ацртај оно што уочиш.
Светлост микроскопа пролази кроз микроскопску плочицу
Посматрај и нацртај шта видиш
Резултати:
17 17
ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА
ОД ЈЕДНОЋЕЛИЈСКИХ ДО ВИШЕЋЕЛИЈСКИХ ОРГАНИЗАМА •п роширићеш своје знање о једноћелијским организмима – њиховој грађи и начину обављања животних процеса; •н аучићеш како се једноћелијски организми могу удруживати.
једноћелијски организми, вишећелијски организми, колоније На сликама су приказана различита жива бића – бактерије и људи. Подсети се и наведи које су заједничке особине свих живих бића.
ПРОЦЕС – ток или начин на који нешто настаје или се одвија
18
___________________________
___________________________
___________________________
___________________________
___________________________
___________________________
___________________________
___________________________
Организам је свако живо биће изграђено од једне или више ћелија које може самостално да обавља све основне животне процесе. На основу броја ћелија, сва жива бића су подељена на две велике групе – једноћелијске и вишећелијске организме. Код једноћелијских организама ћелија обавља све животне процесе. Код већине вишећелијских организама постоји подела „посла“ међу ћелијама различитих типова.
ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА У петом разреду си научио/-ла да је ћелија основна јединица грађе и функције свих живих бића, од бактерија до човека. Погледај схематски приказ грађе два основна типа ћелија на примеру ћелије бактерија и ћелије биљака – ћелије без једра и ћелије са једром. Препознај наведене делове ћелија, обележене стрелицом и у празна поља упиши њихову ознаку. Наведи њихове заједничке одлике и оне које се разликују. • • • • •
ЋЗ
ЋЗ
ЋЗ – ћелијски зид ЋМ – ћелијска мембрана ЦП – цитоплазма НМ – наследни материјал ОР – органеле са мембраном
Ћелије приказане на слици изнад поседују додатни заштитни омотач, који се назива ћелијски зид. Ћелијски зид имају ћелије бактерија, биљака, алги и гљива. Он обезбеђује чврстину, даје облик ћелији и штити је од штетних утицаја околине. Ћелија једноћелијских организама је способна да самостално опстане у спољашњој средини. Када се подели, настаће две нове јединке. Код вишећелијских организама, појединачне ћелије нису у стању да опстану саме, без контакта са осталим ћелијама организма. Оне зависе једне од других пошто свака од њих има неку улогу важну за живот јединке. Ако дође до оштећења и смрти једне ћелије, она ће најчешће ћелијском деобом бити замењена новом ћелијом. То омогућава вишећелијским организмима много већу прилагодљивост и дужи животни век у поређењу са једноћелијским организмима.
АЛГЕ – разноврсна група једноћелијских и вишећелијских организама који врше фотосинтезу. Вишећелијске алге се од правих биљака разликују по томе што немају праве биљне органе – корен, лист и стабло.
Једноћелијски организми Једноћелијски организми су микроскопски ситни. Најчешће живе у воденој или влажној спољашњој средини мада има и оних који су паразити. Пошто је ћелија свих једноћелијских организама директно изложена средини у којој живи, мора бити прилагођена на значајне промене животних услова.
Бактерија
Амеба
Алга
Квасац
Примери једноћелијских организама
19
ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА
КРЕТАЊЕ И ИСХРАНА. Прошле школске године си учио/-ла како се све могу кретати и хранити једноћелијски организми. Неки од њих за кретање користе бич, други трепље, а неки се крећу формирањем тзв. лажних ножица. Што се исхране тиче, једноћелијски организми могу бити хетеротрофи, аутотрофи или миксотрофи.
Подсети се, па допуни реченице:
Већина једноћелијских организама са једром сврстана је у групу коју називамо протисти. Протисти који се хране хетеротрофно, уносећи храну у ћелију зову се праживотиње, а они који се хране аутотрофно спадају у групу алги. У односу на начин кретања, међу праживотињама разликујемо бичаре – ако се крећу помоћу бича, трепљаре – помоћу трепљи, и амебе – ако се крећу помоћу лажних ножица.
ОПТИМАЛНО – одговарајуће, најповољније
•Д угачак, кончаст израштај за кретање једноћелијских организама је _______________. •К ратки бројни израштаји за кретање једноћелијских организама су ________________. • Израштаји неправилног изгледа које формирају амебе пузећи по подлози називају се __________________. •О рганизми који се хране уношењем хранљивих материја из околине називају се __________________. •О рганизми који се хране тако што производе хранљиве материје називају се __________________. • Организми који се хране мешовито, комбиновањем уноса и производње хранљивих материја, у зависности од услова, називају се ____________________________. ДИСАЊЕ И ИЗЛУЧИВАЊЕ. Једноћелијски организми дишу, односно размењују гасове са околином, помоћу ћелијске мембране. Такође, и излучивање, тј. избацивање штетних и непотребних материја, обавља се кроз ћелијску мембрану. НАДРАЖЉИВОСТ. На одређене дражи из околине, као што су светлост, присуство хранљивих или штетних материја, једноћелијски организми реагују крећући се ка њима или од њих. РАЗМНОЖАВАЊЕ. Већина једноћелијских организама се размножава бесполно, путем ћелијске деобе. Уколико су услови животне средине оптимални, организам ће се поделити на две нове јединке. Оптимални услови за размножавање значе: довољно хранљивих материја, кисеоника, воде и одговарајућу температуру. Када достигне одређену величину, организам ће се поделити на две нове јединке. мајка ћелија
скупљање лажних ножица
деоба једра
деоба две ћерке цитоплазме ћелије
Бесполно размножавање амебе ћелијском деобом
20
Посебан тип ћелијске деобе – пупљење – среће се код квасца. Након деобе једра, ћерка ћелија пупљењем расте на родитељској ћелији. Квасци могу да се размножавају и полно, спајањем две ћерке ћелије. мајка ћелија
једро
пупољак
деоба једра
ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА
ћерка ћелија
Бесполно размножавање квасца пупљењем
ПРИМЕРИ ЈЕДНОЋЕЛИЈСКИХ ОРГАНИЗАМА И ЊИХОВЕ ОСНОВНЕ ОДЛИКЕ Бактерије су најситнији организми са ћелијом без једра. Многе врсте се крећу уз помоћ бича или уз помоћ трепљи. Најчешће поседују ћелијски зид. Неке врсте бактерија се хране хетеротрофно, а друге аутотрофно. Квасци су једноћелијски организми из групе гљива. Њихова ћелија поседује једро и ћелијски зид. Хране се хетеротрофно, уносећи шећере из своје околине, а вишак хранљивих материја чувају као масне капљице у цитоплазми. Праживотиње су једноћелијски организми са једром који се хране хетеротрофно. Они уносе честице хране у своју унутрашњост, где их разграђују. Праживотиње су рецимо амеба и парамецијум (папучица). Амеба има тело неправилног и променљивог изгледа. Креће се помоћу лажних ножица. Храни се другим једноћелијским организмима, које лажним ножицама обухвата и уноси.
ћелијски зид ћелијска мембрана цитоплазма
наследни материјал
бич
масна капљица ћелијски зид једро
ћелијска мембрана
ћелијска мембрана
једро цитоплазма лажне ножице
21
ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА
цитоплазма
једро
Парамецијум је трепљар чији изглед тела подсећа на папучицу, па га често тако и зовемо. Храни се другим једноћелијским организмима, које уноси помоћу ћелијских уста.
ћелијска уста ћелијска мембрана трепље ћелијска мембрана
Једноћелијске алге. Сви једноћелијски организми који врше фотосинтезу сврстани су у групу једноћелијских алги. Неке од њих се крећу помоћу бичева, попут хламидомонаса.
ћелијски зид органеле
бич
Иако је већина амеба безопасна по човека и живи на дну бара, река или језера, има и оних које су паразити. Дизентерична амеба је узрочник цревног обољења које се назива дизентерија. Често доводи до болова у трбуху и јаког пролива (дијареје). Човек се њоме може заразити путем прљаве воде или хране.
Вишећелијски организми Већина вишећелијских организама је довољно крупна да се може уочити голим оком. Можемо разликовати оне који имају једноставну или сложену грађу. Једноставна грађа се среће код вишећелијских алги, гљива и најједноставније грађених животиња – сунђера. Код њих су све ћелије сличне по облику и улози, и не групишу се у ткива и органе.
Алга
Гљива
Сунђер
Једноставни вишећелијски организми без правих ткива и органа
22
Већина биљака и животиња се убраја у сложеније вишећелијске организме. Они имају велики број ћелија различитог облика, величине, грађе и улоге. Ови организми имају ткива и органе. Код животиња органи удружени у обављању неког основног животног процеса или улоге у организму граде системе органа. Код биљака органи (корен, стабло, лист, цвет, плод) не образују системе органа, већ су директно удружени градећи организам – биљку. Зато код њих разликујемо четири основна нивоа хијерархијске уређености, за разлику од животиња, код којих их има укупно пет. Да би вишећелијски организам функционисао као целина, сви његови делови морају бити међусобно повезани и зависни, слично као код машине.
Биљка
ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА
ХИЈЕРАРХИЈА – уређен систем у ком се чланови нижег нивоа међусобно удружују дајући чланове вишег нивоа и тако редом
Животиња
Сложени вишећелијски организми са ткивима и органима
Подсети се свих нивоа хијерархијске уређености организма код биљака и животиња. Потом их препознај и именуј на примеру маслачка и даждевњака.
23
ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА
КОЛОНИЈА – у биолошком смислу, заједница живих бића исте врсте који живе заједно или се физички повезују
Вишећелијски организми могу да се хране хетеротрофно (гљиве и животиње) или аутотрофно (биљке и алге). Кад је кретање у питању, постоје они који се активно крећу, као што је случај са већином животиња, и они који се не крећу, као што су биљке и гљиве. Размножавање вишећелијских организама може бити бесполно или полно. О свим наведеним одликама вишећелијских живих бића више ћеш учити у наредним лекцијама. Удруживање ћелија у колоније Неки једноћелијски организми, попут неких врста бактерија и једноћелијских алги, удружују се у групе од две или више ћелија. Те групе називамо колоније. Број ћелија које граде колонију, као и облик колоније, карактеристичан је за одређену врсту. За разлику од вишећелијских организама, ћелије у колонијама нису толико зависне једне од других. Уколико се ћелија издвоји из колоније, она може да настави живот самостално. Код једноставнијих врста колоније гради један тип ћелија, а код сложенијих два. Волвокс је врста из групе алги која формира лоптасте колоније. Површински слој колоније граде ситне ћелије са бичем, које удружено, радом својих бичева, омогућавају кретање целе колоније. У средишту колоније налазе се ћелије задужене за размножавање. Од њих ће настати нове „ћерке“ колоније, које ће бити смештене у средишту „мајке“ колоније све до сазревања. Тада „мајчинска“ колонија пуца, а оне излазе у околину.
Сценедезмус
Волвокс
Удруживање ћелија у колоније на примеру зелених алги. Алга сценедезмус гради једноставне колоније од по четири идентичне ћелије. За разлику од ње, волвокс гради сложене, крупне колоније грађене од два типа ћелија – бројних телесних ћелија, које граде зид колоније, и крупних полних ћелија, које су смештене у унутрашњости колоније.
Сматра се да је удруживање ћелија у колоније током еволуције довело до све веће зависности ћелија и формирања вишећелијских организама. Тако се сматра да вишећелијске алге и биљке потичу од групе алги сличних волвоксу.
24
ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА
ЈЕДНОЋЕЛИЈСКИ ОРГАНИЗМИ
• СА ЈЕДРОМ ИЛИ БЕЗ ЈЕДРА • КРЕТАЊЕ: БИЧ, ТРЕПЉЕ, ЛАЖНЕ НОЖИЦЕ • ИСХРАНА: ХЕТЕРОТРОФНО, АУТОТРОФНО ИЛИ МИКСОТРОФНО • ДИСАЊЕ И ИЗЛУЧИВАЊЕ: ПРЕКО ЋЕЛИЈСКЕ МЕМБРАНЕ • РАЗМНОЖАЊЕ: БЕСПОЛНО ИЛИ (РЕЂЕ) ПОЛНО
ВИШЕЋЕЛИЈСКИ ОРГАНИЗМИ
ЈЕДНОЋЕЛИЈСКИ ОРГАНИЗМИ КОЈИ ГРАДЕ КОЛОНИЈЕ
•Б ЕЗ ОРГАНА И СИСТЕМА ОРГАНА – ВИШЕЋЕЛИЈСКЕ АЛГЕ, ГЉИВЕ И СУНЂЕРИ
• ЋЕЛИЈЕ СЕ УДРУЖУЈУ, АЛИ МОГУ ДА ПРЕЖИВЕ И САМОСТАЛНО
• СА ТКИВИМА И ОРГАНИМА – БИЉКЕ И ЖИВОТИЊЕ
• ЈЕДАН ИЛИ ДВА ТИПА ЋЕЛИЈА
РАЗЛИЧИТИ ЋЕЛИЈСКИ ТИПОВИ – МЕЂУСОБНО ЗАВИСНИ И ПОВЕЗАНИ ХИЈЕРАРХИЈСКА УРЕЂЕНОСТ
1. Повежи тип организма са њиховим одликама. Неке одлике су заједничке за оба типа организма. • више типова ћелија ЈЕДНОЋЕЛИЈСКИ • ОРГАНИЗМИ
• дисање путем ћелијске мембране • хетеротрофна исхрана • аутотрофна исхрана
ВИШЕЋЕЛИЈСКИ • ОРГАНИЗМИ
• ћелија обавља све животне процесе • дисање путем посебних органа или целом површином тела
25 25
ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА
2. Одговори на питања. • На основу нивоа сложености, које вишећелијске организме разликујемо? ____________________________________________________________________ • По чему се вишећелијске алге, гљиве и сунђери разликују од биљака и већине животиња? ____________________________________________________________________ 3. Препознај приказане једноћелијске организме са слике и у табелу упиши њихов назив, начин кретања и исхране, као и да ли поседују једро или не.
Организам
Назив Кретање Исхрана Једро 4. Упиши у поља хијерархијске нивое урећености код животиња идући од најмање јединице грађе и функције.
5. Објасни сличности и разлике између удруживања једноћелијских организама у колоније са вишећелијским организмима. СЛИЧНОСТИ: ___________________________________________________________ РАЗЛИКЕ: ___________________________________________________________ ___________________________________________________________
26
ШКОЛСКИ ЛАБ
ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА
Гајење и посматрање парамецијума
Потребан прибор и материјал: • чиста тегла са поклопцем,
Циљ вежбе: Парамецијум живи у стајаћим, топлим водама. Циљ вежбе је направити услове у којима ће се парамецијум размножити и повећати своју бројност, како би могао/-ла да га посматраш под микроскопом. Опис вежбе: Радите у групама. У чисту теглу додај мало блата, доста траве и сена, а затим додај стајаћу воду. Затвори теглу и постави је на прозор на осунчано место. Након пар дана додај неколико зрна пиринча. Након седам дана пипетом узми малу кап воде из тегле и нанеси је на средину чисте и суве микроскопске плочице. Пажљиво, да не разлијеш кап, са стране капљице постави две покровне љуспице, а затим прекриј кап трећом. Вишак течности покупи убрусом пажљиво, да се течност не разлије преко покровне љуспице. Постави плочицу на сточић микроскопа и одмах посматрај пре него што се вода осуши. Идући од објектива најмањег увеличања, након изоштравања слике, парамецијуме анализирај користећи објектив увеличања 40х или 63х.
• стајаћа вода (пожељно барска), • трава и сено, • блато, • пиринач, • капаљка (пипета), • микроскопска плочица, • покровна стакалца (љуспице), • убрус, • микроскоп.
Резултати: Опиши шта си уочио/-ла и да ли си успео/-ла да видиш парамецијуме. Опиши њихово понашање. На ком увеличању си најјасније видео/-ла посматране организме?
27