ГРАМАТИКА Српски језик и књижевност за шести разред основне школе Ауторке Сунчица Ракоњац Николов, Данијела Милићевић Илустрације Боривоје Грбић, Shutterstock Рецензенти Ивана Чукановић, професор српског језика и књижевности, ОШ „Душан Јерковић”, Ужице Бранка Брадић, професор српског језика и књижевности, ОШ „Ђорђе Крстић”, Београд Марина Панић, професор српског језика и књижевности, самостални педагошки саветник, Гимназија „Краљево”, Краљево Мирјана Шереметов, ОШ „Боривоје Ж. Милојевић”, Крупањ
Издавач Вулкан издаваштво Вулкан знање Господара Вучића 245 Београд www.vulkanznanje.rs За издавача Мирослав Јосиповић, Ненад Атанасковић, Саша Петковић Директор Нада Осмајић Извршни уредник Оливера Ђикановић Уредник Светлана Курћубић Ружић Лектура и коректура Редакција Вулкан знања Ликовни уредник Предраг Ивановић Графичко обликовање Горан Скакић Дизајн корица Никола Јованетић Штампа Вулкан штампарија д.о.о. Тираж ISBN
Copyright © Вулкан издаваштво, Вулкан знање, Београд Ниједан део овe књиге, ни у целини ни у деловима, не сме се умножавати, прештампавати или на било који начин дистрибуирати, укључујући и фотокопирање, снимање и сл., без дозволе аутора и издавача. Сва права задржана.
бине, и њихове осо ч ау н ј, у к ш у Гласове осл омене. и гласовне пр у к и ет н о ф Разумећеш ечи, ако настају р к аш зн са а д . Ако желиш а да те спречи еб р т е н та ш и томе н и, Мислимо да у ицама посвет ен м за и ји ги рфоло А затим се мо олети. свој језик зав е ш , и в еш ћ о Так ицима овладај бл о м и ск л о аг гл а према језику ај. Из поштовањ огије усавршав л о к си ек л з и знање ај. Књиге читај и и мирно спав и ч у о р п у р у у култ А онда језичк АУТОРКЕ
САДРЖАЈ ГРАЂЕЊЕ (ТВОРБА) РЕЧИ
Подела речи према настанку . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 – Просте речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 – Изведене речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 – Сложене речи (сложенице) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Подсетник – Грађење (творба речи) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 Тест 1 (Грађење, творба речи) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
ЛЕКСИКОЛОГИЈА
Увод у лексикологију . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 Синоними, антоними и хомоними . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 Хипокористици и пејоративи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 Подсетник – Лексикологија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
Тест 2 (Лексикологија) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40
ФОНЕТИКА
Гласови . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 – Настанак гласова и говорни органи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 – Подела гласова: самогласници и сугласници . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 – Подела сугласника по месту творбе (изговора) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 Гласовне промене . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 Непостојано а . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 Промена л у о . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 – Одступање од гласовне промене л у о . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 Палатализација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 – Одступање од палатализације . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 Сибиларизација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 – Одступања од сибиларизације (изузеци) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 Јотовање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .79 – Одступања од јотовања (изузеци) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 Једначење сугласника по звучности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 – Одступања од једначења сугласника по звучности (изузеци) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 Једначење сугласника по месту творбе или изговора . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 – Одступања од једначења сугласника по месту творбе (изузеци) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90 Губљење сугласника . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93 – Одступање од губљења сугласника (изузеци) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 Сажимање и асимилација вокала . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .99 – Одступања од сажимања вокала (изузеци) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 – Одступања од асимилације (изузеци) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 Подела речи на слогове . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 – Слоготворно р . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .103 Растављање речи на крају реда . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 Правописна решења у вези са гласовним променама . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .107 Подсетник – Гласови српског језика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 – Подела сугласника по месту творбе (изговора) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 Тест 3 (Гласови и гласовне промене) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113
МОРФОЛОГИЈА
Заменице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116 Неличне именичке заменице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 – Упитно-односне заменице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119 – Неодређене заменице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121 – Одричне заменице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 – Опште заменице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126 – Придевске заменице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129 – Присвојне заменице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 – Присвојна заменица за свако лице свој . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134 – Показне заменице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136 – Упитно-односне заменице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140 – Неодређене заменице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144 – Одричне заменице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147 – Опште заменице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 – Граматичке категорије заменица . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154 Писање именичих и придевских одричних заменица са предлозима . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157 Писање заменице ваш великим почетним словом . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159 Подсетник – Заменице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161 Тест 4 (Заменице) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162 Глаголи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164 – Глаголски облици . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164 Аорист (Пређашње или прошло свршено време) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166 – Аорист помоћних глагола . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170 Имперфекат (Пређашње или прошло несвршено време) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173 – Имперфекат помоћног глагола бити . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177 Плусквамперфекат (Давно прошло време) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180 Правописна решења у вези са писањем глаголских облика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184 Подсетник – Глаголски облици . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187 Тест 5 (Глаголски облици) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188
СИНТАКСА
Комуникативна функција независних реченица . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192
ПРАВОПИС И ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА
Писање имена васионских тела . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198 Правилан изговор гласова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201 – Изговор гласа р . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201 – Изговор гласова ђ, ћ, џ и ч . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203 Дуги и кратки акценти . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205 Учтиве форме обраћања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208 Богаћење речника . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 210 – Избегавање сувишних речи и туђица . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 210 – Фигуративна значења речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 210 – Проналажење изостављених реченичних делова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211 Стилске вежбе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212 – Сликовито казивање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212 – Тражење праве речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214
У свакој лекцији полази се од онога што ти је познато и што си већ учио/-ла, па се постепено иде ка непознатом.
Овде се налазе дефиниције појмова и термина које треба да усвојиш.
Ова рубрика ти помаже да нешто лакше научиш и упамтиш.
Ова рубрика намењена је онима који желе да прошире своје знање и сазнају више о појмовима који се обрађују у лекцији, као и онима који су радознали или се спремају за такмичење.
Језичке смицалице ће ти помоћи да избегнеш честе грешке приликом примењивања стеченог знања.
Помоћу задатка у овом делу проверићеш своје знање после сваке лекције.
Ове странице ће ти помоћи да се подсетиш онога што си научио/-ла.
На крају области налазе се тестови да провериш стечено знање.
ФОНЕТИКА
43 »
ГЛАСОВИ
Којим чулима ће слављеник примити поруку? _______________________________ Примећујеш да су гласови који су изговорени, на балонима написани словима. Преброј колико има гласова у реченици: • Ми често причамо о музици. Закључујеш да колико има гласова исто толико има и ____________ када је реченица написана.
Најмања говорна јединица назива се глас. Писани знак за глас назива се слово.
Научио/-ла си у претходним разредима да у српском језику има _____ гласова и исто толико слова. Провери да ли у страним језицима које учиш једном гласу одговара једно слово. Наука која проучава гласове и гласовне промене назива се фонетика. « 44
НАСТАНАК ГЛАСОВА И ГОВОРНИ ОРГАНИ Изговарај глас А, потом Б, а затим В, Г, Д, Ђ, Е. Примећујеш да у њиховом изговору учествују различити органи. Глас настаје радом говорних органа, приликом издисања ваздуха. За потискивање ваздуха из плућа задужени су трбушни мишићи и дијафрагма. Кроз душник ваздух доспева до ждрела, усне и носне дупље одакле излази напоље. У усној дупљи се налазе органи који на крају производе глас, a то су: гласне жице, језик, задње непце, предње непце, алвеоле (десни изнад горњих зуба), зуби и усне. носна дупља
алвеоле
тврдо (предње) непце меко (задње) непце ждрело
језик
дијафрагма трбушни мишићи
усне зуби
душник
гласне жице гркљан
Глас је производ рада говорних органа. Настаје када се ваздух издише, а ваздушна струја несметано пролази или наилази на одређене препреке. КОРАК ДАЉЕ За сваки глас су карактеристични висина, јачина и боја. Људе препознајемо по боји гласа, која зависи од облика усне и носне дупље. Боја гласа оставља јак утисак на саговорника. Прочитај занимљив одломак из Нушићеве Аутобиографије, па одговори на постављена питања. „Сећате се сви можда онога несрећнога Артаксерксеса на коме су толике генерације ломиле језик? Све док нисмо први пут чули за реч Артаксерксес, ми смо ломили језик оним народним: Поп посеја боб или: Туре буре ваља, була Туре гура, нити Туре буре ваља, нити була Туре гура! Али откако смо чули име Артаксерксес, напустили смо све народне бројанице, па се дочепали Артаксерксеса, а на њему смо језик ломили и кладили се. Седнемо нас пет-шест у круг, уложи сваки по једно дугме као визу, па ко изговори реч Артаксерксес, носи шњур.”
45 »
Која реч је била тешка за изговор? ________________________________________ Објасни зашто. ________________________________________________________ _________________________________________________________________________ Ако се у речи нађу, један до другог, гласови које говорни апарат не може лако да савлада, долази до проблема у изговарању. У петом разреду си научио/-ла да је веома важно правилно изговарати гласове, а то се најбоље постиже изговарањем брзалица. Подсети се и правилне технике дисања. Удахни ваздух дубоко кроз нос и издахни га нагло на уста. Удахни ваздух на уста и лагано га издахни на нос. Удахни ваздух дубоко на нос и испрекидано га издахни на уста. Удахни ваздух дубоко на уста и лагано га испуштај кроз стиснуте зубе.
ЗАРОНИ И ЗНАЊЕ ИЗРОНИ! 1. Опонашај следеће звукове, па их запиши на линији. а) Хук сове. ________________ б) Завијање вука. _______________ в) Зујање комарца. _______________ 2. Писани знак за глас назива се ____________. 3. Изговарај следећу брзалицу тихо, па све гласније. • Невеселе снене жене плеле тешке мреже. 4. Изговарај следећу брзалицу споро, па све брже. • Миш уз пушку, миш низ пушку. 5. Изговарај наредну брзалицу дубоким, па све вишим тоном. • Около дођох вођо, потоком тополском рову. КУТАК ЗА МОЈЕ ПРИМЕРЕ Пронађи и запиши имена значајних личности, називе градова, држава и сл. које је тешко изговорити, а о којима си учио/-ла из других предмета или самостално истра живао/-ла. Нпр. главни град Шри Ланке је Сри Џајаварденепура Коте. ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ « 46
____________________________________________________________________
ПОДЕЛА ГЛАСОВА САМОГЛАСНИЦИ И СУГЛАСНИЦИ Андреј! Мајооо!
Покушај да дозиваш Мају попут дечака са слике. Зашто девојчица не може на исти начин да дозива Андреја? _____________________________________________________________________ Примећујеш да је наставак за вокатив именице Маја самогласник О, који може да се изговара дуго. Именица Андреј је страног порекла, вокатив је исти као номинатив, па се завршава сугласником, који не може дуго да се изговара. У ранијим разредима си научио/-ла да се гласови српског језика деле на самогла снике и сугласнике. Подвуци самогласнике у следећој реченици: • Кад сам изашао у шетњу, угледао сам свог тренера. Гласови при чијем изговору ваздушна струја несметано пролази кроз говорни апарат називају се самогласници (вокали). У српском језику их има пет и то су: А, Е, И, О, У.
КОРАК ДАЉЕ При изговору самогласника ствара се звук који се чује као тон, па се за самогла снике каже да су тонови. Њихов изговор је лакши и сличан је певању.
47 »
У следећој реченици подвуци сугласнике: • Моја бака прави веома укусне колаче. Из претходне реченице изговори сваки подвучени сугласник. Обрати пажњу како се они стварају и који орган је најактивнији у њиховом изговору. Приметио/-ла си да приликом изговора сугласника ваздух не може несметано да пролази као код изговора самогласника. Гласови при чијем изговору ваздушна струја наилази на препреке називају се сугласници (консонанти). Препреке стварају говорни органи: усне, зуби, језик, предње непце, задње непце и десни изнад горњих зуба. У српском језику има 25 сугласника. Изговарај гласно следеће сугласнике: Б, П, Г, К, Д, Т, Ђ, Ћ, Ж, Ш, З, С, Џ, Ч, Ф, Х, Ц Запажаш да ваздушна струја не пролази несметано кроз говорни апарат, већ наилази на препреку и ствара шум. Обрати пажњу на изговор следећих сугласника: В, Њ, Н, М, Љ, Л, Ј, Р Уочио/-ла си да при изговору ових сугласника ваздушна струја прилично слободно пролази кроз говорни апарат иако наилази на препреке. Они се чују као шумови, али и делимично као тонови. Такви сугласници се називају сонанти. У зависности од тога како се сугласници изговарају, тј. да ли се чују као шумови или тонови праћени шумом, деле се на шумне (Б, П, Г, К, Д, Т, Ђ, Ћ, Ж, Ш, З, С, Џ, Ч, Ф, Х, Ц) и сонанте (В, Њ, Н, М, Љ, Л, Ј, Р).
ЈЕЗИЧКЕ СМИЦАЛИЦЕ!
« 48
Сонант Ј се веома слично изговара као самогласник И. Често се греши у писању јер се у одређеним позицијама глас Ј слива са самогласником И, па се чује КОИ, МОИ, ЧИИ и сл., уместо КОЈИ, МОЈИ, ЧИЈИ. Збох сличности у изговору гласова Ј и И, греши се и у облицима радног глаголског придева, па се чује БИЈО, РАДИЈО, ГРАДИЈО и сл., уместо исправних облика БИО, РАДИО, ГРАДИО и сл.
ЗАРОНИ И ЗНАЊЕ ИЗРОНИ! 1. Замени самогласнике у следећим речима како би добио/-ла нове речи. ТОП ____________, КУП ___________, ЧАК ___________, СЕТ ________ 2. Следећим речимa недостају самогласници, додај их. М__Н__С__Т__Р, __НСТ__Т__Ц__Ј__, П__Р__Д__Ц__, Р__Ч__Н__Р 3. У следећој реченици подвуци сонанте. • Одељењски старешина је одвео ученике на занимљив излет. 4. Подвуци шумне сугласнике у наредној реченици. • Чика Ђорђе живи у кући поред моје тетке и гаји веома ретку расу паса. КУТАК ЗА МОЈЕ ПРИМЕРЕ Да би лакше научио/-ла сонанте и шумне гласове, један од начина је следећи: а) Осмисли реченицу у којој ће речи почети сонантима. ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ б) Осмисли реченицу у којој ћеш употребити све шумне сугласнике. ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________
ПОДЕЛА ГЛАСОВА ПО ЗВУЧНОСТИ Прислони длан на гркљан и гласно изговарај гласове Б, Г, Д, Ђ, Ж, З, Џ, а затим П, К, Т, Ћ, Ш, С, Ч. Приметићеш да се при изговору неких гласова осећа одређено вибрирање, тј. треперење. То се дешава зато што су при изговору прве групе гласова гласне жице затегнуте и трепере, а при изговору других опуштене и не трепере. Гласови при чијем изговору гласне жице трепере називају се звучни гласови, а гласови при чијем изговору гласне жице не трепере називају се безвучни гласови.
49 »
Поделу шумних сугласника представићемо табелом. ЗВУЧНИ
Б
Г
Д
Ђ
Ж
З
Џ
/
/
/
БЕЗВУЧНИ
П
К
Т
Ћ
Ш
С
Ч
Ф
Х
Ц
Сваки звучни сугласник има свог безвучног пара, осим три безвучна сугласника: Ф, Х и Ц. ПОМОЋ ПРИЈАТЕЉА! Када шапнеш било који звучни сугласник, добићеш његов безвучни пар. Ако шапнеш реч БАБА, чуће се ПАПА, ГОГА ће се чути као КОКА, ДЕДА као ТЕТА итд. Покушај да одредиш, прислањањем руке на гркљан, да ли су самогласници звучни или безвучни. Приметићеш треперење, па ћеш закључити да су сви самогласници звучни гласови. На исти начин провери звучност сонаната. Закључићеш да су и сви сонанти звучни гласови. Колико има укупно звучних гласова у српском језику? ___________________ ЈЕЗИЧКЕ СМИЦАЛИЦЕ! Ученици често греше када је у питању задатак са звучним и безвучним гласовима. Води рачуна о захтеву! Ако у задатку пише да се подвуку звучни гласови, сети се да подвучеш самогласнике, сонанте и звучне шумне сугласнике. Уколико се захтева да се подвуку звучни сугласници, тада ћеш подвући звучне шумне сугласнике и сонанте. Ова табела ти може помоћи да лакше запамтиш поделу гласова по звучности. ЗВУЧНИ ГЛАСОВИ БЕЗВУЧНИ ГЛАСОВИ самогласници: А, Е, И, О, У шумни сугласници: П, К, Т, Ћ, Ш, С, Ч, Ф, Х, Ц сонанти: В, Њ, Н, М, Љ, Л, Ј, Р шумни сугласници: Б, Г, Д, Ђ, Ж, З, Џ
ЗАРОНИ И ЗНАЊЕ ИЗРОНИ! ЗАРОНИ И ЗНАЊЕ ИЗРОНИ! 1. У следећој реченици подвуци безвучне сугласнике. • Прочитали смо шест народних епских песама косовског тематског круга. 2. Заокружи звучне гласове у следећој реченици. « 50
• Мињин брат тренира џудо у оближњем спортском центру.
3. Издвој звучне сугласнике из следеће пословице. • Боље је веровати својим очима него туђим речима. 4. У следећим речима звучне сугласнике замени безвучним паровима, па на линијама напиши нове речи. ГЛАС ____________, БОБ ______________, ЗЕЛЕН ___________, ЏЕП _____________ КУТАК ЗА МОЈЕ ПРИМЕРЕ Осмисли бројалицу користећи речи које почињу шумним сугласницима, али тако да једна реч почне звучним, а следећа његовим безвучним паром. ____________________________________________________________________
ПОДЕЛА СУГЛАСНИКА ПО МЕСТУ ТВОРБЕ (ИЗГОВОРА) У претходним лекцијама си научио/-ла како настају гласови. На линији напиши како настају сугласници. _______________________________ _____________________________________ Наброј говорне органе који чине препреке у усној дупљи: ____________________ ________________________________________________ Сугласници настају на различитим местима, што зависи од места препреке коју чине органи који учествује у њиховом изговору. Прочитај следећу реченицу и обрати пажњу који се гласови изговарају помоћу усана. • Боба прави веома фине мафине. Изговори гласно сугласнике Б, П, М. Примећујеш да у њиховом изговору препреку ваздушној струји представљају горња и доња усна. Изговори гласове В и Ф. Запажаш да приликом њиховог изговора учествују усне и горњи зуби. Закључићеш да се гласови Б, П, М, В, Ф стварају на препреци коју чине усне и зато се они називају уснени (лабијални) сугласници, с тим што се Б, П и М називају двоуснени, а В и Ф уснено-зубни. 51 »
ПОМОЋ ПРИЈАТЕЉА! Уснени сугласници се називају још и лабијални, што води порекло од латинске речи која значи усне. Овај назив ћеш лакше упамтити ако се сетиш да се слично зове популарни производ за негу усана – лабело. У следећој реченици подвуци сугласнике у чијем изговору учествују зуби. Цеца тепа свом драгом зецу. Приметићеш да сугласници Д, Т, З, С, Ц настају тако што препреку стварају зуби (горњи и доњи секутићи) које додирује врх језика. Ови гласови се због тога називају зубни (дентални) сугласници. ПОМОЋ ПРИЈАТЕЉА! Сети се како се на енглеском језику каже именица ЗУБАР. Истог порекла је и латински назив зубних сугласника. Да би лакше упамтио ове сугласнике, може ти помоћи следећа асоцијација: – у називу ЗУБНИ налази се З, где је З, ту је и његов безвучни пар С; – у називу ДЕНТАЛНИ налази се Д, где је Д, ту је и његов безвучни пар Т; – остаје само Ц. Подвуци почетна слова речи у следећој реченици: ••Шаца често џангриза, његова ћерка Љубица је желела ђинђуве. При изговору гласова Ђ, Ћ, Ж, Ш, Џ, Ч, Ј, Љ, Њ препреку ваздушној струји представља горња површина језика и предње (тврдо) непце. Ови гласови се зато називају предњонепчани (палатални) сугласници. ПОМОЋ ПРИЈАТЕЉА! Назив палатални потиче од латинске речи која означава тврдо непце. У следећој реченици подвуци гласове који се стварају на задњем непцу. • Коста храни гугутке. Лако је закључити да сугласници К, Г и Х настају када задњи део језика додирне задње (меко) непце. Они се називају задњонепчани (веларни) сугласници. ПОМОЋ ПРИЈАТЕЉА! Назив веларни потиче од латинске речи која означава меко непце. « 52
У следећој реченици обрати пажњу на гласове Л, Р и Н. • Лазар ради напорно. Примећујеш да при њиховом изговору учествује језик. Док их изговарамо, врхом језика додирујемо алвеоле, десни изнад горњих зуба. Они се називају надзубни (алвео ларни) сугласници. Следећа табела ће ти помоћи да лакше научиш поделу сугласника по месту творбе. УСНЕНИ СУГЛАСНИЦИ
ДВОУСНЕНИ
Б, П, М
УСНЕНО-ЗУБНИ
В, Ф
ЗУБНИ СУГЛАСНИЦИ
Д, Т, З, С, Ц
ПРЕДЊОНЕПЧАНИ СУГЛАСНИЦИ
Ђ, Ћ, Ж, Ш, Џ, Ч, Ј, Љ, Њ
ЗАДЊОНЕПЧАНИ СУГЛАСНИЦИ
К, Г, Х
НАДЗУБНИ СУГЛАСНИЦИ
Л, Р, Н ПОМОЋ ПРИЈАТЕЉА!
Звучни и безвучни парови шумних сугласника увек су исти по месту творбе. Нпр. Б и П су уснени, З и С су зубни, а Ђ и Ћ су предњонепчани итд.
КОРАК ДАЉЕ Сугласници се разликују и према начину творбе (изговора) и њихова подела изгледа овако: ПРАСКАВИ (ЕКСПЛОЗИВНИ)
Б, П, Д, Т, Г, К
СТРУЈНИ (ФРИКАТИВНИ)
З, С, Ж, Ш, Ф, Х
СЛИВЕНИ (АФРИКАТЕ)
Ђ, Ћ, Џ, Ч, Ц
НОСНИ (НАЗАЛНИ)
М, Н, Њ
ВИБРАНТ (ТРЕПЕРАВИ)
Р
ЛАТЕРАЛНИ (БОЧНИ)
Л, Љ
ПОЛУВОКАЛИ (СПИРАНТИ)
В, Ј
Сливени сугласници су важни за једну гласовну промену коју ћеш ускоро учити. Називају се сливени јер су састављени (сливени) од два гласа:
Џ > Д и Ж, Ч > Т и Ш, Ц > Т и С 53 »
ЗАРОНИ И ЗНАЊЕ ИЗРОНИ! 1. У следећој пословици подвуци звучне гласове: • Ко не чува мало, не може ни доста имати. 2. Бојан највише воли мамине слатке палачинке са чоколадом и вишњама. Из претходне реченице издвој: а) уснене сугласнике: __________________________________ б) сонанте: _______________________________ в) надзубне сугласнике: _______________________________ 3. У следећој реченици подвуци безвучне предњонепчане сугласнике. • У народним песмама се често спомиње Шарац, коњ Марка Краљевића. 4. У сваком низу гласова по месту творбе прецртај уљеза: а) М, П, Д, В, Ф, Б б) Ц, Т, Д, Ч, С, З в) Џ, Ј, Љ, Ш, Ђ, В, Ћ, Ж, Њ, Ч 5. Замени гласове према следећим захтевима како би добио/-ла нове речи. а) ПАКЕТ – _________________ Задњонепчани сугласник замени двоусненим сонантом. б) ДИВЉИ –________________ Предњонепчани сонант замени надзубним сонантом. в) ПУТ – _________________ Двоуснени сугласник замени предњонепчаним сугласником. г) КОЛА – _________________ Надзубни сонант замени зубним сугласником. КУТАК ЗА МОЈЕ ПРИМЕРЕ На одговарајућим местима на слици упиши називе гласова који ту настају. Користи оловке у боји.
« 54
ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ Прочитај следећу реченицу и обрати пажњу на истакнуте речи. • Предраже, рекла ти је мама да испразниш канту и изведеш пса у шетњу. У ком падежу је употребљена властита именица у претходној реченици? ______________________________ Напиши је у номинативу једнине. ________________________ У ком неличном глаголском облику је истакнути глагол РЕЋИ? ______________________________ Напиши исти глаголски облик у мушком роду једнине. _____________________ ______________________________ Којим начином творбе је настала реч ИСПРАЗНИТИ? _____________________ _____________________________ Разложи реч ИСПРАЗНИТИ на саставне делове. ______________________________________________ Последњу истакнуту именицу у реченици напиши у номинативу једнине. ______________________________
Примећујеш да су се неки гласови променили када се употреби другачији облик речи или приликом творбе речи. Именица ПРЕДРАГ у вокативу гласи ПРЕДРАЖЕ, а не ПРЕДРАГЕ, радни глаголски придев у женском роду гласи РЕКЛА, а у мушком РЕКАО. Глагол ИСПРАЗНИТИ настао је слагањем од префикса ИЗ + ПРАЗНИТИ, па је З замењено гласом С. Реч ПАС у акузативу једнине гласи ПСА, а не ПАСА. У свим претходним примерима догодиле су се одређене гласовне промене.
Промене гласова које настају приликом промена облика речи или приликом грађења нових речи, а по одређеним правилима и под одређеним условима, називају се гласовне промене.
55 »
Изговорај гласно следеће речи, па подвуци оне које је лакше изговорити. а) ВРАПЦА ‒ ВРАБЦА, б) ИШЧУПАТИ ‒ ИЗЧУПАТИ в) ПОЛАЗЦИ ‒ ПОЛАСЦИ г) ВЛАСТЈУ ‒ ВЛАШЋУ д) ПОЗОРИШНИ ‒ ПОЗОРИШТНИ Закључићеш да гласовне промене најчешће настају да би се речи лакше изговарале. Већ смо рекли да говорни апарат не може лако да савлада одређене гласове у низу. ЗАРОНИ И ЗНАЊЕ ИЗРОНИ! 1. Напиши следеће облике речи: а) номинатив множине именице ЈУНАК ______________________ б) генитив једнине именице МОМАК __________________________ в) 1. лице једнине презента глагола МАХАТИ ___________________ г) компаратив придева БРЗ __________________________ 2. Напиши речи које у следећим примерима настају извођењем или слагањем. ИЗ + ПИСАТИ _________________________ ПРЕД + КОСОВСКИ ______________________ СРБ- + -СКИ ___________________________ ЛИСТ- + -ЈЕ ____________________________ КУТАК ЗА МОЈЕ ПРИМЕРЕ Подсети се творбе речи. Направи породицу речи од именице СЕЛО. Подвуци оне речи у којима уочаваш да су се неки гласови променили.
« 56