Маријана Савов Стојановић Јасмина Чолић
МУЗИЧКA КУЛТУРА 6 Уџбеник музичке културе за шести разред основне школе
САДРЖАЈ Водич кроз уџбеник. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 1. МУЗИЧКА РАДИОНИЦА Колико трају ноте и паузе?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 Како се продужава трајање ноте?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 Ге-дур лествица. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 Како да снизиш тон?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 Еф-дур лествица. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 Де-мол лествица. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 Шта је триола?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 Синкопа. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 Шта значи када иза кључа пише 6 8 ?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 Музички квиз . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 Укрштена радионица. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 2. ПУТОВАЊЕ КРОЗ ИСТОРИЈУ Музика у средњем веку. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 Византијска музика. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 Духовна музика на Западу. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 Световна музика на Западу. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 Музички инструменти у средњем веку . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 Средњовековна песмарица . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 Музика у средњовековној Србији . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 Музички инструменти у средњовековној Србији. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 Средњoвековна укрштеница. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 Музика у ренесанси . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 Развој духовног и световног вишегласја. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 Световна музика на Западу. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 Музички инструменти у ренесанси. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 Ренесансна песмарица . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81 3. ФОЛКЛОРНА ТРАДИЦИЈА СРБИЈЕ Народне песме и инструменти . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 Фолклорна традиција Шумадије. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88 Фолклорна традиција североисточне Србије. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92 Фолклорна традиција Косова и Метохије. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 Фолклорна укрштеница. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 4. ИНСТРУМЕНТИ С ДИРКАМА Оргуље. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Чембало. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Клавир. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Челеста. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Хармоника. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
104 106 107 111 112
РАДИОНИЦА ПЛУС. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115 Идемо на концерт. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Речник појмова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Песме с нотним записом. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Решења. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
128 129 130 132
Надамо се да ћеш открити много тога новог и занимљивог помоћу овог малог водича кроз свет музике. Прошетаћемо кроз историју, упознаћемо инструменте с диркама, научићемо нове појмове, певаћемо, свираћемо, слушаћемо музику! У овој књизи све је припремљено за тебе, а ми ти желимо да је надмашиш и да постанеш мали истраживач и велики љубитељ непрегледног царства музике. Уживај у својој новој књизи и музици, истражуј, учи и стварај!
Ове песме и композиције слушај на диску који си добио/-ла уз уџбеник.
ВОДИЧ QR кôд те води у истраживање музике на интернету. Најпре на паметном телефону или таблету преузми бесплатну апликацију за читање QR кодова. Има их у свим оперативним системима, па изабери ону која ти се највише допада или затражи помоћ од наставника информатике. Када преузмеш апликацију, сними QR кôд из књиге и он ће те одвести право на интернет, где можеш да гледаш и слушаш примере онога о чему се говори у лекцији.
QR кôд те упућује на песме и композиције које можеш да чујеш на интернету.
Уз нотни текст имаћеш прилику да видиш како се музика ствара, да певаш и да свираш.
Рубрика Пробај и ти пружа прилику да самостално или с другарима осмислиш, испробаш и примениш оно што учиш.
4
У одељку Сазнај више допунићеш своје знање додатним информацијама, прочитаћеш неке занимљивости и доћи у прилику да чујеш додатне музичке примере.
КРОЗ УЏБЕНИК Слушамо
Сазнај више
Певамо
Сада знам
Музика на диску
Знам, умем, разумем
Пробај и ти
Речник мање познатих речи
У Речнику се налазе објашњења мање познатих речи.
Звук музике је најбољи увод у тему која следи. Зато сваку лекцију почињемо слушањем. Још примера за слушање чека те и унутар лекција.
Кључни појмови ће те подсетити на нове речи с којима си се сусрео/-ла у лекцији.
Рубрика Знам, умем, разумем помаже ти да своје знање самостално провериш.
У рубрици Сада знам, која се налази на крају сваке лекције или области, можеш да се подсетиш најважнијих појмова и повежеш их с претходним знањем.
5
Химна је свечана песма која представља државу и народ. Изводи се на свим догађајима који су важни за земљу и на разним међународним такмичењима. Када се изводи нека државна химна, увек се стоји, из поштовања према том народу и држави.
Боже правде
1.
Музика: Даворин Јенко, текст: Јован Ђорђевић
2. Сложи српску браћу драгу на свак’ дичан, славан рад. Слога биће пораз врагу, а најјачи српству град. Нек на српској блиста грани братске слоге златан плод. Боже, спаси, Боже, храни српске земље, српки род!
3. Нек на српско ведро чело твог не падне гнева гром. Благослови Србу село, поље, њиву, град и дом! Кад наступе борбе дани, к победи му води ход. Боже, спаси, Боже, храни српске земље, српски род!
4. Из мрачнога сину гроба српске славе нови сјај. Настало је ново доба, нову срећу, Боже, дај! Отаџбину српску брани, петвековне борбе плод. Боже, спаси, Боже, храни, моли ти се српски род!
Нашa химнa Боже правде први пут је изведена 1882. године приликом свечаности на којој је Србија проглашена за краљевину, а Милан Обреновић за краља.
6
Музичка радионица У овој области:
1
• научићеш да певаш дечје и народне песме; • свираћеш неке песме или ћеш изводити пратњу уз њих; • упознаћеш нове лествице; • сазнаћеш шта су пунктиране ноте, триола и синкопа; • проширићеш своје знање о неким већ познатим музичким појмовима; • ствараћеш своју музику.
Док певамо или свирамо, доживљавамо музику и преносимо своје емоције и композиторове мисли онима који нас слушају. Музика утиче на нас својим карактером, темпом, динамиком, ритмом.
Наш доживљај зависи и од тога да ли је композиција написана у дуру или у молу. Слушајући, певајући или свирајући музику, улазимо у други свет, у којем тонови говоре уместо речи.
Kључни појмови
ШТА ЈЕ ТРИОЛА?
триола
Липа Франц Шуберт
Зашто је једна липа важна песнику ових стихова? Шуберт је своје песме груписао у циклусе. Липа припада циклусу Зимско путовање. У њему се говори о младићу који, разочаран у љубав, одлази у свет. До сада смо научили како се јединица бројања дели на две ноте једнаког трајања. Tриола настаје када јединицу бројања поделимо на три дела. Записује се овако: дељење на 2 дела =
дељење на 3 дела =
3
ПРОБАЈ И ТИ Изговарај на неутрални слог.
24
3
Послушај ову композицију и покушај да препознаш триоле у свирању виолине. 12.
Серенада
Франц Шуберт
Аустријски композитор Франц Шуберт најпознатији je по соло песмама – песмама за глас уз инструменталну пратњу. Оне су у његово време биле веома популарне. Написао их је преко шест стотина! Компоновао их је углавном на стихове познатих песника. О Шуберту је један његов пријатељ рекао: „Као да није могао да прочита ниједну песму а да је музички не уобличи.” САЗНАЈ ВИШЕ Шуберт је често организовао с пријатељима приватне концерте, који су по њему названи шубертијаде. Оне су се у почетку одржавале само у Бечу, у присуству самог композитора. Но с временом су се почеле организовати и у другим местима. Савремене шубертијаде су попут концерата или фестивала посвећених Шубертовом стваралаштву. Франц Шуберт (1797–1828)
Јулијус Шмит, Шубертијада
25
К акав је темпо у Шубертовој Липи? На почетку песме Липа написана је ознака за темпо Andante (умерено лагано, брзином хода). Које још ознаке за темпо (брзину извођења) знаш? Подсетимо се: Allegro – брзо Moderato – умерено Adagio – споро
Које ознаке за динамику препознајеш
у песми Липа?
Да се подсетимо: динамика у музици је јачина којом се изводи тон, група тонова или део композиције. Од најтишег до најјачег тона има много прелазних „степеника”. Током композиције, јачина тонова се мења: постепено се појачава или утишава, а некада се промени изненада. Све динамичке промене у музици утичу на наш доживљај неког дела. Без њих би музика била једнолична. САЗНАЈ ВИШЕ Зашто се за означавање темпа и динамике користе италијанске речи? Ознаке за динамику и темпо потичу из XVII века. У то доба је највећи број значајних композитора био из Италије. Они су заслужни за почетак записивања ознака за темпо и динамику. Зато су изрази у вези с та два појма преузети из италијанског језика.
26
веома тихо (pianissimo) средње јако (mеzzоforte)
знак за постепено појачавање
тихо (pianо)
гласно (forte)
средње тихо (mеzzоpianо) веома гласно (fortissimo)
знак за постепено утишавање
Одслушај Марш на Дрину. Покушај да пратиш ову композицију изводећи следећи ритам. Изабери неки ритмички инструмент, тапши рукама или куцај оловком о сто.
Марш на Дрину
Станислав Бинички
Tempo di marcia
2 4
13.
3
3
САЗНАЈ ВИШЕ Станислав Бинички је српски композитор, диригент и педагог. Своју најпопуларнију композицију, Марш на Дрину, написао је након победе српске војске на Церу у I светском рату. Та победа је уједно била и први успех савезничке војске. Зато је Марш на Дрину постао популаран и на другим фронтовима у Европи. Пронађи Цер на карти Србије. Споменик погинулим српским војницима на Церу
ПРОБАЈ И ТИ Ево предлога за почетак и крај наше заједничке композиције. Пробај да је завршиш: прво отпевај оно што је написано, па пусти своју музичку машту да осмисли део који недостаје.
3 4
3
3
27
Укрштена радионица Усправно 1. Знак за снижење тона 3. Брзина којом се изводи музичко дело 4. Низ од 7 тонова, редом поређаних 5. Најмање растојање између 2 тона 7. Знак за повишење тона 8. Јединица бројања подељена на 3 једнака дела 10. Ритмичка фигура: краћи-дужи-краћи тон 11. Врста плеса из Јужне Америке 13. Свечана песма
Водоравно 2. Знак за записивање тона 5. Знак за записивање тишине 6. Место тона у лествици 9. Знак за поништавање снизилице или повисилице 12. Пола четвртине 14. Јачина тона 15. Композиција која својим ритмом подсећа на корачање
1
2
3
4 5 6
7 8
9
10
11 12 13 14
15
34
Путовање кроз историју У овој области:
2
• сазнаћеш како је хришћанство утицало на развој музике; • слушаћеш музику средњег века и ренесансе; • схватићеш шта је вишегласје и како се оно развијало у средњем веку и ренесанси; • научићеш како се у средњем веку развијала српска музика и ко су били наши први композитори; • открићеш шта је инспирисало ренесансне уметнике; • упознаћеш музичке инструменте средњег века и ренесансе. Музика је одувек била део живота људи и одраз човекових осећања и мисли. Различити су били само начини њиховог изражавања. У петом разреду упознали смо се с музичким почецима у праисторији и музичким развојем у старом веку. Сада настављамо путовање кроз средњи век и ренасансу. На том путу ћеш открити шта је све утицало на даље музичке кораке у тим епохама.
Можда ти се чини да је то време предалеко од тренутка у којем сада живимо. Међутим, свака степеница у развоју музике је важна. Верујемо да ћеш у току овог музичког времеплова открити много занимљивости о тим музичким раздобљима. Схватићеш како је музика тог времена повезана с данашњом музиком.
1
Музички
Инструмент с диркама Преносне, мале оргуље настале су у средњем веку. Једном руком се свирало на клавијатури, а другом се потискивао ваздух у свирале. Извођач их је могао носити окачене о врату.
СЛУШАМО
Салтарело I, непознати аутор, почетак XIV века
Велике оргуље су први пут постављене у цркву у средњем веку. Тада су постале део верске службе на Западу. (О њима ће бити више речи на стр. 104 и 105.)
2
Жичани инструменти Фидула (виела) свирала се на два начина: или се ослањала на колена и држала између ногу (попут данашњег виолончела) или се ослањала о раме (као виолина). Веома сличан фидули, само мањи, био је ребек.
Послушај ову игру, чућеш бројне средњовековне инструменате: лауту, шалмај, преносне оргуље, даире, уздужну флауту.
Лаута је могла да има кратак или дуг, „преломљен“ врат. Имала је нежан тон, који се добијао трзањем жице. СЛУШАМО лауту
Песма 119 из зборника Алфонса X, XIII век Харфа
СЛУШАМО ребек
Ричард Лављег Срца, Ja nuns hons pris
52
29.
27.
28.
Псалтерион је био облика трапеза. На њему се свирало трзањем жице.
инструменти у средњем веку СЛУШАМО флауте
L’autrier m’en aloie 30.
По начину на који су се држале, флауте делимо на уздужне (у које се дувало одозго, врста фруле) и попречне (отвор за дување био је са стране).
Ударачки инструменти
3
Дувачки инструменти
4
Рог се израђивао од слонове кљове (зове се и олифант). Био је кратак и масиван. Гемсхорн се правио од крављег рога.
Шалмај звучи врло продорно и углавном се свирао на отвореном. Предак је данашње обое. Гајде су биле народни и војнички инструмент. СЛУШАМО гајде
СЛУШАМО шалмај
Rokatanc
Естампида V 31.
32.
Шалмај и гајде
53
Kључни појмови
хуманизам ренесанса аrs nova
МУЗИКА У РЕНЕСАНСИ Да нисам физичар, вероватно бих био музичар. Често размишљам уз музику. Сањарим уз музику. Свој живот видим у облику музике. Алберт Ајнштајн, физичар СЛУШАМО
Greensleеves, непознати аутор, XVI век Изнеси своје утиске након слушања ове композиције. Којој групи инструмената припадају ови инструменти које чујеш? Да ли препознајеш неки од њих? Ако не, на које те данашње инструменте највише подсећају?
Жак Аркадел, Il bianco e dolce cigno
44.
Џон Дауленд, Flow my tears
Опиши своје утиске после слушања ових композиција. Какве емоције оне буде у теби: мир, тугу, срећу, више емоција истовремено? Да ли си некада имао/-ла прилике да чујеш сличну музику? Која је основна разлика између ове три композиције?
У другој половини XIV века Европа почиње да се мења. После неколико векова доминације хришћанства и његовог утицаја на свакодневни живот људи, почињу да слабе строга схватања правила Цркве. Тиме се ствара простор за другачији поглед на свет. Јавља се нови покрет у уметности – хуманизам и ренесанса. Религијске теме и даље остају велика инспирација уметницима, али је сада човек у центру њихове пажње. Реч хуманизам управо и потиче од латинске речи humanus, што значи људски. Реч ренесанса у преводу са француског значи обнова или поновно рођење. Односи се на окретање вредностима античког света. Оне су за време хришћанског средњег века биле потиснуте.
Микеланђело Буонароти, Давид
66
Погледај скулптуру Давида, чувеног италијанског сликара и вајара Микеланђела. Лако ћеш разумети суштину овог уметничког периода. Давид је библијска (старозаветна) личност, коју је Микелађело приказао на начин веома сличан оном како су то чинили антички уметници. Дакле, тема је старозаветна, али се Давид посматра пре свега као световно биће.
Најпре у књижевности и сликарству, а касније и у музици почињу да се обрађују нове, световне теме. Описују се другачија осећања од оних која су била у центру пажње средњовековних уметника. Ренесанса у музици почиње свој живот у XIV веку, а врхунац достиже у XVI веку. Нови правац у музици који је започео у XIV веку назван је ars nova (што у преводу с латинског значи нова уметност).
Италијански град Фиренца често се назива колевком ренесансе. Осим Фиренце, значајни ренесансни центри били су Венеција и Рим у Италији, као и Фландрија, која је заузимала територију данашње Холандије, Белгије и дела Француске.
САЗНАЈ ВИШЕ Најпознатији композитори ars nove јесу Фрaнцузи Филип де Витри и Гијом де Машо. Филип де Витри је био филозоф, историчар, математичар, теоретичар музике и композитор. По његовом делу Аrs nova, у којем се бавио теоријом музике, цео музички правац је добио име. Гијом де Машо је компоновао једну од најстаријих миса.
Гијом де Машо
Greensleeves Непознати аутор
67
СЛУШАМО
Сцена из филма Заљубљени Шекспир Да ли ти се допада ренесансна музика и плес? Изнеси своје утиске о плесу и музици на основу одломка из филма Заљубљени Шекспир.
До појаве ренесансе школовани музичари су махом стварали духовну музику која је писана за потребе богослужења. У XV и XVI веку настају дела која наручују племство и богати грађани. Световна музика се свирала на дворовима, у племићким кућама, али и на улицама, међу народом – у разним слојевима друштва. Будући да говори о љубави, природи и свакодневном животу, постаје све популарнија.
Ренесансни племићки пар
САЗНАЈ ВИШЕ Међу најважнијим породицама које су утицале на развој ренесансе у Фиренци и Италији уопште, јесте породица Медичи. Њени чланови су били мецене – помагали су уметнике наручујући од њих дела и плаћајући за њих. Фердинандо ди Медичи је био и велики заштитник музике.
Табулатура – начин записивања музике за поједине инструменте словима и бројевима уместо нота (на слици је табулатура за ренесансну лауту из прве штампане књиге с нотним записима из 1507).
68
Без обзира на велике промене у музици, у ренесанси се још увек више певало него свирало. То значи да је вокална музика и даље заступљенија од инструменталне музике, мада треба нагласити да инструментална музика добија већи значај него што га је имала у средњем веку. Вишегласје се такође развија и напредује, како у вокалној тако и у инструменталној музици (подсети се термина вишегласје из лекције о средњем веку). У ренесанси још увек нису постојале дурске и молске лествице. Музика се није записивала на начин како се то данас чини (погледај слику на којој је табулатура за ренесансну лауту).
САДА ЗНАМ
• Хуманизам и ренесанса почињу с друштвеним променама у Европи крајем XIV века, а врхунац достижу у XVI веку.
• Ослобађање од строгог утицаја Цркве омогућило је продор нових идеја и развитак како уметности тако и науке.
• Израз ренесанса значи обнова или поновно рођење. Односи се на окретање вредностима античког света. Оне су за време средњег века биле потиснуте и занемарене.
• Правац у музици у XIV веку, на прелазу између средњег века и ренесансе, називамо аrs novа (нова уметност).
• Ренесансну музику делимо на духовну и световну. • Вокална музика је и даље заступљенија, али инструментална музика постаје све значајнија.
ЗНАМ, УМЕМ, РАЗУМЕМ 1. Зашто је ренесанса толико важан период у уметности? 2. Шта значи реч ренесанса и на шта се та реч односи? 3. Које су основне одлике ренесансе? 4. Наведи неколико значајних ренесансних личности. 5. Шта је духовна, а шта световна музика? 6. Како се музика у ренесанси најчешће изводила?
Три младе музичарке, непознати аутор, Холандија, XVI век
69
La violetta
60.
Непознати аутор
84
Фолклорна традиција Србије У овој области:
3
• поћи ћеш на музичко путовање кроз Шумадију, североисточну Србију и Косово и Метохију; • певаћеш народне песме; • видећеш како изгледа народна ношња тих подручја; • слушаћеш наше фолклорне инструменте.
Фолклорна традиција је настала и живи у народу. Реч фолклор потиче од две енглеске речи (folk, што значи народ, људи и lore – знање, поука), а преводи се као знање, мудрост народа. То „знање народа” говори нам о нашим прецима. Казује како су живели и размишљали, шта им је било важно, чему су се радовали или због чега су туговали.
Фолклорну традицију чине обичаји, музика, ношња, рукотворине, усмена предања. Сваки народ негује и чува свој фолклор од заборава. Сигурно већ познајеш неке народне песме и кола. На следећим странама открићеш нове музичке примере из наше богате народне традиције. Без обзира на назив, данашња фолк музика не припада народној, фолклорној музици. Она се не ослања на нашу народну традицију.
Kључни појмови
НАРОДНЕ ПЕСМЕ И ИНСТРУМЕНТИ
народне песме народни инструменти коло
Онај ко пева, отвара душу и кроз песму казује људима оно што је потребно. 61.
Светлана Стевић Вукосављевић, извођач и истраживач српског фолклора
СЛУШАМО
Oј, ливадо, росна траво Који се инструмент истиче у уводном делу ове песме? Којој врсти музике припада ова песма? О чему говори?
Сваки крај Србије може се препознати по свом фолклору – народним песмама и колима, обичајима, ношњи и музичким инструментима. Та разноврсност је настала услед другачијих услова живота, историјских догађања и утицаја суседних народа.
Народна ношња
86
Народне песме су стварали и изводили талентовани појединци, а затим би их, с временом, народ памтио и усвајао. Народна уметност је настајала спонтано и била је јасна и блиска свима. Изворне (народне) песме преносиле су се усмено, из генерације у генерацију. Много након њиховог настанка, у XIX веку, записивали су их први школовани српски музичари. Тако су сачуване од заборава, па данас и ти можеш да их певаш или слушаш. Народне инструменте најпре су правили пастири. Испуњавали су тако дуго усамљеничко време проведено на пашњацима. Поједини инструменти, који су доспевали и одомаћили се код нас, пореклом су из суседних крајева. Неке су доносили путници из далеких земаља, друге је народ присвајао под утицајем освајача ових подручја.
Извођење традиционалне музике
Традиционални српски дувачки инструменти
Коло је такође део народне културе. Колективна игра, углавном весела и полетна, одувек је била важна у многим приликама када су се људи окупљали. Коло је 2017. уписано на Унескову листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.
Речник
Унеско
– Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу
САЗНАЈ ВИШЕ У говору постоји много израза у којима се користи реч коло: врзино коло означава збрку; водити коло значи бити главни у нечему; ухватити се у коло – удружити се с неким. Како објашњаваш народну пословицу: Кад мачке нема, мишеви коло воде? Коло
87
ФОЛКЛОРНА ТРАДИЦИЈА ШУМАДИЈЕ
Сликовни приказ територије Шумадијe
Шумадију су, током векова, насељавали људи из разних делова Балкана. Долазили су с Косова и Метохије, из источне Србије, из Херцеговине и Црне Горе. Доносили су своје обичаје и традицију, па су њихови утицаји уткани у фолклор ове области.
Ој, Мораво, моје село равно
62.
Ој, Мораво, моје село равно, Кад си равно, што си водоплавно? Киша паде, те Морава дође, па потопи Јованове дворе. Обрати пажњу на промену такта у овој песми. У нашим народним песамама тактови се често смењују. Мелодија се прилагођавала тексту да би се речи правилно наглашавале. Шта се још мења током ове песме? Западна Морава
88
Покушај да осмислиш ритмичку пратњу уз рефрен.
63.
Ој, за гором
2. Оде момче да обиђе, ал’ девојче савезано танком жицом ибришима, пак се моли младу момку:
4. „Одреши ме, млад јуначе, (2x) ја ћу теби љуба бити, ја ћу теби љуба бит’. ”
3. „Одреши ме, млад јуначе, ја ћу теби сеја бити.” „Имам сеју и код куће.” (2x)
5. Одреши је младо момче, (2x) одведе је белу двору. (2x)
Ој, за гором је народна песма из Шумадије. Једна је од оних које је Стеван Стојановић Мокрањац изабрао за Пету руковет, која се још зове Из моје домовине. Реч руковет је из народног говора и значи букет пољског цвећа. Мокрањчеве Руковети су „букети“ народних песама које је он обрадио. Којих се још песама сећаш из ове Руковети?
Речник
ибришим – фин, свилени конац
Шумадија
89
Фолклорна укрштеница Усправно 1. Фолклорни дувачки инструмент, меког тона 2. Мушка капа, део народне ношње 5. Дувачки инструмент од печене глине 6. Фолклорни инструмент сличан фрули, има изрезбарене две свирале 8. Метални инструмент који подсећа на потковицу 11. Фолклорни инструмент који има мешину од животињске коже Водоравно 3. Коло из северноисточне Србије, стара... 4. Народна колективна игра 7. Ударачки народни инструмент на чијем раму се налазе метални „тањирићи” 9. Композитор Руковети 10. Обућа, део народне ношње 11. Народни инструмент уз који су се певале епске песме 12. Фолклорни дувачки инструмент пастира, веома распрострањен 13. Кратак прслук, део народне ношње 14. Композиција за хор, садржи обраде народних песама 1 2 3
4
5 6
7 8
9
10
11 12
14
102
13
Инструменти с диркама У овој области:
4
• разумећеш како се добија тон на инструментима с диркама; • научићеш да препознаш ове инструменте по тону; • слушаћеш музику која се изводи на овим инструментима; • сазнаћеш неке занимљивости о композиторима.
Разноврсност инструмената представља право богатство у изражавању кроз музику. Када се иста мелодија изведе на различитим инструментима, онда то, у ствари, није више исто дело. Сваки инструмент својим тонским могућностима и бојом даје музици посебан карактер. Прошле године смо сазнали како делимо инструменте
према начину на који се добија тон. Слушали смо и удараљке. Ове године чућеш инструменте који имају дирке: оргуље, чембало, клавир, хармонику и челесту. Код њих се притиском на дирку покрећу различити механизми за добијање тона. Сазнаћеш по чему се још разликују од осталих инструмената.
ОРГУЉЕ СЛУШАМО
Дејвид Арнолд, Џејмс Бонд (тема из филма) Оргуље су највећи и најсложенији инструмент. Њима се производе тонови такве боје и јачине да подсећају на оркестар. Када угледаш оргуље, одмах ти упада у очи „орман” за цеви. Он се прави у складу са стилом дворане у коју се оргуље постављају. Испред извођача се налазе клавијатуре (мануали), којих може бити чак седам. Ту је и доња клавијатура (педал), на којој се свира ногама. Важан део је мех, у којем се налази ваздух. Када се притисне дирка, ваздух се из меха потискује у цеви. Струјањем ваздуха кроз цеви добија се тон, па су оргуље уједно и дувачки инструмент.
Оргуље
Око мануала се налазе регистри. Укључивањем регистара добијају се најразличитије тонске боје. Тако је могуће произвести тон који подсећа на дувачке инструменте (флауте, рог), гудачке инструменте, људски глас итд.
САЗНАЈ ВИШЕ
Клавијатуре (мануали) и регистри на оргуљама
Далеки преци оргуља постојали су још у старим цивилизацијама. Код Кинеза су то биле усне оргуље – шенг, код старих Грка – панова фрула, а код старих Римљана – гајде. Ови инструменти, као и оргуље, имају цеви различитих дужина. У шенг и у панову фрулу ваздух се удувава директно. Код гајди се користи мех који је напуњен ваздухом.
Панова фрула
Доња клавијатура (педал) на оргуљама
104
У претходнике оргуља убраја се и старогрчки хидраулос. Такође је имао свирале (цеви), а ваздух се у њих пумпао под притиском воде.
Шенг
Mале преносиве оргуље настале су у средњем веку. Најпре су се појавиле у Византији, а потом су стигле и на Запад. Свирање на оргуљама је у XII веку постало обавезан део католичке мисе. Оргуље су усавршаване током ренесансе. Сматра се да су врхунац постигле у раздобљу које је уследило касније, у периоду барока. О том периоду ћеш учити следеће школске године. 74. СЛУШАМО
Јохан Себастијан Бах, Токата и фуга у де-молу Бахова Tоката и фуга у де-молу једна је од најпознатијих композиција за оргуље. У токати, после драматичног увода у спором темпу, следи бржи део који подсећа на импровизацију. На токату се надовезује вишегласни део – фуга.
Преносиве оргуље
Изнеси своје утиске о Токати и фуги у неколико реченица. Како описујеш тон оргуља?
Ко је најзначајнији композитор за оргуље и чембало?
Јохан Себастијан Бах био је немачки композитор, оргуљаш и чембалиста. Један је од најзначајнијих стваралаца свих времена. Радио је у црквама као оргуљаш и композитор, као и на дворовима богаташа који су подржавали његово компоновање. Осим тога, бавио се и подучавањем. За своје ученике је компоновао како би брже савладали технику свирања. Бах је био и мајстор за импровизацију. Од било које мелодије могао је да створи нову композицију одмах, без икакве припреме. Тако данас стварају џез музичари. Био је напросто опчињен музиком. Једном је приликом препешачио 400 км само да би чуо најчувенијег оргуљаша оног времена!
Јохан Себастијан Бах (1685–1750)
СЛУШАМО
Јохан Себастијан Бах, Токата и фуга у де-молу, одломак из филма Фантазија Волта Дизнија У чему је разлика између овог и претходног извођења Баховe Токате и фуге? Које све инструменте препознајеш на овом снимку?
105