ПРИМЕР ДНЕВНЕ ПРИПРЕМЕ
(основна школа) (место)
Наставни предмет: Српски језик и књижевност 6 Разред и одељење: Школска година: 2019/2020. Датум реализације часа:
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС (наставник)
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС Назив наставне теме:
Књижевност/ О уметности и уметнику
Назив наставне јединице:
Аска и вук, Иво Андрић
Редни број часа: Тип наставног часа:
обрада
Циљ часа:
Тумачење и разумевање приповетке. Препознавање метафоричког, пренесеног значења дела.
Образовни задаци:
Подсећање на основне податке из живота и дела Иве Андрића. Обнављање одлика приповетке као књижевне врсте. Проучавање теме, мотива и фабуле дела. Уочавање композиције приповетке, свих облика приповедања у тексту и наглашавање функција дескрипције. Обнављање знања о појму хронолошко приповедање. Мотивисање ученика да уоче пренесено, метафоричко значење дела. Истицање значаја уметности у људском животу. Подстицање ученика на доношење закључака о смислу уметности и судбини уметника.
Функционални задаци:
Јачање ученичке заинтересованости за дело нашег јединог нобеловца, Иве Андрића. Унапред датим истраживачким задацима подстицати ученике на самосталан рад. Оспособљавање ученика за критичку анализу, доношење закључака и вредновање дела. Утицати на ученике да брижљиво и прецизно језички уобличавају своје мисли и пажљиво слушају и вреднују изражавање других ученика. Побуђивање ученичке радозналости и маштовитости.
Васпитни задаци:
Неговати код ученика љубав према животу и стварним људским вредностима. Указивати на животни оптимизам и радост, на упорност и истрајност у остваривању племенитих циљева, на борбу са животним недаћама. Развијање љубави према књижевности и уметности уопште и стварање читалачке навике код ученика.
Исходи:
Ученик ће бити у стању да: повеже књижевне термине и појмове обрађиване у претходним разредима са новим делима која чита; чита са разумевањем; парафразира прочитано и описује свој доживљај различитих врста књижевних дела и научно-популарних текстова; одреди род књижевног дела и књижевну врсту; прави разлику између дела лирског, епског и драмског карактера; разликује ауторску приповетку од романа; уочава основне елементе структуре књижевноуметничког дела: тема, мотив, радња, време и место радње; разликује облике казивања; одреди стилске
Исходи:
фигуре и разуме њихову улогу у књижевноуметничком тексту; анализира узрочно-последичне односе у тексту и вреднује истакнуте идеје које текст нуди; анализира поступке ликова у књижевноуметничком тексту, служећи се аргументима из текста; препоручи књижевно дело уз кратко образложење.
Облици рада:
Фронтални, индивидуални
Наставне методе:
Текстуална, дијалошка, монолошка
Корелација:
Музичка култура (балет као врста уметности)
Наставна средства:
Свеске ученика, табла, фломастери, Читанка
Литература:
Александар Јерков, Анђелка Петровић, Катарина Колаковић, Читанка, Српски језик и књижевност за шести разред основне школе, Вулкан издаваштво, Београд, 2019. Милија Николић, Методика наставе српског језика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2008. Зденко Лешић, Теорија књижевности, Службени гласник, 2008. Милка Андрић, Настава српског језика и књижевности у шестом разреду основне школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2004.
ЕЛЕМЕНТИ И САДРЖАЈ ЧАСА Део часа:
Уводни део
Трајање:
10 минута
Активност наставника Најављујем наставну јединицу, записујем наслов на табли. Кратко разговарамо томе како уметност делује на наша чула (музика, игра, позоришно дело...). Питам ученике шта знају о балету, да ли су имали прилике да гледају балет у позоришту. Приповетка је дуга, те је на часу нећемо читати у целини, већ само одломке током тумачења. На претходном часу ученици су добили задужења да приповетку обавезно прочитају из Читанке и ураде дате истраживачке задатке. Говоримо о утисцима и доживљају прочитаног. Опишите како сте доживели приповетку. Који је за вас најузбудљивији тренутак у приповеци? Шта је необично у овом делу? А неочекивано?
Активност ученика
Ученици су код куће пажљиво и доживљајно прочитали приповетку и урадили унапред дате истраживачке задатке. Ученици саопштавају своје утиске и запажања о прочитаној приповеци.
Већина ученика издваја као најузбудљивији тренутак део у коме, након пуцња ловца, пада овчица Аска. Читалац је „обманут” и таква варка читалачко узбуђење доводи до врхунца. Неочекивано је то што је Аска
Са чувеним писцем Ивом Андрићем ученици су се упознали у петом разреду током обраде есеја „Мостови”. Подсећамо се основних биографских и библиографских података, служимо се и Читанком. Део часа:
Главни део
Трајање:
25 минута
Активност наставника Тумачење приповетке (постављамо питања ученицима којима проверамо да ли су разумели прочитани текст и која ће их мотивисати и усмеравати на препознавање пренесеног значења чувене Андрићеве приповетке) Обратите пажњу на уводну реченицу у приповеци (Ово се десило у овчијем свету на Стрмим Ливадама). Да ли у читаоцу ова реченица буди неки наговештај? Какав? Обнављамо знања о приповеци као књижевној врсти. Како тече приповедање у приповеци? Ова приповетка има сличности са другим књижевним врстама. Којим? Образложите. Одређујемо тему приповетке. I АСКИН ПОРТРЕТ Шта о Аски сазнајеш одмах на почетку приповетке? На који је начин овчица већ на почетку „обележена”? Како се гледа на децу сирочад, поготово уколико су женског пола? Опиши због чега је Аска убрзо постала „велика брига материна”. По чему се Аска издваја од малих ногу? Та различитост је посебно упечатљива, с обзиром на то да је Аска јагње. Шта јагње симболише, по којим особинама је препознатљиво? Какав је био однос мајке Аје према прерано испољеној Аскиној ћудљивости и самосталности? Како је Аска напредовала у школи? Како је Аја реаговала кад је сазнала за Аскину жељу да учи балет? Које разлоге је навела против Аскиног опредељења? У каквом животном путу мајка једино види сигурност за своју
жива, иако се такав исход чинио немогућим. Ученици примећују да је необично што су у Андрићевој приповеци јунаци животиње, а не људи. Надовезују се са саопштавањем познатих података из живота и дела чувеног нобеловца.
Активност ученика
Најпре ће неко од ученика концизно препричати фабулу приповетке.
Ученици саопштавају да већ прва реченица у овој приповеци буди неку слутњу у читаоцу, наговештава да ће се нешто лоше десити. Реч је о неком несвакидашњем догађају – Ово се десило... Подсећају се шта је то приповетка. Препознају хронолошко приповедање. Ученици уочавају сличност приповетке са басном (животиње су јунаци, дате су им људске особине, постоји поука), као и са бајком (борба добра и зла, вук као оличење зла, срећан крај). Тема: Аскина борба за живот Oчекивани одговори I Аска je на рођењу иста као и сва остала јагњад – шака влажне вуне која почиње да кмечи. Али на почетку живота већ је „обележена” тиме што је сироче, јер се другачије гледа на децу која одрастају без очевог ауторитета, и тиме што је женско јер јој је тако уцртан пут мирне овце домаћице којим су ишле и иду сва женска створења њеног рода. Аска је необична, ћудљива, самостална, претерано радознала, другачија од вршњака, својеглава („Није се држало мајчина скута...”). Различитост је упечатљива поготово кад имамо у виду да је јагње, тј. овца, мирна, послушна животиња, заправо симбол кроткости, помирљивости и послушности. Овце живе
кћер? Чији став заправо Аја преноси када покушава да убеди Аску да одустане од своје намере? Какав став према уметности и уметницима заступа већина? Кроз Аску је наговештен портрет будућег уметника, предодређеног за несвакидашњу судбину. Аска се не може одупрети свом духовном склопу, унутрашњем зову и неодољивој жељи да игра балет. Зато је спремна да до циља иде посебним, тајновитим путевима, а не оним утабаним и знаним. II ОВЧИЈИ СВЕТ НА СТРМИМ ЛИВАДАМА Да ли овчији свет одобрава Аскина хтења да постане балерина? Због чега? Шта већина тог света мисли о уметности? Чему су изложене Аја и њена кћер и због чега? О чему је заправо реч, у пренесеном значењу? Ко наилази у стварном животу на неразумевање, неодобровање, подсмех? На шта те асоцира назив Стрме Ливаде? Зашто Аја мења своју одлуку и одлучује да подржи Аску? Како се мења Ајин став према уметности? III СУСРЕТ СА СТРАШНИМ ВУКОМ Какво је осећање и расположење обузело Аску пре него што се суочила са вуком? Како на њена чула утиче јесењи шумски пејзаж? Шта такво расположење говори о Аскином духовном свету? Пронађите и подвуците у тексту опис јесењег јутра. Како зовемо тај облик приповедања? Објасните функцију дескрипције у приповеци. Како је Аска доживела у таквој атмосфери занесености природом појаву крвожедног вука? Шта је осећала, о чему размишљала кад се нашла лицем у лице са крвником свога стада? Зашто није могла да дозове помоћ? Какав је однос вука и Аске у симболичком смислу? Опиши вукову реакцију када пред собом угледа нешто тако „младо, бело и лепо”. Пронађите и подвуците у тексту описе вука. Како је Аска искористила вукову запрепашћеност призором?
у стаду, иду за овном – предводником, па Аска личи на тзв. „црну овцу” по својој природи. Неукротивост Аскине природе плашила је брижну удовицу и добронамерну мајку Ају. У школи је Аска добро учила и напредовала, и према речима учитељице била је даровита, али истовремено жива и расејана. Мајка је покушавала да укроти своју ћерку сталним прекорима и предочавајући јој могуће опасности, надала се да ће променити њену нарав. Опасно је владати се као Аска јер „увек има понеки лукав и крволочан вук који коље овце и њихову јагњад, нарочито кад се одвоје и залутају”. Најпре се одлучно одупрла Аскиној жељи да учи балетску школу наводећи мноштво разлога. Ученици читају одломак који подвлачимо у Читанци, а којим се изражава Ајин став према уметности. Запажају да је то став већине, тј. овчијег света на Стрмим Ливадама. Мајка Аја опомиње Аску предочавајући јој исушења која ће је пресретати на путу који је привлачи, поткрепљујући своје ставове искуством већине стада. II Ученици, уз помоћ наставника, уочавају да је кроз однос Аске и овчијег света представљен однос појединца и јавног мњења, тачније уметника и друштва. Аска је другачија, различита од осталих, спремна да храбро следи своје жеље. Зато наилази на осуду, неразумевање; Аја и њена ћерка изложене су оговарањима, замеркама и подсмеху... Кроз овчије стадо на једној и Аску на другој страни, приповедач заправо даје два супротстављена става према уметности. Тај свет није случајно смештен на Стрме Ливаде јер тај назив асоцира на нешто тешко, са препрекама, на пут на коме су искушења бројна и непредвидива, на велику неизвесност. То је опомињуће за оне који су другачији од осталих. Аја је добро познавала нарав своје кћери и наслућивала је да Аска неће одустати од свога наума, па је приморана да јој дозволи да се упусти у несигурни свет уметности. Овчије стадо осудило је Ајину
попустљивост, и иако Аја није равнодушна на њихова оговарања, све помирљивије прихвата Аскину одлуку. Љубав према кћери преображава Ају (подвлачимо у тексту) и она не само да прихвата и одобрава да јој ћерка постане балерина већ и значајно мења свој став према уметности – Она се питала шта на крају крајева, може бити ружно у уметности? А игра је најплеменитија од свих вештина... Мајчином мирењу посебно је допринело то што је Аска показивала много дара и воље за игру, и видно је напредовала. Уз то, била је „чедна и безазлена како се само пожелети може”. III Ученици ће описати Аскино расположење и занесеност природом. Тако опијена сунчаним јесењим јутром, Аска ће чинити баш оно што није смела – залазиће у густу шуму. Духовни свет Аске је богат, она је зачарана лепотом природе и препуштена машти. Приповедач кроз дескрипцију успева да дочара осећања и расположења Аске. У тој атмосфери, сусрет са вуком је толико нагао и драматичан да се чини као да је све стало у трену. Занесеност будуће уметнице прекида судар са стварношћу. Ученици подвлаче у тексту опис Аскиних осећања и размишљања. Тренутак Аскиног суочавања са вуком, односно са смрћу која надмоћно прети јер је једина извесна, страшан је доживљај. Аска постаје беживотно тело за тренутак, немоћно да се брани, да пусти глас и дозове у помоћ. Симболички, Аска и вук су жртва и џелат. Вук, угледавши Аску, изненађен је и затечен, чак сумња у стварност призора који види пред собом. Изгледало му је невероватно да тако лако дође до плена, без мучења. Управо та вукова запрепашћеност, тај његов судар са сопственом неверицом, постаје пукотина, онај делић времена у ком Аска чини судбоносни, нагонски покрет и почиње да игра.
Део часа:
Завршни део
Трајање:
10 минута
Активност наставника
Активност ученика
Разговарати са ученицима о необичности Аскиног потеза у застрашујућем животном тренутку. Шта се то, иначе, рађа у човеку управо у тренуцима кад је смрт извесна? У шта човек тада одбија да поверује? Да ли знате за неке људске борбе које су се завршиле победом живота, иако се то чинило немогућим? Најављујем да идућег часа настављамо са анализом приповетке. Дајем укратко смернице на шта да се обрати пажња: опис и значај Аскине игре, вуков преображај, однос Аске и вука и фазе у том односу, обрт у крајњем делу текста.
Ученици ће уочити психолошки аспект Аскиног потеза – нагон за животом и одбраном. Човек одбија да поверује да је крај, чак и кад смрт јесте извесна.Тај отпор се код Аске потпуно нагонски претворио у покрет, а онда и у игру. Ученици наводе примере судбина у којима су управо оптимизам и воља за животом победили смрт.
Запажања наставника:
Изглед табле „Аска и вук”, Иво Андрић (1892–1975) Књижевни род: епика Књижевна врста: приповетка Приповедање у 3. лицу једнине / Хронолошко приповедање Дескрипција Портрет Аске • Однос са мајком • Однос са овчијим светом • Аскин карактер • Сусрет и однос са вуком