Den braun izgubljeni simbol by Aleksandra Valjevac Saban

DEN BRAUN

IZGUBLjENI SIMBOL S ENGLESKOG PREVELI RADMILA B. ŠEVIÃ I ALjOŠA MOLNAR

Solaris

Novi Sad, 2009.

Za Blajd

IZJAVA ZAHVALNOSTI Moja najdublja zahvalnost pripada trojici prijatelja koji su mi pružili ogromno zadovoljstvo da sa njima

saraðujem: mom izdavaèu Džejsonu Kofmanu,

mom agentu Hajde Leng i mom savetniku Majklu Radelu. Pored toga, želeo bih da izrazim posebno veliku zahvalnost izdavaèkoj kuãi Dabldej, svim ostalim izdavaèima koji objavljuju moju knjigu širom sveta i, naravno,

èitaocima.

Ovaj roman

ne bi mogao biti

napisan

pojedinaca koji su sa mnom podelili svoju njima upuãujem duboko uvažavanje.

bez velikodušne

struènost

pomoãi

mojim brojnih

i svoje znanje. Svima

IZGUBLjENI SIMBOL

ŽIVETI U SVETU, A NE BITI SVESTAN NjEGOVOG ZNAÈENjA, ISTO JE ŠTO I HODATI PO OGROMNOJ BIBLIOTECI, A NE PIPNUTI NI JEDNU JEDINU KNjIGU. TAJNI NAUK SVIH VREMENA

ÈINjENICE: Godine 1991. jedan dokument zakljuèan je u sefu direktora CIA. Dokument se još uvek tamo nalazi. Njegov tajanstveni tekst ukljuèuje i podatke o jednoj kapiji

drevnih

vremena

jednoj

nepoznatoj

Dokument takoðe sadrži i izreku „Tamo negde je zakopano“. Sve organizacije

pomenute

u ovom romanu

postoje,

podzemnoj ukljuèujuãi:

prostoriji. Slobodne

zidare, Nevidljivi kolegijum, Kancelariju za bezbednost, CPSM i Institut za noetièke nauke. Svi obredi,

stvarni su.

nauèna

i umetnièka

dela

i spomenici

pomenuti

u romanu,

8

PROLOG Zdanje Hrama 20.33 Tajna je u tome kako umreti. Od najranijih vremena, tajna je oduvek bila u tome kako umreti. Tridesetèetvorogodišnji inicijant zurio je u ljudsku lobanju u svojoj šaci. Lobanja je bila šuplja i, poput èinije, napunjena vinom boje krvi. Popij, reèe samom sebi. Nema razloga da se bojiš. U skladu sa obièajem, svoje putovanje je zapoèeo odeven u ritualnu odoru koju su u srednjem veku oblaèili jereticima kad su ih vodili na vešala: razdrljena široka košulja otkrivala mu je grudi, leva nogavica bila je zavrnuta do kolena, a desni rukav do lakta. Oko vrata mu je visila omèa od

debelog konopca – „uže za vuèu“, kako su ga nazivala braãa. Meðutim, veèeras je, baš kao i prisutna braãa, bio odeven kao majstor. Okupljena braãa, stojeãi u krugu oko njega, bila su okiãena svim masonskim

atributima: keceljama od jagnjeãe kože, lentama i belim rukavicama. vrata visile su im ritualne ogrlice od dragog kamenja koje se na prigušenom svetlu žarilo kao avetinjske oèi. Mnogi od njih zauzimali su moãne položaje u svetovnom životu, ali inicijant je znao da njihov društveni položaj meðu

Oko

ovim zidovima ne predstavlja ništa. Ovde su svi ljudi jednaki, braãa koja su se zaklela da ãe se držati svojih tajanstvenih spona. Dok je posmatrao ovaj impresivan skup ljudi koji su strahopoštovanje, inicijant se pitao ko bi u spoljnjem svetu ikada pomislio da bi se svi oni mogli okupiti na jednom mestu… i to baš

ulivali ovakvom.

Prostorija je podseãala na neko svetilište iz drevnih vremena. A istina je, zapravo, bila još neverovatnija. Udaljen sam samo jedan blok od Bele kuãe.

Ovo velièanstveno zdanje, smešteno na broju 1733, Šesnaeste 1 severaozapadne ulice u Vašingtonu, bilo je replika jednog 2 prethrišãanskog hrama – Hrama kralja Mauzola – prvobitnog mauzoleja… mesta na koja vas odnose posle smrti. Ispred glavnog ulaza dve sfinge teške po sedamnaest tona èuvale su prilaz bronzanim vratima. Unutrašnjost zdanja sastojala se od raskošnog lavirinta ritualnih odaja, holova, zapeèaãenih grobnica, biblioteka, pa èak i šupljeg zida u kome su se nalazili ostaci dva

ljudska tela. Inicijantu je bilo reèeno da svaka odaja u ovoj graðevini èuva po neku tajnu, a on sam znao je da ni u jednoj nije džinovskoj, u kojoj je on trenutno kleèao, sa

bilo veãe tajne do u ovoj lobanjom u ispruženim

dlanovima. Dvorana Hrama. Ova prostorija

oblika.

ogromna

1 2

peãina.

bila

je savršeno

Tavanica,

kvadratnog

na visini

od preko

trideset

Delovala metara,

je kao

poduprta

Ulice u Vašingtonu oznaèene su kombinacijom brojeva i strana sveta (prim. prev.) Monumentalna

grobnica

koju je sebi

svojoj

Halikarnasu, Mala Azija, u IV v. pre n. e. (prim. prev.) 9

ženi

podigao

karski

kralj

Mauzol

monolitnim stubovima od zelenog granita jedva se nazirala. Zidovi su bili okruženi redovima stolica od ruskog hrasta, tapaciranih reljefnom svinjskom kožom ruène izrade. Tron, visine jedanaest metara, dominirao je zapadnim zidom, naspram kojeg su se nalazile skrivene orgulje. Po zidovima je bio rasporeðen èitav kaleidoskop drevnih simbola: egipatskih,

hebrejskih, astronomskih, alhemijskih i ostalih, zasad nepoznatih. Veèeras je Dvorana bila osvetljena nizovima precizno postavljenih sveãa. Njihovu prigušenu svetlost pojaèavao je bledi meseèev zrak koji se probijao

kroz veliki otvor na tavanici, osvetljavajuãi najèudnovatiji prizor prostoriji – oltar ogromnih razmera isklesan iz gromade belgijskog crnog mramora, ispoliran i smešten ravno u središte ove ugaone prostorije. Tajna je u tome kako umreti, podseti se inicijant. „Vreme je“, prošaputa neki glas.

u toj

Inicijant je prelazio pogledom duž bele odore otmene figure pred sobom. Uzvišeni veliki majstor. Taj èovek, u odmaklim pedesetim godinama, olièenje je amerièke ikone. Bio je krepak, omiljen, i neprocenjivo bogat. Njegova nekada crna kosa, prošarana je sedima, dobro poznati lik isijavao je

životnu moã i snažan intelekt. „Položi

zakletvu“,

reèe

Veliki

majstor,

glasa

mekog kao pahulje

„Upotpuni svoje putovanje.“ Inicijantovo putovanje, kao i sva takva putovanja, poèelo

snega.

je sa prvim

stepenom. One noãi, tokom rituala sliènog ovome, Veliki majstor stavio mu

je na oèi somotski povez i pritisnuo na grudi ritualni bodež, zahtevajuãi

odgovor na pitanje: „Da li se ti sveèano zaklinješ da ãeš iz èasnih pobuda, a ne iz koristoljublja ili nekog drugog neèasnog motiva, slobodno

i od svoje

volje ponuditi sebe kao kandidata za sve tajne i privilegije ovog bratstva?“ „Da“, slagao je inicijant. „Onda neka ti ovaj žalac bude na savest“, upozorio ga je Majstor, „neka ti donese trenutnu smrt ako ikad izdaš tajne koje ti budu poverene.“ Tada, iskušenik nije oseãao nikakav strah. Oni nikad neãe saznati zašto

sam ja zapravo ovde. Meðutim, veèeras

je osetio neku zloslutno sveèanu atmosferu

pa poèe u sebi da ponavlja sva ona stravièna

u Dvorani,

upozorenja koja su do njega

stizala tokom putovanja, pretnje strašnim posledicama ako ikad ikome bude poverio drevne tajne koje ãe mu biti otkrivene: grlo preseèeno od uha do uha…

jezik išèupan iz korena… utroba izvaðena i spaljena… rasuta na sve èetiri strane… srce iskopano iz grudi i baèeno zverima… „Brate“,

reèe Majstor

svoj èeliènosivi

uputivši mu

pogled,

položivši

svoju levu ruku na inicijantovo rame. „Položi vrhovnu zakletvu.“ Prikupljajuãi snagu za završni korak svog putovanja, inicijant pokrenu svoje snažne mišiãe i svu pažnju usmeri na lobanju koju pridržavao dlanovima. Vino grimizne boje delovalo je skoro prigušenoj svetlosti sveca. U dvorani je zavladao mrtvi muk, oseãao je kako

ga svi prisutni posmatraju, èekajuãi pridruži se ovom elitnom stepenu. Veèeras, pomislio

da položi

je, meðu ovim zidovima

svoju vrhovnu zakletvu i

odigrava se nešto,

nikad tokom èitave istorije bratstva nije dogodilo. Ni jedan jedini put, za sve ove vekove.  10 

je èvrsto crno pri

što

se još

Znao je da je ovo samo varnica… koja ãe mu dati bezgraniènu moã. Ispunjen snagom, duboko je uzdahnuo i glasno izgovorio reèi koje su bezbroj puta pre njega izgovarali ljudi širom sveta. „Neka ovo vino

koje sada ispijam

postane

za mene smrtonosni

otrov…

ukoliko ikad svesno i namerno prekršim svoj zavet.“ Njegove reèi odzvanjale su ogromnim prostorom. Potom zavlada tišina. Trudeãi se da mu ne zadrhte ruke, iskušenik podiže lobanju do usta. Oseti kako mu usne dodiruju isušenu kost. Zatvori oèi i lagano nagnu lobanju usnama, pijuãi vino dugim, dubokim gutljajima. Kada i poslednja kap nestade,

spusti lobanju. Na trenutak mu se uèini da mu se pluãa skupljaju a srce poèe neobuzdano da udara. Gospode, pa oni znaju! Potom, podjednako brzo kao što je i nastupio, taj

oseãaj se izgubi. Prijatna toplina poèe da mu struji telom. Iskušenik pluãa, smešeãi se u sebi dok je gledao pravo u èeliènosive oèi èoveka

izdahnu

nije ni posumnjao da ga je lakomisleno primio u najviše i najtajnije redove svoga bratstva. Uskoro ãeš izgubiti sve do èega ti je najviše stalo.

 11 

vazduh iz koji

POGLAVLjE 1 Lift marke Otis koji se penjao južnim stubom Ajfelove kule bio je dupke pun turista. Unutar skuèenog prostora, jedan ozbiljni biznismen ispeglanom

odelu

gledao

je u deèaka

pored

sebe. „Nešto

si mi bled,

sine.

Trebalo je da ostaneš dole.“

„Dobro sam…“ odgovori deèak, boreãi se sa svojom teskobom. „Izaãi ãu na

sledeãem nivou.“ Ne mogu da dišem.

Èovek se nagnu bliže, „Mislio sam da si se veã navikao na ovo.“ Nežno je

pomazio deèaka po obrazu. Deèak se postide što je razoèarao oca, ali jedva da ga je èuo od zvonjave u ušima. Ne mogu da dišem. Moram da pobegnem iz ove kutije! Liftboj je govorio nešto umirujuãe o zglobnim cilindrima konstrukciji

od kovanog

gvožða.

Daleko

ispod

njih ulice

Pariza

i su se

pružale u svim pravcima. Još malo pa smo stigli, govorio je deèak u sebi, izvijajuãi vrat i gledajuãi

prema izlaznoj platformi. Izdrži još malo. Dok se lift velikom brzinom kretao ukoso prema gornjoj platformi za publiku, okno se sužavalo, a njegovi ogromni podupiraèi skupljali u uski,

vertikalni tunel. „Tata, mislim da neãu…“

Odjednom se negde iznad njih zaèu dugi prasak. Kabina nakrivivši na jednu stranu. Iskidani kablovi poèeše da šibaju po kabini,

se trznu, èudno

uvijajuãi se kao zmije. Deèak pruži ruke prema ocu. „Tata?“ U trenu ispunjenom užasom, pogledaše se pravo u oèi. A onda je pod otpao. Robert Langdon se trže iz polusna i ispravi u mekom kožnom sedištu. Sedeo je sasvim sam u ogromnoj kabini iznajmljenog mlaznjaka Falkon 2000 EX, koji je poskakivao kroz turbulenciju. Otpozadi, ravnomerno su brujala

dva motora marke Prat & Vitni.

„Gospodine Langdon?“ prokrèao je interfon iznad njegove glave. „Još malo

pa smo stigli.“ Langdon se uspravi i

gurnu beleške za predavanja

nazad u svoju torbu za

kratka putovanja. Uspeo je da pregleda polovinu masonskih simbola kad mu je um odlutao. Sanjarenje o pokojnom ocu, pomislio je Langdon,

pokrenuo

neoèekivani jutrošnji poziv dugogodišnjeg mentora, Pitera Solomona. Još jedan èovek kog nikad ne bih želeo da razoèaram. Pedesetpetogodišnji filantrop, istorièar i nauènik uzeo je Langdona pod svoje pre skoro trideset godina, na mnogo naèina ispunjavajuãi prazninu

koja je ostala nakon smrti Langdonovog oca. Uprkos uticajnoj dinastiji i ogromnom bogatstvu tog èoveka, Langdon je našao toplinu u Solomonovim blagim, plavosivim oèima.

porodiènoj ljudskost i

Napolju je sunce veã zašlo, ali Langdon je još uvek mogao da razazna vitku

siluetu najveãeg obeliska na svetu kako se diže na horizontu kao kazaljka nekog prastarog sunèanika. Sto sedamdeset metara visok mermerni obelisk oznaèavao je mesto gde se nalazi srce ove nacije. Svud oko njega, geometrijski precizan splet ulica i spomenika, pružao se u daljinu.  12 

Èak i ovako iz vazduha, Vašington je odisao nekom skoro mistiènom snagom. Langdon je voleo ovaj grad, dok se mlaznjak spuštao osetio je sve veãe uzbuðenje zbog svega što ga je èekalo. Mlaznjak je odrulao do privatnog terminala koji se nalazio negde daleko u širokom prostranstvu meðunarodnog aerodroma Dalis i tamo se zaustavio. Langdon je pokupio svoje stvari, zahvalio pilotima i izašao iz luksuzne unutrašnjosti mlaznjaka na izvuèene pokretne stepenice. Hladan januarski vazduh bio je pravo osloboðenje. Diši, Roberte, pomislio je, uživajuãi u otvorenom prostoru. Pramen bele magle gmizao je po pisti i Langdonu se èinilo kao da ulazi u

moèvaru dok se spuštao na zamagljeni asfalt. „Halo! Halo!“ pistom odjeknu neki akcentom. „Profesore Langdon?“

melodièni

glas

sa britanskim

Langdon podiže pogled i ugleda sredoveènu ženu sa bedžom i tablom za pisanje kako žurno koraèa i radosno mu maše dok joj se približavao. Kovrdžava plava kosa virila je ispod otmene, ruèno pletene vunene kape.

„Dobro došli u Vašington, gospodine!“ Langdon se nasmeši. „Hvala vam.“

„Zovem se Pem i radim za putnièku službu“ Žena ushiãeno da je to bilo gotovo neprijatno. „Molim

mu se obraãala toliko vas, poðite sa mnom,

gospodine, èeka vas auto.“ Langdon ju je pratio preko piste prema terminalu Signièer, okruženom blistavim privatnim mlaznjacima. Taksi stanica za bogate i slavne. „Jako mi je neprijatno što vas gnjavim, profesore“, reèe žena snebivljivo,

„ali vi ste onaj èuveni Robert Langdon koji piše religiji, zar ne?“ Langdon je oklevao, ali na kraju klimnu glavom. „Tako sam i mislila!“ obraðivala je vašu knjigu

knjige o simbolima

rekla je ozarivši se. „Moja èitalaèka grupa o svetom ženskom principu i crkvi! Kakav sjajan

skandal je to izazvalo! Stvarno uživate da izazovete pometnju!“ Langdon se nasmeši. „Skandal mi stvarno nije bio ni na kraj pameti.“ Žena je izgleda osetila da Langdon nije raspoložen da govori „Izvinite. Ne prestajem da brbljam. Znam da vam je sigurno veã dosadilo što vas uvek prepoznaju… ali sami ste krivi.“ Ona šaljivo pokaza prema njegovoj

o svom radu.

odeãi. „Uniforma vas je odala.“

Uniforma? Langdon pogleda svoju odeãu. Nosio je, kao i obièno, crnu rolku, sako od haris-tvida, kaki pantalone i meke kožne, koledž-mokasine… svoju standardnu odeãu za predavanja, gostovanja, fotografije za korice knjiga

i društvene dogaðaje.

Žena se nasmeja. „Ta rolka koju nosite nije više u modi. Mnogo bolje biste

izgledali sa kravatom!“ Nema šanse, pomisli Langdon. Kao omèe.

Kravate su bile obavezne šest od sedam dana nedeljno u vreme kada je Langdon pohaðao Akademiju Filip Ekseter, i uprkos upravnikovim romantiènim tvrdnjama, po kojima kravate vode poreklo od svilenih faskalija koje su nosili rimski oratori kako bi ugrejali glasne žice,  13 

Langdon je znao da, etimološki gledano, termin kravata zapravo potièe od nemilosrdnih „Kroata“, plaãenika koji su vezivali èvor na svojim maramama

pre nego što su kretati u borbu. I dan-danas ovaj prastari deo odeãe stavljaju na sebe

moderni

kancelarijski ratnici,

nadajuãi se da

ãe zastrašiti

svoje

neprijatelje u dosadnim bitkama na sastancima upravnih odbora. „Hvala na savetu“, Langdon odgovori i nasmeja se. „Razmisliãu o kravati.“ Na svu sreãu, jedan

izašao

je iz predivnog

èovek profesionalnog

linkolna,

izgleda

parkiranog

blizu

odeven u

tamno odelo,

terminala,

i podigao

prst. „Gospodin Langdon? Moje ime je Èarls, iz kompanije Beltvej limuzine“

Otvorio je zadnja vrata. „Dobro veèe, gospodine. Dobro došli u Vašington.“ Langdon dade Pem napojnicu za predusretljivost, a zatim nestade

luksuznom enterijeru limuzine. Vozaè mu pokaza dugmiãe za podešavanje temperature u kabini, flaširanu vodu i korpicu s toplim mafinima. Nekoliko sekundi kasnije, Langdon se velikom brzinom udaljavao prilaznim

putem za VIP vozila. Znaèi tako žive ovi s druge strane. Dok je vozio Vindsok drajvom, vozaè je pogledao u svoj obrazac putnika i obavio kratak telefonski razgovor. „Ovde Beltvej

za prijem limuzine“,

rekao je vozaè s profesionalnom efikasnošãu. „Reèeno mi je da potvrdim kada moj putnik sleti“ Zastao je. „Da, gospodine. Vaš gost, gospodin Langdon, upravo je stigao i ja ãu ga do sedam sati dovesti do Kapitola. Nema na èemu,

gospodine.“ I prekide vezu. Langdon je morao da se nasmeši. Ništa nije prepušteno sluèaju. Pažnja koju je Piter Solomon poklanjao detaljima

bila je jedna od njegovih najjaèih

strana i pomoãu nje je bez imalo muke sprovodio milijardi dolara u banci sigurno mu nisu škodile. Langdon se zavalio u udobno kožno sedište

svoj uticaj. i sklopio

A i nekoliko

oèi dok je buka

aerodroma polako nestajala iza njega. Kapitol je bio na pola samoãa ãe mu dobro doãi kako bi sabrao misli. Sve se dogodilo toliko brzo

sata vožnje, a

da je Langdon tek sada ozbiljno poèeo da razmišlja o neverovatnoj noãi koja mu tek predstoji. Došao

sam pod velom tajne,

pomisli

Langdon,

uzbuðen

zbog onog što

predstoji.

Desetak

kilometara

od Kapitola,

jedna usamljena

pripremala za dolazak Roberta Langdona.

 14 

prilika

užurbano

POGLAVLjE 2 Onaj koji je sebe nazivao Malakom pritiskao je vrh igle uz svoju obrijanu lobanju, sa uživanjem

izdišuãi dok mu je oštar

vrh prodirao ispod

kože, a

onda ponovo izlazio napolje. Tiho zujanje elektriènog aparata delovalo je kao narkotik… baš kao i ubod igle koja mu je prodirala duboko u epiderm i tamo

polagala svoje mastilo. Ja sam remek-delo. Nikad cilj tetoviranja nije bilo ulepšavanje. Promena je bila cilj. Poèev

od nubijskih

sveštenika

izbrazdanih

lica 2000

godina pre Hrista,

preko

tetoviranih akolita u hramovima Kibele u Starom Rimu, sve do današnjih Maora sa duboko urezanim moko šarama, ljudi su se tetovirali da bi time

svoje telo ponudili kao vid žrtvovanja bogovima, trpeãi fizièku bol dok ih ukrašavaju, i na kraju bili sasvim drugaèiji. Uprkos zlokobnim upozorenjima u „Treãoj knjizi Mojsijevoj“ (19:28) koja zabranjuje pravljenje belega na telu, tetoviranje je postalo ritual inicijacije koji su prihvatili milioni ljudi u savremenom svetu – redom od tek stasalih

tinejdžera, preko okorelih narkomana, sve do domaãica iz predgraða.

Samim èinom tetoviranja kože iskazuje se moã transformacije, saopštava

svetu: ja sam gospodar svoga tela. To zanosno oseãanje kontrole koje se postiže transformacijom sopstvenog tela uèinilo je da milioni postanu zavisnici od raznih postupaka kojima se menja fizièki izgled: kozmetièke hirurgije, pirsinga, bodibildinga, steroida… èak i bulimije i promene pola. Èovekov

duh žudi za tim da postane gospodar svoje telesne ljušture.

Zvono na Malakovom starinskom satu oglasilo se samo jednom, i on podiže pogled. Pola sedam uveèe. Spustio je alatku, prebacio kimono od japanske svile preko golog tela i sa svojih metar i devedeset uputio se prema holu.

Vazduh u toj prostranoj palati bio je ispunjen oštrim mirisom boja za kožu i voštanih

sveãa koje je koristio

za sterilisanje

svojih

igala.

Onako visok,

kretao se hodnikom izmeðu italijanskih antikviteta neprocenjive vrednosti – Piranezijeve grafike, izrezbarene stolice u Savonarola stilu, lampe a la Bugarini.

srebrne

Dok je prolazio, bacio je pogled kroz ogromni prozor od poda do tavanice, uživajuãi u obrisima klasiènih zdanja koja su se videla u daljini. Osvetljena

kupola Kapitola moãno se žarila naspram tamnog zimskog neba. Tamo negde je sakriveno, pomislio je. Tamo negde je zakopano. Malo ih je znalo da uopšte postoji… a još manje kakvu zastrašujuãu moã ima, ili kako je samo genijalno sakriveno. Do današnjeg dana to ostaje najveãa neizgovorena tajna u ovoj zemlji. Nekolicina njih koji znaju istinu,

èuvaju je obavljenu velom simbola, legendi i alegorija. A sada su mi otvorili vrata, pomisli Malak. Pre tri najuticajniji

nedelje, tajanstvenim ljudi Amerike, Malak

ritualom je unapreðen

najviši rang najstarijeg aktivnog bratstva novom položaju, braãa mu ništa nisu kazala.

kome su u trideset

prisustvovali treãi stepen,

na svetu. Uprkos Malakovom

A i neãe, znao je. Ne ide to taka Postojali su krugovi unutar bratstva unutar bratstava. Èak i kad bi èekao godinama, Malak možda nikad

ne bi zadobio njihovo potpuno poverenje.  15 

krugova…

Sreãom, da bi se domogao njihove najdublje tajne, nije mu bilo njihovo poverenje. Moja inicijacija poslužila je svojoj svrsi. Pomisao

na ono šta

ga èeka ispunjavala

spavaãoj sobi. Kroz èitavu

potrebno

ga je snagom i on poðe prema

kuãu sa zvuènika

su se orili

sablasni

zvuci

izuzetno retkog snimka na kome kastrat peva ariju „Lux Eterna“ iz Verdijevog Rekvijema. Malak pritisnu daljinski upravljaè i prebaci na gromoglasni

„Dies Irae“. A onda, praãen još gromkijim timpanima i paralelnim kvintama, krupnim koracima pojuri uz stepenice, dok mu se kimono širio i otkrivao mišiãave noge. Trèeãi, osetio je kako mu stomak krèi u znak protesta. Veã dva dana Malak posti, uzimajuãi samo vodu, pripremajuãi svoje telo u skladu sa drevnim obièajem. Utoliãeš glad u zoru, podseãao je samog sebe. Baš kao i bol. Malak je ušao u spavaãu sobu – svoje svetilište – i zakljuèao vrata za sobom. Kreãuãi se prema garderobi, zastade, osetivši kako ga privlaèi ogromno pozlaãeno ogledalo. Ne mogavši da odoli, okrenuo se i suoèio sa

sopstvenim likom. Polagano, kao da odmotava dragocen poklon, raskrili kimono, otkrivajuãi svoje nago telo. Od prizora mu je zastao dah. Ja sam remek-delo.

Malak

Njegovo masivno telo bilo je obrijano i glatko. Spustio je pogled prvo na stopala, koja su bila istetovirana kao krljušt i kandže na nogama sokola.

Iznad stopala, mišiãave noge bile su istetovirane kao isklesani stubovi – na levoj nozi spiralno, a na desnoj vertikalno. Boaz i Jahin3. Prepone stomak predstavljali su dekorativan luk, iznad kojeg je, na njegovim snažnim grudima, bila utisnuta raskošna slika dvoglavog feniksa: obe glave bile su prikazane vrat, lice

u profilu, i obrijana

sa oèima taèno na Malakovim bradavicama. glava bili su skroz prekriveni složenim

simbola i magiènih crteža. Ja sam remek-delo… buduãa ikona. Jedan

smrtnik

video

je pre

osamnaest

èasova

Malaka

vrisnuo od užasa: „Blagi bože, ti si demon!“ „Ako me ti tako vidiš“, odgovori mu Malak, znajuãi, vremena, da su anðeli pitanje polariteta: svakog

Ramena, tkanjem

nagog. Èovek je

baš kao u drevna

i demoni isto – meðusobno zamenljivi arhetipovi – anðela èuvara koji pobeðuje neprijatelja u borbi,

tvoj protivnik doživljava kao smrtonosnog demona. Malak pomeri lice nadole da bi mogao iskosa da vidi vrh glave. Tamo je, u oreolu poput krune, bleštao kružiã svetle, neistetovirane kože. Ovo brižno èuvano mesto predstavljalo je jedini nedirnuti deo Malakove kože. To sveto mesto èekalo je strpljivo… noãas ãe i ono biti ispunjeno. Iako

Malak još uvek nije raspolagao onim što je bilo neophodno da se dovrši njegovo remek-delo, znao je daje taj trenutak sve bliži. Opijen svojim likom u ogledalu, oseãao je kako mu nadolazi snaga. Skupio je kimono

i otišao

do prozora,

opet se zagledavši

u mistièni

grad pred

sobom. Tamo negde je zakopano. Ponovo usmerivši pažnju na zadatak pred sobom, Malak je otišao do toaletnog stola i na lice, glavu i vrat pažljivo naneo podlogu za šminku 3

Dva bronzana stuba na tremu Solomonovog htama (prim. prev.)  16 

koja ãe u potpunosti pokriti sve tetovaže. A potom je obukao posebno odelo i sve ostalo što je tako pažljivo pripremio za ovo veèe. Kad je završio, proverio je svoj izgled u ogledalu. Zadovoljan, prešao je mekim dlanom preko obrijane glave i nasmešio se. Tamo negde je sakriveno, pomislio je. A noãas ãe mi jedan èovek pomoãi da ga pronaðem. Dok je izlazio iz zgrade, u mislima se pripremao za dogaðaj koji ãe uskoro uzdrmati zgradu Kapitola. Beskrajno se trudio da ove veèeri ispravno poreða sve figure. Sada se, konaèno, pridružio i poslednji pion u igri.

 17 

POGLAVLjE 3 Robert Langdon je bio potpuno posveãen guma linkolna

na putu

promeni

pregledanju zabeleški kada zvuk

intonaciju.

Langdon

podiže

pogled

iznenadi se kada vide gde se nalaze. Veã smo na Memorijal mostu? Spustio je beleške i uperio pogled u mirne vode reke Potomak koja je pod njim proticala. Gusta magla lebdela je nad površinom. Mada prigodnog 4 imena, Fogi botom se oduvek èinio èudnim mestom za podizanje glavnog grada ove nacije. Od svih mesta u Novom svetu, oèevi nacije su odabrali baš ovu vlažnu, priobalnu moèvaru da polože kamen temeljac svog utopijskog

društva. Langdon je pogledao levo, preko Tajdal basena5, prema elegantnoj, zaobljenoj silueti Džefersonovog spomenika – amerièkog Panteona, kako ga mnogi nazivaju. Taèno ispred automobila, spomenik Linkolnu uzdizao se s nekom krutom strogošãu: njegove pravougaone linije podseãale su na prastari atinski Partenon. Meðutim, centralni spomenik ovog grada Langdon je ugledao u daljini – isto ono koplje koje je video i iz vazduha. Arhitektonska inspiracija za ovu graðevinu bila je mnogo, mnogo starija od

rimske ili grèke. Egipatski obelisk u Americi. Monolitno koplje Vašingtonskog spomenika pomaljalo se taèno ispred njih, obasjano spram neba kao velièanstveni jarbol nekog broda. Iz Langdonovog pomalo iskošenog ugla, obelisk je veèeras izgledao kao da lebdi… kao da se ljulja naspram sumornog neba, kao da pluta po nemirnom moru. Langdon u se èinilo da ni pod njim nema èvrstog tla. Njegov dolazak u Vašington bio je krajnje neoèekivan. Probudio sam se jutros radujuãi se

mirnoj nedelji kod kuãe… a sada sam na samo nekoliko minuta od Kapitola. Jutros u 4.45 Langdon je zaronio u potpuno mirnu vodu, zapoèevši svoj dan kao i obièno, plivanjem pedeset dužina u pustom harvardskom bazenu. Telo mu više nije bilo kao nekad, kada je tokom univerzitetskih dana bio u

amerièkoj

amaterskoj

vaterpolo

reprezentaciji

ali

je još

prilièno vitko i mišiãavo za èoveka u èetrdesetim. Jedina kolièini uloženog napora koji je Langdonu sada potreban da ostane u takvoj

uvek bilo razlika

je u

formi.

Kada se vratio kuãi oko šest, zapoèeo je svoj jutarnji ritual ruèno meljuãi

sumatransku kafu i uživajuãi

u egzotiènom mirisu koji je ispunio èitavu

kuhinju. Meðutim, ovog jutra ga je iznenadilo automatskoj sekretarici. Ko me to zove nedeljom u

trepãuãe crveno svetlo šest ujutro? Pritisnuo je

dugme i preslušao poruku.

„Dobro jutro, profesore Langdon. Veoma se izvinjavam što vas zovem ovako rano“ Ljubazan glas, s nagoveštajem južnjaèkog naglaska, bio je primetno nakomejepodignutVašington;foggy –maglovito,zamagljeno;bottom –podnožje 4

(prim. prev.) 5 Tajdal basin je vodeni rukavac reke Potomak. Deo Džefersonov i Ruzveltov memorijal (prim. prev.)

 18 

je Vest Potomak

parka i

okružuju ga

neodluèan. „Zovem

se Entoni

Dželbart i pomoãnik

sam Pitera

Solomona.

Gospodin Solomon mi je rekao da ste ranoranilac… pokušao je jutros da vas pronaðe jer ste mu hitno potrebni. Èim èujete ovu poruku, molim vas, nazovite Pitera. Verovatno imate njegov novi privatni broj, ali ako ga

nemate, broj je 202-329-5746.“ Langdon se iznenada zabrinu za svog starog je besprekorno vaspitan i uètiv, nikako

prijatelja. Piter Solomon bio od one vrste ljudi koji bi zvali

nedelju ujutro, osim ako nešto zaista nije u redu. Langdon

ostavi

napola

skuvanu

kafu

poziv. Nadam se da je dobro. Piter Solomon bio mu je prijatelj

i odjuri

u radnu

sobu da uzvrati

i mentor i, premda samo dvanaest

godina stariji, predstavljao je za njega oèinsku figuru od trenutka kad su se prvi put sreli na Prtnstonu. Kao student druge godine, Langdon je bio obavezan da prisustvuje predavanju gostujuãeg profesora, èuvenog mladog istorièara i filantropa. Solomon je govorio sa zaraznom strašãu, predstavljajuãi oèaravajuãe viðenje semiotike i arhetipske istorije, što je u Langdonu zapalilo iskru koja se kasnije rasplamsala u doživotnu strast

prema simbolima. Meðutim, ne zbog briljantnosti Pitera Solomona, veã zbog skromnosti u njegovim plemenitim, sivim oèima, Langdon je skupio hrabrost i napisao mu pismo u kome je izrazio svoju zahvalnost. Mladi student druge

godine nije tada ni sanjao da ãe Piter najintrigantnijih

mladih amerièkih

Solomon, jedan od najbogatijih

intelektualaca,

odgovoriti na

njegovo

pismo. Ali Solomon je to uèinio i to je bio poèetak jednog, u svakom pogledu divnog, prijateljstva. Piter Solomon, istaknuti intelektualac, èiji se nenametljivi

nastup

kosio

bogate

sa njegovim znamenitim

porodice

poreklom,

Solomon, èije je ime stajalo

potekao

je iz prekomerno

na graðevinama

i univerzitetima

širom zemlje. Kao Rotšildovi u Evropi, porodièno prezime Solomon oduvek je imalo mistièan prizvuk amerièkog plemstva i uspeha. Kao sasvim mlad, Piter je nakon smrti oca preuzeo odgovornost za porodièno nasleðe, a sada

je, sa svojih

pedeset

društvu. Trenutno zadirkivao Pitera

osam godina,

zauzimao brojne uticajne

pozicije

je upravnik Smitsonijan instituta. Langdon je ponekad da je jedina mrlja u njegovoj besprekornoj biografiji

diploma sa drugorazrednog univerziteta – Jejla. Dok je ulazio

u svoju radnu

sobu, Langdon sa iznenaðenjem

dobio i faks od Pitera. Piter Solomon SEKRETARIJAT SMITSONIJAN INSTITUTA Dobro jutro, Roberte, moram odmah s tobom da razgovaram.

Molim te nazovi me što pre na 202-329-5746. Piter

 19 

primeti

da je

Langdon odmah utipka broj, sedajuãi za ruèno rezbaren hrastov sto dok je èekao vezu. „Kancelarija Pitera Solomona“, javio se poznati glas pomoãnika. „Entoni

na vezi. Izvolite.“ „Halo, ovde Robert Langdon. Ostavili ste mi poruku…“ „Da, profesore

je zvuèao kao da mu je laknulo. „Hvala

Langdon!“ Mladiã

vam što ste se tako brzo javili. Gospodin Solomon želi hitno da razgovara s vama. Odmah ãu mu reãi da ste na vezi. Možete li malo da saèekate?“ „Naravno.“ Dok je Langdon èekao da se Solomon javi, gledao je u Piterovo ime pri vrhu

memoranduma i morao je da se nasmeši.

Nema mnogo zabušanata

u klanu

Solomonovih. Piterovo porodièno stablo bilo je ispunjeno imenima bogatih poslovnih magnata, uticajnih politièara i velikog broja poznatih nauènika, od kojih su neki èlanovi èak i Londonskog Kraljevskog društva. Solomonova jedina živa roðaka, njegova mlada sestra Ketrin, izgleda da je nasledila

istraživaèki gen, jer je sada bila vodeãa nauènica u naprednoj disciplini po imenu noetièka nauka6.

Sve su to španska sela za mene, pomisli Langdon, zabavljen seãanjem na Ketrinin neuspešni pokušaj da mu objasni noetiku na prošlogodišnjoj zabavi kod njenog brata. Langdon ju je pažljivo saslušao, a onda odgovorio:

„Zvuèi više kao magija, nego nauka.“

Ketrin mu je vragolasto namignula. „Mnogo si bliže nego što ti misliš, Roberte.“ Solomonov pomoãnik se ponovo javi. „Izvinite, gospodin Solomon nikako ne može da prekine jedan konferencijski razgovor. Situacija je ovde

od jutros pomalo haotièna.“ „Nema problema. Nazvaãu ponovo.“ „U stvari,

zamolio

me je da vas obavestim

nemate ništa protiv?“ „Naravno da ne.“ Pomoãnik duboko udahnu. „Kao

što

zbog èega vas je tražio,

verovatno

znate, profesore,

ako

svake

godine ovde u Vašingtonu upravni odbor Instituta Smitsonijan prireðuje privatnu sveèanost u znak zahvalnosti najdarežljivijim sponzorima.

Prisustvuje veliki broj istaknutih kulturnih liènosti naše zemlje.“ Langdon je znao da se zbog premalog ubraja u tu istaknutu kulturnu elitu,

broja nula pa se ipak

možda poziva na prijem.

„I ove godine, kao što je veã obièaj“, prethoditi plenarno predavanje. Imali

na bankovnom raèunu ne pitao da li ga Solomon

nastavio je pomoãnik, „veèeri ãe smo sreãe da dobijemo Sveèanu

dvoranu7 za taj govor.

Najbolji prostor u èitavom Vašingtonu, pomisli Langdon, priseãajuãi se

politièkog predavanja kojem

je jednom prisustvovao

u polukružnoj dvorani

nalik na klasièno pozorište. Teško bi bilo zaboraviti pet stotina stolica

Reè „noetika“

potièe od

starogrèke

reèi nous.

vrstu intuitivne svesnosti – direktan obiènim èulima i moãi razuma (prim. prev.) 7

National Statutary Hall –

Dvorana

Odnosi

i neposredan

u Kapitolu

se na „unutrašnju spoznaju“, neku

pristup

znanju koje je nedostupno

u kojoj se èuvaju skulpture

Amerikanaca, nekada Predstavnièki dom amerièkog parlamenta (prim. prev.)  20 

najistaknutijih

na rasklapanje

rasporeðenih

u savršeni

luk, okruženih

sa trideset

osam

statua u prirodnoj velièini, u prostoriji koja je nekada bila amerièki Donji

dom. „Problem je u sledeãem“, reèe èovek. „Osoba koja je trebalo predavanje razbolela se i tek sad nas obavestila da neãe moãi da se obrati gostima.“ Napravio oèajnièki tražimo

da održi

je pauzu, oèito mu je bilo neprijatno. „Što znaèi nekog ko ãe je zameniti. A gospodin Solomon se nada

da da

biste vi bili spremni da uskoèite.“

Langdon odreagova prilièno usporeno. „Ja?“ To nije bilo ni izdaleka ono

što je oèekivao. „Siguran sam da Piter može da naðe mnogo bolju zamenu.“

„Profesore, previše ste skromni, gospodin Solomon se prvo vas setio. Gosti Instituta biãe oduševljeni što mogu da vas èuju, a gospodin Solomon se nada da ãete održati isto ono predavanje koje ste držali pre nekoliko godina na televiziji Bukspan. Tako neãete morati ponovo da se pripremate. Rekao je da ste govorili o simbolizmu u arhitekturi glavnog grada – zvuèi

apsolutno savršeno za mesto na kom se održava ova sveèanost.“

Langdon baš i nije bio siguran u to. „Ako se dobro seãam, to predavanje je

više imalo veze sa masonskom istorijom zgrade nego…“

„Upravo tako! Kao što znate, gospodin Solomon je mason, kao i njegovih kolega koji ãe prisustvovati skupu. Siguran sam da bi voleli da èuju

šta vi o tome imate da kažete.“ Slažem

se da neãe biti

teško.

mnogi od

je èuvao sve svoje beleške

Langdon

održanih predavanja. „Verujem da bih mogao. Kada se održava prijem?“ Pomoãnik

se nakašlja,

kao da mu je odjednom

bilo

neprijatno. „Pa,

sa u

stvari, gospodine, veèeras.“ Langdon se glasno nasmeja. „Veèeras?“ „Zato je položaju…“ spreman da vremena, pa

ovde jutros tako haotièno. Smitsonijan je u veoma neugodnom Pomoãnik je sada govorio mnogo brže. „Gospodin Solomon je po vas pošalje privatni mlaznjak u Boston. Let traje samo sat ãete se vratiti kuãi pre ponoãi. Znate gde se nalazi privatni

terminal na bostonskom aerodromu Logan?“ „Znam“, nerado priznade Langdon. Nije ni èudo što Piteru sve polazi za rukom. „Sjajno! Možete li onda tamo da saèekate avion u, recimo… pet sati?“ „Niste mi baš ostavili mnogo izbora, zar ne?“ nasmeja se Langdon. „Samo želim da udovoljim gospodinu Solomonu, gospodine.“ Da, Piter

tako

deluje na ljude. Langdon

porazmisli

nema drugog izlaza. „U redu. Recite mu da ãu moãi.“ „Izvanredno!“

uzviknu

pomoãnik

s velikim

o tome, videvši

olakšanjem

Langdonu broj mlaznjaka i još nekoliko informacija. Kada je Langdon konaèno prekinuo vezu, zapitao Piteru Solomonu rekao ne.

se da li

Vrativši se svojoj kafi, Langdon uze još nekoliko zrna i stavi ih u mlin.

Još malo dodatnog kofeina ovog jutra, pomisli. Biãe ovo dugaèak dan.

 21 

u glasu.

Dao je

je iko ikada

POGLAVLjE 4 Zgrada Kapitola Sjedinjenih Amerièkih Država velièanstveno se uzdiže na istoènom kraju Nacionalnog bulevara, na uzdignutom platou koji je arhitekt Pjer L’Anfan8 opisao kao „pijedestal koji èeka spomenik“. Masivna osnovica Kapitola meri oko 250 metara u dužinu i 118 u dubinu. Ukupni zbir površina na njemu iznosi preko šesnaest jutara, a broj prostorija

dostiže neverovatnu cifru od 541. Neoklasièni stil do najsitnijih detalja

arhitekture klasiènog Rima, èijim su se idealima Amerike kada su polagali pravne i kulturne temelje

odražava velelepnost nadahnjivali osnivaèi

svoje nove republike. Novi bezbednosni kontrolni punktovi za proveru turista koji ulaze u zgradu Kapitola smešteni su duboko u novosagraðenom Centru za posetioce, ispod velièanstvenog staklenog otvora kroz koji se sagledava vrh kupole. Nedavno primljeni radnik obezbeðenja, Alfonso Nunjez, pažljivo je posmatrao muškarca koji se približavao njegovoj rampi. Èovek je bio izbrijane glave, proveo je izvesno vreme u holu i razgovarao preko telefona pre no što je ušao. Desna ruka mu je bila u povezu, a hodao je blago hramljuãi.

Imao je na sebi iznošen kaput iz prodavnice rezervnih vojnih mornarièkih uniformi, što je, zajedno sa izbrijanom glavom, navelo Nunjeza da pretpostavi

da se radi

o vojnom licu.

Oni koji su služili u

oružanim

snagama SAD, bili su meðu najèešãim posetiocima Vašingtona.

„Dobro veèe, gospodine“, reèe Nunjez, držeãi se protokola prema kome treba stupiti u razgovor sa svakim posetiocem muškog pola koji

bezbednosti,

u zgradu uðe sam.

„Zdravo“, odgovori

posetilac, gledajuãi

prostoriji. „Veèeras je mirno“. „Plej-of meèevi za NFC“,

uokolo

odgovori

po skoro

potpuno

Nunjez. „Veèeras

praznoj

svi

gledaju

Redskinse“ . Kako bi Nunjez voleo da je i on mogao da ih gleda, ali ovo mu je tek prvi mesec u službi i baš mu je sad dopalo da dežura. „Stavite u tacnu sve predmete od metala, molim“ Dok je posetilac petljao prazneãi jednom

rukom džepove svog dugog kaputa, Nunjez ga je pažljivo posmatrao. Instinkt nam govori da treba pomoãi povreðenima i hendikepiranima, ali je Nunjez prošao kroz obuku koja mu je nalagala da obuzda takav instinkt. Nunjez je saèekao sve dok posetilac asortiman sitniša, kljuèeva i nekoliko

upitao je Nunjez, odmeravajuãi višeslojnim ortopedskim zavojima. Ãelavko klimnu

glavom. „Okliznuo

nije povadio iz džepova uobièajen mobilnih telefona. „Išèašenje?“

povreðenu

ruku koja je bila

sam se na ledu. Pre

obmotana

nedelju dana. Ali

još uvek vraški boli.“ „Baš mi je žao. Izvolite.“

Pierre L’Enfant, (1754—1825)

francuski

arhitekt; 1791.

godine

izradio

i predaš

Džordžu

Vašingtonu plan za izgradnju amerièke prestonice. Plan se danas èuva u Kongresnoj biblioteci (prim. prev.). 9 Washington Redskins – vašingtonski tim u amerièkom fudbalu (prim. prev.).  22 

Posetilac hramajuãi proðe kroz vrata detektora i mašina se nezadovoljno oglasi. Posetilac se namršti. „Toga sam se i plašio. Imam burmu ispod zavoja. Prst je bio toliko oteèen da doktori nisu mogli da je skinu, pa su mi stavili zavoj direktno preko nje“ „Nema problema“, reèe Nunjez. „Upotrebiãu šipku.“ Nunjez preðe šipkom za detekciju metala preko posetioèeve ufaèlovane ruke. Kao što je i oèekivao, metal je detektovan jedino na velikoj izboèini na èovekovom

povreðenom

domalom

prstu.

Nunjez je natenane

vrteo

centimetar po centimetar preko poveza i povreðenog prsta. Znao je da ga šef

šipku

verovatno proverava na internom monitoru u centru za bezbednost. Nunjezu je

ovaj posao zaista bio potreban. Uvek je bolje biti oprezan. Pažljivo je ugurao šipku u povez. Èovek se trže od bola. „Izvinite“. „U redu je“, odgovori ovaj. „Danas prosto nije moguãe biti dovoljno oprezan.

„Prava istina“ Nunjezu je èovek bio simpatièan. A to ovde puno znaèi. Ljudski instinkt predstavlja u Americi prvu liniju odbrane protiv terorizma. Dokazano je da ljudska intuicija predstavlja precizniji detektor opasnosti od bilo kakve elektronske opreme – smisao za opasnost, kako je

proèitao u jednom priruèniku za bezbednost. U ovom sluèaju,

Nunjezov instinkt

nije

nanjušio

ništa

što

bi u njemu

izazvalo bilo kakav strah. Jedina neobièna stvar koju je zapazio, sad kad su

stajali toliko blizu jedan prema drugom, bilo je to što je ovaj snagator izgleda koristio neku vrstu kreme za samopotamnjivanje, ili je to možda bila šminka za prekrivanje pega. U svakom sluèaju, niko ne voli kad zimi izgleda

bledo. „Možete proãi“, reèe Nunjez, završavajuãi pregled i odlažuãi šipku. „Hvala“. Èovek je poèeo da prikuplja svoje stvari iz tacne. Dok je to radio, Nunjez primeti da su njegova dva prsta koja su virila iz zavoja bila istetovirana; na vrhu kažiprsta nalazio se crtež krune, a na vrhu palca crtež zvezde. Izgleda da se danas svi tetoviraju, pomisli Nunjez,

mada mu se èinilo da su jabuèice na prstima prilièno bolna mesta za tako što. „Da l’ je bolelo dok ste se tetovirali?“ Èovek pogleda

pomislili.“

„Imali ste sreãe“,

vrhove svojih

prstiju

i nasmeja se. „Manje

reèe Nunjez. „Mene je jako

nego što

biste

bolelo. Kad sam bio regrut,

tetetovirali su mi sirenu na leðima.“ „Sirenu?“ nasmeja se ãelavac. „Da“, kaza on, oseãajuãi se posramljeno. „Svi pravimo mladalaèke greške.“ „Meni kažete“, reèe ãelavac. „Ja sam u mladosti napravio jednu veliku grešku. A sad se svako jutro budim pored nje.“ Obojica se nasmejaše dok se èovek udaljavao.

 23 

Deèja igra, pomisli Malak, prolazeãi pored Nunjeza, a potom pokretnim stepenicama u pravcu zgrade Kapitola. Ulaz u zgradu prošao što je oèekivao. Malakovo pogureno držanje i jastuèiãi

je lakše nego na stomaku

prikrili su njegov pravi izgled, a šminka na licu i rukama tetovažu koja mu je prekrivala

èitavo

telo.

Najgenijalniji

je bio povez ispod

kojeg se nije

primeãivala jedna važna stvar koju je Malak uneo u zgradu. Poklon za jedinog èoveka na zemlji koji mi može pomoãi da dobijem ono što tražim.

 24 

POGLAVLjE 5 „Najveãi predstavlja i

tehnološki najnapredniji muzej na svetu istovremeno jednu od najbolje èuvanih tajni na svetu. U njemu je pohranjeno

više eksponata nego u Ermitažu, Vatikanskom muzeju Metropolitenu zajedno. Ali, i pored svojih velièanstvenih ustanova retko pušta obiène posetioce unutar svojih

njujorškom zbirki, ova veoma dobro

obezbeðenih zidina. Lociran

na adresi

Silver

hil

roud 4210,

u blizini

Vašingtona,

muzej

predstavlja ogromno zdanje saèinjeno od pet u cik-cak povezanih konstrukcija od kojih je svaka veãa od fudbalskog terena. Plavièasta metalna spoljašnjost zgrade jedva da nagoveštava njenu èudnovatu unutrašnjost – preko pedeset pet

hiljada kvadratnih metara jednog drugaèijeg sveta koji u sebi ima „zabranjenu zonu“, „Mokru èauru“ i preko devetnaest kilometara plakara za skladištenje. Nauènica Ketrin Solomon bila je veèeras nešto uznemirena dok se svojim belim volvoom približavala glavnoj sigurnosnoj kapiji ove zgrade. Èuvar se nasmeši. „Vi

ne volite

fudbal,

gospoðo Solomon?“

Stišao

uvodnu reportažu za plej-of Redskinsa. Ketrin se usiljeno nasmeši. „Nedelja uveèe.“ „Oh, pa da. Vaš sastanak.“ „Je li veã stigao?“ upita zabrinuto. Bacio je pogled na svoje papire. „Ne vidim ga ovde u protokolu.“

„Poranila sam“, Ketrin mu prijateljski mahnu i nastavi uz vijugavi prilazni put do svog uobièajenog mesta pri dnu malog dvospratnog parkinga. Poèela je da skuplja stvari i pogledala se kratko u retrovizoru – više iz

navike nego iz stvarne taštine. Ketrin Solomon je imala sreãu da nasledi zdravu kožu svojih mediteranskih predaka pa je, èak i sa svojih pedeset godina, imala gladak maslinast ten. Skoro uopšte nije koristila šminku, a crnu gustu kosu nosila je raspuštenu bez nekog posebnog friziranja. Kao i njen stariji brat Piter, imala je plavosive oèi i odisala je nekom vitkom, patricijskom

elegancijom. Vas dvoje biste lako mogli biti i blizanci, èesto su im govorili. Njihov otac podlegao je raku kad je Ketrin bilo tek sedam godina i nije ga se baš najbolje seãala. Njen brat, inaèe osam godina stariji

petnaestogodišnjak

od nje i tek

kada im je otac umro, krenuo je putem kojim idu sve

muške glave porodice Solomon Ali, kao što se i oèekivalo,

pre nego što je to iko mogao i pomisliti. Piter je izrastao u mladiãa dostojnog da

preuzme ovu ulogu, dostojanstveno i sposobno kako i dolikuje imenu. I dan-danas on pazi na Ketrin kao da su još uvek deca. Uprkos bratovljevom povremenom podstrekivanju i ne malom broju prosaca, Ketrin se nikada nije udala. Nauka je postala njen životni partner i rad joj je, bez sumnje, donosio više zadovoljstva i uzbuðenja nego što bi joj bilo koji

muškarac mogao ponuditi. Ketrin ni za èim nije žalila.

 25 

porodiènom

Grana nauke kojom je izabrala nepoznata

kada je prvi

put èula

da se bavi – za nju, ali

noetika –

je poslednjih

bila godina

je gotovo poèela

otvara nova vrata koja vode ka razumevanju prave moãi ljudskog uma. Naši neiskorišteni potencijali su stvarno zapanjujuãi. Ketrinine dve knjige o noetici dovele su je na vodeãu poziciju u ovoj malo poznatoj oblasti, ali njena najnovija otkriãa, kada budu objavljena, obeãavaju da ãe noetièku nauku postaviti za glavnu temu razgovora

krugovima èitavog sveta.

u nauènim

Meðutim, nauka je veèeras poslednja stvar koja joj pada na pamet. Ranije istog dana, primila je prilièno uznemirujuãe informacije vezane za njenog brata. I dalje ne mogu da poverujem da je to istina. Èitavog popodneva nije

mogla da razmišlja ni o èemu drugom. Slaba kiša dobovala je po vetrobranu i Ketrin brzo pokupi stvari kako bi što pre ušla. Baš je htela da izaðe iz auta, kada joj zazvoni mobilni telefon. Pogledala je koje zove

i duboko

udahnula. Onda je gurnula kosu iza

ušiju i spremila se da primi poziv. Desetak kilometara odatle, Malak se kretao hodnicima mobilnim telefonom na u vetu. Strpljivo je èekao dok je telefon zvonio. Konaèno, javio se ženski glas. „Da?“ „Moramo ponovo da se naðemo“, reèe Malak. Nastupila je duga pauza. „Je li sve u redu?“ „Imam neke nove informacije“, reèe Malak. „Kažite.“ Malak

duboko

uzdahnu. „Ono

što

vaš

brat

veruje

Kapitola

da je sakriveno

Vašingtonu…?“ „Da?“ „Može se pronaãi.“ Ketrin Solomon je zvuèala zapanjeno. „Kažete mi… da stvarno postoji?“ Malak se nasmeja u sebi. „Ponekad legenda koja traje vekovima… traje s razlogom.“

 26 

POGLAVLjE 6 „Zar ne možete da priðete Roberta

Langdona

bliže?“

Iznenadni

kad je vozaè krenuo

da se parkira

èetiristo metara od zgrade Kapitola. „Nažalost, ne“, odgovori vozaè. „Državna vozilu

nije

dozvoljeno

da priðe

Žao mi je, gospodine.“

oseãaj strepnje zapljusnu

blizu

na Prvoj

bezbednost.

ulici,

punih

Više

nijednom

neke zgrade od nacionalnog

znaèaja.

Langdon pogleda na sat, i zapanji se kad vide da je veã 18.30. Graðevinski

radovi duž Nacionalnog bulevara treba da poène za deset minuta.

usporili su

vožnju, a njegovo predavanje

„Menja se vreme“, reèe vozaè izlazeãi iz limuzine i otvarajuãi vrata naspram Langdona. „Moraãete da požurite.“ Langdon se maši novèanika da dâ napojnicu vozaèu, ali ovaj samo mahnu rukom. „Vaš domaãin je veã uz

raèun dodao i veoma izdašnu napojnicu.“ Tipièno

za Pitera,

pomisli

Langdon dok je kupio

svoje stvari. „U

redu.

Zahvaljujem na vožnji.“ Prvih nekoliko kapi kiše poèelo je da pada baš kada je Langdon stigao do

vrha prilaznog platoa natkriljenog elegantnim lukom, odakle je poèinjao ulaz u „podzemlje“ Centra za posetioce. Izgradnja Centra za posetioce pri Kapitolu predstavljala je skup i kontroverzan projekat. Opisivan

kao podzemni grad

kome mogu konkurisati

jedino pojedini delovi Diznijevog carstva, ovaj suterenski prostor od preko 50.000 kvadratnih metara, navodno, bio je dovoljno velik da se u njega smeste galerije, restorani i dvorane za sastanke. Langdon se unapred radovao

što ãe

imati

priliku

da ga vidi,

oèekivao da ãe morati ovoliko daleko da hoda. Nebo je delovalo preteãe i samo što

se nije

provalilo,

te on potrèa

u mokasinama

mada nije

koje su svaki

èas

mogle da se okliznu na vlažnom betonu. Obukao sam se za predavanje, ne za trku na sto metara, i to po kiši. Kada je stigao u prizemlje, bio je zaduvan, disao je s naporom. Prošao je kroz vrata na okretanje i zastao u foajeu da povrati dah i strese kišu sa odela. Podigao je glavu i zagledao se u novostvoreno prostranstvo pred

sobom. Pa dobro, recimo da sam impresioniran.

Centar za posetioce u Kapitolu uopšte nije bio ono što je oèekivao. Pošto se prostor nalazio pod zemljom, Langdon je unapred strepeo što ãe morati tuda da proðe. U detinjstvu je doživeo nesreãu i proveo noã u dubokom

bunaru, tako da se sada suoèavao sa skoro parališuãim strahom od zatvorenog prostora.

Ali ovaj prostor

Prozraèan. Prostran. Ogromna tavanica postavljene sijalice biserne boje.

pod zemljom

bila je od stakla koje su bacale

delovao je… kao da

lebdi u

vazduhu.

i na njoj su, kao na pozornici, bile prigušeno svetio na unutarnje zidove

U normalnoj situaciji, Langdon bi odvojio èitav sat da se dovoljno nadivi ovom arhitektonskom poduhvatu, ali kako je ostalo još samo pet minuta  27 

poèetka, on spusti glavu

i pojuri kroz

posetilaca

stepenicama

i pokretnim

glavni hol prema iza nje. Opusti

rampi za

se, reèe

pregled

samom sebi.

Piter zna da si stigao. Predavanje neãe poèeti bez tebe. Kod rampe, mladi

službenik

Latinoamerikanac je prièao dok

je Langdon

praznio džepove i skidao èasovnik sa ruke. „Miki Maus?“ upita on, oèito pomalo zaintrigiran.

takve komentare. Èasovnik

Langdon klimnu glavom, naviknut na

Miki Mausa,

prava kiè-klasika, dobio

sa likom

je na poklon od svojih

deveti roðendan. „Nosim ga da bi me podseãao da treba da usporim i da manje

roditelja za

ozbiljno shvatam život.“ „Izgleda da on više ne radi“, uz smešak reèe službenik. „Delujete mi kao da se baš jako žurite.“ Langdon

se nasmeši

i gurnu

torbu

u rendgen

aparat. „Kojim

putem

Sveèane sale?“ Službenik mahnu prema pokretnim stepenicama. „Videãete tablu tamo.“ „Hvala.“ Langdon zgrabi torbu sa pokretne trake i žurno nastavi da hoda. Stojeãi na pokretnim stepenicama, Langdon duboko uzdahnu i pokuša da sredi misli. Kroz tavanicu posutu kišnim kapima zurio je u osvetljenu kupolu Kapitola. To je stvarno zapanjujuãa graðevina. Gore na njenom krovu, na visini od skoro sto metara, stoji bronzani Kip slobode, kao stražar zagledan u tamu. Svaki put Langdon bi pomislio koliko je ironièno to što su radnici koji su izvukli na vrh i tamo postavili delove ove bronzane statue visoke preko šest metara, bili zapravo robovi – još jedna meðu

brojnim istorije.

tajnama Kapitola

Zapravo, èitava tajanstvenih detalja,

koja retko

naðe put do gimnazijskih

ova graðevina bila meðu kojima se nalazi

je prava riznica i „kada-ubica“10,

udžbenika

bizarnih stepenište

i sa

mrljom od krvi koja ne može da se obriše i preko koje se neprestano sapliãu brojni posetioci11, kao i zapeèaãena odaja u podrumu u kojoj su 1930. radnici otkrili

davno

uginulog,

potom

prepariranog

konja

generala

Džona

Aleksandra Logana. Najupornije legende svakako su one koje govore o ukupno trinaest razlièitih duhova koji obitavaju u zgradi. Èesto se spominje duh projektanta grada, Pjera L’Anfana, koji tumara hodnicima i zahteva da mu se isplate

raèuni, sada stari veã preko dvesta godina. Viða se i sen radnika koji je pao s kupole dok je još bila u izgradnji, kako luta hodnicima noseãi kutiju za alat. Naravno, najèuvenija utvara, o kojoj se stalno govori, jeste neuhvatljiva crna maèka koja se provlaèi kroz lavirint senovitih hodnika i tesnih odaja

u najdubljim delovima graðevine. Langdon iskoraèi s pokretnih stepenica i ponovo proveri vreme. Tri minuta. Požuri dugaèkim hodnikom, prateãi oznake na zidu, ponavljajuãi u glavi

uvodne

Kitnjasta kada

reèi

svog predavanja.

od italijanskog

Morao

mramora u

kojoj je 1875.

Vilson zaspao u vodi koja se potpuno ohladila i potom iste noãi

svojoj kancelariji u zgradi Senata (prim. prev.). 11

je da prizna

Navodno, radi se o krvi kongresmena Viljema Tolbija koga je

hicem iz pištolja 1890. godine (prim. prev.).  28 

g. amerièki

da je Piterov

predsednik Henri

umro od moždanog udara u ubio novinar Èarls Kinked

pomoãnik bio u pravu; ova tema savršeno odgovara sveèanoj prilici koju u Vašingtonu organizuje jedan istaknuti mason. Nije nikakva tajna da Vašington ima bogatu istoriju masonerije. Kamen temeljac upravo ove graðevine položio je, uz sve propratne masonske rituale, niko drugi do Džordž Vašington. Èitav grad zamislili su i

isplanirali sve sami masonski veliki majstori – Džordž Vašington, Bendžamin Franklin i Pjer L’Anfan – moãni umovi koji su svoju novu prestonicu ukrasili masonskim simbolima, graðevinarstvom i umetnošãu. Naravno, ljudi u tim simbolima prepoznaju raznorazne sulude ideje. Prema

brojnim

teorijama zavere, ovi

su po Vašingtonu mnoge

masonski

oèevi nacije posakrivali

velike tajne, a razne skrivene

simbolièke poruke

utkate u sam plan gradskih ulica. Langdon to nikad nije uzimao ozbiljno. Zablude u vezi sa masonima toliko su èeste da èak i veoma obrazovani

studenti bratstvu.

na Harvardu

Prošle

godine,

imaju

jedan brucoš

Langdona sa odštampanom Vašingtona na kojoj razlièiti oblici –

neverovatno

iskrivljene

izbezumljeno

stranicom

je dojurio

sa Interneta.

su odreðene ulice bile satanski pentagram,

predstave

o tom

u uèionicu

Bila

kod

je to mapa

oznaèene tako da su se dobijali masonski šestar i kvadrat, glava

Bahometa12 – sve navodni dokazi da su masoni koji su Vašingtona bili ukljuèeni u neku mraènu, mistiènu zaveru.

planirali

izgradnju

„Baš zgodno“, reèe Langdon, „ali teško da se u to može poverovati. Ako na

bilo kojoj mapi povuèete dovoljno linija, dobiãete najraznovrsnije oblike.“ „Ali ovo ne može biti sluèajnost!“ vikao je momèiã. Langdon je onda strpljivo pokazao studentu da se isti takvi oblici mogu izvuãi i na mapi Detroita. Deèko je bio gorko razoèaran. „Nemojte

biti

dodao je Langdon. „Vašington

razoèarani“,

zaista

èuva

neverovatne tajne… ali one se ne nalaze na ovoj mapi.“ Mladiã odmah naglo živnu. „Tajne? Kakve na primer?“ „Svakog letnjeg semestra predajem kurs pod nazivom Okultni simboli. U njemu èesto spominjem Vašington. Trebalo bi da se prijavite na taj kurs.“ „Okultni

simboli!“

Brucoš

je ponovo

izgledao

uzbuðen. „Znaèi,

Vašingtonu ima ðavolskih simbola!“ Langdon se nasmeja. „Žao mi je, ali reè okultni, uz sve opsenarske prikaze obožavanja ðavola, ima zapravo znaèenje ‘tajni’, ili ‘skriveni’. U vreme verskih progona svako znanje koje nije bilo u skladu sa dogmom moralo je biti skriveno ili ‘okultno’, i pošto je ugrožavalo crkvu, ona je sve što

‘okultno’ oznaèila kao neèastivo i ta se predrasuda održala do danas.“ „Oh.“ Momak se ponovo oneraspoloži. Ipak,

poèetkom

narednog

semestra,

Langdon je spazio

sedi u prvom redu, dok još petstotinak èuveni harvardski Sanders amfiteatar, škripavih drvenih sedišta.

jarca (prim.prev.)  29 

brucoša

kako veã

studenata pokušava da upadne u staru salu visoke tavanice i

„Dobro jutro projektor

svima“, uzviknu Langdon sa širokog

iza

njega se pojavila

slika. „Dok

velika

podijuma. Ukljuèio je pokušavate

smestite, recite mi, da li možda neko prepoznaje ovu graðevinu na slici?“ „Amerièki

Kapitol!“

unisono

zaèulo

dvadesetak

da se

glasova, „u

Vašingtonu!“ „Jeste. U ovu kupolu ugraðeno je preko èetiri hiljade gvožða. Bio je to neprevaziðen graðevinski poduhvat s polovine devetnaestog veka.“ „Strava!“ oglasi se neko.

tona

Langdon prevrnu oèima. Kad bi bar neko zabranio tu reè. „Dobro, a koliko

je vas bilo u Vašingtonu?“ Podiže se nekoliko ruku.

„Toliko malo?“ tobož se išèuðavao Langdon. „A koliko vas je bilo u Rimu,

Parizu, Madridu ili Londonu?“ Podigoše se skoro sve ruke u sali. Po obièaju. U odrastanje amerièkih srednjoškolaca bilo je ukljuèeno i leto provedeno u krstarenju Evropom sa Interrejl kartom u džepu, pre no što otpoène surova realnost pravog života. „Ispada da je mnogo više vas

posetilo Evropu nego vlastitu prestonicu. Šta mislite, zašto je to tako?“ „U Evropi

može

da se pije

bez obzira

na godine!“ povikao

je neko iz

pozadine. Langdon se nasmeši. „Kao da vas ta zabrana ovde spreèava da pijete.“ Svi prasnuše u smeh. Bio je to prvi dan

nastave

i studentima

je trebalo

duže no obièno

da se

smeste.

Vrteli su se, a drvena sedišta su škripala. Langdon je voleo da predaje u

ovom amfiteatru, jer je po tome koliko sedištima znao koliko ih zanima to što govori. „Ozbiljno“,

nastavi

Langdon, „u

se studenti

Vašingtonu

nalazimo

vrpolje

u svojim

neke od najlepših

primeraka svetske arhitekture, umetnosti, simbolike. Zašto biste odlazili u inostranstvo pre no što obiðete svoju prestonicu?“ „Stare graðevine su kul“, reèe neko od studenata. „Pretpostavljam da pod starim graðevinama“, pokuša Langdon da razjasni,

„podrazumevate zamkove, kripte, hramove i tako to.“ Svi klimnuše glavom. „Dobro. A šta bi bilo kad bih vam ja kazao da i u Vašingtonu, možete naãi

sve to? Zamkove, kripte, hramove… sve to imate i tamo.“ Škripa se smanjila. „Dragi moji“, reèe Langdon tišim glasom, prišavši bliže auditorijumu, „tokom sledeãeg èasa moãi ãete da se uverite daje naša nacionalna istorija prepuna tajni i nepoznatih dogaðaja. A baš kao i u Evropi,

skrivene su naoèigled sviju.“ Škripa potpuno utihnu. Tu sam vas èekao. Langdon priguši svetla i

drugi slajd. „Ko bi

prebaci na

najveãe

tajne

da mi kaže šta

ovde radi Džordž Vašington?“ Na slajdu

kompletnoj

se nalazio

èuveni

masonskoj odori

mural

koji

kako stoji

 30 

prikazuje

pred

Džordža Vašingtona

nekom èudnom spravom –

ogromnim tronošcem sa èekrkom sa koga visi masivan kameni blok. Oko njega je stajala grupa sveèano odevenih posmatraèa. „Podiže neku silnu kamenèugu?“ usudi se neko. Langdon je ãutao, èekajuãi da ga neko drugi ispravi. „Zapravo“, oglasi se još jedan student, „Ja mislim da Vašington spušta stenu. On je obuèen kao mason. Video sam veã slike masona kako polažu kamen temeljac.

Pri

takvim

ceremonijama

uvek se koristi

tronožac

da bi

spustio prvi kamen.“

„Odlièno“, reèe Langdon. „Na ovom muralu prikazan je otac naše nacije sa tronošcem i èekrkom, kako polaže kamen temeljac za zgradu našeg Kapitola, 18. septembra 1793. godine, izmeðu 11.15 i 12.30 èasova.“ Langdon ovde zastade i zagleda se u studente. „Da li bi neko znao da mi kaže po èemu je

znaèajan baš taj datum i taj sat?“ Tišina. A šta bi bilo èuvena masona –

kad bih vam rekao da su opravo ovaj trenutak odabrala tri Džordž Vašington, Bendžamin Franklin i Pjer L’Anfan,

protomajstor?“ Opet tišina.

„Sasvim jednostavno, kamen temeljac položen je tog dana i u to vreme zato

što je, izmeðu ostalog, Zmajeva glava tada bila u Devici.“13 Svi su se zbunjeno pogledali. „Èekajte“, reèe neko. „Je l’ to kao ono… u astrologiji? „Upravo tako. Mada se radi o jednom drugaèijem danas.“ Digla se

jedna ruka. „Da

li vi

hoãete

da kažete

vidu astrologije

da su oèevi

naše

nego nacije

verovali u astrologiju?“

Langdon se široko osmehnu, „Pun pogodak. Šta biste kazali kad rekao i to da na graðevinama Vašingtona ima više astroloških

bih vam simbola

nego u bilo kojem drugom gradu na svetu – zodijaka, zvezdanih karata, kamena temeljaca polovine

položenih sastavljaèa

u astrološki našeg ustava

precizno odreðeno vreme? Više od bili su masoni, ljudi koji su èvrsto

verovali da su zvezde i sudbina meðusobno èvrsto povezani, ljudi koji su pri planiranju

svog novog sveta veoma vodili

raèuna

o tome kakav je raspored

nebeskih tela.“ „Ali

ta prièa

o tome kako je kamen temeljac

Kapitola

polagan

Zmajeva glava bila u Devici – koga se to tièe? Možda je to samo sluèajnost.“ „Upadljiva koincidencija, imajuãi u vidu da su sva tri kamena temeljca za graðevine koje èine Džordžu Vašingtonu –

federalni položeni

trougao – Kapitol, doduše razlièitih

Belu kuãu, spomenik godina, ali vremenski

sasvim precizno pod istim astrološkim okolnostima.“ Langdonov pogled susreo se sa auditorijumom prepunim širom otvorenih oèiju; Nekoliko glava

se spustilo jer

su studenti poèeli da zapisuju

rekao. U pozadini, diže se jedna ruka. „Zašto su to èinili?“

Langdon se grleno nasmeja. „Odgovor na to pitanje sadržan je u materijalu iz kojeg se sastoji ovaj jednosemestralni kurs. Ako vas to baš

 31 

šta je

jako zanima,

Izraz „Zmajeva glava – caput draconis – u astrologiji i astronomiji odnosi se na uzlazni položaj meseèeve orbite u preseku sa nevidljivim delom Meseca (prim. prev.). 13

dok je

možda biste mogli da se prijavite na moj drugi kurs, iz misticizma. Iskreno reèeno, sumnjam da ste emocionalno zreli da saslušate odgovor.“ „Šta?“ povikala je ista osoba. „Isprobajte nas!“ Langdon se pravio da razmišlja, a onda je zatresao glavom, zaèikavajuãi ih. „Žao mi je. Mislim da neãe moãi. Neki od vas su tek brucoši. Bojim se

da bi to moglo da vas potpuno raspameti.“ „Recite!“ vikali su svi u glas. Langdon steže ramenima. „Možda bi trebalo da pristupite Masonima Istoène zvezde i obavestite se na samom izvoru.“ „Oni nas neãe primiti“, ustvrdi jedan mladiã „Masoni su supertajanstveni.“ „Supertajanstveni? Stvarno?“ Langdon pomisli na veliki masonski prsten koji njegov prijatelj Piter Solomon ponosno nosi na svojoj desnoj ruci. „A kako to da masoni nose na sebi oèite masonske oznake, poput prstenja, igala za kravate, znaèki? Zašto su masonske graðevine tako vidno obeležene? Zašto se raspored njihovih sastanaka objavljuje u novinama?“ Langdon se nasmeši zbunjenim licima pred sobom. „Dragi moji prijatelji,

masoni nisu tajno društvo… oni su društvo sa tajnama.“ „Na isto mu izaðe“, promrmlja neko. „Zaista?“ provocirao je Langdon. „Da li vi smatrate daje Koka-Kola tajno društvo?“ „Naravno da ne“, odgovori student. „Dobro, a šta bi se desilo kad biste vi zakucali na vrata upravne zgrade te

korporacije i zatražili da vam daju recept za klasiènu Koka-Kolu?“ „Oni to nikad ne bi odali.“ „Taèno tako. Da biste doprli do najbolje èuvanih tajni Koka-Kole, morali biste da uðete u kompaniju, radite dugi niz godina, pokažete se dostojnim poverenja, da se konaèno popnete do najviših rangova u kompaniji i tek onda ãe vam ta informacija možda biti saopštena. Ali tada biste

zakleti na èuvanje tajne.“ „Znaèi, vi tvrdite da je slobodno zidarstvo neka vrsta korporacije?“

se morali

„Samo zato što poseduju strogu hijerarhiju i što ozbiljno shvataju èuvanje

tajne.“ „Moj stric je mason“, procvrkuta jedna devojka. „A moja strina je oèajna, jer on uopšte ne želi da s njom o tome razgovara. Ona kaže da je masonstvo neka

èudna religija.“ „Veoma èesta zabluda.“ „Znaèi, nije religija?“ „Evo jednostavnog

testa“,

odgovori

Langdon. „Koje

od vas pohaðao kurs iz

komparativne religije profesora Vinterspuna?“ Diglo se nekoliko ruku. „Dobro.

A sada mi recite

koja su tri

uslova

neophodna

da bi se neka

ideologija mogla smatrati religijom?“ „OPP“, pokuša jedna devojka. „Obeãaj, Poveruj, Preobrati.“ „Taèno“, odgovori Langdon. „Religija obeãava spasenje; religija se zasniva na veri u jedan odreðeni teološki pogled preobrati nevernike.“ Ovde zastade. „Masoni  32 

na svet; religija èini ne obeãavaju spasenje;

sve da oni ne

podržavaju nijedan teološki pogled na svet; i oni ne pokušavaju da vas preobrate. Zapravo, u masonskim ložama zabranjen je razgovor na temu religije.“ „Znaèi… masonstvo je antireligiozno?“ „Naprotiv.

verovati

Jedan

od preduslova

u neku višu

silu.

da postanete

Razlika

izmeðu

mason

jeste

masonske

da morate

duhovnosti

institucionalizovane religije jeste u tome što masoni ne daju ni posebno ime, ni odreðenu definiciju toj višoj sili. Umesto odreðenih teoloških entiteta poput Boga, Alaha, Bude ili Isusa, masoni radije koriste opštije

nazive poput Vrhovno biãe, ili Veliki arhitekt svemira. To omoguãava okupljanje masona razlièitih veroispovesti.“ „Zvuèi pomalo nategnuto“, reèe neko. „Ili, možda, neoèekivano širokogrudo?“ sugerisao je Langdon. „U vreme kada se pripadnici razlièitih kultura ubijaju jer ne mogu da se dogovore èija je definicija boga ispravnija, moglo bi se reãi da je masonska tradicija tolerancije i širokogrudosti za svaku preporuku.“ Langdon je hodao po

podijumu. „Štaviše, kože

i verskih

masonstvo je otvoreno ubeðenja,

i nudi

duhovnu

diskriminacije.“

„Nema diskriminacije?“ centra. „Koliko ima žena

ustade kojima

za pripadnike zajednicu

svih rasa, boja

u kojoj nema nikakve

jedna èlanica Ženskog univerzitetskog je bilo dozvoljeno da postanu èlanice

masonskog udruženja, profesore Langdon?“

U znak predaje, Langdon raširi ruke sa dlanovima naviše. „Potpuno ste u pravu. Slobodno zidarstvo vuèe korene još iz esnafskih zidarskih udruženja

u Evropi i stoga je nastalo kao muško udruženje. Pre nekoliko vekova, neki kažu

još 1703.

godine,

je i ženski

osnovan

Istoèna zvezda. U njemu ima preko milion èlanica.“

ogranak,

poznat

pod imenom

„I pored svega, masonstvo predstavlja jednu moãnu organizaciju

iz koje

žene iskljuèene.“

Langdon nije bio siguran u to koliko su masoni još uvek moãni bilo gde u svetu, ali nije imao nameru da se sad upušta u to; masone danas doživljavaju

bilo kao grupu staraca koji vole da se preoblaèe… ili pak kao ilegalno tajno udruženje

moãnika

koji

upravljaju

svetom.

Istina

je, bez sumnje, negde u

sredini.

„Profesore Langdon“, oglasi se jedan kovrdžavi mladiã iz poslednjeg reda, „ukoliko masonstvo nije tajno udruženje, a nije ni korporacija,

religija, šta je ono zapravo?“ „Pa, ukoliko biste to pitanje sledeãu

definiciju:

masonstvo

postavili je sistem

jednom masonu, on bi vam dao moralnih

vrednosti

alegoriju i ilustrovan pomoãu simbola.“ „Meni to zvuèi kao eufemizam za ‘izopaèenu sektu’“. „Kažete izopaèenu?“ „Itekako!“ odgovori momak, ustajuãi. „Èuo sam ja šta

oni rade

tajnim odajama! Izvode neke maðijske obrede pri svetlosti mrtvaèkim kovèezima, omèama, ispijanjem vina iz lobanje. E, pa ako

izopaèeno!“ Langdon je prešao

pogledom

po amfiteatru. „Da

izopaèeno?“  33 

niti

zaodenut

u svojim sveãa, sa to nije

ovo još nekom

zvuèi

„Da!“ odgovoriše svi uglas.

Langdon se pretvarao da tužno uzdiše. „Kakva šteta. Ako vam je ovo i suviše izopaèeno, onda znam da se niko od vas neãe odluèiti da stupi u moju sektu.“ U amfiteatru

zavlada

mrtvi

muk.

Studentkinja

Ženskog

pogledala ga je uznemireno. „Vi ste u nekoj sekti?“ Langdon klimnu glavom i stiša glas do zaverenièkog šapata. „Ne recite

centra

nikom, ali na paganski dan boga sunca Ra, ja kleknem pred drevnom spravom

za muèenje i progutam ritualne simbole krvi i mesa.“ Studenti su najednom delovali užasnuto. Langdon

slegnu

ramenima. „A

ukoliko

iko

od vas voleo

da mi

pridruži, neka doðe u harvardsku kapelu u nedelju, klekne pred raspeãem, i primiti sveto prièešãe.“ U amfiteatru je i dalje vladao muk. Langdon namignu. „Osvestite se, dragi moji prijatelji. Svi se mi plašimo

onoga što ne razumemo.“

Otkucavanje èasovnika zaèulo se duž hodnika Kapitola. Devetnaest èasova. Robert Prolazeãi

Langdon je sada veã trèao. pasarelom izmeðu delova

Meni prièate o dramskom nastupu. Kapitola, spazio je ulaz u Sveèanu

dvoranu i krenuo pravo prema njoj. Dok je prilazio vratima, uspori kako bi delovao što nonšalantnije i nekoliko puta duboko udahnu. Zakopèavajuãi sako, neznatno podiže bradu i skrenu prema vratima baš kad se oglasio poslednji udar zvona. Poèinje predstava. Dok je profesor Robert Langdon ulazio u Sveèanu dvoranu, podigao je pogled i široko se osmehnuo. Trenutak kasnije osmeh mu nestade s lica.

Zastao je kao ukopan. Ovde nešto sasvim sigurno nije u redu.

 34 

POGLAVLjE 7 Ketrin Solomon

je trèala

preko parkinga

po hladnoj

kiši, žaleãi što

nije obukla još nešto osim farmerki i kašmirskog džempera. Dok se približavala glavnom ulazu u zgradu, tutnjava ogromnih preèišãivaèa vazduha bivala je sve jaèa. No, ona jedva da ih je èula, jer joj je u ušima još

uvek odzvanjalo ono što joj je maloèas saopšteno preko telefona. Ono što vaš brat veruje da je sakriveno u Vašingtonu… može se pronaãi.

Ketrin se ova pomisao èinila skoro neverovatnom. Sa èovekom koji ju je pozvao imala je još mnogo šta da razgovara, pa su se dogovorili da se naðu

kasnije. Približivši se glavnim vratima, javilo joj se isto ono uzbuðenje koje bi uvek osetila kada bi ulazila u ovu gigantsku zgradu. Niko za ovo mesto ne zna. Na vratima je pisalo:

Centar za podršku Smitsonijan muzeja (CPSM) Smitsonijan

institut,

uprkos

tome što

pod svojim

okriljem

objedinjuje 14

skoro petnaest muzeja smeštenih na Nacionalnom bulevaru , poseduje zbirku toliko veliku da svega dva procenta njegovog ukupnog blaga može biti izloženo u isto vreme. Ostalih devedeset osam procenata zbirke mora negde

da se èuva. A to negde… nalazi se ovde. Zato nije iznenaðujuãe da ova zgrada predstavlja dom za umetnièka dela i druge

vredne

predmete

zaèuðujuãe

raznovrsnosti:

gigantske

statue

Bude,

rukopisne knjige, otrovne strelice s Nove Gvineje, noževe optoèene draguljima, kajake naèinjene od kitove kosti. Podjednako zapanjujuãa je i prirodnjaèka zbirka: skeleti pleziosaura, dragocena džinovska sipa, pa èak i nekoliko slonovskih lobanja

kolekcija meteorita, koje je iz Afrike, sa

jednog od safarija, doneo Tedi Ruzvelt15. Ali

nije

zbog svega toga pre

tri

godine

Solomon, pokazao CPSM svojoj sestri. posmatrala

nauèna

dostignuãa,

sekretar

Smitsonijana,

Piter

Doveo ju je na ovo mesto ne da bi

veã da bi ih stvarala.

A Ketrin

se upravo

time bavila. Duboko unutar ove zgrade, skrivena tamom najudaljenijih kutaka, nalazila se mala

laboratorija

drugaèija

od bilo

koje druge

na svetu.

Skorašnja

e izmeðu

Linkolnovog

Ketrinina otkriãa na polju noetièke nauke ticala su se svih disciplina – od fizike, preko istorije, do filozofije i religije. Uskoro ãe se sve promeniti, slutila je.

National Mall –

Park

bulevar

u srcu

Vašingtona,

nalazi

memorijala i Kapitola (prim. prev.). 15

Theodore D. Roosevelt, (1858—1919), 26. predsjednik Sjedinjenih Država (1901—1909) (prim.

prev.).  35 

Kad je stupila u predvorje, èuvar koji je sedeo na recepciji brzo skloni radio

izvuèe

slušalice

ušiju. „Gospoðo

Solomon!“

Široko

nasmešio. „Redskinsi?“ On pocrvene uhvaãen na delu. „Predigra.“ Ona se nasmeši „Nikom neãu reãi.“ Prišla je detektoru za metal i ispraznila džepove. Dok je skidala zlatni kartijeov sat sa zgloba, rastužila se, kao i uvek. Ruèni sat je bio majèin poklon za njen osamnaesti roðendan. Skoro deset godina je prošlo otkada je njena majka tragièno izgubila život…

a izdahnula je na njenim rukama. „I, gospoðo Solomon?“ èuvar šaljivo prošaputa. „Hoãete li ikada ikome reãi šta radite tamo u zapeãku.“ Ona podiže pogled. „Jednog dana, Kajle. Ali ne veèeras.“ „Hajte, molim

vas“, navaljivao

je. „Tajna

laboratorija…

u tajnom muzeju?

Mora biti da radite nešto strašno zanimljivo.“ Nesagledivo zanimljivo, pomisli Ketrin dok je skupljala stvari. Odista se

Ketrin bavila naukom, toliko naprednom, da više i nije lièila na nauku.

 36 

POGLAVLjE 8 Robert Langdon je stajao kao okamenjen u dovratku Sveèane dvorane i posmatrao zapanjujuãi prizor pred sobom. Dvorana je izgledala baš kao što ju je i pamtio – polukružna prostorija izgraðena u stilu grèkog amfiteatra. Elegantni luèni zidovi od pešèara sa italijanskom štukaturom, ispresecani stubovima višebojnog kamena, meðu kojima su bile rasporeðene statue iz nacionalne zbirke – kipovi trideset osam znamenitih

Amerikanaca u prirodnoj velièini, postavljeni podu poploèanom crnim i belim mramornim ploèama. Sve je bilo

isto

u polukrug na prostranom

kao kad je Langdon jednom prilikom

ovde prisustvovao

predavanju. Sve, osim jedne stvari. Veèeras je ova prostorija prazna. Nigde stolica. Nigde publike. Nigde Pitera Solomona. Samo nekolicina turista koji besciljno šetaju uokolo, potpuno nesvesni Langdonovog velièanstvenog nastupa. Da nije Piter možda mislio na Rotondu? Provirio je duž južnog hodnika prema Rotondi, gde je takoðe zapazio neke turiste kako

se po njoj šetkaju. Više

se nije mogao èuti

ni odjek èasovnika.

Langdon je sada i zvanièno

kasnio.

Pojurio je nazad u hol i našao jednog vodièa volontera. „Izvinite, molim

vas, veèerašnje predavanje Smitsonijan instituta, gde se održava?“ Vodiè je oklevao. „Nisam siguran, gospodine. Kad treba da poène?“ „Sada!“ Èovek zatrese glavom. „Nije mi ništa poznato veèerašnjim dogaðajem u organizaciji Smitsonijan

u vezi s bilo kakvim instituta, barem ne

ovde.“ Izbezumljen, Langdon se vrati u sredinu prostorije i pomno pregleda èitav prostor. Da li se to Piter poigrava sa mnom? Langdon jednostavno nije mogao da zamisli tako nešto. Izvadio je mobilni telefon i faks koji je

primio tog jutra i pozvao Piterov broj. Trajalo

je neko

vreme

dok se signal

graðevinu. Konaèno je zazvonilo. Javio

se poznati

glas

sa južnjaèkim

nije

probio

kroz

ovu ogromnu

naglaskom. „Kancelarija

Pitera

Solomona. Entoni kraj telefona. Šta mogu da uèinim za vas?“ „Entoni!“ kancelariji.

uzviknu Langdon s olakšanjem. „Hvala bogu da ste još u Ovde je Robert Langdon. Izgleda daje došlo do neke zabune u

vezi s predavanjem. Ja se nalazim ispred Sveèane dvorane, ali nikog. Da li je predavanje premešteno u neku drugu prostoriju?“ „Ne verujem, trenutak. „Da

gospodine. Dozvolite da proverim.“ li ste svoj dolazak potvrdili

Solomonu?“ Sada je Langdon bio

veã potpuno

zbunjen. „Ama

vama, Entoni. Jutros!“  37 

ovde nema

Asistent je zaãutao za neposredno gospodinu

ne, potvrdio

sam ga lièno

„Da, seãam se.“ Nastupila je tišina. „Bilo je to pomalo lakomisleno s vaše strane, zar ne, profesore?“ Langdon se ukoèi. „Šta ste rekli?“ „Razmislite samo…“ odgovori muški glas. „Primili ste faks u kome je reèeno da se javite na odreðeni broj, što ste vi i uèinili. Razgovarali ste sa vama potpuno nepoznatom osobom koja je rekla da je pomoãnik Solomona. Potom ste se svojevoljno ukrcali u privatni avion za Vašington, a

potom u automobil koji vas je èekao. Je li tako bilo?“ Langdon oseti drhtavicu. „Koje to, do vraga, tamo? Gde je Piter?“

Pitera

„Bojim se da Piter Solomon nema pojma o tome da ste vi danas stigli u Vašington“ Iz muškarèevog glasa potpuno se izgubio južnjaèki naglasak, ali je zato postao dublji i mekši – skoro šapat. „Vi ste sada ovde, gospodine

Langdon, jer ja želim da budete tu.“

 38 

POGLAVLjE 9 U Sveèanoj dvorani Robert Langdon je èvrsto držao na uhu mobilni telefon i koraèao ukrug. „Ko ste vi, do ðavola?“ Èovek odgovori blagim, smirenim šapatom. „Ne uzbuðujte se, profesore. Pozvani ste ovamo s razlogom.“ „Pozvan?“

Langdon se oseãao

kao životinja

u kavezu. „Mislim

daje bolji

izraz kidnapovan!“

„Teško.“ Èovekov glas je bio jezivo spokojan. „Da sam želeo da vam naudim,

bili biste mrtvi veã u automobilu.“ svojih

reèi. „Moje

namere

Naèas je zaãutao da bi pojaèao utisak

su krajnje plemenite,

uveravam

želeo bih da vam uputim jedan poziv.“

vas. Jednostavno,

Ne, hvala. Nakon avantura po Evropi od pre nekoliko godina, popularnost koju Langdon nije priželjkivao, uèinila ga je magnetom za èudake, a ovaj je upravo prešao svaku moguãu meru. „Slušajte, pojma nemam šta se ovde kog

vraga dešava, prekinuãu…“ „To ne bi bilo

pametno“,

Naèin

je èovek

reèe

èovek. „Nemate

neki

prostor, ukoliko želite da spasete dušu Pitera Solomona.“ Langdon naglo udahnu. „Šta ste rekli?“ „Siguran sam da ste me èuli.“ na koji

izgovorio

Piterovo

Langdona. „Šta vi znate o Piteru?“ „U ovom trenutku

znam njegove najdublje

ime

tajne.

veliki

manevarski

potpuno

je sledilo

Gospodin

Solomon

je moj

trebalo

da vas

gost, a ja mogu da budem veoma ubedljiv domaãin.“ Ovo je nemoguãe. „Piter ne može biti kod vas.“ „Odgovorio sam

vam sa njegovog privatnog

telefona. To bi

navede da razmislite.“ „Zovem policiju.“ „Nema potrebe“, reèe èovek. „Oni ãe vam se svakog èasa pridružiti.“ O èemu prièa

ovaj ludak?

Langdonov

ton postade

zapovednièki. „Ako

Piter kod vas, dajte mi odmah da razgovaram s njim.“ „To nije moguãe. Gospodin Solomon je zatoèen na vrlo nezgodnom mestu.“ 16 Èovek zastade. „Nalazi se u Arafu .“ „Gde?“ Langdon shvati da toliko grèevito steže telefon da su mu prsti utrnuli. „U Arafu?

Hamistaganu17?

Mestu

kom je Dante

posvetio

èitav

spev kao

nastavak slavnog Inferna?“

Religiozne i literarne paralele ovog èoveka potvrdiše Langdonove sumnje da ima posla s ludakom. Drugi spev. Langdon ga je vrlo dobro znao, niko

Araf – kod

muslimana

podzemlje, prebivalište

mrtvih, ili

nièija zemlja

pakla (prim. prev.). 17

Hamigastan –

neutralno

mesto ili

stanje za odvojene

stoje u ravnoteži jedna s drugima (prim. prev.).  39 

duše

onih

èija

loša i

izmeðu dobra

raja i dela

se nije izvukao sa Akademije Filip Ekseter a da nije proèitao „Hoãete reãi da mislite da je Piter Solomon… u èistilištu?“ „Vi hrišãani koristite neumesnu reè, ali tako je, gospodin Solomon jeste negde izmeðu.“

Dantea.

Èovekove reèi odzvanjale su u Langdonovom uhu. „Da li hoãete da kažete da

je Piter… mrtav!“ „Ne baš, ne.“ „Ne baš?!“ Urlao je Langdon, a glas mu je oštro odzvanjao u dvorani. Jedna porodica turista pogledala je prema njemu. On se okrenu i stiša glas, „U smrti nema ‘baš’, ili jeste, ili nije!“ „Iznenadili ste me, profesore. Oèekivao sam da se malo bolje razumete u

misterije života i smrti. Postoji svet koji se nalazi izmeðu – svet u kom Piter

Solomon

trenutno

lebdi.

On se može vratiti

u vaš

svet, ili

može

preãi u sledeãi… zavisno od vaših postupaka.“ Langdon pokuša da shvati ovo. „Šta želite od mene?“ „Nešto sasvim jednostavno. Dopušten

vam je pristup neèemu poprilièno

starom. A veèeras, vi ãete to podeliti sa mnom.“ „Nemam pojma o èemu govorite.“ „Ne? Pretvarate se da ne razumete one drevne tajne koje su vam poverene?“ Langdon oseti kao da propada, odjednom shvativši o èemu se ovde zapravo

radi. Drevne tajne. Nikom živom nije rekao ni reè o svojoj pariskoj avanturi od pre nekoliko godina, ali fanatici Grala brižljivo su pratili reportaže

u medijima. Neki su povezali izvesne detalje i sad veruju da Langdon poseduje tajne informacije o svetom Gralu – pa èak i gde se sada nalazi. „Slušajte“,

reèe Langdon, „ako

ovo ima veze sa svetim

vas da ne znam ništa više od…“

„Nemojte me vreðati, gospodine zanimaju beznaèajne stvari kao što

Gralom,

uveravam

Langdon“, prasnu èovek. „Uopšte me ne je sveti Gral, niti patetièna prepirka

ljudskog roda oko toga èija je verzija istorije taèna. Beskonaène rasprave oko znaèenja

vere nimalo

me ne zanimaju.

smrt.“ Oštre

reèi

ostaviše

radi, kog ðavola?“

pitanja

odgovor

potpuno zbunjenog. „Onda,

Langdona

Èovek nakratko zastade. „Kao

Na takva

daje samo

o èemu se ovde

što možda znate, u ovom gradu postoji

jedna

drevna kapija.“ Drevna kapija?

„Ove noãi, profesore, vi ãete je za mene otkljuèati. Trebalo osetite poèastvovanim što sam se vama obratio – ovo je poziv vašeg života.

Vi ste odabrani.“ A ti

si izgubio

razum. „Žao

mi je, ali

pogrešno

Langdon. „Ja nemam pojma o bilo kakvoj drevnoj kapiji.“ „Vi mene ne razumete,

profesore.

Nisam

Solomon.“ „Šta?“ odgovori Langdon, jedva èujnim glasom.

 40 

ste

bi da se

odabrali“,

vas ja odabrao…

reèe

nego Piter

„Gospodin Solomon mi je rekao kako da naðem kapiju i poverio mi je da

samo jedan èovek na svetu može da je otkljuèa. Rekao je da ste taj èovek upravo

vi.“ „Ako je Piter to rekao, pogrešio je… ili slagao.“

„Mislim da nije. Nalazio se u veoma osetljivom stanju kad mi je otkrio tu

èinjenicu i ja sam sklon da mu poverujem.“ Langdon

oseti

napad

besa. „Upozoravam

vas,

ako bilo

kako

naudite

Piteru…“ „Sad je i suviše kasno za to,“ reèe èovek samozadovoljno. „Veã sam uzeo sve što mi treba od Pitera Solomona. Ali njega radi, predlažem da mi ipak date ono što tražim od vas. Vreme je od suštinske važnosti…

za obojicu.

Predlažem da naðete kapiju i otkljuèate je. Piter ãe vam pokazati put.“ Piter? „Mislio sam da ste rekli da je u ‘èistilištu’.“ „Kako gore, tako dole“, reèe èovek.

Langdon oseti sve dublju jezu. Ovaj èudni odgovor bio je stara hermetièka izreka koja je nagoveštavala da postoji fizièka veza izmeðu neba i zemlje.

Kako gore, tako dole. Langdon je pogledom prelazio po ogromnoj prostoriji i pitao se kako to da je sve iznenada izmaklo kontroli. „Vidite, ja ne umem da

pronaðem drevnu kapiju. Zvaãu policiju.“ „Još uvek vam nije jasno, zar ne? Zašto ste izabrani?“ „Ne“, reèe Langdon. „Biãe“, odgovori cerekajuãi se. „Samo što nije.“ Tu se veza prekide. Langdon

provede

nekoliko

pokušavajuãi da shvati šta se dogaða. Odjednom,

u daljini,

straviènih

zaèu nešto

trenutaka

neoèekivano.

Rotonde. Neko je vrištao.

 41 

stojeãi

Dolazilo

je iz

ukoèeno, pravca

POGLAVLjE 10 Robert Langdon je ulazio u Rotondu mnogo puta u svom životu, ali nikad trèeãi.

sredini

Projurivši

kroz severni

prostorije.

Jedan

ulaz zapazio

deèak

je vrištao,

je grupu turista

a njegovi

zbijenih

roditelji

pokušavali da ga smire. Ostali su se gurali oko njih dok je nekoliko èuvara

pokušavalo da ponovo uspostavi red.

„Izvukao ju je iz marame“, reèe neko, sav izbezumljen, „i tek tako, ostavio

tamo!“ Dok se približavao,

Langdon je uspeo da vidi

šta

izaziva

toliku

paniku. Naravno da je tako nešto na podu zgrade Kapitola bilo neoèekivano,

ali èemu vrištanje zbog njenog prisustva. Stvarèice poput one na podu Langdon je video veã mnogo puta. Na Odseku za likovne umetnosti u Harvardu imali su ih na tuce – radilo se o plastiènim modelima u prirodnoj velièini, kakve koriste vajari i slikari vernije prikažu najsloženiji deo ljudskog tela, Što, na iznenaðenje mnogih,

da što

nije ljudsko lice, veã šaka. Neko je na podu Rotonde ostavio model šake? Takvi modeli šake imali su pomiène prste, što je umetnicima omoguãavalo da nameste šaku u bilo koji željeni položaj. Za naprednije studente obièno su je nameštali tako da srednji prst pokazuje naviše. Meðutim, ovaj model je bio postavljen tako da su kažiprst i palac bili

upravljeni prema tavanici.

Prilazeãi bliže, Langdon ustanovi da se radi o neobiènom modelu šake. Njegova plastièna površina nije bila glatka, kao što je to uglavnom sluèaj. Naprotiv, njegova površina bila je flekava i pomalo zborana, delovala je

skoro… Kao prava koža. Langdon naglo zastade. Sada je veã ugledao i krv. Blagi bože! Ispostavilo

šiljkom

muèninu.

se daje odseèena

šaka

tako da može da se postavi Prišavši

još

malo,

bila

nataknuta

u uspravni

mada se borio

na drvenu

položaj.

osnovu

Odjednom oseti

za dah, vide

da su vrhovi

kažiprsta i palca ukrašeni majušnim tetovažama. Meðutim, njegova pažnja nije se zadržala na tetovaži. Pogled mu trenutno prelete do èetvrtog prsta i poznatog mu zlatnog prstena. Ne. Langdon ustuknu.

Sve se zavrte

desnu šaku Pitera Solomona.

oko njega kad shvati

 42 

da gleda

u odseèenu

POGLAVLjE 11 Zašto se Piter ne javlja? Pitala se Ketrin Solomon prekidajuãi vezu na mobilnom telefonu. Gde je? Tri godine je Piter Solomon uvek prvi stizao na njihov redovni sastanak, nedeljom uveèe u sedam. Bio je to njihov privatni porodièni ritual, naèin da budu zajedno pred poèetak sledeãe nedelje, a za Pitera da bude u toku sa

Ketrininim radom u laboratoriji. On nikad ne kasni, pomisli, i uvek se javi na telefon. Da bude još Ketrin još uvek nije bila sigurna šta ãe da mu kaže kada najzad doðe. Kako

gore,

uopšte da ga bilo šta pitam u vezi s onim što sam danas saznala?

Njeni koraci ritmièno su udarali po betonskom hodniku koji se kao kièma protezao kroz CPSM. Poznat i kao „Ulica“, hodnik je povezivao svih pet ogromnih delova skladišnog prostora. Na visini od dvanaest metara, kružni sistem od narandžastih cevi kucao je damarom zgrade pulsirajuãi zvuk hiljada i hiljada kubnih metara filtriranog vazduha koji neprestano

cirkuliše. Za vreme uobièajene šetnje od pola kilometra do laboratorije, Ketrin su smirivali dahãuãi zvuci koje je proizvodila zgrada. Ali, veèeras ju je ovo pulsiranje razdraživalo. Ono što je danas saznala o bratu, svakog bi uznemirilo, a pošto je Piter bio njen jedini srodnik na èitavom Ketrin je bila posebno uznemirena zbog pomisli da on možda nešto krije od

svetu,

nje.

Koliko je ona znala, samo je jednom u životu tajio nešto od nje… predivnu

tajnu skrivenu na kraju upravo ovog hodnika. Pre tri godine, brat ju je poveo niz ovaj hodnik da je upozna sa CPSM-om, neobiènijih pojedinosti – Marsov meteorit

ponosno pokazujuãi ALH-84001, rukom

neke od ispisan

piktogramski dnevnik Bika Koji Sedi, kolekciju sa originalnim uzorcima koje je skupio Èarls Darvin.

voskom zapeèaãenih tegli

U jednom trenutku su prošli Ketrin je krajièkom oka spazila šta

vrata s malim prozorom. njih i uzdahnula „Šta je

pored masivnih se nalazi iza

to, za ime sveta?“ Njen brat se nasmejao i nastavio èaura. Prilièno neobièan prizor, zar ne?“ Pre bih

rekla zastrašujuã. Ketrin

da koraèa „Èaura je požurila

tri.

Zove se Mokra

za njim. Ova

zgrada je kao

neka druga planeta.

„Ono što stvarno hoãu da ti pokažem nalazi se u èauri pet“, rekao joj brat, vodeãi je naizgled beskrajnim hodnikom. „To je naš najnoviji dodatak, izgraðen je da èuva artefakte iz podruma Nacionalnog prirodnjaèkog muzeja. Ta zbirka bi trebalo da bude prebaèena za pet godina, što znaèi da Èaura pet

trenutno zvrji prazna.“ Ketrin pogleda prema njemu, „Prazna? Pa zašto onda da je gledamo?“ Bratovljeve plavosive oèi blesnuše onim poznatim nestašnim sjajem. „Pošto niko ne koristi taj prostor, pomislio sam, možda bi ti mogla da ga koristiš.“ „Ja?“  43 

„Naravno. Pomislio sam da bi možda mogla da ga iskoristiš namensku laboratoriju sa opremom na kojoj bi stvarno mogla da izvedeš neke od teorijskih eksperimenata na kojima radiš sve ove godine.“

kao

Ketrin pogleda brata potpuno zabezeknuta. „Ali, Pitere, ti eksperimenti

jesu teorijski! Izvesti ih bilo bi skoro nemoguãe.“

„Ništa nije nemoguãe, Ketrin, a ova zgrada je savršena za tebe. CPSM nije

samo skladište za blago, veã i jedan od najnaprednijih nauènoistraživaèkih centara u svetu. Neprestano uzimamo uzorke iz zbirki i ispitujemo ih koristeãi najbolju moguãu kvantitativnu tehnologiju koja postoji.

Sva

oprema

koja

ikada

mogla

zatreba,

biãe

raspolaganju.“ „Piter, tehnologija koja je potrebna za obavljanje ovih eksperimenata je…“ „Veã na svom mestu.“ Široko se nasmešio. „Laboratorija je gotova.“ Ketrin je stala kao ukopana. Brat pokaza niz dugaèki hodnik. „Upravo ãemo je videti.“ Ketrin jedva uspe da progovori. „Ti… ti si mi napravio laboratoriju?“

„To je moj posao. Smitsonijan je ustanovljen kako bi podstakao razvoj nauke. Kao njegov sekretar, moram ozbiljno da shvatim tu dužnost. Verujem

eksperimenti

koje ti nameravaš

da izvedeš

imaju potencijal

da pomere

granice nauke u još neispitane oblasti.“ Piter zastade i pogleda je pravo u

oèi. „I da jesi i da nisi moja sestra, oseãao bih se obaveznim da podržim ovo istraživanje. Tvoje ideje su briljantne. Svet zaslužuje da vidi kuda one vode.“ „Piter, ne znam kako bih mogla…“

„Dobro, opusti se, uloženi novac jeste moj, a Èauru pet ionako sad niko ne koristi. Kada završiš sa eksperimentima, iseliãeš se. Pored toga,

pet ima neka posebna svojstva koja ãe biti idealna za tvoj rad.“

Èaura

Ketrin nije mogla da zamisli šta to ogromna, prazna èaura može da ima što ãe poslužiti njenim istraživanjima, ali oseti da ãe uskoro saznati.

Stigli su do èeliènih vrata na kojima je debelim šablonskim slovima bilo ispisano:

Èaura 5 Piter ugura karticu u prorez i svetlost elektronskog brojèanika se upali.

Krenu prstom da ukuca svoju pristupnu šifru, ali zastade podigavši obrve na isti onaj vragolasti naèin kao kad je bio deèak. „Sigurna si da si spremna?“ Klimnu glavom. Moj brat, pravi zabavljaè. „Odmakni se.“ Piter ukuca broj. Èelièna vrata se uz glasan siktaj otvoriše. Iza praga ih doèeka neprozirna tama… zjapeãa praznina. Šuplje stenjanje kao da je jeèalo

negde iz dubine. Ketrin

oseti udar

hladnog

vazduha koji je

izlazio iz prostorije. Bilo je kao da usred noãi posmatra Veliki kanjon. „Zamisli prazan aerodromski hangar koji èeka flotu putnièkih aviona“, reèe joj brat, „i to je otprilike to.“  44 

Ketrin nehotice koraknu unazad. „Èaura je previše termalno izolovanoj kvadratnog oblika,

velika

da bi se grejala, ali

prostoriji smeštena

naèinjenoj u najdaljem

tvoja laboratorija

je u

od blokova šljake, približno kraju Èaure zbog maksimalne

izolacije.“ Ketrin pokuša to da zamisli. Kutija u kutiji. Naprezala nešto u toj pomrèini, ali ona je bila apsolutna. „Koliko je daleko?“

se da vidi

„Prilièno… fudbalski teren mogao bi vrlo lako da stane ovde. Moram da

te upozorim, šetnja je malo neprijatna. Izuzetno je mraèno.“ Ketrin proviri iza ivice vrata. „Nema prekidaèa za svetlo?“ „Èaura pet još uvek nema elektriène instalacije.“ „Ali… kako onda laboratorija može da funkcioniše?“ On namignu. „Energetska ãelija koja sagoreva vodonik.“ Ketrin zinu od zaprepašãenja. „Ti mora da se šališ!“

„Dovoljno èiste energije da napaja manji grad. Tvoja laboratorija ima potpunu radio-izolaciju od ostatka zgrade. Štaviše, sve šupljine na spoljnoj strani èaure zapeèaãene su fotootpornim membranama da bi se artefakti zaštitili od solarne radijacije. Sve u svemu, ova èaura

predstavlja zapeèaãenu, energetski-neutralnu sredinu.“ èari

Ketrin poèe da nasluãuje sve rada usmeren na kvantifikaciju

Èaure pet. Pošto je ranije nepoznatih

veliki deo njenog energetskih polja,

eksperimenti moraju biti sprovedeni na lokaciji izolovanoj od bilo kakvog

nepoželjnog zraèenja ili „belog šuma“. Ovo ukljuèuje i smetnje toliko slabe poput „moždanog zraèenja“ ili „emisije misli“ koju generišu ljudi iz okruženja. Iz tog razloga univerzitetski kampus ili bolnièka laboratorija

ne bi mogli da posluže, savršenije mesto. „Hajde

Ketrin

se dvoumila

odemo

ali

zato, od puste èaure u CPSM-u ne postoji

pogledamo.“

nepreglednu tminu. „Samo me prati.“ stojeãi

Brat

na pragu.

kliberio

Skoro

sto

dok metara

je ulazio

kroz potpunu

tamu? Htela je da predloži da uzmu lampu, ali je njen brat veã bio nestao u ambisu. „Piter?“ pozvala ga je. „Veruj i uspeãeš“, doviknu joj, dok mu se glas veã lagano gubio. „Snaãi ãeš se. Veruj mi.“

Mora da se šali? Ketrinino srce je tuklo kao ludo dok je prelazila prvih nekoliko koraka, pokušavajuãi da gleda u tminu. Ništa ne vidim! Èelièna vrata se iznenada i uz siktanje zatvoriše za njom, obavijajuãi je totalnim

crnilom. Nigde nije bilo ni traèka svetla. „Piter?“ Tišina. Snaãi ãeš se. Veruj mi.

Oprezno se kretala napred, milimetar po milimetar. Veruj i uspeãeš? Ketrin nije mogla da nazre ni sopstvenu ruku ispred lica. Nastavila je da se

kreãe, ali se za svega nekoliko sekundi potpuno izgubila. Kuda idem? To je bilo pre tri godine. Sada, kada je Ketrin došla do istih teških metalnih vrata, shvatila je koliko daleko je stigla od one prve noãi. Njena laboratorija – kojoj je dala nadimak „Kocka“ – postala je njen dom, utoèište u dubinama Èaure 5. Kao što  45 

je njen brat i predvideo, pronašla je put kroz tminu te noãi, kao i svakog sledeãeg

dana

otada –

zahvaljujuãi

dovitljivo

jednostavnom

sistemu

navoðenje koji je morala sama da otkrije. Ali, što je bilo mnogo hitnije, i drugo bratovljevo predviðanje takoðe se ispostavilo rezultata,

taènim: a naroèito

Ketrinini eksperimenti doveli su do zapanjujuãih u poslednjih šest meseci, ostvarila je preokret u

nauci koji ãe preinaèiti èitav model razmišljanja. Ketrin se dogovorila s

bratom da njene rezultate èuvaju u apsolutnoj tajnosti dok ne budu u potpunosti sagledali posledice koje ãe oni izazvati. Meðutim, Ketrin je znala da ãe uskoro objaviti jedno nauèno otkriãe koje ãe uzrokovati najveãi

preokret u ljudskoj istoriji. Tajna laboratorija u tajnom muzeju, pomisli Èaure pet. Svetlo brojèanika se upali i Ketrin

gurnuvši karticu ukuca svoj PIN.

u vrata Èelièna

vrata se otvoriše. Poznato šuplje stenjanje proprati isti onaj nalet hladnog vazduha. Kao i uvek, Ketrin oseti kako joj se bilo ubrzava. Najèudnije putovanje na svetu. Skupljajuãi hrabrost za ovo putovanje, Ketrin Solomon pogleda sat dok je stupala u prazninu. Ali, noãas ãe za njom uãi i jedna muèna misao.

Gde je Piter?

 46 

na ruèni

POGLAVLjE 12 Šef Kapitolske policije, Trent Enderson bio je veã preko deset godina

odgovoran za bezbednost u kompleksu zgrada Kapitola. Krupan èovek širokog torza, oštrih crta lica i riðe kose, šišao se skoro do glave, što

mu je

davalo izgled vojnog lica. O boku je nosio pištolj, kao vidljivo upozorenje svakome ko bi bio dovoljno lakomislen da dovede u pitanje njegov autoritet. Najveãi deo vremena Enderson je provodio u Koordinacionom suterenu Kapitola, snabdevenom svom moguãom savremenom opremom, odakle

centru

je upravljao malom vojskom policajaca. Tu je nadgledao i tehnièare koji su bez prestanka posmatrali monitore i kompjuterska oèitavanja, a imao je i telefonsku

centralu

za neprestani

kontakt

sa brojnim

personalom

koji

radio na održavanju bezbednosti i takoðe bio pod njegovom komandom. Veèeras je bilo neuobièajeno mirno. Enderson je bio zadovoljan. Nadao se da ãe moãi da vidi barem jedan deo meèa sa Redskinsima na ravnom ekranu u

svojoj kancelariji. Meè je taman poèeo kad se oglasio interkom. „Šefe?“ Enderson uzdahnu i pritisnu dugme, ne skidajuãi pogled sa ekrana. „Da“. „Imamo

problem

u Rotondi.

Pozvao

sam policajce

mislim da biste i vi želeli da pogledate o èemu se radi.“ „Dobro.“ Enderson uðe u glavnu salu Centra tehnološkim

dostignuãima

i ispunjenu

i oni veã stižu,

opremljenu

kompjuterskim

ali

najnovijim

monitorima. „Šta

imate?“ Jedan tehnièar premotavao je digitalni video-klip „Kamera na istoènom balkonu Rotonde. Pre dvadeset

na svom monitoru. sekundi.“ Pustio je

klip. Enderson je stajao iza tehnièara i gledao mu preko ramena. Rotonda je danas bila Endersonovo izvežbano kretala brže od ostalih.

skoro prazna, tu i tamo video se poneki turista. oko odmah je opazilo usamljenu priliku koja se Obrijana glava. Zelena vojnièka jakna. Povreðena

ruka u povezu. Blago hramlje. Drži se pogureno. Govori preko mobilnog.

Ãelavèevo koraèanje jasno se èulo preko zvuènika sve dok, odjednom, stigavši u samo središte Rotonde, nije stao, prekinuo razgovor, a onda kleknuo, kao da hoãe da zaveže pertlu na cipeli. Ali umesto toga, izvukao je nešto iz poveza i stavio na pod Onda je ustao i hramajuãi požurio prema

istoènom izlazu. Enderson sobom. Šta

uspravljeno. to…!

se zagleda u predmet èudnog oblika koji je èovek ostavio za li je to, za ime sveta? Dvadesetak centimetara visoko,

Enderson se nagnu prema ekranu i zaškilji.

Nije moguãe da je

Dok je èovek obrijane glave žurno odlazio i na kraju nestao stepeništu, èulo se kako neki deèak tu u blizini govori, „Mama, taj èika je nešto ispustio.“ Onda je krenuo prema tom predmetu, ali

zaustavio. Neko vreme je nepomièno ispustio zaglušujuãi krik.

na istoènom se odjednom

stajao, a potom je ispružio

 47 

ruku i

Istog èasa šef policije okrenu se i polete ka vratima izdajuãi nareðenja i vièuãi na sav glas. „Obavestiti sve izlaze! Naãi ãelavca sa povezom i zaustaviti ga! SMESTA!“ Izjurivši

preskaèuãi

iz centra,

po tri

krenu

starim

boènim

stepenice. Na snimku

izašao iz Rotonde i uputio

stepeništem,

istovremeno

da je èovek sa

se videlo

povezom

se ka istoènom stepeništu. Najkraãi put kojim

bi mogao izaãi iz zgrade biãe preko hodnika koji vodi i na istok i na zapad i koji se upravo nalazi pred njim. Ja ãu da mu prepreèim put. Stigavši na vrh stepenica i skreãuãi u hodnik, Enderson pregleda prostor pred sobom. Na drugom kraju, jedan stariji par hodao je polako, držeãi se za ruke. Tu pored njega, plavokosi turista u teget blejzeru zagledao

je u vodiè, a potom u mozaike na tavanici. „Izvinite,

gospodine!“

prodera

se Enderson,

jureãi

ste videli èoveka obrijane glave, s rukom u povezu?“ Èovek podiže pogled sa knjige i zbunjeno ga pogleda. „Ãelavac, sa

rukom u povezu!“ ponovi

njemu. „Da li

prema

Enderson, još odluènije. „Da li ste

ga videli?“ Turista

je oklevao

i nervozno

pogledao

prema

istoènom

kraju

hodnika.

„Ovaj… da“, odgovori. „Mislim da je malopre protrèao pored mene… u pravcu onih stepenica tamo.“ Pokaza rukom niz hodnik.

Enderson izvadi voki-toki i prodera se. „Svi izlazi! Osumnjièeni kreãe prema jugoistoènom izlazu. Svi u tom pravcu!“ Vrati voki-toki, izvuèe

pištolj iz futrole i pojuri prema izlazu. Nekoliko sekundi kasnije, na mirnom izlazu sa istoène strane Kapitola, jedan krupan plavokos muškarac u teget blejzeru izaðe

u vlažnu

noã.

Smeškao se, uživajuãi u svežini noãi. Transformacija. Kako je lako. Samo minut

ranije

on je hramljuãi

izašao

iz Rotonde

u vojnièkoj

jakni.

Zakoraèio je u polumraènu nišu i tamo skinuo jaknu, ispod koje je bio obukao teget blejzer. Pre no što ãe baciti jaknu, iz džepa je izvukao plavu periku i vešto je namakao na glavu. Onda se ispravio, izvukao iz blejzera tanku svešèicu Vodièa kroz Vašington i smireno izašao iz niše, elegantnim korakom. Transformacija. U tome je moj talenat. I dok je Malak, baš kao svaki smrtnik, hodao prema limuzini koja ga je èekala, ispravio je leða i, zabacivši ramena, povratio svih svojih sto devedeset centimetara visine. Duboko je udahnuo i napunio pluãa vazduhom.

Oseãao je kako i istetovirani feniks na njegovim grudima širi svoja krila. Kad bi oni

samo znali

koliku

snagu imam,

Veèeras ãe moja transformacija biti potpuna. Malak je maestralno odigrao svoju partiju

pomisli

u zgradi

posmatrajuãi

Kapitola, ukazujuãi

poštovanje svim starim pravilima etikecije. Isporuèena je drevna pozivnica. Ako Langdon još uvek nije razumeo kakva ga uloga veèeras oèekuje, uskoro

shvatiti.  48 

grad.

ãe

POGLAVLjE 13 Rotonda u Kapitolu – kao i bazilika Svetog Petra – uvek je na neki naèin zaticala Roberta Langdona nespremnog. Dobro je znao da je prostorija toliko

ogromna da bi i Kip slobode

mogao komotno da stane unutra, ali svaki put

Rotonda bi nekako izgledala veãa i impresivnija nego što je oèekivao, kao da se u vazduhu nalaze nekakvi duhovi. Noãas, meðutim, unutra je vladao samo

haos. Kapitolska policija je zatvarala Rotondu, istovremeno nastojeãi da pomeri izbezumljene turiste što dalje od šake. Jedan deèak još uvek je plakao. Blesnulo je jarko svetlo – neki turista fotografisao je šaku – istog èasa nekoliko èuvara opkolilo je èoveka, oduzelo mu aparat i odvelo ga napolje. U opštem metežu Langdon oseti kako se kreãe kao u transu,

probijajuãi se kroz gužvu, sve bliže šaci. Odseèena desna šaka Pitera Solomona stajala je uspravno, ravnim delom otkinutog zgloba nataknuta na šiljak malog drvenog postolja. Tri prsta bila su skupljena u pesnicu, a palac i kažiprst, potpuno ispravljeni, upereni prema visokoj kupoli. „Povucite se!“ vikao je policajac.

bili

Langdon je sad bio dovoljno blizu da bi video sasušenu krv koja je iscurila iz zgloba i zgrušala se na drvenom postolju. Post-mortem rane ne krvare… što znaèi da je Piter živ. Langdon nije znao da li bi trebalo da mu bude lakše ili da mu pripadne muka. Piteru je ruka odseèena dok je bio živ?

Gnev mu se skupljao u grlu. Mislio je na sve one trenutke kada mu je dragi prijatelj pružao istu tu ruku da se s njim rukuje ili ga prijateljski zagrli. Na trenutak Langdon oseti da mu se um prazni, kao razdešen televizor koji prenosi samo

smetnje. Prva jasna

slika

koja se probi do

njegove svesti

bila je potpuno neoèekivana. Kruna… i zvezda. Langdon Tetovaža?

èuènu posmatrajuãi vrhove Piterovog palca Neverovatno – Èudovište koje je ovo uradilo

kažiprsta. izgleda daje

utetoviralo siãušne simbole na vrhove Piterovih prstiju. Na palcu – krunu. Na kažiprstu – zvezdu. Ovo ne može biti. Dva simbola su se momentalno utisnula u Langdonov um,

èineãi da veã prisutna scena užasa izgleda skoro nestvarno. Ovi simboli su

se u istoriji zajedno pojavljivali mnogo puta, i to uvek na istom mestu – na vrhovima prstiju. Bio je to jedan od najuticajnijih i najtajnijih simbolièkih

predstava Starog sveta. Šaka misterija. Taj simbol se danas retko viða, ali tokom istorije predstavljao je moãan poziv na akciju. Langdon se muèio da razume taj groteskni artefakt koji se sada nalazio pred njim. Neko je od Piterove šake napravio Šaku misterija? To je bilo nezamislivo. Po tradiciji, ovaj predmet se izraðivao u kamenu ili drvetu, ili se crtao. Langdon nikada nije èuo za Šaku misterija

naèinjenu od krvi i mesa. Èitava ta zamisao je gnusna. „Gospodine?“ obrati mu se èuvar s leða. „Molim vas, odstupite.“

 49 

Langdon ga je jedva èuo. Ima još tetovaža. Premda nije mogao da vidi vrhove ostala tri skupljena prsta, Langdon je znao da su i oni obeleženi jedinstvenim znakovima. Takva je tradicija. Ukupno pet simbola. milenijuma simboli na prstima Šake misterija nisu menjani… kao ni njena

Tokom

simbolièka namena. Šaka predstavlja… poziv.

Langdon oseti jezu dok se priseãao reèi èoveka koji ga je ovamo doveo. Profesore, veèeras ste primili poziv svog života. U prastara vremena, Šaka misterija je, u stvari, predstavljala najpoželjniji poziv na svetu. Kada biste nju primili, to bi bio sveti poziv za prikljuèenje nekoj elitnoj grupi – onima koji navodno èuvaju tajnu mudrost svih vremena. Poziv ne samo što je predstavljao veliku èast, veã je ukazivao da je majstor uveren da ste dostojni

da primite skrivenu mudrost. Šaka majstora pruža se prema inicijantu. „Gospodine“,

reèe

èuvar,

spuštajuãi

èvrsto

ruku

na Langdonovo

„Morate odmah da odstupite.“ „Znam šta ovo znaèi“, progovori Langdon. „Mogu vam pomoãi.“ „Odmah!“ reèe èuvar. „Moj prijatelj je u nevolji. Moramo…“ Langdon jednostavno

rame.

oseti kako ga snažne ruke vuku i odvode od šake. On se prepusti… oseãajuãi se i suviše pometenim da bi mogao da

protestuje. Formalni poziv je upravo bio isporuèen. otkljuèa mistiènu kapiju koja ãe otkriti èitav jedan svet

i skrivenog znanja Ali ovo je potpuno ludilo. Buncanje umobolnika.

 50 

Neko je pozivao Langdona drevnih misterija

POGLAVLjE 14 Malakova duga limuzina polako je krenula od Kapitola, klizeãi na istok Avenijom Nezavisnosti. Jedan mladi par na trotoaru napregnuto je gledao ne bi li kroz zatamnjena stakla ugledao neku slavnu liènost. Ja sedim napred, reèe Malak u sebi, smešeãi se. Malak je uživao u oseãanju moãi koje mu je davala vožnja ovih ogromnih kola. Nijedan od njegovih preostalih pet automobila nije mu pružao ono što mu je veèeras bilo potrebno – garanciju privatnosti. Totalne privatnosti. Limuzine su u ovom gradu imale poseban status, takoreãi imunitet. Ambasade na toèkovima. Policajci koji su radili u blizini Kapitola nikad nisu bili sigurni na kakvog ãe moãnika da naiðu ako greškom zaustave neku limuzinu,

i zato su jednostavno više voleli da ne rizikuju. Dok je prelazio preko reke Anakostia u pravcu Merilenda, oseãao je kako je sve bliže Ketrin, nošen privlaènom snagom sudbine. Veèeras sam pozvan da obavim još jedan zadatak… neoèekivani zadatak. Prethodne noãi, dok

mu je

Piter Solomon otkrivao svoju poslednju tajnu, Malak je saznao za postojanje skrivene

laboratorije

u kojoj Ketrin

Solomon

otkriãa koja ãe, Malak je to shvatio, izmeniti objavljena. Njena istraživanja otkriãe pravu prirodu svih stvari. Vekovima

ismevajuãi

su „najsjajniji

umovi“

je kao skup neznalaèkih

svetu

izvodi

èudesa –

svet ukoliko

ignorisali

zabluda, naoružavajuãi

zapanjujuãa

ikad budu

drevnu

nauku,

se arogantnim

skepticizmom i zaslepljujuãim tehnološkim inovacijama – oruðem koje ih je vodilo samo još dalje od istine. Svako otkriãe koje napravi jedna generacija biva opovrgnuto uz pomoã tehnologije sledeãe generacije. I tako to biva veã

vekovima. Što èovek više uèi, to više shvata da ništa ne zna. Hiljadama godina, èoveèanstvo luta u tami… ali sada, kao što proreèeno, nastupa promena. Lutajuãi slepo bespuãem istorije, èoveèanstvo

je bilo

je stiglo na raskrsnicu. Ovaj trenutak proreèen je odavno, predskazan u drevnim spisima, prastarim kalendarima, èak i u zvezdama. Datum je taèno odreðen, dolazak predstoji. Objaviãe ga zaslepljujuãa eksplozija znanja. Blesak jasnoãe koji ãe obasjati tamu i podariti ljudskom rodu poslednju

priliku da se udalji od ambisa i krene putem mudrosti. Došao sam da pomraèim svetlost, pomisli Malak. To je moja uloga. Sudbina ga je povezala sa Piterom i Ketrin Solomon. Otkriãa koja je Ketrin Solomon uèinila u CPSM-u mogla bi otvoriti puteve novih saznanja, zapoèeti novu renesansu. Ketrinina otkrovenja, ako bi se objavila, postala bi katalizator koji bi pokrenuo svet da ponovo pronaðe izgubljeno znanje,

dajuãi mu nezamislivu snagu. Ketrin je suðeno da zapali buktinju. Meni da je ugasim.

 51 

POGLAVLjE 15 U potpunoj pomrèini Ketrin Solomon je pipala uokolo tražeãi spoljašnja vrata laboratorije. Kad ih

je pronašla, povukla je olovom optoèena vrata i

brzo ušla u usko predsoblje. Za svega nepunih dvadeset sekundi prošla kroz zjapeãu tminu, pa ipak joj je srce tuklo kao ludo. Posle tri godine, veã bi

trebalo da sam se navikla. Svaki put kad bi se iskobeljala iz mraka Èaure pet

i kroèila na ovo èisto, dobro osvetljeno mesto, Ketrin bi osetila olakšanje. „Kocka“ unutrašnjih

je imala oblik ogromne kutije bez prozora. Svaki zidova i tavanice bio je prekriven jakom mrežom

vlakana obloženih

titanijumom,

postavljenog pleksiglasa

graðevine su prostor

unutar delili

što

je ostavljalo

utisak

milimetar od olovnih

ogromnog kaveza

od betona. Pregradni zidovi u posebne odeljke: laboratoriju,

od mutnog kontrolnu

sobu, pomoãnu sobu, kupatilo i malu priruènu biblioteku. Ketrin brzim korakom uðe u glavnu laboratoriju. Sjajan i sterilan radni prostor blistao je od najsavremenije opreme za kvantitativna istraživanja: dva povezana elektro-encefalografa, femtosekundski èešljasti filter, magneto-optièka mreža i kvantno-nasumièni elektronski šum GSD-ija

(Generatora sluèajnih dogaðaja).

Uprkos tome što je noetièka nauka koristila zaista vrhunsku tehnologiju, njena otkriãa bila su daleko tajanstvenija od hladnih, najnovijih

aparata

koje su ih proizvodile. Zbrka magije i mita brzo se pretvarala u stvarnost dok su šokantni novi podaci kuljali iz opreme i svi su išli osnovnom

postulatu

noetièke

nauke –

ukupni

potencijal

u prilog

ljudskog uma još

uvek nije potpuno iskorišãen. Najopštija teza bila je jednostavna: Jedva da smo zagrebali površinu naših mentalnih i duhovnih sposobnosti. Eksperimenti sprovedeni na mestima poput Instituta za noetièke nauke u

Kaliforniji

Istraživaèke

laboratorije

tehnièkih

anomalija

Prinstonu, kategorièki su dokazali da ljudska misao, ako se pravilno usmeri, ima sposobnost da utièe na fizièku masu, pa èak i da je menja. Ovi eksperimenti nisu imali nikakve veze sa vašarskim savijanjem kašika, veã su to bila strogo kontrolisana istraživanja, sva sa istim neverovatnim

rezultatom: naša misao zaista stupa u interakciju sa fizièkim svetom, bili mi svesni toga ili ne, i izaziva promene èak i na subatomskom nivou. Um vlada materijom.

Svega nekoliko èasova nakon užasnih dogaðaja od jedanaestog septembra 2001. godine, polje noetièke nauke napravilo je kvantni skok. Dok se preplašeni svet u svom zajednièkom bolu fokusirao na ovu jedinstvenu tragediju, èetiri nauènika su zapazila kako izlazni rezultati trideset sedam razlièitih generatora sluèajnih dogaðaja odjednom postaju primetno manje sluèajni. Na neki naèin, jedinstvo svih pojedinaènih doživljaja,

stapanje miliona umova, uticalo je na nasumièno funkcioniranje aparata i na njihove izlazne rezultate, i zapravo je unelo neku vrstu reda u haos. Ovo zapanjujuãe otkriãe kao da se poklapalo sa drevnim verovanjem u „kosmièku svesnost“ – ogromno stapanje ljudskih namera koje je u  52 

ovih

duhovnim

stanju da stupa u interakciju

s fizièkom

tvari.

Nedavna istraživanja

masovnih meditacija i molitvi dovela su do sliènih rezultata na generatorima sluèajnih dogaðaja, podupiruãi tako tvrdnju da je ljudska svest, kako je to noetièka spisateljica Lin Mektagart18 opisala, materija koja se nalazi izvan granica ljudskog tela… energija višeg nivoa, sposobna da menja pojavni svet. Ketrin je bila fascinirana knjigom Mektagartove, Eksperiment namere, i njenom globalnom, na Internetu zapoèetom studijom – theintentionexperiment.com – èiji je cilj da otkrije kako ljudska namera može da promeni svet. Pregršt drugih naprednih tekstova takoðe je izazvala

Ketrinino interesovanje. Pošavši od ovog kao od osnove, svojim istraživanjima, dokazujuãi

bukvalno

na bilo

šta –

brzinu

Ketrin Solomon je otišla još dalje u da „usmerena misao“ može da utièe

rasta

biljaka,

smer plivanja

akvarijumu, naèin na koji se ãelije dele u Petrijevoj posudi, sinhronizaciju

ribice

odvojenih automatskih sistema i hemijske reakcije u neèijem telu. Èak se i struktura kristala u nastajanju

može modifikovati delovanjem neèijeg uma;

Ketrin je stvorila predivne simetriène kristale leda upuãujuãi ljubavne misli èaši vode koja se zamrzavala. Najneverovatnije od svega, èak je i suprotno

bilo

moguãe: kada je vodi

slala

negativne

signale,

tj. zagaðujuãe

misli, kristali vode su se zamrzavali u haotiènom, izlomljenom obliku. Ljudska misao bukvalno može da menja fizièki svet. Kako su Ketrinini eksperimenti bivali smeliji, rezultati su bivali neverovatniji. Njen rad u ovoj laboratoriji dokazao je, bez ikakve sumnje, da krilatica „um vlada materijom“ nije samo neka pomodna, njuejdž mantra. Um je sposoban da menja stanje same materije i, što je još bitnije, um ima moã da

podstakne fizièki svet da se kreãe u odreðenom pravcu. Mi smo gospodari sopstvenog univerzuma.

Ketrin je dokazala da se èestice na subatomskom nivou pojavljuju i nestaju

samo u zavisnosti od njene namere da ih posmatra. Na neki naèin, njena želja da uoèi odreðenu vrstu èestice, uèinila bi da se baš takva èestica i pojavi.

Hajzenberg19je nagovestio postale osnovni princip svest na neki

naèin

ove èinjenice pre više decenija, a sada su one noetièke nauke. Reèima Lin Mektagart: „Živa

predstavlja

ono što

moguãnost

pretvara

Najvažniji èinilac stvaranja našeg kosmosa jeste svest koja ga posmatra.“

u stvarnost.

Najneverovatniji aspekt Ketrininog rada jeste, zapravo, shvatanje da sposobnost uma da utièe na fizièki svet može biti pojaèana vežbom. Namera je nauèena veština. Kao i meditacija, upregnuãe istinske moãi „misli“

zahteva vežbu. Ono što je još važnijeg neki ljudi su roðeni sposobniji za ovo od drugih. A tokom istorije, bilo je malobrojnih koji su u tome postati pravi

majstori. Ovo je karika koja nedostaje izmeðu moderne nauke i drevnog misticizma.

Lynn McTaggart, roðena 1951, novinarka i spisateljica. Poznata po svojim knjigama „Polje“ (The Field) i „Eksperiment namere“ (The Intention Experiment) (prim. prev.). 18

Werner Heisenberg (1901—1976) nemaèki teorijski kvantne mehanike, a najviše poznat po tome što 19

fizièar, jedan od zaèetnika teorije je zagovarao princip neodreðenosti u

kvantnoj teoriji; 1932. dobio Nobelovu nagradu za fiziku (prim. prev.).  53 

Ketrin je ovo èula od svog brata Pitera, i sada, kada su joj se misli ponovo vratile

njemu, oseti

kako u njoj raste

zavirila. Prazno. Biblioteka je bila drveni

smeštena

sto, dve podne lampe,

strepnja.

Otišla

je do biblioteke

u maloj èitaonici –

i zid prekriven

dve moris

policama

fotelje,

od mahagonija

nekih pet stotina knjiga. Ona i Piter sabrali su tu omiljene tekstove, radove na razne

teme, poèev

od kvantne

fizike

do drevnog

misticizma.

Njihova

kolekcija izrasla je u jedan eklektièni spoj novog i starog… od tehnološkog

i istorijskog. Najveãi deo Ketrininih knjiga èinili su naslovi poput Kvantne svesnosti20, Nove fizike21i Principa neurološke nauke22. Njen brat sakupio je starije, malo ezoteriènije naslove poput Kibaliona23, Zohara24, Plešuãih majstora Vu Lija25i prevoda sumerskih tablica iz Britanskog

muzeja.

„Kljuè naše

nauène

buduãnosti“,

našoj prošlosti.“

èitavog

misticizam

prvi

i bio

znanje produbi

života

koji

èesto

brat, „skriven

joj je govorio

izuèavao je istoriju,

je podstakao

Ketrin

shvatanjem rano-hermetièke

prirodne

je u

nauke i

da svoje univerzitetsko

filozofije.

Imala

je samo

devetnaest godina kada je Piter u njoj probudio interesovanje za vezu izmeðu

moderne nauke i drevnog misticizma.

„Pa, reci mi, Kejt“, pitao ju je brat kada je bila kod kuãe na raspustu tokom druge godine studija na Jejlu. „Šta mladi jelski studenti ovih dana èitaju iz

teorijske fizike?“ Ketrin je stajala iscrpni spisak knjiga. „Impresivno“

u prepunoj porodiènoj

odgovori

biblioteci

joj brat. „Ajnštajn,

Bor

moderni geniji. Ali, èitaš li nešto starije?“ Ketrin se poèeša po glavi. „Misliš, na primer… Njutna?“

i deklamovala i

Hoking,

svoj

sve sami

On se nasmeši. „Nastavi dalje.“ Sa dvadeset sedam godina Piter se veã bio

proslavio u akademskom svetu, pa su on i Ketrin vrsti zabavnog intelektualnog sparingovanja.

poèeli da

uživaju u ovoj

Starije od Njutna? Ketrinina glava je sada bila puna dalekih imena poput Ptolomeja, Pitagore i Hermesa Trismegistusa. Niko više ne èita

takve

stvari. Piter prstom krenu duž visoke police, preko ispucalih starih, prašnjavih tomova. „Nauèna mudrost drevnih bila

kožnih poveza je zapanjujuãa…

moderni fizièari tek sada poèinju da shvataju to u celosti.“ „Pitere“, reèe mu, „veã si mi kazao da su Egipãani znali za polugu i èekrk mnogo pre Njutna i da su rani alhemièari bili na istom nivou kao i moderni 20

Quantum Consciousness: The Guide to Experimenting Quantum Psychology, Stephen Wolinsky

(prim. prev.). 21 The

New Physics, Paul Davies (prim. prev.).

22 Principles

of Neural Science, Eric R. Kandel, J. H. Schwartz, Thomas M. Jessel (prim. prev).

Kybalion, delo hermetièke filozofije iz 1908. godine, tvrdi se da sadrži suštinu uèenja Hermesa Trismegistusa, objavljeno anonimno od strane jedne ili 23

više

osoba

pod

pseudonimom Tri iskušenika (prim. prev.). 24

Zohar, smatra

se najvažnijim

delom Kabale,

ili

jevrejskog

misticizma.

To je mistièni

komentar Tore (pet Mojsijevih knjiga), pisan na srednjovekovnom aramejskom (prim. prev.). 25 Dancing Wu Li Masters: An Overview of the New Physics, Gary Zukav (prim. prev.)  54 

hemièari, pa Šta? Današnji fizièari se bave konceptima koji bi njima bili potpuno nezamislivi“ „Kao na primer?“

„Pa… recimo, teorija povezanosti, na primer!“ Subatomska istraživanja su sasvim jasno dokazala daje sva materija povezana… isprepletena u jednu jedinstvenu mrežu… i da postoji neka vrsta univerzalnog jedinstva. „Hoãeš

da mi kažeš povezanosti?“

da su stari

„Apsolutno!“

odgovori

mudraci

Piter,

sedeli

sklanjajuãi

raspravljali

o teoriji

šiške

duge crne

s oèiju.

„Povezanost je suština prvobitnog verovanja. Njeno ime je staro koliko i sama istorija… Darmakaja26, Tao27, Braman28. U stvari, najstarija duhovna potraga èoveka jeste pokušaj da razume sopstvenu sopstvene veze sa svim stvarima. Oduvek je želeo

kosmosom… da postigne današnjih

dana Jevreji

stanje ‘sjedinjenja’.“

i hrišãani

još

povezanost, da postane

Njen brat

podiže

da oseti jedno sa

obrve. „Do

uvek žude za ‘iskupljenjem’,

iako

veãina nas zaboravila da je ono za èime tragamo zapravo ‘sjedinjenje’.“ Ketrin èovekom

uzdahnu jer je zaboravila koliko je teško koji toliko dobro poznaje istoriju. „Dobro,

raspravljati se sa ali ti govoriš

uopšteno. Ja govorim o odreðenim stvarima iz fizike.“ „Pa onda

budi

malo

odreðenija.“

Njegov prodoran

izazivao.

„U redu, šta pozitivno/negativnu

kažeš na ravnotežu

nešto toliko iz subatomskog

pogled

kao da ju je

prosto kao polaritet – domena. Oèito je da drevni

nauènici nisu razu…“

„Èekaj malo!“ Brat izvuèe veliki prašnjavi tekst i spusti ga uz tresak na sto u biblioteci. „Moderni polaritet nije ništa drugo do ‘dualni svet’ koji

je Krišna29 opisao ovde u Bhagavad Giti30, još pre dve hiljade godina. Još desetak drugih knjiga u ovoj biblioteci, ukljuèujuãi i Kibalion, binarnom sistemu i o suprotstavljenim silama prirode.“ Ketrin je

bila skeptièna. „Dobro,

ali ako

govore o

pomenemo moderna otkriãa

subatomskom nivou – Hajzenbergov princip neodreðenosti, na primer…“

„Onda moramo da pogledamo ovde“, reèe Piter koraknuvši do drugog kraja dugaèke police odakle izvadi drugi tekst. „Sveti hinduistièki vedantski spis poznat i kao Upanišade31“ On ga s mukom spusti na prethodni tom. 26

Dharmakaya – Veèni aspekt Bude (prim. prev.).

Tao – koncept u taoizmu, konfuèijanizmu i uopšte staroj kineskoj filozofiji. Dok se sam simbol prevodi kao „put“, „staza“ ili „pravac“, ponekad malo slobodnije kao „doktrina“ ili „princip“, filozofski se koristi da oznaèi osnovnu ili istinsku prirodu 27

sveta (prim.

prev.). Po hindu religiji, braman je nepromenljiva, beskrajna, sveprisutna stvarnost, kao božanski osnov sve materije, energije, vremena, prostora i postojanja, i svega 28

i transcedentna

što se nalazi izvan ovog sveta (prim. prev.). 29

Božanstvo

koje poštuju

mnoga predanja

u hinduizmu,

Mnoge verske grupe ga poznaju pod imenom Avatar ili Krišna vrhovno biãe (prim. prev.).

i to na mnogo razlièitih

Višna.

Neki drugi smatraju

Bhagavad Gita, (Pesma Boga) jedan je od najvažnijih hinduistièkih zapisa. Poštuje se kao sveti spis hinduizma i smatra jednim od najvažnijih svetski klasiènih filozofskih dela 30

(prim. prev.). 31 Upanišade, hinduistièki spisi koji sadrže najosnovnije uèenje Vedante (prim. prev.).  55 

naèina.

da je

Hajzenberg i Šredinger32 su prouèavali ovaj tekst i priznali da su uz pomoã njega formulisali neke od svojih teorija.“ Obraèun potraja još nekoliko minuta, a gomila prašnjavih knjiga na stolu je rasla

i rasla.

Konaèno

Ketrin

odmahnu

rukama

potpuno

frustrirana.

„Dobro! Dokazao si svoju tvrdnju, ali ja želim da prouèavam vrhunsku teorijsku fiziku. Buduãnost nauke! Stvarno sumnjam da su Krišna i Vjasa33 imali baš mnogo šta da kažu o teoriji super-struna i višedimenzionalnim kosmološkim modelima.“ „U pravu si. Nisu.“ Njen brat zastade, a osmeh mu se pojavi na usnama. „Ako prièaš o teoriji superstruna…“ Još jednom je otišao do police. „Onda govoriš o ovoj knjizi ovde.“ Podigao je knjigu u kožnom povezu, kolosalnih razmera i uz tresak je spustio na sto. „Prevod iz trinaestog veka originalnog aramejskog34 teksta.“ „Teorija superstruna u trinaestom veku?!“ Ovo Ketrin zaista nije mogla da proguta. „Ma, daj!“ Teorija superstruna predstavlja najnoviji model kosmosa. Baziran na poslednjim nauènim zapažanjima, ukazivao je na to da višedimenzionalna vasiona nije saèinjena od tri veã od deset dimenzija koje meðusobno utièu jedna na drugu kao vibrirajuãe strune, pomalo kao violinske žice koje naizmenièno trepere. Ketrin je saèekala da njen brat otvori knjigu, proðe kroz kitnjasti sadržaj i zatim okrene stranicu blizu poèetka knjige. „Proèitaj ovo.“ Pokaza na izbledelu stranicu s tekstom i dijagramima. Ona pokorno prouèi stranicu. Prevod je bio staromodan i veoma težak za èitanje, ali na njeno zaprepašãenje tekst i crteži su jasno prikazivali svemir na potpuno isti naèin kako ga je objašnjavala moderna teorija superstruna – deseto-dimenzionalni svemir od vibrirajuãih struna. Nastavljajuãi da èita, odjednom zadrhta i ustuknu. „Moj bože, pa tu je èak opisano kako je šest dimenzija povezano pa deluju kao jedna?!“ Ona preplašeno zakoraèi unatrag. „Koja je ovo knjiga?“ Njen brat se nasmeši. „Nešto što se nadam da ãeš jednog dana proèitati.“ On okrenu knjigu na naslovnu stranu, gde je kitnjastim slovima bilo ispisano. Celokupni Zohar. Premda Ketrin nikada nije èitala Zohar, znala je da je to osnovni tekst ranojevrejskog misticizma, za koji se nekad smatralo da je toliko moãan da je bio dostupan samo najuèenijim rabinima. Ketrin je posmatrala knjigu. „Znaèi ti tvrdiš da su rani mistici znali da njihov univerzum ima deset dimenzija?“ „Apsolutno.“ On pokaza na ilustraciju od deset isprepletanih krugova zvanih Sefirot. „Oèigledno, nomenklatura je ezoterièna, ali nauèni pristup veoma je napredan.“ 32

Erwin Rudolf Josef Alexander Schrödinger (1887—1961), austrijski teorijski fizièar koji je

stekao slavu zbog doprinosa kvantnoj mehanici; 1933. godine dobio je Nobelovu nagradu za fiziku (prim. prev.). 33 Vyasa – centralna i duboko poštovana figura u hinduistièkoj religiji. Poznat i kao Badarajana (Badarayana). Smatra se da je on pisac Veda (prim. prev.). 34 Semitski jezik koji ima istoriju dugu 3.000 godina (prim. prev.).  56 

Ketrin nije znala kako da mu odgovori. „Ali… zašto onda više ljudi ne izuèava ovo?“ Njen brat se nasmeja. „Izuèavaãe.“ „Ne razumem.“ „Ketrin, roðeni smo u predivno vreme. Dolazi promena. Ljudska biãa stoje na samom pragu novog doba i ponovo ãe poèeti da upiru pogled ka prirodi i starim shvatanjima… vratiãe se idejama iz knjiga kakva je Zohar, i drugim drevnim tekstovima sa svih strana sveta. Moãna istina ima neku svoju gravitaciju koja na kraju ponovo privuèe ljude sebi. moderna nauka najozbiljnije poèeti da prouèava drevnu

Osvanuãe dan kada ãe mudrost… to ãe biti

dan kada ãe èoveèanstvo poèeti da rešava velika pitanja na koja mu odgovori još uvek izmièu.“ Te noãi Ketrin je nestrpljivo poèela da èita stare tekstove svoga brata ubrzo poèela da shvata da je bio u pravu. Drevni mislioci su posedovali veoma

veliku nauènu mudrost. Izgleda da savremena nauka ne èini nova „otkriãa“, veã uspešno

dolazi

do „ponovnih

trenutka shvatilo istinsku ispustilo… i zaboravilo. Moderna

Ketrinina

nauka nam maže

životna

misija –

Èoveèanstvo

otkriãa“.

prirodu pomoãi

svemira… ali da se setimo!

iskoristiti

je, èini

Ova potraga

naprednu

se, jednog

je onda nekako sve to postala

nauku kako bi ponovo

otkrila izgubljenu mudrost starih vremena. Motivisalo ju je nešto više od

obiènog intelektualnog uzbuðenja. U osnovi svega nalazilo se njeno duboko ubeðenje da je svetu potrebno ovo razumevanje… danas više nego ikad. U zadnjem delu laboratorije Ketrin je videla bratovljev beli laboratorijski mantil kako visi na vešalici odmah pored njenog. Refleksno je izvadila

telefon

da proveri

ima li

odjeknu glas u seãanju. Ono za šta

novih

vaš

brat

Vašingtonu… može se pronaãi. Ponekad, legenda koja traje

razlogom. „Ne“, reèe glasno. „To nikako ne može biti istina.“ Ponekad je legenda samo legenda – i ništa više.

 57 

poruka.

Ništa.

Ponovo

veruje da je sakriveno vekovima… traje s

joj

POGLAVLjE 16 Šef obezbeðenja Trent Enderson stušti se nazad prema Rotondi besan kao ris zbog greške u radu obezbeðenja. Jedan od njegovih ljudi upravo je pronašao baèeni povez i vojnièku jaknu u niši pokraj istoènog stubišta. Prokleta bitanga jednostavno se išetala iz zgrade! Enderson je veã odredio tim koji ãe pregledati video-snimke sa ulice, ali

dok oni bilo šta pronaðu, èovek ãe veã odavno nestati.

Ušavši u Rotondu da bi video šta je tamo dosad uèinjeno, Enderson uveri da je situacija pod kontrolom u onoj meri koliko se moglo i oèekivati. Sva èetiri ulaza u Rotondu bila su zatvorena, uz primenu najdiskretnijih

mera kojima obezbeðenje raspolaže – razvuèena je somotska traka, ispred koje je stajala tabla sa natpisom PRIVREMENO ZATVORENO ZBOG ÈIŠÃENjA i

èuvar koji se izvinjavao posetiocima koji su želeli da uðu. Onih desetak turista koji su videli šta se desilo, udaljeno je na sam kraj prostorije sa istoène strane, dok su im èuvari oduzimali mobilne telefone i kamere.

Poslednje što bi Enderson sad mogao poželeti bilo je da neko od njih pošalje Si-En-Enu svoj snimak dogaðaja naèinjen mobilnim telefonom. Jedan od svedoka, visoki tamnokosi èovek u sportskom sakou pokušavao je da se odvoji od grupe i tražio da razgovara sa šefom. Trenutno

od tvida

se žuèno prepirao sa jednim od èuvara.

„Razgovaraãu s njim kroz par minuta“, doviknu Enderson jednom èuvaru. „Za

sada, neka svi budu u glavnom predvorju dok ovo ne sredimo.“

Enderson sada usmeri pažnju na šaku, koja je stajala u sredini dvorane. Za ime sveta. Radeãi veã petnaest godina u obezbeðenju zgrade Kapitola, video je

sve i svašta, ali nikad ništa ni blizu ovome. Neka odmah doðu forenzièari i iznesu ovo èudo iz moje zgrade.

Prišavši bliže, Enderson je mogao da vidi da je krvavi zglob šake nataknut na drvenu podlogu tako da je stajala uspravno. Drvo i meso, pomisli.

bio

To se na detektoru ne može videti. Jedino je veliki prsten bio od metala i Enderson

pretpostavi

da je on ili

nekako

izmakao

kontroli,

ili

ga je

osumnjièeni nonšalantno bio svukao sa odseèenog prsta i stavio na svoj.

Enderson èuènu da bi izbliza osmotrio šaku. Èinilo se kao da je pripadala pedesetogodišnjem muškarcu. Na prstenu se nalazio kitnjast

peèat

sa nekakvom dvoglavom pticom

i brojem 33.

poznato šta to predstavlja. Pažnju mu posebno privukoše

Endersonu

nije

bilo

sitne tetovaže na

vrhu palca i kažiprsta. Bolesno, da ne može biti bolesnije. „Šefe?“ Prišao mu je jedan èuvar s telefonom u ruci. „Direktan poziv za vas. Prebacili su ovamo iz Centra.“ Enderson ga pogleda kao da je ovaj sišao s uma. „Zar ne vidiš da ja upravo

ovde nešto pregledam“, prosikta. Èuvar je bio sasvim bled prošaptao. „CIA“ Enderson

je bio

zgranut.

u licu.

Prekrio

je rukom slušalicu

Zar je moguãe da je CIA

Kancelarije za bezbednost.“  58 

veã èula

za ovo? „iz

Enderson se potpuno ukoèi. Do sto ðavola. Gledao je unezvereno u telefon. U pravom moru obaveštajnih agencija smeštenih u Vašingtonu, Kancelarija za bezbednost predstavljala je pravi Bermudski trougao – tajanstveno i nesigurno podruèje kojeg se svako klonio, ukoliko je ikako mogao. KB je osnovala sama CIA, i poverila joj paradoksalan zadatak – da je špijunira. Kao kancelarija za unutrašnju kontrolu, KB vrši nadzor nad svim službenicima CIA, za sluèaj da urade nešto nedozvoljeno: pronevere sredstva, prodaju tajne informacije, ukradu interne tehnološke inovacije,

primene nedozvoljene mere prilikom isleðivanja, i tome slièno. Oni špijuniraju amerièke špijune. Pošto je imala otvorene karte kad god je u pitanju bila bezbednost, KB je svuda pružala svoje pipke. Enderson nije imao pojma zašto bi njih trebalo da zanima ovaj incident na Kapitolu, ili pak, kako su uspeli

nacionalna

tako brzo da saznaju za njega. S druge strane, prièalo se da KB sve vidi i sve zna. Koliko je Enderson mogao da pretpostavi, oni imaju direktni pristup svim internim kamerama u Kapitolu. Ovaj incident ne bi trebalo da bude u nadležnosti KB-a, ali s obzirom na tajming, sve ãe biti da je ovaj poziv,

upuãen Endersonu baš u ovom trenutku, u direktnoj vezi sa odseèenom rukom.

„Šefe“, reèe èuvar, pružajuãi mu telefon kao vruã krompir. „Treba smesta da se javite. Na vezi je…“ èuvar zastade, a onda nemo izgovori dva

sloga. „SA-TO.“

Enderson se upilji u èoveka. Daj, molim te. Poèeše da mu se znoje dlanovi.

Sato preuzima istragu?

Bog i batina Kancelarije za bezbednost – Inoe Sato – živa svim tajnim službama. Mesto roðenja – ograðeni kamp za japanske internirce

u mestu Manzanar Harbura.

užasi

Sledi

rata.

u Kaliforniji,

teško

Svest

preživljavanje,

neposredno posle

o tome kakvu opasnost

je legenda

posle bombardovanja Perl

kojeg se nikad

ne zaboravljaju

predstavljaju

nekompetentne

obaveštajne službe bila je duboko usaðena u svaki postupak Inoe Sato. Uznapredovavši do jednog od najmoãnijih položaja u obaveštajnoj službi SAD, a istovremeno najskrivenijih od oèiju javnosti, Inoe Sato, sa beskompromisnom odanošãu svojoj novoj domovini, postade zastrašujuãi neprijatelj svakome ko bi se samo usudio da se suprotstavi. Retko ko ima priliku da viða Inoe Sato, ali zato mnogi imaju povoda za strepnju; poput levijatana, direktor KB-a plovi dubokim vodama CIA i izlazi na površinu

samo kada nekog treba progutati. Enderson je samo jednom bio licem u lice ledeni pogled onih crnih oèiju bila je dovoljna

sa Inoe Sato. Uspomena na da se obraduje što ãe ovog

puta razgovor moãi da obavi telefonom. Enderson uze slušalicu, prinese je ustima i progovori što je mogao ljubaznije. „Govori šef službe Trent Enderson. Kako bih mogao…“ „U vašoj zgradi nalazi se èovek sa kojim smesta moram da razgovaram.“ Nije bilo moguãe ne prepoznati taj glas iz KB-a – zvuèao je kao struganje šljunka po kamenoj podlozi. Operacija raka grla, uèinila nepodnošljivo promuklim, od èega je gori bio samo odbojni ožiljak na vratu.

„Želim da ga momentalno pronaðete“

To je to? Da li možda treba da ga pozovem na razglas? Enderson se odjednom

ponada da je ovaj poziv možda ipak puka sluèajnost. „Koga tražite?“  59 

„Zove se Robert Langdon. Uvereni smo da se baš sad nalazi u vašoj zgradi.“ Langdon? To ime mu je odnekud zvuèalo poznato, ali nije bio siguran otkud. Posumnjao je da Inoe Sato možda ipak zna za šaku. „Trenutno se nalazim u Rotondi“, trenutak.“

reèe Enderson, „ali Spusti slušalicu i

tu ima i nekoliko turista… povika u pravcu grupe. „Ljudi, da

saèekajte li je meðu

vama neko ko se preziva Langdon?“ Nastupi kratka tišina, a onda se meðu turistima javi duboki glas. „Da. Ja sam Robert Langdon.“ Sato zna sve. Enderson iskrivi vrat ne bi li video ko se javio. Isti onaj muškarac koji je malopre pokušavao da stupi s njim u kontakt, izdvoji se od

ostalih. Delovao je krajnje uznemireno… ali i nekako poznato.

Enderson ponovo prinese telefon ustima. „Da, gospodin Langdon je doista

ovde.“ „Dajte mi ga“, odbrusi Sato promuklo.

Enderson odahnu. Bolje on nego ja. „Saèekajte.“ Mahnuo je Langdonu da priðe. Dok je Langdon prilazio, Enderson se odjednom priseti zašto mu je to ime zvuèalo poznato. Nedavno sam o njemu proèitao èlanak u novinama. Šta li on,

kog vraga, traži ovde?

I pored toga što je Langdon bio visok i atletski graðen, Enderson iznenadi jer nije delovao poput nekog prekaljenog dase, kao što bi oèekivalo od èoveka koji je poznat po tome da je preživeo eksploziju

Vatikanu i poteru u Parizu. Ovaj èova uspeo je da pobegne francuskoj policiji i to… u mokasinama? kamina u biblioteci

Više je lièio na nekoga èije je omiljeno kakvog èuvenog amerièkog univerziteta,

knjigom Dostojevskog u ruci. „Gospodine

Langdon?“

reèe

Enderson,

mesto kraj sa nekom

mu u susret. „Ja

prilazeãi

Enderson, šef obezbeðenja. Imate telefonski poziv.“ „Ja?“ U Langdonovim plavim oèima videla se zabrinutost i uznemirenost. Enderson

mu pruži

slušalicu. „Traži

vas Kancelarija

se se u

sam

za bezbednost

CIA.“ „Nikad nisam èuo za njih.“ Endersonov smešak delovao je pomalo zloslutno. „E pa, gospodine, oni su èuli za vas.“ Langdon nasloni slušalicu na uvo. „Da?“ „Robert Langdon?“ promukli glas Inoe Sato odjeknu u slušalici, dovoljno

glasno da ga je i Enderson mogao èuti. „Da?“ odgovori Langdon. Enderson priðe bliže. Hteo je da èuje šta Sato govori. „Direktor

Kancelarije

za bezbednost,

Inoe

Sato,

gospodine

Langdon.

Trenutno rukovodim jednom istragom. Verujem da vi imate informacije koje bi mi mogle biti od koristi.“ Langdon se obradova. „Da li je to u vezi sa Piterom Solomonom? Da li vi

znate gde je on?!“ Piter Solomon? Enderson se oseti kao potpuni autsajder. „Profesore“, odgovori Sato. „Trenutno ja ovde postavljam pitanja.“ „Piter Solomon je u velikoj nevolji“, povika Langdon. „Neki ludak mu je…“  60 

„Izvinite“, reèe Sato prekinuvši ga. Enderson pretrnu. Loš potez. Upasti u reè jednom od direktora CIA dok vas ispituje, takvu grešku može da naèini samo amater. A ja sam mislio da je Langdon inteligentan. „Slušajte

me pažljivo“,

razgovaramo, ova nacija informacije

ponovo

zaèu

Sato. „U

suoèava se sa ozbiljnom

trenutku

krizom. Znam

koje bi mogle da pomognu da se kriza

spreèi.

dok

da vi imate

Sad vas pitam

ponovo. Kakve vi informacije posedujete?“

Langdon je delovao potpuno pogubljeno. „Direktore, ja nemam pojma o èemu

vi govorite. Jedino što mene zanima jeste kako da pronaðemo Pitera i…“ „Nemate pojma?“ ponovi Sato, oštrije. Enderson vide da se Langdon roguši. Profesorov ton sad postade agresivniji. „Ne, gospodine. Nemam blede predstave!“ Enderson

uzdrhta.

Loše.

Jako loše.

Jako, jako loše.

Robert

Langdon

upravo naèinio grešku koja ãe ga uskoro skupo koštati. Na svoje zaprepašãenje, Enderson shvati da je sada kasno za sve. Inoe Sato se pojavi na ulazu u Rotondu taèno naspram približavati Langdonu koji joj je bio

njih i stade se hitrim koracima okrenut leðima. Sato u zgradi!

Enderson zadrža dah oèekujuãi šta ãe sada da se desi. Langdon pojma nema. Tamna figura

prilazila

je sve bliže,

sa telefonom

kraj uha i crnim

oèima upravljenim ka Langdonovom vratu poput lasera. Langdon je i dalje stezao telefon šefa policije i bivao sve razdraženiji zbog toga što direktor KB-a toliko navaljuje. „Žao mi je, gospodine“, Langdon nakratko nasaðen, „ali ja stvarno ne umem da èitam vaše misli. Šta

reèe

vi zapravo hoãete od mene?“ „Šta

hoãu od vas?“ zakrešta

šištav i siktav kao u samrtnika.

glas kroz slušalicu

u Langdonovoj

ruci,

Dok je još govorio, Langdon oseti kako ga neko tapše po ramenu. Okrete se i bi prinuðen da spusti pogled… pravo na uzdignuto lice jedne siãušne

Japanke. Imala je ljutit izraz, žuãkast ten, retku kosu, zube žute od duvana i prilièno uznemiravajuãi ožiljak koji joj je dijagonalno presecao vrat. Žena je èvornovatom rukom držala telefon kraj uha i kad je progovorila Langdon

zaèu isti onaj škripav glas koji je izlazio kroz slušalicu telefona. „Šta

ja hoãu od vas, profesore?“

Ona mirno

zatvori

telefon,

oèima. „Za poèetak, hoãu da prestanete da me oslovljavate sa ‘gospodine’„ Langdon se trže,

bi mu strašno

neprijatno. „Gospoðo, ja

se… izvinjavam.

Veza je bila loša, pa…“ „Profesore, veza je bila odlièna“, reèe ona. „A ja apsolutno ne podnosim nikakva sranja.“

 61 

pa sevnu

POGLAVLjE 17 Inoe Sato, direktorica KB-a bila je stravièan primerak: nakostrešeni vulkan od žene, visoka svega metar i po. Sama kost i koža, nepravilnih crta

lica, s dermatološkim stanjem poznatim kao leukodermija, što je njenu kožu èinilo sliènom površini neobraðenog granita obraslog lišajevima. Izgužvani plavi komplet visio je na njenom košèatom telu kao prevelika vreãa, a otvorena bluza nimalo nije prekrivala ožiljak na vratu. Njeni

saradnici zapazili su da je jedini ustupak taštini, kad je fizièki izgled u pitanju, bio taj što je èupala svoje prilièno guste brkove. Duže od deset bezbednost CIA.

godina Inoe Sato rukovodila je radom Posedovala je natproseènu inteligenciju

Kancelarije za i zapanjujuãe

nepogrešiv instinkt, što joj je ulivalo takvu kolièinu samopouzdanja da su od nje premirali svi oni koji nisu bili sposobni da uèine nemoguãe. Èak je

ni lekarska dijagnoza, da boluje od neizleèivog i krajnje agresivnog oblika

raka grla, nije izbacila iz sedla. Upustila se u bitku s njim, što ju je stajalo mesec dana odsustvovanja s posla, pola glasnih žica i treãine telesne mase, a potom se vratila na posao kao da se ništa nije ni dogodilo. Inoe Sato je,

izgleda, bila neuništiva. Robert Langdon je sumnjao da nije bio prvi koji je Inoe Sato preko telefona pobrkao sa muškarcem, ali gospoða direktor i dalje ga je probadala pogledom svojih gnevnih crnih oèiju. „Još jednom vas molim da mi oprostite, gospoðo“, reèe Langdon. „Još uvek pokušavam da doðem sebi – èovek koji tvrdi da je oteo Pitera Solomona, na

prevaru me je veèeras doveo u Vašington.“ On izvadi faks iz sakoa. „Ovo mi je jutros poslao. Zabeležio

sam broj

aviona koji je poslao po mene, pa biste

možda, ako pozovete Saveznu avionsku administraciju mogli da…“ Hitro kao munja, Sato svojom ruèicom zgrabi list papira. Potom ga gurnu u džep, a da ga nije ni pogledala. „Profesore, ja vodim ovu istragu i sve dok ne rešite da mi kažete ono što želim da saznam, predlažem da ãutite dok vam

se ne obratim.“ Sato se potom okrete prema šefu obezbeðenja. „Zapovednièe Enderson“ reèe, prilazeãi mu previše njega svojim sitnim crnim oèima, „hoãete kažete šta se to, kog vraga, ovde dešava?

blizu

i piljeãi

li biti toliko ljubazni Èuvar na istoènoj kapiji

rekao da ste pronašli ljudsku šaku na podu. Je li to istina?“ Enderson

odstupi

u stranu

i tako otkri

predmet

na sredini

da mi mi je

poda. „Da,

gospoðo, pre svega nekoliko minuta.“ Ona letimièno pogleda u

šaku

kao da se radi

samo o nehajno ostavljenom

komadu odeãe. „A ipak mi to niste spomenuli kada sam vas nazvala?“ „Ovaj… mislio sam da veã znate.“ „Nemojte me lagati.“ Enderson

se pokunji

pod njenim

pogledom,

ali

mu glas

„Gospoðo, situacija je pod kontrolom.“ „Sumnjam daje tako“, reèe Sato podjednako samouvereno. „Forenzièki

tim

je krenuo

ostade

ovamo. Ko god da je ovo uradio

ostaviti otiske.“  62 

pouzdan.

morao

Sato ga je gledala sumnjièava „Verujem daje neko ko je dovoljno pametan da proðe

vaše

kontrolne

punktove

s ljudskom

šakom,

verovatno

dovoljno

pametan i da ne ostavi nikakve otiske.“ „To je možda taèno, ali ja imam obavezu da i to istražim.“ „Zapravo,

ja vas ovog trenutka

oslobaðam

svake odgovornosti.

Preuzimam

stvar u svoje ruke.“ Enderson se ukoèi. „Ali, ovo zapravo nije u nadležnosti KB-a, zar ne?“ „Apsolutno. U pitanju je nacionalna bezbednost“ Piterova šaka? Langdon se èudio prateãi njihovu unakrsnu paljbu pomalo

ošamuãen. Nacionalna bezbednost? Langdon je oseãao da Sato ne deli sa njim njegov primarni cilj da pronaðe Pitera. Izgleda da je direktorka KB-a imala

neke potpuno druge planove. Enderson je takoðe delovao zaèuðeno. „Nacionalna bezbednost? Uz svo dužno poštovanje, gospoðo…“ „Verujte, proverila sam“, prekinu ga, „po èinu sam iznad vas. Predlažem da postupite

taèno

kako vam govorim

i da to uèinite

bez ikakvog

daljeg

pitanja.“

Enderson klimnu glavom i proguta knedlu. „Ali, makar uzmemo otiske kako bismo proverili da li

zar ne bi trebalo da šaka stvarno pripada

Piteru Solomonu?“ „Ja mogu „Prepoznajem

to da potvrdim“, reèe Langdon s muènom njegov prsten… i njegovu ruku.“ Zastao je. „Samo

izvesnošãu. su tetovaže

nove. To mu je neko nedavno uradio.“ „Oprostite?“

Sato

je sad delovala

nesigurno,

prvi

„Šaka je tetovirana!“ Langdon klimnu. „Na palcu kruna. A na kažiprstu zvezda.“ Sato izvadi naoèare i priðe šaci, kružeãi oko nje kao ajkula.

put otkad

je stigla.

„Isto sam tako siguran“, nastavi Langdon, „premda ne možete da ih vidite,

da ãe i ostala tri prsta, na vrhu imati tetovažu.“ Sato

je, izgleda,

zainteresovao

ovaj komentar

i ona mahnu Endersonu.

„Zapovednièe, hoãete li pogledati i ostale prste, molim vas?“

Enderson èuènu kraj šake pazeãi da je ne dotakne. Spusti lice blizu poda i pogleda ispod zgrèenih prstiju. „U pravu je, gospoðo. Svi

prsti

tetovažu, premda ne mogu sa sigurnošãu da kažem Šta se na ovima…“ „Sunce, fenjer i kljuè“, reèe Langdon kao iz topa. Sato se u tom trenutku potpuno okrenu prema njemu, dok su ga njene sitne oèi procenjivale. „ A otkud vi to možete da znate?“ Langdon uzvrati pogled. „Prikaz ljudske šake, obeleženih

imaju

vrhova prstiju

na ovaj naèin, veoma je star simbol. Poznat je kao Šaka misterija“ Enderson se iznenada uspravi. „Ova stvar ima ime?“ Langdon klimnu. „To je jedan od najtajanstvenijih simbola drevnog sveta.“ Sato nakrivi

glavu. „Smem

onda da pitam

usred Kapitola?“

šta,

do ðavola, traži

Langdon požele da se probudi iz ove noãne more. „Po tradiciji, gospoðo,

upotrebljena je kao poziv.“ „Poziv na šta?“ pitala je.  63 

ovde,

Langdon pogleda ka simbolima na prijateljevoj odseèenoj šaci. „Vekovima

je Šaka misterija služila kao mistièni poziv. U osnovi, to je pozivnica da se primi tajno znanje – zaštiãena mudrost poznata

nekolicini.“

Sato prekrsti ruke posmatrajuãi ga svojim kao katran crnim oèima. „Pa, profesore, za sada vam prilièno dobro ide… s obzirom da tvrdite da nemate

pojma zašto ste ovde.“

 64 

samo

odabranoj

POGLAVLjE 18 Ketrin Solomon navuèe beli laboratorijski rutinske poslove – „runde“, kako ih je Piter zvao. Kao nervozni roditelj provirivala u pomoãnu

koji proverava sobu. Vodonièna

mantil

zapoèe svoje

usnulu bebu, Ketrin je stalno ãelija radila je besprekorno, a

pomoãni rezervoari behu na sigurnom u policama. Ketrin produži niz hodnik do prostorije za skladištenje podataka. Kao i

uvek, dva holografska ureðaja za èuvanje rezervnih kopija spokojno su brujala unutar termo-regulisanih kuãišta. Sva moja istraživanja, pomisli gledajuãi u neprobojno, sedam i po centimetara debelo staklo. Holografski

ona,

ureðaji za skladištenje podataka, svaki na svom stubu, pre su izgledali kao komponente kakvog supermodernog stereo aparata, nego što su lièili na prve

takve naprave, velièine oveãeg frižidera. Oba holografska drajva bila su sinhronizovana i identièna – služili su za dodatno bekapovanje, kako bi mogla da na dva mesta drži identiène kopije rezultata svojih istraživanja. Veãina protokola za bekapovanje sekundarno skladištenje bude izvan zgrade, za sluèaj zemljotresa, požara ili kraðe, ali su Ketrin i njen brat bili složni u tome da je od svega najvažnije

držati

podatke u tajnosti;

uskladištili na nekom drugom

da ãe zaista ostati samo njihovi.

èim bi se ovi podaci

izneli

zagovara da

iz zgrade i

serveru, oni više ne bi mogli biti sigurni

Zadovoljna što je ovde sve kako treba, vratila se niz hodnik. Kako je zašla za ugao, meðutim, primeti nešto neoèekivano na drugoj strani laboratorije. Šta za ime sveta? Prigušeni sjaj svetla odbijao se od èitave opreme. Požurila je unutra, iznenaðena što vidi svetlost koja je dopirala iza

pleksiglasa kontrolne sobe. On je ovde. Ketrin prelete preko laboratorije sobe i otvori ih. „Piter!“ reèe utrèavajuãi. Punaèka

žena

što

je sedela

za terminalom

pravo na u kontrolnoj

vrata kontrolne sobi

skoèi

stolice. Oh, moj bože! Ketrin! Prepala si me!“

Triš Dan – jedina osoba na planeti kojoj je bilo dozvoljeno da uðe ovamo bila je Ketrinina analitièarka metasistema, koja je retko radila vikendom. Dvadeset-šestogodišnja crvenokosa devojka, genijalni programer podataka, potpisala je tajni ugovor dostojan jednog KGB-a. Veèeras je u kontrolnoj sobi oèigledno analizirala podatke gledajuãi u zid od plazme – ogroman ravan

ekran koji je izgledao poput onog u svemirskom centru NASA. „Izvini“,

reèe Triš. „Nisam znala

da si veã stigla. Pokušavala

završim pre nego što ti i tvoj brat doðete.“ „Jesi li prièala s njim? Kasni i ne javlja se na telefon.“ Triš odmahnu glavom. „Kladim se da još uvek pokušava

da shvati kako se

koristi novi ajfon koji si mu dala.“ Ketrin je cenila Trišin smisao za humor, a njeno prisustvo joj je upravo dalo ideju. „U stvari, drago mi je što si veèeras tu. Možda ãeš moãi da mi

pomogneš, ako nemaš ništa protiv?“ „Šta god daje, sigurna sam da je bolje od fudbala.“  65 

sam da

Ketrin duboko udahnu, smirujuãi misli. „Nisam objasnim, ali danas sam èula jednu neobiènu prièu…“

sigurna

Triš Dan nije znala kakvu je to prièu Ketrin Solomon èula, ali ju je ona sasvim sigurno prilièno izbacila iz sedla. Obièno mirne,

njene šefice delovale su uznemireno, i otkad je ušla u prostoriju tri puta

kako da ti

plavosive

oèi

je zabacila kosu iza ušiju – nervozni tik, kako ga je Triš zvala. Briljantna

nauènica. Loš pokeraš. „Meni“, reèe Ketrin, „ova prièa zvuèi kao bajka… neka stara legenda. Pa ipak..“ Zastala je, ponovo zabacujuãi pramen kose iza uveta. „Pa ipak?“ Ketrin uzdahnu. „Pa ipak sam danas iz pouzdanog izvora èula da je legenda

istinita.“ „Dobro…“ Kud sve ovo vodi?

„Razgovaraãu i sa bratom o ovome, ali palo mi je na pamet da ti možeš da mi pomogneš da bacimo malo svetla na èitavu stvar pre toga. Volela bih

znam je li ova legenda ikad potvrðena u istoriji.“ „U èitavoj istoriji?“ Ketrin

klimnu. „Bilo

gde u svetu,

na bilo

kom jeziku,

bilo

kada

istoriji.“ Èudan zahtev, pomisli Triš, ali sasvim izvodljiv. Pre deset godina bio bi nemoguã. Danas, meðutim, s Internetom

biblioteka

muzeja sveta,

i tekuãom digitalizacijom velikih

Ketrinin

cilj

mogao biti

dostignut

korišãenjem relativno jednostavnog pretraživaèa, s armijom prevodilaèkih

modula, i nekoliko dobro probranih kljuènih reèi.

„Nema problema“, reèe Triš. Mnoge od laboratorijskih knjiga imale su u sebi pasuse na starim jezicima, pa je Triš èesto bivala zamoljena da ispiše specijalizovane prevodilaèke module za nepoznate jezike, sa optièkim

prepoznavanjem karaktera za generisanje teksta na engleskom. Ona je sigurno bila

jedini

struènjak

za metasisteme

koji

je napravio

OPK prevodilaèke

module za starofrizijski, maeèanski i akadski. Moduli ãe pomoãi, ali pravi trik za

efektan pretraživaè bio je odabir

pravih kljuènih reèi. Jedinstvenih, ali ne previše restriktivnih. Ketrin je bila korak ispred Triš i veã je beležila moguãe kljuène reèi na parèetu

papira.

Zapisala je

nekoliko

pa je zastala,

naèas

onda dodala još par. „Dobro“, rekla je na kraju, predajuãi joj papir. Triš pregleda spisak Kakvu to šašavu legendu ovim kljuènim recima?“ engleskom? „Zar stvarno

razmislila,

traženih stringova, a njene oèi se razrogaèiše. Ketrin istražuje? „Hoãeš da pretražim po svim Jednu od njih nije èak ni prepoznala. Je li ovo na misliš da ãemo sve ovo naãi na jednom mestu?

Doslovno ovako?“ „Volela bih da pokušamo.“

Triš bi rekla nemoguãe, ali je reè na „n“ ovde bila strogo zabranjena. Ketrin je to smatrala opasnim naèinom razmišljanja na polju koje je èesto pretvaralo pogrešne pretpostavke u potvrðene istine. Triš Dan je ozbiljno

sumnjala da ãe se ove kljuène reèi naãi u toj kategoriji. „Koliko treba èekati na rezultate?“ upita Ketrin.  66 

„Nekoliko minuta da napišem pauka i pokrenem ga. Posle petnaest minuta dok pauk ne iscrpe samog sebe.“ „Tako brzo?“ Ketrin je izgledala ohrabreno.

toga, možda

Triš klimnu. Tradicionalnim pretraživaèima bio bi potreban ceo dan da progmižu èitavim umreženim kosmosom, pronaðu nove dokumente, provere njihov sadržaj i ubace ih u pretraživu bazu podataka. Ali ovo nije

bila vrsta pretraživaèa koji bi Triš koristila. „Napisaãu program koji ãu nazvati biraè“, objasni Triš. „Nije baš u skladu s pravilima, ali je brz. U osnovi je to program koji nareðuje tuðim pretraživaèima da rade za nas. Najveãi broj baza podataka ima veã ugraðenu pretraživaèku funkciju – biblioteke, muzeji, univerziteti, vlade. Ja napišem pauka koji pronaðe njihove pretraživaèe, ubaci tvoje kljuène reèi i kaže im da traže. Na ovaj naèin uprežemo moã hiljade pretraživaèa da rade kao jedan.“ Ketrin je delovala impresionirano. „Paralelna obrada.“ Neka vrsta metasistema. „Pozvaãu te ako nešto iskoèi.“ „Mnogo ti

hvala,

Triš.“

vratima. „Biãu u biblioteci,** Triš se smesti da

Ketrin

je potapša

po leðima

napiše program. Kodiranje pauka

i krenu

prema

pretraživaèa je bio

robovski posao, ispod njenog nivoa, ali Triš Dan to nije bilo bitno. Sve bi uèinila za Ketrin Solomon. Ponekad Triš nije mogla da poveruje koliku je

sreãu imala što je ovde došla. Prešla si dugaèak put, sestro. Pre samo godinu dana, Triš je dala otkaz kao analitièar metasistema u jednoj od tehnološki razvijenijih kockastih farmi35. U slobodno bavila honorarnim programiranjem i pokrenula industrijski „Buduãnost programa u kompjuterskoj analizi metasistema“, mada je sumnjala

vreme se blog.

da ga iko èita. A onda je jedne veèeri zazvonio telefon. „Triš Dan?“ ženski glas je pitao ljubazno. „Jeste, izvinite, s kim razgovaram?“ „Zovem se Ketrin Solomon.“ Triš se skoro srušila na mestu. Ketrin Solomon? „Baš sam proèitala vašu knjigu Noetièka nauka: Moderni prolaz ka drevnoj mudrosti – i napisala o njoj nešto na svom blogu!“ „Da, znam“, odgovori

shvati Triš, sami sebe. „Vaš

blog

Žena

osetivši kako

blagonaklono. „Zato

vas i zovem.“ Pa naravno,

trne. Èak i najbriljantniji

me je zaintrigirao“,

reèe

nauènici „gugluju“

joj Ketrin. „Nisam

znala

da je

metasistemsko modelovanje tako daleko doguralo.“ „Jeste gospoðo“, uspela je da procedi Triš, kao gromom pogoðena. „Modeli podataka se naglo razvijaju sa dalekosežnom primenom.“

Cubicle farm –

termin koji

je Skot Adams (Scott Adams)

uveo kroz

svoj strip Dilbert

satiriènu buduãnost modernih kompanija u kojima svaki radnik ima svoju kocku u kojoj sedi sam (prim. prev).  67 

kao

Nekoliko minuta njih dve su razgovarale o Trišinom radu na metasistemima, spominjuãi njeno iskustvo u analizi, modelovanju i predviðanju protoka ogromnih kolièina podataka. „Naravno,

vaša

knjiga je prejaka

za mene“, reèe

Triš, „ali razumela

sam

dovoljno da naðem preseke sa mojim metasistemskim radom.“ „Na vašem blogu je napisano da verujete kako metasistemsko modelovanje može da promeni noetièku nauku?“ „Apsolutno, Verujem da metasistemi mogu da pretvore noetiku u pravu nauku.“ „Pravu

nauku?“

Ketrinin

ton glasa

odjednom oèvrsnu. „Pošto

trenutno

ona…?“ Oh, sranje, ovo mi je izletelo. „Hm, htela sam da kažem da je noetika pomalo… ezoterièna.“ Ketrin se nasmeja. „Opustite se, šalila sam se. Sve vreme mi isto govore“ Zašto nisam iznenaðena, pomisli Triš. Èak i Institut za noetièke nauke

iz Kalifornije opisuje noetiku èudnim, neshvatljivim jezikom, definišuãi je kao prouèavanje „direktnog

i neposrednog

pristupanja

nedostupan normalnim èulima i intelektualnim sposobnostima.“ Reè noetika, nauèila

je Triš,

potièe

od grèke reèi

može prevesti kao „unutrašnje znanje“ ili „intuitivna svesnost“.

znanju na naèin nous – koja se grubo

„Interesuje me vaš metasistemski rad“, reèe Ketrin, „i kakve bi on mogao imati veze s projektom na kome trenutno radim. Da li biste

želeli

da se

naðemo? Volela bih da se konsultujem s vama.“

Ketrin Solomon želi da se konsultuje sa mnom? Oseãala se kao da je Marija

Šarapova moli za neki savet iz tenisa.

Sledeãeg dana beli volvo parkirao se na Trišinom prilazu i atraktivna, vitka žena u farmerkama izašla je iz njega. Triš se odmah oseti kao da

visoka samo metar. Sjajno, promrmljala je. Pametna, bogata i mršava – a ja treba

da poverujem da je Bog dobar? Ali

Ketrinin

nenametljiv

nastup

je istog

trenutka je umiri. Njih dve se smestiše na Trišinom ogromnom zadnjem tremu koji je pružao

pogled na izuzetno velik plac. „Vaša kuãa je divna“, reèe Ketrin. „Hvala.

Imala

sam sreãe

dok sam bila

na koledžu, zaštitila

sam neki

softver koji sam napravila.“ „Nešto metasistemsko?“ „Preteèa metasistema. Nakon jedanaestog septembra vlada je presretala i

mlela ogromne kolièine podataka – civilne imejlove, mobilne telefone, faksove, tekstove, veb-sajtove – njuškala je za kljuènim reèima povezanim sa teroristièkim delovanjem. Zato sam napisala mali program koji im je omoguãavao da èitave gomile podataka prerade na drugaèiji naèin… tako je nastao dodatni proizvod za obaveštajno delovanje.“ Nasmešila se. „U osnovi,

moj softver im je omoguãio da Americi izmere temperaturu „Molim?“ Triš se nasmeja. „Ma da, zvuèi šašavo, znam. Htela sam da kažem da je to izmerilo emocionalno stanje nacije. Pomoglo je da se izradi neka vrsta barometra

za kosmièku

svest,

ako vam je tako draže.“  68 

Objasnila

je kako se,

korišãenjem podataka dobijenih iz svih komunikacija, moglo proceniti raspoloženje nacije na osnovu „gustine javljanja“ odreðenih kljuènih reèi i emocionalnih pokazivaèa u polju podataka. Sreãnija vremena imala su sreãniji jezik, a stresna vremena vice versa. U sluèaju, teroristièkog napada, vlada bi mogla da iskoristi podatke i izmeri koliki

je pomak u psihi Amerikanaca i da bolje emocionalnom udaru koji bi izazvao takav dogaðaj. „Fascinantno“,

reèe Ketrin,

savetuje

predsednika

se po bradi. „Znaèi,

gladeãi

primer,

suštinski

ispitujete èitavu populaciju… kao da je jedan organizam.“

„Upravo tako. Metasistem. Jedan entitet koji definiše delova. Ljudsko telo, na primer, sastoji se od miliona individualnih ãelija,

šuma

njegovih

od kojih svaka ima razlièite atribute i uloge, ali zajedno funkcionišu kao jedan entitet.“ Ketrin

puna entuzijazma. „Kao

klimnu

jato ptica

ili

riba koje

se kreãu

kao jedno. Mi to zovemo konvergencija ili preplitanje.“ Triš

oseti

metasistemskog

je njena

programiranja

slavna

gošãa

poèela

za svoju oblast,

uviða

potencijal

noetiku. „Moj

softver“,

objasni Triš, „dizajniran je da pomogne vladinim agencijama da bolje procene i na pravi naèin odgovore na krize velikih razmera – pandemije, nacionalne tragedije, terorizam i slièno.“ Ona zastade. „Naravno, uvek

postoji moguãnost da se iskoristi i na drugaèiji naèin… možda da se snimi duševno stanje nacije i predvidi ishod predsednièkih izbora, ili kako ãe se

kretati berza kada zazvoni zvono za poèetak.“ „Zvuèi moãno.“ Triš pokaza prema svojoj velikoj kuãi. „I vlada je tako mislila.“ Ketrinine

plavosive

su se na nju. „Triš, mogu

oèi fokusirale

li da

vas

pitam o etièkoj dilemi koja proistièe iz vašeg rada?“ „Na šta mislite?“

„Mislim, stvorili ste softver koji vrlo lako može biti zloupotrebljen. Oni koji ga imaju mogu da pristupaju važnim informacijama koje nisu

dostupne svakome. Da li ste se dvoumili dok ste ga stvarali?“ Triš

ne trepnu. „Apsolutno

ne. Moj softver

nije

korisnici ãe vežbati

recimo… simulatora letenja. Neki

ništa

drugaèiji

kako da odlete i

pomognu ljudima u nerazvijenim zemljama. Neki drugi ãe uvežbavati uletanje

putnièkim avionima u oblakodere. uticaj zavisi od onoga ko ga koristi.“ Ketrin se zavali

Znanje je alat,

i kao svi alati,

delujuãi impresionirano. „Molim vas, dozvolite mi

njegov da

vam postavim hipotetièko pitanje.“ Triš iznenada oseti kako se ovaj razgovor pretvara u intervju za posao. Ketrin posegnu i pokupi maleno zrno peska sa trema, pruživši ga prema Triš da ga i ona vidi. „Èini mi se“, reèe, „da vam vaš metasistem u osnovi omoguãava da izraèunate težinu èitave pešèane plaže, tako što merite

svako zrno ponaosob.“ „Da, to je u suštini taèno.“ „Kao što

znate,

ovo malo

zrno

peska

nimalo beznaèajnu.“ Triš klimnu.  69 

ima

masu. Veoma malu masu, ali

„I pošto ovo zrno peska ima masu, stoga ima i gravitaciju. Opet, premalu da bi se osetila, ali je ima.“ „Tako je“ „Sada“, reèe Ketrin, „ako uzmemo milijarde ovih zrna peska i pustimo ih da se privuku kako bi saèinili… recimo, Mesec, onda je njihova zajednièka gravitacija sposobna da pomera okeane i uèini da se plima i oseka pojavljuju

na èitavoj planeti.“ Triš nije imala pojma kuda ovo vodi, ali joj se sviðalo ono što èuje. „Zato hajde da razgovaramo hipotetièki“, reèe Ketrin bacivši zrno peska.

„Šta ako bih vam rekla da misao… svaka, pa i najmanja ideja koja se stvori u vašoj

glavi

u stvari

ima masu! Šta

ako bih vam rekla

da je misao

stvar,

izmerivi entitet, s izmerivom masom? Siãušnom, naravno, ali masom. Kakve su implikacije?“ „Hipotetièki govoreãi? Pa, najoèiglednija implikacija je… ako misao ima masu, onda poseduje i gravitaciju i može da privlaèi stvari k sebi.“ Ketrin se nasmeši. „Dobri ste. Hajde da odemo korak dalje. Šta se dogaða ako mnogo ljudi poène da misli istu misao? Sve pojave iste misli poèinju da

se sažimaju u jednu, i kumulativna masa misli poèinje da raste. Samim tim i njena gravitacija.“ „Dobro.“

„Znaèi… ako dovoljno ljudi poène da misli o istoj stvari, onda ãe gravitaciona sila te misli postati primetna… i pretvoriãe se u stvarnu silu.“ Ketrin namignu. „I imaãe izmerivo svojstvo koje utièe na naš

fizièki svet.“

 70 

POGLAVLjE 19 Direktorka Inoe Sato stajala je s prekrštenim rukama, oèima skeptièno

fiksirajuãi Langdona dok je pokušavala da shvati šta joj je upravo „Kazao je da želi da za njega otkljuèate prastaru kapiju? I šta bi ja sad s tim

rekao.

trebalo da radim, profesore?“ Langdon nemoãno slegnu ramenima. Opet je osetio muèninu i pokuša da ne gleda u osakaãenu šaku svog prijatelja. „Taèno to mi je rekao. Prastara kapija… skrivena negde u ovoj zgradi; rekao sam mu da ne znam ni za kakvu

kapiju.“ „Zašto onda on misli da vi možete daje pronaðete?“

„Oèigledno je poremeãen.“ Rekao je da ãe mi Piter pokazati put. Langdon pogleda u Piterov ispruženi prst, ponovo osetivši gaðenje zbog otimaèeve sadistièke igre recima. Piter ãe ti pokazivati put. Langdon je veã pogledao u pravcu koji je pokazivao kažiprst, prema kupoli iznad njih.

Kapija? Tamo gore? Sumanuto.

„Taj èovek koji me je pozvao“, reèe Langdon direktorici, „jedini je znao da

dolazim u Kapitol veèeras, tako da onaj ko je vas obavestio ovde, mora biti èovek koga vi tražite. Predlažem…“

da sam veèeras

„Gde sam ja dobila informacije, vas se ne tièe“, prekinu ga Sato oštrijim tonom. „Moj glavni prioritet u ovom trenutku je da saraðujem

s ovim

èovekom, a imam informacije po kojima ste vi jedini koji može da mu dâ to što traži.“ „A meni je glavni prioritet da pronaðem svog prijatelja“, odgovori

Langdon ljutito. Sato duboko udahnu jer je njeno strpljenje oèito bilo na probi. „Ako želimo da pronaðemo gospodina Solomona, možemo da delamo

samo na jedan naèin, profesore; da poènemo da saraðujemo sa jedinom osobom koja izgleda

zna gde se on nalazi.“

Sato

pogleda

na sat. „Vreme

nam je

ogranièeno. Uveravam vas da moramo da se povinujemo zahtevima ovog èoveka i to brzo.“ „Kako?“ skeptièno upita Langdon. „Tako što ãemo locirati i otkljuèati prastaru kapiju? Nema kapije, direktorka Sato. Ovaj tip je umobolnik.“ Sato mu se sasvim približi. „Ako smem nešto da istaknem… umobolnik je veã vešto izmanipulisao dve prilièno pametne osobe od jutros“

vaš

Zurila je pravo u Lang-dona, a zatim letimièno pogledala u Endersona. „U poslu kojim se ja bavim, èovek shvati da je tanka linija izmeðu ludila i genijalnosti. Mislim da bi bilo mudro kada bismo ovom èoveku ukazali malo poštovanja.“ „Odsekao je èoveku šaku!“

„Upravo je to suština. Teško da je to èin neposveãenog ili nesigurnog pojedinca. Što je još važnije, profesore, taj èovek oèigledno veruje da mu

vi možete pomoãi. Pa doveo vas je sve do Vašingtona – verovatno uèinio s nekim razlogom.“ „Rekao je da je jedini razlog što veruje da ja mogu da otkljuèam tu ‘kapiju’, to što mu je Piter tako rekao“, protivio se Langdon. „A zašto bi to Piter Solomon rekao ako nije istina?“  71 

je to

„Siguran sam da Piter nije rekao ništa slièno. Èak i da jeste, uèinio je to pod prinudom. Bio je zbunjen… ili uplašen.“ „Da. To se zove muèenje tokom ispitivanja, i vrlo jedan razlog da poverujemo kako je gospodin

je delotvorno. Samo još Solomon rekao istinu.“ Sato je

govorila kao da je imala lièna iskustva s ovom tehnikom. „Da li je objasnio zašto Piter misli da samo vi možete otkljuèati kapiju?“ Langdon odmahnu glavom.

„Profesore, ako je vaša reputacija opravdana, onda su i vas i Pitera Solomona interesovale ovakve stvari: tajne, istorijska ezoterija,

misticizam, i tako dalje. Zar u svim vašim razgovorima Piter ni u jednoj prilici nije spomenuo ništa o tajnoj kapiji u Vašingtonu?“ Langdon je jedva mogao da poveruje da mu ovo pitanje upuãuje viši oficir CIA. „Siguran sam u to. Piter i ja smo prièali o nekim prilièno tajanstvenim stvarima, ali verujte mi, rekao bih mu da ode na pregled glave

da mi je ikada spomenuo postojanje bilo kakve skrivene kapije. A posebno one koja vodi do drevnih misterija.“ Ona podiže

pogled. „Molim? Èovek vam

je izrièito rekao

kuda ta

kapija

vodi?“

„Jeste, ali nije ni morao.“ Langdon pokaza prema šaci. „Šaka misterija je

formalni poziv da se proðe kroz mistiènu kapiju i stekne drevno tajno znanje – moãno znanje poznato kao drevne misterije… ili izgubljena mudrost svih vremena.“ „Znaèi èuli ste za tajnu za koju on veruje daje ovde skrivena?“ „Mnogi istorièari su èuli za nju.“ „Onda kako možete da kažete da kapija ne postoji?“ „Uz sve poštovanje, gospoðo, svi smo mi èuli za Fontanu mladosti i Šangri-la, ali to ne znaèi da oni postoje.“ Kreštavi

glas iz Enderson

ovog voki-tokija

ih prekide. „Šefe?“

èuo se

glas. Enderson skinu voki-toki s pojasa. „Enderson ovde.“ „Gospodine, završili smo pretragu podruèja. Nema nikoga ko odgovara opisu. Imate li neka druga nareðenja, gospodine?“ Enderson kratko pogleda Sato, oèekujuãi prigovor, ali direktorka je izgleda bila nezainteresovana. Enderson se malo udalji od njih dvoje tiho

govoreãi u voki-toki.

Sato je i dalje bila potpuno usredsreðena na Langdona. „Kažete da je tajna

za koju veruje da je skrivena u Vašingtonu… samo uobrazilja?“

Langdon klimnu. „Veoma stari mit. Tajna drevnih misterija je, u stvari, iz

prethrišãanskog doba. Hiljadama godina stara.“ „Pa ipak se još uvek preprièava?“ „Kao i mnoge druge podjednako

upozoravao svoje

studente da veãina

neverovatne

modernih

nisu potvrðene nauènim ispitivanjem: sve more, do Džozefa Smita, koji je koristio

legende.“

religija

je stalno

koristi prièe koje

od Mojsija, koji razdvaja Crveno magiène naoèare kako bi preveo

Knjigu Mormona sa nekih zlatnih ploèa koje je našao Njujork. Široka prihvaãenost ideje nije dokaz njene valjanosti. „Shvatam. Dobro, šta su onda te… drevne misterije?“  72 

Langdon

zakopane u državi

Langdon izdahnu. Imate misterije

se odnose na èitav

koju nedelju na raspolaganju? „Ukratko, korpus

tajnih

znanja prikupljenih

drevne

pre mnogo

vremena. Intrigantan aspekt ovog znanja je da ono navodno omoguãava onima koji su njime ovladali da steknu uvid u velike neiskorišãene moãi ljudskog uma. Oni upuãeni, prosvetljeni ovim znanjem, zakleli su se da ãe èuvati tajnu

od masa, jer je znanje bilo previše moãno i opasno za neupuãene.“ „Opasno na koji naèin?“ „Informacija šibice od dece.

je ostala skrivena iz istog razloga zbog kog sklanjamo U pravim rukama vatra pruža svetlost… ali u pogrešnim,

može biti strašno razorna.“ Sato skide naoèare i

poèe da ga

pomno posmatra. „Recite

mi, profesore,

verujete li da tako moãna informacija zaista postoji?“ Langdon nije bio siguran kako da odgovori. Drevne misterije su bile najveãi tradicija na

oduvek

paradoks njegove akademske karijere. Bukvalno svaka mistièna svetu vrti se oko ideje da tamo negde postoji neko tajno znanje

koje može da naoruža ljude mistiènim, skoro božanskim moãima: tarot i ji-

ðing su omoguãili ljudima da gledaju u buduãnost; alhemija je èoveku 36 darovala besmrtnost kroz legendarni Kamen mudrosti; vika je omoguãavala naprednijim praktikantima da bacaju moãne èini. Spisak se nastavljao u

nedogled. Kao akademski obrazovan podatke o ovom predanju –

èovek, Langdon nije mogao da porekne istorijske hrpe dokumenata, artefakata i umetnièkih

dela

zaista jasno ukazuju na to da su naši preci posedovali moãnu mudrost koju su širili samo kroz bajke, mitove i simbole, kako bi na taj naèin obezbedili da jedino dostojni mogu biti upuãeni u nju. Ali uprkos tome, kao realan i skeptièan èovek, Langdon nije bio ubeðen. „Recimo samo da sam skeptik“, reèe Langdon. „Nikada u stvarnom svetu nisam video ništa što bi nagovestilo da su drevne misterije bilo šta drugo

do legenda i puki ponavljajuãi mitološki šablon. Èini mi se da, kada bi ljudima zaista bilo moguãe da stièu natprirodne moãi, postojali bi i dokazi za to. Pa ipak, istorija nam do sada nije dala èoveka sa nadljudskim moãima.“ Sato izvi obrve. „To baš i nije sasvim taèno.“ Langdon je oklevao, shvatajuãi da je za mnoge religiozne ljude zaista postojao sluèaj èoveka-boga; Isus je bio najoèigledniji primer. „Mada

priznajem“, reèe, „ima mnogo uèenih ljudi koji veruju da ova moãna mudrost postoji, ali ja i dalje nisam ubeðen.“ „Da li

je Piter

Solomon

pogledavši u šaku na podu.

jedan

od tih

ljudi?“

upita

Sato,

letimice

Langdon nije imao snage da je ponovo pogleda. „Piter potièe iz porodiène

loze koja je uvek imala strast prema svemu drevnom i mistiènom“ „Je li to bilo ‘da’?“ upita Sato.

„Uveravam vas, èak i da Piter veruje da drevne misterije postoje, on ne veruje da se do njih može doãi kroz neku kapiju skrivenu u Vašingtonu. On

shvata metaforièki simbolizam, što je nešto što njegov tamnièar oèigledno ne shvata.“ Sato klimnu. „Znaèi vi verujete da je ova kapija samo metafora? 36

Wicca – skup neopaganskih verovanja u moã magije (prim. prev).  73 

„Naravno“,

reèe Langdon. „U

teoriji,

svakako. To je veoma uobièajena

metafora – mistièna kapija kroz koju neko mora proãi da bi bio prosvetljen, Kapije i vrata su uobièajene simbolièke predstave za preobražavajuãe obrede prelaza. Tražiti bukvalnu kapiju bilo bi kao da tražite prava Vrata

raja.“ Sato

ovo razmotri

na momenat. „Ali

izgleda

da tamnièar

gospodina

Solomona veruje da vi možete da otkljuèate stvarnu kapiju.“ Langdon izdahnu. „Napravio je grešku koju mnogi fanatici

prave –

pobrkao je metaforu sa stvarnošãu.“ Slièno ovome, rani alhemièari uzalud muèili da pretvore olovo u zlato, ne shvativši nikad da taj proces ne predstavlja ništa drugo do metaforu za ostvarenje punog ljudskog potencijala

su se

– da se tup i neuk um preobrazi u britak i prosvetljen.

Sato pokaza prema šaci. „Ako bi ovaj èovek želeo da za njega naðete nekakvu kapiju, zašto vam ne bi jednostavno rekao kako da je naðete? Èemu sva

ova drama? Zašto vam je dao tetoviranu šaku?“

Langdon je sebi postavio isto ovo pitanje, ali odgovor je bio uznemirujuã.

„Pa, èini

se daje èovek s kojim imamo posla, pored toga što

nestabilan, ujedno i veoma obrazovan. Ova šaka dokaz je da je dobro upuãen u

je psihièki

misterije, kao i u zavete tajnosti. A bez sumnje i u istoriju ovog prostora.“ „Ne shvatam.“ „Sve što je veèeras uradio, bilo je u savršenom skladu s drevnim protokolom. Po tradiciji, Šaka misterija je sveti poziv, te stoga mora biti

dostavljen na svetom mestu.“ Satoine

oèi

se suziše. „Ovo

je Rotonda

Kapitola,

profesore,

ne neko

svetilište za drevne, mistiène tajne.“ „Zapravo, gospoðo“,

reèe Langdon, „znam vrlo mnogo istorièara koji se ne

bi složili s vama.“ U tom trenutku, na drugoj strani grada, Triš Dan je sedela u odsjaju zida od

plazme unutar Kocke. Završila je s pripremom svog pauka-tragaèa i ukucala pet kljuènih fraza koje joj je Ketrin dala. Ništa se neãe desiti. Oseãajuãi se pesimistièki, pokrenula je pauka, kao da stvarno široko rasprostranjenu deèiju igru Beži ribice. Zaslepljujuãom reèi poèeše da se uporeðuju sa tekstovima širom sveta… tražeãi savršeno

poklapanje.

zapoèinje brzinom,

Triš nije mogla a da se ne zapita o èemu se ovde radi, ali je odavno prihvatila èinjenicu da rad sa Solomonovima znaèi da nikad, u stvari, ne

znaš èitavu prièu.

 74 

POGLAVLjE 20 Robert Langdon krišom Mausa

nije

ga nimalo

pogleda na sat: 19.58.

oraspoložilo.

Nasmešeno

Moram pronaãi

lice

Pitera.

Miki

Ovde samo

traãimo vreme. Inoe Sato otišla poziv, pa se ponovo

je zaèas na stranu da bi odgovorila na telefonski vratila do Langdona. „Profesore, da li vas možda

zadržavam?“

„Ne, gospoðo“, odgovori Langdon, povlaèeãi rukav nadole preko èasovnika.

„Jedino sam užasno zabrinut za Pitera.“ „Ja to razumem, ali

verujte

mi da ãete Piteru

najpre

pomoãi

ako budete

pomogli meni da razumem kako funkcioniše um njegovog otmièara.“ Langdon nije

bio baš

sasvim uveren u

to, ali je shvatio

da neãe

moãi da

ode dok direktorki KB-a ne pruži sve informacije koje od njega traži. „Malo

pre“,

reèe

Sato, „kazali

ste da Rotonda

zauzima

sveto

mesto

predstavama drevnih misterija.“ „Da, gospoðo.“ „Objasnite mi.“

Znao je da mora birati reèi tako da zvuèe što jezgrovitije. držao jednosemestralna predavanja na temu mistiène simbolike Vašingtona,

Redovno je

i samo za ovu zgradu mogao bi navesti beskonaèno dug spisak referenci. Amerièka istorija poseduje skrivene aspekte. Kad god bi držao predavanja o amerièkom simbolizmu, zaprepastio studente

otkriãem

da prave

namere

oèeva nacije

veze sa onim što današnji politièari tvrde. Zvanièna

istorija

ne zna kakvi

su bili

nemaju apsolutno

prvobitni

planovi

nikakve

za izgradnju

Amerike. Oèevi nacije koji su položili temelje njene prestonice, grad su prvobitno nazvali „Rim“. Reci su dali ime Tibar i podigli klasiène graðevine, panteone i hramove, koje su ukrasili likovima najveãih bogova poznatih u istoriji – Apolona, Minerve, Venere, Heliosa, Vulkana, Jupitera. U samom središtu, kao što je bio obièaj u mnogim gradovima klasiènog razdoblja,

postavili

su trajni

simbol

poèasti

obelisk, veãi od obeliska u Kairu i što je preko trideset spratova,

precima –

egipatski

Aleksandriji, diže u znak zahvalnosti

obelisk.

Ovaj

se 169 m u visinu, i poèasti svom

polubožanskom osnivaèu, po kome je ovaj glavni grad i dobio svoje novo ime. Vašington. A sada, posle nekoliko vekova, uprkos èinjenici da su u Americi odvojene crkva i država, Rotonda, koja se nalazi u najznaèajnijoj graðevini ove zemlje,

iskiãena je drevnim religioznim simbolima. U Rotondi je prikazano preko

dvanaest bogova – više nego u prvobitnom Panteonu u Rimu. Naravno, zgrada rimskog Panteona pretvorena je kasnije u hrišãansku crkvu, 609. godine n. e. doèim ovaj Panteon nije nikada menjao svoju namenu; svedoèanstva

istorije i dalje su vidno istaknuta.

 75 

njegove

„Kao što verovatno znate“, reèe Langdon, „ova Rotonda sagraðena je u znak seãanja na jedno od najèuvenijih mistiènih svetilišta u Rimu, hram vestalki.“ „To su one sveštenice-device?“ Na licu Inoe Sato ogledala se sumnja u to da su device,

èuvarice

hrama u Rimu, mogle imati

ikakve

veze sa zgradom

Kapitola.

„Hram vestalki u Rimu“, nastavi Langdon, „bio je kružnog širokim otvorom na podu kroz koji se uzdizao sveti plamen, a dužnost da ga èuvaju i ne dozvole da se ikad ugasi pripadala je sestrinstvu

oblika

devica –

vestalkama.“

Sato sleže ramenima. „Ova Rotonda jeste kružnog oblika, ali ja ne vidim

nikakav otvor na podu.“

„Ne, otvora više nema, ali se dugi niz godina nalazio u središtu ove prostorije, taèno na mestu gde se sada nalazi Piterova šaka.“ Langdon pokaza nadole. „Zapravo, još uvek se na podu mogu videti tragovi gde se nekad

nalazila ograda, kako ljudi ne bi upadali unutra.“ „Šta?“ zaèudi se Sato. „Ja za to nikad nisam èula.“ „Izgleda da je u pravu.“ Enderson pokaza na metalne

ploèice

ukrug na mestima

sam ih

stubiãi, „Ja

gde su se nekada nalazili

poreðane veã ranije

video, ali nisam imao pojma zašto su tu.“ Nisi

jedini,

pomisli Langdon,

zamislivši

hiljade

i hiljade

posetilaca,

ukljuèujuãi i èuvene zakonodavce, koji prolaze kroz Rotondu, a pojma nemaju da se nekada moglo propasti

kroz otvor,

pravo u kapitolsku

kriptu koja

nalazi taèno ispod Rotonde.

„Na kraju je taj otvor na podu ipak zatvoren „ reèe im Langdon. „Ali dugo pre toga, posetioci Rotonde mogli su da vide vatru koja je gorela

na spratu

niže.“ Sato se okrete. „Vatru? Na Kapitolu?“

„Nazovimo to velikom bakljom, još bolje – veènim plamenom koji je goreo u kripti direktno ispod nas. Namera je upravo i bila da se plamen vidi kroz

otvor na podu Rotonde, što ju je èinilo savremenim hramom boginji Vesti. Ova zgrada èak je imala i svoju vestalku – nameštenicu èija je titula bila Èuvarica kripte – i ona je održavala vatru punih pedeset godina, sve dok politièki i razlozi, a i šteta od dima, nisu ugasili èitavu ideju.“ I Enderson i Sato delovali su zapanjeno. Danas, jedini podsetnik èetvoro-kraka zvezda, kao na

na nekadašnji plamen kompasu – simbol

posveãenim federalnu sa uspehom religiozni

koji je ovde goreo, bila je amerièke veène vatre koja je

nekada slala svoje plamene zrake na sve èetiri strane Novog sveta. „Znaèi,

profesore“,

oglasi

se Sato, „vi

tvrdite

da èovek

postavio Piterovu šaku zna za sve ovo.“ „Jasno kao dan. I još mnogo, mnogo toga. U ovoj prostoriji strane simbola koji ukazuju na verovanja u drevne misterije.“

koji

„Tajno znanje“, kaza Sato, a u glasu joj se èula velika doza sarkazma. „Znanje

od koga èovek može steãi božansku moã?“ „Jeste, gospoðo.“ „Teško da se to uklapa u hrišãanske osnove naše zemlje.“  76 

je ovde

ima na sve

„Sasvim, ali ipak je tako. Ta promena, kojom od èoveka nastaje božanstvo, naziva se apoteoza. Bilo to vama poznato ili ne, pomenuta tematika – transformacija

èoveka

u boga –

predstavlja

srž

simbolièkih

predstava

Rotondi.“

„Apoteoza?“ okrete

se Enderson, a po oèima

shvatio na šta se to odnosi.

mu se moglo

prepoznati da je

Pa, naravno, Enderson zna. On ovde radi. „Reè apoteoza doslovce znaèi ‘božanska transformacija’ – kojom prilikom èovek postaje bog. Potièe od

klasiènog grèkog: apo-‘postati’, theos-‘bog’.“ Enderson ga pogleda zapanjeno. „Apoteoza znaèi ‘postati bog’? Ni slutio nisam.“ „Još uvek ne shvatam. Objasnite!“ Zahtevala je Sato.

„Gospoðo“, Langdon kaza. „Najveãa slika u ovoj zgradi zove se Apoteoza Džordža Vašingtona. Na njoj je jasno prikazan Džordž Vašington kako se

preobražava u boga.“ Sato ga je sumnjièavo gledala. „Tako nešto nikada nisam videla.“ „Zapravo,

siguran

sam da jeste.“

Langdon

uvis. „Nalazi se direktno iznad vaše glave.“

 77 

podiže

kažiprst

i upravi

POGLAVLjE 21 Apoteozu Džordža Vašingtona, fresku površine 433 kvadratna metra, koja prekriva

tavanicu

Rotonde

u Kapitolu,

Konstantin

Brumidi37završio

1865. godine. Poznat

kao „Mikelanðelo

Kapitola“ Brumidi

je zaslužan

Rotonde baš kao što je i Mikelanðelo zaslužan za oslikavanje Sikstinske kapele, tako što je naslikao fresku na najvišem moguãem mestu – tavanici. Kao i Mikelanðelo, i Brumidi je neka od svojih najlepših

Vatikanu. Brumidi sobom najveãi

božji

je, meðutim, emigrirao

za oslikavanje

dela

uradio

u Ameriku 1852, ostavljajuãi za

hram zbog jednog novog hrama, Kapitola

u Sjedinjenim

Državama, koji sav blista od njegovog majstorstva: od trompe l’oleil38 Brumidijevih prolaza, do friza na tavanici kancelarije potpredsednika Sjedinjenih Država. Ipak, ogromnu sliku koja kao da lebdi na tavanici Rotonde, najveãi broj istorièara smatra Brumidijevim remek-delom. Robert Langdon je posmatrao ogromnu fresku koja je prekrivala tavanicu. Uglavnom je uživao u reakcijama zapanjenih studenata kad prvi put gledaju fantastiène prizore prikazane na ovoj fresci, ali u ovom trenutku oseãao se kao zatoèenik u noãnoj mori èije znaèenje mu još uvek nije jasno. Direktorka Sato stajala je pored njega s rukama na kukovima i mrštila se gledajuãi visoku tavanicu. Langdon je osetio da ona reaguje slièno kao i svi koji se prvi put zagledaju u sliku koja stoji u samom središtu njihove nacije. Sasvim je pometena. Niste vi jedini, pomisli Langdon. Za veãinu ljudi, Apoteoza Džordža Vašingtona bivala je sve èudnija i èudnija što bi je duže gledali. „Ono je Džordž Vašington u središnjem delu freske“, reèe Langdon pokazujuãi 54 metara uvis u centar kupole. „Kao što možete da vidite, ogrnut je belim plaštom, okružen sa trinaest devojaka, uzdiže se na oblaku iznad smrtnika. Ovo je trenutak njegove apoteoze… njegovog preobraženja u boga.“ Sato i Enderson ne rekoše ništa. „U blizini“, nastavi Langdon, „možete da vidite èudnu anahronu seriju figura: drevni bogovi daruju napredno znanje oèevima naše nacije. Eno Minerve koja inspiriše naše najveãe pronalazaèe – Bena Franklina, Roberta Fultona, Semjuela Morzea.“ Langdon pokaza svakog od njih ponaosob. „Ono tamo je Vulkan koji nam pomaže da napravimo parnu mašinu. Pored njih je Neptun koji nam pokazuje kako da položimo transatlantski kabel. Tu stoji i Cerera, boginja useva, od èijeg je imena nastala naša reè cerealije, ona sedi na Mekormikovoj žetelaèkoj mašini, revolucionarnom poljoprivrednom izumu koji je ovoj zemlji omoguãio da postane vodeãi svetski proizvoðaè hrane. Slika sasvim otvoreno prikazuje naše pretke kako primaju veliku mudrost od bogova.“ On spusti glavu pogledavši u Sato.

Constantino Brumidi (1805—1880), amerièki slikar, italijansko-grèkog porekla, upravo zbog ove freske (prim. prev.). 38 Trompe l’oleil – „varka za oko“, slikarska tehnika koja koristi krajnje realistiène oblike kako bi izazvala optièku iluziju (prim. prev.). 37

 78 

poznat

„Znanje je moã, a pravo znanje omoguãava èoveku da ostvari neverovatne, èak božanske poduhvate.“ Sato spusti

pogled

ka Langdonu

vrat. „Polaganje

i protrlja

telefonskog

kabla teško da bi se moglo nazvati božanskom stvari.“

„Možda za èoveka modernog doba“, odgovori Langdon. „Ali kada bi Džordž Vašington mogao da zna da smo postali rasa koja poseduje moã da komunicira

preko okeana, leti

brzinom zvuka

i aterira na Mesec, poverovao bi da smo

postali bogovi sposobni za neverovatne stvari.“ Zastao je. „Kao futurista Artur Klark kaže: ‘Svaka dovoljno napredna tehnologija teško se

što

može razlikovati od magije’.“ Sato napuãi usne, oèigledno duboko razmišljajuãi. šaku, a onda u pravcu koji je pokazivao kažiprst,

Bacila prema

je pogled na vrhu kupole.

„Profesore, reèeno vam je da ãe vam Piter pokazivati put. Da li je to taèno?“ „Jeste gospodo, ali..“, „Zapovednièe“, reèe Sato okreãuãi se od Langdona, „možemo li nekako videti sliku izbliza?“ Enderson klimnu. „Postoji uzana galerija koja prati unutrašnju stranu kupole“ Langdon pogleda visoko, visoko gore prema siãušnoj ogradi koja se videla odmah ispod slike i istog èasa pretrnu. „Nema potrebe da se penjemo èak tamo.“ Bio je jednom na tom retko poseãivanom mestu, kao gost nekog

amerièkog senatora i njegove žene, i skoro se onesvestio visine i uzanog prolaza.

zbog vrtoglave

„Nema potrebe?“ pitala je Sato. „Profesore, imamo èoveka koji veruje da se u ovoj prostoriji nalazi nekakva kapija koja bi od njega mogla da naèini boga; imamo fresku na tavanici kupole koja simboliše transformaciju

èoveka u boga; i imamo šaku koja pokazuje pravo na tu sliku. Èini se da sve ukazuje na to da bi trebalo da idemo gore.“ „U stvari“, ubaci se Enderson, postoji jedan šestougaoni sanduk u

pogledavši naviše, „malo ljudi zna da kupoli koji se otvara kao kapija, i kroz

njega se može proviriti i…“

„Èekajte malo“, reèe Langdon, „nešto ste pobrkali. Kapija koju ovaj èovek traži je figurativna kapija – prolaz koji u stvari ne postoji. Kada je rekao

da ãe Piter pokazivati put, govorio je metaforièki. Ovaj položaj šake – s

kažiprstom i palcem koji su uprti naviše – dobro je poznat simbol drevnih misterija i pojavljuje se širom sveta u umetnosti starog veka. Isti položaj

ruke vidimo i u tri najpoznatija Da Vinèijeva remek-dela, puna simbolizma

– Poslednjoj veèeri, Poklonjenju mudraca i Svetom Jovanu Krstitelju. Predstavlja simbol mistiène veze Èoveka s Bogom.“ Kako gore, tako dole.

Umobolnikov bizaran izbor reèi postajao je sve znaèajniji. „Ja to nikad do sada nisam videla“, reèe Sato. Onda gledaj malo ESPN39, pomisli Langdon, koji je svaki put morao da se nasmeje kada bi video profesionalnog sportistu kako pokazuje u nebo, zahvalan Bogu posle taèdauna ili houmrana40. Pitao se koliko njih zna da

39 40

Najveãa amerièka sportska televizija (prim. prev.). Touchdown, homerun –

terminologija

iz amerièkog

postižu poeni (prim. prev.).  79 

fudbala

i bejzbola;

naèin

na koji

time nastavlja prethrišãansku tradiciju odavanja priznanja mistiènoj moãi, koja ga je nakratko pretvorila u boga sposobnog za nadljudske podvige. „Ako je od ikakve pomoãi“, reèe Langdon, „Piterova šaka nije prva koja se

kao takva pojavila u Rotondi.“ Sato ga je gledala kao da je poludeo. „Molim?“ Langdon

pokaza

prema

njenom

blekberiju. „Ukucajte

Gugl: Džordž

Vašington Zevs.“ Sato je delovala neodluèno, ali ipak poèe da kucka. Enderson joj se malopomalo približavao, gledajuãi napeto preko njenog ramena. Langdon reèe: „Rotondom je nekada dominirala ogromna skulptura Džordža Vašingtona razgoliãenih grudi… predstavljenog kao boga. Sedeo je u potpuno istoj pozi

kao Zevs u Panteonu, pokazujuãi

gole grudi, u

levoj ruci

imao je

maè, dok je desnu držao podignutu s ispruženim palcem i kažiprstom.“ Sato je oèigledno pronašla sliku na Internetu jer je Enderson gledao u njen blekberi potpuno šokiran. „Èekajte malo, to je Džordž Vašington?“ „Jeste“, odgovori Langdon. „Predstavljen kao Zevs.“ „Pogledajte mu šaku“, reèe Enderson, još uvek piljeãi preko Satoinog ramena. „Njegova

desna

ruka

je u potpuno

istom

položaju

kao i

gospodina Solomona.“ Kao što sam i rekao, pomisli Langdon, Piterova šaka nije pojavljuje u ovoj prostoriji.

Kada je statua

šaka

prva koja se

nagog Džordža Vašingtona,

koju je

napravio Horejšio Grinou, otkrivena u Rotondi, mnogi su s podsmehom rekli da to Vašington pruža ruke prema nebu u oèajnièkom pokušaju da naðe nešto

obuèe.

Meðutim,

kako

amerièki

religiozni

ideali

promenili, a šaljiva kritika se pretvorila u polemiku, statua je sklonjena i prebaèena u neku šupu u istoènom delu parka. Trenutno je smeštena Smitsonijanovom Nacionalnom muzeju amerièke istorije, a oni koji ga tamo vide i ne pomišljaju kako je to jedina preostala veza sa vremenom

otac ove nacije poput boga èuvao Kapitol… baš kao što Zevs èuva Panteon.

kada je

Sato poèe da prebira po svom blekberiju, oèigledno doživljavajuãi ovaj trenutak kao pogodno vreme da malo prekontroliše svoje podreðene. „Šta imate?“ Slušala je pažljivo. „Aha…“ Pogledala je pravo u Langdona, a onda u

Piterovu

šaku. „Sigurni

ste?“ Još

malo

je slušala. „Dobro,

Prekinula je vezu i okrenula se ponovo prema Langdonu. „Moje osoblje malo je pretraživalo i potvrdilo postojanje takozvane Šake misterija, baš kao što

hvala.“

ste rekli: pet oznaka na vrhovima prstiju – zvezda, sunce, kljuè, kruna i fenjer – pored èinjenice da je ova ruka služila kao drevni poziv da se sazna tajna mudrost.“ „Drago mi je“, reèe Langdon,

„Nema razloga“, odseèno mu odgovori. „Èini se da smo se našli u ãorsokaku, sve dok mi vi ne budete rekli sve što još uvek neãete da mi

kažete.“ „Molim?“

Sato mu priðe. „Obišli smo pun krug, profesore. Ništa mi niste kazali što ja ne bih mogla da saznam i od mog osoblja. I zato ãu vas pitati samo još jednom. Zašto ste noãas ovamo dovedeni? Po èemu ste toliko posebni? Šta je

to što znate samo vi?“

 80 

„Kroz ovo smo veã jednom prošli“, uzvrati paljbu Langdon. „Ne znam zašto ovaj tip misli da o ovome išta znam!“ Langdon je bio u iskušenju da pita kako li je, kog vraga, Sato saznala da se

on veèeras

nalazi

u Kapitolu, ali i

kroz to su veã prošli. Ona

ne govori

ništa. „Kada bih znao šta je sledeãi korak“, reèe joj, ja bih vam kazao. Ali ne znam. Po tradiciji, Šaka misterija se pruža od uèitelja prema uèeniku. A onda ubrzo nakon toga za šakom dolazi èitav niz instrukcija… uputstvo kako da se doðe do hrama, ime majstora koji ãe vas poduèiti neèemu. Ali sve što nam je ovaj tip ostavio jeste pet tetoviranih simbola! Jedva…“ Langdon

odjednom zastade. Sato ga prostreli pogledom. „Šta je?“ Langdonove oèi strelovito poleteše prema šaci. Pet tetovaža. Shvatio je da to možda nije baš sasvim taèno. „Profesore?“ pritiskala ga je Sato. Langdon krenu prema jezivom predmetu. Piter mi je palo na pamet da je možda ostavio neki

ãe pokazati put. „Ranije predmet u Piterovoj ruci –

mapu, neko pismo ili niz uputstava“ „Nije“,

odgovori

Enderson. „Kao što možete

da vidite, ta tri

prsta nisu

baš jako stegnuta.“

„U pravu ste“, reèe Langdon. „Ali èini mi se…“ Èuènuo je pokušavajuãi da ispod prstiju vidi skriveni deo Piterovog dlana. „Možda nije napisano na

papiru.“ „Utetovirano?“ upita Enderson. Langdon klimnu. „Vidite li nešto na dlanu?“ upita Sato. Langdon

se sagnu

još

više,

pokušavajuãi

skupljenih prstiju. „Ugao je nemoguã. Ne mogu…“ „Ama, za ime

sveta“,

reèe

Sato

kreãuãi

se prema

prokletu šaku!“ Enderson stade ispred nje. „Gospoðo! Stvarno forenzièare pre nego što pipnemo…“ „Meni

su potrebni

odgovori“,

reèe

Èuènula je pomerivši Langdona dalje od šake.

Sato

proviri

ispod

njemu. „Otvorite

bi trebalo

proguravši

blago tu

da saèekamo

se pored

njega.

Langdon se uspravi i poèe da gleda s nevericom kako Sato uzima olovku iz džepa i pažljivo je zavlaèi ispod zgrèenih prstiju. A onda, jedan po jedan,

podiže prste sve dok se šaka nije potpuno otvorila, pokazujuãi dlan. Pogledala

je u Langdona

i jedva primetan

„Opet ste bili u pravu, profesore.“

 81 

osmeh preðe

joj preko

lica.

POGLAVLjE 22 Koraèajuãi

po biblioteci,

Ketrin

Solomon

povuèe rukav svog belog

mantila i pogleda na sat. Nije bila žena koja je navikla na èekanje i zato joj se sada èinilo kao da joj se život zaustavio. Èekala je da dobije rezultate od Triš, èekala je da joj se javi brat, a pored toga, èekala je i da je ponovo pozove èovek koji je bio neposredno odgovoran za èitavu ovu zabrinjavajuãu

situaciju. Bar da mi nije rekao, pomislila je. Ketrin je, po obièaju, veoma nevoljno sklapala nova poznanstva, ali mada

je ovog èoveka

prvi put srela

tek danas,

on je za samo nekoliko trenutaka uspeo da zadobije njeno poverenje. Potpuno. Njegov poziv stigao uobièajenoj nedeljnoj

je dok je popodne sedela kod kuãe, uživajuãi u svojoj zabavi – pregledanju nauènih èasopisa koji su se

nakupili tokom sedmice.

„Gospoða Solomon?“ zaèu se jedan neobièno eterièan glas. „Zovem se doktor

Kristofer Abadon. Nadam se da ãu moãi naèas da porazgovaram s vama o vašem bratu.“ „Izvinite, ko ste vi?“ pitala je. I kako ste došli do mog privatnog telefonskog broja? „Doktor Kristofer Abadon.“ Ketrin nije poznavala nikog s takvim imenom. Èovek proèisti grlo, kao da mu je neugodno. „Izvinite, gospoðo Solomon. Ja sam mislio da vam je brat rekao za mene. Ja sam njegov lekar. Vaš broj je

bio na spisku za javljanje u hitnim sluèajevima.“ Ketrin oseti ubod u srce. Hitni sluèajevi? „Da li nešto nije u redu?“ „Ne… ne verujem“, odgovori vreme, a ja ne mogu da ga dobijem ni

on. „Vaš brat jutros nije došao u zakazano na jedan od brojeva koje imam, pa sam se

pomalo zabrinuo. Ustruèavao sam se da vas pozovem, ali…“

„Ne, nemate razloga, shvatam vašu brigu.“ Ketrin je i dalje pokušavala da se seti da li joj je poznato ime doktora. „Nisam razgovarala sa bratom još od

juèe ujutru. Pretpostavljam da je jednostavno zaboravio da ukljuèi mobilni.“ Ketrin mu je nedavno poklonila novi ajfon, a on nikako nije nalazio vremena da nauèi kako se koristi. „Kažete da ste njegov lekar…“ upita. Da možda Piter nije bolestan, a neãe da mi kaže? Usledila je znaèajna pauza na drugoj strani. „Molim vas, izvinite, oèito sam naèinio ozbiljnu profesionalnu grešku time što sam vas pozvao. brat mi je rekao da vi znate za njegove posete meni, ali sad shvatam da to nije

sluèaj.“ Moj brat je slagao svog lekara? Ketrin je bivala sve

Vaš

zabrinutija. „Je li on

bolestan?“

„Izvinite, molim vas, gospoðo Solomon, ali zbog privatnosti i poverenja izmeðu lekara i pacijenta ne mogu sa vama da razgovaram o stanju vašeg brata. Veã sam vam i suviše rekao time što sam priznao da mi je pacijent. Ja sada prekinuti, ali ako se èujete danas s njim, molim vas, recite mu da mi se

javi da bih znao da li je dobro.“  82 

ãu

„Èekajte“, povika Ketrin. „Molim vas, recite mi šta s njim nije u redu!“

Èulo se kako je doktor Abadon uzdahnuo, oèito je bio nezadovoljan zbog svoje greške. „Gospoðo Solomon, èujem po vašem glasu da ste uznemireni

potpuno vas razumem. Siguran sam daje vaš brat dobro. Juèe je bio kod mene u

ordinaciji.“ „Juèe? I trebalo je danas ponovo da doðe? Meni to zvuèi ozbiljno.“ Èovek ponovo uzdahnu. „Predlažem da mu ostavimo

još malo vremena pre

nego što…“ „Dolazim

pravo

kod vas u ordinaciju“,

reèe

vratima. „Gde se vi nalazite?“ Tišina. „Doktore

Abadon?“ oglasi

se Ketrin. „Mogu

Ketrin,

kreãuãi

prema

ja i sama da potražim

vašu

adresu, ili mi je pak vi možete dati. U svakom sluèaju, ja dolazim kod vas.“ Doktor je opet ãutao. „Ako pristanem da vas primim, gospoðo Solomon, da li ãete biti toliko ljubazni da mi obeãate da neãete ništa reãi svom bratu,

dok ne budem imao priliku da mu objasnim svoju pogrešku.“ „Uredu.“ „Zahvaljujem.

Moja ordinacija

je na Kalorama

hajtsu.“

Izdiktirao

joj je

punu adresu. Posle dvadesetak minuta Ketrin je vozila otmenim ulicama hajtsa. Zvala je sve telefonske brojeve svog brata, ali nije bilo odgovora. Ona inaèe obièno nije vodila raèuna o tome gde joj je brat, ali sad se zabrinula,

Kalorama

pošto je saznala da on tajno odlazi kod lekara. Kad je Ketrin

konaèno

stigla

na navedenu

adresu,

zbunjeno je gledala

zgradu. Zar je ovo ordinacija? Prostrana vila pred kojom se zaustavila imala je ogradu od kovanog gvožða sa postavljenim kamerama i raskošan vrt. Dok je usporavala da bi proverila adresu, jedna od kamera se rotirala i okrenula pravo prema njoj. Kapija otvorila. Oklevajuãi, Ketrin potera kola širokim prilazom i parkira

pored dugaèke limuzine, ispred garaže sa šest mesta. Kakav li je ovo lekar?

se se

Dok je izlazila iz automobila, otvorila su se ulazna vrata na vili i kroz njih proðe jedna elegantna prilika i zaustavi se na odmorištu. Èovek je bio zgodan, izuzetno visok i mlaði nego što je zamišljala. I pored toga zraèio je

prefinjenošãu i otmenošãu nekoga koje veã u srednjim godinama. „Gospoðo Solomon,

ja sam doktor

Kristofer

Abadon“, izgovori

šapatom. Pružio joj je ruku koja je bila glatka i negovana. „Ketrin Solomon“, reèe, trudeãi se da ne bulji u njegovo neobièno glatko i preplanulo lice. Da li je on to možda našminkan?

on, skoro

Ketrin oseti uznemirenje dok je ulazila u prelepo namešten foaje. Prigušena klasièna muzika èula se u pozadini i kao da je mirisalo na tamjan. „Ovo je prekrasno“ reèe ona, „mada sam oèekivala nešto više nalik

na… ordinaciju.“

„Imam sreãu da mogu da radim kod kuãe.“ Uveo ju je u dnevnu sobu u kojoj je gorela vatra. „Molim vas, raskomotite se. Upravo sam prelio èaj. Izneãu ga,

pa ãemo moãi da porazgovaramo.“ Krenuo je u pravcu kuhinje i nestao. Ketrin Solomon nije sela. Ženska intuicija bila je moãan instinkt i ona se na nju oslanjala.

Nešto

joj je izazivalo  83 

jezu. Ništa

ovde nije

lièilo

bilo koju lekarsku ordinaciju antikviteta, a na zidovima slike

mitološkom

u kojoj je do sada bila. Salon je bio prepun su visila dela klasiène umetnosti, ponajviše

tematikom.

Zaustavila

platnom na kome su bile tri gracije, èija prikazana u veoma živim bojama.

pred

su naga tela

jednim

velikim

bila fenomenalno

„To je originalno delo Majkla Parksa41.“ Doktor Abadon se pojavi kraj nje bez ikakvog upozorenja, držeãi u ruci poslužavnik sa èajnikom punim vruãeg

èaja. „Mislim da bi bilo lepo da sednemo pored kamina.“ Poveo ju je preko sobe i ponudio da sedne. „Nema razloga da budete nervozni.“ „Nisam nervozna“, odgovori Ketrin, nepotrebno brzo. Nasmejao se blagonaklono. „Znate,

moj posao je da prepoznam

kad su ljudi

nervozni.“ „Molim?“

„Ja sam psihijatar sa dugom praksom, gospoðo Solomon. To mi je profesija.

Vaš brat dolazi kod mene veã godinu dana. Na terapiju.“ Ketrin je gledala zabezeknuto. Moj brat na terapiji? „Pacijenti èesto ne žele nikom da kažu „Pogrešio sam što sam vas pozvao, iako moram

da idu na terapiju“, rekao da kažem u svoju odbranu, da

je.

me je na pogrešan put naveo vaš brat.“ „Ja… ja nisam imala pojma.“

„Izvinjavam se, ako sam vas uznemirio“, reèe i zazvuèa kao da mu je neprijatno. „Primetio sam da posmatrate moje lice, jeste, sasvim ste u pravu, ja se šminkam“ Dodirnuo je lice kao da proverava. „Imam kožno

oboljenje, a ne volim da se to pri-meti. Obièno me žena šminka, ali kad ona nije kod kuãe, moram sam to da radim, a nisam baš naroèito spretan.“ Ketrin je klimala glavom, isuviše zbunjena da bilo šta odgovori.

„A ova lepa frizura…“ pipnuo je svoju bujnu plavu kosu. „Perika. Od istog oboljenja opala mi je i sva kosa na glavi.“ Slegao je ramenima. „Taština

moja velika mana.“ „A nepristojnost je, oèito, moja“, reèe. „Nikako.“ Doktor Abadon je imao razoružavajuãi osmeh. „Hajde da krenemo od poèetka. Najbolje uz èaj.“ Seli

su ispred

vatre

i Abadon je sipao

èaj „Vaš

brat

me je namamio

pijemo èaj za vreme terapije. Rekao je da Solomonovi stalno piju èaj.“ „Porodièna tradicija“, odgovori Ketrin. „Bez ièega, molim.“

Srkutali su èaj i par minuta neobavezno ãaskali, ali je Ketrin nestrpljivo išèekivala da èuje šta se to dešava s njenim bratom. „Zašto je moj brat došao kod vas?“ upita. I zašto mi to nije rekao? Istini za volju,

Piter je preživeo mnoge tragedije – još kao deèak izgubio je oca, kasnije je u razmaku od

pet godina

sahranio svog

sina

jedinca, a

potom i

majku. No, bez

obzira na sve, Piter bi uvek smogao snagu da se izbori sa svim nedaãama. Doktor Abadon srknu malo èaja. „Vaš brat je došao kod mene jer mi veruje.

Meðu nama postoji veza koja prevazilazi uobièajeni odnos izmeðu lekara i

Michael Parks,

savremeni amerièki

slikar

i vajar, hiperrealista

mitološke teme (prim. prev.).  84 

koji uglavnom obraðuje

pacijenta.“ Pokazao je rukom na neki uramljeni dokument pored kamina. Lièio je na diplomu, sve dok Ketrin nije zapazila dvoglavog feniksa. „Vi ste mason?“ Sigurno najvišeg stepena. „Piter i ja smo neka vrsta braãe.“ „Mora da ste uradili nešto izuzetno kad ste primljeni u trideset treãi stepen.“ „Pa, ne bih rekao“, izgovori. „Raspolažem porodiènim bogatstvom i dajem dosta novca masonima za dobrotvorne svrhe.“ Ketrin je sad razumela zašto njen brat ima poverenja u ovog doktora. Mason sa porodiènim imetkom, koji se interesuje za filantropiju i drevnu mitologiju. Doktor Abadon je imao više toga zajednièkog sa njenim bratom,

no što je u poèetku mogla i da pretpostavi.

„Kad sam vas pitala zašto moj brat dolazi kod vas“, reèe, „nisam mislila

zašto je odabrao psihijatra.“

da dolazi

kod vas, veã zašto

mu je potrebna

Doktor Abadon se nasmeši. „Da, znam. Pokušavam da uètivo pitanje. Mislim da mi o ovome ne bi trebalo da razgovaramo“ Zastao je. „Mada moram reãi da me èudi da vam brat nije preneo ništa od naših razgovora, s

pomoã zaobiðem

obzirom da se oni direktno odnose na vaša istraživanja.“ „Moja istraživanja?“

izlanu

se Ketrin,

jer nije

oèekivala

ovako nešto.

Moj brat prièa o mojim istraživanjima? „Vaš brat

je nedavno

došao

kod mene tražeãi

profesionalno

tumaèenje

psiholoških efekata otkriãa koje vi postižete u svojoj laboratoriji.“ Ketrin

se zamalo

zagrcnu

od èaja. „Stvarno?

To me… baš

iznenaðuje“

uspela je da izgovori. Kako mu je samo tako nešto palo na pamet? Da svom psihiãu isprièa šta ja radim?! U njihovom pravilniku o bezbednosti stajala je klauzula da nikom ne govore šta Ketrin radi. Štaviše, ideja o poverljivosti njenog rada potekla je baš od njega. „Vi ste sigurno svesni toga, gospoðo Solomon, da je vaš brat veoma zabrinut šta ãe se desiti kad se vaša istraživanja objave. On zna da može da doðe do znaèajne promene filozofskih gledišta u svetu… pa je došao kod

mene da razgovaramo o moguãim posledicama… sa gledišta.“ „Tako“, reèe Ketrin, a šoljica joj se neznatno zatrese u ruci.

psihološke

taèke

„Pitanje o kojem smo razgovarali veoma je izazovno. Šta ãe se desiti sa stanjem u kome se nalazi ljudski rod ako se konaèno otkriju velike tajne

života? Šta ãe se desiti kad se iznenada ispostavi da svi oni stavovi koje

prihvatamo kao deo religioznih uverenja… zapravo predstavljaju Odnosno kad se dokaže da to nisu mitovi? Zar nisu u pravu oni koji tvrde da

èinjenice?

ima pitanja na koja je najbolje ne davati odgovor.“ Ketrin prosto nije mogla da poveruje svojim ušima, ali se ipak trudila da kontroliše oseãanja. „Nadam se da nemate ništa protiv, ali ja radije ne bih želela da sa vama detaljnije razgovaram o svom radu. Nemam planove da u dogledno vreme objavim bilo kakve rezultate. Za sada, moja otkriãa ostaju

zakljuèana u mojoj laboratoriji.“ „Zanimljivo.“

izgubio u

Abadon se zavali

mislima. „U

u fotelji

i na trenutak

svakom sluèaju, zamolio sam  85 

se èinilo

da se

vašeg brata da ponovo

doðe ovamo danas pošto je juèe izgledalo kao da se u njemu nešto prelomilo. U takvim sluèajevima ja volim da moji pacijenti…“

„Prelomilo?“ Ketrin ponovo oseti da joj udara srce. „Kao kod nervnog sloma?“ Ona nije mogla da zamisli da bi njen brat zbog bilo èega mogao da

doživi nervni slom.

Abadon sažaljivo pruži ruku. „Molim Žao mi je zbog toga. Shvatam da vi,

vas, vidim da ste se jako s obzirom na nesreãne

potresli. okolnosti,

verovatno smatrate da imate prava na odgovor.“

„Nije bitno da li ja imam prava ili ne“, odgovori Ketrin, „moj brat je jedini živi èlan moje porodice. Niko ga ne poznaje bolje od mene i ako mi budete rekli šta se desilo, možda ãu moãi da pomognem. Konaèno, oboje

želimo isto – ono što je najbolje za Pitera.“

Doktor Abadon je prvo ãutao, a onda lagano poèeo da klima glavom kao da prihvata da je Ketrin u pravu. Konaèno progovori. „Ovo sad govorim sasvim zvanièno, gospoðo Solomon. Ukoliko se odluèim da sa vama podelim svoje informacije, uèiniãu to samo zbog toga što verujem da možda imate neka

saznanja koja mi mogu poslužiti da pomognem vašem bratu.“ „Naravno.“

Abadon se nagnu napred, oslonivši laktove o kolena. „Gospoðo Solomon, otkako vaš brat dolazi kod mene, oseãam da se on duboko u sebi bori sa

snažnim oseãanjem krivice. Ja ga nikad nisam terao da mi o tome govori, jer on nije zbog tog dolazio kod mene. Meðutim, juèe sam, iz više razloga, konaèno tražio da govori o tome.“ Abadon ju je sad gledao direktno u oèi. „Vaš brat se otvorio, prilièno neoèekivano i veoma dramatièno. Isprièao

mi je neke detalje koje nisam oèekivao… ukljuèujuãi i sve što se desilo one noãi kad je umrla vaša majka.“ Na Badnje veèe – pre skoro deset godina. Umrla je na mojim rukama. „Rekao mi je da vam je majka ubijena tokom pljaèke u vašem domu? Jedan èovek je provalio tražeãi nešto za šta je verovao da skriva vaš brat?“ „To je sasvim taèno.“ Abadon

èoveka?“ „Jeste.“

ju je procenjivao

Abadon se gladio

pogledom. „Vaš

brat

po bradi. „Da li se seãate šta

je rekao

da je ubio

je taj uljez tražio

tog

kad je

provalio u vaš dom?“

Ketrin veã deset godina uzalud pokušava da izbriše seãanje na to. „Da, imao je veoma specifièan zahtev. Nažalost, nijedno od nas nije imalo pojma o èemu on to govori. Mi nikako nismo uspeli da razumemo šta on od nas

traži.“ „Ali, vaš brat jeste.“ „Šta?“ Ketrin se uspravi u fotelji.

„Barem prema onome što mi je juèe isprièao, Piter je taèno znao šta uljez

traži. Meðutim, vaš brat nije hteo da mu to da, pa se pravio da ne razume.“ „To je apsurdno.

Nije

moguãe da je Piter

razumeo

šta

Njegovi zahtevi nisu imali nikakvog smisla!“ „Zanimljivo.“

Doktor

Abadon zastade

i naèini

nekoliko

taj èovek hoãe.

zabeleški. „Kao

što veã rekoh, meni je Piter rekao da on jeste razumeo. Vaš brat veruje da bi  86 

vam majka i danas bila živa da on nije odbio da saraðuje sa tim provalnikom. I ta odluka je izvor njegovog oseãanja krivice.“ Ketrin zatrese glavom. „To je suludo…“

Abadon se pognu, delujuãi jako zabrinuto. „Gospoðo Solomon, ovo što ste mi rekli bilo je veoma korisno. Kao što sam se i plašio, izgleda daje vaš brat pomalo izgubio dodir s realnošãu. Moram da priznam da sam predoseãao da je baš tako. Zato sam mu i rekao da danas ponovo doðe. Ovakve

epizode samoobmanjivanja nisu retke kad su u pitanju traumatièna iskustva.“ Ketrin

ponovo

zatrese

glavom. „Piter

nikada

nije

bio

sklon

samoobmanjivanju, doktore Abadon.“ „Ja bih se složio s vama, da nije…“ „Da nije šta?“

„Njegova prièa o napadu bila samo poèetak… samo deliã jedne druge, mnogo

složenije prièe koju mi je poverio.“ Ketrin se naže napred u svom sedištu. „Šta vam je Piter isprièao?“

Abadon se tužno osmehnu. „Gospoðo Solomon, dozvolite da vas pitam da li je vaš brat ikada sa vama razgovarao o tome kakvo je blago skriveno ovde u Vašingtonu… ili pak o tome kakva je uloga dodeljena njemu u zaštiti te

dragocene… mudrosti iz drevnih vremena?“ Ketrin zinu. „O èemu vi to, pobogu, govorite?“ Doktor

Abadon duboko uzdahnu. „Ketrin,

ovo što

ãu vam sada reãi

prilièno šokantno. Zastao je i ponovo je pogledao pravo u oèi. „Ali, biãe i od neprocenjive pomoãi ukoliko vi budete u stanju da mi isprièate sve što znate o tome.“ Posegnuo je za njenom šoljicom. „Još èaja?“

 87 

biãe

POGLAVLjE 23 Još jedna tetovaža.

Langdon je pun zebnje èuèao pored Piterove otvorene šake, zagledajuãi sedam minijaturnih simbola skrivenih ispod beživotnih zgrèenih prstiju.

„Izgleda kao neki brojevi“, reèe Langdon, iznenaðen. „Iako ih, doduše, ne prepoznajem“ „Prvi broj je rimski“, reèe Enderson. „U stvari, mislim da nije“, ispravi ga Langdon. „Ne postoji rimski broj I-

I-I-X. Moralo bi pisati V-I-I.“ „A šta je ovo ostalo?“ upita Sato. „Nisam siguran. Izgleda kao osam-osam-pet arapskim ciframa.“ „Arapskim?“ upita Enderson. „Meni izgledaju kao normalni brojevi.“ „Naši normalni brojevi jesu arapski.“ Langdon je veã toliko bio navikao da objašnjava ovu èinjenicu svojim studentima da je zapravo pripremio èitavo predavanje o nauènim uspesima kultura Srednjeg istoka, meðu kojima je i ovaj naš moderni cifarski sistem. Prednosti tog sistema nad rimskim jesu takozvano „poziciono obeležavanje“ kao i otkriãe još jednog broja, nule. Naravno, Langdon je svoje predavanje uvek završavao podseãanjem

da je

arapska kultura èoveèanstvu takoðe poklonila i reè al-kuhl – omiljeni napitak harvardskih brucoša – poznatiji kao alkohol. Langdon je zagledao tetovažu, prilièno zbunjen. „Nešto mi je nejasno i ovo osam-osam-pet. Pravolinijsko

pisanje deluje

mi neobièno. To

možda i

nisu

brojevi.“ „Pa šta su onda?“ upita Sato. „Nisam siguran. Ovo izgleda skoro kao… rune.“ „Što znaèi?“ upita opet Sato.

„Runski alfabet se sastoji iskljuèivo od pravih linija. Slova ovog pisma se zovu rune i èesto su korišãena za urezivanje u kamen, jer krive linije nije

lako urezivati dletom“ „Ako su ovo rune“, reèe Sato, „šta onda one znaèe?“ Langdon odmahnu glavom. Njegovo poznavanje dosezalo je samo do najrudimentarnijeg runskog pisma – futarka – germanskog sistema pisanja iz treãeg veka, a ovo nije bio futark. „Da budem iskren, nisam èak siguran ni da su rune. Morali biste da pitate struènjaka. Postoji desetak razlièitih

oblika – halsingški, manks, taèkasti stungnar…“ „Piter Solomon je mason, zar ne?“

Langdon se sad potpuno zbuni. „Jeste, ali kakve to veze ima sa ovim?“ Onda

se uspravi i nadvisi siãušnu ženu.

 88 

„To vi meni recite. Upravo ste rekli da je runsko pismo uklesivanje u kamenu, a koliko ja znam, prvobitni slobodni zidari su klesari. potraži

Ovo spominjem samo zato što je, kad sam tražila vezu izmeðu Šake misterija i Pitera Solomona,

izbacila samo jednu vezu“ Zastala otkriãa. „Masone.“ Langdon

izdahnu

boreãi

je kao da želi

se s porivom

korišãeno za bili od svog tima da njihova pretraga

da istakne

da kaže

Sato

važnost isto

svog što

ono

neprestano govori svojim studentima: „Gugl nije sinonim za ‘istraživanje’.“ U današnje

vreme

opsežne,

kljuène reèi, èovek stièe jedna velika zamršena gušãa.

svetom

rasprostranjene

pretrage

po principu

utisak da je sve sa svim povezano. Svet je postao mreža informacija koja svakog dana postaje sve

Langdon strpljivo nastavi. „Nisam iznenaðen što su se masoni kao rezultat pretrage vašeg tima. Masoni su prilièno oèigledna veza izmeðu

pojavili

Pitera Solomona i bilo koje ezoteriène teme.“

„Da“, reèe Sato, „i to je još jedan razlog što sam iznenaðena da ih do sada niste spomenuli. Na kraju krajeva, sve vreme govorite o tajnoj zaštiãenoj zahvaljujuãi nekolicini posveãenih. Zar to nema

mudrosti masonski

prizvuk?“

„Ali isto

tako i… rozenkrojcerski42, kabalistièki43, alumbradijanski44,

kao uostalom i bilo kojeg drugog ezoteriènog društva.“

„Ali Piter Solomon je mason – i to vrlo moãan mason, kad smo veã kod toga. Nije èudo da nam masoni padaju na pamet kad veã prièamo o tajnama. Sam

bog zna koliko masoni obožavaju tajne.“

Langdon oseti nepoverenje u njenom glasu, što mu nije baš prijalo. „Ako želite da saznate nešto o masonima, mnogo više biste saznali kada biste

pitali nekog od njih.“ „U stvari“,

reèe

Sato, „više

bih volela

da pitam

nekoga kome mogu da

verujem.“ Langdon ovo shvati kao komentar, koliko neupuãen toliko i uvredljiv. „Moram da vam kažem, gospoðo, da se celokupna masonska ideologija zasniva na èasti i poštenju. Masoni spadaju meðu najistinoljubivije ljude koje ãete

ikada biti u prilici da sretnete.“

„Bila sam veã u prilici da vidim vrlo ubedljive dokaze koji govore upravo

suprotno.“ Langdonu se direktorka Proveo je godine pišuãi

Sato svakog trenutka sve manje i manje dopadala. o bogatoj tradiciji masonske metaforièke

ikonografije

simbolima,

i njihovim

i znao je da su masoni

uvek bili

pogrešno shvatani i lažno klevetani, više no bilo koja druga organizacija na svetu. Redovno ih optužuju za sve, poèev od toga da slave ðavola, pa sve do toga da kuju zavere da bi èitav svet stavili pod jednu vlast. Pošto se masoni drže politike da nikada ne odgovaraju na kritike, to ih èini zaista lakom

metom za napade. 42

Rozenkrojceri –

tajno

društvo

mistika,

navodno

oformljeno

u kasnom

Nemaèkoj (prim. prev.). 43 Kabala – disciplina koja se bavi mistiènim aspektima judaizma (prim. prev.). 44 Alumbradi (prosvetljeni) – naziv koji je korišãen da približno mistiènog hrišãanstva u Španiji u 15/16. veku (prim. prev.).  89 

srednjem

opiše

veku u

praktikante

„Bez obzira na to“, reèe Sato zajedljivim tonom, „opet smo se našli u ãorsokaku, gospodine Langdon. Sve mi se èini da vama ili nešto stalno promièe… ili mi, pak, o tome ne govorite. Èovek s kojim imamo posla rekao je da je Piter Solomon izabrao baš vas.“ Gledala je ravno u Langdona, ledenim pogledom. „Mislim da je vreme da ovaj razgovor nastavimo u štabu

CIA. Možda ãemo tamo imati više sreãe.“

što

Ova pretnja jedva da se dotakla Langdona. Sato je upravo rekla nešto mu se urezalo u svest. Piter Solomon je izabrao vas. Te reèi, u kombinaciji sa pomenutim masonima, na neki èudan naèin su se dojmile Langdona. Pogledao je u masonski prsten na Piterovoj ruci. Prsten je bio nešto najvrednije što je Piter imao – porodièna dragocenost Solomonovih sa simbolom dvoglavog feniksa – najveãim od svih mistiènih simbola masonske mudrosti. Zlato se

sijalo na svetlosti i podstaklo seãanje na nešto sasvim neoèekivano. Langdon udahnu, setivši se zlokobnog šapata Piterovog tamnièara: Još uvek vam nije jasno, zar ne? Zašto ste izabrani? U jednom zastrašujuãem trenutku Langdonove se misli razbistriše, magla

se raziðe. Sasvim iznenada, postade kristalno jasno zašto je Langdon ovde.

Petnaest kilometara odatle, vozeãi se ka jugu na Sjutlend parkveju, Malak zaèu karakteristièno vibriranje na sedištu pored sebe. Bio je to Piterov ajfon, koji se danas pokazao kao moãno oružje. Vizuelni identifikator

prikazivao je sliku privlaène sredoveène žene duge crne kose. DOLAZEÃI POZIV – KETRIN SOLOMON

Malak se nasmeši ignorišuãi poziv. Sudbina me vuèe k tebi. Danas popodne namamio je Ketrin Solomon u svoju kuãu iz samo jednog razloga – da ustanovi da li ona poseduje informacije koje bi mu dobrodošle… neku porodiènu tajnu koja bi mu pomogla da locira ono što je

tražio. Meðutim, bilo je jasno da Piter svojoj sestri nije ništa kazao o onome što je èuvao sve ove godine. I pored toga, Malak je saznao nešto drugo od Ketrin. Nešto zbog èega je zaslužila da poživi još koji sat rezultati njenih istraživanja nalaze

više. Ketrin mu je potvrdila da se svi na jednom mestu, bezbedno zakljuèani u

njenoj laboratoriji. Moram ih uništiti. Ketrinino istraživanje bilo je spremno da otvori nova vrata saznanja, a kada bi se ta vrata jednom otvorila, makar sasvim malo, drugi bi nastavili. Bilo bi samo pitanje vremena pre nego što bi se sve promenilo. Ne mogu da

dozvolim da se to dogodi. Svet nasumiènosti u mraku neznanja. Ajfon

zapišta,

stavljajuãi

mora ostati

mu do znanja da je Ketrin

poruku. Malak je posluša. „Piter,

opet

kakav jeste…

ja.“ Njen glas

je zvuèao

zabrinuto. „Gde

ostavila si?

prepušten glasovnu Još

razmišljam o mom razgovoru sa doktorom Abadonom… i brinem se. Je li sve u redu? Molim te, pozovi me. U laboratoriji sam.“ Glasovna poruka se završila.  90 

uvek

Malak se nasmeši. Ketrin bi trebalo da se manje brine za brata, a više za sebe. Skrenuo je sa Sjutland parkveja na Silver hil roud. Na nepun kilometar

odatle,

u tami,

krošnje

s desne strane

zapazio je jedva primetnu

ogradom od bodljikave žice. Bezbedna zgrada? Malak

autoputa.

Èitav

konturu

kompleks

se nasmeja u sebi.

vrata.

 91 

CPSM-a, ugneždenu u bio je okružen

visokom

Znam nekog ko ãe mi otvoriti

POGLAVLjE 24 Ovo otkriãe zapljusnu Langdona kao neki ogromni talas. Sada znam zašto sam ovde. Stojeãi u središtu Rotonde, Langdon oseti silan pobegne, daleko

od Piterove

šake,

nagon da se okrene i

od sjajnog zlatnog

prstena,

sumnjièavih

oèiju Inoe Sato i Endersona. Umesto toga, i dalje je stajao nepomièno, stežuãi torbu koja mu je visila o ramenu. Moram izaãi odavde. Stegnu vilice, setivši se ponovo onog hladnog jutra pre mnogo godina u Kembridžu. Bilo je šest sati izjutra i Langdon je taman ulazio u uèionicu, kao što je uvek èinio posle ritualnog plivanja u bazenu Univerziteta

Harvard. Dok je prelazio preko praga, doèekao ga je poznati miris krede i parnog grejanja. Naèinio je dva koraka, a onda stao kao ukopan. Èekala ga je jedna prilika – elegantan gospodin, orlovskog profila i kraljevskog pogleda plavosivih oèiju. „Pitere?“ pogleda ga Langdon zabezeknuto. Piter Solomon se nasmeši i njegovi beli zubi osvetljenoj prostoriji. „Dobro jutro, Roberte. Iznenaðen si što me

blesnuše

u slabo vidiš?“

Glas mu je bio blag, a ipak se u njemu oseãala snaga. Langdon žurno priðe i toplo se pozdravi s prijateljem. „Šta li pobogu 45 traži plava krv Jejla na Crvenom kampusu i to pre zore?“ „Tajna misija

iza

neprijateljskih

redova“,

reèe

Solomon

Pokazao je rukom prema Langdonovom vitkom stasu. „Isplati plivanje. Odlièno izgledaš.“ „Dajem sve od sebe, kako bi ti

izgledao

što

stariji“,

i nasmeja

se svo to

odgovori

šaleãi se. „Pitere, divno je videti te ovde. Kojim povodom?“

se.

Langdon,

„Kratko poslovno putovanje“, odgovori on, razgledajuãi praznu uèionicu. „Izvini, Roberte, što sam te ovako prepao, ali na raspolaganju imam samo nekoliko minuta. Moram nešto da te pitam… u èetiri oka. I da zatražim

uslugu.“

To ãe biti prvi put. Langdon se pitao šta bi jedan profesor univerziteta

mogao da uèini za èoveka koji odgovori, zadovoljan što može da

ima apsolutno sve. „Štogod ti treba“, uèini nešto za èoveka koji mu je zaista

mnogo pružio, pogotovo što je Piterov život, koji je trebalo da bude život

jednog sreãnika, bio ispunjen tolikim tragedijama. Solomon utiša glas. „Nadam se da ãeš prihvatiti da mi nešto prièuvaš.“

Langdon prevrnu oèima. „Nadam se da to nije ponovo Herkules. Langdon je jednom prihvatio da prièuva Solomonovog mastifa teškog sedamdeset pet kila, dok je Solomon bio na putu. Dok je bio kod Langdona, izgleda da ga je iznenada uhvatila neodoljiva èežnja za omiljenom kožnom igraèkom, pa je u

Langdonovoj radnoj sobi našao dostojnu zamenu – originalnu rukom pisanu i ilustrovanu Bibliju u kožnom povezu s poèetka sedamnaestog veka. Iz nekih razloga, nije pomoglo što mu je vikao: „Fuj to!“ 45

Aluzija

na zvaniène

boje navedenih

univerziteta:

Harvarda (prim. prev.)  92 

tamnoplava

Jejla

i grimiznocrvena

„Znaš da još uvek tražim smeškajuãi se pokunjeno.

odgovarajuãu

zamenu“, odgovori

„Ma zaboravi na to. Meni je drago što je Herkules

Solomon,

imao prilike da okusi

religiju.“

Solomon se nasmeja, ali je delovao nekako zabrinuto. „Roberte, došao sam kod tebe jer želim da mi prièuvaš nešto što je za mene od velike vrednosti. To sam dobio u nasledstvo još pre izvesnog vremena, ali nekako

više

oseãam da je na sigurnom, bilo da ga držim kod kuãe ili u kancelariji.“

Langdonu namah bi neprijatno. Bilo šta od „velike vrednosti“ u Piterovom svetu moglo je da znaèi samo nešto što vredi èitavo bogatstvo. „A što ne u sefu neke banke?“ Barem tvoja porodica ima akcije u polovini

amerièkih banaka.

„To bi znaèilo ispunjavanje silnih formulara i službenicima. I zato mi pouzdan prijatelj više odgovara. Osim toga, znam da ti umeš da èuvaš tajnu.“ Solomon je stavio ruku u džep, izvukao odatle jedan

razgovor

paketiã i pružio ga Langdonu. S

obzirom

impresivnije.

teatralan

uvod,

Paketiã je bio

Langdon

u obliku

oèekivao

nešto

kocke, sa stranicama

mnogo

od otprilike

osam centimetara, umotan u izbledeo pakpapir i uvezan kanapom. S obzirom da je paketiã bio težak, verovatno je sadržao nešto od metala ili kamena. To

je to? Langdon

je okretao

strani bio pažljivo starim poveljama. Na

kutiju u

rukama i

primetio

daje kanap na jednoj

prièvršãen reljefnim voštanim peèatom, kao na peèatu je bio dvoglavi feniks sa brojem 33 utisnutim

na grudima – tradicionalni simbol najvišeg reda slobodnih zidara.

„Pitere, molim te“, reèe Langdon dok mu se lice polako krivilo u smešak. „Ti jesi Veliki majstor masonske lože, ali ipak nisi papa. Što

peèatiš

pakete svojim prstenom!“

Solomon se zagleda u svoj zlatni prsten i zasmeja. „Nisam ja ovo zapeèatio,

Roberte, veã moj pradeda. Pre skoro jednog veka.“ Langdona protrese struja. „Šta?“ Solomon

podiže

svoj domali

prst. „Ovaj

masonski

prsten

bio

je njegov.

Posle toga je bio dedin, pa oèev… i na kraju moj.“ Langdon podiže paketiã. „Tvoj pradeda zamotao je ovo pre jednog veka i niko ga u meðuvremenu nije otvorio?“ „Tako je.“ „Ali… zašto?“ Solomon se nasmeši. „Zato što još nije vreme.“ Langdon je zurio u njega. „Vreme za šta?“ „Roberte,

znam da ãe ovo zvuèati

Jednostavno stavi ovaj paketiã govoriti da sam ti ga dao.“

neobièno, ali

na neko sigurno

što manje

znaš, to

bolje.

mesto i nemoj nikome

Langdon pogleda svog mentora u oèi, tražeãi u njima neki Solomon je imao sklonosti za teatralnost, pa se pitao ne radi li se tu možda

šaljiv

izraz.

o nekoj maloj predstavi u njegovu èast. „Pitere, da se ovde sluèajno ne radi o nekoj nameštaljci, da ja pomislim masonska tajna, pa da to zagolica

kako mi je poverena nekakva velika moju znatiželju i navede me da se

pridružim?  93 

„Masoni ne vrbuju èlanove, Roberte, ti to dobro znaš. Osim toga, sam si mi rekao da nam se radije ne bi pridružio.“ To je bilo

taèno.

Langdon

je gajio

veliko

poštovanje

filozofiji i simbolici, a ipak je rešio da nikad ne postane njihov èlan; pošto masoni polažu studentima razgovara

prema

masonskoj

zavet o èuvanju tajne, to bi ga spreèilo da sa svojim o masonima. Iz istih razloga je i Sokrat odbio da

uèestvuje u Eleuzinskim misterijama46. Dok je Langdon razgledao

tajanstvenu

kutiju

sa masonskim

peèatom,

mogao a da ne postavi jedno sasvim obièno pitanje. „A zašto ne poveriš ovo nekom od svoje masonske braãe?“ „Recimo da mi se èini da bi bilo bezbednije da bude van dohvata masonskog

nije

bratstva. I molim te, ne dozvoli da te zavara velièina paketa. Ako je taèno ono što mi je rekao otac, u njemu se nalazi nešto izuzetno moãno.“ Zastao je.

„Nešto kao talisman.“

Da li on reèe talisman? Po definiciji, talisman je nešto što ima magiènu moã, po tradiciji, talismani su se u drevna vremena koristili da donesu sreãu, odbrane od zlih duhova i pripomognu prilikom ritualnih obreda. „Pitere, ja se nadam da ti znaš da su talismani izašli iz mode još u

srednjem veku.“

Piter strpljivo položi ruku na Langdonovo rame. „Potpuno sam svestan kako to tebi zvuèi, Roberte. Poznajem te veã odavno. Skepticizam je jedna od tvojih jaèih strana u akademskom svetu. Ali, istovremeno je i tvoj veliki nedostatak. Dovoljno te dobro poznajem, pa zato od tebe neãu tražiti da mi

poveruješ… veã samo da kažem

veruješ. Zato

da je ovaj talisman

te sada molim da mi

veoma moãan.

veruješ kada ti

Reèeno mi je da on svog vlasnika

može prožeti sposobnošãu da u haosu uspostavi red.“ Langdon je mogao samo da ga gleda u neverici. Aksiom o „uspostavljanju reda u haosu“ bio je jedan od velikih masonskih postulata. Ordo ab chao. Uprkos tome, sama pomisao da talisman može ikome dati bilo kakvu snagu bila je

više nego apsurdna, a pogotovo snagu da se uspostavi red u haosu.

„Ovaj talisman“, nastavi Solomon, bio bi opasan u pogrešnim rukama, a ja, nažalost, imam razloga da poverujem da neki moãni ljudi žele da ga se dokopaju.“ Gledao ga je ozbiljnije no ikad do tada. „Želeo bih da mi ga

prièuvaš na neko vreme. Možeš li to da mi uèiniš?“ Te veèeri, Langdon je sedeo sam za kuhinjskim stolom sa paketiãem ispred sebe i pokušavao da zamisli šta li može biti u njemu. Na kraju je èitav sluèaj

naprosto

pripisao

Piterovoj

ekscentriènosti i

zakljuèao

paketiã

sef svoje biblioteke, da bi na kraju potpuno zaboravio na njega. To jest… sve do ovog jutra. Telefonski poziv i glas sa južnjaèkim naglaskom. „Oh, profesore, umalo da zaboravim!“ rekao je pomoãnik Langdonu, pošto mu je objasnio

sve pojedinosti

u vezi sa putovanjem. „Gospodin

Solomon

predavanje

tražio još nešto.“

„Da?“ odgovori

Langdon, u

mislima

se veã

pripremajuãi za

koje je upravo pristao.

Svetkovine koje su se održavale svake godine u slavu boginja Demetre i Persefone i boga

Dionisa (prim. prev.).  94 

„Gospodin Solomon je ostavio još jednu poruku za vas.“ Èovek poèe da èita

nesigurno, kao da pokušava da razazna Piterov rukopis. „Zamoliti Roberta…

da donese… zapeèaãeni paketiã koji sam mu dao pre mnogo godina.“ Èovek zastade. „Da li vam to nešto govori?“ Langdon je i sam bio iznenaðen kad se prisetio male kutije koja sve ovo vreme èuèi u sefu. „Zapravo, da. Znam na šta Piter misli.“ „I da li možete to da donesete?“ „Naravno. Kažite Piteru da ãu doneti.“ „Odlièno.“

Zvuèalo

laknulo. „Želim

je kao da je pomoãniku

vam ugodno

predavanje veèeras. I bezbedno putovanje.“ Pre

no što

je krenuo

od kuãe, Langdon

je revnosno

potražio

zamotani

paketiã u dnu sefa i stavio ga u svoju torbu. Sada je stajao usred Kapitola i bio siguran samo u jednu stvar. Piter Solomon bi bio užasnut kada bi znao kako ga je Langdon strašno izneverio.

 95 

POGLAVLjE 25 Moj bože, Ketrin

je bila u pravu. Kao i obièno. Triš

Dan piljila

je u

potpunoj neverici u rezultate pretrage koji su se pojavljivali na ekranu od plazme pred njom. Sumnjala je da ãe pretraga dati bilo kakve rezultate, a u stvari, do sada je dobila veã preko deset pogodaka. A ostali su tek

pristizali. Jedna od veza èinila se prilièno obeãavajuãom. Triš se okrenu i povika u pravcu biblioteke. „Ketrin? volela da vidiš ovo!“

Mislim

da bi

Prošlo je nekoliko godina otkada je Triš napravila ovakvog pauka za pretragu, a današnji rezultati su je zaprepastili. Pre nekoliko godina, ovakva

pretraga bi završila u ãorsokaku. Meðutim, èinilo se da je kolièina pretraživog digitalnog materijala u svetu eksplodirala do taèke kada èovek može da pronaðe bukvalno bilo šta. kljuènih reèi bila je i reè koju Triš

Ono što je neverovatno, jedna od nikada u životu nije ni èula… a

pretraga je pronašla èak i to. Ketrin je projurila kroz vrata kontrolne sobe. „Šta imaš?“

„Èitavu gomilu kandidata.“ Triš pokaza prema ekranu. „Svi ovi dokumenti

sadrže bukvalno sve tvoje kljuène reèi.“ Ketrin zabaci kosu iza uveta i preðe pogledom preko liste.

„Pre nego što se previše uzbudiš“, dodala je Triš, „uveravam te da veãina ovih dokumenata nije ono što tražiš. To su takozvane crne rupe. Pogledaj velièinu fajlova. Neverovatno su ogromni. To su komprimovane

datoteke miliona imejlova, gigantske integralne enciklopedije, globalne table za poruke koje postoje godinama, i tako dalje. Zbog svoje velièine i razlièitosti sadržaja, ovi fajlovi sadrže toliko mnogo potencijalnih kljuènih

reèi

jednostavno

usisaju

svaki

pretraživaè

koji

približi.“ Ketrin pokaza na jedan pri vrhu liste. „Šta kažeš na ovaj!“ Triš

se nasmeši.

Ketrin

je uvek bila

korak ispred,

pronašla

jedini fajl na spisku koji je bio mali. „Odlièno zapažaš. Da, to je jedini

je jedan

pravi kandidat za sada. U stvari, fajl je toliko mali da ne može imati više

od strane i nešto“ „Otvori ga.“ Ton Ketrininog glasa odavao je napetost. Triš nije mogla da zamisli dokument od jedne strane koji sadrži sve èudne nizove koje joj je Ketrin dala. Meðutim, kada je kliknula i otvorila dokument, kljuène reèi su se pojavile… kristalno jasne i lako uoèljive u

tekstu. Ketrin

priðe,

oèiju

prikovanih

za ekran

od plazme. „Ovaj

dokument

je…

redigovan?“ Triš klimnu. „Dobrodošla u svet digitalizovanog teksta.“ Automatska

digitalizovan

redakcija

postala

je uobièajena

praksa

i dokument. Redakcija je proces pri

tražitelju da pretražuje èitav tekst, njegov mali deo – neku vrstu mamca – veze sa kljuènim reèima. Preskaèuãi

kada se nudi

kom server

neki

dozvoljava

ali mu nakon toga otkrije samo jedan to jest, samo tekst koji direktno ima veliki deo ostalog teksta, server se  96 

štiti

od ugrožavanja

sledeãu

poruku:

autorskih

Imam

prava

informaciju

šalje

istovremeno

koju tražiš,

korisniku

ako želiš

ali

njen

ostatak, moraãeš da ga kupiš od mene.

„Kao što možeš da vidiš“, reèe Triš, klizeãi niz veoma redigovan tekst,

„dokument sadrži sve tvoje kljuène reèi“ Ketrin ga je posmatrala u tišini. Triš joj dade još trenutak, a onda kljuène reèi bile su podvuèene

se vrati na vrh strane. Sve ispisane velikim slovima,

kratkim namamljujuãim tekstom – po dve reèi ispred i iza tražene. skriven skriven

tekst tekst

skriven tekst

skriven

tekst

skriven

tekst

skriven tekst

skriven

tekst

skriven

tekst

tajna lokacija

skriven skriven

tekst

skriven

tekst

skriven

tekst

je skriven

tekst

PODZEMLjA gde

Ketrinine zajedno sa

skriven

tekst

skriven

tekst

skriven

tekst

skriven

tekst

skriven

tekst

skriven

tekst

skriven

tekst

skriven

tekst

skriven

tekst

skriven

tekst

skriven tekst skriven tekst negde u VAŠINGTONU sa koordinatama skriven tekst skriven tekst skriven tekst skriven tekst skriven tekst

skriven tekst

skriven

tekst

skriven

tekst

otkrila

jednu DREVNU KAPIJU

skriven

tekst

skriven

tekst

skriven

tekst

skriven

tekst

skriven

tekst

skriven

tekst

skriven

tekst

skriven

tekst

skriven

tekst

skriven

tekst

skriven

tekst

skriven

tekst

skriven

tekst

skriven

tekst

skriven

tekst

skriven

tekst

upozorava

èuva opasnu

skriven

da PIRAMIDA

tekst skriven tekst skriven tekst skriven tekst skriven tekst skriven otkriješ

tekst

skriven

tekst

dešifruj

skriven

tekst

skriven

skriven tekst

ovaj GRAVIRANI

tekst

koja vodi

tekst

SIMBOLON47 da

skriven

tekst skriven tekst skriven tekst skriven tekst skriven tekst

tekst

skriven

skriven tekst

skriven tekst. Triš nije mogla da zamisli na šta se ovaj dokument odnosi. I šta je za ime sveta „simbolon“? Ketrin

nestrpljivo

priðe

ekranu. „Gde

se nalazi

ovaj dokument?

Ko ga je

s napetošãu

u glasu.

napisao?“ Triš je veã radila na tome. „Daj mi sekund. Pokušavam da ulovim izvor.“ „Moram da znam koje ovo napisao“,

ponovi

Ketrin

„Moram da vidim ostatak.“ „Trudim se“, reèe Triš, pomalo iznenaðena ljutinom u Ketrininom glasu. Èudno, lokacija fajla nije bila vidljiva kao normalna veb-adresa, veã kao numerièka Internet protokol adresa. „Ne mogu da demaskiram

Symbolon – Predmet iz vremena stare Grèke koji se koristio za slanje tajnih poruka. Bio bi prepolovljen, a poruka se mogla protumaèiti samo ako bi polovine ponovo bile spojene (prim. prev.). 47

 97 

IP“,

reèe

Triš. „Ime domena se ne pojavljuje. Saèekaj“ Podigla „Pokrenuãu tragaèa.“

je terminal

prozor.

Triš utipka èitav niz naredbi kako bi „pingovala“ sva èvorišta izmeðu raèunara u kontrolnoj sobi, pa sve do raèunara na kom se nalazio

taj

dokument. „Provera u toku“, reèe, zadavši izvršenje komande. Odgovor je bio veoma brz i duga lista mrežnih ureðaja skoro istovremeno se pojavi na plazmi. Triš je premotavala listu nadole… još

putanju silnih „rutera“ i „svièera“ koji su povezivali njenu mašinu sa…

dole…

kroz

Šta, do ðavola? Praãenje je prestalo pre nego što je došlo do servera na

kom se nalazio dokument. Njen ping je iz nekog razloga naišao na mrežni ureðaj koji ga je progutao umesto da ga odbije. „Izgleda da se moja naredba blokirala“, reèe Triš. Da li je to uopšte moguãe? „Pokreni je ponovo.“ Triš ponovi proces i dobi potpuno isti rezultat. „Jok. Ãorsokak. Izgleda da je ovaj dokument na serveru kom se ne može uãi u trag.“ Ona pogleda u poslednjih nekoliko èvorišta pre kraja. „Doduše, ono što mogu da ti kažem jeste da se nalazi negde u oblasti Vašingtona.“ „Šališ se.“ „To uopšte nije geografski, što znaèi

iznenaðujuãe“, reèe Triš. „Ovi pauk programi da su prvi rezultati uvek iz lokala. Osim toga, jedan

šire

od tvojih kljuèeva za pretragu je i Vašington.“ „A kako bi bilo

da probamo

sa ‘Ko je’ pretragom?“

Ketrin. „Zar ti to ne bi reklo ko poseduje domen?“

iznenada

predloži

Malo primitivno, ali ideja nije tako loša. Triš je dobrodila do sajta „Koje“ i pokrenula pretragu za IP adresom, nadajuãi se da ãe dobiti konkretno ime domena. Njena frustracija ustupi mesto goruãoj znatiželji.

Èiji je ovaj dokument? Rezultat pretrage se prilièno brzo pojavio i pokazao da nema poklapanja,

te Triš

podiže

ruke

u znak predaje. „Kao

da ova IP

adresa ne postoji. Ne mogu da pronaðem ni jednu jedinu informaciju o njoj.“ „Oèigledno

da adresa

postoji.

Upravo

smo pregledali

dokument

tamo nalazi!“ Istina. Pa ipak ko god da ima ovaj dokument, oèigledno ne želi da otkrije

koji

svoj identitet. „Nisam sigurna šta da ti kažem. Sistemske pretrage nisu baš nešto u èemu sam vešta, i ako ne ukljuèiš nekog ko poseduje hakerske

sposobnosti, ja sam stigla do kraja.“ „Znaš li ti nekog?“

Triš se okrenu i pogleda u svoju šeficu. „Ketrin, šalila sam se. To baš

i nije dobra ideja.“ „Ali to se radi.“ Pogledala je ruèni sat. „Hm, pa da… stalno. Tehnièki je prilièno lako.“ „Koga znaš?“ „Od hakera?“ Triš se nervozno nasmeja. „Pa, recimo pola momaka sa starog posla.“ „Postoji li neko kome veruješ?“

 98 

Da se ona možda ne šali? Triš je mogla da vidi da je Ketrin mrtva ozbiljna. „Pa, da“, brzo odgovori. „Znam jednog momka koga bismo mogli pozvati. Bio je naš specijalista za bezbednost sistema-potpuni Hteo je da se zabavljamo, što

kompjuterski zaluðenik.

je bilo

prilièno

bez

veze, ali je u suštini dobar momak i ja mu verujem. A hoãe da radi honorarno.“ „Ume li da bude diskretan?“ „Haker je. Naravno

je ono èime

da ume da bude diskretan. To

sigurna sam da ãe tražiti najmanje hiljadarku da makar pogleda…“ „Nazovi ga. Ponudi mu duplo za brze rezultate.“ Triš nije znala šta joj je neprijatnije – to

se bavi. Ali

što pomaže Ketrin Solomon

da unajmi hakera… ili što ãe nazvati tipa koji još uvek ne može da poveruje da jedna crvenokosa debeljuca, analitièarka metasistema, ostaje hladna pred

njegovim navalama romantike. „Sigurna si da to želiš?“ „Zovi s telefona iz biblioteke“, reèe Ketrin. „Broj naravno, nemoj da spominješ moje ime.“

je blokiran.

„Dobro.“ Triš krenu prema vratima, ali zasta kada zaèu cvrkut Ketrininog ajfona. Uz malo sreãe, dolazeãa poruka ãe sadržati informacije koje ãe odložiti izvršenje ovog neprijatnog zadatka. Saèekala

je da Ketrin izvadi ajfon iz džepa laboratorijskog mantila i pogleda ekran. Ketrin Solomon oseti kako je preplavljuje talas olakšanja kada je ugledala

ime na ajfonu. Konaèno. PITER SOLOMON

„Poruka je od mog brata“, reèe brzo pogledavši prema Triš. Triš se ispuni nadom. „Možda bi trebalo da ga pitamo o ovome… pre nego što pozovemo hakera?“ Ketrin

pogleda

Abadona. To što

skraãeni

vaš brat

tekst

plazma-ekranu

veruje da je skriveno

pronaãi. Ketrin nije imala pojma u šta informacije o neverovatnim idejama

èu glas

u Vašingtonu…

doktora

može se

da veruje, a ovaj dokument sadrži kojima je Piter oèigledno bio

opsednut.

Ketrin odmahnu glavom. „Hoãu da znam ko je ovo napisao i gde se to nalazi.

Obavi razgovor.“ Triš se namršti i nastavi ka vratima.

Bez obzira na to da li ãe ovaj dokument objasniti misteriju onoga što je Piter rekao doktoru Abadonu, danas je makar jedna zagonetka rešena. Njen brat je konaèno nauèio kako se koristi funkcija za slanje poruka na ajfonu

koji mu je dala. „I

obavesti

medije“,

povièe

prema

Triš. „Veliki

Piter

Solomon

upravo poslao svoju prvu tekstualnu poruku.“ Na parkingu tržnog centra pored autoputa, preko puta CPSM-a, Malak je stajao pored svoje limuzine i protezao noge èekajuãi poziv za koji je znao da ãe uslediti. Kiša je prestala i mesec je poèeo da se probija kroz zimske

oblake. Bio je to isti onaj mesec koji je obasjavao Malaka kroz otvor na krovu Zdanja Hrama, za vreme njegove inicijacije pre tri meseca. Veèeras svet izgleda potpuno drugaèije.  99 

Dok je èekao, stomak mu opet zakrèa. Njegov dvodnevni post, neprijatan, bio je presudan za pripreme. Takve su bile drevne metode. Uskoro ãe sve fizièke neprijatnosti postati nebitne. Stojeãi na hladnom noãnom vazduhu, nasmejao se kada je shvatio usud doveo, pomalo ironièno, pravo pred malenu crkvu. Smešteno,

„Sterling dentala“ i diskonta, nalazilo se malo svetilište. BOŽJA KUÃA SLAVE.

iako

da ga je izmeðu

Malak je gledao u prozor na kom je bio ispisan deo crkvene doktrine: VERUJEMO DA JE ISUS HRIST ZAÈET OD SVETOGA DUHA, DA GA JE RODILA

DEVICA MARIJA, I DA JE ISTINSKI I ÈOVEK I BOG.

Malak se nasmeja. Da, Isus je zaista bio i jedno i drugo – i èovek i Bog – ali

devièansko roðenje nije preduslov za božanstvo. Ne ide to tako. Zvonjava mobilnog telefona preseèe noãnu tišinu ubrzavajuãi mu puls. Telefon koji je sada zvonio bio je Malakov privatni – jeftini jednokratni telefon kupljen juèe. Identifikacija je otkrivala da je to poziv koji je

oèekivao. Lokalni poziv, pomisli Malak, gledajuãi preko Silver hil rouda prema jedva vidljivim, meseèinom obasjanim konturama krivudavog krova koji se

pomaljao iznad krošnji. Malak otklopi telefon. „Ovde doktor Abadon“, reèe, malo produbivši glas. „Ketrin“, reèe ženski glas. „Konaèno sam se èula sa bratom.“ „Oh, sada mi je lakše. Kako je on?“ „Upravo

je na

putu

za moju

laboratoriju“,

reèe

Ketrin. „U

stvari,

predložio je da nam se i vi pridružite.“ „Oprostite?“ Malak je glumio oklevanje. „U vašoj… laboratoriji?“ „Sigurno vam iskreno veruje. On nikada nikoga ne poziva ovamo.“ „Pretpostavljam

da misli

da ãe poseta

pomoãi

našem

razgovoru,

ali

bih voleo da se nameãem.“

„Ako moj brat kaže da ste dobrodošli, onda ste dobrodošli. rekao je da ima mnogo šta da nam kaže, a ja bih volela da konaèno saznam šta

Osim toga,

se dogaða.“ „Dobro onda. Gde je taèno vaša laboratorija?“ „U Centru za podršku Smitsonijan muzeja. Znate li gde je to?“

„Ne“, reèe Malak gledajuãi preko parkinga pravo u kompleks. „Upravo sam

u automobilu i imam sistem za navoðenje. Koja je adresa?“ „Èetiri hiljade dvesta Silver hil roud.“

„Dobro, èekajte malo. Ukucaãu to“ Malak je saèekao deset sekundi, a onda reèe, „Ah, dobre vesti, izgleda da sam bliže nego što sam mislio. GPS kaže

da sam na svega deset minuta odatle.“ „Sjajno. Javiãu èuvarima na ulaznoj kapiji da vas propuste.“ „Hvala vam.“ „Vidimo se uskoro.“ Malak stavi u džep jednokratni telefon i pogleda prema CPSM-u. Jesam li bio nepristojan što sam samog sebe pozvao? Smešeãi se, izvadi ajfon Pitera Solomona, diveãi se tekstualnoj poruci koju je pre nekoliko minuta poslao

Ketrin.  100 

Dobio tvoje poruke. Sve je u redu. Naporan dan. Zaboravio sastanak sa dr Abadonom. Izvini što ga nisam spomenuo ranije. Duga prièa. Kreãem u laboratoriju. Ako je slobodan, pozovi ga da nam se pridruži. Potpuno mu verujem, a imam mnogo šta da vam kažem. Piter.

Nije bilo iznenaðujuãe što je ubrzo nakon toga zvrcnuo Piterov ajfon sa Ketrinin im odgovorom. piter, èestitam ti što si nauèio da kucaš poruke! drago mi je da si dobro, prièala sam s dr A. dolazi u laboratoriju, vidimo se uskoro! – k

Držeãi u rukama ajfon Pitera Solomona, Malak èuènu pokraj limuzine i zaglavi ga izmeðu prednje gume i druma. Dobro mu je poslužio ovaj telefon… ali došlo je vreme da nestane. Seo je za volan, ubacio auto u brzinu i lagano krenuo napred sve dok nije èuo glasno krckanje u trenutku kada se ajfon

rasprsnuo. Malak

vrati

polugu menjaèa u parking

poziciju

i poèe da gleda udaljenu

siluetu CPSM-a. Deset minuta. Prostrani magacin Pitera Solomona èuvao je trideset

miliona

dragocenih

predmeta,

ali

Malak

je noãas

uništi samo dva i to ona najvrednija. Celokupno istraživanje Ketrin Solomon. I samu Ketrin Solomon.

 101 

došao

POGLAVLjE 26 Profesore Langdon!“ reèe Inoe Sato. „Delujete kao da ste upravo videli duha. Da li vam je dobro?“ Langdon još više podiže torbu na ramenu i stavi ruku preko nje, kao da bi

tako mogao bolje da sakrije kockasti paketiã koji se u njoj nalazi. I sam je oseãao da je skroz pobeleo u licu. „Ja se… samo jako brinem za Pitera.“ Sato nagnu glavu na stranu, posmatrajuãi ga iskosa. Langdon posumnja

da se ona

možda umešala u

sve ovo veèeras

upravo

zbog

ovog paketiãa koji mu je Solomon poverio na èuvanje. Piter je upozorio Langdona: Moãni ljudi žele da ga se domognu. Bilo bi opasno kad bi dopao u pogrešne ruke. Langdon nije mogao da zamisli zašto bi CIA želela do kutijice sa talismanom… pa èak ni šta uopšte predstavlja taj talisman.

Ordo ab chao? Sato priðe bliže

i upilji se u

da doðe

oèima. „Oseãam da ste

njega svojim crnim

došli do nekog otkriãa?“ A Langdon oseti daje poèeo da se znoji. „Pa ne… ne baš.“ „O èemu sad razmišljate?“ „Pa, ja samo…“ Langdon je oklevao,

ne znajuãi

šta

da joj kaže.

Nije

padalo na pamet da joj kaže za paketiã u torbi, ali ako ga ona povede u zgradu CIA, sigurno ãe mu usput pregledati torbu. „Zapravo…“ petljao je, „imam novu ideju o brojevima na Piterovoj ruci.“ Njen izraz lica ostade nepromenjen. „Da?“ Pogleda upravo vraãao pošto se pozdravio sa èlanovima

u Endersona, koji se konaèno pristiglog

forenzièkog tima.

Langdon proguta knedlu pa èuènu pored šake, pitajuãi se šta bi sad mogao da smisli da im kaže. Ti si predavaè, Roberte – improvizuj! Još zagleda u onih sedam siãušnih simbola, nadajuãi se da ãe uspeti

jednom se nešto da

smisli.

Ništa. Potpuna praznina. Langdon je imao fotografsko pamãenje i dok je sad pokušavao da se na brzinu priseti svih simbola u svojoj mentalnoj enciklopediji, mogao je da spomene samo jednu stvar. Toga se setio još na samom poèetku, ali tada mu se uèinilo sasvim neverovatnim. U ovom trenutku preostalo mu je samo da

odugovlaèi dok se ne priseti neèeg boljeg. „Ovaj“, poèe on, „prvo što ãe jednom simbologu ukazati na to da je krenuo pogrešnim putem u pokušaju da dešifruje neki simbol, jeste prisustvo više simbolièkih jezika. Na primer, kad sam vam rekao da je ovaj

istovremeno

tekst prikazan rimskim i arapskim znacima, to je veã bila pogrešna analiza, jer se oslanja na dva jezièka sistema. Isto to važi i za rimske i runske znake.“  102 

Sato prekrsti ruke i podiže obrve, kao da hoãe da kaže, „Nastavi.“ „Generalno, svaka komunikacija

ide preko jednog, a ne više

razlièitih

jezika, i zato je prvi zadatak prilikom analize bilo kog teksta, da se pronaðe

jedan konzistentan sistem simbola koji može da obuhvati èitav tekst.“ „A sada vam se èini da znate koji je to sistem?“

„Pa, i da… i ne.“ Langdon je imao iskustva sa rotacionom simetrijom anagrama i zato je znao da simboli ponekad dobijaju razlièita znaèenja iz razlièitih uglova. U ovom sluèaju, shvatio je da postoji jedan naèin na koji bi se svi ovi znaci mogli sagledati u jednom jeziku. „Ako bismo okrenuli ruku, dobili bismo konzistentniju sliku po pitanju jezika.“ Jezivo, ali upravo je Piterov otmièar sugerisao da bi šaku trebalo okrenuti, kad je

izgovorio staru hermeneutièku izreku. Kako gore, tako dole. Langdona proðe drhtavica, ali ipak ispruži ruku i dohvati drvenu osnovu

na koju je bila prièvršãena Piterova šaka. Veoma lagano, on obrnu drvenu dašèicu,

tako

da su sad Piterovi

ispruženi

prsti

pokazivali

nadole.

Simboli na dlanu trenutno se izmeniše.

„Iz ovog ugla“, reèe Langdon, „X-I-I-I postaje moguã rimski broj – trinaest. Štaviše, preostali znaci mogu se takoðe interpretirati uz pomoã rimskog alfabeta – SBB Langdon je oèekivao da ãe prisutni na ovo samo slegnuti

ramenima, ali se izraz na Endersonovom licu istog trena izmeni. „SBB?“ upita šef. Sato se okrenu Endersonu. „Ako se ne varam, to mi zvuèi poznato, kao sistem numeracije ovde na Kapitolu.“ Enderson je bio sasvim beo u licu. „Jeste.“ Sato se isceri i klimnu glavom prema Endersonu. „Šefe, krenite za mnom. Želim da razgovaramo nasamo.“ Dok je direktorka Inoe Sato vodila Endersona na dovoljnu udaljenost, Langdon je stajao sam, totalno pometen. Šta li se sad dešava, kog vraga? Na šta se SBB XIII odnosi? Enderson se u sebi pitao da li je uopšte moguãe da se noãas desi nešto još gore od ovoga. Na ruci stoji SBB 13? Bio je potpuno zaprepašãen da je bilo ko neupuãen mogao da sazna za SBB… a pogotovo za SBB 13. Po svemu sudeãi, palac Pitera Solomona nije upirao nagore, kao što je na poèetku izgledalo… veã u sasvim suprotnom pravcu. Direktorka Sato odvede Endersona do mirnog mesta pored bronzane statue Tomasa Džefersona. „Šefe“, reèe, „verujem da vi taèno znate gde se nalazi taj famozni SBB trinaest?“ „Naravno.“ „A da li znate šta se unutra nalazi?“ „Ne, nisam gledao unutra. Mislim da veã decenijama nije u upotrebi.“ „E pa, sada ãete ga otvoriti.“  103 

Endersonu se nimalo nije dopadalo kad mu neko nareðuje šta treba da radi

u sopstvenoj kuãi. „Gospoðo, to može biti malo problematièno. Moraãu prvo

da proverim raspored zaduženja. Kao što znate, dobar deo prostora na nižim spratovima pretvoren je u privatne kancelarije ili skladišta, a kada su privatne…“ „Vi ãete sad lepo

da mi otkljuèate

SBB trinaest“,

reèe Sato, „ili

pozvati KB, a oni ãe poslati tim sa spravom za razvaljivanje vrata.“

ãu ja

Enderson ju je prvo posmatrao nekoliko èasaka, a onda je izvukao voki-toki

i prineo ga ustima. „Govori Enderson. Treba neko da mi otkljuèa SBB. Nek me tamo saèeka kroz pet minuta.“ Glas koji mu je odgovorio zvuèao je prilièno zbunjeno. „Šefe, molim vas,

ponovite, da li ste rekli SBB?“ „Taèno. SBB. Smesta pošaljite nekoga. Trebaãe mi i baterijska lampa.“ Potom vrati voki-toki na mesto. Srce mu je snažno udaralo dok mu je Sato prilazila još bliže, sve više utišavajuãi glas. „Šefe, nemamo vremena“, prošapta, „smesta nas povedite do SBB trinaest, što je brže moguãe.“ „Da, gospoðo.“ „Treba mi još nešto.“ Osim provaljivanja i upadanja? Enderson nije bio u položaju da protestuje, ali svakako je bio svestan da je Sato stigla samo nekoliko minuta pošto se Piterova šaka pojavila u Rotondi, i da sad koristi situaciju i zahteva da joj se dozvoli prilaz u privatne prostorije Kapitola. Sve vreme, ona se nalazi jedan korak ispred dogaðaja, tako da izgleda kao da ona njima diriguje. Sato pokaza rukom prema profesoru. „Ona torba na profesorovom ramenu.“ Enderson pogleda u tom pravcu. „Šta sa njom?“ „Pretpostavljam da je vaše osoblje pregledalo Langdonovu torbu na rendgen aparatu kad je ulazio u zgradu?“ „Naravno, sve torbe se pregledaju.“ „Hoãu da vidim taj snimak. Hoãu da znam šta ima u toj torbi.“ Enderson ponovo pogleda torbu koju je Langdon sve vreme nosio na ramenu. „Ali… zar ne bi bilo jednostavnije da pitamo njega.“ „Koji deo mog nareðenja niste razumeli?“ Enderson opet izvadi voki-toki i ponovi njen zahtev. Sato izdiktira Endersonu adresu svog blekberija i zatraži da joj njegov tim odmah mejlom pošalje digitalnu kopiju rendgenskog snimka, èim ga pronaðe. Preko volje, Enderson se složi i sa tim zahtevom. Forenzièari su se spremali da ponesu odseèenu šaku i predaju je kapitolskoj policiji, ali Sato naredi da je isporuèe direktno njenom timu u Lengliju. Enderson je sad veã bio i suviše umoran da protestuje. Nikakvo èudo, s obzirom da ga je pregazio omanji parni valjak japanske proizvodnje. „Osim toga, treba mi taj prsten“, doviknu Sato forenzièarima. Glavni tehnièar taman zausti da se usprotivi, ali se odmah predomisli. Skinu zlatni prsten sa Piterove šake, stavi ga u providnu plastiènu vreãicu i predade Sato. Ona ga uze i stavi u džep jakne. Potom se okrete Langdonu.  104 

„Kreãemo, profesore. Ponesite svoje stvari.“

„Kuda idemo?“ upita Langdon. „Samo vi krenite za gospodinom Endersonom.“ Pa da, pomisli Enderson, pravo za petama. SBB se nalazio u delu Kapitola u koji je retko ko zalazio. Da bi se stiglo do njega, treba proãi kroz zamršeni lavirint skuèenih prostorija i uzanih hodnika taèno ispod kripte. sin Abrahama Linkolna, mali Ted, jednom je zalutao onamo i malo je falilo da tu i umre. Enderson se zapita neãe li takva sudbina zadesiti i Langdona,

samo ako Sato tako odluèi.

 105 

Mlaði

POGLAVLjE 27 Mark Zubijanis, specijalista za bezbednost sistema uvek se ponosio svojom sposobnošãu da istovremeno izvršava više zadataka. Upravo je sedeo na svom futonu s daljinskim upravljaèem za TV, bežiènim telefonom, laptopom, palmtopom, i velikom èinijom „Pajrats butija“ Jednim okom posmatrajuãt bez tona utakmicu Red-skinsa, a drugim gledajuãi laptop, Zubijanis je prièao preko blutut slušalica sa ženom s kojom se nije èuo veã

više od godinu dana. Ko bi drugi mogao da zove usred plej-ofa nego Triš Dan. Potvrdivši još jednom svoju društvenu nespretnost, njegova bivša koleginica odabrala je baš utakmicu Redskinsa kao savršeni momenat da proãaska s njim i zatraži uslugu. Nakon kratkog podseãanja na stare dane i na to kako joj nedostaju njegovi sjajni vicevi, Triš je konaèno prešla na stvar:

pokušavala je da demaskira skrivenu IP adresu, verovatno nekog zaštiãenog servera

u oblasti

Vašingtona.

Server

je èuvao

jedan

dokument, a ona je želela da mu pristupi… ili makar da sazna èiji je.

mali

tekstualni

Pravi èovek, pogrešan trenutak, rekao joj je. Triš ga je zatim obasula najfinijim komplimentima koje jedan štreber može da dobije, od kojih je, bar što se njega tièe, veãina bila istinita, i pre nego što je to primetio,

veã je ukucavao èudnu IP adresu u svoj laptop.

Zubijanis je samo na trenutak video broj i odmah se uznemirio. „Triš, ova adresa ima èudan format. Napisana je protokolom koji još

uvek nije

dostupan javnosti. Verovatno je vladin obaveštajni ili vojni.“

„Vojni?“ nasmeja se Triš. „Veruj mi, upravo sam izvukla skraãeni

tekst s

tog servera i nije bio vojni.“

Zubijanis otvori terminal prozor i pokuša da trasira putanju. „Kažeš da

ti se trasiranje prekinulo?“ „Da. Dvaput. Isto èvorište.“ „I meni

isto.“

On pozva program

za dijagnostiku

toliko interesantno kod ove IP adrese?“ „Pokrenula sam izborni program koji je aktivirao

i pokrenu

ga. „Šta

pretraživaè

na ovoj

IP adresi i izvukao skraãeni dokument. Moram da vidim ostatak dokumenta. Mogu i da ga kupim, ali ne mogu da otkrijem ko je vlasnik IP adrese, ni kako

da joj pristupim.“ Zubijanis se namršti gledajuãi u ekran. „Jesi li sigurna u to? Pokrenuo sam neku dijagnostiku i ovaj zaštitni pristupni kod izgleda… prilièno ozbiljno.“ „Zato ãeš i dobiti dobru lovu.“ Zubijanis porazmisli. Ponudili su mu malo bogatstvo za lak posao. „Da te

pitam nešto, Triš. Zašto ti je toliko stalo do ovoga?“ Triš je ãutala. „Èinim uslugu prijateljici.“ „Mora da je dobra prijateljica.“ „I jeste.“ Zubijanis se pritajeno zakikota i ujede za jezik. Znao sam.  106 

„Slušaj“, reèe Triš pomalo nestrpljivo. „Jesi li dovoljno dobar da demaskiraš ovu IP adresu? Da ili ne?“ „Jesam, dovoljno sam dobar. I da, znam da me vrtiš oko malog prsta.“ „Koliko ãe ti trebati?“ „Ne dugo“, reèe, kuckajuãi usput po tastaturi. „Trebalo bi da mogu da uðem

u neku od mašina u njihovoj mreži za nekih deset minuta. Kada budem ušao i znao u šta gledam, nazvaãu te.“ „Mnogo ti hvala. I, jesi li dobro?“ Tek sad pita? „Triš, za

ime boga, zoveš me

usred plej-of utakmice i još

bi da brbljaš? Hoãeš da hakujem ovu IP adresu ili ne?“ „Hvala, Mark. Zaista ti hvala. Èekaãu da me pozoveš.“ „Petnaest minuta.“ Zubijanis prekide vezu, uze èiniju „Pajrats butija“ i pusti ton na televizoru. Žene.

 107 

POGLAVLjE 28 Kuda me to vode?

Dok je Langdon žurno

koraèao iza Endersona i Sato, spuštajuãi

se sve

niže u donje spratove Kapitola, oseãao je kako mu srce sa svakim korakom sve

brže

udara.

mramornim

Krenuli stepeništem,

su od zapadnog izlaza

da bi onda, kroz široka vrata,

Rotonde,

pravcu, ušli u èuvenu odaju direktno ispod Rotonde. Kapitolska kripta.

spustili

samo u suprotnom

Ovde je vazduh bio zagušljiviji i Langdon ponovo oseti rane znake napada klaustrofobije. Niska tavanica i prigušeno svetio, upravljeno naviše, samo su naglašavali stamene forme èetrdeset dorskih stubova, neophodnih da bi se poduprla ogromna kamena površina poda Rotonde. Roberte, opusti

se.

„Ovuda“, reèe Enderson, hodajuãi brzim korakom i skreãuãi nalevo u tom ogromnom kružnom prostranstvu. Na svu sreãu, u ovoj kripti nije bilo tela. U njoj se nalazilo nekoliko statua, maketa Kapitola i jedan niži prostor u kome je bio drveni

samo

katafalk na koji su se polagali pogrebni sanduci prilikom odavanja poèasti pre sahrane nekog državnika. Njihova povorka samo je projurila prostoriju, ne obraãajuãi pažnju na èetvorokraku zvezdu od mramora na mestu

gde je nekada gorela veèna vatra. Èinilo se da se Endersonu posebno žuri,

kroz

dok je Sato ponovo zagnjurila

glavu u svoj blekberi. Mobilna telefonija posebno je bila pojaèana u zgradi Kapitola i dosezala je èak i do najudaljenijih njenih delova, s obzirom velik broj vladinih razgovora i poziva koji su se svakog dana obavljali

na u

ovom zdanju. Pošto su dijagonalno prešli preko kripte, uðoše u slabo osvetljeni foaje, a potom krenuše zavojitim hodnicima sa puno slepih završetaka. Pravi mravinjak uskih prolaza sadržavao je silna vrata oznaèena brojevima.

Langdon je èitao dok su prolazili S154… S153… S152…

Nije imao pojma šta se skrivalo iza njih, ali barem mu se razbistrilo šta

znaèe brojke i slova utetovirani na šaci Pitera Solomona. SBB 13 je po svoj prilici

bila

oznaka na nekim

vratima

skrivenim

duboko u utrobi

zgrade

Kapitola.

„Šta se nalazi iza svih ovih vrata?“ upita Langdon, pritiskajuãi torbu uz rebra i pitajuãi se kakve veze može imati Solomonov paketiã

oznaèenim kao SBB13. „Kancelarije i arhiva“, odgovori Enderson. „Privatne arhiva“, dodao je sve pogledajuãi u Inoe Sato. Sato se nije udostojila èak ni da digne pogled sa blekberija. „Deluju skuèeno“, reèe Langdon. „Èuvene sobice, ali su èitavom Vašingtonu.

zato još uvek meðu najtraženijim Ovo je sâmo središte prvobitne

taèno iznad njih nalaze se stare odaje Senata.“  108 

sa vratima

kancelarije

nekretninama zgrade kapitola,

u a

„A kome pripada SBB trinaest?“ upita Langdon. „Èija je to kancelarija?“

„Nièija. Sve prostorije sa oznakom SBB koriste privatne arhive i moram priznati da me je zaèudilo…“ „Endersone“,

prekide ga

Sato i

dalje gledajuãi u

se kao prostor

svoj blekberi. „Samo nas

vi tamo lepo odvedite.“ Enderson zaškrguta zubima i ãutke nastavi da ih vodi kroz hodnike koji su sve više lièili na neku mešavinu prostora za odlaganje materijala i lavirinta velikih razmera. Skoro na svakom zidu nalazili su se znaci sa strelicama okrenutim unapred

unazad,

svakako

sa namerom

da upute

na odreðeni

kompleks

kancelarija u ovako složenoj mreži hodnika, od S142 do S152… ST1 do ST70… D1 do D166 i DT1 do DT67… Langdon se zapita da li bi sam ikada uspeo da izaðe odatle. Ovo je pravcati lavirint. Koliko je uspeo da razume, oznake na vratima poèinjale

pravi,

su bilo sa S ili D, u zavisnosti od toga da li se nalaze sa one strane na kojoj je Senat, ili pak zgrada Donjeg doma. Oni delovi koji su oznaèeni kao ST ili

DT verovatno su bili u nivou terase, odnosno prizemlja. Još uvek ni traga ni glasa od SBB-a. Konaèno, stigoše do teških èeliènih vrata na kojima se nalazio prorez za ubacivanje sigurnosne kartice.

SB NIVO Langdon je nasluãivao da se približavaju. Enderson posegnu za svojom karticom, ali se zaustavi, oèito mu je bilo neprijatno zbog zahteva koji mu je postavila Sato. „Endersone“, podstaknu ga Sato, „Nemamo èitavu noã na raspolaganju.“ On nevoljno ubaci karticu. Èelièna vrata se odškrinuše. Enderson ih širom otvori, i oni zakoraèiše unutra. Teška vrata škljocnuše za njima.

Langdon nije bio baš siguran šta da oèekuje u ovom prolazu, ali to što je video svakako nije bilo ono èemu se nadao. Pred njim je zjapilo novo stepenište. „Ponovo da silazimo?“ reèe, zastavši kao ukopan. „Zar ima još

jedan sprat ispod kripte?“ „Da“, odgovori Enderson.“ „SB znaèi ‘Baza Senata’.“ Langdon zastenja. K’o bog.

 109 

POGLAVLjE 29 Farovi koji vijugaju kroz pošumljeni prilazni put CPSM-a bili su prva stvar koju je èuvar video u poslednjih sat vremena. Poštujuãi dužnost, on stiša ton na svom portabl televizoru i sakri grickalice ispod pulta. Loše izabran trenutak. Redskinsi su završavali svoj prvi napad i on nije želeo

da ga propusti. Dok se automobil približavao, sebe. Doktor Kristofer Abadon.

èuvar proveri

ime u svešèici

ispred

Ketrin Solomon je upravo zvala da obavesti obezbeðenje o skorašnjem dolasku posetioca. Èuvar nije imao pojma ko bi ovaj doktor mogao biti, ali je oèigledno bio mnogo dobar; dolazio je u crnoj produženoj limuzini. Dugaèko,

se do èuvareve kuãice

elegantno vozilo dokotrljalo prozor se bešumno spusti. „Dobro veèe“, reèe šofer obrijane glave. Na radiju

skidajuãi kapu. Bio je slušao fudbalsku

i vozaèev zamraèeni

je to snažno graðen èovek utakmicu. „Vozim doktora

Kristofera Abadona kod gospoðe Ketrin Solomon.“ Èuvar klimu. „Isprave, molim.“ Šofer

je izgledao

iznenaðeno. „Izvinite,

zar vas gospoða

Solomon

nije

pozvala da nas najavi?“ Èuvar skeniram

klimnu, kradomice pogledavši televizor. „Ipak identifikacionu karticu zbog protokola ulazaka.

moram Žao mi

da je,

„Nema problema.“ Šofer se okrenu preko sedišta i tihim glasom poèe da govori kroz pregradu. Dok je to èinio èuvar ukrade još jedan pogled utakmicu. Redskinsi su se razilazili iz gužve i on se ponada da ãe limuzina

propisi. Moram da vidim doktorove isprave.“

proãi pre novog napada. Šofer

se ponovo okrenu

prema

njemu držeãi

karticu

koju je oèigledno

upravo dobio iz zadnjeg dela vozila. Èuvar brzo uze karticu i hitro je skenira u sistem. Vozaèka dozvola izdata u Vašingtonu bila je vlasništvo Kristofera Abadona iz Kalorama hajtsa. Na fotografiji se videlo lice lepuškastog plavokosog gospodina u lakom sakou, s kravatom i satenskom maramicom u prednjem džepu. Ko zaboga nosi

maramicu kad se slika za dozvolu? Prigušeni aplauz zaèu se s televizora i èuvar se okrenu taman na vreme da vidi

igraèa

Redskinsa

kako pleše

u taèdaun

polju

prstom

se vrati

televizoru,

oštro prema gore. „Propustio sam“, promrmlja èuvar okrenuvši se prozoru. „Dobro“, reèe vraãajuãi dozvolu šoferu. „Sve je u redu.“ Dok je limuzina

prolazila,

èuvar

pokazujuãi

nadajuãi

ponovljenom snimku. Dok je Malak vozio limuzinu uz vijugavi prilazni put, nije ne nasmeši. U tajni muzej Pitera Solomona bilo je lako uãi. Što je bilo još

 110 

mogao a da se

slaðe, noãas veã drugi put provaljuje u Solomonove privatne prostorije. Sinoã je obavio sliènu posetu Solomonovom domu. Premda je Piter Solomon imao velièanstveno imanje u blizini reke Potomak,

mnogo vremena

je provodio

u gradu, u svom apartmanu

na vrhu

ekskluzivnog Dorèester armsa. Njegova zgrada, kao i mnoge druge graðene za bogataše, bila je prava tvrðava. Visoki zidovi. Sigurnosne kapije. Spiskovi posetilaca. Obezbeðen podzemni parking. Malak je dovezao istu ovu limuzinu do èuvarske kuãice šofersku kapu s obrijane glave rekao: „Sa mnom je doktor Kristofer Abadon. Pozvao ga je u goste gospodin Piter Solomon.“ Malak izgovori

skinuvši

ove reèi

kao

da najavljuje vojvodu od Jorka.

Èuvar je proverio protokol, a onda identifikaciju doktora Abadona. „Da,

vidim da gospodin Solomon oèekuje doktora Abadona.“ Pritisnuo je dugme i kapija se otvorila. „Gospodin Solomon je u svom apartmanu na vrhu. Neka posetilac upotrebi poslednji lift s desne strane. On ide skroz do gore.“ „Hvala vam.“ Malak dodirnu obod šešira i protera auto. Dok je vijugao duboko kroz garažu, pregledao je prostor sigurnosne kamere. Ništa. Oèigledno, oni koji su ovde živeli nisu bili od

tražeãi

onih koji obijaju tuðe automobile, niti oni koji vole da ih neko posmatra. Malak je parkirao u mraènom uglu blizu liftova, spustio pregradu izmeðu

vozaèeve kabine

i putnièkog

dela

i skliznuo

limuzine. Kada se prebacio, rešio periku. Popravljajuãi sako i kravatu

kroz otvor

u zadnji deo

se šoferske kape i navukao plavu pogledao je u retrovizor kako bi bio

siguran da nije razmazao šminku. Malak ništa nije hteo da rizikuje. veèeras. Predugo sam èekao na ovo. Trenutak kasnije, ulazio je u privatni lift. Vožnja do vrha bila je tiha i

ugodna. Kada su se vrata otvorila, našao se u elegantnom privatnom foajeu.

Njegov domaãin ga je veã èekao. „Doktore Abadon, dobro došli.“ Malak

pogleda

u èovekove

èuvene

plavosive

oèi

i oseti

ubrzava. „Gospodine Solomon, hvala vam što ste me primili.“ „Molim vas, zovite me Piter.“ Dva èoveka se rukovaše. stiskao

ruku starijeg

šaci… istoj onoj šaci koja

èoveka,

video

je zlatan

masonski

kako mu srce

Dok je Malak

prsten

na njegovoj

je jednom držala pištolj uperen u njega. Jedan

glas zašaputa iz Malakove davne prošlosti. Ako povuèeš taj oroz, progoniãu

te zauvek.

„Molim vas, uðite“, reèe sobu èiji su široki prozori

Solomon, otkrivali

uvodeãi Malaka u elegantnu dnevnu pogled na panoramu Vašingtona od

koje je zastajao dah. „Oseãam li ja to miris èaja?“ upita Malak ulazeãi. Solomon je bio impresioniran. „Moji roditelji su uvek doèekivali goste èajem. Ja sam nastavio

tu tradiciju „Uveo je Malaka u

servis za èaj èekao ispred ognjišta. „Mleko i šeãer?“ „Ne, hvala.“

 111 

dnevnu sobu, gde ih

I ponovo

šolju

crnog

je Solomon bio impresioniran. „Purista“ Obojici je nasuo po èaja. „Rekli

ste da morate

sa mnom da porazgovarate

delikatnom, o èemu se može razgovarati samo u èetiri oka.“ „Hvala vam. Poštujem vaše vreme.“ „Vi i

ja smo sada masonska

braãa. Povezani

uèinim za vas.“

„Prvo, želim da

vam se zahvalim

smo. Recite

o neèem

mi šta

mogu da

za èast što sam primio trideset treãi

stepen pre nekoliko meseci. To mi zaista mnogo znaèi.“ „Drago mi je, ali

molim

vas da shvatite

da te odluke

nisu

samo moje. O

njima se glasa u Vrhovnom savetu.“

„Naravno.“ Malak je sumnjao da je Piter Solomon možda i glasao protiv njega, ali unutar masonskog reda, kao i bilo gde drugde, novac je znaèio moã. Nakon što je dostigao trideset treãi stepen u svojoj loži, Malak je èekao svega mesec dana pre nego što je donirao nekoliko miliona u dobrotvorne svrhe u ime Velike masonske lože. Ovaj dobrovoljni èin nesebiènosti, kako je Malak predvideo, bio je dovoljan da odmah dobije brzi poziv u elitni

trideset treãi stepen. Pa ipak još uvek nisam spoznao nikakve tajne. Uprkos prastarim glasinama – „Sve ãe biti otkriveno na trideset treãem stepenu“ – Malaku nije saopšteno ništa novo, ništa bitno

za njegovu

potragu. Ali on to nije ni oèekivao. Unutrašnji krug slobodnog zidarstva sadržavao je manje krugove… krugove koje Malak neãe dostiãi godinama, ako ih ikad i dostigne. Nije mu bilo stalo. Inicijacija je poslužila svrsi. Nešto nesvakidašnje dogodilo se u Dvorani Hrama i to je Malaku dalo moã

nad svima njima. Ja više ne igram po vašim pravilima.

„Shvatate“, reèe Malak pijuckajuãi èaj, „da smo se vi i ja sreli pre mnogo

godina.“ Solomon je delovao iznenaðeno. „Stvarno? Ne seãam se.“ „Bilo je to zaista davno.“ I Kristofer Abadon nije moje pravo ime. „Oprostite. Mora biti da me izdaje pamãenje. Podsetite me kako se znamo.“ Malak se nasmeši poslednji put èoveku koga je mrzeo više nego bilo koga

na svetu. „Šteta što se ne seãate.“ Jednim skladnim pokretom Malak izvuèe mali ureðaj iz džepa i ispruži ga ispred sebe, snažno ga upiruãi u èovekove grudi. Blesnula je plavièasta svetlost, zaèulo se oštro cvrèanje elektriènog pražnjenja i urlik bola, dok je milion volti elektriciteta prostrujalo telom Pitera Solomona. Oèi mu

se razrogaèiše i on klonu nepokretan u fotelju. U tom trenutku ustade, nadnoseãi se nad njim i slineãi poput lava koji se sprema da šatre svoj ranjeni plen. Solomon je dahtao, boreãi se da doðe do vazduha. Malak

ugleda strah u oèima

Malak

svoje žrtve pitajuãi se koliko je ljudi ikada

videlo velikog Pitera Solomona skrhanog od bola. Malak se naslaðivao ovom scenom još nekoliko trenutaka. Uzeo je gutljaj èaja, èekajuãi da èovek doðe do

daha. Solomon

se grèio,

pokušavajuãi

procedi. „Šta misliš?“ upita ga Malak.  112 

progovori. „Za-zašto?“

konaèno

Solomon je izgledao zaista zateèen. „Želite n… novac?“

Novac? Malak se nasmeja i uze još jedan gutljaj. „Masonima sam dao milione dolara; bogatstvo mi ne treba.“ Došao sam po mudrost, a on mi nudi bogatstvo. „Pa šta onda… želite?“ „U posedu si jedne tajne. Veèeras ãeš je podeliti sa mnom.“ Solomon se borio da podigne glavu kako bi pogledao Malaka u oèi „Ja… ne

ra-zumem.“ „Dosta je više laži!“ zaurla Malak, spuštajuãi se tik do paralizovanog èoveka. „Znam šta je skriveno ovde u Vašingtonu.“

Solomonove plavosive oèi gledale su ga prkosno. „Nemam pojma o èemu prièate!“ Malak uze još jedan gutljaj èaja i spusti šoljicu na podmetaè. „Iste ove reèi si mi govorio pre deset godina, one noãi kada je umrla tvoja

majka.“ Solomonove oèi se širom otvoriše. „Vi…?“ „Nije morala da umre. Da si mi dao ono što sam tražio…“ Lice starijeg èoveka iskrivi se u masku užasavajuãeg neverice. „Upozorio

sam te“,

Malak, „ako

reèe

povuèeš

prepoznavanja… i

taj oroz,

progoniãu

zauvek.“ „Ali ti si…“ Malak

zamahnu i po drugi put

grudi. Ponovo se pojavi nemoãan.

zari

plavièasta

elektrièni omamljivaè

svetlost

i Solomon

u Solomonove

pade potpuno

Malak vrati omamljivaè nazad u džep i mirno ispi èaj. Kada je završio, obrisa usne maramicom ukrašenom monogramom i pogleda dole prema svojoj

žrtvi. „Idemo?“

Solomonovo telo je bilo nepokretno, ali su mu oèi bile široko otvorene

i žive.

Malak

mu se približi

i prošaputa

u uvo. „Vodim

te na mesto gde samo

istina ostaje.“ Bez ijedne reèi, Malak umota maramicu s monogramom i strpa je Solomonu u usta. Zatim podiže onemoãalog èoveka na svoja široka ramena

i krenu

prema privatnom liftu. Dok je izlazio, pokupio je Solomonov ajfon kljuèeve sa stoèiãa u hodniku. Noãas ãeš mi isprièati sve svoje tajne, pomisli Malak. Ukljuèujuãi i to zašto si me ostavio pre toliko godina, misleãi da sam mrtav.

 113 

POGLAVLjE 30 SB nivo, Suteren ispod Senata. Robert Langdon oseti

kako ga sve više

guši

klaustrofobija

svakim korakom samo pojaèavala. Kako su zalazili najstarijih delova zgrade, vazduh je bivao još zagušljiviji,

koja se sa

dublje u temelje a èinilo se da

ovde nema baš nikakve ventilacije. Zidovi su bili delom od kamena, a delom od žute cigle. Direktorka Sato i dalje je u hodu nešto ukucavala u svoj blekberi. Langdon

veoma podozriva prema njemu, što je uzrokovalo sve veãe

je oseãao daje ona

meðusobno nepoverenje. Ona još uvek nije rekla Langdonu kako je saznala daje on veèeras stigao u zgradu Kapitola. Pitanje nacionalne bezbednosti? Nikako nije mogao da shvati u kakvoj vezi stoje drevni misticizam i nacionalna bezbednost. Uostalom, nikako nije mogao da razume ni sve ostalo što se

veèeras desilo. Piter Solomon mi je poverio na èuvanje jedan talisman… a neki sumanuti umobolnik

me je prevarom

namamio

u Kapitol

i sad zahteva

od mene da

otkljuèam neku ezoteriènu kapiju… možda baš u sobi oznaèenoj kao SBB13. Kome bi tako nešto moglo biti jasno. Dok su hodali, Langdon se trudio da odagna iz misli onaj užasni prizor istetovirane Piterove šake, pretvorene u Šaku misterija. Uz taj grozovit prizor javljao se i Piterov glas: Drevne misterije, Roberte, izrodile su mnoge

mitove… ali to nikako ne znaèi da mitovi predstavljaju izmišljotine. I pored toga što je èitav život posvetio izuèavanju mistiènih simbola i njihove

istorije,

Langdon

se, intelektualno,

još

uvek muèio

da prihvati

ideju da drevne misterije u sebi sadrže izvesnost apoteoze. Mora se priznati da istorija pruža mnogo dokaza da je tajno znanje prenošeno kroz vekove, i da po svoj prilici potièe iz škola misterija u starom Egiptu. Ovo znanje bilo je nestalo sa lica zemlje, da bi se u Evropi ponovo pojavilo tokom renesanse. To znanje prihvatila je jedna elitna grupa nauènika okupljena oko prvog ekspertskog tima u Evropi – Kraljevskog društva u Londonu – koja je još u svom zaèetku dobila tajanstveni nadimak

Nevidljivi kolegijum48. Ovaj kolegijum, skriven od oèiju javnosti, uskoro se pretvorio mozgova najprosveãenijih umova na svetu: Isaka Njutna, Frensisa Roberta Bojla, pa èak i Bendžamina Franklina. Lista savremenih

u trust Bekona, èlanova

nije ništa

Svi ovi

veliki

manje impresivna:

umovi

èinili

sveta, unapreðujuãi

Ajnštajn,

su džinovske

korake,

nauku na naèin

Hoking, Bor i Celzijus. menjajuãi

koji je jedino

èovekovo

razumevanje

mogao biti

njihovog poznavanja drevnih mudrosti, skrivenih unutar kolegijuma. Langdon je sumnjao u istinitost ovih tvrdnji, mada je bilo sasvim

Nevidljivog

1646. godine prvi put se pominje ovaj naziv u vezi sa grupom uèenih ljudi u Engleskoj, koji su smatrati da se pravo znanje iz prirodnih nauka može steãi samo eksperimentalnim putem (prim. prev.). 48

 114 

rezultat

izvesno da su se unutar „mistièna istraživanja“.

zidova

ove ustanove

odvijala

neka prilièno

Otkriãe tajnih Njutnovih spisa, 1936. godine, zaprepastilo iz njih jasno videlo daje Njutn bio opsednut izuèavanjem drevnih alhemièara

i mistièara.

U tim spisima

jer se

naðeno je i pismo u kojem se Njutn obraãa

preklinjuãi ga da „u najveãoj tajnosti“ èuva dvojica stekli. Njutn doslovce piše: „Ono

Robertu Bojlu, koje su njih

je svet

mistièno znanje se ne može

obelodaniti bez užasavajuãih posledica po ljudski rod.“ I dan-danas traje debata o tome šta ovo upozorenje treba da znaèi. „Profesore“, reèe iznenada Sato, dižuãi pogled sa svog blekberija, „i pored toga što nam uporno tvrdite da nemate pojma zašto ste se veèeras ovde našli, možda biste ipak mogli makar malo da nas prosvetlite

u vezi

prstenom Pitera Solomona.“ „Mogu da probam“, odgovori Langdon, vraãajuãi se u stvarnost. Ona izvadi plastiènu vreãicu i pruži je Langdonu. „Recite mi nešto o simbolima na ovom prstenu.“ Langdon se pomno zagleda u prsten dok su se kretali praznim hodnikom. Na gornjoj površini nalazio se dvoglavi feniks sa zastavicom na kojoj je stajalo ORDO AB CHAO. Na grudima ptice bio je utisnut broj 33. „Dvoglavi feniks sa brojem 33 predstavlja amblem najvišeg masonskog reda.“ Striktno govoreãi, ovaj prestižni rang postojao je samo u Škotskom redu. Meðutim, pitanje stepena i reda u masonskoj hijerarhiji bilo je toliko složeno da Langdon nije imao volje da u to veèeras upuãuje Inoe Sato. „Sve u svemu, trideset treãi stepen predstavlja elitni rang koji mogu da dostignu samo

malobrojni masoni koji su se izuzetno istakli. Svi prethodni stepeni mogu se dostiãi uspešnim ispunjavanjem zahteva postavljenih meðutim, prijem na trideset treãi stepen strogo se kontroliše. U taj rang se

za te stepene,

stupa samo po pozivu.“ „Dakle, vi ste znali da je Piter Solomon èlan tog najužeg, elitnog jezgra?“ „Naravno. Biti mason nije tajna.“ „On se takoðe nalazi na najvišem položaju u tom masonskom redu.“ „Tako je, zasad.

Piter

stepena koji upravlja

predsedava

Škotskim

Vrhovnim

savetom

redom u Americi.“

trideset

treãeg

Langdon je svaki put

uživao kad bi došao u masonsko sedište – Zdanje Hrama – remek-delo klasicistièke arhitekture, ukrašeno simbolima koji se mogu meriti samo

sa onima u kapeli Roslin u Škotskoj. „Profesore, da li ste zapazili šta je ugravirano duž prstena? To su reèi ‘Sve ãe biti otkriveno na trideset treãem stepenu’.“ Langdon klimnu glavom. „To je opšte mesto masonske poetike.“ „A to, pretpostavljam,

znaèi

da kada jedan

mason bude primljen

u ovaj

najviši, trideset treãi stepen, onda se njemu nešto posebno otkriva.“ „Jeste, to

je prièa, ali ona verovatno

bave teorijama

zavere

ne odgovara

oduvek smatraju

stvarnosti. Oni koji se

da meðu najvišim

ešalonima

masonerije postoji nekolicina kojoj su dostupne neke velike, mistiène tajne.

Istina je, verujem, daleko manje dramatièna.“ Piter

Solomon

je èesto

pravio

šaljive

aluzije

u vezi

sa postojanjem

nedokuèive masonske tajne, ali je Langdon pretpostavljao da se on s njim samo nestašno poigrava

u želji

da ga navede da se uèlani  115 

u bratstvo.

Nažalost,

veèerašnji dogaðaji ne bi se nikako mogli opisati kao posledica nestašluka. Osim toga, nije bilo nièeg šaljivog u Piterovom glasu kada ga je molio da mu saèuva zapeèaãeni paketiã koji se sad nalazi u njegovoj torbi.

neèijeg

Langdon bespomoãno pogleda plastiènu vreãicu sa Piterovim zlatnim prstenom. „Gospoðo“, zamoli je, „da li biste mi dozvolili da zadržim ovaj

prsten?“ Pogledala ga je pravo u oèi. „Zašto?“ „On za Pitera predstavlja veliku dragocenost i želeo bih da mu ga veèeras vratim.“ Ona ga skeptièno pogleda. „Nadajmo se da ãe vam se ta prilika i pružiti“

„Hvala vam.“ Langdon stavi prsten u džep. „Imam još jedno pitanje“, reèe Sato dok su lavirint. „Moje

stepen’ i ‘kapija’ ‘piramida’?“

osoblje

kaže

sa ‘masoni’,

da su, ukrstivši

dobili

žurno odmicali

sve dublje u

pojmove ‘trideset

na hiljade

referenci

treãi

za pojam

„To takoðe ne predstavlja nikakvo iznenaðenje“, odgovori Langdon. „Graditelji egipatskih piramida predstavljaju prethodnicu savremenih

neimara, te je piramida, zajedno sa drugim egipatskim èesta u masonskoj ikonografiji.“ „A šta simbolizuje?“ „Piramida zapravo predstavlja prosveãenost. služi kao znamenje èovekove sposobnosti da se vine sa tla i

simbolima,

veoma

Taj arhitektonski simbol krene put neba,

put zlatnog sunca, u krajnjoj liniji, put najvišeg izvora prosvetljenja.“ Saèekala je malo, pa priupita. „I ništa više?“ Ništa više?! Langdon joj je upravo protumaèio jedan od najelegantnijih u

èitavoj plejadi simbola. Ustrojstvo kojim se èovek popeo do božanskih predela. „Prema onome što kaže moje osoblje“, rekla je, „meni se èini da tu postoji još nešto, za nas daleko relevantnije. Spominju izvesnu popularnu legendu o nekoj posebnoj piramidi, ovde u Vašingtonu – piramidi koja se direktno tièe masona i drevnih misterija?“

Langdon konaèno razabra o èemu to ona govori i pokuša da je razuveri pre no što protraãe još više vremena. „Poznata mi je ta legenda, gospoðo Sato, ali radi se o èistoj izmišljotini. Masonska piramida samo je jedan od upornih mitova vezanih za ovdašnje masone i verovatno ima veze sa

piramidom na Velikom peèatu Sjedinjenih Amerièkih Država.“ „Pa zašto mi ništa niste kazali o tome?“ Langdon èinjenicama.

slegnu ramenima. „Zato Kao što sam rekao, radi

što se nipoèemu ne zasniva na se o mitu. Jednom od mnogih koji se

dovode u vezu sa masonima.“ „Ali, ovaj mit direktno je povezan sa drevnim misterijama?“

„Naravno, kao i mnogi drugi. Drevne misterije su osnova bezbrojnih legendi koje su se održale tokom istorije – prièe o velikoj mudrosti koju èuvaju tajna društva poput templara, rozenkrojcera, iluminata, alumbrada – i tako dalje, i tako dalje. Oni se svi bave misterijama… a Masonska piramida

je samo takav jedan primer.“ „Shvatam“, reèe Sato. „A šta je zapravo sadržano u toj legendi?“  116 

Langdon se malo zamisli i posle nekoliko koraka odgovori. „Nisam baš neki struènjak za teoriju zavere, ali sam dovoljno obavešten kada je mitologija u pitanju. Veãina tih mitova otprilike glasi ovako: drevne

misterije – izgubljeno znanje iz starih vremena – oduvek se smatraju najveãim blagom ljudskog roda, i kao sva blaga, treba ih zaštititi. prosveãeni pojedinci, koji su razumeli pravi potencijal znali su da one poseduju i strahovito razornu moã. Oni su znali da, ukoliko

Samo istinski tih mudrosti,

padnu u ruke neposveãenih, posledice mogu biti katastrofalne. Kao što smo veã rekli, moãni instrumenti podjednako se mogu koristiti i za dobro i za zlo. Zbog toga, da bi zaštitili drevne misterije, a istovremeno i ljudski rod, oni koji su bili posveãeni u te tajne sklapali su tajna bratstva. U tim bratstvima, tajne su se saopštavale samo onima koji su na pravi naèin bili upuãeni i koji su umeli da tajnu prenose od jednog mudraca drugom. Mnogi

veruju da, gledajuãi

u prošlost,

u prièama

o opsenarima,

èarobnjacima

slavnim vidarima… nalazimo zapravo zamagljene tragove o pojedincima koji

su bili posveãeni u takve tajne.“ „A Masonska piramida?“ pitala je Sato. „Kako se ona uklapa u sve to?“

„Potpuno“, reèe Langdon, pružajuãi korak ne bi li je stigao, „ona je primer kako se mitovi prepliãu sa istorijskim èinjenicama. Prema nekim izvorima, u šesnaestom veku zamrla su skoro sva tajna društva u Evropi,

uglavnom zbog sve intenzivnijih

verskih

progona. Slobodni

zidari,

legenda, ostali su jedini preostali èuvari drevnih tajni. Razumljivo je što su strahovali da ãe, u sluèaju da se, kao i sva ostala, zatre i njihovo bratstvo,

kaže

sve stare tajne biti zauvek izgubljene.“ „Dobro, a piramida?“ pritiskala je Sato nestrpljivo. Langdon se upravo spremao da preðe na nju. „Legenda o Masonskoj piramidi

veoma je jednostavna. Prema njoj, masoni su, da bi ispunili svoj zavet da ãe saèuvati drevne misterije za buduãe generacije, rešili da ih sakriju na nekom utvrðenom mestu.“ Langdon se upinjao da se priseti èitave prièe.

„Ponavljam da je sve ovo samo mit. Prema njemu, masoni su preneli svoje tajne

iz Starog u Novi svet – ovamo u Ameriku -jer su se nadali da ãe u toj zemlji biti pošteðeni od verskih progona. Ovde su sagradili jedno neosvojivo utvrðenje – skrivenu piramidu – koja je trebalo da èuva drevne misterije dok

ne doðe vreme kada ãe ljudski rod u celosti biti spreman da upravlja dotada

neviðenom moãi do koje se dolazi posredstvom misterija. Prema mitu, završni deo na vrhu piramide bio je od žeženog zlata, kao simbol neprocenjive dragocenosti koja se u njoj skriva – skup drevnih znanja koja

ljudskom rodu mogu podariti snagu da razvije sav svoj potencijal. Da dosegne apoteozu.“ „Kakva prièa“, reèe Sato. „Sasvim. Oko masona su se oduvek plele najneverovatnije legende.“ „Vi oèito ne verujete da postoji takva piramida.“ „Pa naravno“, odvrati Langdon. „Nema nikakvih dokaza da su osnivaèi naše nacije, koji jesu bili masoni, sazidali bilo kakvu piramidu u Americi, a sasvim sigurno ne u Vašingtonu. Prilièno je teško sakriti piramidu,

pogotovo

onu koja bi bila

dovoljno

velika

da se u nju smesti

celokupno izgubljeno znanje proteklih milenijuma.“

U legendi, koliko se Langdon seãao, nigde se ne navodi šta trebalo da bude u Masonskoj piramidi – stari manuskripti, okultni spisi,  117 

bi zapravo

nauèna otkriãa, ili dragocene

nešto

informacije

još tajanstvenije –

tako pronicljivo

ali se ipak tvrdi

kodirane…

da su te

da ih mogu razumeti

samo najprosveãeniji umovi. „U svakom sluèaju“, kaza Langdon, „ova prièa spada u kategoriju onih koje

mi simbolozi nazivamo ‘arhetipskim hibridom’ – mešavinom legendi iz klasiènih vremena, sa primesama razlièitih elemenata iz popularne mitologije, što sve govori da ovo može biti samo jedna izmišljena

tvorevina… nikako istorijska èinjenica.“

Kada bi Langdon govorio svojim studentima o arhetipskim hibridima, uvek bi kao primer koristio bajke, koje se tokom vremena preprièavaju generacijama, uz razna preterivanja i èeste pozajmice iz drugih bajki, tako da se na kraju dobijaju homogenizevane prièe sa moralnom poukom, pune istih ikonièkih elemenata – preèistih devica, prelepih prinèeva, neosvojivih tvrðava i moãnih èarobnjaka. Preko takvih prièa, u nas se još u deèjem dobu usaðuju verovanja u borbu izmeðu dobra i zla – Merlin se bori sa Morgan Le Fej, sveti Ðorðe sa aždajom, David sa Golijatom, Snežana sa vešticom, pa

èak se i Luk Skajvoker bori sa Dartom Vejderom. Sato se èeškala po glavi dok su išli niz neke stepenice. „A sad kažite vi meni, mada

za Endersonom i ponovo skrenuli ja možda grešim, zar nisu

nekad smatrali da piramide predstavljaju mistiène kapije kroz koje su umrli faraoni morali da proðu da bi se uspeli do bogova. Da li je to taèno?“ „Jeste.“ Sato stade kao ukopana, uhvati Langdona za ruku i upilji se u njega s pomešanim izrazom iznenaðenja i neverice. „Vi meni tvrdite da vam je otmièar Pitera Solomona rekao da treba da naðete skrivenu kapiju, a da

vama pri tom nije bilo ni na kraj pameti Masonskoj piramidi iz pomenute legende?“

da je lako moguãe da on govori o

„Zovite je kako god hoãete, Masonska piramida je samo jedna od bajki. Èista

izmišljotina.“

Sato mu priðe bliže i Langdon oseti zadah duvana. „Razumem ja kakvo je vaše gledište u vezi s tim, profesore, ali s obzirom na istragu koju sprovodim, bilo bi neozbiljno ne povuãi paralele. Kapija koja vodi do skrivenog znanja? U mojim ušima to zvuèi baš kao ona stvar koju jedino vi

možete otkljuèati, barem tako tvrdi Piterov otmièar.“ „Pa, ja stvarno ne mogu da poverujem…“ „Sad uopšte nije važno šta vi možete da poverujete, a šta ne. Morate i sami

priznati

taj èovek veruje

da po svemu sudeãi

da Masonska

piramida

zaista postoji!“

„Pa taj èovek je ludak! On može da veruje koliko god hoãe da SBB trinaest

predstavlja ulaz u džinovsku podzemnu piramidu u kojoj se nalazi izgubljeno znanje naših predaka!“ Sato je nepomièno stajala, a u oèima joj se videlo da kipti od besa. „Kriza

sve

sa kojom se ja noãas suoèavam, verujte, nije nikakva bajka, profesore. Veoma je

stvarna, to vam tvrdim.“ Posmatrali su se u neprijateljskoj tišini. „Gospoðo?“ konaèno progovori blindirana

vrata

udaljena

tri

metra.

Enderson,

Samo što

izvoleli da produžite.“  118 

pokazujuãi nismo

stigli.

sledeãa Ako biste

Sato konaèno prestade da pilji Langdonu u oèi i mahnu Endersonu da krene dalje. Pratili su šefa obezbeðenja i kroz ta vrata, iza kojih se nalazio uzani prolaz. Langdon pogleda levo, pa onda desno. Ovo mora da je neka šala. Stajao je na poèetku najdužeg hodnika koji je ikada do sada video.

 119 

POGLAVLjE 31 Triš Dan oseti onaj

poznati nalet adrenalina dok je izlazila iz sjajnog

svetla

Kocke i ulazila

kapije

CPSM-a

u sirovu

javili

pomrèinu

daje Ketrinin

prelaza.

Nazvali

gost, doktor

zatražio da ga otprate do Èaure pet. Triš se ponudila da ga dovede najviše

iz radoznalosti. Ketrin

je vrlo

èoveku koji

malo rekla o

su sa glavne

Abadon, stigao je trebalo

poseti, a Triš je bila zaintrigirana. Èovek je sasvim sigurno bio neko kome Piter Solomon beskrajno veruje; Solomonovi nikada nikog nisu

da ih

pozivali u

Kocku. Ovaj je prvi. Nadam se da ãe uspeti da proðe, pomisli Triš dok je išla kroz studenu pomrèinu. Najmanje bi joj trebalo da Ketrinin uvaženi gost poène da panièi kada sazna šta mora da uradi da bi došao do laboratorije. Prvi

put je

uvek

najgore. Trišin prvi put se dogodio pre otprilike godinu dana. Prihvatila je Ketrininu poslovnu ponudu, potpisala poverljivi ugovor, a onda s njom došla u CPSM da vidi laboratoriju. Dve žene su prošle èitavom dužinom „Ulice“ i stigle do metalnih vrata oznaèenih sa Èaura pet. I pored toga što je Ketrin pokušala daje pripremi, opisujuãi joj udaljenu lokaciju na kojoj se

laboratorija nalazila, Triš nije bila spremna za ono što je videla kada su se vrata uz siktanje otvorila. Praznina. Ketrin stupi preko praga, zakoraèi u savršenu tminu, a onda pokaza Triš

da krene za njom. „Veruj mi. Neãeš se izgubiti.“ Triš

zamisli

sebe kako tumara

stadiona i od same pomisli probije znoj. „Imamo

sistem

za navoðenje

pokaza na pod. „Vrlo je primitivan.“ Triš

se napinjala

koji

da u mraku

potpuno

mraènom

ãe te držati vidi

neravni

prostorijom

na pravom cementni

velièine

putu.“ Ketrin

pod. Bilo

potrebno malo vremena da progleda u tami, nakon èega je videla uski dugaèki

joj je

tepih koji je bio postavljen u pravoj liniji. Pružao se kao šine i nestajao u

mraku.

„Gledaj stopalima“, reèe Ketrin okreãuãi se i odlazeãi od nje. „Samo budi

blizu mene.“ Kada Ketrin nestade u mraku, Triš proguta svoj strah i poðe za njom. Ovo je

ludilo! Koraknula je svega par puta po tepihu kada se vrata Èaure pet zatvoriše za njom, gaseãi i poslednji nagoveštaj svetla. Ubrzanog pulsa,

Triš se potpuno usredsredi na oseãaj tepiha pod nogama. Napravila je svega par koraka niz meki tepih kada oseti kako njena desna noga udara u èvrsti beton. Preplašena, instinktivno se pomeri nalevo, stajuãi s obe noge nazad na meki tepih. Ketrinin

glas se materijalizovao

iz tame ispred

nje, ali

je beživotna

akustika ovog ambisa skoro gutala njene reèi. „Ljudsko telo je neverovatno“, rekla je. „Ako ga lišiš jednog èula, ostala trenutka. Upravo u ovom trenutku nervi

‘podešavaju’ da postanu osetljiviji.“ Dobro je, pomisli Triš ponovo hvatajuãi pravac.  120 

preuzmu funkciju u tvojim nogama

skoro istog se bukvalno

Hodale su u tišini naizgled previše dugo. „Koliko je još daleko?“ konaèno upita Triš. „Otprilike smo na pola puta.“ Ketrinin glas kao da se malo udaljio. Triš ubrza, dajuãi sve od sebe da ostane prisebna, ali prostranstvo mraka kao da je pretilo da ãe je progutati. Ne mogu da vidim ni milimetar ispred sebe! „Ketrin? Kako znaš kad bi trebalo da prestaneš da hodaš?“ „Odmah ãeš saznati“, reèe Ketrin. To se dogodilo pre godinu dana, a noãas, Triš je ponovo bila u praznini i kretala se u suprotnom smeru – išla je do predvorja da dovede šeficinog gosta. Iznenadna promena u teksturi tepiha pod njenim nogama upozoravala ju je da se nalazi na tri metra od izlaza. Upozoravajuãi deo, kako ga je zvao Piter Solomon, inaèe strastveni ljubitelj bejzbola49. Triš se istog trenutka zaustavi, izvuèe karticu i poèe da pipa po mraku duž zida sve dok nije našla ispupèeni prorez u koji je ugura. Vrata se otvoriše. Triš žmirnu zbog prijatnog svetla iz hodnika CPSM-a. Uspela sam… još jednom. Kreãuãi se pustim hodnicima Triš uhvati sebe kako razmišlja o bizarnom fajlu koji su našle na zaštiãenoj mreži. Drevna kapija? Tajna lokacija pod zemljom? Pitala se da li Mark Zubijanis ima sreãe s otkrivanjem lokacije misterioznog dokumenta. Unutar kontrolne sobe Ketrin je stajala pod mekim svetlom plazma-ekrana gledajuãi u zagonetni dokument koji su pronašle. Izolovala je kljuène reèi i bila sve sigurnija da dokument govori o naširoko poznatoj legendi koju je njen brat verovatno podelio s doktorom Abadonom. …tajna lokacija PODZEMLjA gde je… …negde u VAŠINGTONU sa koordinatama… …otkrila jednu DREVNU KAPIJU koja vodi… …upozorava da PIRAMIDA èuva opasnu… …dešifruj ovaj GRAVIRANI SIMBOLON da otkriješ… Moram da vidim ostatak fajla, pomisli Ketrin. Još kratko je gledala, a zatim pritisnu plazmin prekidaè. Ketrin je uvek iskljuèivala ovaj ekran, inaèe veliki potrošaè vodonika iz energetske ãelije, da ne bi uludo trošila zalihe. Posmatrala je kako njene kljuène reèi lagano blede i sažimaju se u malu belu taèku koja lebdi u sredini zida, pre nego što je konaèno blesnula, pred nestanak. Okrenula se i pošla nazad prema svojoj kancelariji. Doktor Abadon samo što nije stigao, a ona je htela da mu poželi dobrodošlicu.

Spoljni trkaè u bejzbolu èesto, pokušavajuãi da uhvati loptu, ne može da gleda kuda trèi, a da se ne bi sudario sa ogradom koja mu je inaèe iza leða, konstruktori stadiona ispred ograde postavljaju uzan deo drugaèije podloge, pa trkaè može da oseti kada se približava ogradi (prim. prev.). 49

 121 

POGLAVLjE 32 „Samo što nismo stigli“, reèe Enderson, vodeãi Langdona i Sato naizgled beskrajnim

hodnikom

koji

èitavom

se pružao

istoènom

stranom

temelja

poploèan,

jer nije

da hodaju dok su im koraci

sablasno

Kapitola. „U Linkolnovo vreme ovaj hodnik imao je zemljani pod i bio pun pacova.“ zahvalan što

Langdon je bio beskrajno

baš bio ljubitelj

pacova. Nastaviše

je sada

pod bio

odjekivali èitavim prolazom. S obe strane dugaèkog hodnika nalazila su se vrata, neka su bila zatvorena, a mnoga odškrinuta. Mnoge prostorije delovale su napušteno. Langdon je primetio da se brojevi na vratima

smanjuju, a èinilo se i da ãe uskoro sasvim prestati. SB4… SB3… SB2… SB1… Produžili

su i

prošli

pored

jednih

neobeleženih

vrata,

a potom

Enderson zastade, jer su brojevi ponovo poèeli da idu naviše. DB1… DB2… „Izvinite“, reèe Enderson. „Promašio sam. Skoro nikad ne zalazim ovako

duboko.“ Vratiše se par koraka do starih metalnih vrata. Langdon sad primeti da se ona nalaze taèno u sredini hodnika – na liniji koja deli bazu Senata (SB) od baze Donjeg doma (DB). Kako se ispostavilo, i na tim vratima

stajala

Sato

oznaka, ali je izbledela da se skoro uopšte nije videla.

SBB „Evo nas“,

reèe

Enderson. „Kljuèevi

samo što

namršti i pogleda na sat. Langdon je gledao

u natpis

SBB, a potom

upita

nisu

stigli.“

Endersona, „Zašto se

ovaj

prostor povezuje sa Senatskom stranom, kad je taèno u sredini?“ Enderson je delovao zbunjeno. „Ne razumem?“ „Pa, ovde stoji SBB, odnosno, oznaka poèinje sa S, ne sa D.“ Enderson zatrese glavom „Slovo S u SBB ne odnosi se na Senat, veã…“ „Šefe?“

pozva ga èuvar

„Sigurno

je izgubljen“,

iz daljine.

On dotrèa

hodnikom

prema

držeãi u ruci kljuè. „Izvinite gospodine, trebalo nam je par minuta. Nismo mogli da naðemo glavni kljuè za SBB. Ovo je rezervni kljuè iz druge kutije.“ „Nedostaje originalni kljuè?“ upita Enderson, iznenaðen. odgovori

èuvar,

stižuãi

potpuno

njima,

zaduvan. „Niko

ovamo nije tražio pristup još bog zna od kad.“ Enderson uze kljuè. „A zar nema dodatnog kljuèa za SBB trinaest?“ „Izvinjavam se, još uvek nismo pronašli kljuèeve za bilo koju prostoriju u sekciji SBB. Mekdonald upravo radi na tome.“ Èuvar izvuèe voki-toki i poèe da govori. „Je li to Bob? Ja sam ovde sa šefom. Ima li

informacija u vezi sa kljuèem za SBB trinaest?“

 122 

nekih

novih

Voki-toki zakrèa i jedan glas odgovori. „U stvari, sve je jako èudno. Ne vidim ovde nikakve podatke otkako smo se kompjuterizovali, a stari registri pokazuju još pre dvadeset

da su sve prostorije u SBB bile ispražnjene i godina. Sada se vode kao nekorišãen prostor.“

„Sve izuzev SBB trinaest.“ Enderson zgrabi radio. „Govori trinaest?“

šef.

 123 

Šta

rekoste,

napuštene Zastao je.

sve osim SBB

„Ovako, gospodine“ odgovori glas. „Ovde imam rukom ispisanu zabelešku

na kojoj je SBB trinaest oznaèena kao ‘privatna’. Ovaj podatak je veã jako star,

ali je to napisao i odobrio lièno glavni arhitekt.“

Langdon je znao da se termin arhitekt ne odnosi na èoveka koji je izradio planove za izgradnju Kapitola, veã na èoveka koji upravlja zgradom. Slièno kao šef gradilišta, arhitekt Kapitola odgovoran je za sve što se tièe

održavanja, popravljanja, obezbeðenja, angažovanja personala i raspodele kancelarija. „A što je još èudnije“… produži glas preko radija, „arhitekt je još i zabeležio da se taj ‘privatni prostor’ daje na korišãenje Piteru Solomonu.“ Langdon, Sato i Enderson se prepadnuto pogledaše. „Nisam siguran, gospodine“, nastavi glas, „ali pretpostavljam da gospodin

Solomon ima original kljuèa za SBB, i kljuèeve za SBB trinaest.“ Langdon nije mogao da poveruje svojim ušima. Piter prostor

u podrumu Kapitola?

Oduvek je znao da Piter

ima privatni

Solomon

tajne, ali ovo je predstavljalo iznenaðenje èak i za samog Langdona.

èuva razne

„Dobro“, reèe Enderson, oèito nimalo zabavljen ovakvim razvojem dogaðaja. „Mi želimo prilaz upravo vratima SBB trinaest, zato nastavite

tražite.“ „Hoãemo, gospodine. Takoðe radimo na izradi digitalne…“ „Hvala“, upade mu Enderson u reè, pritisnuvši dugme i presekavši liniju. „To ãe zasad biti sve. Pošaljite fajl na blekberi direktorke Sato èim ga dobijete.“ „Razumem, gospodine.“ Voki-toki prestade da krèi. Enderson ga predade èuvaru koji je stajao ispred njih. Èuvar izvadi

fotokopiju

plana

zgrade i dade je svom šefu. „Gospodine,

SBB je obojeno sivim. Slovom X oznaèeno je koja prostorija u SBB-u nosi oznaku trinaest, tako da neãe biti teško da je naðete. To nije veliki prostor.“ Enderson se zahvali èuvaru, pa se okrete da prostudira plan, dok je mladiã

žurno odlazio. Langdon se takoðe zagleda, zapanjen tako neverovatno velikim brojem malenih prostorija koje èine lavirint ispod Kapitola. Enderson prouèi plan, klimnu glavom i ugura ga u džep. Okrenuvši prema vratima oznaèenim kao SBB, podiže kljuè, a onda zastade – oèito mu je bilo neprijatno što treba da ih otvori. Langdon je oseãao istu nelagodnost;

nije imao pojma šta

se nalazi

iza vrata, ali

je bio

potpuno uveren

Solomon želeo da to što je tu sakrio ostane njegova privatna stvar. Potpuno

da bi

privatna.

Inoe Sato proèisti grlo i Enderson shvati poruku. Šef obezbeðenja duboku uzdahnu, ubaci kljuè i pokuša da ga okrene. Kljuè se ne pomaèe. Za deliã sekunde Langdon se ponada da se možda radi o pogrešnom kljuèu.

Meðutim, pri drugom pokušaju, kljuè se okrete i Enderson gurnu teška vrata. Langdon se zagleda u mrak, ali nije ništa uspeo da vidi. „Profesore“ reèe Enderson, okrenuvši rukom nasumice pipao tražeãi prekidaè. „Da vam sad

glavu

prema Langdonu, dok je odgovorim na pitanje,

slovo S u SBB ne odnosi se na Senat. Ono stoji umesto sub.“ „Sub?“ ponovi Langdon zbunjeno.  124 

Enderson klimnu i kliknu prekidaèem osvetli zastrašujuãe strme

stepenice koje

kraj vrata. Jedna jedina su se spuštale u

kao testo. „SBB oznaèava nivo ispod suterena Kapitola.

 125 

sijalica

pomrèinu gustu

POGLAVLjE 33 Specijalista za bezbednosne sisteme Mark Zubijanis tonuo je sve dublje i dublje u svoj futon i mrštio se na podatke koje je video na svom laptopu. Kakva je ovo paklena adresa? Njegovi najbolji hakerski alati bili su potpuno neefikasni probijanju u dokument i demaskiranju Trišine misteriozne IP adrese. Deset

pri

minuta je prošlo, a Zubijanisov program još uvek je uzaludno kucao na vrata zaštitnih zidova. Nisu ostavljali mesta nadi da ãe ih probiti. Nije ni èudo što me toliko plaãaju. Taman se spremao da upotrebi novi

alat i

primeni

drugaèiji pristup kada mu telefon zazvoni. Triš, za ime sveta, rekao sam da ãu te zvati. Utišao je prenos utakmice i odgovorio. „Da?“ „Da li to Mark Zubijanis?“ pitao je èovek. „Na adresi 357 Kingston drajv u

Vašingtonu?“ Zubijanis je èuo prigušen vreme plej-ofa?

Pa jesu li

razgovor u pozadini. Telefonski

oni poludeli? „Pustite me

marketing za

da pogodim,

dobio

sam

vikend na Angvili?“

„Ne“, odgovori glas nimalo šaljivo. „Ovde operater bezbednosnog sistema Centralne obaveštajne agencije. Voleli bismo da znamo zašto pokušavate da

hakujete jednu od naših strogo poverljivih datoteka?“ Tri

sprata iznad

za posetioce, svake noãi

drugog podnivoa

Kapitola,

u širokom

prostoru

èuvar Nunjez zakljuèavao je glavna vrata kao što

u ovo doba. Dok se vraãao

prelazeãi

prostrani

pomislio je na èoveka s tetovažama, u vojnoj jakni. Ja sam ga pustio. Nunjez se pitao da li ãe i sutra imati posao. Dok

spoljašnja

približavao

pokretnim

stepenicama,

Centra

je to radio

mermerni

iznenadno

pod,

lupanje

vrata natera ga da se okrene. On iskosa pogleda prema glavnom

ulazu i vide starijeg Afroamerikanca kako kuca na staklo otvorenim dlanom

i gestikulira da ga pusti. Nunjez odmahnu glavom i pokaza na ruèni sat. Èovek udari ponovo i istupi na svetlo. Bio je besprekorno odeven u plavo odelo i imao kratko podšišanu prosedu kosu. Nunjezov puls se ubrza. Sranje. Èak i iz daljine Nunjez ga prepozna. Požuri prema ulazu i otkljuèa

„Oprostite, gospodine. Molim vas, uðite.“

vrata.

Voren Belami, arhitekt Kapitola, preðe preko praga i zahvali Nunjezu uz

ljubazan naklon. Belami je bio gibak i mršav, uspravnog držanja i prodornog pogleda i odisao je samopouzdanjem èoveka koji ima potpunu kontrolu nad okolinom. U poslednjih dvadeset pet godina Belami je radio kao nadzornik Kapitola SAD. „Mogu li vam pomoãi, gospodine?“ upita Nunjez. „Hvala vam, da.“ Belami izgovori ove reèi kristalno jasno. diplomirao na jednom od najprestižnijih univerziteta severoistoène

 126 

Pošto

je Ajvi

lige50, dikcija mu je bila toliko ispolirana da je zvuèao skoro britanski.

„Upravo sam saznao da ste ovde veèeras imali incident.“ Izgledao je iskreno

zabrinuto. „Jeste, gospodine. Bilo je to…“ „Gde je zapovednik Enderson?*’ „Dole sa direktorkom Sato iz Kancelarije za bezbednost CIA.“ Belamijeve oèi se zabrinuto razrogaèiše. „CIA je ovde?“ „Jeste, gospodine. Gospoða Sato je došla odmah nakon incidenta.“ „Zašto?“ upita Belami. Nunjez slegnu ramenima. Kao da sam je pitao? Belami se uputi pravo prema pokretnim stepenicama. „Gde su oni?“ „Upravo su otišli ka donjim nivoima.“ Nunjez je žurio za njim. Belami pogleda poreko ramena, zabrinuto. „Dole? Zašto?“ „Zaista ne znam – samo sam èuo na voki-tokiju.“ Belami se sada još brže kretao. „Odmah me odvedite do njih.“ „Hoãu, gospodine.“ Dok su dva èoveka

žurila

preko

otvorenog prostora,

Nunjez opazi

veliki

zlatni prsten na Belamijevom prstu. Nunjez izvuèe voki-toki. „Obavestiãu šefa da silazite.“ „Ne.“ Belamijeve

oèi

opasno

blesnuše. „Više

bih

voleo

da ostanem

nenajavljen.“ Nunjez je napravio neke ozbiljne greške veèeras, ali ako ne obavesti šefa Endersona daje arhitekt sada u zgradi, biãe mu to poslednja greška. „Gospodine?“ rekao je s nelagodom. „Mislim da bi šef Enderson više

voleo…“ „Da li ste svesni da sam ja poslodavac gospodina Endersona?“ Belami. Nunjez klimnu. „Onda mislim da bi on ipak više voleo da izvršavate moje želje.“

Ivy League –

Zajednica

osam vrhunskih

privatnih

severoistoènom delu Amerike (prim. prev.).  127 

institucija

visokog

upita

obrazovanja

POGLAVLjE 34 Triš Dan uðe u predvorje CPSM-a i zapanji se. Gost koji je tamo èekao nije nimalo lièio na

nauka u mekim štofanim

uèene doktore

pantalonama

koji

su ulazili u ovu zgradu – doktori antropologije, okeanografije, geologije i drugih prirodnih nauka. Sasvim suprotno. Doktor Abadon je delovao nekako

aristokratski u svom savršeno skrojenom odelu. Bio je visok, preplanuo u licu, savršeno ošišane plave kose, i na Triš je ostavio utisak

pleãat,

kao da se bolje oseãa u luksuznom nego u laboratorijskom okruženju. „Doktor Abadon, pretpostavljam?“ reèe Triš, pružajuãi ruku. Èovek je prvo malo oklevao, a onda prihvati Trišinu punaèku ruku svojom širokom šakom. „Izvinite. Ko ste vi?“ „Triš Dan“, odgovori ona. „Ja sam Ketrinina asistentkinja. Zamolila me je da vas povedem do laboratorije.“

„O, shvatam.“ Èovek se sad nasmeši. „Veoma mi je drago što smo se upoznali, Triš. Izvinjavam se ako sam delovao malo zbunjeno. Imao sam utisak da je Ketrin veèeras sama u laboratoriji.“ Pokazao je rukom niz hol.

„Ali, predajem se u vaše ruke. Vodite me.“

Mada je brzo povratio samopouzdanje, Triš na tren zapazi razoèaranje u njegovim oèima. Sada nasluti motiv Ketrininog onako tajanstvenog držanja malo pre. Da nije možda romansa u povoju? Ketrin nikada nije prièala o svom društvenom životu, a ovaj posetilac je bio privlaèan i doteran i, mada je bio mlaði od Ketrin, oèito je pripadao privilegovanom i bogatom svetu. Štaviše, ma kako da je zamišljao veèerašnju posetu, Trišino prisustvo

svakako nije bilo ukljuèeno u te planove.

Kad su prišli kontrolnom punktu, jedini èuvar koji je tamo sedeo brzo skide slušalice sa glave i Triš je sad mogla da èuje glasan prenos utakmice Redskinsa. Èuvar je prema doktoru Abadonu primenio rutinsku proveru:

morao je da proðe kroz detektor metala i da dobije privremenu propusnicu. „Ko pobeðuje?“

ljubazno

zapita

doktor

vadeãi mobilni telefon, kljuèeve i upaljaè. „Skinsi,

sa tri

poena“,

odgovori

slušanje prenosa. „Strava utakmica.“ „Uskoro

stiže

i gospodin

Abadon

èuvar

Solomon“,

reèe

oèito

nestrpljiv

Triš

èuvaru. „Hoãete

molim vas, uputiti u laboratoriju kad bude stigao?“ „Bez brige.“

Èuvar

zahvalno

namignu

dok je praznio

dok

džepove,

da nastavi li

su prolazili. „Hvala

ga, na

upozorenju. Pravicu se da sam zauzet.“

Trišina primedba nije bila upuãena samo èuvaru veã i doktoru Abadonu,

prosto da mu da na znanje da ona neãe biti jedina koja ãe svojim prisustvom narušiti privatnost ove veèernje posete. „Kako ste se upoznali sa Ketrin?“ zapita Triš, pogledajuãi u tajanstvenog

gosta. Doktor Abadon se zasmeja. „Duga prièa. Radili smo zajedno na jednoj temi.“ Shvatam, pomisli Triš. Ne tièe me se. „Ovo je neverovatan

prostor“,

reèe

Abadon, gledajuãi

uokolo,

kretali ogromnim hodnikom. „Zapravo, ja ovde još nikad nisam bio.“  128 

dok su se

Njegovo ãaskanje postajalo je sve opuštenije dok su se kretali hodnikom i Triš primeti da on sve vrlo pomno posmatra. Pri jakom osvetljenju u hodniku,

preplanulo. Èudno. Bez obzira na to, dok su koraèali praznim hodnicima, ona

Triš

takoðe

zapazi

crtama

opisa

da njegovo lice

veštaèki

mu u opštim

CPSM-a,

svrhu

ukljuèujuãi i razlièite èaure i njihov sadržaj.

deluje

naèin

nekako

funkcionisanja

Posetilac je delovao impresionirano „izgleda raznih dragocenosti. Oèekivao bih da na svakih

da je ovo prava riznica par metara stoji po jedan

èuvar.“ „Nema potrebe“, uzvrati Triš, pokazujuãi prema nizu soèiva, poznatih pod nazivom „riblje oèi“, poreðanih po tavanici. Obezbeðenje je ovde potpuno automatizovano.

Svaki

centimetar

hodnika

snima

se 24

èasa na dan, svaki

dan u nedelji, a ovaj hodnik predstavlja kièmu èitave zgrade. Iz ovog hodnika nije moguãe

uãi niti u

jednu jedinu

prostoriju bez

kartice za

bravu i

koda. „Znaèi, efikasno korišãenje kamera.“

„Da kucnem u drvo, još nikada nismo imali nikakvu kraðu. S druge strane,

ovo nije muzej koji je privlaèan za kradljivce – ne verujem da na crnoj berzi postoji velika potražnja za cvetovima izumrlih biljaka, eskimskim kajacima ili skeletima džinovskih sipa.“ Doktor Abadon se nasmeja. „Verovatno ste u pravu.“ „Najveãu opasnost za našu bezbednost predstavljaju glodari i insekti.“ Triš je objasnila da se u zgradi CPSM-a brane od navale insekata tako što zamrzavaju sav otpad, ali i strukturnim inovacijama, poput one koja se naziva „mrtva zona“ – prostor nepodesan za bilo koji oblik života, ograðen dvostrukim zidovima, koji èitavu zgradu obavija poput nekog omotaèa. „Neverovatno“, kaza doktor Abadon. „A gde se nalazi laboratorija u kojoj rade Ketrin i Piter?“ „U Èauri broj pet“, odgovori Triš. „Na samom kraju ovog hodnika.“ Abadon iznenada zastade, okrete se na desnu stranu i uputi ka jednom prozorèetu. „Tako mi svega! Pogledajte samo ovo!“ Triš se nasmeja. „Da, to je Èaura broj tri. Zovu je Mokra èaura.“ „Mokra èaura?“ ponovi Abadon, lica pritisnuta uz staklo. „Unutra se nalazi preko deset hiljada litara teènog etanola. Seãate li se džinovske sipe koju sam malopre pomenula?“ „Ovo je sipa?!“ Doktor Abadon se za trenutak okrete od prozora, širom otvorenih oèiju. „Ogromna je!“ „Ženka

arhiteutisa“,

reèe

Triš. „Dugaèka

je preko

dvanaest

metara.“

Doktor Abadon, oèito zadivljen pogledom na sipu, prosto nije mogao da se odvoji od stakla. Na èasak, odrasli èovek podsetio je Triš na malog deèaka koji stoji ispred izloga prodavnice kuãnih ljubimaca i žarko želi da uðe i kupi psetance. Pet sekundi kasnije on je i dalje èežnjivo buljio kroz prozor. „Pa, dobro“, reèe na kraju Triš, smejuãi se, i ubaci karticu u kljuèaonicu, a potom ukuca svoj PIN broj. „Uðite. Pokazaãu vam sipu.“ Malak zakoraèi u slabo osvetljeni svet Èaure 3 i poèe da pregleda zidove ne bi li otkrio gde su kamere. Bucmasta asistentkinja Ketrin Solomon poèe  129 

da recituje

podatke o uzorcima

u ovoj prostoriji.

Malak prestade

da je

sluša. Apsolutno ga nisu zanimale džinovske sipe. Njegov jedini interes bio

je da iskoristi ovaj tamni, novonastali problem.

izolovani

prostor

 130 

da bi u njemu rešio

svoj

POGLAVLjE 35 Drvene stepenice koje su vodile u podrum ispod suterena Kapitola bile su

strme i toliko uskih nogostupa da se Langdonu èinilo da nikad u životu nije

video takve. Disanje mu se ubrza, a pluãa mu se èiniše premalenim. Vazduh je dole bio hladan i vlažan i Langdon nije mogao a da se ne seti stepenica od pre nekoliko godina u vatikanskom Nekropolisu. Gradu mrtvih.

sliènih

Ispred njega se nalazio Enderson koji ih je predvodio sa džepnom lampom u ruci. Iza Langdona, na vrlo malom rastojanju bila je Sato, koja ga je s vremena na vreme gurkala svojom malom rukom u leða. Idem najbrže što mogu. Langdon duboko udahnu pokušavajuãi da ignoriše uske zidove sa obe strane. Jedva da

je bilo dovoljno prostora za njegova ramena na ovom stepeništu, a torba za kratka putovanja neprekidno se èešala o zidove. „Možda ste mogli da ostavite svoju torbu gore“, reèe Sato iza njega. „U redu je“, odgovori

Langdon nemajuãi nameru daje ispusti iz vida ni

trenutak. Mislio je na Piterov paketiã i nije mogao ni da pretpostavi kakve bi on mogao imati veze s bilo èim u podzemlju Kapitola. „Još samo nekoliko koraka“, reèe Enderson. „Skoro smo stigli.“ Grupica se spusti u tamu, izlazeãi van domašaja jedine sijalice postojala na stepeništu. Sišavši sa poslednje drvene stepenice, oseti da je pôd pod njegovim nogama od zemlje. Put u središte zemlje. Sato se

koja je Langdon

pojavi iza njega. Enderson

sada podiže

zrak svetla

istražujuãi

okruženje.

Nivo

ispod

suterena bio je manje podrum, a više izuzetno uzak prolaz koji se pružao normalno na stepenište. Enderson usmeri svetlost levo, a zatim desno, i Langdon je mogao da vidi da je prolaz svega petnaest metara dug i da je sa obe strane oivièen nizom drugima da prostorije

malih drvenih vrata. ka kojima su vodila

Ona su bila toliko nisu mogle biti

blizu jedna šire od tri

metra. ACME51 magacin u kombinaciji sa Domatilskim katakombama52, pomisli Langdon dok je Enderson gledao u plan zgrade. Mali deo koji je prikazivao podnivoe bio je obeležen slovom X da oznaèi poziciju SBB13. Langdon nije mogao a da ne primeti da je raspored bio identièan mauzoleju sa èetrnaest

grobova – sedam odaja naspram sedam odaja – od kojih je jedna uklonjena da se u nju smeste stepenice kojima su upravo sišli. Sve ukupno trinaest.

51 52

A Company that Makes Everything – kompanija koja pravi sve (prim. prev.). Impresivne katakombe

koje su dobile

ime po svetom Domatili, nalaze

prev.)  131 

se u Rimu (prim.

Pomislio sigurno trinaest Veliki trinaest

je kako bi

amerièki

teoretièari

zavere „broja

trinaest“

organizovali ekskurziju u Kapitol kada bi znali daje taèno malih skladišta zakopano ispod njega. Nekima je èudno što peèat Sjedinjenih Država ima trinaest zvezda, trinaest strela, stepenica na piramidi, trinaest pruga na štitu, trinaest

maslinovih listova, trinaest maslina, trinaest slova u natpisu annuit coeptis, trinaest slova u natpisu e pluribus unum i tako dalje. „Stvarno izgleda napušteno“, reèe Enderson osvetljavajuãi odaju pravo ispred njih. Teška drvena vrata bila su širom otvorena. Zrak svetla obasjavao je usku kamenu odaju – oko tri metra široku i nekih desetak metara duboku – poput ãorsokaka koji nikuda ne vodi. U odaji su se nalazile dve stare raspadnute drvene kutije i nešto zgužvanog papira za pakovanje. Enderson obasja bakarnu ploèicu prièvršãenu za vrata, Ploèica je bila prekrivena zelenom patinom, ali je stari natpis bio èitljiv.

SBB IV

„SBB èetiri“! reèe Enderson. „Koja su SBB trinaest?“ upita Sato dok su joj se bojažljivi pramenovi pare kovrdžali izlazeãi iz usta na hladnom podzemnom vazduhu. Enderson okrete svetlo prema južnom kraju prolaza. „Ovde dole.“ Langdon pogleda niz uski prolaz i strese se, osetivši kako ga i pored hladnoãe probija znoj. Dok su se kretali kroz falangu vrata, sve prostorije izgledale su isto: odškrinute i naizgled odavno napuštene. Kada su stigli do kraja puta, Enderson se okrete desno uperivši svetlo nagore kako bi provirio u sobu SBB13. Svetlosni zrak, meðutim, beše zaustavljen teškim drvenim vratima. Za razliku od ostalih, vrata SBB13 bila su zatvorena. Ova poslednja su izgledala potpuno isto kao i sva ostala vrata – teške šarke, gvozdena kvaka i bakarna ploèica prekrivena patinom. Sedam znakova na ploèici bili su isti kao na Piterovom dlanu.

SBB XIII

 132 

Molim te, neka vrata budu zakljuèana, pomisli Langdon. Sato progovori bez oklevanja. „Probajte da ih otvorite.“

Zapovednik je izgledao uznemireno, ali posegnu, uhvati tešku gvozdenu kvaku i pritisnu je. Ona se ne pomeri. Osvetlio ju je lampom otkrivši tešku staromodnu bravu i kljuèaonicu. „Probajte kalauzom“, reèe Sato. Enderson izvadi glavni kljuè kojim je otkljuèao ulazna vrata, ali on ni izbliza nije odgovarao. „Ne znam da li grešim kada kažem“, reèe Sato sarkastiènim tonom, „da bi obezbeðenje opasnosti?“

trebalo da ima pristup svakom ãošku zgrade u sluèaju neke Enderson izdahnu i pogleda u Sato. „Gospoðo, moji ljudi traže

drugi kljuè, ali…“ „Pucajte

u bravu“,

reèe

klimnuvši

prema

kljuèaonici

ispod

ruèice.

Langdonov puls se ubrza.

Enderson proèisti grlo i s nelagodom u glasu progovori: „Gospoðo, èekam

da mi jave za rezervni kljuè. Nisam siguran da bi trebalo da reznesemo bravu da bismo ušli u…“ „Možda bi vam zbog opstrukcije istrage CIA zatvor više godio?“ Enderson ju je gledao zaprepašãeno. Nakon duge pauze, on predade lampu Sato i otkopèa futrolu. „Èekajte!“ reèe Langdon ne mogavši više da stoji tu kao nemi posmatraè. „Razmislite o tome. Piter je dao svoju desnu šaku da ne bi otkrio nalazi iza ovih vrata. Jeste li sigurni da treba to da uradimo? Otkljuèavanje

šta

ovih vrata se potpuno poklapa sa željama nasilnika.“ „Želite li da pronaðete Pitera Solomona?“ upita Sato. „Naravno, ali…“ „Onda predlažem da uradite taèno ono što vam otmièar nalaže“ „Da otvorimo drevnu kapiju? Vi mislite da je ovo kapija?“

Sato obasja Langdonovo lice. „Profesore, nemam ja pojma šta je ovo. Bilo da je magacin, ili tajni ulaz u drevnu piramidu, ja nameravam da ga otvorim.

Da li sam dovoljno jasna?“ Langdon je žmirkao pod svetlom i na kraju klimnu. Sato

spusti

zrak i ponovo

ga usmeri

u prastaru

bravu. „Zapovednièe?

Izvolite.“ Još uvek se protiveãi planu, Enderson izvadi svoje oružje veoma, veoma polako gledajuãi nadole, kao da nije siguran.

„Ma, za ime boga!“ Satoine malene šake se ispružiše i ona ote oružje iz njegove ruke. Tutnula mu je baterijsku lampu u prazan dlan. „Obasjajte tim prokletim svetlom.“ Baratala je oružjem sigurnošãu nekog koje mnogo vežbao i ne gubeãi vreme odmah otkoèi pištolj, zateže oroz i nacilja u

bravu. „Èekajte!“ zaurla Langdon, ali prekasno. Pistolj opali tri puta. Langdon oseti

kao da mu

se bubne opne

Pucnji su u tesnom prostoru bili zaglušujuãi.

 133 

rasprskavaju. Je li ona normalna?!

Enderson je takoðe izgledao potreseno jer mu je ruka neznatno drhtala dok je držao lampu uperenu u mecima izrešetana vrata. Mehanizam

je bio

smrvljen,

a drvo

koje

ga je okruživalo

samleveno. Brava je popustila i vrata su se otvorila. Sato ispruži pištolj i vrhom cevi gurnu vrata.

Vrata

potpuno

se potpuno

otvoriše u pomrèinu. Langdon pogleda unutra, ali nije mogao ništa da vidi.

Kakav je to miris* za ime sveta? Neki neobièan zadah dopirao je iz tame. Enderson stade ispred vrata i osvetli tlo, polako pomerajuãi praznog zemljanog poda. I ova prostorija je bila kao i ostale – dugaèak, uzan prostor. Boèni zidovi bili su od grubog kamena i davali su sobi izgled stare

zrak duž

zatvorske ãelije. Ali taj smrad…

„Nema ovde nièeg“, reèe Enderson pomerajuãi zrak dalje po podu. Konaèno, kada je stigao do kraja, on ga podiže da osvetli najdalji zid u odaji. „Moj bože…!“ uzviknu Enderson. Svi ugledaše isto i ustuknuše. Langdon je u

neverici gledao u udubljenje. Na njegovo zaprepašãenje gledalo u njega.

 134 

nešto

je odande

POGLAVLjE 36 „Šta

li,

pobogu…?“ Stojeãi

baterijskom lampom, a

na pragu SBB13, Enderson

potom zakoraèio

je petljao

unazad. Langdon je takoðe

ustuknuo,

baš kao i Sato, koja je prvi put te noãi delovala poplašeno. Uperila je pištolj prema zadnjem zidu i dala znak Endersonu

da ponovo

osvetli prostoriju. Enderson okrete bateriju naviše. Kad je stigao suprotnog zida, svetlosni zrak bio je prilièno slab, ali ipak dovoljan osvetli bledo avetinjsko lice koje je zurilo u njih svojim beživotnim oènim

do da

dupljama. Ljudska lobanja. Lobanja je stajala na rasklimatanom drvenom stolu naslonjenom na zadnji zid prostorije. Pored lobanje bile su postavljene dve ljudske kosti – potkolenice, kraj kojih su pedantno bile poreðane razne druge stvari, kao da se radi o nekom oltaru: jedan stari pešèanik, kristalna boèica, sveãa, dva tanjiriãa sa nekakvim prahom svetle boje i list papira. Pored stola, uspravljena uza zid stajala je dugaèka kosa, krivog seèiva i zastrašujuãeg

oblika, jezivi podsetnik na žeteoca smrti. Sato uðe u prostoriju. „Dakle…

ispada

tajni no što sam mogla i da pretpostavim.“

da Piter

Solomon

skriva

više

Enderson je klimao glavom, polako se približavajuãi iza nje. „Što bi reklo, kostur u ormanu.“ Pomerio je bateriju i osvetlio ostatak inaèe prazne

prostorije. „Kakav zadah!“ dodao je, nabirajuãi nos. „Od èega?“

„Sumpora“, odgovori Langdon iza njega, mirnim glasom. „Na stolu treba da budu dve èinijice. U onoj na desnoj strani nalazi se so, a u onoj drugoj

sumpor.“ Sato se okrete

za sto osamdeset

stepeni „A

otkuda

vi to, za ime sveta,

znate?“ „Otuda, gospoðo, što ovakve prostorije možete naãi širom sveta.“ Jedan sprat iznad donjeg podruma, službenik na obezbeðenju Kapitola, Nunjez, pratio je Vorena Belamija, arhitektu Kapitola, kroz dugi hodnik koji je vodio istoènom stranom podruma. Nunjez bi se mogao zakleti da je èuo tri

prigušena pucnja iz pištolja negde dole ispod zemlje. To je nemoguãe. „Vrata donjeg podruma su otvorena“, reèe Belami, upiljivši se u vrata koja su stojala odškrinuta, tamo negde u daljinu. Da èudne li veèeri, pomisli Nunjez. Inaèe, ovamo niko ne silazi. „Dozvolite da proverim šta se tamo dešava“, reèe, posegnuvši rukom za voki-toki. „Vratite se na svoje radno mesto“, reèe mu Belami. „Dalje mogu i sam.“ Nunjez se nesigurno prebacivao s noge na nogu. „Jeste sigurni?“ Voren Belami zastade i èvrsto mu položi šaku na rame. „Sinko, ja ovde radim veã dvadeset

pet godina. Mislim

snaðem.“

 135 

da ãu umeti da se

POGLAVLjE 37 Malak je veã viðao svakakve prostore moglo uporediti

s vanzemaljskim

u svom životu,

svetom Èaure

tri.

ali

malo njih se

Mokre èaure. Ogromna

prostorija izgledala je kao da je neki ludi nauènik preoteo Volmart53 i svaku policu ispunio uzorcima svih oblika i velièina. Osvetljen kao fotografska komora, prostor je bio okupan crvenkastom izmaglicom „sigurnosnog svetla“ koje je dopiralo ispod polica, probijalo se nagore i obasjavalo posude ispunjene etanolom. Bolnièki miris hemikalija za konzerviranje izazivao je gaðenje. „Ova èaura je dom dvadesetak

„Riba, glodara, sisara i reptila.“

hiljada vrsta“, rekla

mu je bucmasta

devojka.

„I svi su mrtvi, nadam se?“ zapita Malak pokušavajuãi da zvuèi nervozno.

Devojka se nasmeja. „Jesu, jesu. Svi su prilièno mrtvi. Priznajem, prvih šest meseci kada sam poèela da radim, nisam se usudila da uðem ovamo.“ Malak je mogao da shvati zašto. Svud kud bi pogledao video bi tegle s uzorcima mrtvih oblika života – salamandere, meduze, pacove, bube, ptice i druga biãa koja nije mogao da identifikuje. Kao da ova kolekcija nije bila dovoljno uznemirujuãa sama po sebi, maglièastocrveno sigurnosno osvetljenje

koje je èuvalo fotoosetljive uzorke od dugotrajne izloženosti svetlu, davalo je posetiocu oseãaj da stoji unutar džinovskog akvarijuma, gde su se beživotna

stvorenja nekako okupila da ih posmatraju iz tame. „Ovo je koelakant54“, reèe pleksiglasa u kom se nalazila

devojka, pokazujuãi na veliki kontejner od najružnija riba koju je Malak ikada video.

„Mislilo se da su istrebljene sa dinosaurusima, ali ova je pre neku godinu uhvaãena blizu obale Afrike i poklonjena Smitsonijanu.“ Blago tebi,

pomisli

Malak,

jedva je èuvši.

Bio je zauzet

pregledanjem

zidova i traženjem sigurnosnih kamera. Video je samo jednu – nameštenu iznad ulaznih vrata – što nije bilo iznenaðujuãe uzimajuãi u obzir da je to jedini ulaz. „A ovde je ono što ste hteli da vidite…“ reèe, vodeãi ga do ogromnog akvarijuma koji je video kroz prozor. „Naš najduži uzorak.“ Ona ruke preko ogavnog stvorenja kao neki domaãin zabavne emisije koji pokazuje

raširi

novi automobil. „Arhiteutis.“

Akvarijum sa džinovskom sipom izgledao je kao niz staklenih telefonskih govornica položenih na stranu i spojenih stranica. Unutar dugaèkog, èistog kovèega od pleksiglasa lebdela je bolešljivo bleda amorfna masa. Malak je gledao u lukovièastu, vreãastu glavu i oèi velièine lopte za bejzbol.

„Naspram ovog onaj vaš koelakant deluje sasvim lepo“, reèe. „Èekajte dok je vidite osvetljenu.“

Triš podiže dugaèki poklopac akvarijuma. Etanolska isparenja poleteše

napolje dok se saginjala u akvarijum da ukljuèi prekidaè koji se nalazio odmah iznad nivoa teènosti. Niz fluorescentnih svetala poèeo je da treperi 53 54

Lanac amerièkih prodavnica robe široke potrošnje (prim. prev.). Velika morska riba za koju se smatralo da je istrebljena sve do 1938. kada je pronaðen jedan

živi primerak (prim. prev.).

 136 

zajedno sa èitavim podnožjem akvarijuma. svoj svojoj velièanstvenosti – kolosalne trulih pipaka i kao žilet oštrih sisaljki. Poèela je

da govori o

tome kako

Arhiteutis je sad bio obasjan u glave nataknute na klizavu masu

bi arhiteutis

mogao da pobedi

ulješuru

ako bi se pobili. Malak je èuo samo prazno torokanje. Kucnuo je èas. Triš Dan se uvek oseãala pomalo neprijatno u Èauri tri, ali jeza koja je

sada prostrujala kroz nju bila je drugaèija. Pravo iz utrobe. Praiskonska. Pokušala je da

je ignoriše, ali

bivala je sve

jaèa, sve

dublje je

zarivala

svoje kandže u nju.

Iako Triš nije mogla da odredi šta joj izaziva uznemirenost, utroba joj je

jasno govorila da je vreme da se ode odatle.

„U svakom sluèaju, to je bila sipa“, rekla je pružajuãi ruku u akvarijum da

iskljuèi svetio. „Trebalo bi da odemo do Ketrinine…“

Široki dlan preklopi joj usta, trgnuvši joj glavu unazad. Istog trena, druga moãna ruka obavi se oko njenog tela pribivši je uz grudi èvrste kao

stena. U jednom deliãu sekunde Triš obamre od šoka. A onda nastupi užas.

Èovek ju je opipao po grudima tražeãi karticu koju snažno otkinu kada je naðe. Gajtan je ožari po vratu pre nego što puèe. Kartica pade na pod pored njenih nogu. Borila se, pokušavajuãi da se izvije, ali nije mogla suprotstavi èovekovoj velièini i snazi. Pokušala je da vrisne, ali

da se joj je

ruka èvrsto prekrivala usta. Nagnuo se napred i usne približio njenom uvetu. „Kada sklonim ruku, ne smeš vrištati, je li ti jasno?“ Ona energièno zaklima glavom dok su joj pluãa vapila za vazduhom. Ne mogu da dišem! Èovek

skloni

ruku

s njenih

usta

Triš

hripnu

„Pustite me!“ reèe ona bez daha. „Šta to, do ðavola, radite?“ „Reci mi svoj PIN“, reèe èovek. Triš oseti da je u velikoj neprilici. Ketrin! „Obezbe-ðenje može da vas vidi!“ rekla je, iako

duboko

udahnuvši.

U pomoã! Ko je ovaj èovek?! je znala da su potpuno van

dometa kamera. A ionako niko ne gleda. „Tvoj PIN“, ponovi èovek. „Onaj koji se poklapa s tvojom karticom.“ Ledeni strah uzburka

ruku, usmerivši

se u njenom stomaku. Triš se naglo okrenu

je prema èovekovim oèima. Prsti

joj dotakoše

zagrebaše ga po obrazu. Èetiri crne brazgotine otvoriše se na mestu gde ga je

i izvuèe

meso i

ogrebala. A onda je shvatila da tamne pruge ne behu ogrebotine. Èovek je imao šminku koju je samo skinula otkrivajuãi tamnu tetovažu koja je bila skrivena ispod nje. Ko je ovo èudovište od èoveka? Sa naizgled natèoveèanskom snagom èovek je okrenu i podiže, nagnuvši je nad otvoreni akvarijum, licem prema etanolu. Isparenja su joj žarila

nozdrve. „Reci mi svoj PIN?“ ponovi. Oèi su joj gorele dok je gledala bledunjavo meso sipe ispod svog lica.

 137 

„Reci mi“ kazao je gurajuãi joj lice bliže površini. „Koji broj?“ Sada ju je veã i grlo peklo. „Nula-osam-nula-èetiri!“

izusti,

da diše. „Pusti

jedva uspevajuãi

me!

Nula-osam-nula-èetiri!“ „A šta potopljena

ako lažeš“, u etanol. „Ne

reèe gurajuãi je još dalje, kosa lažem!“ kazala je kašljuãi. „Èetvrti

joj je veã bila avgust! To je

moj roðendan!“ „Hvala ti, Triš.“ Njegove moãne ruke stegnuše joj još snažnije glavu i stravièna sila poèe da je gura nadole, potapajuãi joj lice u akvarijum. Žareãi bol pekao joj je oèi. Èovek je gurao sve jaèe, zagnjurivši joj èitavu glavu u teènost. Triš

oseti kako joj se lice priljubljuje uz mesnatu glavu džinovske sipe. Prikupivši svu snagu, ona se izvi unazad, pokušavajuãi da izvuèe glavu iz akvarijuma. Ali moãne ruke nisu se pomerile ni za milimetar.

Moram da

udahnem! Ostala je potopljena boreãi se svim silama da ne otvori ni oèi ni usta. Pluãa su joj gorela dok se opirala moãnom porivu da udahne. Ne! Nemoj! Ali

Trišin refleks za disanje konaèno pobedi. Usta joj se otvoriše i pluãa silovito raširiše, pokušavajuãi da uvuku vazduh za kojim joj je telo vapilo. U jednom vatrenom naletu, talas etanola poteèe u njena usta. Dok joj se hemikalija slivala niz grlo pravo u pluãa, Triš oseti bol kakav nije ni znala da može da postoji. Na sreãu, trajalo je

svega par sekundi pre nego što se njen svet pretvori u crnilo. Malak je stajao pored akvarijuma posmatrajuãi uèinjeno.

pokušavajuãi

da doðe do vazduha i

Beživotna žena ležala je opuštena preko ivice akvarijuma, lica još uvek potopljenog u etanol. Videvši je tako, Malak pomisli na onu drugu ženu koju

je ubio. Izabel Solomon. Davno. U nekom drugom životu. Malak je piljio u ženino omlitavelo telo. Uhvati je za pozamašne kukove i gurnu nogama, podižuãi je i gurajuãi sve dok nije poèela da klizi preko ivice. Triš Dan glavom napred skliznu u etanol. Potom i ostatak tela nastavi da klizi, pljuskajuãi teènost oko sebe. Postepeno, mreškanje se smiri i devojka ostade da mlitavo pluta iznad ogromnog morskog stvorenja.

Kako joj je odeãa postajala sve teža, ona poèe da tone, dublje u tamu. Malopomalo, telo Triš Dan se smiri povrh divovske zveri. Malak

otrese

ruke

zaklopi

poklopac

od pleksiglasa,

zatvarajuãi

akvarijum. Mokra èaura ima novi uzorak. Podigao je Trišinu karticu s poda i ubacio je u džep: 0804. Videvši

prvi

put Triš

u predvorju,

Malak

shvati

trenutnu

prednost:

njena kartica i lozinka obezbediãe mu sigurnost poduhvata. Ako je Ketrinina soba za èuvanje podataka bila onoliko sigurna kako je Piter kazao, biãe malo teže ubediti je da mu je otkljuèa, mislio je Malak. Sada imam sopstveni svežanj kljuèeva. Bilo mu je drago što neãe morati da gubi vreme i potèinjava

Ketrin svojoj volji.  138 

Kako se uspravljao, ugledao je sopstveni odraz u staklu, shvativši da mu je

Šminka

prilièno

razmazana.

Nije

više

biãe ionako suviše kasno.

 139 

ni bitno.

Dok Ketrin

sve shvati,

POGLAVLjE 38 „Ovo je masonska odaja?“ upita Sato, okrenuvši se od lobanje i piljeãi u Langdona u mraku. Langdon mirno

klimnu

glavom. „Naziva

se Odaja za razmišljanje.

Takve

prostorije uvek su hladne i prazne jer u njima mason treba da razmišlja o sebi kao smrtnom biãu. Promišljajuãi o sopstvenoj neumitnoj smrti, mason može bolje da razume nestalnost svih oblika života.“ Sato je razgledala ovaj

i èinilo

sablasni prostor

se da nije

zadovoljna. „Znaèi, ovo mu doðe nešto kao soba za meditaciju?“

baš

sasvim

„U biti, da. Takve odaje uvek sadrže iste simbole – lobanju i ukrštene kosti, kosu, pešèanik, sumpor, so, prazan list papira, sveãu, i tako dalje. Simbolièan prizor smrti nadahnjuje masone da razmišljaju o tome kako da

što bolje upravljaju svojim životom dok su na zemlji.“ „Meni ovo izgleda kao oltar posveãen smrti“, reèe Enderson.

Može se i tako tumaèiti. „Veãina studenata koji pohaðaju moj kurs iz simbologije u poèetku reaguju na isti naèin.“ Langdon im je obièno preporuèivao knjigu Simboli slobodnih masona od Beresniaka, u kojoj se

nalaze izvrsne ilustracije odaja za razmišljanje. „A vašim

studentima

ne izgleda

strašno

što

masoni

meditiraju

lobanje i kosti?“ „Zašto bi to bilo strašnije nego kad se hrišãani mole kleèeãi ispod èoveka razapetog na krstu, ili pak kad Hindusi izgovaraju svoje molitve ispred Ganeša, slona sa èetiri ruke. Najèešãi izvor nesporazuma jeste nesposobnost da se razumeju simboli iz drugih kultura.“ Sato se okrete, oèito da nije bila raspoložena prema stolu. Enderson pokuša da joj osvetli

za predavanje. Krenula baterijskom lampom, ali

svetlost

baterije

bivala

sve slabija.

Kucnu poklopac

i svetlost

pojaèa. Dok se njih troje kretalo po skuèenom prostoru, oštri miris sumpora štipao je Langdona za nozdrve. Donji podrum bio je pun vlage

aktiviralo sumpor u ãasici. Sato sasvim priðe stolu i zagleda se u lobanju i ostale

predmete.

Enderson

joj se pridruži,

trudeãi

je je

se malo i to je

se da osvetli

sto

baterijom koja je bila na izdisaju. Sato pregleda sve na stolu, a onda stavi ruke na kukove i uzdahnu. „Kakve su to starudije?“ Svi predmeti pažljivo. „Simboli

u ovoj prostoriji transformacije“,

bili su odabrani i poreðani reèe joj Langdon, oseãajuãi

zbog skuèenog prostora, ali im se ipak pridruži kraj stola. „Lobanja, iliti

veoma teskobu

caput mortuum predstavlja èovekovu konaènu transformaciju kroz truljenje; ona nas podseãa da svi jednog dana moramo odbaciti svoje ovozemaljsko telo. Sumpor i so su alhemijski katalizatori koji ubrzavaju transformaciju. Pešèanik predstavlja vreme i njegovu transformacijsku silu.“ Upravio je ruku prema sveãi „Ova neupaljena sveãa treba da nas podseti na praiskonsku vatru koja je svemu dala oblik i probudila èoveka iz neznanja – dakle, na

transformaciju prosvetljenjem.“ „A… ono?“ upita Sato, pokazujuãi u ugao.  140 

Enderson okrete svoje slabo svetlo zadnji zid.

prema ogromnoj kosi naslonjenoj

„To nije simbol smrti, kao što bi veãina pomislila“, reèe Langdon. „Kosa je zapravo simbol hrane kojom nas priroda transformiše i podseãa nas

žanjemo darove prirode.“ Sato i Enderson

bizarne pojedinosti.

zaãutaše,

je samo želeo može izgledati

Langdon prostorija

oèito

im je trebalo

vremena

da što pre izaðe odavde. „Ja neobièno“, reèe im on, „ali

da svare

sve te

shvatam da ova ovde nema nièeg

neoèekivanog; ovo je sasvim normalna prostorija. Mnoge masonske lože imaju iste ovakve odaje.“ „Ali ovo nije masonska loža!“ izjavi Enderson. „Ovo je Kapitol SAD i voleo bih da znam šta, kog vraga, ovakva prostorija traži u mojoj zgradi.“ „Masoni ponekad odvoje po jednu sobu u svom uredu, ili domu, kao prostor za meditaciju. To nije ništa neobièno.“ Langdon je poznavao

kardiohirurga razmišljanje,

u Bostonu koji je ostavu pretvorio da bi mogao da meditira

operiše. Sato je delovala

zabrinuto. „Hoãete

o smrtnosti da kažete

jednog

u masonsku odaju za pre

da Piter

no što

krene

Solomon

dolazi

ovamo da bi razmišljao o smrti?“ „Ja to zaista ne znam“, odgovori joj Langdon iskreno. „Možda je on uredio ovu prostoriju kao kapelu za svoju braãu masone koji rade u ovoj zgradi, pružajuãi im tako duhovno utoèište podalje od haosa materijalnog sveta… mesto na kome bi neki moãan zakonodavac mogao da o svemu dobro razmisli pre no što donese odluku koja ãe imati posledice na živote njegovih

sunarodnika.“

„Kako je to lepo“, reèe Sato sarkastiènim tonom. „Ali meni se nekako èini da se Amerikancima ne bi baš dopalo kad bi im kazali da se njihove

voðe mole po ostavama ispunjenim lobanjama i kosama.“ Pa, ne bi trebalo da je tako, pomisli Langdon, zamišljajuãi koliko svet bio drugaèiji kada bi njegovi lideri ponekad zastali i porazmislili o konaènosti smrti, pre no što vratolomno krenu u rat. Sato je napuãila usne i pažljivo šetala pogledom preko sva èetiri ugla ove slabo

osvetljene

prostorije. „Ovde

mora biti

još

neèeg pored

kostiju i èinijica sa hemikalijama, profesore. Neko vas je izvukao iz vašeg doma u Kembridžu i doveo èak ovamo samo zato da biste se vi našli prostoriji.“ Langdon pritište torbu uz sebe, još uvek nesposoban da zamisli kakve bi veze sa ovom prostorijom mogao imati paketiã koji je nosio „Gospodo, žao mi je, ali ja ovde zaista ne vidim ništa neobièno.“ Langdon se

nadao da ãe sad konaèno kretati da traže Pitera.

ljudskih

u ovoj

unaokolo.

Endersonova baterija ponovo poèe da žmirka i Sato se okrete prema njemu ne skrivajuãi više bes. „Za ime sveta, zar stvarno previše tražim?“ Ona gurnu ruku u džep i izvuèe upaljaè. Udari palcem, ispruži ruku i upali onu jedinu sveãu koja je stajala na stolu. Fitilj se prvo neãkao, a onda prihvati plamen, šireãi sablasnu svetlost po skuèenom prostoru. Duge senke poigravale su po kamenim zidovima. Kako je plamen postajao sjajniji, tako se

pred njima ukazivao neoèekivan prizor.  141 

„Pogledajte!“ povika Enderson, pokazujuãi.

natpis – sedam velikih slova

Pri svetlosti sveãe, ugledali su izbledeo nažvrljanih na zadnjem zidu. VITRIOL

„Neobièno odabrana reè“ reèe Sato dok je svetlost bacala zastrašujuãu senku u obliku lobanje.

sveãe preko slova

„Zapravo, ovo je akronim“, kaza Langdon. „Obièno je ispisan na zadnjem zidu ovakvih odaja i predstavlja skraãenicu za reèi koje masoni ponavljaju prilikom meditacije: Visita interiora terrae, rectificando invenies occultum

lapidem.“ Sato ga odmeri, delujuãi blago impresionirano. „Što ãe reãi?“ „Pohodi

unutrašnjost

zemlje

kroz

ãeš

proèišãenje

otkriti

tajni

kamen.“ Sato ga sad pogleda malo oštrije. „Da li taj skriveni kamen ima neke veze sa skrivenom piramidom?“ Langdon sleže

ramenima,

ne želeãi

„Da, oni koji vole da fantaziraju

da je podstakne

o skrivenoj

na takvo poreðenje.

piramidi

u Vašingtonu

svakako ãe vam reãi da se occultum lapidem odnosi na kamenu piramidu. Drugi ãe vam kazati daje to aluzija na Kamen mudrosti – supstancu koja, po dubokom

uverenju alhemièara,

može da podari

veèni život,

ili

pretvori

olovo u

zlato. Opet, neki drugi tvrde da se odnosi na Svetinju nad svetinjama, skrivenu kamenu odaju u središtu Solomonovog hrama. Neki se zaklinju da je

to hrišãanska ezoterièno

metafora

za tajno

uèenje svetog Petra –

uèenje ima svoju interpretaciju ‘kamena’,

ali

Stenu.

Svako

u svakoj od njih

occultum lapidem predstavlja izvor moãi i prosveãenja.“

Enderson proèisti grlo. „A da li je moguãe daje Solomon slagao tog tipa?

Možda mu je rekao da ovde ima nešto… a da zapravo nema nièega.“ I Langdon je veã pomislio na tako nešto. Bez upozorenja,

sveãa

zatreperi,

kao da je dunula

promaja.

Na trenutak

zgasnu, a onda se povrati i nastavi da gori jasnim sjajem. „Èudno“, reèe Enderson. „Nadam se da neko nije zatvorio gornja vrata“. Izašao je iz prostorije i zaputio se u mrak. „Halo?“ Langdon skoro i da nije primetio da je ovaj izašao. Pogled mu je iznenada privuklo nešto na zadnjem zidu. Šta to bi? „Da li ste i vi primetili?“ upita Sato, uznemireno gledajuãi u zid. Langdon klimnu glavom, dok mu se puls ubrzavao. Šta sam to video? Pre nekoliko trenutaka, èinilo se kao da je zadnjim zidom prešao neki blesak, kao da je zatreperio talas energije. Enderson se vrati u sobu. „Tamo nema nikog.“ Kad je ulazio, zid ponovo zasvetluca. „Jebo te!“ povika, i poskoèi unazad. Sve troje je tako stajalo, zanemelo, buljeãi netremice u zadnji zid, Langdon oseti kako ga ponovo proðe jeza, shvativši šta zapravo vide. Pružio je oprezno ruku, sve dok prstima nije dotakao zadnju površinu prostorije. „Ovo nije zid“, reèe.  142 

Enderson i Sato pristupiše bliže, pomno posmatrajuãi.

„Ovo je platno“, reèe Langdon. „Al’ se ispupèilo“, odvrati Sato hitro. Da, na veoma neobièan naèin. Langdon se zagleda u platno iz još veãe blizine. Sjajna površina odbijala je svetlost svecãe na sasvim neobièan naèin, zato što se platno prvo pomeralo unazad…, a potom talasalo unapred u

odnosu na zid. Langdon je polako

pomerao

ispružene

prste,

gurajuãi

platno.

Zatim

trže i naglo povuèe ruku unazad. Ovde je otvor! „Povucite ga na stranu“, naredi Sato. Langdonu je srce sad divljaèki lupalo. Pruži ruku, uhvati ivicu platna i polako povuèe tkaninu na stranu. Sa nevericom je zurio u ono što je bilo skriveno iza platna. Gospode bože.

Sato i Enderson ãutke su stajali i zgranuto gledali u otvor na zidu. Konaèno, Sato progovori. „Izgleda da smo upravo pronašli piramidu koju

smo toliko tražili.“

 143 

POGLAVLjE 39 Robert Langdon je zurio u otvor na zadnjem zidu odaje. Nedostajuãi deo zida u obliku savršenog kvadrata, bio je sakriven iza platnene zavese. Otvor oko metar širok izgleda da je bio napravljen uklanjanjem èitavog niza cigala. Na

trenutak, onako u tami, Langdon pomisli da je rupa, u stvari, susednu sobu. Ali sada je video da nije tako. Otvor se pružao tek nepun metar u dubinu pre nego što se prekidao. Kao

prolaz

grubo isklesana praznina nalik na kocku, Šupljina je podsetila Langdona na muzejsku nišu napravljenu da bude postolje za neku figurinu. Poput muzejske,

i ova je bila dom jednom malom predmetu.

èvrstog

Bio je to komad isklesanog,

granita,

oko dvadeset

visok. Površina je bila lepa i glatka, ispolirana sa sve èetiri strane koje su se presijavale pri svetlosti sveãe. Langdon nije mogao ni „Iz vašeg iznenaðenog

da pretpostavi otkuda ona pogleda“, reèe Sato,

centimetara

ovde. Kamena piramida? zvuèeãi samozadovoljno,

„pretpostavljam da ovaj objekat nije tipièan za Odaju za razmišljanje?“ Langdon zatrese glavom. „Onda biste

možda više

voleli da

preispitate svoje

prethodne tvrdnje

vezi sa legendom o Masonskoj piramidi u Vašingtonu?“ „Gospoðo“,

Langdon

istog

odgovori, „ova

trenutka

mala

piramida

nije

Masonska piramida.“ „Znaèi

potpuno

sluèajno

smo našli

piramidu

skrivenu

u Kapitolu,

tajnoj odaji koja pripada masonskom voði?“

Langdon protrlja oèi trudeãi se da jasno razmišlja. „Gospoðo, piramida ionako ne podseãa na ovaj mit. Masonska piramida je opisana kao

ova

ogromna, s vrhom iskovanim od zlata.“ Osim toga, Langdon je znao da ova mala piramida – s ravnim vrhom – èak i nije prava. Bez svog vrha, bila je sasvim drugaèiji simbol. Nezavršena piramida, simbolièki je podsetnik na to da je èovekov uspon do

Poznata

i kao

punog ljudskog potencijala uvek nezavršen posao. Iako je toga tek nekolicina svesna, ovaj simbol je najviše puta odštampani simbol na svetu. Preko dvadeset milijardi primeraka. Ukrašavajuãi svaku novèanicu od jednog amerièkog dolara, Nezavršena piramida je strpljivo èekala na svoj blistavi krajnji kamen, koji je lebdeo nad njom kao podsetnik na još uvek neispunjenu sudbinu Amerike, i na nedovršeni posao koji tek predstoji, kako èitavoj

naciji, tako i svakom njenom pojedincu. „Spustite

je“ reèe

Sato Endersonu,

pokazujuãi

prema

piramidi. „Želim

izbliza da je pogledam.“ Poèe da pravi mesta na stolu, gurajuãi lobanju i prekrštene kosti na jednu stranu, bez imalo poštovanja. Langdon poèe da se oseãa kao obièan pljaèkaš grobova koji skrnavi neki lièni hram. Enderson

se provuèe

pored

Langdona,

pruži

ruke u nišu

i obavi

svoje

velike dlanove sa obe strane piramide. A onda, jedva uspevajuãi da je digne zbog nezgodnog položaja, on

je povuèe

prema sebi i uz tup

drveni sto. Odmaknu se da napravi mesta za Sato.  144 

udarac spusti

Direktorka približi sveãu i poèe da posmatra glatku površinu. Lagano je prelazila svojim malim prstima preko nje, istražujuãi svaki milimetar zaravnjenog vrha, a zatim i strana. Savila je ruke kako bi opipala i zadnju stranu, a onda se namrštila oèigledno razoèarana. „Profesore, ranije ste

rekli da je Masonska piramida konstruisana da zaštiti tajnu informaciju.“ „Po legendi, da.“ „Znaèi,

hipotetièki

govoreãi,

ako Piterov

tamnièar

veruje

da je ovo

Masonska piramida, onda misli da ona sadrži moãne informacije.“ Langdon klimnu, srdito. „Da, mada ako i pronaðe verovatno neãe moãi da je proèita. Prema legendi,

tu informaciju, sadržaj piramide

on je

kodiran, što ga èini nerastumaèivim… osim onima koji su to zaslužili.“ „Molim?“

Uprkos Langdonovom rastuãem nestrpljenju, on odgovori ravnim „Legendarna blaga su uvek zaštiãena nekom vrstom testa vrednosti. Kao što

tonom.

se možda seãate, po legendi o maèu u kamenu, kamen je odbijao da ispusti maè bilo kome osim Arturu, koji je bio duhovno spreman da rukuje straviènom moãi koju je predmet imao. Masonska piramida je zasnovana na sliènoj ideji. U ovom sluèaju, informacija je to blago, i po prièi zapisana je kodiranim jezikom – mistiènim jezikom izgubljenih svetova – èitljiva samo onom koji je

toga dostojan.“ Bledunjav osmeh prede

Satoinim

pozvani ovamo veèeras.“ „Molim?“ Mirno,

Sato

okrenu

piramidu

usnama. „To

za èitavih 180

možda objašnjava

stepeni.

piramide zablistala je pri svetlosti sveãe. Robert Langdon je gledao u nju prilièno iznenaðen. „Èini se“ primeti Sato, „da neko veruje da ste je vi dostojni.“

 145 

zašto

Èetvrta

ste

strana

POGLAVLjE 40 Zašto li se Triš toliko zadržala? Ketrin Solomon ponovo proveri koliko je sati. Zaboravila je da upozori doktora Abadona o neobiènom naèinu da se dospe do njene laboratorije, ali ipak nije mogla da shvati da zbog pomrèine moraju toliko sporo da se kreãu.

Morali su veã stiãi. Ketrin

priðe

izlazu i

otvori teška vrata

optoèena

olovom. Zagleda

prazninu. Oslušnu na èasak, ali nije ništa èula. „Triš?“ povika, a mrak proguta njen glas. Tišina. Zbunjena, zatvori vrata, izvadi mobilni i pozva predvorje na ulazu. „Ovde Ketrin. Je li Triš kod vas?“

se u

„Ne, gospoðo“, odgovori èuvar. „Krenula je sa vašim gostom otprilike pre

deset minuta.“ „Stvarno? Izgleda da još nisu ni ušli u Èauru pet.“

„Saèekajte. Proveriãu.“ Ketrin je èula kako èuvar prstima kucka po kompjuteru. „U pravu ste. Proverom podataka na kartici gospoðice Dan, ne vidim da je otvarala vrata Èaure pet. Poslednji put je upotrebila karticu pre osam minuta… na ulazu u Èauru tri. Pretpostavljam da vašem gostu

pokazuje šta tamo ima.“

Ketrin se namršti. Oèigledno. To je malo zaèudi, ali barem je znala da se Triš neãe dugo zadržati u Èauri 3. Tamo užasno smrdi. „Hvala.

A da li

stigao moj brat?!“ „Ne, gospoðo, nije još.“ „Hvala.“ Dok je prekidala vezu, oseti blago uznemirenje. Za trenutak zastade zbog tog neprijatnog oseãaja, ali samo nakratko. Istu uznemirenost osetila je ranije,

kad je ulazila u kuãu doktora Abadona. Malo ju je zbunilo što je tog puta njen ženski instinkt zakazao. Potpuno. Ma, nije to ništa, reèe Ketrin u sebi.

 146 

POGLAVLjE 41 Robert Langdon je prouèavao kamenu piramidu. Ovo nije moguãe. „Prastari kodirani jezik“, primeti Sato ne podižuãi pogled. „Recite mi, da li se ovo ubraja u to?“ Na novookrenutoj

strani

piramide,

niz

od šesnaest

znakova

bio

ugraviran u glatkoj kamenoj površini.

Pored Langdona, i zaprepašãenost. Šef

Enderson zinu od èuda, reflektujuãi Langdonovu obezbeðenja izgledao je kao da je ugledao nekakvu

vanzemaljsku tastaturu. „Profesore?“ pozva Sato. „Pretpostavljam da vi ovo možete da proèitate.“ Langdon se okrenu. „A zašto pretpostavljate tako nešto?“ „Jer ste dovedeni ovamo s razlogom, profesore. Izabrani ste. Ovaj natpis izgleda kao neki kod i uzimajuãi u obzir vašu reputaciju, èini se logiènim

da ste dovedeni da bi ga odgonetnuli.“ Langdon je morao da prizna da mu posle svih onih doživljaja u Rimu i Parizu, redovno pristižu gomile zahteva, u kojima se traži njegova pomoã za razjašnjavanje

nekih

velikih

istorijskih

nerešenih

Festosa55, Dorabelina šifra56 i misteriozni Rukopis Vojniã57. Sato

preðe

prstom

preko

natpisa. „Možete

slièice?“ To nisu slièice, pomisli Langdon. To

kodova:

mi reãi

su simboli. Jezik

šta

Disk

znaèe ove

je istog trenutka

mogao da prepozna – kodirani šifarski jezik iz sedamnaestog veka. Langdon je vrlo dobro znao kako da ga dešifruje. „Gospodo“, reèe oklevajuãi, „ova

piramida je Piterovo privatno vlasništvo.“

Komad peèene gline iz mesta Festosa na Kritu, iz bronzanog odba (prim. prev.).

Šifrovano pismo iz 1897. koje je napisao Edvard Elgar Dori Peni; sadržaj pisma je do danas nepoznat (prim. prev.). 56

Misteriozna,

još

uvek nerešena,

ilustrovana

knjiga iz 15.

jezik kojim je pisana potpuno su nepoznati (prim. prev.).  147 

ili 16.

veka. Pisac,

tekst

„Privatno

ili

ne, ako je ovaj kod zaista

razlog

što

ste dovedeni

Vašington, ne ostavljam vam pravo izbora u ovom sluèaju. Želim da znam šta

piše.“ Satoin blekberi se oglasi, ona ga izvadi iz džepa i poèe da gleda poruku koja je upravo stigla. Langdon se iznenadi što su unutrašnje instalacije

Kapitola omoguãite signal èak i ovde dole. Sato promrmlja i podiže obrve, èudno gledajuãi u Langdona.

„Zapovednièe Enderson?“ reèe okreãuãi se prema njemu. „Moram kažem nešto u èetiri oka, ako mogu?“ Direktorica dade znak Endersonu da je

da vam

prati i oni nestadoše u mrklom mraku hodnika, ostavljajuãi Langdona samog na treperavom svetlu sveãe u Piterovoj Odaji za razmišljanje. Zapovednik Enderson se pitao kada ãe se ova noã veã jednom završiti. Odseèena šaka u mojoj Rotondi? Mrtvaèko svetilište u mom podrumu? Bizarna rezbarija na kamenoj piramidi? Nekako se utakmica Redskinsa sad

èinila potpuno beznaèajnom. Dok je išao iza Sato kroz pomrèinu hodnika, Enderson ponovo ukljuèi baterijsku lampu. Zrak svetlosti je bio slab, ali bolje i to nego ništa. Sato ga povede još nekoliko metara van Langdonovog vidnog polja. „Pogledajte ovo“, prošaputa ona, dajuãi Endersonu svoj blekberi.

Enderson uze ureðaj i namršti se pogledavši osvetljeni ekran. Prikazivao je crno-belu sliku – rendgenski snimak Langdonove torbe koji je Enderson tražio da pošalju Sato. Kao i kod svih rendgenskih snimaka, predmeti najveãe gustine bili su najsvetliji. U Langdonovoj torbi je samo jedan objekat bio svetiliji od svih ostalih. Oèigledno velike gustine,

predmet je sijao kao zaslepljujuãi dijamant stvari. Oblik je bio prepoznatljiv na prvi pogled. Èitave noãi

u zamagljenoj gunguli ostalih

nosi to sa sobom? Enderson pogleda u Sato iznenaðen. „Zašto

nam to nije pomenuo?“ „Vrlo dobro pitanje“, prošaputa Sato. „Oblik… to ne može biti sluèajno.“ „Ne“, reèe Sato ljutitim glasom. „Mislim da ne može.“

Prigušeni šum u hodniku privuèe Endersonovu pažnju. Zateèen, on uperi lampu u mraèni hodnik. Umiruãi zrak svetla otkri samo prazan

hodnik

nizom otvorenih vrata. „Halo?“ reèe Enderson. „Koje tamo?“ Tišina. Sato ga èudno pogleda, oèigledno ne èuvši ništa. Enderson kratko oslušnu, a onda odmahnu glavom. Moram odavde izaãi.

Sam uz svetlost sveãe, Langdon preðe prstima preko oštro useèenih ivica ugraviranih znakova na piramidi. Bio je znatiželjan da sazna šta je pisalo u poruci, ali nije želeo da zadire u Piterove privatne stvari više nego što

su to veã uèinili. piramide?

zašto

je uopšte

onom ludaku stalo

„Imamo problem, profesore“, Satoin glas se zaèu vrlo glasno iza njegovih

leða. „Upravo sam primila nove informacije i dosta mi je vaših laži.“  148 

do ove male

Langdon se okrete i vide kako direktorica KB-a gnevno ulazi držeãi svoj blekberi u ruci. Preneražen, Langdon je gledao u Endersona tražeãi pomoã, ali

èovek je èuvao vrata

s izrazom

oèite

nesimpatije.

Sato je stigla

Langdona i gurnula mu ureðaj u lice. Langdon zbunjeno pogleda u ekran koji je pokazivao crno-belu fotografiju kao neki avetinjski filmski negativ. Fotografija je izgledala kao zbrka raznih

predmeta,

a jedan od njih bio je veoma sjajan. Iako

najsjajniji predmet oèigledno je bio mala šiljata piramida. Piramidica? Langdon pogleda u Sato. „Šta je ovo?“ Pitanje

je izgleda

samo potpalilo

znate?“ Langdon se ražesti. „Ne video“ „Serete!“

prasnu

kriv

i nakošen,

gnev. „Pretvarate

Satoin

se da ne

pretvaram se ništa! Nikad u životu nisam ovo

Sato dok joj je glas

svojoj torbi èitave veèeri!“

sekao plesnivi vazduh. „Nosite

to u

„Ja…“ Langdon se ukopa u pola reèenice. Oèi su mu se polako pomerale prema torbi na ramenu. A onda su se ponovo podigle prema blekberiju. Moj

bože… paket. Malo bolje je pogledao sliku. Sada je video. Sablasnu kocku koja obavija piramidu. Zapanjen, Langdon shvati da gleda u rendgenski snimak svoje torbe… i misteriozni Piterov paket u obliku kocke. Kocka je u stvari bila kutija… sa malom piramidom. Langdon otvori

usta da nešto

kaže, ali

reèi ga

izdadoše. On

oseti kako

mu se pluãa prazne od novog saznanja. Jednostavno. Èisto. Velièanstveno. Moj bože. On pogleda

prema krnjoj kamenoj piramidi

na stolu.

bio ravan – mala kvadratna površina – prazan prostor koji simbolièki èeka svoj završni

deo… deo koji

ãe je preobraziti

Nezavršene

Vrh joj je u Pravu

piramidu. Langdon sada shvati da malena piramida koju nosi sa sobom nije piramida. To je vrh piramide. U tom trenutku znao je zašto samo on može da

uopšte

otkljuèa misteriju ove piramide. Kod mene je poslednji deo. I to je zaista… talisman. Kada je Piter rekao Langdonu da paket sadrži talisman, Langdon se nasmejao. Sada je shvatao daje njegov prijatelj bio u pravu. Ovaj mali vrh piramide je bio talisman, ali ne od onih magiènih… veã jedna mnogo starija vrsta talismana. Mnogo pre nego što su talismani dobili magiènu konotaciju, imali su drugaèije znaèenje – „završetak“. Od grèkog telesma, što znaèi „potpun“, talisman je bio bilo koji predmet ili ideja koji upotpunjava neki drugi i èini ga celinom. Završni element. Vrh piramide, simbolièki govoreãi, bio je krajnji talisman koji Nezavršenu piramidu

pretvara u simbol upotpunjenog savršenstva. Langdon malo-pomalo oseti kako je sada konaèno sve došlo na svoje mesto i da on mora prihvatiti jednu veoma èudnu istinu: ako se izuzme velièina, kamena piramida u Piterovoj Odaji za razmišljanje izgleda

transformiše, deo po deo, u nešto piramidu iz legende.

što

 149 

nejasno podseãa

njena da se

na Masonsku

Zbog sjaja kojim je sijao vrh piramide na rendgenskom snimku, Langdon je pomislio da je napravljen od metala… i to veoma gustog metala. Nije mogao da zna da li je od èistog zlata, pa nije hteo da dozvoli da ga um navede na

pogrešku. Piramida je previše mala. Kod je suviše lak za tumaèenje. I… to je mit, za ime sveta! Sato ga je posmatrala. „Za bistrog èoveka, profesore, napravili gomilu loših procena. Lagali ste direktoru obaveštajne službe?

veèeras

ste

Namerno ometajuãi istragu CIA?“ „Mogu da objasnim, ako mi dozvolite.“ „Objasniãete u Štabu CIA. A sada vas stavljam u pritvor.“ Langdon se ukoèi. „Ne mislite ozbiljno!“

„Mrtva sam ozbiljna. Vrlo jasno sam vam stavila do znanja da su ulozi visoki, a vi ste odabrali da ne saraðujete. Ozbiljno vam savetujem da poènete da razmišljate kako ãete rastumaèiti ovaj natpis na piramidi, jer kada stignemo u CIA…“ Ona podiže svoj blekberi i uslika urezane znakove na

kamenoj piramidi. „Moji analitièari ãe imati blagu prednost.“ Langdon

Endersonu Langdonovu

otvori

usta

da protestuje,

ali

na vratima. „Zapovednièe“, tašnu

i ponesite

molim?“ Endersonovo lice

Sato

reèe, „stavite

je. Ja ãu privesti

bilo je kao od kamena

se veã okrenula

prema

kamenu piramidu

gospodina.

Vaše

oružje,

dok je ulazio u odaju, skidajuãi

usput futrolu s ramena. Dao je pištolj Sato koja ga je momentalno uperila u

Langdona. Langdon je gledao ovo kao da sanja. Ovo ne može biti. Enderson

je došao

do Langdona

i skinuo

mu torbu

s ramena,

a zatim

odneo do stola i stavio na stolicu. Otvorio ju je i raširio, a onda podigao tešku kamenu piramidu sa stola i spustio je u torbu, zajedno sa Langdonovim

beleškama i malenim paketom. Iznenada

se zaèu nekakvo komešanje

materijalizovala Endersonu.

se u hodniku,

Zapovednik

ga nije

u hodniku.

utrèala ni

video

Mraèna

prilika

èoveka

u odaju i brzo se približila dok se približavao.

U jednom

trenutku, stranac spusti rame i udari Endersona u leða. Zapovednik polete napred udarivši poslavši kosti

glavom u ivicu kamene niše. Od jaèine udara pade na sto i ostale predmete visoko u vazduh. Pešèanik se razbi na

podu. Sveãa se preturi i pade nastavljajuãi da gori. Sato se kolebala u ovom haosu, podigla je pištolj, ali nezvani gost zgrabi butnu kost sa stola i pogodi je u rame. Sato ispusti bolni krik i pade na leða ispustivši oružje. Novopridošlica šutnu pištolj, a zatim se okrete prema Langdonu. Bio je visok i mršav, elegantni Afroamerikanac nikada u životu nije video. „Uzimajte piramidu!“ naredi

mnom!“

 150 

koga Langdon mu èovek. „Za

POGLAVLjE 42 Afroamerikanac koji je izvodio Langdona kroz lavirint kapitolskog podzemlja oèito je bio neka važna osoba. Pored toga što se odlièno snalazio prolazeãi kroz sve poboène hodnike i prostorije, elegantni stranac imao je pri sebi i alku sa kljuèevima i sa njima je, po svemu sudeãi, bio u

stanju da

otkljuèa sva vrata koja bi im se mogla ispreèiti na putu. Langdon je išao za njim hitro se penjuãi uz nepoznato stepenište. Dok su se peli, oseãao je kako mu se kožni remen torbe sve dublje urezuje u rame. Kamena piramida bila je toliko teška, da se Langdon plašio da ãe se remen

prekinuti. Prethodni minuti bili su toliko van svake pameti, da se Langdon sada potpuno prepustio instinktu. Nešto mu je govorilo da treba da ima poverenja u ovog sasvim nepoznatog èoveka. Pored toga što ga je spasao od

hapšenja, èovek se upustio i u opasnu akciju da zaštiti Piterovu tajanstvenu piramidu. Ma šta da je ta piramida. Mada mu nije bilo poznato ovaj to èini,

Langdon

letimice

èovek i Piter

Solomon

nisu

zapazi

izdajnièko

svetlucanje

njegovoj ruci – masonski prsten – kao i dvoglavog feniksa sa brojem 33. Ovaj bili

samo bliski

prijatelji.

Oèito

zbog èega zlata

su bili

masonska braãa najvišeg stepena. Langdon se ispeo za njim sve do vrha stepenica, zatim nastavio duž drugog hodnika, a onda su se, prošavši kroz neobeležena vrata, obojica našli u prostoriji za održavanje èistoãe i odlaganje smeãa. Protrèali su pored kutija sa sanitarijama i otpacima, pa su se, naglo skrenuvši, odjednom obreli u potpuno neoèekivanom svetu – nekakvoj pozorišnoj dvorani sa sedištima od pliša. Stariji èovek povede ga prolazom izmeðu sedišta, a onda kroz središnja vrata, sve do prostranog atrijuma. Langdon sad shvati da

se nalaze u Centru za posetioce, u kome je veèeras veã bio. Na svu nesreãu, tu se nalazio i jedan policajac. Kad su stigli naspram njega, sva trojica stadoše u mestu i zagledaše se jedan u drugog. Langdon prepozna mladog Latinoamerikanca koji je ranije

sedeo za skenerom za detektovanje metala. „Pozornièe Nunjez“, reèe Afroamerikanac. „Ni reèi. Krenite za mnom.“ Èuvar je delovao uznemireno, ali je ipak bez pitanja poslušao. Ko je ovaj èovek? Njih trojica požuriše prema jugoistoènom kraju Centra za posetioce, sve dok nisu stigli do malog foajea sa nizom teških vrata ispred stajali narandžasti stubiãi. Vrata su bila oblepljena trakom, verovatno da bi

kojih su

se spreèilo prodiranje prašine zbog nekakvih radova s druge strane. Èovek poseže rukom i odlepi traku s vrata. A onda potraži odgovarajuãi kljuè na obruèu, istovremeno se obraãajuãi èuvaru. „Naš dragi šef Enderson nalazi se u prostoru ispod podruma. Moguãe je da je povreðen. Trebalo bi da se

postarate za njega.“ „Da, gospodine.“ Nunjez je delovao ne samo zbunjeno veã i poplašeno. „Ali, što je najvažnije od svega: vi nas niste videli.“ Èovek pronaðe kljuè, skide

vrata,

ga s alke i njime otvori

a potom dobaci

tešku

bravu. Povuèe

kljuè èuvaru. „Zakljuèajte  151 

vrata

i otvori

èelièna

za nama. Ponovo

zalepite traku što je bolje moguãe, stavite kljuè sebi u džep i nemojte nikom ništa reãi. Ni šefu. Je li vam to jasno, pozornice Nunjez?“ Èuvar je gledao u kljuè kao da mu je neko poverio kakav dragulj. „Jeste, gospodine.“ Èovek požuri kroz vrata, a Langdon za njim. Èuvar onda zabravi, a moglo se

èuti i kako ponovo namešta samolepljivu traku.

„Profesore Langdon“, kaza èovek dok su žurno koraèali

jednim hodnikom

modernog izgleda u kome su radovi oèito još bili u toku. „Moje ime je Voren Belami. Piter Solomon je moj dragi prijatelj.“

Langdon u èudu pogleda ovog dostojanstvenog muškarca. To je Voren Belami? Langdon do sada nije bio u prilici da se upozna sa glavnim arhitektom

Kapitola, ali je svakako znao to ime. „Piter

vas mnogo hvali“,

reèe

mu Belami, „veoma

je žao

što

upoznajemo u tako strašnim okolnostima.“ „Piter je u velikoj nevolji. Njegova šaka…“ „Znam.“ Belami je zvuèao smrknuto. „I bojim se da to uopšte nije sve.“ Stigli

su do kraja osvetljenog

dela hodnika,

gde je ovaj skretao

levo, pod

pravim uglom. Preostalom dužinom, koridor je bio u potpunom mraku.

„Saèekajte“, reèe Belami, nestajuãi u obližnjoj prostoriji sa elektriènim instalacijama iz koje je izlazio èitav svežanj debelih elektriènih kablova, pružajuãi se poput zmija u dugi mrak hodnika. Langdon je èekao dok je Belami iznutra preturao po neèemu. Mora biti da je pronašao utikaè preko kojeg je

mogao da ukljuèi produživaèe, tek, pred njima se put iznenada osvetli. Langdon je samo gledao u èudu. Vašington – baš kao i Rim – bio je grad isprepleten tajnim prolazima i podzemnim hodnicima. Ovaj prolaz ispred njih podsetio je Langdona na passeto, tunel koji je povezivao Vatikan sa tvrðavom San Anðelo58. Dugaèak. Taman. Uzan. Za razliku od onog starog prolaza, ovaj je bio savremen, ali još nezavršen. Bio je uzan i toliko dugaèak da se èinilo kao da se u daljini sužava i prelazi u ništa. Osvetljenje je bilo u vidu pozicionih svetiljki od kojih nije bilo neke velike koristi, sem što su isticale neverovatnu

dužinu tunela. Belami je veã koraèao prolazom. „Krenite za mnom. Pazite kud stajete.“ Langdon uhvati ritam sa Belamijem, pitajuãi se kuda vodi taj tunel. U tom èasu, Malak

iskoraèi

iz Èaure 3

i hitro

hodnikom CPSM-a u pravcu Èaure 5. U ruci je držao otkljuèavanje i tiho mrmljao: „Nula-osam-nula-èetiri.“ Još

se uputi

Trišinu

centralnim

karticu za

nešto mu je prolazilo kroz glavu. Upravo je primio hitnu poruku iz

zgrade Kapitola. Moj kontakt upao je u nepredviðene teškoãe. Ipak, vest nije bila sasvim obeshrabrujuãa: Robert Langdon je sada imao kod sebe i piramidu i njen vrh. I pored toga što se sve desilo drugaèije no što kljuène stvari su se odvijale kako treba. Èinilo se skoro kao da sama sudbina

je oèekivao,

upravlja veèerašnjim dogaðajima, osiguravajuãi tako pobedu Malaku.

Kružna graðevina iz II v. n. e. koju je podigao Hadrijan kao svoj buduãi mauzolej. U XII

postala je papska tvrðava, a danas je muzej (prim. prev.).  152 

POGLAVLjE 43 Langdon je žurio kako bi držao ritam sa brzim koracima Vorena Belamija dok su bez reèi išli kroz dugaèki tunel. Do sada je arhitekt Kapitola više truda uložio da poveãa rastojanje izmeðu Sato i kamene piramide, objasni Langdonu šta se dogaða. Langdona je sve više obuzimao predoseãaj da

nego da

se dogaða nešto mnogo dalekosežnije no što on može i da zamisli. CIA? Arhitekt Kapitola? Dva masona trideset treãeg stepena? Piskav zvuk Langdonovog mobilnog telefona preseèe vazduh. On izvadi telefon iz sakoa. Nesigurno prozbori: „Halo?“ Glas koji se zaèuo

jezivi šapat. „Profesore, èujem

bio je onaj poznati

ste dobili neoèekivano društvo.“

Langdona prožme ledena hladnoãa. „Gde je, do ðavola, Piter?!“ zahtevao je odgovor dok su njegove reèi odzvanjale u skuèenom hodniku. Voren Belami, koji je bio pored njega, pogleda ga zabrinuto i pokaza Langdonu da nastavi da

se kreãe. „Ne brinite“, reèe glas. „Kao što sam vam rekao, Piter je na sigurnom.“ „Odsekli ste mu ruku, za ime boga! Potreban mu je lekar!“ „Potreban mu je sveštenik“, odgovori èovek. „Ali vi ga možete spasti. Ako

budete radili kako vam kažem, Piter ãe živeti. Dajem vam reè.“ „Reè ludaka meni ništa ne znaèi.“ „Ludak? Profesore, siguran sam da cenite pažnju s kojom sam veèeras ostao veran drevnim protokolima. Šaka misterija odvela

vas je do kapije –

piramide koja bi trebalo da otkrije drevnu mudrost. Znam da je sada kod vas.“ „Vi mislite

da je ovo Masonska

piramida?“

Langdon. „To

izgovori

obièno parèe kamena.“ S druge strane linije nastupila je tišina. „Gospodine Langdon, previše ste pametni da biste se pravili glupi. Vrlo dobro znate šta ste to veèeras pronašli.

Kamenu piramidu…

koju je moãni

mason… skrio

u samom srcu

Vašingtona?“

„Vi vijate mit! Šta god da vam je Piter rekao, rekao vam je u strahu. Legenda o Masonskoj piramidi je izmišljotina. Masoni nikada nisu napravili nikakvu piramidu da bi saèuvali tajnu mudrost. Pa èak i da jesu,

ova piramida je premala da bi bila ono što vi mislite.“

Èovek se nasmeja. „Vidim da vam je Piter rekao veoma malo. Ali i pored toga, gospodine Langdon, prihvatili vi ili ne šta je to što sada imate kod sebe, uradiãete onako kako vam kažem. Veoma sam siguran da piramida koju nosite ima ugraviranu šifru. Dešifrovaãete je za mene. I tek tada,

ponavljam, tek tada ãu vam vratiti Pitera Solomona.“ „Šta god da mislite da ãe ugravirani tekst otkriti“, neãe biti drevne misterije.“ „Naravno

da neãe“,

odgovori

on. „Misterije

su daleko

reèe Langdon, „to veãe da bi bile

ispisane na stranici male kamene piramide.“

Ovaj komentar zateèe Langdona nespremnog. „Ali ako ova gravura predstavlja drevne misterije, onda to nije Masonska piramida. Legenda jasno  153 

govori da je Masonska misterije.“

piramida

sagraðena

kako bi

zaštitila

drevne

Ton èovekovog glasa postade snishodljiv. „Gospodine Langdon, Masonska piramida sagraðena je da štiti drevne misterije, ali uz jedan dodatak, što vi oèigledno još uvek niste shvatili. Zar vam Piter ništa nije rekao? Moã Masonske piramide nije u tome što otkriva same misterije… veã što

otkriva tajnu lokaciju gde su one zakopane.“ Langdon se zapanji. „Dešifrujte natpis“, nastavi glas, „i to ãe vam otkriti mesto gde su skrivena najveãa blaga èoveèanstva.“ Nasmejao se. „Piter vam nije poverio sâmo blago, profesore.“ Langdon

se iznenada

zaustavi

nasred

tunela. „Èekajte.

piramida nekakva… mapa?“ I Belami

se odjednom zaustavi,

s izrazom

èovek pogodio pravu metu. Piramida jeste mapa.

šoka

i straha.

Kažete

da je

Izgleda

da je

„Ova mapa“, šaputao je glas, „ili piramida, ili kapija, ili hoãete da je nazovete… izraðena je veoma davno kako bi osigurala da mesto gde

kako god

se kriju drevne misterije nikada ne bude zaboravljeno.“ da nikada ne ostane pokopano u istoriji.“ „Mreža od šesnaest simbola baš i ne lièi na mapu.“ „Ono što je

oèigledno, može

i da prevari,

samo vi imate moã da proèitate taj zapis.“ „Grešite“ uzvrati Langdon, zamišljajuãi mogao da je dešifruje. Nije toliko sofisticirana.“ „Mislim da je piramida mnogo više od onog

profesore. Ali

i pored toga,

jednostavnu šifru. „Svako

što se na prvi pogled

vidi.

Langdon zamisli vrh piramide u svojoj torbi. Red iz haosa? Nije više znao u šta da veruje, ali kamena piramida u njegovoj torbi èinila se sve

težom,

Bez obzira na to, ionako samo vi imate njen vrh.“

svakim trenutkom koji je prolazio. Malak

pritisnu

telefon

jaèe na uvo uživajuãi

u zvuku Langdonovog

nervoznog disanja s drugog kraja linije. „Upravo sad imam jedan posao koji moram da obavim, profesore, kao uostalom i vi. Nazovite me èim dešifrujete mapu. Zajedno ãemo otiãi do skrovišta i izvršiti razmenu.

Piterov život… za mudrost svih vremena.“ „Ništa ja neãu uraditi“,

èvrsto izjavi Langdon. „A posebno bez dokaza da

je Piter živ.“

„Savetujem vam da me ne iskušavate. Predstavljate vrlo mali ogromnoj mašini. Ako me ne poslušate, ili pokušate da me naðete, Piter ãe

umreti. Zaklinjem vam se.“ „Koliko znam, Piter je veã mrtav.“ „Ne, profesore, veoma je živ, ali oèajnièki treba vašu pomoã.“ „Šta vi u stvari tražite?“ urlao je Langdon u telefon. Malak drevnim

napravi pauzu pre nego što misterijama i raspravljao

zupèanik

odgovori. „Veliki broj ljudi bavio se o njihovim moãima. Ja ãu veèeras

dokazati da su misterije stvarne.“  154 

Langdon je ãutao.

„Predlažem da se odmah bacite „Informacija mi je potrebna danas.“ „Danas?! Pa veã je prošlo devet sati!“ „Upravo tako. Tempus Fugit59.“

na posao

Vreme leti (lat.) (prim. prev.).  155 

oko mape“, reèe

Malak.

POGLAVLjE 44 Njujorški

izdavaè

Džonas Fokman

taman

je gasio

svetla

kancelariji na Menhetnu, kad mu zazvoni telefon. Nije imao ovako kasno odgovori na poziv – sve dok nije video identifikacioni broj na

displeju. Ovo ãe sigurno biti slušalicom. „Zar ti

nešto

dobro, pomisli,

u svojoj nameru

posegnuvši

i dalje objavljuješ kod nas?“ upita Fokman, polušaljivo. „Džonas!“

Glas Roberta Langdona zvuèao je zabrinuto. „Hvala bogu da si tamo. Potrebna mi je tvoja pomoã.“ Fokman se odmah oraspoloži. „Šalješ mi tekst na èitanje?“ Konaèno. „Ne, treba mi jedna informacija. Prošle godine, povezao sam te sa jednom

nauènicom, Ketrin Solomon, sestrom Pitera Solomona?“ Fokman se namršti. Nema teksta. „Ona je tražila

izdavaèa

za svoju knjigu o noetièkoj

nauci?

Da li

je se

seãaš?“

Fokman prevrnu oèima. „Naravno. Seãam se. Baš ti hvala što si me s njom upoznao. Ne samo da mi nije dozvolila da proèitam rezultate njenih istraživanja, veã mi nije dozvolila ni da bilo šta objavim, sve do nekog

tajanstvenog datuma u buduãnosti.“

„Džonas, slušaj me. Nemam vremena. Treba mi njen telefonski broj. Odmah.

Da li ga imaš?“

„Moram da te opomenem… jer mi zvuèiš pomalo oèajno. Ona sjajno izgleda,

ali ti je neãeš impresionirati…“ „Ne šalim se, Džonas, treba mi njen broj, odmah.“

„Dobro… saèekaj.“ Fokman i Langdon su prijateljevali veã dovoljno dugi niz godina da bi Fokman mogao da prepozna kad Langdon misli ozbiljno. Džonas ukuca ime Ketrin Solomon u odgovarajuãi prozorèiã i poèe da

pretražuje server svoje kompanije. „Upravo tražim“ reèe kad joj se javiš, nemoj

Fokman. „Ti ne moraš da je zoveš iz harvardskog

da me poslušaš, bazena, zvuèi kao

ali ipak, da su te

zatvorili u blindiranu ãeliju u ludnici.“ „Nisam u bazenu. Nalazim se u tunelu ispod Kapitola. Fokman je nekako naslutio po Langdonovom glasu da se ovaj ne šali. Šta li je sa tim èovekom? „Roberte, zašto ne možeš lepo da sediš kod kuãe i pišeš?“ kompjuter kliknu. „Evo ga. Saèekaj… dobio sam.“ Prelazio je mišem preko imena na listi, „Izgleda da imam samo broj mobilnog.“ „Daj mi ga.“ Fokman mu izdiktira broj. „Hvala ti, Džonase“, reèe Langdon. Zvuèao je zahvalno. „Mnogo si me zadužio.“ „A ti si meni dužan rukopis, Roberte. Da li imaš pojma koliko veã…“ Linija se prekide. Fokman se zagleda u slušalicu i odmahnu glavom. Izdavaštvo bi bilo divna stvar, da nije pisaca.  156 

POGLAVLjE 45 Ketrin Solomon

se prilièno

iznenadila kada

je videla identifikaciju

poziva. Mislila je da je zove Triš, da joj objasni zašto kasne. Ali poziv nije

bio njen. Daleko od toga. Ketrin oseti kako joj se na usnama pojavljuje stidljivi osmeh. Može li ova noã biti èudnija? Ona otklopi telefon. „Nemoj mi reãi“

izgovori

šaljivo. „Naèitani

neženja

traži

noetièku

nauènicu?“ „Ketrin!“ duboki glas pripadao je Robertu Langdonu. „Hvala bogu da si dobro.“ „Naravno da sam dobro“, odgovori zbunjeno. „Osim što nikako da me pozoveš posle one žurke u Piterovoj kuãi prošlog leta.“ „Nešto

se dogodilo

veèeras.

Molim

te,

saslušaj

me.“ Njegov obièno

melodièan glas zvuèao je pomalo hrapavo. „Žao mi je što moram kažem… ali Piter je u ozbiljnoj nevolji.“ Ketrinin osmeh istog trenutka nestade. „O èemu prièaš?“ „Piter…“ Langdon je oklevao dok je tražio reèi. „Ne znam kako da ti to kažem, ali on je… odveden. Nisam siguran kako, ni koje to uèinio, ali…“ „Odveden?“ upita Ketrin. „Roberte, plašiš me. Odveden… gde?“ „Kidnapovan.“

ovo da ti

da je skrhan. „To se

Langdonov glas je zvuèao promuklo, kao

dogodilo danas ili možda juèe.“ „To nije smešno“, ljutito reèe. „Brat mi je dobro. Upravo sam se èula s njim, pre petnaest minuta!“ „Jesi?!“ Zabezeknu se Langdon. „Da! Upravo mi je poslao poruku da dolazi u laboratoriju.“ „Poslao ti

je poruku…“

naglas je razmišljao

Langdon. „Ali

mu nisi

èula

glas?“ „Ne, ali…“

„Slušaj me. Tekstualna poruka koju si dobila nije od tvog brata. Neko ima

njegov telefon. Taj èovek je opasan. Ko god on bio, namamio me je da doðem veèeras u Vašington.“ „Namamio? Prièaš totalno nepovezano!“ „Znam, izvini.“

Langdon

je delovao

dezorijentisano,

svojstveno. „Ketrin, mislim da si i ti u opasnosti.“

što

mu nije

Ketrin Solomon je bila sigurna da se Langdon nikada ne bi šalio na ovaj naèin, ali ipak je zvuèao kao da je sišao s uma. „Dobro sam“, rekla

„Zakljuèana unutar obezbeðene zgrade!“ „Proèitaj mi poruku koju si dobila s Piterovog telefona. Molim te.“ Potpuno zbunjena, Ketrin pronaðe tekstualnu Langdonu, oseãajuãi zebnju dok se približavala odnosio na doktora Abadona. „Ako je slobodan,

Potpuno mu verujem…“

 157 

bilo

je.

poruku i proèita je poslednjem delu koji se neka nam se pridruži.

„Oh, bože…“ Langdonov glas je bio protkan strahom. „Jesi li pozvala tog èoveka da doðe kod tebe?“ „Jesam! Moja asistentkinja

je upravo

otišla

u predvorje

da ga dovede.

Oèekujem ih da doðu svakog…“ „Ketrin, beži odatle!“ povika Langdon. „Odmah!“ U sobi obezbeðenja, na drugoj strani CPSM-a, zaglušujuãi tako prenos utakmice Redskinsa. Èuvar

telefon poèe da zvoni. ponovo nevoljno izvuèe

slušalice iz ušiju. „Predvorje“, odgovori. „Kajl na vezi.“ „Kajle, Ketrin Solomon je!“ Glas joj je zvuèao napeto i bez daha. „Gospoðo, vaš brat još uvek nije…“ „Gde je Triš?!“ upita. „Možete li da je vidite na monitorima?“

Èuvar se otkotrlja na stolici kako bi pregledao ekrane. „Zar još uvek nije

stigla do Kocke?“ „Nije!“ povika Ketrin uplašeno.

Èuvar je sada shvatio da je Ketrin Solomon zadihana, kao da trèi. Šta

to tamo pozadi dešava?

Èuvar brzo pokrenu digitalni video-zapis snimak… Vidim Triš

komandnu ruèicu video-sistema i poèe da pregleda velikom brzinom. „Dobro, èekajte, premotavam kako napušta predvorje s vašim gostom… idu niz

Ulicu… premotavam… dobro, ulaze u Mokru èauru… Triš

koristi

karticu da otkljuèa vrata… oboje ulaze… premotavam… dobro, evo ovde izlaze iz Mokre èaure pre svega minut… kreãu dalje…“ On trznu

usporavajuãi snimak. „Èekajte malo. Ovo je èudno.“ „Šta?“ „Gospodin je iz Mokre èaure izašao sam.“ „Triš je ostala unutra?“ „Da, tako izgleda. Gledam vašeg gosta… u hodniku je sasvim sam.“ „Gde je Triš?“ upita Ketrin, sada veã van sebe.

svoju glavom,

„Ne vidim je na snimku“, odgovori on s dozom uznemirenosti u glasu. Ponovo pogleda u ekran i primeti da je èovekov rukav mokar… i to skroz do lakata. Šta je, za ime sveta, ovaj radio u Mokroj èauri? Èuvar je gledao kako se èovek kreãe niz hodnik, prema Èauri pet, držeãi u ruci predmet koji

lièi na… karticu.

Èuvar oseti kako mu se kosa na potiljku ježi. „Gospoðo Solomon, izgleda da

imamo ozbiljnih problema.“ Ovo je bila noã u kojoj je Ketrin Solomon neke stvari uradila prvi put.

Za dve godine nikada nije upotrebila telefon u zjapeãoj tmini Èaure pet. Niti je ikada prešla prazninu u bezglavom trku. Meðutim, Ketrin Solomon je sada, s telefonom na uvetu, trèala naslepo po beskrajnom tepihu. Svaki put kada bi osetila da joj noga skreãe s njega, vraãala se na sredinu, trèeãi

dalje kroz apsolutnu tamu. „Gde je sada?“ Ketrin zadihano upita èuvara.  158 

„Proveravam“ odgovori on. „Premotavam… Dobro, evo ga kako ide niz hodnik… kreãe se prema Èauri pet.“ Ketrin potrèa brže nadajuãi se da ãe stiãi do izlaza pre nego što ostane zatoèena unutra. „Koliko imam vremena pre nego što doðe do ulaza u Èauru pet?“ Èuvar zastade. „Gospoðo, ne shvatate. Još uvek premota vam. Ovo je snimak. Sve se veã dogodilo.“ Zastao je ponovo. „Èekajte, proveriãu vreme ulaska na kontrolnom monitoru.“ Zaãutao je, a zatim rekao, „Gospoðo, kartica

gospoðice Dan pokazuje da je neko ušao u Èauru pet pre jednog minuta.“ Ketrin

poèe da staje

i uz klizanje

se zaustavi

otkljuèao Èauru pet?“ prošaputa u telefon.

ambisa. „Veã

nasred

Èuvar je bezumno kuckao po tastaturi. „Jeste, èini mi se da je ušao… pre

minut i po.“ Ketrinino telo se ukoèi. Presta ožive. On je ovde sa mnom.

da diše.

Pomrèina

oko nje iznenada

Istog trenutka Ketrin shvati da jedino svetlo u èitavom prostoru dolazi od njenog mobilnog telefona koji joj osvetljava jednu stranu lica. „Pošaljite pomoã“, prošaputa Èuvaru. „I idite do Mokre èaure da pomognete

zatim tiho zaklopi telefon, gaseãi tako njegovu svetlost. Apsolutna tama obavi je u potpunosti. Stajala je kao ukopana dišuãi što je mogla tiše. zatim, oštri

miris

etanola

dolete

iz pomrèine

Triš.“

Nekoliko

negde ispred

trenutaka

nje. Miris je

bivao sve jaèi. Mogla je da oseti neèije prisustvo na svega nekoliko koraka ispred sebe. U tišini, lupanje Ketrininog srca èinilo da je oda. Ona tiho izu cipele i pomeri se ulevo,

se dovoljno glasnim silazeãi sa tepiha.

Cementni pod bio je hladan pod njenim nogama. Napravila je još jedan korak u stranu da se skloni s tepiha. Jedan od njenih prstiju pucnu. U mrtvoj tišini odjeknu kao pucanj. Iznenada,

Ketrin je

sa svega nekoliko

reagovala trenutak

metara

od nje, dopre

prekasno i moãna ruka

iz tame šum

odeãe.

je dohvati, grabeãi u

tami i pokušavajuãi da je što bolje uhvati. Ona pokuša moãne ruke poput stege uhvatiše njen laboratorijski mantil

da se izvije, i povukoše

ali ga

unazad, okrenuvši je. Ketrin ispruži ruke oslobodivši. Odjednom, ne

iza leða i izvuèe znajuãi više koji put

da trèi po mrklom mraku beskrajnog crnog ambisa.

 159 

iz mantila, konaèno vodi napolje, Ketrin poèe

POGLAVLjE 46 I pored toga što

se u njoj nalazi,

kako kažu, „najlepša

èitaonica

svetu“, Kongresna biblioteka manje je poznata po raskošnoj lepoti svojih graðevina od kojih posetiocima nestaje dah, nego po svojim ogromnim kolekcijama knjiga. Raspolažuãi policama èija ukupna dužina prelazi osam stotina kilometara – sasvim dovoljno da se pruže od Vašingtona do Bostona

– ona bez ikakve sumnje polaže pravo na naziv najveãe biblioteke na svetu. I pored toga, ona se i dalje uveãava, brzinom od deset hiljada svezaka na dan. U poèetku je trebalo da posluži za smeštaj liène kolekcije Džefersona, uglavnom brzo postala simbol

bila

jedna od prvih

knjiga iz prirodnih nauka i filozofije, ali amerièke posveãenosti širenju znanja. Ne

zgrada u Vašingtonu

Tomasa

je veoma samo što je

u koju je uvedeno elektrièno

osvetljenje, veã je u pravom smislu te reèi postala kula svetilja u tami Novog

sveta.

Kao što i samo ime kaže, Kongresna biblioteka ustanovljena Kongresu, èiji ugledni èlanovi rade preko puta, u zgradi Kapitola. Ova, sad veã vekovna veza izmeðu Biblioteke i Kapitola nedavno je ojaèana izgradnjom

je da služi

fizièke veze – dugog tunela ispod Avenije nezavisnosti, koja povezuje ove dve zgrade. Veèeras, u slabo osvetljenom tunelu, Robert Langdon je koraèao iza Vorena Belamija, praktièno kroz gradilište, trudeãi se da ublaži svoju sve veãu zabrinutost zbog Ketrin. Taj ludak je u njenoj laboratoriji?! Langdon nije èak ni pokušavao da shvati zašto. Kad ju je pozvao da je upozori, rekao joj je taèno gde da se naðu, pre nego što je prekinuo vezu. Koliko je još dugaèak ovaj

prokleti tunel? Glava ga je sad bolela, u njoj je kolala bujica meðusobno isprepletanih misli: Ketrin, Piter, masoni, Belami, piramide, stara proroèanstva… i jedna mapa. Langdon pokuša da otera sve

odgovore na sva ta pitanja. Kad njih dvojica konaèno

te misli. Belami mi je

stigoše

obeãao da ãe mi dati

do kraja hodnika,

Belami

provede

Langdona kroz dvostruka vrata koja još uvek nisu bila dovršena. Pošto nije

našao

drugi

naèin

da ih

zabravi,

Belami

reši

da improvizuje,

uze

aluminijumske merdevine i pritisnu ih pod kosim uglom sa spoljašnje strane. Preko njih stavi još i metalnu kofu. Ukoliko neko bude pokušao da

otvori vrata, kofa ãe sa treskom pasti na zemlju. Znaèi, ovo sad služi kao alarmni ureðaj? Langdon iskosa

pogleda kofu

nataknutu na merdevine, nadajuãi se da Belami ipak ima i neki ozbiljniji plan za njihovu bezbednost ove noãi. Sve se desilo takvom brzinom, da je Langdon tek sada poèeo da razmišlja o posledicama svog bekstva sa

Belamijem. Ja sam pobegao od CIA. Belami ga povede iza ugla, a potom uz široke stepenice koje su takoðe bile ograðene narandžastim stubiãima. Langdona je usporavala teška torba i on se

jedva penjao. „Kamena piramida“ reèe on, „Još uvek ne razumem.“ „Nemojmo ovde“, prekinu

ga Belami. „Pogledaãemo

Znam jedno bezbedno mesto.“

 160 

je na boljem svetlu.

Langdon je sumnjao da postoji takvo mesto za èoveka koji je upravo fizièki napao direktoricu Kancelarije za bezbednost CIA.

Ispevši se stepenicama, njih dvojica su stigla u široko predvorje od Halijanskog mermera, sa štukaturom i pozlatom. Uokolo je bilo rasporeðeno osam parova statua i sve su prikazivale boginju Minervu. Belami nastavi dalje, vodeãi Langdona prvo u pravcu istoka, potom ispod jednog visokog luka,

sve do još mnogo velièanstvenijeg prostora.

Èak ni prigušeno osvetljenje po završetku radnog vremena, nije moglo da umanji sjaj velike dvorane èija je lepota nadilazila mnoge dvorane u raskošnim evropskim palatama. Bila je visoka dvadeset pet metara, na njenoj tavanici nalazili su se vitraži umetnuti meðu pregrade ukrašene ornamentima od tankih listiãa aluminijuma – metala koji se nekad smatrao dragocenijim i od zlata. Ispod tavanice nalazio se balkon oivièen stubovima, opet u paru, i do njega se moglo doãi preko dva velièanstvena

zavojita stepeništa, èije su centralne stubove pridržavale ženske figure sa bakljama u visoko podignutim rukama. Zahvaljujuãi dostignuãa, a stepeništa bile

dve bronzane

jednom bizarnom pokušaju da se prikažu i moderna ipak zadrži stil renesansne arhitekture, na ogradi su poreðane statuete sa likovima nauènika modernog doba.

Anðelèiã – inženjer sa telefonom u ruci! Heruvim – entomolog sa leptirom u kutiji! Langdon se pitao šta bi Bernini pomislio.

„Evo, ovde ãemo da razgovaramo“, reèe Belami, vodeãi Langdona pored vitrina od neprobojnog stakla u kojima su bile izložene dve najdragocenije knjige u Biblioteci – Velika Biblija, rukom ispisana u Majncu 1450. godine i amerièki primerak Gutenbergove Biblije odštampane na najfinijem

pergamentu, kakva postoji samo u tri primerka na èitavom svetu. U skladu s tim,

na luènom

delu tavanice

iznad

ovih vitrina

slika Džona Vajta Aleksandera – Razvoj knjige.

nalazila

Belami ode pravo do elegantnih vratnica u sredini istoènom prolazu. Langdon je znao kakva se prostorija nalazi iza tih

se šestodelna

zadnjeg zida

prema vrata,

ali mu se èinilo da je to neobièno mesto za razgovor. Ne samo da bi bilo ironièno razgovarati u prostoriji prepunoj upozorenja „Molimo za tišinu“, veã je teško zamisliti da se ona može nazvati „skrovitim mestom“. Smeštena

taèno

u sredini

krstolike

osnove

samo srce Biblioteke. Tražiti ovde skrovito provaliti u katedralu i skrivati se na oltaru.

zgrade, ova odaja predstavlja

mesto bilo

je isto

što

Belami ipak otkljuèa vrata, zakoraèi u tamu i potraži prekidaè za svetlo. Kad ga pritisnu, u magnovenju se pojavi jedno od najveãih arhitektonskih dela

u èitavoj Americi.

Èuvena èitaonica Kongresne biblioteke bila je prava gozba za oèi. Osmougaoni prostor izdizao se pedeset metara u visinu, zidovi su bili od

mramora, onog boje èokolade iz Tenesija, sijenskog, boje mleka i alžirskog koji se rumeneo kao jabuka. Pošto je bila osvetljena iz osam pravaca, nigde nije bilo senki i dobijao se utisak da sama dvorana zraèi svetlošãu. „Kažu

da je ovo najimpresivnija

dvorana

u Vašingtonu“,

reèe

Belami,

uvodeãi Langdona. Možda i u èitavom svetu, pomisli Langdon, prelazeãi preko praga. Kao i uvek, njegov pogled ode uvis, pravo do gornjeg obruèa sa kojeg su se niz kupolu spuštali ukrasi u obliku reljefno izraðenih èetvorougaonika,  161 

sve do

najvišeg balkona. Po èitavom spoljnom obimu pružala se balustrada sa koje je nadole gledalo šesnaest bronzanih bista. Ispod njih, zapanjujuãi lukovi

èinili su arkade na donjem balkonu. Na podu, pak, tri koncentrièna kruga saèinjena od politiranih drvenih stolova razilazila su se od središta u

kome se nalazio masivni osmougaoni sto za službenike. Langdon ponovo

usmeri pažnju

na Belamija

koji je upravo širom

otvarao

krila ulaznih vrata. „Ja sam mislio da smo mi došli ovamo da se sakrijemo“, upita Langdon zbunjeno. „Ako neko uðe u zgradu“, odgovori Belami, „hoãu da ga èujem.“ „Ali zar nas ovde neãe odmah pronaãi?“ „Naãi ãe nas, bez obzira gde se sakrili. Ali ako nas iko napadne u ovoj zgradi, biãete sreãni što sam odabrao baš ovu prostoriju.“ Langdon nije imao pojma zašto, a Belami oèito nije bio raspoložen da o tome dalje razgovara. Zaputio se prema centru prostorije, gde je odabrao jedan

od stolova, privukao dve stolice i upalio lampe za èitanje. Potom rukom pokaza na Langdonovu torbu. „U redu, profesore, dajte da je pogledamo izbliza.“ Pošto nije želeo da izgrebe uglaèanu površinu stola grubim komadom granita, Langdon podiže èitavu torbu na sto, a onda je otvori, uvrãuãi joj strane sve do dole da bi se piramida mogla videti. Voren Belami pomeri zaslon lampe i poèe pažljivo da posmatra piramidu. Prstima je prešao

preko neobiènih znakova ugraviranih na njoj. „Pretpostavljam da vi prepoznajete ove znake?“ „Naravno“,

odgovori

Langdon, zagledajuãi

u simbole,

ukupno šesnaest

broju.

Poznat kao masonsko tajno pismo, ovaj šifrovani jezik u poèetku se koristio za komuniciranje meðu pripadnicima masonskog bratstva. Ovakav naèin šifriranja odavno je napušten iz jednog jednostavnog razloga – bio je i suviše lak za dekodiranje. Veãina polaznika Langdonovog naprednog kursa iz simbologije bila bi u stanju da ovo dešifruje za pet minuta. Langdon, uz

pomoã olovke i papira, mogao bi to da uradi za šezdeset sekundi. Veã poznata lakoãa kojom se može dekodirati ovaj stari delovala je višestruko paradoksalno. Kao

kriptogram

prvo, tvrdnja da je Langdon jedina

osoba na svetu koja bi ovo mogla dekodirati bila je apsurdna. Drugo, to stoje Sato tvrdila da jedna masonska šifra može da ugrozi nacionalnu bezbednost  162 

zvuèalo je isto oružja

kao kad bi tvrdila

može dekodirati

da se uputstvo za

uz pomoã prstena „Kreker

lansiranje nuklearnog Džek“ koji deca nalaze

kutijama sa kornflejksom. Langdonu je bilo teško da sve to proguta. Da li ova piramida predstavlja mapu? Da li ona pokazuje put do tajne mudrosti? „Roberte“, upita Belami vrlo ozbiljnim glasom. „Da li vam je direktorka Sato rekla zastoje ovo toliko zanima?“ Langdon zatrese glavom. „Ne izrièito. Ali je zato neprestano govorila da

je to od znaèaja za nacionalnu bezbednost. Pretpostavljam da je lagala.“

„Možda“, odvrati Belami. „Ali postoji jedna druga, zabrinjavajuãa moguãnost.“ On se okrete i pogleda Langdona u oèi. „Moguãe je

da je direktorka otkrila kakav je pravi potencijal ove piramide.“

 163 

još

više

POGLAVLjE 47 Tama koja je progutala Ketrin Solomon bila je apsolutna. Pobegavši od sigurnosti koju je pružao tepih, tapkala je naslepo, ispruženim rukama opipavajuãi prazan prostor dok se teturala dublje u pustu prazninu. Pod nogama u èarapama,

beskrajno

prostranstvo

hladnog

cementa

bilo

je kao

zamrznuto jezero… neprijateljsko okruženje iz koga je sada morala da pobegne. Ne oseãajuãi više miris etanola, zaustavila se i èekala u mraku. Stajala je kao ukopana i osluškivala, priželjkujuãi da srce prestane tako snažno da joj udara. Teški koraci iza nje izgleda da su prestali. Jesam

Ketrin

zatvori

oèi i pokuša

da shvati

gde se nalazi.

li mu

pobegla?

U kom pravcu sam

trèala? Gde su vrata? Nije imalo svrhe. Toliko puta se okrenula, da je izlaz

mogao biti bilo gde. Strah,

Ketrin

je jednom èula,

deluje

kao stimulans

i izoštrava

misli.

Meðutim, u ovom trenutku strah joj je pretvorio um u nezaustavljivu lavinu panike

Èak i kada bih našla

i konfuzije.

izlaz,

ne bih mogla da izaðem.

Ostala je bez kartice kada je odbacila svoj laboratorijski mantil. Tešilo ju je jedino što sad predstavlja iglu u plastu sena – usamljenu taèku u dve hiljade i osamsto kvadratnih metara prostora. Iako potpuno obuzeta porivom da pobegne, Ketrinin analitièki um joj je govorio da napravi jedini logièan potez – da se uopšte ne pomera. Ostani nepokretna. Ne ispuštaj ni zvuka. Èuvar je krenuo

ovamo, a iz nekog nepoznatog

razloga

njen napadaè

jako oseãa na etanol. Ako se približi, znaãu to.

Dok je Ketrin stajala u tami, kroz glavu joj je prolazilo ono što joj je Langdon rekao. Tvoj brat je odveden. Osetila je kako joj se kapljica znoja skuplja i klizi prema mobilnom telefonu koji je još uvek držala u desnoj ruci. Bila je to opasnost koju je smetnula s uma. Ako bi telefon zazvonio,

odao bi njenu poziciju, a ona ne bi mogla da ga iskljuèi a da ga ne otvori i dozvoli da se ekran upali. Spusti telefon… i udalji se od njega. Ah veã je bilo kasno. Miris etanola približavao joj se s desne strane. I bivao je

prevaziðe iskoraèi

sve jaèi. Ketrin

instinkt ulevo.

se borila

da ostane

koji joj je govorio

Skoro

neèujni

mirna, primoravajuãi

da beži.

Pažljivo

šum njene odeãe bilo

sebe da

i lagano, ona

je izgleda

napadaèu trebalo. Èula gaje kako kreãe, a smrad etanola prešao je preko nje

sve što

dok ju je moãna ruka hvatala za ramena. Ona se izvi potpuno pretrnula straha. Matematièka verovatnoãa više nije imala smisla i Ketrin naslepo jurnu. Naglo je skrenula ulevo, menjajuãi pravac kretanja, bezglavo hrleãi

je od u

tminu. Zid kao da se stvorio niotkuda. Ketrin udari jako u njega, izbijajuãi sebi vazduh iz pluãa. Bol joj sevnu u ruci i ramenu, ali uspe da ostane na nogama. Zbog kosog ugla pod kojim se sudarila sa zidom nije primila punu silinu udarca, ali to joj beše mala uteha. Zvuk je odzvanjao po èitavom prostoru. Sada zna gde sam. Previjajuãi se od bola ona okrenu glavu i pogleda u tamu èaure, oseãajuãi kako i on nju

gleda. Menjaj položaj. Odmah!  164 

Još uvek se boreãi da doðe do daha, poèe da se kreãe uza zid, dodirujuãi rukom svaki èelièni stub pored kojeg je prošla. Ostani pored zida. Provuci se pored njega pre nego što

prepreèi

put.

U desnoj ruci je

i dalje držala

telefon spremna da ga baci ako se za tim ukaže potreba.

Ketrin ni na koji naèin nije bila spremna na zvuk koji je usledio – jasan

šum odeãe direktno ispred nje… kod zida. Ona pretrnu, stade kao ukopana i prestade

da diše.

Kako je moguãe da je veã kod zida?

Ona oseti

slab

nalet

vazduha zaèinjen neprijatnim mirisom etanola. On ide uza zid prema meni! Ketrin napravi nekoliko koraka unazad. A onda, okrenuvši se tiho za 180 stepeni, zatrèa se u suprotnom smeru uza zid. Prešla je nekih pet-šest metara kada se dogodilo nešto neverovatno. Još jednom, direktno ispred nje pored zida, èula je šuškavi zvuk odeãe. A zatim naiðe isti onaj nalet

vazduha i miris etanola. Ketrin Solomon se sledi umestu. Bože moj, pa on je svuda! Nag do pojasa, Malak je stajao i piljio u tminu. Miris etanola na njegovim rukavima pokaza se kao smetnja, te ga je zato i

pretvorio u prednost, tako što je skinuo sako i košulju i iskoristio ih zbuni svoj plen. Bacivši sako prema zidu na desnu stranu, èuo je kako Ketrin momentalno staje i menja pravac. Sada, pošto je bacio košulju nalevo, èuo je

kako ona ponovo staje. Uspešno je saterao Ketrin uza zid, postavivši taèke preko kojih se ona nije usuðivala da preðe. Sada je èekao, naprežuãi sluh u tišini. Može da se kreãe samo u jednom pravcu –

pravo prema meni. Pa ipak,

Malak

nije

èuo ništa.

Ili

je Ketrin

stajala kao paralizovana zbog straha, ili je odluèila da stoji mirno i saèeka èuvare da uðu u Èauru pet. Èauru pet: onesposobio

efikasnom

U svakom sluèaju gubi. Niko još dugo neãe uãi u je spoljašnju tastaturu veoma prostom, ali

metodom. Nakon što

duboko u prorez

kako bi

je upotrebio

onemoguãio ubacivanje

karticu, bilo koje

ugurao je novèiã druge kartice pre

potpune demontaže celog mehanizma. Ti i ja ãemo biti sami, Ketrin… koliko god bude potrebno. Malak se sporo kretao napred osluškujuãi bilo kakav zvuk kretanja. Ketrin Solomon ãe umreti veèeras u mraku muzeja svoga brata. Poetièan završetak. Malak se radovao što ãe Piteru saopštiti vest o smrti njegove

sestre. Starèeva agonija biãe kao dugo èekana osveta. Odjednom u mraku, na njegovo veliko

iznenaðenje,

ugleda maleni

odsjaj u

daljini i shvati da je Ketrin napravila kobnu grešku u svojoj proceni. Ona poziva pomoã?! Elektronski displej koji je upravo zasvetleo nalazio visini struka, na oko dvadeset površini okeanskog crnila, Malak

metara ispred njega, kao svetleãa plutaèa je bio spreman da èeka Ketrin, ali sada

se u na

više neãe morati. Malak se dade u trk, kreãuãi se prema lebdeãem svetlu, znajuãi da mora da stigne pre nego što ona pozove pomoã. Našao se tamo za tren oka i bacio, ispruživši ruke na obe strane mobilnog telefona, spremajuãi se da

dilje se

je šèepa.

Malikovi prsti zabiše se u tvrdi zid i savivši se unazad slomiše. Glava udari odmah potom, pravo u èeliènu gredu. On zaurla od bola

i skljoka se pored zida.  165 

skoro

Psujuãi, osovi se na noge, držeãi se za horizontalni podupiraè u visini struka, na koji je Ketrin Solomon dovitljivo naslonila svoj mobilni telefon. Ketrin

je ponovo trèala,

njena ruka proizvodila

ali

ovaj put nije se brinula

dok je udarala

u ravnomerno

zbog zvuka koji

razmaknute

stubove Èaure pet. Trèi! Ako bude pratila zid skroz oko èaure, znala je da ãe

metalne

pre ili kasnije osetiti izlazna vrata. Gde je, do ðavola, èuvar? Ravnomerno razmaknuti stubovi nizali rukom opipavajuãi zid, a desnu držeãi

stiãi do ãoška? Zid se naizgled beskrajno ritam udaraca promenio. U nekoliko

su se i dalje dok je trèala levom ispred sebe radi zaštite. Kada ãu

pružao napred, ali se iznenada narednih koraèaja nije levom rukom

oseãala stubove, a onda su se ponovo nastavili. Ketrin naglo stade i vrati se

nazad, opipavajuãi rukom glatku metalnu ploèu. Zašto ovde nema stubova?

Mogla je da èuje napadaèa kako nezgrapno i glasno ide za njom, tapkajuãi po zidu u njenom pravcu. Ali bio je tu još jedan zvuk zbog koga se Ketrin uplaši još više -udaljeno dobovanje èuvara koji je baterijskom lampom

vrata Èaure pet. Èuvar ne može da uðe?

I premda je misao bila užasavajuãa, lokacija sa koje se èulo dijagonalno zdesna – pomogla je Ketrin da se momentalno orijentiše. Sada je mogla da shvati gde se taèno nalazi u Èauri pet. Ova vizualizacija donela je

udarao

udaranje –

sa sobom i neoèekivanu spoznaju: znala je šta je ova ravna površina na zidu. Svaka èaura je bila opskrbljena i jednom pomoãnom pomiènom platformom -ogromnim pokretnim zidom koji se uvlaèio zbog unošenja i iznošenja krupnih uzoraka. Kao kod onih pokretnih zidova u hangarima i ova

je bila mamutskih razmera, i Ketrin ni u najluðim snovima nije zamišljala da ãe morati da je pomera. Meðutim, u ovom trenutku, to joj je izgledalo kao

jedina nada. Da li platforma uopšte može da se pomeri? Ketrin pronašla prebacila

je petljala naslepo po mraku, tražeãi nekakvu kvaku sve dok nije veliku metalnu ruèku. Uhvativši je, èitavu svoju težinu je unazad pokušavajuãi da je pomakne. Ništa. Probala je ponovo.

Nije se ni mrdnula.

Mogla je da èuje kako joj se napadaè približava, navodeãi se prema zvucima koji su bili posledica njenih pokušaja. Platforma je blokirana! Kao podivljala od panike, pomerala je ruke po èitavoj površini vrata, tražeãi bilo kakvu rezu ili kvaku. Iznenada napipa nešto što je lièilo na vertikalnu motku. Èuènuvši, pipala je duž nje skroz do poda, i osetila da je ugurana u nekakvu rupu u betonu. Sigurnosna šipka! Ustala je, zgrabila šipku

i odupiruãi se nogama izvadila je iz rupe. Skoro da me je sustigao! Ketrin sada posegnu za ruèkom, pronaðe je ponovo i povuèe svom svojom snagom. Ogromna panelna ploèa jedva da se pomicala, ali tanka traka srebrnaste svetlosti

meseèine prodre u Èauru pet. Ketrin ponovo povuèe. Zrak koji se pojavio, primetno se širio. Još samo malo! Povuèe

poslednji put, oseãajuãi napadaèa na svega nekoliko koraka od sebe.  166 

Krenuvši prema svetlu, Ketrin se okrenu boèno u procep. Ruka iskoèi iz

mraka, pokušavajuãi da je šèepa i vrati nazad. Ona se izvuèe napolje kroz otvor, praãena krupnom golom rukom prekrivenom tetovažama krljušti.

Zastrašujuãa ruka grèila se kao razbesnela zmija koja pokušava da je zgrabi. Ketrin se okrete i potrèa niz dugi, bledi spoljašnji zid Èaure pet. Staza od razbacanih kamenèiãa koja se pružala duž èitavog oboda CPSM-a usecala

joj se u stopala dok je trèala, ipak ona

je uporno odmicala

prema glavnom

ulazu. Noã je bila tamna, ali pošto su joj zenice bile sasvim otvorene zbog potpune pomrèine u Èauri pet, videla je savršeno – skoro kao da je dan. Iza nje, teška pomièna vrata su se otvorila i mogla je da èuje bat koraka koji

ubrzavaju za njom pored zgrade. Koraci kao da su bili nemoguãe brzi.

Neãu stiãi do glavnog ulaza pre nego što me stigne. Znala je da je njen volvo

bliži, ali i to je bilo predaleko. Neãu uspeti. A onda se Ketrin seti da još nije odigrala poslednju kartu koju je imala.

Dok se približavala uglu Èaure pet, èula je njegove korake kako je sustižu u mraku. Sad ili nikad. I umesto da zaðe za ugao, Ketrin iznenada preseèe oštro nalevo, dalje od zgrade, pravo na travu. Kako je to uèinila, èvrsto je zatvorila oèi, obe ruke stavila preko lica i poèela da trèi potpuno naslepo

preko travnjaka. Bezbednosno svetio osetljivo na pokret koje se uz blesak momentalno je pretvorilo noã u dan. Ketrin zaèu vrisak bola iza sebe dok je bleštavi reflektor pržio proširene ženice njenog napadaèa svetlošãu od

aktiviralo

dvadeset pet miliona sveãa. Èula ga je kako posrãe po rasutom kamenju. Ketrin

je držala

oèi

èvrsto

zatvorene

dok je grabila

preko

otvorenog

travnjaka. Kada je osetila da je dovoljno daleko od zgrade i svetla, ona otvori oèi, promeni pravac kretanja i potrèa koliko je noge nose kroz mrak. Kljuèevi njenog volvoa bili središnjoj konzoli. Bez daha, ona

su taèno tamo gde ih je uvek ostavljala, uze kljuèeve drhtavim rukama i ubaci ih

bravicu. Motor ožive, a farovi obasjaše užasavajuãi prizor. Ogavna prilika trèala je prema njoj. Ketrin se istog èasa sledila. Stvorenje obasjano njenim farovima bilo je nekakva životinja, kože prekrivene tetoviranim krljuštima, simbolima i

On zaurla

dok je trèao prema blještavilu

ãelava,

u u

goloprsa tekstom.

podižuãi ruke ispred

oèiju kao

neka zver iz peãine koja prvi put vidi sunèevu svetlost. Ona posegnu prema menjaèu, ali on stiže do nje i snažno udari laktom u vozaèev

prosuvši joj kišu sigurnosnog stakla u krilo. Ogromna, krljuštima prekrivena ruka provuèe se kroz prozor, naslepo hvatajuãi Ketrin pravo za vrat. Ona ubaci auto u rikverc,

prozor,

skoro a njen

napadaè, šèepavši je èvrsto za grlo, poèe da je steže nezamislivom snagom. Okrenula je glavu pokušavajuãi da se otme njegovom stisku i na tren pogleda u lice. Tri tamne pruge, kao ogrebotine od noktiju probile su se kroz

njegovu šminku i otkrile tetovažu. Oèi su mu bile divlje i surove.

„Trebalo je da te ubijem pre deset godina“, zareža on. „Iste noãi kada sam

ubio i tvoju majku!“

Dok je shvatala šta on govori, Ketrin obuze užasavajuãe seãanje: taj divlji pogled u njegovim oèima videla je veã ranije. To je on. Vrisnula

bilo stiska oko vrata, jakog poput stege.  167 

bi da nije

Ona naglo pritisnu papuèica i auto pojuri unazad, skoro joj slomivši vrat zbog sile kojom ga je povukla. Volvo se nagnu na jednu stranu zbog pomerenog težišta, i Ketrin je mogla da oseti da ãe joj se vrat slomiti pod njegovom težinom. Iznenada se zaèulo kako granje grebe po jednoj

automobila, nestade.

prodire

Automobil

u kabinu

se probi kroz

kroz boène prozore,

zimzeleno

rastinje pravo

i težina na gornji

Ketrin naglo pritisnu koènice. Ispod nje, polunagi èovek osovi se na noge gledajuãi

direktno

u svetlost

farova.

S nekom užasavajuãom

strani

iznenada parking, gde mirnoãom

podiže preteãu, krljuštima prekrivenu ruku i pokaza pravo prema njoj. Ketrinina krv kiptela je sirovim strahom i mržnjom dok je okretala volan i dodavala gas. Nekoliko trenutaka kasnije, lelujajuãi zadnjim delom automobila, izbila je na Silver hil roud.

 168 

POGLAVLjE 48 U žaru

akcije,

kapitolski

policajac

Nunjez nije

video šta

mu drugo

preostaje sem da pomogne glavnom arhitekti i Robertu Langdonu da pobegnu. Meðutim, sada, u sedištu kapitolske policije, Nunjezu bi jasno

nepogoda približava velikom brzinom. Šef Trent Enderson držao je vreãicu leda

da se

na glavi, dok se jedan drugi

službenik bavio ogrebotinama koje je zadobila Sato. Oboje su stajali timom za video-nadzor, pregledajuãi snimke u pokušaju da lociraju Langdona

i Belamija.

„Proverite sve trake, za svaki hodnik i izlaz“, zahtevala je Sato. „Hoãu da

znam kuda su otišli!“ Nunjez je oseãao muèninu dok je stajao i gledao. Znao je da su u pitanju samo minuti dok ne naiðu na pravi video-klip i saznaju istinu. Ja sam im pomogao da pobegnu. Što je bilo još gore, pristigao je i èetvoroèlani operativni tim CIA i u blizini išèekivao da krene za Langdonom i Belamijem. Ovi momci

nisu nimalo operativci…

lièili crno

na kapitolsku kamuflažno

policiju. odelo,

Ovo su bili

naoèari

pravi

noãno

pravcati osmatranje,

pištolji futuristièkog oblika.

Nunjez pomisli da ãe povratiti. Odluèivši se, pristupi šefu Endersonu.

„Šefe, da li možemo da razgovaramo?“ „O èemu se radi?“ Enderson krete za Nunjezom u hol.

„Šefe, napravio sam veliku grešku“, reèe Nunjez i poèe „Izvinjavam se i podnosim ostavku.“ Ionako ãete me otpustiti

da se znoji. kroz par

minuta. „Izvoli?“

Nunjez s mukom progovori. „Video sam Langdona i arhitektu Belamija kako

iz Centra za posetioce napuštaju zgradu.“ „Molim?“ prodera se Enderson. „Zašto nisi ranije rekao?“ „Arhitekt mi je rekao da ništa ne kažem.“

„Ti radiš za mene, sto mu gromova!“ Endersonov glas je odzvanjao hodnikom.

„Belami mi je razbio glavu o zid, za ime boga!“ Nunjez predade

Endersonu

kljuè koji

mu je arhitekt

dao. „Šta

je ovo?“

zapita Enderson. „Kljuè od novog tunela ispod Avenije nezavisnosti. Bio je kod arhitekte Belamija. Tako su uspeli da pobegnu.“ Enderson je zurio u kljuè bez reèi. Sato promoli glavu u hodnik, sevajuãi oèima. „Šta se tu dešava?“ Nunjez je bio svestan da je prebledeo. Enderson je i dalje držao kljuè u ruci, Sato ga je sasvim jasno videla. Dok im se ova sitna gnusoba približavala, Nunjez smisli kako da slaže i zaštiti šefa. „Našao sam kljuè na podu u hodniku ispod podruma. Upravo sam pitao šefa Endersona da

li on možda zna od èega je taj kljuè.“ Sato im priðe, odmeravajuãi kljuè. „I da li šef zna?“ Nunjez pogleda u Endersona, koji je oèito odmeravao šta bi mogao da kaže.  169 

„Ne znam ovako na brzinu. Morao bih da proverim…“

„Nema potrebe“, odbrusi Sato. „Ovaj kljuè otvara vrata od tunela na izlazu iz Centra za posetioce.“ „Stvarno?“ priupita Enderson. „Otkud vi to znate?“ „Upravo smo videli na video-snimku. Ovaj ovde policajac, Nunjez, pomogao je Langdonu i Belamiju da pobegnu, a onda je zakljuèao vrata. Belami mu je dao kljuè.“ Nunjez je snažno

klimao

glavom,

dajuãi

sve od sebe. „Izvinjavam

gospodine. Arhitekt mi je rekao da nikom ne kažem!“ „Ne tièe me se šta ti je arhitekt rekao!“ urlao je Enderson. „Oèekujem…“

„Zaveži, Trente“, oštro ãe Sato. „Nijedan od vas dvoje ne ume da laže. Saèuvajte to kad vas budu ispitivali istražitelji CIA.“ Ona istrže kljuè iz

Endersonove ruke. „Ovde ste završili.“

 170 

POGLAVLjE 49 Robert Langdon zatvori telefon, oseãajuãi sve veãu zabrinutost. Ketrin se ne javlja na svoj mobilni? Obeãala je da ãe ga pozvati èim bude na sigurnom, van laboratorije i na putu da se naðe s njim, ali nije to uèinila.

Belami je sedeo pored njega, za stolom u èitaonici. I on je, takoðe, upravo završio poziv osobi za koju je tvrdio da može da im pruži utoèište – sigurno mesto na kom mogu da se sakriju. Na nesreãu, ni ta osoba se nije javljala na telefon, pa je Belami ostavio hitnu poruku da odmah pozove na

Langdonov mobilni.

„Nastaviãu da zovem“, rekao je Langdonu, „jer smo za sada prepušteni sami

sebi. A moramo i da porazgovaramo o ovoj piramidi.“

Piramida. Za Langdona neverovatna atmosfera èitaonice kao da nije postojala, jer se sada èitav njegov svet suzio iskljuèivo na ono što se nalazilo ispred njega: kamenu piramidu, zapeèaãeni paket sa vrhom piramide, i elegantnog Afroamerikanca koji se niotkuda stvorio i spasao ga

od sasvim izvesnog ispitivanja u CIA.

Langdon je oèekivao da ãe arhitekt Kapitola biti makar malo razumniji,

ali Voren Belami nije bio ništa racionalniji od bezumnika koji je tvrdio da je Piter

u èistilištu. Belami je takoðe tvrdio da je kamena piramida, u

stvari, Masonska piramida iz legende. Drevna mapa? I ona ãe nas odvesti do moãne mudrosti?

„Gospodine Belami“, ljubazno reèe Langdon, „ideju da tamo negde postoji neka vrsta drevnog znanja koje èoveku može podariti veliku moã, ja

jednostavno ne mogu da shvatim ozbiljno.“ Belami gaje gledao istovremeno zbog svog skepticizma osetio

i razoèarano i ozbiljno, pomalo neprijatno. „Da,

pa se Langdon profesore,

pretpostavljao sam da ãete ovako misliti, ali znam da to ne bi trebalo da me iznenaðuje.

Vi ste autsajder

koji

sve posmatra

sa spoljne

strane.

Postoje

izvesne èinjenice o masonima koje ãete doživeti propisno inicirani i pripremljeni da ih razumete.“

kao mitove

Sada Langdon oseti snishodljivost u Belamijevom èlan Odisejeve družine, ali sam siguran da je Kiklop Belami, èak i da je legenda istinita… ova piramida

ophoðenju. Nisam bio samo mit. „Gospodine nikako ne može biti

jer niste

Masonska piramida.“

„Ne?“ Belami preðe prstom preko masonske šifre u kamenu. „Meni se èini da savršeno odgovara opisu. Kamena piramida sa sjajnim metalnim vrhom, koji je, sudeãi po Satoinom rendgenskom snimku, upravo ono što vam

je Piter poverio na èuvanje.“ Belami podiže maleni kockasti paket, mereãi njegovu težinu rukom. „Ova kamena piramida je manja od trideset centimetara“, Langdon. „Po svim verzijama prièa koje sam èuo, Masonska

ogromna.“ Belami

je oèigledno

predvideo

ovaj njegov argument „Kao

legenda govori o piramidi koja se uzdiže mogao da je dotakne kad pruži ruku.“ „Taèno.“  171 

toliko

protivio piramida što

se je

znate,

visoko da bi i sam Bog

„Uviðam vašu dilemu, profesore. Meðutim, i drevne misterije i masonska filozofija slave božanski potencijal u svakom od nas. Simbolièki govoreãi, moglo bi se tvrditi da je sve što prosvetljeni èovek može da dosegne, u domašaju i samog Boga.“ Langdon meðutim ne beše uzdrman ovom igrom reèi. „Èak se i Biblija slaže s tim“, reèe Belami. „Ako prihvatimo ono što nam

‘Knjiga postanja’ kaže da ‘Bog naèini

èoveka po svome oblièju’, onda takoðe

moramo prihvatiti i sve ono što iz toga sledi – ljudski rod nije stvoren kao

inferioran u odnosu na Boga. U ‘Jevanðelju po Luki’ 17:21 reèeno je: ‘Carstvo je Božije unutra u vama’.“ „Izvinite, ali ja ne poznajem nijednog hrišãanina koji sebe smatra ravnim Bogu.“ „Naravno

tumaèi to

da ne“, reèe

Belami

glasom. „Jer

tvrðim

veãina

kako im odgovara. Usuðuju se da ponosno izjavljuju

hrišãana

kako veruju u

Bibliju, a jednostavno ignorišu one delove koji su im previše teški ili im

ne odgovara da u njih veruju.“ Langdon ništa ne odgovori. „Bilo kako bilo“, reèe Belami, „prastari opis Masonske piramide po kom je ona dovoljno visoko da je i Bog može dotaknuti, dugo je izazivao pogrešne interpretacije njene visine. To je prilièno zgodno, jer zbog toga nauènici kao vi uporno tvrde da je piramida samo legenda, pa je niko i ne traži.“

Langdon spusti pogled na kamenu piramidu. „Oprostite mi što vas nerviram“ reèe. „Ja sam jednostavno uvek smatrao da je Masonska piramida

samo mit.“ „Zar vam se ne èini napravili putokazi su

masoni uklesana uvek bili isklesani

savršeno

prikladnim

to što

je mapa koju su

u kamen? Istorijski gledano, u kamenu, ukljuèujuãi i Božje

naši

Mojsiju – Deset zapovesti koje upravljaju ponašanjem ljudi.“ „Shvatam,

pa ipak

o njoj se uvek govori

kao o legendi

najvažniji tablice date o Masonskoj

piramidi. Reè legenda kazuje da je u pitanju mit.“

„Da, legenda“, nasmeja se Belami. „Plašim se da patite od istog problema

od kog je patio i Mojsije.“ „Molim?“ Belami je delovao kao da se zabavlja dok se okretao u fotelji, pogled

prema

balkonu

na drugom spratu,

gde je šesnaest

bacajuãi

bronzanih

statua

kada mu neko

drži

gledalo odozgo na njih. „Vidite li Mojsija?“ Langdon pogleda gore u èuvenu biblioteèku statuu Mojsija. „Da.“ „Ima rogove.“ „To vidim.“ „A da li znate zašto ima rogove?“ Kao i veãina

profesora,

Langdon

nije

voleo

predavanja. Ovaj Mojsije iznad njih imao je rogove iz istog razloga iz kog i

hiljade drugih njegovih predstava – zbog pogrešne interpretacije „Druge knjige Mojsijeve“. Originalni hebrejski tekst kaže za Mojsija da ima „karan ‘ohr panav“ – „kožu lica koja blista od svetlosti“; ali kad je rimokatolièka crkva uradila zvanièni latinski prevod Biblije, prevodilac je napravio grešku i u opis stavio: „cornuta esset facies sua“, što znaèi „njegovo lice beše  172 

rogato“. Od tog trenutka, umetnici i skulptori, plašeãi se represalija zbog nepoštovanja „Jevanðelja“, poèeli su da predstavljaju Mojsija s rogovima. „Bila

je to jednostavno

greška“,

Langdon. „Pogrešan

odgovori

prevod

svetog Jeronima oko èetiristote godine nove ere.“ Belami je bio impresioniran. „Upravo tako. Pogrešan prevod. I rezultat je… siroti Mojsije unakažen za sva vremena.“ „Unakažen“, bila je to lepa interpretacija. Langdon je još užasnut kada je video Mikelanðelovog dijaboliènog „rogatog

kao dete bio Mojsija“ –

centralnu figuru u rimskoj bazilici Svetog Petra u lancima. „Spomenuo sam rogatog Mojsija“, reèe sada Belami, „da vam ilustrujem kako samo jedna reè, pogrešno shvaãena, može da promeni istoriju.“ Govoriš mi ono što veã znam, pomisli Langdon nauèivši lekciju iz prve ruke u Parizu, pre nekoliko godina. SanGreal: sveti Gral. SangReal: kraljevska krv. „U sluèaju Masonske piramide“, nastavi Belami, „ljudi su naèuli postoji ‘legenda’ i prièa je opstala. Legenda o Masonskoj piramidi zvuèala je kao mit. Ali reè legenda se odnosi na nešto sasvim drugo. Pogrešno

protumaèena. Pomalo kao i reè talisman.“ Nasmešio se. „Jezik može vrlo vešto da se iskoristi kada se istina želi sakriti.“ „To je taèno, ali sada veã ne mogu da vas pratim.“ „Roberte,

Masonska

piramida

je mapa. I kao i svaka mapa, ima

kljuè koji govori kako da se ona proèita.“

Belami

da je

legendu –

uze kockasti

paket i

podiže ga. „Zar ne vidite? Ovaj vrh piramide jeste legenda piramide. To je kljuè koji vam govori kako da proèitate najmoãniji artefakt na svetu – mapu

koja otkriva tajno mesto najveãeg blaga èoveèanstva – izgubljenu mudrost svih vremena.“ Langdon zaneme.

„Ponizno priznajem“, reèe Belami, „da je vaša visoka Masonska piramida samo ovo… skromni kamen èiji vrh seže toliko visoko da i Bog može da dodirne. Dovoljno visoko da prosvetljeni èovek može, posegnuvši nadole, da

ga dodirne.“ Na trenutak zavlada tišina izmeðu dva èoveka. Gledajuãi piramidu u novom svetlu, uzbuðenja. Ponovo se zagleda u masonsku

Langdon oseti iznenadni nalet šifru. „Ali ovaj kod… èini se

toliko…“ „Jednostavnim?“

Langdon klimnu. „Skoro svako bi mogao da ga razbije.“ Belami se nasmeši

i izvadi olovku i papir prosvetlite?“

za Langdona. „Da

biste

onda želeli

da nas

Langdon se oseãao nelagodno što ãe proèitati šifru jer se u datim okolnostima to èinilo kao mala izdaja Piterovog poverenja. Šta god da ugravirani tekst bude pokazao, nije mogao da shvati kako on može otkriti

mesto gde se krije bilo šta… a kamoli najveãe blago u istoriji ljudskog roda.

Langdon prihvati ponuðenu olovku i poèe njome da se tapka po bradi dok je prouèavao šifru. Kod je bio toliko jednostavan da mu skoro i nisu potrebni olovka i papir. Želeo je da bude siguran da neãe pogrešiti, stoga lagano spusti olovku na papir i zapisa najobièniji kljuè za dekodiranje  173 

bili te

masonske šifre. Kljuè se sastojao od èetiri rešetke – dve obiène i taèkama – sa alfabetom koji se u njih upisuje redom. Svako slovo alfabeta smešteno

je u „ogradu“ ili „obor“

jedinstvenog

oblika.

Oblik

dve s

svake ograde

predstavljao je simbol tog slova. Šema je bila toliko jednostavna, kao da je za decu.

Langdon još jednom

proveri

kljuè ispravan, on se usredsredi dešifrovao, sve što je trebalo

svoj zapis. Uverivši

se da je dekodirajuãi

na kod ugraviran u piramidi. Da bi ga da uradi bilo je da pronaðe odgovarajuãi

simbol u kljuèu i zapiše slovo koje ga predstavlja.

Prvi

simbol

na piramidi

izgledao

je kao strelica

Langdon brzo pronaðe taj segment kljuèa. Nalazio okruživao je slovo S. Langdon zapisa S.

nadole

ili

putir.

se u donjem levom uglu i

Sledeãi simbol na piramidi bio je taèkasti kvadrat kojem nedostaje desna

ivica. Taj oblik na matrici kljuèa okruživao je slovo O. On zapisa O. Treãi simbol bio je jednostavno kvadrat, koji je okruživao slovo E. Langdon zapisa E. SOE… Nastavio je sve brže prevod, Langdon ispusti

bih povikao „Eureka“. Na Belamijevom znate, profesore,

dok nije završio èitavu šemu. Gledajuãi završeni zamišljeni uzdah. Teško da je ovo trenutak u kom

licu se mogao razaznati nagoveštaj osmeha. „Kao što drevne misterije su rezervisane samo za one istinski

prosvetljene.“ „Baš“ reèe Langdon mršteãi se. Oèito, ja tu ne spadam.

 174 

POGLAVLjE 50 U jednoj suterenskoj prostoriji, duboko u glavnom štabu CIA u Lengliju,

isti takav šifrovani kompjuterskom ekranu

tekst od šesnaest znakova bleštao je na visoke rezolucije. Starija analitièarka, Nola Kej

sedela je sama i izuèavala sliku šefica, direktorka Inoe Sato.

koju joj je pre deset minuta poslala njena

Da nije ovo neka šala? Naravno, Nola je znala da nije; direktorka Sato nije

imala

nimalo

smisla

za humor, a ni veèerašnji

dogaðaji nikako se ne bi

mogli nazvati šaljivim. Nola je nauèila mnogo toga o tajnim aspektima sile, otkako je dobila dozvolu za rad na izuzetno poverljivim podacima svevideãoj Kancelariji za bezbednost CIA. Meðutim, ono što se desilo

poslednjih dvadeset i èetiri èasa, u potpunosti je izmenilo njena shvatanja o mraènim tajnama koje kriju moãni ljudi, „Da, gospoðo direktorka“, odgovori Nola, pridržavajuãi telefon ramenom dok je razgovarala sa Sato. „Ugravirani znaci zaista predstavljaju kriptogram. Meðutim, kada se dešifruju, dobija se besmislen tekst. Izgleda kao rešetka sa sluèajno poreðanim slovima.“ Zagledala se u rezultat koji je

u u

masonski

dobila na ekranu. S

„Ali on ipak mora nešto da znaèi“, insistirala je Sato. „Sem ako se ne radi o dvostrukom nivou enkripcije koji meni izmièe.“ „A da li vam išta pada na pamet?“ pitala je Sato.

„Radi se o rešetkastoj matrici, tako da bih mogla da je još kroz uobièajene programe – Vižener, gril, trelis i tako dalje – ali bez neke

propustim

garancije na uspeh, pogotovo ako je dozvoljen samo jedan unos na tastaturi.“ „Uradite sve što znate i umete, ali brzo. A šta je bilo sa snimkom?“ Nola se zajedno sa stolicom okrenu prema drugom ekranu na kome je bio rendgenski snimak neèije torbe. Sato je zatražila informaciju o predmetu u obliku malene piramide koji se nalazio u nekakvoj kutijici. U normalnoj situaciji, predmet dužine pet centimetara ne bi bio objekat interesovanja nacionalne bezbednosti, ukoliko se ne bi radilo o obogaãenom plutonijumu, što ovde nije bio sluèaj. Ovaj predmet bio je naèinjen od neèeg podjednako

uzbudljivog.

„Analiza gustine dala je potpuno nedvosmislen rezultat“, odgovorila Nola. „Devetnaest-koma-tri grama po kubnom centimetru. Èisto zlato. Veoma,

veoma velike vrednosti.“ „Još nešto?“  175 

„Zapravo,

da.

nepravilnosti

Prilikom

skeniranja

površini

zlatne

gustine,

piramide.

ustanovljene Ispada

da je i

male

u zlatu

ugraviran neki tekst.“ „Stvarno?“ ponada se Sato. „Kakav tekst?“ „Ne bih mogla da kažem. Tekst je veoma plitak. Pokušavam da izoštrim uz pomoã filtera, ali rezolucija na snimku nije baš naroèita.“ „U redu, samo nastavite. Pozovite me kad dobijete bilo kakav rezultat.“ „Da, gospoðo.“ „Još nešto, Nola!“ Glas Inoe Sato zazvuèa preteãe. „Kao i sve ostalo što

ste saznali

za poslednja dvadeset i èetiri

èasa, tako i snimci

piramide i njenog zlatnog vrha ostaju na najvišem nivou tajnosti Nemate dozvolu da se sa bilo kim konsultujete. Ako nešto zatreba, javljate se

kamene podataka.

meni i samo meni podnosite izveštaj. Da li vam je to jasno?“ „Naravno, gospoðo.“ „Onda u redu. Obaveštavajte me kako napredujete.“ Sato prekide razgovor. Nola protrlja oèi, jer joj se veã mutilo od gledanja u ekran. Nije oka sklopila veã više od trideset šest sati, a znala je prokleto dobro da i neãe,

sve dok se ne razreši ova kriza. Sam bog sveti zna kako. A u Kapitolu, u Centru crno

od glave

do pete,

za posetioce, èetiri operativca CIA, obuèena u stajala

su na ulasku

nestrpljenja kao èopor pasa pre no što ih puste s lanca.

u tunel,

podrhtavajuãi

Sato im je prišla, èim je završila razgovor. „Gospodo“, držeãi u ruci kljuè glavnog arhitekte, „da li su vam jasni svi parametri ove

reèe,

još

od uvek

akcije?“

„Odgovor potvrdan“, odgovori njihov voða. „Imamo dva cilja. kamena piramida sa ugraviranim tekstom, približne velièine centimetara. Drugi je omanji paketiã oblika kocke, približne velièine pet

centimetara. Langdona.“

„Ispravno“,

Oba predmeta potvrdi

poslednji

Sato. „Ta

put

su viðena

dva predmeta,

u torbi

netaknuta,

moraju

pronaãi i vratiti. Ima li kakvih pitanja?“ „Da li imamo dozvolu za primenu sile?“ Rame Inoe Sato još uvek je bridelo otkako ju je Belami odalamio koskom.

„Kao što rekoh, od izuzetne je važnosti da se ovi predmeti naðu i vrate.“ „Razumem.“ Èetiri èoveka okretoše se na petama i krenuše u tamu tunela.

Sato pripali cigaretu, gledajuãi kako nestaju.

 176 

Prvi je trideset

Roberta se brzo

POGLAVLjE 51 Ketrin Solomon je oduvek bila oprezan vozaè, ali sada je jurila volvom preko sto èetrdeset na sat, dok je skoro naslepo bežala niz Sjutland parkvej. Nogom koja je drhtala od straha pritisnula je pedalu gasa i tako je držala èitavih kilometar i po pre nego što je panika krenula da popušta. Poèela je

da shvata da njeno nekontrolisano drhtanje nije samo posledica straha. Pa ja se smrzavam. Studeni noãni vazduh navirao je kroz razbijeni prozor, udarajuãi je poput arktièkog vetra. Stopala su joj utrnula i ona posegnu za rezervnim cipela koji je držala ispod suvozaèevog sedišta. Kako je napravila pokret, osetila je oštar bol zbog masnice na grlu, gde ju je snažna ruka bila šèepala

parom

za vrat.

Èovek

koji

je razbio

prozor

nije

najmanje

lièio

plavokosog

gospodina kog je Ketrin poznavala kao doktora Kristofera Abadona. Njegova gusta kosa i glatka, preplanula koža potpuno su nestali. Obrijana glava, gola prsa i lice s razmazanom šminkom ukazalo se pred njom kao nekakav

zastrašujuãi kolaž tetovaža. Ponovo zaèu njegov glas, kako joj šapãe prozor.

Ketrin,

trebalo

je davno da te

uz riku

ubijem… iste

vetra kroz razbijeni noãi

kada sam ubio i

tvoju majku. Ketrin se strese, ne sumnjajuãi više. To je on. Nikada nije zaboravila taj pogled ispunjen užasnom mržnjom. Niti je zaboravila zvuk hica iz pištolja

kojim je njen brat ubio ovog èoveka, rušeãi ga sa visoke reku, u koju je pao kao olovo da nikad više ne ispliva. radili

nedeljama,

ali

nikada

nisu

pronašli

obale u smrznutu Istražitelji su

njegovo

telo,

zakljuèivši da je sigurno otplutalo nošeno strujom u Zaliv Èesapik. Pogrešili su, znala je sada. Još uvek je živ. I sada se vratio. Ketrin je bila nasmrt preplašena dok su seãanja navirala. Dogodilo se to

konaèno

pre skoro deset godina. Na Božiã. Ketrin, Piter i njihova majka – èitava porodica – okupili su se u svojoj ogromnoj kamenoj rezidenciji u Potomaku, smeštenoj na osamdeset hektara imanja pod šumom i sa rekom koja je kroz

njega proticala. Majka je, kao i uvek u tim prilikama, marljivo radila u kuhinji, uživajuãi

u prazniènom spremanju hrane za svoje dvoje dece. Èak i u sedamdeset petoj, Izabel Solomon je bila sjajna kuvarica, i te veèeri opojna aroma peèene divljaèi, preliva od paštrnaka i krompirpirea s belim lukom, širila se

kuãom terajuãi svima vodu na usta. Dok je majka pripremala gozbu, Ketrin i njen brat su uživali u staklenoj bašti i raspravljali o Ketrininoj najnovijoj fascinaciji – novom nauènom polju po imenu noetièka nauka. Èudan spoj moderne kvantne fizike i drevnog misticizma, noetika je

potpuno zaokupljala Ketrininu maštu. Fizika u susretu s filozofijom. Ketrin je Piteru prièala o eksperimentima koje je zamislila i u njegovim oèima je videla zainteresovanost. Posebno joj je bilo drago  177 

što bratu može

da pruži nešto pozitivno o èemu ãe razmišljati ovog Božiãa, jer su praznièni dani prizivali i bolne uspomene na užasnu tragediju. Piterov sin, Zakari. Dvadeset prvi roðendan njenog bratanca, bio je i njegov poslednji. Porodica je prošla kroz noãnu moru i tek sada se èinilo da njen brat ponovo uèi da se smeje. Zakari je bio od onih deèaka koji se kasno razvijaju, nežan i nespretan, neposlušan i ljutit tinejdžer. I pored veoma brižnog i privilegovanog odrastanja, deèak je izgleda bio naumio da se otuði od „institucije“

Solomonovih. Izbaèen je iz privatne srednje škole, lumpovao je sa mladim džet-set društvom

i izbegavao

iscrpljujuãe

pokušaje

svojih

roditelja

da ga

strogo ali brižno usmere. Slomio je Piteru srce. Nešto malo pred Zakarijev osamnaesti roðendan, Ketrin je sela sa majkom i bratom da rasprave da li da prièekaju sa predajom nasledstva dok malo sazri. Po vekovima dugoj tradiciji porodice Solomon – svakom bi detetu

ne na

osamnaesti roðendan pripao zapanjujuãe velik deo nasledstva. Solomonovi su verovali da materijalna obezbeðenost više znaèi na poèetku neèijeg života,

nego na kraju. Štaviše, stavljanje velikog dela nasledstva u ruke mladih i spremnih potomaka bio je kljuè neprestanog rasta bogatstva dinastije. U ovom sluèaju, Ketrinina majka je smatrala da je opasno dati Piterovom problematiènom sinu tako veliku sumu novca. Piter se nije slagao. „Nasleðe

Solomonovih“, biti

prekršena.

rekao je tada njen Toliki

novac

brat, „porodièna mogao

je tradicija koja ne sme

da natera

Zakarija

bude

odgovorniji.“ Nažalost, Piter nije bio u pravu.

Èim je Zakari dobio novac, odbio se od familije uzevši èak ni svoje liène stvari. Nekoliko meseci

osvanulo na naslovnicama VISOKOM DRUŠTVU.

tabloida:

IMUÃNI

Žuta štampa izveštavala je o raspusnom Solomona. Fotografije razuzdanih žurki

i nestao iz kuãe ne kasnije, njegovo ime je

PLEJBOJ U EVROPSKOM

i razvratnom na jahtama

životu Zakarija i pijanèenja do

iznemoglosti po diskotekama bile su nešto što su Solomonovi teško podnosili, ali fotografije njihovog jogunastog tinejdžera sa tragiènog preðoše

na zastrašujuãe,

kada su novine

izvestile

o Zakarijevom

hapšenju

zbog krijumèarenja kokaina preko neke granice u Istoènoj Evropi: MLADI SOLOMON U TURSKOM ZATVORU. Zatvor, kako su èuli, zvao se Soganlik – brutalni zatvor F-klase, lociran

u oblasti Kartal u blizini Istanbula. Piter Solomon, plašeãi se za život svog sina, otišao je u Tursku da ga izbavi. Ketrinin izbezumljeni brat vratio

se praznih ruku, nije mu bilo dozvoljeno èak ni da ga poseti. Jedina dobra vest bila je ta da su uticajni poznanici Solomonovih u Ministarstvu spoljnih poslova radili na njegovom najbržem moguãem oslobaðanju i izruèenju. Meðutim, posle dva dana, Piter je telefonom Sledeãeg jutra osvanuli su dreèeãi naslovi:

SOLOMON UBIJEN U ZATVORU.

 178 

primio užasavajuãu vest. NASLEDNIK PORODICE

Fotografije iz zatvora bile su jezive i mediji su bezoseãajno nastavili da ih objavljuju još dugo pošto su Solomonovi obavili sahranu porodice.

Piterova

supruga

nije

mogla da mu oprosti

oslobodi Zakarija i njihov brak se raspao. Piter je otada živeo sam.

što

nije

u krugu uspeo

Tek posle puno godina, Ketrin, Piter i njihova majka Izabel, okupiti su se da skromno proslave Božiã. U porodici se još uvek oseãao bol, ali je, bogu

hvala, postepeno èileo kako su godine prolazile. Prijatno zveckanje šerpi i tiganja

èulo

se iz kuhinje

dok je majka pripremala

tradicionalnu

gozbu.

Napolju u staklenoj bašti, Piter i Ketrin su uživali u pohovanom briju i opuštenom prazniènom razgovoru. A onda se zaèuo potpuno neoèekivan zvuk. „Zdravo, Solomonovi“, jezivi glas zaèu se iza njihovih leða. Preneraženi, Ketrin i njen brat se okretoše i ugledaše ogromnu mišiãavu figuru kako ulazi u staklenu baštu. Crna skijaška kapa prekrivala mu je sve osim oèiju, koje su se iskrile nekom divljom

svirepošãu. Piter istog èasa poskoèi na noge. „Ko ste vi? Kako ste ušli ovamo?“

„Upoznao sam vašeg sinèiãa Zakarija, u zatvoru. Rekao mi je gde krijete ovaj kljuè“, stranac podiže stari kljuè i isceri se kao zver, „pre nego što

sam ga nasmrt premlatio.“ Piterova usta se nemo otvoriše. Pištolj se pojavi niotkud, uperen pravo u Piterove grudi. „Sedi.“ Piter se skljoka nazad u fotelju. Dok se èovek kretao po prostoriji, Ketrin je bila kao zaleðena. Ispod maske, èovekove oèi divlje su sevale kao u besne životinje. „Hej!“ povika Piter, kao da

pokušava

da upozori

njihovu majku

u kuhinji.

„Ko god da si, uzmi šta hoãeš i gubi se odavde!“ Èovek nacilja u Piterove grudi. „A šta misliš, šta ja to hoãu?“ „Samo kaži koliko“, reèe Solomon. „Nemamo novca u kuãi, ali ja mogu…“ Monstrum

se smejao. „Ne vreðaj

me. Nisam došao po novac. Došao sam po

Zakarijevo drugo, roðenjem steèeno pravo.“ Iskezio se. „Rekao piramidu.“ Piramida? Ketrin pomisli zbunjeno i u šoku. Kakva piramida? Njen brat prkosno uzvrati. „Nemam pojma o èemu prièate.“ „Ne pravi

se blesav! Zakari

mi je rekao šta

èuvaš

u sefu u

mi je za

radnoj

sobi.

Hoãu to. Odmah.“

„Šta god da vam je Zakari rekao, bio je zbunjen“, reèe Piter. „Nemam pojma

o èemu prièate!“

„Ne?“ Uljez se okrenu i uperi pištolj u Ketrinino lice. „A kažeš?“ Piterove oèi se ispuniše strahom. „Morate mi verovati! Ne

šta

šta želite!“

„Slaži me još jednom“, reèe, još uvek nišaneãi u Ketrin, „i

ãu ti je uzeti.“ Nasmešio se. „Sudeãi sestra ti je važnija od…“

sad znam

kunem se da

po onom što je Zakari rekao, mlaða

„Šta se to ovde dešava?“ povika Ketrinina majka naglo ušavši u sobu sa Piterovom saèmarom marke brauning u rukama, uperenom  179 

direktno

èovekove grudi. Uljez se naglo okrenu prema njoj, ali otresita sedamdesetpetogodišnja žena nije gubila vreme. Ispalila je zaglušujuãi hitac. Uljez se zatetura unazad pucajuãi pomamno iz pištolja sve uokolo, izlete kroz staklena vrata koja se rasprsnuše, i ispusti pištolj

i razbijajuãi

dok je padao. Piter se istog trenutka baci prema ispuštenom oružju. Ketrin pala i gospoða Solomon joj pritrèa i kleknu pored nje. „Moj bože,

je bila jesi li

povreðena?!“ Ketrin

odmahnu

glavom,

zanemela

od straha.

Izvan

staklene

bašte,

maskirani èovek se osovi na noge i poèe da beži prema šumi, držeãi se za bok dok je trèao. Piter Solomon letimièno pogleda unutra kako bi se uverio da su mu majka i sestra sigurne i videvši da su dobro, držeãi pištolj istrèa

kroz vrata za uljezom.

Ketrinina majka uhvati svoju kãer za ruku, drhteãi od straha. „Hvala nebesima, samo kad ti nije ništa.“ A onda se odjednom odvoji od nje. „Ketrin?

Pa ti krvariš! Vidi krv! Ti si ranjena!“ Ketrin je videla krv. Mnogo krvi. Bila je svud po njoj. Ali bola nije bilo. Majka groznièavo poèe da je pregleda tražeãi rane. „Gde te boli!“ „Mama. Ne znam, ništa ne oseãam!“ A onda Ketrin uoèi odakle dolazi krv, i istog trenutka se skameni. „Mama, nisam ja…“ Ona pokaza ivicu majèine bele satenske bluze gde se mogla videti

mala rupa, iz koje je krv slobodno oticala. Njena majka pogleda dole, delujuãi više zbunjeno nego bilo šta drugo. Trgla se i pala nauznak, kao da je tek sada

osetila bol.

„Ketrin?“ Glas joj je bio spokojan, ali se u njemu odjednom èulo koliko ima

godina. „Moraš pozvati hitnu pomoã.“ Ketrin otrèa do telefona u hodniku i pozva pomoã. Kada se vratila staklenu

baštu,

pronašla

je majku kako beživotno

Otrèala je do nje, èuènula i uzela majèino telo u svoje naruèje. Ketrin

nije

imala

predstavu

koliko

je vremena

leži

prošlo

u lokvi

krvi. èula

dok nije

udaljeni pucanj iz šume. Konaèno, vrata staklene bašte se otvoriše i njen brat

ruci.

Piter

utrèa

s divljim

Kada je video Ketrin

naruèju,

lice

mu se iskrivi

pogledom

u oèima,

kako jeca držeãi od bola.

Vrisak

baštom, Ketrin nikada neãe zaboraviti.

 180 

još

uvek držeãi

beživotno

pištolj

majèino

koji se prolomio

telo

staklenom

POGLAVLjE 52 Malak je oseãao kako mu se grèe mišiãi na tetoviranim leðima trèeãi obilazio zgradu prema otvorenom ulazu u Èauru 5. Moram da uðem u njenu laboratoriju.

dok je

Ketrinino bekstvo nije bilo planirano i samim tim predstavljalo problem. Ne samo da je ona sad znala gde Malak živi, veã i ko je on i da je on

taj koji je provalio u njihovu kuãu pre deset godina. Malak takoðe nije zaboravio tu noã. Samo je malo nedostajalo domogne piramide, ali se sudbina umešala. Tada još nisam bio spreman. Ali sada jeste. Sad je moãniji. Uticajniji. Izdržao je nezamislive

pripremajuãi se za svoj

povratak i

da se muke

sada je konaèno bio spreman da ispuni

ono što mu je sudbina predodredila. Bio je sasvim siguran da ãe pre no što svane novi dan gledati pravo u oèi Ketrin Solomon, sve dok one potpuno ne

zgasnu. Dok je Malak prilazio vratima, govorio je sebi da Ketrin nije stvarno uspela da mu pobegne; ona je samo odložila neizbežnu smrt. Provukao se kroz otvor i samouvereno koraèao kroz tamu, sve dok pod nogama nije osetio tepih. Onda se okrenu nadesno, pravo prema Kocki. Lupnjava na vratima Èaure 5

prestala je i Malak je pretpostavio da èuvar sad pokušava da izbaci novèiã koji je Malak zaglavio u otvor za karticu, i tako ga onesposobio.

Kad je stigao do vrata koja vode u Kocku, napipao je otvor i ubacio karticu Triš Dan. Ploèica se osvetlila, on ukuca PIN kod i uðe. Sva svetla su bila upaljena. Dok je hodao sterilnim prostorom, zapanjeno je žmirkao, gledajuãi u svu tu modernu opremu. Malak nije bio potpuno neuk kad su u pitanju tehnièke inovacije; i on se bavio nekom vrstom nauènih eksperimenata u

podrumu svoje kuãe, a prethodne noãi neki od njih su i urodili plodom. Istinom. Piter

Solomon

nije više mogao da

u svojoj neobiènoj

tamnici –

skriva svoje tajne. Mogu

zarobljen

u meðuprostoru –

da mu vidim dušu. Neke od tih

tajni on je veã nasluãivao, ali ne i sve, ukljuèujuãi i to da je Ketrin u svojoj laboratoriji naèinila zapanjujuãa otkriãa. Nauka prilazi sve bliže, shvatao

je Malak. Ali ja joj neãu dozvoliti da osvetli put onima koji to ne zaslužuju. Ketrin je ovde zapoèela svoje traganje za odgovorima na drevna filozofska pitanja uz upotrebu modernih nauènih metoda. Da li iko èuje naše molitve? Ima li života posle smrti? Da li ljudska biãa imaju dušu? Sasvim neverovatno, ali Ketrin je odgovorila na sva ta, i na mnoga druga pitanja.

Nauènim metodom. Neoborivo.

Njeni postupci

ne mogu se pobijati.

najskeptièniji pojedinci moraãe da poveruju u rezultate eksperimenata. Ako se oni objave i postanu svima dostupni, doãi fundamentalnog preokreta u svesti ljudi. Poèeãe sami da se probijaju napred.

Èak i

njenih ãe do

Malakov zadatak ove noãi, pre no što doživi konaènu transformaciju, biãe da obezbedi da se to ne desi. Kreãuãi se po laboratoriji, Malak je uspeo da locira prostoriju

skladištenje podataka o kojoj mu je Piter govorio. Gledao je kroz vrata od debelog stakla u dva ormana sa ureðajima za holografsko skladištenje podataka. Izgledaju taèno kao što ih je opisao. Bilo je teško zamislivo da  181 

sadržaj ovih kutija može da izmeni dalji razvoj èoveèanstva, strane, istina je uvek bila najmoãniji katalizator. Sve gledajuãi u holografski ureðaj, Malak izvadi Trišinu ubaci

je u otvor.

Na njegovo iznenaðenje,

ploèica

ali

s druge

karticu

se ne osvetli.

Oèito,

poverenje u Triš Dan nije išlo toliko daleko da obuhvati i prilaz prostoriji. On tada poseže za karticom koju je našao u Ketrininom belom mantilu. Ubaci je, i ovog puta ploèica se osvetli. Malak

je sad bio u problemu.

koda. Probao

je Trišin,

ali

Nisam uspeo da doðem do Ketrininog

bez uspeha. Gladeãi

i ovoj

bradu, malo se udalji i

pomno razgleda vrata od pleksiglasa, debela skoro osam centimetara. Znao je da èak ni sa sekirom ne bi uspeo da provali unutra i dokopa se

materijala

koji mora uništiti. Meðutim, Malak se pripremio i za takvu moguãnost. U prostoriji

za napajanje

energijom,

baš

kao što

mu je Piter

Malak je pronašao policu sa nekoliko metalnih cilindara, poput onih koje ronioci nose na leðima. Na cilindrima su bile oznake LH60, univerzalni

simbol

za zapaljive

materije.

Jedan

od njih bio

povezan sa vodoniènom gorivom ãelijom u laboratoriji. Malak ostavi onaj povezani cilindar, izvuèe rezervni sa police i postavi

opisao,

broj 2

je direktno

ga na kolica za prenošenje. Onda ga izgura napolje i odvuèe kroz laboratoriju, sve do vrata od pleksiglasa. Možda bi i ovde bilo sasvim dovoljno blizu, ali on je primetio slabu taèku na teškim vratima od

pleksiglasa: uzani prostor izmeðu poda i ragastova. Pažljivo položi kanister na prag dužom stranom, a zatim provuèe meku gumenu cev ispod vrata. Trebalo mu je neko vreme da skine zaštitne navlake i priðe ventilu, ali kada je uspeo, veoma pažljivo odvrnu ventil. Kroz pleksiglas je mogao da vidi kako bezbojna penušava teènost curi iz cevi na pod unutar prostorije za skladištenje podataka. Malak je gledao kako se barica sve više širi, razilazeãi se po podu, pušeãi se i gradeãi mehuriãe. Vodonik ostaje teèan samo na hladnoãi, a èim se malo zagreje, poèinje da

kljuèa. Tako nastaje gas koji je, baš zgodno, još eksplozivniji nego teènost. Seti se Hindenburga61. Malak

stakla

se žurno

vrati

u laboratoriju

i pronaðe

sa gorivom za Bunzenov plamenik –

posudu od vatrostalnog

gusto, izuzetno

lako zapaljivo

gorivo. Odneo ga je do vrata od pleksiglasa, zadovoljan što vidi da se teèni vodonik i dalje izliva iz kanistera. Barica teènosti koja je isparavala

prostoriji za skladištenje podataka sada se raširila po èitavom podu, èak i oko stalaka na koje su bili postavljeni holografski ureðaji. izmaglica

dizala

se iz

barice

sa teènim

vodonikom

koji

Belièasta

je sada

brzo

isparavao, ispunjavajuãi skuèenu prostoriju gasom. Malak podiže posudu sa gorivom za Bunzenov plamenik i prosu ga neštedimice po kanisteru, cevi i ispod uzanog otvora na podu. Potom, veoma oprezno, krenu nauznak iz laboratorije i dalje prosipajuãi za sobom mlaz

goriva po podu.

Meðunarodna oznaka za teèni vodonik (Liquid Hydrogen) (prim. prev.). 61 Èuveni transatlanski cepelin koji se zapalio i eksplodirao prilikom spuštanja 1937. godine, kojom prilikom je poginulo 37 putnika (prim. prev.). 60

 182 

na broj 91162za

Telefonistkinja koja prima pozive

vašingtonsku

imala je neobièno mnogo posla te veèeri. Fudbal, pivo i pun mesec, pomisli kad se ponovo pojavi znak za hitan poziv na njenom ekranu,

regiju

ovoga puta sa

govornice na benzinskoj pumpi u Sjutland parkveju u Anakosti. Verovatno saobraãajka. „Devet-jedan-jedan“, odgovorila je. „Kažite o èemu se radi.“ „Upravo me je napao jedan èovek u Centru za podršku Smitsonijan muzeja“, èuo se uspanièen ženski glas. „Hitno pošaljite policiju! Silver hil roud èetrdeset-dva-deset!“ „U redu, usporite malo“, reèe telefonistkinja. „Treba da…“ „A vi treba

da pošaljete

policajce

i u vilu

verovatno zarobljen moj brat!“ Telefonistkinja je uzdahnula. Pun mesec.

Broj za hitne pozive u Americi (prim. prev.).  183 

u Kalorama

hajtsu

u kojoj je

POGLAVLjE 53 „Kao što sam veã pokušao da vam objasnim“ Belami je govorio Langdonu, „ova piramida je mnogo više nego što se na prvi pogled èini.“ Oèigledno. Langdon je morao da prizna da piramida koja se nalazila njegovoj otvorenoj torbi sada izgleda mnogo misterioznije. Dekodirani tekst

masonske šifre otkrivao je naizgled besmislenu mrežu slova. Haos. S

Dugo vremena je Langdon prouèavao tabelu tražeãi nagoveštaj smisla: skrivene reèi, anagrame, bilo kakve

u njoj bilo kakav indicije – ali nije

pronašao ništa. „Masonska piramida“, objasni mu Belami, „kako kažu, èuva svoje tajne iza mnogo velova. Svaki put kad se skine jedan, naleti se na sledeãi. Otkrili ste ova slova, pa ipak ona vam ništa neãe reãi dok ne sklonite još jedan sloj. Naravno, naèin na koji se to radi poznat je samo onom koji ima vrh piramide.

Vrh piramide, pretpostavljam, isto tako ima neki natpis koji može pomoãi da se dešifruje piramida.“

što je

Langdon letimièno pogleda u kockasti paket na stolu. Nakon ovoga

Belami

rekao, Langdon shvati

„segmentiranu uvek koriste

šifru“ – segmentirane

da vrh piramide

i piramida

predstavljaju

kôd rastavljen na delove. Savremeni kriptolozi šifre – sistem izmišljen još u staroj Grèkoj.

Kada su Grci hteli da saèuvaju tajne informacije, ispisali bi ih na glinenoj

tablici, tablicu razbili na komade, nakon èega bi delove sakrivali razlièitim mestima. Tek kada bi se svi komadi spojili, tajna bi mogla biti proèitana. Ovakva vrsta ispisane glinene tablice – zvane simbolon –

na bila

je, u stvari, preteèa moderne reèi simbol.

„Roberte“, reèe Belami, „ova piramida i vrh piramide su generacijama èuvani odvojeno, da bi tajna ostala sigurna.“ Ton njegovog glasa odavao je tugu. „Meðutim, noãas su delovi došli opasno blizu jedan drugome. Siguran sam da ovo ne moram da vam kažem – ali naša je obaveza da se postaramo da se

piramida ne spoji.“ Langdonu se uèini da je Belamijev oseãaj za dramu pomalo preteran. Da li on to opisuje vrh piramide i piramidu... ili detonator i nuklearnu

Još uvek nije jeste Masonska

sasvim mogao da prihvati piramida, pa

Belamijeve

tvrdnje. „Sve

èak i da ovaj natpis otkriva

„Piter je uvek govorio da ste vi èovek koga je teško ubediti – nauènik koji

 184 

i da ovo

mesto na kome je

skriveno drevno znanje, kako bi to znanje uopšte moglo da prenese moã koja mu se pripisuje?“ više voli dokaze od spekulacija.“

bombu?

„Hoãete da mi kažete da vi verujete u to?“ pomalo nestrpljivo upita ga Langdon. „Uz sve poštovanje, vi ste savremen, obrazovan èovek. Kako možete da verujete u tako nešto?“ Belami se strpljivo nasmeši. „Veština slobodnog zidarstva ispunila me je dubokim poštovanjem prema onome što preobražava ljudsko razumevanje. Nauèio sam da nikada ne zatvaram svoj um pred nekom idejom, samo zato što

ona izgleda èudnovato.“

 185 

POGLAVLjE 54 Stražar

koji

je patrolirao

oko zgrade CPSM-a

panièno

pojuri

niz

šljunèanu stazu duž spoljne strane. Upravo je primio poziv od èuvara u zgradi, koji mu je rekao da je ošteãena sigurnosna brava na Èauri 5 i da bezbednosna lampica pokazuje da su klizna vrata u zoni za istovar i utovar

Èaure 5 sada otvorena. Šta li se do ðavola, tamo dešava?!

Kad je stigao, ustanovio je da su vrata bila rastvorena otprilike jedan metar. Èudno, pomisli on. Vrata se otkljuèavaju samo iznutra. Otkaèio je bateriju sa pojasa i osvetlio mrkli mrak u èauri. Ništa. Pošto mu se nimalo nije zalazilo u nepoznatu teritoriju, prišao je samo do praga i onda

proturio bateriju kroz otvor, okrenuvši je prvo nalevo, a onda na…“

Snažne ruke uhvatiše ga za èlanak na ruci i gurnuše u mrak. Stražaru se uèini kao da ga okreãe neka nevidljiva sila. Namirisao je etanol. Baterija mu je izletela iz ruke i pre nego što je uopšte mogao da shvati šta se dogaða, pesnica tvrda kao kamen pogodi ga posred grudi. Stražar se skljoka betonski pod, stenjuãi od bola, dok se krupna crna prilika udaljavala

na od

njega. Stražar je ležao na boku, hripajuãi i boreãi se za vazduh. Baterija je ležala u blizini, i njen zrak osvetljavao je deo poda i nekakav metalni

kanister. Na njemu je pisalo da sadrži gorivo za Bunzenov plamenik. U blizini

kresnu upaljaè

i narandžasti plamen

osvetli spodobu za

koju se

ne bi moglo reãi da je ljudska. Isuse Hriste! Stražar je jedva imao vremena da shvati šta je to što vidi, kada kreatura èuènu i plamenom dotaèe pod.

Istog trena pojavila se plamena pruga koja se brzo širila u mrak. Preneražen, stražar pogleda unazad, ali stvorenje se veã izvlaèilo kroz

otvorena vrata i odlazilo u noã. Stražar nekako uspe da se podigne u sedeãi položaj, trzajuãi se od bola i prateãi

pogledom

delovala

vatrenu

tako opasno, ali

traku.

Za ime sveta!

prešavši

Sama plamena

traka

nije

pogledom duž nje, ugledao je nešto

zaista užasavajuãe. Vatra nije više osvetljavala samo crnu prazninu. Stigla je sve do zadnjeg zida, gde je sad osvetljavala velike crne blokove Stražaru nikad nije bilo dopušteno da ulazi u Èauru 5, ali je on ipak dobro

od šljake.

znao o èemu se radi. O Kocki. Laboratoriji Ketrin Solomon. Plamen laboratorije.

je jurio pravom linijom direktno prema spoljnim vratima Èuvar uspe da se podigne na noge; dobro je znao da se traka

zapaljivog goriva sigurno produžava ispod vrata laboratorije i da ãe uskoro i tamo poèeti da gori. Ali, u èasu kad se okrete da potrèi i potraži pomoã,

oseti kako ga neoèekivani vazdušni talas prosto usisava. U magnovenju, èitava Èaura 5 bila je okupana svetlošãu. Stražar nije stigao da vidi kako se eksplozija vodonika poput užarene kugle penje u nebo, raznevši krov Èaure 5 i dižuãi se stotinu metara uvis. Niti je video kako se nebom rasipaju komadiãi titanijumske mreže,  186 

elektronske opreme skladištenje podataka. Ketrin

Solomon

kapljice

vozila

silikona

je na

sever

kad

ureðaja

za holografsko

iznenada

spazi

blesak

retrovizoru. Potom noã raspara glasna grmljavina od koje se trže. Vatromet? Pitala se. Da li to Redskinsi prireðuju zabavu u poluvremenu? Svu pažnju usmerila je na vožnju, mada je još uvek mislila na telefonski poziv, koji je malopre iz govornice na jednoj zatvorenoj benzinskoj stanici

uputila hitnoj službi. Nekako

je uspela

da ubedi

dispeèerku

da treba

da pošalje

policiju

CPSM da tamo potraže tetoviranog provalnika i da, ako bog da, pronaðu i njenu asistentkinju,

Triš

Dan. Pored

toga, Ketrin

ju je preklinjala

pošalje nekog i kod doktora Abadona u Kolorama hajts, gde bi po njenom dubokom ubeðenju, trebalo da se nalazi Piter, zatvoren kao taoc. Nažalost, Ketrin nije uspela da dobije Roberta Langdona na njegov mobilni telefon, jer nije mogla da naðe broj. Zato je sada, ne videãi drugu moguãnost,

jurila

pravo

prema

Kongresnoj

biblioteci

kuda se i Langdon

uputio, barem joj je tako rekao. Užasavajuãe

otkriãe

o pravom identitetu

doktora

Abadona promenilo

sve. Ketrin zaista više nije znala u šta da veruje. Jedino što je zasigurno znala bilo je da je isti èovek, koji je pre toliko godina ubio njenu

neãaka, sada oteo njenog brata i došao da ubije i nju. Ko je taj ludak? Šta on hoãe? Jedini odgovor bio je: piramidu. Ali to uopšte nije imalo

smisla.

Isto

tako nije razumela

zašto

je èovek veèeras

došao

majku i nikakvog

kod nje u

laboratoriju. Ako je hteo da je povredi, što to nije uèinio ranije, u svojoj kuãi? Èemu je trebalo da joj šalje SMS poruke i izlaže se riziku da

provaljuje u njenu laboratoriju? Neoèekivano, vatromet u njenom retrovizoru postade mnogo sjajniji; posle

prvobitnog

bleska,

usledio

je sasvim

neoèekivan

prizor –

narandžasta vatrena lopta koja se dizala iznad linije drveãa. Šta za ime sveta, dogaða? Posle vatrene lopte usledio je gusti crni uopšte nije dolazio sa one strane gde se nalazi stadion Redskinsa. Užasnuta, pokušala je da se seti kakva se industrijska postrojenja nalaze

strani, iza onog drveãa, južno od parka. A onda ju je, kao da se sudarila sa kamionom, pogodilo saznanje.

 187 

užarena li se to, dim, ali na drugoj

POGLAVLjE 55 Vobren

Belami

je groznièavo

tipkao

po dugmiãima

svog mobilnog

telefona, pokušavajuãi da ponovo stupi u kontakt s nekim ko bi mogao da mu

pomogne, ko god to bio. Langdon je posmatrao Belamija, ali su mu misli bile pokušavajuãi da shvati kako najbrže da ga naðe. Razreši šifru, naredio mu

je Piterov tamnièar, i to ãe ti reãi gde je sakriveno èoveèanstva… Otiãi ãemo tamo zajedno… izvršiti razmenu. Belami, mršteãi se, prekide vezu. Još uvek se niko nije javljao.

s Piterom,

najveãe blago

„Nešto tu ne razumem“, reèe Langdon. „Èak i kada bih mogao da prihvatim

da ta skrivena mudrost postoji, i da ova piramida nekako pokazuje njenu podzemnu lokaciju, šta ja, u stvari, tražim? Podzemlje? Bunker?“ Belami je prilièno dugo sedeo u potpunoj tišini. Zatim ispusti uzdah koji je odavao njegovo oklevanje, i progovori obazrivo. „Roberte, sudeãi po onome što sam èuo mnogo puta tokom ovih godina, piramida nas vodi do

spiralnog stepeništa.“ „Stepeništa?“ „Taèno

tako.

Stepeništa

koje vodi

pravo

pod zemlju… mnogo stotina

metara.“ Langdon nije mogao da poveruje u ovo što èuje. Nagnuo se bliže. „Èuo sam da je drevna mudrost pokopana na samom dnu.“ Robert Langdon spušta stotinama

ustade i poèe da koraèa. Spiralno metara u zemlju… u Vašingtonu. „I

stepenište koje se niko nikada nije

video te stepenice?“ „Navodno, ulaz je prekriven ogromnim kamenom.“ Langdon uzdahnu. Ideja o grobnici sa ogromnim kamenom direktno je preuzeta iz biblijskih pripovesti o Isusovom grobu. Ovaj arhetipski hibrid bio je najstariji od svih. „Vorene, da li vi verujete da ovo tajno mistièno

stepenište, koje se spušta u zemlju, zaista postoji?“ „Nikada

ga nisam

video,

ali

neki

od starijih

masona

zaklinju

se da

postoji. Upravo sad pokušavam da naðem jednog od njih.“ Langdon nastavi da koraèa, neznajuãi šta dalje da kaže. „Roberte, postavljate mi težak zadatak po pitanju ove piramide.“ Pogled Vorena Belamija kao da postade tvrði pod mekim sjajem svetlosti lampe za èitanje. „Ne

znam kako da

primoram èoveka

da veruje u

nešto

u šta

neãe da

veruje. Ali se ipak nadam da shvatate dužnost koju imate prema Piteru Solomonu.“ Da, imam obavezu da mu pomognem, pomisli Langdon. „Nije mi potrebno da verujete Niti da poverujete u stepenice

u moã koju ova piramida može da otkrije. koje vode do nje. Ali mi je potrebno da

poverujete kako imate moralnu obavezu da zaštitite ovu tajnu, kakva god ona bila.“ Belami pokaza prema malom paketu u obliku kocke. „Piter piramide poverio vama jer je verovao da ãete se povinovati njegovim željama

 188 

je vrh

i saèuvati tajnu. I sada morate to da uradite èak i ako to znaèi da ãe Piterov život biti žrtvovan.“ Langdon stade kao ukopan i okrenu se na drugu stranu. „Šta?!“ Belami ostade da sedi, bolnog ali odluènog izraza na licu. „To je ono što

bi on želeo. Morate da zaboravite Pitera. Njega više nema. Piter je obavio svoj posao, radeãi najbolje što je umeo kako bi zaštitio piramidu. Sada je na

nama da se postaramo da njegov trud ne bude uzaludan.“

„Ne mogu da verujem da govorite tako nešto!“ uzviknu Langdon vidno uzbuðen. „Èak i da je ova piramida sve ono što kažete da jeste, Piter je vaš masonski brat. Zakleli ste se da ãete ga štititi više od bilo èega drugog,

èak i više od svoje zemlje.“

„Ne, Roberte. Mason mora da štiti svog brata masona, pre jedne stvari – velike tajne koju naše bratstvo èuva za èitav ljudski rod. Bilo da ja veryjem u to da ova mudrost ima potencijal koji istorija potvrðuje ili

svega… izuzev

ne, zakleo sam se da ãu je èuvati podalje od ruku onih koji je nisu vredni. I nikada je nikome ne bih dao, èak ni u zamenu za život Pitera Solomona.“ „Poznajem dosta masona“ ljutito reèe Langdon, „ukljuèujuãi

one

najnaprednije, i prokleto sam siguran da se oni nisu zakleli da žrtvuju svoje živote zbog kamene piramide. I isto tako sam prokleto siguran da nijedan od njih ne veruje u tajno stepenište koje se spušta prema blagu zakopanom

duboko pod zemljom.“ „Postoje krugovi unutar krugova, Roberte. Ne znaju svi sve.“ Langdon izdahnu pokušavajuãi da kontroliše svoje emocije. On je, kao i mnogi drugi, èuo glasine o elitnim krugovima u masoneriji. Da li

je to

istina ili ne, nije izgledalo bitno u svetlu sadašnje situacije. „Vorene, ako ova piramida i vrh piramide stvarno otkrivaju najvažniju masonsku tajnu, zašto Piter onda u to sve ukljuèuje i mene! Ja èak nisam ni deo bratstva, a

kamoli da sam u nekom unutrašnjem krugu.“

„Znam, mislim da je upravo to razlog zašto je Piter odabrao baš vas da je èuvate. Ovu piramidu su tražili i u prošlosti, èak i oni koji su se infiltrirali u naše bratstvo sa neèasnim motivima. Piterov izbor da je

saèuva neko van bratstva, bio je mudar potez.“ „Da li ste znali da ja imam vrh piramide?“ upita Langdon.

„Ne. Ako je Piter ikome rekao, to bi mogao biti samo jedan èovek.“ Belami izvuèe svoj telefon i stisnu taster za ponovno biranje. „A do sada nisam uspeo da doðem do njega“ Zaèuo je pozdravnu poruku govorne pošte i prekinuo. „Pa, Roberte, izgleda da smo u ovom trenutku prepušteni sami sebi. I da

moramo da donesemo odluku.“

Langdon pogleda u svoj èasovnik sa likom Miki Mausa – 21.42. „Svesni ste da Piterov tamnièar èeka da mu noãas dešifrujem piramidu i kažem mu šta

na njoj stoji.“

Belami se namršti. „Veliki ljudi istorije èinili su velike liène žrtve da zaštite drevne misterije. Vi i ja moramo uèiniti isto to.“ On ustade. „Trebalo bi da nastavimo da se kreãemo. Pre ili kasnije, Sato ãe shvatiti

gde se nalazimo.“ „A šta

je s Ketrin?!“

upita

Langdon,

dobijem, a ona ne zove.“ „Oèigledno se nešto dogodilo.“  189 

ne želeãi

da ode. „Ne

mogu da je

„Ali ne možemo je jednostavno napustiti!“

„Zaboravite Ketrin!“ reèe Belami zapovednièkim glasom. „Zaboravite Pitera! Zaboravite sve! Zar ne shvatate, Roberte, da vam je poverena dužnost koja je veãa od svih nas – vas, Pitera, Ketrin, mene?“ Pogledi susretoše. „Moramo da pronaðemo sigurno mesto da sakrijemo ovu piramidu

i njen vrh što dalje od…“ Glasan

metalni

tresak

odjeknu

pravca

velike

okrenu, a oèi mu se preplaviše strahom. „Ovo je prebrzo.“ Langdon se okrenu prema vratima. Zvuk je oèigledno

dvorane.

došao

Belami

od metalne

kofe koju je Belami postavio na merdevine, blokirajuãi vrata tunela. Dolaze

po nas. A onda, sasvim iznenada, udarac se

zaèu još jednom.

I još jednom.

I još

jednom. Beskuãnik

na klupi

ispred

Kongresne

biblioteke

èudnu scenu koja se odvijala pred njim. Beli škripu iskoèi

trljao

je oèi

i gledao

volvo naskoèio je na bankinu, zaljuljao se po pustom trotoaru i uz stao u podnožju glavnog ulaza Biblioteke. Zgodna žena crne kose iz njega, uznemireno pregledajuãi okolinu i, primetivši

beskuãnika, povika: „Imate li telefon?“ Gospoðo, ja nemam ni levu cipelu.

Uviðajuãi i sama to, žena potrèa uza stepenice prema glavnom ulazu. Stigavši na vrh, ona uhvati kvaku i oèajnièki pokuša da otvori svaka od

troje ogromnih vrata. Biblioteka ne radi, gospoðo. Ali

ženi

to izgleda

nije bilo

bitno.

Ona zgrabi

velike

ruèke u obliku

prstena, podiže ih unazad i pusti da padnu uz glasan tresak na vrata. Onda to uèini ponovo. I ponovo. I ponovo. Opa, pomisli beskuãnik, mora da joj stvarno treba neka knjiga.

 190 

POGLAVLjE 56 Kad je Ketrin Solomon konaèno videla da se pred njom otvaraju ogromna bronzana vrata Biblioteke, kao da se i

u njoj raspukla

brana kojom je dotada

zadržavala bujicu nagomilanih oseãanja. Odjednom pokulja sav strah pometnja koje je do tada nagomilavala u sebi.

i sva

U dovratku Biblioteke stajao je Voren Belami, prisan prijatelj njenog brata. Ali, Ketrin se još više obradova kad vide ko stoji iza Belamija, u senci. Ta radost je oèito bila zajednièka. U oèima Roberta Langdona videlo

se ogromno olakšanje dok je ona trèala kroz ulaz, pravo njemu u naruèje. I dok je Ketrin tonula u spasonosni zagrljaj starog prijatelja, Belami je zatvarao ulazna vrata. Èula je kako je škljocnula masivna brava, što joj konaèno dade oseãaj sigurnosti. Odjednom joj grunuše suze, mada se upinjala

da ih zadrži.

Langdon ju je èvrsto

držao. „Sve

je u redu“, šaputao joj

je. „Na sigurnom

si.“ Jer

me ti

spasao,

poželela

je da mu kaže.

je razorio

laboratoriju… uništio moje delo. Godine i godine istraživanja… progutao dim. Htela je sve to da mu kaže, ali je jedva uspevala i da diše. „Naãi

ãemo

Pitera,

obeãavam“,

glasom. „Obeãavam.“

tešio

ju je Langdon

svojim

sve je dubokim

Znam ko je to uradio! Imala je potrebu da vièe. Isti onaj èovek koji je ubio

moju majku i neãaka! Pre no što je mogla išta da im kaže, neoèekivani zvuk naruši tišinu stepeništa –

Biblioteke. Odjeknu glasan tresak ispod njih, u predvorju kao kad veliki metalni predmet padne na podnu ploèicu.

Ketrin oseti kako se Langdonu istog èasa zgrèiše mišiãi. Belami istupi, smrknutog lica. „Kreãemo. Momentalno.“ Potpuno

pometena,

Ketrin

krenu

za arhitektom

i Langdonom.

preko ogromnog hola prema èuvenoj èitaonici, osvetljena. Belami hitro zakljuèa dvoje vrata, unutarnja. Ketrin

središtu

je i dalje koraèala

kao u snu, dok ih je Belami

ogromne prostorije.

svetiljke stajala

kožna

torba.

Zajedno stigoše Pored

torbe

Jurili

koja je bila bleštavo prvo spoljna, a potom i

do stola

požurivao

prema

na kome je ispod

bio je nekakav kockast

paketiã,

koji Belami pokupi i strpa u torbu pored… Ketrin se ukipi. Piramide? Mada nikada ranije nije videla tu piramidu sa ugraviranim tekstom, èitavim telom proðoše joj žmarci kada ju je prepoznala. Nekako instinktivno shvatila je istinu. Upravo se našla licem u lice sa

predmetom koji joj je tako temeljno upropastio život. Piramidom. Belami povuèe

zatvaraè na torbi, a onda je dodade

Langdonu. „Ne puštajte

je iz vida ni za trenutak.“ Iznenadna

eksplozija

zatrese

spoljna

vrata.

Usledilo

zveckanje

razbijenog stakla.

„Ovuda!“ Belami se okrete, sad je i ih požuruje prema centralnom

on izgledao preplašeno, i prostoru za distribuciju  191 

nastavi da knjiga koji se

sastojao

od osam dugaèkih stolova.

U samom središtu

stajalo

osmougaono, kuãište. Progurao ih je izmeðu stolova i onda im pokazao jedan

otvor. „Uðite!“ „Unutra?“ upita Langdon. „Pa tek ãe nas tu pronaãi!“ „Poslušajte me!“ reèe Belami. „Nije sve kao što izgleda.“

 192 

je, takoðe

POGLAVLjE 57 Malak je poput metka jurio limuzinom na sever prema Kalorama hajtsu. Eksplozija u Ketrininoj laboratoriji bila je veãa nego što je oèekivao i imao je sreãe što se izvukao nepovreðen. Na ruku mu je išao i novonastali haos koji mu je omoguãio da se neometano izvuèe, proteravši svoju limuzinu

pored rastrojenog èuvara, zauzetog urlanjem u telefon. Moram da se dokopam puta,

mislio

je. Ako Ketrin

još

uvek nije pozvala

policiju, eksplozija ãe sigurno privuãi njihovu pažnju. A polunagog èoveka u limuzini sigurno ãe lako pronaãi. Nakon toliko godina priprema, Malak sve okrenulo protiv njega. Putovanje

nije mogao da poveruje da se noãas koje je vodilo do ovog trenutka bilo je

dugo i teško. Ono što je poèelo godinama ranije u bedi… noãas ãe se završiti velièanstveno. One noãi kada je sve poèelo, njegovo ime nije bilo Malak. U stvari, kada je

sve poèelo, on uopšte nije ni imao ime. Zatvorenik 37. Kao i mnogi drugi zatvorenici u brutalnom zatvoru Soganlik u okolini Istanbula, zatvorenik 37 je bio tu zbog droge.

Ležao je na svom krevetu u betonskoj ãeliji, gladan i promrzao pitajuãi se koliko ãe još biti zatoèen. Njegov novi cimer, kog je upoznao tek

pre dvadeset èetiri upravnik,

ugojeni

èasa, spavao je na ležaju

alkoholièar

koji

iznad

u tami,

njegovog. Zatvorski

je mrzeo svoj posao

i istresao

se na

zatvorenicima, upravo je bio pogasio sva svetla.

Bilo je skoro deset kada je zatvorenik 37 èuo razgovor koji je dopirao kroz ventilacioni otvor. Prvi glas je bio kristalno jasan – neprijateljski glas zatvorskog upravnika, koji oèigledno nije bio oduševljen

što ga budi jedan okasneli posetilac. „Da, da, došli

ste izdaleka“

rekao je, „ali

posete

nisu

prvog meseca. Državni propisi. Nema izuzetaka.“ Glas koji je odgovorio

bio je

blag i

prefinjen,

ispunjen

prodoran,

dozvoljene

tokom

bolom. „Da li

moj sin bezbedan?“ „On je narkoman.“ „Da li se prema njemu dobro postupa?“ „Dovoljno dobro“, reèe upravnik. „Nije ovo hotel.“

Nastupila je muèna pauza. „Shvatate da ãe Ministarstvo spoljnih

Sjedinjenih Država tražiti izruèenje.“ „Da, da, uvek to rade.

Zahtev

ãe biti

odobren,

iako

poslova je za papirologiju

potrebno bar dve nedelje… ponekad i mesec dana… zavisi.“ „Zavisi od èega?“ „Pa“, reèe upravnik, „imamo manjak osoblja.“

Zastao je. „Naravno, ponekad

zabrinute stranke poput vas daruju pomoã zatvorskom osoblju kako bismo malo pogurali da se stvari brže obave.“ Posetilac ne odgovori. „Gospodine Solomon“, nastavio je upravnik, snižavajuãi ton, „za èoveka kao što ste vi, kome novac nije problem, uvek postoje opcije. Znam neke ljude

u vladi. Ako budete saraðivali sa mnom, možda ãemo moãi da izvuèemo vašeg  193 

sina odavde… sutra, a sve optužbe protiv imati ni sudski proces kada se vrati kuãi.“

njega biãe odbaèene. Neãe èak

Odgovor je bio trenutan. „Ignorišuãi zakonske posledice vašeg predloga, odbijam da sina uèim kako novac rešava sve probleme i kako u životu

postoje obaveze, posebno kada je ovako ozbiljna stvar u pitanju.“ „Hoãete da ga ostavite ovde?“ „Hoãu da razgovaram s njim. Smesta.“ „Kao što sam rekao, imamo neka pravila. Svog

sina neãete videti… osim

ako ne želite da pregovarate o njegovom momentalnom puštanju.“ Nekoliko trenutaka vladala je ledena tišina. „Ministarstvo poslova ãe stupiti u kontakt s vama. Samo èuvajte Zakarija. Oèekujem da ãe biti u avionu na putu kuãi, za najkasnije nedelju dana. Laku noã.“ Vrata se zalupiše. Zatvorenik 37 nije mogao da veruje svojim ušima. Kakav to otac ostavlja

spoljnih

svog sina u ovoj paklenoj rupi samo da bi mu oèitao lekciju? Piter Solomon je

èak odbio i ponudu da se Zakariju oèisti dosije.

Kasnije iste noãi, ležeãi budan na svom ležaju, zatvorenik 37 shvatio je kako ãe pobeãi. Ako je novac jedina stvar koja zatvorenika odvaja od slobode, onda zatvorenik 37 kao da je veã slobodan. Piter Solomon se možda neãe lako odreãi novca, ali svako ko èita tabloide, zna da i njegov sin Zakari takoðe

ima mnogo novca. Sledeãeg dana, zatvorenik 37 obavio je privatni razgovor s upravnikom i predložio mu plan -drsku, genijalnu zamisao koja ãe obojici doneti upravo ono što žele. „Zakari Solomon ãe morati zatvorenik 37. „A obojica bi

da umre da bi ovo uspelo“, objasnio trebalo momentalno da nestanemo. Vi

je se

sklonite negde na grèka ostrva. Nikad više neãete videti ovo mesto.“ Nakon kratkog dogovora, njih dvojica se rukovaše.

Uskoro ãe Zakari Solomon biti mrtav, pomisli zatvorenik 37, smešeãi se

i razmišljajuãi koliko ãe to biti lako.

Dva dana posle toga, Ministarstvo spoljnih poslova nazvalo je Solomonove

da im saopšti

strašne

vesti.

Zatvorske

fotografije

prikazivale

brutalno pretuèeno telo njihovog sina, koje je ležalo sklupèano i beživotno na podu zatvorske ãelije. Glava mu je bila smrskana èeliènom ostali delovi tela izudarani i izlomljeni na nezamisliv naèin. Izgleda da je najpre bio muèen, a potom ubijen. Glavni osumnjièeni bio je sam upravnik,

šipkom,

koji je nestao, zajedno sa svim novcem ubijenog mladiãa. Zakari je potpisao dokumenta zaštiãeni

kojima je prebacio svoje ogromno bogatstvo na neki privatni raèun, koji je ispražnjen odmah posle njegove smrti. Niko nije

znao da kaže gde se novac sada nalazi. Piter Solomon je odleteo u Tursku privatnim mlaznjakom, vratio se s kovèegom, i sahranio sina na porodiènom groblju Solomonovih. Upravnik zatvora nikada nije pronaðen. Niti ãe biti, znao je to zatvorenik 37. Turèinovo dežmekasto telo nalazilo se na dnu Mramornog mora, gde je postalo hrana plavim rakovima koji su migrirali kroz Bosfor. Ogromno bogatstvo koje je pripadalo Zakariju Solomonu u celini je prebaèeno na tajni raèun. Zatvorenik 37 bio je ponovo slobodan – slobodan èovek s ogromnim

bogatstvom. Grèka ostrva bila su kao raj. Svetlost. Voda. Žene.  194 

Nije bilo nièeg što se za novac nije moglo kupiti – novi identiteti, novi

pasoši, nova nada. Odabrao je grèko ime: Andros Dareios – Andros znaèi „ratnik“, a Dareios „bogat“. Mraène noãi u zatvoru su ga uplašile i Andros se zakleo da se tamo više neãe vratiti. Obrijao je èekinjavu kosu i potpuno

izašao

iz sveta droge. Zapoèeo je život

iz poèetka,

nezamisliva èulna zadovoljstva. Spokoj usamljenog plavom Egejskom moru posta njegov novi heroinski

istražujuãi

ranije

jedrenja po kao mastilo zanos; požudno jedenje

soènog jagnjeãeg suvlakija pravo sa vatre, njegov novi ekstazi; a uzbuðenje koje je donosilo skakanje s litice u zapenušane uvale Mikonosa postalo je novi kokain. Ponovo sam roðen. Andros je kupio prostranu vilu na ostrvu Siros i nastanio se meðu bella gente u ekskluzivnom gradu Posidoniju. Ovaj novi svet nije bio samo zajednica bogatstva, veã i zajednica kulturnog i fizièkog savršenstva. Njegove komšije bile su veoma ponosne na svoja tela i umove, a to je bilo zarazno. Došljak je naglo poèeo da džogira po plaži, sunèa svoje belo telo i èita knjige. Proèitao je Homerovu Odiseju, obuzet slikama snažnih muškaraca bronzane kože koji su se borili na ovim ostrvima. Sledeãeg dana, poèeo je da diže tegove i bio je zapanjen kada je primetio koliko brzo mu se razvija grudni koš i jaèaju ruke. Postupno, poèeo je da primeãuje ženske poglede na sebi i njihovo uživanje u njemu ga je opijalo. Èeznuo je da bude još jaèi. I bio je. Uz pomoã agresivnih kura steroida pomešanih sa zabranjenim hormonima, i beskonaènog dizanja tegova, Andros se pretvorio u nešto što nikad nije ni sanjao da ãe postati – savršeni primerak muškarca. Dobio je i na težini i na muskulaturi, razvivši savršene grudi i velike, mišiãave noge, koje su uvek bile preplanule. Sada su ga svi gledali. Kako su ga i upozorili, jaki steroidi i hormoni nisu menjali samo njegovo telo, veã i glasne žice, tako da mu se glas pretvorio u neki jezivi, grleni šapat, zbog èega se osetio još misterioznijim. Prigušeni, zagonetni glas, u kombinaciji s telom, bogatstvom i odbijanjem da govori o svojoj misterioznoj prošlosti, bili su pravi mamac za žene s kojima se sretao. Predavale su mu se željno, i on ih je zadovoljavao – od manekenki, koje su dolazile na njegovo ostrvo na fotografisanje, preko tek sazrelih amerièkih srednjoškolki na odmoru i usamljenih supruga iz susedstva, sve do ponekog mladiãa. Nikad im nije bilo dosta. Ja sam remek-delo. Meðutim, kako su godine prolazile, Androsove seksualne avanture poèeše da gube na uzbudljivosti. Kao i sve uostalom. Raskošna ostrvska kuhinja izgubila je svoj ukus, knjige više nisu bile interesantne, pa èak i predivni zalasci sunca koje je gledao iz svoje vile, èinili su mu se dosadnim. Kako je to moguãe? Imao je tek dvadeset i neku, pa ipak se oseãao starim. Šta još nudi život? Izvajao je svoje telo u remek-delo; obrazovao se i negovao svoj um kulturom; od svog doma je naèinio raj; i dobijao je ljubav od svakoga koga bi poželeo. Pa ipak, neverovatno, oseãao se praznim kao kada je bio u turskom zatvoru. Šta je to što mi nedostaje? Odgovor se pojavio nekoliko meseci kasnije. Andros je sedeo sam u svojoj vili, rasejano prebacujuãi kanale usred noãi, kada je naleteo na program o  195 

tajnama slobodnog zidarstva. Emisija je bila loša, više je postavljala pitanja nego što je davala odgovore, ali su ga ipak zatnteresovale nebrojene teorije

zavere

koje su okruživale

bratstvo.

Narator

je opisivao

jednu

legendu za drugom. Slobodni zidari i Novi svetski poredak… Veliki masonski peèat Sjedinjenih Država… P2 masonska loža… Izgubljena tajna slobodnog zidarstva… Masonska piramida… Andros se uspravi, zapanjen. Piramida. Narator poèe da pripoveda prièu o misterioznoj kamenoj piramidi èiji šifrovani zapis obeãava otkriãe puta

do neizmerne moãi. Ova prièa, premda naizgled nemoguãa, prizvala je staro seãanje… bledu uspomenu iz mnogo mraènijeg vremena. Andros se setio šta je

Zakari Solomon èuo od svog oca o tajanstvenoj piramidi. Da li je moguãe? Andros se naprezao da prizove sve pojedinosti. Kada se emisija

završila,

izašao

je na balkon,

puštajuãi

da mu hladan

vazduh razbistri misli. Sada se priseãao još nekih detalja, i kako mu se sve to vraãalo, poèeo je da pomišlja da u ovoj legendi, ima i istine. A ako je tako, onda Zakari Solomon –

uvek ima šta da ponudi. Šta mogu da izgubim?

na kraju krajeva, možda mada odavno mrtav – još

Tri nedelje kasnije, brižljivo isplaniravši vreme, Andros je stajao na ledenoj hladnoãi ispred staklene bašte na imanju Solomonovih, kraj Potomaka. Kroz prozor mogao je da vidi Pitera Solomona kako prièa i smeje se sa svojom sestrom, Ketrin. Izgleda da im nije bilo teško da zaborave

Zakarija, pomisli. Pre nego što

je navukao skijašku

kapu preko lica,

kokaina, prvi put posle mnogo godina. Oseti poznati nalet neustrašivosti. Izvuèe pištolj, Iskoristi stari kljuè da otkljuèa vrata

„Zdravo, Solomonovi.“

Andros uze malo i stupi

unutra.

Na nesreãu, veèe nije proteklo onako kako je planirao. Umesto da uzme piramidu po koju je došao, bio je izrešetan saèmom za ptice i bežao je preko snegom pokrivenog travnjaka prema gustoj šumi. Na njegovo iznenaðenje, Piter Solomon je jurio za njim, a pištolj mu je svetlucao u ruci. Andros pobeže u šumu i potrèa niz stazu što se pružala pored dubokog klanca. Zvuk vodopada èuo se kao jeka iz dubine u britkom zimskom vazduhu. Prošao je pored nekoliko izdvojenih hrastovih stabala i skrenuo levo. Nedugo zatim,

jedva se zaustavio na klizavoj zaleðenoj stazici, zamalo izbegavši smrt. Moj bože! Na svega trideset

centimetara

od njega, staza

se završavala,

poniruãi

strmo duboko dole u ledenu reku. U velikoj steni sa strane staze, neveštom rukom deteta, bilo je urezano: Zakov most Na drugoj strani široke jaruge, staza se nastavljala. I gde je taj most?! Kokain više nije delovao. Upao sam u zamku! Sada veã uspanièen, Andros se

 196 

okrenu da pobegne stazom, ali se naðe licem u lice sa Piterom Solomonom, koji je zadihan stajao ispred njega, s pištoljem u ruci. Andros pogleda u pištolj i koraknu unazad. Provalija iza njegovih leða bila je najmanje petnaest metara duboka, a reka u podnožju zaleðena. Izmaglica od vodopada, koji se nalazio malo uzvodno, prekrivala ih je,

prožimajuãi ih hladnoãom do kostiju.

„Zakov most je davno istrulio“, reèe Solomon, dahãuãi. „On je jedini išao ovako daleko.“ Solomon je držao pištolj neverovatno mirno. „Zašto si ubio

mog sina?“

„On je bio

ništarija“,

Andros. „Narkoman.

odgovori

Uèinio

sam mu

uslugu.“

Solomon priðe bliže, ciljajuãi pravo u Androsove grudi. „Možda bih i ja

tebi mogao da uèinim istu uslugu.“ Ton njegovog glasa bio je iznenaðujuãe svirep. „Nasmrt si premlatio mog sina. Kako èovek može da uradi tako nešto?“ „Ljudi èine nezamislive stvari kada su saterani u ãošak.“ „Ti si ubio mog sina!“ „Ne“, odgovori Andros žestoko. „Ti si ubio svog sina. Kakav ostavio sina u zatvorskoj ãeliji ako može da ga izvuèe! Ti si ubio svog sina!

bi to èovek

Ne ja.“ „Ništa ti ne znaš!“ urliknu Solomon, glasom punim bola. Grešiš, pomisli Andros. Ja znam sve. Piter Solomon se približi na svega pet metara, i dalje upiruãi pištoljem. Androsova pluãa su gorela i bio je siguran da prilièno krvari. Toplina mu se slivala niz stomak. Pogledao je preko ramena u provaliju. Nemoguãe. Ponovo se okrenuo prema Solomonu. „Znam više o tebi nego što misliš“, prošaputa. „Znam da nisi èovek koji bi mogao hladnokrvno da

ubije.“ Solomon se približi, ciljajuãi. „Upozoravam

te“,

reèe

Andros, „ako

povuèeš

taj okidaè,

progoniãu

zauvek.“ „Ti to veã èiniš.“ I s tim reèima, Solomon opali. Dok je jurio svojom crnom limuzinom prema Kalorama hajtsu, onaj sebe sada zvao Malak, priseãao se neverovatnih dogaðaja koji su ga spasili od sigurne smrti na vrhu ledene provalije. Zauvek se promenio.

koji je Pucanj

odjeknuo samo na trenutak, pa ipak njegove posledice odzvanjale su decenijama. Njegovo telo, nekad preplanulo i savršeno, bilo je te noãi unakaženo ožiljcima… ožiljcima koje je skrivao ispod tetoviranih simbola

svog novog identiteta. Ja sam Malak. Ovo je oduvek bila moja sudbina. Prošao je kroz vatru, postao pepeo, a onda se ponovo uzdigao, ponovo preobražen. Noãas ãe napraviti poslednje korake na svom dugom i velièanstvenom putovanju.

 197 

POGLAVLjE 58 Eksploziv jedinica,

skromno

nazvan „Kljuè“,

specifiènom

minimalnu kolateralnu trinitramina

štetu,

sa primesom

namenom

proizvod

struènjaka

za otvaranje

zakljuèanih

uglavnom se sastojao od

dietilheksil

Specijalnih vrata

ciklo-trimetilen-

plastifikatora.

Drugim

reèima,

radilo se o plastiènom eksplozivu zapakovanom u tanke trake, pogodnom za ubacivanje izmeðu vratnih krila i ragastova. U ovom sluèaju, kada je trebalo razvaliti

èitaonice

vrata

savršeno. Voða operacije, vrata

pomno

Kongresne

agent Terner

razgledao

biblioteke,

Simkins

osmougaonu

Ništa. „Pogasi svetla“, reèe Simkins.

zakoraèio

prostoriju,

eksploziv

je delovao

je preko razrušenih tražeãi

znake života.

Drugi operativac pronaðe tablu na zidu, spusti prekidaèe i soba odjednom

nestade u tami. Unisono, sva èetvorica podigoše ruke i namestiše naoèare za noãno gledanje. Stajali su nepokretno, šarajuãi pogledom po prostoriji èiji su se obrisi sad nazirali u svetlucavozelenim prelivima. Prizor je ostao nepromenjen. Niko nije potrèao u zaklon. Begunci su verovatno bili nenaoružani, ali su operativci ipak ušli u prostoriju sa podignutim oružjem iz kojeg su u tami zloslutno izbijali laserski zraci, i probijajuãi tamu upravljali svetlost u svim pravcima, preko poda, uz zidove, na balkone. U mnogim sluèajevima, sam prizor uperene

puške sa laserskim zrakom u potpunoj tami, bio je dovoljan da navede one koji se skrivaju na trenutnu predaju. Ali oèito, ne i veèeras. I dalje bez pokreta. Agent Simkins podiže ruku, dajuãi znak svom timu da se raziðe. U potpunoj tišini oni se rasporediše po prostoriji. Kreãuãi se oprezno centralnim prolazom, Simkins podiže ruku i ukljuèi prekidaè na svojim naoèarima, aktivirajuãi najnoviji dodatak u arsenalu CIA. Infracrvena

termografija

postoji

veã godinama,

ali

odnedavno je naèinjen

ogroman

napredak u minimalizaciji, diferencijalnoj senzitivizaciji i sistemu integracije dvostrukih izvora, što je veoma doprinelo osavremenjavanju opreme za gledanje u mraku i omoguãilo operativcima da vide i ono što

ljudskom oku nije dostupno. Mi vidimo u mraku. Mi vidimo kroz zid. A sada… vidimo i ono što je bilo pre. Infracrvena termografija postala je toliko osetljiva na razlike

temperaturi da se pomoãu nje može otkriti ne samo gde se nalazi neka osoba,

veã i gde je ranije

bila.

Moguãnost da se vidi

prisustvo

u prošlosti

pokazala se kao najkorisnija od svega. Veèeras se to ponovo potvrdilo. Agent Simkins uspeo je da otkrije termalni otisak kraj jednog od stolova. Njegove naoèari osvetlile su dve drvene stolice i registrovale crvenkastoljubièasti trag, što je znaèilo da su te dve stolice bile toplije od ostalih u ovoj prostoriji. Sijalica u lampi na stolu žarila se  198 

narandžasto. Oèito su njih dvojica sedela za stolom – sad je samo pitanje kuda su otišli. Odgovor je našao u središnjem delu prostorije gde su stolovi postavljeni

oko velike

drvene

konzole.

Na tom se mestu

video

bili

sablasni

otisak jarkocrvene boje. Podignute puške, Simkins krenu prema osmougaonom kuãištu, prelazeãi laserom preko njegove površine. Kružio je, sve dok nije na jednoj strani pronašao otvor. Da li je moguãe da su se tu nabili? Nastavio je da skenira ivicom otvora i pronašao još jedan otisak ruke. Oèito se neko naslonio na

ragastov dok se podvlaèio ispod konzole. Prošlo je vreme za tišinu. „Termalni otisak!“ prodera se Simkins, pokazujuãi na otvor. „Pristupi s boka!“ Dva operativca priðoše mu, svaki sa po jedne strane, i okružiše konzolu. Simkins krete prema otvoru. Još uvek udaljen oko tri metra, video je da unutra nešto svetli. „Svetlo u konzoli!“ povikao je, ponadavši se da ãe, èuvši njegov glas, gospodin Belami i gospodin Langdon izaãi podignutih

ruku. Ništa se nije desilo. Odlièno, možemo mi i drugaèije. Prišavši bliže otvoru, Simkins je èuo nekakav neoèekivani zvuk, nešto kao tutnjavu pokušavajuãi

u daljini. da dokuèi

Zvuèalo je kao kakva mašinerija. Zastao je šta bi moglo da pravi toliku buku u tako malom

prostoru. Primakao se još bliže, i uz buku mašina zaèuo još i ljudske glasove. No, baš u trenutku kad je prišao otvoru, svetla su se ugasila. Najlepše hvala, pomisli, ponovno nameštajuãi naoèari za noãno gledanje.

Još bolje za nas.

Stojeãi na ulazu, provirio je kroz otvor. Ono što je ležalo s druge strane, bilo je neoèekivano. Konzola je zapravo bila deo tavanice stepenica koje su se spuštale u prostoriju ispod èitaonice. Uperio je svoje oružje niz stepenice i poèeo da se spušta. Sa svakim korakom šum mašina

iznad

strmih

bivao je sve glasniji. Majku mu, šta je ovo ovde?

Prostorija ispod èitaonice bila je mala, delovala je kao neka radionica. Buka koju je èuo zaista je dolazila od nekakve mašine, mada nije bio siguran da li ona radi zato što su je Belami i Langdon ukljuèili, ili pak zato što se

nikad ne iskljuèuje. Uostalom, nije ni bitno. Toplotom svog tela, begunci su ostavili nedvosmislen potpis na jedinom izlazu odatle – teškim èeliènim

vratima na

kojima je bila tastatura

traèice narandžastog

svetla videle

sa èetiri užarena

su se ispod

dovratka,

otiska

prsta. Uske

znak da je sa druge

strane upaljeno svetlo. „Razvali vrata“, naredi Simkins. „Ovim putem su pobegli.“ Trebalo im je osam sekundi da ubace i detoniraju traku s eksplozivom. Kad se razišao dim, operativci su se zagledali u neobièan podzemni

sobom, poznat kao magacin.

 199 

svet pred

Kongresna biblioteka raspolaže kilometrima i kilometrima polica knjigama i one se uglavnom nalaze pod zemljom. Dugi redovi knjiga delovali su beskrajno, kao optièka iluzija koja se postiže pomoãu ogledala. Sa strane je bilo upozorenje:

PROSTOR SA KONTROLISANOM TEMPERATUROM Vrata stalno držati zatvorena Simkins proðe kroz razvaljena vrata i oseti hladan vazduh sa druge strane.

Nije mogao a da se ne nasmeje. Sve lakše

i lakše!

rashlaðenim prostorijama delovali su kao erupcije

Toplotni

tragovi

svojim naoèarima ugledao sjajnu crvenu mrlju na rukohvatu stepeništa koji su se Belami ili Langdon uhvatili dok su trèali. „Možete

da bežite

koliko

hoãete“,

na suncu, i on je upravo

prošaputa,

za sebe, „ali

više

za ne

možete da se sakrijete od nas.“ Zalazeãi sve dublje u lavirint polica sa knjigama, shvatio je da je preimuãstvo do te mere na njegovoj strani, da mu više ni naoèari nisu potrebne da bi ušao u trag svom plenu. U normalnim okolnostima, ovaj

lavirint biblioteka

predstavljao nije

radi

bi uštede

sasvim

pristojno

energije

uvela

skrovište, nov sistem

da Kongresna osvetljenja

koje se

palilo samo kad bi se neko kretao u blizini, tako da je sad put kojim su trèali begunci delovao kao osvetljena aerodromska pista. Uzana osvetljena traka pružala se u daljini, krivudajuãi usput. Svi operativci su sad skinuli naoèari. Svojim hitrim i uvežbanim nogama trèali su levo-desno kroz prividno beskonaèni lavirint knjiga. Simkins je video kako se svetla pale i gase u daljini. Sustižemo ih. Potrèao je još jaèe, još brže, sve dok nije èuo korake i zadihano brektanje pred sobom.

A onda je ugledao metu. „Imam ga u vidnom polju!“ dreknuo je. U pozadini se ukaza visoka i suvonjava prilika. Voren elegantno obuèen, posrtao je izmeðu polica, oèito zaduvan. Ništa ti to ne

Belami,

i dalje

vredi, motori. „Zaustavite se, gospodine Belami“, viknu Simkins. Belami je nastavio da trèi, krivudajuãi i provlaèeãi se kroz redove knjiga. Kad god bi nekud skrenuo, upalila bi se nova svetla. Kada se specijalci približiše na dvadeset metara, viknuše opet Belamiju da stane, ali on nastavi da trèi. „Oborite ga!“ naredi Simkins. Specijalac koji je nosio oružje za onesposobljavanje podiže pušku i opali. Projektil je proleteo uzanim hodnikom i obmotao se oko Belamijevih

nogu. Iako su ga zvali „mašnica“, nije se radilo ni o kakvoj igraèki. Proizveden u vojne svrhe u Nacionalnim laboratorijama Sandija, ovaj nesmrtonosni „onesposobljivaè“ sastojao se od mlaza lepljivog poliuretana koji bi oèvrsnuo na dodir i oko begunèevih kolena stvarao tvrdu mrežu od plastiènih vlakana. Time se postizao isti efekat kao kad se ubaci štap u toèak bicikla koji se kreãe. Belami je trenutno bio zakoèen, posrnuo je unapred i sruèio se na pod. Nastavio je da klizi još nekoliko metara po podu  200 

mraènog hodnika i na kraju se zaustavio, a žmirkava svetla upalila su se nad njim.

„Ja ãu se pozabaviti Belamijem“, povika Simkins. „Vi nastavite da tražite Langdona! Mora da je tu negde napred…“ Tad voða tima zaãuta, videvši da su sve police ispred Belamija u potpunom mraku. Oèito da

ispred Belamija više niko drugi ne trèi. Zar je on sam?

Belami je ležao nièice, teško dišuãi, kolena i èlanci obmotani èvrstom plastikom. Operativac mu priðe, zavuèe stopalo i okrete

ga na leða. „Gde je Langdon?“ upita ga. Belamijeva usna krvarila je od pada. „Ko?“

bili

su mu

Simkins podiže nogu i pritište svoju tešku èizmu pravo na Belamijevu besprekornu svilenu kravatu. Potom se osloni na nju, pritiskajuãi sve jaèe. „Verujte mi, gospodine Belami, požaliãete što ste se upustili u ovu igru sa

mnom.“

 201 

POGLAVLjE 59 Robert Langdon se oseãao kao leš. I ležao je nauznak, ruku prekrštenih na grudima i u potpunom mraku, zatoèen u najskuèenijem moguãem Premda je i Ketrin ležala blizu njega u sliènoj pozi, i to blizu njegove glave, Langdon nije mogao da je vidi. Držao je oèi zatvorenim da ni na trenutak ne

prostoru.

bi gledao realnost svog zastrašujuãeg položaja. Prostor oko njega bio je mali. Veoma mali. Pre jednog minuta, kad pošli su za Belamijem

su se dupla vrata kroz osmougaonu

neoèekivani prostor ispod njih. Langdon je odmah shvatio biblioteke. Podseãajuãi aerodromu, transportna pružale u razlièitim

uz tresak srušila, on i Ketrin konzolu, niz usko stepenište u

gde se nalaze. U srcu transportnog

sistema

na mali centar za klasifikaciju prtljaga na soba je imala brojne pokretne trake koje su se pravcima. Pošto je Kongresna biblioteka bila

smeštena u tri odvojene zgrade, knjige koje su tražene u èitaonici èesto su morale

preãi

velika

rastojanja

uz pomoã

sistema

pokretnih

traka

kroz

mrežu podzemnih tunela.

Belami je odmah prešao duž prostorije prema èeliènim ugurao svoju karticu, ukucao nekoliko brojeva i otvorio

vrata bio je mraèan, ali kako su se vrata otvorila, registraciju pokreta ožive uz treperenje. Kada je Langdon ugledao šta nešto što je malo ljudi videlo.

èitav

vratima, gde je ih. Prostor iza

niz svetala

se nalazi iza vrata, shvatio je da gleda u Glavni magacin Kongresne biblioteke. Beše

ohrabren Belamijevim planom. Nema boljeg mesta za skrivanje od gigantskog lavirinta. Belami ih, meðutim, nije uveo tamo. Umesto toga, on podmetnu jednu knjigu pod vrata i okrenu se prema njima. „Nadao sam se da ãu stiãi da vam bolje objasnim

sve ovo, ali

nemamo vremena.“

„Trebaãe vam ovo.“ „Vi ne idete s nama?“ upita Langdon. Belami

odmahnu

glavom. „Nikad

On pruži

neãete

uspeti

Langdonu

svoju karticu.

ako se ne odvojimo.

Najvažnije je da piramida i njen vrh ostanu u sigurnim rukama.“ Langdon nije video

nijedan

èitaonicu. „A kuda vi idete?“

drugi

izlaz osim

stepenica koje

vode nazad u

„Ja ãu ih naterati da odu u skladište, što dalje od vas“, reèe Belami. „To

je sve što mogu da uèinim kako bih vam pomogao da pobegnete.“

I pre nego što je Langdon stigao da pita gde bi on i Ketrin trebalo da idu, Belami podiže veliku kutiju s knjigama s jedne od pokretnih traka. „Lezite

na traku“, reèe Belami. „Držite ruke uz telo.“

Langdon je piljio. Sigurno ne misliš ozbiljno! Pokretna traka se pružala još malo u dužinu, a zatim nestajala u mraènoj rupi u zidu. Otvor je izgledao dovoljno velik da propusti korpu s knjigama, ali ništa veãe od toga. Langdon

èežnjivo pogleda unazad prema magacinu.

 202 

„Zaboravi“, reèe Belami. „Zbog senzora osetljivih nemoguãe sakriti se.“ „Termalni otisak!“ glas odozgo je vikao. „Pristupi s boka!“

na pokret

tamo je

Ketrin je oèigledno èula sve što je imala da èuje. Glavom napred popela se

na traku na svega metar-dva od otvora u zidu. Prekrstila je ruke preko grudi kao mumija u sarkofagu. Langdon je stajao kao zamrznut. „Roberte“,

požurivao

ga je Belami, „ako

neãeš

ovo da uradiš

zbog mene,

uradi zbog Pitera.“ Glasovi koji su dopirali odozgo, èuli su se sve bliže. Kao u snu, Langdon se približi traci. Bacio je svoju torbu zatim se popeo, stavljajuãi glavu podno Ketrininih nogu. Na leðima je osetio

na traku

hladnoãu tvrde gume pokretne trake. Buljio je u plafon oseãajuãi se kao bolnièki pacijent koji se priprema da glavom unapred uðe u aparat za magnetnu rezonancu. „Ne iskljuèujte telefon“, reèe Belami. „Neko ãe vas uskoro pozvati… i ponuditi pomoã. Verujte mu.“ Neko ãe zvati? Langdon je znao da je Belami pokušavao da meðutim nije uspeo, i ostavio mu je poruku. A pre

pronaðe nekog, par trenutaka, dok su

jurili niz spiralno stepenište, Belami je pokušao poslednji put i dobio vezu, govorio je veoma kratko i sniženim tonom, a potom prekinuo. „Idite ovom trakom do kraja“, reèe Belami. „I brzo skoèite sa nje pre nego što krene nazad. Upotrebite moju karticu da izaðete.“ „Odakle da izaðemo?!“ upita Langdon. Ali Belami je veã povlaèio poluge. Sve pokretne trake u prostoriji odjednom oživeše. Langdon oseti kako uz trzaj poèe da se kreãe, a tavanica se

pomeri iznad njega. Bože, spasi me. Dok se Langdon

Vorena Belamija

približavao

kako protrèava

otvoru

u zidu,

pogledao

kroz vrata magacina,

je unazad i video

zatvarajuãi

sobom. Samo trenutak kasnije, biblioteka ga proguta, Langdon potonu u tamu upravo kad je bleštavi zrak crvenog laserskog svetla plešuãi

stepenice.

 203 

sišao

ih za niz

POGLAVLjE 60 Loše

plaãena

èuvarka

privatne

kompanije

za pružanje

usluga

obezbeðenja Preferens ponovo proveri adresu ubeleženu u spisak poziva. To je ovde? Prilaz sa kapijom pripadao je jednom od najveãih i najmirnijih

imanja na Kalorama hajtsu, pa joj se uèini èudnim što je zbog nje dobila hitan poziv od 911.

Prema uobièajenom postupku, kad hitna služba dobije nepotvrðen poziv, ona se obraãa lokalnoj privatnoj kompaniji, pre no što pozove policiju.

Èuvarka pomisli trebalo

promeniti,

kako bi moto kompanije – „Vaša jer bi mnogo više

prva linija

odgovaralo „Lažne

šale, izgubljeni kuãni ljubimci, pritužbe ãaknutih suseda.“

odbrane“ –

uzbune, neslane

Veèeras, kao i obièno, èuvarka je poslata ovamo bez ikakvih detalja u vezi

sa pozivom. Koji je ovo nivo. Njen zadatak bio je jednostavno da se kolima sa žutim rotacionim svetlom, proceni situaciju i prijavi ukoliko zapazi bilo ukljuèio iz

pojavi u

šta neuobièajeno. U najveãem broju sluèajeva, alarm nekog sasvim bezazlenog razloga i ona bi upotrebila

univerzalne kartice da ga resetuje. Meðutim, ovde se ništa nije èulo, èak ni alarm, a svetla nisu bila upaljena. Gledajuãi s puta, sve je bilo tiho i mirno.

bi se svoje

Žena pritisnu dugme interfona na kapiji, ali nije bilo odgovora. Ukucala je svoj univerzalni kôd, kapija se otvorila i ona je uterala auto na prilazni put. Ostavivši upaljen motor i rotaciono svetio, priðe ulaznim

vratima i pozvoni. Nije bilo odgovora. U kuãi nije bilo ni svetla, ni pokreta. Preko volje, držeãi se procedure, upalila je baterijsku lampu i krenula oko kuãe da proveri da li na nekim vratima ili prozoru ima znakova provale.

Baš kad

je htela

da skrene

iza ugla, jedna crna

dugaèka limuzina,

vozeãi pored kuãe, malo uspori, a zatim produži. Preterano znatiželjni susedi. Mic po mic, obišla je oko cele kuãe, ali nije zapazila ništa neuobièajeno. Kuãa je bila veãa no što bi èovek pomislio na prvi pogled, i dok je stigla sasvim pozadi, veã je drhtala od hladnoãe. Oèito da nikog

nije

bilo kod kuãe.

„Je li to dispeèerka?“ upita preko voki-tokija. „Nalazim se na Kalorama hajtsu. Vlasnici nisu kod kuãe. Nema sumnjivih znakova. Završila

obilaskom kuãe. Nikakvih znakova provale. Lažna uzbuna.“ „Razumela“, odgovori dispeèerka. „Želim ti laku noã.“

Èuvarka vrati voki-toki za pojas, i istim putem krenu nazad prema vozilu, želeãi da što pre uðe i zgreje se. Meðutim, dok je hodala, spazi nešto što

joj je pre toga promaklo – siãušnu taèkicu nekakve plavièaste svetlosti u zadnjem delu kuãe. Zaèuðena, prišla je i videla odakle dolazi – kroz nizak popreèni prozorèiã, oèito u suterenu kuãe. Staklo je bilo neprozirno, kao da je iznutra bilo premazano gustom bojom. Možda mraèna komora? Plavkasta svetlost koju je zapazila prolazila je kroz mesto na prozoru gde se crna boja

malo odljuštila.

 204 

Èuènula je, pokušavajuãi da proviri, ali nije mogla baš mnogo da vidi kroz taj majušni otvor. Pokucala je na staklo, pomislivši da možda ima nekog unutra. „Halo?“ povika. Nije bilo odgovora, ali od kucanja u prozor odjednom se odvoji jedan deo boje od stakla i otpade, tako da je sad mogla mnogo bolje da vidi. Nagnula još više, skoro pritisnuvši lice uz prozor kako bi mogla bolje da osmotri

podrumsku prostoriju. Istog èasa je zažalila. Šta li je ovo, blagi bože?!“

Kao okamenjena, za trenutak je nastavila da èuèi, razrogaèeno stravièan prizor pred sobom. Konaèno, tresuãi se, èuvarka poèe da pipa

pojasu, tražeãi voki-toki. Nije stigla da ga naðe. Neko joj zabi u potiljak elektrièni joj se zgrèi od elektrošoka. Mišiãi

omamljivaè sa dve joj se skvrèiše i ona

stigavši ni da zatvori oèi pre no stoje licem tresnula o zemlju.

 205 

zureãi

u po

igle i èitavo telo pade nièice, ne

POGLAVLjE 61 Nisu noãas prvi put Vorenu Belamiju bile povezane oèi. Kao i sva njegova masonska braãa i on je nosio ritualni „povez“ prilikom prelaska u

više

stepene masonstva. Meðutim, to se odvijalo meðu iskrenim prijateljima. Noãas je bilo drugaèije. Ovi ljudi su ga grubo vezali, navukli mu vreãu na

glavu i sada ga sprovode kroz magacin Biblioteke. Specijalci su fizièki nalazi Robert Langdon.

pretili Znajuãi

Belamiju i tražili da njegovo ostarelo

da im kaže gde se telo neãe izdržati

previše grubosti, Belami je brzo izrekao svoju laž.

„Langdon nije sišao ovamo sa mnom!“ rekao je, boreãi se za dah. „Rekao sam mu da se popne na balkon i sakrije iza Mojsijeve statue, ali ne znam gde je sada!“ Prièa je izgleda bila ubedljiva, jer dva specijalca otrèaše u poteru.

Druga dvojica su ga u tišini sprovodila kroz magacin. Belamijeva jedina uteha bilo je saznanje da su Langdon i Ketrin pobegli sa piramidom na sigurno. Uskoro ãe Langdona pozvati èovek koji može da im

ponudi skrovište. Verujte mu. Èovek kog je Belami pozvao znao je mnogo o Masonskoj piramidi i tajni koju ona èuva – lokaciji skrivenog spiralnog stepeništa koje vodi pod zemlju, do skrovišta na kom je moãna mudrost davno zakopana. Belami je konaèno uspeo da ga pronaðe dok su bežali

drevna

iz èitaonice i bio je siguran da je njegova kratka poruka savršeno jasna. Sada, dok se kretao kroz potpunu pomrèinu, Belami je zamišljao kamenu piramidu i njen zlatni vrh u Langdonovoj torbi. Mnoge godine su prošle otkada ova dva predmeta nisu bila u istoj prostoriji. Belami nikada neãe zaboraviti tu tegobnu noã. Prva od mnogih za Pitera. Belami je pozvan na imanje Solomonovih u Potomaku, na osamnaesti roðendan Zakarija Solomona. Zakari, i pored toga što je bio neposlušno dete, bio je

Solomon, što je znaèilo da ãe te veèeri, po porodiènoj tradiciji, primiti svoje nasledstvo. Belami je bio jedan od najprisnijih Piterovih prijatelja i

veran masonski brat, te je stoga bio pozvan da prisustvuje kao svedok. Ali nije samo transfer novca bilo to èemu je Belami bio pozvan da svedoèi.

Nešto mnogo znaèajnije od novca bilo je te veèeri u pitanju. Belami

je stigao

ranije

i èekao je, kako je i bio zamoljen,

u Piterovoj

radnoj sobi. Predivna stara prostorija mirisala je na kožu, zapaljeno drvo i

listiãe èaja. Voren je sedeo kada je Piter doveo svog sina Zakarija Kada je suvonjavi osamnaestogodišnjak ugledao Belamija, namrštio se. „Šta

u sobu.

vi radite ovde?“ „Puki sam posmatraè“, reèe Belami. „Sreãan roðendan, Zakari.“ Mladiã nešto promrmlja i okrenu glavu. „Sedi, Zak“, reèe Piter. Zakari sede u izdvojenu fotelju okrenutu prema oèevom ogromnom drvenom stolu.

Solomon

zakljuèa

vrata

radne

sobe. Belami

sede u fotelju

Solomon se obrati Zakariju ozbiljnim tonom. „Da li znaš zašto si ovde?“ „Mislim da znam“, reèe Zakari.

 206 

sa strane.

Solomon duboko uzdahnu. „Znam da se ti i ja ne slažemo veã dosta vremena, Zak. Dao sam sve od sebe da budem dobar

otac

i da te pripremim

za ovaj

trenutak.“ Zakari ne reèe ništa.

„Kao što znaš, svakom Solomonu, kada dostigne punoletstvo, dodeljuje njegovo roðenjem steèeno nasledstvo – jedan deo bogatstva Solomonovih – što

je zamišljeno da bude neka vrsta semena… semena koje ãeš uzgajati, èuvati i koristiti da njime neguješ èoveèanstvo.“ Solomon

je otišao

fasciklu. „Sine,

do sefa

u zidu,

ovi dokumenti

otkljuèao

sadrže

sve što

ga i izvadio

veliku

je potrebno

crnu

da legalno

prebacimo finansijski deo nasledstva na tvoje ime.“ On položi fasciklu na sto. „Svrha ovoga je da novac iskoristiš kako bi izgradio produktivan,

napredan i filantropski život.“ Zakari posegnu prema mapi. „Hvala.“ „Èekaj malo“, reèe mu otac, stavljajuãi ruku na fasciklu. „Ima još nešto što moram da objasnim.“ Zakari prostreli svog oca prezrivim pogledom i skljoka se nazad. „Postoje neki aspekti nasledstva Solomonovih kojih još svestan.“ Otac je sada Zakariju gledao pravo u oèi. „Ti si moj prvoroðeni sin,

uvek nisi

Zakari, Što znaèi da možeš da biraš.“ Tinejdžer se uspravi, delujuãi zaintrigirano.

„To je izbor koji može da utièe na pravac tvoje buduãnosti, zato te molim

da pažljivo razmisliš.“ „Kakav izbor?“ Njegov otac duboko uzdahnu. „To je izbor… izmeðu bogatstva i mudrosti.“ Zakari ga bledo pogleda. „Bogatstvo ili mudrost? Ne kapiram.“ Solomon ustade, ponovo ode do sefa, odakle izvuèe tešku kamenu piramidu s masonskim obeležjima uklesanim u nju. Piter podiže kamen na sto pored fascikle. „Ova piramida izraðena je jako davno, i poverena našoj

porodici na èuvanje pre mnogo generacija.“ „Piramida?“ Zakari nije bio posebno iznenaðen.

„Sine, piramida je mapa… mapa koja otkriva lokaciju jednog od najveãih ljudskih bogatstava. Ova mapa je napravljena tako da blago jednog dana može biti ponovo pronaðeno.“ Piterov glas sada se ispuni ponosom. „A noãas, u

skladu s tradicijom, u moguãnosti sam da je poverim tebi… pod odreðenim uslovima.“ Zakari je sumnjièavo posmatrao piramidu. „Šta je to blago?“ Belami je mogao da primeti da ovo

prosto pitanje nije

ono èemu se Piter

nadao. Bilo kako bilo, njegovo držanje ostade mirno. „Zakari, teško je to objasniti bez mnogo prièe koja tome prethodi. Ali ovo blago… u osnovi… nešto je što mi zovemo drevnim misterijama.“ Zakari se nasmeja, oèigledno misleãi da se njegov otac šali. Belami je mogao da vidi tugu koja je rasla u Piterovim oèima. „Ovo mi je veoma teško da objasnim, Zak. Po tradiciji, kada mladi Solomon napuni osamnaest godina, trebalo bi da zapoène svoje visoko obrazovanje u…“  207 

„Rekao sam ti!“ kao iz topa ispali Zakari. „Koledž me ne interesuje!“

„Ne mislim na koledž“, reèe mu otac i dalje mirnim i tihim glasom. „Govorim o bratstvu slobodnog zidarstva. Govorim o prouèavanju starih misterija ljudske nauke. Da si planirao da mi se pridružiš u njihovim redovima, sad bi bio na prugu da stekneš obrazovanje koje je neophodno kako bi shvatio važnost tvoje

noãašnje odluke.“

Zakari prevrnu oèima. „Molim te, poštedi me masonskog predavanja, Znam da sam ja prvi Solomon koji ne želi da se pridruži. Pa šta?

Zar ne

shvataš!? Uopšte me ne interesuje ta maskarada sa gomilom matoraca.“ Njegov otac je dugo ãutao i Belami primeti fine bore koje su poèele da se

pojavljuju oko Piterovih još uvek mladolikih oèiju.

„Da, shvatam“, konaèno reèe Piter. „Vremena su sada drugaèija. Shvatam da ti se masonerija verovatno èini èudnom, ili èak dosadnom. Ali

želim

znaš da ãe ti ta vrata uvek biti otvorena ako se predomisliš.“ „Nemoj se previše nadati,“ promrmlja Zakari.

„Sad je dosta!“ prasnu Piter, ustajuãi, „Shvatam da se ti teško probijaš kroz život, Zakari, ali nisam ti ja jedini putokaz. Ima dobrih ljudi koji te èekaju, ljudi koji ãe te primiti pod svoje okrilje i pomoãi ti da otkriješ

svoj puni potencijal.“

Zakari se zakikota i pogleda u Belamija. „Jeste li vi zato ovde, gospodine

Belami? Da se vaši masoni udruže zbog mene?“ Belami

ne reèe

ništa

i umesto

toga s poštovanjem

pogleda

Solomona da podseti Zakarija ko u ovoj prostor vodi glavnu reè. Zakari se ponovo okrete ocu. „Zak“, reèe Piter, „ovo nikuda ne vodi,., zato mi dozvoli

u Pitera

da ti kažem

makar sledeãe. Bilo da shvataš odgovornost koja ti se noãas nudi ili moja je porodièna dužnost da ti je predstavim.“ On pokaza prema piramidi. „Retka je privilegiji èuvati ovu piramidu. Tražim od tebe da nekoliko dana

razmišljaš o ovoj moguãnosti pre nego što doneseš odluku.“ „Moguãnosti?“ reèe Zakari. „Da dadiljam kamen?“ „Postoje

velike

koje prevazilaze što

je još

tajne na ovom svetu, Zak“, reèe

Piter

kroz uzdah, „Tajne

èak i tvoje najluðe snove. Ova piramida štiti te tajne, i

važnije,

doãi

ãe vreme, verovatno

za tvog života,

kada ãe ova

piramida biti konaèno dešifrovana, a njene tajne otkrivene. trenutak velikog ljudskog preobražaja… a ti imaš priliku da odigraš svoju ulogu u tom trenutku. Želim da o tome pažljivo razmisliš. svakidašnja stvar, ali mudrost je retka.“ On pokaza prema fascikli, a zatim prema piramidi. „Preklinjem te da zapamtiš da bogatstvo

èesto može da izazove katastrofu.“ Zakari je gledao oca

nema šanse piramidu.

ne,

kao da je ovaj poludeo. „Kako god ti

da ãu se odreãi

svog nasledstva

Biãe

Bogatstvo

bez mudrosti

kažeš, tata, ali

zbog ovog.“ On upre rukom u

Piter sklopi šake ispred sebe, „Ako odabereš da prihvatiš odgovornost èuvaãu tvoj novac i piramidu za tebe dokle god uspešno ne završiš svoje obrazovanje unutar masonskog bratstva. Za to ãe biti potrebne godine, ali

steãi ãeš zrelost da primiš i svoj novac i ovu piramidu. mudrost. Vrlo moãna kombinacija.“  208 

Bogatstvo i

Zakari ispali kao iz puške, „Isuse, oèe! Stvarno ne odustaješ, zar ne? Zar ne vidiš da me baš briga za masone i kamene piramide i drevne misterije?“ On posegnu rukom, pokupi crnu fasciklu i zamaha njome ispred oèevog lica. „Ovo je moje roðenjem steèeno pravo! Isto pravo kao i svih Solomona

pre

mene! Ne mogu da verujem da pokušavaš di me prevariš da se odreknem svog nasledstva nekim neubedljivim

fasciklu vratima.

pod mišku

prièama o

i promaršira

drevnoj mapi s

pored Belamija

blagom!“ On

tutnu

prema dvorišnim

„Zakari, èekaj!“ otac potrèa za njim dok se Zakari udaljavao u noã. „Šta god radio, nikada ne smeš da prièaš o piramidi koju si video!“ Glas Pitera

Solomona kao da se slomi. „Nikome! Nikad!“ Ali Zakari gaje ignorisao, nestajuãi u noãi. Plavosive oèi Pitera Solomona bile su pune bola dok se vraãao za svoj sto, naglo sedajuãi

u kožnu

stolicu. Nakon

duge tišine,

prema Belamiju i iscedi osmeh. „Dobro je ovo prošlo.“ Belami uzdahnu, saoseãajuãi

s Piterovim

on podiže

bolom. „Piter, ne bih

pogled voleo da

zvuèim bezoseãajno… ali… da li mu veruješ?“ Solomon je bledo piljio u prazno. „Hoãu reãi…“ ponovi Belami, „da neãe ništa govoriti o piramidi?“ Solomonovo lice je bilo bezizražajno. „Stvarno ne znam šta da ti kažem,

Vorene. Nisam siguran da ga uopšte više i poznajem.“ Belami je ustao i lagano poèeo da koraèa napred-nazad

ispred ogromnog

stola. „Piter, ispoštovao si porodiènu tradiciju, ali sada, uzimajuãi u obzir ovo što se dogodilo, mislim da moramo preduzeti neke mere predostrožnosti. Trebalo bi da ti vratim vrh piramide da možeš da pronaðeš novo mesto na kom ãeš ga èuvati. Neko drugi bi trebalo da pazi na

njega.“ „Zašto?“ upita Solomon.

„Ako Zakari bilo kome kaže za piramidu… i spomene da sam ja veèeras bio

ovde…“

„On ništa ne zna o vrhu piramide, i previše je nezreo piramida ima bilo kakav znaèaj. Nije joj potreban novi

da shvati da dom. Èuvaãu

piramidu u svom sefu. A ti Èuvaj vrh gde god da ga veã èuvaš. Kao i dosad.“

Šest godina kasnije, na Božiã, dok je familija još uvek oplakivala Zakarijevu smrt, ogromni èovek, koji je tvrdio da ga je ubio u zatvoru, upao je na imanje Solomonovih. Uljez je došao po piramidu, ali je sa sobom poneo

samo život Izabel Solomon.

Nekoliko dana kasnije, Piter je pozvao Belamija u svoj kabinet. Zakljuèao je vrata, izvadio piramidu iz sefa i stavio je na sto izmeðu

„Trebalo je da te poslušam.“ Belami je znao da je Pitera izjedala krivica zbog ovoga. „To ne bi ništa promenilo.“ Solomon umorno udahnu. „Jesi li doneo vrh piramide?“

sebe i njega.

Belami izvadi mali kockasti paketiã iz džepa. Izbledeli smeði papir bio je povezan vrpcom i zapeèaãen peèatom sa prstena Solomonovih. položi paketiã na sto znajuãi da su dve polovine Masonske piramide bliže

 209 

Belami

jedna drugoj nego što smeju da budu. „Pronaði nekog drugog ko ãe ovo da èuva. I nemoj mi reãi ko ãe to biti.“ Solomon klimnu. „Znam gde možeš

da sakriješ

Solomonu o podrumu Kapitola. „Ne Vašingtonu.“

piramidu“,

postoji

reèe

Belami.

sigurnije

Isprièao

mesto u Èitavom

Belami se seãao kako se ideja odmah dopala Solomonu – bilo je vrlo zgodno sakriti piramidu u simbolièno srce èitave nacije. Tipièni

pomisli Belami. Idealista èak i u krizi.

Solomon,

Danas, deset godina kasnije, dok su Belamija gurali naslepo kroz Kongresnu biblioteku, znao je da je kriza daleko od kraja. Isto tako je znao koga je Solomon izabrao da èuva vrh piramide… i molio se Bogu da je Robert

Langdon dorastao tom zadatku.

 210 

POGLAVLjE 62 Sad sam ispod Druge ulice. Langdon je èvrsto stezao oèi dok je pokretna

traka tandrkala

kroz noã

prema Adamsovom krilu Kongresne biblioteke. Trudio se da ne misli tone zemlje iznad uzanog tunela kroz koji je sada putovao. Èuo je kako Ketrin

šumno diše nekoliko metara ispred njega, ali do sada nije progovorila ni reèi. Ona je u šoku. Langdon se nije nimalo radovao što ãe morati da joj kaže za

bratovljevu odseèenu šaku. Moraš joj reãi, Roberte. Treba da zna. „Ketrin?!“ upita Langdon najzad, ne otvarajuãi oèi. „Da li si dobro?“ Odgovori

mu jedan drhtavi, bestelesni

glas, negde

ispred

njega. „Roberte,

ta piramida koju nosiš. Da li je to Piterova piramida?“ „Jeste“, odgovori Langdon. Usledila je duga pauza. „Mislim da je moja majka ubijena zbog te piramide.“ Langdon je dobro znao da je Izabel Solomon ubijena pre deset godina, ali

pominjao piramidu. „O

nije bio upoznat sa detaljima, a Piter nikad nije ni

Èemu to govoriš?“

Ketrinin glas je podrhtavao dok mu je prièala o onim nepodnošljivo bolnim dogaðajima kada je tetovirani èovek provalio na njihovo imanje. „Bilo je to davno, ali i danas se seãam da je tražio da mu damo piramidu. Rekao je da je za piramidu èuo u zatvoru, od mog neãaka Zakarija… pre no što

ga je ubio.“ Langdon ju je zaprepašãeno slušao.

Tragedija

porodice Solomon

bila

prosto nepojmljiva. Ketrin je produžila i isprièala Langdonu kako je sve ovo vreme verovala da je napasnik ubijen te noãi… sve dok se isti taj èovek nije danas ponovo pojavio, pretvarajuãi se da je Piterov psihijatar i tako je

namamio u svoj dom. „Znao je mnogo toga što se tièe lièno Pitera, znao je i za

smrt moje majke, pa èak i èime se ja bavim“, zabrinuto je kazala. „Sve to je mogao saznati jedino od mog brata. Zato sam mu i poverovala… i omoguãila da uðe u CPSM.“ Ketrin duboko udahnu i reèe Langdonu da je skoro sasvim

uverena da je taj èovek veèeras razorio njenu laboratoriju.

Langdon je bio u potpunom šoku. Nekoliko narednih trenutaka njih dvoje je ležalo na pokretnoj traci i ãutalo. Langdon je znao da ima obavezu da isprièa Ketrin kakvi su se sve stravièni dogaðaji desili veèeras. Polako je poèeo, i što je mogao nežnije isprièao joj kako mu je njen brat pre mnogo godina bio poverio jedan mali paket na èuvanje, kako je na prevaru taj paketiã doneo u Vašington, i konaèno, kako je šaka njenog brata veèeras

naðena na podu Rotonde u zgradi Kapitola. Ketrinina reakcija bila je zaglušujuãe tiha. Langdon ispruži ruku

je oseãao koliko ju je sve to teško i da je uteši, ali u ovom položaju, stešnjen

mogao. „Piter

Treãi

je. „Živ

je dobro“ prošaputao

deo kompleksa

kongresne

biblioteke

pogodilo,

 211 

je da nije

je i mi ãemo ga pronaãi.“

sagraðen 1939.

ulici. (prim. prev.).

poželeo na traci, to

god. na Drugoj

jugoistoènoj

Langdon je pokušao da joj ulije makar malo nade. „Ketrin, njegov otmièar mi je obeãao da ãe tvoj brat biti vraãen živ, ako mu ja dešifrujem piramidu.“ Ketrin je i dalje ãutala. Langdon je nastavio da govori. Isprièao joj je sve o Masonskoj piramidi, njenom skrivenom vrhu i naravno o tome kako Belami tvrdi da je ta piramida zapravo ona legendarna Masonska piramida… mapa koja može da pokaže skrovište sa spiralnim stepeništem koje vodi duboko u unutrašnjost zemlje,

stotinama metara, sve do tajanstvenog drevnog blaga koje je davno zakopano u Vašingtonu.“ Ketrin

konaèno

progovori,

ravnim

glasom. „Otvori

i bezoseãajnim

oèi,

Roberte.“

Da otvorim oèi. Langdon nije želeo ni na tren da baci pogled i vidi kako

ovo skuèeno mesto zaista izgleda. „Roberte!“ zahtevala je Ketrin smo.“ Langdonove slièan onome

sada veã nervozno. „Otvori

oèi. Stigli

oèi otvorile se kad je èitavim telom izašao kroz otvor kroz koji je ušao na drugom kraju. Ketrin je veã silazila sa

pokretne

trake. Skinula

okrenula

i nastavila

je i njegovu torbu, dok je on spuštao

ivice, a potom skoèio na pod, taman na vreme, pre no što se pokretna traka slièan

onome

odakle

u suprotnom pravcu. Prostor su došli.

Mala

tabla

noge preko

oko njih bio je veoma

na zidu

nosila

je natpis

ADAMSOVO KRILO: PROSTOR ZA DISTRIBUCIJU KNjIGA 3. Langdon se oseãao kao da je upravo izašao iz kakvog podzemnog poroðajnog

se okrenuo prema Ketrin. „Da

kanala. Ponovo roðen. Momentalno dobro?“ Oèi su joj bile puna odluènosti.

crvene, oèito je plakala, ali je stoièki klimnula Podigla je Langdonovu torbu, bez reèi

glavom, je prenela preko

prostorije i spustila na jedan pretrpan sto. Upalila je halogenu lampu koja je visila

iznad

stola,

otvorila

torbu,

rastvorila

strane

i zagledala

unutra.

Pri èistoj, jasnoj svetlosti halogene lampe granitna piramida delovala je

nekako strogo.

Ketrin

preðe prstima

preko ugravirane

masonske šifre i

Langdon shvati da su joj se ponovo uzburkala oseãanja. Polako, stavila je ruku

u torbu i izvukla kockasti paketiã. Zagledala ga je pri pažljivo ispitivala.

svetlosti lampe i

„Kao što možeš da vidiš“, rekao je Langdon tiho, „voštani peèat otisak Piterovog masonskog prstena. Kazao je da je taj prsten upotrebljen da

se zapeèati ovaj paketiã pre više od jednog veka.“ Ketrin ništa nije odgovorila. „Kad mi je tvoj brat poverio ovaj paket“, nastavi Langdon, „rekao je da bi mi on mogao dati snagu da od haosa stvorim red. Nije mi sasvim jasno šta to treba da znaèi, ali poverovao sam da je u njemu skriveno nešto veoma važno,

jer je Piter insistirao da on nikako ne sme pasti u pogrešne ruke. Gospodin Belami mi je maloèas rekao isto to, preklinjuãi me da sakrijem piramidu i da nikom ne dozvolim da otvori paket.“ Ketrin se sad okrete prema njemu, besno. „Belami ti je rekao da ne otvoriš

paket?“ „Jeste. Bio je sasvim nepokolebljiv.“  212 

nosi

Ketrin ga je posmatrala sa nevericom. „Ali ti si mi rekao da se tekst na piramidi može dešifrovati jedino uz pomoã njenog vrha. Da li je to taèno?“ „Verovatno jeste.“ Ketrin je sada govorila sve glasnije. „Ti si mi takoðe kazao da ti je reèeno da dešifruješ piramidu. To je jedini naèin da povratimo Pitera, zar ne?“ Langdon je klimnuo glavom. „Roberte, zašto onda ne otvoriš paket i ne dešifruješ tu stvar smesta?“

Langdon nije znao kako da joj odgovori. „Ketrin, i ja sam reagovao potpuno isti naèin, ali mi je Belami ipak kazao da je dosledno èuvanje tajne

ove piramide daleko važnije od bilo èega… èak i od života tvog brata.“ Ketrinino

lepo

lice

otvrdnu.

Ona gurnu

pramen

kose iza

uha. Kad je

progovorila, glas joj je bio veoma odluèan. „Ova kamena piramida, ma šta ona bila, veã mi je oduzela celokupnu porodicu. Prvo neãaka Zakarija, majku, a sad i

brata. Osim toga, nemojmo se zavaravati, da me

onda

ti nisi pozvao

veèeras i upozorio me…“ Langdon se oseti kao u procepu, izmeðu Ketrininog logiènog zakljuèivanja

i Belamijevog nepokolebivog stava. „Jeste da sam ja nauènica“, kazala je, „ali ja isto tako potièem iz ugledne masonske porodice. Veruj mi, u životu sam se naslušala masonskih prièa o

piramidi i o obeãanom blagu koje ãe prosvetliti ljudski rod. Iskreno, teško mi je da zamislim da tako nešto postoji. Meðutim, ako stvarno postoji… možda je sad vreme da to obelodanimo.“ Ketrin zavuèe prst ispod

starog kanapa na paketu. Langdon poskoèi. „Nemoj, Ketrin! Saèekaj!“ Ona zastade, ali je njen prst i dalje bio ispod

kanapa. „Roberte,

dozvoliti da moj brat umre zbog ovog. Ma šta da se nalazi na vrhu piramide… ma kakvo izgubljeno blago taj crtež mogao da nam otkrije… veèeras

svim tajnama.“ S tim reèima, Ketrin prkosno povuèe kanap i krti vosak se rasprši.

 213 

neãu je kraj

POGLAVLjE 63 U tihom susedstvu samo malo istoènije od Embasi roua u Vašingtonu nalazi se jedna zidom ograðena bašta u srednjovekovnom stilu, èije bele ruže,

bar

Baštenski elegantno se

tako

kažu,

paviljon baškari

rastu

iz korenja

od crvenkastog meðu vijugavim

posaðenog

kamena –

stazicama

još

u dvanaestom

veku.

poznat i kao Kuãa senki – napravljenim

privatnog kamenoloma Džordža Vašingtona. Noãas je tišinu bašte svojom vikom poremetio kroz drvenu kapiju.

od kamena iz

mlad èovek utrèavajuãi

„Halo?“ pozivao je naprežuãi se da vidi pri svetlosti meseèine. „Jeste li tu?“ Glas koji je odgovorio bio je krhak, jedva èujan. „U paviljonu… uživam u

svežem vazduhu.“ Mladiã

pronaðe

kamenoj klupi. vilenjaèkog

starešinu

Povijeni

izgleda.

svoje crkve

starac

bio

kako prekriven

je iskopneo

Godine su ga presavile

ãebetom

siãušan,

nadvoje i oduzele

njegova duša beše moãna sila na koju se moralo raèunati. Hvatajuãi dah, mladiã mu reèe, „Upravo sam… primio prijatelja… Vorena Belamija.“ „Oh?“ starac se malo ispravi. „U vezi sa èim?“

sedi

gotovo

mu vid, ali

poziv… od vašeg

„Nije rekao, ali je zvuèao kao da mu se žuri. Rekao mi je da vam je ostavio

poruku u govornoj pošti, koju morate odmah da preslušate.“ „To je sve što je rekao?“ „Ne baš.“ Zastade mladiã. „Rekao mi je da vam postavim èudno pitanje. „Rekao mi je da mu je odmah potreban vaš odgovor.“ Starac se nagnu napred. „Kakvo pitanje?“ Dok je mladiã izgovarao pitanje gospodina Belamija, izraz strepnje koji se pojavi na starèevom licu bio je vidljiv èak i na meseèini. Istog trenutka on

zbaci ãebe i poèe da ustaje. „Molim te, pomozi mi da uðem. Odmah.“

 214 

pitanje.“ Vrlo

POGLAVLjE 64 Nema više tajni, pomisli Ketrin Solomon. Na stolu ispred nje, voštani peèat koji je ostao generacijama netaknut, sada je ležao u parèiãima. Završila je sa odmotavanjem izbledelog pakpapira sa dragocenog paketiãa njenog brata. Pored nje, stajao je Langdon

krajnje uznemiren. Iz papira Ketrin izvadi malu kutiju naèinjenu od sivog kamena. Lièila je

na uglaèanu granitnu kocku, nije imala šarke, ni brave, a nije bilo ni naèina da se dospe u njenu unutrašnjost. Podsetila je Ketrin na magiène kineske kutije64. „Lièi na monolitan kameni blok“, reèe ona prelazeãi prstima preko ivica. „Da li si siguran da se na rendgenskom snimku vidi da je šupalj? I da

je unutra vrh piramide?“

„Jeste“, odgovori Langdon, prilazeãi bliže Ketrin tajanstvenu kutiju. Posmatrali su je iz razlièitih uglova, tražeãi naèin da

je otvore. „Uspela“, reèe Ketrin

poštoje noktom našla skriveni

razgledajuãi

urez pored gornje

ivice. Postavila je kutiju na sto, i onda pažljivo noktom povukla poklopac

koji se s lakoãom odigao, kao vrh kakve otmene kutije s nakitom.

Kad se poklopac sasvim otvorio, Langdon i Ketrin šumno uvukoše vazduh

u pluãa. Unutrašnjost

kutije

bila

je ispunjena sjajem. U sredini

je nešto

bleštalo natprirodno. Ketrin još nikad nije videla tako velik komad zlata,

trebalo joj je vremena da shvati da taj grumen dragocenog metala reflektuje svetlost sijalice iznad stola. „Spektakularno“, prošapta. I pored toga što je bilo zatvoreno u mraènoj

samo

kutiji duže od jednog veka, zlato nije izgubilo sjaj, niti potamnelo. Zlato ne

podleže entropijskim

zakonima raspadanja; to

je jedan od razloga što

drevni narodi smatrali da ima magiènu moã. Ketrin oseti kako joj se puls ubrzava dok se naginjala i zagledala u mali zlatni vrh piramide. „Evo

natpisa.“ Langdon priðe bliže tako da su im se ramena sad dodirivala. Njegove plave oèi radoznalo su bleskale. Isprièao je Ketrin kako su stari Grci pravili simbolone – šifre koje bi izlomili u nekoliko delova – i kako ovaj vrh piramide, odavno odvojen od nje, sadrži kljuè za njeno dešifrovanje.

Navodno, ovaj natpis, ma šta se u njemu nalazilo, treba da uvede red u haos. Ketrin je podigla kutijicu prema svetlu i nadnela sitan, natpis je bio savršeno uoèljiv – kratak, minuciozno

se nad kamen. Iako urezan tekst na

površini jedne strane. Ketrin proèita šest jednostavnih ponovo proèita. „Ne!“ rekla je odluèno. „To ne može biti pravi smisao!“

reèi. Potom

Preko puta ulice, direktorka Sato žurila je dugim prolazom izvan zgrade Kapitola prema svom mestu sastanka na Prvoj ulici. Najnoviji 64

Kutije koje se otvaraju pomoãu tajnog mehanizma koji se teško pronalazi (prim. prev.).  215 

izveštaj

njenog tima bio je sasvim neprihvatljiv. Nema Langdona. Nema piramide. Nema vrha piramide. Belami je uhvaãen, ali ne govori istinu. Barem za sada. Ja ãu ga naterati da progovori. Okrenula

se i pogledala

preko

vidika

i osvetljenu kupolu Kapitola

kupola

samo je još

više

isticala

ramena

u jedan od vašingtonskih novijih

iznad Centra za znaèaj

onoga što

posetioce. Bleštava je veèeras

istinski

ugroženo. Opasna vremena.

Sato je laknulo kad je èula da joj zvoni mobilni i kad se na ekranu pojavio

identifikacioni broj njene analitièarke. „Nola“ odgovorila je. „Šta imate?“ Nola Kej imala je samo loše vesti. Snimak natpisa na vrhu piramide bio

je i suviše nejasan da bi se mogao proèitati, slike nisu nimalo pomogli. Jebi

ga. Sato

usnu. „A

je grickala

a filteri

kako stoje

za izoštravanje

stvari

sa rešetkom

šesnaest slova?“ „Još uvek radim na njoj“, ali za sada nisam pronašla nijednu sekundarnu

šemu enkripcije koja bi se ovde mogla primeniti. Zadala sam kompjuteru da menja meðusobni poredak slova u rešetki i traži bilo kakvu moguãnost identifikacije, ali teoretski postoji preko dvadeset triliona moguãih

kombinacija.

„Nastavite da radite. I javite mi.“ Sato smrknuto prekinu vezu. Njena nada

da ãe uspeti

da dešifruje

piramidu

samo uz pomoã fotografije

rendgenskog snimka brzo je èilela. Moram da se domognem te piramide i njenog

vrha… a vreme prolazi. Sato

je stigla

do Prve

zatamnjenim staklima, zaustavilo

se uz škripu

ulice

kadilak

baš

kad je crno

eskalejd, prešlo

ispred

nje, taèno

terensko

vozilo

preko dvostruke linije

na mestu

gde su imali

zakazan

sastanak. Izaðe jedan operativac. „Ima li išta o Langdonu?“ zahtevala je Sato. „Oèekujemo dobar rezultat“, odgovori operativac, bez emocija. „Pojaèanje upravo stiglo. Svi izlazi iz biblioteke blokirani. Stiže èak i podrška iz

vazduha. Isteraãemo ga suzavcem, neãe imati kuda da pobegne.“ „A Belami?“ „U liskama, na zadnjem sedištu.“ Odlièno. Rame joj je još uvek bridelo. Agent joj pruži plastiènu kesicu sa specijalnim zatvaraèem u kojoj su bili mobilni telefon, kljuèevi i novèanik. „Belamijeve stvari.“ „Ništa više?“ „Ne, gospoðo. Piramida i paketiã su verovatno još uvek kod Langdona.“ „U redu“,

odvrati

Sato. „Belami

Želela bih da ga lièno ispitam.“ „Da, gospoðo. Znaèi, u Lengli“

zna puno toga što

neãe

da nam kaže.

Sato duboko udahnu i nastavi da koraèa pored terenskog vozila. Postojao je strog protokol za ispitivanje amerièkih civila, tako da bi svako ispitivanje Belamija bilo krajnje nelegalno ukoliko ne bi bilo obavljeno u Lengliju uz prisustvo video-kamera, svedoka, advokata… „Neãemo u Lengli“, odgovori,

pokušavajuãi da smisli neko bliže mesto. I manje javno.  216 

Operativac ne reèe ništa, stojeãi mirno nareðenje.

leru, èekajuãi

pored vozila u

Sato pripali cigaretu, duboko povuèe dim i zagleda se u vreãicu sa Belamijevim stvarima. Na njegovoj alki za kljuèeve, kao što je veã ranije primetila, nalazio se daljinski upravljaè na kome su se isticala èetiri

slova USBG65. Sato je naravno znala šta on otvara. neposrednoj blizini, a u ovo doba dana i sasvim prazna. Ona se nasmeja i stavi daljinski u džep. Savršeno. Kad je rekla operativcu kuda želi

je stajao

da odvezu Belamija, oèekivala je da ãe

on delovati iznenaðeno, ali ovaj samo klimnu glavom i sedište pored vozaèa. Njegov hladan pogled nije otkrivao ništa. Sato je volela profesionalce.

Langdon

Zgrada je bila

u prizemlju

Adamsovog krila

otvori

joj vrata za

i sa nevericom

zurio

minuciozno urezane reèi na zlatnom vrhu piramide. To je sve? Pored njega, Ketrin je držala „Mora biti da ima još nešto“,

vrh pod svetlom sijalice i tresla glavom. uporno je ponavljala. Zvuèala je prevareno.

„Ovo je moj brat èuvao svih ovih godina?“ Langdon je morao priznati da je bio potpuno zbunjen. Prema Piteru

Belamiju, vrh piramide trebalo je da im pomogne da dešifruju kamenu piramidu. Na osnovu takvih tvrdnji, Langdon je oèekivao nešto što ãe im pomoãi da razjasne zagonetku. A ispade sasvim obièno i beskorisno. Ponovo je

proèitao šest piramide.

reèi

koje su tako delikatno

bile

urezane u

površinu

vrha

Tajna je skrivena u Ovom Redu Tajna je skrivena u Ovom Redu. Na prvi

pogled

èinilo

slova na piramidi nisu „u

se da natpis

redu“ i

sadrži

sasvim

da je njihova tajna u

obiènu

poruku –

tome da se otkrije

pravi poredak. Ovakvo tumaèenje, pored toga što je toliko providno, izgleda

neverovatno još iz jednog razloga. „Reè red napisana reèe Langdon. Ketrin je prazno klimnula glavom. „Videla sam.“ Tajna je skrivena

u Ovom Redu. Langdon

je velikim

je mogao da pronaðe

samo jednu

logiènu vezu. „Red se verovatno odnosi na Masonski red.“ „Slažem

se“, reèe Ketrin, „ali

ni to nije

ništa ne govori.“ Langdon

je morao

da se složi.

Konaèno,

slovom“,

ni od kakve pomoãi. èitava

prièa

To nam

o Masonskoj

piramidi vrti se oko tajne skrivene unutar Masonskog reda.

Botanièka bašta (United States Botanic Garden) nalazi se u neposrednoj

Njom neposredno

upravlja arhitekt

Kapitola,

prostora u i oko

Kapitola. Najstarija botanièka bašta u SAD, njeni poèeci datiraju još iz

blizini Kapitola.

koji je odgovoran za održavanje

dvadesetih godina 19. veka (prim. prev.).  217 

celokupnog

„Roberte, zar ti moj brat nije rekao da ãe ti ovaj vrh piramide dati snagu da vidiš red gde drugi vide samo haos?“ Klimnuo je glavom, oèajan. Veã po drugi put ove noãi, Robert Langdon se oseãao nedostojno.

 218 

POGLAVLjE 65 Kad je Malak završio

sa svojim neoèekivanim

posetiocem –

kompanije za obezbeðenje Preferens – popravio je farbu na prozoru kroz koji

ženom iz

je ona na trenutak videla njegov sveti radni prostor. Sada, dok je izlazio kroz skriveni prolaz

spektakularnoj slici zvucima svog doma.

iz blede, plavetne izmaglice svog u dnevnu sobu. Kada je ušao,

Tri

gracije i uživajuãi

podruma, on proðe malo zastade, diveãi se

u poznatim

mirisima

Uskoro ãu zauvek otiãi. Malak je znao da se posle ove noãi više neãe moãi

vratiti na ovo mesto. Posle ove noãi, pomislio je smešeãi se, više mi i neãe trebati ovo mesto. Pitao se da li je Robert Langdon shvatao pravu moã piramide, važnost

uloge koju je za njega odabrao.

Langdon bi veã trebalo

kao i

da me zove,

pomisli Malak, nakon što je dvaput proverio ima li poruka na telefonu za jednokratnu upotrebu. Sada je bilo 22.02. Ostalo mu je manje od dva sata. Malak se pope do svog kupatila poploèanog italijanskim mermerom i pusti

vrelu vodu

da se tuš

kabina

ugreje. Skidao

nestrpljiv da otpoène svoj ritual proèišãenja.

je odeãu komad po komad,

Popio je dve èaše vode da smiri izgladneli stomak. A onda otide do visokog ogledala i stade da prouèava svoje nago telo. Dva dana posta još više su istakla njegovu muskulaturu i nije mogao a da se ne divi onome kakav je

postao. Do zore, biãu još mnogo više od ovoga.

 219 

POGLAVLjE 66 „Treba da odemo odavde“, reèe Langdon. „Samo je pitanje ukapirati gde se nalazimo.“ Nadao se da je Belami uspeo da utekne.

vremena kad ãe

Ketrin je i dalje delovala opèinjeno zlatnim vrhom piramide, posmatrajuãi ga s nevericom. Oèekivala je da ãe natpis biti od veãe pomoãi. Izvadila gaje iz kutije, pregledala sa svih strana, pa ga ponovo pažljivo

vratila u kutiju. Tajna je skrivena u Ovom Redu, pomisli Langdon. Velika pomoã. Langdon je poèeo da se pita nije li Piter možda bio pogrešno obavešten o sadržaju ove kutije. Ova piramida Piterovog roðenja i on je naprosto

i njen vrh bili su izraðeni mnogo pre ispunjavao ono što su tražili njegovi

preci, èuvao je tajnu koja je možda i njemu bila isto toliko nejasna kao i Langdonu i Ketrin. A šta sam ja oèekivao? Pitao se Langdon. Što je više saznavao o legendi

Masonske piramide, sve mu se manje èinila verovatnom. Tražim skriveno spiralno stepenište pokriveno ogromnim kamenom? Nešto mu je govorilo da on zapravo samo juri za prividom. Ipak, verovao je da ãe najpre spasiti

Pitera ako bude dešifrovao piramidu. „Roberte, da li ti nešto znaèi godina 1514?“

Hiljadu petsto èetrnaesta? Ovo pitanje nije bilo u vezi ni sa èim do sada.

Langdon sleže ramenima. „Ne. Zašto?“ Ketrin mu dodade kamenu kutiju. „Pogledaj. U kutiji je datum. Posmatraj pri svetlosti sijalice.“ Langdon sede za sto i stade ispod sijalice da pregleda kockastu kutiju. Ketrin se blago osloni na njegovo rame, naginjuãi se da mu pokaže siãušni

tekst koji je bio urezan na unutarnjem zidu u jednom uglu pri dnu. „Hiljadu petsto èetrnaesta, n. e“, reèe, pokazujuãi prstom u kutiju. Zaista,

tamo je stvarno

bio

urezan

broj 1514,

a posle

njega, neobièno

stilizovana, dva slova, A i D.

„Ovaj datum“, govorila je Ketrin, a u glasu joj se èulo da se odjednom osokolila, „možda je karika koja nam nedostaje? Ova kocka sa datumom veoma

lièi na masonski kamen temeljac, možda ona ukazuje na neki stvarni kamen temeljac? Možda na neku graðevinu iz 1514. godine naše ere?“ Langdon ju je jedva èuo. Hiljadu petsto èetrnaest A. D. ne predstavlja datum.

Znak , kao što bi svaki medievalista odmah prepoznao, predstavlja dobro poznat simbotis – simbol koji se koristi umesto potpisa. Mnogi rani filozofi, umetnici i pisci radije su potpisivali svoja dela svojim jedinstvenim simbolom ili monograrnom, nego svojim imenom. Takva praksa dodavala je misterioznost njihovom delu, a istovremeno ih i štitila od

 220 

progona, ukoliko bi neko njihove spise, ili njihova umetnièka dela procenio kao štetne po vlast. U sluèaju

ovog simbotisa,

slova

A. D. nisu

upotrebljena

da oznaèe

Anno

Domini… veã nešto sasvim drugo na nemaèkom jeziku.

Langdon istog èasa vide kako se sve uklapa. Za nekoliko sekundi, bio je sasvim siguran da je uspeo da shvati kako može da dešifruje piramidu. „Ketrin, svaka èast“, reèe pakujuãi se. „To je sve što nam je bilo potrebno.

Hajde da krenemo. Usput ãuti objasniti.“ Ketrin gaje gledala zapanjeno. „Datum 1514. A. D. zaista nešto znaèi?“ Langdon joj

namignu, kreãuãi prema vratima. „A. D. nema

Ketrin. Veã sa osobom.“

 221 

veze s datumom,

POGLAVLjE 67 Zapadno od Embasi roua, sve je ponovo bilo mirno unutar ozidanog vrta sa ružama iz dvanaestog veka i Kuãom senki. S druge strane ulaznog mladiã je pomagao svom pogrbljenom pretpostavljenom da preðe preko velikog

travnjaka. Pušta me da ga vodim? U normalnim okolnostima, slepi starac je odbijao da se sam snalazi unutar prostora svog svetilišta.

oèigledno žurio da uðe i odgovori na poziv Vorena Belamija.

puteljka,

pomoã – više je voleo Noãas je, meðutim,

„Hvala ti“, reèe starac dok su ulazili u zgradu u kojoj je bila njegova radna

soba. „Odavde mogu i sam.“ „Gospodine, vrlo rado ãu ostati i pomoãi…“

„To bi bilo sve za veèeras“, rekao je otpustivši mladiãevu ruku odlazeãi

sitnim koracima u pomrèinu. „Laku noã.“ Mladiã izaðe iz zgrade i preðe ponovo preko velikog travnjaka do svojih skromnih odaja na istom imanju. Iduãi prema svom stanu, mogao je da oseti kako ga muèi znatiželja. Starac je sasvim jasno bio uznemiren pitanjem koje mu je postavio

gospodin

Belami,

pa ipak,

besmislenim. Nema li pomoãi udovièinom sinu? Ni uz pomoã

najživlje

mašte nije

pitanje

se èinilo

mogao da pogodi šta

èudnim,

èak

to znaèi. Zbunjen,

on ode do svog kompjutera i ukuca ovu frazu u pretraživaè. Na svoje veliko iznenaðenje, stranicu za stranicom, nizali su se pogoci u

kojima se doslovno iznenaðen. postavila

pojavljivalo

ovo pitanje.

Izgleda da Voren Belami nije ovo èudno pitanje. Iste ove reèi

kralj Solomon dok je oplakivao

Èitao

je podatke prilièno

prva osoba je vekovima

u istoriji koja je ranije izgovorio…

ubijenog prijatelja. Pitanje navodno

danas koriste masoni, kao kodirani poziv za pomoã. Voren Belami je izgleda

slao poziv za pomoã bratu masonu.

 222 

i dan-

POGLAVLjE 68 Albreht Direr?

Ketrin je pokušavala da spoji razbijene delove u celinu dok je žurno koraèala za Langdonom kroz suteren Adamsovog krila. A. D. se odnosi na Albrehta Direra? Slavni nemaèki najomiljenijih umetnika njenog brata

bio je jedan bila upoznata

od sa

njegovim delom. No, i pored toga, nije mogla ni da zamisli kako bi im Direr mogao, u ovom sluèaju, biti od pomoãi. Pre svega, on nije živ veã više èetiristo godina.

„Direr

prateãi

je nenadmašan

osvetljene

slikar i grafièar i Ketrin je donekle

u simbolici“,

govorio

znake sa natpisom

je Langdon

dok su koraèali

IZLAZ. „On

predstavlja

kako nam ‘1514

Albreht

otelovljenje

renesansnog uma – bio je umetnik, filozof, alhemièar, pored toga što je èitavog svog života pomno izuèavao drevne misterije. Do današnjeg dana, niko nije uspeo u potpunosti da razume sve poruke koje je Direr utkao u svoja

dela.“

„Recimo da

je tako“, kazala

je, „ali

Direr’

može

pomoãi da dešifrujemo piramidu?“ Stigli

su do jednih

zakljuèanih

vrata

i Langdon

upotrebi

Belamijevu

karticu da bi prošli kroz njih.

„Broj 1514“, reèe Langdon dok su jurili uz stepenice, „usmerava nas na jedno specifièno Direrovo delo.“ Ušli su u ogroman hodnik. Langdon se osvrnu, a onda pokaza nalevo. „Ovuda.“ Ponovo su krenuli žurnim korakom.

„Albreht Direr zapravo je sakrio broj 1514 u svoje najtajanstvenije delo – poznato pod nazivom Melanholija I – koje je završio 1514. Ono se smatra najznaèajnijim delom renesansne umetnosti u severnoj Evropi.“ Piter je nekad davno pokazao Ketrin reprodukciju staroj knjizi o drevnom misticizmu, ali se ona nije

Melanholije I u jednoj seãala da je u njoj bio

skriven broj 1514.

„Kao što možda znaš“, nastavi Langdon, uzbuðen, Melanholija I prikazuje èovekovu borbu Simbolizam sadržan u Melanholiji I toliko

a po glasu se oseãalo da je da shvati drevne misterije. je složen da u odnosu na nju

slike Leonarda da Vinèija deluju sasvim prozirno.“

Ketrin naglo zastade i pogleda u Langdona. „Roberte, Melanholija I nalazi

se ovde u Vašingtonu. Izložena je u Nacionalnoj galeriji.“

„Znam“, reèe uz osmeh, „i nešto mi govori da to nije sluèajnost. Galerija je

sad zatvorena, ali ja poznajem upravnika, pa…“

„Zaboravi na to, Roberte, znam ja šta se dešava kad odeš u muzej.“ Ketrin skrete ka obližnjoj niši, u kojoj je spazila sto sa kompjuterom.

Langdon

krenu za njom, sav nesretan. „Možemo to isto Langdon bio suoèen

uraditi i na lakši naèin.“ Izgleda da je profesor sa moralnom dilemom da li treba da se oslanja na

kompjuter kad je original kompjuter.

tako blizu.

Kad se on konaèno

„Nema ikone za brauzer.“

pokrenu,

Ketrin

obiðe oko stola

ona vide da postoji

 223 

drugi

i ukljuèi problem.

„Ovaj kompjuter je povezan na internu ikonicu na desktopu. „Probaj ovo.“

mrežu.“

Langdon joj pokaza na

Ketrin kliknu na ikonicu oznaèenu sa DIGITALNE KOLEKCIJE. Na kompjuteru se pojavio nov ekran i Langdon ponovo pokaza prstom. Ketrin kliknu na ikonu koju je odabrao: ZBIRKA UMETNIÈKE GRAFIKE. Ekran se

opet promeni. U METNIÈKA GRAFIKA. „Ukucaj Albreht Direr.“ Ketrin

unese ime i onda kliknu

na „traži“.

Kroz nekoliko

sekundi

ekranu poèeše da se reðaju pravougaonici sa slièicama. Sve su bile sliènog stila – složene crno-bele gravire. Ispada da ih je Direr radio na stotine. Ketrin pregleda abecednu listu njegovih dela. Adam i Eva Èetiri jahaèa Apokalipse Hristovo stradanje Izdaja Hrista Poslednja veèera Sve su to bile biblijske teme. Ketrin se podseti da je Direr ispovedao nešto što se zvalo mistièno hrišãanstvo – spoj rane hrišãanske dogme,

alhemije, astrologije i nauke. Nauke… Kroz glavu joj proðe

prizor

njene laboratorije

u plamenu.

Još

uvek nije

bila u stanju da pojmi sve dalekosežne posledice tog dogaðaja, i u ovom trenutku mislila je jedino na svoju asistentkinju, Triš. Nadam se da je uspela da se izvuèe. Langdon

joj je prièao

nešto

o Direrovoj

verziji

Poslednje

veèere, ali

Ketrin ga je jedva pratila. Upravo je spazila link za Melanholiju I. Kliknula je i na ekranu se pojaviše uobièajene informacije. Melanholija I, 1514 Albreht Direr (gravira na papiru) Kolekcija Rozenvald Nacionalna galerija Vašington Skrolovala je naniže i namah se pojavi digitalna slika visoke rezolucije

na kojoj je blistalo Direrovo velièanstveno remek-delo. Ketrin ga je zabezeknuto posmatrala, zaboravila je koliko je èudnovato. Langdon se nasmeja s razumevanjem. „Kao što rekoh, baš je tajanstveno.“ Na Melanholiji I je, u sredini slike, predstavljena jedna zamišljena figura sa ogromnim krilima. Ona sedi ispred nekakve kamene graðevine, okružena najraznorodnijim i najèudnovatijim stvarima koje se daju zamisliti: terazijama, izgladnelim psom, drvodeljarskim alatom, pešèanikom, razlièitim geometrijskim telima, okaèenim zvonom, figurom

anðelèiãa, seèivom, merdevinama. Ketrin se neodreðeno priseãala kako joj je brat govorio da krilata figura zapravo predstavlja stvaralaèki um èoveka u liku mislioca bradi, koji je razoèaran jer još uvek nije uspeo da dostigne  224 

sa rukom na prosvetljenje.

Okruženje svim simbolima koji karakterišu ljudski intelekt – nauènim instrumentima matematike, filozofije, geometrije, pa èak i alatom za obradu drveta – no i pored svega, on još uvek nije u stanju stepenicama koje vode do istinskog prosvetljenja. Èak ni ljudski genij ne može

da se ispne

lako da prodre u drevne misterije.

„Simbolièno“, reèe Langdon, „ovo predstavlja neuspeli pokušaj èoveèanstva da ljudski intelekt pretoèi u božansku moã. Tumaèeno alhemijski, slika predstavlja našu nesposobnost da olovo pretvorimo u

zlato .“

„To baš

i nije neka ohrabrujuãa

poruka“,

složi

se Ketrin. „Dakle,

nam sad ona može pomoãi?“ Nije uspevala da pronaðe skriveni broj 1514 o kome je Langdon govorio. „Red iz haosa“, reèe Langdon sa poluosmehom. „Baš kao što tvrdi brat.“

Gurnu ruku u džep i izvadi

cedulju

sa slovima

rešetke, koje je ranije prepisao sa masonske šifre. „Za još uvek ne znaèi ništa.“ Razvio je papir na stolu. S

poreðanim

kako

tvoj

u obliku

sada, ova rešetka

Ketrin je gledala u rešetku. Bez ikakvog smisla. „Ali Direr ãe sad sve promeniti“ „Samo kako?“ „Jezièkom alhemijom.“ Langdon pokaza na ekran. „Zagledaj pažljivo. U ovom remek-delu

sakriveno je nešto što ãe ovim slovima

dati smisao.“ Èekao je.

„Da li sad vidiš? Traži broj 1514.“

Ketrin nije bila raspoložena da izigrava studentkinju. „Roberte, vidim baš ništa osim zemljine kugle, merdevina, noža, poliedra, terazija.

Odustajem.“ „Pogledaj dobro! Tamo u pozadini. Urezan u zgradu iza anðela? Ispod zvona? Tamo je Direr stavio kvadrat sa brojevima.“ Ketrin sad ugleda kvadrat koji je sadržao brojeve, meðu kojima je bio i broj 1514. „Ketrin, ovaj kvadrat predstavlja kljuè za dešifrovanje piramide!“ Ona ga zapanjeno pogleda. „To nije

obièan

kvadrat.“

reèe

Langdon

gospoðo Solomon, magièni kvadrat.“

 225 

i široko

se osmehnu. „Ovo

je,

POGLAVLjE 69 Kuda me to, do ðavola, vode? Belami je još uvek imao povez preko oèiju dok je sedeo na zadnjem sedištu terenskog vozila. Nakon kratkog zaustavljanja negde u blizini Kongresne biblioteke, vozilo je nastavilo dalje, ali samo nakratko. Sada se ponovo zaustavilo, prešavši samo jedan blok. Belami zaèu prigušeni razgovor. „Izvinite…

nemoguãe…“

zatvoreno…“ Vozaè odgovori istim Izgleda

da su razmena

glasa istog èasa promeni.

èuo

neki

tonom. „Istraga

reèi

i iskaznica

autoritativan

glas. „…Sad

CIA… nacionalna bili

dovoljno

bezbednost.“

ubedljivi,

jer se ton

„Da, naravno… pomoãni ulaz,.“ Zaèulo se glasno èegrtanje, koje kao pomeranje velikih garažnih vrata, nakon èega je glas dodao, „Da idem sa

je zvuèalo

vama? Kada budete ušli, neãete moãi da proðete…“ „Ne. Veã nam je odobren pristup.“

Ako je èuvar i bio iznenaðen, bilo je prekasno. Vozilo je veã ponovo bilo u pokretu. Kretalo se nekih pedeset metara, a onda ponovo stalo. Teška

vrata

ponovo se zaèuše iza njih. Tišina. Belami shvati da drhti. Uz tup zvuk otvoriše se zadnja vrata terenskog vozila. Belami oseti oštar bol u ramenima dok ga je neko povlaèio za ruke i podizao na noge. Bez ijedne reèi, moãne ruke ga povedoše preko širokog ploènika. Osetio je neki èudan, zemljani miris koji nije mogao da prepozna. Èuo je korake još

jedne osobe

koja je išla pored njih, ali ko god to bio, još uvek nije progovorio ni reèi. Zaustavili su se kod nekih vrata i Belami zaèu elektronski klik. Vrata se otvoriše, Belami je sproveden kroz nekoliko prolaza i nije mogao a da ne primeti kako vazduh postaje sve topliji i vlažniji. Pokriveni bazen, možda? Ne. Onaj miris u vazduhu nije bio od hlora… veã od neèeg daleko

ovozemaljskijeg. Gde smo to,

do ðavola?! Belami

udaljen od Kapitola. sigurnosnih

vrata.

je znao da može biti

Ponovo stadoše, Ova se otvoriše

samo blok ili

i on opet zaèu elektronski

uz siktaj.

Dok su ga gurali

dva

klik

kroz njih,

odmah je prepoznao miris koji je dopirao do njega. Belami je sada shvatio iako nikada kroz teretni

gde se nalaze. Moj bože! Èesto je ovamo dolazio, ulaz. Velièanstvena staklena zgrada bila je tri

stotine metara udaljena od Kapitola i, tehnièki, deo njegovog kompleksa. Pa ja upravljam ovim mestom! Belami sada shvati da oni koriste njegove kljuèeve,

uz èiju pomoã prolaze kroz sve prostorije. Moãne

ruke su ga gurnule

kroz vrata

i povele

niz

hodnik. Teška i vlažna toplina ovog mesta obièno prijatnosti. Meðutim, noãas se preznojavao. Šta tražimo ovde?!  226 

poznati,

krivudavi

bi izazivala

oseãaj

Belami je iznenada zaustavljen i posednut na klupu. Mišiãav èovek mu je skinuo lisice samo da bi ih ponovo zakljuèao oko naslona iza njegovih leða. „Šta hoãete od mene?“ Belami upita, dok mu je srce tuklo kao ludo. Umesto odgovora jedino je èuo zvuk cipela koje odlaze i staklena vrata koja se zatvaraju. A onda nastupi tišina. Mrtva tišina. Jednostavno ãe me ovde ostaviti? Belami se sve više znojio dok se muèio da oslobodi ruke. Èak ne mogu da skinem ni povez s oèiju? „U pomoã!“ vikao je.

„Ima li koga?“

Još dok je vikao obuzet panikom, Belami je znao da niko ne može da ga èuje.

Velika staklena prostorija – poznata i kao Džungla – bila hermetièki zaptivena kada su vrata zatvorena. Ostaviti su me u Džungli, pomisli. Niko me neãe pronaãi sve do jutra. A onda zaèu neki zvuk. Zvuk je bio jedva èujan, ali je Belamiju uterao strah u kosti zvuk koji je ikada èuo u životu. Nešto je disalo. Vrlo blizu. Nije bio sam na

klupi.

Iznenadno šištanje sumporne lica da je mogao da oseti

šibice zacvrèalo je toliko njenu toplinu. Belami ustuknu,

je potpuno

kao nijedan

blizu njegovog instinktivno

cimnuvši svoje okove. A onda mu je, bez upozorenja, neèija ruka skinula povez sa oèiju. Plamen

pred

njim

reflektovao

se u crnim

oèima

Inoe

približavala šibicu cigareti koja joj je visila sa usana tik uz Belamijevo lice. Posmatrala

ga je na meseèini

koja se probijala

Izgledala je zadovoljno jer je videla da se on boji. „Pa,

gospodine

Belami“,

reèe

Sato,

poènemo?“

 227 

otresajuãi

Sato

kroz stakleni šibicu, „Odakle

dok je

plafon. da

POGLAVLjE 70 Magièni kvadrat. Ketrin klimnu glavom, pomno se zagledavši u Direrovu graviru. Veãina bi pomislila da je Langdon izgubio razum, dok je Ketrin vrlo brzo shvatila da je u pravu. Izraz magièni

kvadrat ne pripada

naziv za kvadratnu

rešetku

naèin

horizontalnim

da u svim

matematici – to

samo magiji, veã i

sa uzastopnim i

brojevima,

vertikalnim

poreðanim redovima,

matematièari

u Egiptu

i Indiji,

a mnogi

i danas

veruju

na takav kao

dijagonali, daju isti zbir. Još pre èetiri hiljade godina njih su izraðivali

da oni

poseduju

magiènu moã. Ketrin je èitala da pobožni Indusi na svojim oltarima, koje nazivaju pudža, još uvek izraðuju magiène kvadrate od tri puta tri polja, koje zovu kubera kolam. S druge strane, savremeni èovek smešta magiène kvadrate u ono što se naziva „zabavna matematika“, a ima i pojedinaca koji uživaju u

potrazi za novim „magiènim“ konfiguracijama brojeva. Sudoku za genijalce. Ketrin

je na brzinu

analizirala

Direrov

kvadrat

sabirajuãi

brojeve

nekoliko redova. 16

„Trideset èetiri“, reèe. „U svim pravcima zbir iznosi trideset èetiri.“ „Taèno“, reèe Langdon. „No, da li znaš da je ovaj magièni kvadrat poznat po tome što je Direr u njemu ostvario nešto gotovo sasvim nemoguãe?“ Brzo je pokazao Ketrin da je Direru uspelo da, pored toga što zbir vodoravnih i

zbir

uspravnih

redova i

imaju i svi kvadranti,

dijagonala

iznosi trideset i èetiri, isti

zatim unutrašnja

èetiri

kvadrata,

kvadrati na uglovima. „A što je najfascinantnije od svega, Direr toliko nadaren da je uspeo da spoji brojeve 15 i 14 u donjem redu, kao oznaku

svih

pa èak i je bio

godine u kojoj je ostvario ovako neverovatan podvig!“ Ketrin je pregledala brojeve, zapanjena tolikom kombinatorikom. Langdon

je sad zvuèao još uzbuðenije. „Melanholija I je još po neèem izuzetna. Na njoj se prvi put u Evropi pojavljuje magièni kvadrat na jednom umetnièkom delu. Neki istorièari smatraju da je Direr na ovaj naèin poslao

poruku da su drevne misterije izašle iz okvira egipatskih škola misterije i da ih sad poseduju i tajna društva u Evropi. „Sve to vraãa nas na… ovo.“ Rukom pokaza prema cedulji na kojoj je bila rešetka sa slovima na kamenoj

piramidi.

 228 

šifrovanu

„Pretpostavljam da ti ova šema sada deluje poznato?“ „Kvadrat od èetiri puta èetiri polja.“ Langdon uze pisaljku i pažljivo prepisa Direrov kvadrat brojevima na cedulju tik pored kvadrata sa slovima. Ketrin je sada shvatila da ãe dalje biti

lako.

Bio je spreman,

onolikog entuzijazma, èinilo se da okleva. „Roberte?“ Okrenu

se prema

njoj, ispunjen

sa pisaljkom

strepnjom. „Da

želiš da to uradimo? Piter mi je izrièito…“

u ruci,

ispunjen

a ipak…

si sasvim

posle

sigurna

„Roberte, ako ti ne želiš da dešifruješ natpis, onda ãu ja.“ Pružila je

ruku da uzme olovku. Langdon je video da nema naèina ponovo usmeri

na piramidu.

da je zaustavi,

Veoma pažljivo,

stavio

pa prihvati, je magièni

i pažnju kvadrat

rešetku sa slovima i potom uz svako slovo dopisao broj. Zatim nacrta novu rešetku i u nju, novim redosledom, ubaci slova sa masonske šifre, vodeãi se

brojevima sa Direrovog magiènog kvadrata. Kad Langdon završi, oboje se zagledaše u rezultat. J

Ketrin se momentalno zbuni. „Opet španska sela.“ Langdon je dugo ãutao. „Zapravo, Ketrin, ovo nisu španska sela.“ Oèi mu ponovo zasijaše, bio je uzbuðen zbog otkriãa. „Ovo je… latinski tekst.“ Dugim, mraènim hodnikom, jedan slepi starac kretao se nesigurno, ali što je brže mogao, prema svojoj kancelariji. Kad je konaèno stigao, sruèio se u stolicu za pisaãim stolom, a njegove stare kosti zahvalno pozdraviše priliku da se odmore. Na stolu je pištala automatska sekretarica.

Pritisnuo je dugme i poslušao. „Ovde Voren

Belami“,

zaèu se prigušeni

„Nažalost, imam alarmantne vesti…“

 229 

šapat

njegovog brata

masona.

Ketrin Solomon hitro upravi pogled nazad na rešetku sa slovima i ponovo pregleda tekst. Naravno, sada se pred njenim oèima ukaza reè na latinskom. Jeova. J

Ketrin nije uèila latinski, ali ova reè bila joj je poznata još iz starih hebrejskih tekstova. Jeova. Jehvah. Prelazeãi oèima preko teksta, èitajuãi slova u rešetki kao što bi èitala da su u knjizi, iznenadi se

preostalog

dela

kad shvati da razume èitav tekst sa piramide. Jeova Sanctus Unus. Istog

trena

shvatila

je i znaèenje. Ova fraza

neprestano

se pojavljuje

savremenim prevodima hebrejskih svetih knjiga. U Tori, ime hebrejskog boga

vidovima – Jeova, Jehova, Ješua, Jahve, Izvor, Elohim –

javlja se u razlièitim

ali u velikom broju prevoda nastalih u rimsko doba, ovo zbunjujuãe obilje naziva spojeno je u jednu jedinu izreku na latinskom: Jeova Sanctus Unus. „Jedan Istinski Bog“ prošaptala je kao za sebe. Ta fraza sasvim sigurno nije zvuèala kao nešto što bi moglo da im pomogne da pronaðu njenog brata.

„To je ta skrivena poruka sa piramide? Jedan Istinski Bog? Ja sam mislila da se ovde radi o mapi.“ Langdon je delovao

podjednako

zbunjeno i ono uzbuðenje u njegovim oèima

zgasnu. „Ovo je sasvim sigurno pravilno dešifrovano, ali..“

„Èovek koji drži mog brata hoãe da mu kažemo gde je to mesto?“ Gurnula je

kosu iza uha. „Ovo ga neãe preterano obradovati.“ „Ketrin“, reèe Langdon i uzdahnu. „Ja sam se upravo i pribojavao tako neèeg. Sve vreme imam utisak da se mi prema mitu i legendi odnosimo kao prema stvarnosti. Možda ovaj natpis ukazuje na neko metaforièko opšte mesto – i govori nam da se èovekov istinski potencijal dostiže samo verom u Jedinog Istinskog Boga.“ „Ali ovo ništa ne znaèi!“ odgovori Ketrin, stežuãi vilice od besa. „Moja porodica veã generacijama èuva tu piramidu! Jedan Istinski Bog? Zar je ovo ta tajna? Èak i CIA smatra da ovo predstavlja pretnju

nacionalnoj

bezbednosti? Ili oni lažu, ili nama još uvek nešto izmièe!“ Langdon sleže ramenima u znak odobravanja. Upravo tada, zazvoni njegov telefon.

U pretrpanoj kancelariji pisaãim stolom i stezao

ispunjenoj slušalicu

Telefon je zvonio, zvonio. Konaèno,

javi

se jedan sumnjièav

knjigama, starac je sedeo nagnut nad u ruci, iskrivljenoj od artritisa. glas. „Halo?“

Glas je bio

dubok, ali

nesiguran. Starac prošaputa. „Èuo sam da vam treba zaštita.“ Èovek sa druge strane delovao je zateèeno. „Ko je to? Da li vam je Voren Be…“  230 

„Ne pominjite imena, molim vas“, odgovori starac. „Kažite. uspeli da zaštitite mapu koja vam je poverena?“

Da li

ste

Tišina puna neverice. „Da… ali nije bitno. Ne pomaže mnogo. Ukoliko se

uopšte radi o mapi, ona je pre metaforièka nego…“

„Ne, mapa je sasvim stvarna, verujte mi. I ona ukazuje na sasvim stvarnu lokaciju. Morate je dobro èuvati. Uveravam vas da je to od najveãe važnosti. Vas progone, ali ako biste mogli neprimeãeni da stignete ovamo gde se

nalazim, pružiãu vam zaštitu… i dati odgovore.“ Èovek je oklevao, oèito ne znajuãi šta da odgovori. „Prijatelju“, poèe starac, veoma pažljivo birajuãi

reèi. „Ima

jedno

utoèište u Rimu, severno od Tibra, u kome su deset kamenova sa planine Sinaj, još jedan iz samog raja i jedan sa likom Lukovog tamnog oca. Da li

znate gde sam ja?“ Dugo se ništa nije èulo, a onda èovek odgovori. „Da, znam.“ Starac

se nasmeši.

Tako sam i mislio,

raèuna da vas niko ne prati.“

 231 

profesore. „Doðite

odmah. Vodite

POGLAVLjE 71 Malak je stajao potpuno nag u vrelini svoje tuš kabine. Ponovo se oseãao èistim, opravši sa sebe i poslednji trag mirisa etanola. Dok su isparenja eukaliptusa prožimala njegovu kožu, mogao je da oseti kako mu se pore otvaraju pred toplinom. A onda je zapoèeo svoj ritual. Prvo je utrljao hemikalije za depilaciju po tetoviranom telu i lobanji, uklanjajuãi sve malje. Bez malja behu bogovi sedam ostrva Helijadesa66. Onda je

utrljao abramelinsko ulje u svoju omekšalu i prijemèivu kožu. Abramelin je sveto ulje velikih magova. Zatim je okrenuo ruèicu tuša skroz nalevo i voda postade ledena. Stajao je pod ledenom vodom èitav minut kako bi zatvorio pore i zatoèio toplinu i energiju unutar tela. Hladnoãa je služila i kao

podsetnik na ledenu reku u kojoj je zapoèela njegova transformacija. Kada je izašao ispod tuša, tresao se, ali za svega nekoliko unutrašnja toplina krenula je kroz slojeve mišiãnog tkiva Malak se iznutra oseãao kao peãnica. Stajao je nag pred ogledalom i divio se

trenutaka

i ugrejala

ga.

svom telu… možda poslednji put sebe posmatra kao obiènog smrtnika.

Njegova stopala bila su kandže sokola. Njegove noge – Boaz i Jahin – bili su drevni stubovi mudrosti. Bokovi i stomak bili su svodovi mistiène Viseãi izmeðu svodova, veliki polni organ imao je po sebi simbole sudbine. U prošlom životu, ovo teško koplje od mesa bilo je izvor

snage. njegove èulnog

zadovoljstva. Ali ne više. Ja sam proèišãen. Poput mistiènih evnuha, redovnika kataroja67, Malak je odstranio svoje testise. Žrtvovao je svoju fizièku potenciju zarad jedne mnogo vrednije. Bogovi su bespolni. Otpustivši ljudsku nesavršenost pola zajedno sa zemaljskim nagonom seksualnog iskušenja, Malak je postao Uran68, Atis69, Sporus70, poput velikih èarobnjaka kastrata iz legende o kralju Arturu.

Svakoj duhovnoj metamorfozi predstoji fizièka. Takav je bio nauk svih 71 72 velikih bogova… od Ozirisa , Tamuza , preko Isusa, Šive, do samog Bude. Moram da sljuštim sa sebe ovu ljudsku košuljicu. Iznenada,

Malak

podiže

pogled,

preko

dvoglavog

feniksa

na prsima,

preko kolaža simbola koji su mu krasili lice, pravo na vrh glave. Okrenuo je glavu prema ogledalu, jedva mogavši da vidi krug èiste kože koja je èekala.

Ova taèka na telu bila je sveta. Poznata i kao fontanela, jedini deo ljudske lobanje koji ostaje otvoren pri roðenju. Oko mozga. Premda se ova fiziološka kapija zatvara nekoliko meseci po roðenju, i dalje predstavlja simbolièni trag izgubljene veze izmeðu spoljnog i unutrašnjeg sveta.

„Ostrva sunca“, sedam prelepih ostrva u Grèkoj (prim. prev.).

Katharoi – grè. „proèišãen“, može da se odnosin na pripadnike dva jeretièka religiozna pokreta: katarizma i novacijanizma (prim. prev.). 68 Bog neba i otac Tirana u grèkoj mitologiji (prim. prev.). 67

roðenobožanstvougrèkojmitologiji,evnuh (prim.prev.). 70 Sporus iz Niceje, grèki matematièar i astronom (prim. prev.). 71 Staroegipatski bog podzemlja (prim. prev.). 72 Vavilonski i sumerski bog hrane i useva (prim. prev.).  232 

Malak je pomno posmatrao sveto mesto netaknute kože koju je okruživao krunoliki krug

urobora – mistiène zmije koja proždire sopstveni rep. Golo

meso kao da je buljilo u njega… blistavo obeãanje.

Robert Langdon ãe uskoro otkriti veliko blago za kim Malak traga. Jednom kada bude u njegovom posedu, praznina na vrhu glave biãe ispunjena

i on ãe

napokon biti spreman za svoju konaènu transformaciju. Malak je prešao u spavaãu sobu i iz donje fioke uzeo dugaèki

svile. Kao što je to radio mnogo puta do sada, obmotao ju je oko prepona i guzova. A onda je sišao dole. U njegovoj kancelariji, kompjuter je primio imejl. Bio je to njegov kontakt: ONO ŠTO VAM TREBA, NA DOHVATU JE RUKE. KONTAKTIRAÃU VAS ZA SAT VREMENA. STRPLjENjA.

Malak se nasmeši. Došlo je vreme da se obave poslednje pripreme.

 233 

komad bele

POGLAVLjE 72 Operativac CIA bio je vraški besan dok je silazio sa balkona èitaonice. Belami

nas je slagao. Tamo

gore, pored

Mojsijeve

statue, nije

bilo

nikakvih

tragova, niti bilo gde drugde na spratu. Pa kud je onda, kog vraga, otišao Langdon? Operativac se vrati istim putem sve do mesta na kome su našli jedine toplotne tragove – prostora za distribuciju knjiga. Ponovo se spusti stepenicama ispod osmougaone konzole. Tamo je i dalje tandrkala pokretna traka za transport knjiga. Ušavši dublje u taj prostor, vratio je termalne

naoèari

pregledao

èitavu

prostoriju.

Ništa.

Pogledao

je u pravcu

magacina, gde su ošteãena vrata i dalje zraèila toplotu od eksplozije. Osim

toga, ništa drugo nije… Jebo te ja! Operativac poskoèi unazad pošto nešto sasvim neoèekivano bljesnu. Kao sablasna

senka,

zida

se pojavi

sjajan

trag

dve èovekolike

figure

pokretnoj traci. Toplotni otisak. Zabezeknut, posmatrao je kako dva duha na pokretnoj traci prostorijom, a onda ponovo nestaju, glavom unapred, kroz uzani otvor na zidu.

kruže

Zar su na pokretnoj traci izašli? Ovo nije normalno.

Pored toga što je shvatio da im je Robert Langdon nestao kroz rupu u zidu,

operativac je sad znao da to nije jedini problem. Langdon nije sam! Taman se spremao da ukljuèi svoj primopredajnik i pozove voðu tima, kad ga ovaj preduhitri. „Svim operativcima: naðen volvo Vozilo registrovano na ime Ketrin kratkog vremena ušla u biblioteku.

ostavljen na trgu ispred Biblioteke. Solomon. Oèevidac rekao da je pre Pretpostavljamo da je sa Robertom

Langdonom. Direktorica Sato izdala nareðenje da smesta naðemo oboje.“ „Ja ovde imam toplotne otiske za oboje!“

povika operativac iz prostorije

za distribuciju, i objasni o èemu se radi. „Za ime sveta!“ odvrati voða tima. „Kuda vodi ta traka?“ Za to vreme operativac okaèenu na obaveštajnoj

je veã pregledao tabli. „Adamsovo

šemu krilo

namenjenu zaposlenima, biblioteke“, odgovori.

„Otprilike jedan blok odavde.“ „Svim primaocima. Prebacite se u Adamsovo krilo! SMESTA!“

 234 

POGLAVLjE 73 Utoèište. Odgovori. Reèi su odzvanjale u Langdonovoj glavi dok je kroz boèna vrata Adamsovog krila izlazio s Ketrin u hladnu zimsku noã. Misteriozni èovek koji ga je pozvao,

saopštio

mu je lokaciju

šifru,

kroz

ali

Langdon

je razumeo.

Ketrinina reakcija, kada je èula kuda idu, bila je iznenaðujuãe optimistièna: Pravo mesto da se pronaðe Jedini Istinski Bog? Sada je bilo pitanje kako tamo stiãi. Langdon se okrete u mestu, pokušavajuãi da se snaðe. Bilo je mraèno, ali se barem razvedrilo. Stajali su u malom dvorištu. U daljini, kupola Kapitola èinila se prilièno dalekom, i Langdon shvati da je ovo prvi put da

je izašao napolje otkad je pre nekoliko sati stigao u Kapitol. Ništa od mog predavanja. „Roberte,

pogledaj.“

Ketrin

pokaza

prema

silueti

Džefersonovog

krila

Kongresne biblioteke .

Kada ju je ugledao, Langdon se najpre zaprepasti – zar su toliko daleko proputovali na pokretnoj traci ispod zemlje. Sledeãa reakcija, meðutim, bila je panika. Oko Džefersonovog krila sad je vrilo kao u košnici –

kamioni i automobili su dolazili, ljudi su vikali. Da li je ono reflektor? Langdon zgrabi Ketrin za ruku. „Hajdemo.“ Potrèali su ka severoistoku preko dvorišta, brzo nestajuãi s vidika, iza

elegantne zgrade u obliku slova „U“, koju je Langdon prepoznao kao Folgerovu

Šekspirijansku

biblioteku74.

Ova je zgrada

mogla

biti

kamuflaža za njih, jer je èuvala originalni latinski rukopis Ðekona Nova Atlantida, utopijsku viziju po kojoj su praoci navodno, na osnovu drevnog znanja modelovali novi svet. Èak i da je tako, ovde

savršena Frensisa Amerike,

se Langdon neãe zaustavljati. Treba nam taksi. Stigli su na ugao Treãe i ulice Istoèni Kapitol. Saobraãaj je bio slab i Langdon oseti kako nada u njemu bledi dok je pogledom tražio taksi. On i Ketrin uputiše se na sever Treãom ulicom, odmièuãi od Kongresne biblioteke. Tek kad su prešli Èitav blok, Langdon ugleda taksi vozilo kako

im prilazi iza ãoška. On mu mahnu i vozilo se zaustavi. Neka muzika

sa Srednjeg istoka

èula

se na radiju,

a mladi

ljubazno nasmeši. „Kuda?“ upita dok su ulazili u auto. „Idemo na…“ „Severozapad!“ ubaci se stranu od Džefersonove

Arapin

im se

Ketrin, pokazujuãi niz Treãu ulicu, na suprotnu biblioteke. „Vozite prema stanici Junion, pa onda

levo na Aveniju Masaèusets. Reãi ãemo vam kada da stanete.“ Vozaè slegnu ramenima, zatvori pregradu od pleksiglasa i pojaèa muziku. Ketrin

dobaci

Langdon u opominjuãi

pogled,

koji kao da je govorio: „Ne

ostavljaj nikakve tragove.“ Ona pokaza kroz prozor, skreãuãi Langdonu pažnju 73 74

Najstarija od tri zgrade Kongresne biblioteke (prim. prev.). Nezavisna istraživaèka biblioteka

na Kapitol hilu, koju

(Henry Clay Folger) (prim. prev.).  235 

je osnovao

Henri

Klej Folger

na crni

helikopter

delu grada u

koji je patrolirao

kom su se nalazili. Sranje.

povrati Solomonovu piramidu. Dok su gledali kako se helikopter biblioteke,

Ketrin

se okrenu

u niskom letu, približavajuãi

Sato je najozbiljnije

spušta

prema

nameravala

izmeðu dva krila

njemu s rastuãom

Kongresne

zabrinutošãu

pogledu. „Mogu li da vidim tvoj mobilni telefon na trenutak?“ Langdon joj dade telefon. „Piter mi je rekao da imaš fotografsko pamãenje?“ reèe ona, spuštajuãi prozor, „I da se seãaš svakog broja koji si ikada pozvao?“ „To je istina, ali…“

Ketrin izbaci telefon pravo u noã. Langdon se okrenu u svom sedištu dok se njegov telefon premetao po ploèniku iza njih i raspadao u komade. „Zašto

si to uradila!“ „Da ga izbacimo

iz mreže“, reèe Ketrin

zabrinuto

ga pogledavši. „Ova

piramida je jedina nada da ãu pronaãi brata i nemam nameru da dozvolim da

nam je CIA preotme.“ Na prednjem sedištu, Omar Amirana klimao je glavom i pevušio uz muziku. Ova noã je bila spora, i on oseti kako ima sreãe što su se konaèno pojavile mušterije. Njegov taksi je upravo prolazio pored Stenton parka,

kada se poznati glas dispeèera zaèuo na radiju.

„Ovde dispeèer. Svim vozilima u blizini Nacionalnog bulevara. Upravo smo primili obaveštenje od vladinih organa o dvoje begunaca u blizini

Adamsovog krila Biblioteke…“ Omar je zapanjeno slušao dok je dispeèer do detalja sedeo u njegovom automobilu. On kriomice baci pogled

je da prizna: ovaj visoki zaista ‘Najtraženijim glavama Amerike’75?“

izgleda

poznato.

opisivao par koji je u retrovizor. Morao

Da ga nisam video u

Veoma oprezno, Omar posegnu za radiom. „Dispeèer?“ reèe, govoreãi tiho u

primopredajnik. „Ovde vozilo jedan-tri-èetiri. govorite nalaze se u mom taksiju… upravo sad.“

Dvoje ljudi

o kojima

Dispeèer odmah posavetova Omara šta da radi. Omarove ruke su se tresle

dok je pozivao broj koji je dobio. Glas koji je odgovorio bio je stegnut i efikasan, kao u vojnika. „Ovde agent Terner Simkins, iz operativne jedinice CIA. Ko je to?“ „Hm… ja sam taksista.“

reèe

Omar. „Reèeno

mi je da nazovem u vezi

dvoje…“ „Da li su begunci trenutno u vašem autu? Odgovorite samo sa da ili ne.“ „Da.“ „Mogu li da èuju naš razgovor? Da ili ne?“ „Ne. Pregrada je…“ „Kuda ih vozite?“ „Severoistoèno na Masaèusets.“ America’s Most Wanted – popularni amerièki (prim. prev.).

TV šou koji èesto pomaže

 236 

snagama reda

„Neka odreðena adresa?“

„Nisu rekli.“ Agent je oklevao. „Da li muškarac ima kožnu torbu?“ Omar pogleda u retrovizor i oèi mu se razrogaèiše. „Ima! Da u toj torbi nije neki eksploziv ili nešto…“ „Slušajte me pažljivo“, reèe agent. „Niste ni u kakvoj opasnosti sve dok pratite moja uputstva. Da li je to jasno?“ „Da, gospodine.“ „Kako se zovete.“ „Omar“, odgovori, poèevši da se znoji. „Slušajte, Omare“, reèe èovek mirno. „Sjajno vam ide. što je sporije moguãe, kako bih uspeo da svoj tim dovedem ispred

Želim

razumete?“ „Da, gospodine.“ „Da li je vaš taksi opremljen interfonom kojim možete da komunicirate s njima na zadnjem sedištu?“ „Jeste, gospodine.“ „Dobro je. Evo šta želim da uradite.“

 237 

da vozite vas. Da li

POGLAVLjE 74 Džungla, popularni

naziv središnjeg

dela Botanièke

bašte –

amerièkog

živog muzeja – nalazi se tik uz zgradu Kapitola. Prašuma u svakom pogledu, Džungla je smeštena u ogroman staklenik ispunjen džinovskim stablima i raznovrsnim lijanama koje se mogu posmatrati i sa gornje strane,

kauèukovim

zahvaljujuãi visokim galerijama na koje se penju samo hrabriji turisti. U normalnim situacijama, Voren Belami bi uživao napajajuãi se bogatim mirisom vlažne vodene kapljice

zemlje i gledajuãi sunèeve zrake koji se prelamaju raspršene iz sitnih otvora za vodenu paru pri

kroz vrhu

staklenog krova. Sada se, meðutim obilato znojio i uvijao zbog grèeva koji su mu prolazili kroz ruke, još uvek bolno stegnute lisicama iza leða. Direktorica cigarete – što

Sato koraèala je ispred njega, hladno povlaèeãi dimove bi se moglo nazvati ekoterorizmom prema ovoj pažljivo

izbalansiranoj sredini. Lice joj je delovalo skoro demonski u duvanskom dimu i na meseèini koja se probijala kroz staklenu tavanicu. „Dakle tako“, nastavi Sato, „kad ste veèeras stigli u Kapitol i saznali da sam ja veã tamo, doneli ste odluku kako da postupite. Umesto da me obavestite o svom prisustvu, vi ste se tiho spustili u SBB, gde ste, izlažuãi se velikoj opasnosti, napali šefa Odeljenja za bezbednost Endersona i mene, a onda ste pomogli Langdonu da pobegne sa piramidom i njenim vrhom.“ Protrljala

rame. „Zanimljiv izbor.“ Ponovo bih izabrao isto, pomisli Belami. „Gde je Piter?“ pitao je ljutito. „Otkud ja znam?“ odgovori Sato.

„Pa, izgleda da znate sve ostalo!“ raspali Belami u znak odgovora, trudeãi se da prikrije svoju sumnju da upravo ona stoji iza svega ovog. „Znali

ste da treba da odete u zgradu Kapitola. Langdona. Langdona,

Znali

ste gde da naðete Roberta

Èak ste znali i da treba rendgenom snimiti torbu Roberta kako biste pronašli vrh piramide. Oèito da vas neko hrani

velikom kolièinom poverljivih informacija.“

Sato se samo hladno nasmeja i zakoraèi prema njemu. „Gospodine Belami, da li ste vi mene zbog toga napali? Da li vi smatrate da sam vam ja

neprijatelj? Da li vi mislite da ja hoãu da ukradem vašu piramidicu?“ Sato

povuèe duboki dim iz cigarete i propusti ga kroz nos. „Slušajte me pažljivo. Niko ne razume bolje od mene koliko je važno èuvati tajnu. Ja verujem, baš

kao i vi,

da postoje

odreðene

informacije

koje ne treba

javnosti. Meðutim, veèeras su ovde na delu neke moãne sile, i bojim se da vi to još uvek niste shvatili. Èovek koji je kidnapovao Pitera raspolaže ogromnom snagom… kakva vama još uvek nije jasna. Verujte predstavlja pokretnu tempiranu bombu… u stanju je da pokrene

saopštavati Solomona mi, on èitav niz

dogaðaja koji ãe suštinski promeniti svet koji mi poznajemo.“ „Ne razumem vas.“ Belami se pomeri na klupi, bolele su ga ruke u liskama. „I ne morate. Vi morate samo da slušate. spreèim katastrofu samo ako budem saraðivala

U ovom trenutku ja mogu da sa tim èovekom… i ako mu

budem dala taèno ono što traži. A to znaèi da ãete vi sad da pozovete gospodina Langdona i da mu kažete da se preda, sa sve piramidom i njenim vrhom. Kad Langdon bude pod mojom kontrolom, on ãe dešifrovati natpis na  238 

piramidi, doãi do informacije koju taj èovek traži, ma kakva ona bila, i tako zadovoljiti njegove zahteve.“ Položaj spiralnog stepeništa koje vodi do drevnih misterija. „Ja to ne mogu da uradim. Zakleo sam se na èuvanje tajne.“ Sato je sad eksplodirala. „Baš me zabole, šta ste vi obeãali, baciãu vas u

zatvor pre no…“ „Možete

da mi pretite

koliko

„Nemam nameru da vam pomažem.“ Sato duboko udahnu i

progovori

god hoãete“,

odgovori

Belami

jezivim šapatom. „Gospodine Belami, vi

oèito nemate pojma šta se veèeras dogaða.“ Napeta tišina potraja neko vreme, a onda je konaèno mobilnog telefona direktorice Sato. Gurnula je ruku u džep i nestrpljivo ga izvukla. „Kažite“, pažljivo

saslušala

odgovor. „Gde

prkosno.

je sada taj taksi?

Koliko?

prekide javila

zvuk se i

U redu, dobro.

Dovedite ih u Botanièku baštu. Ulaz za službena vozila. I povedite raèuna da sa njima stigne i piramida i njen vrh.“ Sato spusti

slušalicu i

okrenu

se prema

Belamiju

„Pa lepo… ispada da korist od vas baš i nije naroèito velika!“

 239 

sa lukavim

osmehom.

POGLAVLjE 75 Robert Langdon tupo je gledao napolje, oseãajuãi se previše umornim da bi vozaèa koji je milio

poterao

da malo ubrza. Ketrin,

koja je sedela

kraj

njega, isto se smirila, ali je delovala oèajno što ne mogu da shvate šta je to što piramidu èini toliko posebnom. Veã su jedno drugom isprièali sve što znaju o njoj, vrhu piramide i èudnim veèerašnjim dogaðajima, ali i dalje nisu

imali nikakvu predstavu o tome kako ona može predstavljati mapu koja vodi do bilo èega. Jeova Sanctus Unus? Tajna je skrivena u Ovom Redu? Misteriozni èovek im je obeãao odgovore ako budu uspeli da se naðu s njim na dogovorenom mestu. Utoèište u Rimu, severno od Tibra. Langdon je znao da

je „Novi Rim“ njihovih praotaca, kasnije preimenovan u Vašington, ali su tragovi prvobitnog sna još uvek bili prisutni: vode Tibra i dalje se ulivaju u Potomak, senatori

još uvek zasedaju ispod replike kupole Svetog Petra, a

Vulkan i Minerva još uvek èuvaju Rotondin davno ugašeni plamen. Odgovori za kojima su Langdon i Ketrin tragali, èekali nekoliko odredište

kilometara je zaista

su ih svega

odatle. Severozapadno na Aveniji Masaèusets. bilo kao utoèište… severno od vašingtonskog

Njihovo potoka

Tibar. Langdon požele da vozaè malo ubrza. Iznenada, Ketrin se uspravi u sedištu, kao da je odjednom nešto shvatila. „Oh, moj bože, Roberte!“ Ona se okrenu prema njemu, potpuno bleda. Oklevala

je nakratko, a onda progovorila odluèno. „Pa mi idemo u pogrešnom smeru!“ „Ne,

dobro

idemo“,

usprotivi

se Langdon. „To

je severoistoèno

Masaèu…“ „Ne! Hoãu reãi, idemo na pogrešno mesto.“ Langdon se zbuni. Veã je bio objasnio Ketrin kako zna zašto idu na lokaciju koju mu je opisao misteriozni èovek. Tamo se nalazi deset kamenova sa planine Sinaj, jedan sa samih nebesa i jedan s likom Lukovog mraènog oca. Samo jedna zgrada na svetu može tako da se opiše. I upravo tamo je ovaj taksi

krenuo. „Ketrin, siguran sam da je lokacija taèna“ „Ne!“

viknu

ona. „Ne

moramo

potpuno

izgubljen.

više

da idemo

tamo.

piramidu i njen vrh! Znam o èemu se radi!“ Langdon je bio potpuno zbunjen. „Shvatila si?“ „Da! Umesto toga moramo da idemo na Trg slobode!“ Langdon beše

potpuno nebitnim.

„Jeova Sanctus Unus!“

reèe

Trg slobode,

Ketrin. „Jedan

iako Istinski

vrlo

Razrešila

blizu,

èinio

Bog Jevreja.

simbol Jevreja je jevrejska zvezda – Solomonov peèat – veoma važan simbol za masone!“ Ona pronaðe novèanicu od jednog dolara u džepu. „Daj mi hemijsku.“ Prilièno zbunjen, Langdon je izvuèe iz džepa sakoa. „Vidi.“

Ona raširi novèanicu

na svojoj butini

i uze olovku,

sam

Sveti

pokazujuãi

Veliki peèat na poleðini. „Ako na Velikom peèatu Sjedinjenih Država preko Solomonovog peèata nacrtamo…“ Ona nacrta jevrejsku zvezdu preko piramide. „Pogledaj šta se dobije!“  240 

Langdon pogleda u novèanicu, pa zatim ponovo u Ketrin kao da je poludela. „Robete, pogledaj malo bolje! Zar ne vidiš šta pokazujem?“ On ponovo pogleda crtež.

Za ime sveta, na šta misli? Langdon je i ranije viðao ovu sliku. Bila je popularna

meðu onima

koji su verovali

u teoriju

zavere,

a istovremeno

predstavljala i „dokaz“ da su masoni na tajni naèin uticali na našu naciju u

njenom zaèetku. Kada se šestokraka zvezda nacrta taèno preko Velikog peèata Sjedinjenih Država, najviši od šest kraka savršeno naleže na masonsko svevideãe oko… a ostalih pet, što je delovalo prilièno jezivo, savršeno

jasno pokazuju reè M-A-S-O-N. „Ketrin, to

je samo sluèajnost,

ali i

Trgom slobode.“ „Pogledaj

ponovo!“ reèe

sada skoro

dalje ne vidim ljutito. „Ne

kakve to

gledaš

ima veze sa

gde ti

pokazujem!

Evo ovde. Zar ne vidiš?“ Samo trenutak kasnije, Langdon je video. Terner

Simkins,

voða operativne

jedinice

CIA,

stajao

je ispred

Adamsovog krila Biblioteke, èvrsto pritiskajuãi mobilni telefon na svoje uho i naprežuãi se da èuje razgovor koji se odvijao u taksiju. Nešto se upravo dogodilo. Njegov tim se spremao da se ukrca u modifikovanu verziju helikoptera Sikorski UH-60 kako bi se uputio na severozapad i postavio

blokadu na putu, ali izgleda da se situacija iznenada promenila. Pre samo nekoliko trenutaka, Ketrin Solomon je poèela da govori idu na pogrešno mesto. Njeno objašnjenje – nešto o dolaru i jevrejskoj zvezdi

– isprva nije imalo nikakvog smisla za

kako

voðu tima, a izgleda ni za Roberta

Langdona. Bar u prvom trenutku. Sada je, meðutim, Langdon uspeo da shvati na

šta ona misli. „Bože moj, u pravu si!“ izjavi Langdon. „Nisam to primetio ranije!“

Odjednom, Simkins zaèu kako neko udara u vozaèevu pregradu, koja se nakon

toga otvori. „Promena plana“, Ketrin je vikala vozaèu. „Odvezite nas na Trg slobode!“ „Trg slobode?“

reèe

Masaèusets?“

„Zaboravite!“

povika

taksista,

pomalo

Ketrin. „Trg

nervozno. „Ne

slobode!

OVDE!“  241 

Skrenite

severozapadno ovde levo!

na Ovde!

Agent Simkins je èuo kako gume škripe dok su skretati za ugao. Ketrin je ponovo

uzbuðeno

prièala

Langdonu,

govoreãi

nešto

o èuvenom

bronzanom

izlivku Velikog peèata postavljenom na trgu. „Gospoðo,

samo da potvrdim“,

umeša

se glas

taksiste,

zvuèeãi

„Idemo na Trg slobode – na uglu Pensilvanije i Trinaeste?“ „Da!“ odgovori Ketrin. „Požurite!“ „Vrlo je blizu. Za dva minuta.“ Simkins

se nasmeja.

Vrlo dobro, Omare. Dok je jurio

prema

koji je èekao, povika svom timu. „Imamo ih! Trg slobode! Kreãi!“

 242 

napeto.

helikopteru

POGLAVLjE 76 Trg slobode je zapravo mapa. Nalazi se na uglu Pensilvanija ogromnoj

površini

poploèanoj

avenije i Trinaeste kamenom,

prikazane

ulice.

su ulice

Na njegovoj Vašingtona,

kako ih je prvobitno zamislio Pjer L’Anfan. On predstavlja popularnu turistièku destinaciju ne samo zato što je zabavno hodati po džinovskoj mapi, veã i zbog toga što je trg kasnije dobio ime po Martinu Luteru Kingu

junioru, koji je dobar deo teksta za èuveni govor „Imam jedan san“ napisao u obližnjem hotelu Vilard. Vašingtonski taksista Omar Amirana stalno je dovozio slobode, ali njegovi veèerašnji putnici oèito nisu bili obièni posetioci.

turiste

do Trga

Juri ih CIA? Èim je Omar zaustavio automobil kraj iviènjaka, iz njega iskoèiše muškarac i žena. „Ostanite ovde!“ reèe Omaru èovek u kaputu od tvida. „Odmah se vraãamo!“ Omar je posmatrao kako njih dvoje jure prema širokom prostoru na kojem je bila ogromna mapa, pokazujuãi rukom i vièuãi dok su geometrijski prikaz ulica koje se presecaju. Omar zgrabi mobilni

pred sobom. „Gospodine, da li ste još na vezi?“ „Da, Omare!“ vikao

je glas u telefon,

ali

razgledali sa table

se jedva èuo zbog gromoglasne

buke na njegovom kraju linije. „Gde su sada?“ „Napolju, na mapi. Izgleda da nešto traže.“ „Ne ispuštaj ih iz vida“, vikao je agent. „Samo što nisam stigao.“ Omar je video kako su dvoje begunaca brzo pronašli èuveni Veliki peèat na trgu – jedan od najveãih bronzanih medaljona ikad izlivenih. Stajali su jedno vreme iznad

njega i odmah zatim

poèeli da

pokazuju prema jugozapadu.

Onda je èovek u kaputu od tvida dojurio nazad do taksija. Omar je brzo spustio telefon na tablu ispred sebe, baš kad je èovek, sav zadihan stigao. „U kom je pravcu Aleksandrija, u Virdžiniji?“ pitao je. „Aleksandrija?“ Omar pokaza na jugozapad, u istom pravcu kao i njih dvoje

maloèas.

„Znao sam!“ prošaputa èovek upola glasa. Okrenu se i povika prema ženi.

„U pravu si, Aleksandrija.“

Žena tad pokaza preko trga prema osvetljenom putokazu za obližnji metro.

„Plava linija ide direktno tamo. Treba nam stanica King strit!“ Omara uhvati panika. O ne.

Èovek se okrete prema Omaru i pruži mu mnogo više novèanica no što je

trebalo. „Hvala. Sve je u redu.“ Nabaci torbu na rame i odjuri preko trga. „Èekajte! Mogu vas odvesti! Èesto vozim u tom pravcu!“ Ali

bilo

je prekasno.

Muškarac

i žena

veã su jurili

preko

trga.

Njih

dvoje nestadoše niz stepenice podzemne stanice Metro centar. Omar zgrabi

mobilni. „Gospodine!

Strèali

su dole

u podzemnu!

mogao da ih zaustavim! Pominjali su plavu liniju za Aleksandriju!“ „Ostanite na mestu“ prodra se agent CIA. „Stižem za petnaest sekundi!“  243 

Nisam

Omar se zagleda u svežanj novèanica koje mu je onaj èovek dao. Na vrhu je oèito bila ona novèanica po kojoj su njih dvoje nešto pisali Na njoj je stajala jevrejska zvezda preko Velikog peèata SAD. I naravno, vrhovi

zvezde padali

su taèno na slova koja su èinila reè MASON.

Bez ikakvog upozorenja, Omar oseti zaglušujuãe vibriranje svud oko sebe, kao da stoji pored pneumatske bušilice za beton. Pogleda oko sebe, ali

ulica je bila prazna. Buka se još pojaèa i odjednom, blistavi helikopter spusti se iz mraka i naglo zaustavi posred mape na trgu. Iz njega iskoèi stanici podzemne

grupa ljudi obuèena u crno. Veãina železnice, a jedan dotrèa do Omarovog

otvori zadnja vrata. „Omare? Jesi li to ti?“ Omar klimnu glavom, bez reèi. „Da li su rekli kuda idu?“ upita agent. „Aleksandrija! Stanica King strit“, izusti vozim, ali…“ „Da li su rekli na koje mesto idu u Aleksandriji?“

crni

ih odjuri prema taksija. Silovito

Omar. „Ponudio

„Ne! Razgledali su medaljon sa Velikim peèatom na trgu, a onda su pitali gde je Aleksandrija i platili mi ovim? On pruži agentu dolarsku novèanicu sa èudnim dijagramom. Masoni! Aleksandrija! Jedna od masonskih zgrada u Americi nalazi se baš u Aleksandriji. „To ponovo izusti. „Masonski spomenik Džordžu Vašingtonu! Nalazi

sam da ih

najèuvenijih ãe biti!“ se direktno

preko puta stanice King strit!“

„To ãe biti!“ reèe i agent, došavši oèito do istog zakljuèka, dok se veãina

operativaca trèeãi vraãala iz stanice. „Promašili smo ih!“ povika jedan od njih. „Upravo je otišao voz na plavoj liniji! Nisu u stanici.“ Agent Simkins pogleda na sat i okrete se Omaru. „Koliko treba podzemnoj da stigne do Aleksandrije?“ „Barem deset minuta. Verovatno više…“ „Omare, ovo si sjajno izveo. Hvala ti“ „Nema na èemu. Šta se dešava?“ Meðutim, agent Simkins veã je jurio nazad prema helikopteru, usput. „Stanica King strit! Stiãi ãemo pre njih!“ Zapanjen, Omar

je gledao kako se

velika crna

ptica diže

vièuãi

uvis. Snažno se

nagnula prema Aveniji Pensilvanija, a potom se uz tutnjavu izgubila u mraku. Pod nogama taksiste, voz podzemne železnice poveãavao je brzinu, ostavljajuãi za sobom Trg slobode. U vozu, Robert Langdon i Ketrin Solomon sedeli su naporno dišuãi. Nijedno od njih nije izgovorilo ni reè dok ih je

voz velikom brzinom nosio ka željenom odredištu.

 244 

POGLAVLjE 77 Seãanje je uvek zapoèinjalo na isti naèin. Padao je… nauznak, težak kao olovo, prema zaleðenoj površini reke u dnu visoke provalije. Iznad njega, nemilosrdne èeliènosive oèi Pitera Solomona gledale su ga preko cevi Androsovog pištolja. Dok

je padao, svet oko njega je bledeo, nestajao dok ga je

obvijao oblak uzburkane magle od vodopada koji se nalazio trenutak, sve je bilo belo, kao u raju. A onda je udario o led. Hladnoãa. Crnilo. Bol.

uzvodno. Na

Prevrtao se nošen moãnom silom koja ga je nemilosrdno lupala o kamenje u neverovatno hladnom okruženju. Telo mu je vapilo za vazduhom, ali pluãni

mišiãi toliko su se stegli od hladnoãe da nije mogao da udahne. Pao sam pod led. Led u blizini vodopada verovatno je bio tanak zbog uzburkane vode i Andros je propao pravo kroz njega. Sad je plutao nizvodno, zatoèen ispod providne ledene tavanice. Grebao je po donjoj strani leda, pokušavajuãi da ga probije, ali nije imao oslonac. Žarki bol zbog rane od metka u ramenu, polako je išèezavao, kao i peèenje od saème; oba bola ublažavalo je

parališuãe probadanje u njegovom telu koje je lagano trnulo.

Struja je ubrzavala, bacakajuãi ga oko reènog zavoja. Telo mu je èeznulo za kiseonikom. Iznenada, on se zaplete u neko granje nagomilano uz deblo koje je palo u vodu. Razmišljaj! On se grèevito zakaèi za grane, probijajuãi se prema površini i pronalazeãi mesto gde je jedna deblja grana prošla kroz led. Njegovi prsti pronaðoše maleni otvor u ledu oko grane i on poèe da vuèe

ivice rupe pokušavajuãi da je proširi; jednom, dvaput, pukotina je rasla, i sada je veã imala nekoliko centimetara u preèniku. Povukavši se uz granu, on izvi glavu unazad i nasloni usta na maleni otvor. Zimski vazduh koji je potekao u njegova pluãa, uèini mu se toplim.

Iznenadni nalet kiseonika ojaèa mu nadu. On postavi stopala na deblo i svom snagom pritisnu leðima i ramenima naglo naviše. Led oko palog drveta, ispucao zbog grana i deliãa stabla, veã je bio slab, i dok je on upirao moãnim nogama u deblo, glava i ramena mu se probiše kroz led, izbijajuãi uz lomljavu u zimsku noã. Vazduh mu poteèe u usta. Još uvek veãim delom tela pod vodom, oèajnièki se migoljio da izaðe, i dalje gurajuãi nogama, vukuãi

rukama, sve dok konaèno nije izašao i odmah se bez daha ispružio na goli led. Andros smaèe svoju

natopljenu skijašku kapu i stavi je u džep, pogledavši

uzvodno prema Piteru Solomonu. Krivina reke zaklanjala mu je vidik. Pluãa su mu ponovo gorela. Tiho, on namesti malu granu preko rupe u ledu, kako bi

je sakrio. Rupa ãe se ponovo smrznuti do jutra. Dok je Andros teturao po šumi, poèeo je da pada sneg. Nije imao predstavu koliko je dugo trèao dok

nije izbio iz šume pravo na nasip manjeg puta. Buncao je, polusmrznut. Sneg je sada jaèe padao, a usamljeni par svetala približavao se iz daljine. Andros poèe divlje da maše i usamljeni kamionet smesta se zaustavi. Imao je tablice Vermonta. Jedan stariji èovek u crvenoj kariranoj košulji iskoèi

iz njega.  245 

Andros se zatetura prema njemu, držeãi se za krvave grudi. „Lovac… me upucao! Moram u bolnicu!“ Ne oklevajuãi ni trenutka, starac pomože Androsu da se popne na suvozaèevo sedište i ukljuèi grejanje. „Gde je najbliža bolnica?“ Andros nije imao pojma, ali pokaza na jug. „Sledeãi izlaz.“ Ne idemo mi u bolnicu. Sledeãeg dana prijavljeno je da se izgubio neki starac iz Vermonta, ali niko nije imao pojma gde je on mogao nestati putujuãi iz Vermonta po zaslepljujuãoj snežnoj meãavi. Niti je iko povezao njegov nestanak sa još jednom vešãu koja je dominirala naslovnim stranama sledeãeg dana –

šokantno ubistvo Izabel Solomon.

Kada se Andros probudio, ležao je u praznoj spavaãoj sobi jeftinog motela

koji je bio zatvoren do sledeãe sezone. Seãao se kako je provalio unutra i povezao rane iscepanim èaršavima, nakon èega se srušio na klimavi krevet

ispod gomile plesnivih ãebadi. Bio je gladan kao vuk. Odšepesao je do kupatila i ugledao krvavu gomilu saème u lavabou. Bledo se seãao kako ih je vadio iz svojih grudi. Podižuãi pogled prema prljavom

ogledalu, nevoljko odmota krvave zavoje da proceni ozlede. Èvrsti mišiãi njegovih grudi i stomaka spreèili su saèmu da prodre previše duboko, pa ipak je njegovo telo, nekada savršeno, sada bilo uništeno ranama. Onaj jedini metak koji je ispalio Piter Solomon izgleda da je naèisto prošao

kroz njegovo rame, ostavljajuãi za sobom krvavi krater. Da bude još

ovoliku

gore, Andros

razdaljinu.

nije uspeo da uzme ono zbog èega je proputovao

Piramidu.

Stomak mu je krèao i on ode do starèevog

kamioneta, nadajuãi se da ãe tamo pronaãi bilo kakvu hranu. Kamionet je bio prekriven debelim naslagama snega i Andros se pitao koliko je dugo spavao u

ovom starom pronašao

motelu. Hvala bogu da sam se uopšte

ništa

za jelo na prednjem

neke analgetike protiv reumatskih gutajuãi ih uz pomoã snega. Treba mi hrane.

sedištu,

ali

probudio. Andros nije je u pregradi

bolova. Uzeo je èitavu

pronašao

šaku

lekova

Nekoliko sati kasnije, kamionet koji je izašao iza starog motela, nije nimalo lièio na kamionet koji se tu zaustavio dva dana ranije. Nedostajali su krov kabine, hauba, nalepnice na branicima i dosta opreme. Vermontske tablice su bile zamenjene onima sa starog pomoãnog kamioneta koji je Andros našao parkiranog pored motelskog ðubrišta, gde je pobacao sve krvave

èaršave, saèmu i ostale dokaze da je ikada bio u motelu.

Nije odustao od piramide, ali ona ãe za sada morati da saèeka. Morao je da se sakrije, zaceli i pre svega, da jede. Pronašao je neki restoran pored puta, gde je halapljivo pojeo jaja, slaninu, peèeni krompir i tri èaše soka od narandže. Kada je završio, naruèio je još hrane za poneti. Vrativši se na put, Andros je slušao stari radio. Otkad je zapoèela njegova agonija nije

gledao televiziju ni èitao novine, stanici èuo vest koja ga je zapanjila.

a sada je konaèno na lokalnoj

radio

„FBI istražitelji“, rekao je izveštaè, „nastavljaju potragu za naoružanim

uljezom koji je pre dva dana ubio Izabel Solomon u njenom domu pokraj Potomaka. Veruje se da je ubica propao kroz led i da ga je reka odnela u more.“ Andros se sledi. Ubio Izabel Solomon? Vozio je dalje zbunjeno ãuteãi i slušajuãi ceo izveštaj.  246 

Došlo je vreme da ode daleko, daleko od ovog mesta. Stan u gornjem Vest sajdu u Njujorku, pružao je pogled na Central park od kog je zastajao dah. Andros ga je izabrao jer ga je more zelenila koje je video kroz prozor, podseãalo na njegov izgubljeni pogled na Mediteran. Iako je znao da bi trebalo da je sreãan što je živ, on to nije bio. Oseãaj praznine nikako ga nije napuštao i on shvati da je potpuno obuzet neuspelim pokušajem da

ukrade piramidu Pitera Solomona. Andros

je mnogo vremena

potrošio

istražujuãi

legendu

o Masonskoj

piramidi i premda se izvori nisu slagali oko toga da li je piramida stvarna ili ne, mišljenja su se podudarala oko toga da ona èuva veliku mudrost i moã. Masonska piramida je stvarna, rekao je Andros samom sebi. Moje informacije

iznutra su neosporne. Sudbina je piramidu ignorisanje sudbine bilo neãe biti naplaãen. Ja

dovela Androsu nadohvat ruke i on je znao da bi kao posedovanje dobitnog loto-tiketa koji nikada sam jedina

osoba koja nije mason a zna da je piramida

stvarna… kao što zna i identitet èoveka koji je èuva.

Meseci su prolazili i, mada mu je telo zacelilo, Andros više nije bio takav razmetljivac kakav je bio u Grèkoj. Prestao je da vežba i prestao je da se divi svom golom telu pred ogledalom. Osetio je kako njegovo telo pokazuje

znake starenja. Nekada savršena koža bila je sada kao paèvork ožiljaka, a to ga je još više bacalo u depresiju. I dalje se oslanjao na analgetike koji su mu pomogli da preboli zaceljivanje, i on oseti kako se ponovo

vraãa

života koji ga je i odveo u zatvor Soganlik. Nije mu bilo bitno. Telo žudi za onim šta mu treba.

Jedne veèeri, bio je u Griniè vilidžu i kupovao drogu od èoveka na èijoj je podlaktici bila istetovirana dugaèka, zupèasta munja. Andros ga je pitao šta mu je to, i èovek mu reèe da tetovaža prekriva dugaèki ožiljak zadobio u automobilskoj nesreãi. „Gledao sam ožiljak svakoga dana i on me je

podseãao na nesreãu“, rekao mu je diler, „zato sam istetovirao ovaj simbol liène snage. Ponovo sam preuzeo kontrolu.“

stilu

koji

preko njega

Iste noãi, pod dejstvom nove kolièine droge, Andros se utetura u Idealni studio za tetoviranje i skide majicu. „Želim da prekrijem ove ožiljke“ rekao

je. Želim da ponovo preuzmem kontrolu. „Da ih sakrijete?“ tatu umetnik je gledao njegova prsa. „Èime?“ „Tetovažama.“ „Da… mislim, tetovažama èega?“ Andros slegnu ramenima, ne želeãi ništa drugo do da pokrije uspomene svoje prošlosti. „Ne znam. Vi odaberite.“ Umetnik

klimnuvši

glavom pruži

Androsu

tradiciji tetoviranja. „Vratite se kada budete spremni.“

brošuru

o drevnoj

ružne i svetoj

Andros je otkrio da Njujorška javna biblioteka u svojoj kolekciji ima pedeset tri knjige o tetoviranju i za nekoliko nedelja on ih je sve proèitao. Ponovo otkrivši svoju strast za èitanjem, poèeo je da iznosi èitave naramke

knjiga iz biblioteke i kasnije ih vraãa iz svog stana, u kom ih je halapljivo gutao gledajuãi na Central park. Ove knjige o tetoviranju otvorile su mu vrata u jedan èudni svet za koji on nije ni znao da postoji – svet simbola, misticizma, mitologije veština. što je više èitao, to je bolje shvatao koliko je slep bio. Poèeo je da  247 

i magiènih

beleži svoje ideje, skice i èudne snove. Kada više nije mogao da pronaðe ono što je želeo

u biblioteci,

plaãao

je trgovcima retkim

knjigama da za njega

nabavljaju najezoteriènije tekstove na svetu.

De praestigiis Daemonum76… Lemegeton77… Ars Almande78… Grimorium Verum79… Ars Notoria80… i tako dalje, i tako dalje. Proèitao bivajuãi sve sigurniji da svet krije još mnoga blaga koja može da mu ponudi.

je sve,

Postoje tajne koje prevazilaze ljudsko razumevanje. A onda je otkrio

Alistera Kroulija –

spise

vizionara-mistika s

dvadesetog veka – kog je crkva proklela kao „najopakijeg èoveka koji je ikada

poèetka

živeo“. Velikih umova uvek se plaše oni mali. Andros je saznao za moã rituala i bajanja. Nauèio je da svete reèi, ako su pravilno izgovorene, postaju kljuè koji otvara prolaze u druge svetove. Postoji sablasni paralelni svet iza ovog našeg… svet iz kog mogu da crpem snagu. I premda je Andros

èeznuo za tom moãi, znao je da postoje pravila i zadaci koje mora ispuniti pre toga. Postanite svetost, pisao je Krouli. Uèinite sebe svetim. Drevni

obred „posveãivanja“

Jevreja, koji su prinosili obezglavljivali ljude

žrtve

nekad

je bio

paljenice

u Èièen

povrh piramida

zakon

na zemlji.

Od starih

u hramu, preko Maja koji su Ici, do

Isusa Hrista

koji je

svoje telo razapeo na krst, drevni narodi su shvatali božju potrebu za prinošenjem žrtve. Žrtva je bila originalni ritual pomoãu kog su ljudi dobijali naklonost od bogova i postajali sveti. Sacra – sveto. Face – èiniti. Premda je obred žrtvovanja napušten pre mnogo vekova, njegova je moã ostala.

Postojala

je šaèica

modernih

mistika,

ukljuèujuãi

tu i Alistera

Kroulija, koji su upražnjavali Veštinu, usavršavajuãi je vremenom, i sebe pretvarali u nešto više. Andros je èeznuo da sebe transformiše kao što su to i oni uèinili. Ali je znao da mora preãi opasan put da bi to postigao. Krv je jedina stvar koja deli svetlost od tame. Jedne noãi, vrana je uletela kroz Androsov otvoreni prozor u kupatilu i ostala zatoèena u njegovom

stanu

stanu. Andros je posmatrao kako ptica leprša po

neko vreme, a onda se konaèno

smiruje,

oèigledno

prihvatajuãi

nemoguãnost da pobegne. Andros je dovoljno bio nauèio da prepozna znak koji

mu je poslat. Primoran sam da krenem dalje. Uhvativši pticu jednom rukom, otišao je do svog improvizovanog oltara u

kuhinji i podižuãi oštar nož, naglas izgovorio bajalicu koju je zapamtio.

Iluzije o demonima – delo Johana Vira (Johannes Wier), holandskog fizièara, okultiste i

demonologa; jedan od prvih ljudi koji su pisali protiv lova na veštice (prim. prev.). 77

Lesser Key of Solomon – Mali

kljuè Solomonov, delo nepoznatog

autora iz 17. veka, magijski

priruènik i jedna od najpopularnijih knjiga o demonologiji (prim. prev.). 78 Treãi deo knjige Mali kljuè Solomonov (prim. prev.). 79

Magijska

knjiga koju je navodno

napisao

Alibek

Egipãanin (iz

godine) (prim. prev.). 80 Peti i poslednji deo knjige Mali kljuè Solomonov (prim. prev.).  248 

Memfisa

u Egiptu, 1517.

„Kamiah, Eomiee, Emiel,

Makbel, Emoij, Zazien… najsvetijim

anðela iz Knjige Asamamijena, prizivam te snagom Jednog Istinskog

imenima Boga da mi

pomogneš u ovoj operaciji.“

Andros spusti nož i pažljivo proseèe veliku venu ispod desnog krila uspanièene ptice. Vrana poèe da krvari. Dok je posmatrao oticanje crvene teènosti što se slivala u metalnu èiniju koju je spremio, on oseti

neoèekivanu hladnoãu u vazduhu. Ali i pored toga, on nastavi.

„Svemoãni Adonaj, Aratron, Ašaj, Eloim, Eloi, Elion, Ašer Eheieh, Šadaj…

pomozite mi, da ova krv ima snagu i dejstvo na sve što ãu poželeti i na sve što ãu zahtevati.“82 Te noãi sanjao je ptice… gigantskog feniksa koji se izdiže iz plamteãe vatre. Sledeãeg jutra probudio se s energijom koju nije osetio još od detinjstva. Otišao je u park da trèi, brže i dalje nego što se ikada nadao da ãe moãi. Kada više nije mogao, poèeo je da radi sklekove i trbušnjake.

Beskrajno dugo. Ali i dalje je imao energije. Te noãi, ponovo je sanjao feniksa. Jesen je ponovo stigla u Central park i životinje su trèkarale unaokolo tražeãi hranu za zimu. Andros je prezirao hladnoãu, ali njegove pažljivo skrivane zamke bile su prepune živih pacova i veverica. Odnosio ih je kuãi

u rancu i obavljao rituale koji su bivali sve kompleksniji i kompleksniji. Emanuel, Mesiah, Jod, He, Vau… molim, udovoljite mi. Krvavi rituali doprinosili su njegovoj vitalnosti. Andros se oseãao mlaðim iz dana u dan. Nastavio je da èita i danju i noãu – drevne mistiène

tekstove, srednjovekovnu epsku poeziju i rane filozofe; što je više uèio o istinskoj prirodi

stvari, sve

više

je shvatao

da za èoveèanstvo

nema nade.

Slepi su… lutaju besciljno po svetu koji nikada neãe razumeti. Andros je i dalje bio muškarac ali je oseãao kako evoluira u nešto sasvim drugo. Nešto

veãe. Nešto

sveto.

Njegova velika

fizièka

snaga ponovo

probudila iz dremeža, moãnija nego ikada. Konaèno je shvatio njenu svrhu. Moje telo je samo ljuštura za najmoãnije blago… moj um.

pravu

Andros je znao da njegov istinski potencijal još uvek nije otkriven i zato

je kopao sve dublje. Koja je moja sudbina? Svi drevni tekstovi

su govorili o

dobru i zlu i o èovekovoj potrebi da bira izmeðu njih. Davno sam izabrao svoj put, znao je to, ali ipak nije oseãao kajanje. Šta je zlo, ako nije prirodni

zakon? Tama dolazi

posle svetla.

Sve se raspada.

Haos dolazi

Kristal

posle reda. Entropija

savršene

strukture

osnovi

svega.

sudbinu ratniku

kako se oblikuje pred njim. Èitao je o velikom palom anðelu… demonu koji se borio protiv svetla, o heroju, o anðelu koji se zove

pretvara u rasute èestice prašine. Postoje oni koji stvaraju… i oni koji uništavaju. Tek kada je Andros proèitao Izgubljeni raj Džona Miltona,

Moloh.

Citat iz Solomonovog kljuèa (prim. prev.).

Solomonov kljuè, Knjiga 2. (1888) (prim. prev.).  249 

na kraju

je u se

video je svoju

Moloh je hodio zemljom kao bog. Njegovo ime, Andros je kasnije nauèio, kada se prevede na drevni jezik, postaje Malak. Tako ãu i ja. Kao i sve velike promene, i ova mora da poène žrtvom… ali ne žrtvom pacova ili ptice. Ne, ova transformacija je iziskivala pravo žrtvovanje. Postoji samo jedna valjana žrtva. Odjednom, sve mu bi jasno, kao nikada dotad u životu. Èitava njegova sudbina

uoblièila

se pred

njim.

Èitava

tri

dana je crtao

komadu papira. Kada je završio, stvorio je nacrt onoga što ãe postati. Okaèio

je crtež

u prirodnoj

velièini

na zid

i gledao

po ogromnom u njega kao u

ogledalo. Ja sam remek-delo. Sledeãeg dana je odnio svoj crtež u studio za tetoviranje. Bio je spreman.

 250 

POGLAVLjE 78 Masonski spomenik Džordžu Vašingtonu postavljen je na vrhu Šaterz hila u Aleksandriji, u Virdžiniji. Sagraðena na tri jasno omeðena nivoa karakteriše jonskog i

sve veãa korintskog

arhitekturalna stila – ovo

složenost – zdanje stoji

sa odlikama kao fizièki

intelektualnog pregnuãa èoveèanstva. Kao model za izgradnju ovog vrtoglavo

koje

dorskog, simbol

visokog tornja, na èijem je kraju egipatska piramida sa završetkom u obliku buktinje, poslužio je Faros, drevni svetionik u egipatskoj

luci

Aleksandriji. U spektakularnom mramornom foajeu stoji stamena bronzana Džordža Vašingtona okiãena svim masonskim simbolima, ukljuèujuãi

figura i ašov

kojim je položio kamen temeljac za izgradnju Kapitola. Iznad foajea uzdiže se devet spratova i svaki nosi posebno ime, kao recimo Peãina, Kapela vitezova templara. Razlièita su blaga pohranjena u tim prostorijama, preko dvadeset hiljada svezaka masonskih spisa, divotna replika

Kripta, zavetnog

kovèega, pa èak i model prestone dvorane u Solomonovom hramu. Agent CIA Simkins pogleda na sat dok je helikopter, modifikovana verzija modela UH-60, u niskom letu prelazio preko reke Potomak. Šest

minuta do njihovog voza. Izdahnuo je i zagledao se kroz prozor u osvetljen masonski spomenik na horizontu. Mora priznati da je osvetljeni toranj isto tako impresivan kao i graðevine na Nacionalnom bulevaru. Simkins još nikad nije bio unutra, a neãe ni veèeras. Ukoliko se sve bude odvijalo po

planu, Robert Langdon i Ketrin Solomon uopšte neãe ni izaãi iz podzemne

železnice. „Tamo!“ prodera se Simkins pilotu, pokazujuãi dole strit stanicu podzemne železnice, preko puta spomenika. Pilot

na King nakrenu

helikopter i spusti ga na travnjak u podnožju Šaterz hila.

Prolaznici su iznenaðeno posmatrali kako Simkins i njegov tim izlaze iz helikoptera, trèe preko ulice, a potom se velikom brzinom stanicu podzemne železnice. Putnici koji su se peli priljubiše

spuštaju u se uz zid

stepenica, dok je borbena jedinica u punoj opremi tutnjala pored njih. Stanica

podzemne

železnice

King strit

bila

je prostranija

Simkins oèekivao, oèito se na njoj ukrštalo nekoliko linija – plava, žuta i Amtrak. Pritrèao je mapi na zidu podzemne stanice, pronašao Trg slobode i direktnu liniju podzemne železnice koja vodi do ove stanice.

no što

„Plava linija, peron ka jugu!“ proderao se Simkins. „Siðite i ispraznite

peron!“ Svi operativci odjuriše u tom pravcu. Simkins pritrèa šalteru za prodaju karata, pokaza legitimaciju prodera se na službenicu. „Sledeãi voz sa stanice Metro centar – stiže?“ Žena

iza stakla

delovala

je preplašeno. „Nisam

sigurna.

prolazi svakih jedanaest minuta. Vreme nije fiksirano.“ „Kad je poslednji put prošao voz?“ „Možda pre pet… Šest minuta? Ne više.“ Terner izraèuna u glavi. Savršeno. Sledeãi voz mora biti Langdonov.

 251 

Plava

i kad

linija

U vagonu brze podzemne železnice neudobnom

sedištu

od tvrde

Ketrin

plastike.

Jaka

Solomon se nameštala

fluorescentna

plafona štipala joj je oèi i ona se borila sa nagonom da spusti kapke, makar na tren. Langdon je sedeo pored

nje u praznom

svetlost

vagonu, pogleda prikovanog

torbu kraj nogu. I njegovi kapci su delovali otežano, kao da ga je ritmièno ljuljanje vagona u pokretu prenosilo u stanje slièno transu. Ketrin je pokušavala da vizualizuje neobièni sadržaj Langdonove torbe. Zašto je CIA toliko stalo do piramide? Belami je rekao da Sato možda

želi da je se domogne jer zna kakav je njen stvarni potencijal. Pa èak i kad bi piramida mogla nekako da pokaže gde su sakrivene drevne nikako nije mogla da dokuèi zašto bi CIA trebalo da se zanima za mistiènu

tajne,

Ketrin

iskonsku mudrost. S druge strane, setila se da je CIA u nekoliko navrata uhvaãena kako sprovodi parapsihološke ili psi programe koji su bili bliski drevnoj magiji i misticizmu. 1995. godine izbio je takozvani Stargeit/Skeneit skandal kada je obelodanjeno da je CIA tajno koristila tehniku zvanu

„gledanje na daljinu“ – neku vrstu telepatskog prenošenja koje je omoguãavalo

„gledaèu“ da se mentalno prenese na bilo koju lokaciju na zemlji i tamo posmatra šta se dešava, a da pri tom nije i fizièki prisutan. Naravno, takve tehnike ne predstavljaju nikakvu novinu. Mistièari su je nazivali astralnom projekcijom, a jogini vantelesnim iskustvom. Na nesreãu, užasnuti Amerikanci, od èijeg su se poreza finansirali takvi projekti,

nazvali su ih apsurdnim i program je obustavljen. Barem za javnost. Da ironija bude veãa, Ketrin je prepoznala neverovatne sliènosti izmeðu

propalih programa CIA i sopstvenih otkriãa u oblasti noetièke nauke. Ketrin je silno želela da se javi u policiju i pita da li su otkrili nešto na Kalorama hajtsu, ali ni ona ni Langdon više nisu imali telefon, a osim

toga, verovatno bi i bilo dosežu pipci Inoe Sato.

pogrešno

javljati

se; nikada se ne zna dokle sve

Budi strpljiva, Ketrin. Za nekoliko minuta stiãi ãe na bezbedno mesto, koje im je kao utoèište ponudio èovek koji tvrdi da može da pruži odgovore na sva njihova pitanja. Ketrin se nadala da ãe ti odgovori, ma kakvi bili,

moãi da joj pomognu da spase brata. „Roberte“,

prošaputala je, gledajuãi naviše u

mapu podzemne

železnice.

„Sledeãa stanica je naša.“ Langdon se polako vraãao iz stanja omamljenosti. „Dobro, hvala“ Dok je voz tutnjao

prema

njihovoj

stanici,

on podiže

torbu

i baci

prema Ketrin. „Nadajmo se da ãe naš dolazak proãi nezapaženo.“ Kada se Terner

podzemne železnice

tima razilazili èitavog perona.

Simkins

sjurio

i pridružio

bio je veã potpuno

rašèišãen,

svojim

zabrinut

ljudima,

a operativci

pogled

peron njegovog

su se i zauzimali položaje iza potpornih stubova duž Udaljena buka zaèula se u tunelu sa druge strane perona i

kako se pojaèavala, tako

je dospevao i

širio svud oko Simkinsa. Nema ti spasa, gospodine Langdon.

talas zagušljivog toplog zraka

 252 

koji se

Simkins se okrenu prema dvojici operativaca pozvavši ih da mu se pridruže na peronu. „Izvadite legitimacije i oružje. Vozovi su automatizovani ali u njima je kondukter koji otvara vrata. Naðite ga.“ U dnu tunela zasvetleše farovi i zaèu se prodorna škripa koènica. Voz se naglo pojavi u stanici i poèe operativca nagnuše se preko šina

da usporava, a Simkins i njegova dva mašuãi znaèkama i pokušavajuãi da

uspostave kontakt s kondukterom pre no što on uspe da otvori vrata.

Voz je sada punom brzinom ulazio u stanicu. U treãem vagonu, Simkins je konaèno ugledao zabrinuto lice konduktera koji oèito nije shvatao zašto tri èoveka u crnim odelima mašu svojim znaèkama u njegovom pravcu. Simkins

pritrèa vozu, taman kad je poèeo da se zaustavlja.

„CIA!“ prodera se Simkins, držeãi svoju legitimaciju visoko u ruci. „NE

otvaraj

vrata!“

Dok je voz usporeno

prolazio

pored

njega, on priðe

kondukterovom vagonu i dalje se deruãi. „Ne otvaraj vrata. Jesi li razumeo?!

NE otvaraj vrata!“ Voz se sada

potpuno zaustavio, a

„Ne dozvoli

da voz ponovo

zaprepašãeni

kondukter samo

glavom. „Šta se desilo?“ upita kroz prozorèiã sa strane. krene“,

viknu

Simkins. „I

je klimao

nemoj otvarati

vrata.“ „U redu.“ „Da li možeš da nas pustiš u prvi vagon?“ Kondukter klimnu glavom. Preplašen, izašao je iz voza

i zatvorio vrata

za sobom. Poveo je Simkinsa i njegove ljude do prvog vagona, i tamo im ruèno otvorio da uðu. „Zatvori

iza nas“, kaza Simkins,

izvlaèeãi

pištolj.

Simkins

i njegovi

ljudi uskoèiše brzo u jarko osvetljen prvi vagon. Kondukter zatvori vrata za njima.

U prvom vagonu bila su samo èetiri putnika – tri tinejdžera i jedna starica – naravno, svi su delovali uznemireno kad su videli kako ulaze tri naoružana muškarca. Simkins podiže legitimaciju. „Sve je u redu.

Nastavite da sedite.“

Simkins i njegovi ljudi poèeše da èešljaju vagone, jedan po jedan, kreãuãi se prema zadnjem delu voza – kada je bio u centru za obuku to se zvalo

„istiskivanje paste iz tube“. U vozu je bilo sasvim malo putnika, prošli su veã polovinom dužine voza, a da nisu naišli ni na koga ko bi makar izdaleka Simkins

lièio nije

postoji mesto

na Roberta Langdona i Ketrin gubio samopouzdanje. U vagonima

gde bi se èovek mogao sakriti.

Solomon. I pored podzemne železnice

Nema toaleta,

toga, ne

nema ostava i

nema alternativnih izlaza. Èak i ako su ih osobe koje traže videle kako ulaze i pobegle do zadnjeg vagona, nikako nisu mogle iz njega izaãi. Bilo je skoro nemoguãe na silu otvoriti vrata, osim toga Simkins je postavio ljude

kako na perone, tako i na oba kraja voza. Samo strpljivo. Meðutim, kad je stigao do pretposlednjeg vagona, Simkins poèe da se oseãa

nelagodno. U njemu je bio samo jedan putnik – Kinez. Simkins i njegovi ljudi prolazili

su vagonom i pomno tražili mesto

kriti. Nisu ništa našli.

 253 

na kome bi se begunci

mogli

„Poslednji vagon“, reèe Simkins, nišaneãi pištoljem dok su svi zajedno ulazili u njega. A kad su zakoraèili, sva trojica momentalno stadoše kao ukopani i zaprepašãeno se zgledaše. Majku mu…?! Simkins se stušti do kraja praznog vagona, zagledajuãi iza svakog sedišta. Onda se okrete prema svojim ljudima, kljuèajuãi od besa. „Kud su, u vražju mater, nestali?!“

 254 

POGLAVLjE 79 Trinaest kilometara severno od Aleksandrije, Robert Langdon i Solomon lagano su koraèali preko širokog, injem prekrivenog travnjaka. „Trebalo impresioniran

Ketrin

da budeš glumica“, nasmeši se Langdon, Ketrininim brzim razmišljanjem i

još uvek veštinom

improvizacije. „Ni ti nisi bio loš“ Uzvrati mu ona s osmehom. Isprva, Langdona su zbunile Ketrinine iznenadne

reakcije u taksiju. Bez

upozorenja zatražila je da ih taksista odveze na Trg slobode na osnovu nekih otkriãa

vezanih

za jevrejsku

zvezdu i

Veliki

peèat

Sjedinjenih

Država.

Setila se dobro poznate teorije zavere i iscrtala je na novèanici od jednog dolara,

nakon èega

je naterala

Langdona da

malo bolje pogleda mesto

koje je

pokazivala. Langdon je na kraju shvatio da Ketrin ne pokazuje na novèanicu veã na maleni svetleãi indikator na zadnjoj strani vozaèevog sedišta. Sijalica je bila toliko prljava da je nije èak ni primetio. Meðutim, kad se nagnuo

napred, video je da je upaljena i sija prigušenim crvenim sjajem. Ugledao je i dve jedva vidljive reèi odmah ispod nje. INTERKOM UKLjUÈEN

Zbunjen, Langdon pogleda u Ketrin, èije ga je mahnito pokazivanje nateralo da pogleda

pregradni otvoren,

na prednje

sedište.

zid. Taksistin osvetljen

Posluša

telefon

okrenut

je, kradomice

pogledavši

bio je na instrument

prema

zvuèniku

interkoma.

tabli, Samo

kroz

potpuno trenutak

kasnije, Langdon je shvatio Ketrinine postupke. Znaju da smo u ovom taksiju… prisluškuju nas. Langdon nije imao predstavu koliko ãe vremena imati pre nego što taksi bude zaustavljen i opkoljen, ali je znao da moraju brzo da delaju. Istog trenutka, prihvatio je njenu igru, shvativši da Ketrinina želja da ide na Trg slobode nema nikakve veze sa piramidom veã sa tim što se tamo nalazila velika stanica podzemne železnice – Metro centar – odakle krenu crvenom, plavom ili narandžastom linijom u bilo kom od šest moguãih

su mogli

spomeniku

smerova. Iskoèili su iz taksija na Trgu slobode i Langdon preuze improvizaciju na sebe, ostavljajuãi jasan trag da se kreãu prema Masonskom

Aleksandrija pre nego što su strèali u stanicu metroa. Prošli su platformu plave linije, nastavili prema crvenoj, konaèno seli u voz i otišli u suprotnom smeru.

Prošavši šest stanica na sever prema Tenlitaunu, izašli su potpuno sami u tiho i otmeno susedstvo. Njihovo odredište, najviša graðevina u preèniku od nekoliko kilometara, namah je bila vidljiva na horizontu, na

prostranom negovanom travnjaku, odmah do Avenije Masaèusets. Buduãi da su se bili „iskobeljali“, kako je Ketrin to nazvala, njih dvoje su slobodno koraèali po vlažnoj travi. S njihove desne strane nalazila se srednjovekovna bašta, poznata po svojim prastarim ružama i Kuãi senki. Prošli su pored nje, pravo prema velièanstvenoj zgradi u koju su pozvani.  255 

Utoèište u kom se nalazi deset kamenova sa planine Sinaj, jedan sa samih nebesa i jedan s likom Lukovog mraènog oca. „Ovde nikad nisam bila noãu“, reèe Ketrin, gledajuãi u jarko osvetljene tornjeve, „Izgledaju spektakularno.“ Langdon se složi, jer je zaboravio koliko je impresivno ovo mesto, remekdelo neogotske arhitekture u severnom delu Embasi roua. Nije ovde bio godinama, još otkad je pisao èlanak za deèji magazin, nadajuãi se da ãe u

mladim

Amerikancima

probuditi

želju

obeležje. Njegov èlanak – „Mojsije, Me-seèeve stene i

da doðu i vide

ovo znamenito

Ratovi zvezda –

deo je

turistièke literature veã godinama, Vašingtonska Nacionalna katedrala, pomislio je Langdon, imajuãi neki neoèekivani predoseãaj nakon što se posle toliko godina vratio na ovo mesto. Gde bih se mogao bolje raspitati o Jednom Istinskom Bogu? „U ovoj katedrali se stvarno nalazi deset kamenova sa planine Sinaj?“ upitala je Ketrin, još uvek gledajuãi u dva visoka zvonika. Langdon klimnu. „Blizu glavnog oltara. Oni simbolišu Deset zapovesti koje su Mojsiju date na Sinaju.“ „A tu je i kamen s Meseca?“ Kamen sa samih nebesa. „Da. Jedan od vitraža zove se Svemirski prozor, a u njega su ugraðeni i deliãi meseèeve stene“ „Dobro, ali sigurno nisi ozbiljan za ovo poslednje,“ Ketrin ga pogleda, a u njenim lepim oèima se ogledao skepticizam. „Statua… Darta Vejdera?“ Langdon se nasmeja. „Mraèni otac Luka Skajvokera? Apsolutno. Vejder je jedna od najpopularnijih grotesknih figura u Nacionalnoj katedrali“ On pokaza visoko prema zapadnom tornju. „Teško ãemo ga videti po mraku, ali tu je.“ „Šta, za ime sveta, Dart Vejder traži na vašingtonskoj Nacionalnoj katedrali?“ „Takmièenje za decu prilikom kog je trebalo da isklešu gargojla koji predstavlja olièenje zla. Dart je pobedio.“ Stigli su do monumentalnog stepeništa pred glavnim ulazom, koje je bilo smešteno ispod dvadeset èetiri metara visokog luènog prolaza, odmah ispod rozete od kojeg je èoveku zastajao dah. Kako su poèeli da se penju, Langdonov um se prebaci na misterioznog stranca koji ih je pozvao. Bez imena, molim… Recite mi, da li ste uspeli da zaštitite mapu koja vam je poverena? Langdona su ramena bolela od nošenja teške piramide, i radovao se što ãe je konaèno spustiti. Utoèište i odgovori. Na vrhu stepeništa, doèeka ih par impozantnih drvenih vrata. „Hoãemo li samo da pokucamo?“ upita Ketrin. Langdon je sebi postavio isto pitanje, ali jedna od dvoja vrata bila su odškrinuta. „Ko je tamo?“ upita krhak glas. Uvelo lice starca pojavi se u dovratku. Nosio je sveštenièku odoru i upitno ih je pogledao. Oèi su mu bile mutne i bele, zamagljene kataraktom, „Moje ime je Robert Langdon“, odgovori. „Ketrin Solomon i ja tražimo utoèište.“ Slepi èovek s olakšanjem izdahnu. „Hvala bogu. Oèekivao sam vas.“  256 

POGLAVLjE 80 Voren Belami oseti traèak nade. Direktorka Sato upravo je u Džungli primila poziv od operativca na terenu i istog trena krenula sa tiradom. „Ako je tako, jebeno se potrudite „Vreme nam istièe!“ Iskljuèila

da ih pronaðete“ vrištala je u telefon. je telefon i koraèala krupnim koracima

tamo-amo ispred Belamija, kao da pokušava da smisli šta dalje da radi.

Konaèno se zaustavi taèno ispred njega i okrenu. „Gospodine pitaãu vas ovo samo jednom, ali zaista samo jednom.“ Zagledala mu se duboko u

Belami,

oèi. „Odgovorite sa da ili ne – imate li ikakvog pojma kuda je mogao otiãi Robert Langdon?“ Belami je naravno imao pojma, ali zatrese glavom. „Ne.“ Sato

nije

skretala

svoj prodorni

pogled

sa njegovih

oèiju. „Na

vašu

nesreãu, deo mog posla jeste da pogodim kad ljudi lažu.“ Belami tada skrete pogled. „Žao mi je, ali ne mogu da vam pomognem.“

„Arhitekte Belami“, reèe Sato, „veèeras, nešto posle sedam sati, veèerali ste u restoranu van grada i tada ste primili telefonski poziv

od jednog

èoveka koji vam je rekao da je kidnapovao Pitera Solomona.“

Belami istog trenutka oseti jezu i vrati pogled prema njoj. Otkud biste vi

to mogli znati?!

„Taj vam je èovek“,

produži Sato, „rekao da

je uputio

Roberta

Langdona

zgradu Kapitola i dao mu jedan zadatak… koji on ne može ispuniti bez vaše pomoãi.

Upozorio

vas je da ãe, ukoliko

Langdon

ne ispuni

zadatak,

vaš

prijatelj Piter Solomon umreti. U panici, vi ste zvali Pitera na sve moguãe brojeve,

ali

niste

uspeli

da ga dobijete.

Sasvim

razumljivo,

vi ste onda

odjurili do Kapitola.“ Belami nije mogao da pojmi otkud Sato zna za telefonske pozive. „Dok ste bežali sa Kapitola“, dopirao je glas direktorke

Sato iza

užarenog vrha njene cigarete, „poslali ste SMS poruku Solomonovom otimaèu i obavestili ga da ste vi i Langdon uspeli da se domognete Masonske

piramide.“

Odakle li joj sve te informacije? pitao se Belami. Èak ni Langdon ne zna da sam poslao tu poruku. Kad su ušli u tunel prema Kongresnoj biblioteci, Belami je skrenuo u prostoriju sa elektriènim instalacijama da ukljuèi

privremeno osvetljenje. Iskoristio je trenutak kad

je ostao sam da pošalje

kratku poruku Piterovom otimaèu u kojoj ga je obavestio da se upetljala Sato, ali mu je i potvrdio da su on – Belami – i Robert Langdon uspeli dokopaju Masonske piramide i da ãe svakako odgovoriti na njegove zahteve. To je, naravno, bila laž, ali on se nadao da ãe time dobiti na vremenu, kako da

da se

pomogne Piteru, tako i da sakrije piramidu. „Ko vam je rekao da sam poslao poruku?“ zatraži Belami odgovor. Sato baci

Belamijev

mobilni

telefon

na klupu

pored

njega. „Za to nije

bila potrebna velika nauka.“ Belami

se sad seti

da su mu agenti

oduzeli

uhvatili.

 257 

telefon

i kljuèeve

kad su ga

„Što se tièe ostalih informacija“, nastavi Sato, „na osnovu Patriotskog zakona83imam prava da postavim prislušni ureðaj na telefon svakog pojedinca za koga mislim da može predstavljati opasnost po nacionalnu bezbednost. Pošto smatram da Piter Solomon predstavlja

sam prošle noãi krenula u akciju.“ Belami

jednostavno

nije

mogao da razume

takvu opasnost, ja šta

mu to ona govori. „Vi

prisluškujete Piterov telefon?“

„Da. Tako sam saznala da vas je kidnaper

pozvao dok ste bili u restoranu.

Vi ste onda nazvali Piterov mobilni i ostavili mu zabrinutu poruku u kojoj ste objasniti šta se upravo desilo.“ Belami je shvatio da je ona u pravu. Takoðe smo presreli poziv koji je Robert Langdon uputio iz zgrade Kapitola. krajnje uznemiren, pošto je shvatio da je na prevaru doveden tamo. Ja sam odmah krenula na Kapitol i stigla pre vas, jer sam bila bliže. A što se tièe toga kako sam znala da treba da pregledam snimak Langdonove torbe, kada sam shvatila da je Langdon umešan u sve to, zatražila sam od osoblja da ponovo preslušaju naoko bezazlen poziv Langdonu sa Piterovog mobilnog telefona. Tom prilikom kidnaper je, predstavljajuãi se kao Solomonov

pomoãnik, paketiã

ubedio Langdona da doðe i održi

koji mu je Piter

poverio.

Pošto

predavanje, kao i da donese

Langdon nije

hteo da saraðuje

mnom u vezi sa paketom koji je imao kod sebe, ja sam onda zatražila rendgenski snimak njegove torbe.

Belami nije bio u stanju da sabere misli. Ruku na srce, sve što je govorila Sato zvuèalo je suvislo, ali ipak nešto tu nije štimalo. „Ali… kako ste uopšte mogli pomisliti da Piter Solomon predstavlja opasnost za

nacionalnu bezbednost?“ „Verujte mi Piter nacionalnu bezbednost“,

Solomon ljutilo

zaista

predstavlja

odvrati Sato. „A istini

ozbiljnu

opasnost

za volju, gospodine

Belami, i vi takoðer.“ Belami se momentalno

ispravi na klupi, dok su

mu se lisice urezivale u

èlanke na rukama. „Kako, molim?“

Ona se usiljeno osmehnu. „Vi masoni

upustili ste se u jednu

opasnu igru.

Skrivate veoma, veoma opasnu tajnu.“ Da li to ona govori o drevnim misterijama?

„Hvala bogu, vi ste uvek vodili raèuna da dobro skrijete svoje tajne. Nažalost, u poslednje vreme postali ste neoprezni, a noãas se može desiti da se pred svetom obelodani vaša najopasnija tajna. Ukoliko ne budemo

uspeli da to spreèimo, uveravam vas da ãe rezultati biti pogibeljni.“ Belami ju je zaprepašãeno gledao. „Da me niste

napali“,

reèe Sato, „uvideli biste

da smo vi i ja zapravo

istom timu.“ U istom timu. Te reèi ponukale su Belamija da pomisli nešto skoro

potpuno

nezamislivo.

Da nije

Sato

èlanica

Istoène

Istoène zvezde – obièno smatraju sestrinskom organizacijom prihvata sliène Filozofske poglede, mistiku i èovekoljublje, tajna znanja i Ovaj zakon donet je samo šest godine. Omoguãava lakši pristup 83

nedelja poste obaveštajnim

teroristièkog podacima

bezbednost nacije (prim. prev.).  258 

zvezde? Red

masona –

napada 11. septembra 2001. o potencijalnim pretnjama za

duhovnu širokogrudost. U istom prisluškuje Piterov telefon! „Morate potencijal

timu.

Pri

tom sam ja u lisicama

a ona

mi pomoãi da zaustavim tog èoveka“, kaza Sato. „On da pokrene kataklizmu od koje se ova zemlja možda nikada

ima neãe

oporaviti.“ Lice joj je delovalo kao isklesano od kamena. „Pa zašto onda ne pratite njega?“

Sato ga pogleda s nevericom. „Pa zar vi mislite da ja to ne pokušavam?“ Solomonov telefon se ugasio, i pre no što smo mogli da odredimo odakle dolazi poziv, izgubili smo trag. A ispostavilo se da je onaj drugi broj koji je koristio, zapravo telefon za jednokratnu upotrebu, kome je skoro sasvim nemoguãe uãi u trag. Iz privatne avionske kompanije rekli su nam da je let bio bukiran od strane Solomonovog asistenta, preko Solomonovog mobilnog telefona i Solomonove Markiz džet84kartice. Dakle, nema nikakvih tragova. Uostalom, nije ni važno. Èak i kada bismo otkrili gde se on taèno nalazi, ja

ne bih nikako mogla da rizikujem da upadnemo i pokušamo da ga uhvatimo.“ „A zašto ne?“ „Više bih volela da vam to ne saopštim, pošto ta predstavlja strogu tajnu.“, odgovori Sato, oèito gubeãi strpljenje. „Tražim od

informacija

vas da mi verujete na reè.“ „E pa, ne mogu.“ Pogled Inoe Sato posta led ledeni. Naglo se okrete na drugu stranu povika. „Agente Hartman! Aktentašnu, molim vas.“ Belami zaèu šištanje elektronskih vrata, potom jedan operativac stupi u Džunglu i unese elegantnu aktentašnu od titanijuma, koju postavi

na pod

pored direktorke KB-a. „Izaðite“, reèe Sato. Dok je operativac

izlazio,

vrata

ponovo

zašištaše,

a onda

nastupi

potpuna tišina. Sato podiže metalnu

tašnu sa poda, postavi

je sebi na

krilo i

kopèe. Potom polako diže pogled ka Belamiju. „Nisam želela ovo, ali vreme istièe, a vi mi ne dozvoljavate da biram.“

pritisnu

Belami je gledao neobiènu tašnu i osetio kako ga obuzima strah. Da li se

ona sprema da me muèi? Ponovo je pokušao da se oslobodi lisica. „Šta imate u tašni?“ Sato se ironièno

nasmeši. „Nešto

što

ãe vas ubediti

da saraðujete

mnom, garantujem vam.“

Privatna

kompanija

Marquis Jet

nudi

moguãnost

vlasnicima

njihove

uplatom omoguãe sebi 25 èasova leta na privatnim mlaznim avionima (prim. prev.).  259 

karte

da jednom

POGLAVLjE 81 Podzemni

prostor

u kom je Malak izvodio

Veštinu,

bio je genijalno

u nju ulazili, èinio se sasvim

sakriven. Podrum njegove kuãe, onima koji su

normalnim – tipièan podrum s kotlom, ormariãem s osiguraèima, drvima i neurednom gomilom raznih nepotrebnih stvari. Ovaj vidljivi meðutim, bio je samo deliã Malakovog podzemnog prostora. Prilièno velika

deo podruma,

površina bila je pregraðena za njegove tajne eksperimente. Malakov privatni radni prostor bio je niz prostorija, od kojih je svaka bila odreðene namene. Jedini ulaz u ovaj deo bio je uski skriveni prilaz

kome se moglo pristupiti iz dnevne sobe, zbog èega ga je bilo skoro nemoguãe otkriti.

Malak je veèeras sišao niz rampu, dok su tetovirani simboli i znaci na njegovoj koži oživljavali na modrom odsjaju posebno dizajniranog osvetljenja u podrumu. Ušao je u plavièastu izmaglicu, prošao pored nekoliko

zatvorenih vrata i uputio se pravo u najveãu prostoriju na kraju hodnika. „Sanctum sanctorum“85kako

je Malak

voleo

da je zove, bila

je savršeni

simetrièni kvadrat površine od dvanaest kvadratnih stopa. Dvanaest znakova zodijaka. Dvanaest je sati u danu. Dvanaest je kapija raja. Usred odaje nalazio se kameni sto, kvadrat površine sedam puta sedam. Sedam je peèata Otkrovenja. Sedam je stepenica Hrama. Taèno iznad centra stola pažljivo podešen svetlosni izvor koji se okretao i bacao spektar

poreðanih

boja, èineãi

pun krug svakih

šest

sati,

u skladu

Rasporedom planetarnog èasovnika. Sat Janora je plav. Sat Nasnije je crven.

visio je unapred

sa svetim

Sat Salama je beo.

Trenutno je bio sat Kaere, što je znaèilo da je svetlost

u sobi bila meke,

ružièaste nijanse. Noseãi na sebi samo svilenkasti komad platna oko stražnjice i uškopljenog polnog organa, Malak zapoèe pripreme. Pažljivo je mešao teène hemikalije koje ãe kasnije upaliti kako bi osvetio vazduh. Zatim je presavio nezaprljanu svilenu tkaninu kojom ãe u odreðeno vreme zameniti krpu koju je trenutno nosio. I konaèno, oèistio je bocu s vodom kojom ãe miropomazati svoju ponudu. Kada je završio, sve što je

pripremio stavio je na pomoãni sto. Onda je otišao do police odakle je uzeo malu kutiju od slonovaèe, odneo je do pomoãnog stola i stavio meðu ostale predmete. Iako još uvek nije spreman da je upotrebi, nije mogao da odoli i podigao je poklopac, diveãi se

bio

svom blagu. Nož. U kutiji od slonovaèe, na ležištu od crnog somota, presijavao se žrtveni nož koji je Malak èuvao za veèeras. Kupio ga je prošle godine za milion i šesto hiljada dolara, na crnom tržištu Srednjeg istoka. Najslavniji nož u istoriji. Nezamislivo star i, verovalo se, nepovratno izgubljen, ovaj dragoceni bodež bio je napravljen od gvožða prièvršãenog za koštanu dršku. istorije, bio je u posedu velikog broja moãnih ljudi. Meðutim, 85

„Najsvetije od najsvetijih“; svetilište (prim. prev.).  260 

Tokom tokom

poslednjih

nekoliko

nestao je i èamio u jednoj tajnoj privatnoj

decenija,

kolekciji. Malak je prevrnuo nebo pretpostavljao, veã dugo nikome

i zemlju da ga pronaðe. Nož nije, kako je pustio krv, možda i vekovima. Veèeras ãe

ovo seèivo ponovo osetiti moã žrtve za koju se pripremalo. Malak pažljivo podiže nož iz ležišta i s puno poštovanja ispolira oštricu svilenom tkaninom natopljenom osveãenom vodom. Njegova Veština napredovala je od prvih rudimentarnih eksperimenata u Njujorku. Mraèna Veština koju je Malak upražnjavao bila je poznata pod mnogim imenima i na mnogim jezicima, ali bilo koje ime da se upotrebi, u pitanju

je veoma

precizna nauka. Ova prastara tehnika nekad je bila kljuè za kapije moãi, ali je odavno zaboravljena

koji su još uvek nije mislio

i pala

u zasenak okultizma

upražnjavali

tako. Ovo

Veštinu, smatrani

i magije.

Nekoliko

su ludacima,

nije posao za one sa otupelim

onih

ali Malak

moãima. Drevna

mraèna

Veština, kao i moderna nauka, bila je disciplina koja je ukljuèivala detaljne formule, specijalne sastojke i krajnje precizno rukovanje. Veština

nije

upražnjavana

bila

krajnje

kao

današnja

neodluèno

impotentna

od strane

crna

radoznalih

èesto

magija,

pojedinaca.

Ova

Veština, kao i nuklearna fizika, mogla je da oslobodi neverovatnu Upozorenja su bila strašna: Pogrešno usmerena energija mogla bi da se vrati i

moã.

uništi neveštog radoznalca. Malak je prestao da se divi svetoj oštrici i svoju pažnju usmerio na parèe pergamenta koje je stajalo na stolu pred njim. Sam je napravio ovaj pergament od kože jagnjeta. Kako je protokol nalagao, jagnje je bilo èisto, još uvek nije bilo dostiglo seksualnu zrelost. Pored pergamenta nalazilo se vranino pero, srebrna posuda i tri upaljene sveãe poreðane oko èinije od

èistog mesinga. U èiniji je bilo tri centimetra guste, purpurne teènosti. Teènost je bila krv Pitera Solomona. Krv je tinktura veènosti. Malak uze pero, stavi levu pažljivo poèe da prati ivicu

ruku na pergament i, umaèuãi vrh pera svog otvorenog dlana. Kada je završio

u krv, s tim,

nacrtao je pet simbola drevnih misterija na svaki vrh prsta. Krunu… koja predstavlja kralja koji ãu postati. Zvezdu… koja predstavlja nebesa koja su odredila moju sudbinu. Sunce… koje predstavlja prosvetljenje moje duše. Fenjer… koji predstavlja slabo svetlo ljudskog razumevanja. I kljuè… koji predstavlja nedostajuãi deo, koji ãu veèeras konaèno imati. Malak završi sa crtanjem krvlju i podiže pergament, diveãi se svom delu pri

svetlosti

koja je dopirala

od tri

sveãe. Saèekao

je da se krv osuši,

onda presavio debeli pergament tri puta. Dok je pojao neku staru eteriènu bajalicu, Zapaljeni

Malak pergamentom pergament je stavio

dodirnu u srebrnu

plamen treãe sveãe i on buknu. posudu i pustio da izgori. Dok je

pergament goreo, ugljenik iz životinjske kože pretvarao se u prašinastu crnu gar. Kada je plamen nestao, Malak pažljivo istrese pepeo u mesinganu èiniju s krvlju. A onda izmeša smesu vraninim perom. Teènost postade tamnocrvena, skoro crna. Držeãi

èiniju

obema rukama,

Malak je podiže

iznad

glave i

pevajuãi drevnu krvnu euharistiju. Zatim je pažljivo presuo crnu mešavinu

 261 

zahvali

se,

u staklenu epruvetu i zapušio je. Ovo ãe biti mastilo kojim ãe Malak tetovirati golo mesto na vrhu glave i tako dovršiti svoje remek-delo.

 262 

POGLAVLjE 82 Vašingtonska Nacionalana katedrala po velièini je šesta katedrala u svetu – nadvisuje oblakoder od trideset i tri sprata. Ukrašeno sa preko dve stotine vitraža, pedeset i tri zvona i orguljama sa 10.647 cevi, ovo arhitektonsko remek-delo u

gotskom stilu može da primi preko

tri hiljade

vernika. Meðutim, veèeras je katedrala bila prazna. Preèasni Kolin Galovej – dekan katedrale86 – izgledao je kao da veèno živi na zemlji. Pognut i smežuran, obuèen u jednostavnu crnu mantiju i slep, hodao je pred njima bez reèi, vukuãi noge. Langdon i Ketrin pratili su ga u tišini kroz mrak sto dvadeset metara dugog središnjeg broda katedrale, koji je skretao malo ulevo, kako bi se stvorila prijatna blaga optièka varka. Kad stigoše do transepta, dekan ih povede prema oltaru –

simbolièkoj

granici izmeðu prostora za vernike i onog za posveãene. Miris tamjana oseãao se u delu crkve odreðenom za sveštenstvo i hor. Ovo sveto mesto bilo je skoro sasvim u mraku, osvetljeno jedino indirektnim odsjajem na visokim izrezbarenim lukovima. Zastave pedeset saveznih država visile su iznad hora koji je bio raskošno ukrašen panelima sa prizorima iz Biblije. Dekan Galovej nastavi dalje, oèito znajuãi napamet kuda treba da ide. Langdon pomisli da ãe otiãi pravo do velike trpeze u koju je bilo ugraðeno deset komada kamena sa Sinajske planine, ali stari sveštenik konaèno skrenu levo, pipajuãi, sve dok nije pronašao neupadljiva vrata koja su vodila

u boèni aneks namenjen sveštenicima. Prošli su kratkim hodnikom do kancelarije bakarna ploèica sa imenom:

na èijim

je vratima

bila

Preèasni dr Kolin Galovej Dekan katedrale Galovej otvori vrata i upali svetlo, oèito sviknut da svojim gostima ukazuje poštovanje. Uveo ih je u kancelariju i potom zatvorio vrata. Dekanova

kancelarija

bila

je mala

ali

otmena

prostorija,

sa visokim

policama za knjige, pisaãim stolom, jednim izrezbarenim ormanom i privatnim kupatilom. Na zidovima su visile tapiserije iz šesnaestog veka i nekoliko slika religioznog sadržaja. Stari dekan pokaza prema kožnim foteljama taèno preko puta pisaãeg stola. Langdon sede zajedno sa Ketrin i bi beskrajno zahvalan što je konaèno mogao da spusti na pod pretešku torbu sa ramena. Utoèište i odgovori, pomisli Langdon, smeštajuãi se u udobnu fotelju. Starac

polako

obiðe

visokim naslonom. A njih, prazna

pogleda

oko pisaãeg

stola

i spusti

potom, uz umorni uzdah, podiže svojih zamuãenih

oèiju.

se u svoju stolicu

glavu i zagleda se u

Kada je progovorio,

bio neoèekivano jasan i snažan. 86

Najviša sveštenièka titula u katedrali, puni naziv je dekan kanonik (prim. prev.).  263 

glas mu je

„Svestan sam da se nikad nismo sreli“, reèe starac, „ali ipak oseãam da vas oboje dobro poznajem.“ Izvadio je maramicu i obrisao usta. „Profesore Langdon, upoznat sam sa vašim radovima, ukljuèujuãi i odlièan ste napisali o simbolima u ovoj katedrali. Gospoðo Solomon,

Piter i ja smo veã dugi niz godina masonska braãa.“ „Piter je u velikoj nevolji“, reèe Ketrin. „Da, tako mije reèeno.“

Starac

uzdahnu. „Uèiniãu

sve što

tekst vaš

koji brat

je u mojoj moãi

da vam pomognem.“ Langdon

nije

video

masonski

prsten

na dekanovoj

ruci,

ali

je znao da

mnogi masoni, naroèito oni u sveštenim redovima, ne žele da istièu svoju pripadnost masonima. Kad su poèeli da razgovaraju, ispostavi se da je dekan Galovej veã saznao za

neke od veèerašnjih dogaðaja iz telefonske poruke Vorena Belamija. I dok su mu Langdon i Ketrin prièali šta se još desilo, on je bivao sve zabrinutiji. „I taj èovek, koji je odveo našeg voljenog

Pitera“, reèe dekan, „zahteva

vi dešifrujete piramidu u zamenu za Piterov život?“ „Da“, reèe Langdon. „On

misli

da je to mapa koja ãe ga odvesti

mesta na kome su sakrivene drevne misterije.“ Dekan upravi

svoje beživotne

belièaste

oèi

prema

do tajnog

Langdonu. „Uši

govore da vi ne verujete u takve stvari.“

Langdon nije želeo da gubi vreme ponavljajuãi sve iz poèetka. „Nije važno

da li ja verujem. Treba da pomognemo Piteru. Nažalost, kad smo dešifrovali piramidu, tu nije bilo nikakvog putokaza.“ Starac se neznatno uspravi. „Vi ste dešifrovali piramidu?“ Ketrin se sada umeša i objasni ukratko da je, uprkos Langdonovom i Belamijevom zahtevu da ne odmotava paket, ona to ipak uèinila, pošto je za nju bilo najvažnije Isprièala je dekanu o

da pokuša da pomogne bratu, na bilo zlatnom vrhu piramide, magiènom kvadratu

Direra i kako su pomoãu njega uspeli da onih šesnaest slova dešifruju kao frazu Jeova Sanctus Unus. „I to je sve?“ upita dekan. „Jedan Istinski Bog?“ „Da, gospodine“, odgovori Langdon. „Oèito

koji naèin. Albrehta

je da piramida predstavlja pre

metaforièku nego geografsku mapu.“ Dekan ispruži ruke. „Dozvolite mi da je opipam.“ Langdon otvori

torbu

i izvuèe

piramidu,

koju pažljivo

podiže

na sto,

pravo ispred preèasnog. Langdon i Ketrin gledahu kako starac svojim krhkim prstima svaki centimetar kamena – ugraviranu stranu, glatku osnovu i odseèeni vrh.

ispituje

Kad je završio, ponovo ispruži ruke. „A vrh piramide?“

Langdon potraži malu kamenu kutiju, stavi je na sto i otvori poklopac. Potom izvadi vrh piramide i stavi ga u ispružene starèeve ruke. Dekan ponovo izvrši pregled, opipavajuãi svaki centimetar, zastajuãi na mestu gde je vrh ugraviran, oèito zbog poteškoãe da otkrije sitan, delikatno urezan

tekst.

„Tajna je skrivena u Ovom Redu“ ponudi se da pomogne Langdon. „A reèi ovaj

i red napisane su velikim slovom .“

 264 

Starèevo

lice

ostade

bez izraza

dok je stavljao

nameštao ivice služeãi se samo èulom dodira. zastaje, kao da se moli, potom sa puno poštovanja

vrh na piramidu

Èinilo se da povremeno dlanovima prelazi preko

èitave piramide. Zatim pruži ruku i napipa kockastu kutiju, uze je, pa i nju pažljivo ispipa, prelazeãi prstima po unutarnjoj i spoljnoj površini. Kad je završio, spusti kutiju i zavali se na naslon. „Dakle, recite mi“, zapita, a glas mu iznenada postade strog. „Zašto ste vi došli kod mene?“ Langdon je bio zateèen. „Gospodine, došli samo zato što ste nam vi rekli

da doðemo. A gospodin Belami nam je kazao da treba da vam verujemo.“ „Ali njemu ipak niste poverovali?“ „Izvinite?“

Dekanove belièaste oèi gledale su pravo kroz Langdona. „Paket u kome je bio vrh piramide bio je zapeèaãen. Gospodin Belami vam je rekao da ga ne otvarate, a vi ste to ipak uèinili. Pored toga, Piter Solomon vam je lièno

kazao da ga ne otvarate. A vi ste to ipak uèinili.“ „Gospodine“,

umeša

se Ketrin, „mi

smo samo pokušavali

mom bratu. Èovek koji ga je zarobio zahteva da je dešifrujemo…“ „Ja to razumem“, otvorili paket? Ništa.

kaza dekan, „no ipak, šta Piterov otmièar traži

da pomognemo

ste postigli time odreðeno mesto, i

što ste on neãe

biti zadovoljan odgovorom kakav je Jeova Sanctus Unus.“

„Slažem se“, odgovori Langdon, „ali nažalost, na piramidi stoji samo to. Kao što sam veã pomenuo, izgleda da je izraz mapa upotrebljen

više

figurativnom nego…“

„Grešite, profesore“, reèe dekan. „Masonska piramida zaista jeste mapa.

Ona ukazuje na stvarno mesto. Vi to ne razumete, jer je još uvek niste potpunosti dešifrovali. Ni blizu.“ Langdon i Ketrin se usplahireno pogledaše. Starac ponovo položi ruke na piramidu, takoreãi milujuãi je. „Ova mapa, kao i sve drevne misterije, ima višeslojno znaèenje. Prava istina za

vas je

još skrivena.“ „Dekane Galovej“, reèe Langdon, „mi smo pregledali svaki centimetar i piramide i njenog vrha, na njima se ništa drugo ne vidi.“ „I ne može, u njihovom sadašnjem stanju. Ali predmeti se menjaju.“ „Gospodine?“ „Profesore,

kao što

znate,

ova piramida

nosi

u sebi

èudesnu

moã

transformacije. Legenda kaže da ona može menjati izgled, preinaèiti svoj fizièki oblik, i tako nam otkriti tajne koje je otpustio maè kada ga je Kralj Artur

piramida, ako zaslužuju.“

ushte, može

promeniti

Langdon sad pomisli da je starac poznim godinama. „Izvinite

skriva. Kao èuveni kamen koji uzeo u ruke, tako se i Masonska

i otkriti

svoje tajne onima

koji to

možda izgubio moã rasuðivanja u svojim gospodine, da li vi to nama govorite

piramida može u bukvalnom smislu reèi da se transformiše, fizièki?“ „Profesore, ako

sad pružim

ruku i vama naoèigled transformišem

piramidu, hoãete li poverovati u to što vidite?“ Langdon nije imao pojma kako da mu odgovori. „Pretpostavljam sluèaju ne bih imao drugog izbora.“  265 

ovu

da u tom

„Dobro, ako je tako. Ja ãu upravo to uèiniti.“

Ponovo obrisa

„Dozvolite mi da vas podsetim da su nekada èak i najblistaviji poimali Zemlju kao ravnu. Jer kad bi Zemlja bila okrugla, onda bi se okeani

usta. umovi

sigurno izlili. Pomislite samo kako bi vam se smejali da ste izjavili: ‘Ne samo da Zemlja ima oblik

kugle,

veã postoji

i jedna nevidljiva,

mistièna

sila, koja drži sve na njenoj površini’!“

„Ima razlike“, reèe Langdon, „izmeðu sile gravitacije… i sposobnosti da

se transformišu predmeti dodirom ruke.“

„Zaista? Zar nije moguãe da mi još uvek živimo u mraèno doba u rugamo svakom nagoveštaju postojanja ‘mistiènih’ sila koje nismo u stanju da

kome se

vidimo ili razumemo. Ako nas je istorija ièemu nauèila, onda je to saznanje

da ãe neobiène ideje kojima se danas podsmevamo, jednog dana postati slavne istine. Tvrdim da ovu piramidu mogu transformisati samo jednim dodirom prsta, a vi se pitate da li sam pri zdravoj pameti. Od jednog istorièara oèekivao bih više. Istorija je prepuna velikih umova koji su svi tvrdili isto… velikih umova koji su ponavljali da èovek poseduje tajanstvene

sposobnosti kojih uopšte nije svestan.“

Langdon je znao da je taèno to što dekan govori. Èuvena hermetièka izreka – zar ne znate da ste bogovi – bila je jedan od potpornih stubova drevnih misterija. Kako gore, tako i dole… èovek je stvoren po Božjem oblièju…

apoteoza. Uporno obznanjivanje božanske prirode èoveka – njegovih skrivenih potencijala – tradicija. Èak i

neprestano u Bibliji, u

Rekoh: bogovi ste! „Profesore“, reèe

se ponavlja u drevnim tekstovima razlièitih šestom stihu 82. psalma nailazimo na uzvik –

starac, „svestan

sam da vi,

kao i

mnogi drugi

obrazovani ljudi, živite raspoluãeni izmeðu dva sveta – jednom nogom u duhovnom, a drugom u fizièkom svetu. Srce vam vapije za verom, ali vam intelekt ne dozvoljava. Kao univerzitetskom profesoru, preporuèio bih vam da uèite od velikih umova istorije.“ On zastade i proèisti grlo. „Ako se

dobro seãam, jedan od najveãih umova na svetu

izjavio je: ‘Ono

nedostupno zaista postoji. Svaka tajna prirode èuva nešto nedodirljivo i neobjašnjivo. Moja vera sastoji se od dubokog poštovanja sile

što je nama

složeno,

koja je izvan svega što mi možemo da pojmimo’.“ „Ko je to rekao?“ upita Langdon. „Gandi?“ „Ne“, upade Ketrin u reè, „Albert Ajnštajn.“ Ketrin Solomon proèitala je svaku reè koju je Ajnštajn ikad napisao i bila je duboko impresionirana njegovim ogromnim poštovanjem prema svemu tajanstvenom, kao i njegovim predviðanjem da ãe svi ljudi jednog dana oseãati to isto. Religija buduãnosti, predskazivao je Ajnštajn, biãe

kosmièka

religija. Ona ãe prevaziãi poimanje boga kao liènosti, u njoj neãe biti ni dogme ni nauke o bogu. Videlo

se da se Robert

Langdon bori

u sebi sa takvom idejom.

Ketrin

oseãala njegovo sve veãe nezadovoljstvo pred ovim starim sveštenikom, i ona

je to razumela. Konaèno, stigli su èak ovamo da bi došli do odgovora, a umesto toga naišli na slepog starca koji tvrdi da može da menja stvari dodirom ruke. Uprkos tome, strastveno verovanje starca u tajanstvene sile

podseti Ketrin na brata.

„Oèe Galovej“, reèe Ketrin. „Piter je u velikoj nevolji. A nas goni CIA. Voren Belami nam je rekao da doðemo kod vas. Ja ne znam šta ova piramida  266 

sadrži,

ili

kuda pokazuje, ali

ako ãemo njenim dešifrovanjem

pomognemo Piteru, mi to moramo uraditi. Možda bi gospodin spreman da žrtvuje život moga brata da bi sakrio ovu piramidu, ali moja je

moãi da Belami

bio

porodica zbog nje veã preživela užasne patnje. Ma kakve tajne bile sadržane u njoj, veèeras je svemu tome kraj.“ „U pravu ste“, odgovori starac, smrknuta lica. „Veèeras je zaista svemu kraj. Vi ste se za to postarali.“ On uzdahnu. „Gospoðo Solomon, slomili peèat na toj kutiji, pokrenuli ste èitav niz dogaðaja koji se više ne mogu zaustaviti. Veèeras su na delu sile koje vi ne razumete. Povratka više

kad ste

nema.“ Ketrin je zaprepašãeno gledala u preèasnog. Njegov ton je imao apokaliptièan prizvuk, kao da govori o sedam peèata Otkrivenja ili o Pandorinoj kutiji. „Uz dužno poštovanje, gospodine“, reèe Langdon, „Ja

jedna kamena piramida može da pokrene bilo šta.“

zaista ne vidim kako

„Pa naravno da ne vidite, profesore.“ Slepi starac upravi svoj nevideãi

pogled prema njemu. „Vi još uvek nemate oèi da bi to videli.“

 267 

POGLAVLjE 83 U vlažnoj atmosferi Džungle, arhitekt Kapitola oseãao je kako mu se znoj sliva

niz leða.

Zglobovi

u lisicama

su ga boleli,

ali

je celokupna

pažnja ostala prikovana za zlokobnu titanijumsku aktentašnu upravo bila otvorila na klupi izmeðu njih.

njegova

koju je Sato

Sadržaj ove tašne, rekla mu je Sato, ubediãe vas da sagledate stvari iz mog

ugla. Garantujem vam. Siãušna Azijatkinja pogleda

okrenula

i on je tek trebalo

podivljala. oèekivao

Satoina da ona

je torbu,

da vidi

ruka je radila izvadi

neku

otkopèala

njen sadržaj,

nešto

kolekciju

je van Belamijevog

ali

u torbi

mašta

kao da mu je

i Belami

bleštavih,

žilet

kao

je napeto oštrih

spravica. Iznenada neko svetlo poèe da se pojavljuje iz tašne, sve jaèe osvetljavajuãi

Satoino lice s donje strane. Njene ruke nastavile su da se pokreãu i svetlost promeni nijansu.

Nakon nekoliko trenutaka, ona

pomeri

ruke, i uhvativši

tašnu sa obe strane, okrenu je prema Belamiju. Belami shvati da trepãe pred bleštavilom onoga što se èinilo kao neki futuristièki

laptop

sa odvojenom

slušalicom,

dve antene

i dvostrukom

tastaturom. Njegov prvobitni oseãaj olakšanja brzo se pretvorio u zbunjenost. Na ekranu se video logo CIA i sledeãi tekst: SIGURNOSNI PRISTUP KORISNIK: INOE SATO BEZBEDNOSNI STEPEN: NIVO 5

Ispod prozora za logovanje, vrtela se ikonica: SAÈEKAJTE TRENUTAK… DEŠIFROVANjE DOKUMENTA… Belamijev pogled brzo preðe na Sato koja ga je netremice gledala. „Nisam

želela da vam pokažem ovo“, reèe. „Ali niste mi ostavili izbora.“ Ekran ponovo zatreperi i Belami ugleda kako se dokument otvara ispunjavajuãi èitav LCD ekran. Nekoliko minuta Belami je piljio u ekran, pokušavajuãi da pronaðe smisao u onome što je gledao. Polako, kada je poèelo da mu biva jasno, osetio je kako mu krv otièe iz lica. Gledao je potpuno prestrašen, ne

mogavši

skine pogled. „Ali ovo je… nemoguãe“, uzviknu on. „Kako… ovo može biti!“ Satoino

lice

bilo je

strašno. „To vi

meni recite,

gospodine Belami. Vi

recite meni.“ Dok je arhitekt

Kapitola

polako

shvatao

sve posledice

onoga što

mogao je da oseti kako se èitav njegov svet opasno naginje nad ivicu provalije. Moj bože… napravio sam užasnu, užasnu grešku!

 268 

vidi,

POGLAVLjE 84 Dekan Galovej ponovo je oseãao da je živ. Kao i svi smrtnici, znao je da se približava vreme kad ãe morati da odbaci svoju smrtnu ljušturu,

ali

ipak neãe biti ove noãi. Njegovo telesno srce udaralo je snažno i brzo… a um

mu je bio bistar. Èeka nas posao. Dok je svojim reumatiènim piramide,

rukama prelazio

skoro da nije mogao da poveruje

šta

preko oseãa

glatke

površine

pod prstima.

Nikada

nisam pomislio da ãu doživeti ovaj trenutak. Generacijama, delovi ove mape – simbolona –

bezbedno su èuvani

daleko

jedan od drugog. Sada su konaèno

spojeni. Galovej se pitao je li sad zaista nastupilo ono predskazano vreme. Nekim

èudom, sudbina je

odabrala

dve osobe koje nisu

piramidu. To mu se, na neki naèin, unutarnjeg kruga… iz tame… na svetlo. „Profesore“,

reèe i okrete

èinilo

glavu u pravcu

masoni

ispravnim.

da sastave

Tajne izlaze

iz kojeg je dolazio

Langdonov

dah. „Da li vam je Piter rekao zašto je želeo da èuvate taj paketiã?“ „Rekao je da

neki

moãni ljudi

hoãe da mu ga otmu“, odgovorio

Dekan klimnu glavom. „Da, i menije to isto kazao.“ „Zaista?“

zaèu se iznenada

sa leve strane „Vi

Ketrin

je Langdon.

ste razgovarali

mojim bratom o piramidi?“

„Naravno“, reèe Galovej. „Ja sam sa vašim bratom razgovarao o mnogo èemu. Ja sam ranije bio Veliki majstor Hrama, i on èesto dolazi kod mene da ga posavetujem. Pre otprilike godinu dana došao je kod mene veoma zabrinut. Sedeo je na istom mestu gde ste sada vi i pitao me da li verujem u

natprirodna predskazanja.“ „Predskazanja?“ Ketrin je zvuèala zabrinuto. „Mislite kao neke… vizije?“ „Ne sasvim. Nekako više intuitivno. Piter je rekao kako sve jaèe oseãa svom životu.

prisustvo neke mraène sile u

èeka… i sprema se da mu strašno naudi.“

Oseãao je da

ga neko posmatra…

„Oèito je bio u pravu“, reèe Ketrin, „s obzirom da je isti èovek koji je ubio našu majku i Piterovog sina došao u Vašington i postao Piterov

masonski brat.“ „Istina“, kaza Langdon, „ali to ne objašnjava umešanost CIA.“ Galovej nije bio siguran. „Znate, moãne ljude uvek privlaèi još veãa moã.“ „Ali… CIA?“ suprotstavi mu se Langdon. „I mistiène tajne? Nešto se tu

ne slaže.“

„Sasvim

sigurno“,

tehnološkim

produži

napretkom,

Ketrin. „Napredak

ona stalno

CIA

eksperimentiše

povezan

sa tajnom naukom –

ESP, gledanje na daljinu, èulna deprivacija, farmakološki stanja jake moždane aktivnosti. Sve se to svodi na isto – iskorišãavanje još neotkrivenog potencijala ljudskog uma. Ako sam išta nauèila

indukovana od Pitera,

onda je to svakako ovo: nauka i misticizam vrlo su tesno povezani, razlikuju se samo po pristupu

razlièiti.“ „Piter

kaže“,

koji koriste.

Imaju

reèe Galovej, „da

se vaša

nekom vrstom savremene mistiène nauke?“  269 

iste oblast

ciljeve,

samo su im metodi

izuèavanja

može smatrati

„Noetika“, reèe Ketrin klimajuãi glavom. „Ona uspeva da dokaže da èovek raspolaže moãima o kojima mi i ne sanjamo.“ Ona pokaza rukom u pravcu vitraža na kom se nalazila poznata slika Isus okupan nestvarnom svetlošãu,

na kojoj se iz njegove glave i ruku izlivaju zraci. „Naime, ja sam koristila ekstremno rashlaðene analogne ureðaje za fotografisanje prilikom snimanja ruku jednog bioenergetièara dok je leèio pacijenta. Snimci koje sam dobila veoma nalièe na predstavu Isusa na vašem vitražu… sa njegovih vrhova prstiju takoðe se izlivaju energetski zraci.“ Izoštren

um, pomisli

Galovej,

kako je Isus leèio bolesnike? „Znam“, nastavi Ketrin, „da šamane,

ali

ovo sam videla

osmeh. Pa šta

prikrivajuãi

moderna medicina sopstvenim

oèima.

izvrãe

ogromno energetsko polje…

ãelijski

i doslovce menja

ruglu vidare

Na snimcima

CCD kamerom jasno se opaža kako taj èovek vrhovima

mislite,

naèinjenim

prstiju

prebacuje

sastav svog

pacijenta.

Ako to nije božanska moã, onda ne znam šta je.“ Dekan Galovej dozvolio je sebi da se nasmeši. Ketrin je posedovala istu strastvenu

prirodu

kao i

njen brat

Piter. „Piter

je jednom

uporedio

noetièare sa prvim istraživaèima, kojima su se rugali jer su prihvatali jeretièku predstavu o sferiènom obliku zemlje. Skoro sasvim preko noãi, ovi istraživaèi su od luda postajali heroji, jer su otkrili nepoznate svetove i razmakli horizonte za sve na zemlji. Piter smatra da ãete isto uèiniti i vi.

On mnogo oèekuje od vaših istraživanja. Konaèno, svaki preokret tokom istorije poèinjao bi jednom smeonom idejom.“ Galovej je, naravno, znao

èovek uverio

da se ne

u ovu smelu

mora otiãi

novu ideju

filozofski

èak u laboratoriju da

koja tvrdi

bi se

da èovek poseduje

neogranièeni potencijal. U ovoj katedrali redovno su se održavale molitve

za isceljenje

bolesnika

i neretko

su se viðali

promene dokumentovane medicinskim putem. Ne

èudesni rezultati, fizièke postavlja se pitanje da li je

bog podario èoveku veliku moã, veã kako da se ta moã oslobodi.

Stari dekan pobožno obvi ruke oko Masonske piramide i progovori veoma

tihim glasom. „Prijatelji, ja ne znam taèno kuda pokazuje piramida… ali ovo znam. Postoji veliko duhovno blago koje je negde zakopano… blago koje strpljivo èeka u mraku veã generacijama. Verujem da ono predstavlja katalizator koji u sebi sadrži snagu da preobrazi ovaj svet.“ On dodirnu zlatni šiljak vrha piramide. „Pošto je ova piramida sada sastavljena, vreme se približava ogromnom brzinom. A zašto i ne bi? Proroèanstvo o promeni

koja donosi prosvetljenje postoji oduvek.“

„Oèe“, reèe Langdon izazivaèkim tonom, „svima nam je poznato ‘Otkrivenje’

svetog Jovana i bukvalno znaèenje Apokalipse, teško da…“

no biblijsko

proroèanstvo

„O, pobogu!“ uzviknu dekan. „‘Knjiga Otkrivenja’ je toliko zbrkana da

ne zna kako je treba

èitati. Ja

govorim o bistrim

niko

umovima koji su pisali

jasnim jezikom – predskazanjima svetog Avgustina, Frensisa Ajnštajna i još mnogih drugih, koji su predviðali da ãe doãi trenutak kada

Bekona, Njutna,

ãe se desiti promena koja ãe dovesti do prosvetljenja. Èak je i Isus govorio ‘ništa

nije skriveno

što

se neãe obznaniti, nema

videlo’“

 270 

tajne koja neãe

izaãi

„To nije teško proreãi“, kaza Langdon, „Znanje raste eksponencijalnom brzinom. Što više znamo, više smo sposobni da uèimo, i da brže proširujemo svoja znanja.“ „Jeste“, dodade Ketrin. „To se neprestano viða u nauci. tehnološko otkriãe postaje oruðe kojim dolazimo do novih otkriãa… to vam je kao lavina. Zbog toga je nauka više uznapredovala za poslednjih pet godina,

Svako

novo

nego za prethodnih pet hiljada godina. Eksponencijalni rast. Matematièki gledano,

kako

vreme

prolazi,

eksponencijalna

kriva

postaje

skoro

vertikalna, a nova otkriãa dešavaju se neverovatno brzo.“ U dekanovoj kancelariji zavlada tišina. Galovej je oseãao da njegovi gosti nemaju pojma kako im ova piramida može pomoãi da išta dalje otkriju. Zbog

toga vas je sudbina dovela kod mene, pomislio je. Sad je moja uloga došla na red. Veã mnogo godina,

preèasni

Kolin

Galovej, zajedno sa svojom masonskom

braãom, ima ulogu èuvara kapije. Sad se meðutim sve promenilo. Više nisam èuvar kapije… sad sam vodiè. „Profesore

Langdon“, reèe Galovej, pruživši

ruku preko

stola. „Budite

ljubazni, uhvatite me za ruku.“ Robertu

Langdonu

neugodno

dok je gledao

u ispružen

Galoveja. Hoãemo li se sad moliti? Iz uètivosti, Langdon ispruži ruku i položi desnu dekanovu ruku. Starac je èvrsto uhvati, ali nije poèeo toga uhvatio

je Langdonov

kažiprst

dlan

dekana

šaku u smežuranu da se moli. Umesto

i uvukao ga u kamenu kutiju

u kojoj je

„Vas su zaslepile sopstvene oèi“, kazao je dekan. „Kad biste gledate vrhovima prstiju, kao ja, shvatili biste da ova kutija

mogli da èuva još

ranije poèivao zlatni vrh piramide.

ponešto za vas.“ Poslušno,

Langdon

je vrhom

prsta

prelazio

unutrašnjom

površinom

kutije, ali nije osetio ništa. Sve je bilo savršeno glatko. „Nastavite da tražite“, podsticao ga je Galovej. Konaèno,

Langdon

vrhom kažiprsta

oseti

nešto –

siãušni

ispupèeni

kružiã – majušnu taèkicu usred donje površine kutije. Izvadio je ruku pogledao unutra. Kružiã se apsolutno nije mogao videti golim okom. Šta je to? „Da li prepoznajete taj simbol?“ pitao je Galovej. „Simbol?“ odgovori Langdon. „Jedva da uopšte nešto vidim.“ „Pritisnite ga.“ Langdon ga posluša i pritisnu vrh prsta na tom mestu. Šta on zamišlja da ãe se desiti. „Držite prst na tom mestu“, reèe dekan. „Pritisnite.“ Langdon pogleda u Ketrin, koja

je delovala

zaèuðeno, dok je sklanjala

iza ušiju. Posle

nekoliko

trenutaka,

stari

dekan

sklonite ruku. Gotova je alhemija.“

 271 

klimnu

glavom. „Dobro

kosu je, sad

Alhemija? Robert Langdon izvadi ruku iz kutije i nastavi da sedi, zbunjeno ãuteãi. Ništa se nije promenilo. Kutija je i dalje stajala na stolu. „Ništa“, reèe Langdon. „Pogledajte vrh kažiprsta“, odgovori dekan. „Trebalo bi da vidite promenu.“ Langdon pogleda prst, ali jedina promena koju je bilo je malo udubljenje u koži koje je naèinila okrugla

mogao da zapazi kvržica – siãušni

krug sa taèkom u sredini.

„Da li sad prepoznajete simbol?“ pitao je dekan. Mada je sad Langdon prepoznao simbol, na njega je mnogo veãi utisak ostavila Èinjenica da je dekan bio u stanju da ga napipa. Oèito je stekao sposobnost da gleda vrhovima prstiju. „Alhemijski simbol“, reèe Ketrin, približavajuãi svoju stolicu da bi bolje videla Langdonov kažiprst. „To je stari simbol za zlato.“ „Zaista!“ Dekan se nasmeši i pogladi Postigli ste ono što je svaki alhemièar

kutiju. „Profesore, tokom istorije

postigne. Od bezvredne supstance vi ste dobili zlato.“ Langdon se namršti, nimalo impresioniran.

Ovaj mali

èestitam. pokušavao da

salonski

nije bio ni od kakve pomoãi. „Zanimljivo kao ideja, gospodine, ali bojim se da ovaj simbol – krug sa okruglom taèkom u sredini – ima na hiljade znaèenja.

trik

Naziva se cirkumpunkt87, i jedan je od najèešãe korišãenih simbola u istoriji.“ „O èemu vi to govorite?“ upita dekan, skeptièno. Langdon se zapanji što jedan mason nije bolje upoznat sa duhovnim aspektima ovog simbola. „Gospodine, cirkumpunkt ima bezbroj znaèenja. U starom Egiptu, bio je simbol za Ra – boga sunca, u savremenoj astronomiji on se još uvek koristi kao solarni simbol. U istoènjaèkoj filozofiji predstavlja duhovno saznanje Treãeg oka, božansku ružu, kao i

prosvetljenja, Kabalisti ga ‘najskriveniju

koriste da

od svih skrivenih

oznaèe Keter – najvišeg Sefirota i

stvari’. Rani

mistici

zvali su

on znak

ga Božjim

okom, odakle potièe Svevideãe oko na Velikom peèatu. Pitagorejci su koristili cirkumpunkt kao simbol monade – božanske istine, prisca sapientia, sjedinjenje uma, duše i…“ „Dosta!“ Dekan Galovej se sad veã kikotao. „Profesore, hvala vam. Potpuno ste u pravu, naravno.“ Langdon shvati da je bio nasamaren. On sve to zna. „Cirkumpunkt“, reèe Galovej, još uvek se smeškajuãi, u suštini je najvažniji simbol drevnih misterija. Iz tog razloga, mislim da njegovo prisustvo u ovoj kutiji nije puka sluèajnost. Prema legendi, tajne ove mape skrivene su u najsitnijim detaljima.“ „U redu“, reèe Ketrin, „meðutim, èak i ako je ovaj simbol tamo namerno urezan, ipak nam ništa ne pomaže da dešifrujemo mapu, zar ne?“

Na latinskom circumpunct, krug sa taèkom u sredini (prim. prev.).  272 

„Malo pre ste rekli da je u peèat koji ste vi slomili bio utisnut amblem sa Piterovog prstena?“ „Tako je“ „A vi kažete da je taj prsten kod vas?“ „Jeste.“ Langdon zavuèe ruku u džep i, pronašavši prsten, izvadi ga iz plastiène vreãice i stavi ispred dekana. Galovej podiže prsten i poèe da ga opipava sa svih strana. „Ovaj jedinstven prsten izraðen je u isto vreme kad i Masonska piramida tradiciji nosi ga mason koji Je zadužen da èuva piramidu. Veèeras, kad sam napipao siãušni cirkumpunkt na dnu kamena kutije, shvatio sam da je prsten

i po

zapravo deo simbolona.“ „Zaista?“

„Siguran sam u to. Piter je moj najbliži prijatelj, i on je taj prsten nosio

dugi niz godina. Dobro ga poznajem.“ Predao je prsten Langdonu. „Uverite se i sami.“ Langdon je uzeo prsten i pregledao ga, prelazeãi prstima preko dvoglavog

feniksa, broja 33, reèi ORDO AB CHAO, treãem stepenu. Nije napipao ništa onda, dok je prstima prelazio

kao i Sve se otkriva na trideset

drugo što bi moglo biti od pomoãi. A preko spoljnje površine kružnog dela,

odjednom zastade. Iznenaðen, okrete prsten i zagleda se u njegov donji deo. „Da li ste pronašli?“ reèe Galovej. „Mislim da jesam!“ kazao je Langdon. Ketrin ponovo gurnu stolicu. „Šta?“ „Znak stepena na obruèu“, reèe Langdon, pokazujuãi joj, „toliko je mali da

ga zapravo i ne primeãuješ oèima, ali ako opipaš, osetiãeš da je jedno mesto nekako nazubljeno, kao da je napravljen urez u obliku kruga.“ Znak stepena nalazio se na samoj sredini prstena… moglo bi se reãi da je izgledao iste velièine kao i ispupèeni kružiã na dnu kocke. „Je li iste velièine?“ Ketrin dogura stolicu još bliže, dok joj se u glasu

oseãalo uzbuðenje.

„Ima naèin da se to sazna.“ Uzeo je prsten i spustio ga u kutiju, nameštajuãi kružiãe jedan prema drugom. Dok je pritiskao nadole, ispupèeni kružiã na kutiji utisnu se u udubljenje na prstenu, tako da se zaèu

veoma tih, ali prepoznatljiv zvuk – klik. Sve troje poskoèiše. Langdon je èekao, ali ništa se nije dogodilo. „Šta je to bilo?!“ upita sveštenik. „Ništa“, odgovori Ketrin. „Prsten se uglavio na mesto, ali drugo nije dogodilo.“ „Nikakva velika promena?“ Galovej je delovao zbunjeno.

se ništa

Još nismo gotovi, shvati Langdon, gledajuãi u utisnute znake na prstenu – dvoglavog feniksa i broj 33. Sve se otkriva na trideset treãem stepenu. Odjednom ga ispuniše misli o Pitagori, tajnoj geometriji, uglovima;

zapitao se da stepen ovde nema možda matematièko znaèenje. Polako, dok mu je srce sve brže udaralo, spusti ruku i uhvati prsten, koji je bio prièvršãen za osnovu kocke. Tada, polako, poèe da okreãe  273 

prsten

desnu stranu. Sve se otkriva na trideset treãem stepenu. Okrenuo je prsten za deset stepeni… dvadeset stepeni… trideset stepeni… Ono što se tada desilo, Langdon ni na koji naèin nije mogao predvideti.

 274 

POGLAVLjE 85 Promena.

Dekan Galovej èuo je šta se dogaða, pa nije morao i da vidi. Preko puta stola, Langdon i Ketrin bili su potpuno nemi, bez sumnje potpuno zadivljeni zurili

su u kamenu kocku, koja je na njihove oèi i naglas

promenila oblik. Galovej nije mogao a da se ne nasmeši. Predvideo je rezultat, i premda još

uvek nije imao ideju kako ãe im ovo što se dešavalo pomoãi da razreše zagonetku piramide, uživao je u retkoj prilici da harvardskog simbologa poduèi nešto o simbolima. „Profesore“, reèe dekan, „malo ljudi zna da su masoni duboko poštovali oblik kocke – ili ašlar, kako je zovemo – jer je to trodimenzionalna predstava jednog drugog simbola… mnogo starijeg, dvodimenzionalnog simbola.“ Galovej nije morao da pita profesora da li je prepoznao drevni simbol koji je sada ležao na stolu pred njima. Bio je to jedan od najèuvenijih

simbola na svetu. Misli

Roberta

Langdona

komešale

su se dok je iznenaðeno

preobraženu kocku na stolu pred sobom. Nisam mogao ni da zamislim… Pre samo nekoliko trenutaka, posegnuo je u kamenu kutiju, masonski prsten i pažljivo ga okrenuo. tri stepena, kocka je iznenada poèela

Kvadratne površine

koje su èinile

gledao

uhvatio

Kada je okrenuo prsten za trideset da se menja pred njegovim oèima.

stranice kocke

stranu dok su se skrivene šarke aktivirale. Kutija

pale su svaka na svoju se najednom rastvorila,

boène strane i poklopac su se otvorile i uz pljesak pale na sto.

Kocka postaje krst, pomisli Langdon. Simbolièna alhemija. Ketrin

je delovala

zbunjeno pred prizorom

piramida se odnosi na… hrišãanstvo?“

 275 

rastvorene

kocke. „Masonska

Langdon se isto

pitao.

Na kraju krajeva, hrišãansko

raspeãe

je veoma

poštovani simbol unutar reda masona, a sigurno je bilo i mnogo hrišãana masona. Meðutim, masoni su takoðe i Jevreji, muslimani, budisti, hinduisti, kao i oni koji nemaju ime za svog boga. Prisustvo iskljuèivo hrišãanskog simbola èinilo se ogranièavajuãim. A onda mu odjednom pade

na pamet istinsko znaèenje simbola. „To nije

raspeãe“,

reèe

Langdon

ustajuãi. „Krst

sa taèkom

u sredini

binarni simbol – dva simbola spojena da predstavljaju jedan.“ „O èemu prièaš?“ Ketrinine oèi su ga pratile dok je koraèao po sobi. „Krst“,

reèe Langdon, „nije

bio hrišãanski

do èetvrtog

simbol sve

veka.

Mnogo pre toga, bio je korišãen u Egiptu da predstavi presek dve dimenzije – ljudske

i božanske.

Kako gore, tako dole.

Bila

je to vizuelna

predstava

mesta na kome èovek i Bog postaju jedno.“ „Dobro.“ „Cirkumpunkt“, reèe Langdon, „kao što znamo ima mnoga znaèenja – jedno od najezoteriènijih je ruža, alhemijski simbol savršenstva. staviš ružu u centar krsta, dobiješ jedan sasvim drugaèiji simbol – Ružin

krst.“ Galovej se zavali

u svoju fotelju,

osmehujuãi

se. „Vidi,

Ali,

vidi.

kada

Sad ste veã

blizu.“ Ketrin takoðe ustade. „Šta ja tu ne shvatam?“

„Ružin krst“, objasni Langdon, „je uobièajen simbol u slobodnom zidarstvu. U stvari, jedan od stepena Škotskog reda zove se Vitezovi ružinog krsta i slavi rane rozenkrojcere, koji su doprineli masonskoj mistiènoj filozofiji. Piter ti je možda pomenuo rozenkrojcere. Meðu èlanovima bilo je na desetine velikih nauènika – Džon Di88, Ilajas Ešmol89, Robert

Flad90…“

„Apsolutno“, reèe Ketrin. „Proèitala sam sve rozenkrojcerske manifeste

tokom svog istraživanja.“ To bi trebalo da uradi svaki nauènik, pomisli Langdon. Red ružinog krsta

– ili formalnije Drevni i tajni red ružinog krsta – imao je tajanstvenu istoriju koja je mnogo uticala na nauku i tesno se poklapala sa legendom o drevnim misterijama… ranim mudracima

koji su posedovali

prenošenu

samo najbriljantniji

vekovima, koju su prouèavali

tajnu mudrost,

što svi znaju, istorijski gledano, spisak slavnih rozenkrojcera „ko je ko“ meðu evropskim renesansnim umovima: Paracelzus,

umovi. Kao u stvari je Bekon, Flad,

Dekart, Paskal, Spinoza, Njutn i Lajbnic. Po doktrini rozenkrojcera, red je „zasnovan na ezoteriènim istinama drevne prošlosti“, istinama koje moraju ostati „skrivene od obiènog èoveka“ i koje obeãavaju pravi uvid u „duhovno carstvo“. Simbol bratstva se tokom godina razvio u procvetalu ružu na kitnjastom krstu, ali poèeci su mu

John Dee (1572—1608. ili 1609) bio je poznati matematièar, astronom, astrolog, okultist,

navigator i imperijalist; veliki deo života je posvetio prouèavanju alhemije i hermetièke

filozofije (prim. prev.). 89

Elias Ashmole (1617—1692)

proslavljeni

engleski

antikvar,

politièar,

alhemièar (prim. prev.). 90 Robert Fludd (1574—1637) poznati engleski fizièar, astrolog i mistik (prim. prev.).  276 

astrolog

mnogo skromniji – taèkasti krug na neukrašenom predstava ruže na najjednostavnijoj predstavi krsta. „Piter i

ja smo èesto

raspravljali o

krstu –

rozenkrojcerskoj

najjednostavnija

filozofiji“,

reèe

Galovej Ketrin. I

kako

dekan

rozenkrojcerijanizma,

poèeo

objašnjava

Langdon oseti

povezanost

da mu pažnju

masonerije

privlaèi

isti

gunðajuãi glas u glavi koji mu ne da mira èitave noãi. Jeova Sanctus Unus. Ova izreka je nekako povezana s alhemijom. Još uvek nije mogao da se seti šta mu je taèno Piter rekao o njoj, ali iz nekog razloga, pomen rozenkrojcerijanizma

onaj

izgleda da je ponovo raspalio ovu misao. Razmišljaj, Roberte! „Osnivaè

rozenkrojcerijanizma“,

govorio

je Galovej, „navodno

je bio

nemaèki mistik poznat pod imenom Kristijan Rozenkrojc – oèigledno pseudonim, možda èak i Frensisa Bekona – koga neki istorièari smatraju osnivaèem ove družine – mada za to nema dovoljno dokaza.“ „Pseudonim!“ Povika Langdon iznenada, prepavši èak i samoga sebe, „To je

to! Jeova Sanctus Unus. To je pseudonim!“ „O èemu prièaš?“ pitala je Ketrin.

Langdonov puls se ubrza, „Dobro, pokušavao sam da se setim šta mi je Piter prièao o Jeova Sanctus Unus i njegovoj vezi sa alhemijom. Konaèno sam se setio! Nije toliko u pitanju alhemija, koliko alhemièar! I to veoma

poznati alkemièar!“

Galovej se nasmeja. „I bilo je vreme, profesore. Pomenuo sam njegovo ime

dvaput, kao i reè pseudonim.“ Langdon je buljio u starog dekana. „Vi ste znali?“ Da, posumnjao sam kada ste mi rekli da je ugravirano Jeova Sanctus Unus i da je ispis kodiran Direrovim alhemijskim, magiènim kvadratom, ali kada ste pronašli Ružin krst, bio sam siguran. Kao što možda znate, lièni zapisi nauènika o kome se radi sadržali sa i veoma opširan komentar

rozenkrojcerskog manifesta.“ „Ko?“ upita Ketrin.

„Jedan od najveãih svetskih nauènika!“ odgovori Langdon. „Bio alhemièar, èlan Kraljevskog društva iz Londona, rozenkrojcer i potpisao je

neke od svojih najtajnijih nauènih dokumenata pseudonimom – ‘Jeova Sanctus Unus’.“ „Jedan Istinski Bog?“ reèe Ketrin. „Baš je bio skroman.“ „U stvari briljantan“, ispravi je Galovej. „Potpisivao se tako jer je, kao i drevni poznavaoci, smatrao sebe božanskim. A posebno jer je šesnaest slova Jeova Sanctus Unus moglo biti presloženo u njegovo ime na latinskom, èineãi tako savršeni pseudonim.“ Ketrin

je sada bila

zbunjena. „Jeova Sanctus Unus

imena èuvenog alhemièara?“

je anagram

Langdon uze komad papira i olovku sa dekanovog stola, i poèe da piše dok

latinskog

je govorio. „U latinskom menja se slovo J u I, a slovo V u U, što znaèi da Jeova Sanctus Unus predstavlja savršeni anagram imena ovog èoveka. Langdon ispisa šesnaest slova: Isaacus Neutonuus. Dao je Ketrin komad papira s ovim reèima, „Mislim da si èula za njega.“  277 

„Isak Njutn?“ upita Ketrin, gledajuãi u papir. „To gravura na piramidi pokušava da nam saopšti!“ Na momenat,

ispred

Langdon je ponovo

Njutnovog piramidalnog

noãas, veliki nauènik piramide, misterije,

bio u Vestminsterskoj

groba, gde je iskusio

opatiji,

slièno

otkrovenje. A

se ponovo pojavljuje. Nije to bila sluèajnost, nauka, skriveno znanje… sve je to bilo

Njutnovo ime je uvek predstavljalo postojani znanjem.

do…“

izjavi

Ketrin,

naravno, povezano.

putokaz za one koji tragaju za

„Isak Njutn“ reèe Galovej, „mora da ima neke veze s tim dešifrujete znaèenje piramide. Ne mogu da zamislim šta drugo može da bude „Genijalno!“

i stajao

dok su joj se oèi

raširile. „Tako

kako

možemo

transformisati piramidu!“ „Ti razumeš?“ upita Langdon. „Da!“ reèe ona. „Ne

mogu da verujem da nismo

videli!

Sve vreme nam je

pravo pred oèima. Jednostavan hemijski proces. Moãi ãu da transformišem ovu piramidu uz pomoã baziène nauke! Njutnove nauke!“ Langdon se trudio da shvati. „Dekane Galovej“, reèe Ketrin. „Ako proèitate prsten, na njemu piše…“ „Stanite!“ dekan

iznenada podiže

prsten i

pokaza im da ãute. Lagano, on

okrenu glavu na stranu kao da osluškuje nešto. Nakon par iznenada ustade. „Prijatelji moji, ova piramida oèigledno ima još tajni koje

trenutaka

treba otkriti. Ne znam na šta gospoða Solomon cilja, ali ako zna koji je vaš sledeãi korak, onda sam ja odigrao svoju ulogu. Uzmite svoje stvari i meni više ništa ne kazujte. Ostavite me u mraku na momenat. Više bih voleo da

nemam informacije koje bih mogao da podelim sa našim posetiocima, ako pokušaju da me primoraju na to.“ „Posetioci?“ reèe Ketrin osluškujuãi. „Ja nikog ne èujem.“ „Èuãete“, reèe Galovej pošavši prema vratima. „Požurite.“ S druge strane grada, mobilni repetitor pokušavao je da stupi u kontakt s

mobilnim telefonom koji je rasturen na komade ležao na Masaèusets aveniji. Pošto nije pronašao signal, preusmerio je poziv na govornu poštu. „Roberte!“ urlao je Voren Belami uspanièenim glasom. „Gde si?! Nazovi me! Nešto užasno se dogaða!“

 278 

POGLAVLjE 86 Pri jasnom, nebeskoplavom svetlu u suterenu, Malak je stajao pored kamenog stola pripremajuãi se. Dok je radio, stomak mu je krèao. Nije obraãao pažnju na to. Prošli su dani kada je bio rob sopstvenog tela. Preobražaj traži žrtvu. Kao i mnogi pojedinci koji su se tokom istorije uzdigli do najvišeg nivoa duhovnosti,

tako je i

Malak krenuo

na taj put prinevši

najplemenitiju

svih telesnih žrtvi. Kastracija je bila manje bolna nego što je oèekivao. I daleko manje retka, kako je saznao. Svake godine, na hiljade muškaraca podvrgne se škopljenju hirurškim putem – poznatim pod nazivom orhiektomija – obuzdavanjem

razlièito zavisnosti

motivisani, seksualne

poèev prirode,

od želje za promenom pola, sve do duboko usaðenih

spiritualnih uverenja. Kod Malaka se radilo o razlozima najviše vrste. Kao mitski Atis91 koji se sam kastrirao, Malak je znao da je za dostizanje besmrtnosti neophodno osloboditi se atributa vidljivog muško-ženskog

sveta. Treba biti androgin. Savremeni svet kloni se evnuha, mada su u stara vremena razumeli inherentnu snagu transmutacionog žrtvovanja. Èak su i rani hrišãani mogli èuti Isusa kako uzdiže vrlinu takvog žrtvovanja u „Jevanðelju po Mateju“, 19:12: „a ima uškopljenika koji su sami sebe uškopili carstva radi

nebeskoga. Ko može primiti, neka primi“.

Piter Solomon prineo je telesnu žrtvu, mada jedna šaka predstavlja tek malu cenu unutar jedne velike zamisli. Meðutim, pre no što se ova noã

završi, Solomon ãe još mnogo, mnogo više prineti na žrtvu. Da bih stvorio, moram razoriti. Takva je priroda polariteta.

Naravno, Piter Solomon je zaslužio sudbinu koja ãe ga veèeras snaãi. Biãe to zasluženi kraj. Pre mnogo vremena, on je odigrao kljuènu ulogu u Malakovom ovozemaljskom životu. Iz tog razloga, Piter je odabran i da odigra kljuènu ulogu u Malakovom velikom preobraženju. Taj èovek zaslužio je sav užas i bol koji ãe morati da podnese. Piter Solomon nije onaj èovek

kakvim ga je svet smatrao. Žrtvovao je sopstvenog sina. Piter Solomon je jednom stavio svog sina, Zakarija, pred nemoguã izbor – bogatstvo ili mudrost. I Zakari je pogrešno odabrao. Deèakova odluka pokrenula je lanac dogaðaja koji su na kraju odvukli tog mladiãa u dubine pakla. U zatvor u Soganliku. Zakari Solomon umro je u turskom zatvoru. Èitav svet znao je za tu prièu… samo niko nije znao da je Piter Solomon mogao spasti svog sina. Bio sam tamo, pomisli Malak. Sve sam èuo.

Atis iz Frigije, neverni ljubavnik Kibele, boginje Zemlje, kastrirao je samog sebe u napadu

ludila (prim. prev.).  279 

Nikad Malak nije zaboravio tu noã.

razlog što je njegov

Solomonova okrutna

odluka bila je

sin, Zak, morao da umre, ali i što je Malak mogao da se

rodi. Neki moraju da umru da bi drugi živeli. Pošto svetlo iznad Malakove glave ponovo poèe da menja boju, shvati koliko je veã kasno. Završio je sa pripremama i uputio se nazad uz rampu.

Vreme je da se posveti pitanjima smrtnoga sveta.

 280 

POGLAVLjE 87 Sve se otkriva trèala.

na trideset

treãem

Znam kako da transformišem

piramidu!

nosom èitave noãi. Ketrin katedrale,

stepenu, mislila

Langdon sada su bili prateãi znak „Dvorište“.

je Ketrin

Odgovor

dok je

im je bio

pred

sami, trèali su kroz dograðeni deo Baš kao što je dekan rekao, iz

katedrale su izbili na ogromno, zidom ograðeno dvorište. Dvorište oko katedrale bilo je zatvorena, petougaona postmodernistièkom, bronzanom fontanom. Ketrin je zapanjilo to zvuk vode iz fontane odzvanjao po èitavom dvorištu. A onda shvati da zvuk ne

bašta sa koliko je

dopire od nje.

„Helikopter!“

povikala

je dok je zrak svetla

prosecao

noãno

nebo iznad

njih. „Brzo ispod onog trema!“ Zaslepljujuãi blesak reflektora slio se u baštu upravo kada su Langdon i Ketrin stigli na drugu stranu i sakrili se ispod gotskog luka, tunel

koji

je vodio

prema

travnjaku

sa spoljne

strane.

ušavši u

Saèekali

su malo,

zbijeni u prolazu, dok je helikopter preletao iznad njihovih glava i poèinjao da kruži oko katedrale u velikim krugovima.

„Izgleda da je Galovej bio u pravu kada je rekao da èuje posetioce“, Ketrin, impresionirana. Loše oèi zamenjuju odliène uši. U ušima

ritmièki bubnjalo od sve bržeg pulsa. „Ovamo“, reèe

Langdon,

èvrsto

držeãi

svoju torbu

i kreãuãi

reèe joj je se kroz

prolaz. Dekan Galovej im je dao samo jedan kljuè i vrlo

precizna

uputstva.

nesreãu, kada stigoše na drugi kraj kratkog tunela, videše da su od svog odredišta odvojeni širokim, otvorenim travnjakom, upravo sada oblivenim svetlošãu helikoptera. „Ne možemo da preðemo“, reèe Ketrin. „Èekaj malo… pogledaj.“

Langdon pokaza na

na travnjaku s njihove desne strane.

crnu

senku koja

Senka se isprva

èinila

se obrazovala

kao amorfna

grudva, koja se širi i ide prema njima, dobijajuãi sve jasniji oblik, kretala se prema njima sve brže i brže, širila se i konaèno pretvorila u ogromni crni pravougaonik na èijem vrhu su se nalazila dva neverovatno

šiljka. „Fasada katedrale prepreèuje svetlost reflektora“, reèe Langdon. „Spuštaju se sa spoljne strane!“ Langdon zgrabi Ketrininu ruku. „Trèi! Sad!“ Kreãuãi

se katedralom,

dekan

godinama nije imao. Kretao se glavnim vratima.

Galovej

oseti

lakoãu

u koracima

kakvu

brodom, prema narteksu i prednjim

Èuo je helikopter koji je lebdeo ispred katedrale i zamišljao kako njegova svetla prodiru kroz kružni prozor, obasjavajuãi svetilište

bojama. Setio

visoka

se dana kada je još uvek mogao da  281 

vidi boje. Ono

predivnim

što je bilo

ironièno, bezbojna praznina koja je postala njegov svet rasvetlila mnoge druge stvari. Sada vidim mnogo jasnije nego ikada u životu.

mu je

Galovej je bio prizvan Bogu kao mladiã i vremenom je zavoleo onoliko koliko to jedan èovek može. Kao i mnoge njegove kolege, koji su svoje

crkvu

živote posvetili predanoj službi Bogu, i Galovej se umorio. Proveo je èitav život trudeãi se da bude glasniji od galame koju je proizvodilo neznanje. Šta sam oèekivao?

Od krstaških ratova, preko inkvizicije, do amerièke politike – Isusovo ime je na silu prisvajano kao ime saveznika u svim vidovima borbe za moã. Još od poèetka vremena, neznalice su uvek bile najglasnije i okupljale su oko sebe naivnu masu da je potèine svojoj volji. Branili su svoje zemaljske ciljeve citirajuãi Bibliju koju nisu razumeli. Slavili su sopstvenu netolerantnost kao dokaz svojih ubeðenja. Danas, nakon svih ovih godina, èoveèanstvo je konaèno uspelo da sasvim uništi sve što je nekada bilo tako lepo u vezi sa

Isusom. Noãas, trenutak susreta sa

simbolom Ružinog

krsta, ispunio ga je

nekom

novom nadom, podseãajuãi ga na proroèanstva iz rozenkrojcerskih manifesta, koje je Galovej proèitao nebrojeno puta i još uvek ih se seãao. Prvo poglavlje: Jehova ãe iskupiti èoveèanstvo otkrivajuãi tajne koje je nekada èuvao samo za odabrane. Poglavlje

èetiri:

Èitav

svet

ãe

postati

jedna

knjiga

sve

kontradiktornosti nauke i teologije biãe usaglašene. Poglavlje sedam: Pre nego što

nastupi kraj sveta, Bog ãe svet preplaviti

duhovnom svetlošãu kako bi ublažio patnje èoveèanstva. Poglavlje prespavati

osam: Pre nego što ovo otkrovenje bude moguãe, svet mora opijenost njenim otrovnim peharom, koji je bio napunjen

teološkim vinom lažnog života.

Galovej je znao da je crkva odavno skrenula sa pravog puta i svoj život je posvetio ispravljajuãi njen kurs. Sada je shvatao da se momenat veoma brzo

približava. Uvek je najmraènije pred samu zoru. Agent CIA, Terner Simkins, stajao je na šinama helikoptera sikorski kada on dodirnu zamrznutu travu. Iskoèio je u pratnji svojih ljudi i odmah mahnuo pilotu da se digne u vazduh kako bi pazio na ostale izlaze. Niko ne sme da izaðe iz zgrade. Dok se helikopter dizao u mraèno nebo, Simkins i njegov tim ustrèali su uz stepenice prema glavnom ulazu u katedralu. I pre nego što je odluèio na

koja od šestora vrata da zakuca, jedna od njih se otvoriše. „Da?“ smireni glas obrati im se iz senke. Simkins

je jedva mogao da uoèi

pogrbljenu

odore. „Jeste li vi dekan Kolin Galovej?“ „Jesam“, odgovori starac. „Tražim Roberta Langdona. Da li ste ga videli?“

figuru

ispod

Starac istupi, gledajuãi pored Simkinsa jezivim nevideãim pogledom. „E,

to bi stvarno bilo èudo.“

 282 

sveštenièke

POGLAVLjE 88 Vreme izmièe. Analitièarka Kancelarije za bezbednost Nola Kej bila je veã sasvim na ivici, a treãa šolja kafe koju je upravo ispijala, tekla joj je kroz žile kao struja. Ni reèi od Sato. Konaèno, telefon zazvoni i Nola se stušti. „KB“, odgovori. „Ovde Nola.“ „Nola, ovde Rik Periš iz obezbeðenja sistema.“ Nola se skljoka. Nije Sato. „Zdravo Rik. Šta si hteo?“ „Hteo

sam

samo

Nola

spusti

kafu

upozorim –

izgleda

naše

odeljenje

informacije koje mogu biti relevantne za ono na èemu radiš veèeras.“ na sto. Otkud

radim? „Izvini, šta si rek’o?“

ti,

kog vraga, znaš

ima

na èemu ja veèeras

„Oprosti, radi se o novom KI programu koji se još uvek nalazi u probnoj fazi“, kaza Periš. „Malo, malo pa vidimo da je oznaèio

tvoju

radnu

stanicu.“ Nola konaèno shvati o èemu govori. Agencija je trenutno ispitivala novi

softver nazvan „kolaborativna integracija“ sa namerom da u realnom vremenu uoèi i upozori kad više razlièitih odeljenja CIA istovremeno obraðuju meðusobno povezane podatke. U sluèaju opasnosti od teroristièkih napada vremenski faktor je veoma bitan i ponekad se kljuè za spreèavanje

katastrofe krije u vrlo jednostavnim stvarima – pravovremenom skretanju pažnje da neki tip na drugom kraju hodnika analizira upravo one podatke koji bi tebi mogli biti od koristi. Što se Nole tièe, ovaj novi KI softver pokazao

se daleko

uspešniji

u odvraãanju

pažnje,

pomoãi – ona ga je prozvala softver za konstantnu iritaciju.

no što

je bio

od neke

„Jao, jeste, zaboravila sam“, kaza Nola. „Šta imaš?“ Bila je potpuno sigurna da niko drugi u ovoj zgradi ne zna za krizu, a kamoli da još i radi na njoj. Jedino za šta je Nola veèeras koristila kompjuter bilo je istraživanje u vezi sa istorijom ezoterije i masonstva koje je naruèila Sato. Pa ipak,

bila je obavezna da prihvati igru. „Znaš, verovatno i nije ništa ozbiljno“,

reèe Periš, „u stvari, veèeras

smo zaustavili jedan hakerski napad, a KI program mi stalno govori da treba

da te o tome obavestim.“ Hakera? Nola gucnu malo kafe. „Slušam te.“ „Pre otprilike imenu Zubijanis

jednog sata“, reèe Periš, „naleteli smo na nekog tipa po kako pokušava da dobije pristup fajlu u jednoj od naših

internih baza podataka. Tip tvrdi da je radio po porudžbini, kao i da nema pojma zašto mu plaãaju da

uðe u taj fajl, pa èak ni

serveru CIA.“ „U redu.“

to da se fajl nalazi

„Ispitali smo ga, on je èist. Ali, evo šta je èudno – isti fajl na koji se on namerio, naš pretraživaè je veã bio oznaèio, ranije tokom veèeri. Izgleda kao da se neko nakaèio na naš sistem, pokrenuo pretragu po veoma specifiènim kljuènim reèima i izazvao promene u tekstu. Stvar je u tome  283 

što su kljuène reèi koje su korišãene stvarno jako èudne. Jednu od njih KI je oznaèio kao visoko prioritetni skupa podataka.“ Zastao je. „Da

ekvivalent – jer se pojavljuje u dva naša li je tebi poznata reè… simbolon?“ Nola

poskoèi na stolici i prosu kafu na sto. „I

ostale

kljuène

reèi

podjednako

su neobiène“,

produži

„Piramida, kapija…“ „Dolazi ovamo“, zapovedi Nola, brišuãi sto. „I ponesi sve što imaš!“ „Zar te reèi tebi stvarno znaèe nešto?“ „SMESTA!“

 284 

Patrik.

POGLAVLjE 89 Škola pri katedrali je elegantna graðevina nalik na tvrðavu, locirana u

blizini Nacionalne katedrale. Škola za propovednike, kako ju je prvobitno

bio zamislio

prvi

nezavisni

biskup

Vašingtona,

osnovana

je kako bi

pružila napredno obrazovanje sveštenstvu nakon rukopoloženja. škola nudi široku lepezu programa iz teologije, globalnog prava, isceljenja

Danas

i duhovnosti. Langdon i Ketrin pretrèali su preko travnjaka i, iskoristivši Galovejev

kljuè, ušli unutra samo trenutak pre nego što se helikopter ponovo uzdigao iznad katedrale, svetleãi reflektorima

stojeãi dovoljno

bez daha u foajeu, svetla

koji su

razgledali

pa Langdon nije

hodnik,

prošli

su pored

èitavog

su prostor.

ukljuèio

položaj helikopteru koji je tragao

pretvarali noã u dan. Sada,

rasvetu

Prozori

su pružali

kako ne bi otkrio

za njima. Dok su se kretali kroz glavni niza sala

za sastanke, uèionica

Unutrašnjost je Langdona podseãala na neogotske zgrade univerziteta Jejl – vrlo

upeèatljive

sa spoljne

njihov

strane,

iznenaðujuãe

praktiène

i salona.

iznutra;

ali

elegancija koju su ove zgrade dobile u vreme gradnje, ojaèana je kako bi izdržala teški bat nogu velikog broja posetilaca. „Ovamo dole“, reèe Ketrin pokazujuãi prema daljem kraju hodnika. Ketrin je tek trebalo da s Langdonom podeli najnovija otkriãa u vezi s piramidom, ali je bila sigurna da ju je tek spominjanje Isaacuusa Neutonuusa navelo

na to. Sve što

je rekla

dok su prelazili

travnjak,

bilo

je da se

piramida može transformisati uz pomoã sasvim jednostavnog postupka. Sve što joj je trebalo, bar je tako mislila, verovatno se može naãi u ovoj zgradi. Langdon nije imao pojma šta joj treba, ni kako Ketrin transformiše èvrsti komad granita ili zlata, ali uzimajuãi u upravo prisustvovao metamorfozi kocke u rozenkrojcerski

namerava da obzir da je krst, bio je

spreman da joj veruje. Stigli

su do kraja hodnika

i Ketrin

se namršti,

oèigledno

ne videvši

ono što je želela. „Rekao si da ova zgrada ima u svom sastavu i spavaonicu?“ „Da, za konferencije koje se održavaju ovde.“ „Znaèi ovde negde bi morala biti i kuhinja, zar ne?“ „Gladna si?“ Ona se namršti pogledavši ga. „Ne, potrebna mi je laboratorija.“ Naravno. Langdon primeti stepenice koje su vodile nadole, sa znakom koji

je obeãavao. Najomiljeniji amerièki piktogram.

Podrumska kuhinja bila je izuzetno opremljena: mnogo nerðajuãeg èelika i

velikih lonaca –

jasno je bilo

da se ovde kuva za mnogo ljudi.

imala prozora. Ketrin zatvori vrata i ukljuèi svetlo. Izduvni ventilatori se automatski ukljuèiše.  285 

Kuhinja nije

Poèela je da traži po plakarima ono što joj je trebalo. „Roberte“, uputi ga, „izvadi piramidu, molim te.“ Oseãajuãi

kao

kuvar-poèetnik

koji

prima

uputstva

Danijela

Buluda , Langdon uèini kako mu je reèeno, izvadi piramidu iz torbe i postavi na nju zlatni vrh. Kada je završio, Ketrin je veã bila zauzeta punjenjem ogromnog lonca vruãom vodom iz èesme. „Hoãeš li, molim te, podiãi ovo na šporet umesto mene?“ Langdon podiže napunjeni lonac na ringlu, Ketrin je pustila gas i upalila ga. „Šta ãemo da jedemo, jastoge?“ upita ispunjen nadom. „Vrlo zanimljivo. Ne, baviãemo se alhemijom. I samo da znaš, ovo je lonac za testeninu, a ne za jastoga“ Ona pokaza prema perforiranoj cediljci koju je

izvadila iz lonca i stavila je pored piramide. Baš

sam šašav. „A

kuvani

ãe

rezanci

nam pomoãi

da odgonetnemo

piramidu?“ Ketrin

je ignorisala

ovaj komentar,

ton

njenog glasa

beše

ozbiljan.

„Sigurna sam da znaš da postoji istorijski, a i simbolièan razlog zašto su masoni odabrali trideset treãi kao svoj najviši stepen.“ „Naravno“,

reèe

Langdon.

U vreme Pitagore,

šest

vekova pre Hrista,

numerološkoj tradiciji, broj trideset tri je slavljen kao najveãi osnovnih brojeva. Predstavljao je najsvetiji simbol, koji obeležava Božansku

od svih

istinu. Tradicija je nastavila da živi sa masonima… ali i drugde. Nije sluèajnost što su hrišãani poduèavani da je Isus razapet u svojoj trideset

treãoj,

bez pravog istorijskog

dokaza za to. Niti

je sluèajno

imao trideset tri godine kada se oženio Devicom Marijom, ili što je Isus izveo trideset i tri èuda, ili to što je Božje ime trideset spomenuto u Postanju, ili što, po islamu, svi koji nastanjuju

imaju trideset tri godine. „Trideset

tri“,

reèe

Ketrin, „jeste

predanjima.“ „Taèno“ Langdon i dalje nije testeninu. „Znaèi,

trebalo

rozenkrojceri i mistici trideset tri poseban.“ „Siguran

broj

u mnogim

je Josif

i tri nebesa

puta uvek

mistiènim

imao pojma kakve to ima veze s loncem za te

iznenaðuje

poput Isaka

sam da je smatrao“,

sveti

što

su rani

alhemièari,

Njutna, takoðe smatrali

odgovori

Langdon. „Njutn

je bio

da je broj duboko u

numerologiji, proroèanstvima i astrologiji, ali kakve to…“ „Sve se otkriva na trideset treãem stepenu.“ Langdon izvuèe Piterov prsten iz džepa i proèita natpis. Zatim ponovo pogleda prema loncu s vodom. „Izvini, ne razumem.“

„Roberte, veèeras smo svi pretpostavili da se ‘trideset tri stepena’ odnosi na masonski rang, pa ipak smo okrenuli prsten za trideset tri stepena i kocka se transformisala i otkrila krst. U tom trenutku shvatili

smo da je reè stepen iskorišãena u drugaèijem smislu.“ „Da. Ugaoni stepen.“ 92

Daniel Boulud (1955), slavni francuski kuvar i restorater (prim. prev.).  286 

„Upravo tako. Ali stepen ima i treãe znaèenje.“

Langdon je posmatrao lonac s vodom na šporetu. „Temperatura.“ „Taèno!“ reèe ona. „Èitave noãi nam je bilo pred nosom. ‘Sve se otkriva na trideset

treãem

stepenu’.

Ako temperaturu

ove piramide

trideset i treãeg stepena… možda ãe nam se nešto otkriti.“ Langdon

je znao da je Ketrin

Solomon

neverovatno

dovedemo

pa ipak

stavimo

bistra,

èinilo da sada zanemaruje jednu bitnu èinjenicu. „Ako ne grešim, trideset i tri

stepena

frižider?“ Ketrin

je prilièno

malo.

se nasmeja. „Ne

Zar ne bi trebalo

ako ãemo da poslušamo

veliki alhemièar i rozenkrojcerski Sanctus Unus.“ Isaacus Neutonuus je pisao recepte? „Roberte,

temperatura

da piramidu

mistik

je osnovni

recept

koji

koji se potpisivao

hemijski

katalizator,

Njutn je osmislio

èitav

sistem

merenja

kao Jeova

izražavana u Farenhajtima i Celzijusima. Postoji temperaturna skala, ona koju je izumeo Isak…“ „Njutnova skala!“ reèe Langdon, shvatajuãi da je u pravu. „Da! Isak

je napisao

nije

uvek

mnogo starija

temperature

koji

baziran samo na prirodnim fenomenima. Temperatura topljenja leda je bila Njutnova polazna taèka, koju je nazvao ‘nulti

stepen’.“

Ona zastade. „Verujem

da možeš da pogodiš koju je velièinu odredio za kipuãu vodu – kraljicu svih alhemijskih procesa?“ „Trideset tri.“ „Da, trideset tri! Trideset treãi stepen. Na Njutnovoj skali, temperatura kipuãe vode je trideset tri stepena. Seãam se da sam jednom pitala brata zašto je odabrao baš taj broj. Hoãu reãi, èinio se toliko nasumiènim. Voda koja vri je najosnovniji alhemijski proces, a on je odabrao

trideset

Zašto ne sto? Zašto ne nešto elegantnije? Piter mi je objasnio mistika kakav je bio Isak Njutn, nije postojao elegantniji broj od ovog.“

tri?

da, za

Sve se otkriva na trideset treãem stepenu. Langdon letimièno pogleda u lonac s vodom, pa onda ponovo u piramidu. „Ketrin, piramida je naèinjena od komada granitne stene i èistog zlata. Zar stvarno misliš da je provrela voda

dovoljno topla da je transformiše?“ Osmeh na njenom

što on ne

licu govorio je Langdonu da Ketrin zna nešto

zna. Samouvereno, ona ode do postolja, podiže piramidu sa zlatnim vrhom i stavi je u cediljku. Zatim sve zajedno pažljivo spusti u vrelu vodu. „Hajde da

vidimo, hoãeš li?“ Visoko iznad Nacionalne katedrale, pilot CIA postavio je helikopter u automatsko lebdenje i poèeo da pregleda perimetar oko zgrade, zajedno sa èitavom okolinom. Nema kretanja. Njegov termalni senzor nije mogao da prodre kroz kamene zidove katedrale, te zato nije znao šta njegov tim radi

unutra, ali ako iko pokuša da se izvuèe, radar ãe to odmah registrovati. Samo minut

kasnije

termalni

senzor

uhvatio

je nešto.

Radeãi

po istom

principu kao i obièni kuãni bezbednosni sistemi, detektor je uhvatio snažnu temperaturnu razliku. Ovo je uglavnom znaèilo da se neki èovek kreãe po hladnom prostoru, ali ono

što je video

 287 

na monitoru bilo

je više

kao toplotni Pilot

oblak, pramen vrelog vazduha koji se pruža izvor –

je odredio

Katedralne škole.

ukljuèeni

ventilacioni

preko travnjaka.

sistem

sa jedne strane

Verovatno nije ništa, pomislio je. Viðao je èesto ovakve razlike. Neko kuva ili pere veš. Baš kad se spremao da okrene glavu, uoèi nešto èudno.

Nije bilo automobila na parkingu, a ni svetla bilo gde u zgradi. Dugo je posmatrao monitor ureðaja. A onda se voki-tokijem javio svom voði

tima „Simkinse, verovatno nije ništa, ali…“ „Indikator pametno.

taèke usijanja!“ Langdon je morao da prizna

da je ovo bilo

„Jednostavna nauka“, reèe Ketrin. „Razlièite supstance razlièitim temperaturama. Zovemo ih termalni markeri. Nauènici koriste

se užare

ove markere sve vreme.“ Langdon je gledao u zaronjenu piramidu i vrh. Pramenovi kovitlali iznad kipuãe vode i nije se previše nadao. Bacio je pogled na sat

i njegovo srce poèe brže zasvetlucati kada se ugreje?“

da kuca: 23.45. „Veruješ

magle su se

da ãe nešto

„Neãe se zasvetlucati, Roberte. Užariti. Velika je razlika. Užarenost je

izazvana

toplotom,

èelièani kale šipke, na ciljnoj temperaturi,

i to na odreðenoj

temperaturi.

Na primer,

oni ih poprskaju providnim premazom tako da znaju kada su šipke gotove.

kada u

koji se užari Seti se prstena

raspoloženja. Samo ga staviš na prst i on promeni boju od topline ljudskog tela.“ „Ketrin,

ova

piramida

je napravljena

u devetnaestom

veku! Mogu da

prihvatim da vešt majstor napravi skriveni zglob za otvaranje kutije, ali da na nju namaže providni termalni premaz?“

kamene

„Savršeno izvodljivo“ reèe ona, s nadom gledajuãi u potopljenu piramidu. „Rani alhemièari su stalno koristili organski fosfor kao termalni marker. Kinezi su pravili raznobojni vatromet, pa èak su i Egipãani…“

Ketrin zastade usred reèenice, piljeãi intenzivno u uzburkanu vodu. „Šta?“

Langdon isprati

njen pogled

u nemirnu

teènost,

ali

nije

video

ništa. Ketrin se nagnu, još intenzivnije gledajuãi. Iznenada se okrenu i potrèa

kroz kuhinju pravo prema vratima. „Kuda ideš?“ povika Langdon. Ona klizeãi zakoèi pred prekidaèem za svetlo, i iskljuèi ga. Svetlost i vazdušni filter prestadoše da rade, zavijajuãi prostoriju u apsolutnu tamu

i tišinu. Langdon se okrenu prema piramidi i pogleda kroz paru, u zlatni vrh ispod površine vode. Dok je Ketrin stigla nazad do njega, njegova usta su bila otvorena u potpunoj neverici. Baš kao što je Ketrin i predvidela, mali deo metalnog sija ispod vode. Slova su poèela da se pojavljuju, bivajuãi

vrha je poèeo da sve veãa kako se

voda zagrevala. „Tekst!“ prošaputa Ketrin. Langdon klimnu

potpuno

zbunjen. Plamteãe

reèi

materijalizovale

odmah ispod gravure na zlatnom vrhu piramide. Èinilo se da su to samo tri  288 

su se

reèi, i premda Langdon još uvek nije mogao da proèita šta piše, pitao se da li ãe im one otkriti sve što su noãas tražili. Piramida zaista jeste mapa,

rekao im je Galovej, i upuãuje na stvarno mesto. Kako su slova bivala sjajnija, Ketrin iskljuèi gas i voda lagano prestade da buãka. Vrh je sada bio vidljiv ispod mirne površine. Tri blistave reèi mogle su se sasvim jasno videti.

 289 

POGLAVLjE 90 Pri

prigušenom

svetlu u kuhinji

Katedralne

škole,

Langdon i Ketrin

stajali su nad loncem punim vrele vode i zurili u preobraženi piramide ispod njene površine. Na onoj strani gde je bio zlatni vrh, žarila

vrh

se poruka koja je zagrevanjem postala vidljiva.

Langdon je èitao osvetljeni tekst, i skoro da nije mogao da veruje svojim oèima. Znao je da se za piramidu govorilo da može da otkrije gde se nalazi jedno specifièno mesto… ali nikad nije ni pomislio da ãe ono biti tako

precizno oznaèeno. Osam Franklinov skver „Adresa sa brojem i ulicom“, prošaputa, zapanjen. Ketrin

nalazi, a

je delovala

isto

tako

zaprepašãeno. „Ja

ti?“ Langdon je zatresao

ne znam šta

se tamo

glavom. Znao je da se Franklinov

nalazi u jednoj od starijih èetvrti Vašingtona, ali mu ta adresa poznata. Podiže pogled do vrha trougla, i poèe da èita iduãi naniže, sve dok

skver

nije bila

nije obuhvatio èitav tekst.

Tajna je skrivena u Ovom Redu Osam Franklinov skver Da li se na Franklinovom skveru nalazi neki Red? Da li

se tamo

nalazi

zgrada u kojoj je skriven

spiralno stepenište. Da li je tamo zaista nešto ovom trenutku bilo je važno to

otvor

koji

vodi u duboko

zakopano ili ne, Langdon nije imao pojma. U što su

on i

Ketrin dešifrovali

piramidu,

tako da sad imaju adresu neophodnu za pregovore oko Piterovog oslobaðanja. I to u poslednjem trenutku. Sjajne

kazaljke

Langdonovom

èasovniku

likom

Miki

Mausa

pokazivale su da im je preostalo još samo deset minuta.

„Javi mu se“, reèe Ketrin, pokazujuãi prema telefonu na kuhinjskom zidu.

„Odmah!“ Neoèekivanost tog trenutka pomela je Langdona, i on shvati da okleva. „Da li si sigurna?“ „Ja sam potpuno sigurna.“ „Neãu mu ništa reãi dok ne budemo uvereni da je Piter bezbedan.“ „Naravno. Ti si zapamtio broj, zar ne?“ Langdon klimnu glavom i ode u pravcu telefona. Podigao je slušalicu i okrenuo broj mobilnog telefona tog èoveka. Ketrin je prišla i glavu pored njegove da bi mogla da èuje šta se govori. Kad je telefon poèeo da

zvoni, Langdon se pripremi za sablasni prevario. Konaèno, neko se ukljuèi.

šapat

èoveka koji ga je veèeras

Meðutim, nije bilo odgovora s druge strane. Nije se èuo nikakav glas. Samo

disanje.  290 

naslonila

Langdon je èekao, a onda konaèno progovori. „Imam tražite, ali ako je stvarno hoãete, morate nam prvo dati Pitera.“ „Koje to?“ odgovori ženski glas. Langdon poskoèi. „Robert Langdon“,

informaciju

koju

odvrati instinktivno. „A ko ste vi?“

Za trenutak je pomislio da je okrenuo pogrešan broj. „Vi se zovete Langdon?“ Žena je zvuèala iznenaðeno. „Evo ovde neko pita za vas.“ Šta? „Izvinite, ko ste vi?“ „Pejdž Montgomeri iz privatne kompanije za bezbednost Preferens.“ joj je delovao nesigurno. „Možda nam vi možete pomoãi. Pre otprilike jedan

Glas

sat, moja koleginica odgovorila je na poziv preko 911 iz Kalorama hajtsa… u vezi sa moguãom otmicom. Pošto

sam izgubila

kontakt

s njom, pozvala

sam

pojaèanje i došla da proverim na licu mesta. Koleginicu smo našli mrtvu iza kuãe. Vlasnik

kuãe nije bio prisutan, pa smo provalili. U

na stolu zvonio telefon, pa sam se…“ „Vi ste u kuãi?“ pitao je Langdon. „Da, a dojava

na 911…

bila

je ispravna“,

predsoblju je

žena

je poèela

„Oprostite što zvuèim konfuzno, ali moja koleginica je mrtva, a našli smo

da muca.

i èoveka koji je ovde držan na silu. On je u vrlo lošem stanju, baš pružamo prvu pomoã. On stalno pita za dve osobe – jednu po imenu Langdon, a

sad mu

drugu Ketrin.“

„To je moj brat!“

ubaci

„Zapravo,

on je…“ Ženin

se Ketrin,

još

Langdonu. „Ja sam zvala 911! Da li je on dobro?“ gospoðo,

glas

više

približavajuãi

se prekide. „On

glavu

je jako loše.

Odseèena mu je desna ruka…“ „Molim vas“, kumila je Ketrin „Hoãu da razgovaram s njim!“ „Upravo ga zbrinjavaju.

On neprestano

gubi svest. Ako ste tu negde blizu,

najbolje bi bilo da doðete ovamo. On oèito želi da vas vidi.“ „Mi smo na otprilike šest minuta odatle!“ reèe Ketrin.

„Onda vam predlažem da požurite.“ Zaèu se neki prigušen pozadini, a onda se žena ponovo vrati na telefon. „Izvinite, mislim da sam

im ovde potrebna. Prièaãemo kad stignete.“ Linija se prekide.

 291 

glas

POGLAVLjE 91 škole,

Unutar Katedralne

Langdon i Ketrin

preskakali

su podrumske

stepenice i trèali kroz hodnik tražeãi prednji izlaz. Nisu više èuli zvuk

helikopterske elise iznad sebe i Langdon se ponada da bi mogli pobeãi neprimeãeni i nekako stiãi do Kalorama hajtsa da vide Pitera. Pronašli su ga. Živ je. Samo trideset sekundi posle završenog razgovora sa èuvarkom, hitro izvadila vrelu piramidu i zlatni vrh iz vode. Piramida se cedila kada ju je spustila u Langdonovu kožnu torbu. On je sada oseãao kako

se toplota probija kroz kožu. Uzbuðenje zbog pronalaska razmišljanje

o sjajnoj poruci

Pitera,

na momenat je preseklo

na vrhu piramide –

Ketrin je još uvek

svako dalje skver –

Osam Franklinov

ali doãi ãe vreme i za to kada konaèno naðu Pitera. Kada su zamakli za ugao na vrhu stepenica, Ketrin se iznenada zaustavi i

pokaza prema primaãoj sobi na drugoj strani hodnika. Kroz boèni prozor Langdon je video sjajni crni helikopter kako neèujno stoji na travnjaku. Usamljeni pilot stajao je pored njega, okrenut od njih govorio je u voki-toki. U

blizini je bio parkiran i crni terenac sa zatamnjenim staklima. Držeãi se senke, Langdon i Ketrin preðoše u dnevnu sobu i proviriše kroz prozor da ustanove da li je tu i ostatak tima. Na sreãu, ogromni travnjak

ispred Nacionalne katedrale bio je pust. „Mora biti da su u katedrali“, reèe Langdon. „Nisu“, reèe jedan duboki glas iza njih. Langdon i Ketrin se okrenuše da pogledaju ko je to rekao. U dovratku, dve u crno obuèene prilike nišanile su u njih puškama s laserskim

nišanom.

Langdon je video jarku crvenu taèkicu kako mu podrhtava po grudima.

„Drago mi je što vas ponovo vidim, profesore“, reèe poznati Operativci se razdvojiše, i minijaturna figura direktorke Sato provuèe se

lako izmeðu njih, prešavši èitavu sobu i zaustavivši Langdona. „Veèeras ste napravili nekoliko izuzetno loših poteza.“ „Policija

je pronašla

Pitera“,

ali je živ. Gotovo je“

Langdon naglo reèe. „U

grubi glas.

se pravo ispred lošem

je stanju,

Ako je Sato i bila iznenaðena pronalaskom Pitera, nije to pokazala. Njene oèi su ostale nepokolebljivo uprte u Langdona dok mu je prilazila,

zaustavivši se na svega par centimetara od njega. „Profesore, uveravam vas

da ovo ni izdaleka nije gotovo. I premda je policija sada umešana, postalo samo još ozbiljnije. Kao što sam vam veèeras veã rekla,

sve je ovo je

izuzetno delikatna situacija. Niste smeli da pobegnete s piramidom.“ „Gospoðo“,

iznenada

progovori

Ketrin, „moram

da vidim

svog brata.

Uzmite piramidu, ali nas morate pustiti…“ „Moram?“ upita Sato, pretpostavljam?“ Piljila

okrenuvši se prema njoj. „Gospoða Solomon, je gnevno u Ketrin, a zatim se okrenu prema

Langdonu. „Spustite torbu na sto.“ Langdon pogleda

torbu na stoèiã

u par laserskih

svetala

na svojim

grudima.

za kafu. Jedan od agenata oprezno priðe,  292 

Spustio

otvori

torbu i

izvuèe dva predmeta. Maleni oblak zatoèene pare takoðe izaðe iz torbe. Uperio je svetlo u nju i dugo, zbunjeno gledao, a zatim klimnuo Sato. Sato je prišla

presijavati pažljivo

torbi

i pogledala

su se pod svetlošãu pogleda

zlatni

u nju. Mokra piramida i

baterijskih

vrh, koji

je, Langdon

vrh piramide

Sato èuènu i veoma

lampi.

je to znao, videla

samo na

rendgenskom snimku. „Natpis“, upita Sato. „Da li vam nešto znaèi Tajna je skrivena u Ovom Redu’?“ „Nismo sigurni, gospoðo.“ „Zašto je piramida vrela?“ „Potopili smo je u vrelu vodu“, reèe Ketrin oklevajuãi. „Bio je to deo Sve ãemo vam reãi, samo

procesa dešifrovanja.

nas, molim vas,

pustite

vidimo mog brata. Prošao je kroz…“ „Kuvali ste piramidu?“ upita Sato. „Iskljuèite svetlo“, reèe Ketrin. „Pogledajte vrh. Verovatno se još vidi.“ Operativac iskljuèi svetlo i Sato kleknu pored vrha piramide. Èak i odatle gde je Langdon stajao, moglo se videti da tekst na vrhu piramide i dalje pomalo svetluca. „Osam Franklinov skver?“ reèe Sato, zvuèeãi iznenaðeno. „Da, gospoðo.

Tekst

je ispisan

naroèitim

lakom

ili

neèim

sliènim.

Trideset treãi stepen je u stvari…“ „A adresa?“ ponovo upita Sato. „Je li to ono što ovaj èovek hoãe?“ „Da“, reèe

Langdon. „On

veruje

mapa koja ãe mu reãi

da je piramida

lokaciju velikog blaga – kljuèa za otkrivanje drevnih misterija.“ Sato ponovo pogleda u vrh piramide s izrazom neverice na licu. „Recite mi“, reèe,

dok se strah

oseãao

u njenom glasu, „Da li

èoveka? Jeste li mu veã dali adresu?“ „Pokušali

smo.“ Langdon

objasni

šta

ste kontaktirali ovog

se dogodilo

kada su ga pozvali

telefonom.

Sato je slušala, oblizujuãi svoje žute zube dok je on govorio. Uprkos tome što je izgledala kao da ãe eksplodirati od gneva, ona se okrenu prema jednom

od svojih agenata i uzdržanim šapatom mu reèe. „Dovedite ga. U vozilu je.“ Agent klimnu i progovori u svoj primopredajnik. „Koga da dovedu?“ upita Langdon. „Jedinu osobu

koja bi

možda mogla da ispravi

èitavu

ovu prokletu zbrku

koju ste izazvali!“ „Kakvu zbrku?“ uzvrati Langdon. „Sada kada je Piter na sigurnom, sve je…“ „Za ime boga!“ eksplodirala je Sato. „Ovde se ne radi o Piteru! Pokušala sam to da vam kažem još u Kapitolu, profesore, ali vi ste odluèili da radite protiv mene umesto sa mnom! Sada ste napravili strašnu zbrku! Kada ste uništili svoj mobilni telefon, koji smo, uzgred budi reèeno, pratili, prekinuli ste komunikaciju s ovim èovekom. A ova adresa koju ste otkrili – gde god to bilo – ova adresa je bila naša jedina šansa da uhvatimo ludaka. Trebalo je da igrate svoju ulogu za mene, da mu date ovu adresu kako bismo, do

ðavola, znali gde da ga uhvatimo!“

 293 

I pre nego što je Langdon odgovorio, Sato sruèi ostatak svog gneva na Ketrin. „A vi, gospoðo Solomon! Vi ste znali gde manijak živi? Zašto mi niste rekli? Poslali ste unajmljenu èuvaricu u njegovu kuãu? Zar ne shvatate da ste upropastili sve šanse da ga tamo uhvatimo? Drago mi je što vam je brat dobro, ali suoèeni smo s krizom èije ãe se posledice osetiti mnogo šire,

van kruga vaše porodice. Èitav svet ãe ih osetiti. Èovek koji je oteo vašeg brata ima nezamislivu moã i moramo ga uhvatiti što pre.“

Baš kad je završila svoju tiradu, visoka, elegantna silueta Vorena Belamija pojavi se iz senke i kroèi u dnevnu sobu. Izgledao je neuredno,

povreðeno i potreseno… kao da je prošao kroz pakao. „Vorene!“ Langdon ustade. „Da li ste dobro?“ „Ne“, on odgovori. „Nisam baš.“ „Jeste li èuli? Piter je na sigurnom!“ Belami klimnu, delujuãi ošamuãeno, kao da mu više važno. „Jesam, èuo sam vaš razgovor. Drago mi je.“ „Vorene, šta se to, do ðavola, dešava?“

ništa

nije bilo

Sato se umeša. „Momci, uskoro ãete imati prilike da se isprièate. sada, gospodin Belami ãe pokušati da doðe do ovog ludaka i da porazgovara s

njim. Baš kao što to èitave veèeri èini.“ Langdon beše izgubljen. „Belami nije komunicirao s ovim tipom! On èak i ne zna da je Belami umešan!“ Sato se okrenu prema Belamiju podigavši obrve. Belami uzdahnu. „Roberte, bojim se da noãas nisam bio baš sasvim iskren s vama.“ Langdon je samo zurio u prazno. „Èinilo mi se da èinim pravu stvar…“ reèe Belami, delujuãi uplašeno.

„Pa“, reèe Sato, „sada ãete uraditi pravu stvar… a mi svi najbolje da se pomolimo bogu da to upali.“ Kao da hoãe da naglasi zloslutnost u Satoinom glasu, sat na kaminu poèe da zvoni. Sato izvuèe „ziplok“ torbu s predmetima i baci je Belamiju. „Evo vaših stvari. Da li vaš telefon može da

fotografiše?“ „Može, gospoðo.“ „Dobro. Podignite vrh piramide.“ Poruka koju je Malak upravo primio bila je od njegovog kontakta – Vorena Belamija – masona kojeg je ranije poslao u Kapitol da pomogne Robertu

Langdonu. Belami je, kao i Langdon, želeo da vidi Pitera Solomona živog, i uveravao je Malaka da ãe pomoãi Langdonu da pronaðe i dešifruje piramidu. Èitave noãi Malak je od njega primao imejlove s vestima, koje su prosleðivane na njegov mobilni telefon. Ovo bi trebalo da bude interesantno, pomisli Malak, otvarajuãi poruku.

 294 

Pošiljalac: Voren Belami odvojen sam od langdona ali konaèno imam informaciju koju ste tražili. dokaz prilažem. nazovite zbog nedostajuãeg dela. – vb - jedan dokument (jpeg) -

Nazovite zbog nedostajuãeg dela? Malak se èudio, otvarajuãi Priloženi dokument bila je fotografija.

dokument.

Kada je Malak ugleda, glasno uzdahnu, osetivši kako mu srce brže kuca od uzbuðenja. Gledao je u krupni snimak malene zlatne piramide. Legendarni vrh

piramide! Kitnjasta gravura sadržala je obeãavajuãu poruku: Tajna je skrivena u Ovom Redu. Ispod natpisa, Malak primeti nešto što ga zapanji. Vrh piramide kao da je svetleo. U neverici, poèeo je da bulji u jedva vidljivi tekst i shvatio da je legenda zaista istinita: Masonska piramida se transformiše

kako

otkrila svoju tajnu onome ko je dostojan. Kako se ova

ni mario

magièna

za to. Sjajni

transformacija

tekst

dogodila, Malak

je jasno ukazivao

nije znao, ali

na odreðenu

nije

lokaciju

Vašingtonu, baš kako je i predskazano. Franklinov skver. Na nesreãu, fotografiji se mogao videti i kažiprst Vorena Belamija na vrhu piramide,

kojim je on namerno prekrio kljuèni deo poruke. Tajna je skrivena u Ovom Redu. br Franklinov skver Nazovite zbog nedostajuãeg dela. Malak je sada mislio.

Arhitekt

Kapitola

je èitave

noãi

odabrao da zaigra vrlo opasnu igru.

 295 

u na

razumeo na šta je Belami

saraðivao,

ali

upravo

je bio

POGLAVLjE 92 Pod budnim okom nekoliko naoružanih agenata CIA, Langdon, Ketrin i Belami sedeli su sa Sato i èekali u dnevnoj sobi Katedralne škole. Na stoèiãu

ispred

njih bila

je još

uvek otvorena

Langdonova torba,

a iz nje je

virio zlatni vrh piramide. Reèi Osam Franklinov skver veã su izbledele, i nisu ostavile nikakvog traga o svom postojanju. Ketrin zamoli Sato da joj dozvoli da ode i vidi brata, zatrese glavom, pogleda fiksiranog na Belamijev mobilni telefon. Nalazio

ali

Sato

samo

se na stolu i nikako nije hteo da zazvoni. Zašto mi Belami nije rekao istinu? Pitao se Langdon. Arhitekt je, oèito, èitave noãi bio u kontaktu sa Piterovim otimaèem i izveštavao ga kako Langdon napreduje u dešifrovanju piramide. Bio je to samo blef, pokušaj da se kupi vreme za Pitera. A zapravo, Belami je èinio sve što je mogao da omete svakog ko bi pokušao da otkrije tajnu piramide. Meðutim, Belami je sada, po svemu sudeãi, prešao na drugu stranu. Ovog èasa su i on i Sato bili

spremni da žrtvuju tajnu samo da bi uhvatili tog èoveka.

„Sklonite ruke sa mene!“ vikao je jedan staraèki glas u holu. „Ako sam slep, nisam oduzet! Odlièno se snalazim u školi!“ Dekan Galovej glasno je protestovao dok ga je operativac CIA gurao u sobu i terao da sedne u jednu od

stolica. „Ko se sve ovde nalazi?“ upita Galovej, zureãi svojim praznim pogledom pravo ispred sebe. „Èujem da vas ima puno. Koliko vas je potrebno da bi

priveli jednog starca? Stvarno!“ „Ima

nas sedmoro“,

Sato. „Ukljuèujuãi

izjavi

Roberta

ste Langdona,

Ketrin

Solomon i vašeg masonskog brata Vorena Belamija.“ Galovej se opusti u stolici, više nije delovao ljutito. „Dobro smo“, reèe Langdon. „Upravo smo saznali da je Piter osloboðen. U lošem je stanju, ali tamo je stigla policija.“ „Hvala nebesima“, reèe Galovej. „A šta…“ Od glasnog zvrndanja poskoèiše svi u sobi. To je na stolu poèeo da vibrira Belamijev mobilni. Svi zaãutaše. „U redu,

gospodine

Znate šta je sve na kocki.“

Belami“,

Sato. „Nemojte

reèe

sluèajno

da zabrljate.

Belami duboko udahnu, a potom izdahnu. Onda pruži ruku i pritisnu dugme

za spikerfon da bi uspostavio vezu. „Ovde Belami“, reèe, govoreãi glasno u pravcu telefona na stolu.

Isprekidani glas, onaj poznati grleni šapat, probijao se kroz spikerfon. Zvuèao je kao glas preko mikrofona u automobilu. „Prošla

je ponoã,

gospodine Belami. Upravo sam se spremao da Piteru prekratim muke.“ U sobi je vladala muèna tišina. „Dozvolite mi da ga èujem.“ „Neizvodljivo“,

odgovori

muškarac na

drugom kraju linije. „Vozim. A

leži vezan u gepeku.“ Langdon i Ketrin

se pogledaše a onda zatresoše

Blefira. Piter više nije s njim!  296 

glavom prema ostalima.

Sato dade znak Belami ju da nastavi da ga provocira.

„Hoãu dokaz da je Piter živ“ reèe Belami. „Neãu vam dati ostatak…“ „Vašem Velikom majstoru potreban je lekar. Nemojte gubiti vreme na pregovore. Recite mi broj zgrade na Franklin skveru i ja ãu vam dovesti Pitera.“ „Rekao sam vam, hoãu da…“ „Smesta!“ prodera se muškarac. „Ili prestajem da vozim, a Piter Solomon

umire istog trena.“ „Slušajte me“ odgovori

Belami èvrsto. „Ukoliko

želite

adresu, onda igrajte po mojim pravilima. Doðite na Franklinov skver. Ja ãu

da èujete punu

biti tamo. Kad mi predate Pitera živog, reãi ãu vam broj zgrade.“ „A otkud ja da znam da ãete vi zaista doãi sami?“ „Zato što znam da se ne smem

izlagati riziku da vas obmanem. Ne

vi u svojim rukama samo Pitera. Ja znam šta je veèeras sve u igri.“ „Nadam se da shvatate“ oglasi se èovek preko telefona, „da ukoliko osetim

držite

bilo kakav nagoveštaj da je na skveru još neko osim vas, ja ãu produžiti da vozim, a vi nikad više neãete videti ni traga ni glasa od Pitera Solomona.

I naravno… to ãe za vas biti još ponajmanja muka.“

„Doãi ãu sam“ odgovori Belami neraspoloženo. „Kada mi predate Pitera,

daãu vam sve što vam treba.“ „U samom centru skvera“,

reèe èovek. „Trebaãe mi

stignem tamo. Najbolje da me èekate sve dok ne stignem.“ Linija se prekide.

bar dvadeset

minuta da

Istog èasa, sve se u sobi pokrenu. Sato poèe da izvikuje naredbe. Nekoliko operativaca zgrabiše svoje voki-tokije i kretoše prema vratima. „Pokret!

Pokret!“ U svom tom haosu, Langdon pogleda

prema

Belamiju,

šta se to sad dogaða, ali njega su veã gurali prema vratima. „Moram da

vidim

svog brata!“

tražeãi

povika Ketrin. „Morate nam

objašnjenje dozvoliti

odemo!“ Sato priðe Ketrin. „Ništa ja ne moram, gospoðo Solomon. Jasno!?“ Ketrin ne ustuknu veã se oèajnièki zagleda u sitne oèi Inoe Sato.

„Gospoðo Solomon, za mene je sad najvažnije da uhvatim tog èoveka na Franklinovom skveru, i vi ãete sedeti ovde sa jednim od mojih ljudi sve dok ja taj zadatak ne obavim. Tada, i nimalo pre toga, moãi ãemo da se pozabavimo

vašim bratom.“

„Vi mene ne razumete“, odvrati joj Ketrin. „Ja znam taèno gde živi taj èovek! Bukvalno pet minuta odavde putem do Kalorama hajtsa. Tamo sigurno ima puno dokaza koji vam mogu biti od pomoãi! Osim toga, vi ste rekli da želite da sve ovo nikako ne izaðe na videlo. Ko zna šta ãe sve Piter poèeti

da govori èim mu se stanje stabilizuje.“ Sato napuãi usne, oèito shvatajuãi

da je Ketrin

u pravu. Napolju, elise

helikoptera poèeše da se okreãu. Sato se namršti, a onda se okrete jednom od svojih ljudi. „Hartmane, vi uzmite terenac. Prebacite Solomon i gospodina Langdona do Kalorama hajtsa. Piter Solomon ni sa kim

ne sme da razgovara. Jasno?“  297 

prema gospoðu

„Da, gospoðo“, odgovori operativac.

„Pozovite me kad tamo stignete. Javite mi šta ste našli. A ovo dvoje ne puštajte iz vida.“ Agent

Hartman

kratko

klimnu,

izvuèe

kljuèeve

vozila

krete

prema

vratima. Ketrin poðe za njim.

Sato se okrete prema Langdonu. „Srešãemo se uskoro, profesore. Znam da mislite da sam vam neprijatelj, ali uveravam vas da nije tako. Idite pravo

kod Pitera. Ovo još nije kraj.“ S druge strane Langdona, dekan Galovej sedeo je tiho Pipajuãi, pronašao je piramidu, koja se još uvek nalazila Langdonovoj torbi ispred njega. Starac je rukama prelazio

za stoèiãem. u otvorenoj preko njene

ugrejane površine. Langdon upita, „Oèe, hoãete li sa nama da vidite Pitera?“ „Samo bih vas usporio svojim prisustvom.“ Galovej izvuèe ruke iz torbe i povuèe zatvaraè preko piramide. „Ostaãu ovde i moliãu se za Piterov oporavak. Imaãemo kasnije prilike da razgovaramo. Ali kad budete pokazali

piramidu Piteru, poruèite mu nešto s moje strane, molim vas.“ „Svakako.“ Langdon podiže torbu i stavi je preko ramena. „Recite mu

ovo.“ Galovej proèisti grlo. „Masonska piramida

oduvek èuva

svoju tajnu… iskreno.“ „Ne razumem.“ Starac kao da namignu. „Samo vi tako recite Piteru. On ãe razumeti.“ S tim reèima, dekan Galovej pognu glavu i poèe da se moli. Zbunjen, Langdon ga ostavi i požuri napolje. Ketrin je veã bila na prednjem sedištu

terenskog

vozila i davala uputstva operativcu kuda da vozi. Langdon uðe pozadi i samo što je zatvorio vrata, crna grdosija polete

preko

prema Kalorama hajtsu.

 298 

travnjaka, jureãi

na sever

POGLAVLjE 93 Franklinov

skver nalazi

se u severozapadnom delu centra

Vašingtona,

oivièen ulicama K i Trinaestom. Tu se nalazi veliki broj znamenitosti, od kojih je najpoznatija Franklinova škola,

istorijskih iz koje je

Aleksandar Grejam Bel poslao prvu bežiènu poruku 1880. godine. Visoko iznad skvera, helikopter UH-60 približavao se u brzom letu sa zapada, prešavši put od Nacionalne katedrale za svega par minuta. Imamo dovoljno vremena, pomisli Sato, gledajuãi skver ispod letelice. Znala je od kolike je važnosti da ljudi neprimeãeni zauzmu pozicije pre nego što

njihova meta doðe. Rekao je da ãe mu trebati najmanje dvadeset minuta.

Na Satoinu komandu pilot napravi manevar nazvan „lebdeãi dodir“ na krovu najviše zgrade u okolini – na adresi Franklinov skver jedan – ekskluzivnom poslovnom objektu sa dva zlatna šiljka na vrhu. Manevar je bio protiv propisa, naravno, ali helikopter je svojim šinama dodirivao šljunkoviti krov svega nekoliko sekundi. Kada su svi iskoèili, pilot je odmah uzleteo prema istoku, da bi se podigao do „bešumne visine“ i odatle

pružao nevidljivu podršku. Sato je saèekala da operativni tim sakupi svoje stvari i pripremi Belamija za njegov zadatak. Arhitekt je još uvek delovao smušeno zbog dokumenta koji je video na Satoinom zaštiãenom laptopu. Kao što rekoh…

pitanje nacionalne bezbednosti. Belami je brzo shvatio na šta Sato misli i sada je potpuno saraðivao. „Sve je spremno, gospoðo“, reèe agent Simkins. Na Satoinu komandu, operativci su poveli Belamija preko nestali

u vertikalnom

otvoru,

na putu ka prizemlju,

krova i

gde ãe zauzeti

svoje

pozicije. Sato je prišla

park prekrivao

ivici

je èitav

zgrade i pogledala

dole.

blok. Mnogo mesta

Pravougaoni

pošumljeni

za zaklon. Satoin

tim je u

potpunosti shvatao koliko je bitno da ova akcija bude izvedena neprimetno. Ako meta oseti neèije prisustvo i jednostavno odluèi da im umakne…

direktorka o tome nije želela ni da misli.

Vetar je ovde gore bio hladan i duvao je u naletima. Sato steže ruke oko tela i upre nogama u podlogu kako je vetar ne bi oduvao preko ivice. S ovog odliènog položaja Franklinov skver je delovao manji nego što se ona seãala, sa manje zgrada. Pitala se koja je zgrada na broju Osam Franklinov skver. Ovu informaciju je zatražila od svoje analitièarke Nole, koja je trebalo da se

javi svakog èasa. Belami

i agenti

tamu pošumljenog

se pojaviše,

prostora.

izgledali

Simkins

su kao mravi

postavi

Belamija

koji

se razilaze

na èistinu

centra pustog parka. A onda se on i njegovi ljudi stopiše zaklonom, nestajuãi s vidika. Za samo nekoliko trenutaka,

blizu

s prirodnim Belami je bio

potpuno sam, hodao je drhtureãi pod svetlošãu uliène rasvete, blizu centra parica. Sato ne oseti sažaljenje prema njemu. Zapalila je cigaretu i duboko povukla dim, uživajuãi u toploti koja joj je prodirala u pluãa. Zadovoljna što je sve kako treba, odstupi  299 

od ivice

saèeka dva telefonska poziva – jedan od svoje analitièarke Nole, a drugi od agenta Hartmana, koga je poslala u Kalorama hajts.

 300 

POGLAVLjE 94 Aman, uspori! Langdon se grèevito držao za zadnje sedište terenca dok je ovaj strmoglavo skretao na samo dva toèka, preteãi da se prevrne. Operativac CIA Hartman ili je želeo da Ketrin demonstrira svoje vozaèke sposobnosti, ili je primio nareðenje da stigne do Pitera Solomona pre no

što on

sebi dovoljno da može bilo šta da isprièa lokalnim policajcima.

doðe

Kao da ih nije veã previše naplašio tokom „relija“ vozeãi kroz crveno svetlo na Embasi rou, sada je ponovo jurio kroz strme i krivudave ulice na Kalorama hajtsu, Ketrin je dovikivala kojim pravcem da se kreãe, pošto je

veã ranije tog popodneva vozila do èovekove kuãe.

Sa svakim zaokretom, Langdonova torba se klatila i on je èuo kako zveèi vrh piramide, koji je oèito bio spao s nje, pa je sad poskakivao na dnu torbe. Bojeãi se da bi mogao da se ošteti, on ga rukom potraži po torbi i napipa. Bio je još uvek topao, ali osvetljeni tekst je sad izbledeo i sasvim se

izgubio, tako da je ostao samo prvobitni natpis: Tajna je skrivena u Ovom Redu. Taman kad je hteo da stavi vrh u svoj džep, Langdon oseti da je njegova glatka površina sad prekrivena nekakvim sitnim gromuljicama. Zbunjen, hteo je da ih otre, ali one su bile zalepljene i èvrste na dodir… kao plastika. Šta li je to, pobogu? Zapazio je da je i površina kamene piramide bila prekrivena sitnim belim taèkicama. Langdon skinu jednu noktom i poèe da je valja meðu

prstima. „Vosak?“ zapita se. Ketrin ga pogleda preko ramena. „Šta?“ „Po èitavoj piramidi i na njenom

vrhu nalaze se siãušne grudvice voska.

Ne razumem. Otkud taj vosak na njima?“ „Možda iz tvoje torbe?“ „Ne verujem.“ Dok su ponovo

skretali za

i reèe. „Tu

ugao, Ketrin pokaza kroz prozor

je!

Stigli smo.“ Langdon podiže

pogled

i spazi

parkiranog na prilazu ispred operativac kao tane ulete unutra. Vila

je zaista

ulazna vrata širom

izgledala

rotaciono

svetlo

njih. Kapija

spektakularno.

otvorena. Pola

na vozilu

obezbeðenja,

širom

je bila

Sva svetla

su bila

tuceta vozila bilo

otvorena

upaljena,

je parkirano tamo-

amo ispred kuãe i na travnjaku – oèito su stigli na brzinu. U nekim kolima

motor je još uvek radio,

a farovi

bili

upaljeni

i, uglavnom, upravljeni

prema kuãi, mada je jedan bio okrenut taèno prema njima, zaslepivši ih dok

su ulazili. Agent Hartman

naglo zakoèi

na travnjaku

pored

belih

jarkim bojama stajalo: OBEZBEÐENjE PREFERENS. upaljeni farovi nisu im dozvoljavali da ih dobro osmotre.

kola

na kojima

Rotaciono

svetlo

Ketrin iskoèi istog èasa i pojuri prema kuãi. Langdon nabaci torbu na rame, nemajuãi vremena da je zatvori. Potrèa za Ketrin preko travnjaka, prema otvorenim ulaznim vratima. Unutra su odjekivali glasovi. Iza  301 

Langdona terensko vozilo pisnu, dok ga je Hartman zakljuèavao, žureãi njima. Ketrin je grabila preko stepenica, pa kroz prednja vrata, a potom nestade u predvorju. Langdon je za njom prešao preko praga i video kako ona trèi preko foajea, i

dalje glavnim

hodnikom

u pravcu

glasova.

Iza nje,

sasvim na

kraju

hodnika, video se trpezarijski sto, za kojim je sedela žena u uniformi obezbeðenja, okrenuta leðima. „Molim vas!“ povika Ketrin, trèeãi. „Gde je Piter Solomon?“ Langdon je jurio iza nje, ali je ipak krajièkom oka zapazio nešto

neoèekivano. Sa leve strane, kroz prozor salona, video je kako se ulazna kapija sada polako zatvara. Èudno. Još nešto mu je zapalo za oko, što se dok su prilazili nije moglo videti zbog jakog rotacionog svetla i zaslepljujuãih

farova. Onih

pet-šest automobila

koji su tako razbacano bili parkirani

ispred kuãe uopšte nisu lièili na policijska ili ambulantna kola, kako je

Langdon u poèetku mislio. Mercedes… hamer… tesla rodster? U istom trenutku Langdon takoðe shvati da oni glasovi koji su kuãe nisu ništa drugo do veoma glasan televizor iz pravca Okreãuãi se kao na usporenom filmu, Langdon povika niz hodnik. „Ketrin,

èekaj!“ No, kad se sasvim okrenuo, video je da Ketrin Solomon više ne trèi. Padala je.

 302 

se èuli iz trpezarije.

POGLAVLjE 95 Ketrin Solomon oseti da pada… ali nije znala zašto. Trèala je niz hodnik prema ženi iz obezbeðenja u trpezariji, kada joj se noge iznenada sapletoše na nevidljivu prepreku, a telo joj polete napred, ploveãi kroz vazduh. Padala je na zemlju… u ovom sluèaju na tvrdi, drveni pod. Ketrin se doèeka na stomak i istera sebi vazduh iz pluãa. Iznad nje, teški èiviluk se nekako nezgodno zaljuljao, a zatim preturio, zamalo je pogodivši. Ona podiže glavu, još uvek teško dišuãi, zbunjena što žena

iz obezbeðenja

koja je sedela na stolici nije ni mrdnula. što je bilo još èudnije, pretureni èiviluk je izgleda imao neku tanku žicu privezanu pri dnu i razapetu preko hodnika. Zašto bi neko, za ime sveta… ? „Ketrin“, vikao je Langdon za njom. Ona se okrete da ga pogleda i krv joj se

sledi u žilama Roberte! Iza tebe! Pokušala je da vrisne, ali još uvek nije

mogla da doðe do vazduha. Mogla je jedino da, kao u nekom užasavajuãem usporenom snimku, gleda kako Langdon trèi niz hodnik da joj pomogne, potpuno nesvestan da agent Hartman posrãe preko praga držeãi se za vrat. Krv je liptala kroz Hartmanove prste, dok je on držao dršku dugaèkog

šrafcigera koji je štrèao iz njegovog vrata. Kako je agent padao nièice, tako se njegov napadaè sve bolje video. Moj Bože… ne!

Skoro potpuno nag, osim neobiènog donjeg rublja nalik na pregaèu, ogromni èovek se oèigledno skrivao u foajeu. Njegovo mišiãavo telo bilo prekriveno èudnim tetovažama od glave do pete. Ulazna vrata poèeše da

je se

zatvaraju, i on potrèa niz hodnik za Langdonom. Agent Hartman pade na pod u trenutku kada su se vrata zalupila. Langdon se

iznenadi i poèe da se okreãe, ali je tetovirani èovek veã stigao do njega i gurao

mu nekakav

elektrièno

ureðaj

pražnjenje

u leða.

Video

Ketrin

vide

se blesak

svetlosti,

zaèulo

kako se Langdon grèi.

Široko

razrogaèenih oèiju, Langdon pade nièice kao gromom pogoðen. Srušio se na

svoju kožnu torbu, a piramida se otkotrljala po podu.

Ne poklonivši svojoj žrtvi ništa više od nehajnog pogleda, tetovirani èovek prekoraèi preko Langdona i uputi se pravo prema Ketrin. Ona je veã puzala unazad ka trpezariji, ali se sudari sa stolicom. Žena iz obezbeðenja,

koja je na njoj sedela, zatresla se i skljokala pored Ketrin. Na ženinom beživotnom licu mogao se videti užasan strah. Usta su joj bila zapušena krpom.

Ogromni èovek stiže Ketrin pre no što je mogla da reaguje. Uhvati je za ramena neverovatnom snagom. Njegovo lice, sada bez šminke, bilo je krajnje zastrašujuã prizor. Mišiãi mu se pokrenuše i ona se naðe na stomaku,

okrenuta kao krpena lutka. Teško koleno joj udari u leða i na trenutak ona pomisli da ãe se prepoloviti. Šèepao ju je za ruke i povukao ih nazad. Obraza pritisnutog

uz tepih, Ketrin

je mogla da vidi

Langdona: ležao

okrenut na drugu stranu od nje a telo mu se još uvek trzalo. Videla je i agenta Hartmana koji je ležao potpuno nepokretan nasred foajea.  303 

Hladni metal uštinu Ketrinine èlanke i ona shvati da joj taj èovek vezuje

ruke žicom. Prestravljena, pokuša da

ih izvuèe, ali zbog

oštar bol u šakama. „Poseãi ãeš

se na žicu

ako se pomeriš“,

tog pokreta oseti sa šakama i

reèe, završivši

prešavši na gležnjeve sa zastrašujuãom efikasnošãu. Ketrin se ritnu i on joj moãnim udarcem u zadnji deo desne butine potpuno paralisa nogu. Za samo par trenutaka i gležnjevi su joj bili svezani. Langdon je stenjao na podu hodnika. Ležao je zgrèen na svojoj kožnoj torbi, a preturena kamena piramida bila mu je kraj glave. Ketrin shvati

da je tu

njena jedina nada. „Dešifrovali smo piramidu!“ reèe napadaèu. „Sve ãu vam reãi!“ „Naravno da hoãeš.“ I s tim reèima on izvuèe krpu iz usta mrtve žene i snažno je ugura u njena. Oseãala se na mrtvaca. Telo Roberta Langdona kao da nije bilo njegovo. Ležao je utrnuo i nepokretan, obraza pritisnutog na tvrdi drveni pod. Dovoljno je èuo o omamljujuãim pištoljima da bi znao da oni parališu telo žrtve privremeno optereãujuãi nervni sistem. Njihovo dejstvo – nešto što se zove elektromuskularni prekid – moglo je komotno da se poredi sa udarom groma. Užasni talasi bola kao da su prolazili kroz svaki molekul njegovog tela.

Uprkos tome što se svojski komande koje im je slao. Ustaj!

trudio,

mišiãi

su odbijali

da poslušaju

Licem prema dole, paralizovan na podu, Langdon je vrlo plitko gutao vazduh, jedva uspevajuãi u tome. Još nije video èoveka koji ga je napao, ali jeste agenta Hartmana u sve veãoj lokvi krvi. Langdon je èuo kako se Ketrin

bori i protivi, ali njen glas beše prigušen, kao da joj je èovek ugurao nešto u usta. Ustani, Roberte! Moraš da joj pomogneš! Langdonove noge poèeše da trnu osetljivosti, ali još uvek su odbijale

usled vrelog i bolnog povratka saradnju. Pokreni se! Ruke su mu se

trzale dok se oseãaj vraãao, isto tako i lice i vrat. Velikom mukom je uspeo da okrene glavu, vukuãi grubo svoj obraz po parketu, kako bi pogledao

prema

trpezariji. Langdonovo

vidno

polje bilo

je zaklonjeno

kamenom piramidom,

preturila i ispala iz torbe, i sada ležala postrance na podu, sa osnovom tik do njegovog lica.

koja se

U prvom trenutku, Langdon nije znao u šta gleda. Kameni kvadrat ispred njega oèigledno je bila osnova piramide, ali nekako je izgledala drugaèije. Sasvim drugaèije. Još uvek je bila kvadratna, ali kamen… nije više bio ravan i gladak. Osnova piramide je bila prekrivena ugraviranim znacima. Kako je ovo moguãe? Piljio je u nju nekoliko trenutaka, pitajuãi se da li

halucinira. Pogledao sam ispod piramide desetak puta… i nije bilo nikakvih oznaka! Langdon odjednom shvati zašto.

 304 

Normalizovao shvativši

se njegov refleks za

da je Masonska

disanje i on iznenada

èuvala

piramida

još

udahnu vazduh,

jednu tajnu. Svedok sam još

jedne transformacije. U kratkom blesku, Langdon shvati znaèenje Galovejevog poslednjeg Recite Piteru ovo: Masonska piramida je uvek èuvala svoje tajne…

zahteva. iskreno.

Reè se tada èinila èudnom, ali sada je Langdon shvatao da je dekan Galovej dao Piteru

šifru.

Ironièno,

ista

ta šifra

bila je

glavni

deo zapleta

jednog

osrednjeg trilera koji je Langdon proèitao pre mnogo godina. Sin-cere93. Još od Mikelanðelovih dana, skulptori su pokušavali da prikriju greške u svom radu tako što su vreli vosak nalivali u pukotine, a zatim ga prekrivali kamenom prašinom. Metod se smatrao varanjem, te se zato svaka skulptura „bez voska“ – bukvalno sine cera – smatrala „iskrenim“ umetnièkim delom. Izreka se zadržala. I dan-danas potpisujemo svoja pisma sa

„iskreno“, kao dokaz da smo pisali „bez voska“ i da su naše reèi istinite. Urezi Ketrin,

u osnovi prateãi

otkrivajuãi

piramide uputstva

i tekst

bili vrha

su skriveni piramide,

na njenoj osnovi.

istim metodom. Kada ju je skuvala, vosak se otopio,

Galovej je prešao

rukama preko

piramide dok je bio u salonu, i sigurno osetio znakove koji su se nalazili na

dnu. Sada je, ali samo na trenutak, Langdon zaboravio opasnost s kojom su se suoèavali on i Ketrin. Netremice je gledao u neverovatni niz znakova na osnovi piramide. Nije imao pojma šta znaèe… ni šta ãe se na kraju otkriti,

ali jedno je bilo sigurno. Masonska piramida Franklinov skver nije konaèni odgovor. Da li je to bilo jednostavno posledica

ima još poneku

tajnu. Osam

zbog naleta adrenalina usled ovog otkriãa, ili nekoliko sekundi mirnog ležanja, Langdon nije znao,

ali iznenada oseti da ima kontrolu nad svojim telom. On bolno prebaci

ruku na

drugu stranu

i odgurnu torbu

kako bi

mogao da

pogleda u trpezariju. Na svoje zaprepašãenje video je da je Ketrin zavezana i da joj je u usta nagurana velika krpa. Langdon pokrenu mišiãe, pokušavajuãi da se podigne na kolena, ali samo trenutak kasnije, ukoèi se u krajnjoj neverici. U dovratku

trpezarije pojavio se jezivi ranije nije video. Šta je ovo za ime boga…?!

prizor –

ljudski oblik

kakav Langdon nikada

Langdon se okrenu i odupiruãi se nogama pokuša da se udalji, ali ga ogromni tetovirani èovek šèepa, okrete na leða i opkoraèi mu grudi. Stavio je kolena na Langdonove bicepse pribijajuãi ga bolno na pod. Na grudima je imao smežuranog dvoglavog feniksa. Njegov vrat, lice i obrijana glava bili su prekriveni ogromnim brojem neobièno prepletenih simbola – znamenja,

Langdon je to znao – koji su korišãeni u ritualima crne obredne magije. Pre nego što je Langdon mogao bilo šta obuhvati glavu, pritisnu mu dlanove na uši,

neverovatnom snagom, udari je o pod. Sve postade crno.

Sincere – engleski „iskreno“ (prim. prev.).  305 

više da razazna, grdosija mu odiže glavu s poda i s nekom

POGLAVLjE 96 Malak je stajao u hodniku i posmatrao razbojište pred sobom. Kuãa mu je lièila na pravu klanicu. Robert

Langdon

ležao

je pred

njegovim

nogama,

bez svesti,

a Ketrin

Solomon na podu u trpezariji, vezanih ruku i nogu, sa krpom u ustima.

Sklupèani leš žene iz obezbeðenja takoðe je ležao u blizini, na podu, pošto se sruèio sa stolice na koju ga je bio namestio. Ta je èuvarka, željna da spase sopstveni život, uradila sve što je Malak od nje zahtevao. Sa

oštricom noža na vratu, javila se preko Malakovog mobilnog telefona i isprièala laži koje su navele Langdona i Ketrin da dojure ovamo. Nikakva koleginica nije bila stigla, niti je Piter bio dobro. Èim je žena odglumila

šta je trebalo, Malak ju je u tišini zadavio.

Da bi upotpunio iluziju da nije kod kuãe, Malak je telefonirao Belamiju koristeãi spikerfon u jednom od svojih automobila. Vozim se u kolima, rekao je Belamiju i svim ostalima koji su eventualno slušali. Stavio sam Pitera u gepek. U stvari, Malak je samo prevezao kola od garaže do prostora ispred

kuãe, na kome je navrat-nanos parkirao još nekoliko, od bezbrojnih kola koje je posedovao, i pri tom sve farove i sve motore ostavio upaljene. Prevara je bila potpuna. Zamalo. Jedinu

mrlju

u èitavoj

zamisli

predstavljala

je krvava

crna

gomila

foajeu iz èijeg je vrata virio šrafciger. Malak je pretražio leš i zacerekao se kad je našao primopredajnik i mobilni sa logom CIA. Mora biti da i oni znaju koliko sam moãan. Izvadio je baterije i zdrobio obe sprave teškim bronzanim pridrživaèem za vrata. Malak je znao da mora brzo da radi, pogotovo što se i CIA umešala. Vratio se do Langdona. Profesor je bio bez svesti i nema nade da ãe se skoro povratiti. Malak sad sa velikim uzbuðenjem prenese pogled na kamenu piramidu koja je ležala na podu kraj profesorove otvorene torbe. Zastao mu

je dah, a srce divljaèki zalupalo. Godinama veã èekam… Ruke su mu blago podrhtavale dok se naginjao i dizao Dok je prstima lagano prelazio preko ugraviranih

Masonsku piramidu. simbola, osetio

no što

strahopoštovanje pred svim onim što ona skriva u sebi. Da ne bi sasvim pao u trans, sklonio je piramidu u Langdonovu torbu, zajedno sa vrhom od zlata i zatvorio je. Uskoro ãu ponovo sastaviti piramidu… na mnogo bezbednijem mestu. Prebacio je Langdonovu torbu preko ramena, a onda pokušao da digne i samog Langdona,

ali

je profesorovo

opušteno

telo

bilo

teže

oèekivao. Malak se pomiri s tim da ãe morati da ga uhvati ispod pazuha i vuèe po podu. Neãe mu se sviðati tamo gde ga budem smestio, pomisli Malak. Dok je vukao Langdona, televizor je i dalje treštao. Glasovi su samo deo predstave, slobodno je mogao da ga ugasi. Kanal

 306 

sa TV-a bili je sad prenosio

govor jednog televanðeliste94koji izgovaraju Oèenaš. Malak se hipnotizovanim

gledaocima

ima

je svojoj pastvi objašnjavao pitao da li ijedan meðu ikakvu

predstavu

o tome odakle

kako da njegovim zapravo

potièe ta molitva. „…i na zemlji kao na nebu…“ izgovarali su vernici na ekranu. Pa da, pomisli Malak, Kako gore, tako dole. „…i ne uvedi nas u iskušenje…“ Pomozi nam da savladamo slabosti svog tela. „…no izbavi nas od zloga…“ molili su se usrdno. Malak

se nasmeši. To

ãe biti malo

teže.

Tama je sve veãa. Pa ipak, mora

im se odati priznanje na trudu. Ljudska stvorenja koja se obraãaju Bogu i traže pomoã od njega sve brže izumiru u savremenom svetu. Malak je vukao Langdona preko salona u trenutku kad je pastva uskliknula „Amin!“ Amon, ispravi ih Malak. Egipat je kolevka naših verovanja. Bog Amon bio je

prototip

za Zevsa… Jupitera…

današnjih dana, svi vernici na

i sve savremeno

uprilièavanje

zemlji uzvikuju neki

oblik

Boga. Do

tog imena. Amen!

Amin! Aum! Televanðelista poèe da citira stihove iz Biblije, opisujuãi anðela, demona i duhova koji upravljaju rajem i paklom. „Zaštitite

svoje od zlih sila!“ upozoravao ih je. „Uzdignite srca svoja u molitvi! Bog i njegovi anðeli ãe vas èuti!“ Jeste, u pravu je, znao je Malak. Ali èuãe ih i demoni.

skupine duše

Malak je pre mnogo godina nauèio da, pravilnom molitvom, onaj koji veruje može otvoriti kapije duhovnog carstva. Nevidljive sile koje tamo obitavaju, baš kao i sam èovek, poprimaju mnoge oblike, i dobra i zla. Sile Svetla leèe, štite i teže da uvedu red u svemiru. Sile Zla delaju u

suprotnom pravcu… razarajuãi i uvodeãi haos. Ako ih pravilno prizivamo, nevidljive

sile

mogu se ubediti

pomažu na zemlji… i tako nam podare naizgled natprirodnu moã. U zamenu za pomoã, ove sile zahtevaju da im onaj koji ih priziva prinosi

da nam žrtvu –

molitvu i pohvalu silama Svetlosti… a prolivenu krv silama Tame.

Što je veãa žrtva, veãa se moã dobija. Malak je poèeo da vežba na raznim životinjama. Meðutim, kako je prolazilo vreme, tako je smeoniji

njegov izbor žrtve. Veèeras ãu uèiniti i poslednji korak. „Pazite se!“ drao se propovednik, upozoravajuãi apokalipse. „Uskoro poèinje završna bitka za ljudske duše!“ Zaista, pomisli Malak. A ja ãu u toj bici biti najveãi ratnik.

vernike

postajao

na dolazak

Bitka je, naravno, poèela veoma, veoma davno. U drevnom Egiptu, oni koji 95 su usavršili Veštinu postajali su kroz istoriju veliki adepti , izdvajali se iz masa kao istinski prvosveštenici Svetla. Oni su hodali zemljom kao bogovi. Gradili su ogromne hramove za inicijaciju u koje su dolazili neofiti96 sa svih strana sveta, da bi se i oni uputili u mudrost. Stasala je Pripadnik evangelistièke crkve koji drži propovedi preko televizije (prim. prev.). 95 Okultisti, alhemièari koji su dostigli vrhunac tajnih veština; mudraci (prim. prev.). 94

(prim.prev.).  307 

nova rasa zlatnih ljudi. U jednom kratkom vremenskom rasponu, èinilo se da je èoveèanstvo spremno da se uzdigne i pokida svoje zemaljsko okove. Zlatno doba drevnih misterija. Ali èovek, buduãi telesno biãe, bio je podložan gresima, obesti, mržnji,

netrpeljivosti

i pohlepi.

Tokom vremena namnožili

iskvarili Veštinu, izvitoperili je zloupotrebljavajuãi njenu dobrobit. Izopaèenu Veštinu poèeli su da koriste da bi sile, I tako je stvorena nova Veština… èiji

su se oni koji su

moã za liènu prizivali mraène je uticaj mnogo veãi,

neposredniji i zanosniji. Takva je moja Veština. Takvo je moje Veliko delo. Posveãeni adepti i njihova ezoterièna bratstva videše kako se raða zlo i kako èovek svoje novosteèeno znanje ne koristi na dobrobit svoje vrste. Zato su oni svoje znanje sakrili

da bi ga držali podalje

od oèiju

nedostojnih. Na

kraju, ono je zagubljeno u prošlosti. Tada je èovek izgnan iz raja. Nastupio je veèni mrak. Sve do današnjih dana, plemeniti potomci adepta nastavljaju da se bore, slepo tragajuãi za svetlošãu, pokušavajuãi da ponovo zadobiju izgubljenu

snagu, trudeãi se

da odagnaju tamu. Bili su

hramovima, crkvama i izbrisalo seãanje…

to sveštenici

i sveštenice u

svetilištima svih veroispovesti na zemlji. Vreme je uèinilo da zaborave šta je bilo pre.

Više

nisu

poznavali Izvor iz kojeg je nekada teklo njihovo moãno znanje. Kada bi ih upitali o božanskim misterijama njihovih predaka, novi èuvari vere buèno bi ih se odricali, osuðujuãi ih kao jeres. Da li su stvarno zaboravili? Pitao se Malak. Odjeci stare Veštine još uvek su treperili u svim krajevima sveta, od mistiènog judejskog kabalizma, do islamskog ezoteriènog sufizma. Samo u nagoveštajima zadržali su se u tajnovitim hrišãanskim ritualima, u obredu prièesti – jedenja i pijenja božijeg tela i krvi, svetaèkoj hijerarhiji, anðelima i demonima, pojanju i prizivanju, prazniènom kalendaru izraðenom

na astrološkoj podlozi, osveštanim odeždama i

obeãanju veènog života. I

dan-danas hrišãanski sveštenici teraju zle duhove mahanjem kadionicama u kojima tinja tamjan, zveckanjem zvonèiãa i prskanjem svetom vodicom. Hrišãanstvo još uvek praktikuje egzorcizam – stare magijske obrede

isterivanja demona, ali isto tako i njihovog prizivanja. I još uvek ne mogu da sagledaju šta je nekada bilo. Nigde mistièna prošlost crkve nije oèiglednija no u njenom epicentru. U Vatikanu, u samom središtu Trga Svetog Petra, stoji veliki egipatski obelisk. Isklesan trinaest vekova pre no što je Isus prvi put prodisao – ovaj strahotni monolit stoji tamo sam za sebe, bez ikakve neposredne veze sa savremenim hrišãanstvom. Pa zašto je onda tamo? U srcu Hristove crkve? Kameni znak, vrisak koji niko ne èuje. Podsetnik za ono malo mudrih koji se još uvek seãaju gde je sve poèelo. Crkva, poroðena iz utrobe drevnih

misterija, još uvek èuva svoje obrede i simbole. Jedan simbol iznad svih. Ukras na oltarima, jedinstven hrišãanskom

odeždama, svetu –

zvonicima preispoljna  308 

na Jevanðelju, prizor predstava èoveka-žrtve.

Hrišãanstvo, više no bilo koja veroispovest razume preobraziteljnu moã žrtvovanja. Èak i danas, u slavu žrtvovanja koje je Isus podneo, njegovi sledbenici

èine

blede

pokušaje

liènog

žrtvovanja…

odrièu

fizièkih zadovoljstava i plaãaju crkveni danak. Sve je to, naravno, nedovoljno. Bez krvi, nema pravog prinošenja žrtve. Sile tame odavno su prihvatite krvnu žrtvu, na taj naèin toliko

oni

poste,

ojaèale da se sad sile dobra bore da ih ne nadvladaju. Uskoro Svetlo ãe potpuno zgasnuti i zagovornici Tame moãi ãe slobodno da se nasele u

Èovekovu dušu.

 309 

POGLAVLjE 97 „Osam Franklinov skver mora postojati“, insistirala je Sato. „Pogledaj ponovo!“ Nola Kej sedela je za svojim stolom i nameštala slušalice. „Gospoðo, svugde sam pogledala… nema takve adrese u Vašingtonu.“ „Ali ja stojim na krovu Franklinovog skvera jedan“, reèe Sato. „Mora biti

da je tu negde i osam!“ Direktorka Sato je na krovu? „Èekajte malo.“ Nola poèe s novom pretragom. Razmišljala je da li da kaže direktorki KB-a za hakera, ali Sato je trenutno izgleda bila usredsreðena na Osam Franklinov skver. Pored toga, Nola još uvek nije imala sve informacije. Gde je uopšte

taj prokleti

bezbednjak?

„Dobro“, reèe Nola, gledajuãi u ekran, „vidim u èemu Franklinov skver jedan je naziv zgrade… a ne adresa. Adresa je u stvari Ulica

je problem.

K 1301.“ Ova informacija kao da je zbunila direktorku. „Nola, nemam sad vremena da ti objašnjavam – piramida jasno ukazuje na Osam Franklinov skver.“ Nola

se istog

trenutka

odreðenu lokaciju? „U natpisu“,

nastavila

uspravi

u svojoj stolici.

je Sato, „stoji: ‘Tajna

Piramida

je skrivena

pokazuje na

u Ovom Redu –

Osam Franklinov skver’.“ Nola jedva da je mogla to da zamisli. „Red kao… masonski ili monaški?“ „Pretpostavljam“, odgovori Sato. Nola razmisli na momenat, a onda poèe ponovo da kucka. „Gospoðo, možda su se brojevi na trgu promenili tokom godina? Hoãu reãi, ako je ova piramida stara koliko i legenda, možda su brojevi na Franklinovom skveru bili drugaèiji kada je napravljena? Pokrenula sam pretragu bez broja osam… za… ‘red’… ‘Franklinov skver’… i’ Vašington’… ovako možda dobijemo neku ideju, ako je…“ Ona stade usred reèenice, kako su se pojavili rezultati pretrage. „Šta imaš?“ pitala je Sato. Nola je zurila u prvi pogodak na listi – spektakularnu sliku Velike piramide u Egiptu – koja je poslužila kao tematska pozadina za glavnu vebstranicu posveãenu zgradi na Franklinovom skveru. Graðevina nije lièila ni na jednu drugu sa tog skvera. Pa èak ni u celom gradu, kad smo veã kod toga. Ono što je Nolu zapanjilo nije bio bizarni izgled zgrade, veã opis njene namene. Sudeãi po ovoj veb-stranici, neobièna graðevina je bila sveti mistièni hram, a dizajnirao ga je… i dizajniran je za… drevni tajni red.

 310 

POGLAVLjE 98 Robert Langdon se osvesti i oseti strahovit bol u glavi. Gde sam? Ma gde bio, bio je u mraku. Kao u najdubljoj peãini, bez ijednog zvuka. Ležao je na leðima, sa rukama pored sebe. Pometen, pokuša da mrdne prstima na rukama i nogama i oseti olakšanje jer je mogao slobodno i bez bola da ih pokreãe. Šta se desilo? Izuzev glavobolje i totalnog mraka, sve ostalo je izgledalo normalno. Skoro sve. Langdon

shvati

da leži

na hladnoj

podlozi,

koja se èinila

glatkom, kao da je od stakla. Što je još èudnije, oseãao je i da je ta skliska

neobièno

površina u neposrednom kontaktu sa njegovim golim telom… ramenima, leðima, zadnjicom, butinama, listovima. Da li sam ja to go? Zbunjen, preðe

šakama preko tela. Isuse! Gde mi je odelo, kog vraga? U pomrèini, koprena poèe da se diže Langdonu

pred

oèi,

zastrašujuãe prizore:

poput

iznenadnog

mrtvog agenta

i nepovezana seãanja izaðoše bleska,

CIA, lice

kome

sagledavao

istetovirane zveri… svoju

glavu kako udara o pod. Slike su se reðale sve brže… uz napad muènine seti

se Ketrin, kako vezanih ruku i nogu, sa krpom u ustima, leži na podu. Gospode bože!

Langdon se naglo uspravi u sedeãi položaj i èelom udari u nešto što je visilo desetak centimetara iznad njega. Bol ga prostreli kroz glavu i on pade nauznak, skoro onesvešãen. Potpuno ošamuãen, podigao je ruke i stao da pipa u mraku, tražeãi prepreke. Ono što je otkrio bilo je potpuno bez smisla. Èinilo se da se tavanica nalazi na manje od tridesetak centimetara iznad njega. Gde li sam ja to, za ime sveta? Kad raširi ruke u stranu u

pokušaju da se okrene, obema rukama dodirnu zidove sa strane. Konaèno mu je svanulo. Robert Langdon nije u sobi. Ja sam u kutiji! U mraku tog uskog sanduka, poput mrtvaèkog, Langdon poèe divlje da udara pesnicama. Drao se i dozivao u pomoã. Užas koji ga je obuzeo samo se

poveãavao svakim trenutkom, sve dok nije postao nepodnošljiv. Ja sam živ zakopan.

Poklopac Langdonovog sanduka nije hteo ni da se pomeri, èak ni kad je izbezumljeno gurao i rukama i nogama. Kutija je, koliko mu se èinilo, bila naèinjena od debelog fiberglasa. Nepropustljivog za vazduh. Nepropustljivog

za zvuk. Nepopustljivog za svetlo. Odavde se ne može pobeãi. Udaviãu se bez vazduha, sam u ovoj kutiji. Pomislio je na duboki bunar u koji je bio upao kao deèak, i na strašnu noã koju je proveo stojeãi u vodi, sam u mraku, u rupi bez dna. Ta trauma ostavila je traga na Langdonovoj psihi i on se nikad nije oslobodio patološkog straha

od zatvorenog prostora.

 311 

Ove noãi, živ zakopan, najstrašniju noãnu moru.

Robert

Langdon

ponovo

preživljava

svoju

Ketrin Solomon drhtala je bez glasa na podu Malakove trpezarije. Oštra žica veã joj se duboko urezala iznad šaka i stopala, a svaki, i najmanji pokret samo ju je još više zatezao. Tetovirani èovek brutalno je onesvestio njegovo beživotno telo, zajedno sa kožnom

Langdona i preko poda odvukao torbom i kamenom piramidom.

Ketrin nije imala pojma kuda su otišli. Operativac koji je pošao sa njima

bio je mrtav. Veã dugo nije èula nikakav zvuk i pitala se da li su tetovirani èovek i Langdon još uvek u kuãi. Pokušala je da vrišti u pomoã, ali svakim pokušajem, krpa u njenim ustima samo se još dublje uvaljivala prema

dušniku. Oseti kako se po podu približavaju koraci i okrenu glavu, oèajnièki se nadajuãi da možda neko dolazi u pomoã. Obrisi ogromne figure njenog kidnapera pojaviše se u hodniku. Ketrin se zgrèi kad je, kao grom, pogodi

seãanje na tog èoveka u njihovom porodiènom domu, pre deset godina. On mije ubio porodicu.

Sad je koraèao prema njoj. Langdona nigde nije bilo. Èovek je èuènuo, uhvatio je oko struka, pa ju je grubo prebacio preko ramena. Žica joj se usekla u èlanke na rukama, a krpa prigušila uzvike bola. Poneo ju je niz

hodnik prema salonu, gde su ranije tog dana, njih dvoje pijuckali èaj. Kuda me nosi? Preneo

je Ketrin

preko

èitave

prostorije

i zaustavio

se neposredno

ispred uljane slike sa tri gracije, kojoj se ona divila ovog popodneva.

„Pomenula si da ti se dopada slika“, prošapta èovek, dok su joj njegove usne praktièno dodirivale uho. „To mi je drago. Možda je ovo poslednja lepa

stvar koju ãeš videti u životu.“ Uz te reèi, on ispruži ruku

i dlanom pritište

desnu stranu

ogromnog

rama. Na Ketrinin užas, slika se okrete u zidu, vrteãi se oko ose poput vrata

na okretanje. Skriveni prolaz.

Ketrin pokuša da se izmigolji, ali èovek ju je èvrsto držao i proneo kroz

otvor iza platna. Dok su se tri gracije još jednom okretale i zatvarale prolaz, Ketrin ugleda debeo sloj izolacije na njihovoj poleðini. Ma kakvi zvuci da se ovde budu èuli, oni oèito neãe dopreti do spoljašnjeg sveta. Prostor

u pozadini

slike bio

je skuèen,

pre nalik

na hodnik,

nego sobu.

Èovek ju je odneo sve do drugog kraja, a onda otvorio jedna teška proneo je kroz njih do uskog odmorišta. Ketrin je sad gledala niz usku rampu

vrata i

koja je vodila u podrum. Udahnula je vazduh da vrisne, ali je poèela da se davi

od krpe. Kosina je bila strma i uzana. Zidovi sa svih strana bili su od betona, osvetljeni plavkastom svetlošãu koja kao da je izvirala iz poda. Zrak koji je dopirao do nje bio je topao i oštar, pun neke èudne mešavine: ljutog mirisa hemikalija, blagog mirisa tamjana, teškog mošusa ljudskog znoja, a uz sve to,

snažnog, visceralnog zadaha ljudskog straha.

 312 

„Veoma sam impresioniran

èovek dok su

se spuštali

tvojim nauènim

prema samom kraju

impresionirati tebe.“

 313 

dostignuãima“,

rampe. „Nadam

šaptao

se da ãe i moja

POGLAVLjE 99 Voða operativnog

tima

CIA,

Terner

Simkins,

èuèao

je u tami

Franklinovog parka i neprekidno na oku držao Vorena Belamija. Mamac još

uvek niko nije zagrizao, ali bilo je još rano. Simkinsov primopredajnik zapišta i on ga ukljuèi, nadajuãi se da je neko od njegovih

ljudi

nešto

video.

Ali

bila

je to Sato.

Imala

je neke nove

informacije.

Simkins je slušao i složio se s njenom zabrinutošãu. „Èekajte“, reèe on,

„samo da proverim da li mogu da vidim.“ Puzao je kroz grmlje u kom se krio i provirio u

pravcu

iz kog je

što se

došao. Nakon

malo pomerio,

konaèno je

imao otvoren pogled. Uh, jebo te. Gledao je u zgradu koja je lièila na nekakvu džamiju iz Starog sveta. Ugneždena izmeðu dve mnogo veãe zgrade, ova je imala mavarsku fasadu naèinjenu od svetlucavih ploèica terakote, složenih po komplikovanoj

šemi. Iznad troja masivnih vrata, nalazila su se dva reda uskih, visokih prozora koji su izgledali kao da ãe se arapski ratnici svaki èas pojaviti i ispaliti strelice na svakog ko priðe nenajavljen. „Vidim je“, reèe Simkins. „Ima li tamo nekog?“ „Nema.“ „Dobro.

Hoãu da promenite

pozicije

i pažljivo

je posmatrate.

Sveti hram Almas i glavni je štab jednog mistiènog reda.“

Zove se

Simkins je dugo radio u oblasti Vašingtona, poznat, kao ni bilo koji drevni mistièni

ali mu ovaj hram nije bio red koji je smešten na

Franklinovom skveru.

„Ova zgrada“, reèe Sato, „pripada

grupi

koja se zove Drevni

arapski

red

uzvišenog tajnog svetilišta.“ „Nikad èuo za njih.“ „Mislim da ipak jesi“, reèe Sato. „Oni su pridruženi èlanovi masonskog pokreta, poznatiji kao šrajneri.“98 Simkins Tipovi koji

uputi sumnjièav pogled podižu bolnice za decu?

„reda“ èije ime zvuèi manje zlokobno od bratstva crvene fesiãe i marširaju na paradama. Ali i pored toga, Satoina zabrinutost je bila naša meta shvati da je ova zgrada u stvari „Red“

neãe mu ni trebati adresa. Jednostavno direktno na pravu lokaciju.“ „I ja mislim. Drži na oku taj ulaz.“ 97

zgradi. Šrajneri? seti nijednog drugog

prema kitnjastoj Nije mogao da se

filantropa

koji nose

opravdana. „Gospoðo, ako na Franklinovom skveru,

ãe preskoèiti

sastanak

i otiãi

Almas Shrine Temple – jedan od masonskih hramova u Vašingtonu (prim. prev.).

Na engleskom: Shriners je naziv povezan sa nemaèkom reèi u znaèenju ‘stolar’. odnosi na dobrotvornu organizaciju koja osniva i finansira lanac bolnica 98

ustanova za leèenje bolesne dece (prim. prev.).  314 

Danas se i drugih

„Hoãu, gospoðo.“

„Da li se javio agent Hartman iz Kalorama hajtsa?“ „Nije, gospoðo. Rekli ste mu da se direktno javi vama.“ „E, pa nije.“ Èudno, pomisli Simkins, pogledavši na sat. Kasni.

 315 

POGLAVLjE 100 Robert Langdon ležao je drhteãi, nag i sam u totalnom mraku. Paralizovan strahom, nije više vikao i udarao. Umesto toga, ležao je sklopljenih oèiju i trudio se koliko god je mogao da smiri gromoglasno lupanje uspanièeno disanje. Ležiš pod beskrajnim, noãnim nebom, ubeðivao je

srca

sam sebe. Iznad tebe nema

nièeg osim beskrajnog, širokog, otvorenog prostora.

Ova smirujuãa vizualizacija predstavljala je jedini naèin na koji je uspeo

da preživi nedavni boravak u zatvorenoj komori magnetne rezonance, sve uz trostruku

dozu

valijuma.

Meðutim,

veèeras

vizualizacija

nije

imala

nikakvog dejstva. Krpa u ustima Ketrin Solomon toliko se bila pomerila unazad da se skoro sasvim ugušila. Njen otimaè spustio ju je niz uzanu rampu

sve do jednog

tamnog hodnika u podrumu. Na njegovom kraju, ugledala

je neku prostoriju

osvetljenu jezovitom crvenkastoljubièastom ulazili. Umesto toga, èovek je zastao ispred

ali tamo nisu prostorije, uneo je

svetlošãu, male boène

unutra i stavio na drvenu stolicu. Postavio ju je tako da su joj vezani èlanci bili sa druge strane naslona, pa uopšte nije mogla da se pokrene.

Ketrin je oseãala da joj se žica još dublje useca u meso. Meðutim, jedva da je oseãala taj bol od užasnog paniènog oseãaja da više neãe moãi da diše. Krpa u ustima klizila je sve dublje u grlo, i ona oseti kako nezaustavljivo

riga. Vidno polje poèelo je da joj se sužava.

Iza nje, tetovirani èovek zatvori jedina vrata na prostoriji svetlo. Ketrinine oèi poèele su obilno da suze, više nije mogla da razlikuje

i upali

predmete u neposrednoj blizini. Sve je postalo sasvim mutno. Iskrivljena

slika

šarenog

ljudskog mesa pojavi

se pred

njom, i Ketrin

oseti da su kapci poèeli da joj podrhtavaju dok je posrtala nesvesnog. Jedna ruka prekrivena krljuštima približi joj se i istrgnu krpu iz usta.

na ivici

Ketrin se zasopi, uvlaèeãi vazduh duboko u pluãa, kašljuãi i daveãi se, dok su joj se pluãa punila dragocenim vazduhom. Polako, prestade da joj se muti pred oèima i ona shvati da gleda pravo u lice demona. Teško bi se moglo reãi da je to bilo ljudsko lice. Prekrivajuãi vrat, lice i obrijanu

glavu, na njemu se nalazila simbola.

Izuzev

njegovog tela grudima

neverovatna

bio ovako dekorisan.

fiksirao

mreža

malog kruga na vrhu glave, izgleda

bizarnih da je svaki

Ogroman dvoglavi

ju je svojim oèima-bradavicama,

feniks

centimetar

na njegovim

kao nekakav izgladneli

orao strvinar, strpljivo išèekujuãi njenu smrt. „Otvori usta“, prošapta èovek. Ketrin je gledala èudovište ispunjena odvratnošãu. Šta? „Otvori usta“, ponovi on. „Ili vraãam krpu.“ Dršãuãi, Ketrin otvori usta. Èovek pruži svoj debeli, kažiprst i proturi ga izmeðu njenih usana. Kad joj je dodirnuo jezik, Ketrin je pomislila da ãe povratiti. On izvuèe mokri prst i podiže ga na vrh svoje  316 

utetoviranih

istetovirani

izbrijane glave. Zažmurivši, utrlja pljuvaèku netetovirane kože. Zgaðena, Ketrin skrete pogled.

u mali

kružni

prostor

Soba u kojoj je sedela izgledala je kao neka kotlarnica – cevi na zidovima, klokotanje, neonsko osvetljenje. Pre no što je stigla da razgleda pogled joj se prikova za nešto na podu. Gomila odeãe – rolka, sportski sako

od tvida, mokasine, sat sa Miki Mausom na brojèaniku. „Bože!“ ona

tetoviranoj životinji

se okrete prema

uèinili sa Robertom?“ „Ššš“, prošaputa èovek, „mogao bi pokazao rukom iza sebe. Tamo nije bilo crnog fiberglasa.

zidove,

ispred sebe. „Šta

ste

da te èuje.“ Zakoraèio je u stranu i

Langdona. Ketrin je videla samo jednu ogromnu kutiju od Njen oblik neprijatno ju je podsetio na teške sanduke u

kojima kuãi vraãaju tela poginulih iz rata. Dve velike kopèe èvrsto su stezale kutiju da se ne otvori. „On je unutra?“ prozbori Ketrin. „Ali… on ãe se ugušiti!“ „Ne, neãe“, reèe èovek, pokazujuãi joj nekoliko providnih cevi koje su išle duž zida, a onda ka dnu sanduka. „Ali ãe poželeti da mu se to desi.“ U potpunom mraku, Langdon dopirali iz spoljnjeg sveta.

je pomno slušao prigušene zvuke koji su sad Glasovi? Poèeo je da lupa u zidove i da vièe

koliko god ga grlo nosi. „U pomoã! Da li me neko èuje?“ Sasvim

iz daljine,

neko uzviknu

jedva èujno. „Roberte!

Gospode bože,

ne!

NE!“

Prepoznao je glas. Bila je to Ketrin i zvuèala je užasnuto. Èak i tako, kako ga je divno bilo èuti. Langdon uvuèe vazduh da joj dovikne,

osetivši nešto sasvim neoèekivano na potiljku. Èinilo se kao da se vazduh neznatno

pokrenuo

pri

dnu sanduka.

Kako je to

ali

moguãe? Ležao

zastade, je sasvim

mirno, procenjujuãi situaciju. Jeste, sasvim sigurno. Osetio je kako mu vazduh pokreãe sitne dlaèice na zatiljku. Instinktivno, Langdon poèe da pipa po dnu, tražeãi odakle dopire zrak. Trebalo mu je kratko da ga pronaðe. Ima jedan siãušni ventil! Mali perforirani otvor pod prstima delovao je kao rešetka na sudoperi ili

kadi, izuzev što je kroz njega sad ulazio blag, postojan povetarac. Ubacuje vazduh za mene. Ne želi da se ugušim. Oseãaj olakšanja

kratko

je trajao

za Langdona.

kroz rupice otvora. Beše to prepoznatljivo uliva se kod njega. Ketrin

je u neverici

zurila

u teènost

Zastrašujuãi

zvuk zaèu se

klokotanje neèeg što

koja se, njoj naoèigled,

jednom cevi prema Langdonovom sanduku. Èitav taj prizor neka perverzna maðionièarska predstava. On upumpava vodu u sanduk?!

teèe… i spuštala

izgledao je kao

Ketrin je zategnula žicu, ne obraãajuãi pažnju što joj se duboko useca u èlanke. Ali nije mogla da uèini ništa drugo sem da panièno gleda. Èula je kako Langdon oèajnièki udara. Ali kad je voda stigla do donjeg dela sanduka, udaranje je prestalo. Nastupi trenutak užasavajuãi tišine. Potom lupanje

ponovo krenu, sa obnovljenim oèajanjem.  317 

„Pustite ga napolje!“ preklinjala radite tako nešto!“ „Znaš, davljenje

je strašna

je Ketrin. „Molim

vas! Ne možete da

smrt.“ Èovek je mirno govorio,

ukrug. „Tvoja asistentkinja Triš, mogla bi da ti isprièa kako je to.“ Ketrin je èula šta je on rekao, ali nije bila u stanju da shvati.

dok je koraèao

„Možda se seãaš da sam se i ja jednom skoro udavio“, prošapta èovek. „Bilo je to na vašem porodiènom imanju u Potomaku. Tvoj brat je pucao u

mene i ja sam propao kroz led, tamo kod Zakovog mosta.“ Ketrin ga je gledala razjareno, ispunjena dubokim prezirom. Te noãi ti si

ubio moju majku. „Bogovi su

me zaštitili

te noãi“,

rekao je. „Oni

su me uputili

kako da

postanem jedan od njih.“ Voda koja je klokotala u sanduku iza Langdonove glave bila je mlaka… temperature tela. Teènost se veã popela desetak centimetara i u potpunosti potopila donji deo njegovog golog tela. Kad je poèela da mu se penje po

rebrima, Langdon shvati da se okrutna realnost približava strelovitom brzinom. Umreãu. Sa obnovljenim oseãanjem panike, podigao je ruke i poèeo divlje da udara.

 318 

POGLAVLjE 101 „Morate da ga pustite!“ preklinjala je Ketrin, plaèuãi. „Uèiniãemo šta je da èuje kako Langdon sve

god hoãete!“ Mogla

jaèe udara u

poklopac dok

nivo vode podizao u kovèegu.

Tetovirani èovek se samo smešio. „Lakše je s tobom nego s tvojim bratom.

Šta sam sve morao da uradim Piteru da bi mi odao svoje tajne…“ „Gde je on?!“ pitala je. „Gde je Piter?! Recite mi! Uradili smo taèno ono što ste hteli! Rešili smo piramidu i…“ „Ne, niste informacije i

rešili doveli

piramidu. Igrali ste igru. vladinog agenta u moj dom. Teško

Sakrili ste neke da je to ponašanje

koje bih nagradio.“

„Nismo imali izbora“, odgovori ona, zagrcnuvši se od suza. „CIA vas traži. Primorali su nas da povedemo i agenta. Sve ãu vam reãi. Samo pustite Roberta!“ Ketrin je mogla da èuje kako Langdon vièe i udara po

kovèegu, i da vidi kako voda curi kroz cev. Znala je da nema mnogo vremena. Stojeãi

ispred

èovek je govorio

nje, tetovirani

smireno,

bradi. „Pretpostavljam da me agenti èekaju i na Franklinovom skveru?“

gladeãi

se po

Ketrin ne reèe ništa, pa èovek stavi svoje široke dlanove na njena ramena

i poèe polako da je privlaèi k sebi. Zbog ruku koje su još uvek bile vezane žicom za naslon stolice, ramena su joj se zatezala, pucala od bola i pretila

da ãe se išèašiti. „Da!“ reèe Ketrin. „Ima agenata koji vas èekaju na Franklinovom skveru!“ On povuèe jaèe. „Koji je broj na zlatnom vrhu piramide?“ Bol u njenim zglobovima i ramenima postajao je nepodnošljiv, ali Ketrin

ništa ne reèe.

„Možeš da mi

kažeš sada, Ketrin, ili prvo da ti

slomim ruke, pa da te

pitam ponovo.“

„Osam!“ stenjala je od bola. „Broj koji se ne vidi je osam! Na vrhu piramide piše: „Tajna je skrivena u Ovom Redu – Osam Franklinov skver!“ Kunem se.

Ne znam šta više da vam kažem! Osam Franklinov skver!“ Èovek još uvek nije puštao njena ramena. „To je sve što

znam!“ reèe

Ketrin. „To

je adresa!

Pustite

me! Pustite

Roberta iz kovèega!“

„Mogao bih…“ reèe èovek, „ali ima tu jedan problem. Ne mogu da odem do Osam Franklinovog skvera, a da ne budem uhvaãen. Reci mi šta se nalazi na

toj adresi?“ „Ne znam!“ „A simboli

na osnovi

piramide?

S donje strane?

znaèe?“

„Koji

simboli

na osnovi?“

Ketrin

nije

„Osnova nije imala simbola. Glatka je, gola stena!“

imala

Da li

znaš

pojma šta

Oèigledno potpuno imun na prigušeno zapomaganje iz sanduka, tetovirani èovek mirno ode do Langdonove torbe i izvadi kamenu piramidu.

vrati do Ketrin i podiže je do visine njenih oèiju da može da vidi osnovu. Kada Ketrin ugleda ugravirane simbole, zinu od zaprepašãenja.  319 

šta

oni

joj govori.

Zatim

Ali, to je nemoguãe!

Osnova piramide bila je sva prekrivena urezanim znacima. Nièega tu nije bilo ranije! Sigurna sam u to! Nije imala predstavu šta bi ovi simboli trebalo

da znaèe.

Izgledalo

je kao da je njima obuhvaãena

svaka mistièna

tradicija, ukljuèujuãi i mnoge koje nije mogla da prepozna. Totalni haos. „Ja… nemam pojma šta ovo znaèi“, reèe. „Ni

ja“, odgovori

njen tamnièar. „Na

sreãu,

imamo

specijalistu

raspolaganju“ Bacio je pogled prema kovèegu. „Hajde da ga pitamo, hoãeš li?“ Nosio je piramidu prema kovèegu. U jednom kratkom titraju nade, Ketrin pomisli kako ãe otvoriti poklopac. Umesto toga, on spokojno sede povrh njega i rukom smaknu malu ploèu na stranu, otkrivajuãi prozorèe od pleksiglasa s gornje strane rezervoara.

Svetlo! Langdon prekri oèi, trepãuãi pod zrakom svetla koje se ulivalo kroz otvor. Kako su mu se oèi privikavale, nada se pretvori u zbunjenost. Gledao je kroz nešto što je lièilo na prozor na poklopcu. Kroz prozorèe je mogao da vidi beli plafon i fluorescentno svetlo. Bez upozorenja, tetovirano lice pojavi se i poèe da zuri u njega. „Gde je Ketrin?!“ povika Langdon. „Pustite me napolje!“ Èovek se nasmeši. „Tvoja prijateljica Ketrin je ovde sa mnom“, reèe èovek, „Mogao bih da joj poštedim život. Kao i tvoj. Ali vreme ti izmièe, pa predlažem da me pažljivo saslušaš.“ Langdon je jedva mogao da ga èuje kroz staklo, a voda se veã podigla još više, stigavši mu do grudi. „Da li znaš“, upita ga èovek, „da se na osnovi piramide nalaze simboli?“  320 

„Da!“ povika Langdon, jer je ugledao široku površinu prekrivenu simbolima kada se piramida preturila na gornjem spratu. „Ali nemam predstavu

šta

znaèe! Morate

brzo na Osam Franklinov

skver!

tamo! To je ono što je pisalo na vrhu…“

Odgovor je

„Profesore, i vi i ja znamo da me tamo èeka CIA. Nemam nameru ušetam u zamku. Osim toga, nije mi potreban broj ulice. Samo jedna zgrada na tom trgu mogla bi biti u igri – Sveti hram Almas.“ Zastao je, piljeãi

Langdona. „Drevni arapski red plemiãa mistiènog hrama.“ Langdon beše

nalazi

zbunjen. Èuo je za Hram Almas,

na Franklinovom

skveru. Šrajneri

ali

je zaboravio

da se on

su… „Ovaj Red“? Njihov hram se

nalazi iznad tajnog stepeništa? To nije imalo previše istorijskog smisla, ali Langdon trenutno nije bio u poziciji da raspravlja

povika. „To mora da je to! Tajna je skrivena u Ovom Redu!“ „Poznata ti je ta zgrada?“

o istoriji. „Da!“

„Apsolutno!“ Langdon podiže bolnu glavu kako bi mu uši bile iznad nivoa

teènosti koji je brzo rastao. „Mogu vam pomoãi! Pustite me!“

„Znaèi veruješ da možeš da kažeš kakve ovaj hram ima veze sa simbolima

na dnu piramide?“ „Da! Pustite me samo da pogledam u simbole!“ „Dobro, onda. Hajde da vidimo šta ãeš pronaãi.“ Požuri!

navodeãi

Dok je topla

teènost

èoveka da ga otvori.

rasla

oko njega, Langdon

Molim te!

Požuri!

gurnu poklopac,

Ali poklopac

se nije

otvorio. Umesto toga, osnova piramide se iznenada pojavila iznad prozora od

pleksiglasa. Langdon je uspanièeno gledao u nju. „Verujem da ti je ovo dovoljno blizu?“

Èovek je držao

piramidu

tetoviranim rukama. „Razmišljaj brzo, profesore. Mislim da imaš manje od

šezdeset sekundi.“

 321 

svojim

POGLAVLjE 102 Robert Langdon èuo je više puta da životinja, ako je saterana u tesnac, može da dobije èudesnu snagu. Pa ipak, kad se on svom svojom snagom odupro o donju površinu sanduka, ništa se nije pomerilo. Svud oko njega, teènost je postojano nadolazila. Kad je preostalo samo još petnaestak centimetara vazduha za disanje, podigao je glavu u taj prostor. Lice mu je sad bilo tik uz

prozorèiã od pleksiglasa, a samo nekoliko centimetara od donje strane kamene piramide na kojoj su se nalazili zagonetni ugravirani znaci. Nemam predstavu šta oni znaèe. Preko sto godina sakrivao se poslednji natpis na Masonskoj piramidi ispod tvrde skrame voska i kamene prašine, a sada je bio ogoljen. Sastojao se od savršeno pravilne kvadratne rešetke sa najraznovrsnijim simbolima iz razlièitih tradicija: alhemijskih, heraldièkih, anðeoskih,

magiènih,

numerièkih, sigilièkih, grèkih, latinskih. Zajedno uzev, neopisiva smuãkanih slova i znakova iz desetak razlièitih jezika, kultura i perioda. Totalni haos.

Simbolog intelektualnih

zbrka

Robert Langdon nije mogao ni uz pomoã svojih najsmelijih akrobacija da dokuèi kako bi se ova rešetka sa simbolima

mogla dešifrovati tako da uopšte nešto znaèi. Iz ovog haosa red? Nemoguãe. Teènost mu je sad milela veã po jabuèici, pa Langdon oseti kako i njegov užas postaje sve veãi. Nastavio je da udara po zidovima rezervoara. Izbezumljen i oèajan, Langdon koncentrisa svu svoju mentalnu energiju na tablu sa simbolima. Šta bi ti simboli uopšte mogli da znaèe? Nažalost, ovaj skup simbola bio je toliko raznorodan, da uopšte nije mogao ni da pomisli odakle bi mogao poèeti. Piramida ga je izazivaèki posmatrala. Èak

nisu svi ni iz istog vremenskog razdoblja!

 322 

S druge strane rezervoara èuo se Ketrinin prigušen, ali ipak prepoznatljiv glas, kako oèajnièki preklinje da Langdon bude pušten iz rezervoara. I pored toga što nije bio u stanju da vidi rešenje, verovatnoãa da ãe umreti kao da je motivisala svaku ãeliju njegovog biãa da traga za njim. Oseãao je neverovatnu jasnoãu misli, kakvu do tada još nikada nije iskusio. Razmišljaj! Napregnuto je pregledao tablu, tražeãi bilo kakav kljuè

rešetke – neku kombinaciju, skrivenu reè, poseban znak, bilo šta – ali je i dalje video samo rešetku ispunjenu nepovezanim simbolima. Haos.

Kako su sekunde prolazile, tako je Langdon poèinjao da oseãa utrnulost koja mu se širila po èitavom telu. Kao da se njegovo telo spremalo da mu zaštiti um od samrtnih muka. Voda je veã pretila da mu uðe i u uši, pa je izdigao glavu koliko god je mogao, gurajuãi je uz poklopac

sve veãu

sanduka.

Zastrašujuãi prizori poèeše da mu izlaze pred oèi: jedan deèak u Novoj Engleskoj gazi kroz vodu na dnu mraènog bunara; jedan èovek u Rimu leži zarobljen u prevrnutom kovèegu, zajedno s kosturom. Ketrinini povici postajali su sve izbezumljeniji. Koliko je Langdon uopšte mogao da èuje, ona je pokušavala da objasni ludaku da nema prava da oèekuje od Langdona da dešifruje zapis pre no što ode do Hrama Almas. „Oèito da se u toj zgradi nalazi još jedan deo koji nedostaje da bi se ova

zagonetka rešila. Kako on može da dešifruje potrebne informacije?“ Langdon je oseãao

zahvalnost

što

se ona toliko

piramidu, trudi,

ako nema sve ali

opet,

siguran da se „Osam Franklinov Skver“ ne odnosi na Hram Almas. Vremenski

bio je

se ne slaže! Po legendi, Masonska piramida izraðena je polovinom 19. veka, nekoliko decenija pre no što su uopšte i postojali šrajneri. U stvari,

Langdon je shvatio da je to moralo biti pre no što je taj trg uopšte i dobio

ime Franklinov skver. Vrh piramide ne može ukazivati na tada još nesagraðenu zgradu, na nepostojeãoj adresi. Ako „Osam Franklinov skver“

ukazuje na bilo šta… onda je to moralo postojati još 1850. godine. Na nesreãu, Langdon je jednostavno tapkao u mestu.

Lupao je glavu i pokušavao da se seti bilo èega što bi moglo da se uklopi u taj vremenski period. Osam Franklinov skver. Nešto što je tamo postojalo veã 1850. godine? Langdon nièeg nije mogao da se seti. Teènost mu je sad veã ulazila u uši. Boreãi se sa užasom, i dalje je gledao u rešetku sa simbolima na prozorèetu. Nikako da shvatim vezu! Skamenjen, izbezumljeno je

redao u pameti sve moguãe paralele kojih je mogao da se seti. Osam Franklinov skver… skver je kvadrat… ova rešetka sa simbolima je kvadrat… masonski simboli su uglomer i šestar… masonski oltari su u obliku kvadrata… kvadrati stoje pod uglom od devedeset stepeni. Voda je i dalje nadolazila, ali Langdon na to nije obraãao pažnju. osam… ova rešetka ima osam-puta-osam polja.. Franklin

„Ovom Redu“ ima osam slova… 8 predstavlja rotirani beskonaènost… u numerologiji osam je broj za uništenje… Langdon jednostavno više nije imao ideja.

Osam Franklin… ima osam slova…

simbol

S druge strane rezervoara, Ketrin je i dalje preklinjala, ali ju je Langdon

sad èuo samo isprekidano, jer mu je voda pljuskala oko glave.

„…nemoguãe ako ne zna… poruka na vrhu piramide jasna… tajna je skrivena

u…“ Više se nije èula.  323 

∞ za

Voda je ušla

Langdonu u uši,

i Ketrinin

glas je potpuno

utihnuo.

Odjednom je bio okružen potpunom tišinom, kao u materici. Shvatio je da ãe

zaista umreti. Tajna je skrivena u… Ketrinine poslednje reèi odjekivale su u tišini Langdonovog groba. Tajna je skrivena u… Neobièno, ali Langdon shvati da je iste te reèi èuo veã mnogo puta ranije. Tajna je skrivena… u.

Èak se sad èinilo kako mu se drevne misterije smeju u lice. Izraz „tajna je skrivena u“ predstavlja osnovno naèelo svih misterija koje nagone ljudski rod da traži boga ne gore na nebu, veã u samom sebi. Tajna je skrivena unutar.

To je poruka svih velikih uèitelja mistike. Božije kraljevstvo je u tebi, govorio je Isus Hristos. Upoznaj sebe, govorio je Pitagora. Zar ne znate da ste bogovi, rekao je Hermes Trismegistus. Lista je bila beskonaèna… Sva mistièna Tajna je skrivena

uèenja tokom vekova, pokušavala su da prenesu unutar. I pored svega toga, èovek je nastavio

nebesa, tražeãi tamo božji lik. Za Langdona,

ovo saznanje je predstavljalo

krajnju

ironiju.

ovu ideju. da gleda u

U ovom èasu,

oèiju uperenih u nebo, kao i svi slepci pre njega, Robert Langdon iznenada spozna istinu. Pogodi ga kao grom iz vedra neba. Tajna je skrivena u Ovom Redu Osam Franklinov skver Shvatio je, u magnovenju. Poruka na vrhu piramide odjednom postade kristalno jasna. Njeno znaèenje bilo mu je èitave noãi pred oèima. Tekst na vrhu, kao i sama Masonska piramida, predstavljao je simbolon – jedan deo šifre – poruku ispisanu u delovima. Znaèenje sadržano u njemu bilo je kamuflirano na tako jednostavan naèin, da Langdon prosto nije mogao da poveruje da ni on ni Ketrin nisu

bili u stanju da ga zapaze.

Langdona još više zaprepasti to što je tek sada shvatio da poruka na vrhu zaista sadrži precizno uputstvo kako da se dešifruje rešetka simbola na dnu piramide. Ne može biti jednostavnije. Upravo kao što je Piter Solomon tvrdio, zlatni vrh piramide zaista predstavlja moãan talisman, koji ima

snagu da unese red u haos. Langdon poèe da udara u poklopac vièuãi, „Znam! Znam!“ Iznad njega, piramida se podiže i nestade. A umesto nje, ponovo se pojavi stravièno tetovirano lice, koje je buljilo kroz uski prozorèiã. „Rešio sam!“ povika Langdon. „Pustite me odavde!“ Kada je tetovirani èovek progovorio, Langdon nije ništa mogao da èuje jer mu je teènost prekrila uši. Meðutim, uspeo je da vidi kako ovaj izgovara dve reèi. „Reci mi.“  324 

„Reãi ãu!“ vrištao je Langdon, a voda mu je veã skoro ulazila „Pustite me napolje! Sve ãu vam objasniti!“ Bože, kako je jednostavno. Covekove usne se ponovo pokrenuše. „Reci mi sad… ili umri.“ Dok je voda ispunjavala i poslednje centimetre prostora, Langdon zabaci glavu što je više mogao unazad, da bi mu usta ostala na površini. trenu, topla teènost preplavi mu i oèi i potpuno zamuti vid. Izvivši leða još više, on pritište usta na prozorèiã od pleksiglasa. Koristeãi

poslednjih

nekoliko

sekundi

u kojima

je još

u oèi.

U tom

mogao da diše,

Robert Langdon poveri tajnu dešifrovanja Masonske piramide. Kad je prestao da govori, teènost se podiže Instinktivno, on udahnu poslednji put i èvrsto kasnije, teènost ga prekri u potpunosti, stigavši

sve do njegovih usana. zatvori usta. Trenutak do samog vrha njegove

grobnice, i krenu da se izliva preko pleksiglasa. Uspeo je, pomisli

Malak.

Langdon je shvatio

kako da odgonetne

Odgovor je bio toliko jednostavan. Toliko oèigledan. Ispod prozorèeta, zaronjeno lice Roberta Langdona gledalo oèima punim molbe i oèajanja. Malak

zatrese

glavom i polako,

profesore. Uživaj u zagrobnom životu.“

ali neèujno,

 325 

izusti

piramidu.

je u njega

sledeãe reèi: „Hvala

POGLAVLjE 103 Kao ozbiljan plivaè, Robert Langdon se èesto pitao kako je to kada se èovek

davi. Sada je znao da ãe to iskusiti na sopstvenoj koži. Premda je mogao da zadrži dah mnogo duže od veãine ljudi, veã je oseãao kako mu telo reaguje na

nedostatak vazduha. Ugljen-monoksid se nakupljao u njegovoj krvi izazivajuãi instinktivni refleks za disanjem. Ne diši! Sa svakim proteklim trenutkom nagon za disanjem bivao je sve jaèi. Langdon je znao da ãe uskoro prelomnu taèku udaha – kritièni trenutak kada dah više ne može namerno da

dostiãi

se zadržava. Otvori taj poklopac! Langdonovi instinkti bori se, ali znao je da ne sme da gubi dragoceni

nagonili kiseonik.

su ga da udara Sve što je mogao

bilo je da zuri kroz nemirnu vodu i nada se. Spoljašnji svet sada je bio samo zamagljena

krpa

svetla

s druge strane

prozora

od pleksiglasa.

Svi njegovi

mišiãi poèeli su da ga peku i znao je da ga hipoksija lagano obuzima. Iznenada se nad njim pojavi prelepo prozirno lice koje ga je gledalo. Bila

je to Ketrin, a njene meke crte èinile su se skoro eteriènim iza vela od teènosti. Pogledi im se susretoše kroz prozor od pleksiglasa, i na tren, Langdon pomisli kako je spašen. Ketrin! A onda prigušeno zaèu njene užasnute krike i shvati da je u tom položaju drži njihov tamnièar. Tetovirano èudovište prisiljavalo ju je da bude svedok onoga što ãe se

dogoditi. Ketrin, izvini…

Na ovom èudnom, mraènom mestu, zarobljen u tanku, Langdon je pokušavao da pojmi da su ovo poslednji trenuci njegovog života. Uskoro ãe prestati da postoji… sve što jeste… ili što je bio… ili što ãe ikada biti… završavalo se. Kada mu umre mozak, sva seãanja pohranjena u sivoj masi, zajedno sa svim znanjem koje je sakupio, jednostavno ãe nestati u pravoj

navali hemijskih reakcija. U temi trenutku, Robert

Langdon shvati

univerzumu. Bilo je to najponiznije iskusio. Skoro da je bio zahvalan

prelomna taèka udaha. Trenutak je stigao. Langdonova pluãa izbaciše

sopstvenu

i najusamljenije kada je osetio

svoj iskorišãeni

oseãanje koje je ikada kako se približava

sadržaj,

željno pripremajuãi udah. Ali, izdrža još jedan tren. sekund. A onda se, kao èovek koji više ne može da drži

peãi, prepusti svojoj sudbini. Refleks je savladao razum. Usne mu se razdvojiše. Pluãa se raširiše. I teènost pokulja unutra.

beznaèajnost

skupljajuãi

se i

Njegov poslednji ruku na užarenoj

Bol koji mu ispuni grudi bio je jaèi od bilo èega što je Langdon ikada mogao i zamisliti. Teènost ga je pekla dok mu se slivala u pluãa. Istovremeno, bol se probi u glavu i on oseti da mu lobanja puca kao pod

 326 

snažnim pritiskom stege. Èuo je glasno bubnjanje u vrisak Ketrin Solomon. Video je zaslepljujuãi blesak svetla. A zatim tamu. Robert Langdon prestade da postoji.

 327 

ušima, a povrh svega, i

POGLAVLjE 104 Gotovo je. Ketrin Solomon prestade da vrišti. Prizor davljenja kojem je upravo prisustvovala bacio ju je u stanje potpune obamrlosti, izazvane šokom i dubokim oèajanjem. Ispod prozora od pleksiglasa, Langdonove mrtve oèi i dalje su ukoèeno gledale u prazninu pokraj nje. Na licu mu je bio zamrznut izraz bola i kajanja. Poslednji mehuriãi vazduha izlazili su iz njegovih beživotnih usana, a zatim, kao da pristaje da otpusti dušu, profesor harvardskog univerziteta

lagano poèe da tone na dno rezervoara… i izgubi se u tami. Nema ga više. Ketrin bi kao oduzeta. Tetovirani èovek spusti ruku i sa nemilosrdnom ploèicu

na otvoru

za gledanje,

odluènošãu

u èijoj

zapeèativši sanduk

gurnu

je unutrašnjosti

bilo Langdonovo telo. Onda joj se nasmeši i upita. „Hoãemo li?“ Pre no što je Ketrin uspela da odgovori, podiže na ramena njeno izmuèeno telo, ugasi svetlo i iznese je iz prostorije. U nekoliko snažnih koraka odneo

ju je duž hodnika nekakvom

sve do jedne prostrane

crvenkasto-ljubièastom

odaje koja kao da je bila obasjana

svetlošãu.

Soba je mirisala

na tamjan.

Ponese je do kvadratnog stola u sredini i tresnu poleðuške, isteravši joj sav vazduh iz pluãa. Površina stola bila je hrapava i hladna. Je li kamena?

Pre no što je Ketrin uspela da shvati šta se dogaða, èovek ukloni žicu sa njenih èlanaka na rukama i nogama. Instinktivno, ona pokuša da mu se suprotstavi, ali njene zgrèene ruke i noge nisu bile u stanju da reaguju. Položivši joj ruke uz telo, poèeo je da je vezuje za sto debelim kožnim kaiševima, zategavši jedan preko kolena, potom drugi preko kukova. Na

kraju joj stavi još jedan pojas preko grudi, taèno iznad dojki. Bilo je potrebno samo nekoliko minuta, pa da Ketrin ponovo bude imobilizovana. Èlanci na rukama i nogama brideli su od krvi koja joj je

ponovo strujala kroz udove. „Otvori usta“, prošapta èovek, oblizujuãi svoje istetovirane usne. Ketrin stegnu zube, zgaðena.

Èovek ispruži kažiprst i njime lagano preðe preko njenih usana. Ona još jaèe stegnu zube. Tetovirani èovek se zacereka i, koristeãi pronaðe jednu taèku na njenom vratu i pritište je. Ketrin otpusti vilicu. Oseti kako joj njegov prst ulazi u usta i pomera se duž jezika.

drugu ruku, instinktivno

Ona poèe da se guši, a potom pokuša da ga ugrize, no prsta više nije bilo u ustima. Još uvek se

cereãi,

on podiže vlažni vrh kažiprsta

prema oèima.

Zatim zatvori oèi i utrlja njenu pljuvaèku u prazan krug na koži svoje glave. Èovek uzdahnu i polako otvori oèi. Potom se s jezivom mirnoãom okrete i ode iz prostorije. U iznenadnoj tišini, Ketrin je èula kako joj srce snažno lupa. Taèno iznad nje, nalazio se neobièan niz sijalica, èija svetlost kao da se prelivala od grimizne do tamno-ljubièaste boje i osvetljavala nisku tavanicu. podigla pogled do tavanice, nije mogla da prestane da gleda  328 

Kad je u nju,

razrogaèenih oèiju. Svaki centimetar prostora bio je prekriven crtežima. Zaprepašãujuãi Zvezde, planete

kolaž iznad nje trebalo je da predstavlja i sazvežða bili su izmešani sa astrološkim

mapama i formulama.

Bilo

je strelica

koje su pokazivale

nebeska tela. simbolima,

na eliptiène

orbite, geometrijskih simbola koji su odreðivali uglove uspinjanja planeta, i raznih zodijaèkih stvorenja koja su virila u njenom pravcu. Otprilike, kao

da je neko pustio ludog nauènika da oslika Sikstinsku kapelu. Okrenuvši glavu, Ketrin skrete pogled sa tavanice, ali ni zid sa njene leve strane nije bio ništa bolji. Èitav niz sveãa na srednjovekovnim podnim

èiracima bacao je drhtavo svetlo na zid koji je bio potpuno prekriven listovima teksta, fotografija i crteža. Neke od tih stranica delovale su kao papirusi

ili

pergamenti

istrgnuti

iz starih

knjiga; ostale

su bile

novijih izdanja. Posvuda su bile izmešane fotografije, crteži, mape i nacrti; sve je bilo veoma brižljivo izlepljeno po zidu. Preko njih bili su zategnuti kanapi, kao paukove mreže, povezujuãi sve to na zidu na potpuno nemoguã, haotièan naèin. Ketrin

ponovo skrete pogled, okreãuãi

glavu na drugu stranu.

Nažalost,

tamo je prizor bio još strašniji. Pored kamene ploèe za koju je bila privezana, nalazio se ormariã koji je odmah podseti na stoèiã sa instrumentima u operacionoj sali neke bolnice. Na njemu je bio poreðan èitav niz predmeta – meðu njima špric, boèica

tamnom teènošãu… i ogroman nož sa drškom od kosti i seèivom od gvožða uglaèanim do neoèekivanog sjaja. Bože moj… šta on smera da mi uèini?

 329 

POGLAVLjE 105 Kada je specijalista za bezbednost sistema Rik Periš, konaèno utrèao u kancelariju Nole Kej, nosio je u rukama komad papira. „Šta

te je toliko

zadržalo?!“

upita

Nola.

Rekla sam ti

da odmah doðeš

ovamo!

„Izvini“,

reèe

on, gurnuvši

svoje, kao pepeljara

nos. „Pokušavao sam da izvuèem što više informacija, ali…“ „Samo mi pokaži šta imaš.“ joj pruži ispis. „Ovo

Periš

je sažetak,

debele

naoèare

ali ukapiraãeš suštinu.“

pogleda u papir zapanjena. „Još

uvek pokušavam

da shvatim

uz dugi

kako je haker

ušao“,

reèe

Nola Periš, „ali

izgleda da je pauk-biraè preuzeo kontrolu nad našom pretragom…“ „Pusti sad

to!“ prasnu

Nola,

s papira. „Kog se

podižuãi pogled

CIA bakãe s tajnim dokumentom o piramidama, ugraviranim simbolonima?“ „Zato sam se

toliko i

zadržao. Pokušavao

drevnim

sam da vidim

ðavola,

kapijama

koji dokument

tražen, pa sam pregledao èitavu putanju.“ Periš zasta, kašljucnuvši. „Ovaj

i je

dokument nalazi se na particiji koja je rezervisana samo za… direktora CIA

lièno.“ Nola

se okrenu,

piljeãi

u neverici.

šef

Satoin

ima fajl

o Masonskoj

piramidi? Znala je da je sadašnji direktor, kao i mnogi drugi direktori CIA, visoko rangirani mason, ali nije mogla da shvati zašto bi iko od njih èuvao masonske

tajne

na kompjuterima

CIA.

viši

Mada, kad uzme u

obzir èemu je sve prisustvovala u poslednja dvadeset èetiri èasa, sve je bilo moguãe.

Agent Simkins ležao je na stomaku, sakriven u žbunju Franklinovog skvera. Oèi su mu bile uprte u ulaz sa stubovima Hrama Almas. Ništa. Nikakvo svetlo nije dopiralo iznutra i niko nije prilazio vratima.

Okrenuo je glavu da proveri parka,

izgledajuãi kao

Belamija.

Èovek je usamljeno koraèao posred

da mu je hladno. Zaista hladno. Simkins je

mogao da

vidi kako se trese i drhti. Telefon mu bešumno zabruja. Bila je to Sato. „Koliko kasni naša meta?“ upita. Simkins

pogleda

hronograf. „Meta

je rekla

dvadeset

minuta.

Prošlo

skoro èetrdeset. Nešto nije u redu.“ „On neãe doãi“, reèe Sato. „Gotovo je.“ Simkins je znao da je ona u pravu. „Da li se Hartman javio?“ „Ne, nije se javio kad je stigao do Kalorama hajtsa. Ne mogu da ga dobijem.“ Simkins se ukruti. Ako je to istina, onda nešto definitivno nije u redu. „Pozvala sam terensku podršku“, reèe Sato, „ni oni ne mogu da ga naðu.“ Uh, sranje. „Imaju li GPS poziciju eskalejda?“

 330 

„Da. Adresa je u stambenom delu Kalorama hajtsa“, reèe Sato. „Okupi ljude, povlaèimo se.“ Sato prekide

vezu i pogleda

velièanstvenu

panoramu

glavnog grada svoje

zemlje. Ledeni vetar probijao je njenu tanku jaknu i ona obmota ruke oko sebe da se zagreje.

Direktorica

Inoe

Sato nije bila

žena

koja je èesto

hladnoãu… ili strah. Meðutim, u ovom trenutku, oseãala je i jedno i drugo.

 331 

oseãala

POGLAVLjE 106 Malak je na sebi imao samo svileni povez oko bedara. Projurio je rampom, potom kroz èelièna vrata, da bi najzad prošao i kroz ona skrivena slikom i zakoraèio

u salon.

Moram brzo da se pripremim.

Hitro

pogleda

u pravcu

mrtvog agenta CIA u foajeu. Ova kuãa više nije bezbedna. Noseãi kamenu piramidu u jednoj ruci, Malak ode pravo u svoju radnu sobu na prvom spratu i sede za svoj laptop. Dok je èekao da se ukljuèi, zamišljao je Langdona u podrumu i pitao se koliko ãe dana, a možda èak i nedelja, proãi dok ne pronaðu njegov leš u tajnom podrumskom odeljenju. Nije

ni važno.

Malak tad veã odavno više neãe biti ovde. Langdon je odigrao svoju ulogu… briljantno. Ne samo da je Langdon uspeo da spoji delove Masonske piramide, veã je i dokuèio kako da razreši tajanstvenu

piramide.

Na prvi

rešetku sa simbolima na donjoj strani

pogled, izgledalo

je da se ti simboli

nikako ne mogu

dešifravati, a ispostavilo se da je odgovor bio sasvim jednostavan… bio im

je pred oèima, sve vreme.

Malakov laptop ožive i pokaza isti onaj mejl koji je veã ranije primio – fotografiju sjajnog vrha piramide, delimièno zaklonjenu

prstom

Vorena

Belamija. Tajna je skrivena u Ovom Redu. 8 Franklinov skver Osam… Franklinov skver, rekla je Ketrin Malaku. Ona mu je i priznala da operativci CIA vrebaju na Franklinovom skveru, nadajuãi se ne samo da ãe uhvatiti Malaka, veã i da ãe odgonetnuti koji se red

piramidinom vrhu. Masoni, šrajneri, rozenkrojceri? Nijedan od njih, znao je sad Malak. Langdon je sagledao istinu.

spominje

Pre deset minuta, dok se teènost pela oko njegovog lica, profesor sa Harvarda smislio je naèin kako da razreši tajnu piramide. „Redova Osam Franklinovog skvera!“ derao se Langdon, oèiju ispunjenih užasom. „Tajna je

skrivena u Redova Osam Franklinovog skvera!“ Malak u poèetku nikako nije uspevao da razume šta ovaj govori. „To nije

„Osmoredni spominjao

adresa!“

urlao

Franklinov Albrehta

je Langdon,

skver!

Direra…

usana

Magièni

i kako prva

kljuè za dešifrovanje ove poslednje šifre. Malak je bio upoznat sa magiènim

pritisnutih 99

kvadrat!“

šifra

na pleksiglas.

Potom

na piramidi

kvadratima –

zvali rani mistici. Jedan stari tekst, pod nazivom detaljno opisuje mistiènu snagu magiènih kvadrata

je nešto služi

kameama100kako

 332 

su ih

De occulta philosophia, i naèine kako da se

Na engleskom jeziku, reè square ima višestruko znaèenje: kvadrat, uglomer, trg kvadratnog oblika (prim. prev.). 100 Naziv za magièni kvadrat koji koriste numerolozi (prim. prev.). 99

kao

saèine moãni sigili101, uz korišãenje magiènih rešetki s brojevima. Langdon mu je upravo rekao da se u nekom magiènom kvadratu nalazi kljuè za dešifrovanje donje površine piramide?

„Potreban vam je magièni kvadrat osam-puta-osam!“ urlao je profesor, dok su mu usne bile jedini deo tela van teènosti. „Magièni kvadrati se klasifikuju na osnovu redova! Kvadrat tri-puta-tri naziva se ‘red tri’!

Kvadrat èetiri-puta-èetiri je ‘red èetiri’! A vama treba ‘red osam’!“

Teènost samo što nije u potpunosti prekrila Langdona, profesor udahnuo vazduh poslednji put i poèeo da vièe o èuvenom masonu, ocu amerièke

nacije, nauèniku, mistiku, matematièaru, izumitelju mistiènih kamea koji se do dan-danas nazivaju po njemu. Franklinu. Munjevito, Malak shvati da je Langdon u pravu.

Sada, gušeãi se od predoseãanja, sedeo je gore na spratu laptopom. Hitro je krenuo da pretražuje, ukucao je i dobio na tuce pogodaka,

izraðivaèu

za svojim

odabrao jedan i poèeo da èita.

FRANKLINOV KVADRAT OSMOG REDA Jedan od najpoznatijih magiènih kvadrata u istoriji jeste kvadrat osmog reda, objavljen 1769. od strane amerièkog nauènika Bendžamina Franklina, koji je postao posebno poznat po tome što su u njega ubaèeni „krivi dijagonalni zbirovi“. Franklinova opsesija ovom mistiènom umetnièkom formom verovatno je poticala od druženja sa istaknutim alhemièarima i mistièarima njegovog vremena, kao i iz njegovog vlastitog verovanja u znaèaj astrologije, što èini osnovu predviðanja koja je objavljivao u Almanahu sirotog Rièarda102.

101

Složene kombinacije razlièitih simbola i geometrijskih figura (prim. prev.).

B. Franklin je, pod pseudonimom, dugi niz godina objavljivao almanahe koji su bili neobièno popularni i imali veliki tiraž (prim. prev.). 102

 333 

Malak raspored

je pomno studirao brojeva

od 1 do 64 –

èuveni

Franklinov tako da

svaki

kvadrat –

vodoravni

jedinstven

i horizontalni red,

pored dijagonala, ima kao zbir istu magiènu konstantu. Tajna je skrivena u Ovom Redu Osam Frankilnovog kvadrata. Malak se nasmeši. Drhteãi od uzbuðenja, zgrabio je kamenu piramidu i obrnuo je, ispitujuãi njenu osnovu.

Ova šezdeset

i èetiri

simbola

treba

iznova

poreðati

prema

redosledu

koji je odreðen brojevima u Franklinovom magiènom kvadratu. Mada Malak nije mogao da zamisli kako bi taj haotièni skup simbola mogao

odjednom da

poprimi neki smisao, samo ukoliko se drugaèije poreða, on je ipak imao poverenja u drevno uputstvo. Ordo ab chao. Dok mu je srce lupalo, uze komad papira i brzo nacrta rešetku osam-putaosam. Onda poèe da ubacuje simbole. Jedan po jedan, prema novodefinisanim položajima. Skoro od samog poèetka, na njegovo veliko zaprepašãenje,

rešetka je poèela da poprima smisao. Red iz haosa. Završio je sa dešifrovanjem i pun neverice buljio u rešenje pred sobom. Pojavio se oblik oštrih obrisa. Zbrkani skup simbola pregrupisao

se,

transformisao i mada Malak nije bio u stanju da shvati znaèenje celokupne poruke, ipak je dovoljno razumeo – sasvim dovoljno da bi znao kuda sada treba

da ide. Piramida pokazuje put. Rešetka

je pokazivala

prema

jednom od najtajanstvenijih

Neve-rovatno, ali to je bilo upravo ono priželjkivao da završi svoje putovanje. Sudbina.

 334 

mesta na svetu.

mesto na kome je Malak oduvek i

POGLAVLjE 107 Kameni sto beše hladan pod leðima Ketrin Solomon. Užasan prizor Robertove smrti nastavio je da se kovitla u

njenoj glavi,

o njenom bratu. Je li i Piter mrtav? Èudni nož na nagoveštavao joj je slike onoga što se izgleda i njoj

zajedno sa mislima obližnjem ormariãu

spremalo. Da li je ovo stvarno kraj? Èudno, ali misli joj se okrenuše istraživanjima, njenoj noetièkoj nauci i skorijim velikim otkriãima. Sve je izgubljeno… nestalo u dimu. Nikada neãe moãi da sa svetom podeli ono što je otkrila. Najšokantnije otkriãe dogodilo se pre svega nekoliko meseci, a rezultati su mogli da promene

naèin na koji ljudi razmišljaju o smrti. Èudno, sada joj je razmišljanje o tom eksperimentu… donelo neku neoèekivanu utehu. Kao devojka, Ketrin Solomon se èesto smrti. Da li raj zaista postoji? Šta

odrastala,

napredovanje u

raju, paklu prihvatila,

pitala da li postoji život posle se dogaða kada umremo? Kako je

nauci brzo je izbrisalo sve

zagrobnom životu. Koncept „života bio je ljudska tvorevina, bajka

fantastiène

ideje o

posle smrti“, izmišljena da

koji je umekša

užasavajuãu istinu koju naša smrtnost predstavlja. Bar sam tako mislila… Pre godinu dana, Ketrin i njen brat su raspravljali najstarijih filozofskih pitanja – o postojanju ljudske duše – posebno da li,

o jednom

ili ne, ljudi poseduju neku vrstu svesnosti koja može da preživi van tela. Oboje su nasluãivali

drevni

nauènici

priznavale

da takva

su mislili

ljudska

isto.

su metempsihozu –

duša

Budistièka

preseljenje

duše

verovatno

postoji.

Mnogi

bramanska

u novo telo

mudrost

nakon

platonisti su definisali telo kao „zatvor“ iz kog duša beži; a stoici su dušu zvali apospasma tou theu – „Božja èestica“ – i verovali su da je Bog nakon smrti priziva nazad k sebi.

smrti;

Postojanje ljudske duše, primeti Ketrin pomalo obeshrabreno, predstavlja

koncept koji verovatno nikada neãe biti nauèno dokazan. Tvrdnja da svesnost preživljava

i van ljudskog tela,

lièi

na nadu da ãeš

posle

mnogo godina

ponovo pronaãi dim cigarete koji si jednom dunuo. Nakon njihovog razgovora,

obuze èudna zamisao.

Ketrin

Njen brat

je bio

spomenuo Knjigu postanja i opis duše kao Neshemah – neku vrstu duhovne „inteligenciji“ koja je odvojena od tela. Uèinilo joj se da reè inteligencija sugeriše na prisustvo misli. Noetièka nauka jasno je tvrdila

da misli

imaju masu, pa je onda bilo razumno misliti da i ljudska duša ima masu. Mogu li izvagati ljudsku dušu? Ideja je bila nemoguãa, naravno, bilo je neozbiljno o njoj i razmišljati. Tri dana kasnije, Ketrin se probudila iz dubokog sna i kao strela uspravila u svom krevetu. Skoèila je, odvezla se do laboratorije i istog trenutka poèela da radi na eksperimentu koji je bio toliko potresno

jednostavan, koliko i zastrašujuãe odvažan.

 335 

Nije imala pojma da li ãe uspeti, i odluèila je da ne kaže Piteru za ovu ideju sve dok ne završi eksperiment. Trebalo konaèno nije dovela svog brata u laboratoriju.

joj je èetiri meseca dok Izgurala je jedan veliki

aparat koji je držala skriven u magacinu. „Sama sam ga osmislila i napravila“, rekla je, pokazujuãi Piteru pronalazak. „Možeš li da pogodiš šta je to?“ Njen brat je iznenaðeno gledao u èudnu spravu. „Inkubator?“ Ketrin se nasmeja i odmahnu glavom, iako je pomisao bila logièna. Aparat je zaista izgledao kao providni bolnièki inkubator za nedonošèad. ureðaj, meðutim, bio je za odraslu osobu – dugaèka, hermetièki providna plastièna kapsula, kao neka futuristièka èaura

svoj

Ovaj

zatvorena, za spavanje.

Kapsula je bila postavljena na veliki elektronski ureðaj.

„Da vidimo hoãe li ti ovo pomoãi“, reèe Ketrin, ukljuèujuãi novotariju u napajanje. Digitalni displej mašine se ukljuèio, a brojevi poèeše da skakuãu

dok je ona baždarila neke brojèanike. Kada je završila na displeju je pisalo: 0,0000000000 kg

„Vaga?“ upita Piter, delujuãi zbunjeno. „Nije to samo vaga.“ Ketrin uze mali komad papira sa obližnjeg pažljivo ga spusti na vrh kapsule. Brojevi na displeju poèeše da se okreãu i zaustaviše se na novoj velièini.

pulta i

0,0008194325 kg „Mikrovaga

velike

reèe. „Rezolucije

preciznosti“,

nekoliko

mikrograma.“

Piter je i dalje delovao zbunjeno. „Napravila si preciznu vagu za… merenje

ljudi?“

„Upravo tako.“

stavim

Ona podiže providni poklopac na ureðaju. „Ako u

èoveka i zatvorim

poklopac,

onda je on zatvoren

kapsulu

unutar

potpuno

zapeèaãenog sistema. Ništa ne može ni da uðe ni da izaðe. Ni gas, ni teènost,

ni prašina. Ništa odatle ne može da pobegne – ni izdah te osobe, ni isparavanje znoja, telesne teènosti, ništa.“ Piter proðe rukom kroz gustu srebrnastu kosu, pokretom koji pravi i njegova sestra kada je nervozna. „Hmm… bilo ko da uðe, oèigledno ãe umreti prilièno brzo.“ Ona klimnu. „Za oko šest minuta, zavisno od brzine disanja.“ On joj se okrete. „Ne razumem.“ Ketrin se nasmeši. „Razumeãeš.“ Ostavivši aparat, odvede

ispred

plazma-ekrana.

zapisa

koji

su bili

Pitera do

Kuckala

kontrolne

je po tastaturi

na holografskim

ureðajima.

sobe u Kocki

i otvorila

i smesti

seriju

Kada se ekran

videoukljuèio,

slika je izgledala kao neki kuãni video-snimak. Kamera je prešla preko skromne spavaãe sobe sa nenameštenim krevetom, boèicama s lekovima, respiratorom i monitorom rada srca.

 336 

Piter

izgledao zbunjen dok je kamera nastavila da se kreãe, konaèno otkrivši Ketrininu kapsulu za merenje, blizu sredine prostorije. Piterove oèi se raširiše, „Šta, do…?“

Providni poklopac kapsule bio je podignut, a jedan veoma star èovek sa maskom za kiseonik ležao je u njoj. Njegova postarija žena i jedan bolnièar

stajali su pored èaure. Èovek je teško disao i oèi su mu bile zatvorene.

„Èovek u kapsuli bio je moj profesor prirodnih nauka na Jejlu“, Ketrin. „On i ja smo ostali u kontaktu sve ove godine. Veoma je bolestan. Uvek

reèe

je govorio kako želi da svoje telo posveti nauci, i kad sam mu objasnila svoju ideju za ovaj eksperiment, odmah je želeo da uèestvuje.“ Piter je oèigledno zanemeo od šoka dok je gledao scenu koja se odvijala pred njima. Bolnièar se okrenuo èovekovoj supruzi. „Vreme je. Spreman je.“ Starica

je obrisala

„Dobro.“

suzne oèi

i klimnula

glavom odluèno

i smireno.

Vrlo nežno, bolnièar pruži ruku u èauru i uze starcu masku za kiseonik. On se neznatno pomeri, ali mu oèi ostadoše zatvorene. Potom

odgura respirator i ostalu opremu u stranu, ostavljajuãi starca potpuno izolovanog u centru sobe. Žena umiruãeg priðe èauri, nagnu se i nežno ga poljubi u nije otvorio

oèi,

ali

njegove usne uoblièiše,

prepun ljubavi osmeh. Bez maske za kiseonik,

oèigledno lagano

èovekovo

bio veoma blizu.

spusti

providni

disanje

jedva vidljiv, ubrzo postade

Uz neku neverovatnu

poklopac

kapsule

još

bolnièar

u kapsuli èelo. Starac slabašan, teže.

ali Kraj je

snagu i mirnoãu,

i prièvrsti

ga, baš

žena

kako joj je

Ketrin pokazala. Piter se uspanièeno trže. „Ketrin, šta za ime boga?“

„U redu je“, prošaputa Ketrin. „Ima dovoljno vazduha u kapsuli.“ Videla je ovaj snimak nebrojeno puta, ali puls bi joj se svaki put ubrzao. Pokazala je na

displej ispod umiruãeg èoveka i zapeèaãene kapsule. Devetocifreni pokazivao je:

broj

51,4534644 kg

„Njegova telesna masa“, reèe Ketrin. Starèevo disanje postade pliãe. Piter se približi i stade paralizovan. „To je ono što je želeo“, prošaputa Ketrin. „Gledaj dalje šta se dogaða.“ Èovekova supruga se udalji i sede na krevet, nemo posmatrajuãi zajedno s bolnièarom. U sledeãih šezdeset sekundi, èovekovo plitko disanje malo se ubrzalo, sve

kao

dok u jednom trenutku, koji kao da je sam odabrao, jednostavno nije poslednji

put udahnuo. Sve je stalo. Bilo je gotovo. Supruga i bolnièar tiho dogaðalo.

su tešili

jedno drugo. Ništa

 337 

drugo se nije

Nakon nekoliko trenutaka, Piter je pogledao u Ketrin, oèigledno potpuno zbunjen. Èekaj da se desi, pomislila je, usmeravajuãi Piterov pogled na digitalni

displej

na kapsuli,

koji

èoveka. A onda se dogodilo.

je nemo sijao,

pokazujuãi

masu umrlog

Kada je Piter to video, odskoèio je unazad, skoro se srušivši iz stolice.

„Ali… ovo je…“ Prekrio je usta potpuno šokiran. „Ne mogu…“ Retko kad bi Piter Solomon ostao bez reèi. Slièna reakcija kada je prvih nekoliko puta gledala šta se dogodilo. Samo nekoliko trenutaka smanjio, èovek je postao lakši

nakon što je èovek umro, odmah nakon svoje smrti.

je bila Ketrinina

broj na brojèaniku se Promena težine je

bila minimalna, ali izmeriva, a implikacije potpuno zapanjujuãe.

Ketrin se seãala kako je drhtavom rukom upisala belešku: „Èini postoji nevidljivi ‘materijal’ koji napušta ljudsko telo u trenutku Ima odredivu masu koju ne ogranièavaju fizièke barijere. Pretpostavljam da

se da smrti.

se kreãe u nekoj dimenziji koju još uvek ne mogu da definišem.“ Po izrazu šoka na bratovljevom implikacije. „Ketrin…“ zamucao

licu, Ketrin je znala da je on razumeo je, trepãuãi plavosivim oèima kao da

pokušava da samog sebe uveri da ne sanja. „Mislim da si upravo izvagala ljudsku dušu.“ Duga tišina zavlada meðu njima. Ketrin oseti da njen brat pokušava da shvati ove jasne i neverovatne èinjenice. Biãe potrebno vreme. Ako je ovo èemu su prisustvovali zaista ono što se èini – to jest, dokaz da duša, ili svesnost, ili životna sila može da

izaðe izvan tela – onda je novo blistavo svetlo mistièna

pitanja:

transmigraciju,

kosmièku

upravo baèeno na bezbrojna svesnost,

iskustva

klinièke

smrti, astralne projekcije, gledanje na daljinu, sanjanje u budnom stanju i tako dalje, i tako dalje. Medicinski èasopisi bili su puni prièa pacijenata koji su umrli na operacionom stolu, posmatrali svoje telo sa visine, a zatim se

vratili u život. Piter je ãutao, a Ketrin je videla suze u njegovim oèima. Razumela je. I ona je plakala. Piter i Ketrin su izgubili svoje voljene, a za svakog ko se nalazi u takvoj situaciji, i najmanji znak da ljudska duša nastavlja da živi

posle smrti, predstavlja mali ali znaèajan titraj nade. On razmišlja o Zakariju, mislila je Ketrin, prepoznajuãi melanholiju u bratovljevim oèima. Godinama je Pitera gušio odgovornosti za sinovljevu smrt. Mnogo puta je Ketrin rekao da je to Zakarija ostavio u zatvoru, najveãa greška u njegovom životu i da nikada neãe

duboku teret što je

pronaãi naèin da sebi oprosti. Vrata koja su se zalupila trgla su Ketrin i ona se iznenada ponovo naðe u podrumu, kako leži na hladnom kamenom stolu. Tresnuvši metalnim vratima pri vrhu rampe, tetovirani èovek je silazio. Mogla je da èuje

kako ulazi

jednu od odaja u hodniku, radi nešto unutra, a zatim dolazi prema prostoriji u kojoj je bila. Videla je kako ulazeãi gura nešto pred sobom. Nešto teško… na toèkiãima. Kada je stupio na svetlo, ona se zapilji

u neverici.

Tetovirani èovek gurao je nekoga u invalidskim kolicima. Razumski, Ketrinin mozak je prepoznao èoveka u kolicima. Emotivno, njen um jedva da je prihvatao èinjenicu u koga gleda. Piter?  338 

što joj je brat živ, ili sasvim glatko izbrijano. Njegova gusta

Nije znala da li da bude presreãna prestravljena. Piterovo telo je bilo

srebrnasta kosa, kao i obrve, potpuno su nestali, a glatka koža se presijavala kao da je nauljena. Na sebi je imao crnu svilenu odoru. Tamo gde je trebalo da bude njegova desna šaka, nalazio se samo patrljak, zavijen èistim, novim zavojem. Njegove patnjom ispunjene oèi, kojima je dominiralo kajanje i tuga,

krenule su da traže njene. „Piter!“ Prozbori promuklim glasom. Njen brat pokuša da govori, ali je ispuštao samo neke prigušene, grlene

zvuke. Ketrin shvati da je vezan za kolica i da su mu usta zapušena. Tetovirani èovek ispruži ruku i nežno lobanji. „Pripremio sam tvog brata da primi veliku

pomazi

Pitera po obrijanoj poèast. Noãas treba da

odigra jednu ulogu.“ Ketrinino èitavo telo se skameni. Ne… „Piter

ja ãemo

uskoro

otiãi,

pa sam mislio

da bi

volela

da se

pozdravite.“ „Kuda ga vodite?“ upita ona slabim glasom.

Nasmešio se. „Piter i ja moramo da otputujemo na svetu planinu. Tamo gde se nalazi blago. Masonska piramida je otkrila lokaciju. Tvoj prijatelj

Robert Langdon je mnogo pomogao,“ Ketrin je gledala brata u oèi. „On je ubio… Roberta.“ Piterovo lice zgrèi se od bola i on poèe divlje da trese glavom, kao da ne

može više da podnese užas koji trpi. „Hajde, hajde, Pitere“,

reèe èovek, ponovo ga mazeãi

po glavi. „Nemoj

nam to pokvari ovaj momenat. Reci pa-pa svojoj sestrici. poslednje porodièno okupljanje.“ Ketrin oseti

kako je obuzima oèaj. „Zašto to

radite?!“

„Šta smo vam mi uèinili?! Zašto toliko mrzite moju porodicu?!“

Ovo je vaše

vikala je na

njega.

Tetovirani èovek priðe bliže i prisloni usta na njeno uvo. „Imam ja svoje razloge, Ketrin.“ A onda otide do pomoãnog stola i uze èudni nož. Prineo ga

je njenom licu i prešao uglaèanom oštricom po njenom obrazu. „Ovo je, bez sumnje, najslavniji nož u istoriji.“ Ketrin nije èula ni za kakve slavne noževe, ali ovaj je delovao zlokobno i prastaro. Seèivo je bilo oštro kao brijaè. „Ne brini“, rekao je. „Nemam Èuvam ga za jednu mnogo vredniju

nameru da koristim njegovu moã na tebi. žrtvu… na mnogo svetijem mestu.“ On se

okrenu ka njenom bratu. „Pitere, prepoznaješ ovaj nož, zar ne?“ Piterove oèi behu razrogaèene od mešavine straha i neverice.

„Da, Pitere, ovaj drevni artefakt još uvek postoji. Nabavio sam ga uz velike troškove… i èuvao ga za tebe. Nakon toliko vremena, ti i ja zajedno

možemo završiti ovo muèno putovanje.“ Rekavši

to, on pažljivo

umota nož

u tkaninu

zajedno

sa svim

drugim

stvarima -tamjanom, boèicama s nekim teènostima, belom satenskom tkaninom i drugim obrednim predmetima. Zatim umotane predmete stavi u kožnu torbu bespomoãno

Roberta Langdona, uz Masonsku posmatrala kako èovek zatvara

njenom bratu.  339 

piramidu i njen vrh. Ketrin Langdonovu torbu i okreãe

je se

„Ponesi mi ovo, Pitere, hoãeš li?“ On stavi tešku torbu Piteru u krilo.

Onda je otišao do ormariãa i poèeo da pretura. Èula je kako zvekeãu sitni

metalni predmeti. Kada se okrete, èvrsto je uhvati za desnu ruku. Ketrin nije

mogla da vidi šta divlje da se otima. Ketrin oseti

radi,

ali

Piter

oèigledno

jeste, zato je poèeo ponovo

iznenadni, oštri ubod u pregibu desnog lakta

i neku

jezivu

toplinu kako se sliva niz nju. Piter je ispuštao užasnute, jedva èujne zvuke i uzaludno pokušavao da se iskobelja iz teških kolica. Ketrin oseti jezu utrnulost koja se širila kroz podlakticu i prste.

Kada je èovek stao u stranu, Ketrin je videla zašto je njen brat bio toliko prestravljen. Tetovirani èovek joj je ugurao iglu u venu, kao da joj uzima krv. Igla meðutim nije bila prikljuèena ni na kakvu epruvetu. Umesto toga, krv je

slobodno isticala… tekla je niz njen lakat, podlakticu, pravo na kameni sto. „Kao ljudska klepsidra“, reèe èovek, okrenuvši kratko vreme, kada te budem zamolio da odigraš

se prema Piteru. „Za svoju ulogu, hoãu da

zamisliš Ketrin… kako umire sama u mraku.“ Piterovo lice izražavalo je duboku patnju.

„Biãe živa“ rekao je èovek, „nekih sat i nešto. Ako budeš saraðivao mnom, imaãu dovoljno vremena da je spasem. Naravno, ako mi se budeš imalo

opirao… tvoja sestra ãe umreti ovde, sama u mraku.“ Piter se nerazumljivo derao kroz povez na ustima.

„Znam, znam“, reèe tetovirani èovek, stavljajuãi ruku na Piterovo rame, „teško je ovo za tebe. Ali ne bi trebalo. Na kraju krajeva, nije ovo prvi put da napuštaš nekog èlana svoje porodice.“ Zastao je, sagnuvši se i šapnuvši nešto Piteru na uvo. „Mislim, naravno, na tvog sina Zakarija, u zatvoru

Soganlik.“ Piter

ponovo cimnu

svoje vezove i ispusti

još

jedan prigušeni

vrisak

kroz povez na ustima. „Prestanite!“ vikala je Ketrin.

„Dobro se seãam te noãi“, reèe podsmešljivo dok je završavao pakovanje. „Sve sam èuo. Upravnik ti je ponudio da pusti tvog sina, ali ti si odabrao da održiš Zakariju lekciju… napustivši ga. Tvoj deèak je nauèio lekciju

sasvim dobro, zar ne?“ Èovek se nasmeši. „Njegov gubitak je… bio moj dobitak.“ Èovek naðe platnenu krpu i ugura je duboko u Ketrinina usta. „Smrt bi“, šapnuo joj je, „trebalo da bude tiha.“ Piter se divlje borio. Bez ijedne reèi više, tetovirani èovek lagano izgura Piterova kolica iz sobe, dozvoljavajuãi mu da još jednom, pogleda

svoju sestru. Ketrin i Piter su se gledali poslednji put. A onda je otišao.

Ketrin je èula kako se penju uz rampu, pa kroz metalna vrata. Èula je i kako

tetovirani èovek zakljuèava metalna vrata za sobom i prolazi kroz sliku Tri gracije. Nekoliko trenutaka kasnije, zaèu i startovanje motora. A zatim velika kuãa potpuno utihnu. Potpuno sama u mraku, Ketrin je ležala krvareãi.  340 

POGLAVLjE 108 Duh Roberta Langdona lebdeo je nad beskrajnim ambisom. Nikakvog svetla. Nikakvog zvuka. Nikakvog oseãaja. Samo beskonaèna i bešumna praznina. Mekota. Bestelesnost. Otpustilo ga je sopstveno telo. Oslobodio se okova. Fizièki svet prestao je da postoji. Vreme je prestalo da postoji. Pretvorio se sad u samu svest… bestelesnu svesnost koja lebdi u praznini

ogromnog svemira.

 341 

POGLAVLjE 109 Modifikovani UH-60, prema koordinatama dobijenim od tima za podršku, grmeãi

je kružio

iznad

širokih

krovova

Kalorama

hajtsa.

Agent Simkins

prvi je primetio crni terenac parkiran nemarno na travnjaku ispred luksuzne vile. Kapija prilaznog puta je bila zatvorena, a kuãa neosvetljena i tiha. Sato dade znak da se spuste. Letelica se tvrdo prizemlji na prednji travnjak izmeðu nekoliko drugih vozila,

od kojih

je jedno,

sa rotacionim

svetlom

na krovu,

pripadalo

kompaniji za obezbeðenje. Simkins i njegov tim iskoèiše, pripremiše oružje i otrèaše Otkrivši da su vrata zakljuèana, Simkins postavi ruke na staklo i unutra. Foaje je bio u mraku, ali on ipak spazi bledu senku ispruženog tela

na trem. pogleda

na podu. „Sranje“, prošapta. „To je Hartman.“ Jedan od njegovih operativaca zgrabi stolicu s trema i baci je kroz prozor. Zvuk rasprskavanja jedva da se èuo od rike helikoptera iza

njih.

trenutak kasnije, svi su bili unutra. Simkins utrèa u hodnik i èuènu pored Hartmana da mu proveri puls. Nije osetio ništa. Krv je bila posvuda. A onda primeti šrafciger koji je štrèao iz Hartmanovog vrata. Isuse. Ustao je i pokazao ljudima da zapoènu detaljnu pretragu. Operativci

se raspršiše

probijala tamu

po prizemlju,

luksuzne kuãe. Nisu pronašli

dok su njihova

ništa

laserska

Samo

svetla

u dnevnom boravku i

radnoj sobi, ali na svoje iznenaðenje, u trpezariji otkriše ugušenu ženu iz obezbeðenja. Simkins se sve manje nadao da su Robert Langdon i Ketrin Solomon živi. Ovaj brutalni ubica oèigledno im je bio postavio zamku, a

pošto je uspeo da ubije agenta CIA i naoružanu ženu, èinilo se da profesor i nauènica stvarno nisu imali nikakve šanse. Kada je prizemlje pretraženo, Simkins posla dva operativca da pretraže sprat. U meðuvremenu, pronašao je podrumske stepenice iz kuhinje i

niz njih. Pri dnu

stepenica

ukljuèio

sišao

je svetlo. Podrum je bio prostran

besprekorno èist, kao da nikada nije korišãen. Kotlovi, goli betonski zidovi i nekoliko kutija. Ovde nema nièega. Simkins krenu da se vraãa u kuhinju upravo kada su njegovi ljudi silazili sa sprata. Svi su odmahivali

glavama. Kuãa je bila napuštena. Nije nikog bilo. A nije bilo ni tela. Simkins

voki-tokijem

obavesti

Sato da je sve èisto

i isprièa

joj par

groznih detalja. Kada je izašao u hodnik, Sato se veã penjala na trem. Voren Belami se mogao videti iza nje, kako sedi ošamuãen i sam u helikopteru, sa Satoinom titanijumskom tašnom pored nogu. Zaštiãeni laptop direktorice KB omoguãavao joj je da pristupa kompjuterskom sistemu CIA preko šifrovane satelitske veze, s bilo kog kraja sveta. Ranije iste veèeri, ona je iskoristila

ovaj kompjuter da Belamiju predoèi neke informacije koje su ga zapanjile i zbog kojih je poèeo da u potpunosti saraðuje. Simkins nije imao predstavu  342 

šta je Belami potresen. Ulazeãi

video, ali

u foaje,

šta

god to bilo,

Sato naglo zastade

arhitekt

je otada bio vidno

i nagnu glavu nad Hartmanovo

Samo sekund kasnije, ona podiže pogled i fiksira ga na Simkinsa. „Nema ni traga Langdonu i Ketrin? Ni Piteru Solomonu?“ Simkins odmahnu glavom. „Ako su još uvek živi, poveo ih je sa sobom.“ Da li ste videli negde kompjuter?“ „Jesmo, gospoðo. U radnoj sobi.“ „Pokažite mi.“

telo.

Simkins povede Sato iz hodnika u dnevnu sobu. Luksuzni tepih bio je prekriven srèom od razbijenog prozora. Proðoše pored kamina, velike slike i nekoliko polica sa knjigama iduãi prema vratima radne sobe. Njeni zidovi bili su obloženi drvenim ploèama, a na stilskom stolu nalazio se veliki kompjuterski monitor. Sato obiðe sto i pogleda u ekran, smesta se

namrgodivši. „Prokletstvo“, reèe ispod glasa. Simkins takoðe obiðe i pogleda ekran. Bio je crn. „Šta nije u redu?“

Sato pokaza praznu pregradu za kompjuter. „Koristi laptop. Poneo ga je sa

sobom.“ Simkins

nije

razumeo. „Da

on ima

neke

informacije

koje vama

trebaju?“

„Ne“, odgovori Sato, dubokim glasom. „On ima informacije koje ne želim

da iko drugi vidi.“ Dole u skrivenom podrumu, Ketrin Solomon je èula zvuk helikopterske elise, nakon kojeg je usledio zvuk razbijenog stakla i teških èizama na podu iznad nje. Pokušala je da pozove u pomoã, ali nije mogla od krpe u ustima.

Jedva da je bila u stanju da ispusti bilo kakav zvuk. Sto se više trudila, to joj je krv jaèe oticala iz lakta. Oseãala je da joj je dah kratak i da joj se vrti u glavi. Ketrin

je znala

da mora da se smiri.

Razmisli,

Ketrin.

Koristeãi

svu

svoju volju, ona natera sebe da razmišlja.

Um Roberta Langdona pluta kroz prazninu prostora. pustoš tražeãi bilo šta na èemu bi mogao da zadrži

Zuri u nepreglednu pogled. Ne nalazi

ništa. Totalna tama. Totalna tišina. Totalni mir. Nema èak ni sile teže da mu kaže šta je gore, a šta dole. Telo je nestalo. Ovo mora da je smrt. Vreme kao da je od gume, rasteže se i sabija, kao da nema nikakve veze s ovim prostorom. Potpuno je izgubio oseãaj koliko je vremena prošlo. Deset sekundi? Deset minuta? Deset dana?

 343 

Odjednom meðutim,

kao udaljena

vatrena

galaksiji, poèeše da se materijalizuju seãanja

eksplozija

u nekoj udaljenoj

i nadiru prema Langdonu kao

udarni talasi preko prostranog ništavila. Najednom, Robert Langdon poèe da se seãa. Iskidane slike jure kroz njega… Žive i uznemirujuãe. Gleda gore, u lice prekriveno tetovažama. Par snažnih ruku diže mu glavu i udara je o pod. Suknu bol… a onda mrak. Sivo svetlo. Pulsiranje. Pramenovi seãanja. Vuku ga, napola svesnog, dole, još dole, dole. Njegov tamnièar nešto peva. Verbum significatium… Verbum omnificum… Verbum perdo…

 344 

POGLAVLjE 110 Direktorka Sato stajala je sama u Malakovoj radnoj sobi, èekajuãi da joj CIA preko svog odeljenja za satelitsko osmatranje prosledi zahtev. Jedno od

preimuãstava života i rada u Vašingtonu bilo je i to što je èitava regija bila pokrivena satelitima. Ako bude sreãe, jedan od njih nalazio se u položaju sa kojeg je veèeras mogao da snima ovu kuãu… a možda èak i uhvati

vozilo koje je otišlo iz nje u toku poslednjih pola sata. „Žao

nam

je, gospoðo“,

odgovori

tehnièar

satelitskog

odeijenja.

„Veèeras nisu pokrivane te koordinate. Da li želite da podnesete zahtev za repozicioniranje?“ „Ne, hvala. I suviše kasno,“ Spustila je slušalicu. Sato šumno

izdahnu.

Nije

imala

blagog pojma kako bi mogli

kuda je otišla

njihova meta. Izašla

pakovali

operativca

telo

je iz foajea

Hartmana

u vreãu,

da saznaju

u kojem su njeni ljudi a

zatim

ga poneli

helikopteru. Sato naredi agentu Simkinsu da skupi ljude i pripremi se za povratak u Lengli, ali Simkins je i dalje bio u salonu i to na kolenima. Njoj se uèini kao da mu je zlo. „Da li ste dobro?“ Podigao

je glavu

prema

njoj, sa èudnim

izrazom

na licu. „Jeste

Odmahnula

je glavom,

veã

videli ovo?“ Pokazao je rukom na pod. Sato priðe

i pogleda

u debeli

tepih.

ništa

nije

videla. „Èuènite“, rekao je Simkins. „Vidite li kako stoje èvoriãi na tepihu?“ Zagledala se. Posle nekoliko trenutaka tepihu delovala su zgnjeèeno – raspoznavale su

uspela je da vidi. Vlakna se dve utisnute pruge, kao da

su toèkovi, ili nešto teško, prevuèeni preko sobe. „A najèudnije je ovo“, reèe Simkins, „pogledajte Pokazao joj je rukom. Sato je pogledom

pratila

jedva uoèljive

kuda vode tragovi.“

paralelne

linije

preko

tepiha

salona. Izgledalo je kao da nestaju ispod velike slike koja se, okaèena pored kamina, pružala od poda do tavanice. Šta li bi to moglo biti? Simkins priðe slici i pokuša da je skine sa zida. Ni makac. „Prièvršãena je“, reèe i krenu da pipa prstima oko ivica. „Èekajte, ima nešto ispod…“ Prstom je napipao polugicu ispod donje ivice i nešto je

kliknulo. Sato

je prišla

Simkinsu

dok je gurao okvir,

tako

da se èitava

slika

obrnula po sredini, kao vrata na okretanje. Podigao je bateriju i njome osvetlio taman prostor ispred sebe. Sato uškilji oèima. Poèinje. Na kraju hodnika stajala su teška metalna vrata.

Seãanje koje je u talasima nadolazilo kroz tamu Langdonove svesti sada je sasvim nestalo. Onda se pojavio trag užarenih iskri koje su se kovitlale,

zajedno sa nekim nestvarnim, dalekim šapatom.

 345 

Verbum significatium… Verbum omnificum… Verbum perdo… Reèi su se monotono ponavljale slièno srednjovekovnom crkvenom pojanju. Verbum significatium… Verbum omnificum. Reèi su se sad stropoštavale prazninu prostora, a sa svih strana odjekivali su novi glasovi. Apokalipsa… Franklin… Apokalipsa… Verbum… Apokalipsa… Bez upozorenja, tužno se oglasi neko zvono u daljini. Nastavilo je da zvoni, i zvoni, sve glasnije. Sada je udaralo još upornije, kao da želi da ga Langdon

prepozna, kao da hoãe da natera njegov um da krene za njim.

 346 

POGLAVLjE 111 Zvono na tornju zvonilo je puna tri minuta, tresuãi kristalni luster koji je visio iznad Langdonove glave. Desetak godina ranije, prisustvovao je predavanjima u ovoj omiljenoj dvorani Akademije Filip Ekseter. Danas, meðutim, došao je da bi slušao svog dragog kolegu kako se obraãa studentima.

Dok su se svetla polako gasila, Langdon sede na mesto kod zadnjeg zida, na kom su visili portreti bivših dekana. Tišina zavlada dvoranom. U potpunom mraku, visoka prilika u senci prešla je binu i zauzela mesto

na podijumu. „Dobro jutro“, prošaputa u mikrofon lice bez oblièja. Svi

se uspraviše

na svojim

mestima,

pokušavajuãi

da vide

obraãa. Projektor

slajdova

se ukljuèi,

otkrivši

bledu

ko im se u sepiji –

fotografiju

upeèatljiv zamak sa fasadom od crvenog pešèara, visokim èetvrtastim kulama i gotskim ukrasima. Senka ponovo progovori. „Ko može da mi kaže gde se ovo nalazi?“ „U Engleskoj!“ reèe jedna devojka iz tame. „Ova fasada je mešavina rane gotske i kasne romanske arhitekture, pa je to sigurno normanski zamak negde

u Engleskoj, iz dvanaestog veka.“ „Opa“, odgovori bezoblièno lice. „Neko dobro zna arhitekturu.“ Tihi uzdasi zaèuše se sa svih strana.

„Nažalost“, dodade senka, „promašili ste za skoro pet hiljada kilometara

i pola milenijuma.“ Èitava prostorija odjednom ožive. Projektor je sada prikazivao modernu fotografiju

istog zamka u punom

koloru, ali iz drugog ugla. Zamak sa kulama od pešèara, prednjim planom, a u pozadini, zapanjujuãe blizu, videla se impozantna bela

dominirao

kupola Kapitola, sa svojim stubovima. „Èekajte malo!“ uzviknu devojka. „U Vašingtonu ima normanski zamak?“ „Od 1855“, odgovori glas. „A to je i vreme kada je snimljena sledeãa fotografija.“ Novi slajd se pojavi – crno-beli snimak enterijera, na kom se vidi ogromna, vitrinama

zasvoðena balska sa eksponatima,

dvorana, staklenim

ukrašena teglama

životinjskim sa biološkim

skeletima, uzorcima,

arheološkim artefaktima i gipsanim odlivcima praistorijskih reptila.

„Ovaj èudesni zamak“, reèe glas, „bio je prvi pravi amerièki prirodnjaèki

muzej. Americi ga je poklonio imuãni britanski nauènik koji je, kao i naši

oèevi, verovao da ãe naša mlada država postati zemlja prosveãenosti. Zaveštao je ogromno bogatstvo i zamolio da se u samom srcu nacije sagradi ustanova za unapreðenje i širenje znanja“ Zatim je dugo ãutao. „Ko može da mi

kaže ime ovog darežljivog nauènika?“ Jedan bojažljivi glas negde spreda pokuša da odgovori, „Džejms Smitson?“ Šapat odobravanja proðe salom.

 347 

„Jeste, Smitson“, odgovori èovek sa bine. Piter Solomon sada istupi na svetlo dok su mu plavosive oèi živo sijale. „Dobro jutro. Moje ime je Piter Solomon i ja sam direktor Smitsonijan instituta.“ Studenti poèeše burno da aplaudiraju. Sedeãi u senci, Langdon je s divljenjem gledao kako Piter osvaja mlade umove vodeãi ih, uz pomoã fotografija, kroz ranu istoriju Smitsonijan instituta. Prezentacija je zapoèela sa Smitsonijan zamkom, nauènim laboratorijama smeštenim u podrumu, hodnicima ispunjenim eksponatima, salom prepunom mekušaca, nauènicima koji sebe nazivaju „kustosima ljuskara“, pa èak i starom fotografijom dva najpopularnija stanovnika – parom sad uginulih sova koje su se zvale Unapreðenje i Širenje. Poluèasovni slajd-šou završio je impresivnim satelitskim snimkom Nacionalnog

bulevara, oivièenog ogromnim Smitsonijan muzejima.

„Kao što sam veã rekao na poèetku“, nastavi Solomon zakljuèujuãi, „Džejms Smitson i naši pradedovi zamislili su ovu veliku zemlju kao zemlju prosveãenosti. Verujem da bi danas bili ponosni na nas. Njihov veliki Smitsonijan institut stoji kao simbol nauke i znanja u samom srcu Amerike. On je živ, diše i radi poštujuãi san naših predaka o Americi – zemlji

osnovanoj na principima znanja, mudrosti i nauke.“

Solomon iskljuèi projektor, posle èega nastupi bura aplauza. polako upalite i osvetliše ruke nekoliko nestrpljivaca, željnih da postave

Svetla

pitanja. Solomon prozva sitnog crvenokosog deèaka iz sredine.

„Gospodine Solomon?“ reèe deèak, zvuèeãi pomalo zbunjeno. „Rekli ste da su naši preci napustili religijom ugnjetenu Evropu kako bi stvorili zemlju

zasnovanu na principima nauènih saznanja.“ „To je taèno.“ „Ali ja sam stekao utisak da su naši

preci bili duboko religiozni ljudi

koji su Ameriku osnovali kao hrišãansku naciju.“ Solomon se nasmeši. „Prijatelji, nemojte me pogrešno preci bili

su zaista vrlo

pobožni

ljudi,

shvatiti,

su i deisti –

ali bili

ljudi

naši koji

veruju u Boga, ali i u univerzalni put, put otvorenog uma. Jedini religijski ideal koji su isticali bila je verska sloboda.“ On izvuèe mikrofon iz stalka na podijumu

i ode do ivice

bine. „Amerièki

oci

nacije

imali

su viziju

duhovno prosvetljene utopije, po kojoj sloboda misli, obrazovanje masa i nauèni napredak mogu rasterati tamu zastarelog religijskog praznoverja.“ Jedna plavuša iz zadnjeg dela podiže ruku. „Da?“ „Gospodine“, reèe devojka držeãi mobilni telefon u ruci, „istraživala sam malo o vama preko Interneta, i Vikipedija kaže da ste vi istaknuti

slobodni zidar.“ Solomon podiže svoj masonski prsten. „Mogao sam vam uštedeti troškove za protok podataka.“ Studenti se nasmejaše. „Da, pa“,

nastavila

je devojka

oklevajuãi, „spomenuli

ste ‘zastarela

religijska praznoverja’, a èini mi se da ako je iko odgovoran za propagiranje zastarelog praznoverja… onda su to masoni.“  348 

Solomon nije delovao zbunjeno. „Zar? Kako to?“

„Pa, mnogo sam èitala o masoneriji i znam da imate dosta èudnih drevnih rituala i verovanja. Ovaj èlanak preko Interneta èak kaže da masoni veruju u neku vrstu

drevne

magijske

mudrosti…

koja èoveka može podiãi

do samih

bogova?“ Svi se okrenuše i poèeše da pilje u devojku kao da je luda. „U stvari“, reèe Solomon, „ona je u pravu“. Svi klinci pogledaše prema njemu, razrogaèenih oèiju. Solomon prikri osmeh i upita devojku, „Da li tu ima još nekih Vikimudrosti o tom magijskom znanju?“ Devojci je bilo neprijatno, ali poèela je da èita sa veb-stranice. „‘Da bi bili

sigurni

da ova moãna

mudrost

neãe

biti

iskorišãena

od strane

nedostojnih rani èlanovi zapisali su svoje znanje u vidu šifre… sakrivši moãnu istinu u metaforièki jezik simbola, mitova i alegorija. Do današnjeg

dana, ova šifrovana mudrost nalazi se svud oko nas… ubaèena u mitologiju, umetnost i drevne okultne tekstove. Na nesreãu, savremeni èovek je izgubio sposobnost da dešifruje ovu složenu mrežu simbola… tako da je velika

istina izgubljena.’„ Solomon je èekao. „I to je sve?“ Devojka se promeškolji u svojoj stolici. „U stvari, ima još nešto malo“ „Nadam se da ima. Molim vas, proèitajte nam.“

Devojka kao da je oklevala, ali ipak se nakašlja i nastavi. „‘Po legendi, mudraci koji su šifrirali drevne misterije pre mnogo vremena, ostavili

su neku vrstu kljuèa… lozinke

koja se može iskoristiti

da se otkljuèaju

kodirane tajne. Ova magièna šifra – poznata i kao verbum significatium – navodno poseduje moã da rastera mrak i otkljuèa drevne misterije, da ih svi

ljudi mogu razumeti.’“

Solomon se zamišljeno nasmeši. „Ah, da… verbum significatium.“ Nekoliko trenutaka zurio je u prazan prostor, a zatim spusti pogled na plavušu. „I gde

je ova velièanstvena reè sada?“ Devojka je delovala pomalo izazvala gostujuãeg govornika.

zaplašeno, Ona završi

oèigledno požalivši što je èitanje. „‘Legenda kaže da je

verbum significatium pokopana duboko pod zemljom, gde strpljivo èeka kljuèni trenutak istorije… trenutak kada ljudska vrsta više neãe moãi da preživi bez istine,

znanja i mudrosti drevnih

vremena.

U tim mraènim

èoveèanstvo ãe konaèno iskopati Reè i krenuti prosveãenosti.’“ Devojka iskljuèi telefon i skljoka se nazad u sedište. Nakon duge tišine, još

jedan student

podiže

u èudesno

vremenima,

ruku. „Gospodine

vi u stvari ne verujete u sve to, zar ne?“ Solomon se nasmeši. „Zašto ne bih verovao? Naše mitologije imaju dugu

novo doba

Solomon,

tradiciju magiènih reèi koje pružaju uvid u odreðene stvari i daju èoveku božanske moãi. I dan-danas deca uzvikuju ‘abrakadabra’ nadajuãi se da ãe stvoriti nešto iz nièega. Naravno, svi smo mi zaboravili da ova reè nije igraèka, ona ima korene u aramejskom misticizmu – Avrah KaDabra – što

znaèi ‘stvaram dok govorim’.“ Tišina.

 349 

„Ali, gospodine“, student je insistirao, „sigurno ne verujete da samo jedna reè… verbum significatium… šta god znaèila… ima moã da otkljuèa drevnu mudrost, i donese sveukupno prosvetljenje?“ Lice Pitera Solomona ne otkri ništa. „Moja lièna verovanja ne bi trebalo da budu vaša briga. Ono što bi trebalo da vas zaokupi jeste da se ovo

proroèanstvo

o dolasku prosveãenosti

ponavlja u bukvalno

svakoj veri

filozofskoj tradiciji na svetu. Hinduisti ga zovu Doba Krite, astrolozi ga

zovu Doba vodolije,

Jevreji

govore o dolasku mesije, teozofi

doba, kosmolozi Harmonièno sažimanje, pa èak predviðaju i odreðeni datum

ga zovu Novo

u buduãnosti.“ „Dvadeset prvi decembar 2012. godine!“ neko uz viknu. „Da, zastrašujuãe blizu, ako verujete u matematiku Maja.“ Langdon se nasmeja, priseãajuãi se kako je Solomon, pre deset taèno predvideo poplavu televizijskih programa kojima se predviða da ãe se

godina,

2012. dogoditi propast sveta. „Ali ostavimo datum po strani“, reèe Solomon, „ono što je èudno jeste to što su se tokom èitave istorije razlièiti filozofi uvek slagali oko

jedne

stvari – da veliko prosvetljenje dolazi. U svakoj kulturi, u svakoj eri, svakom kutku sveta, ljudski snovi bili su koncentrisani oko istog koncepta – predstojeãe apoteoze èoveka… skorašnje transformacije svih ljudskih umova u njihov

istinski

se. „Kako

potencijal.“ Nasmešio

bi se ikako

drugaèije

mogla objasniti tolika verovanja?“ „Istinom“, jedan tihi glas reèe iz mase. Solomon se okrenu. „Ko je to rekao?“ Ruka koja se podigla pripadala je siãušnom deèaku azijskog porekla èije su blage crte lica govorile da je možda Nepalac ili Tibetanac. „Možda postoji neka univerzalna istina koja je utkana u svaèiju dušu. Možda svi mi imamo istu prièu koja se krije u nama, kao zajednièka konstanta u našoj DNK.

Možda je ova kolektivna istina odgovorna za istovetnost svih ovih prièa.“ Solomon

se široko

„Istina“,

reèe

poštovanjem. „Hvala vam.“ Svi zanemeše.

nasmeši,

Solomon,

skupi

obraãajuãi

dlanove

nakloni

se svima. „Istina

se deèaku

je moã. Ako svi

gravitiramo prema sliènim idejama, možda to èinimo zato što istinite… zapisane negde duboko u nama. I kada èujemo tu istinu, èak i ako je ne razumemo, osetiãemo kako ona odzvanja u nama… vibrira

su one našom

nesvesnom mudrošãu. Možda istinu ne uèimo, veã umesto toga, istina biva prizvana… prisetimo je se… prepoznamo je… kao onu istinu koja se veã

nalazi u nama.“ Tišina u sali bila je apsolutna.

Solomon poãuta neko vreme, a zatim tiho reèe, „Na kraju, moram da vas upozorim da otkrivanje istine nikada nije lak zadatak. Tokom istorije, svaki period prosvetljenja pratila je tama koja se njemu opire. To su zakoni prirode i ravnoteže. I ako posmatramo tamu koja se danas širi svetom, moramo da shvatimo da to znaèi da postoji i njoj ekvivalentno svetlo koje se takoðe širi. Nalazimo se na ivici zaista sjajnog perioda prosvetljenja, i svi mi – svi vi – duboko smo blagosloveni što živimo u ovom znaèajnom periodu istorije. Od svih ljudi koji su ikada živeli, u svim periodima istorije… mi  350 

smo ti koji se nalazimo u veoma kratkom vremenskom periodu u kome ãemo prisustvovati konaènom preporodu. Nakon milenijuma i milenijuma tame, videãemo kako sva naša nauka, svi umovi, pa èak i sva verska ubeðenja konaèno spoznaju istinu.“ Studenti su se upravo spremali da pozdrave Solomona gromkim aplauzom,

kad on podiže ruku tražeãi mir. „Gospoðice?“ On pokaza pravo prema plavoj devojci s mobilnim telefonom. „Znam da se nismo ali želim da vam se zahvalim. Vaša strast

složili oko mnogo èega, je bitan katalizator u

nadolazeãim promenama. Tama se hrani apatijom… a ubeðenje je naš najmoãniji protivotrov. Nastavite da produbljujete svoju veru. Prouèavajte Bibliju.“ Nasmešio se. „A posebno poslednja poglavlja.“ „Apokalipsu?“ upita ona. „Apsolutno. Otkrivenje je živi primer naše zajednièke istine. Poslednja knjiga Biblije prièa potpuno identiènu prièu kao i nebrojena

druga

verovanja. Sva ona predviðaju skorašnje otkrivanje velike istine.“

Neko drugi reèe, „Ali zar Apokalipsa nije o kraju sveta? Znate, Antihrist,

Armagedon, konaèna borba izmeðu dobra i zla?“ Solomon se nasmeja. „Ko ovde studira grèki?“ Nekoliko ruku se podiglo. „Šta reè apokalipsa bukvalno znaèi?“ „Ona znaèi“, jedan student zapoèe, a onda zastade zateèen. „Apokalipsa znaèi ‘razotkriti’… ili ‘otkriti’.“

Solomon klimne studentu u znak odobravanja. „Upravo tako. Apokalipsa je bukvalno otkrovenje. Knjiga otkrivenja u Bibliji predviða otkrivanje velike istine i nezamislive moãi. Apokalipsa nije kraj sveta, veã kraj sveta kakav

mi poznajemo. Proroèanstvo Apokalipse je samo još jedna predivna biblijska istina

koja

je iskrivljena.“

Solomon

stade

ispred

bine. „Verujte

Apokalipsa zaista dolazi… i neãe biti ni nalik onome èemu su nas uèili.“ Visoko iznad njega, zvono poèe da zvoni. Studenti poèeše gromoglasno da aplaudiraju kao opèinjeni.

 351 

mi,

POGLAVLjE 112 Ketrin Solomon je posrtala na samoj ivici svesti, kada je trgnu snažni udar zaglušujuãe ekspolozije. Veã sledeãeg trenutka osetila je dim. Odzvanjalo joj je u ušima. Èuli su se prigušeni glasovi. U daljini. Vika. Koraci. Odjednom može slobodnije da diše. Izvaðena joj je krpa iz usta. „Sve je u redu“ prošaputa muški glas. „Samo još malo izdržite.“ Oèekivala je da ãe joj èovek izvuãi iglu iz ruke, umesto toga on poèe da izdaje glasne naredbe. „Donesi torbu za prvu pomoã… prikljuèi infuziju na iglu… stavi Ringerov rastvor sa laktozom… izmeri krvni pritisak.“ Dok je proveravao da li daje znake života, pitao ju je, „Gospoðo Solomon, osoba koja vam je sve ovo uradila…

kuda je otišla?“ Ketrin pokuša da odgovori, ali nije bila u stanju. „Gospoðo Solomon“, ponovi glas, „Kuda je otišao?“ Ketrin pokuša da otvori oèi, ali oseti kako se gubi. „Moramo znati kuda je otišao“, navaljivao je èovek. Kao odgovor Ketrin prošapta dve reèi, mada je znala nikakvog smisla. „Sveta… planina.“ Direktorka

Sato prošla

rampom u tajni

podrumski

je kroz izvaljena prostor.

vrata i spustila

Na njenom kraju doèekao

operativaca. „Gospoðo, mislim da treba ovo da vidite.“ Sato krenu za

agentom u malu

prostoriju

da one nemaju

koja je vodila

se drvenom ju je jedan od

iz uskog

hodnika.

Prepoznala je Langdonov sako od tvida i mokasine. Operativac pokaza prema

velikom rezervoaru,

nalik na mrtvaèki sanduk,

na drugom kraju prostorije. Šta je ovo, pobogu? Sato je prišla sanduku i videla da u njega ulazi providna plastièna koja je izlazila iz zida. Oklevajuãi, približi se rezervoaru. Sad je videla da na vrhu ima pokretnu ploèicu. Spustila je ruku i povukla poklopac

stranu! Ispod njega ukaza se prozorèiã. Sato ustuknu. Ispod pleksiglasa… plutalo je, zaronjeno profesora Roberta Langdona. Svetlo! U beskrajnoj

praznini

zaslepljujuãa. sunèeva

u teoènost,

u kojoj je Langdon lebdeo

svetlost. Zraci

belog usijanja

prazno

iznenada

stizali su

cev na

lice

se pojavi kroz crnilo

ogromnog prostora i pekli ga pravo u mozak. Svetlost je dolazila sa svih strana. Iznenada, u jarkom oblaku, pojavi lice… zamuãeno i nejasno… dva oka koja su

se pred njim prelepa silueta. Neko gledala u njega iz daljine. Zraci

 352 

svetlosti obasipali su taj lik i Langdon se zapita da li on to gleda pravo u božje lice. Sato je zurila u tank, pitajuãi se da li profesor Langdon uopšte zna šta se desilo.

Sumnjala

je. Konaèno,

glavna

svrha

ovog postupka

bila

je da se

izazove dezorijentacija. Još od pedesetih godina zna se za tankove za èulnu deprivaciju, a danas su oni popularni meðu bogatim pristalicama njuejdža koji vole da ekperimentišu kako bi se iskljuèili iz svega. „Lebdenje“, kako ga oni nazivaju, omoguãava transcendentalno iskustvo povratka u matericu… ono služi kao pomoã pri meditaciji, jer smiruje aktivnosti mozga, tako što

uklanja sve èulne nadražaje – svetlost, zvuk, dodir, pa èak i silu poèetku, lebdenje na leðima obavljalo se u tanku u koji bi se sipao zasiãeni rastvor soli, tako da osoba može da lice drži napolju i diše. Meðutim, u skorije vreme, i ovde se desio kvantni skok. Oksigenizovani perfluorokarboni.

teže. U

Ova nova tehnologija – poznata kao totalna teèna ventilacija (TTV) – bila je toliko u suprotnosti svim dotadašnjim saznanjima, da je malo

njih

poverovalo da tako nešto uopšte postoji. Teènost koja se može disati. Disanje

preko

103

Klark uspešno

teènosti

održao

prvi

put

u životu

je postalo

miša

stvarnost

kad je Liland

koji je nekoliko

èasova proveo

zaronjen u oksigenizovani perfluorokarbon. Godine 1989. TTV tehnologija se

na veoma dramatièan naèin pojavila i na filmu, u Ambisu, mada je malo gledalaca shvatilo da to što gledaju zaista predstavlja nauènu èinjenicu. Totalna teèna ventilacija roðena je zahvaljujuãi naporima savremene medicine da pomogne prerano roðenim bebama da dišu, tako što ãe ih vratiti u sredinu ispunjenu teènošãu, kao u materici. Ljudskim posle devet meseci provedenih u materici, nije strana sredina teènošãu. Perfluorokarboni su nekad bili i suviše viskozni

pluãima, ispunjena da bi se

mogli adekvatno udisati, ali zahvaljujuãi najnovijim poboljšanjima, ovakve teènosti danas nisu ništa gušãe od vode. Direktorat za nauku i tehnologiju CIA – meðu èlanovima obaveštajne zajednice

poznatiji

pod nazivom „Èarobnjaci

iz Lenglija“ –

intenzivno

radio na oksigenizovanim perfluorokarbonima i usavršio nove tehnologije za potrebe vojske SAD. Elitni ronilaèki timovi amerièke mornarice došli

su do zakljuèka da disanjem oksigenizovanih teènosti mogu da zarone na veãe dubine, i to bez opasnosti da dobiju simptome dekompresije, nego kad koriste uobièajene mešavine poznate pod nazivima helioks i trimiks. Isto tako, NASA i vazduhoplovne snage SAD ustanovili su da njihovi piloti, opremljeni aparatima za teèno disanje mogu da izdrže daleko veãe g-sile104,

nego što bi inaèe, jer teènost daleko bolje rasporeðuje g-silu unutrašnje organe nego bilo koji gas. Sato je èula da veã postoje laboratorije za „ekstremna iskustva“ u kojima se isprobavaju 103 Leland 104

ovakvi

tankovi

za totalnu

teènu

C. Clark (1918—2005); amerièki biohemièar (prim. prev.).

Sile ubrzanja (prim. prev.)  353 

ventilaciju – „mašine

kroz

meditaciju“ –

kako ih

sad nazivaju.

Ovaj tank

ovde verovatno

je bio

instaliran za liène eksperimentalne potrebe vlasnika, meðutim, prisustvo jakih brava nije kod direktorke Sato ostavljalo nimalo mesta sumnji da je ovaj

tank korišãen i u mnogo mraènije svrhe – još isleðivanje s kojom je CIA takoðe bila dobro upoznata.

jedna nova tehnika

Sramotni postupak poznat kao „umakanje“ davao je izuzetne rezultate jer je žrtva stvarno verovala da se davi. Sato je znala za nekoliko tajnih operacija

u kojima su korišãeni ovakvi tankovi za èulnu deprivaciju, kojom prilikom se takva iluzija podizala do nesluãeno zastrašujuãeg nivoa. Žrtva uronjena u teènost bukvalno je bivala „utopljena“. Panika koja bi se javljala uz takav

doživljaj spreèavala je žrtvu da shvati da je teènost koju uvlaèi u pluãa samo neznatno gušãa od vode. Kad bi mu teènost ispunila pluãa, èovek bi od straha izgubio svest, a kad bi došao sebi, našao bi se u „stanju potpune

izolacije“. Najsavremeniji

paralizovanost,

preparati

halucinogene

za omamljivanje,

droge,

sve

supstance

koje

meša

izazivaju

toplom

oksigenizovanom teènošãu, da bi se u zatvoreniku stvorio oseãaj prekida veza sa sopstvenim telom. Kad njegov mozak pošalje naredbu udovima da se pokrenu, ništa se ne dešava. Stanje „smrti“ užasno je veã samo po sebi,

potpunog

meðutim, prava dezorijentisanost postiže se procesom „ponovnog roðenja“, koje, uz prisustvo jakog svetla, hladnog vazduha i zaglušujuãe buke, postaje užasno traumatièno i bolno. Posle nekoliko ponovnih zatvorenik biva toliko dezorijentisan da više uopšte

roðenja i davljenja, ne zna da li je živ

ili mrtav… pa je spreman da svom isledniku isprièa apsolutno sve. Sato se pitala ne bi li bilo bolje da saèeka lekarsku ekipu Langdona iz tanka, ali je znala da za to nema vremena. Moram saznati šta on

da izvade

zna. „Ugasite svetla“, rekla je. „I naðite mi nekoliko toplih pokrivaèa.“ Zaslepljujuãa svetlost utrnu. I lica nestade.

Langdon se ponovo vrati u mrak, ali je sad mogao da èuje udaljeni šapat, koji je odjekivao kroz svetlosne godine praznine. Prigušeni glasovi…

nerazumljive reèi. Nešto se treslo kao da se svet raspada. A onda i bi tako. Bez upozorenja, vasiona se podelila nadvoje. Beskrajna provalija otvorila se u nigdini… kao da se svemir cepa po ivicama. Kroz otvor je pokuljala siva magla u kojoj Langdon ugleda stravièan prozor. Otkinute ruke kretale su

prema njemu, grabile ga za udove, pokušavajuãi da ga išèupaju iz ovog sveta. Ne! Hteo je da se brani, ali je bio bez ruku… bez šaka. Da li Odjednom oseti kako mu se oko svesti prikupljaju delovi tela. Potom to telo

je moguãe?

zgrabiše neke snažne šake i povukoše naviše. Nemojte! Molim vas! Suviše kasno.

Bol mu je prostrelio grudi dok su ga ruke izvlaèile kroz otvor. Imao je oseãaj da mu se pluãa pune peskom. Ne mogu da dišem! Odjednom se našao na leðima na najhladnijoj, najtvrðoj podlozi koja se da zamisliti. Nešto mu je bez prestanka pritiskalo grudi, nešto tvrdo i bolno. Rigao je i izbacivao

nešto toplo. Hoãu nazad.  354 

Oseãao se kao dete koje se raða iz materice. Grèio se, iskašljavao teènost. Oseãao je bol u grudima i vratu. Razarajuãu bol. U grlu ga je peklo kao plamen. Ljudi su uokolo govorili, šapuãu, ali je taj šapat bio zaglušan. Sve je bilo potpuno nazirao neodreðene oblike. I koža mu je bila potpuno obamrla, kao isušeni

trudili se da mutno, jedva je

pergament. Na grudima mu je bivalo sve teže… pritiskalo ga je. Ne mogu da dišem! Opet

iskašljavao

teènost.

Grlo

strahovito

stezalo,

instinktivno pokuša da udahne. Hladan vazduh pojuri u pluãa – oseãao se kao novoroðenèe koje prvi put uvlaèi zemaljski vazduh u pluãa. Kako je neopisivo bolan ovaj svet. Langdon je samo želeo da se ponovo vrati u matericu. Robert

Langdon nije imao pojma koliko

je vremena

prošlo.

Oseãao je da

leži na boku, umotan u peškire i ãebad na tvrdoj podlozi. Neko poznato lice gledalo ga je ukoèeno… nestalo je one velièanstvene svetlosti. Zvuèi pojanja

u daljini još uvek su mu odjekivali u svesti. Verbum significatium… Verbum omnificum… „Profesore Langdon“, prošapta neko. „Da li znate gde se nalazimo?“ Langdon uspe da klimne glavom, još uvek kašljuãi. Što je

još važnije,

polako je poèinjao

noãi.

 355 

da shvata šta se

sve odigralo

ove

POGLAVLjE 113 Umotan u vunenu ãebad, Langdon je nesigurno stajao na nogama i gledao u otvoreni tank sa teènošãu. Telo mu se vratilo, iako bi više voleo da nije.

Grlo i pluãa su ga pekli. Ovaj svet èinio se hladnim i okrutnim. Sato mu je upravo bila objasnila funkciju tanka za èulnu deprivaciju… i dodala, da ga nije izvukla odatle, verovatno bi umro od gladi, ako ne i nešto gore. Langdon nije sumnjao da je Piter imao slièno iskustvo. Piter je negde izmeðu, rekao mu je tetovirani èovek ranije iste veèeri. On je u èistilištu… Hamistaganu. Ako je Piter preživeo više od jednog ovakvog ponovnog roðenja, Langdona ne iznenaðuje što je svom tamnièaru rekao sve što je ovaj želeo da zna. Sato dade znak Langdonu da je prati, i on to uèini, vukuãi uski hodnik, još dublje u bizarnu jazbinu koju sada prvi put kvadratnu prostoriju s kamenim stolom, obojenu jezivim svetlima. Ketrin je

se tromo niz vidi. Uðoše u

bila tu i Langdonu se ote uzdah olakšanja. Ali scena je bila zabrinjavajuãa. Ketrin je ležala na leðima na kamenom stolu. Krvlju natopljeni peškiri bili su na podu. Jedan agent CIA držao je iznad nje kesu sa infuzijom, koja je

cevèicom bila spojena s njenom rukom. Tiho je jecala. „Ketrin?“ graknu Langdon, jedva u stanju da govori.

Ona okrenu glavu, delujuãi dezorijentisano i zbunjeno. „Roberte?!“ oèi se raširiše od neverice, a zatim i radosti. „Ali ja… videla sam kako se

Njene

daviš!“ On se približi kamenom stolu. Ketrin se pridiže u sedeãi položaj, ignorišuãi cevèicu i medicinske argumente od strane agenta. Langdon je stigao do stola i Ketrin pruži ruke, obavijajuãi ih oko njegovog ãebetom uvijenog tela, èvrsto ga pribivši uza se. „Hvala bogu“, prošaputa ona, ljubeãi ga u obraz. Zatim ga poljubi još jednom,

stiskajuãi ga kao da ne veruje da je stvaran. „Ne razumem… kako…“ Sato poèe da objašnjava nešto o tanku za èulnu deprivaciju oksigenizovanim

perfluorokarbonima

ali

slušala. Samo je èvrsto držala Langdona.

Ketrin

oèigledno

i nije

„Roberte“, reèe, „Piter je živ.“ Glas joj je treperio dok se priseãala strašnog trenutka ponovnog susreta s bratom. Opisala je njegovo fizièko stanje – invalidska kolica, èudni nož, aluzije na nekakvo „žrtvovanje“ i kako

je ostavljena da iskrvari kao ljudska klepsidra kako bi Piter bio primoran da saraðuje s tamnièarem.

Langdon jedva da je mogao da govori. „Da li… imaš bilo kakvu ideju o tome

kuda… su otišli?“ „Rekao je da

vodi Pitera

na svetu

planinu.“

Langdon se

odmaèe i poèe

gleda u nju. Ketrinine oèi bile su pune suza. „Rekao je da je odgonetnuo šemu sa osnove piramide i da ga je ona uputila na svetu planinu.“ „Profesore“, ubaci se Sato, „da li vam to nešto govori?“  356 

Langdon odmahnu glavom. „Ni najmanje.“ Pa ipak, on oseti traèak nade. „Ali ako je on odgonetnuo informaciju sa piramide, i mi ãemo.“ Rekao sam mu kako da je reši. Sato odmahnu glavom. „Ali piramide nema. Sve smo pretražili. Poneo ju je sa sobom.“ Langdon se umiri na trenutak, staje video na njenom dnu. Rešetka

zatvorivši oèi, pokušavajuãi da se seti sa simbolima bila je jedna od poslednjih

slika koju je video pre nego što se udavio, a traume se nekako uvek duboko urezuju u um. Mogao je da se seti nekih delova, ali ne cele šeme, možda ãe to biti dovoljno? Okrenu se prema Sato i reèe žurno, „Možda ãe ovo èega se setim biti dovoljno, ali morate nešto da potražite na Internetu.“ Ona izvuèe svoj „blekberi“. „Potražite ‘Red Osam Franklinov skver’“. Sato ga zbunjeno pogleda, ali poèe da kuca bez pitanja. Langdonu je vid

još

uvek bio

zamuãen i tek sada poèe da

posmatra

èudnu

prostoriju. Primetio je da je kameni sto na koji su se naslanjali prekriven starim

krvavim

fotografijama, povezivala. Moj bože.

mrljama,

crtežima,

a zidovi

s njegove

desne

strane

mapama i gustom mrežom niti

tekstovima,

koja je sve to

Langdon se približi ovom èudnom kolažu, još uvek èvrsto držeãi ãebe oko sebe. Na zid je èiodama bila prièvršãena krajnje bizarna kolekcija raznih informacija: stranice drevnih tekstova od crne magije do hrišãanske Biblije, crteži simbola i znamenja, tekstovi o teoriji zavere s

veb-stranica upitnicima.

i satelitski

snimci

Na jednom papiru

Vašingtona,

bila

ižvrljani

beleškama

reèi

na mnogo jezika.

je duga lista

Prepoznao je neke od njih kao svete masonske reèi, druge kao drevne magiène reèi, a ostale su bile obredne bajalice. Da li je to ono što on traži? Jednu reè? Da li je moguãe da je toliko jednostavno? Langdonova dugogodišnja

sumnjièavost prema

najveãim delom zasnovana na tome što drevnih

misterija.

Saznanje

Masonskoj piramidi bila je

je ona navodno otkrivala

moralo

otkriti

ogromnu

lokaciju prostoriju

ispunjenu hiljadama i hiljadama tomova koji su nekako nadživeli davno izgubljene stare biblioteke u kojima su nekada èuvane. Èinilo se da je to sve potpuno nemoguãe. Toliko velika prostorija? Ispod Vašingtona? Meðutim sada, dok se priseãao Piterovog predavanja na Akademiji Filip kombinaciji sa ovom listom magiènih reèi, sve je izgledalo

Ekseter, u kao jedna

potpuno nova i zapanjujuãa moguãnost. Langdon sasvim sigurno nije verovao u moã magiènih reèi, pa ipak, èinilo se prilièno jasnim da tetovirani èovek jeste. Puls ponovo pregledao ispisane poruke, mape, tekstove, ispise, i sve

mu se ubrzao dok je niti mreže

koje su ih povezivale, zajedno sa samolepljivim papiriãima. Ono što je bilo sigurno, jeste da je sve prožimala jedna te ista tema.

 357 

Moj bože, on traži verbum significatium… Izgubljenu reè. Langdon pusti da mu se ova misao uoblièi, priseãajuãi se Piterovog predavanja. Pa Izgubljena reè je ono što on traži! On veruje da je to zakopano ovde u Vašingtonu. Sato

mu se približi, „Da

„blekberi“.

ste ovo tražili?“

Ona mu predade

svoj

Langdon pogleda u rešetku od osam-puta-osam polja koja je bila na ekranu.

„Upravo to.“ On zgrabi komad stare hartije. „Trebaãe mi olovka.“ Sato mu dade jednu iz svog džepa. „Molim vas požurite.“ U kancelariji

Direktorata

za nauku i tehnologiju,

smeštenu

u podrumu,

Nola Kej ponovo je prouèavala skraãeni dokument koji joj je doneo bezbednjak Rik Periš.

Šta,

do ðavola, direktor

piramidama i tajnim podzemnim lokacijama? Ona uze telefon i ukuca broj. Sato se istog

momenta

javi napetim

CIA

radi

sa dokumentom

glasom. „Nola,

baš

o drevnim

sam htela

da te

zovnem.“

„Imam neke nove informacije“, reèe ona. „Nisam sigurna kako se uklapaju

u sve ovo, ali otkrila sam da postoji skraãeni…“ „Zaboravi, šta god da je“, prekide je Sato. „Nemamo više vremena. Nismo uspeli

da predvidimo

sledeãi

korak

naše

mete i imamo

sve razloge

verujemo kako je spreman da ostvari svoje pretnje.“ Nola oseti jezu. „Dobra vest je da znamo taèno kuda se uputio.“ Sato duboko uzdahnu. „Loša je da je poneo svoj laptop sa sobom.“

 358 

POGLAVLjE 114 Svega desetak

kilometara

odatle,

Malak

je ušuškavao

pokrivaè

Pitera Solomona i gurao ga u kolicima preko parkinga okupanog meseèinom, prema senci koju je bacala ogromna zgrada. Imala je taèno trideset

stuba, a svaki je bio trideset

i tri

oko i tri

stope visok. Ovako kasno, masivna

graðevina bila je potpuno napuštena, a ovde iza nje niko ih neãe videti. Uostalom, to sada nije ni bilo važno. Iz daljine, njih dvojica ne bi nikome mogli biti sumnjivi – visoki, ljubazni èovek u dugom crnom kaputu koji

izvodi nepokretnog ãelavog starca u veèernju šetnju.

Kad stigoše do zadnjeg ulaza, Malak doveze Piterova kolica neposredno pored numerièke tastature. Piter ga je prkosno gledao, oèito nemajuãi

nameru da mu oda pristupnu šifru.

Malak se nasmeja. „Ti misliš da sam te ovamo doveo da bi me ti unutra? Zar si tako brzo zaboravio da sam i ja jedan od tvoje braãe?“ Pružio je ruku i ukucao šifru koja mu je bila saopštena kad je bio uveden u trideset

uveo

treãi stepen. Teška vrata škljocnuše i otvoriše se. Piter zajeèa i poèe da se otima u kolicima.

„Pitere, Pitere“, gukao je Malak. „Seti se Ketrin. Saraðuj, i ona ãe ostati

u životu. Možeš da je spaseš. Dajem ti reè.“

Malak ugura svog zatoèenika unutra i ponovo zakljuèa za sobom, dok mu je srce sve brže lupalo od uzbuðenja. Odgurao je Pitera kroz nekoliko hodnika

sve do lifta i pritisnuo dugme. Vrata se otvoriše, a Malak, leðima okrenut liftu,

uðe

u njega vukuãi

kolica

koja

je držao

ispred

proverivši da li Piter može da vidi šta on radi, pritisnu najviše dugme. Izraz dubokog užasa preðe preko Piterovog izmuèenog lica. „Ššš…“ prošapta Malak, nežno su se zatvarala vrata na liftu. „Kao

sebe.

gladeãi Pitera po obrijanoj što vrlo dobro znaš… tajna

Potom,

glavi dok je u tome

kako umreti.“ Ne seãam se svih simbola. Langdon zatvori oèi, dajuãi sve od sebe da se seti taènog položaja simbola na donjoj površini piramide, meðutim, èak ni njegovo fotografsko pamãenje

nije dosezalo toliko daleko. Zapisao je ono nekoliko simbola kojih se mogao setiti,

postavljajuãi

svaki

njih

mesto

koje

je bilo

odreðeno

Franklinovim magiènim kvadratom. Meðutim,

za sada još

uvek u svemu tome nije

smisao.

 359 

mogao da raspozna

nikakav

„Pogledaj!“ uzviknu Ketrin. „mora da si na pravom tragu. U prvom redu se nalaze samo grèka slova – oèito da su zajedno grupisane iste vrste simbola!“ I Langdon je to zapazio, ali nije mogao da se seti nikakve grèke reèi koja bi mogla da odgovara tom rasporedu slova i praznih kvadratiãa. Treba mi prvo slovo. Ponovo pogleda u magièni kvadrat, pokušavajuãi da se seti koje je slovo bilo na prvom mestu pored donjeg levog ugla. Razmišljaj! Zatvorio je

oèi pokušavajuãi da zamisli donju stranu piramide. Donji red, odmah pored levog ugla… koje slovo beše tamo? Za trenutak, Langdon se ponovo našao u tanku, prožet užasom, buljeãi kroz

pleksiglas u dno piramide. Odjednom je uspeo da vidi.

Otvorio

je oèi, teško dišuãi. „Prvo slovo

bilo H.“ Langdon se okrenu prema rešetki i upisa prvo slovo. Reè još uvek ne beše potpuna, ali to što je video bilo je sasvim dovoljno. Odjednom, shvati o kojoj bi reèi moglo da se radi. Çåñåäïì! Ubrzanog pulsa, Langdon ukuca nov zahtev za pretragu na blekberiju. Uneo je engleski ekvivalent za ovu poznatu grèku reè. Prvi pogodak koji se pojavio

bila je enciklopedijska odrednica. Proèitao je i odmah znao da mora biti taèna. HEREDOM, im. – važna reè u slobodnom zidarstvu „visokih stepena“, od francuskih rituala Ruže i Krsta u kojima se odnosi na mitsku planinu u Škotskoj, legendarno mesto prvog takvog kaptola. Od grèke reci koja vodi poreklo od Hierosdomos, što znaèi sveta kuãa.

„To je to!“ povika Langdon, pun neverice. „Eto kuda su otišli!“ Sato, koja je gledala u ekran preko njegovog ramena, sada je delovala potpuno pogubljeno.

„Do mitske planine u Škotskoj?!“

 360 

Langdon zatrese glavom. „Ne, do jedne zgrade u Vašingtonu èije je tajno ime Heredom.“

 361 

POGLAVLjE 115 Zdanje Hrama – u bratstvu

poznato i kao Heredom – uvek je bilo

poput

krunskog dragulja Škotskog reda amerièkih masona. Zbog svog strmog, piramidalnog krova, zgrada je dobila ime po mitskoj planini u Škotskoj. Meðutim, Malak je znao da u vezi sa blagom koje je u njoj skriveno, nema nièeg

legendarnog. To je to mesto, znao je. Masonska piramida pokazala je put. Dok se stari lift lagano uspinjao ka treãem spratu, Malak izvadi komad papira na koji je precrtao simbole koristeãi Franklinov kvadrat… zajedno

sa još jednim jednostavnim simbolom.

Poruka nije mogla biti jasnija. Ispod Zdanja Hrama. Heredom↓ Izgubljena reèje tu… negde. Iako Malak nije znao taèno kako da je locira, bio je uveren da odgovor leži u ostalim simbolima sa rešetke. Ono što je bilo zgodno, kada je u pitanju razotkrivanje tajni Masonske piramide i ove zgrade, niko za to nije

kvalifikovaniji od Pitera Solomona. Velikog majstora lièno. Piter je nastavio da se bori u invalidskim kolicima, ispuštajuãi prigušene zvuke kroz povez na ustima. „Znam da se brineš za Ketrin“, reèe Malak. „Ali uskoro ãe biti gotovo „ Malaku se èinilo kao da je kraj došao nekako iznenada. Nakon svih ovih godina

patnji

planiranja,

èekanja

traženja…

trenutak

se konaèno

približio. Lift poèe da usporava i on oseti naglo uzbuðenje. Kabina se uz trzaj zaustavi. Bronzana vrata se smakoše i Malak proviri u velièanstvenu pred njima. Ogromna kvadratna soba bila je ukrašena simbolima

meseèinom, koja je prodirala kroz okulus105 na gore. Obišao sam pun krug, pomisli Malak.

prostoriju okupanim

samom vrhu kupole, visoko

Dvorana Hrama je bilo isto ono mesto na kom su Piter Solomon i njegova braãa tako lakomisleno inicirali Malaka i primili ga kao jednog od svojih. Sada ãe najuzvišenija masonska tajna – nešto u šta veãi deo bratstva

nije ni verovao da postoji – biti razotkrivena.

105

Otvor na

kupoli,

najèešãe okruglog

oblika, ime

prev.).  362 

dobio

po latinskoj

reèi za oko (prim.

„Neãe on ništa naãi“, reèe Langdon, još uvek nesiguran i dezorijentisan,

dok je pratio Sato i ostale uz drvenu rampu koja vodi iz podruma. „Ne postoji

nikakva Reè. To je sve metafora – simbol drevnih misterija.“ Ketrin

je išla

za njima, sa dva agenta

koji su joj pomagali

da se onako

zanemoãala uspne uz rampu.

Dok je grupa pažljivo prolazila kroz uništena èelièna vrata i rotirajuãu sliku u dnevnu sobu, Langdon je objašnjavao Sato da Izgubljena reè predstavlja jedan od najstarijih masonskih simbola – jedna jedina reè,

ispisana

tajanstvenim jezikom koji èovek više ne ume da odgonetne. Reè je, kao i same

misterije, obeãavala otkrivanje skrivene moãi samo onima koji su dovoljno prosveãeni da je dešifruju. „Prièa kaže da“, zakljuèi Langdon, „ako možete

da posedujete i razumete Izgubljenu reè… onda ãe vam drevne misterije biti jasne.“ Sato ga letimièno pogleda. „Znaèi mislite da ovaj èovek traži samo jednu

reè?“ Langdon je morao da prizna da ovako na prvi pogled izgleda pomalo apsurdno, ali to je ipak davalo odgovore na mnoga pitanja. „Vidite, nisam specijalista za ceremonijalnu magiju“, reèe, „ali po dokumentima sa zida u ovom podrumu i iz Ketrininog opisa netetoviranog dela kože na njegovoj glavi, rekao bih da se nada da ãe pronaãi Izgubljenu reè i ispisati je na

svom telu.“ Sato pomeri

grupu prema

središtu

trpezarije.

Helikopter

napolju, dok su mu elise grmele sve glasnije i glasnije. Langdon nastavi da prièa, razmišljajuãi naglas. „Ako veruje da ãe osloboditi

moã drevnih

misterija,

nijedan

se zagrevao

ovaj tip simbol

zaista

neãe biti

moãniji u njegovom umu od ove Izgubljene reèi. Ako bude mogao da je naðe i ispiše na svojoj glavi – koja je sveto mesto sama po sebi – onda ãe bez sumnje smatrati sebe savršeno ukrašenim i ritualno pripremljenim da…“ Zastao je, videvši koliko je Ketrin bleda, zbog pomisli o Piterovoj neumitnoj sudbini.

„Ali, Roberte“, rekla je nemoãno, glas joj je bio jedva èujan od helikopterske elise. „To su dobre vesti, zar ne? Ako želi da ispiše Izgubljenu reè na vrhu glave pre nego što žrtvuje Pitera, onda imamo

vremena. Neãe ubiti Pitera sve dok ne pronaðe Reè. A, ako Reè ne postoji…“ Langdon je pokušavao

da deluje

kao da se nada, dok su agenti

Ketrin da sedne. „Na nesreãu, Piter i dalje misli da ti krvariš na smrt. On misli

da jedini

naèin

da te spase

jeste

da potpuno

saraðuje

ludakom… verovatno da mu pomogne da pronaðe Izgubljenu reè.“ „Pa šta?“ insistirala je. „Ako Reè ne postoji…“

pomagali sa ovim

„Ketrin“, reèe Langdon, gledajuãi je duboko u oèi. „Kada bih ja znao da umireš, i da mi je neko obeãao da ãeš biti spašena ako pronaðem Izgubljenu

reè, onda bih je tom èoveku pronašao – i to bilo koju reè – a onda se molio Bogu da on održi reè.“ „Direktorka Sato!“ jedan od agenata povika iz sobe, „Pogledajte ovo!“

 363 

Sato žurno izaðe iz trpezarije i ugleda jednog agenta kako silazi stepenice, izašavši iz spavaãe sobe. Nosio je plavu periku. Šta je to, do ðavola? „Perika

tog èoveka“,

reèe

dajuãi

joj je. „Našao

niz

sam je u garderobi.

Pogledajte je malo bolje.“

Plava perika bila je mnogo teža nego što je Sato mislila da ãe biti. Izgleda da je bila ispunjena debelim slojem gela. Ono što je bilo èudno,

donja strana perike imala je i neku žicu koja je virila. „Baterija upakovana u gel koji prijanja za lobanju“, reèe agent. „Napaja minijaturnu optièku kameru, skrivenu u kosi“ „Šta?“ Sato je opipavala prstima sve dok nije pronašla minijaturnu kameru, skoro nevidljivu meðu plavim uvojcima. „Ovo je skrivena kamera?“ „Video-kamera“,

dodade agent. „Èuva

snimke

u ovoj malenoj

kartici.“

pokaza silikonski kvadrat velièine markice, koji je bio ugraðen u periku.“ Verovatno se aktivira na kretanje.“ Isuse, pomisli ona. Znaèi tako je to uradio. Ova moderna varijanta kamere poput „cveta u reveru“ odigrala je kljuènu ulogu u krizi s kojom se direktorica KB-a susrela veèeras. Neko vreme je gledala, a onda je vratila agentu. „Nastavite da pretražujete kuãu“, rekla je. „Hoãu svaki deliã informacije koji možete da naðete o ovom tipu. Znamo da mu laptop nije tu i želim da znam kako taèno planira da se poveže sa spoljnim svetom dok je u pokretu. Tražite u njegovoj sobi uputstva, kablove, bilo šta što bi moglo da nam da ideju o njegovoj kompjuterskoj opremi.“ „Razumem, gospoðo.“ Agent se žurno udalji. Vreme je da krenemo. Sato po zvuku helikopterskih elisa zakljuèi da je spreman za poletanje. Požurila je nazad u trpezariju, gde je Simkins dovodio Vorena Belamija iz helikoptera, usput ga ispitujuãi o detaljima bitnim za zgradu, u koju veruju da je njihova meta otišla. Zdanje Hrama. „Prednja vrata se zakljuèavaju iznutra“, govorio je Belami, još uvek umotan u tanko ãebe, vidno se tresuãi od hladnoãe na Franklinovom skveru. „Zadnji ulaz u zgradu je jedini put kojim možete uãi. Ima brojèanu tastaturu i PIN kod koji znaju samo braãa.“ „Koji je PIN?“ upita Simkins, hvatajuãi beleške. Belami sede, naizgled previše slab da stoji. Kroz cvokoãuãe zube, izdeklamovao je svoj kod, a zatim dodao, „adresa je Šesnaesta ulica 1733, ali tražite prilazni puteljak i parking iza zgrade. Malo je teže naãi…“ „Taèno znam gde je to“, reèe Langdon. „Pokazaãu vam kad stignemo tamo.“ Simkins odmahnu glavom. „Vi ne idete, profesore. Ovo je vojna…“ „Ðavola ne idem!“ uzvrati Langdon. „Piter je tamo! A zgrada je pravi lavirint! Bez nekoga ko ãe vas voditi, trebaãe vam deset minuta da pronaðete put do Dvorane Hrama!“ „U pravu je“, reèe Belami. „To je zaista lavirint. Ima jedan lift, ali je star i buèan i sasvim se jasno vidi iz Dvorane Hrama. Ako mislite da se prikradete, moraãete se popeti pešice.“

 364 

„Nikada se neãete snaãi“, upozori ih Langdon. „Od zadnjeg ulaza, treba da preðete kroz Izložbeni hol, Dvoranu èasnih, odmorište, Atrijum, Velike stepeni…“ „Dosta“, reèe Sato. „Langdon ide.“

 365 

POGLAVLjE 116 Energija se sve više uveãavala. Malak je oseãao kako pulsira u njemu, kreãuãi se gore-dole kroz èitavo telo, dok je gurao kolica s Piterom Solomonom prema oltaru. Izaãi ãu iz ove zgrade daleko moãniji nego što sam ušao. Jedino što je još preostalo, bilo je da se pronaðe i poslednji deo. „Verbum significatium“, šaptao je u sebi. „Verbum omnificum.“ Malak doveze Piterovu stolicu do oltara, a onda obiðe i otvori tešku torbu koja je bila u Piterovom krilu. Stavi ruke u torbu i izvadi kamenu piramidu, pa je podiže prema meseèini, taèno ispred Piterovih oèiju, pokazujuãi mu ugraviranu rešetku sa simbolima na donjoj strani. „Sve ove

godine“, rugao mu se, „a ti nisi znao na koji naèin piramida tajnu.“ Malak pažljivo postavi piramidu na oltar, pa se vrati do torbe. „I

èuva svoju

ovaj talisman,“ nastavi, vadeãi zlatni vrh, „u pravom smislu te reèi uneo je red u haos, taèno kao što je i bilo obeãano.“ Pažljivo je postavio

metalni

vrh preko kamene piramide, a onda se povukao da bi Piteru omoguãio da sve dobro vidi. „Pogledaj, tvoj simbolon je sada potpun.“ Piterovo lice se zgrèi i on pokuša da nešto kaže, ali bez uspeha. „Odlièno.

Vidim

da želiš

nešto

da mi saopštiš.“

Malak

mu grubo

istrgnu krpu iz usta.“

Piter Solomon je kašljao i rigao neko vreme, pre no što je bio u stanju da

progovori „Ketrin…“ „Ketrin predlažem

nije preostalo ti da postupaš

još mnogo vremena. Ako hoãeš da je spaseš, onako kako ti ja budem govorio.“ Malak je

na stvari.

Imala

što

pretpostavljao da je ona veã mrtva, ili pak samo što nije. To ništa ne menja je sreãe

je poživela

dovoljno

bratom.

„Molim

vas“, preklinjao

je Piter,

hrapavim

dugo da se oprosti

glasom. „Pošaljite

hitnu

pomoã…“ „Ja ãu to veã uèiniti. Ali prvo mi moraš reãi kako da doðem do tajnog stepeništa.“ Piterovo lice se ispuni nevericom. „Šta?!“ „Stepenište. Masonska legenda govori o stepeništu koje se spušta stotinu

metara

ispod

zemlje

sve do tajnog

Izgubljena reè.“ Piter je sada delovao sasvim preplašeno. „Tebi

sakriveno

je poznata

ta legenda“,

navaljivao

mesta

na kome je zakopana

je Malak. „Tajno

ispod nekog kamena“ Pokazao je na oltar

stepenište,

u sredini –

gromada od granita sa pozlaãenim natpisom na hebrejskom: BOG REÈE, „NEKA

ogromna

BUDE SVETLOST“ I BI SVETLOST. „Ovo je oèito pravo mesto. Ulaz u stepenište mora biti sakriven negde ispod nas.“ „U ovoj zgradi ne postoji tajno stepenište!“ vikao je Piter. Malak se strpljivo nasmeši i pokaza nagore. „Ova zgrada ima oblik piramide“ Uperio je prst prema èetvorostranoj kupoli koja se završavala kvadratnim okulusom u središtu.  366 

„Jeste, Zdanje Hrama ima oblik piramide, ali kakve to…“

„Pitere, ja imam èitavu noã na raspolaganju.“ Malak zateže beli ogrtaè preko svog savršenog tela. „Meðutim, Ketrin nema. Ako želiš da ostane u životu, reãi ãeš mi kako da doðem do stepeništa.“ „Veã sam vam kazao“, rekao je odluèno, „ne postoji tajno stepenište u ovoj zgradi.“ „Ne?“ Malak smireno izvadi list hartije na kome je bio prikazan novi poredak

simbola

sa donje strane

piramide. „Ovo

je krajnja

poruka

Masonskoj piramidi. Tvoj prijatelj Langdon pomogao mi je da je dešifrujem.“ Malak je podigao hartiju i stavio je taèno ispred Piterovih oèiju. Veliki majstor šumno udahnu vazduh kad je video šta na njoj stoji. Ne samo da je šezdeset èetiri simbola bilo rasporeðeno u smislene grupe… veã se iz

haosa pojavila i stvarna slika. Slika stepeništa… ispod piramide.

Piter Solomon je Masonska piramida

u neverici zurio u rešetku sa simbolima pred sobom. generacijama je èuvala svoju tajnu. Sada, neoèekivano,

tajna biva otkrivena, i on oseti kako mu se od predoseãanja ledi u stomaku. Poslednja šifra na piramidi. Ovako, na prvi pogled, pravo znaèenje simbola Pitera, ali je on odmah razumeo zašto tetovirani

i dalje je bilo tajna za èovek veruje u to šta

veruje. Misli da postoji tajno stepenište ispod piramide zvane Heredom. Pogrešno interpretira ove simbole.

„Gde je?“

zahtevao

tetovirani

èovek. „Kaži

kako

stepenište, a ja ãu Ketrin poštedeti život.“ Kad bih barem mogao, pomisli Piter. Ali stepenište nije stvarno. Mit o stepeništu

bio

iskljuèivo

simboliène  367 

prirode…

deliã

naðem

velikih

masonskih

alegorija.

Zavojito

stepenište

javlja se na tablicama

drugog

stepena. Ono predstavlja èovekov intelektualni uspon ka Božanskoj istini. Poput Jakovljevih lestvica, Zavojito stepenište bilo je simbol puta do neba… èovekovog putovanja prema bogu… veze izmeðu zemaljskog i nebeskog

carstva. Svaka stepenica predstavlja razlièite umne sposobnosti. Pa on bi to morao znati, pomislio je Piter. Prošao inicijacije. Svaki

masonski

iskušenik

uèi da postoji

je kroz sve

simbolièno stepenište

kojim

može da se popne „da bi razumeo tajne ljudske nauke“. Slobodni zidari, kao i noetièka

nauka i drevne

misterije,

duboko poštuju

neiscrpni

potencijal

ljudskog uma, a mnogi masonski simboli vezani su za ljudsko telo. Um stoji kao zlatni vrh na fizièkom telu. Kamen mudrosti. Preko kièmene lestvice penje se i spušta energija, kruži i povezuje božanski um sa fizièkim

telom.

Piter je znao da nije nikakva sluèajnost što se kièma sastoji od taèno trideset i tri pršljena. Trideset i tri je broj stepena u masoneriji. Osnova kième, ili sakrum106, bukvalno znaèi „sveta kost“. Telo jeste hram. Nauka, koju masoni poštuju, sastoji se od starog shvatanja kako bi taj hram trebalo

koristiti u najbolje i najplemenitije svrhe. Nažalost, nikakvo istinito objašnjenje neãe pomoãi Ketrin. Piter je gledao u rešetku sa simbolima i rezignirano uzdahnuo. „U pravu ste“, slagao je. „Postoji zaista tajno stepenište ispod ove zgrade. Èim budete poslali

pomoã za Ketrin, ja ãu vas tamo odvesti.“ Èovek sa tetovažom samo je gledao u njega.

Solomon uzvrati pogled, suprotstavljajuãi mu se. „Ili spasite moju sestru

i saznajte istinu… ili nas ubijte oboje i ostanite zauvek u neznanju.“

Èovek tiho spusti hartiju i zatrese glavom. „Veoma sam nezadovoljan Pitere. Pao si na ispitu. I dalje misliš da sam ja budala. Zar stvarno

veruješ da ne razumem šta je to što tražim? Zar misliš da još uvek nisam shvatio koliki je moj stvarni potencijal?“ Sa tim reèima, èovek se okrete i skide kimono. Dok je bela svila lepršala prema podu, Piter prvi put vide dugaèku tetovažu duž èovekove kième. Blagi bože. Uvrãuãi se poèev od svilene trake na bedrima, elegantne stepenice pele postavljena na po

su se po sredini njegovih leða. jednom pršljenu. Bez reèi, Piter

jedne lestvice na drugu, sve do èovekovog zatiljka. Piter nije mogao da skloni pogled. Tetovirani

èovek sad je zabacio

zavojite

Svaka lestvica bila je pogledom prelazio

glavu unazad, otkrivši

prazan

krug na

vrhu lobanje. Netaknuta koža bila je oivièena zmijom, savijenom u krug, koja proždire samu sebe. Sjedinjenje. Malo-pomalo,

èovek

spusti

glavu

okrenu

se licem

prema

Piteru.

Ogroman dvoglavi feniks na njegovim grudima posmatrao ga je mrtvim oèima.

106

Od latinskog

os sacrum,

donji

deo kième

sastavljen

prev.).  368 

od pet sraslih

je sa

pršljenova (prim.

„Ja tražim Izgubljenu reè“, kazao je èovek. „Hoãeš li mi pomoãi u tome, ili ãeš radije da umreš, zajedno sa svojom sestrom?“ Znaš kako da je pronaðeš, pomislio je Malak. Znaš nešto, ali neãeš da mi

kažeš. Piter

Solomon

otkrio

je mnoge stvari

tokom ispitivanja,

kojih

se sada

verovatno nije ni seãao. Ponovljeni boravci u tanku za deprivaciju doveli su do toga da je poèeo

da bunca i odgovara na sva pitanja. Sasvim

neverovatno,

kada je otvorio dušu, sve što je rekao bilo je u potpunom skladu sa legendom o Izgubljenoj reèi. Izgubljena reè nije metafora… ona je stvarna. Reè je napisana na jednom drevnom jeziku

i skrivena

je veã hiljadama

godina. Reè je u stanju

da podari

nesagledivu moã onome ko shvati njeno pravo znaèenje. Reè je skrivena današnjih dana… a Masonska piramida ima moã da je otkrije. „Pitere“, kaza sad Malak, gledajuãi pravo u oèi svog zarobljenika, „kad si pogledao u rešetku sa simbolima… video si nešto. Desilo se otkriãe. Ova rešetka tebi nešto znaèi. Kaži mi šta.“ „Neãu vam ništa kazati, dok ne pošaljete pomoã za Ketrin!“

Malak mu se nasmeši, „Veruj mi, moguãnost da izgubiš sestru predstavlja najmanji razlog zbog kojeg treba veèeras da se brineš.“ Bez daljih reèi, okrete

se prema Langdonovoj torbi i poèe da vadi stvari koje je u nju spakovao dok su bili u podrumu. A onda poèe veoma metodièno da ih reda po oltaru. Komad savijene svile. Beo kao sneg. Srebrnu kadionicu. Egipatsko miro. Boèicu sa Piterovom krvlju. Pomešanom sa pepelom. Crno pero vrane. Njegovo posveãeno pero za pisanje. Žrtveni

nož.

Iskovan

od gvoðža

dobijenog

meteorita

u Kananskoj

zemlji.

„Misliš da se bojim da umrem?“ povika Piter, glasa promuklog od patnje. „Ako Ketrin umre, nemam zašta da živim! Poubijao si èitavu moju porodicu!

Sve si mi oduzeo!“

„Ne baš sve“, odgovori Malak. „Ne još.“ Gurnuo je ruku u torbu laptop iz svoje radne sobe. Ukljuèio ga je i pogledao u zarobljenika. „Bojim se

da još nisi shvatio pravu prirodu onoga što te èeka.“

 369 

i izvadio

POGLAVLjE 117 Langdon oseti kako mu se spušta stomak dok je helikopter CIA uzletao sa

travnjaka, naglo skreãuãi i ubrzavajuãi više nego što je Langdon mislio da je moguãe. Ketrin je ostala da se oporavi, zajedno s Belamijem i još jednim od

agenata koji je pretraživao kuãu i èekao pomoãni tim. Pre

nego što

je Langdon otišao,

poljubila

ga je u obraz i šapnula

„Èuvaj se, Roberte.“ Langdon se držao za ruèku kao da mu od toga zavisi život, dok helikopter nije konaèno ispravio i pojurio prema Zdanju Hrama. Sato

je sedela

pored

njega, obraãajuãi

se pilotu. „Pravo

se vojni prema

Djupont!“ urlala je pokušavajuãi da nadglasa zaglušujuãu riku. „Tamo ãemo se spustiti!“ Langdon se zbunjeno okrenu prema njoj. „Djupont?! Pa to je nekoliko blokova daleko od Zdanja Hrama! Možemo se spustiti na njegovom parkingu!“ Sato odmahnu glavom. „U

zgradu moramo

dolazimo…“ „Ali

nemamo vremena!“

da uðemo tiho.

se Langdon. „Ludak

protivio

mu,

trgu

èuje da

Ako meta se sprema

da ubije

Sato je zurila u njega oèima hladnim kao led. „Kao što sam vam veã rekla, život Pitera Solomona nije moj primarni cilj. Mislim da sam to

dovoljno

Pitera! Možda ãe ga zvuk helikoptera preplašiti i naterati da stane!“

jasno rekla.“ Langdon nije

bio raspoložen

bezbednosti. „Slušajte, zgradi…“

da sluša

ja sam jedini

još

jednu tiradu

o nacionalnoj

ovde koji zna kako da se snaðe u toj

„Polako, profesore“, upozori ga direktorica. „Ovde ste kao èlan mog tima

i od vas oèekujem potpunu saradnju.“ Zastala je, a zatim dodala, „U stvari, bilo bi dobro da vas sada u potpunosti upoznam sa ozbiljnošãu noãašnje krize.“ Sato pruži ruku ispod svog sedišta i izvuèe modernu, titanijumsku aktentašnu. Kad ju je otvorila otkrila je prilièno komplikovani kompjuter. Kada ga je ukljuèila, logo CIA ukazao se pred njima, zajedno sa poljima za unos

imena i šifre.

Kada se Sato

ulogovala, pitala je: „Profesore, seãate li se plave perike

koju smo našli u èovekovom domu?“ „Da.“ „Pa, ispod te perike skrivena je minijaturna optièka kamera, zaklonjena uvojcima.“ „Skrivena kamera! Ne shvatam.“ Sato je delovala ljutito. „Shvatiãete.“ Ona pokrenu fajl na laptopu. SAMO TRENUTAK… OTKLjUÈAVAM FAJL… Novi prozor se pojavi ispunjavajuãi èitav ekran. Sato podiže spusti ga na Langdonovo krilo, da bi mogao što bolje da vidi. Neobièna slika

pojavi se na ekranu. Langdon ustuknu od iznenaðenja. Šta, do ðavola?!  370 

laptop i

Nejasan i mraèan, snimak je prikazivao èoveka s povezom preko oèiju. Bio je obuèen u odoru srednjovekovnog jeretika kog vode na vešala – omèa oko vrata, leva nogavica zavrnuta do kolena, desni rukav do lakta, a razdrljena košulja otkriva gole grudi. Langdon je gledao u neverici. Dovoljno je proèitao o masonskim ritualima

da bi prepoznao šta je taèno ovo što gleda. Masonski inicijant… priprema se da primi prvi stepen. Èovek je bio veoma mišiãav i visok, sa prepoznatljivom plavom perikom i izrazito tamnog tena. Langdon istog trenutka prepozna njegovo lice. Tetovaže èoveka su oèigledno bile skrivene šminkom bronzane boje. Stajao

je ispred visokog ogledala i snimao svoj odraz kamerom skrivenom u perici. Ali… zašto? Ekran prekri crnilo. Novi snimak se pojavi. Mala, jedva osvetljena, pravougaona odaja. Èudni pod, poput šahovske table, sa crno-belim ploèicama. Niski drveni oltar, s tri strane poduprt stubovima, na njemu upaljene treperave sveãe. Langdon iznenada poèe da shvata. Oh, moj bože. Snimajuãi pomalo nesigurno, kao amaterski kuãni video, kamera je sada prešla preko èitave prostorije i otkrila malu grupu ljudi koja je posmatrala inicijanta. Bili su obuèeni u ritualne masonske odore. U tami Langdon nije mogao da vidi njihova lica, ali nimalo nije sumnjao u to gde se

održava ritual. Po tradicionalnom izgledu ove lože, to je moglo da bude bilo gde u svetu, ali sudeãi po plavièastom, trouglastom zabatu iznad majstorove

stolice,

bila je to najstarija masonska loža u Vašingtonu – Potomak loža broj 5 – dom Džordža Vašingtona i masonskih praotaca koji su položili kamen temeljac za Belu kuãu i Kapitol. Loža je i dan danas aktivna. Piter Solomon, pored toga što je brinuo o Zdanju Hrama, bio je i Veliki majstor lokalne lože. A u ložama poput ove poèinjao je put masonskih inicijanata… gde je i sam bio prošao prva tri stepena slobodnog zidarstva. „Braão“, zaèu se poznati Piterov glas, „u ime Velikog arhitekte svemira, otvaram ovu ložu za uvoðenje inicijanta u prvi stepen!“ Èulo se glasno udaranje drvenog èekiãa. Langdon je posmatrao u potpunoj neverici dok se serija snimaka, u kojima Piter Solomon obavlja neke od najzlokobnijih momenata ovog rituala, smenjivala pred njim. Pritiska sjajni bodež na inicijantova gola prsa… preti da ãe ga zabiti ako inicijant „nepropisno otkrije misterije masonerije“… opisuje crno-beli pod kao prikaz „živih i mrtvih“… opisuje kazne koje su ukljuèivale „presecanje grkljana, èupanje jezika iz korena, i sahranjivanje leša u krupni pesak na morskom dnu…“ Langdon je zurio zapanjen. Da li je moguãe da ja ovo gledam? Masonski obred inicijacije bio je pod velom tajne vekovima. Jedine opise koji su ikada procureli, ispisala je šaèica otuðene braãe. Langdon je èitao ta kazivanja,

 371 

naravno, pa ipak nikad nije video inicijaciju roðenim oèima… ovo je bila sasvim druga prièa. A posebno ovako namontirana. Langdon je odmah mogao da kaže da

je ovo

nepoštena propaganda, koja izostavlja sve plemenite aspekte inicijacije, a istièe samo one uznemirujuãe. Kada bi ovaj video-snimak bio pušten, Langdon je znao da bi preko noãi postao senzacija na Internetu. Antimasonski teoretièari zavere hranili bi se ovim kao ajkule. Masonska organizacija, a posebno Piter Solomon, našla bi se usred vatrene oluje kontroverzi i oèajnièki pokušavala da kontroliše nanetu štetu… i pored

toga što je ritual bezopasan i sasvim simbolièan.

Bilo je jezivo što je video-snimak prikazivao i biblijsku referencu na ljudsku žrtvu… „potèinjavanje Avrama Vrhovnom biãu, kada je ponudio Isaka, svog prvoroðenog sina.“ Langdon pomisli na Pitera i požele da helikopter

leti još brže. Video-snimak se sada promeni. Ista prostorija. Neka druga noã. Veãa grupa masona koja posmatra. Piter Solomon

gleda iz svoje majstorske

napetije.

Kleèi pred oltarom…

postoje unutar

stolice.

Ovo je drugi

stepen.

zaklinje se da ãe „zauvek èuvati

Malo

enigme koje

slobodnog zidarstva“… pristaje na kaznu da mu se „grudni koš

otvori i živo srce baci na zemlju kao otpadak pred proždrljive zveri“…

Langdonovo srce divlje je tuklo dok se scena ponovo menjala. Još jedna noã.

Mnogo veãa gužva. Na podu „iscrtana ploèa“ u obliku kovèega. Treãi stepen.

Ovo je bio ritual smrti – najstrožiji od svih stepena – momenat u kom je

inicijant primoran da se „suoèi sa poslednjim izazovom liènog nestajanja“. Ovo iscrpljujuãe

nekome treãi

ispitivanje bilo 107

stepen .

je, u stvari,

izvor za

I premda je Langdonu bilo

poznatu

frazu

dati

veoma dobro poznato

akademsko objašnjenje ovoga, ni izdaleka nije bio spreman za ono što je sada

video. Ubistvo. Kroz smenu divljih i brzih scena, video-snimak je prikazivao jezivo, brutalno ubistvo inicijanta, iz ugla žrtve. Bilo je tobožnjih udaraca u njegovu glavu, kao i udarca masonskim kamenim maljem. U isto vreme, pomoãnik je žalosno pripovedao prièu o „udovièinom sinu“ – Hiramu Abifu – glavnom arhitekti hrama kralja Solomona, koji je pre odabrao da

umre nego da otkrije tajnu mudrost koju je posedovao. Napad je odglumljen, naravno, ali je njegov efekat pred kamerama ipak bio

užasan. Nakon poslednjeg udarca, inicijant – sada „mrtav kakav je pre bio“ – spušta se u simbolièni kovèeg, gde mu se zaklapaju oèi, a ruke prekrštaju kao u leša. Masonska braãa ustaju i žalosno okružuju telo uz pratnju orgulja koje sviraju posmrtni marš. Sablasna scena bila je zaista strašna. Ali to nije bilo sve. Kad su se muškarci okupili oko svog ubijenog brata, skrivena kamera je jasno snimila njihova lica. Langdon sada shvati da Piter Solomon nije

107 To

give someone the third degree – nekoga dugo i detaljno ispitivati (prim. prev.).  372 

jedini poznat èovek u prostoriji. Jedan od ljudi koji su piljili u inicijanta i kovèeg, bio je skoro svakog dana na televiziji. Istaknuti amerièki senator. Oh, bože… Scena se ponovo promeni. Napolju… noãu… isti skakutavi video-snimak… èovek koraèa niz gradsku ulicu… uvojci plave kose mrdaju se ispred kamere… zalazi za ugao… kamera se premešta na predmet u èovekovim rukama… novèanica od jednog dolara… krupan plan Velikog peèata… svevideãe oko… nezavršena piramida… a onda, kadar se naglo otvara kako bi pokazao slièan oblik u daljini… ogromna piramidalna zgrada… sa strmim ivicama koje se

dižu prema odseèenom vrhu… Zdanje Hrama. Nekakav užasan iskonski strah rastao je u Langdonu.

Snimak nastavlja dalje… èovek žuri prema zgradi… penje se uz više stepenica… prema ogromnim bronzanim vratima… izmeðu èuvara – dve sfinge

od po sedamnaest tona. Inicijant ulazi u piramidalnu odaju za inicijaciju. Mrak. Moãne orgulje èuju se iz daljine… nova scena kreãe. Dvorana Hrama. Langdon teško proguta pljuvaèku. Veliki prostor, nalik na peãinu, kao da je oživeo

od svetla.

nivoa

Ispod

okulusa, crni mermerni oltar presijava se na meseèini. Okupljeno oko njega,

sedeãi na ruèno izraðenim stolicama presvuèenim svinjskom kožom, èekalo je ozbiljno veãe istaknutih masona trideset treãeg stepena, prisutnih kao svedoci. Snimak sada prelazi preko njihovih lica, sporo i promišljeno. Langdon je gledao užasnut. Iako ovo nije predvideo, ono što je gledao savršeno se uklapalo. najzaslužnijih i najodliènijih masona, najmoãnijeg grada na svetu, logièno

je podrazumevao i prisustvo

mnogih uticajnih

stvarno,

s dugim

sedeãi

oko oltara,

svilenim

i poznatih rukavicama,

Skup

liènosti.

masonskim

keceljama i blistavim draguljima, nalazili su se neki od najmoãnijih ljudi ove zemlje. Dvojica sudija Vrhovnog suda… Ministar odbrane… Portparol Bele kuãe… Langdonu je skoro pozlilo dok je snimak prelazio preko ostalih lica. Tri istaknuta senatora… ukljuèujuãi i šefa poslanièke grupe vladajuãe partije… Ministar unutrašnjih poslova… I… Direktor CIA… Langdon je hteo da odvrati pogled, ali nije mogao. Scena je bila opèinjavajuãa i uznemirujuãa èak i za njega. Istog trenutka mu postade jasno zašto je Sato toliko uznemirena i zabrinuta. Sada se na ekranu slika pretvorila u jedan šokantan prizor.  373 

Ljudska lobanja… ispunjena

tamnom purpurnom

teènošãu.

Fine

Pitera Solomona, èiji je zlatni masonski prsten blistao na svetlosti sveãa,

pružale

èuvenu caput mortuum –

su inicijantu

mrtvaèku

šake

glavu. Crvena

teènost bila je vino… ali Je ipak svetlucala kao krv. Vizuelni efekat je bio

zastrašujuã. Peto

prolivanje,

shvatio

je Langdon,

jer je proèitao

seãanja

na ovakvu

108

prièest u Pismima o instituciji masona, Džona Kvinsija Adamsa . Ali ipak

je to što sada gleda, kako se ceremonija odvija… to što vidi kako tome sasvim spokojno prisustvuju najmoãniji ljudi Amerike… bio prizor kakav

Langdon nikada nije video. Inicijant uze lobanju u ruke… lice mu se ogledalo u mirnoj vina. „Neka ovo vino koje sada pijem bude za mene smrtni otrov“, reèe on, „ako

površini

ikad svesno ili namerno prekršim svoj zavet.“ Bilo je sigurno da je ovaj inicijant nameravao da prekrši svoju zakletvu i to na najgori moguãi naèin. Langdon nije mogao ni da zamisli šta bi se dogodilo kada bi video-snimak dospeo

u javnost.

Niko

ne bi razumeo. Vlada

bi pala.

Etar

bi bio

prepun

glasova antimasonskih grupa, fundamentalista i teoretièara zavere koji bi bljuvali vatru

punu strepnje

i mržnje, pokreãuãi ponovo

puritanski

lov na

veštice.

Istina bi bila iskrivljena, Langdon je to znao. Kao što se uvek dešavalo s

masonima. Istina je da je usredsreðenost bratstva na smrt, u stvari, odvažno slavljenje života. Masonski ritual je stvoren da probudi uspavanog

skrivenog èoveka, da ga podigne iz njegovog mraènog kovèega neznanja, da ga uzdigne na svetlo i da mu podari oèi kojima može da vidi. Samo kroz iskustvo smrti èovek može da u potpunosti shvati iskustvo života. Samo

kroz shvatanje koliko

da su njegovi dani na zemlji

je važno

ostatak

života

ogranièeni, èasno,

provesti

on može da ispravno

razume služeãi

bližnjem svom. Masonska

Masonski

inicijacija

je potresna

zaveti su neumoljivi

jer je stvorena

jer bi trebalo

da izazove

preobražaj.

da budu podsetnici

da su

èovekova èast i „reè“ jedino što se može poneti sa ovog sveta. Masonska uèenja su neprozirna jer bi trebalo da budu univerzalna… nauèena kroz obièan jezik simbola i metafora koje prevazi laze religije, kulture i rase…

da stvore ujedinjenu „svesnost èitavog sveta“ u bratskoj ljubavi. U jednom kratkom trenutku, Langdon oseti traèak nade. Pokušao je sebe da ubedi da ãe javnost, ako ovaj video-snimak procuri, biti otvorenog tolerantna, i da ãe shvatiti da svi duhovni rituali imaju odreðeni smisao koji se èini strašnim ako se izvuèe iz konteksta – ponavljano

jevrejski egzorcizam,

ritual

obrezivanja,

islamski niqab109,

mormonsko isceljivanje

krštenje

pokojnika,

kroz šamanski

uma i raspeãe,

katolièki

trans,

ceremonija Kaparot , pa èak i jedenje figurativnog Isusovog tela i pijenje Njegove krvi.

jevrejska

110

108 109 110

John Quincy Adams (1767—1848), šesti predsednik Sjedinjenih Država (prim. prev.).

Niqab – veo koji prekriva lice muslimanskih žena, po pravilima oblaèenja (prim. prev.). Kaparot –

osporavani

jevrejski ritual

u kom se najèešãe

služi da se gnev s nebesa usmeri od sebe, na nešto drugo (prim. prev.).  374 

koriste povrãe,

riba i novac;

Ma ja sanjam, znao je Langdon. Ovaj video ãe izazvati haos. Mogao je da zamisli šta bi se dogodilo kada bi istaknute lidere Rusije, ili islamskog sveta neko prepoznao u video-snimku kako stavljaju bodeže na gola prsa, polažu strašne zavete, izvode lažna ubistva, leže u simboliènim

kovèezima i piju vino iz ljudske lobanje. Globalni bunt bi bio momentalan i razarajuãi. Nek’ nam je bog u pomoãi… Na snimku, inicijant je primakao lobanju usnama. Nagnuo je prema sebi… i iskapio krvavocrveno vino… i tako zapeèatio svoju zakletvu. A onda je spustio lobanju i okrenuo se prema skupu koji je stajao oko njega. Najmoãniji

ljudi Amerike, ljudi od poverenja, pokazali su svoje zadovoljstvo klimajuãi glavama u znak odobravanja. „Dobro nam došao, brate“, reèe Piter Solomon. Kad se slika zamraèi, Langdon primeti da je prestao da diše. Bez ijedne reèi Sato pruži ruke, zatvori tašnu i uze je s njegovog krila. Langdon se okrenu prema njoj pokušavajuãi nešto da kaže, ali nije mogao da naðe reèi. Nije važno. Razumevanje mu se moglo proèitati na licu. Sato je bila u pravu. Veèeras je u krizi nacionalna bezbednost… nezamislivih

razmera.

 375 

POGLAVLjE 118 Odeven samo u povez oko bedara, Malak je hodao ispred stolice u kojoj je Solomon. „Pitere“,

sedeo Piter

koji je prolazio porodicu…

prošaptao

je, naslaðujuãi

njegov zarobljenik, „ti

svoju masonsku

si zaboravio

se užasom

da imaš

A ja ãu i njih uništiti… ukoliko

braãu.

kroz

i drugu mi ne

pomogneš.“ Solomon je izgledao potpuno laptopa u njegovom krilu. „Molim

„Ako ovaj video izaðe…“

oduzet pri svetlosti koja je dolazila sa vas“, promuca na kraju, dižuãi pogled.

„Ako?“ smejao se Malak. „Ako izaðe?“ Pokazao je prema malom modemu za bežièni pristup koji je sa strane bio ukljuèen u laptop. „Ja sam povezan sa

èitavim svetom.“ „Vi ne biste…“ Ja ãu, svakako, pomisli Malak, i dalje se naslaðujuãi. „Ti imaš moã da me zaustaviš“, rekao je. „I da spaseš svoju sestru. Ali mi zato moraš reãi ono što želim da znam. Izgubljena reè sakrivena je tu negde, Pitere, i ja znam da

ova rešetka može da pokaže gde da je naðemo.“ Piter ponovo pogleda u rešetku sa simbolima, ali njegove oèi nisu ništa pokazivale. „Možda ãe ovo da te nadahne.“ ramena i pritisnu nekoliko tipki

imejla

Malak prebaci ruku preko Piterovog na laptopu. Pojavi se program za slanje

sa porukom, koji je Malak još ranije

video-fajl

mreža. Malak

adresiran na dugu listu sa se nasmeši. „Mislim

bio pripremio

u autboksu –

imenima vodeãih svetskih da je došlo

medijskih

vreme da mi ovo podelimo

njima, zar ne?“ „Nemojte!“ Malak spusti ruku i kliknu na ikonicu za slanje poruka. Piter poèe da se trza, uprkos tome što je bio vezan, pokušavajuãi bezuspešno da zbaci laptop

na pod.

„Opusti se Pitere“, prošapta Malak. „Fajl je ogroman. Biãe nekoliko minuta da se pošalje. Pokazao je na prozorèe na kome se videlo kako

potrebno

napreduje slanje poruke: SLANjE PORUKE: 2% ZAVRŠENO

„Ako mi budeš rekao ono što hoãu da saznam, zaustaviãu slanje poruke i niko ovo nikad neãe videti.“ Piter je sasvim posiveo u licu, a pokazivaè se lagano pomerao unapred. SLANjE PORUKE: 4% ZAVRŠENO Malak obližnjih

podiže stolica

kompjuter sa Piterovog presvuèenih svinjskom

krila i postavi kožom, okrenuvši

ga na jednu od ekran tako da

Piter može da gleda kako napreduje slanje poruke. Onda se vrati, stade pored Pitera i položi stranicu sa simbolima u njegovo krilo. „Legenda kaže da ãe  376 

Masonska piramida otkriti Izgubljenu reè. Ovo je njena poslednja šifra. Siguran sam da ti umeš da je rastumaèiš.“ Malak pogleda u laptop. SLANjE PORUKE: 8% ZAVRŠENO

Malak ponovo pogleda u Pitera. Solomon je sad gledao u njega, a u njegovim sivim oèima videla se mržnja. Samo ti mene mrzi, pomisli Malak. Što veãa mržnja, to snažnija energija

koja ãe se osloboditi kada se ritual završi.

U Lengliju, Nola Kej pritisnu slušalicu na uho, jedva uspevajuãi da èuje šta Sato govori kroz buku helikoptera. „Kažu da nije moguãe zaustaviti transfer fajla!“ vikala je Sato. „Trebalo bi barem sat vremena da se iskljuèi lokalni ISP, a u sluèaju pristup provajderu bežiènim putem, zaustavljanje žièanog Interneta neãe ga

da on ima

spreèiti da pošalje poruku.“ U ovom trenutku, blokiranje protoka gotovo potpuno nemoguãe. Postoji bezbroj

digitalnih naèina da

informacija postalo se pristupi Internetu:

kablovi, bežiène pristupne taèke, modemi u mobilnim telefonima, telefoni, pametni telefoni, i palm-top raèunari sa moguãnošãu pristupa

SAT

Internetu. Jedini naèin da se izoluje potencijalno curenje podataka jeste da

se uništi polazni kompjuter. „Pronašla sam specifikaciju za UH-60 helikopter rekla je Nola, „vidim da u opremi imate i EMP.“ Elektromagnetne prvenstveno da

kojim vi letite“,

impulsne puške sada èesto koriste policijske bezbedne udaljenosti zaustave automobil

snage, begu.

Ispaljivanjem visokokoncentrovanog snopa elektromagnetne radijacije, EMP puška

može veoma efikasno

da sprži

elektronski

u svakoj meti –

ureðaj

kolima, mobilnim telefonima, kompjuterima. Prema specifikacijama koje je Nola imala pred sobom, UH-60 ima pušku montiranu spolja sa laserski navoðenim magnetronom od šest gigaherca i zvuènikom od pedeset decibela koji stvara impuls od deset gigavata. Ako se ispali direktno u laptop,

impuls ãe spržiti hard drajv.

matiènu ploèu

kompjutera i

trenutno

izbrisati

njegov

„Nikakve koristi od EMP-a“, odgovorila je Sato vièuãi. „Meta se nalazi u zgradi od kamena. Izvan direktne optièke vidljivosti i sa debelom zaštitom

od EM zraèenja. Da li ima naznaka da je video pušten?“ Nola pogleda na drugi monitor koji je vršio kontinuirano pretraživanje novih vesti o masonima. „Zasada nema, gospoðo.“ Ali ako izaðe u javnost, mi

ãemo to saznati za par sekundi.“ „Nastavite da me obaveštavate.“ Sato prekide vezu. Langdon prestade prema

Trgu Djupont.

da diše Šaèica

kad helikopter

poèe da se spušta

sa visine

pešaka

se dok je letelica

prolazila

rastrèa

kroz otvor meðu drveãem i uz tresak aterirala

 377 

na travnjak, taèno ispred

južne strane èuvene dvodelne fontane koju je projektovao isti èovek koji je izgradio i Linkolnov spomenik.111 Trideset

sekundi

posle

toga, Langdon je sedeo kraj vozaèa u zaplenjenom

vozilu, koje je grabilo duž Njuhemšir avenije sve do Zdanja Hrama. Piter

Solomon

je oèajnièki

pokušavao

da smisli

šta

bi sad mogao da

uradi. Pred oèima su mu neprestano bili Ketrin, koja krvari u podrumu… i video-fajl koji je upravo imao prilike da odgleda. Polagano je okrenuo glavu prema laptopu na stolici od svinjske kože udaljenom samo par metara. Slanje

poruke je veã skoro za treãinu bilo ispunjeno. SLANjE PORUKE: 29% ZAVRŠENO Tetovirani èovek hodao je sada u krugovima, lagano obilazeãi mašuãi upaljenom kadionicom i tiho pojuãi, kao za sebe. Gusti koluti belog

dima uzdizali širom Piter

su se prema otvoru na tavanici.

otvorene, èinilo skrenu pogled

se kao da se nalazi prema nožu starinske

oltar,

Njegove oèi sada su bile

u nekakvom demonskom transu. izrade koji je èekao na beloj

tkanini, raširenoj preko oltara.

Piter Solomon uopšte nije sumnjao da ãe veèeras umreti Pitanje je bilo samo kako ãe umreti? Hoãe li uspeti da naðe naèina da spase

ovde u Hramu.

svoju sestru i svoje bratstvo… ili ãe možda njegova smrt biti potpuno uzaludna? Pogledao je ponovo u rešetku sa simbolima. Kada je prvi put spustio pogled na rešetku, zaslepeo ga je šok koji je doživeo u tom trenutku i spreèio ga da prodre kroz koprenu haosa i sagleda zapanjujuãu Meðutim, sad mu je pravo znaèenje tih simbola postalo kristalno

istinu. jasno.

Gledao je rešetku u potpuno novom svetlu. Piter Solomon znao je taèno šta treba da uradi. Duboko uzdahnuvši pogledao je prema Mesecu koji se video kroz okulus na

vrhu kupole. I poèeo da govori. Sve velike tajne su jednostavne. Malak je to shvatio još odavno. Rešenje koje je Piter Solomon sad izlagao bilo je toliko elegantno i èisto, da Malak nije bio siguran da li uopšte može biti taèno. Rešenje poslednje šifre piramide bilo je daleko jednostavnije no što je ikada mogao

zamisliti. Izgubljena reè bila mi je taèno pred oèima.

U jednom jedinom èasu, jasan zrak svetlosti probio je mrkli mrak istorije i mita koji je okruživao Izgubljenu reè. Kao što je i bilo reèeno, Izgubljena reè zaista je napisana na jednom drevnom jeziku i imala je mistiènu snagu u svim filozofijama, religijama i naukama ikada poznatim ljudskom rodu:

111

Arhitekt Henri Bejkon (Henry Bacon 1866—1924), autor spomenika Linkol Memorijal u

Vašingtonu (prim. prev.).  378 

alhemiji, astrologiji, kabali, hrišãanstvu, slobodnom zidarstvu, astronomiji, fizici, noetici. Stojeãi

tako u ovoj dvorani

budizmu, rozenkrojcijanstvu,

za inicijaciju,

na vrhu piramide Heredoma,

Malak je gledao u blago koje je tražio svih ovih godina, znajuãi da se za sve ovo zaista nije mogao bolje pripremiti. Uskoro ãu biti potpun. Pronaðena je Izgubljena reè.

U Kalorama

hajtsu, jedini

operativac

CIA

koji je tu još ostao,

meðu smeãem, izbaèenim iz kanti koje je našao u garaži. „Gospoðo Kej?“ rekao je, govoreãi preko telefona Sato. „Odlièna

direktorke

ideja

da mu pretražimo

stajao je

sa analitièarkom

smeãe. Mislim

da sam

nešto našao.“

Gore u kuãi, Ketrin Solomon oseãala je kako joj se sve više vraãa snaga. Infuzija Ringerovog rastvora sa laktozom uspela je da joj podigne krvni pritisak i smiri glavobolju od koje joj je prosto pucala glava. Sada se

odmarala, sedeãi u trpezariji, sa izrièitim uputstvom da miruje. Nervi su joj bili napeti i sve više se brinula, jer nije bilo nikakvih vesti o njenom bratu. Kud su svi otišli? Tim forenzièara CIA još nije stigao, a operativac koji je ostao s njom i dalje je pregledao kuãu. Belami je jedno vreme sedeo s njom u trpezariji, vremena odlutao

još uvek zamotan u toplo ãebe, ali i on je posle nekog nekud, tražeãi informacije koje bi možda mogle da

pomognu CIA da pronaðu Pitera. Pošto više nije mogla da sedi tek tako i ništa ne radi, Ketrin je ustala, zateturala sa, a onda, mic-po-mic, krenula prema salonu. U radnoj zatekla je Belamija. Arhitekt je stajao za otvorenom fiokom, okrenut leðima,

sobi

oèito i suviše zadubljen u ono što je bilo u fioci, da bi je èuo kad je ušla. Prišla mu je otpozadi. „Vorene?“

Stari èovek posrnu i okrete se, na brzinu zatvarajuãi fioku bokom. Lice mu je bilo zgrèeno od šoka i tuge, a obrazi izbrazdani suzama. „Šta

bilo?!“ Pogledala je u fioku. „Šta nije u redu?“ Belami

kao da nije

bio u stanju da govori.

Belami

ju je dugo i tužno

upravo video nešto zbog èega sad gorko žali.

posmatrao

Delovao

svojim

je kao èovek koji

suznim

oèima.

progovori. „I ti i ja pitali smo se zbog èega… zbog èega taj èovek toliko mrzi tvoju porodicu.“ Ketrin nabora èelo. „Da?“ „Pa…“ Belami zastade. „Upravo sam našao odgovor.“

 379 

je je

Konaèno,

POGLAVLjE 119 U odaji pri vrhu Zdanja Hrama, onaj koji je sebe zvao Malak stajao je ispred velikog oltara i nežno masirao netaknuto parèe kože na vrhu svoje glave. Verbum significatium, pojao je pripremajuãi se. Verbum significatium. Poslednji deliã konaèno je pronaðen. Najdragocenija blaga su uvek najjednostavnija. Iznad

oltara,

pramenovi

miomirisnog

dima kovitlali su

se i kretali

vis iz kadionice. Dim se uzdizao kroz okno obasjano meseèinom, otvarajuãi prolaz prema nebu, kroz koji ãe osloboðena duša nesputano otputovati. Vreme je. Malak uze boèicu s Piterovom tamnom krvlju i otvori je. Dok ga je njegov zatoèenik posmatrao, umoèi vrh vraninog pera u purpurnu teènost i podiže

je prema svetom krugu od mesa na vrhu glave. Zastade na trenutak… razmišljao

je o tome koliko dugo Èeka ovu noã. Njegov veliki preobražaj konaèno je blizu. Kada Izgubljena reè bude ispisana na umu èoveka, on je tada spreman da primi nezamislivu moã. To je sadržaj drevnog obeãanja apoteoze. Do sada,

ljudski rod nije mogao da ostvari ovo obeãanje, a Malak je uèinio sve da tako i ostane. Mirne ruke, Malak dodirnu vrhom pera svoju kožu. Nije mu bilo potrebno

ogledalo, niti bilo kakva pomoã, samo èulo dodira i oko njegovog uma. Lagano i pažljivo,

on poèe

da ispisuje

Izgubljenu

reè

unutar

urobora

na svojoj

lobanji. Piter Solomon gaje posmatrao s izrazom užasa na licu. Kada je Malak završio, sklopio vazduh iz pluãa. Prvi put, proželo

je oèi, spustio ga je oseãanje

pero i potpuno ispustio koje nikad u životu nije

osetio. Ja sam potpun. Ja sam sjedinjen. Malak je godinama stvarao artefakt od svog tela i sada, kako se približavao trenutku konaène transformacije, mogao je da oseti svaku liniju koja je bila ispisana na njegovom telu. Ja sam istinsko remek-delo.

Savršeno i potpuno.

„Dao sam vam šta

ste

od mene tražili.“

Prekinu

ga Piterov

glas.

„Pošaljite pomoã Ketrin. I zaustavite taj fajl.“ Malak otvori oèi i nasmeši se. „Ti i ja nismo baš sasvim gotovi.“ Okrenu se prema oltaru i podiže žrtveni nož, gladeãi sjajno gvozdeno seèivo. „Ovaj drevni nož odabrao je sam Bog“, rekao je, „da se koristi za prinošenje ljudske žrtve. Veã si ga prepoznao, zar ne?“ Solomonove plavosive oèi bile su kao od kamena. „Jedinstven je i èuo sam za legendu o njemu.“ „Legenda? Spominje se u Svetom pismu. Ti ne veruješ u to?“ Piter je samo gledao. Malak je potrošio bogatstvo da pronaðe i pribavi sebi ovaj artefakt. Poznat još i kao Akadski nož, napravljen je pre tri hiljade godina od gvozdenog meteorita koji je pao na zemlju. Železo s neba, kako su ga rani  380 

mistici zvali. Veruje

se da je to isti onaj

nož koji je koristio i Avram u

Akadi – kada je skoro žrtvovao svog sina Isaka na planini Moriji – kako je opisano u Postanju. Tokom njegove zapanjujuãe istorije, nož su posedovale

pape, nacistièki mistici, evropski alkemièari i kolekcionari.

Oni su ga èuvali i divili mu se, mislio je Malak, ali niko se nije usudio da oslobodi istinsku moã skrivenu u njemu, koristeãi ga za pravu svrhu. Noãas,

Akadski nož ispuniãe svoju sudbinu. Akada je oduvek bila

sveta

u masonskim

ritualima.

Na prvom

stepenu,

masoni su slavili „najuzvišeniji dar koji je ponuðen Bogu, potèinjavanje Avrama volji vrhovnog biãa nuðenjem Isaka, svog prvoroðenog…“ Težina

noža

izazivala

je uzbuðenje u Malaku

dok se saginjao

i koristio

sveže naoštreno seèivo da preseèe konopce koji su Pitera držali vezanog za invalidska kolica. Veze padoše na pod. Piter Solomon se trgnu od bola u pokušaju da pomeri svoje sapete

„Zašto mi radite sve ovo? Šta mislite da ãete time postiãi?“

„Ti bi jedini od svih ljudi trebalo to da razumeš“, odgovori istražuješ stare rituale. I znaš da moã koju imaju misterije proizilazi iz žrtve… oslobaðanja èovekove duše od tela. Ovako je bilo od samih poèetaka

udove. Malak. „Ti

vremena.“ „Ne znate vi ništa o žrtvi“, reèe Piter, dok mu je glas bio prepun bola i odvratnosti. Odlièno, pomisli Malak. Pothranjuj svoju mržnju. Tako ãe samo biti lakše.

Malakov prazan stomak krèao je dok je koraèao prema zatoèeniku. „Postoji neka ogromna snaga u ispuštanju ljudske krvi. Svi su to znali, od starih Egipãana, preko keltskih druida, do Kineza i Asteka. Ima nešto magièno u ljudskoj žrtvi, ali savremeni èovek postade previše slab, previše uplašen da dâ jedinu istinsku ponudu, odveã nejak da pokloni svoj život i tako pruži

jedini pravi dar za duhovnu transformaciju. Meðutim, drevni tekstovi su jasni. Samo dajuãi ono najsvetije, èovek može da pristupi krajnjoj moãi.“ „Mene smatraš svetom ponudom?“ Malak se sada glasno nasmeja. „Ti stvarno još uvek ne shvataš, zar ne?“ Piter ga èudno pogleda. „Da li znaš zašto kod kuãe imam tank za deprivaciju?“ Malak se podboèi rukama i protegnu svoje pažljivo dekorisano telo, koje je i dalje bilo prekriveno samo komadom tkanine oko bedara. „Vežbao sam… pripremao se… oèekujuãi trenutak kada ãu postati samo um… kada ãu biti osloboðen

ljudske ljušture… kada ãu ovo predivno telo moãi da poklonim bogovima kao žrtvu. Ja sam onaj dragoceni! Ja sam neuprljano belo jagnje!“ Piterova usta se otvoriše, ali reèi ne izaðoše iz njih. „Da, Pitere, èovek mora bogovima da ponudi ono što mu je najdraže. Svog

ove

najèistijeg belog goluba… svoje najdragocenije i najvrednije što ima. Ti mi nisi dragocen. Ti nisi dovoljno vredna ponuda.“ Malak je piljio u njega. „Zar ne vidiš? Nisi ti žrtva, Pitere… veã ja. Moje telo se sada prinosi. Ja sam

poklon. Pogledaj me. Pripremio sam se, uèinio svoje poslednje putovanje. Ja sam poklon!“ Piter je ostao nem.

 381 

sebe dovoljno vrednim za

„Tajna je u tome kako umreti“, reèe Malak. „Masoni to razumeju.“ On pokaza

prema oltaru. „Duboko poštujete drevne mudrosti, ali ipak ste kukavice. Vi shvatate moã žrtve, pa ipak se držite na sigurnom odstojanju od smrti, prireðujete rituale lažnih ubistava i beskrvnih smrti. Veèeras, vaš simbolièki oltar poslužiãe svojoj istinskoj svrsi… i svojoj

nameni.“ Malak posegnu i uhvati

levu ruku Pitera

Solomona,

ostali

pravoj

gurajuãi

dršku

Akadskog noža u njegov dlan. Leva ruka služi tami. I ovo je bio isplanirao.

Piter

neãe imati

pravo izbora.

Malak nije mogao da zamisli

simboliènyu žrtvu od ove koja ãe se odigrati na ovom oltaru, od strane ovog èoveka, s ovim nožem, zabodenim u srce žrtve èije je smrtno

moãniju i telo

umotano

kao poklon u pokrov saèinjen od mistiènih simbola. Prinoseãi

sebe na dar,

Malak

ãe obezbediti

svoje mesto

u demonskoj

hijerarhiji. Tama i krv su mesto gde prava moã obitava. U drevna vremena to se znalo, adepti su birali stranu spram svojih karaktera. Malak je mudro odabrao. Haos je prirodni zakon svemira. Ravnodušnost je pokretaè entropije. Èovekova bezvoljnost predstavlja plodno tlo na kom mraèni duhovi

polažu svoje semenje. Služio sam im i sada ãe oni primiti mene kao boga. Piter

se nije

pomerio.

Jednostavno

je zurio

u drevni

nož

koji

stiskao u ruci. „Ja iskušavam tebe“, rugao se Malak. „Ja sam voljna žrtva. Tvoja konaèna uloga je predodreðena.

Ti ãeš

me transformisati.

Ti ãeš

me osloboditi

tela. Uèiniãeš to, ili ãeš izgubiti svoju sestru i svoje bratstvo. Biãeš zaista potpuno sam.“ Zastao je, smešeãi se svom zatoèeniku. „Smatraj ovo svojom poslednjom kaznom.“ Piterove

oèi

se lagano

podigoše

u susret

Malakovim. „Da

ubijem tebe?

Kazna? Misliš li da ãu oklevati? Ti si ubio mog sina. Moju majku. Èitavu moju porodicu.“

„Ne!“ eksplodirao je Malak nekom snagom koja je i samog njega zapanjila. „Grešiš! Nisam ja ubio tvoju porodicu! Veã ti! Ti si bio taj koji je odabrao

da Zakari ostane u zatvoru! I od tog trenutka, sve je poèelo! Ti si pobio svoju porodicu, Pitere, a ne ja!“ Piterovi

prsti

pobeleše,

dok je gnevno stiskao

nož. „Ti

ne znaš

zašto

sam ja ostavio Zakarija u zatvoru.“

„Ja znam sve!“ uzvrati Malak. „Bio sam tamo. Tvrdio si da si pokušao da mu pomogneš. Da li si pokušavao da mu pomogneš kada si mu nudio da bira izmeðu bogatstva i mudrosti? Da li si pokušavao da mu pomogneš kada si mu

ponudio ultimatum da se pridruži masonima? Kakav to otac daje svom detetu

da bira izmeðu ‘bogatstva i mudrosti’ i oèekuje da dete s tim izaðe na kraj? Kakav to otac ostavlja svog jedinog sina u zatvoru umesto da ga odvede kuãi na sigurno?“ Malak sada stade ispred Pitera i èuènu, postavljajuãi svoje tetovirano lice tik uz njegovo. „Ali najvažnije od svega… kakav to otac može da gleda u oèi svom roðenom sinu… i da èak i nakon toliko godina… ne može

da ga prepozna. Malakove reèi odzvanjale su nekoliko trenutaka kamenom odajom. Zatim nastade tišina.

 382 

Na tren paralizovan, Piter Solomon kao da je bio izbaèen Njegovim licem preðe oblak krajnje neverice.

iz transa.

Da, oèe. To sam ja. Malak je godinama èekao ovaj trenutak… da se osveti èoveku koji ga je napustio… da gleda u te èeliènosive oèi i izgovori istinu koju je èuvao pokopanu duboko, sve ovo vreme. Trenutak je došao i on je

govorio polako, željno gledajuãi kako puna težina njegovih reèi lagano mrvi dušu Pitera Solomona. „Trebalo bi da si sreãan, oèe. Vratio ti se bludni sin.“ Piterovo liceje sada bilo bledo kao smrt. Malak je uživao u svakom trenutku. „Moj roðeni otac odluèio

je da me

ostavi u zatvoru… i u tom trenutku, zakleo sam se da je to poslednji put kada me se odrekao. Nisam više bio njegov sin. Zakari Solomon prestao

je da

postoji.“ Dve blistave suze pojaviše se u oèima njegovog oca, Malak pomisli kako je

to nešto najlepše što je ikada video. Piter priguši suze, gledajuãi u Malakovo lice kao da ga vidi prvi put.

„Sve što je upravnik želeo bio je novac“, rekao je Malak, „ali ti si odbio. Zar ti nikada nije palo na pamet, da je moj novac podjednako zelen kao i tvoj. Upravniku nije bilo bitno ko ga plaãa, samo da dobije pare.

ponudio zatvorenika

da mu velikodušno moje

graðe,

platim,

obukao

pronašao u

moju

Kada sam

je jednog bolešljivog odeãu

prebio

neprepoznatljivosti. Fotografije koje si video… i zapeèaãeni kovèeg koji si sahranio… to nisam bio ja. Sve to je pripadalo nekom strancu.“ Piterovo suzama prekriveno lice iskrivilo se od duboke patnje i neverice. „Oh, moj bože… Zakari.“ „Ne više. Kada je Zakari izašao iz zatvora, bio je promenjen.“ Njegov mladiãki

stas i deèaèko

lice

drastièno

su se promenili

kada je

svoje mlado telo preplavio eksperimentalnim hormonima rasta i steroidima. Èak su mu i glasne žice bile uništene, pretvarajuãi njegov mladiãki glas u konstantni šapat. Zakari je postao Andros. Andros je postao Malak. A veèeras… Malak ãe postati najveãa od svih inkarnacija. U tom trenutku u Kalorama hajtsu, Ketrin Solomon stajala je kod fioke stola i gledala u ono što se može opisati samo kao kolekcija starih

novinskih iseèaka i fotografija nekog fetišiste. „Ne razumem“,

rekla

je, okrenuvši

se prema

Belamiju. „Ovaj

èudak

oèigledno bio opsednut mojom porodicom, ali…“ „Nastavi…“ reèe joj Belami dok je sedao još uvek delujuãi potreseno. Ketrin je prekopavala još dublje po iseècima, od kojih se svaki odnosio na porodicu Solomon – Piterovi veliki uspesi, Ketrinina istraživanja, užasno ubistvo majke Izabel, mnogobrojne prièe o drogiranju Zakarija

Solomona, zatvor i brutalno ubistvo u turskom zatvoru. Fiksacija

ovog èoveka

porodicom

Solomon

prevazilazila

ali Ketrin nije mogla da pronaðe ništa što bi joj moglo reãi zašto.  383 

je fanatizam,

Tek tada je ugledala fotografije. Prva je prikazivala Zakarija kako stoji

u azurno-plavoj vodi do kolena, na plaži u èijoj su pozadini stajale u okreèene kuãe. Grèka? Fotografija je, kako je pretpostavila, mogla snimljena samo za vreme njegovih drogeraških lutanja po Evropi. Ali ono što

belo da bude

je bilo èudno, Zak je izgledao zdravije nego na snimcima paparaca na kojima se video

koštunjavi

klinac

koji

luduje

u društvu

narkomana.

Izgledao

zdravo, nekako jaèe, zrelije. Ketrin nije mogla da se seti da je ikada izgledao toliko zdravo. Zbunjena, ona pogleda datum kada je fotografija snimljena. Ali to je… nemoguãe. Datum je bio skoro

godinu

dana noviji

od datuma kada je Zakari

umro u

zatvoru. Iznenada Ketrin poèe oèajnièki da pretura kroz gomile fotografija. Sve su prikazivale Zakarija Solomona… kako postupno stari. Kolekcija je bila poput

neke

transformacije.

foto-auto-biografije,

Kako su slike

vodila

odmicale,

dnevnik

Ketrin

uoèi

ove

postupne

iznenadnu

dramatiènu promenu. Gledala je, ispunjena užasom, kako Zakarijevo poèinje da se menja, mišiãi mu bubre, a crte lice doživljavaju metamorfozu od oèigledno velike upotrebe steroida. Njegova masa kao da se udvostruèila,

i telo

a neka zverska svirepost uvukla mu se u pogled. Ja èak i ne prepoznajem ovog èoveka! Uopšte nije lièio na onog Ketrininog mladog bratanca Kada je izvukla njegovu sliku sa obrijanom glavom, oseti

kojeg se seãala. kako joj kolena

klecaju. A onda ugleda fotografiju njegovog golog tela… ukrašenog prvim tragovima tetovaža. Srce joj skoro stade. „Oh, moj bože…“

 384 

POGLAVLjE 120 „Desno!“ viknu Langdon sa zadnjeg sedišta

zaplenjenog vozila.

Simkins

skrete u ulicu S i protera vozilo kroz nju najveãom moguãom brzinom, provlaèeãi se izmeðu stambenih zgrada. Kad su se približili raskrsnici sa

Šesnaestom ulicom, na desnoj strani se kao planina ukaza Zdanje Hrama. Simkins je zurio u sazidao piramidu

zgradu džinovskih razmera. Izgledalo povrh rimskog Panteona. Spremao

Šesnaestu ulicu da bi stigao do prednje fasade zgrade. „Bez skretanja!“ naredi S!“ Simkins ga posluša,

je kao da je neko se da skrene u

Langdon. „Samo pravo napred. Ostanite vozeãi duž istoène strane zgrade. „Kod

na ulici Petnaeste

ulice“, reèe Langdon „skrenite desno.“

Simkins je sledio uputstva svog navigatora i posle nekoliko Langdon mu pokaza jedan teško uoèljiv, nepoploèan prilazni

trenutaka, put koji je

baštu iza Zdanja Hrama delio taèno na dva dela. Simkins je skrenuo na put i upravio automobil prema zadnjoj strani zgrade. „Pogledajte!“ reèe Langdon, pokazujuãi prema jedinom vozilu

parkiranom

u blizini zadnjeg ulaza. Bio je to veliki kombi. „Eno ih.“

Simkins parkira vozilo i ugasi motor. Svi izaðoše u tišini i spremiše

se da uðu. Simkins je gledao u zgradu sa nevericom. „Kažete da je Dvorana Hrama na samom vrhu?“ Langdon klimnu glavom, pokazujuãi sve do vrha zgrade. „Onaj zaravnjeni deo gore, zapravo je otvor za svetlost.“ Simkins

se okrete

tavanici?“ Langdon ga pogleda

prema

Langdonu. „Dvorana

u èudu. „Pa

naravno.

Hrama

Okulus,

ima

upravljen

prozor

ka nebesima…

taèno iznad oltara.“ Helikopter

UH-60 stajao je na Trgu Djupont sa upaljenim

sedištu pored pilotovog, Sato je grickala nokte, èekajuãi vesti od svog tima

operativaca. Konaèno,

Simkinsov

glas

zakrèa

preko

voki-tokija.

motorom. Na „Gospoðo

direktorica?“ „Ovde Sato“, zarežala je. „Upravo ulazimo u zgradu, ali imam za vas još jednu vest sa terena.“ „Slušam.“ „Gospodin

Langdon

me je upravo

informisao

da prostorija

najverovatnije nalazi meta, ima veliki stakleni prozor na krovu.“

Sato nakratko porazmisli o toj informaciji. „Razumela. Hvala.“ Simkins

se odjavi. Sato ispljunu ogrizak nokta i okrete se pilotu. „Diži ga!“

 385 

u kojoj se

POGLAVLjE 121 Kao i svaki

roditelj

koji je izgubio

dete, i Piter

Solomon je èesto

zamišljao koliko bi njegov deèak sada imao godina… kako bi izgledao… i šta

bi postao. Piter Solomon je sada imao sve te odgovore. Ogromno tetovirano

stvorenje ispred

drago dete… beba Zak sklupèana

njega zapoèelo

u kolevci

je život

kao maleno,

od vrbovog pruãa… pravi

prve

nesigurne korake u Piterovoj radnoj sobi… uèi da izgovara svoje prve reèi. Èinjenica da se zlo može izroditi iz nevinog deteta u brižnoj porodici, bila je samo još jedan paradoks ljudske duše. Piter je rano morao da prihvati da, iako krv u sinovljevim venama potièe od njega, srce koje ga

pumpa ipak je samo njegovo. Jedinstveno nasumièno odabrano iz èitavog univerzuma.

i posebno, kao da je potpuno

Moj je sin… ubio moju majku, mog prijatelja

Roberta

Langdona, a možda i

moju sestru. Neka ledena utrnulost preplavila je Piterovo srce dok je u sinovljevim oèima tražio neku nevidljivu vezu… bilo šta prepoznatljivo. Oèi ovog èoveka, meðutim, iako plavosive kao i Piterove, bile su oèi potpunog

stranca, ispunjene mržnjom i osvetoljubivošãu koja je bila skoro kao s onog sveta. „Da li Piterovoj

si dovoljno jak?“ zadirkivao ga ruci. „Možeš li da završiš

je sin, gledajuãi u Akadski nož u ono što si zapoèeo pre toliko

godina?“ „Sine…“ Solomon jedva prepozna sopstveni glas. „Ja… ja sam… te voleo.“ „Dva puta si pokušao da me ubiješ. Ostavio si me u zatvoru. Upucao si me na Zakovom mostu. Dovrši to!“ Na trenutak, Solomon mogao da prepozna samoga

oseti kao da pluta unutar roðenog tela. Nije više sebe. Nije imao jednu šaku, bio je totalno ãelav,

obuèen u crnu odoru, sedeo je u kolicima i stezao u rukama drevni nož.

„Dovrši to!“ èovek je vikao na njega, dok su se tetovaže na njegovim golim prsima talasale. „Samo ako me ubiješ, spasiãeš Ketrin… to je jedini naèin

da spaseš svoje bratstvo!“ Solomon oseti kako pomera pogled prema laptopu i mobilnom modemu, na

stolici od svinjske kože. SLANjE PORUKE: 92% ZAVRŠENO

Njegov um nije mogao da potisne sliku svoje masonske braãe. „Još

uvek ima vremena“,

prošaputa

Ketrin koja na smrt krvari, a ni èovek. „Znaš

Oslobodi me moje smrtne ljušture“ ‘ „Molim te“, reèe Solomon. „Ne èini to;..“ „Ti si to uèinio!“ prosikta èovek. „Primorao

da je to jedini

si svoje dete da napravi

nemoguã izbor. Dali se seãaš te noãi? Bogatstvo ili mudrost? To je bila noã kada si me zauvek odgurnuo od sebe. Ali ja sam se vratio, oèe… i noãas je na  386 

izlaz.

tebi red da biraš. Zakari ili Ketrin? Koga izabrati? Hoãeš li ubiti svog sina da bi saèuvao sestru? Hoãeš li ubiti svog sina kako bi spasao svoje bratstvo? Ili svoju zemlju? Ili ãeš èekati sve dok ne bude kasno? Dok Ketrin ne bude mrtva… dok video ne bude poslat… dok ne budeš ostatak svog života morao da provedeš znajuãi da si mogao da spreèiš sve ove tragedije.

Vreme istièe. Ti znaš šta mora da se uradi.“

Pitera je bolelo srce. Ti nisi Zakari, rekao je sebi. Zakari je umro pre mnogo, mnogo vremena… Šta god ti bio… i odakle god da si došao… ti ne potièeš od mene. I premda Piter Solomon nije verovao sopstvenim reèima,

znao je da mora da odluèi. Isteklo mu je vreme. Pronaði Veliko stepenište! Robert Langdon

je trèao

kroz mraène

hodnike, tražeãi put

prema centru

zgrade. Terner Simkins bio mu je za petama. Kako se i nadao, Langdon je izbio u glavni atrijum zgrade. Izgledao je kao neka hibridna grobnica – statuama od crnog mermera, kandelabrima

grèko-rimsko-egipatska – sa sa upaljenim svetiljkama,

tevtonskim krstovima, metalnim ploèama s dvoglavim feniksom i aplikama sa Hermesovom

glavom,

osam grandioznih

dorskih

stubova

od zelenog

granita. Langdon se okrenu i potrèa prema sjajnom mermernom stepeništu u daljem kraju atrijuma. „Ovo vodi direktno prema Dvorani Hrama“, prošaputa dok se

sa svojim pratiocem penjao što je mogao brže i tiše. Na prvom odmorištu, Langdon se

masonskog prosvetitelja

Alberta

susrete oèi

u oèi sa bronzanom bistom

Pajka, ispod koje je bio ugraviran

njegov

èuveni citat: ONO ŠTO SMO URADILI SAMO ZA SEBE, UMIRE S NAMA; ONO ŠTO SMO URADILI ZA DRUGE I SVET, POSTAJE I OSTAJE

BESMRTNO. Malak oseti skoro opipljivu promenu atmosfere u Dvorani Hrama, kao da su sve frustracije i bol Pitera Solomona koje je ikada osetio sada kljuèale

prema površini, usmerene kao laser na Malaka. Da… došlo je vreme. Piter

Solomon

ustade

iz kolica

i uspravi

se, okrenut

prema

oltaru,

iduãi

stiskajuãi nož u ruci.

„Spasi Ketrin“, nagovarao gaje Malak, mameãi ga prema unazad, i konaèno ležuãi na mrtvaèki pokrov koji je pripremio. „Uradi ono

što moraš.“ Kao u noãnoj mori, Piter se lagano kretao napred. Malak

se potpuno

mraznoj noãi. Tajna

ispružio na leða

i gledao kroz okulus u bledi mesec

je u tome kako umreti. Ovaj trenutak ne bi mogao biti

savršeniji. Ukrašen davnašnjom Izgubljenom reèju, nudim sebe levom rukom svog

oca. Malak duboko udahnu. Primite me, demoni, jer ovo je moje telo, i ja ga nudim vama.  387 

Stojeãi iznad Malaka, Piter Solomon je podrhtavao. U njegovim suznim oèima ogledali su se oèaj, nesposobnost da donese odluku, jad. Poslednji put pogleda prema modemu i laptopu na drugoj strani prostorije. „Izaberi“, prošaputa ovo.“ On spusti ruke

Malak. „Oslobodi me tela. Bog želi ovo. Ti želiš pokraj sebe i isprsi se, nudeãi svog velièanstvenog

dvoglavog feniksa. Pomozi mi da svuèem ovo telo koje je samo odeãa moje duše. Piterove suzne oèi kao da su sad zurile kroz Malaka, ne videãi ga. „Ubio

sam ti

Malak. „Ubio

majku!“ prošaputa

sam Roberta

Ubijam ti sestru! Uništavam tvoje bratstvo! Uradi ono što moraš!“

Langdona!

Piterovo lice se iskrivi u masku apsolutne tuge i oèaja. On zabaci glavu

i vrisnu od bola dok je podizao nož. Robert Langdon i agent Simkins stigoše bez daha do vrata Dvorane Hrama kada se vrisak od kog se ledi krv u žilama prolomi iznutra. Bio je to Piterov glas. Langdon je bio sasvim siguran. Piterov vrisak je bio ispunjen neverovatnim bolom. Zakasnio sam! Ignorišuãi Simkinsa, Langdon uhvati ruèke i otvori vrata. Užasna scena pred njim potvrdila je njegove najgore strahove. U centru slabo osvetljene prostorije, silueta jednog èoveka obrijane glave stajala je pored

velikog oltara. Na sebi je imao crnu odoru, a u ruci veliki bodež. I pre nego

što

je Langdon

èovek je

uspeo da se pomeri,

zamahnuo nožem

prema telu koje je ležalo potpuno ispruženo na oltaru. Malak zatvori oèi. Predivno. Savršeno. Drevna oštrica Akadskog bodeža blesnula izdizao

nad

pripremajuãi

njim.

Mirisni

oblaci

put njegovoj uskoro

dima

je na meseèini kovitlali

osloboðenoj

duši.

dok se nož

su se iznad

njega,

Usamljenièki

krik

njegovog ubice, izmuèen i oèajan, još uvek je odzvanjao kroz sveti prostor dok

se nož spuštao. Isprskan sam krvlju ljudske žrtve i roditeljskim suzama. Malak se pripremi za velièanstveni udarac. Njegov trenutak preobražaja konaèno je stigao. Potpuno neverovatno, nije osetio bol. Gromovit udarac

prostreli

mu telo,

zaglušujuã i

dubok. Soba poèe da se

pokreãe, blistava bela svetlost zaslepi ga odozgo. Prolamala su se nebesa. I Malak je znao da se dogodilo. Baš onako kako je planirao.

Langdon se ne seãa da je trèao prema oltaru kad se helikopter pomolio iznad njih. Niti se seãa kako je skoèio s ispruženim rukama, leteãi prema

èoveku u crnoj odori, oèajnièki pokušavajuãi da ga gurne pre nego što zabode nož po drugi put.  388 

Tela im se sudarile i Langdon ugleda blistavo svetlo koje je prodrlo kroz otvor i osvetlilo oltar. Oèekivao je da vidi krvavo telo Pitera Solomona na oltaru, ali gole grudi koje su sijale na svetlu, nisu po sebi imale krv… samo

kolaž tetovaža. Nož je ležao kameni oltar umesto u meso.

polomljen

pored njega, oèigledno

udaren o

Kad se on i èovek u plaštu srušiše na tvrdi kameni pod, Langdon spazi uvijeni patrljak na kraju èovekove desne ruke, i na svoje iznenaðenje shvati da

je upravo gurnuo Pitera Solomona. Dok su klizili po kamenom podu, reflektori odozgo. Helikopter

široki stakleni krov.

se spuštao

sa hukom, a šine

helikoptera

plamteli

su mu skoro

S prednje strane helikoptera, nekakvo èudno oružje je rotiralo, ciljajuãi kroz staklo. Crveni zrak laserskog nišana sekao je noãno nebo

dodirnute

i plesao po

podu, pravo iznad Langdona i Solomona. Ne! Ali nije se èuo pucanj… samo zvuk helikopterske elise. Langdon nije oseãao ništa osim jezivog naleta energije koja mu je proticala kroz telo. Iza njegove glave, na stolici od svinjske kože, laptop je èudno siktao. Okrenuo se taman na vreme da vidi kako se njegov ekran iznenada iskljuèuje. Na nesreãu, poslednja poruka koju je video bila je sasvim

jasna. SLANjE PORUKE: 100% ZAVRŠENO

Diži se! Do ðavola! Gore! Pilot UH-60 preopteretio je svoje motore pokušavajuãi da zadrži šine da ne dodirnu nijedan deo velikog staklenog hiljade kilograma potisne snage njegovih

naprežuãi

ga do taèke

helikoptera, efikasno

pucanja.

je rasporeðivao

svetlarnika. Znao je da tri rotora optereãuje staklo,

Na nesreãu,

nagib

piramide

potisak u stranu, spreèavajuãi

ispod ga da

se digne. Gore! Sad! Oborio je prednji deo, pokušavajuãi da klizne u stranu, ali leva šina udari u sred stakla. Veoma, veoma kratko, samo na tren, ali sasvim dovoljno. Ogromni okulus Dvorane Hrama rasprsnu se u vrtlog stakla i vetra… i èitava bujica krhotina poèe nezadrživo da pada. Zvezde su padale s neba.

Malak je piljio u predivno belo svetlo i video èitavu zavesu blistavih dragulja koji lepršaju prema njemu… ubrzavaju… kao da žure da ga prekriju

svojom raskoši. Iznenada, on oseti bol. Svuda po telu. Probadanje. Prženje. Seèenje. Oštra seèiva prodirala su kroz meko tkivo. Grudi, vrat, butine, lice. Èitavo telo mu se izvi u grèu. Krvlju ispunjena usta ispuštala su krik dok ga je bol izvlaèio iz transa. Bela svetlost koja je dopirala odozgo, transformisala se i odjednom se, kao nekom magijom,  389 

pojavio crni helikopter koji je visio nad njim, a elisa gurala ledeni vetar u Dvoranu Hrama, hladeãi Malaka do kosti, raspršujuãi pramenove tamjana do

udaljenih krajeva prostorije. Malak okrete glavu i ugleda Akadski nož kako leži polomljen kraj razbijen o kameni oltar, prekriven slojevima srèe. I pored svega što sam mu

njega,

uradio… Piter Solomon skrenuo je nož. Odbio je da prolije moju krv.

Malak užasnut podiže glavu i pogleda svoje telo. Ovaj živi artefakt trebalo je da bude njegova velika žrtvena ponuda. A sad je ležao u dronjcima. Telo mu je bilo prekriveno krvlju… veliki komadi stakla štrèali su iz

njegovog mesa u svim pravcima. Onako slab, Malak spusti otvor na krovu. Helikopter

glavu na granitni oltar i poèe da gleda kroz je odleteo, umesto njega tu je ostao nemi,

zamrznuti mesec. Široko

otvorenih

oèiju,

Malak

je ležao

sam na velikom oltaru.

 390 

i teško

gutao vazduh… sasvim

POGLAVLjE 122 Tajna je u tome kako umreti. Malak je znao da je sve propalo.

Nigde

bleštavog

svetla.

Nigde

oduševljenog prijema. Samo mrak i nepodnošljiv bol. Èak i u oèima. Ništa nije video, a ipak je osetio kako se sve oko njega kreãe. Èuli su se glasovi… ljudski glasovi… a što je najèudnije, jedan od njih je pripadao Robertu

Langdonu. Kako je to moguãe? „Ona je u redu“,

ponavljao

je Langdon

bez prestanka. „Ketrin

je dobro,

Pitere. Tvoja sestra je u redu.“ A ne, pomisli Malak. Ketrin je mrtva. Mora da je mrtva.

Malak više ništa nije video, èak nije ni znao da li su mu oèi otvorene, samo je èuo da helikopter odleãe. Neoèekivano, potpuna tišina zavladala je u Dvorani Hrama. Malak je oseãao kako se remeti umirujuãi ritam zemlje…

kao da se prirodni tok okeana, plime i oseke menja, pred nadolazeãom olujom. Chao ab ordo. Sad su se glasno derali neki nepoznati glasovi i nervozno raspitivali kod Langdona o nekakvom laptopu i video-fajlovima. Prekasno. Znao je Malak. Šteta je uèinjena. Sad se video-snimak veã širi kao šumski požar u

svaki, èak i najzabaèeniji bratstva. Moraju

biti

kraj zapanjenog sveta, uništavajuãi

uništeni

oni koji

su najsposobniji

buduãnost

da šire

Èovekovo neznanje pomaže da narasta haos. Odsustvo svetla na zemlji hrani tamu koja èeka Malaka. Uèinio sam velika dela i uskoro ãu biti doèekan kao kralj.

mudrost.

Malak oseti kako mu sasvim lagano prilazi usamljena prilika. Znao je ko

je to. Namirisao je osveštano ulje koje je bio utrljao u obrijano telo svog oca. „Ne znam da li me èuješ“, prošaputa mu Piter Solomon želim da znaš jedno.“ Prstom dodirnu sveto mesto na vrhu Malakove lobanje.

na uho. „Ali

„To što si ovde napisao…“ Zastade. „To nije Izgubljena reè.“ Naravno da jeste,

nikakve dvojbe. Prema legendi, toliko

tajanstvenom

pomisli

Izgubljena

Malak.

Ti si me ubedio da je tako

reè napisana

da je èoveèanstvo

skoro

je na jeziku toliko sasvim

zaboravilo

i tu

nema

starom i kako da je

proèita. Taj tajanstveni jezik, otkrio mu je Piter, jeste zapravo najstariji jezik na zemlji. Jezik simbola. Simbologija, u svom osobenom sistemu izražavanja, izdiže jedan simbol iznad svih ostalih. Najstariji i najuniverzalniji, ovaj simbol sjedinjuje elemente drevnih tradicija u jedan jedinstveni znak koji predstavlja iluminaciju egipatskog boga sunca, trijumf alhemièarskog zlata, znanje skriveno u Kamenu mudrosti, èistotu ruže rozen-krojcera, trenutak Stvaranja, Sve, dominaciju astrološkog sunca, pa èak i sveznajuãe svevideãe

oko koje lebdi iznad nedovršene piramide. Cirkumpunkt. Simbol izvora. Poreklo svih stvari.

Eto šta mu je Piter rekao maloèas. U poèetku, Malak je bio skeptièan, a onda je ponovo pogledao u rešetku i shvatio da piramida pokazuje upravo na  391 

usamljeni simbol cirkumpunkta – krug sa taèkom u sredini. Masonska piramida je mapa, pomislio je, priseãajuãi se legende, koja nas upuãuje na Izgubljenu reè. Izgleda da mu je otac ipak govorio istinu. Sve velike istine su jednostavne. Izgubljena reè nije reè… veã simbol. Žudno, Malak je ucrtao veliki simbol cirkumpunkta sebi na lobanju. Dok je to èinio, oseãao je kako u njemu raste moã i zadovoljstvo. Moje remek-delo i moja žrtva sad su potpuni. Èekaju sile tame. Sada ãe biti nagraðen za

svoje

delo. Ovo ãe biti njegov trenutak slave… Meðutim, u poslednjem trenutku, sve je tako strašno krenulo naopako. Piter je i dalje stajao iza njega, izgovarajuãi reèi koje je Malak jedva razumevao. „Slagao sam te“, govorio je. „Nisam imao izbora. Da sam ti saopštio istinsku Izgubljenu reè, ti mi ne bi poverovao, a ne bi ni razumeo.“ Izgubljena reè… nije cirkumpunkt? „Istina je sledeãa“, reèe Piter, „Svi poznaju Izgubljenu reè… ali je malo njih razume.“ Reèi su odjekivale u Malakovoj svesti. „Ostaješ nepotpun“, kaza Piter, nežno spuštajuãi dlan povrh Malakove glave. „Tvoje delo još nije završeno. Ali bilo kud da sad odlaziš, molim te,

znaj… da si bio voljen.“ Iz nekog razloga, oseãao je da blagi dodir oèeve ruke prodire kroz njega i gori kao moãni katalizator koji zapoèinje hemijsku reakciju u Malakovom telu. Bez ikakvog upozorenja osetio je navalu neobuzdane energije koja je pokuljala kroz njegovu telesnu ljušturu u kojoj kao da se topila i rastvarala

svaka ãelija. U trenutku, nestade sva ovozemaljska bol. Transformacija. Nastupilo je preobraženje.

Posmatram sebe u dubini, lešina, krvavo meso na posveãenoj granitnoj ploèi. Moj otac kleèi pored mene, držeãi moju beživotnu lobanju u svojoj jedinoj preostaloj ruci. Oseãam kako u meni buja bes… i zbrka. Nije ovo trenutak za sažaljenje… veã za osvetu, za transformaciju… a otac ipak odbija da popusti, da ispuni svoju ulogu, odbija da usmeri svoj bol i

moj

bes u oštricu noža, pa zatim u moje srce. Ostajem

ovde, zarobljen,

lebdim…

još

uvek prikovan

za svoju zemaljsku

ljušturu. Moj otac nežno prelazi svojim mekim dlanom i sklapa

mi oèi koje

više ne

vide. Oseãam kako popuštaju okovi. Ustalasana koprena skuplja se oko mene, biva sve gušãa i neprozirna, sakriva svet preda mnom. Iznenada vreme se ubrzava, i ja propadam u ambis mraèniji od

svega što sam ikad zamišljao. Ovde u praznoj nigdini, èujem Šapat… oseãam kako se prikuplja neka sila. Biva sve jaèa, poveãava se zapanjujuãom brzinom,

obuhvata me. Zlokobna i moãna. Mraèna i neodoljiva.  392 

Ovde nisam sam. Ovo je moj èas trijumfa, èas moje slave. A ipak, iz nekog razloga, nisam ispunjen radošãu, veã neizmernim strahom. Uopšte nije kao što sam oèekivao. Sila se sad okreãe oko mene, kovitlajuãi se neodoljivom snagom, preti da me rašèereèi.

Iznenada,

bez upozorenja, preda mnom se, mraèna

skuplja i nadvija crna tama kao kakva preistorijska zver. Gledam pred sobom sve mraène duše koje su pre mene otišle. Vrištim od nesavladivog užasa… dok me èitavog guta mrak.

 393 

i sveprisutna,

POGLAVLjE 123 U Nacionalnoj

katedrali,

dekan Galovej nasluti

neku èudnu promenu u

vazduhu. Nije bio siguran zašto, ali osetio je kao da neka avetinjska iznenada nestaje… kao da se nekakav teret podiže… daleko, ali ipak, upravo

ovde. Sam za svojim stolom, bio je zadubljen u misli. Nije bio siguran koliko je

minuta prošlo pre no što mu je zazvonio telefon. Bio je to Voren Belami. „Piter je živ“, reèe njegov masonski brat. „Upravo sam èuo. Znao sam da bi voleo odmah to da èuješ. Biãe dobro.“ „Hvala bogu“ Galovej izdahnu. „Gde je on?“ Galovej je slušao dok mu je Belami preprièavao neverovatnu prièu koja se

dogodila nakon što su otišli iz Katedralne škole. „Ali svi ste dobro?“ „Oporavljamo se, da“, reèe Belami. „Doduše, ima jedna stvar.“ Zastao je. „Da?“ „Masonska piramida… mislim da ju je Langdon možda rešio.“ Galovej je morao da

se nasmeši. Nekako nije

bio iznenaðen. „Dobro, reci

mi, šta je Langdon otkrio – je li piramida ispunila obeãanje ili nije? Da li je ili nije otkrila ono što legenda tvrdi da ãe otkriti?“ „Još uvek ne znam.“ Otkriãe, pomisli Galovej. „Sad moraš da se odmoriš.“ „Kao i ti.“ Ne, ja moram da se molim.

 394 

senka

POGLAVLjE 124 Kad su se otvorila vrata lifta, sva svetla u Dvorani Hrama bila upaljena. Mada je još uvek oseãala da su joj noge kao od gume, Ketrin Solomon je pojurila da naðe brata. Vazduh je u ogromnoj dvorani bio hladan i mirisao na tamjan. Zbog prizora koji ju je doèekao, stala je kao ukopana. U sredini te velièanstvene prostorije, na niskom kamenom oltaru, ležao je krvavi

tetovirani

leš,

telo

izbodeno

kopljastim

komadima

razbijenog

stakla. Visoko nad njim, zjapila je rupa u tavanici, otvorenoj prema nebu. Bože gospode. Ketrin

èasa pogleda

istog

u stranu,

preletajuãi

oèima

potrazi za Piterom. Našla je brata na drugom kraju prostorije, kako sedi i razgovara sa Langdonom i Sato dok ga neko iz prve pomoãi prepovija. „Pitere!“ povika Ketrin, trèeãi na tu stranu. „Pitere!“ Njen brat

pogleda

prema

njoj; na licu

mu se videlo

olakšanje.

Odmah je

skoèio na noge i krenuo prema Ketrin. Imao je na sebi obiènu belu košulju i tamne pantalone, koje mu je verovatno neko doneo iz njegove kancelarije u prizemlju. Ruka mu je bila u povezu, i oni se nežno, ali nespretno zagrliše,

ali Ketrin to uopšte nije smetalo. Osetila je kako je okružuje poznato oseãanje potpune zaštiãenosti, kao da je u nekoj èauri, i to je oduvek bilo tako, još od najranijeg detinjstva, kad bi je zaštitnièki grlio njen stariji brat. Držali su jedno drugo u zagrljaju, bez reèi. Na kraju, Ketrin prošapta, „Jesi li dobro? Mislim… stvarno?“ otpusti, pa pogleda u povez i zavoj na mestu gde mu je nekad bila desna šaka.

Ona ga

Suze su joj ponovo navrle na oèi. „Toliko mi je… žao zbog ovoga.“ Piter slegnu ramenima, kao da se radi o neèem beznaèajnom. „To je ionako samo komad mesa. Telo ne traje veèno. Važno je da si ti dobro.“ Piterov vedri odgovor još više je uzbudi, jer ju je podsetio zašto ona njega toliko voli. Pogladila porodiène veze koje postoje

gaje po glavi, oseãajuãi sve one nesalomljive meðu njima… zajednièku krv koja teèe njihovim

venama. Ali, saznanje da je veèeras ovde sa njima i treãi Solomon, bilo tragièno. Njen pogled ponovo se prikova za leš na oltaru, i Ketrin

snažno strese, pokušavajuãi da ne misli na fotografije od malopre. Skrete pogled na

drugu stranu,

i vide Roberta Langdona u

èijim je oèima

bilo duboko saoseãanje i razumevanje, kao da nekako taèno zna na šta ona sad misli. Piter zna. Ketrin savladaše emocije – olakšanje, sauèešãe, oèajanje. Osetila je kako njen brat poèinje da drhti èitavim telom, kao malo dete. Ona

tako nešto još nikad nije osetila u èitavom svom životu. „Pusti sad to“, šaputala je. „Sve je u redu. Pusti sad to.“ Piter je sve jaèe podrhtavao. Držala ga je uz sebe, milujuãi ga po zatiljku. „Piter, ti si uvek bio jak, za sve nas… i

uvek si

bio tu kad

si mi

potreban. Ali sada sam ja ovde, za tebe.

Sve je u redu. Tu sam i ne mièem se.“ Ketrin nežno spusti njegovu glavu na svoje rame… i veliki Piter Solomon

poèe neutešno da rida u njenom naruèju.  395 

je se

Direktorka Sato ode na stranu da odgovori na telefonski poziv. Javila se Nola Kej. Ovog puta, imala je dobre vesti. „Još

uvek nema

znakova da je išta

stiglo do

medija,

gospoðo.“ Zvuèala

prema

laptopu,

optimistièno. „Sigurna sam da bismo u suprotnom veã nešto videli. Izgleda da ste uspeli da zaustavite.“ Veliko

hvala, Nola,

pomisli

Sato i pogleda

na kome je

Langdon video znak da je slanje poruke obavljeno. Za dlaku. Na Nolinu sugestiju, operativac koji je pretraživao vilu, pregledao je i kante za smeãe, i pronašao ambalažu novokupljenog modema za mobilni telefon. Imajuãi sada njegov precizni broj, Nola je uspela da poveže kompatibilne nosaèe, talasne dužine i servisne šeme i tako izoluje najverovatnije

pristupno

èvorište

za laptop –

jedan mali

uglu Šesnaeste i Korkoran ulice – samo tri bloka udaljen od Hrama.

transmiter

Nola je munjevito prebacila informaciju direktorki Sato u helikopteru. Prilazeãi Zdanju Hrama, pilot je izveo niski prelet i poslao jedan snop elektromagnetne radijacije u pristupno èvorište, i tako ga iskljuèio par

sekundi pre no što je laptop kompletirao slanje poruke. „Obavili ste sjajan posao veèeras“,

reèe Sato. „Sad idite

Zaslužili ste.“ „Hvala vam, gospoðo.“ Videlo se da Nola okleva. „Ima još nešto?“

Nola poãuta, oèito razmišljajuãi da li da uopšte kaže bilo šta. „Ništa

posebno gospoðo, može da saèeka do sutra. Želim vam laku noã.“

 396 

da se naspavate.

POGLAVLjE 125 U tišini elegantnog kupatila u prizemlju Zdanja Hrama, Robert Langdon pustio je toplu vodu u keramièki lavabo i pogledao u ogledalo. Èak i pri ovom prigušenom svetlu, izgledao je isto onako kako se i oseãao… potpuno iscrpljeno. Putna torba mu je opet visila preko ramena, ali mnogo lakša, osim njegovih liènih

stvari

i par

zgužvanih

beležaka,

u njoj nije

bilo

nièega

drugog. Morao je da se nasmeje. Njegova poseta Vašingtonu radi predavanja ispala je neznatno napornija nego što je oèekivao. Ali i pored toga, Langdon je mogao zbog mnogo èega da bude zadovoljan. Piter je živ. A video-snimak nije poslat. Pljuskajuãi lice šakama tople vode, osetio je kako se polako život. Sve je još uvek bilo prekriveno velom magle, ali je nivo adrenalina u njegovom telu konaèno poèeo da opada i ponovo se oseãao kao svoj. Nakon što

vraãa

je osušio ruke, pogledao je na svoj Miki Maus sat. Bože moj, baš je kasno.

Langdon je izašao iz kupatila i krenuo duž dugaèkog zida Dvorane èasnih – predivnim luènim prolazom, èiji su zidovi bili prekriveni

uspešnih

masona: amerièkih

predsednika,

filantropa,

portretima

prosvetitelja

ostalih uticajnih Amerikanaca. Zaustavio se pred uljanim portretom Harija

S. Trumana i pokušao da zamisli tog èoveka kako prolazi obrede, rituale i lekcije koje èovek mora da proðe da bi postao mason. Postoji jedan skriveni svet iza ovog koji svi vidimo. Za sve nas. „Iskrao si se“, obrati mu se glas s kraja hodnika. Langdon se okrenu. Bila je to Ketrin. Noãas je prošla kroz pakao, pa ipak je, neoèekivano, sva

blistala… nekako podmlaðena. Langdon joj se umorno nasmeši. „Kako mu je?“ Ketrin mu priðe i nežno ga zagrli. „Kako da ti se zahvalim?“ On se nasmeja. „Ma daj, znaš da ništa nisam uradio.“

Ketrin ga je dugo držala u zagrljaju. „Piter ãe biti dobro..“ Onda se odvoji od Langdona i pogleda duboko u njegove oèi. „Rekao mi je nešto neverovatno…

nešto predivno.“ Glas joj je drhtao od neizvesnosti. „Moram pogledam. Odmah se vraãam.“ „Šta? Kuda ideš?“

da odem i to

„Neãu dugo. Upravo sada, Piter želi da razgovara s tobom… nasamo. Èeka te

u biblioteci.“ „Je li rekao zašto?“ Ketrin se nasmeja i odmahnu glavom, „Znaš ti Pitera i njegove tajne.“ „Ali…“ „Videãemo se uskoro.“ A onda je otišla.  397 

Langdon umorno uzdahnu. Oseãao se kao da mu je dosta tajni za jednu noã.

Bilo je mnoštvo pitanja na koja nisu pruženi odgovori, naravno – Masonska piramida i Izgubljena reè su samo neka od njih – ali oseãao je da odgovori,

ako uopšte postoje, nisu odgovori za njega. Za njega kao nemasona. Prikupljajuãi

preostalu

energiju,

Langdon ode do masonske

biblioteke.

Kada je stigao, Piter je sedeo sasvim sam za stolom, sa kamenom piramidom pred sobom. „Roberte?“ nasmeši se Piter i mahnu mu. „Hteo bih da razmenim koju reè s tobom.“ Langdon uspe da iscedi osmeh. „Pa da, èujem da si jednu izgubio.“

 398 

POGLAVLjE 126 Biblioteka u

Zdanju Hrama bila je ujedno i

èitaonica

najstarija javna

Vašingtonu. Njene elegantne police povijale su se pod više od èetvrt miliona svezaka, ukljuèujuãi i izuzetno redak primerak Tajne pripremljenog brata, Ahimana Rezona. Pored knjiga, biblioteka je raspolagala i zbirkom dragocenog masonskog nakita, ritualnih predmeta, pa èak i jednom retkom

knjigom koju je ruèno odštampao Bendžamin Franklin. Langdon je od svega najviše voleo dragocenost koju je retko ko primeãivao

u biblioteci. Iluziju. Solomon mu je davno pokazao položaja, sto za èitanje i zlatna

da, kada se gleda iz jednog odreðenog lampa na njemu grade savršenu optièku

iluziju piramide sa blistavim zlatnim vrhom. Solomon je govorio da ovu optièku iluziju smatra tihim podsetnikom da svako može uvek da vidi sve tajne slobodnog zidarstva samo ako gleda iz pravog ugla. Veèeras

su tajne

slobodnog

zidarstva

izašle

na videlo

sa svih

strana.

Langdon je sad sedeo nasuprot Velikog majstora i Masonske piramide. Piter

se smešio. „Roberte, ‘reè’

koju ti

pominješ,

realno postoji.“ Langdon

je gledao

u njega preko

stola,

i najzad

nije

legenda.

progovori. „Ali…

Ona ne

razumem. Kako je to moguãe?“ „Šta je tu toliko teško prihvatiti?“ Sve skupa! Hteo je da kaže Langdon, gledajuãi svog starog prijatelja pravo u oèi, ne bi li u njima uoèio makar malo zdravog razuma. „Ti meni kažeš

veruješ da Izgubljena reè stvarno postoji… i da ima stvarnu moã?“ „Ogromnu moã“, odgovori Piter. „Ona ima moã da preobrati ljudski rod tako što ãe razrešiti drevne misterije.“ „Jedna reè?“ suprotstavi mu se Langdon. „Pitere, zaista nikako ne mogu da

poverujem da jedna reè…“ „Poverovaãeš“, odvrati Piter mirno. Langdon ga je ãutke gledao.

„Kao što dobro znaš“, nastavio je Solomon, ustajuãi i hodajuãi oko stola,

„odavno je proreèeno da ãe doãi dan kad ãe Izgubljena reè biti ponovo naðena… dan kad ãe biti otkrivena… i kad ãe èoveèanstvo ponovo dobiti pristup njenoj zaboravljenoj moãi.“ Langdon

pogrešno

se priseti

Piterovog

tumaèe reè apokalipsa

predavanja

o apokalipsi.

kao kataklizmièni

Mada

mnogi

kraj sveta, ta reè

doslovce znaèi otkrovenje, za koje se u drevna vremena mislilo da ãe doneti veliko znanje. Nastupa doba prosveãenosti. Èak i ako je tako, Langdon još

uvek nije mogao da shvati kako tu veliku promenu može da donese jedna reè. Piter pokaza rukom na piramidu. Bila je na stolu, zajedno zlatnim vrhom. „Masonska piramida“, reèe on. „Legendarni simbolon. Danas ga vidimo ujedinjenog i upotpunjenog.“ Sa puno poštovanja, on podiže vrh i stavi ga na piramidu. Teški komad od zlata namesti se, skoro bešumno,

gde treba.  399 

sa svojim zlatni

„Veèeras, prijatelju moj, ti si uèinio ono što nikom pre tebe nije pošlo za rukom. Sastavio

si Masonsku

piramidu,

dešifrovao

sve njene tajne

i na

kraju nam, otkrio… ovo.“ Solomon izvadi parèe hartije i položi je na sto. Langdon na njoj prepozna

rešetku sa simbolima ispremeštanim uz pomoã Franklinovog magiènog kvadrata osmog reda. On ga je nakratko bio pogledao u Dvorani Hrama. Piter reèe, „Zanima me da li ãeš umeti da proèitaš ovako poreðane simbole. Na kraju krajeva, ti si specijalista za te stvari.“ Langdon je zagledao rešetku sa svih strana. Heredom, cirkumpunkt, piramida, stepenice…

Langdon uzdahnu. „Pa dobro, Pitere, kao što i sam možeš da vidiš, ovo je alegorijski piktogram. Jasno je da je njegov jezik metaforièki i simbolièki,

pre nego bukvalan.“ Solomon

zasmeja. „Eto

šta

dešava

jednostavno pitanje… U redu, kaži mi šta vidiš.“

kad

simbologu

Piter stvarno želi da èuje ovo? Langdon privuèe sebi stranicu. „Ovako, ja sam veã pogledao ranije i, prosto reèeno, vidim da ova rešetka

sliku koja prikazuje nebo i zemlju.“ Piter podiže obrve, delovao je iznenaðeno. „Je l?“ „Naravno.

Na vrhu slike,

imamo

reè

Heredom – ‘Sveta

postaviš

predstavlja

kuãa* – što

interpretira kao Božja kuãa… ili nebesa.“ „Dobro.“ „Strelica upravljena nadole, posle Heredom, oznaèava da preostali deo piktograma oèito leži u prostoru ispod neba… a to ãe biti… na zemlji.“ Langdon sad spusti pogled do ostalih delova. „Najniža dva reda, ona ispod piramide predstavljaju samu Zemlja – terra firma – najnižu

od svih

Baš kao što i treba, u njima se nalazi dvanaest drevnih astroloških znakova koji upuãuju na prvobitnu religiju ljudi koji su prvi pogledali videli kako božja ruka upravlja zvezdama i planetama.“  400 

carstava.

u nebo i

Solomon gurnu stolicu bliže i zagleda se u rešetku. „Dobro, šta još?“ „Na astrološkoj

osnovi“, nastavi

Langdon, velika

zemlje… i proteže sve do neba… veèni simbol istorije, ona se punila velikim filozofskim

piramida

diže

se sa

izgubljene mudrosti. Tokom i religijskim nasleðem –

egipatskim, pitagorejskim, budistièkim, hinduistièkim, islamskim, judeo-

hrišãanskim, i tako dalje – i svi su oni upravljeni na-vviše, transformativne kapije piramide, gde se konaèno sabiraju u jedan jedinstven filozofski pogled ljudskog roda.“ On tu zastade. „Jednu jedinstvenu

opštu viziju boga prikazanog drevnim simbolom piramide.“ „Cirkumpunkt“, reèe Piter. „Univerzalni simbol Boga.“ „Taèno tako.

Tokom istorije,

cirkumpunkt

u pravcu svest…

koji lebdi

iznad vrha sve živo,

je mogao da oznaèi

svim ljudima – on je bog sunca Ra, alhemijsko zlato, svevideãe oko, taèka singulariteta pre velikog praska…“ „Veliki arhitekt svemira.“ Langdon klimnu glavom, oseãajuãi da je ovaj isti argument Piter verovatno

upotrebio

u Dvorani

Hrama

da bi

proturio

ideju

da je

cirkumpunkt zapravo Izgubljena reè. „I konaèno?“, pitao je Piter. „Kako stoji stvar sa stepenicama?“

Langdon pogleda u stepenice ispod piramide. „Pitere, siguran sam da znaš, kao i svi mi, da je ovo u slobodnom zidarstvu simbol

stepenica, koje lestvica koje

nas izvode iz zemaljskog mraka u svetlo, poput se penju

u nebo, ili

poput

kièmenih

ti zavojitih

Jakovljevih

pršljenova koji

èovekovo smrtno telo sa veènim duhom.“ Zastao je. „Što se tièe ostalog, èini mi se

da je to jedna mešavina

nebeskih,

masonskih

i nauènih

povezuju

simbola

koji

svi zajedno ukazuju na drevne misterije.“

Solomon je gladio bradu. „Veoma elegantna interpretacija, profesore. Naravno, slažem se da se ova rešetka može protumaèiti i kao alegorija, meðutim…“ U oèima mu se zacakli neki još tajanstveniji izraz. „Ovaj skup

simbola sadrži još jednu prièu. Prièu koja otkriva mnogo više.“ „Je li?“

Piter ponovo poèe da koraèa, obilazeãi sto. „Ranije veèeras, u Dvorani Hrama, kad sam poverovao da ãu umreti, pogledao sam u ovu rešetku i nekako uspeo da vidim dalje od metafore, dalje od alegorije, sve do samog srca stvari o kojoj nam govore ovi simboli.“ Zastao je, naglo se okrenuvši prema Langdonu. „Ova rešetka precizno pokazuje mesto na kome je zakopana

Izgubljena reè.“

„Kako, molim?“ Langdon se uzvrpolji u stolici, iznenada su traumatièni dogaðaji ove noãi potpuno pomeli Pitera koji više ne može

pomislivši da

logièno da razmišlja.

„Roberte, legenda stalno govori o Masonskoj piramidi kao mapi – veoma specifiènoj mapi – mapi koja može da odvede posveãene do tajnog mesta na kome se nalazi Izgubljena reè.“ Solomon potapka prstom po rešetki sa

simbolima upravo

ispred

ono što

Langdona. „Garantujem

tvrdi

legenda…

ti da ovi simboli

mapu. Specifièan

dijagram

taèno gde da naðemo stepenište koje ãe nas odvesti do Izgubljene reèi.“

 401 

predstavljaju koji

otkriva

Langdon se nesigurno nasmeja, trudeãi se da ne naèini nijedan pogrešan potez. „Èak i kad bih verovao u legendu o Masonskoj piramidi, ova rešetka sa simbolima nikako ne može biti mapa. Ona nipoèemu ne lièi na mapu.“ Solomon se nasmeši. „Ponekad je dovoljno samo malo promeniti gledanja, pa da se nešto što nam je sasvim dobro poznato sagleda u potpuno novom svetlu.“ Langdon ponovo pogleda, ali ne vide ništa novo. „Dozvoli da te nešto upitam“, kamen temeljac, da li znaš zašto

kaza Piter. „Kada ga uvek polažemo

ugao

mi masoni polažemo u severoistoèni ugao

graðevine?“

„Pa dabome, zato što

severoistoèni

Langdon vrati

na hartiju,

ugao uvek prvi

prima

ujutro. Simbolièka snaga arhitekture upravo se i krije u tome što nas ona izdiže iz zemlje na svetlo.“ „Taèno“, odgovori Piter. „Možda bi sad trebalo da pogledaš tamo da bi video prvi zrak svetla.“ Pokazao je prema rešetki. U severoistoèni ugao.“ pogled

i prenese

ga na gornji

zrake

desni,

severoistoèni ugao. Simbol u tom uglu beše ↓. „Strelica koja pokazuje nadole“, reèe Langdon, pokušavajuãi šta Solomon hoãe da mu kaže. „To znaèi… ispod Heredoma.“

sunca

odnosno

da razume

„Ne, Roberte, ne ispod“, odgovori Solomon. „Razmisli. Ova rešetka neki metaforièki lavirint. Ona je mapa. A na mapi, strelica za oznaèavanje

nije

pravca, ako pokazuje nadole oznaèava…“ „Jug“, uzviknu Langdon iznenaðeno.

„Dabome!“ odgovori Solomon, uzbuðeno se smešeãi. „Prema jugu! Na mapi dole oznaèava jug. Još nešto, na mapi, reè Heredom svakako ne bi

bio

metafora za nebo, veã ime geografske lokacije.“ „Zdanje Hrama? Ti to

sad meni hoãeš da

kažeš da ova mapa… pokazuje

jug u odnosu na ovu zgradu?“ „Slava Bogu!“ kaza Solomon, smejuãi se. „Sviãe, konaèno.“ Langdon je prouèavao rešetku. „Ali, Pitere, èak i ako imaš pravo – na jug od ove zgrade, može biti

bilo

gde po longitudi

„A ne, Roberte. Zaboravljaš šta reè zakopana ovde u Vašingtonu.

kaže legenda, To poprilièno

od preko

trideset

i osam

hiljada kilometara.“

koja tvrdi da je Izgubljena skraãuje razdaljinu. Osim

toga, legenda takoðe kaže da na otvoru koji vodi ka stepeništu stoji veliki kamen… i da je na tom kamenu uklesana poruka na nekom starom jeziku… kao

neka vrsta oznake, tako da ga mogu pronaãi samo oni koji to zaslužuju.“ Langdon se muèio da sve ovo shvati ozbiljno, osim toga, on nije dobro poznavao Vašington da bi mogao da zamisli šta se nalazi ovog mesta na kome se oni sada nalaze. Meðutim, bio je prilièno siguran da nema nigde nekakvog velikog kamena sa uklesanom porukom, koji je namešten

preko zatrpanih stepenica.

„Poruka koja je uklesana u kamenu“, nastavi Piter „stoji ovde, pravo pred tvojim oèima.“ Kucnuo je prstom na treãi red rešetke ispred Langdona. Evo,

ovo je taj natpis, Roberte! Rešio si zagonetku!“ Zgranut, Langdon je buljio u tih sedam simbola.

 402 

dovoljno južno od

Rešio? Langdon nije imao blagog pojma šta bi uopšte tih sedam potpuno

nesrodnih simbola mogli da znaèe, pored toga što je vraški bio siguran da oni nisu uklesani ni na jednoj zgradi u prestonici ove nacije, a pogotovo ne

na kamenu divovskih razmera iznad nekih stepenica.

„Pitere“, reèe, „Ja zaista ne vidim kako ovo može išta da rastumaèi. Ja ne

znam ni za kakav kamen u Vašingtonu na kome je uklesana neka poruka.“ Solomon

po ramenu. „Prolazio

ga potapša

tuda,

zapazio. To važi za sve nas. Stoji tamo usred bela dana, kao

ali

nikada

nisi

uostalom i sve

tajne. Veèeras, kad sam ugledao ovih sedam simbola, istog trenutka sam shvatio da je legenda istinita. Izgubljena reè zaista je zakopana u Vašingtonu… i stvarno poèiva pri dnu stepenica ispod ogromnog kamena sa

uklesanim natpisom.“ Potpuno zbunjen, Langdon je ãutao. „Roberte, verujem da si veèeras zaslužio da saznaš istinu.“ Langdon je netremice

gledao

u Pitera,

pokušavajuãi

da svari

upravo èuo. „I ti ãeš sada da mi kažeš gde je zakopana Izgubljena reè?“ „Ne“, odgovori Solomon, ustajuãi sa osmehom. „Ja ãu da ti pokažem.“

to što

Pet minuta kasnije, Langdon je stavljao pojas na zadnjem sedištu eskalejda, pored Pitera Solomona. Simkins je sedao za volan, dok im je Sato prilazila

preko parkirališta. „Gospodine

Solomon?“

reèe

direktorka,

paleãi

usput

sam obavila razgovor koji ste tražili.“ „I?“ Pitao je Piter kroz otvoreni prozor automobila. „Izdala sam nareðenje da vas puste. Nakratko.“ „Hvala vam.“ Sato ga je posmatrala, delujuãi znatiželjno. „Moram veoma neobièan zahtev.“ Solomon samo zagonetno slegnu ramenima. Sato

odustade

daljeg

ispitivanja,

obiðe

oko

cigaretu. „Upravo

priznati

automobila

da je to

sve

Langdonovog prozora i pokuca. Langdon spusti staklo. „Profesore“, reèe bez imalo topline u glasu. „Vaša pomoã ove noãi, mada ne dobrovoljna, bila je kljuèna da ovo uspe… i na tome vam zahvaljujem.“ Povukla je dug dim iz cigarete i dunula ga u stranu. „Meðutim, dozvolite da vam na kraju dam i jedan savet. Kad vam sledeãi put visoki službenik

CIA

kaže da se radi o krizi opasnoj po bezbednost nacije…“ Ona blesnu svojim crnim oèima, „a vi lepo prestanite da kenjate, nije vam ovo Harvard.“ Langdon otvori

usta da joj odgovori, ali je direktorka

Sato veã okrenula

leða i krenula u pravcu helikoptera koji ju je èekao. Simkins ih pogleda preko ramena, lice mu je bilo bez izraza. „Da li su gospoda spremna?“

 403 

„U stvari“, reèe Solomon, „samo za trenutak.“ Izvadio je mali, izpresavijan komad tamne tkanine i pružio ga Langdonu. „Roberte, želeo bih da staviš ovo pre no što krenemo“ Zbunjen, Langdon pogleda shvatio je da u rukama drži

u tkaninu. Crni somot. Kad ga je razmotao, masonski povez za oèi – tradicionalnu masku

koja se stavlja inicijantima za prvi stepen. Šta li kog vraga? Piter reèe, „Ne bih voleo da vidiš kuda idemo.“ Langdon se okrete Piteru. „Hoãeš da držim masku tokom putovanja?“ Solomon se isceri. „Moja tajna. Moja pravila.“

 404 

POGLAVLjE 127 Povetarac je bio hladan van glavnog štaba CIA u Lengliju. Nola Kej se tresla dok je išla za bezbednjakom Rikom Perišom preko meseèinom osvetljenog glavnog dvorišta agencije. Kuda me to Rik vodi? Kriza masonskog video-snimka bila je spreèena, hvala bogu, ali Nolu je i dalje

prožimao

nemir.

Skraãeni

tekst

dokumenta

particiji

diska

namenjenog direktoru CIA, ostao je misterija, i to ju je izjedalo. Ona i Sato ãe se naãi

ujutro

zbog izveštaja,

ali

Nola

želi

èinjenice.

Na kraju

pozvala Rika Periša i zatražila njegovu pomoã. Sada, dok je pratila Rika prema nekom nepoznatom mestu van zgrade, Nola nije mogla da odagna bizarne fraze koje su joj se urezale u seãanje. Tajnu lokaciju podzemlja gde je… negde u Vašingtonu, s koordinatama… da otkriju drevnu kapiju koja vodi… obratiti pažnju piramida èuva opasne…

dešifrovati ovaj uklesani simbolon da otkrijete… „Ti i ja se slažemo“, reèe Periš hakovao ove kljuène reèi definitivno

dok su koraèali, „da je haker koji je tražio informacije o Masonskoj

piramidi.“ Oèigledno, pomisli Nola. „Meðutim, pokazalo se da je haker naleteo misterije, koju mislim da nije želeo da pronaðe.“ „Šta hoãeš da kažeš?“ Nola,

znaš

da direktor

CIA

održava

interni

na parèence

forum

masonske

zaposlenih

Agenciji, gde oni mogu da iznesu svoje ideje o raznim stvarima?“

„Naravno.“ Forum je personalu Agencije pružao sigurno Interneta brbljaju o raznim stvarima i tako direktoru pruže virtuelni uvid

mesto da preko

u mišljenje osoblja. „Direktorovi forumi se èuvaju na njegovoj privatnoj particiji, pa ipak kako bi obezbedio pristup zaposlenima sa svih nivoa bezbednosti, oni su locirani van direktorovog zaštitnog zida.“ „Na šta

ciljaš?“

pitala

ga je dok su zalazili

za ugao blizu

kafeterije

Agencije. „Drugim reèima…“ Periš pokaza u pomrèinu. „Na to.“ Nola podiže pogled. Preko trga ispred njih nalazila se ogromna metalna skulptura koja se presijavala na meseèini. U Agenciji, koja se razmetala kolekcijom od preko pet stotina originalnih umetnièkih dela, ova skulptura, po imenu Kriptos – bila je daleko najslavnija. Nazvan po grèkoj reèi „skriven“, Kriptos je bio delo

amerièkog umetnika Džejmsa Sanborna i postalo je neka vrsta legende ovde u CIA, Delo se sastojalo od ogromne bakarne ploèe u obliku slova S, postavljene na ivicu poput nekakvog udubljenog metalnog zida. Na prostranu površinu ovog zida bilo je ugravirano blizu dve hiljade slova, organizovanih tako da

obrazuju zagonetni kod. Kao da to nije bilo dovoljno nejasno, oko šifrovanog S-zida

nalazili

su se i

mnogi

drugi

pažljivo

 405 

postavljeni

elementi –

granitne table pod èudnim uglovima, ruža kompasa, magnetna rudaèa, pa èak i poruka pisana Morzeovom azbukom, koja je znaèila „lucidna memorija“ i „sile

iz senke“

Mnogi obožavaoci

ovog eksponata

verovali su

da ti delovi

sadrže kljuè za odgonetanje skulpture. Kriptos je bio umetnost… ali isto tako i enigma. Pokušaji kriptologa,

da se odgonetne njegova skrivena šifra postala je opsesija kako onih unutar, tako i izvan CIA. Konaèno, pre nekoliko

godina, deo koda je odgonetnut i postao je nacionalna vest. Premda je veliki deo koda otkriveni

Kriptosa bili

ostao nerešen do današnjih dana, delovi koji su toliko èudni da su skulpturu uèinili

jesu još

misterioznijom. Ukazivali su na neke skrivene lokacije, kapije koje vode u drevne grobnice, geografske širine i dužine… Nola je još uvek mogla da se seti delova odgonetnutog koda: Informacije su prikupljane i odašiljane ispod zemlje na nepoznatu lokaciju… Bila je totalno nevidljiva… kako je to moguãe… koristili su magnetno polje Zemlje… Nola nikad nije previše pažnje poklanjala ovoj skulpturi, niti marila za to da li je ikada potpuno dešifrovana. U ovom trenutku, meðutim, želela je

odgovore. „Zašto mi pokazuješ Kriptos?“

Periš joj uputi konspirativni smešak i iz džepa. „Voila, misteriozni skraãeni tekst

teatralno izvadi parèe papira oko kog si se toliko zabrinula.

Našao sam èitav tekst.“ Nola poskoèi. „Njuškao si po direktorovoj zaštiãenoj particiji?“ „Ne. Objasnio sam ti to malopre. Pogledaj.“ On joj dade papir. Nola ga

uze i odmota. Kada je videla

standardni

Agencijski

memorandum

pri vrhu strane, trgla je glavom od iznenaðenja. Ovaj dokument nije bio strogo poverljiv. Èak ni najmanje. PANEL ZA DISKUSIJU ZAPOSLENIH: KRIPTOS ZAPAKOVANI PODACI: DISKUSIONA TEMA #2456282.5 Nola

uhvati sebe

kako gleda u seriju

odgovora

koji su bili

zapakovani

jednu jedinu stranicu, zbog efikasnijeg èuvanja. „Tvoj dokument s kljuènim reèima“, reèe Rik, „nepovezano je lupetanje Kriptosu, nekog šifranta-diletanta.“

Nola je pregledala dokument sve dok nije primetila reèenicu koja sadrži

poznati niz kljuènih reèi. Džime, skulptura kaže da je poslata na tajnu podzemnu lokaciju gde je skrivena i informacija. „Ovaj tekst je s direktorovog Kriptos foruma“, postoji veã godinama. Tamo ima, ali bukvalno,

objasni joj Rik. „Forum hiljadu odgovora. Nisam

iznenaðen što jedan od njih sluèajno sadrži sve kljuène reèi.“ Nola nastavi da pregleda dokument sve dok ne uoèi kljuènim recima.

Iako je Mark rekao da geografska dužina i širina koda ukazuju na taèku negde u Vašingtonu, koordinate koje je

 406 

još jedan odgovor s

koristio bile su pogrešne za jedan stepen – Kriptos u stvari upuãuje na samog sebe.

Periš

„Veliki

ode do skulpture i deo ovog koda tek bi

preðe dlanom

preko šifrovanog

trebalo rešiti, i

mora slova.

ima zaista mnogo ljudi koji

misle da se poruka možda odnosi na drevne masonske tajne.“ Nola se sada prisetila govorkanja o vezi izmeðu masona i Kriptosa, ali bila je sklona da ignoriše trabunjanja ludaka. S druge strane, gledajuãi razlièite delove skulpture koji su ležali po trgu, ona shvati da je to šifra

iz delova – simbolon – baš kao i Masonska piramida. Èudno. Na trenutak,

Nola

je videla

Kriptos

kao modernu

Masonsku

šifru iz mnogo delova, od razlièitih materijala, od kojih svaki ima neku

piramidu –

svoju ulogu. „Misliš li da Kriptos i Masonska piramida na bilo koji naèin

kriju istu tajnu?“

„Ko to zna?“ Periš baci prema Kriptosu razoèaran pogled. „Sumnjam ãemo ikada saznati èitavu poruku. To jest, osim ako neko ne ubedi direktora

da otvori svoj sef i zaviri u rešenje.“ Nola klimnu. Sve joj se sada vraãalo. Kada je Kriptos postavljen, stigao je zajedno sa zapeèaãenom kovertom koja sadrži potpuno rešenje koda sa skulpture. Zapeèaãeno rešenje je povereno tadašnjem direktoru CIA, Vilijemu Vebsteru, koji ga je zakljuèao u svoj sef u kancelariji. Dokument je

navodno još uvek tamo, a direktori godine proticale.

su ga predavali

jedan drugom, kako su

Ono što je bilo èudno, pomisao na Vilijema Vebstera podstaklo ju je njeno

seãanje, da se priseti još jednog dela dešifrovanog Kriptosovog teksta: ZAKOPANO JE TAMO NEGDE. KO ZNA TAÈNU LOKACIJU? SAMO V V. Iako niko nije znao šta je taèno zakopano tamo negde, veãina je verovala da se VV odnosi na Vilijema Vebstera. Nola je bila naèula glasine da se to u stvari odnosi na Vilijema Vistona – teologa i èlana Kraljevskog društva –

iako se nikada nije trudila da o tome previše razmišlja. Rik ponovo progovori. „Moram umetnost, ali mislim da je ovaj tip pogledao njegov projekat Ãirilièni

da priznam, nisam previše upuãen u Sanborn zaista genije. Baš sam nedavno projektor. On projektuje ogromna ruska

slova iz KGB dokumentacije u vezi sa kontrolom misli. Jezivo.“ Nola ga više nije slušala. Pregledala je papir i pronašla treãu kljuènu

frazu u nekom drugom odgovoru. Taèno, èitav taj deo je doslovno preuzet iz jednog dnevnika poznatog arheologa, koji se odnosi na vreme kada je kopao i otkrio DREVNU KAPIJU koja vodi do groba Tutankamona. Arheolog koji je spomenut na Kriptosu, Nola je to znala, bio je, u stvari,

poznati egiptolog Hauard Karter. spominjao je njegovo ime.

Sledeãi

 407 

odgovor se odnosio

na njega i

Baš sam pregledao ostatak Karterovih terenskih beleški preko Interneta, i izgleda da je on pronašao neku glinenu tablicu sa upozorenjem da PIRAMIDA èuva opasnost, za sve koji naruše mir faraona. Kletva! Da li bi trebalo da brinemo? :)

Nola piramidom

se namršti. „Rik, nije

èak ni

za ime sveta, odgovor ovog idiota taèan.

Tutankamon

nije

ni sahranjen

u vezi s

u piramidi.

Sahranjen je u Dolini kraljeva. Zar kriptolozi ne gledaju Diskaveri.“ Periš slegnu ramenima. „Štreberi.“ Nola sada ugleda poslednju kljuènu frazu. Drugari, znate da ne spadam meðu teoretièare zavere, ali Džime i Dejv, bolje da dešifrujete ovaj UGRAVIRANI SIMBOLOM i otkrijete njegovu konaènu tajnu pre nego što doðe kraj sveta 2012… Ãao. „Bilo kako bilo“, reèe Periš, „mislio sam da je bolje da èuješ za Kriptos pre nego što optužiš direktora CIA za èuvanje strogo poverljivih dokumenata o drevnoj masonskoj legendi. Nekako sumnjam da moãan èovek,

poput našeg direktora, ima vremena za takve stvari.“ Nola se

seti

masonskog video-snimka

i scena sa

svim uticajnim

ljudima

koji su uèestvovali u drevnom obredu. Kad bi Rik samo mogao da nasluti… Na kraju, ipak je znala da, šta god da Kriptos skriva, poruka definitivno ima mistièni prizvuk. Ona pogleda u bleštavo umetnièko

trodimenzionalni agencije

ove nacije –

kod koji potpuno nem stoji i zapita

se da li

ãe on ikada

otkriti

svoju najveãu

tajnu. Dok se zajedno s Rikom vraãala u zgradu, Nola je morala da se nasmeši. Zakopano tamo negde.

 408 

delo –

u srcu najjaèe obaveštajne

POGLAVLjE 128 Ovo je suludo. Sa povezom na oèima, Robert Langdon nije ništa video dok ih je eskalejd vozio na jug kroz prazne ulice. Na sedištu pored njega Piter Solomon je ãutao. Kuda me vodi? Naravno da je Langdona interesovalo kuda idu, nasluãivao je da ãe se nešto važno desiti i pustio je svojoj mašti na volju u želji da konaèno sastavi sve delove zagonetke. Piter nije ni za dlaku uzmaknuo od svoje tvrdnje. Izgubljena reè? Zatrpana ispod stepeništa koje je pokriveno ogromnim kamenom sa uklesanim natpisom! Sve je to skupa izgledalo sasvim

nemoguãe. Langdon je zapamtio sve simbole ipak, koliko je on mogao da vidi, tih sedam

koji su navodno uklesani u kamenu… a simbola zajedno ne daju nikakvo

znaèenje.

Masonski uglomer: simbol poštenja i „istinitosti“. Slova Au: skraãenica za element poznat kao zlato. Sigma: grèko slovo S, matematièki simbol za sumu svih delova. Piramida: egipatski simbol èovekovog stremljenja ka nebu. Delta: grèko slovo D, matematièki simbol za promenu. Živa: prikazana svojim najstarijim alhemijskim simbolom. Urobor: simbol potpunosti i sjedinjenja. Solomon je i dalje insistirao da tih sedam simbola predstavljaju „poruku“. Ako je to taèno, onda se ovde radi o poruci koju Langdon nikako ne može da protumaèi. Vozilo naglo uspori, skrete sasvim udesno i nastavi da vozi po nekoj drugoj vrsti podloge, kao da se radi o prilaznom putu. Langdon naèulji uši, ne bi li otkrio gde se nalaze. Sve skupa, vozili su se manje od deset minuta, no i pored toga što je Langdon pokušavao da u mislima sledi put, veoma brzo je izgubio svaku orijentaciju. Kako mu se èinilo, izgledalo je kao da se vraãaju nazad do Zdanja Hrama. Eskalejd se zaustavio, i Langdon èu kako se spušta prozor. „Agent Simkins, CIA“, najavi se vozaè. „Verujem da nas oèekujete.“ „Da, gospodine,“ odgovori odseèan, vojnièki glas. „Direktorka Sato nas je unapred obavestila telefonom. Samo za trenutak, da uklonim barikadu.“ Dok je ovo slušao, Langdon je bivao sve više zbunjen, oseãajuãi da verovatno ulaze u neku vojnu bazu. Dok se automobil ponovo kretao, po neobièno ravnom asfaltu, on okrete glavu prema Piteru, još uvek sa povezom na oèima. „Pitere, gde se nalazimo?“ zatraži odgovor. „Nemoj sklanjati povez“, reèe Piter strogim glasom.

 409 

Vozilo produži još malo dalje i onda se sasvim zaustavi. Simkins ugasi motor.

Još

neki

glasovi.

Sigurno

vojska. Neko zatraži

od Simkinsa

da se

snažne ruke pomogoše

legitimiše. Agent izaðe i tihim glasom porazgovara sa nekim. Langdonova vrata

se iznenada

otvoriše

i neke

da izaðe. Vazduh je bio hladan. Duvao je vetar. Solomon

je bio

uvede.“

pored

njega. „Roberte,

dozvoli

agentu

Simkinsu

da te

èu èegrtanje metala dok se kljuè okretao u bravi… a potom teška gvozdena vrata. Zvuèalo je kao nekakva prastara ustava.

Langdon zaškripaše

Kuda me sad vode, kog vraga?! Simkinsova ruka gurala ga je u pravcu praga. „Samo pravo napred, profesore.“

metalnih vrata. Prešli su preko

Iznenada se sve umirilo. Mrtva tišina. Pustoš. Vazduh je mirisao kao da

je prošao kroz aparat za sterilizaciju. Simkins i Solomon išli su sada pored Langdona, svaki sa po jedne strane i vodili

ga kroz hodnik

u kome je sve odjekivalo.

U mokasinama,

imao

utisak da ide po kamenom podu.

Iza njih, vrata se zalupiše s treskom, i Langdon poskoèi. Brava škljocnu.

Znojio se ispod poveza. Zaželeo je da ga zbaci. Sad su prestali da koraèaju. Simkins je pustio Langdonovu ruku i potom se èulo pištanje nekakvog elektronskog aparata, posle èega je nešto poèelo da tandrèe ispred njih i Langdon pomisli

da su to opet

neka blindirana

vrata

koja se automatski

otvaraju. „Gospodine Solomon, nastavite dalje sami sa gospodinom Langdonom. Ja ãu vas èekati ovde“, reèe Simkins. „Uzmite moju baterijsku lampu.“ „Hvala vam“, reèe Solomon. „Neãemo dugo.“ Bateriju?! Langdonu srce ponovo poèe da udara kao ludo. Piter

svojom rukom

uhvati

napred. „Hodaj sa mnom, Roberte.“ Kretali

su se zajedno,

Langdona

sasvim

sporo

blindirana vrata se ponovo zatvoriše. Piter stade. „Da li nešto nije u redu?“ Langdon odjednom

oseti muèninu i

i oni

poèeše

preðoše

preko

sporo još

nesvesticu. „Mislim

da se kreãu

jednog praga,

da sad moram da

skinem povez.“ „Nemoj, samo što nismo stigli.“ „Stigli gde?“ Langdon oseti kako mu biva sve teže u stomaku. „Pa rekao

sam ti –

vodim

te da vidiš

stepenice

koje silaze

sve do

Izgubljene reèi.“ „Pitere, ovo nije nimalo smešno!“ „Pa ni ne treba Treba da te podseti da

da ti bude smešno. Treba da ti na ovom svetu ima tajni koje

otvori èak ni

vidike, Roberte. ti do sada nisi

video. I pre no što uèinim sledeãi korak s tobom, hoãu da ti uèiniš nešto za mene. Želim da poveruješ… makar Da poveruješ da ãeš sad pogledati

i na trenutak… da poveruješ u legendu. niz zavojite stepenice koje se spuštaju

 410 

stotinu metara èoveèanstva.“

sve

Langdonu se zavrte govori njegov veliki

jedne

od najveãih

u glavi. Ma koliko da prijatelj, ipak nije

izgubljenih

dragocenosti

je želeo da po veruje u mogao. „Koliko je još

ono što daleko?“

Njegov somotski povez bio je mokar od znoja.

„Nije daleko. Zapravo, samo još par koraka. Ima još jedna, poslednja vrata.

Sad ãu da ih otvorim.“ Solomon ga na trenutak nesvesticu.

Nesiguran,

pusti

pruži

i Langdon poèe da se ljulja, oseãajuãi

ruke da se za nešto

uhvati,

ali je

Piter

veã

ponovo bio pored njega. Buka teških automatskih vrata ponovo se zaèu ispred njih. Piter uhvati Langdona za ruku i oni opet kretoše napred. „Ovuda.“ Pipajuãi, preðoše preko još jednog praga, i vrata se opet zatvoriše za njima. Tišina. Hladnoãa. Langdon odmah oseti da ovo mesto, ma gde da se ono nalazi, nema nièeg zajednièkog sa svetom sa druge strane blindiranih vrata. Vazduh je bio vlažan i hladan, kao u grobu. Sve je bilo nekako tupo i prigušeno. Oseti

kako ga hvata napad neobuzdane klaustrofobije. „Još

nekoliko

koraka.“

Solomon

ga provede

kao slepca

oko nekog ugla,

onda ga namesti pravo ispred neèeg. Konaèno reèe, „Skini povez.“

Langdon zgrabi povez i zdera ga s lica. Pogledao je svuda oko sebe ne bi li video gde je, ali je i dalje bio slep. Probijao je oèi. Ništa. „Pitere, ovde je

mrak kao u paklu.“ „Da, znam. Pruži ruke ispred sebe. Ima jedna ograda. Uhvati je.“ Langdon je pipao po mraku i našao gvozdenu šipku. „A sad, gledaj.“ Èuo je kako Piter zaslepljujuãi snop baterijskog svetla. Bio

petlja

sa neèim i tamu odjednom probi je uperen na pod, i pre no što je

Langdon mogao da vidi šta ga okružuje, Solomon pomeri snop preko gvozdene ograde pravo u dubinu. Langdon se odjednom zagleda u rupu bez dna… beskonaène zavojite stepenice koje su se spuštale duboko u zemlju. Gospode bože! Kolena su poèela da mu klecaju i on se uhvati za ogradu. Ispred njih su bile spiralne stepenice, mogao je da vidi barem trideset stepenika kako se spuštaju u dubinu, posle toga baterijska svetlost nije više dopirala. Ne mogu èak ni da

vidim dno. „Pitere…“ poèe da muca. „Kakvo je ovo mesto?“

„Uskoro ãu te povesti sve do dna, ali pre no što to uèinim, moraš još da

vidiš i nešto drugo.“ Izmožden, Langdon nije više mogao ni da protestuje, veã je dopustio Piteru da ga povede na drugu stranu od stepeništa u jednu neobiènu sobicu.

Piter

je držao

nogu, ali

bateriju

Langdon

uopšte

uperenu na istrošen nije

kameni pod ispod njihovih

mogao da se orijentiše

u tom prostoru…

jedino je znao da je veoma skuèen. Uzana kamena sobica. Odmah su stigli do zadnjeg zida prostorije u koji je bio ubaèen stakleni pravougaonik. Langdon je pomislio da je to možda prozorèiã u sobu koja se

 411 

nalazi iza ove, ali veã sa mesta na kome je stajao mogao je da vidi da je iza stakla samo mrak. „Hajde“, reèe Piter. „Pogledaj.“ „Šta ima tamo?“ Langdon se za tren oka preneo u Odaju za razmicanje ispod zgrade Kapitola setivši se kako je poverovao, na trenutak, da se možda u njoj

nalazi kapija neke ogromne podzemne peãine. „Samo ti

pogledaj,

Nemajuãi

predstavu

Roberte.“

Solomon

ga je gurao napred. „Ali,

prvo

dobro saberi, jer ãe te se dojmiti ono što budeš video.“ o tome što ga

èeka, Langdon

je krenuo

prema staklu.

Kad se približio, Piter iskljuèi bateriju, i sobica potonu u potpuni mrak. Dok su mu se oèi prilagoðavale na pomrèinu, Langdon je pipao ispred sebe i konaèno rukama dodirnu zid, potom pronaðe staklo i približi providne kapije. Iza nje je i dalje bio potpuni mrak. Prisloni

bliže… pritisnu lice uz staklo. A onda je ugledao. Talas uzbuðenja i potpune telom, kao da je unatraške

dezorijentacije koji mu je prošao obrnuo njegov unutarnji kompas.

nedostajalo

da padne na leða. dok se mentalno

neoèekivan

prizor

koji

se nalazio

pred

borio

njim. Ni

da prihvati

u najluðem

lice do se još

èitavim Malo je

potpuno

snu, Robert

Langdon ne bi prihvatio da poveruje u ono što je sad stajalo sa druge strane stakla. Bio je to velièanstven prizor. U mraku, jarka svetlost zraèila je i prelivala se kao dragi kamen.

Langdonu konaèno sve bi jasno – barikada na pristupnom putu… puške na glavnom ulazu… teška metalna vrata spolja… automatska vrata koja se sa bukom otvaraju i zatvaraju… teskoba u stomaku… nesvestica u glavi… i na

kraju ova malena kamena prostorija.

„Roberte, ponekad je promena ugla iz kojeg se stvari posmatraju dovoljna da

shvatimo njihovo pravo znaèenje.“ Bez reèi, Langdon je gledao kroz prozor. Pogled mu je putovao kroz noãni mrak, prešao skoro dva kilometra praznog prostora, poèeo da se spušta naniže, pa još niže kroz pomrèinu… sve dok se nije zaustavio na vrhu sjajno

osvetljene, kao sneg bele kupole na zgradi Kapitola. Langdon još nikad nije video Kapitol iz ove perspektive – na vrtoglavoj visini od 169 metara najvišeg egipatskog obeliska u Americi. Veèeras, prvi put u svom životu, on se popeo liftom do malenog vidikovca

Vašingtonovog spomenika.

 412 

na vrhu

POGLAVLjE 129 Robert Langdon stajao je kao opèinjen ispred

staklene

kapije, upijajuãi

moã panorame pod njim. Ne znajuãi, uspeo se na preko stotinu metara visine

i sada se divio jednom od najspektakularnijih prizora koje je ikada video. Bleštava kupola Kapitola uzdizala se kao planina u istoènom Nacionalnog bulevara. S obe strane zgrade, dve paralelne linije pružale su se prema njemu… osvetljene fasade Smitsonijan

delu

svetlosti muzeja…

svetionika umetnosti, istorije, nauke i kulture.

Langdon je na svoje zaprepašãenje shvatio da je veãi deo onoga za šta je Piter tvrdio da je istina… zaista bila istina. Tamo stvarno postoji spiralno stepenište… koje se spušta stotinama metara ispod ogromnog

kamena. Ogromni vrh ovog obeliska nalazi se taèno iznad njegove glave i Langdon se sada seti zaboravljenih pojedinosti koje su naizgled imale neki jezivi znaèaj: vrh Vašingtonovog spomenika bio je težak taèno trideset i tri stotine funti. Ponovo, broj 33. Meðutim, još potresnije bilo je saznanje da je sam vrh, zenit ovog obeliska, bio krunisan jednim malim, uglaèanim komadom aluminijuma –

metala

dragocenog

kao

što

je to

nekada

bilo

zlato.

Blistavi

vrh

Vašingtonovog spomenika bio je visok samo trideset centimetara, iste visine kao i Masonska piramida. Ono što je bilo neverovatno, ova mala

metalna piramida imala je na sebi ugravirane èuvene reèi – Laus Deo112 – i Langdon iznenada shvati sve. Ovo je prava poruka sa osnove kamene piramide.

Sedam simbola predstavlja transliteraciju! Najjednostavniju od svih šifara. Simboli zamenjuju slova. Masonski uglomer – L Element zlato – Au Grèko „sigma“ – S Grèko „delta“ – D Alhemijska živa – E Urobor – O „Laus Deo“, prošaputa Langdon. Dobro poznata latinska izreka – koja znaèi „slava Bogu“ – bila je ugravirana na vrh Vašingtonovog spomenika, pisanim slovima svega dva i po centimetra visokim. Svima pred oèima… pa ipak nevidljiva za sve. Laus Deo „Slava Bogu“ reèe

Piter njemu

iza leða, ukljuèivši

odaje. „Poslednji kôd Masonske piramide.“

112

Latinski: Slava Bogu (primi prev.).  413 

meku svetlost

unutar

Langdon se okrenu. priseti

da je Piter

se široko

Njegov prijatelj u stvari

još

ranije

smešio

i Langdon se

reèi „slava

izrekao

masonskoj biblioteci. A ja ipak nisam shvatio.

Bogu“, u to što

Langdona proze jeza kada uvide koliko je prikladno bilo Masonska piramida dovela dovde… do velikog amerièkog obeliska – simbola

ga je

drevne mistiène mudrosti – koji se diže u nebesa u srcu nacije. Još uvek se pitajuãi, Langdon poèe da se kreãe u smeru suprotnom od smera kazaljke, po ovoj maloj kvadratnoj prostoriji, stigavši do drugog vidikovca. Sever. Kroz ovaj, prema se veru okrenuti prozor, Langdon je gledao siluetu Bele kuãe, pravo ispred sebe. Podigao je pogled prema horizontu gde

u poznatu

se prava linija Šesnaeste ulice pružala na sever prema Zdanju Hrama. Taèno sam na jug od Heredoma.

Nastavio je dalje uz obod prema sledeãem prozoru. Okrenute prema zapadu, Langdonove oèi pratile su dugi pravougaonik blistavog bazena prema Linkolnovom spomeniku, sagraðenom u klasiènom grèkom stilu, inspirisanom atinskim Partenonom, hramom Atine – boginje herojskih

poduhvata. Anuuit coeptis, pomisli Langdon. Bog odobrava naše poduhvate. Nastavljajuãi prema poslednjem prozoru, Langdon se okrenu gledajuãi preko crne vode Tajdal basena, gde se Džefersonov spomenik sjajio u noãi. Blago zakošena kupola, Langdon je to znao, bila je modelirana po uzoru

prema

jugu,

na Panteon, po mitologiji prvobitni dom velikih rimskih bogova. Pogledavši u sva èetiri pravca, Langdon je sada razmišljao o vazdušnim

koje je video – njegovih ruku raširenih od

snimcima Nacionalnog bulevara

Vašingtonovog spomenika samom srcu Amerike.

prema glavnim

pravcima

kompasa. Ja stojim

Langdon se vratio do mesta gde je stajao Piter. Njegov mentor bio je ozaren. „Pa, Roberte, to je to. Izgubljena reè. Ovo je mesto gde je pokopana. Masonska

piramida nas je dovela dovde.“ Langdon razmisli

još

jedanput.

Potpuno

je bio zaboravio

na Izgubljenu

reè.

„Roberte, ne poznajem nikog pouzdanijeg od tebe. A posle noãi ova, verujem da si zaslužio da znaš o èemu se ovde radi. Kako legenda kaže, Izgubljena reè zaista je zakopana pri dnu spiralnog stepeništa.“

kao što je On pokaza

prema ulazu na dugaèko stepenište ovog spomenika. Langdon je taman poèeo da se pribira, ali opet je bio zbunjen. Piter brzo zavuèe ruku u džep i izvadi mali predmet. „Seãaš li se ovoga?“ Langdon

prihvati

kockastu

kutiju

koju mu je Piter

„Da… ali bojim se da je nisam baš najbolje saèuvao.“ Solomon

se nasmeja. „Možda

je i došlo

vreme

poverio

još

davno.

da ona konaèno

ugleda

svetlost dana“ Langdon je gledao kamenu kocku, pitajuãi se zašto mu je Piter sada daje? „Na šta ti ovo lièi?“ upita Piter. Langdon ugleda 1514 i priseti se prvog utiska kada je Ketrin otpakovala

paket. „Kamen temeljac.“

 414 

„Taèno“ odgovori Piter. „E sada, ima nekoliko stvari koje možda i ne znaš o ovome. Prvo, koncept polaganja kamena temeljca stiže nam iz Starog zaveta.“ Langdon klimnu. „Psalmi.“ „Taèno. A pravi kamen temeljac uvek se zakopava u zemlju – simbolišuãi prvi korak koji graðevina èini da izaðe iz zemlje prema nebeskom svetlu.“ Langdon baci pogled prema temeljac pokopan toliko duboko

uprkos iskopavanjima. „I

konaèno“,

reèe

Kapitolu, priseãajuãi u temelj da do današnjeg

Solomon, „kao

i kamena kutija

se da je njegov kamen dana nije pronaðen u tvojoj

kameni temeljci su, u stvari, male prostorije – šuplje iznutra tako da mogu sadržati zakopano

ako hoãeš –

blago, talismane,

zgrade koja tek ima da bude podignuta.“ Langdon je znao i za ovu tradiciju. kamen-temeljce

u koje

stavljaju

zbog koga ti

bitne

ovo govorim“,

predmete –

reèe

stepenicama, „trebalo bi da je jasan sam po sebi.“ „Misliš

da je Izgubljena

simbole nade u

mnogi

buduãnost

Èak i danas, masoni polažu

fotografije, proglase, pa èak i pepeo važnih ljudi. „Razlog

ruci,

reè zakopana

Solomon,

vremenske

takve

kapsule,

pogledavši

u kamen-temeljcu

prema

Vašingtonovog

spomenika?“

„Ne mislim, Roberte. Ja znam. Izgubljena reè je pokopana u kamen-temeljcu

ovog spomenika 4. jula 1848, uz pravi masonski ritual.“ Langdon

gaje u èudu gledao. „Masonski

reè?!“ Piter klimnu. „Zaista zakopavali.“ Èitave noãi, Langdon nadnaravne pojmove…

jesu. Razumeli

oèevi

naše

su istinsku

nacije

zakopali

moã onoga što

je pokušavao da svojim umom obuhvati ove široke, Drevne misterije, Izgubljenu reè, Drevne tajne.

Trebalo mu je nešto opipljivo, zato i pored Piterovih tvrdnji da je kljuè za razumevanje svega toga pokopan u kamen-temeljcu sto sedamdeset metara ispod njega, Langdon to nije mogao tek tako da prihvati. Ljudi prouèavaju misterije

èitavog svog života i još uvek ne mogu da pristupe moãi koja se navodno krije u njima. Langdon se priseti Direrove Melanholije I – prikaza utuèenog mudraca, okruženog alatima njegovih uzaludnih pregnuãa mistiène alhemijske tajne. Ako tajne zaista mogu da budu otkljuèam, onda one

otkrije

neãe biti pronaðene samo na jednom mestu! Bilo koji odgovor, Langdon je oduvek verovao, bio je rasut po èitavom svetu u hiljadama knjiga… skriven u tekstovima Pitagore, Hermesa, Heraklita, Paracelzusa i stotine drugih. Odgovor se nalazi u prašnjavim, zaboravljenim tomovima alhemije, misticizma, magije i filozofije. Odgovor je skriven u drevnoj aleksandrijskoj biblioteci, glinenim

sumerskim tablicama i egipatskim hijeroglifima.

„Pitere, žao mi je“, tiho reèe Langdon, odmahujuãi glavom. „Shvatanje drevnih misterija je proces koji traje èitavog života. Ne mogu da zamislim

kako kljuè za spoznaju može da bude sadržan u samo jednoj reèi.“ Piter stavi ruku na Langdonovo rame. „Roberte, Izgubljena reè nije ‘reè’.“ On se mudro nasmeši. „Mi je samo zovemo ‘Reè’ jer su je tako zvali naši preci… u poèetku.“  415 

POGLAVLjE 130 U poèetku beše reè. Dekan Galovej kleèao je u transeptu Nacionalne katedrale i molio se za Ameriku.

Molio

se da njegova voljena

zemlja poène da razumeva

pravu snagu

Reèi – drevnu mudrost starih uèitelja saèuvanu u pisanom obliku – duhovnu istinu koju su ispovedali najveãi mudraci. Istorija je èoveèanstvu podarila najumnije uèitelje, istinski prosveãene

duše èije razumevanje duhovnih i intelektualnih tajni prevazilazi svaku moã poimanja. Dragocene reèi tih mudraca – Bude, Isusa, Muhameda, Zaratustre i bezbroj drugih, prenošene su kroz vekove u najdragocenijim od

svih posuda. Knjigama.

Svaka kultura na zemlji ima svoje svete knjige – svoju Reè – svaka od njih je drugaèija, a uvek isto. Za hrišãane ta Reè bila je Biblija, za muslimane

Koran, za jevreje Tora, za Induse vede i tako sve dalje i dalje. Reè ãe osvetliti put. Za masonske osnivaèe Amerike, Biblija je bila Reè. A opet, kroz istoriju,

retki su bili oni koji su uspevali da razumeju njenu pravu poruku. Noãas, dok je Galovej

kleèao

sam u velikoj katedrali,

položio je ruke

Reè -svoj pohabani primerak Masonske Biblije. Ovaj dragoceni primerak, kao i sve Masonske Biblije, sadržavala je Stari zavet, Novi zavet i izbor masonskih filozofskih spisa. Mada Galovej više nije napamet. Njegovu uzvišenu

mogao da èita tekst oèima, on je poèetak znao poruku èitali su na razlièitim jezicima

milioni njegove braãe po èitavom svetu. Tekst glasi:

VREME JE REKA… A KNjIGE SU LAÐE. MNOGE SU KRENULE NIZ TU REKU, ALI SU SE NASUKALE I NETRAGOM NESTALE U PESKU. SAMO MALO NjIH, IZUZETNO MALO, IZDRŽI ISKUŠENjA VREMENA I DOŽIVI DA SVOJ BLAGOSLOV PREDA VEKOVIMA KOJI DOLAZE. Ima

razlog

zašto

neke knjige prežive,

dok druge nestanu.

Kao uèeni

duhovnik, dekan Galovej uvek se èudio što se ti stari sveti tekstovi – najviše prouèavane knjige na svetu – zapravo najmanje razumeju. Sakrivena meðu ovim stranicama, skriva se èudesna istina. Jednog dana, uskoro, svanuãe, i ljudski rod konaèno ãe poèeti da shvata jednostavnu, preobražujuãu istinu drevnih uèenja i tako uèiniti džinovski korak ka razumevanju svoje velièanstvene prirode.

 416 

POGLAVLjE 131 Zavojito stepenište koje se spuštalo kièmom Vašingtonovog spomenika, imalo je 896 stepenika koji su išli oko otvorenog okna za lift. Langdon i Solomon su silazili, a Langdon je još uvek pokušavao da shvati zapanjujuãu èinjenicu koju mu je Piter saopštio pre svega nekoliko minuta: Roberte, u šupljem kamen-temeljcu

ovog spomenika, naši praoci

su zakopali

jedan jedini

primerak Reèi – Bibliju – koja èeka u mraku u podnožju ovog stepeništa. Dok su silazili, Piter iznenada zastade na odmorištu i pomeri svetla kako bi obasjao veliki kameni medaljon koji je bio ugraðen u zid. Šta za ime sveta?! Langdon poskoèi kad je video šta je urezano.

zrak

Na medaljonu se nalazila zastrašujuãa figura u kabanici i sa kosom, kako

kleèi pored pešèanog sata. Ruka figure je podignuta, a kažiprst ispružen pravo prema velikoj, otvorenoj Bibliji, kao da kaže: „Odgovor je ovde!“ Langdon se zagleda, a onda se okrenu prema Piteru.

Oèi njegovog mentora sijale su nekim misterioznim sjajem. „Želim da razmisliš o neèemu, Roberte.“ Glas mu je odjekivao praznim stepeništem. „Šta misliš zašto je Biblija preživela hiljade godina burne istorije? Zašto je još uvek ovde? Zato što su njene prièe tako uzbudljive za èitanje?

Naravno da ne… ali

ima jedan razlog. Postoji

razlog zašto

hrišãanski

kaluðeri provode èitav život pokušavajuãi da odgonetnu Bibliju. Postoji razlog što jevrejski mistici i kabalisti pažljivo èitaju Stari zavet. A razlog, Roberte, jeste taj što su na stranicama ove drevne knjige skrivene moãne tajne… ogromna zbirka netaknute mudrosti koja èeka da bude

otkrivena.“ Langdonu nije bila nepoznata teorija po kojoj Stari i jedan skriveni sloj znaèenja, prikrivenih poruka

simbole i parabole. „Proroci nas upozoravaju“,

nastavio

Novi zavet sadrže umotanih u alegorije,

je Piter, „da

prenosili svoje tajne bio kriptovan. Jevanðelje po

je jezik kojim su

Marku nam

kaže, ‘Vama

dano da znate tajne… a onima… sve u prièama biva.’ U Prièama Solomonovim upozorava nas da su izreke mudrih ‘zagonetke’, dok se u Poslanici Korinãanima

govori

o ‘skrivenoj

mudrosti’.

Jevanðelje po Jovanu upozorava:

‘Ovo vam govorih u prièama…’113“ Mraène prièe, razmišljao je Langdon, znajuãi

da se ova èudna fraza

pojavljuje mnogo puta u Prièama i Psalmu 78. Otvaram za prièu usta svoja, kazaãu stare pripovetke. Koncept „mraène prièe“, nauèio je Langdon, ne znaèi da su prièe „zle“ veã pre da je njihovo pravo znaèenje zaklonjeno ili

nejasno.

„A ako i dalje sumnjaš“, dodao je Piter, „u Poslanici Korinãanima sasvim jasno piše da parabole imaju dva nivoa znaèenja: ‘Mlekom vas napojih, jelom’ – gde je mleko razblaženo znaèenje za detinji um, a jelo istinska poruka,

a ne

koja je dostupna samo zrelim umovima.“ Piter priliku 113

podiže s plaštom

baterijsku lampu ponovo osvetljavajuãi izrezbarenu koja pokazuje na Bibliju. „Znam da si skeptik, Roberte,

U engleskom prevodu Biblije: Dark Sayings – mraène prièe (prim. prev.).  417 

ali razmisli o ovom. Ako Biblija ne sadrži skrivena znaèenja, zašto su onda

neki od najbistrijih umova istorije – ukljuèujuãi i briljantne nauènike Kraljevskog društva – bili toliko opsednuti njenim prouèavanjem? Ser Isak Njutn ispisao je preko milion reèi pokušavajuãi da dešifruje pravo znaèenje Biblije, ukljuèujuãi i rukopis iz 1704. godine u kom tvrdi da je u njoj

pronašao skrivene nauène podatke!“ Langdon je znao da je ovo istina. „A ser Frensis Bekon“, nastavio kralj

Džejms da bukvalno

izradi

je Piter, „prosvetitelj

zvaniènu

verziju

kog je unajmio

Biblije

kralja

Džejmsa,

vremenom je postao toliko ubeðen da Biblija sadrži skrivena znaèenja, da ju je zapisao u sopstvenim šiframa, koje se i dan danas prouèavaju! kao što znaš, Bekon je bio rozenkrojcer i autor Mudrosti drevnih.“ Piter se

Naravno,

nasmeši. „Èak je i èuveni ikonoklastièki pesnik Vilijam Blejk rekao da bi trebalo da Èitamo izmeðu redova.“ Langdonu je bio poznat ovaj stih: Oba èitamo Bibliju, dan i noã zacijelo, Al ti èitaš crno jer ja èitam bijelo.114

„A ne radi se samo o evropskim prosvetiteljima“, nastavio je Piter, silazeãi malo brže. „Bilo ih je i ovde, Roberte, u samom središtu mlade 115 amerièke nacije, neki od naših najpametnijih oèeva nacije – Džon Adams , Ben Franklin, Tomas Pejn116 – svi su upozoravali na opasnost bukvalnog 117 tumaèenja Biblije. U stvari, Tomas Džeferson je bio toliko ubeðen da je

istinska biblijska poruka skrivena, da je bukvalno isekao stranice i ponovo složio knjigu, pokušavajuãi da, kako sam kaže, ‘ukloni umetnièki suvišak i rekonstruiše izvornu doktrinu’.“ Langdon je vrlo dobro znao za ovu neobiènu èinjenicu. Džefersonova Biblija se i dan-danas štampa i sadrži mnoge od njegovih kontroverznih

ispravki,

ukljuèujuãi i uklonjeno bezgrešno zaèeãe i vaskrsnuãe. Ono što je bilo zaista neverovatno, Džefersonova Biblija poklanjana je svakom novom èlanu Kongresa u prvoj polovini devetnaestog veka.

„Piter, ti znaš da mi je ova tema fascinantna, i mogu da razumem da bi za britke umove mogla biti zanimljiva ideja da Biblija ima skrivena znaèenja, ali to za mene nema logièkog smisla. Svaki vešt nauènik ãe ti reãi da se

uèenja ne kodiraju.“ „Izvini?“

„Uèitelji poduèavaju,

Pitere.

Mi govorimo

proroci –

otvoreno. Zašto bi

najveãi uèitelji u istoriji – svoj jezik uèinili nerazumljivim? Ako su mislili da promene svet, zašto bi govorili u šiframa? Zašto ne bi govorili otvoreno kako bi ih svet razumeo?“

114

.Blejk,Vjeènoevanðelje;prev.MarkoGrèiã,GZH,Zagreb, 1980 (prim.prev.). 115

John Adams (1735—1826),

amerièki

politièar

i drugi

predsjednik

Sjedinjenih

Držaba

(prim. prev.). 116

Thomas Payne (1737—1809),

pisac,

pronalazaè,

revolucionar

i jedan

od oèeva

nacije (prim. prev.). 117

Thomas Jefferson (1743—1826), treãi predsjednik Amerike i jedan od najuticajnijih oèeva

nacije (prim. prev.).  418 

amerièke

Piter baci pogled preko ramena dok je silazio, iznenaðen ovim pitanjem.

„Roberte,

Biblija

ne govori

otvoreno

iz istog

razloga

iz kog su i škole

drevnih misterija držane u tajnosti… iz istog razloga iz kog novoupuãeni

moraju da budu inicirani pre nego što ih nauèe tajnim uèenjima drevnih vremena… iz istog razloga iz kog su nauènici iz Nevidljivog kolegijuma odbili da podele svoje znanje s drugima. Ove informacije su moãne, Roberte.

Drevne misterije se ne smeju glasno iznositi. Misterije su kao upaljene baklje, koje u rukama majstora mogu osvetliti put, a u rukama ludaka mogu zapaliti èitav svet.“ Langdon stade kao ukopan. O èemu on govori? „Pitere, ja govorim o Bibliji.

Zašto ti prièaš o drevnim misterijama?“ Piter se okrenu. „Roberte, zar ne vidiš? Drevne misterije i Biblija su jedno te isto.“ Langdon je stajao potpuno zbunjen.

Piter je nekoliko trenutaka ãutao, èekajuãi da ideja prodre do Langdona. „Biblija je jedna od knjiga uz èiju pomoã su misterije prenošene s generacije na generaciju. Njene strane oèajnièki pokušavaju da nam kažu svoju tajnu. Zar ne razumeš? ‘mraène prièe’ iz Biblije su šapati starih, koji tiho

nama sve svoje skrivene mudrosti.“ Langdon ne reèe ništa. Drevne misterije, kako ih

dele

je on shvatao, bile su

neka vrsta priruènika za iskorišãavanje skrivenih moãi ljudskog uma… recept za liènu apoteozu. Nikada nije mogao da prihvati ni moã misterija, a ideja da Biblija na neki naèin krije kljuè za njihovo oslobaðanje, bila mu je

potpuno nezamisliva.

„Pitere, Biblija i drevne misterije su apsolutne suprotnosti. Misterije

imaju veze sa bogom unutar èoveka… èoveka kao Boga. Biblija govori o Bogu iznad èoveka… i èoveku kao bespomoãnom grešniku.“ „Da! Taèno! Uspeo si da pronikneš do pravog problema! U trenutku kada se

èoveèanstvo odvojilo

od Boga, istinsko znaèenje

Reèi je izgubljeno. Glasovi

drevnih majstora se više ne mogu èuti, izgubljeni su u haotiènoj samoproklamovanih praktikanata koji uzvikuju da samo oni razumeju Reè… da

jeci

je Reè napisana na njihovom jeziku, i nijednom drugom.“ Piter nastavi da silazi niz stepenice. „Roberte, i ti i ja znamo da bi naši stari bili užasnuti kada bi znali koliko je njihovo uèenje danas izopaèeno… kako se religija ustolièila kao naplatna stanica na putu za raj… kako ratnici marširaju u bitku verujuãi da Bog pomaže u ostvarivanju njihovih ciljeva. Izgubili smo Reè, pa ipak nam je njeno istinsko znaèenje još uvek nadohvat ruke, pravo ispred oèiju. Ona postoji u svim starim tekstovima, od Biblije do Bhagavad Gite, preko Kurana i tako dalje. Svi ovi tekstovi duboko su poštovani na oltarima slobodnog zidarstva jer masoni razumeju ono što je svet izgleda zaboravio… da svaki od

ovih tekstova, na neki svoj naèin, tiho šapuãe potpuno Piterov glas je bio prepun emocija. „‘Zar ne znate da ste bogovi?’“ Langdona pojavljivala

istu

poruku.“

pogodi naèin na koji se ova èuvena drevna izreka neprekidno ove noãi. Setio je se dok je razgovarao s Galovejom, kao i u

Kapitolu dok je pokušavao da objasni Apoteozu Džordža Vašingtona. Piter spusti glas do Šapata. „Buda je rekao: ‘Ti sam si Bog’. Isus je uèio da je ‘carstvo nebesko u vama’, pa nam je èak i obeãao: „Što ja èinim, možete  419 

i vi… pa i više’. Èak je i prvi antipapa118 – Hipolitus119iz Rima – citirao istu ovu

poruku,

koju je prvi

put izgovorio

gnostièki

uèitelj Monoimus120:

‘Prestanite da tražite Boga… umesto toga, poènite od samih sebe’.“ Langdon se prisetio Zdanja Hrama, gde je masonska fotelja za èuvara121 imala dve reèi urezane sa zadnje strane: U POZNAJ SEBE. „Jedan mudar èovek mi je jednom rekao“, reèe Piter, dok mu je glas bivao sve slabiji: „Jedina razlika izmeðu tebe i Boga je ta što si ti zaboravio da si božanstven.“ „Pitere, shvatam te, zaista te shvatam. I stvarno bih voleo da verujem da smo bogovi, ali ja ne vidim bogove koji šetaju zemljom. Ne vidim nadljude. Možeš da mi ukazuješ na navodna èudesa iz Biblije, ili bilo kog drugog religijskog teksta, ali to nisu ništa drugo do izmišljene stare prièe, koje je isprièao èovek, pa ih tokom vremena malo uveãao i ulepšao.“ „Možda“, reèe Piter. „Ili pak moramo da saèekamo da naša nauka sustigne mudrost drevnih.“ Zastao je. „Smešno je… ali ja verujem da je Ketrinina nauka sposobna da uradi upravo to.“ Langdon se iznenada seti da je Ketrin pre nekog vremena izjurila iz Zdanja Hrama. „Hej, kuda je ona otišla, kad smo veã kod toga?“ „Uskoro ãe doãi“, reèe Piter smešeãi se. „Otišla je da se uveri da je stvarno imala makar malo sreãe veèeras.“ Kada su izašli napolje u podnožje spomenika, Piter Solomon se oseti okrepljenim od hladnog noãnog vazduha koji je udisao. Posmatrao je, zabavljajuãi se, kako Langdon upitno pilji u zemlju, èeškajuãi se po glavi i razgledajuãi podnožje obeliska. „Profesore“, našali se Piter, „kamen-temeljac koji sadrži Bibliju nalazi se ispod zemlje. Knjizi ne možeš priãi, ali ja te uveravam da je tu.“ „Verujem ti“, reèe Langdon, kao izgubljen u svojim mislima. „Samo… primetio sam nešto.“ Langdon odstupi jedan korak i pretraži pogledom trg na kom se nalazio Vašingtonov spomenik. Okrugli prostor oko njega bio je u potpunosti od belog kamena osim dve linije od tamnog kamena koje su formirale dva koncentrièna kruga oko spomenika. „Krug u krugu“, reèe Langdon. „Nikad nisam primetio da Vašingtonov spomenik stoji u centru kruga, unutar kruga.“ Piter je morao da se nasmeje. Njemu ništa ne promièe. „Da, veliki ciricumpunkt -univerzalni simbol Boga – u srcu Amerike.“ On stidljivo slegnu ramenima. „Siguran sam da je u pitanju samo sluèajnost.“ Podržala ga je veãina kardinala i biskupa da bude papa, ali ipak nije izabran i uvek je bio u sukobu sa izabranim papom (prim. prev). 119 Saint Hippolytus of Rome (170—236) jedan od najplodnijih pisaca ranog hrišãanstva, zbog svog konflikta sa papama iz tog doba osnovao je neku vrstu sopstvene grupe sledbenika crkvi zbog èega se smatra prvim antipapom (prim. prev.). 120 Monoimus (150—210) arapski gnostik kog u svojim delima spominje Hipolitus (prim. prev.). 121 Tyler – „spoljni èuvar“ lože, sa isukanim maèem; on simbolièno spreèava sve kojima je pristup zabranjen da stupe u ložu (prim. prev.). 118

 420 

Langdon je izgleda odlutao u mislima, gledao je u nebo, dok mu se pogled uspinjao

uz osvetljeni

šiljak

koji

je bleštao

onako

beo naspram

crnog

zimskog neba. Piter oseti da Langdon poèinje da shvata šta ova kreacija zaista predstavlja – nemi podsetnik na drevnu mudrost – simbol prosvetljenog èoveka u srcu aluminijumski

velike nacije. I pored toga što nije mogao da vidi maleni vrh, znao je da je on tamo, èoveèji prosvetljeni um koji se

upire da dosegne nebesa. Laus Deo.

„Pitere?“ Langdon mu priðe, delujuãi kao èovek koji je doživeo neku vrstu mistiène inicijacije. „Skoro sam zaboravio“, rekao je gurnuvši ruku u džep,

odakle je izvadio Piterov zlatni masonski prsten. „Èitave noãi želim ovo da ti vratim.“

„Hvala ti, Roberte.“ Piter ispruži levu ruku i uze prsten, diveãi mu se. „Znaš, sva tajnovitost i misterija koje prožimaju ovaj prsten i Masonsku piramidu, sve je to imalo neverovatan uticaj na moj život. Dok sam bio mlad, piramida mi je predata uz objašnjenje da ona èuva mistiène tajne. Njeno puko postojanje me je ubedilo da postoje neke velike tajne ovog sveta. To je podsticalo moju radoznalost, pothranjivalo moju znatiželju i inspirisalo me da svoj um otvorim za drevne misterije.“ Tiho se smešio i spustio prsten u džep. „Sada shvatam da prava uloga Masonske piramide nije bila da pruži

odgovore, veã da izazove oèaranost njima.“ Dva èoveka su dugo stajala u tišini, u podnožju spomenika. Kada je Langdon

konaèno

progovorio,

ton njegovog glasa

bio je ozbiljan.

„Moram da te zamolim za uslugu, Pitere, kao prijatelj.“ „Naravno. Bilo šta.“ Langdon odluèno iznese svoju molbu. Solomon klimnu, znajuãi da je Langdon u pravu. „Hoãu.“ „Odmah“, dodade Langdon, pokazujuãi prema eskalejdu. „Dobro, ali pod jednim uslovom.“ Langdon prevrnu oèima, kikoãuãi se. „Nekako tvoja uvek bude poslednja.“ „Da, a ima još jedna stvar koju želim da ti i Ketrin vidite.“ „Ovako kasno?“ Langdon pogleda na sat.

Solomon se toplo smešio, dok je gledao svog starog prijatelja. „To najspektakularnije vašingtonsko blago, i stvarno, vrlo, vrlo malo ljudi

ikada to videlo.“

 421 

je je

POGLAVLjE 132 Ketrin Solomon veselo je grabila uzbrdo prema podnožju Vašingtonovog spomenika. Noãas je preživela veliki potres i tragediju, ali sada se, makar privremeno, u mislima usmerila na divnu vest koju joj je Piter nešto ranije

saopštio – vest u koju se malopre uverila i sopstvenim oèima. Saèuvana su moja istraživanja. U potpunosti.

Svi njeni holografski uskladišteni podaci u laboratoriji bili su noãas uništeni, ali ju je Piter nešto ranije, dok su bili

u Zdanju Hrama,

obavestio, da je, bez njenog znanja, u direktorskoj kancelariji CPSM-a, vršio bekapovanje svih njenih potpuno fasciniran onim što

istraživanja u oblasti noetike. Ti znaš da sam ja radiš, objasnio joj je, pa sam hteo da pratim

kako napreduješ, a da pri tom ne moram da te ometam. „Ketrin?“ pozvao ju je duboki muški glas. Pogledala je.

Usamljena prilika stajala je u podnožju osvetljenog spomenika. „Roberte!“

Pritrèa mu i zagrli ga.

„Èuo sam dobre vesti“, prošaptao je Langdon. „Mora da ti je pao kamen sa

srca.“ Glas joj je

bio promukao od uzbuðenja. „Ne

možeš ni

da zamisliš.“

Njeno

istraživanje, koje je Piter uspeo da spase, predstavlja pravi nauèni tur-defors122 – ogromnu kolièinu nauènih eksperimenata koji dokazuju da ljudska misao deluje na sve, od kristala leda, preko generatora sluèajnih sve do kretanja subatomskih èestica. Rezultati su bili pouzdani i nepobitni,

dogaðaja,

sa potencijalom da skeptike preobraze u vernike, kao i da u nesluãenoj meri deluju na globalnu svest. „Sve ãe se sad promeniti, Roberte. Sve.“ „Piter je sasvim sigurno ubeðen u to.“ Ketrin pogledom potraži Pitera. „U bolnici

je“, reèe

Langdon. „Ja

sam insistirao

da ode tamo, meni

ljubav.“ Ketrin izdahnu sa olakšanjem. „Rekao mi je da te ovde saèekam.“

Ketrin klimnu dok joj se pogled penjao iz blistavi beli obelisk. „Rekao je da ãe te dovesti ovamo. Ima neke veze sa ‘Laus Deo’. Ništa mi bliže

nije

rekao o tome.“

Langdon se umorno nasmeja. „Nisam siguran ni da sam ga ja u potpunosti razumeo.“ Pogleda na vrh spomenika „Tvoj brat je noãas isprièao puno stvari

koje ja ne shvatam baš najbolje.“ „Hajde da pokušam da pogodim“, reèe Ketrin. „Drevne tajne, nauka, Sveto pismo?“ „Pun pogodak,“ „Dobrodošao

u moj svet“ Namignula

je. „Piter

me je u sve to uveo još

odavno i to je dalo vetar u leða mnogim mojim istraživanjima.“

122

Francuski: tour de force – podvig (prim. prev.).  422 

„Intuitivno, ponešto od toga što on govori ima smisla.“ Langdon zavrti glavom. „Ali intelektualno…“ Ketrin

se nasmeši

i stavi

ruke oko njega. „Znaš,

Roberte,

ja bih možda

mogla da ti pomognem oko toga.“ Duboko u zgradi Kapitola, arhitekt Voren Belami hodao je jednim praznim

hodnikom. Ima samo još jedno da se noãas uradi, pomisli. Kad je stigao do svoje kancelarije, potražio je i radnog

stola

jedan

veoma star

kljuè.

izvadio iz fioke

Bio je od gvožða,

tanak

prilièno izlizan. Strpao ga je u džep, a onda se spremio da doèeka goste. Robert Langdon i Ketrin Solomon išli su prema Kapitolu. Na Piterov zahtev, Belami je trebalo moguãnost da vide svojim

svog dugaèak,

da im priušti jednu veoma retku priliku – oèima najvelièanstveniju tajnu koju èuva ova

zgrada, nešto što samo glavni arhitekt može da im pokaže.

 423 

POGLAVLjE 133 Visoko iznad poda Rotonde u Kapitolu, Robert Langdon se jedva kretao po kružnom ispustu koji se nalazio odmah ispod tavanice. Intenzivno je gledao preko ograde, oseãajuãi vrtoglavicu zbog visine, još uvek ne verujuãi da

prošlo manje od deset sati otkad se Piterova šaka pojavila na centru poda iznad koga se sada nalazio. Na istom tom mestu, arhitekt Kapitola je sada bio samo mala taèka, nekih

dvadeset i pet metara ispod njih, koja se ravnomerno kretala preko Rotonde, a zatim nestala. Belami je otpratio Langdona i Ketrin do ovog balkona,

ostavljajuãi ih uz nekoliko specifiènih instrukcija. Piterovih instrukcija. Langdon je gledao stari gvozdeni kljuè koji mu je Belami dao. A onda je bacio pogled prema uskom stepeništu koje se dizalo s ovog nivoa… vodeãi dalje u vis. Nek’ mi je bog u pomoãi. Ove uske stepenice, po reèima arhitekte, vodile su do malih metalnih vrata koja otkljuèava gvozdeni kljuè u njegovoj

ruci.

Iza vrata se nalazilo nešto što je Piter insistirao da Langdon i Ketrin vide. Piter nije ništa objasnio, veã im je samo dao jasna uputstva o vremenu kada bi vrata trebalo da budu otvorena. Moramo da èekamo da otvorimo

vrata? Zašto? Langdon ponovo pogleda sat i glasno prostenja. Stavivši

kljuè

u džep, zurio

daljem kraju balkona. nemajuãi

strah

svakom deliãu

Ketrin

od visine.

Brumidijeve

je u zjapeãu

je neustrašivo

Veã je bila

prešla

prazninu

ispred

grabila

sebe, prema

napred,

polovinu

Apoteoze Džordža Vašingtona,

obima,

oèigledno diveãi

koja se pomaljala

pravo iznad njihovih glava. Iz ovog retkog, povoljnog posmatraèkog položaja,

skoro pet metara visoke figure koje su krasile preko hiljadu i petsto kvadratnih metara kupole Kapitola, mogle su se videti do najsitnijih detalja. Langdon okrenu leða Ketrin, gledajuãi u spoljašnji zid, i prošaputa vrlo tiho: „Ketrin, ovo govori tvoja savest. Zašto si otišla od Roberta?“ Ketrin je oèigledno bila upoznata sa neverovatnim akustièkim osobinama kupole… jer mu šapatom odgovori. „Jer se Robert ponaša Trebalo bi da bude ovde sa mnom. Imamo dovoljno vremena

kao kukavica. pre nego što

budemo smeli da otvorimo vrata.“ Langdon je znao da je ona u pravu i nevoljno obiðe balkon, grleãi zid dok se

kretao. „Ova tavanica je apsolutno oèaravajuãa“, divila se Ketrin, istežuãi vrat kako bi u potpunosti sagledala bogovi, zajedno sa izumiteljima i

neverovatnu lepotu Apoteoze. „Mistièni njihovim kreacijama? A kad pomisliš, da

se ovakva slika nalazi u centru našeg Kapitola.“ Langdon skrenu pogled prema širokim predstavama Franklina, Fultona i Morzea, s

njihovim

tehnološkim izumima.

Sjajna duga

udaljavala

se od njih,

odvodeãi oko posmatraèa prema Džordžu Vašingtonu koji se na oblaku uzdiže prema nebesima. Veliko obeãanje da ãe èovek postati Bog.  424 

Ketrin reèe: „Kao da celokupna suština drevnih misterija lebdi iznad Rotonde.“ Langdon je morao da prizna, nije bilo mnogo fresaka na svetu koje su objedinjavale nauène izume, mistiène bogove i ljudsku apoteozu. Ova spektakularna

kolekcija

tavanici,

bila

je zaista

poruka

drevnih

misterija, i bila je tu s odreðenim razlogom. Oèevi osnivaèi zamislili su Ameriku kao prazno platno, plodno tlo na kom ãe seme misterija posejano. Danas, ova visoka ikona – predstava oca nacije koji se uzdiže u raj

– nemo je letela podsetnik,

iznad

zakonodavaca,

mapa za buduãnost,

voða i

obeãanje vremena

predsednika,

biti

kao smeli

kad ãe èovek evoluirati

potpunu duhovnu zrelost.

„Roberte“, prošaputa Ketrin, i dalje fiksiranim pogledom ogromne figure najveãih amerièkih izumitelja u Minervinom „Stvarno je proroèka. Danas se najnaprednija èovekova dostignuãa koriste da se prouèe najdrevnije ljudske ideje. Noetièka nauka možda jeste nova, ali je u

gledajuãi društvu.

stvari najstarija nauka na svetu – nauka o ljudskoj misli.“ Ona se okrenu prema njemu, dok su joj oèi bile ispunjene pitanjem. „I mi saznajemo da su drevni

ljudi

zaista

danas.“ „Ima

smisla“,

misao mnogo dublje nego što

razumeli

odgovori

Langdon. „Ljudski

mi to možemo

um bio je jedini

instrument

koji su drevni ljudi imali na raspolaganju. Rani filozofi su ga neumorno prouèavali.“

„Jeste! Drevni tekstovi su prepuni tvrdnji o snazi ljudskog uma. Vede opisuju kako se kreãe umna energija. Pistis Sofija123opisuje univerzalnu svest. Zohar istražuje prirodu ljudskog duha. Šamanski tekstovi predviðaju

Ajnštajnovo ‘udaljeno dejstvo’ u smislu isceljivanja na daljinu. Sve je tu! Da i ne spominjem Bibliju.“ „I ti?“ reèe Langdon smejuãi se. „Tvoj brat je pokušao da me ubedi da su u

Bibliju upisane neke kodirane nauène informacije.“ „Naravno da jesu“, reèe ona. „A ako ne veruješ Piteru, proèitaj neki

Njutnovih ezoteriènih tekstova o Bibliji. Kada budeš poèeo da shvataš kodirane parabole iz Biblije, Roberte, shvatiãeš da je to delo o ljudskom

umu.“ Langdon slegnu ramenima. „Izgleda da ãu morati ponovo da je proèitam.“ „Mogu li

nešto

da te pitam“,

reèe

ona, jasno negodujuãi

zbog njegovog

skepticizma. „Kada nam Biblija kaže ‘idite i izgradite naš hram’… hram koji moramo da ‘izgradimo bez alata i bez buke’, na koji hram misliš da se to odnosi?“ „Pa, u tekstu piše da je tvoje telo hram.“ „Da, u Korinãanima 3:16. ‘Ne znate li da ste vi crkva Božija’.“ Ona mu se nasmeši. „A Jevanðelje po Jovanu kaže potpuno istu stvar. Roberte, Biblija je

potpuno svesna kakva to sila obitava skrivena u nama, i ona nas upuãuje na to da je koristimo, tera nas da gradimo hramove u svojim umovima.“ „Na nesreãu, mislim da veliki deo religioznog sveta èeka da pravi hram bude ponovo izgraðen. To je deo Mesijanskog zaveštanja.“

123

Pistis Sophia –

važan

gnostièki tekst

napisan,

prev.).  425 

kako se

veruje,

još

u drugom

veku (prim.

„Da, ali to zanemaruje jednu važnu èinjenicu. Ponovni dolazak je dolazak èoveka – trenutak kada ãe èoveèanstvo konaèno podiãi hram u svom umu.“ „Ne znam“, reèe Langdon, trljajuãi bradu. „Ne prouèavam Bibliju, ali sam prilièno

siguran

da ona do detalja

opisuje

fizièki

hram koji

je potrebno

sazidati. Graðevina je prikazana iz dva dela – spoljašnjeg hrama koji se zove Crkva i unutrašnjeg svetilišta koje se zove Svetinja nad svetinjama. Dva dela

su odvojena jedan od drugog tananom pregradom.“

Ketrin se nasmeši. „Vrlo dobro se seãaš, odnosiš prema Bibliji. Osim toga, da li si

mozak? Sastoji unutrašnjeg

se iz dva dela –

koji

se zove pia mater.

s obzirom da se skeptièki ikada zapravo video ljudski

spoljašnjeg,

koji se zove dura mater

Ova dva dela

membranom – velom koji ima strukturu mreže.“ Langdon trgnu glavom od iznenaðenja. Ona ga nežno

dodirnu

po slepooènici. „Postoji

su odvojena

razlog

pauèinastom

zašto

ovo zovu

124

hramom , Roberte“ Dok je Langdon pokušavao da shvati šta Ketrin govori, on se iznenada seti gnostièkog Jevanðelja po Mariji: Gde je um, tu je i blago. „Možda si èuo“ reèe Ketrin, malo blaže, „za snimke jogina u stanju meditacije? Ljudski mozak, u fizièki stvara supstancu nalik izluèevina ne lièi ni na šta isceljujuãi efekat, jer može da

uznapredovanom stanju usredsreðenosti, vosku u pinealnoj žlezdi. Ova moždana drugo u ljudskom telu. Ima zapanjujuãe regeneriše ãelije, i možda predstavlja

razlog

dugo. Ovo je prava nauka, Roberte.

što

jogini

žive

toliko

Ova

supstanca ima neobjašnjiva svojstva i može je stvoriti samo um koji je veoma

dobro podešen i veoma duboko usredsreðen.“ „Seãam se da sam èitao o tome pre nekoliko godina.“ „Da, i kad smo veã kod toga, poznata

nebeskoj’?“ Langdon

nije

mogao da vidi

vezu izmeðu

je biblijska

prièa

ta dva. „Misliš

o ‘mani

na magiènu

supstancu koja je pala s neba kako bi nahranila gladne?“ „Upravo

veèni život

tako.

Supstanca

i, zaèudo, nije

je navodno

mogla da isceli

se izluèivala

iz tela onih

bolesne,

obezbedi

koji su je pojeli.“

Ketrin je zastala, kao da èeka da on shvati. „Roberte?“ Pozvala ga je. „Vrsta hrane koja pada s nebesa?“ Ona se lupnu po slepooènici. „Magièno isceljuje telo? Ne stvara izluèevine? Zar ne vidiš? To su sve kodirane reèi, Roberte! Hram je kodna reè za ‘telo’. Nebesa su kod za um. Jakobove lestvice su kièma. A mana je retki moždani sekret. Kada vidiš ove kodirane reèi u Bibliji,

obrati pažnju. One èesto predstavljaju markere za mnogo dublje znaèenje koje se krije ispod površine.“ Ketrinine reèi

su sada rafalno izletale

jedna za drugom, objašnjavajuãi

istu magiènu supstancu koja se pojavljuje u svim drevnim misterijama: Božji nektar, Eliksir života, Fontanu mladosti, Kamen mudrosti, ambroziju, ròsu, odžas125, somu126. A onda je poèela da objašnjava moždanu pinealnu žlezdu koja

124

Temple – hram, slepooènica (prim. prev.).

Ojas – sanskritska reè koja znaèi snaga, jakost, krepost (prim. prev.). 126 Soma – ili Haoma ritualno piãe rane indo-iranske kulture i kasnije, vedske i persijske kulture (prim. prev.). 125

 426 

predstavlja svevideãe božje oko. „Po Jevanðelju po Mateju 6:22“, reèe ona uzbuðeno, „‘ako dakle bude oko tvoje zdravo, sve ãe telo tvoje svetlo biti.’ Ovu taèku takoðe predstavlja i Ajna èakra i taèka na èelu hinduista, koji…“ Ketrin se namah zaustavi, delujuãi pomalo smeteno. „Izvini… govorim nepovezano. Ali mene sve to zaista uzbuðuje. Godinama sam izuèavala

drevne èinjenice koje govore o èovekovim nauka ukazuje na to da je pristupanje

znam da

mentalnim moãima, a sada nam i toj moãi,

u stvari,

pravi

fizièki

proces. Naš mozak, ako se koristi ispravno, može da prizove moãi koje su bukvalno nadljudske. Biblija, kao i mnogi drugi drevni tekstovi, predstavlja objašnjenje najsofisticiranijeg aparata ikad stvorenog… ljudskog

uma.“ Ona

uzdahnu. „Ali ono što je stvarno neverovatno, nauka bi tek trebalo da zagrebe po površini onoga šta nudi ljudski um.“ „Zvuèi kao da ãe tvoj rad na polju noetièke nauke biti znaèajan korak unapred.“ „Ili unazad“, reèe ona. „Drevni umovi su veã poznavali mnoge nauène èinjenice koje danas ponovo otkrivamo. Za samo nekoliko godina, savremeni èovek ãe biti primoran da prihvati ono što se danas èini nezamislivim: naš um može da stvori energiju koja može da menja fizièku tvar.“ Ona

zastade. „Èestice reaguju na naše misli… što znaèi da naše misli imaju moã da menjaju svet.“ Langdon se nežno nasmeši. „Zbog svojih

istraživanja

sam poèela

da verujem u sledeãe“, reèe Ketrin.

„Bog je vrlo stvaran – mentalna energija koja prožima sve. A mi, kao ljudska biãa, stvoreni smo prema toj predstavi…“ „Izvini?“

prekinu

energije?“ „Taèno tako. Naša

je Langdon. „Stvoreni

fizièka

tela su evoluirala

predstavi…

mentalne

tokom godina, ali naši

umovi su stvoreni po predstavi Boga. Previše bukvalno Uèimo da nas je Bog stvorio po svojoj slici i prilici, ali nisu fizièka tela

èitamo

Bibliju.

ta koja lièe na Boga, u pitanju su naši umovi.“ Langdon je sada ãutao, zadubljen u svoje misli.

„To je taj veliki dar, Roberte, i Bog èeka na nas da to shvatimo. Svud po svetu, gledamo prema nebu, èekajuãi na Boga… ne shvatajuãi da Bog èeka na

nas.“ Ketrin

zastade,

puštajuãi

ga da prihvati

njene reèi. „Mi

stvaraoci, pa ipak naivno igramo ulogu ‘stvorenih’. Vidimo bespomoãne ovce koje kara Bog koji nas je i stvorio. Kleèimo kao preplašena

sebe

smo kao

deca, proklinjemo za pomoã, za oproštaj, za sreãu. Ali kada shvatimo da smo zaista stvoreni po predstavi Stvaraoca, poèeãemo da shvatamo takoðe, moramo biti Stvaraoci. Kada prihvatimo ovu èinjenicu, otvoriãe se

da i mi,

vrata za istinski ljudski potencijal.“ Langdon se prisetio pasusa koji mu se uvek iznova vraãao, iz dela 127 filozofa Menlija P. Hola : Da božja sila nije želela da èovek bude mudar, ne bi ga obdarila sposobnošãu da uèi. Langdon ponovo pogleda prema Apoteozi Džordža Vašingtona – simboliènom usponu èoveka prema božanstvu.

Stvoreni… postaje Stvaralac.

127

Manly P. Hall (1901—1990) kanadski pisac i mistik (prim. prev.).  427 

„Najneverovatnija stvar jeste“, reèe Ketrin, „da èim mi ljudi poènemo da koristimo svoju istinsku snagu, dobiãemo ogromnu moã da kontrolišemo sopstveni svet. Moãi ãemo da oblikujemo stvarnost, a ne da samo jednostavno

reagujemo na nju.“ Langdon spusti pogled. „To zvuèi… opasno.“

Ketrin je delovala zbunjeno i impresionirano. „Da, upravo tako! Ako misli utièu na svet, onda moramo biti oprezni kako o njemu razmišljamo.

Destruktivne misli takoðe imaju uticaja, uništavati nego stvarati.“

a svi znamo da je mnogo lakše

Langdon pomisli na sve što je èuo o potrebi da se drevna mudrost zaštiti od onih koji je nisu dostojni i da se pruži samo onima koji su prosvetljeni.

Razmišljao je o Nevidljivom kolegijumu i velikom nauèniku Isaku Njutnu i njegovoj molbi Robertu Bojlu da njihovo tajnosti“. Ono se ne može obelodaniti,

tajno istraživanje drži u „strogoj napisao je Njutn 1676. godine, bez

užasavajuãih posledica po ljudski rod. „Ima tu jedan interesantan detalj“, reèe Ketrin. „Velika ironija je da sve svetske religije veã vekovima primoravaju svoje sledbenike da prihvate koncept verovanja i vere. Nauka, koja je vekovima ismevala religiju kao sujeverje, mora da prizna da je sledeãa velika granica koju ona treba da preðe

upravo nauka o verovanju i veri… moãi usredsreðenog uverenja i namere. Ista nauka koja je pokušavala da umanji znaèaj natprirodnog, sada gradi put kojim

ãe ponovo premostiti bezdan koji je stvorila.“

Langdon je dugo razmišljao o njenim reèima. Lagano je podigao pogled prema Apoteozi. „Imam jedno pitanje“, reèe, pogledavši ponovo u Ketrin.

„Èak i kada bih samo na trenutak mogao da prihvatim da imam moã da menjam fizièku tvar svojim umom, i bukvalno ovaplotim sve za èime žudim… bojim se da ne vidim apsolutno ništa u svom životu što bi mi reklo da zaista posedujem takve moãi.“ Ona slegne ramenima. „To samo znaèi da ne tražiš dovoljno jako.“ „Ma daj, hoãu pravi

odgovor.

To je odgovor

sveštenika.

Hoãu

odgovor

nauènika.“

„Hoãeš pravi odgovor? Dobro, evo ga. Ako ti dam violinu i kažem ti da imaš sposobnost da stvaraš predivnu muziku, ja ne lažem. Ti zaista imaš tu sposobnost, ali potrebna ti je neverovatna kolièina vežbanja kako bi je ispoljio. To nije ništa drugaèije od uèenja da koristiš svoj mozak, Roberte. Ispravno usmerena misao je veština koja se uèi. Kako bi manifestovao

nameru, potreban je laserski fokus, potpuna èulna verovanje.

Dokazali

smo to u laboratoriji.

vizualizacija I

poput

sviranja

i duboko

violine,

ima

ljudi koji pokazuju veãu uroðenu sposobnost za ovo od drugih. Osvrni se malo na istoriju. Seti se prièa o prosvetljenim umovima koji su izvodili èudesa.“ „Ketrin, molim te, nemoj mi reãi da

zaista veruješ

u ta èuda. Hoãu

reãi,

ozbiljno… pretvaranje vode u vino, isceljenje bolesnih dodirom ruke?“ Ketrin

duboko uzdahnu i lagano

izdahnu. „Bila

sam svedok kada su ljudi

pretvarali ãelije raka u zdrave ãelije samo misleãi na to. Bila sam prisutna kada su ljudski

umovi

uticali

na fizièki

svet

nebrojeno

mnogo puta.

jednom kada vidiš kako se to dogaða, Roberte, to istog trenutka postaje deo stvarnosti, i onda ãe neka od èudesa o kojima èitaš postati samo nivoa na kom se dogaðaju.“  428 

pitanje

Langdon je bio zamišljen. „To je vrlo inspirativan naèin da se posmatra svet, Ketrin, ali za mene, to jednostavno predstavlja nemoguã koncept veruji-uspeãeš. Kao što znaš, vera mi nikad nije bila jaèa strana.“

„Onda nemoj o njoj da razmišljaš kao o veri. Razmišljaj o tome jednostavno kao o menjanju perspektive, prihvatanju da svet baš i nije sasvim kakvim ga zamišljaš. Istorijski gledano, svaki veliki nauèni zapoèeo je kao mala ideja koja je pretila da preokrene sve u šta smo verovali

do tada. Jednostavna

izjava poput ‘Zemlja je okrugla’, bila

onakav proboj

je ismevana kao

potpuno nemoguãa jer je veãina ljudi verovala da bi u tom sluèaju okeani jednostavno otekli sa planete. Heliocentriènost je nazivana krivoverstvom. Mali umovi su uvek odbacivali ono što ne razumeju. Postoje oni koji stvaraju, i oni koji uništavaju. Ta dinamika je oduvek postojala. Ali na kraju

ipak su stvaraoci pronalazili masu

odjednom

vernike, broj svet

postao

vernika je dostizao kritiènu

okrugao,

naš

solarni

sistem

heliocentrièan. Percepcija se promenila, i nova realnost je roðena.“ Langdon klimnu dok su mu misli lutale. „Imaš smešan izraz na licu“, reèe ona.

„Ma, ne znam. Iz nekog razloga sam se setio kako sam nekada noãu odlazio kanuom nasred jezera i ležao pod zvezdama razmišljajuãi

stvarima.“ Ona klimnu

kao da je znala

o èemu on prièa. „Mislim

o sliènim

da svi mi imamo

sliène uspomene. Nešto u tom ležanju na leðima i gledanju u nebo… otvara um.“ Ona pogleda u tavanicu i reèe: „Daj mi svoj sako.“ „Šta?“ On ga skinu i pruži joj ga. Ona ga presavi dvaput i postavi na uski ispust kao dugaèki jastuk. „Lezi.“ Langdon leže na leða, presavijenog sakoa. Zatim

a Ketrin stavi svoju glavu na drugu polovinu leže pored njega – dva deteta, rame uz rame na

uskom ispustu, pilje u Brumidijevu ogromnu fresku.

„Dobro“, prošaputa ona. „Pomisli na te trenutke… kad si kao dete ležao u

kanuu… i gledao zvezde… otvorenog uma i zaèuðen.“ Langdon pokuša da je posluša, iako u ovom trenutku, opružen i

udobno

smešten, iznenada oseti kako ga preplavljuje talas iscrpljenosti. Dok mu se pogled mutio, on primeti nejasni oblik iznad sebe koji ga istog trenutka razbudi. Da li je to moguãe? Nije mogao da veruje da nije primetio ranije, ali figure na Apoteozi Džordža Vašingtona bile su sasvim jasno poreðane u dva koncentrièna kruga – krug unutar kruga. Apoteoza je takoðe cirkumpunkt?

Langdon se pitao šta je još propustio da vidi veèeras. „Imam nešto veoma važno da ti kažem, Roberte. Ima još jedan deliã svega ovoga… deliã za koji verujem da je najèudniji aspekt èitavog istraživanja.“ Ima još? Ketrin se podiže na lakat. „I stanju da iskreno prihvatimo

mog

obeãavam ti… ako mi kao ljudi budemo u ovu jednostavnu èinjenicu… svet ãe se

promeniti preko noãi.“ Imala je svu njegovu pažnju.

„Trebalo bi da napravim mali uvod u sve ovo“, reèe, „tako što ãu te podsetiti na masonsku mantru da ‘prikupimo sve što je razbacano’… da

proizvedemo ‘red iz haosa’… i pronaðemo ‘sjedinjenje’.“  429 

„Nastavi.“ Langdon beše veã dovoljno zaintrigiran.

Ketrin mu se nasmeši, „Nauèno smo dokazali da moã ljudskog uma raste eksponencijalno s brojem umova koji imaju istu misao.“ Langdon ostade nem, pitajuãi se kuda ovo vodi. „Ono što želim da kažem je sledeãe… dve glave bolje misle nego jedna… ali dve glave nisu dvaput bolje, one su mnogo, mnogo puta bolje. Više umova koji rade usaglašeno, pojaèavaju efekat koju ta misao ima… eksponencijalno. Ovo je ustanovljena moã koju imaju molitvene grupe, krugovi isceljenja, zajednièka pevanja i en masse obožavanja. Ideja o univerzalnoj svesti nije neka eterièna ideja njuejdža. Veã tvrdokorna nauèna realnost… i njeno iskorišãavanje ima potencijal da promeni svet. Ovo je temeljno otkriãe

noetièke nauke. Štaviše, to

se upravo dešava. Možeš ga osetiti svud oko

sebe. Tehnologija nas povezuje na naèine koje nismo mogli ni da zamislimo: Tviter, Gugl, Vikipedija, i ostali – sve se stapa da stvori jednu mrežu meðusobno povezanih umova.“ Ona se nasmeja. „I garantujem ti, èim objavim

svoj rad, tviteraši noetike’

interes

ãe svi poslati za

ovu

svoje cvrkute

nauku

ãe

eksplodirati.“ Langdonovi

kapci

bili

su nezamislivo

koji kažu, ‘izuèavanje

eksponencijalno, teški. „Znaš.

bukvalno,

Još

uvek nisam

nauèio kako da pošaljem cvrkutaj.“ „Cvrkut“, ispravi ga ona, smejuãi se. „Izvini?“ „Nije bitno. Zatvori oèi. Probudiãu te kad doðe vreme.“ Langdon shvati da je potpuno bio zaboravio na stari kljuè koji im je dao arhitekt… i zašto su uopšte došli ovamo gore. Kako ga je preplavljivao novi talas iscrpljenosti, Langdon zatvori oèi. U tami svoga uma zatekao se

kako misli „sabornom

o univerzalnoj svesti.

o Platonovim

Bogu“… Jungovom „kolektivnom

o „umu sveta“ i

zapisima

nesvesnom“.

Ideja

je bila

koliko

jednostavna, toliko i zapanjujuãa. Bog se nalazi tamo gde ih je Mnogo… pre nego gde je samo Jedan. „Elohim“, iznenada reèe Langdon i, istog trena njegove oèi se širom otvorite kada je pronašao neoèekivanu vezu. „Molim?“ Ketrin je još uvek gledala u njega. „Elohim“,

ponovi

on. „Jevrejska

reè za Boga u Starom

zavetu!

Uvek sam

razmišljao o tome.“ Ketrin mu se zagonetno nasmeši. „Da. Reè je u množini.“ Upravo tako! Langdon nikada nije shvatio zašto su prvi pasusi u Bibliji govorili o Bogu kao biãu u množini. Elohim. Svemoãni Bog u Postanju bio je

opisan ne kao Jedan… nego kao mnoštvo.“ „Bog je množina“, prošaputa Ketrin, „jer su umovi ljudi množina.“ Langdonove misli su poèele da se vrte… snovi, seãanja, nade, strahovi, otkriãa… sve se uskomešalo iznad njega ispod kupole Rotonde. Dok su mu se oèi ponovo sklapale, on shvati da netremice gleda u tri reèi na latinskom,

naslikane na Apoteozi. E PLURIBUS UNUM. „Od mnogih, jedno“, pomislio je, tonuãi u san.  430 

EPILOG Robert Langdon se polako budio. Nekakva lica su gledala u njega. Gde sam to? Veã sledeãeg trenutka setio se. Polako se podigao u sedeãi položaj ispod Apoteoze. Leða su mu bila potpuno utrnula od spavanja na tvrdoj podlozi. Gde je Ketrin? Langdon pogleda na svoj sat sa Miki Mausom. Skoro je vreme. Polako se podiže

na noge, provirujuãi

oprezno

preko

dubini. „Ketrin?“ povikao je. Njeno ime odjekivalo je u tišini prazne Rotonde. Uzevši

sa poda

svoj sako

od tvida,

ograde

otresao

u otvoreni

je prašinu

prostor

i obukao

ga.

Proverio je džepove. Nije bilo gvozdenog kljuèa koji je dobio od Belamija. Obišavši oko galerije, Langdon krenu prema otvoru koji im je pokazao arhitekt -strmim

metalnim

stepenicama

prema

uzanom prolazu

Poèeo je da se penje. Dizao se sve više i više. Postepeno, postajale uže i strmije. Langdon je ipak nastavio da se penje. Samo još malo.

u mraku.

stepenice

Stepenice su sad bile skoro kao merdevine, a prolaz zastrašujuãe uzan. Konaèno, penjanje se završilo i Langdon stupi na jedno usko odmorište. Ispred njega bila su teška metalna vrata. Gvozdeni kljuè bio je u bravi, a vrata blago odškrinuta. Pogurao ih je, i vrata se sa škripom otvoriše. Iza

njih, vazduh je bio hladan. Kad je zakoraèio preko praga u mrkli mrak, shvatio je da je napolju. „Taman sam htela da doðem po tebe“, reèe Ketrin, smešeãi mu se. „Skoro je

vreme.“ Kada je Langdon shvatio gde je, naglo je uvukao vazduh u pluãa. Stajao je na

uskoj kružnoj galeriji iznad

koja je išla

njih, bronzani

Kip

okrenut prema istoku, preko horizonta.

slobode

oko vrha kupole Kapitola. Neposredno posmatrao

je usnulu

gde su se veã ukazivale

prestonicu.

Bio je

prve mrlje ružièaste

zore

Ketrin je povela Langdona po galeriji, sve dok nisu bili okrenuti prema zapadu u istoj liniji sa Nacionalnim bulevarom. U daljini, ocrtavala se silueta Vašingtonovog spomenika, naspram prvog jutarnjeg svetla. Sa ovog

vidikovca, visoki obelisk delovao je još impresivnije nego ranije. „Kad je sagraðen“,

svetu.“ Langdon pomisli stajali na skelama

prošaptala

je Ketrin, „bio

na stare fotografije boje na visini od preko

sto metara

je najviša

sepije, sa

graðevina

zidarima

i ruèno polagali

koji su kamene

blokove, jedan po jedan. I mi smo zidari, pomislio je. I mi smo stvaraoci. Još od samih poèetaka vremena, èovek je osetio da u njemu ima nešto posebno… nešto više. Žudeo je za moãima koje nije posedovao. Sanjao je o letenju, isceljivanju i menjanju sveta na sve moguãe naèine. I to je i uèinio.  431 

Danas, hramovi posveãeni èovekovim postignuãima bulevar. Zgrade Smitsonijan muzeja prepune su naših

krase Nacionalni pronalazaka, naših

umetnièkih dela, naših nauènih dostignuãa, i ideja velikih mislilaca. One èuvaju istoriju èoveka kao stvaraoca – od kamenih oruða u Istorijskom muzeju amerièkih Indijanaca, sve do mlaznih aviona i raketa

Nacionalnom muzeju vazduhoplovstva i svemirskih istraživanja. Kad bi nas danas mogli videti

naši

preci,

sigurno bi pomislili

da smo

bogovi. Dok je Langdon kroz izmaglicu rane zore zurio u neobièno pravilne geometrijske oblike muzeja i spomenika pred sobom, pogled mu se vrati na Vašingtonov spomenik. Vratila mu se i slika Svetog pisma ugraðenog u

kamen-temeljac, i on pomisli da je božja reè zapravo reè èoveka.

Razmišljao je o velikom cirkumpunktu i kako je on ugraðen u kružni trg ispod spomenika u samom srcu Amerike. Langdon iznenada pomisli i na malu kamenu kutiju koju mu je Piter bio poverio. Kad se u toj kutiji u obliku kocke nešto otkaèilo, ona se otvorila i prešla u istu ovakvu geometrijsku formu – krst sa cirkumpunktom u svom središtu. Langdon je morao da se

nasmeje. Èak je i ta kutijica ukazivala na ovo mesto. „Roberte,

pogledaj!“

Ketrin

Langdon podiže bolje, spazio je.

pogled, ali nije

S druge strane

bulevara, taèkica

je pokazivala

prstom

video ništa. Potom,

vrh

spomenika.

zagledavši

zlatne sunèeve svetlosti

se malo

odbijala

se od

najvišeg vrha visokog obeliska i bleskala u njihovom pravcu. Sjajna mrljica poveãavala

se i postajala

svetlija,

sjajnija,

žareãi

se na vrhu spomenika,

optoèenog aluminijumom. Langdon je u èudu posmatrao kako se svetlost preobražava u moãni zrak koji lebdi nad gradom u senci. Zamislio je sitna slova urezana na jednoj strani aluminijumskog vrha, okrenutoj istoku, i zadivljen, shvatio da svakog dana prvi zrak sunca koji stigne do glavnog grada

ove nacije, obasja ove dve reèi: Laus Deo. „Roberte“,

prošapta

Ketrin, „nikom

nije

dozvoljeno

da se ovamo penje u

svanuãe. Eto zašto je Piter hteo da mi ovo vidimo.“ Langdon je oseãao

da mu se puls

ubrzava,

kako se pojaèavao

sjaj na vrhu

spomenika. „Kaže da je ubeðen da je to razlog što su osnivaèi grada sagradili ovako

visok spomenik. Ne znam da li je to sasvim taèno, ali jedno jeste – ima stari zakon koji odreðuje da se u našem glavnom gradu ne sme sagraditi

nijedna

zgrada koja bi bila viša od ovog. Nikad.“ Svetio poèe da se spušta niz vrh obeliska, kako se sunce horizontu iza njih. Gledajuãi uokolo, Langdonu se uèini kao da svuda oko sebe

dizalo

može da oseti kretanje nebeskih tela kroz beskonaènost svemira. Pomislio je na Velikog arhitektu svemira, setio se kako mu je Piter rekao da blago koje

želi da pokaže Langdonu može da otkrije jedino arhitekt. Langdon je pretpostavio da on pri tom misli na Vorena Belamija. Ne radi se o tom

arhitekti.

Kako su sunèevi zraci postajali sve jaèi, zlatni sjaj proširio se na èitav vrh obeliska, težak oko šesnaest tona. Èoveèji um… prima

prosvetljenje.

Posle toga, svetlost je poèela lagano da se spušta niz spomenik, kao i svakog jutra. Nebo se spušta na zemlju… Bog se spaja sa èovekom. Ovaj proces, shvatao je  432 

Langdon, ponoviãe se kad stigne veèe. Sunce ãe se spuštati na zapadu, a svetlo ãe se ponovo penjati sa zemlje na nebo… spremajuãi se za novi dan. Pored njega, Ketrin zadrhta i primaèe se bliže. Langdon je obgrli rukom. I dok su tako stajali, Langdon pomisli na sve što je saznao ove noãi. Pomisli kako Ketrin veruje da ãe se sve uskoro promeniti. Pomisli na

Piterovo ubeðenje da uskoro nastaje doba prosveãenosti. I pomisli na reèi velikog proroka koji je hrabro tvrdio: Nema ništa skriveno što se neãe otkriti; ni tajne što se neãe doznati.128 Dok se sunce raðalo nad Vašingtonom, Langdon pogleda u nebo, na kome su bledele poslednje zvezde. Pomislio je na nauku, na veru, na èoveka. Pomislio je kako u svakoj kulturi, u svakoj zemlji, i u sva vremena, oduvek postoji nešto zajednièko. Svi imamo Stvoritelja. Koristimo razlièita imena, razlièite likove i razlièite molitve, ali Bog predstavlja univerzalnu konstantu za sve ljude. Bog je simbol koji pripada svima… simbol svih tajni života umemo da odgonetnemo. Naši preci slavili su Boga kao simbol bezgraniènog ljudskog potencijala, samo je taj drevni simbol vremenom izgubljen.

koje ne Sve do

sad. U tom trenutku, dok je stajao na vrhu Kapitola, i dok se sunèeva toplota spuštala s neba i nešto buja. Bilo

razlivala svud uokolo, Robert Langdon oseti kako u njemu je to oseãanje koje još nikad nije tako duboko osetio u

èitavom svom životu. Nada.

128

Jevanðelje po Mateju, 11:26 (prim. prev.).  433 