Alen Johnny Alispahić ČIČA-GLIŠA 5 Biblioteka LIBER POEZIJA Izdavač: Liber (Beograd) Štampa: Dijamant print, Beograd Lektor i korektor: Alen Johnny Alispahić Dizajn korica: Alen Johnny Alispahić Tiraž: 50
alen johnny alispahić
ČIČA-GLIŠA 5 There is a house in New Orleans They call the Rising Sun And it’s been the ruin of many a poor boy And God I know I’m one Oh mother tell your children Not to do what I have done Spend your lives in sin and misery In the House of the Rising Sun The Animals
alen johnny alispahić
RISING EMPIRE In the House of the Rising Sun
5 Novi peti nastavak sage o legendarnom Čiča-Gliši RISING EMPIRE In the House of the Rising Sun, neverovatno pustolovan život problematičnog bračnog života jednoga čoveka tako mlad a tako već Čiča-Gliša u ovo nesrećno feminističko doba postmoderne i neoliberalnog kapitalizma
oh, kako je teško biti mlad a tako… And it’s been the ruin of many a poor boy And God I know I’m one
LIBER Beograd, 2010.
7
Pokrila glavu jastukom Vidiš koja su doba, a ona ne ustaje, leži – i dalje, viče: „Oj, oj… A joj.“ Zar nisam dobar prema njoj? Pokrila glavu jastukom. Čini mi se da ne nastane dan dok ga ne porodi. Pušim cigaretu. Čekam da kaže: „Hodi!“ 8
Neke palme Navikao sam da se budim u podne. Navikao sam da se budim loš. Po navici lice perem kao keramičke pločice. Tepam: „Ove će drage očice Nekad na nekom jugu gledati neke palme.“ I onda se vraćam natrag u krevet. 9
Usamljena žena Jutros kad sam pomaknuo zavesu pomislio sam da sam načinio pokret rukom kao da mašem. To me je uplašilo. Ustao sam i vratio zavesu na mesto. „Kako si glup!“, pomislio sam, „Opet je bilo kao da mašeš.“ Za par minuta na vratima je zvonila usamljena žena. 10
Lepa komšinica Lepa komšinica mi je donela svoju kabanicu, rano, dok sam još spavao jer je videla da se strašno oblači, i da će kiša pljuštati. Bilo joj je žao da opet pokisnem kao zadnji put kad sam sa sobom poneo dva kišobrana; jedan da vratim pozajmljen (jer stalno gubim
kišobrane), drugi jer se spremala kiša… …i vratio sam se do gole kože mokar. Nisam mogao da odlučim koji ću kišobran otvoriti. Još gora su moja oklevanja… 11
Stranac kojem sam zapalio cigaretu Mene najbolje zna slučajni prolaznik na stanici kojeg sam upitao za smer. Mene najbolje zna stranac kojem sam pripalio cigaretu. „Vatre?“ „Da.“ „Hvala.“ 12
Priđu mi ljudi Priđu mi ljudi nešto kažu ja im kažem: „A ha“. Gledam kako se onaj čovek tamo gega, traži da dođe do daha. Priđu mi ljudi nešto kažu ja im kažem: „E da“. Poledaj i ti kako onaj čovek, čitaoče dragi, umoran na onu ledinu pada kao da na nju seda… Priđu mi ljudi ja im kažem: „E da“. 13
Oprala suđe, spremila nešto za jelo Otišla bi u kuhinju, oprala suđe, spremila nešto za jelo. Pospremila postelju i rasklonila razbacane novine i knjige: „Ne znam ti reći nijednu poslovicu“, kažem joj. „Sve što treba da znam pročitam na tvom licu.“ 14
Paprike i paradajz za zimnicu Još ne razumem njenu želju da sve vedre oblake tog dana skine s neba i
stavi u veliku teglu kao paprike i paradajz za zimnicu… 15
Dan se nastavlja… „Obukla sam ovu novu haljinu i kupila sam ove naušnice“. „Mislim da imam nešto šampanjca… negde“, kažem joj, „od prošlih slavlja“. Ona odlazi da traži taj šampanjac... Dan se nastavlja... 16
Sunce 2 Bez tegobe sam živeo ploveći kao sitno zrno prašine koje titra u sunčevu zraku: bez težine je, plovi put visina, prožeto suncem, i samo kao malo sunce. Ivo Andrić
Nema podsmeha u tome da sunce tone. Da se u dalekoj budućnosti na dan strašnog suda neće imati kuda. Druga, lepša polovina, naguzila se perući terasu, jer je leto, sunce. Pitam se: „Ko su bile – one? I kako to da joj se zadnjica nije do sad zdrinjala nego čak i suzila?“ Malo se diram i daljinskim kanale biram. 17
Ne pališ ti svetla Nisi zamenila sijalicu, dole, u podrumu u kojem se još od detinjstva plašim mraka. Ne pališ ti svetla. 18
Nisi upalila nijedno svetlo Ti nisi upalila nijedno svetlo! Nisi još zamenila sijalicu u onom podrumu u koji nikada nisam smeo ući plašeći se kao dete da će me odneti čudovište iz mraka. 19
Ja dim cigarete ispuhujem kroz nos
Telefon zvoni li zvoni i zvoni i zvrnda i zvrnduće. Hoće li više, zaboga? I umesto da pravim kolutiće, ja dim cigarete ispuhujem kroz nos. „Uvučen sam u to“, pomislim. 20
Najednom važno Zašto joj je najednom sve postalo važno? Njena je dojka ručna bomba. Sedi mi u krilu, na balkonu, pijem kafu s kašičicom u šoljici i gledam grad koji mi sve više liči na duboku raku. Ne kiša, najezda skakavaca oseća se u zraku. 21
Miljejčić Dovoljno je da dvadeset minuta nepokretan sedim i već će prostrti miljejčić na moju glavu. Sedela je i ruho vezla. Čekala me. Prstom se na vreteno ubola. Dovoljno je da dvadesetak minuta nisam strpao potkošulju i već ju je obrubila čipkom. Čekala me je. I od čekanja poludela. 22
Brada mudraca Izlazak po novine i cigarete je pohod. Poslepodne, ruke mi izašle iz kukova (ne iz ramena) da mogu lakše zagrliti svoja muda. Tako ih mogu rastezati gore-dole kao mudrac bradu. 23
Prolaznici Odstajaću još malo… a onda ću poći i usput prilaziti prolaznicima, doći do njih, okrenuti im leđa, ponuditi im rame da me potapšu po njemu…
24
Osećanje Osećam da sam prolazan. U svemiru praška. 25
Osećajnost tvoja Osećaš da te ne razumem. I da te više ne volim, i ne obraćam više dovoljno pažnje na tebe. Bejbe, razumem te, sve je to samo pred menstruaciju. 26
Mnogo bolje Ja sam plazio jezik da ga protegnem od reči koje nisam želeo reći. Onaj koji je napisao najviše knjiga, taj se najviše narugao. Na ulici tražim čošak, najbolji ugao. Preko puta mene drolje. Našao sam najbolji ugao a čini mi se da bi nas dvoje, ona s druge strane ceste što me gleda i ja, izgledali kao par mnogo bolje. „Vidiš da nema ništa bolje od čiste jasnoće“, pomislim. Sve već hoću i sve me već hoće. 27
Ravnodušnost Slična onoj kada se odigra poslednji čin… …i publika nakon frenetičnog pljeska krene kući – biće ravnodušnost. Slična onoj kada se nakon bitke samo još dim od baruta, sparina od znoja… …i krvi, i maglica ustajalog vetra povija nad mrtvima – pođimo i mi kući – biće ravnodušnost. 28
I svi su me sledili Niko se nije zabezeknuo kada sam se sagnuo da skinem čarape, kada sam pokazao bosa stopala. Niko se nije pitao kakva ga je ono pometnja spopala. I svi su me sledili. Gledam ih kako sasvim ispruženi po klupama sede i odmiču bangav palac od ostatka prstiju i njime češkaju taban
onog drugog stopala. Ali neće obrisati pute. 29
Ova neće stići da me ostavi Gledam nedozrelu devojčicu kako joj se razmazao sladoled oko usta i lepi se za ruke i setih se svih plačnih žena koje su me, razmazane šminke oko očiju, ostavljale… Neće joj umesto ovog sladoleda dirljivo curiti i penušati sline u jecaju i grču, kad bude govorila da se to vidi, da ona zna, da to ne može podneti, da nismo jedno za drugo… „Ona neće stići da me ostavi“, pomislim. „Ova to neće stići...“ 30
Ljubile ga Moj život... Možda će lepe žene uspeti da ga prepričaju: Ljubile ga, izgubile ga. 31
Suze očinje Do kada ću ovako trnuti Nemire, duboke vire I čežnju od koje počinje Kap, suze očinje… 32
Čiča-Gliša Možda će na cesti, rukom neke curice, nešto od onoga što sam hteo reći u svojim pesmama da naškraba poneka kreda. U tim linijama i crticama svaka će daljina sama da se preda. Sve je prošlo. Možda će u liku nekog Čiča-Gliše, dok ga crta neka klinka, onog istog koji se može videti s neba naslikanog na jednom od krajolika zemlje, prepoznati moj portret koji zamišljaju u zlatnim, punim, okvirima, koji će, više nego ijedna veličanstvena,
svevremena slika, u trenutku uhvatiti večnost, pre nego što ga raznesu svojim stopama, ili ga speru kiše, ili ga naprosto odnese pseća pišalina. 33
Brkate babe „Gledaocima će od straha otpadati dlake“, pročitao sam, u novinama, naslov članka koji je govorio o predstojećem koncertu Merilyn Mansona, i pomislio da ipak ništa neće depilirati brkate babe. 34
Vodeća Ja neću Ti budi vodeća Ti si jaka Mene hvataju krize Nisi nimalo lakša Sve si teža Ja nisam Ti si sveža 35
Ničeg skandaloznog Moje držanje ruku uz tijelo totalno neprirodno – Ako ih ispružim one će sagnjiliti U praznom. Mrzovoljna gesta.
zij
e am. v
Jezik do poda.
aaaaaaa
aaaa aaaa Više nema šta ni da se doda. *** Nema ničeg skandaloznog u tome što sam raskopčao košulju i stao pred tebe pozivajući te na ljubav. 36
*** „Tvoje grudi su lepe“, kažem joj.
„Moje grudi imaju duboke procepe…“ Pokušava napraviti neku grimasu kojoj bi se oboje nasmejali. *** Odlazili smo na deponije smeća i tamo žestoko vodili ljubav. Zaražene ptice otupljenih kljunova su nas kljucale… Ptice raščupanog perja i ispucalih zaraženih kandži su nas grebale… Graktale su dok smo mi još stenjali omamljeni zadovoljstvom seksa sa životinjama… 37
*** Redak si cvet i smatram razumnim, ako je potrebno, poseći celu jebenu šumu samo da bi ti mogla na miru rasti. 38
U ovo doba dana postajem budista Zrela se breskva nebom cepa. Po košulji se cedi sok od višnje. U ovo doba dana postajem budista. Zmaj viri iz džepa. Umirem od gladi. Jesam li ja Hamlet? Jesam li sad srećan ili nesrećan? Muzika u autu. Dok slušam kako se okrećeš u gepeku. Jesen pred vratima. Nikad nećeš dogurati dalje od prve pratilje. 39
Pod lupom Oblaci su u kariranom Šerlok Holmsovom odelu. Motre na ćoškovima neba. Ti si parkirao u garažu i ne osetiš gas. Pod lupom si. U kući su ti se sve slike nakrivile na ekseru. Nakrivila ti se i kuća. 40
Nemarna žena Ona još nije posekla deblo pored puta u koje se trebaš zabiti jedne večeri, dok pijan budeš vozio. Ne voli te dovoljno da predoseti kako nećeš imati snage da se izvučeš iz automobila dok bude goreo. Ona je nemarna žena. 41
Volter Sunce okrećemo na našem roštilju zajedno sa ćevapima. Do kraja, i veče će se predozirati mrakom. Jezici nam paraplegičarski, istačkani i isprugani kao kravate. Prsti tvoje šake kao milion jajašaca rasipaju se po meni. Jedino otkriće koje na svetu priznajem imunitet je organizma. Očni kapci kao iznošene potkošulje na štriku, obrve kao flasteri: Izgubio se moj optimizam. Ostala tvoja kandida. 42
Žrtvovanje Ono moje naglavačke uskakanje U vatru. Ono tvoje kestenje U vatri. 43
Struk Ništa nije erotičnije gledati nego kako mlada devojka, raščešljane puštene duge ravne kose, obgrli violončelo dok svira. Gledam kako je uspravila glavu, podigla bradu, kako joj se ozarilo čelo. A onda osećam da će me ubiti muk. Za kukove je zamenila struk. 44
Petom Ako ovako potraje sigurno bih se trebao Preseliti u garažu.
Možda bi dobro bilo da zabradatim. S navučenim plastičnim rukavicama, dok perem tanjire, osećam da sam pogodio kamuflažu. U prozoru vaza s cvetom. Izlazi iz kuhinje. Podriguje nakon otpijenog gutljaja piva. Zatvara vrata frižidera, ne guzom, petom. 45
Uživaš u prizoru Kada s balkona, na ulici, u trgovini, dok voziš, vidiš ženu kako mazi muža, kažeš: „Svaka može biti ’nak’a. Svaka može biti bez trna ruža“. Ne pogađam često tvoje želje mada mi se njuške iskrevelje u ogledalu u izlogu u retrovizoru od pristanaka. A onda me vidiš u ogledalu, u izlogu, u retrovizoru. Uživaš u prizoru. 46
Mađioničar, kapetan Nemo, njeno: nemo Izvlačim se kao mađioničar s brkovima, onim tankim uvijenim – u poprečnoprugastoj, crno-beloj vrlo uskoj, totalno uz telo pripijenoj majici – iz zaključane škrinje, a sav svezan lancima… Izvlačim se kao mađioničar, mađioničar se uvek izgomelja za časak časka i izroni sa dna mora kao kapetan Nemo… Posmatra nemo… 47
Šire je Sat pre našeg izlaska trljam se sapunom kao da sapirem sve, i uvenule one davno nekad primljene nežnosti, utisnute dodire…
A to nije dobro. Neka se kao jeza po našim kožama mire, to nas je čuvstvenijim učinilo i zrelu plemenitost nam dalo sa kojom sad u kondenzovanoj pari na pločicama kupatila zapisujem da je volim. I umesto da je tešnje, šire je. 48
Dajući mi šal ili torbicu Pričekaće još zapušteni kvartovi svetskih metropola da njima s njom prođem nakon mučnih salonskih večeri… Zastali bismo da u nekoj mračnoj skrovitosti piša dajući mi šal ili torbicu da joj pričuvam… Pišalina bi se razlivala po pločniku donoseći melodiju tišini, i miris, dubokoj noći… Stajao bih dva-tri koraka ispred i ne bih joj gledao lice, ali bih držao maramicu ili torbicu čekajući da završi… Onda bih joj dodao maramice da se njima obriše onako kao kad briše suzice sa lica. 49
Ovoj sceni nedostaju tek zvuci klavira Kao u crno-belom nemom filmu mi činimo neke pokrete a drugi bi, gledajući nas, sa susednog prozora, govorili onaj napisani tekst koji sve tumači… Ovoj sceni nedostaju tek zvuci klavira… 50
Čuda „Trebalo je da izmislim neka čuda, znam to. Trebalo je da pokušam sa čudima…“ 51
Znanje o činjenju čuda Pohvaliće se još svojim podvrstama, pokazuje
kako joj je razgranat atom, dobro postavljena DNK, i naštimana kaciga. I mislio sam: „Imam široka leđa“. Mislio sam: „Neće joj se obesiti grudi“. Tek ponekad upotrebim svoje znanje o činjenju čuda: najveće je ono koje čini promaja, sasvim diskretno… Promaja i bez šaka ušminka modricu… Promaja i bez ruku zaokrene vrat… 52
Nisam joj imao čime pripaliti cigaretu Na bogato priređenom banketu bilo je, očito, puno važnih gostiju. Bio sam živa vatra ali joj nisam imao čime pripaliti cigaretu. Pevušim, umesto toga, one lagane pesmice, koje uvek pevušim, jednostavne pesmice sa jednom melodijskom linijom pevanja, bez himničnosti i refrena, pesmice koje i inače pevušimo, tiho, za sebe. Kada mi je prišla, kad mi je bliže prišla, slegnuo sam samo ramenima. Ali, nije izdržala… Na tu foru je pala… 53
Mala noćna muzika Šutka bi na to malo plejsa postajala jeftina i dva očajno predvidljiva rifa neutešnog hard cora postajala bi, ne mala noćna muzika, nego mala noćna mora. Ludo veselje mojih mladih leta baš mi smeta a mamurluk otvara velike nebeske kapije mojoj migreni. „Bleni“, mislim se u sebi. Teško je biti, a tako mlad, povlačim se kao što najlone s prozora povuku nakon rata, kao rat kad se povuče nakon svoga vojnog sloma i potpisane kapitulacije. Ipak, svet je dobro mesto, dobro sam mesto izabrao da gledam svetla grada, a noć je sebi ubrala zvezde.
Pustite me da sedim ovde do kraja sveta. Sedimo ovde do kraja sveta. Svet je dobro mesto za ljubav. Dobro sam mesto izabrao da gledam Svet, kad moje kosti budu ostale rasute u prašini ili blatu svaka je slamka za koju se hvatam da i dalje ostanem na zemlji. 54
Pružam mu ruku, privijam uz sebe – neću dopustiti da me ikad iz njega odvuku. Gravitacija je agitacija jer ja sam bio verovao u raj na zemlji. 55
U predvečerje Reči poprimaju drugačiji smisao I pogledi dovršavaju posao I ruke to rešiti znaju I usne se predaju 56
Jednog jutra „Nijedan se neće vratiti postojbini“, rekao mi u prolazu jedan. „Čuvaj se žena sa medaljonima“, rekao treći. Drugi je tražili… Ja se jednog jutra probudim i nađem je… Poveruj, podragaj! 57
Klavir koji stoji na sredini sobe Trebalo je da me vidi kako se zalećem na bodljikavu žicu ili kako trčim uskom stazom dok su iza mene opkolili jednu kuću misleći da sam još tu. Gori vatra u velikom zidanom kaminu, a stan je neopremljen osim klavira koji stoji na sredini sobe. Ja skidam se go i sedam da sviram, ali samo crne dirke. Uto ulazi, u beloj svili, i time je pokazala da sam maločas imao pravo. Lepota na mome licu čini se luksuzna, kao i par novih cipela. Ali znam, svezana joj punđa i njom ogoljen besprekoran vrat
znači nepovrat… 58
Sve sam dobro uradio Iskoristio sam staro dobro osvetljenje mirišljavih sveća. Poređao sam ih sve dužinom puta kojim je trebalo da prođe iz dvorišta kroz stan do postelje posute laticama ruža. Znao sam da će upaliti pismo pisano guščijim perom. Sve sam dobro uradio. Govorio sam joj da je poezija krv pesnika i njegov dah i njegova sudbina – žena i ljubav bez koje mu nema života. 59
Štikla Naslonjen sam na oluk, po oluku rđa, na rđi mišja groznica… Štikla, zaista visoka potpetica, čini se još uvek sjajnom, iako davno je izgubljena… „Ova štikla, najbolji je opis žene“, pomislim… 60
Sinoćnja šminka i krmelji Pre nego što se rasani ujutro gledam joj lice. A sinoćnju razmazanu šminku dok se prevrće na drugu stranu potare s krmeljima. 61
Dva takta Dva takta koja udaram, činiće da ti kiše na prozoru nemaju tup udar kao da padaju mrtva tela mladih devojaka koje su se zbog nesrećne ljubavi bacale sa dosta visokih terasa.
62
Plač nad sobom Doušnik, prijatelj mraka, grba koja se prišunja svojim leđima i zalepi. Kao što se lice za lobanju zalepi. Šta misliš o plavima, šta o smeđima? Ne kažu mi: „Dragi! Mili! Lepi!“ Šta misliš o crnima, šta o belima? U svetu, po tome, ima, valjda, dovoljno šahovskih ploča. Ubi me, ubi me samoća… 63
Nelogičnosti u šahu Šah je logična igra, valjana igra, ali mi jedna stvar u šahu nije logična. Kako to da beli vuče prvi potez kad je uvek crni započinjao ratove? Zlo započne, Dobro pobedi. Zlo započne, Dobro dovrši. Dobrim završi. Kako onda to da beli vuče prvi potez? 64
Nemam ništa zakopano ispod kućnog praga Nemam ništa zakopano ispod kućnog praga. Ništa nisam stavio u čarapu i nisam je ugurao iza gaća i potkošulja u poslednju ladicu komode. Ništa nisam, dakle, sakrio u plastu sena. Ništa me, kad legnem, ne žulja u dušeku. Nije mi ništa ostalo za crnih dana i stoje kako stoje stalaže u mome špajzu. Nemam ništa zakopano ispod kućnog praga. 65
Na kojem si mestu, tačno, zeznuo stvar? Nisi od onih koji su pokušali prevariti naciju. Možda dva-tri puta svega da si opsovao demokraciju.
Naslonjen laktom, tu malo iznad, naglo se prenuvši iz razmišljanja, zgulio si kožu. Kome bi poverio svoju partijsku dužnost? Kome ustupio ložu? 66
Na svoje Sve je došlo na svoje; kredenac pored stalaže, kako je i htela, kauč ispod prozora, persijski ćilim u dnevnu sobu, u spavaću sobu TV, na kraju i budali šamar. 67
Plan Otići ću pred osnovnu školu i tamo mirne duše podmetati noge deci 68
Riba se utušila u vodi Ova se riba utušila u vodi, ovaj je gušter umro od sunčanog udara – malo mi treba da dovršim izmišljanje suve vode da se ta riba više nikad ne utuši u vodi, samo što nisam kompletirao mokre sunčeve zrake da se svaki gušter može kad treba, i kako treba rashladiti. Nebo ću premazati limunom i onda ću uplatiti turistički odlazak u svemir i onda ću ga kao papir zagrejati iz orbite upaljačem i videće se, i celi svet videće da je ta plava i da su ti oblaci, da ta plava nije plava da ti oblaci nisu oblaci nego da su reči strašne sudbine. 69
Izlazim nakratko „Izlazim nakratko.“ Nije me čula. Na TV-u je bio neki ljubavni film. Gledala je to. Bila je noć, pred sneg, i znao sam da kad zavijore prve pahulje posuće se po ulici kao beli policijski prah kad se pospe da bi se našli otisci prstiju krivca. Ispred mene ulica pusta. Saobraćajni znak odaje smer. Semafor je namigavao bolesno žuto. Pomislim: „Uvučen sam u to.“ 70
K’o udovac Zatvori svoje krugove tačkom na kraju rečenice, no otvori šaku. Ne udari šamarom. I otvori oči širom. Šta radi ona na tvom balkonu, naga, jedne noći, ogrnuta tek peškirom? Zatvori svoje pesme kao obrasce, ispuni ih emocijom kao što ispunjavaš uplatnice na šalteru. Ispiši ih kao svoje potpise na račune, kao autograme. A njoj bih i ja za ljubav dao novac. Isti ćemo ponekad pozajmiti. A ova ti je pravo mlada, mlada je. Ti k’o udovac. 71
Gadno otupeo cirkular Razumem cepanicu što stvara frž. Od prve sam ukapirao drvo za ono njegovo tetoviranje godovima. Razgovarao sam sa grmljem, starim šporetom što se u grmlju šćućurio. Potok koji je pored tekao meni je rekao da nismo mi naselili obale nego su reke došle za nama, kao delfini. One su došle za nama, razigrane, kako bi se sa
nama družile. To me je podsetilo da ne zaboravim sebe u gomili ni gomilu u sebi. Ko zna, možda ja i više nisam za to!? Možda sam neupotrebljiv za tu stvar!? Možda sam zarđao strug!? Ja sam možda gadno otupeo cirkular!? 72
Kamen i travka Kamen većinu toga zafosili – i travku što je bržebolje zelena izrasla tik uz njega otkrivenog, on će ponovo obgrliti i naći joj mesta presovanoj u njegovoj srži – ali ja znam da je kamen upio i osećaj, onaj ljudski, i kad je dao kameni cvet da je okamenio i dušu… 73
Moje tiho bivanje Moje tiho bivanje čuva blago Solomonovo, divno osećam ovo disanje. Svaki moj pokret nastavlja moju reč. Strah će dovest k meni moje ruke. Primam i grlim dok ne zaspim u suzama, do pred zoru. Moje srce je ogromno, poput sunca je i poput svemira je. Znam li kamo sve ide odakle počinje i kad završava, kako se rađa i gde umire sve ono što bez mene bi, što u sebi naću i što na sreću bejah, na nesreću beh? 74
6.9 Na vratima hotelskih soba, kada se njima jače zalupi, uvek se jedna šestica premetne u devetku ili se jedna devetka premetne u šesticu. Ja sam rođen 6.9. A moglo bi se to, ne daj Bože, premetnuti u 9.6.
75
Zašto smo krivi? Dole u dubini ribe još ispijaju more. Na obali pletene korpe i nasukana torpeda. Ja te vidim samo otraga, ne vidim spreda. Šta nam to ne da? Tuga je otrcani kaput od čoje na koji se kao žvaka razlepi radost pa posivi i pocrni. Niko se nama više ne divi, i kad sam izašao na ulicu nisi rekla: „Zima je, ti se ogrni“. Zašto smo krivi? Gore na natkasni još stoje tvoje pilule za spavanje. Po sobi zgužvane novine i mrve. U stanu ja ne gledam u tebe više, gledam u kurve. 76
Zazivanje Ni moj otežali kamen, ni tvoja sve strmija strana. O, gresi evolucije! O tempora o mores! Vrag odnese sve, a ostavi šalu. (Taj se jedino ne može raskućiti.) Oj, večiti prdežu u prazno! Oj, rokanje gromoglasno! Oj, govno masno! Ništa ja u životu nisam pošteno sazn’o. 77
Nemoj me pustiti da odem Nemoj me pustiti da odem kao što ja svakodnevno puštam svakog prolaznika da ode od mene… Ja ga, i ne gledajući, puštam da ode. I ne osvrćući se za njim puštam ga da ode… 78
Mulj Opet ćeš stajati preda mnom. Govorićeš nešto na osnovu čega ću zaključiti da me voliš strašno, i,
kažem ti ženo, nepotrebno, stvarno nepotrebno. Izbacuješ iz sebe bol onako kako bi me izbacila reka jedno jutro i pet dana posle kada bi me pronašli: „On nije znao drugačije otići od nje“. Jedna ona nemarno će reći drugoj onoj i ostaviće me tako, gotovo raspadnutog, ne da otečem nego se pretvorim u mulj. 79
Uvek bih pošao s tobom – Nerviram te ovako fragmentiran. Čini mi se da zaboravljaš susret kojim je počelo naše poznanstvo. Smetnula si ne reči, nego dodire kojima smo se povezali. – Nerviram te ovako podvojen. Tražila si moje lice već negde i najzad je ono postalo dostupno. Tražila si oči koje se zapravo smeju i nesmetano si mogla promatrati širenje i skupljanje njihovih zenica. Tražila si visoko čelo i nabreklu venu od napora razmišljanja. Tražila si poveći nos koji bi mogao skupiti sve tvoje poljupce. Tražila si čvrstu vilicu da ostaju ugrizi na tvom poročnom ramenu. 80
– Opet bih pošao s tobom. – UVEK BIH POŠAO S TOBOM. 81
Notturno I sad, na kraju dana, pospana, gledaš me očima deteta. Ja više ne znam da ispričam prokletu priču što ima srećan kraj. Glava ti je klonula na stranu i sve se pretvara u san. Tamo nam ljubav još jedino može trajati. Tamo nam je ljubav jedino sigurna. 82
Previše smo se upečili „Previše nam je, izgleda, stalo
da naša najobičnija fotografija bude stavljena u zlatni okvir…“ „Previše smo se upečili“, pomislim. 83
MI Sad oblaci na nebu, i oni su na svom sedmom nebu i imaju svoj mir, spokojno nas slede... „Koga najviše volite, zagonetni oblaci? U kojoj i pod kojom širinom neba je smešten vaš dom?“, pitaju ove oblake ovi ljudi što prolaze... eno prolaze... kao stranci prolaze, prolaze... „A zlato?“ „Volimo samo zlato sunčevih zraka.“ „A lepota? I šta onda volite, neobični oblaci?“ „Ono dvoje... Ono dvoje, eno, tamo... Oni su baš lepi... volimo ono dvoje, e, oni su naše mesto pod suncem, oni su naša kapa nebeska...“ 84
*** Izgovara molitve, kao dete koje nagnuto jednim laktom na sto srče supu i sklanja na rub tanjira sitno izrezanu mrkvu. Vidim kako se nagla i drugim laktom na oltar, kao ono isto dete kad svojim obema rukama zateže, tako s laktovima na stolu, kožu na slepoočnicama. Dete koje čitav sat prisiljavaju da sedi nad svojim još nepojedenim obrokom. 85
Svaku noć Svaku noć pre nego što legnem svučem svoje hlače i složim ih, uredno, preko stolice. Košulju svučem i okačim je, fino, na ofinger. Sebe potom zakačim, pristojno, na udicu. 86
Novogodišnja noć
Kao kad pređem sa jednog na drugi kraj ulice. Ili sam stojim na sredini mosta kao što sklopljene kazaljke stoje u toj noći, uspravne. I sve što treba da se tada odluči i sve što treba da se tada odbroji. 87
Zašto nisam napisao Nosim te na srcu. Kao što rulja na rukama nosi svoga junaka, mrtvog, iz bitke. Nosim te na srcu? Ali, zašto nisam napisao: „Nosim te u srcu“? Zašto nisam napisao: „Treperi ono zbog tebe kao balerine u svom prvom plesu?“ 88
Dok je gledam… Korisniji je pramen svetla ove sveće nego što su svetla zvezda ikad bila dok nad njim čita Ona koja razliku između dobra i zla ne uči iz knjiga Ona koja poznaje nebo i na kraju neba poznaje trag Ona od koje mi se nadimaju grudi A dah krade kao da mi svaki put iščupa rebro 89
Pokriješ muda... Kad ležeš u postelju pokrivaš se tako da dobro navučeš jorgan – pokriješ muda, ostanu ti ogoljena krsta. Jedino što si za života izidao kamen je u bubregu. 90
Ne pitajući se za juče Otići ću do jedne napuštene kuće na udaljenom
i dalekom i zabitom bregu i, ne pitajući se za juče, otvoriću prozore da prvo uđe zraka, i sesti u buđ, paučinu i prašinu, i pustiti da mi zraci sunca sinu. 91
Sunce Možda bi se trebala držati od mene kao Zemlja od Sunca… Da sam Sunce, rekao bih: „Dve su mi došle preblizu, ostale su predaleko a neke su tek nedavno otkrivene a neke nikad neće biti otkrivene…“ Da sam Sunce, rekao bih: „Nalazeći najbolju udaljenost i meru postala si plava i šarena… a ona koja je stigla kasnije crvena je i besna…“
Sadržaj Pokrila glavu jastukom ..................................... 7 Neke palme ....................................................... 8 Usamljena žena ................................................. 9 Lepa komšinica ............................................... 10 Stranac kojem sam zapalio cigaretu................ 11 Priđu mi ljudi .................................................. 12 Oprala suđe, spremila nešto za jelo ................ 13 Paprike i paradajz za zimnicu ......................... 14 Dan se nastavlja… .......................................... 15 Sunce 2............................................................ 16 Ne pališ ti svetla.............................................. 17 Nisi upalila nijedno svetlo .............................. 18 Ja dim cigarete ispuhujem kroz nos................ 19 Najednom važno ............................................. 20 Miljejčić .......................................................... 21 Brada mudraca ................................................ 22 Prolaznici ........................................................ 23 Osećanje.......................................................... 24 Osećajnost tvoja.............................................. 25 Mnogo bolje.................................................... 26 Ravnodušnost..................................................27 I svi su me sledili ............................................28 Ova neće stići da me ostavi.............................29 Ljubile ga ........................................................30
Suze očinje ......................................................31 Čiča-Gliša........................................................32 Brkate babe .....................................................33 Vodeća ............................................................34 Ničeg skandaloznog ........................................35 U ovo doba dana postajem budista .................38 Pod lupom .......................................................39 Nemarna žena..................................................40 Volter ..............................................................41 Žrtvovanje .......................................................42 Struk ................................................................43 Petom ..............................................................44 Uživaš u prizoru ..............................................45 Mađioničar, kapetan Nemo, njeno: nemo ......46 Šire je ..............................................................47 Dajući mi šal ili torbicu...................................48 Ovoj sceni nedostaju tek zvuci klavira ...........49 Čuda ................................................................50 Znanje o činjenju čuda ....................................51 Nisam joj imao čime pripaliti cigaretu ........... 52 Mala noćna muzika......................................... 53 U predvečerje.................................................. 55 Jednog jutra..................................................... 56 Klavir koji stoji na sredini sobe ...................... 57 Sve sam dobro uradio ..................................... 58 Štikla ............................................................... 59 Sinoćnja šminka i krmelji ............................... 60 Dva takta ......................................................... 61 Plač nad sobom ............................................... 62 Nelogičnosti u šahu......................................... 63 Nemam ništa zakopano ispod kućnog praga... 64 Na kojem si mestu, tačno, zeznuo stvar? ........ 65 Na svoje .......................................................... 66 Plan ................................................................. 67 Riba se utušila u vodi...................................... 68 Izlazim nakratko ............................................. 69 K’o udovac...................................................... 70 Gadno otupeo cirkular .................................... 71 Kamen i travka................................................ 72 Moje tiho bivanje ............................................ 73 6.9 ................................................................... 74 Zašto smo krivi?.............................................. 75 Zazivanje.........................................................76 Nemoj me pustiti da odem ..............................77 Mulj.................................................................78 Uvek bih pošao s tobom..................................79 Notturno ..........................................................81
Previše smo se upečili .....................................82 MI....................................................................83 (Izgovara molitve)...........................................84 Svaku noć........................................................85 Novogodišnja noć ...........................................86 Zašto nisam napisao ........................................87 Dok je gledam… .............................................88 Pokriješ muda..................................................89 Ne pitajući se za juče ......................................90 Sunce...............................................................91 CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 821.163.41-1 АЛИСПАХИЋ, Ален, 1977Čiča-Gliša. 5, [Rising of Empire : in the House of the Rising Sun] / Alen Johnny Alispahić. – Beograd : Liber, 2010 (Beograd : Dijamant print). – 92 str. ; 17 cm. – (Biblioteka Liber poezija) Tiraž 50. ISBN 978-86-6133-039-1 COBISS.SR-ID 179475212