BICIKLISTI I PEŠACI KVARE PROSEK

Naša revija je od MUP-a dobila prve preliminarne podatke o stanju bezbednosti saobraćaja na teritoriji Republike Srbije u 2023. godini. Iako je ukupan broj poginulih i povređenih manji nego u 2022, nadležni nisu zadovoljni postignutim, jer smo još uvek daleko od zacrtanog plana

Dobro je, ali ne onoliko koliko smo očekivali, moglo bi se u najkraćem opisati stanje bezbednosti na našim putevima i ulicama. Zemlja koja godinama tavori na dnu lestvice rizika u javnom saobraćaju (na neslavnom smo 31. mestu u Evropi), i gde svaki građanin ima 1,5 puta veću šansu da izgubi život nego žitelji EU, svaki pozitivan pomak se mora pozdraviti. Makar i onaj mali, jer se uvek iza njega krije nada da će se stvari konačno pokrenuti sa mrtve tačke. Tako je i ovog puta. Zahvaljujući ljubaznosti Uprave saobraćajne policije naša revija je dobila prve preliminarne podatke o stanju bezbednosti u prošloj godini. Zvanični podaci biće poznati krajem februara, dok stignu svi neophodni izveštaji i dok ih sistem ne obradi i razvrsta, ali praksa je pokazala da su promene minimalne, tako da ove brojke možemo posmatrati skoro kao konačne. No, krenimo redom.

Manje nezgoda, manje žrtava

Prvi i osnovni pokazatelj stanja bezbednosti u saobraćaju je broj saobraćajnih nezgoda. iz Tabele 1. može se videti da broj udesa kod nas opada konstantno. Dok smo 2019. imali 35.767 nezgoda, prošle godine se na našim putevima i ulicama dogodilo 32.828 sudara. Neka vas ne buni ovo zapažanje, jer 2020. su bile manje brojke, ali ne zaboravite da smo tada imali koronu zbog koje smo više dana proveli u karantinu i tada nije bilo saobraćaja ni kretanja. Osim toga, od te 2019. do 2023. na našim putevima je skoro 300.000 vozila više. Samo je broj putničkih automobila veći ne zaboravite da smo tada imali koronu zbog koje smo više dana proveli u karantinu i tada nije bilo saobraćaja ni kretanja. Osim toga, od te 2019. do 2023. na našim putevima je skoro 300.000 vozila više. Samo je broj putničkih automobila veći za preko 200.000, a tu je i više motocikala i mopeda, te kamiona. Dakle, možemo biti pažljiviji ako hoćemo. Ne bi trebalo zaboraviti da svoj udeo u ovom smanjenju ima i činjenica da su u saobraćaj pušteni kilometri novih auto-puteva, pa na primer, sada nikom ne pada na pamet da od Beograda do Čačka putuje Ibarskom magistralom kroz naselja i krivine.

Zahvaljujući kampanji „Vozi odmoran”, u kojoj je učestvovao i AMSS, tokom letnjih meseci smo imali najmanji broj žrtava u poslednjih 20 godina

Kada se ovo ima u vidu, logično je da se broj poginulih osoba smanjuje iz godine u godinu, jer manje nezgoda – manje žrtava. Ipak, i dalje ginemo previše po svim merilima. Na primer, rizik od pogibije u Srbiji je 81, a prosek EU je 46, a svi znamo da se tamo vozi mnogo više, da je na putevima mnogo više vozila. Ipak, i u ovom segmentu bezbednosti uočljiv je trend smanjenja. Izuzetak je 2022. kada je niz prekinut pre svega zahvaljujući julu i avgustu koji će ostati ubeleženi crnim slovima u našoj hronici. Povećan saobraćaj putnika u tranzitu očigledno je iznenadio sve, a kada se tome doda i to da je leto period koji sa sobom nosi opuštanje i više alkohola a manje sna, jasno je zašto su rezultati bili takvi. Na sreću, nadležni su to uvideli, pa je tako prošlog leta organizovana akcija „Vozi odmoran” u kojoj je učestvovao i AMSS, što je rezultiralo smanjenjem broja nastradalih tokom letnje turističke sezone. Na kraju godine ta brojka je 502 izgubljena života, ili za 51 manje poginulih u poređenju sa 2022. To smanjenje od 9,2 odsto samo nas opominje da ne smemo stati i da kad hoćemo – možemo.

Opasna vožnja na dva točka

Ako se posmatraju pojedinačano kategorije učesnika u saobraćaju, i ovde su vidljivi određeni trendovi smanjenja stradanja. Ipak, ni prošla godina nije mogla da prođe a da ne dođe do „iskakanja” pojedinih kategorija (tabela 2). Dok se broj poginulih vozača smanjio 12,4 odsto (163 poginula naspram 186 u 2022), vozača motocikala i mopeda za čak trećinu, a traktorista za četvrtinu, porastao je broj smrtno stradalih biciklista i pešaka.

Najveći skok poginulih od 22,2 odsto beleži se kod vozača bicikala

Iako bi vožnja bicikla trebalo da bude nešto pozitivno, što i jeste sa aspekta zdravlja i čuvanja okoline, niko nije očekivao da će ona postati i tako opasna. Stručnjaci godinama unazad upozoravaju da raste broj građana koji bicikl koriste svakodnevno – za rekreaciju i za odlazak na posao. Samim tim i rizik od njihovog stradanja je veći. Međutim, sami biciklisti kažu da su za ovakvu sliku krive činjenice na koje nadležni ne obraćaju pažnju. Naime, dok porast broja vozila u saobraćaju prati i kakva-takva briga o saobraćajnicama, samo su retki primeri da lokalna samouprava brine o biciklistima, i to izgradnjom biciklističkih staza. A to je njihova dužnost, jer o ulicama i lokalnim putevima brine lokalna samouprava. U nekim delovima zemlje, pre svih u Vojvodini gde se bicikl mnogo više koristi, takvi primeri se i mogu pronaći, u ostatku zemlje toga nema. Broj biciklističkih staza je očigledno mali ili ih uopšte nema, pa su dvotočkaši prinuđeni da se kreću kolovozom. Odatle i podatak da 73 odsto biciklista upravo gine u naselju, a njih 92,5 odsto biva povređeno. Na tesnim ulicama nema mesta ni za iglu, a kamoli za vozače bicikla. Druga statistička činjenica o kojoj nadležni moraju da povedu računa u narednom peridu jeste podatak da je skoro polovina poginulih biciklista imala 65 i više godina. To su građani najčešće u seoskim naseljima kojima bickl služi za svakodnevne potrebe –kao što su odlazak u prodavnicu ili na njivu. Sa smanjenim čulima (vid i sluh) oni lako pogreše i nađu se u nevolji. Nije retko da se za guvernalom nađu i oni koji na putu od komšije do kuće svrate u lokalnu prodavnicu na druženje uz flašu piva ili nekog drugog pića.

Prošle godine u saobraćaju su život izgubile 502 osobe, za 51 manje nego pretprošle, a njih 18.887 je povređeno

Najviše poginulih pešaka bilo je starosti 65 godina i više godina. Zbog smanjenih psiho-fizičkih osobina (sporiji hod, lošiji vid i sluh) oni za svoje greške plaćaju najveću cenu

Slično je i sa pešacima, jer upravo kategorija građana sa 65 plus godina najviše strada. Oni ferni vid, sporije reflekse i noge, i tu svoju avanturu uglavnom plaćaju najskupljom cenom. Zato apeli vozačima da budu pažljivi u sumrak ili kroz naselje nisu puka priča.

NEBRIGA PREMA NAJMLAĐIMA

U Srbiji ginu sve starosne kategorije, nažalost i deca. I dok odrasli imaju znanje i mogućnost da izbegnu tragediju, najmlađi često postaju žrtve tuđe nebrige. Prošle godine u našoj zemlji je život izgubilo desetoro dece (dvoje manje nego u 2022). Poražavajući je podatak da je polovina mališana stradala u svojstvu putnika, jer odrasli koji su ih prevozili nisu ozbiljno shvatili opasnosti koje saobraćaj nosi sa sobom. Dokle god imamo tako neodgvorne pojedince u liku roditelja, baka i deka ili trećih osoba, deca su nam ugrožena. Ako ovako nastavimo, uprkos smanjenju broja poginulih mališana, još uvek smo daleko od ostvarenja vizije koja je izneta u Strategiji bezbednosti do 2030. godine, kada je postavljena granica da ni jedno dete u saobraćaju ne bi smelo da izgubi život.

Tabele sa statističkim podacima o saobraćajnim nezgodama u Srbiji

AMR

Fotografije: Adobe Stock i AMSS