Jerg Kastner- Tajanstveno plavetnilo

M isterija koja ćc v a s o s ta v iti h e / iluha! /j.(¿r N).H( JV|1 UN<; 1

t»

www.crowarez.org

Naziv originala: Jörg Kästner DIE FARBE BLAU

TAJANSTVENO PLAVETNILO Je r g K a s t n e r R

o

m

a

n

p

r

e m

a

o

r

K

Z jk P J J A N

O

U

z

n

a

p

i s

i i h

s

a

A H S T a W

a

s

T !M

l i k

r e

O D

v

e

a

r

t T O I.O M

> A * t U ,N

B a T A V IT I,

P

i m

A

s

i

s

t

F U S A

k

a

ž

S o

r

a

u

j t h

a

o

f a

J J iD R IiN J A K U

L 6 7 0 .

l a

a

n

T U L F liN

D O

1 6 7 3 . (1 O D IN F

c r n

a

č k

o

Jngoda Živkov

aln a ri

Beograd, 2011.

g

z

a

t v

o

lH jR G

r

u

,

I

U

Mojoj supruzi Korini, koja je tokom dugog vremena, dok sam radio na ovoj knjizi, uvek bila uz mene, a ne samo u Amsterdamu J. K.

1

I l 4 5 &

7 a * 10 ii 12

n 14

1$ 16 17 IS 19 20 21 i?

2i ?4 ii ¿6

GamiNaslpI Kilver-sriic (UHCt f » £ n * Iterzj ¿i I j IHjorenbersi Siar* i ‘*g * (A w k Vfcgii ir^ e va ik * b e iia IKoprnanibirs* □ ¿m u k Ipniaj Nasipu) G ra d ita v tim k * (Sudhq|*) N d v j okvd IPiiife«i Kerit) iflrtu cifevt (Auđt KffKI NAM vaga INijrve Vagi V irite u R t* 5wrtog An»= A itna tik va IZajderUefkl Velika prvcejji«.* y^£đ iteđMfcH^tuacI R rm h fjn la v a kui j Vak-najl.srHf fljpcnbu^g Ojlcnburg Marke nVlDfMiburg lfk5wfflliilKiiflva! ^ngd o-i'rvo- H-krt |BAjHui|bndri HćreflgiaJlt CSiafeilrtskl lamaft K lm ig ra M (C rn k i karul) i'nnicm iraM IPiinžev kanal] K o rerg rjh t {Kanal tuža)

2?

Z a p a d n a c r iv a (V M e rk e rt)

2&

J o rd a n

29

U Ji^ g iđ h i

JD

LiJdHunrt

31

h '^ H f Pf1nwngfflhi |F4ov1 pr\niev kanalj

32

!Vijc v e KLnvigrafiE (NcW dan-kl kanali

33

N .> ti # H i P # ^ i h a N o ^ H i ^ l i H W f c 4 A i l l

34

e m rm filc t

35

D t - P ia n ia i

Jt

Ni^mVđrt iNaviiunall

37

K al#*lburg

38

‘■'i|nnl>U r<j

3?

Q$Wi&urg

40

Radionica m p im o d n ju u iv iii C+L brod o gijdilikc i bj, dok Icl hotani.1 vkc littHLiioiitdijvfcc kompanije

41 43

M ivin.i J a fM d n o ln d iJ tk J kwta W H t> lft« j|li h o jsj

43

I r t o i n t f n d i j A i k u i a |.O it-lndW i hQjs;<

44

Stan becte m (Aude Var i

45

Novi bedem IfotfnvVdl)

4«

Rfcjsfc| tlr.k, (L.jnds [> > > :■

47

Valevajk

46

S e v e f n a crk v a (N ofdrrfieikJ

Amsterdam oko 1650. □ Vodena površinu

do 1585. ....... '] do 1657. do 1613.

posle 1657.

Prolog Neverno srce Vilem je bio potišten. Osećao se kao da mu na grudima leži kamen koji mu je pritiskao dah. I bilo mu je hladno. Bila je to hladnoća smrti što ga je okrznula dok je sa svojim gostima izlazio iz sale za ručavanje, u želji da im pokaže nekoliko nedavno kupljenih tapiserija. Na to ga nije podstakla potreba za hvalisanjem, već iskren ponos i duboka radost koju je osećao zbog ovih umetničkih dela. U vremenima kao što su ova, ispunjena ratovima i zaverama, ljudskom umu je više nego ikad bio potreban odmor kakav je nudilo posmatranje lepe slike.

Vilemovi sinovi Moric i Justin predvodili su slušaoce, koji su obrazovali polukrug oko namesnika Holandije. Njegovi telohranitelji su stajali u pozadini. Znali su da oranjski princ nije voleo da oni budu blizu njega.

Osećao se i predstavljao kao čovek naroda, koji je uvek imao sluha za molioce. Teško da bi tome pristajalo da ga zakloni trupa stražara naoružana helebardama.

Upravo je hteo da svojim pratiocima pokaže još jednu tapiseriju kad među stražarima nasta nemir. Kapetan, vođa male trupe stražara, uzbuđeno je razgovarao sa nekim čovekom koji je, očigledno, pokušavao da se probije između vojnika. Vilem je zapitao šta se tamo dešava. „Ovaj gospodin želi da razgovara sa vama, prinče“, odgovorio je kapetan i pokazao na nepoznatog čoveka. „On jednostavno ne želi da prihvati da ste vi trenutno zauzeti drugim poslovima.“ Vilem je načinio dva koraka ka stražarima i odmerio uljeza. Čovek je bio još mlad, tek što je prešao dvadesetu, a ispod teškog kaputa nosio je odelo francuskog kroja. Delovao je izuzetno negovan. Sudeći po tamnoj puti, mogao je biti stranac, Francuz sa juga Francuske ili Italijan. Međutim, spoljašnji mir ovog stranca je varao. Vilem je zapazio nesiguran treptaj u njegovim uskim očima i video kako su mu se kapci više puta trznuli. Činilo se da je čovek pod velikim pritiskom.

Oranjski princ potrudio se da mu lice bude ljubazno i htede da ga upita

koja je njegova molba. Međutim, pre nego što je izustio prvo slovo, ukočio se. Pogled mu je pao na uljezovu ruku, koja se pomaljala ispod kaputa držeći nešto teško. Pod svetlošću koja se probijala kroz veliki prozor, dugačak predmet imao je metalni odsjaj. Kada je Vilem konačno shvatio da je taj čovek uperio pištolj u njega, već ga je zaslepio plamen i skoro istovremeno ga je zaglušio prasak pucnja.

Osetio je udar u desni obraz, a odmah potom i oštar bol kada su ga zahvatili plamenovi vatre koja je sunula tik ispred njegovog lica. Plamen iz pištolja mu je zahvatio kragnu. Najzad se trgnuo i počeo brzo da gasi vatru.

Za to vreme je gledao u stranca. Blago pognut napred, stajao je i ukočeno posmatrao svoju ruku u kojoj je do maločas držao pištolj. Oružje je nestalo, a od ruke nije ostalo ništa osim malo krvavog mesa. Izgleda da je barut razneo pištolj, a sa njim i atentatorovu ruku.

Dvojica slugu pritrčala su i pomogla Vilemu da ugasi vatru. Njegovi stražari opkolili su atentatora. Helebarde i mačevi zarivali su se u telo čoveka, iznova i iznova, čak i onda kada se već bio groteskno izvrnuo i pao, nepomično ležeći na podu ispred vojnika.

Vatra je ugašena, ali bolovi u vratu i ustima bili su nepodnošljivi. Vilem je nemoćno pao na pod, kao da je hteo da se u smrti ujedini sa svojim ubicom.

Zbunjen, Vilem je otvorio oči. Zora je već odavno potisnula noć. Blago peckanje u desnom obrazu podstaklo je njegovo sećanje. Prošlo je više od dve godine otkako je, nekim čudom, preživeo atentat. Za razliku od njega, plaćeni ubica, Spanac po imenu Huan Hauregi, nije preživeo nakon što su ga stražari izboli helebardama i mačevima. Veliki broj lekara se brzo okupio kraj Vilemove bolesničke postelje - davali su nadu, a zapravo ni sami nisu verovali da će namesnika Holandije, kome je metak prošao kroz desni obraz i nepce, oteti iz zagrljaja smrti. Vilem se i sada naježi pri samoj pomisli na one duge nedelje koje je proveo u postelji. Po savetu lekara nije smeo da izgovori ni jednu jedinu reč, te je hitne državne poslove obavljao pomoću znakova i uputstava ispisanih nesigurnom rukom.

Nikada se nije u potpunosti oporavio, ali to ga nije obeshrabrilo. I dalje je vodio Holandiju u oslobodilačkom ratu protiv Spanije, i dalje je primao svakoga ko bi došao kod njega sa nekom molbom, ne plašeći se pritom V

V

potajnih ubica uprkos tome što je Filipova ponuda ostala nepromenjena.

Filip D, kralj Spanije, onome ko ubije Vilema obećao je kao nagradu dvadeset i pet hiljada zlatnih kruna, u gotovini ili kao zemljišni posed.

Atentatoru koji nije bio plemić smešio se, po izvršenju atentata, prijem u stalež plemstva. Po Filipu, ubistvo Vilema nije bio zločin; španski kralj je javno osudio omrznutog pobunjenika i stavio ga van zakona.

Vilem se smeškao kada je ustao iz kreveta i pošao ka prozoru. Ponuda kralja Filipa mu je pokazivala koliko je vredeo. Međutim, još važnije je bilo to što ga se Filip plašio. Kao namesnik Holandije bio je vrhovni zapovednik vojske sedam severnih provincija, koje su se 1579. godine ujedinile u Utrehtsku uniju, a dve godine kasnije se svečanim aktom odvojile od španskog kralja. Naneo je Spancima više vrlo osetnih poraza.

Razmakao je teške zavese kako bi pozdravio novi dan. Zastao je usred tog pokreta. Naježio se kad ga je okrznuo ledeni dašak, sličan onoj hladnoći od pre dve godine koju je osetio onog nesrećnog dana u Antverpenu.

Vilem je odagnao strah i naglo otvorio prozor. Ovde je bio u Delftu, ne u Antverpenu, a svež jutarnji povetarac najavljivao je topao letnji dan. Nije imao razloga za crne misli, rekao je samom sebi i nakon malog osveženja seo za pisaći sto kako bi obavio važnu prepisku. Voleo je da radi u osami zadužbine Svete Agate, koja je nekada bila važan manastir, a sada je u njenom severoistočnom delu bio smešten prinčevski dvor.

Kasnije tog popodneva, kad se toplina jutra pretvorila u letnju žegu, primio je Rombauta Ojlenburga, gradonačelnika Leuvardena, kako bi sa njim razgovarao o političkim i verskim pitanjima u Friziji. Tek je zvuk trube, koji je najavio ručak, prekinuo njihov plodotvorni razgovor. Na putu do sale za ručavanje pridružile su im se Vilemova supruga Luiz, njegova kćer Ana i njegova sestra Katarina, grofica od Svarcburga.

Nekoliko molilaca je sačekalo vreme ručka kako bi Vilemu izneli svoje molbe, ali on nije želeo da ga gosti čekaju te je obećao da će ih primiti posle obeda. Samo je jednom mladom Francuzu, koji mu je nekoliko puta preneo važne poruke i koga je novčano pomagao, rukom mahnuo da dođe kod njega.

Ovaj Fransoa Gijon je prešao u kalviniste i ispričao mu je kako je njegov otac zbog nove vere mučen i ubijen u Dolu. „Sta ima novo, Gijone?“, upitao je Vilem. „Da li donosiš novosti iz Francuske koje ne mogu da čekaju?“ _____

V

V

V

Gijon, vitak muškarac od oko dvadeset i pet godina, skinuo je šešir od filca, poklonio se i odmahnuo glavom. „Nemam novosti, prinče Vileme. Ali se nadam da ću na svom sledećem putovanju nešto saznati. A za to mi je potreban pasoš.“ Glas mu je zvučao neobično jednolično i nesigurno, kao da mu je i samom bilo jasno kako ovo nije bio pravi trenutak da Vilema opterećuje problemom oko pasoša. „Kasnije, posle ručka“, rekao je Vilem pomalo osorno i uputio ga da čeka zajedno sa ostalim moliocima.

Zbunjen, Gijon se povukao.

Kada je Vilem sa svojim pratiocima ušao u salu za ručavanje, Luiz mu je tiho rekla na uho: „Meni se ne sviđa čovek sa kojim si malopre razgovarao. Čudno se ponaša.“ Vilem je odgovorio sa osmehom: „Nije on loš čovek. Sreo sam ga više puta. Da je hteo da mi naudi, mogao je to odavno da uradi. Malopre je bio samo malo nespretan, verovatno ga uplašilo prisustvo brojne visoke gospode.“ Tek nakon ručka, dok mu je ispred sale za ručavanje prilazilo više molilaca, ponovo se setio Gijona. Francuz je stajao u redu sa ostalim ljudima koji su čekali i činilo se kao da je naučio da bude strpljiv. Vilem je razgovarao o vojnim pitanjima sa jednim velškim oficirom, a onda se obratio jednom italijanskom trgovcu koji je objavio da raspolaže obaveštenjima u vezi sa pomorskom trgovinom po Sredozemnom moru. Vilem nije želeo da razmatra to pitanje na javnom mestu, te se sa Italijanom povukao gore, u svoju radnu sobu.

Kada se pozdravio s trgovcem i ispratio ga do vrata, tamo ga je već čekao jedan engleski oficir, sedokosi kapetan Vilijams. Kleknuo je na jedno koleno kako bi Vilemu izneo svoju molbu. U tom trenutku se pojavio Fransoa Gijon i jedna pomisao, koja je potisnule sve ostale, prošla je Vilemu kroz glavu: Isto kao u Antverpenu!

Gijon je držao težak pištolj sa dugom cevi u desnoj ruci i nišanio u Vilema.

Plamen i dim baruta, zaglušujući prasak pucnja i Vilem je već osetio težak udarac u stomak. Taj divlji, vreli bol, koji se širio od rane, pogodio je i hladni dašak vazduha kakavje osetio još jutros. Smrt je držala Vilema u svom ledenom zagrljaju i ovoga puta nije bila voljna da ga pusti.

V

Još pre nego što je stigao njegov lični lekar, oranjski princ je podlegao teškim povredama.

Zatvorili su atentatora. Pravo ime mu je bilo Baltazar Zerar, poticao je iz slobodne grofovije Burgundije i zapravo je bio katoličke vere i veran podanik španskog kralja. U Delftu se izdavao za odbeglog hugenota i tako, na prevaru, pridobio Vilemovo poverenje. Verovatno bi ovo delo izvršio još ranije da je imao odgovarajuće oružje. Pištolj sa dugom cevi kupio je tek nedugo pre atentata, i to baš od jednog Vilemovog telohranitelja koga je ubedio u to da mu je potrebno oružje da se zaštiti od ološa koji je uveče širio strah na ulicama Delfta.

Baltazar Zerar nije mogao da uživa u nagradi koja je obećana za Vilemovo ubistvo, ali je zato njegov otac uzdignut u stalež plemstva i dobio na dar zemlju u Burgundiji. Atentator je nakon teškog mučenja osuđen na smrt.

Izvršenje presude usledilo je samo četiri dana nakon ubistva, četrnaestog jula 1584. godine, ispred gradske većnice u Delftu. Okupila se velika masa ljudi i kod mnogih je tugu za Vilemom nadjačavala radost što će videti njegovog ubicu kako pati i umire.

Na razočaranje radoznalih, Zerar se pokazao nepokolebljivim i pripravnim.

Stisnuo je zube dok su mu na gubilištu ispred gradske većnice usijanim gvožđem pržili ruku, sve dok od nje nije ostao samo ugljenisani patrljak. Tek kada su počeli da mu zabadaju usijana klešta svuda po telu i da mu otkidaju delove mesa, iz grla mu se oteo poneki mukli, bolni jauk.

Dželati su počeli živog da ga seku na četiri dela tako što su ga rasporili odozdo. On se onda uspravio, ukočenim pogledom punim mržnje zagledao se u masu i povikao: „Sve vas proklinjem, vas bezdušne kalviniste! Vas, vašu decu i decu vaše dece. I neka i sto godina posle moje smrti moja kletva stoji nad vama i nad svima koji žive u Holandiji, koju je Bog zaboravio!“ Glas mu je zamro u samrtnom ropcu kada su mu rasporili stomak i iščupali srce. Nevernim srcem, kako je glasilo u presudi, tri puta su ga udarili u lice.

Na kraju su mu odsekli glavu, rasekli telo na četiri dela i okačili na četiri bedema u gradu. Okupljeni narod je sve ovo posmatrao sa zadovoljstvom, ali nad ljudima se potom nadvila senka i još dugo se u Delftu, kao i širom Holandije, pričalo o kletvi Baltazara Zerara.

V

V

V

V

Glava prva Smrt u Rendari AMSTERDAM, 7. AVGUST 1669. GODINE „Hajde, Kornelise, ubodi me nožem u stomak!“ Osel Jeken se grubo smejao i odmahivao glavom, od čega su mu poigravali debeli obrazi. Oči ispod gustih obrva su me ohrabrivale namigujući mi, i kao da su me istovremeno zadirkivale. Osel je stajao tri-četiri koraka ispred mene, masivni gornji deo tela je blago nagnuo unapred i ispružio ruke sa snažnim šakama, kao da je hteo da me zagrli.

Ili da me zgnječi, pomislio sam, ali ni ja nisam bio baš niskog rasta.

Doduše, Osel me je nadmašivao za glavu, a njegove ruke su bile skoro istog obima kao i moje butine.

Ipak mi se činilo da je hrabro što je tražio da koristim španski džepni nož sa dugim, savijenim sečivom za napad. Smatrao sam da sam veoma vešt s tim oruzjem koje sam na kocki dobio od jednog engleskog mornara. „Zašto oklevaš, Kornelise?“ vikao je Osel. „Sam si tražio“, progunđao sam i napao ga jednim brzim korakom u stranu.

Istovremeno sam desnom rukom potegao nož ka njegovom masivnom grudnom košu.

Osel više nije stajao na istom mestu. Za tren oka je promenio svoj položaj, takvom brzinom i spretnošću koje se nisu očekivale od čoveka čije je telo delovalo tromo. Umesto da ustukne pred španskim sečivom, on se pomerio ulevo i načinio korak unapred, te me čvrsto zgrabio. Držao me je desnom rukom za vrat i zadnji deo glave, a levom me je stegao za desnu mišku, toliko jako da me je zabolelo. Pre nego što sam stigao da se osvestim, Osel me jednim okretom izbaci iz ravnoteže. Sada je desnom rukom obuhvatio moja leđa, a levom mi je zavrtao ruku. Ovo drugo je izazvalo oštar bol. Ruka mi je nekontrolisano drhtala, a nož je, uz glasan zveket, pao na prljavi pod. Kada je Osel pojačao stisak na moja leđa, u potpunosti sam izgubio kontrolu i grubo pao na desno rame.

Disao sam ubrzano, borio se da dođem do vazduha i ponovo se ponadao kad sam tik pored sebe ugledao kako se moj nož presijava. Ruka mi je poletela ka njemu, ali je Oselova noga u kožnoj obući bila brža i pritisnula nož na podu. „Priznaj, da si izgubio“, rekao je, nasmejao se od uha do uha i nagnuo se nada mnom. „Muškarac nikad ne sme da pobrka hrabrost sa glupošću.“ Ukočeno sam gledao nagore, u njega, kao što mali dečak gleda u svog moćnog oca, i uzdahnuo: „Priznajem poraz, majstore Jeken. Jak si koliko i spretan.“ „Jak sam po prirodi, a spretnost sam postigao vežbanjem“, odgovorio je Osel i ispružio ruku da mi pomogne da ustanem. „Ako budeš vežbao isto toliko vredno kao i ja, i ti ćeš savladati umeće rvanja.“ „Od takvog učitelja, sigurno“, rekao sam skidajući crvenu strugotinu sa sečiva. Ruka me je jako bolela, ali sam se potrudio da se ne odam. Na kraju krajeva, ja sam bio taj koji je zatražio ovu lekciju.

Osel je odmahnuo glavom. „Ja zaista nisam majstor, ali sam učio rvanje kod pravog majstora.“ „Kod koga?“, upitao sam i vratio sečivo u kanije od jelenjeg roga, optočene mesingom. „Kod Nikolasa Petera“, odgovorio je Osel kao uzgred, ali je dobro znao kakvo dejstvo ima to ime. „Kod Nikolasa Petera, upravnika poznate škole rvanja?“, naglasio sam iznenađeno. „Kod osnivača škole rvanja“, ispravio me je Osel. „Sada je vodi njegov učenik, Robert Kors.“ Učinilo mi se kao da moj prijatelj izgovara ovo ime sa izvesnom odbojnošću. „Ne pričajmo o prošlim vremenima“, rekao je Osel i stao ispred mene raširenih nogu. „Hteo si da te naučim rvanju, pa hajde. Hajde, kreni još jedanput prema meni, ali sasvim polako. Onda ću ti pokazati kojim pokretima sam odbio tvoj napad. Malo snage i malo više pameti imaju veću težinu od tog tvog malog španskog noža, Kornelise.“ Klimnuo sam glavom i pripremio se za napad. Duboko sam udahnuo i osetio miris svežeg drveta. Za vežbanje smo izabrali veliko skladište gde je brazilsko tvrdo drvo čekalo na rendanje, nakon što su ga zatvorenici u

Rendari1 isekli i isitnili. Upravo kada sam hteo da krenem na svog prijatelja, začuo se nečiji glasan uzvik: „Osele! Osele! Gde si?“ „To je Arne Peters“, reče Osel sav začuđen i doviknu našem kolegi: ,Arne, mi smo u skladištu za drva!“ Brzi koraci su se približavali, teška vrata od dasaka su se bučno otvorila i Arne Peters promoli svoju ćelavu glavu. Mucao je sav zadihan: „Osele, moraš odmah da odeš u Melhersovu ćeliju, brzo! Nešto strašno se desilo!“ „Sta?“, upitao je Osel i pošao da uzme svoj kožni prsluk koji beše ostavio na jednoj gomili naslaganih drva. „Melhers... on je mrtav!“ U istom trenutku, Oselov mir je nestao. „Kako to?“, rekao je i zgrabio prsluk brzo ga oblačeći. „Ubio se. Hteo sam da mu odnesem ručak i tada sam ga video. Cela ćelija je puna krvi!“ Trčali smo prateći Petersa do ćelije Gisberta Melhersa, bojadžije plavim.

Dok smo prolazili kroz salu Rendare, zatvorenici, zaokupljeni teškim radom, dobacivali su nam radoznale poglede, ali i pune mržnje, ne prestajući pritom s poslom. Prostorijom je letela strugotina, osećao se miris znoja i drveta i činilo se da iznad svega toga lebdi miris smrti. Barem se meni tako činilo dok sam sa dvojicom čuvara žurio ka ćeliji čoveka čiji slučaj je pre šest dana potresao ceo Amsterdam.

Gisbert Melhers bio je jedan od najuglednijih bojadžija i član svog esnafa, koji je bio poštovan i nadaleko van Amsterdama. Čovek je obavljao svoj zanat vredno i predano i stekao je znatno blagostanje. Ništa, tako su kasnije govorili očevici, nije ukazivalo na to da će počiniti takav zločin.

Prošle nedelje uveče, na stravičan način je ubio svoju ženu i decu: dečaka od trinaest godina i devojčice od jedanaest i osam godina. Iskasapio ih je nožem, svima redom odsekao glave i bacio ih u jednu kacu za boju. Zločin je otkriven tek u ponedeljak ujutro, kada su Melhersove kalfe htele da izvade tkaninu koju su potopili u nedelju, da bi je okačile da se suši na svežem vazduhu. Jedan od ljudi, izvesni Art Tefsen, zajedno sa tkaninom izvukao je i glave ubijenih. Uzbuđene kalfe su potražile svog majstora i pronašle ga u jednom udaljenom ćošku u njegovoj kući kako sedi šćućuren na podu, poput progonjene životinje saterane u klopku; gledao je u njih ukočeno. Nije mogao da izgovori nijednu razgovetnu reč. Pored njega se nalazila krvava sekira, a njegove ruke, kao i odelo, bile su natopljene krvlju. Kalfe su u dnevnoj sobi V

pronašle krvava tela ubijenih. Melhers je odveden u gradsku većnicu na saslušanje, a progovorio je tek kada je podvrgnut mučenju. Priznao je zločin, ali nije hteo, ili nije mogao, da navede razlog za svoje nedelo, već je stalno ponavljao da je to morao da uradi. U ponedeljak je upućen u Rendaru, gde je čekao na suđenje. I tu je bio veoma zatvoren i nije hteo ništa da govori.

Pokušao sam dva puta bezuspešno da započnem razgovor sa njim i na kraju sam odustao. Upravnik je odlučio da Melhersa smestimo u odvojenu ćeliju.

Nije bilo pametno, zbog njegovog čudnog stanja, da ga uključimo u rad Rendare. Izgleda da se upravnik plašio da bi Melhers sa dvanaestozupčanim rendetom u ruci mogao ponovo da postane nasilan.

Kada smo skrenuli u hodnik koji je vodio do Melhersove ćelije, video sam još izdaleka da su vrata bila poluotvorena. Peters je ispred njih ostavio jednostavnu činiju sa kašom; hrana je, verovatno, bila za Melhersa. Osel je jednim pokretom skroz otvorio vrata i prvi pogledao u malu prostoriju. Stao sam pored njega i ugledao pravu sliku užasa. Tokom dve godine koje sam proveo kao čuvar u Rendari, video sam svašta od čega bi se prevrnuo svaki osetljiviji stomak, kakav je bio i moj, ali pogled na Gisberta Melhersa zasenio je sve ostalo. Duboko sam udahnuo i pokušao da odagnam osećaj gušenja.

Od stamenog čoveka, kakav je bojadžija plavim bio za života, ništa nije ostalo. U smrti je izgledao jadno. Na njegovim ručnim zglobovima, iz kojih su istekli i krv i život, visilo je pokidano meso. Ležao je na desnom boku kao uginula životinja, iskrivljen u samrtnom grču. Oči su mu bile neprirodno otvorene i umrljane krvlju. I zubi su mu bili krvavi. Nisam mogao a da ne pomislim na zver, na krvave ulove divlje životinje. „Kako li je samo uspeo to da uradi?“ upitao je Arne Peters i u neverici vrteo ćelavom glavom. „Pa nije imao ni oružje!“ „Zar ne vidiš zube?“, odgovori Osel neobično promuklim glasom. Ovaj prizor je potresao čak i beskrupuloznog nadzornika zatvora. „Da, čudno, tolika krv...“ „Nije čudno, već odvratno“, reče Osel prinoseći desnu podlakticu ustima, kao da je hteo da se ujede za ručni zglob. „Ovako je to uradio.“ Peters je čujno progutao pljuvačku. „Zar čovek može da bude sposoban da uradi tako nešto?“ „Čovek koji je iskasapio svoju ženu i nevinu decu verovatno je za sve

sposoban“, odgovorio sam i progurao se kraj Osela kako bih ušao u ćeliju.

Nešto na drugom kraju mi je privuklo pažnju: nejasna senka, veliki pravougao. „Mora da se užasno bojao kazne kada ju je izbegao na ovakav način“, promrmlja Peters. „Možda je odlučio da sam izvrši kaznu“, rekao sam ja. „Ili je naprosto samo bio lud“, rekao je Osel, koji je svoju tešku šaku položio na moje rame i, na moje veliko iznenađenje, sprečio me da uđem u ćeliju. ,Arne, molim te, obavesti upravnika!“ „Da, u redu“, odgovorio je Peters i brzo se udaljio.

Osel je gledao za njim i, kada je Peters izašao iz hodnika, rekao je: „On to ne mora da vidi.“ Pritom je pokazao na veliki predmet koji je bio naslonjen uz zadnji zid ćelije. „Sta je to?“ upitao sam.

Osel je ušao u mračnu prostoriju, brižljivo vodeći računa da ne stane u lokvu krvi u kojoj je ležao Melhersov leš, pružio ruku iza pokojnika i izvukao jednu sliku koja je bila uramljena u ukrašen i izrezbaren ram. „Slika?“, začudio sam se.

Proučio sam ulje na platnu pod svetlošću čađavih lampi koje su svetlele iz hodnika. Jasno je pokazivala pokojnika, verovatno ukrugu svoje porodice.

Slikar je prikazao zadovoljnog Gisberta Melhersa koji sedi za bogatom trpezom. Pored njega je stajala punačka, ali lepa žena, i sipala mu nešto u veliki srebrni pehar. Dve manje devojčice i jedan dečak stajali su levo, pored majke, i posmatrali roditelje. „Melhers i njegova porodica - njegove žrtve“, tiho je rekao. „Dobro si prepoznao, Kornelise. Ova slika je donedavno stajala u njegovoj lepo opremljenoj sobi.“ „Kako je dospela ovamo?“ Osel je pogledao kamrtvacu. „On me je zamolio da mu je donesem.“ „Zamolio?“ ponovio sam. „Ali, Osele...“ „Da, da, da, znam da je zabranjeno da zatvorenicima u ćeliju donosimo bilo kakav predmet iz njihove kuće. Ali bojadžija je doslovno preklinjao. Osim toga... “ „Osim toga?“, bio sam uporan kada je moj prijatelj počeo da okleva. „Osim toga, deset guldena je mnogo para!“ V

„Zaista! Zadivljujuće!“ „Sta? To što je Melhers dao toliki novac da bi sliku imao kod sebe? Možda je očekivao da mu slika donese utehu. Ili je želeo sam sebe da kazni gledajući one koje je nosio na savesti. Možda nije mogao više da izdrži da gleda sliku pa se zbog toga ubio.“ „Moguće, Osele. Ali mislim da je nešto drugo mnogo zanimljivije. Čovek je bio veoma tvrdokoran i progovorio je tek kada su počeli da ga muče. A sa tobom je razgovarao?“ „Kada sam mu u sredu uveče doneo večeru, jeste. Ipak, nije mi rekao zašto je ubio ženu i decu. Bilo mu je stalo samo do ove slike. Preklinjao me je da odem njegovoj kući i od njegovog kalfe Arta Tefsena zatražim sliku. Rekao je da će mi Tefsen dati novac. I tako je i bilo.“ Kada su se začuli ubrzani koraci, Osel se trgnuo. „Moram da sakrijem sliku, Kornelise, odmah se vraćam.“ I već je nestao iza prvog ugla. Retko ko se tako dobro snalazio u Rendari kao on. Samo tako je i uspeo da neprimećeno prošvercuje tu ne baš malu sliku u Melhersovu ćeliju. Kada se pojavio Arne Peters sa Rombertusom Blankartom, kome je kao upravniku bilo povereno upravljanje Rendarom, Osel je već ponovo stajao kraj mene.

Blankart, nizak, mršav čovek, koji je uvek delovao pomalo nesigurno, promolio je glavu u ćeliju bojadžije plavim i - ustuknuo unazad, kao da ga je udarila nevidljiva pesnica. „To - to nije moguće“, rekao je i uperio pogled prema mom prijatelju, nadzorniku zatvora. „Kako je moglo ovako nešto da se desi?“ „I za nas je ovo prava zagonetka, gospodine“, rekao je Osel. „Ali kako ću to da objasnim upravnom odboru zatvora, gradonačelniku i Magistratu?“, upitao je Blankart. „Ovako nešto se verovatno ne može objasniti“, požurio sam da pomognem svom prijatelju. „Ovo je isto tako neobjašnjivo kao i Melhersov zločin.

Izgleda da je bio potpuno lud.“ „Da, biće da je tako“, uzdahnuo je Blankart, delujući kao da mu je laknulo što je mogao da ponudi makar nagoveštaj nekakvog objašnjenja. Sto se mene tiče, osećao sam se neobično potišteno. Nekakva strašna slutnja uvukla se u mene. Osećao sam da se smrt majstora bojadžije plavim ne može tek tako jednostavno skinuti sa dnevnog reda, a istovremeno nisam bio siguran da li V

V

sam uopšte želeo da saznam istinu.

Glava druga Slika pokojnika Na kraju smene, Osel i ja smo zajedno izašli iz Rendare. Izašli smo na Sveti put2, gde je u letnjim večerima vladala uobičajena gužva. Teško natovarena kolica tutnjala su prolazom, prodavci su nudili svoju robu, a pod još toplim zracima avgustovskog sunca, parovi i cele porodice pošli su u večernju šetnju. Galebovi i nekoliko sivih čaplji kružili su iznad nas, kao da su želeli da upotpune mirnu i idiličnu scenu. Ništa nije ukazivalo na to da je samo pre nekoliko sati, iza debelih zidina amsterdamskog zatvora, jedan čovek sebi oduzeo život, i to na tako stravičan način. Zidine su zasad čuvale stravičnu tajnu, ali najkasnije sutra ujutru, ceo Amsterdam će znati tu priču u najsitnije detalje.

Ne, ne baš svaku pojedinost, pomislio sam, kada mi je pogled pao na veliki paket koji je Osel nosio pod rukom. Umotao je sliku u sivo vuneno ćebe.

Pokazao sam na sliku i upitao: „Da li ćeš sliku ponovo odneti do Melhersove kuće?“ „Da, ali tek za nekoliko dana, kada se slegne sveopšte uzbuđenje. Ne želim da se zbog slike nađem u problemima.“ „Dobro. Ja bih voleo da je još jedanput u miru pogledam.“ „Zašto?“ „Nazovi to profesionalnom znatiželjom, Osele. Pa znaš da se bavim slikarstvom.“ „Ali ne baš uspešno“, odgovorio je sa osmehom i palcem pokazao iza sebe u pravcu Rendare. „Inače ne bi tamo zarađivao novac.“ „Samo ti dodaj so na moju ranu“, rekao sam i smejao se. „To je zato što u našoj zemlji ima više slikara nego zatvorskih čuvara, možda i previše slikara.“ Osel me je drugarski udario po ramenu. „Onda hajde kod mene, Rubense.

Ne želim da raspakujem ovo remek-delo pred publikom. A osim toga, imam i jaku rakiju od kleke. Nakon sveg tog uzbuđenja, zaslužili smo dobar gutljaj!“ Skrenuli smo prema Jordanskoj četvrti. Ja sam i dalje razmišljao o slici i

prebacivao sam svom prijatelju što ju je prokrijumčario u ćeliju bojadžije plavim.

Osel se namrštio. „Kornelise, prestani već jednom! Pričaš kao upravnik. Da nisi možda bacio oko na njegovo radno mesto?“ „Voleo bih da imam njegovu platu, ali mi se pomisao da ostatak svog života provedem u Rendari baš i ne dopada.“ „Tamo i nije tako loše“, gunđao je Osel. „Na kraju krajeva, ja radim tamo duže od jedne decenije.“ „Da, ali ti si nadzornik.“ „Dugo mi je trebalo da to postanem. Ali ne žalim se. Pre nego što sam počeo da radim u Rendari, radio sam i ovde i onde, i na kraju bi me odasvuda izbacili, čim gazda potroši novac. U Rendari imam redovnu platu, iako bi mogla da bude malo veća.“ Odmeravao sam ga, ali sam prećutao primedbu o njegovoj plati. Bila bi mu i više nego dovoljna da se nije odao tolikom konzumiranju rakije i igrama na sreću. Sto je više pio, sve je manje imao sreće u kocki, tako da su mu zalihe novca postale oskudne. Osim toga, odnedavno je živeo sa nekom ženom po imenu Gesa ili Gese, tako nekako, koja nije dobro uticala na njega. On nije mnogo pričao o njoj, ali ono što je pominjao navodilo je na zaključak da je i ona mnogo volela rakiju, i to više nego što je mogla da podnese. Pritom je patila od upornog kašlja i Osel je morao da izdvaja mnogo novca na lekare i lekove.

Iznajmljena kuća, u kojoj je živeo, bila je mračna koliko i velika. Čim smo zašli u vijugave uske prolaze i stepeništa, više se nije mogla osetiti prijatna atmosfera letnje večeri. Kuća je pripadala nekom proizvođaču alata, a on je svoje radnike uselio u najgore rupe. Svaka para, koju im je za te oronule stanove skidao sa plate, bila je, po mom mišljenju, preskupa. Stanove sa makar malo vazduha i dnevne svetlosti iznajmljivao je ljudima kao što je bio Osel, koji su imali pristojne plate, ali sebe ni u kojem slučaju nisu smatrali imućnim. U kući se osećalo na ustajalu vlagu i smeće.

Popeli smo se strmim stepenicama i ušli u Oselov stan, u kojem nisam bio već mesecima, odnosno otkako je počeo da živi sa tom ženom. Imao sam utisak da me namerno drži podalje od nje, a to veče nije bila u stanu. Kada sam upitao za nju, rekao je da je otišla na nekoliko dana da neguje svoju teško bolesnu tetku.

V

Stavio je dve ne baš čiste glinene čaše na sto i napunio ih klekovačom, kao što je i obećao. Za to vreme sam ja skinuo ćebe sa slike i naslonio je na crvljiv kovčeg, tako da je kroz mali prozor osvetli slaba večernja svetlost.

Osel je primetio kako je gledam suženih očiju, te je upalio uljanu lampu. „I?“, upitao je nakon što sam neko vreme posmatrao sliku. „Da li je to dobra slika, možda nešto i vredi?“ „Nisam siguran“, rekao sam tiho, približivši se slici da bih video potpis. „Ovo je čudno“, promrmljao sam, „vrlo čudno.“ „Sta to?“ Osel je otpio veliki gutljaj rakije, glasno i zadovoljno podrignuo i rukom obrisao vlažne usne. „Dečko, hajde pričaj!“ „Svaki slikar stavi ime ili makar svoj znak na sliku. To se radi i zbog ponosa, ali i radi novih poslova. Na kraju krajeva, slikar zavisi od novih porudžbina. Dakle, ljudi koji gledaju sliku moraju da znaju čije je to delo.

Ali ovde ne mogu da nađem potpis, ma koliko se trudio.“ „Možda u ovom slučaju slikar nije bio ponosan na svoju sliku“, pretpostavio je Osel i seo na jednu stolicu koja je pod teretom njegove težine zaškripala. „Ne verujem. To je dobra slika. Pogledaj ovde kako odsjaj svetlosti pada na dečja lica, to je majstorski urađeno!“ Osel se sagnuo preko stola i gledao u sliku razrogačenih očiju. „Pa, ja bih to drugačije uradio.“ „Kako to misliš?“ „Najvažnija osoba na toj slici je bojadžija plavim. Verovatno ju je on naručio. Znači, svetlo bi trebalo da pada na njega, a ne na decu. Slikar je šeprtlja. Nije ni čudo što nije naškrabao svoje ime na slici.“ Besno sam ga pogledao. „Osele, ti nemaš pojma o slikarstvu. Upravo taj svetlosni efekat me je očarao. Mislim da je vrlo lukavo urađeno što pogled posmatrača prvo pada na decu. Oni gledaju u svoga oca i na taj način još više ističu njegov položaj. Da je slika u drugim bojama, ja bih je svrstao u dela majstora Rembranta.“ „Rembranta?“ Zamišljen, Osel je otpio gutljaj klekovače i češkao potiljak. „Taj je navodno propao. Da li je on uopšte još živ?“ „Naravno da je još živ. Poslednjih godina nije imao sreće. Većina ljudi razmišlja kao i ti i ne poštuju njegov način slikanja. Ali ako mene pitaš, jednoga dana će biti poznat kao i Rubens, možda i poznatiji.“ V

„Ni za hiljadu godina!“ smejao se Osel. „Rembranta toliko malo cene, da je, kako sam čuo, pre par godina bankrotirao. Ili se ja možda varam?“ „U pravu si, nije mogao više da izdržava kuću u Velikoj jevrejskoj ulici3 i morao je da proda sve stvari koje je imao. Sada živi u manjoj kući u Rozengrahtu.“ ,A li još sebi može da priušti kuću?“ fTktao je Osel i pogledom prešao po maloj sobi sa retkim nameštajem. „Možda je trebalo da postanem slikar.“ „On je podstanar u Rozengrahtu. Koliko ja znam, živi od zaostavštine svoje pokojne žene, sa kojom on upravlja kao staratelj dece.“ „Onda je trebalo da se oženim bogatom, bolesnom ženom, umesto da živim sa siromašnom, i bolesnom.“ Osel je ponovo napunio svoju čašu do vrha, a meni je gurnuo moju preko stola. „Kornelise, sedi već jednom sa mnom i pij.

Inače će nestati dobre rakije.“ Poslušao sam ga i rekao: „Ni Rembrantu nije lako. U odnosu na njegovu nekadašnju reputaciju, danas pokušava samo da preživi.“ „Pričaš kao da ga dobro poznaješ.“ „Sigurno ne dobro, ali sreli smo se nekoliko puta. Malo pre nego što sam počeo da radim u Rendari, zamolio sam ga da mi bude učitelj.“ „Tvoj učitelj? Vidi, vidi. I šta je bilo na kraju?“ „Izbacio me iz kuće i vikao za mnom da nikada više ne prekoračim njegov prag.“ Ovo saopštenje je toliko zabavilo mog prijatelja da više nije mogao da se kontroliše, pa je prasnuo u smeh i pljunuo gutljaj rakije preko stola. ,Ja sam i mislio da ti nisi preterano nadaren slikar, Kornelise. Ali ako već toliko loše slikaš da to primeti i neko kao što je Rembrant, onda bi zaista trebalo zauvek da ostaviš četkice.“ „Nije se radilo o mom slikanju, već o njegovom poroku - o piću. Njegova ćerkica me je zamolila da obratim pažnju na njega da ne pije previše vina.

Kada sam jedno veče hteo da mu uzmem krčag iz ruke, izbacio me napolje.“ „S pravom! Trebalo je da mu dozvoliš da popije jedan krčag vina.“ ,A li pre njega je već bio popio dva.“ „To ga uzdiže u mojim očima“, rekao je Osel i uzeo čašu sa rakijom.

Ponovo sam se okrenuo ka slici i posmatrao odeću te porodice, koja je, zahvaljujući tome što je bila osenčena u različitim nijansama plave, davala jednu prodornu plavu boju. Pozadina, to jest zid prostorije, takođe je bio

plave boje, tamniji od odeće, ali je čudno svetleo. Kao da je ta plava svetlost osvetlila celu sliku i činilo se kao da će svakog časa izaći iz nje kako bi obavila posmatrača i sasvim ga opčinila. „Da nije tog prodornog plavog, zakleo bih se da je to Rembrantova slika.“ „Zašto? On ne voli plavu boju?“ „Ne znam. Za to kratko vreme, koje sam proveo sa njim, nikada nisam video da je koristi. Njegove omiljene boje su bela, crna, bledožuta i zemljano crvena.“ „Možda je to slika nekog njegovog učenika?“, rekao je Osel.

Udario sam se rukom po čelu. „U pravu si, biće da je tako. Sada Rembrant više nema učenika, ja sam, valjda, bio izuzetak. Ali ranije, dok mu je ime bilo cenjeno, mnogi su želeli da uče od njega.“ U hodniku su se začuli nesigurni koraci, propraćeni zvukom grebanja na bravi. U jednom koraku, moj prijatelj je bio kraj vrata i otvorio ih. I ja sam ustao kako bih pomogao Oselu da se bori protiv mogućeg napadača.

Jordanska četvrt je bilo zborno mesto propalih i bednih. Naziv je dobila po hugenotima koji su iz Francuske pobegli ovamo; prljava voda Prinsengrahta podsećala ih je na reku u njihovoj bivšoj domovini koja se zvala Jordan. U kući kao što je ova, moralo se u svakom trenutku računati sa nepoželjnim uljezima, u najboljem slučaju sa nekom zbunjenom pijanicom, ali i sa momcima kojima ljudski život ne znači mnogo ako su preko njega mogli da dođu do neke pare ili nekoliko guldena. „Gesa!“ Pretpostavio sam ko je ta žena što se pojavila na vratima ljuljajući se, još i pre nego što je Osel uzviknuo njeno ime. Ruka, u kojoj je držala ključ, toliko joj je drhtala da nije uspevala da pogodi bravu. Osel je uvukao svoju saputnicu u stan i zatvorio vrata za njom.

Iscrpljena, Gesa se spustila na stolicu, na kojoj je još malopre sedeo Osel i bez okolišanja izručila čašicu rakije u suvo grlo. Samo što je progutala gutljaj, dobila je napad kašlja, koji nikako nije prestajao. U prvom trenutku sam pomislio da je klekovača prejaka za nju, ali sudeći po njenom zadahu, to joj nije bila prva čaša te večeri, a kapljice krvi na stolu jasno su ukazivale na to da se radilo o ozbiljnom uzroku kašlja. „Šta ti tražiš ovde?“, neljubazno ju je napao Osel. „Zar nisi htela da ideš u Prinsengraht da neguješ tetku?“ „Pih, ta luda starica! Misli da može po ceo dan da mi komanduje kao

kapetan svojoj četi samo zato što ću jednoga dana od nje naslediti nekoliko guldena. Ali neće moći sa Gesom Timers! Ovde ribaj, tamo peri, a u međuvremenu kupi i pripremi hranu, tako to ona to zamišlja. A onda još jadikuje što sam prilikom nabavke nakratko svratila u Zlatno sidro da popijem jednu čašicu. Onda sam pobegla.“ „Ti i to Zlatno sidro“, prekorio ju je Osel odmahujući glavom. „Najbolje da sebi odmah smestiš i krevet u toj krčmi!“ „Ti ćeš da mi kažeš!“, rastorokala se žena. ,Ako se neko razume u krčme ovog grada, onda si to ti, Osele.“ Odmakao sam se malo od stola kako bih izbegao oštar miris, koji je sa svakom izgovorenom rečju strujao iz njenih usta. Mora da je popila bar četiri ili pet čaša rakije, isto tako jake i jeftine. Postepeno sam počeo da shvatam zašto ju je Osel držao podalje od svojih prijatelja i kolega sa posla.

Naglo je okrenula glavu prema meni, kao ptica koja je ugledala crva. „Čoveče, šta gledaš? Ko si ti uopšte?“ „To je moj prijatelj Kornelis Sojthof“, objasnio je Osel. „Pozvao sam ga na čašicu rakije.“ „To sa čašicom ti je dobra ideja.“ Gesa je gurnula praznu čašu ka Oselu. „Imaš li još malo ovoga?“ „Ne za tebe, Gesa. Za danas ti je dosta. Bolje idi i lezi!“ „Da legnem?“ Razmišljala je, a zatim tako jako odmahnula glavom da joj je iskrzana plava kosa letela s jedne strane na drugu. „Sama ne“, kokodakala je. „To je dosadno. Zar nećeš i ti da pođeš sa mnom, Osele? Ili možda tvoj mladi prijatelj? Rekla bih da je lepo građen. Volela bih da znam da li je dobar i na dodir kao što izgleda.“ Ustala je takvom brzinom, što me, s obzirom na njeno pijano stanje, iznenadilo, obišla oko stola, uhvatila me između nogu i čvrsto stisnula. Ja sam se trgao, ali se nisam usudio ni da se pomerim. Onda bi me Gesa verovatno još čvršće stisnula. ,Ah, dobar je “, iscerila se. „Kako ti se brzo ukrutio u mojoj ruci! A i još si mlad. Osel polako ulazi u godine kada je u krevetu više zainteresovan za san, nego za mene. Sta kažeš da probamo malo da se pozabavimo?“ Približila je svoje lice mome i namestila usne za poljubac. Nehotice sam se nagnuo unazad, bar koliko je to moj neprijatni položaj dozvoljavao.

Pod drugim okolnostima, ja ne bih smatrao strašnim da je poljubim. Mogla

je biti starija od mene najviše pet ili šest godina; dakle, bila je na pragu tridesetih. Međutim, Osel je već odavno prešao četrdesetu, zbog čega mi nije bio samo dobar prijatelj, već i poput oca. Ali Gesa je delovala starije. Njena bolest i zavisnost od pića ostavili su duboke bore na njenom licu, a ispod zelenih, nekada verovatno lepih i zavodljivih očiju, imala je tamne podočnjake.

Osel je stao iza Gese i povukao je od mene. Bolelo me između nogu dok se ona borila da ne ispusti plen iz ruke. Izgubila je ravnotežu i pala na pod.

Istovremeno je dobila još jedan napad kašlja, te se ispred Oselovih nogu stvorila lokva krvi. „Bolje da sada pođem“, rekao sam promuklim glasom, ustao i požurio ka vratima. „Vidimo se u ponedeljak u Rendari, Osele.“ Taman sam hteo da izađem napolje u hodnik, kada je Gesa ustala teturajući se, potrčala za mnom i zarila mi svoje prste u ruke. „Povedi me sa sobom!“ molila je. „Nemoj da me ostaviš ovde sa ovim matorim bikom. On se samo umorno prevrće po krevetu i po celu noć hrče, kao da želi sam da istesteriše sve drvo iz Rendare!“ „To ne može“, odgovorio sam joj bespomoćno dok sam pokušavao da se odvojim od njenog stiska a da je pritom ne povredim. „Mogu da ti ispunim sve želje, veruj mi!“, objašnjavala mi je odsečnim klimanjem glave. „Staviću ga i u usta ako tako voliš.“ Ova ponuda mi nije zvučala nimalo primamljiva, iako i dalje nisam uspevao da se izvučem iz njenog stiska.

Na kraju ju je Osel uhvatio i gurnuo u jedan ćošak mračnog hodnika.

Začulo se preplašeno pištanje i mala, crna stvorenja su se razbežala. Pacovi.

Gesa je uputila Oselu čitavu paletu odvratnih psovki, od kojih još nijednu nisam čuo iz usta neke žene. Vrata su se otvarala i radoznale komšije su promaljale glave. Osel je ženu, koja nije prestajala da psuje, podigao i povukao nazad u stan.

Oskudnim rečima se još jednom pozdravio sa mnom, a ja sam požurio da što pre odem, iako me grizla savest što ostavljam svog prijatelja sa pacovima, Gesom, koja je bez prestanka psovala i kašljala, i slikom pokojnika.

Glava treća U tamnici (I) Tačno je da sam i ja živeo u nadaleko čuvenoj Jordanskoj četvrti, u kojoj sigurno nisu živeli ugledni građani ovog grada, ali sam, u odnosu na mog prijatelja, imao više sreće sa smeštajem. Udovica Jesen, jedna dobrodušna žena sa velikim srcem za slikare koji su ostali bez hleba, izdala mi je sobu na gornjem spratu kuće, koja je, u poređenju sa Oselovim stanom, bila prava palata, a za koju nisam plaćao više nego on. Bila je prostrana, sa dva prozora, okrenuta ka severu i uvek čista zahvaljujući vrednoj udovici Jesen.

Ravnomerna svetlost, koja je dopirala u prostoriju, savršeno je odgovarala slikarima.

U nedelju, dok je avgustovsko sunce sijalo iznad Amsterdama sa skoro vedrog neba, želeo sam to i da iskoristim. Nakon službe u crkvi, na koju sam pratio udovicu Jesen, odmah sam pomešao boje kako bih nastavio sa radom na slici započetoj nekoliko dana ranije: scena u luci, na pristaništu Istočnoindijske kompanije. Nadao sam se da ću završenu sliku prodati za dobre pare nekom zaposlenom u kompaniji ili čak nekom od direktora. Iako sam poslednje dve godine proveo više vremena u Rendari nego pred štafelajem, iz glave mi nije izlazila misao da ću jednog dana ipak moći da živim od slikarstva.

Sati su proticali, ali čim sam umočio četkicu u jaku plavu boju kako bih naslikao vodu, zastao sam jer mi se pred očima javila druga slika slika iz ćelije bojadžije plavim.

Razmišljao sam koji bi od Rembrantovih učenika mogao da dođe u obzir kao stvaratelj tog dela, ali koliko god lupao glavu, to me nikud nije odvelo; jednostavno nisam dovoljno poznavao učenike majstora Rembranta van Rajna. Možda je slika imala samo slučajne sličnosti sa Rembrantovim delima, ili je neko, ko nije ni učio kod tog majstora, jednostavno kopirao njegov stil.

Moje misli su tako predano kružile oko te nepoznate slike da, zapravo, nisam mogao ni da se usredsredim na svoj rad. Neodlučno sam četkicom

kružio preko palete i svaki put bih promašio željenu nijansu boje.

Po podne sam odustao od mučenja samoga sebe i izašao u šetnju. Umešao sam se među ljude i prisluškivao njihove razgovore, koji su se uglavnom vrteli oko zločina Gisberta Melhersa i njegovog samoubistva. Vest o tome šta se juče desilo u Rendari već se pročula.

Kada sam sutradan stigao u Rendaru, izgledalo je kao da Osel još nije stigao. To me nije naročito iznenadilo jer je često ponedeljkom ujutru dolazio nešto kasnije i uglavnom je izgledao kao da je nedeljom više pio rakije nego što je spavao. Čudno je jedino bilo to što su svi gledali u mene, kao da mi je preko noći izrasla još jedna glava.

Obratio sam se Arnu Petersu i pitao ga: „Šta se dešava? Zašto me svi tako gledate, i ti i ostali?“ Peters je delovao kao da mu je neprijatno. Povlačio je svoju kragnu kao da nema vazduha. „Nije zbog tebe, Kornelise, nego zbog Osela.“ „Nije to ništa neuobičajeno da ponedeljkom ujutru kasni.“ Sada je Peters gledao u mene, kao da ja pričam gluposti. „Šta kasni? On je već odavno ovde!“ „Stvarno, a gde je? Ja ga nisam video.“ Peters je desnom rukom pokazao prema podu. „Tamo dole, u tamnici.“ „Šta radi tamo? Morao je nekog da zaključa?“ Ta tamnica je, zajedno sa ozloglašenom Vodenom kućom, bila najgore mesto u celom zatvoru. Poneke novajlije morale su da provedu tamo izvesno vreme pre nego što upravnik odluči o njihovom konačnom rasporedu. Inače, zatvorenike smo zaključavali u tamnu vlažnu rupu samo ako se ne pridržavaju kućnog reda, kako bismo ih odučili od tvrdoglavosti. Poneko je morao tamo da provede mnoge dane i noći, a da pritom ne vidi svetlost dana i da ni sa kim ne progovori ni reč, dobijajući na dan samo jednu činiju s vodom i okrajak crnog hleba.

Arne Peters me je dugo i ćutke posmatrao. Zatim je, zamuckujući, rekao: „Znači, za ime svih svetih, ti ne znaš, ti zaista ne znaš.“ Duboko sam uzdahnuo. „Arne, jednostavno kaži šta se dešava!“ „Osel već pola noći sedi u tamnici... od kada su ga doveli.“ Postoje stvari koje razum ne može da prihvati - ne želi da prihvati, iako ih je uho jasno i glasno primilo. Meni je tako bilo u tom trenutku. Piljio sam zbunjeno u Petersa i pitao ga: „Šta kažeš?“ V

V

„Moj bože, Kornelise, on je nju ubio!“ „Ko je koga ubio?“ „Osel onu ženu. Kako se ono zvala?“ „Gesa?“, pitao sam dok sam se prisećao ružnih scena te subotnje večeri. „Da li ti to pričaš o Gesi Timers?“ Peters je uporno klimao glavom, srećan što je napokon uspeo da mi objasni. ,3 a š na nju mislim. Oni su, valjda, živeli zajedno. Osel i ta Gesa, je 1’ tako?“ „Da, to je tačno. Ali, Arne, šta se to desilo?“ Namrštio je svoje dugačko lice u iskrivljenu grimasu, koja je verovatno trebalo da pokaže njegovu zabrinutost. „Nisu poznate pojedinosti. U stvari, zna se samo ono što su Oselove komšije izjavile. Nastala je svađa između njega i te Gese, i to žestoka svađa, još preksinoć, pa i juče u nedelju, i trajala je ceo dan. Sinoć su nekoliko uznemirenih komšija, koji zbog galame nisu mogli da spavaju, provalili u Oselov stan. Stigli su prekasno; videli su samo kako se Osel nagnuo nad pokojnom Gesom. Udario joj je glavu o zid, kao što to radi besno dete sa lutkom. Kažu da je ženina glava izgledala kao razlupano ja je “ Pokušavao sam da zamislim tu scenu, ali nije mi uspevalo. Poznavao sam Osela već dve godine i taj čovek, koji mi je postao i prijatelj i otac, nikako nije mogao da uradi to što je Peters opisivao. Naravno, Osel je umeo da zagrmi i da udari šakom o sto, naročito ako popije nekoliko krčaga rakije.

Bez sumnje, bio je dovoljno snažan da jednu osobu, uz to još i slabašnu ženu, razbije kao jaje. Ali za njega sam mogao obe ruke da stavim u vatru da on nikada ne bi bio sposoban da počini takav zločin. „Sta... je Osel na to rekao?“ pitao sam plašeći se odgovora. „Priznao je zločin.“ „Da li je rekao i zašto je to učinio?“ „Ne, o tome ne znam ništa. Kažu da je, navodno, plakao i zamuckivao, da je ubio Gesu kada su ga našli. Od kada je ovde, samo ćuti. Možda će mu mučenje razvezati jezik.“ Nesvestica me hvatala i bilo mi je muka. Pošao sam sa Petersom u stražarsku sobu, spustio se na jedan tronožac i zahvalno otpio malo vode iz kutlače koju mi je dodao. Ostatak vode sam posuo po licu. Mučnina je malo popustila i mogao sam jasnije da razmišljam. Na pamet mi je pao bojadžija V

plavim, Gisbert Melhers. Ubistvo njegove porodice bilo je jednako stravičan zločin kao i ovaj, za koji su optužili mog prijatelja Osela. Šta se to dešavalo u Amsterdamu? Da li je to letnja vrućina dovodila ljude do ludila?

Pružio sam Petersu kutlaču i rekao: „Moram da ga vidim, Arne. Moram da razgovaram sa njim.“ „To je nemoguće, Kornelise. Znaš da se tamnica sme samo jednom dnevno otvarati, i to radi podele hrane. Posebni slučajevi zahtevaju izričitu dozvolu upravnika.“ „Toliko ne mogu da čekam. Osim toga, nisam siguran da bi mi Blankart dodelio dozvolu.“ „U to se ni ja ne bih pouzdao. On je takođe sinoć pozvan, kada su doveli Osela, i kažu da je bio veoma ljut što je baš jedan od njegovih najviših čuvara počinio ubistvo.“ „Dakle, najbolje je da nadzornik ništa ne sazna o mojoj poseti Oselu“, uzdahnuo sam, ustao i uzeo ključ od tamnice, koji je visio na posebnoj kuki.

Ključ je bio velik i težak, a fleke od rđe, rasute na njemu, ukazivale su na to da nije naročito često korišćen.

Peters me uhvatio za ruku. „Vrati ključ, Kornelise! Svi ćemo zbog toga imati probleme.“ „To nije ništa u poređenju sa problemima koje ima Osel.“ Grubo sam ga odgurnuo i napustio stražarsku sobu, pripremljen na to da će me pratiti kako bi me sprečio da odem. Ali brz pogled preko ramena otkrio mi je da je Peters i dalje stajao na vratima stražarske sobe i suženih očiju gledao za mnom. Verovatno je procenjivao kolika mu je opasnost pretila ako otkriju moju posetu tamnici.

Dok sam silazio niz usko stepenište, osetio sam vlažnu hladnoću koja se čak i leti zadržavala u podrumu Rendare. Dole u prolazu, jedna usamljena lampa je prkosno širila svoju svetlost. Oklevao sam da li da nastavim. Sve ovo mi se činilo kao noćna mora, iz koje ću se, nadao sam se, uskoro probuditi - pre nego što ono nemoguće bude potvrđeno kao istina.

Na kraju prolaza nalazila se tamnica, čija su se vrata, zbog nedostatka svetlosti, jedva nazirala kao taman pravougaonik. Poželeo sam da zaboravim kako Osel, koji je već mnoge bitange i nitkove zatvorio u tu tamnicu, sada lično sedi u istoj mračnoj rupi, ali ako se sada okrenem i odem, to ne bi bilo rešenje, ni za mene, ni za njega.

Nastavio sam oklevajući i što sam se više približavao ćeliji, s mukom sam se silio da napravim svaki sledeći korak. Opet sam razmišljao o toj večeri kod Osela, o toj pijanoj, pohotnoj ženi koja je kašljala i koju je moj prijatelj, iz meni nepoznatih razloga, uzeo za saputnicu. Da li je Gesa umela toliko da razdraži tog čoveka da on zaboravi na sve božje i ljudske zakone - pa čak i na samoga sebe, i da počini ubistvo? Ta žena mi je bila toliko odbojna da sam na prvo pitanje morao da odgovorim jednim jasnim da. Ali na drugo, odlučujuće pitanje, nisam želeo da dam potvrdan odgovor: da li je Osel bio čovek koji je sposoban da počini takvo zlodelo?

Duboko dišući, otključao sam vrata tamnice i pomerio zarđalu rezu koja je služila kao dodatno osiguranje. Vrata su se otvorila uz upornu škripu. U prvom trenutku sam video samo mrak. Mojim očima je bilo potrebno tek malo vremena da uz slabo svetlo, koje je dopiralo iz hodnika, nešto razaznam. Najpre je to bio obris nečega u jednom ćošku, onda sam prepoznao siluetu čoveka, a zatim sam shvatio da gledam u Oselovo lice.

Koliko su se samo crte lica moga prijatelja promenile od našeg poslednjeg susreta! Duboke bore urezale su se na njemu i Osel kao da je ostario za deset godina. Kao da ga je napustila sva snaga. Sedeo je sklupčan na hladnom podu i ravnodušno gledao u mene, kao da gleda u nekog stranca.

Obratio sam mu se, najpre oprezno, zatim upornije, ali on je samo nemo ćutao i piljio u ćošak - u njegovim očima nije bilo ni nagoveštaja da bilo šta prepoznaje. Kao da je sa svojom saputnicom ubio i sva sećanja.

Vreme je prolazilo dok sam ja beznadežno pokušavao da privučem Oselovu pažnju. U neko doba sam iza sebe začuo korake koji su tupo odzvanjali u prolazu podruma. Okrenuo sam se i ugledao Arna Petersa u pratnji Rombertusa Blankarta. Ovaj poslednji je imao zlovoljan izraz lica, a oči su mu svetlucale i ljutito me gledale. „Kako vam pada na pamet, Sojthofe, da sa zatvorenikom razgovarate bez moje dozvole?“, siktao je pre nego što je i stigao do tamnice. „Vi bi trebalo da znate da je ovo povreda kućnog reda.“ „Osel Jeken je moj prijatelj. Zeleo sam da znam šta ga je nateralo na taj zločin - ukoliko ga je on zaista počinio.“ „U to nema sumnje. Izjave njegovih suseda bile su jasne. A osim toga, noćna straža, koja je ubrzo stigla, našla ga je kraj mrtve žene. Njena krv je bila na Jekenu.“ V

„Ali zašto?“ povikao sam sav očajan i verovatno glasnije nego što je to bilo potrebno. „Koji razlog je mogao da ima da ubije svoju saputnicu!?“ Upravnik je jednim pogledom, u kojem su se stapali i bes i prezir, odmerio mog prijatelja. „Oboje su često i u velikim količinama pili rakiju. Da sam to znao ranije, nikada ne bih Jekenu poverio odgovorno mesto nadzornika.

Susedi su pričali o bučnim svađama. Možda Jeken u pijanom stanju nije više bio svestan šta radi, a možda samo ne želi o tome da govori. U tom slučaju, mučenje će ga naterati da progovori.“ „Pustite me da razgovaram sa njim, gospodine Blankart!“ preklinjao sam. ,Ako samo budem imao dovoljno vremena, Osel će mi sve poveriti.“ Blankart je energično odmahnuo glavom. „To bi bilo protiv svih pravila.

Moram da vas zamolim da odmah napustite tamnicu.“ U meni su se probudila svakojaka osećanja. U prvom trenutku sam hteo da poslušam upravnikovu naredbu, jer sam kao čuvar u Rendari bio njemu potčinjen. Ali samo jedan pogled prema Oselu bio je dovoljan da nadvlada želja da pomognem prijatelju. „Ne, ja ostajem“, rekao sam. „Sve dok mi se Osel ne poveri.“ Blankart je okrenuo glavu i povikao. Kada su se odmah zatim dve senke izdvojile iz stepeništa, shvatio sam da je nadzornik bio pripremljen na to da će se situacija zaoštriti. Piter Bors i Herman Brink, dvojica najjačih među mojim kolegama, prišli su mi i čvrsto me uhvatili.

Upravnik me prekorno pogledao. „Vi ste nepouzdani i nametljivi, Sojthofe.

Za nekoga kao što ste vi, u Rendari nema mesta. Naročito ne sada, kada smrt bojadžije plavim i sramno Jekenovo delo stavljaju ovu kuću na loš glas.

Dajem vam momentalni otkaz. Dobićete platu još za prethodnu nedelju i ništa više. Nemojte slučajno da se usudite da opet krišom stupite u kontakt sa Jekenom, inače ću i vas zatvoriti, i to u Vodenu kuću.“ Mahnuo je Brinku i Borsu da me odvedu. U tom trenutku je Osel reagovao.

Tražio je moj pogled i video sam beskrajnu tugu u njegovim očima. Polako je otvorio usta i tihim i drhtavim glasom rekao: „Slika... bila je to slika... to plavo... “ „Šta hoće time da kaže?“ upitao je Blankart. „Ne znam“, slagao sam kako Oselu ne bih stvorio još veće probleme. „Izgleda da je zbunjen.“ „Najverovatnije“, uzdahnuo je upravnik i ponovo se obratio stražarima.

V

„Vodite ga odavde!“ Izvukli su me iz ćelije pored Arna Petersa, kome sam uputio pogled pun otrova. Bilo mi je jasno da me je on izdao Blankartu kako bi ostao čist, a možda je samo želeo da se dodvori upravniku ne bi li se dočepao upražnjenog mesta nadzornika.

Brink i Bors su me tek na Svetom putu pustili i odgurnuli me pred ulaznu kapiju Rendare. Ja sam se sapleo i pao nekoj deci pred noge, koja su mi se nasmejala. I moje bivše kolege počele su naglas da se smeju, pa pored besa, osetih i sramotu bespomoćnog muškarca.

Još pre samo sat vremena bio sam ugledni čuvar u amsterdamskom zatvoru.

Sada sam bio bez posla, a kako je izgledalo, i bez prijatelja. Jedini čovek na koga sam uvek mogao da se oslonim sedeo je u tamnici i čekao svoj strašni kraj. Sa jezom sam razmišljao o sobi za mučenje i na ono još strašnije - na gubilište. Činilo se da ga ništa drugo nije očekivalo ukoliko je Oselova jedina nada bio slikar bez sredstava po imenu Kornelis Sojthof.

Glava četvrta U potrazi Užurbano sam napustio mesto svog poraza i uputio se ka Jordanskoj četvrti.

Stid zbog pretrpljene sramote brzo se slegao i moje misli su se ponovo usredsredile na Osela. Da me je Rombertus Blankart pustio da razgovaram sa njim još samo nekoliko minuta! Baš u tom trenutku, kada su me Bors i Brink odvodili, činilo se da je Osel srušio nevidijivi zid koji ga je okruživao. Koje su ono bile reči? Slika... bila je to slika... to plavo...

Nimalo nisam sumnjao na koju sliku je mislio. Ali kakve je to veze imalo sa Melhersovom slikom? Mora da je to bilo veoma važno, inače je Osel ne bi pominjao. Odlučio sam da na miru pogledam sliku još jednom, pa umesto da odem pravo kući, pošao sam prema njegovom iznajmijenom stanu gde se odigrala drama između Osela i Gese Timers.

Prolazio sam kroz uske uličice, pored manje ili više mračnih krčmi i, okupiran drugim stvarima, nisam obraćao pažnju na natpise. Ali zatim sam zastao, okrenuo glavu i proučio natpis iznad uskog prolaza, oštećen vremenskim neprilikama, kraj kojeg sam malopre prošao. Samo uz mnogo truda mogao sam da razaznam da je sidro na tabli nekada bilo zlatne boje.

Setio sam se svađe između Osela i Gese i kako joj je prebacio da prečesto posećuje Zlatno sidro.

Potom sam se okrenuo i ušao u krčmu, koja je u ovim jutarnjim satima bila skoro prazna. Samo za jednim od zadnjih stolova sedela su dvojica muškaraca odevena u jednostavna odela i poluglasno razgovarali o niskim platama koje su lučki radnici dobijali. Krčmar, debeo kao bure i ćelav, odmeravao me je jednim okom. Ono drugo bilo je prekriveno kožnim povezom. Kada sam poručio dva piva i pozvao ga da mi se pridruži, lice mu se malo razvedrilo. Zvao se Frans, služio je u ratnoj mornarici, a oko je izgubio pre tri godine dok je bio pod admiralom De Rojterom, u četvorodnevnoj pomorskoj bici protiv Engleza. Sa svakim gutljajem piva, postajao je sve pričljiviji. „Uz povoljni istočni vetar, plovili smo sve do obala Engleske“, izveštavao

je i oko mu je zasijalo dok se sećao. „Engleski psi su bili toliko glupavi da podele svoju flotu. Samo se pedeset njihovih brodova suočavalo sa naših devedeset. Bili bi lak plen, ali iznenada je naišao jugozapadni vetar, a vidljivost je postala sve manja. De Rojter je naredio da se spusti sidro između Denkerka i Daunsa. Prokleti Englezi su nas iznenadili tako što su nas napali sa vetrom. Naš brod je pripadao eskadrili Kornelisa Trompa, izviđačkom vodu. Po naredbi Trompa, presekli smo užad i zaplovili prema obali Francuske. Jedna topovsko đule je udarilo blizu mene i drveni komadići broda razleteli su se na sve strane. Jedan me je pogodio u oko. Ali ja sam nastavio da se borim i nakon četvorodnevnog okršaja, dobro smo isprašili Engleze!“ Iskoristio sam priliku da pridobijem njegove simpatije i izgovorio zdravicu za admirala Rojtera. A to što smo za ta četiri dana pretrpeli ogromne gubitke, prećutao sam, kao i činjenicu da su Englezi nakon sedam nedelja admiralu potopili dvadeset brodova, a da oni nisu izgubili ni jedan jedini.

Krčmar je mi je ispričao o nekom nasledstvu zahvaljujući kojem je kupio Zlatno sidro. Ja sam mu čestitao na tome, pohvalio njegov oronuli lokal biranim rečima i kao usput sam spomenuo da mi je prijateljica preporučila ovo mesto. „Prijateljica, koja?“ „Gesa Timers“, rekao sam i napeto posmatrao njegovo debeljuškasto lice. „Gesa.“ Mračan veo se spustio na njegovo, do malopre veselo lice. „Da li ste čuli šta se sa njom desilo?“ Klimnuo sam glavom. „Ni o čemu drugom se i ne priča. Jadna žena.“ „Da, jadna žena. Tog Jekena bi trebalo živog iseći na komade!“ „Bili ste naklonjeni Gesi?“ Frans se iscerio. ,3 ila je ljupka devojka ako znate na šta mislim. Nikada nije imala para, ali je zato uvek bila žedna. Često mi je plaćala onim što joj je gospod Bog podario.“ Lice mu je poprimilo delom požudan, a delom i zamišljen izraz.

Potisnuo sam potrebu, koja se iznenada javila, da ga udarim pesnicom u lice i upitao sam: „Da li ste čuli da su se Gesa i taj Jeken strašno posvadali?“ „Da i prilikom svađe ju je udario, tako kažu.“ „Navodno su se posvađali zato što je Gesa u subotu uveče bila u Zlatnom

sidru. “ „Stvarno? To nisam znao.“ „Ali bila je ovde, zar ne?“ „Da, bila je.“ Naterao sam samog sebe da se iscerim. ,,A da li je opet platila onim što joj je gospod Bog dao?“ „Nažalost, nije. Za divno čudo, imala je novca kod sebe, a odakle joj, to ne znam. Možda se pre toga već nekome prodala.“ „Da li je to često radila?“ „S vremena na vreme, kada bi ostala bez novca.“ „Da li je muškarac s kojim je živela znao za to?“ „Jeken? Ne znam. Ali sigurno nije radila za njega, u to sam uveren. Isuviše je volela rakiju da bi s nekim delila novac.“

Dok sam išao do Oselovog stana, razmišljao sam o krčmarevoj izjavi. Da li je Gesa u toku njihove svađe ispričala Oselu o ostalim muškarcima kojima se podavala i da li je on nju nakon toga ubio iz ljubomore? Odmahnuo sam glavom kako bih se oslobodio tih mračnih misli. Ako počnem i ja da se navikavam na pomisao da je Osel ubica, ko bi mu onda još verovao? Suviše malo toga sam znao o Gesi Timers da bih mogao da stvorim jasnu sliku. Još manje sam razumeo šta je Osel video na njoj. Sa položajem u Rendari, lako je mogao da nađe bolju ženu.

Ispred kuće, u kojoj se prethodno veče odigrala tragedija, grupa neuredno odevene dece igrala se sa nekom gužvom krpa, koju su verovatno smatrali loptom. Namamio sam najvišeg dečaka jednom parom i pitao za domara.

Kovanica je munjevitom brzinom nestala u njegovom iskrzanom džepu na pantalonama i on mi je pokazao put do jednog malo bolje osvetljenog stana, gde sam, kako se dečak izrazio, našao matoru Deken. Ona je bila udovica, skoro bez ijednog zuba, koja se predstavljala kao neko ko po nalogu vlasnika brine o kući. Zapuštenost zgrade ukazivala je na to da se nije nešto naročito brinula.

Držao sam se blizu istine i ispričao joj da sam prijatelj Osela Jekena i da sam, po njegovom nalogu, došao u stan da vidim da li je sve u redu. Da li mi je verovala ili ne, to ne znam, ali nakon što je još jedna para promenila

vlasnika, voljno mi je otvorila vrata Oselovog stana.

Razbijeno posuđe i polomljena stolica bili su jasni tragovi svađe koja se ovde odigrala. A onda sam ugledao veliku tamnu fleku na zidu: osušena krv, a kad sam se približio, videle su se i vlasi kose koje su bile zalepljene za fleku. „Tu ju je ubio“, sasvim nepotrebno je rekla udovica Deken. „Udarao joj je glavu o zid, stalno i stalno, sve dok nije bila mrtva.“ „Kako vi to tako tačno znate?“ „Ja... ja to tako pretpostavljam. Odakle bi inače bila ta fleka krvi? Osim toga, kada su pronašli ženu, glava joj je bila razbijena.“ Hvatala me jeza dok sam zamišljao tu scenu. Brzo sam usmerio misli na nešto drugo - na sliku. Stajala je na zidu, upravo onde gde je sada bila ta ružna crvena fleka. Međutim, koliko god da sam se osvrtao po sobi, nisam mogao da je uočim. Pitao sam staricu za nju. „Uljana slika?“ smejala se i odmahnula glavom. „Ne, Jeken nije imao takvu sliku. Niko ko živi u ovoj kući ne kupuje slike. Ljudi koji ovde žive su srećni ako skupe dovoljno novca za kiriju i malo hrane.“ „On ju je pozajmio“, rekao sam i pokazao prema vratima koja su vodila u spavaću sobu, „Možda je sliku ostavio tamo.“ Činilo se da joj nije smetalo da razgledam po maloj sobi. Ali ni tu nisam našao sliku. Kada sam se ponovo vratio u dnevnu sobu, pored Deken je stajao vitak muškarac tridesetih godina, lepo i čisto odeven. Pri prvom pogledu na njega, bilo mi je jasno da on nije živeo u ovoj kući.

Dao je sebi vremena da me polako odmeri, i to od glave do pete, pre nego što me upitao: „Ko ste vi? Sta tražite ovde?“ Starica me preduhitrila. „On je Jekenov prijatelj i traži neku sliku. Ali slika nije tu. Jeken nije imao novca da sebi kupuje slike!“ „Sliku?“ ponovio je stranac iznenađeno, a da pritom nije skidao ispitivački pogled sa mene. „Kakvu to sliku?“ „Ne znam zašto bih ja vama polagao račune“, odgovorio sam. „Ko ste vi uopšte?“ ,Ah, izvinite, kako je to neljubazno od mene!“ Uz osmeh je skinuo šešir ukrašen sjajnim plavim perom i naklonio se. „Okružni inspektor Jeremijas Katun, ovlašćen od strane okružnog sudije Amsterdamskog suda da vodim istragu u ovom slučaju.“ V

V

V

„Šta tu ima da se istražuje? Mislio sam da se već sve zna šta se desilo.“ „Osel Jeken je, kao nadzornik zatvora Rendara, obavljao javni posao.

Okružni sudija je, shodno tome, smatrao da se okolnosti ovog ubistva moraju ispitati do najsitnijih detalja. A sada bih bio zahvalan, ako biste se i vi predstavili.“ Skinuo sam svoj prljavi, izgužvani, neukrašeni šešir, naklonio se i rekao svoje ime. „Znači, vi ste Kornelis Sojthof i vi ste Jekenov prijatelj. Odakle se poznajete?“ Hteo ne hteo, ispričao sam okružnom inspektoru o mom poslu u Rendari i mom jutrošnjem uspešnom izbacivanju s posla.

Katun je gladio svoju tamnu bradu i polako klimao glavom. „Ako ste vi zbog Jekena stavili vaš posao na kocku, onda mora da ste zaista dobar prijatelj. A kakve veze ima slika sa svim tim?“ Nisam video mogućnost da mu prećutim istinu. Ali kakvu štetu bi to moglo da nanese Oseiu? Budući da je optužen za ubistvo, verovatno mu niko neće prebacivati što je prokrijumčario sliku u Melhersovu ćeliju. ,A vi sada želite da nađete tu sliku i da je odnesete vašem prijatelju?“ pitao je okružni inspektor oklevajući. „Ne želim da je odnesem njemu, nego želim samo još jednom da je pogledam.“ „Zašto?“ „Zato što me muči jedna glupa pomisao.“ Katun se ponovo osmehnuo, ali ovog puta njegov osmeh nije bio podsmešljiv nego ohrabrujući. „Možda ta vaša pomisao i nije tako glupa. Da li biste mi je saopštili, gospodine?“ „Izgleda da je ta slika bila okačena u kući Gisberta Melhersa, bojadžije plavim, u vreme kada je ubio svoju porodicu. Visila je i na zidu njegove ćelije kada se ubio. A u subotu uveče, Osel Jeken je sliku poneo kući.

Stajala je tu, uz taj zid. A onda je, navodno, juče ubio svoju saputnicu.

Prilikom svakog krvoprolića, slika je bila u blizini. U mojim očima je to čudna slučajnost.“ Katun je ponovo gladio bradu. „Tu ste u pravu, Sojthofe. Ali šta zaključujete iz toga?“ „Da li je moguće da je ta slika kriva za sva ta krvoprolića?“ Okružni

inspektor me pogledao, kao da sam izgubio razum, zato sam brzo dodao: „Rekao sam vam da je to glupa pomisao.“ „Ubijeni su stradali od ljudske ruke, a ne od pojave na nekoj slici“, ustanovio je Katun. „Opet, s druge strane, vaše zapažanje se ne može ignorisati. Možda ta slika zaista igra neku važnu ulogu, ali na neki drugačiji način nego što vi mislite. Gde je sada?“ „Kada bih to znao. Ovde svakako nije, sve sam pregledao.“ Katun je uputio strog pogled kućepaziteljki. „Ni vi ne znate gde je slika?“ „Ne, gospodine“, brzo je odgovorila. Glas joj je podrhtavao i izbegavala je pogled okružnog inspektora. „Morate da mi kažete istinu, gospođo, inače vas očekuje stroga kazna!“ „Kazna? Kakva kazna?“ „Ako me lažete, pobrinuću se za to da vas javno išibaju!“ „Ali... ja nisam htela da vas lažem, gospodine, morate mi verovati. Šibanje!

Gospode bože, kako ja ovako stara i slaba žena da to preživim?“ „Ako mi s mesta kažete istinu, okružni sudija ništa neće saznati o vašem prestupu“, rekao je Katun zaverenički. „Ali ne smete ništa prećutati!“ Udovica Deken je stisnula ruke kao za molitvu. „Sve ću vam ispričati, gospodine, sigurno!“ „Onda mi ispričajte, šta znate o toj tajanstvenoj slici!“ „Jedan gospodin je pre sat vremena došao po nju.“ „Kakav gospodin? Kako se zove?“ „Nije mi rekao ime, gospodine okružni inspektore. Samo je rekao da je došao da uzme sliku iz Jekenovog stana. Slika je stajala tu uza zid. Gospodin je sliku umotao u svoj mantil i odneo je sa sobom. Više ništa ne znam.“ „Zašto ste mu dozvolili?“ napao je Katun ženu. „On... on mi je dao tri pare za to.“ „Ne znate više ništa o njemu? Nije rekao ko ga je poslao?“ „Ne, nije bio naročito pričljiv.“ „Kako je izgledao?“ „Bio je lepo odeven, kao i vi, gospodine, i imao je tamnu bradu. Ali nisam ga tako dobro pogledala.“ Mogao sam da pretpostavim da su one tri kovanice, koje joj je nepoznati dao, privukle svu njenu pažnju. I zaista, od nje se više ništa nije moglo saznati.

V

„Ta stvar sa slikom postaje sve tajanstvenija“, ustanovio je Katun. „Da li ćete se vi pobrinuti oko toga?“ upitao sam. ,Ako budem mogao. Ali bez daljih nagoveštaja, teško da ću joj ući u trag.

U svakom slučaju, vi nemojte više da se mešate u to, Sojthofe. Treba mi vaša adresa ako budem imao još pitanja za vas.“ Dao sam mu traženu informatiju i pozdravio se. Kada sam već bio na hodniku, začuo sam okružnog inspektora kako viče da je bolje da odmah idem kući i da više ne lupam glavu ovim slučajem.

Moji koraci me nikako nisu vodili kući, kao što mi je okružni inspektor preporučio. Zeleo sam da učinim više za Osela, a ne da se samo oslonim na istragu gospodina Jeremijasa Katuna. Možda nisam mogao da saznam gde se nalazi tajanstvena slika, ali sam mogao da saznam odakle je potekla.

Taj cilj sam imao pred očima dok sam išao prema kanalu bojadžija, čija se prljava voda pod svetlošću sunca presijavala u raznim bojama. Pitao sam neku služavku, koja je pred jednom velikom kućom ribala ulazno stepenište, za posed bojadžije plavim Melhersa. Posed se nalazio blizu drvenog mosta koji je spajao dva kamena mosta izgrađenih iznad kanala za bojenje.

Ulaz u dvorište pored kuće bio je otvoren i ja sam jednostavno prošao.

Uprkos otvorenoj kapiji, u bojadžijskom dvorištu je sve bilo mirno, što me, zapravo, i nije začudilo. Nakon smrti majstora Melhersa, bilo je pitanje da li će se njegov posao nastaviti.

Osim toga, bio je ponedeljak, u esnafu bojadžija znan kao Plavi ponedeljak.

Tokom prethodnog dana, u nedelju, ostavljali su tkanine duže nego obično u tečnosti za bojenje, a ponedeljkom su ih kačili da se suše na svežem vazduhu. Pošto je roba sušenjem ponedeljkom dobijala svoju plavu boju, nazivali su ga Plavim ponedeljkom. Tog dana kalfe uglavnom nisu imale mnogo posla, tako da je i danas bilo mirno kraj kanala za bojenje.

Skrenuo sam iza ćoška i ugledao velike drvene konstrukcije sa okačenim tkaninama. Ovde se očigledno radilo uprkos odsustvu majstora.

Polako sam prolazio između drvene konstrukcije za sušenje ka još jednim otvorenim vratima, koja su vodila u veliku radnu prostoriju ispunjenu velikim drvenim buradima. Kada sam prišao bliže, video sam da su kace bile pune neke žute tečnosti. Čuo sam glasove koji su dopirali iz druge prostorije V

odvojene samo zastorom. Razaznao sam muškarce kako se smeju, ali i piskavije glasove mladih žena ili dece.

Pomerio sam zastor u stranu i preda mnom se otvorila jedna predstava, pri čemu mi je u susret pohrlio rezak zadah, još gori od onog oštrog mirisa u kacama. Topao i vlažan vazduh bio je ispunjen isparenjima mokraće. I zaista, trojica muškaraca i nekoliko dečaka opkolili su jednu drvenu kacu spuštenih pantalona i urinirali kao da u tome pronalaze najviše blaženstvo. Dve velike pletene boce išle su u krug, kako izvori dragocene žute tečnosti ne bi presušili. Znao sam da bojadžije skupljaju ljudski urin za proizvodnju tečnosti za bojenje, ali još nikada nisam prisustvovao takvom postupku.

Jedan krupan i jak muškarac me je primetio i, ne prekidajući svoj rad, zapitao: „Ko ste vi? Šta hoćete?“ „Moje ime je Sojthof“, izgovorio sam dok sam se borio sa mučninom. „Da li ima nekog među vama ko menja majstora Gisberta Melhersa?“ „Možete se sa svim pitanjima obratiti meni. Ja sam kalfa Art Tefsen.“ „Tefsen“, ponovio sam i nakratko razmislio. „Zar niste vi... koji je pronašao glave ubijenih u kaci?“ Široko bradato lice kalfe se namrštilo. „Da, to je tačno. Ali zašto vas to zanima?“ „Ja bih da vam postavim nekoliko pitanja o tome, gospodine Tefsen.“ Podigao je svoje flekave pantalone i pošao prema meni. „Da li vas šalje sud ili Magistrat?“ „Ne, ja sam došao iz drugog razloga. Nisam čak ni znao da li ću nekoga zateći ovde. Znači vi radite i nakon smrti vašeg majstora.“ „Mi već imamo novog majstora, Antonis de Kojle. On je otkupio radnju majstora Melhersa. Od danas smo ponovo u poslu.“ ,,Ah, zbog toga taj užurbani rad i to na Plavi ponedeljak“, rekao sam i sa mrštenjem bacio pogled u kacu sa urinom. „Ponedeljak je uvek dobar dan za puštanje vode jer se nedeljom mnogo pije. Ali kojim poslom ste vi došli?“ „Zanimam se za sliku koja je pripadala vašem gazdi. Bila mu je toliko važna da je tražio da mu se donese u Rendaru. Vi se sigurno toga sećate. Vi lično ste je predali nadzorniku Rendare.“ Tefsenov izraz lica postao je još mračniji i pojavi se bora iznad njegovog nosa. „Šta se vas tiče ta slika, čoveče?“ V

„Nestala je, a ja želim da znam zašto.“ Kalfa je napravio brz korak prema meni i uhvatio me za kragnu moje jakne. „Možda želite da mi ispričate nešto o slici! Zašto je tražite, ha? Ko vas je poslao?“ „Niko me ne šalje. Zelim samo da znam šta stoji iza svih tih strašnih krvoprolića.“ ,A ja želim da znam šta stoji iza ovih prokletih ispitivanja.“ Okrenuo me takvom silinom da sam umalo izgubio ravnotežu. Ona druga dvojica su me takođe uhvatili svojim tamnim farbarskim rukama. Suviše kasno sam se setio da potegnem španski nož iz džepa jakne. U čvrstom stisku trojice muškaraca, jedva da sam mogao da se pomerim. „Pričaj!“ napao me Tefsen. „Sta se krije iza tog tvog ispitivanja?“ „Zelim samo da pomognem mom prijatelju“, zamuckivao sam. „Tvoj prijatelj? Ko je taj?“ „Osel Jeken, nadzornik Rendare.“ „Taj je juče ubio svoju ženu.“ „Tačno i zbog toga sam došao. Kada je ubio svoju Gesu - ukoliko je to bio on - ta slika se nalazila u njegovom stanu.“ „Da?“ U Tefsenovom pogledu bilo je nerazumevanje i nepoverenje. ,A li malopre ste rekli da je slika nestala.“ „Da, sada je nestala.“ „Mislim da lažete; čoveče. Ali ja ću izvući istinu iz vas.“ Pakostan osmeh pojavio se na njegovom licu dok je razmenjivao poglede sa svoja dva prijatelja. „Dajmo mu nešto da popije, to će mu razvezati jezik!“ Promuklim smehom odvukli su me do kace sa urinom. Koliko god da sam se odupirao, bio sam bespomoćno nadjačan. Bacili su me na pod i glavu mi nabili u kacu, u tu toplu, isparljivu i smrdljivu tečnost. Zatvorio sam oči i zaustavio dah, ali pluća su mi bila pred pucanjem. U očajničkom pokušaju da na bilo koji način dođem do vazduha, otvorio sam usta i progutao tu odvratnu tečnost.

Snažne ruke su me izvukle. Kašljao sam, davio se i pljuvao, dok su me kalfe neprijateljski gledale odozgo. Nekoliko dečaka se zabavljalo tako što su svoj mlaz okrenuli prema meni, uneredivši me po celom telu. „Pa, hoćete li sad da pričate?“, pitao je Tefsen. ,A li ja vam sve vreme pričam“, vikao sam daveći se žestoko. „Pričate, ali ništa niste rekli.“ V

V

V

„Ne mogu da vam kažem više nego što znam.“ Jo š uvek mu je vezan jezik, kao i malopre“, ustanovio je Tefsen odmahujući glavom. „Trebalo bi da mu priuštimo jedno lepo kupanje.“ Pokušavao sam da se otrgnem, ali njih trojica su bili jači od mene. Odvukli su me do velikih kaca napunjenih tečnošću za farbanje i celog me ubacili u jednu od njih. Smrdljiva mešavina alkohola i mokraće prelivala se preko mene, a ja sam plivao u njoj kao bespomoćno mače koje je bačeno u vodu da se udavi. Čim bi glavom izronio na površinu vapeći za vazduhom, oni bi me ponovo potopili. Tako je išlo nekoliko puta, sve dok me napokon nisu ostavili na miru. Bio sam suviše slab da bih izašao iz kace. Ostao sam da čučim u njoj, naslonivši samo glavu i gornji deo tela o rub, kako bih nevoljno ispovraćao progutanu tečnost za bojenje. „Sad će sigurno da progovori“, rekao je jedan od kalfa. „Ako ne, okačićemo ga napolje da se suši“, odgovorio je Tefsen. „Onda će videti svoga boga.“ Sveopšti smeh prekinuo je odsečni glas. „Nitkovi nijedni, vi ćete videti svoga boga ako mi ne date dobro objašnjenje za ovo što se ovde dešava!“ Muškarac je prišao bliže. Prvo što sam na njemu primetio bilo je plavo pero na šeširu. ,A vi, gospodine Sojthof, trebalo je da poslušate moj savet i da odete kući“, nastavio je okružni inspektor Jeremijas Katun. „Sva sreća pa me ista zamisao kao i vas naterala da dođem ovamo.“ „Da znate koliko ste u pravu“, rekao sam ljutito dok mi je on pomagao da izađem iz kace.

Tefsen je sevao očima na okružnog inspektora i obratio mu se preteći: „Ne mešajte se u naše poslove, čoveče! Sad mi je dosta nepoznatih ljudi koji dolaze ovde da se raspituju!“ „Ja ću ovde ispitivati koliko mi je volja“, odgovorio je Katun smireno i zatim se predstavio. „Još jedna prkosna reč i vi ćete još danas biti išibani ispred gradske većnice.“ Očigledno je okružni inspektor voleo da preti bičem, a pretnja je i ovde delovala. Kalfe su istog trena spustile poglede i njihov otpor bio je slomljen. „Zašto ste gospodina Sojthofa ovako mučili?“, pitao je Katun. „On je danas već drugi koji se raspituje o toj prokletoj slici“, odgovorio je Tefsen. „Želimo da znamo o čemu se ovde radi!“

„Drugi, zanimljivo“, promumlao je okružni inspektor. „A ko je bio prvi?“ „Nije rekao ime. Raspitivao se o slici. Rekao sam mu da je majstor Melhers tražio da mu se slika odnese u Rendaru. Zatim je stranac odmah otišao.“ „Opišite čoveka!“ naredio je Katun bojadžijskim kalfama.

Njihov opis nije bio naročito tačan, ali moglo se raditi o istom čoveku koji je uzeo sliku iz Oselovog stana. „Odakle je ta slika?“, pitao je Katun dalje. „Ko je naslikao sliku?“ Bojadžijske kalfe nisu znale odgovor. Tefsen je rekao: „Pre devet ili deset dana sam je prvi put video u majstorovoj kući kako stoji okačena na zidu.

Ali kako je ona tamo dospela, to ne znam.“ Katun se obratio meni. „Bolje da sada idete kući i da se okupate, gospodine Sojthof. U toploj kadi. Zatim lezite u krevet. Izgledate gore nego što smrdite.“ Ovoga puta sam poslušao njegov savet. Pre nego što sam stigao do kuće udovice Jesen, tri puta sam se ispovraćao.

Glava peta Petak trinaesti Najpre se udovica Jesen očajnički uhvatila rukama za glavu, zatim je ugrejala vodu, sipala je u kadu i naredila mi da se skinem. Učinio sam kako mi je rekla; današnji događaji slomili su svaki otpor u meni. Osećao sam se očajno loše, a vrelu vodu, kojom me je ispirala, doživljavao sam kao nebesko blaženstvo. Snažne ruke udovice trljale su me mirišljavim sapunom, iznova i iznova, sve dok smrad, koji mi se bukvalno uvukao pod kožu, nije nestao.

Nakon kupanja, koje je, činilo mi se, trajalo satima, dobra žena me je smestila u krevet i utonuo sam u dubok san prepun nemirnih snova. Stajao sam preko puta Osela u skladištu drva u Rendari, kao i u subotu uveče. Ali ovoga puta nije želeo da me nauči veštinama rvanja. Ruke su mu bile oblivene krvlju, a kada ih je ispružio prema meni, u očima sam mu video žudnju za ubijanjem. Okrenuo sam se i pobegao - pravo u ruke bojadžijskih kalfi koji su me polivali svojom smrdljivom tečnošću za bojenje. Posmatrao sam sebe kroz oči posmatrača i sa užasom pratio kako me farbaju u plavo.

Ponovo sam želeo da pobegnem, ali bio sam zarobljen. Ne u nekoj prostoriji ili nekoj ćeliji u Rendari, nego na jednoj slici! Postao sam lik na jednoj plavoj uljanoj slici, a drveni okvir je ograničavao moj svet.

Usledili su i mnogi drugi ružni snovi koji su me mučili prepuni strašnih duhova, i to u tolikom broju da ih jedan čovek ne može isanjati za jednu noć.

Kada sam se najzad probudio, bio sam presrećan što sam pobegao demonima sna. Ležao sam na uskom krevetu u mojoj sobi i žmirkao na svetlu koje je ulazilo kroz dva velika severna prozora. Sunce je stajalo visoko iznad kuća Amsterdama i mora da je bilo skoro podne. Nemoguće da sam pored svih tih snova, koji su me toliko mučili, spavao samo nekoliko sati. Na sreću, odmah su počeli da blede iz sećanja. Jedini mogući zaključak bio je da sam proveo dvadeset i četiri sata u krevetu.

Kada sam hteo da se uspravim, levim laktom sam udario u činiju sa vodom na malom stolu kraj kreveta. Činija je pala na pod i razbila se, tako da se sadržaj prelio preko parketa. Ošamućeno sam odmahnuo glavom. Nešto je V

palo sa mog čela na jastuk - vlažna krpa. Privučena bukom razbijene činije, pojavila se udovica Jesen i počela krpom da skuplja vodu sa poda. „Zao mi je “, rekao sam teškim, obloženim jezikom. „Kada sam se probudio, nisam razmišljao o činiji sa vodom. Ne mogu čak ni da se setim da sam je tu ostavio.“ „Niste vi krivi, gospodine Kornelise. Ja sam ostavila činiju tu kako bih vam redovno stavljala hladne obloge, kao što je naredio lekar.“ „Lekar?“ „Kada sam videla da vam nije bolje, pozvala sam doktora Van Bajlera.

Kašikom sam vam davala sredstvo koje je on prepisao i stavljala vam obloge. Tek posle toga se temperatura spustila. Zaista su se na rđav način poigrali sa vama, gospodine Kornelise. Tu bandu bojadžija treba da izvedete pred sud.“ „Sudski postupak može da bude veoma skup, a u novcu trenutno vrlo oskudevam. Ja više nisam zaposlen u Rendari.“ Klimnula je glavom. „Znam. Bio je kurir iz Rendare i doneo platu koju su vam ostali dužni. Novac sam stavila u drvenu kutiju u kojoj čuvate vaše stvari od vrednosti.“ Zvučalo je kao da sam prekomerno blagosloven bogatstvom. U stvari, novac iz Rendare mi je bilo jedino bogatstvo.

Pogledao sam prema prozoru i upitao: „Da li sam spavao duže od dvadeset i četiri sata?“ Na moje iznenađenje, udovica se nasmejala. „Zaista se može reći tako, gospodine Kornelise.“ „Sta je tu čudno?“ pitao sam pomalo negodujući. „Dugo vas je držala temperatura. Doktor Van Bajler je rekao da ste progutali previše tečnost za bojenje.“ Brojala je na prstima: „Utorak, sreda, četvrtak, petak. Spavali ste četiri dana i noći, ni sat manje.“ Trebalo mi je izvesno vreme da primim ovu informaciju. Da li se udovica šalila sa mnom? Odmeravao sam njeno dobroćudno ružičasto lice i odmah odbacio tu pomisao.

Ipak sam morao da proverim. „Danas je zaista već petak?“ ,Ali, naravno, petak trinaesti, avgust. Dan koji se ne može provesti bolje nego u krevetu.“ V

Sujeverje, kojim je moja gazdarica u nekim stvarima bila opsednuta, nije se najbolje uklapalo sa ovom pobožnom ženom koja redovno ide u crkvu. Već nekoliko puta sam se zabavljao kada bi ona izbegavala crnu mačku na putu, ili ako bi pazila da ne prođe ispod merdevina. Očigledno je čitala moje lice kao knjigu jer mi je uputila strog pogled. „Samo se vi smeškajte, mladi gospodine. Kada jednoga dana budete u mojim godinama, i vi ćete znati da oko nas ima različitih moći koje ne možemo uočiti golim okom niti rukama uhvatiti. Sin moje sestre, neka se Bog smiluje jadnom Hendriksu, rođen je na petak trinaesti. Umro je na svoj prvi rođendan, tek tako, bez ikakvog upozorenja. A jedan moj rođak je slavio svadbu na petak trinaesti. Iznenada je naišla oluja i grom je udario posred svatova. Troje ljudi je poginulo, a još mnogi su strašno nastradali. Bio je to, i ostaće, nesrećni dan, kao i za vašeg prijatelja.“ Istog trenutka nestala je svaka veselost i brzo sam upitao: „Pričate o Oselu Jekenu?“ Udovica je klimnula glavom. „Šta je sa njim? Molim vas, kažite!“ „Još juče su ga osudili“, rekla je iznurenim glasom i spustila pogled. „Danas će ga ispred gradske većnice zadaviti na jednom stubu, a glavu će mu smrskati, kao što je on uradio sa glavom Gese Timers.“ Obuzeo me talas vrućine koji mi je prošao kroz celo telo. „Da li je njegova krivica dokazana?“ pitao sam slabim glasom. „Niko nikada u nju nije ni posumnjao.“ To je moglo da bude tačno jer na moje sumnje niko nije obraćao pažnju. „Kada treba da se izvrši presuda?“, raspitao sam se sa strahom. „Danas u podne.“ Skočio sam iz kreveta i obukao se, uprkos svim protestima moje gazdarice.

Zahvaljujući njoj, odeća je bila čista i fino složena; ni traga od tečnosti za farbanje ili mokraće. Bacio sam uzgredan pogled u malo okruglo ogledalo pored mog kreveta, koje me je opomenulo da mi lice nije za pokazivanje.

Tamna brada je pokrivala moje inače ravne crte lica, a obrazi su mi bili upali. „Suviše ste slabi za hodanje“, pokušala je udovica Jesen ponovo kako bi me zadržala. „Navući ćete smrt na sebe, gospodine Kornelise. Nemojte da zaboravite, danas je petak trinaesti!“ V

Pustio sam je da jadikuje i potrčao niza stepenice koliko su mi dozvoijavale moje noge oslabljene nakon dugog ležanja. Sigurno još nije ostalo mnogo vremena do podneva, do pogubljenja moga prijatelja Osela.

Zastao sam ispred ulaznih vrata boreći se za vazduh. Nesvestica je obuzimala moje iscrpljeno telo. Da li je udovica u pravu? Disao sam duboko i ravnomerno, ispravio se, izašao na ulicu i uputio se prema gradskoj većnici.

Ubrzo sam morao da se guram kroz okupljeni narod kako bih probio napred.

Očigledno su u Amsterdamu svi koji nisu bili zauzeti neodložnim poslovima, došli da bi prisustvovali pogubljenju.

Na Damu se gurala šarolika masa ljudi između gradske većnice, Nove crkve, Stare vage i Trgovačke berze. Ispred mene je igralo ukrasno perje na šeširima ugledne gospode, visoki crni šeširi trgovaca i poslovnih ljudi, izobličene kape običnih radnika, široki šeširi za sunce mladih dama i bele kapice bezbrojnih služavki. Snagom očajnika gurao sam ljude od sebe, ne obraćajući pažnju ni na njihov stalež ni na njihov pol, a pritom sam tu i tamo dobijao i poneku psovku, sve dok nisam stigao do gubilišta gde je stub za davljenje već čekao.

Pre nego što sam izbio sasvim napred, narod je utihnuo kada se oglasio zvuk trube. Nakon trube su se začuli doboši i jeziva procesija uputila se na gubilište ispred gradske većnice. Ispred i iza koračali su stražari naoružani helebardama, a njihova mračna lica i oružje što se presijavalo na sunčevom svetlu, delovali su na radoznale posmatrače da drže odstojanje. Video sam dobošara, uglednu gospodu iz Magistrata, video sam sudije koje su osudile Osela i - video sam i mog prijatelja.

Ruku vezanih iza leđa, koračao je umorno između dvojice stražara prema gubilištu. Njegovo nekada široko lice sada je upalo kao i moje, glava mu je umorno klonula na grudi, a mutan pogled zurio u prazno.

Nesumnjivo, ovo je bio Osel, ali nije imao ništa zajedničko sa onim muškarcem i snažnim rvačem koga sam zvao svojim prijateljem. Pomislio sam da ga dozovem imenom kako bih skrenuo njegovu pažnju na sebe, ali šta bi to vredelo?

Mora da je postojao način da mu pomognem! Možda sam mogao da ubedim sudije i članove gradskog saveta da njegov slučaj i nije tako jasan, kao što su svi osim mene verovali. Pokušavao sam da se još više približim procesiji, ali dalje se nije moglo proći. Kada se pojavio osuđenik, radoznali posmatrači su

se zgusnuli u tako čvrst zid da su me prikleštili, te sam jedva mogao da se pomeram. Vikao sam članu gradskog saveta da ne smeju da ubiju Osela, ali sveopšta galama oko mene progutala je moje reči. U nekom trenutku, kada sam uspevao još samo da kreštim, prestao sam da vičem. Došao sam da pomognem mom prijatelju, ali nisam mogao ništa drugo da učinim osim da prisustvujem izvršenju te strašne kazne.

Tako sam ostao samo svedok kako je, nakon javnog čitanja presude, vezan i okrenut leđima prema stubu za davljenje, a onda ga je dželat polako zadavio grubim konopcem. Nikada neću zaboraviti kako se Osel borio za vazduh, kako su mu udovi zadrhtali u poslednjem pokušaju otpora i kako je iskolačio oči.

Dok mu je glava mlitavo padala u stranu, zaista mi je bilo laknulo što je njegovim mukama došao kraj. Kada je nakon toga dželat uzeo sekiru, kako bi izvršio kaznu do kraja i smrskao Oselovu glavu, sklopio sam oči, ali uprkos tome, gnusna slika je lebdela preda mnom.

Masa ljudi se razilazila gurajući se kraj tezgi prodavaca kojima je svaka predstava pogubljenja uvek predstavljala dobar posao. Osrednji pevač je zapevao pesmu o nadzorniku Jekenu koji je zbog ljubomore postao ubica.

Mlada devojka, skoro još dete, hodala je okolo sa izvrnutim šeširom i prikupljala novac za pevača; pokoja para bi završila u šeširu. Kada je devojčica stala ispred mene, ja sam samo nemo odmahnuo glavom. Ona se time nije zadovoljila i uporno mi je pružala šešir. Tada se ispred mene pojavila nečija ruka i bacila jednu kovanicu u njega, nakon čega me je devojčica napokon ostavila na miru. „Razumem da za to ne želite da platite, gospodine Sojthof“, rekao je okružni inspektor Teremijas Katun. „Čak i da je pevač talentovaniji, ne bi mogao da vas razveseli, ne danas i ne ovom pesmom.“ „Ne, ne danas“, uzdahnuo sam i tiho dodao: „Danas je petak trinaesti.“ „Kako to mislite?“ „Ništa, u redu je “, promumlao sam, a onda sam se zakašljao jer me glas zamalo izdao. „Ne izgledate dobro, Sojthofe. Oslabili ste. Bili ste bolesni, zar ne?“ Klimnuo sam glavom. „Popio sam previše one tečnosti za bojenje.“

„Onda bi valjalo da sad popijete pravo piće, a naročito da pojedete nešto.

Eno tamo, nedaleko od crkve, znam jednu dobru gostionicu. Hajde, ja častim.“ Hteo sam još jednom da se okrenem prema gubilištu, ali Katun me je u tome sprečio. „Sačuvajte uspomenu na vašeg prijatelja, upamtite ga onakvog kakav je bio za života! Smrskana glava nije lepa slika za pamćenje.“ Pogubljenje je napunilo i gostionicu. Jedva smo u toj dugačkoj prostoriji uspeli da nađemo mesto na jednoj drvenoj klupi. Katun je naručio pivo i riblju čorbu i ubrzo je jedna jedra plava devojka donela dva krčaga i dve činije. Okružni inspektor je uživao u ribljoj čorbi, dok sam ja popio samo nekoliko gutljaja piva. I dalje sam pred očima imao taj bedni prizor sramnog davljenja mog prijatelja, tako da nisam mogao da progutam nijednu kašiku čorbe. „Trebalo bi samog sebe da naterate da pojedete nešto“, rekao je okružni inspektor. „Izgledate, kao da bi vam prijao koji zalogaj.“ „Zašto ste toliko zabrinuti za mene? Da li vas to muči griža savesti?“ Katun me je iznenađeno pogledao. „Griža savesti? Odakle vam to?“ „Ništa niste preduzeli da spasete Osela Jekena.“ „Niti mi je to bio zadatak, niti mi je to bila namera. A naročito zato što sam siguran da je vaš prijatelj počinio ubistvo. Sudije su ga za to osudile na smrt, a to je pravedna kazna. Neko bi mogao da se oseća ohrabrenim ako jedan ubica svoje zlodelo ne bi platio životom. Sumnjičavo me gledate, Sojthofe.

Da li vi Jekena i dalje smatrate nevinim?“ Setio sam se moje posete tamnici, Oselovog tužnog i izgubljenog pogleda.

To je bilo mnogo više od tuge jednog muškarca koji je postao ubica. U njegovom pogledu se video očaj, kao da ništa ne razume. Ponovo sam se setio njegovih reči: Slika... bila je to slika... to plavo... „Smatram mogućim da je Osel svoju saputnicu ubio sopstvenim rukama“, priznao sam oklevajući. „Znači ipak! Već sam pomislio da su vas vaša prijateljska osećanja zaslepila.“ „Ali da li je, možda, ipak moguće da je bio nevin?“ „Kako to?“ „Zamislite pijanog muškarca koji više ne vlada sa sobom. On može u pijanstvu da ubije nekoga kome u trezvenom stanju nikada ne bi naudio.

Onda bi to bilo pijanstvo koje je vladalo njime, a ne njegova volja.“ „Vidi, vidi! Trebalo je da postanete advokat, Sojthofe. Kad bi vaša argumentacija bila prihvaćena, budućim ubicama bi bilo lako. Samo bi morali pošteno da se napiju i onda bi mogli nekažnjeno da ubijaju. Da li vi to zaista mislite ozbiljno?“ „Ne radi svaki pijani muškarac protiv svoje volje. Ali nećemo da se svađamo oko toga, to je trebalo samo da bude primer. Ja ne znam koliko je Osel u nedelju uveče popio.“ „Verovatno nije bio trezan. On i ta Gesa Timers mnogo su voleli da piju rakiju.“ Nastavio sam bezbrižno: „Zar ne postoji neka slična omamljenost koja ljude tera da čine stvari koje inače ne žele da čine?“ „Da ubijaju?“ „Da, i da ubijaju.“ „Šta bi to trebalo da bude?“ „Stalno razmišljam o toj slici. Zašto ju je Osel pomenuo kada sam bio kod njega u tamnici? Inače, ništa drugo nije rekao.“ Katun je razmišljao i konačno odmahnuo glavom. ,,Za mene to nema nikakvog smisla. Slika ne može da ubije čoveka. Ne može čak ni da opije čoveka kao što može flaša rakije.“ „Vi niste ljubitelj slikarstva, zar ne?“ „Imam dve-tri slike kod kuće.“ „Ali ništa vam ne znače, zar ne?“ „Pa, zidovi izgledaju manje prazni.“ „Mnogi misle kao i vi. I mnogi slikari slikaju svoja dela samo zato. Ali postoje i druge slike. One opiju posmatrača tako da ga obuzme oduševljenje, divljenje, sanjarenje ili strah.“ ,A li to ne dovodi ljude do toga da sve zaborave i nekoga ubiju!“ „Izgovarate zanimljivu misao, a istovremeno je negirate, i to u jednom dahu, gospodine Katun. Možda bi bilo dobro da se malo detaljnije pozabavite time pre nego što donesete presudu.“ Okružni inspektor je popio gutljaj piva i uporno me posmatrao. „Da li vi zaista verujete u to što pričate, Sojthofe? Mislite li da je ta misteriozna slika naterala vašeg prijatelja da ubija?“ ,3 ila je u kući bojadžije plavim Melhersa kada je on ubio svoju porodicu.

Bila je u ćeliji u kojoj je Melhers sam sebi presudio. Bila je u Oselovom stanu kada je Gesa Timers umrla.“ „To mi je poznato. Ali gde je sada?“ „Mislio sam da ću to saznati od vas.“ „Moraću da vas razočaram. Slika kao da je u zemlju propala.“ „Niste pronašli čoveka koji ju je izneo iz Oselovog stana?“ „Da sam pronašao čoveka, pronašao bih i sliku“, rekao je okružni inspektor razdraženo. „Izgleda da vam zbog tog predmeta ipak nije svejedno. Slici ipak pridajete neki značaj!“ „To je samo nerazjašnjeni faktor u ovoj računici, a to mi se ne dopada.

Možda je ta slika iz nekog razloga veoma dragocena? A možda i nema nikakve veze sa ubistvima.“ „Za moj ukus ima previše možda. Neću moći mirno da spavam dok ne rasvetlim okolnosti oko te slike.“ „Radite šta morate, Sojthofe, ako će to da umiri vašu dušu.“ Katun je odgurnuo ispražnjeni krčag u stranu i ustao. ,,Za mene je ta stvar rešena. Čekaju me drugi, mnogo važniji poslovi.“ Okružni inspektor se pozdravio, a ja sam poručio još jedan krčag piva. Nije ostalo samo na drugom krčagu i nije ostalo samo na pivu. Trebalo je da mi i jedna flaša rakije pomogne da izbrišem sećanja na Osela kako stoji vezan na stubu za davljenje.

Glava šesta Umetnost i zanat Sunčevi zraci trgli su me iz sna prepunog stravičnih slika. Iznova i iznova, Osel je umirao pred mojim očima i čak i u smrti me je posmatrao optužujućim pogledom. Zar nije bio u pravu? Zar nisam i ja bio kriv zbog njegove pogibije? Ko je trebalo da bude uz njega ako ne ja, njegov najbolji i kako je ovih dana izgledalo - jedini prijatelj? Iako sam se osećao umorno i iscrpljeno, bio sam srećan što sam se probudio. Noćne more su bledele na jutarnjem svetlu, ali osećaj krivice je ostao.

Zmirkao sam zbunjeno na svetlo. To nisu bili široki prozori velike sobe u kući udovice Jesen i to nije bilo ono lepo, ravnomerno svetlo na koje sam navikao. Spazio sam mali, skoro kockasti prozor, koji je gledao ka istoku.

Izlazeće sunce bacalo je na mene svoje zrake svom snagom, kao da želi da spreči da se moja krivica sakrije.

Kada sam hteo da se okrenem, moja leva ruka je udarila u nešto meko i teško. Začulo se nevoljno brundanje. Pogledao sam u ružičasto meso koje se kraj mene širilo u uskom krevetu. Zaobljene butine, prilično istaknut stomak i grudi koje su bile dovoljno velike da mlekom podoje ceo streljački vod.

Talasasta plava kosa poigravala je oko okruglih ramena i oko gotovo podjednako okruglog lica crvenih obraza.

Zena je bila još mlada i tek pošto sam razmislio, uspeo sam da se setim kako sam dospeo u njen krevet. Zvala se Elsje i služila je u gostionici u koju me je Jeremijas Katun odveo. Sećao sam se i rakije koju sam pio nakon što je on otišao. U neko doba nisam držao samo flašu rakije u ruci, nego i Elsje u krilu.

Sve ostalo progutala je magla pijanstva, ali zgužvani čaršav i moje golo telo potvrđivali su šta se tu zbilo. Cak nisam znao ni da li smo nas dvoje u tome uživali. Umesto lepog sećanja na provedenu noć sa Elsje, osećao sam samo krivicu jer sam se ubrzo nakon pogibije svog prijatelja uhvatio sa prvom ženom koju sam sreo.

Kada sam hteo da uzmem svoje pantalone sa poda, Elsje se probudila.

V

Zevala je i istezala se iz sve snage, pri čemu je isprsila svoje zaista velike grudi, kao da je želela da mi pokaže sve prednosti svoga tela. Piljio sam u ružičasto meso, ali ne požudno, već sa gađenjem - gadio sam se sebe samog. „Zašto već hoćeš da ideš?“, upitala je Elsje dok je sklanjala pramen kose sa lica. „Imam još nekoliko sati pre nego što budem morala na posao. Možemo se još malo zabavljati kao sinoć.“ Potvrdila je poziv širokim osmehom, prelazeći levom rukom preko dlakavog trougla između butina. ,A li ja imam posla“, odgovorio sam dok sam navlačio pantalone, teško gutajući. „A osim toga, tako rano ujutru nemam apetita za mesom.“ Zatvorio sam vrata za sobom, ispraćen bujicom psovki dok sam silazio niz usko stepenište.

Elsjina soba nalazila se u istoj zgradi kao i gostionica. Da bih napustio zgradu, morao sam da izađem na Dam, gde su se, uprkos ranim satima, već nalazili mnogobrojni trgovci koji su podizali svoje štandove. Nisam želeo da usmerim pogled ka gubilištu, ali nisam mogao drugačije; nešto me teralo na to.

Na svu sreću, Oselovo beživotno telo više nije bilo vezano za stub za davljenje. Verovatno su ga, po običaju, preneli na drugu stranu reke Ej u Volevajk. Tamo su stajali visoki stubovi na koje bi okačili pogubljene da javno trunu i plaše građane. Laknulo mi je, ali sam nastavio kući nimalo srećan.

Tada je moj pogled pao na Damrak sa svojim mnogobrojnim radnjama i predomislio sam se. Već sam pet dana bio bez zaposlenja i posrtanje mog finansijskog stanja već se naziralo. Bilo je vreme da se nešto preduzme. Zato sam se uputio prema radnji Emanuela Ohtervelta, koji je pre izvesnog vremena uzeo pet mojih slika na komisionu prodaju. Bilo je prošlo već dve nedelje od kada sam poslednji put posetio Ohtervelta, a tada još nije bio prodao nijednu moju sliku.

Veliki podrumi u Damraku, gde su se ređale gostionice, krčme i radnje svih vrsta, bili su jedni od najskupljih u Amsterdamu. Ohterveltovi poslovi mora da su dobro išli kada je tu mogao da ima sedište. Kada je uzeo moje slike, pred mojim očima su već zasvetlele sjajne kovanice, a ja sam se predao odvažnom snu da ću u skorijoj budućnosti moći da dam otkaz u Rendari i da živim od slikarstva. Ali sudbina se rugala mojim snovima.

Ohterveltova knjižara-galerija nalazila se između krčme i radnje gde su se

prodavale orijentalne vaze, odeća i tepisi. Upravo kada sam se spuštao niz male stepenice prema ulazu, Jola, prelepa šesnaestogodišnja Ohterveltova ćerka, otključavala je vrata radnje. Prepoznala me je, uputila mi osmeh od kojeg bi se svakom muškarcu zagrejalo srce, i raspitala se za moje dobro.

Pre nego što sam stigao da odgovorim, odjeknuo je glas njenog oca iz zadnjeg dela radnje: „Kako može biti Kornelis Sojfhof, kćeri? Loše se oseća.

Zar ne znaš da je onaj čovek, koga su juče ubili ispred gradske većnice, bio njegov prijatelj?“ „Oh, to nisam znala“, promumlala je Jola i savila glavu, tako da sam video samo njene bujne tamne lokne. „Izvinite zbog moje gluposti, gospodine Sojthof!“ Uhvatio sam je za bradu i podigao joj lice. „Nema razloga da vas bude sramota Jola. Kako ste vi to mogli znati?“ Njen otac je izašao poguren, vukući noge po podu i žmirkajući prema meni, kao da nije naviknut na dnevno svetlo. „Loše izgledate, Sojthofe, zaista loše.

Kao da ste celu noć pili da utopite svoju muku.“ „Tako je i bilo“, priznao sam. „Ali danas je novi dan, a život teče dalje!

Kako idu poslovi, gospodine Ohtervelt?“ Iskrivio je njegovo ionako već krivo lice. „Moglo bi biti bolje, zaista bi moglo.“ Njegove do malopre stisnute usne pokušavale su da se razvuku u prijatan osmeh. „Da li ste došli da nešto kupite, gospodine? Možda neku knjigu ili sliku nekog drugog slikara?“ Odmahnuo sam glavom. „Ne, želeo sam samo da se raspitam da li ste možda prodali neki od mojih radova.“ ,,Ah, tako.“ Osmeh je nestao sa njegovog lica i Ohtervelt me snuždeno pogleda. „Izgleda da niko nije zainteresovan da kupi vaše slike. Zar ne želite da ih ponovo uzmete, Sojthofe? Moja radnja je ionako puna, a malo je nade da ću ih prodati. Možda neko od moje braće iz esnafa može da vam pomogne.“ Trudio sam se da ne pokažem razočaranje. Prvo sam poželeo da se pozovem na Ohterveltovo saosećanje i da mu ispričam da sam izgubio posao, ali trgovac nije delovao nešto naročito osećajno. Potrudio sam se da sastavim osmeh i rekao sam velikodušno: „Imam potpuno poverenje u vas, gospodine Ohtervelt. Naći ćete kupce za moje slike. Inače, sada imam više vremena za slikanje i uskoro ću moći da vam donesem još novih radova.“

Zaprepašćen, Ohtervelt me pogledao. ,Ako slikate nešto novo, Sojthofe, za ime boga, odaberite motive koji će se dopasti ljudima. Nešto novo, kao što je moreplovstvo.“ „Ali na sve tri slike koje sam vam predao naslikani su brodovi!“ Trgovac me uhvatio za rukav i bez reči me sproveo u mračniji deo radnje, gde su moje slike stajale u nekom ćošku na podu. Sada me više nije čudilo što ih niko nije primetio. Dve slike pokazivale su scene sa amsterdamskih ulica. Ohtervelt ih je sklonio u stranu i podigao preostale tri. „Sta ovde vidite, Sojthofe?“ ,3rod, naravno. Brod za lov na haringe, prilikom istovara robe.“ „ Da, da. A ovde? ,3rod Istočnoindijske kompanije koji isplovljava iz amsterdamske luke.“ „A na trećoj slici?“ I to sam mogao da mu kažem a da i ne pogledam sliku, na kraju krajeva, ja sam je i naslikao. „Jahta za zabavu na kojoj nekoliko dobrostojećih gradana isplovljava uz reku Ej na nedeljni izlet.“ Ohtervelt je ponovo spustio slike i izazovno me pogledao. „Da li ste prilikom posmatranja vaših slika nešto primetili?“ „Na svim slikama su naslikani brodovi, baš kao što ste vi malopre i predložili.“ „Pogrešno! Treba da naslikate moreplovstvo, a ne lov na haringe ili zabavu na Eju. Istočnoindijska jedrilica već ide u dobrom pravcu, ali ne treba da je slikate u domaćoj luci.“ „Nego gde?“ Ponovo me povukao za sobom, ovoga puta do stola, sa nekoliko redova poređanih knjiga, odmah kraj ulaza. Pojavio se zadovoljan izraz na njegovom licu kada je desnu ruku stavio na jedan štos knjiga. „Moje najprodavanije knjige, Sojthofe. Ovo nisu Vondelove4 drame, niti Hojgensovi5 stihovi ili Hofova6 istorijska proza. Pogodite o kakvim knjigama se radi!“ „Knjige o moreplovstvu?“ „Tako je, i to kakve! Radnje nisu o lovu na haringe ili o izletima pred amsterdamskom obalom. U njima se opisuju avanture na moru u dalekim zemljama: oluje, brodolomi, ubistva, susreti sa divljacima. Bontekuov7 Dnevnik ili Izveštaj o putovanjimanasever Geritade Vera8 - to je ono što

ljudi žele da čitaju!“ „Ja sam slikar, a ne pisac.“ „Jedno ne isključuje drugo. Uzmite, na primer, Gerbranda Bredera; i on je prvo bio slikar, a kasnije je imao uspeha i kao pisac. A njegov smisao za boje i oblike došao je do izražaja i u jeziku. Ali vi ne morate da pređete u pisce. Sto se mene tiče, ostanite na četkici i paleti, ali ne slikajte vaše brodove pred kulisama Amsterdama, nego na moru gde šibaju oluje ili na obali Batavije!“ „Ne znam kako to tamo izgleda.“ „Onda idite tamo!“ Ohtervelt kao da je na trenutak osluškivao svoje sopstvene reči, a zatim je zamišljeno klimnuo glavom. „Da, to je dobra ideja.

Idite na more, vi ste još mladi! Okusite so beskrajnog mora, neka vam morski vetar šiba oko ušiju - pogledajte svet! Kako bi inače slikar bolje proučio svoj predmet?“ „Razmisliću o vašem predlogu“, rekao sam polako, iznenađen zbog preokreta razgovora. Ušao sam u radnju kao mladi slikar pun nade. Da li je trebalo da je napustim kao novopečeni moreplovac? „Učinite to, Sojthofe, ali poštedite me do daljeg drugih slika. Ovo želim da vam dam. Poklon.“ Uzeo je jednu knjigu sa najvećeg štosa i dao mi je u ruku; još je mirisala na svež lepak i crnu boju za štampanje. „Tek je juče završena, a ja je lično izdajem. Očekujem veliki uspeh, isti kakav je imao Komelin sa Bontekuovim zapisima. Knjiga bi mogla da vam pruži određeni podstrek.“ Otvorio sam knjigu i pročitao naslov: Dnevnik - Zapisi jednog kapetana, glavnog trgovca i direktora Fredrika Johans. de Gala, o svojim putovanjima u Istočnu Indiju-, u službi Istočnoindijske kompanije.

Naravno da sam poznavao ime pisca, kao i svi ostali u Amsterdamu i daleko van njega. De Gal je napredovao od moreplovca do kapetana jednog broda Istočnoindijske kompanije. Njegove zasluge donele su mu zvanje glavnog trgovca. Svaki brod je imao po jednog glavnog trgovca. On je, u stvari, bio vođa određene trgovačke ekspedicije, čak i u nautičkim pitanjima.

De Gal je bio i jedan od direktora kompanije i pripadao je sedamnaestorici, najvišim u Upravnom savetu koji se sastajao tri puta godišnje. U međuvremenu se sa svojih skoro sedamdeset godina povukao iz poslova, barem javno. Njegov sin Konstantin, nastavio je da vodi očevo trgovačko preduzeće i imao je mesto u upravi kompanije.

V

Iako nisam mnogo postigao, napustio sam donekle zadovoljan Ohterveltovu radnju. Knjiga uvezana kožnim omotom bila je skupocen poklon. Ako mi ponestane novca, mogao bih je prodati, a tim novcem bih mogao da preživim nekoliko dana.

Kod kuće mi je udovica Jesen prigovorila zbog mog kasnog dolaska kući.

Pustio sam tu majčinskom brigom nošenu tiradu da protutnji preko mene i poslušno sam legao u krevet. Moja domaćica je bila pomalo u pravu; i dalje nisam bio pri punoj snazi. Dugi dani temperature, Oselova smrt i prekomerno konzumiranje rakije - sve je to uzelo danak. Ali bilo je tu i nečeg dobrog što sam bio toliko umoran: ovoga puta sam utonuo u dubok san bez snova.

V

„Zao mi je, gospodine Kornelise, ali ovde je gospodin koji se na da odbiti.“ Glas udovice Jesen trgao me je iz dremeža. Njenu zaobljenu pojavu, koja je još malopre ispunjavala okvir vrata, odgurao je neki fino odeven stranac dok je ulazio u moju sobu. Nije li se osetio bar malo neprijatno dok je skidao svoj tamni šešir i učtivo poklanjao pred čovekom koji leži u krevetu?

U svakom slučaju, nije se namrštio, već je rekao: „Imam čast sa Kornelisom Sojthofom, zar ne? Moje ime je Marten van der Melen i želeo bih da sa vama porazgovaram o nekim važnim poslovima.“ „Van der Melen“, promumlao sam glasom hrapavim od spavanja. „Van der Melen, trgovac umetničkim delima?“ „Baš taj“, odgovorio je dok su se njegove usne, uokvirene tamnom bradom, uobličavale u osmeh. „Upravo dolazim od mog esnafskog brata Ohtervelta, koji me uputio na vas.“ Setio sam se da je Van der Melenova radnja umetničkim delima takode bila na Damraku, nedaleko od Ohterveltove radnje.

Ponadao sam se. „Da li ste kupili jednu od mojih slika, gospodine Van der Melen?“ „To ne, ali mi se dopada vaš način slikanja. Mogao bih da zamislim dobru saradnju sa vama.“ Dobacio je udovici Lesen nestrpljiv pogled. „Mislim da bi nas dvojica o tome trebalo da razgovaramo u miru.“ Nekoliko minuta kasnije, sedeo sam preko puta Van der Melena u jednom kafeu. Bio je toliko ljubazan da me pozove. Pošto se toliko trudio da mi ugodi, postao sam veoma nestrpljiv da čujem njegov predlog.

„Kao što sam već rekao, vaš način slikanja mi se sviđa“, nastavio je ponovo razgovor. „Ali potrebni su mi drugi predmeti.“ „To sam već danas slušao od gospodina Ohtervelta.“ „Koliko ga ja poznajem, zahtevao je od vas da slikate brodove na moru usred oluje.“ Smejao sam se. „Da, i nešto mnogo više: predložio mi je da i sam isplovim na more.“ „Ohtervelt s godinama postaje sve čudniji. Hoće da pošalje nadarenog mladog slikara iz Amsterdama, a onda bismo mesecima, ili čak godinama, bili lišeni njegove umetnosti. Kakva glupa zamisao!“ Gospodin se razumeo u laskanje. Ohrabren njegovim načinom razgovora, raspitao sam se kakve on to predmete više voli. „Meni su potrebni portreti, majstore Sojthofe. Ja ću vam slati raspoložive modele i za svaku gotovu sliku platiću vam osam guldena.“ To je bila dobra cena. Naravno, veliki majstori su za jednu uljanu sliku dobijali hiljadu ili dve hiljade guldena, ali za ogromni broj običnih slikara stvarnost je bila drugačija. Neke slike su u prodaji, čak i uramljene, stajale samo oko dvadeset guldena. Ako trgovac umetničkim delima, koji takođe računa i svoju dobit, nudi meni, nepoznatom i, nažalost, do sada neproslavljenom slikaru, osam guldena samo za slikanje, mogao sam zaista biti zadovoljan. Čestitao sam samom sebi što sam slike ostavio kod Ohtervelta i posmatrao sam čoveka preko puta mene kao pravog dobrotvora.

Izgleda da su napokon prošla moja baksuzna vremena.

Van der Melen se nagnuo prema meni. „Ništa ne govorite, prijatelju Sojthofe. Da li vam osam guldena nije dovoljno?“ „Znam vrlo dobro da je to dobra cena za slike nekog nepoznatog umetnika.

Mogu samo da se nadam da će moj rad opravdati vaše poverenje.“ „Dakle, zajedno smo u poslu?“ „Da!“ rekao sam od srca i prihvatio ispruženu ruku.

Dok je Van der Melen stiskao moju ruku, leva mu je odlutala u levi džep jakne i izvadio je nekoliko kovanica koje je stavio ispred mene na sto. „Dva guldena unapred za prvu sliku, da ne biste odustali.“ „Ne brinite“, požurio sam da kažem i uzeo sam novac; još mi je bio stran osećaj da imam pokrovitelja koji daje kaparu. „Sta vam se tačno dopada u mom slikarstvu?“ V

V

„Način na koji se igrate sa svetlom i senkama. Podseća me na majstora Rembranta. Da li ste vi bili njegov učenik?“ „Zeleo sam da budem, ali se nešto isprečilo“, odgovorio sam vrdajući. „Poređenje sa Rembrantom je za mene čast, gospodine Van der Melen, ali mislio sam da njegov stil danas nije rado viđen?“ Van der Melenovo lice poprimilo je ozbiljan izraz. „Ljudi kao što ste vi, i kao što je Rembrant, u stvari izučavaju dva zanata. On je umetnik i zanatlija istovremeno. Umetnik prilikom slikanja sledi svoju sopstvenu viziju, a zanatlija pazi da rad bude po želji nalogodavca. Uzmite, na primer, Rembrantovu sliku Noćna straža. To jeste četa kapetana Fransa Baninga Koka, koja je tada izazvala toliku pažnju. Nema sumnje da je to vredno umetničko delo. Ipak, prekor koji je Rembrant tada dobio bio je opravdan.

Svaki od naslikanih muškaraca mu je tada platio veliku sumu kako bi se našao ovekovečen na toj slici. A šta je Rembrant učinio? Neke od njih je naslikao poluskrivene, a u odnosu na većinu strelaca, naglasio je dete s kokoškom. Ljudi koji su platili za tu sliku morali su biti razočarani.“ „Da li je Rembrant trebalo da potisne umetnika u sebi?“ „Ne da potisne, ali da ukroti. Kada slikar prihvati nalog, na prvom mestu treba da se usmeri na očekivanje nalogodavca. Umetnost treba tada da se podredi zanatu; treba da ga pokrene, a ne da dominira nad njim. Kada slikar uzima svoju četkicu, a da pritom ne mora da ispunjava želje kupca, tada može da se prepusti svom umetničkom nagonu.“ Opomena je jasno doprla do mene, ali smatrao sam je suvišnom. Nisam nameravao da razočaram svog pokrovitelja. Na kraju krajeva, dao je mom životu, koji se opasno približio gladovanju, novu perspektivu. Uz to, moja želja kao slikara uvek je bila da na mojim slikama prikažem ljudski karakter u svim njegovim nijansama. Portreti, o kojima je čovek preko puta mene pričao, dovodili su me bliže mom cilju nego scene amsterdamskih ulica ili brodova na olujnom moru. „Bićete zadovoljni mojim radom“, čvrsto sam obećao i stisnuo ona dva guldena u džepu svoje jakne. „Kada počinjem?“ „Najradije bih, dragi prijatelju, moj prvi model doveo kod vas još danas.“

Samo dva sata kasnije, začulo se kucanje na vratima moje sobe i Van der

Melen je ušao u pratnji jedne ženske osobe. Bila je mlada, otprilike mojih godina, sa gotovo savršenim izrazom lica, čiju je lepotu jedino narušavao preveliki nos. Ispod slamnatog šešira virile su crvene lokne. Nije nosila jedan od onih širokih naboranih okovratnika, kao što je to bilo omiljeno među damama iz dobrih porodica, ali su materijal i kroj njene odeće ukazivali na to da potiče iz višeg staleža. Jednostavna plava marama pokrivala joj je ramena i grudi. „Ovo je gospođica Marjon, vaš model“, rekao je trgovac umetničkim delima i bilo je jasno da prezime te lepotice neću saznati.

Pozdravio sam je, a ona mi je odgovorila stidljivim osmehom. „Bolje da odmah počnemo“, predložio je Van der Melen i pogledao u svoju pratilju sa iščekivanjem.

Klimnula je glavom i skinula šešir. Crvenkaste lokne padale su joj preko ramena. Zatim je odvezala maramu sa ramena; svetla put stvarala je lep kontrast sa bojom njene kose. Očekivao sam da je sa skidanjem bilo gotovo, ali Marjon je počela da skida i gornju haljinu.

Zbunjeno sam pogledao prema Van der Melenu. „Sta ovo treba da znači?“ „Marjon se sprema da vam bude model.“ „Za to može da ostavi haljinu na sebi. Odlično joj stoji. Nije potrebno da menja garderobu.“ „Ona neće menjati haljinu, skinuće je .“ „Skinuće j e ? “, ponovio sam sa nevericom. „Zašto?“ Van der Melen je namrštio čelo. „Da li vi to zaista ne shvatate, Sojthofe, ili se namerno pretvarate da ste glupi? Treba mi slika nage Marjon.“ Dok smo nas dvojica razmenjivali reči, Marjon je nesmetano nastavila da se skida. Kada je skinula i donju haljinu, sa nevericom sam piljio u njene male, ali lepo oblikovane grudi. Kakva suprotnost od onog ružičastog nabujalog mesa šankerke Elsje, prošlo mi je kroz glavu. „Dopada vam se, zar ne?“, pitao je Van der Melen, a meni se učinilo da sam načuo čudan prizvuk u njegovom glasu. „To nije pitanje“, odgovorio sam grubo jer nisam mogao da se oslobodim osećaja da mi se podsmevao. „Jeste, upravo je to pitanje“, suprotstavio se trgovac umetničkim delima. „Samo ako vam se model dopada, moći ćete da naslikate odgovarajući portret.“ V

„Naravno da mi se dopada“, priznao sam sa otporom. „Kojem muškarcu, osim nekom slepcu, može da se ne dopadne? Ali to ne objašnjava zašto treba da je naslikam neodevenu.“ Van der Melen me prostreli strogim pogledom. „Ja plaćam vas, Sojthofe, tako da ne moram da vam objašnjavam svoje želje. Da li ste zaboravili da sam vam malopre u kafeu pričao o umetnosti i zanatu? Mislio sam da smo se razumeli. Ako nismo, onda ću vam sada jasno objasniti šta očekujem od vas.

Plaćaću vam dobro i pronalaziću vam modele. Vi ćete mi naslikati slike tačno onako kako ja želim. Sve ostalo se vas ne tiče i nećete mi postavijati bilo kakva pitanja. Ako ste sa tim saglasni, onda dobro. Ako ne, vratite mi moja dva guldena i naći ću drugog slikara!“ Bilo je kao da imam posla sa nekim drugom osobom, a ne sa onom od pre par sati. Na početku mi se maltene udvarao, a sada mi je postavljao jasne uslove. Moja početna simpatija prema trgovcu umetničkih dela raspršila se u vazduh. Shvatio sam da ispred sebe nemam pokrovitelja, nego čoveka koji je kupovao ono što je želeo. U ovom slučaju sam to bio ja, ali mogao je to biti i jedan od mnogih drugih mladih slikara u Amsterdamu, koji povremeno, kao i ja, nisu znali kako da zarade novac za stan i hranu.

Pogledao sam, oklevajući, prema drvenoj kutiji u koju sam stavio ona dva guldena dobijenih od Van der Melena. Ako mu vratim novac istog trena, bez sumnje bih ugodio svom samopoštovanju, ali od čega da živim kada potrošim ono malo kovanica koje su mi preostale od plate čuvara u Rendari?

Trgovac umetničkim delima kao da je znao o čemu razmišljam. Njegov nadmoćni osmeh se raširio kada sam poluglasno prihvatio izrečene uslove. „Vrlo lepo, Sojthofe. Sta mislite, koliko dugo će ovo trajati?“ „Recimo, oko tri sata, toliko će još biti odgovarajućeg svetla.“ „Dobro. Za tri sata ću se vratiti po gospođicu Marjon.“ Ostavio nas je same.

Potisnuo sam loš osećaj koji me obuzeo i pokušao sam da se usredsredim na svoj rad. Ugljen za crtanje leteo je preko platna hvatajući konture lepe Marjon. Zaista je bila prelepa; kad god bi se moj pogled malo duže zadržao na njoj, muškarac u meni pretio je da potisne slikara.

Ona je zauzela pozu po mojoj preporuci, ali bila je potpuno nezainteresovana i bezizražajnog lica, kao da nosi masku. Posle dužeg posmatranja uočio sam da je ta ravnodušnost zaista samo maska. Shvatio V

sam to zbog njenih očiju; bile su to oči jedne nesrećne devojke. Iznenada mi je sinulo da ona nije došla dragovoljno, nego da ju je neka meni nepoznata nevolja dovela ovamo, nevolja koja ju je naterala da se spetlja sa Martenom van der Melenom.

Iako nisam znao podrobnije detalje, u meni je raslo negodovanje prema trgovcu umetničkim delima. Marjon je delovala kao anđeo kojem su ukradena krila, koji je bačen u pakao ljudskog sveta i tamo ostao vezan nevidljivim lancima.

Uglednim gospođama nije bilo dozvoljeno da poziraju nage. Često smo mi slikari morali u tu svrhu da nalazimo žene koje su već prodavale svoje telo, a za određenu cenu su bile spremne na sve. Ali Marjon nije delovala kao istrošena kurva. Njene skupocene haljine nisu se uklapale u to, kao ni cela njena pojava i ponosno držanje. Pokazivala mi je svoje nago telo, ali nije mi se nudila. Između mene i nje povukla je nevidljivu granicu koja između kurve i mušterije ne postoji.

Moja skica ugljenom bila je gotova i dozvolio sam Marjon pauzu dok ja pomešam boje. Uspravno je sela na moj krevet kada su se otvorila vrata.

Ušla je udovica Jesen i rekla: „Gospodine Kornelise, htela sam da pitam da li vi i vaša poseta želite čokoladu...“ Zanemela je i sa zaprepašćenim izrazom osmotrila scenu koju je zatekla. Čak i da je golišava Marjon, kao do malopre, pozirala, umesto što sada sedi na mom krevetu, zaprepašćenje moje domaćice ne bio bilo ništa manje. Ona je bila do srži pobožna osoba, mnogo odanija strogim pravilima kalvinizma nego što sam ja to ikada bio. Neodevena nepoznata žena u njenoj kući - to joj nikako nije odgovaralo iako se radilo samo o modelu jednog slikara.

Prekorio sam samog sebe što se toga ranije nisam setio. Ali Van der Melen me je tako iznenadio da se uopšte nisam setio udovice Jesen.

Krenuo sam prema njoj u želji da joj objasnim situaciju, pričao joj o svom finansijskom stanju koje me je nateralo da prihvatim porudžbinu od Van der Melena, ali naišao sam na gluve uši. Sa strogoćom koju još nikada kod nje nisam video, rekla je: „Ovako nešto ne trpim u mojoj kući. Sutra je božji dan, ali prekosutra da ste nestali odavde ili ću prijaviti vaše bludničenje!“ S tim rečima se okrenula i napustila sobu. Gledao sam za njom i pokušao da njeno ponašanje uskladim sa dosadašnjom slikom o njoj. Primila me je kod sebe kao sina, brinula se o meni kao majka i negovala me dok me je V

V

tresla groznica i dok sam ležao u krevetu bez svesti. Da li je baš iz tih razloga bila toliko razočarana? U svakom slučaju, kao da je svaki osećaj naklonosti prema meni iščeznuo. Strogo pobožna kalvinistička duša, koja je osuđivala svaki greh i razvrat, prevladala je u njoj.

Marjon je u međuvremenu uzela moj pokrivač i obavila ga oko svog tela.

Nesigurno je gledala u mene; u njenom stidljivom pogledu bilo je saosećanje, ali nisam znao da li je ono bilo namenjeno meni ili njoj samoj. ,3olje je da sada odete“, rekao sam. „Ako želite, otpratiću vas kući.“ „To nije potrebno.“ To su bile prve reči kojima se ona meni obratila. Glas joj je bio visok i nežan i delovao je stidljivo koliko i njen pogled. šta će biti ako me gospodin Van der Melen ovde ne zatekne?“ ,Ja ću mu objasniti šta se dogodilo.“ Dok se ona oblačila, ja sam joj okrenuo leđa. Pre nego što je napustila sobu, okrenula se još jednom prema meni i rekla: „Zao mi je .“

Glava sedma Kuća u Rozengrahtu AMSTERDAM, 15. AVGUST 1669. GODINE Sto sam bio bliži svome cilju, kući na južnom kraju Rozengrahta, moji koraci su postajali sve sporiji, a srce lupalo sve jače. Te letnje nedelje sam ostao sam sa svojom potištenošću. Oko mene su se nasmejani ljudi šetali sunčanim ulicama, a mnogi od njih su išli ka novom lavirintu koji je zasadio Nemac Lingelbah. Tu se nije nalazio samo lavirint za šetnju, koji su zaljubljeni vrlo rado koristili da bi se nesmetano viđali, već je bilo i mnogih drugih zanimljivosti koje su privlačile narod - od fontana pa do pokretnih slika, a ovaj prekrasan dan bio je kao stvoren za takvu zabavu. Skromna kuća, koju je Rembrant van Rajn nakon bankrota iznajmio, nalazila se preko puta ovog zabavnog parka i pitao sam se kako je stari majstor, kraj sve te graje, podvriskivanja i krika, nalazio mir za svoj rad.

Iz hlada visoke ograde pojavile su se dve žene i preprečile mi put. Imale su kosu uvezanu šarenim trakama, a grudi su podigle čvrsto pripijenim steznicima. Drsko su pokazivale te mesnate bregove ne prekrivši ih maramama. Neminovno je bilo da mesto kao što je lavirint privuče i kurve.

Kada mi nije uspelo da zaobiđem njihovu zasedu, jednostavno sam te dve šarene ptice odgurnuo u stranu i nastavio brzim korakom dalje, ispraćen psovkama kojima su ismejale moju muškost i poslale me dođavola.

Setio sam se žene koju je prethodnog dana Marten van der Melen doveo kod mene. Ove dve devojke bi bez sumnje za neku paru bile spremne da poziraju kao modeli u Evinom kostimu i uradile bi sve što se od njih traži. I ne bi, kako sam potajno mislio o Marjon, umirale od sramote. Pitao sam se koja je bila Marjonina cena, ali to je bila tajna između nje i Van der Melena.

Ponovo sam se setio neočekivanog pojavljivanja udovice Jesen u mojoj sobi. Nakon što je Marjon otišla, pokušao sam da razgovaram sa svojom gazdaricom, ali nisam uspeo da je ubedim da promeni mišljenje. A onda se vratio Van der Melen. Kada nije našao Marjon kod mene, delovao je

uznemireno, a nakon što sam mu objasnio kako stoje stvari, bio je ljut. Ako ubrzo ne nađem nov stan, rekao je, raskinuće našu saradnju pre nego što je i počela. Ništa mi drugo nije palo na pamet nego da u Rozengrahtu potražim rešenje za moje muke.

Međutim, nisam bio ovde samo da bih našao novi smeštaj, postojao je i drugi razlog. Prošle noći, kada zbog moje očajne sudbine nisam mogao da zaspim, postideo sam se do same srži. Tugovao sam što sam izgubio posao i stan, ali šta je bilo sa mojim prijateljem Oselom? On je ostao bez života zbog zločina koji mi je i dalje bio tajanstven. Sramota zbog mog samosažaljenja učvrstila me je u odluci da rasvetlim smrt Gese Timers. I zbog toga sam došao baš u Rozengraht.

Još jednom sam duboko udahnuo, popeo se na stepenište od kamenih kocki i povukao uzicu koja je pokrenula limeno zvonce. Napokon su se vrata malo otvorila i pojavilo se zgužvano lice stare Rebeke Vilems, koja je Rembrantu, zajedno sa njegovom ćerkom Kornelijom, vodila domaćinstvo. Uske oči kućepaziteljke su me odmeravale, ali bez znaka prepoznavanja. Rembrant je tokom svog dugogodišnjeg života i rada imao mnogo učenika, pa verovatno nije zapamtila ovog koji je samo nekoliko dana boravio kod njega. „Zelim da razgovaram sa vašim gazdom, majstorom Rembrantom van Rajnom.“ „Zašto?“ pitala je. „Imate račun koji još nije izmiren?“ „Nisam došao da tražim novac, nego da ga donesem.“ Vrata su se još malo otvorila. „Kakav novac donosite? Za šta?“ „O tome bih voleo da razgovaram lično sa majstorom Rembrantom. Da li je kod kuće?“ Oklevajući me posmatrala, kao da se plaši da je ne namamim u neku zamku. „Ne znam.“ Iza nje se začuo visok mladalački glas: „Sta je, Rebeka? Ko je na vratima?“ Kućepaziteljka se okrenula prema mladoj osobi koju ja nisam mogao da vidim, ali pritom nije napuštala mesto ispred vrata. „Neko ko donosi novac, tako kaže.“ Koraci su se približavali i napokon su se vrata širom otvorila. Ispred mene je sada stajala i Kornelija i bio sam iznenađen koliko se promenila od našeg poslednjeg susreta. Tada je još bila dete, a sad je izgledala kao mlada žena.

V

V

Tačnije, veoma lepa mlada žena, sa plavim loknama koje su uokviravale puno, ali ne previše okruglo lice. Mogla je da ima oko petnaest godina, ali delovala je starije. Kao da joj u životu nije uvek bilo lako kraj njenog oca, te je devojčica rano sazrela u mladu ženu.

Njene plave oči su se raširile kada me je ugledala i reče: „Vrati se u kuhinju, Rebeka, ja ću se pobrinuti za našeg gosta.“ Nakon što se kućepaziteljka, oklevajući, povukla, Kornelija me zapita: „Kornelis Sundhof, zar ne? Sta želite?“ „Sojthof “, ispravio sam je. „Želim da razgovaram sa vašim ocem.“ Počela je naglas da se smeje. „Da li ste sigurni da to želite, gospodine Sojthof ? Zar vam nije bilo dosta kako se prošli put poneo prema vama?“ „Bio je malo ushićen zbog vina“, rekao sam pažljivo, „a i ja sam prema njemu bio previše naprasit.“ „Moj otac je bio pijan, a vi ste mu to rekli u lice jer nije moglo drugačije“, prešla je na stvar. „Možda se danas može razgovarati sa njim. Ili je možda opet...“ „Ne, nije pijan, još ne. On slika. Da li želite ponovo da pokušate da budete njegov učenik?“ „Baš to mi je želja.“ S nevericom je odmahnula glavom. „Od toga neće biti ništa.“ „Da li ima već dovoljno učenika?“ „Ne, naravno da ne. Nakon Arenta de Geldera, vi ste jedini ko je želeo da uči kod moga oca, ali, nažalost, to nije uspelo, a to je, najverovatnije, bila moja krivica.“ „Otkud vam to?“ „Zar vas nisam ja zamolila da utičete na mog oca zbog pića? Pa, eto!

Moram sad to da ispravim. Zbog toga želim da pokušam makar da ubedim oca da popriča sa vama.“ „Možda me se više ne seća, kao ni stara Rebeka“, rekao sam, a tome sam se zaista iskreno nadao.

Kornelija se vragolasto nasmejala. „Moj otac može tu i tamo da zaboravi nekog od poverilaca, ali nikada čoveka sa kojim se posvađao.“ Sprovela me kroz pokriven prolaz u hodnik kuće, zamolila da sačekam i pošla na sprat gde je bio Rembrantov atelje. Nije dugo potrajalo i čuo sam njegovo glasno psovanje, kojeg sam se i dan-danas jasno sećao. Već sam se

pozdravio sa svojim planom da ovde u Rozengrahtu stanem na noge, kad se Kornelija vrati. „Moj otac je spreman da vas primi“, rekla je. „Malopre mi nije tako zvučao.“ „Najbolje je pustiti ga da se najpre izviče, posle toga je mirniji. Sad je pravi trenutak da mu se nešto kaže. Zapamtite to!“ Obećao sam da ću slediti njen savet i polako sam se popeo uza stepenice.

Zastao sam ispred ateljea i pažljivo pokucao. „Udi, vrata nisu zaključana!“ začuo sam Rembrantov škripavi glas u kojem sam osetio ton nestrpljenja.

Stajao je pred štafelajem u zakopčanom radnom mantilu isprskanom šarenim flekama. Bilo je nemoguće reći koje je boje nekada bio taj mantil.

Njegova pojava me uplašila. Naravno, još prilikom našeg prvog susreta pre dve godine izgledao je star jer se od briga i sudbonosnih udaraca neobično brzo istrošio. Ali sad je njegovo lice, koje me gledalo delom radoznalo, a delom nestrpljivo, delovalo još deset godina starije, potpuno bledo i upalo.

Znao sam da je prošlog septembra izgubio svog voljenog sina Titusa i pretpostavio sam da ga je to u potpunosti slomilo.

Rembrant je otvorio tanke usne i pokazao bezubi osmeh. „Donosite mi novac, kaže moja ćerka. Gde je?“ Udario sam rukom o jaknu. „Ovde.“ Ispružio je jednu koščatu ruku isprskanu raznobojnim mrljama. „Pa dajte mi ga!“ „Da li da računam da smo sklopili dogovor?“ Osmeh mu je postao veći. „Ne ako želite ponovo da mi zabranite vino!“ „Vaša ćerka me tada...“ „Da, da, da, znam“, upao mi je u reč. „Znači, vi želite ponovo da postanete moj učenik?“ „Vrlo rado.“ „Dobro. Za jednu godinu učenja platićete mi sto guldena. Unapred.“ „Prošli put ste tražili samo šezdeset, a i njih niste tražili unapred.“ Rembrant je klimnuo glavom. „Tada sam bio previše dobrodušan.“ „Stotinu guldena je velika suma.“ „To nije neuobičajena cena za učenika. Razmislite, ja nisam bilo ko!“ Starac me izazovno gledao, skoro ratoborno, a ja sam razmišljao da li da

mu jednostavno kažem istinu. Rembrant više nije stajao visoko i odavno su prošla vremena kada se jedva mogao odbraniti od učenika. Bilo je nemoguće da zahteva stotinu guldena za godinu dana. Međutim, pošto nisam hteo da ga povredim i nisam želeo da pokvarim sebi izglede da se ovde eventualno nastanim, krenuo sam drugim putem. „Stotinu guldena ne mogu da nabavim, majstore Rembrante. Polovinu bih mogao da vam ponudim, a i to samo u nedeljnim isplatama. Recimo, jedan gulden nedeljno, i to unapred?“ Čak je i to, s obzirom na oskudicu u mojoj vreći za novac, bila smela ponuda. Da bih održao obećanje, moraću sa Martenom van der Melenom da napravim dobre poslove. „Pedeset i dva guldena“, kreštao je starac čupkajući svoje tanke sive lokne. „Razmislite o tome da ćete kao moj učenik ovde imate gde da živite i gde da se hranite. Zakup za kuću baš i nije jeftin.“ „Koliki je zakup? „Oko dve stotine i pedeset guldena“, odgovorio je oklevajući. „Koliko tačno?“ „Dve stotine dvadeset i pet“, rekao je prkosno. „Tu je onda moj udeo od pedeset i dva guldena popriličan.“ Uzdahnuo je duboko i spustio se na jedan tronožac. „Vi ste tvrd pregovarač, Sojthofe, zaista. Ne znam...“ Iznenada su mu oči zasijale. ,3 io bih saglasan ako mi poklonite nešto lepo.“ „Molim?“ „Poklon za moju zbirku. Sećate se valjda još moje zbirke?“ Naravno da sam se sećao. Rembrantova strast za skupljanjem bila je legendarna i mnogo godina su amsterdamski trgovci dobro zarađivali na njegovim raritetima.

Sakupljao je sve što bi mu moglo koristiti kao model za njegove radove: egzotičnu garderobu, preparirane životinje, biste, nakit i oružje. Zbirka je posle njegovog bankrota rasprodata kako bi se namirili poverioci. Ali nije prošlo mnogo, a Rembrant se ponovo prepustio svojoj strasti. „Sta je?“, pitao je i opet se široko osmehnuo. „Zar mi niste doneli poklon?“ Sledeći iznenadnu misao, iz džepa sam izvadio nož na preklapanje. „Kako bi bilo sa ovim?“, pitao sam. „Spanski nož.“ „Hm, dajte da vidim.“ Prišao sam bliže kako bih mu pružio nož i pritom sam ugledao sliku na V

V

kojoj je trenutno radio. Bio je to autoportret sa kojeg je posmatrača gledao sa svojim bezubim osmehom. Osmeh je imao nešto prepredeno, podsvesno; izgledao je kao neki general koji je izgubio bitku, ali potajno zna da će dobiti rat. Sta je u životu tog starog slikara još moglo da postoji što ga je držalo u uverenju da će na kraju trijumfovati?

Detaljno je osmotrio kanije obložene mesingom i jelenjim rogom pre nego što je otvorio zakrivljeno sečivo. „Sečivo nije ništa naročito“, promumlao je. Viđao sam španske noževe kojima je oštrica ukrašena ornamentima.“ „Ovaj nije“, rekao sam pomalo razdraženo. ,3 a š to. To ga čini manje vrednim.“ Ispružio sam ruku prema oružju. „Ako vam ne odgovara, onda mi ga vratite.“ Pre nego što sam uspeo da uzmem nož, Rembrantova šaka se čvrsto zatvorila oko drške, kao kandža ptice grabijivice. „Uzeću ga, samo zato što je od vas.“ „Dobro. Onda imam još jedan uslov.“ „Uslov?“ Rembrant je ponovio tu reč kao da je to najveća uvreda koju je ikada čuo. Čvrsto sam ga pogledao u oči. „Uzeću sebi pravo da, osim posla za vas, primam modele i da izrađujem slike za svoj račun. Troškove za materijal ću, naravno, lično snositi.“ Sumnjičavo me odmerio. „Da li vi tražite učiteija ili jeftin atelje?“ „I jedno i drugo.“ Kada je Rembrant zaćutao posmatrajući me ispod skupljenih obrva, pripremio sam se za napad besa i drugo izbacivanje. No, umesto toga je zapao u tako gromoglasan smeh da su mu suze potekle niz izborano i loše obrijano lice. „Možda ćemo se ovoga puta bolje slagati“, rekao je na kraju. „Možda nam još bude i zabavno zajedno.“ V

V

Dole me je čekala Kornelija. Pitala je: „Kako je prošlo? Već odavno nisam čula oca da se od srca nasmeje.“ U nekoliko reči sam joj objasnio tok našeg razgovora. Lice joj je zablistalo.

„Lepo što se sa njim slažete, gospodine Sojthof. Mom ocu će prijati da ponovo ima učenika. A biće dobro i da opet imamo muškarca u kući.“ „Vaš otac je tu.“ „On je star i polako ga napušta snaga. Dok je Titus bio među nama, on je odrađivao neke poslove, sve što ne može da uradi žena ili star čovek.“ „Cuo sam o smrti vašeg brata, ali ne znam detalje. Bio je veoma mlad.“ „Nije imao ni dvadeset sedam godina“, rekla je Kornelija. „Tek se februara prošle godine oženio; rođenje svoje ćerke Titije nije ni doživeo. Da nije male, moj otac bi se već odavno predao. Uvek procveta kada nas naša snaja Magdalena poseti sa Titijom. Nešto od Titusa u njoj i dalje živi i to drži oca još u životu.“ Na trenutak je zaćutala i pre nego što je nastavila, preko njenih očiju se navuče veo sete. „Kuga ga je odnela. Nažalost, ništa se nije moglo učiniti za njega. Sahranili smo ga u Zapadnoj crkvi prošle godine u septembru. Leži u iznajmljenom grobu i čeka da ga prebace u porodičnu grobnicu Magdalenine porodice Van Lo. Ali ne žurimo. Mislim da bi to oca još više pogodilo.“ Podigla je glavu i osmehnula mi se. „Hajde da više ne pričamo o tim tužnim stvarima. Danas je divan dan. Zelite li odmah da donesete stvari, gospodine Sojthof?“ „Molim vas, obraćajte mi se sa Kornelise inače ću se osećati veoma starim.

A što se tiče mojih stvari, mislim da je ova nedelja isuviše lepa da bih je pokvario pakovanjem. Napolju, u lavirintu, kao da se sjatilo pola Amsterdama. Ja još nikada nisam bio tamo. A vi?“ „Jednom, kao dete, ali tada smo još živeli u Velikoj jevrejskoj uiici. Od kada smo se preselili, jednostavno nije bilo vremena za to. Ionako stalno slušamo svu tu gužvu, muziku, glasne pesme i čestu buku pijanih.“ „Jedno je čuti je, a sasvim drugo učestvovati u njoj“, rekao sam namigujući. „Da li je to poziv, Kornelise?“ „Da, jeste.“ Ova nedelja se mogla nazvati srećnim danom. Uspelo mi je da se prijavim kao učenik kod Rembranta i sada je još i dobro raspoložena Kornelija pošla sa mnom u Lingelbahov lavirint. Doduše, bila je isuviše mlada za mene, ali čim bih se udubio u razgovor sa njom, ja bih to zaboravio. Delovala mi je zrelo i rečito, kao odrasla, a i njeno telo se nikako nije moglo pripisati nerazvijenom detetu. Nekoliko puta sam uhvatio sebe kako mi se pogled, duže nego što je pristojno, zadržao na njenom zaobljenom telu. Jednom je to V

V

čak i ona primetila i oko njenih usana zaigrao je znalački osmeh.

Salili smo se i smejali dok smo šetali između fontana osvežavajući se hladnom vodom koja je iz njih prskala. U Kući rariteta smo se rugali izloženim predmetima, koji bi Rembrantovoj zbirci služili na čast: zeleni papagaj koji je posetioce dočekivao drskim izrekama; ogromna preparirana glava slona; bezbroj figura koje je pokretala nevidljiva mehanika i koje su izvodile i moguće i nemoguće pokrete. Zalutali smo, kao što je i bio red u velikom lavirintu, i kad smo napokon našli izlaz, otišli smo da pojedemo parče deventerskog kolača, uz koji su kao piće služili hladnu čokoladu. Kada je počelo da se spušta veče, seli smo na klupu ispred jedne vinarije i ja sam naručio bokal vina od trešanja. „Da niste malo previše darežljivi, Kornelise?“, upitala je Kornelija odvažno dok je mlada krčmarica užurbano trčala između stolova da iznese vino pred nas. „Od danas ćete mom ocu morati da plaćate za učenje.“ Nagnuo sam se napred prema njoj. „Hoćete da vam odam jednu tajnu?“ „Koju?“ „Mora da su moji pregovori ostavili utisak na vašeg oca pa je potpuno zaboravio da zatraži novac za učenje za prvu nedelju.“ Kornelija se nasmejala. „Prerano ste se ponadali, Kornelise. Za ubiranje novca sam ja zadužena.“ „Vi?“ „Naravno. Zar ste to zaboravili? Kada je moj otac pre jedanaest godina morao da prijavi bankrot, više ništa nije ostalo u njegovom vlasništvu. Mi smo doneli tu regulativu kako mu poverioci ne bi oduzeli sve što sada teškim radom zaradi.“ „Ali ako vaš otac radi i zarađuje, kako to da poverioci ne uzmu svoj deo?“ „Tada smo kod notara napravili sporazum da je on zaposlen u jednoj radnji za umetnička dela, koja je pripadala mojoj majci i mom bratu Titusu. Moj otac je dobio smeštaj i hranu, a zauzvrat on pruža savete i radnu snagu.“ „I to je pravno izvodljivo?“ upitao sam sa nevericom. „Jeste.“ „A nakon smrti vaše majke i vašeg brata, vi nastavljate da vodite poslove?“ „Takoreći. Nasledila sam majčin deo radnje. Naravno, moj staratelj, slikar Kristijan Dusart, nadležan je za sva važna pitanja. Ali vaš novac možete slobodno predati meni. Na kraju krajeva, ja vodim domaćinstvo zajedno sa

Rebekom i moram da idem u nabavku.“ Razigrano je ispružila desnu ruku, a ja sam joj teatralno, prevrćući oči i glumeći zaprepašćenje, dao jedan gulden. Oboje smo se smejali: napokon opet bezbrižan Kornelis Sojthof i mlada, nimalo detinjasta Kornelija van Rajn.

Kako osmeh sreće ume zlobno da prevari! Još iste večeri sam to osetio, odmah nakon što sam Korneliju otpratio kući.

Sumrak se još nije spustio, ali je u Rozengrahtu, gde su kuće zidane jedna do druge i gde su ulice uske, bilo veoma mračno. Tokom celog dana sam imao čudan osećaj da me neko posmatra, čak i dok sam bio u lavirintu.

Međutim, tamo je vladala takva gužva da eventualnog pratioca ne bih mogao da vidim u svoj toj gomili trgovaca, musketara, mornara, nasmejane dece, časnih i manje časnih žena. Tu neodređenu sumnju sam na kraju pripisao mojoj sklonosti ka jezivom umišljanju i nadraženom umu. Ali sada, dok sam koračao kroz mirne uličice, osetio sam hladnu, nevidljivu ruku na mom ramenu, koja me ponovo upozoravala na neku nepoznatu opasnost. Zatim sam začuo i korake.

Dva puta sam menjao pravac, ali koraci su ostali iza mene, nekada glasniji, nekada tiši. Više puta sam pokušao da letimično bacim pogled preko ramena prema mom progonitelju, ali nisam imao uspeha. Isuviše spretno se skrivao u senkama visokih kuća. Kada sam prošao pored jedne pekare, ispred koje su se nalazile poređane velike kutije, doneo sam odluku. Brzim pokretom sam se sakrio iza nagomilanih kutija, sklupčavši se koliko god je to bilo moguće.

Ako je zaista postojao progonitelj, uskoro bi morao da prođe pored naslaganih kutija. Istovremeno sam želeo da samog sebe ubedim da sam čuo samo korake nekih bezopasnih prolaznika. Lavirint je bio na drugom kraju Amsterdama i mnogi posetioci su se sada, kao i ja, vraćali u grad.

Ponovo sam začuo korake i uzbuđeno šaputanje. Tada više nisam verovao u slučajnost. Dlanovi su mi bili vlažni dok sam opipavao džep tražeći španski nož. Trebalo mi je malo vremena da se setim da sam ga poklonio Rembrantu. Proklinjao sam svoju velikodušnost i glupost. Bilo je nepromišljeno sačekati progonitelja čiju snagu nisam poznavao. Ali bilo je prekasno; ako sada napustim svoje skrovište, neizbežno je da me otkrije.

Ugledao sam trojicu muškaraca i nimalo mi se nisu dopali. Grube šegrte sa

zapuštenim bradama, koji su se mogli sresti u ozloglašenim krčmama na pristaništu ili u Jordanskoj četvrti, niko nije želeo da sretne sam, a naročito ne u zabačenoj uličici. Sigurno nisam bio slabić, ali računao sam da nenaoružan neću imati sreće protiv trojice od te sorte.

Kada je jedan od njih, sa širokim ramena i ožiljkom preko desnog obraza, počeo da govori, nestao je i poslednji tračak nade da se oni nisu okomili na mene. „Gde je nestao? Video sam ga malopre ovde pred pekarom.“ „Odavde se ne može skrenuti ni u jednu uličicu“, primetio je drugi muškarac, čiji je crveni nos ukazivao na to da redovno pije. „Mogu da se kladim u bure vina da je još ovde negde!“ „Ali onda bismo morali da ga vidimo“, rekao je iznenađeno treći češući ćelavu glavu. „Ne ako je ušao u jednu od ovih kuća“, rekao je onaj sa crvenim nosom. „Ko pušta strance uveče u kuću?“, čudio se ćelavi. „Možda ovde ima neku devojku ili poznaje nekoga u ovoj ulici“, pretpostavljao je onaj crvenog nosa.

Onaj sa ožiljkom, najverovatnije vođa sudeći po njegovoj pojavi, ćutke je gledao oko sebe. I koliko god da sam se sklupčao, nisam mogao da sprečim da se naši pogledi susretnu. Sirok osmeh razvukao se njegovim unakaženim licem. „Gledajte ko se sakrio ispred pekarske radnje! Pa to je naš prijatelj!“ Njih trojica su ležerno krenuli prema meni i opkolili me. Oči su im sijale od sreće, kao u lovaca kada ugledaju svoj plen.

Podigao sam se i uzaludno pogledao oko sebe tražeći neko oružje. Da je moja situacija bila beznadežna, bilo mi je potpuno jasno kada sam u rukama onog sa ožiljkom na licu i ćelavog ugledao noževe sa dugačkim sečivima.

Onaj crvenog nosa izvukao je ispod svog prsluka batinu dužine pola ruke. „Sta hoćete od mene?“, pitao sam i polako izmicao unazad. „Ko vas šalje?“ „Nisi trebao da nas čekaš, ti što mašeš četkicom“, rekao je vođa. „To ne volimo. Da si samo nastavio svojim putem, ništa ti se ne bi desilo.“ U njihovim licima video sam radost zbog onoga što će da mi urade.

Pripadali su onoj vrsti ljudi koji vrlo lako i vrlo rado nalaze razloge da napadnu slabijeg, a njihove glave služile su samo za to da ih dželat jednog dana smrska.

Kada sam leđima udario o zid kuće, mom izmicanju došao je kraj.

V

Opipavao sam rukama fasadu kuće kako bih našao makar neki labav kamen koji bih mogao da iskoristim kao oružje. Uzaludno.

Već sam se pripremao na najgore kada se začuo bučan glas: „Opa, šta to moje oči vide? Tri naoružana muškarca protiv jednog nenaoružanog, zar to nije pomalo nejednaka raspodela?“ Covek koji je to rekao dolazio je iz istog smera kao i moji progonitelji i ja, a bio je krupan i snažan. Na prvi pogled bih ga mogao ubrojati u prijatelje ove trojice batinaša, ali samo na prvi pogled. Odelo mu je bilo čisto i uredno, nosio je visok taman šešir časnog gradanina, a brada, koja mu je uokviravala lice, bila je uredno obrijana. Malo mi je laknulo zbog njegove iznenadne pojave, ali kada sam primetio da ni on nema oružja u rukama, pitao sam se hoće li uopšte biti od pomoći.

Onaj sa ožiljkom mu se obratio zbunjeno: „Sta ti tražiš ovde? Produži dalje!

Ovo te se ne tiče!“ „Sta se mene tiče ili ne, to je moja briga, gospodine“, rekao je stranac sa osmehom dok je bezbrižno prilazio. „Kada vidim da tri bitange hoće da tuku jednog časnog gospodina, onda ja smatram da me se to i te kako tiče.“ „Onda ćemo da pretučemo dva časna gospodina“, odgovorio je muškarac sa ožiljkom cereći se. „Trebalo je da se makar naoružaš pre nego što si se umešao u tuđa posla!“ Nepoznati muškarac je ispružio ruke, koje su zaista bile velike i jake. „Ova dva oružja su mi sasvim dovoljna.“ „Kako god želiš“, rekao je onaj sa ožiljkom sležući ramenima.

Zatim su on i onaj sa crvenim nosom krenuli na stranca, dok je ćelavi sa svojom dugom oštricom i dalje preteći stajao preda mnom.

Do maločas miran, stranac je načinio jedan munjeviti korak, uhvatio desnu ruku onog sa crvenim nosom i istovremeno desnom nogom nagazio njegovu desnu butinu. Taj potez je, u pravom smislu te reči, bilo delotvoran. Potpuno iznenađen, ispustio je svoju batinu, izgubio ravnotežu i pao na popločanu ulicu. Kada je udario glavom, začulo se iznenađujuće glasan zvuk i oko njegove glave se brzo razlila barica krvi. Sve to se desilo za tren oka, i to na takav način da su se njegovi kompanjoni potpuno zbunili i odmah zastali sa napadom.

Nakon toga se moj nepoznati spasilac u dva koraka već stvorio kod onog sa ožiljkom i zavrnuo mu desnu ruku. Vođa batinaša je glasno vrisnuo od bola i V

V

ispustio nož. Jauk se pretvorio u besni plač. Svom snagom se otrgao od nepoznatog muškarca i bacio se na njega pesnicama. Ovaj se spretno izmakao u stranu, uhvatio ga za rame i vrat i bacio ga u naslagane kutije.

Napadač je pao na zemlju, a kutije preko njega.

I dalje sam u čudu posmatrao mog spasioca, kada me je ćelavi iznenada napao i pokušao da mi zarije nož u leđa. Pao sam na zemlju i pritom, više slučajno nego namerno, udario u njegove noge. Sapleo sam ga i on je pao.

Pre nego što je uspeo da se pridigne, moj spasilac ga je već čvrsto držao nateravši ga da ispusti nož.

Za to vreme se napadač sa ožiljkom pridigao ispod srušenih kutija i zbunjeno pogledao u nas. Moj spasilac je ćelavog odgurnuo od sebe i on nalete na svog vođu. „Pokupite vašeg pijanog prijatelja i nestanite odavde, ološi!“ vikao je nepoznati čovek na njih. „Ako s mesta ne nestanete, predaćemo vas gradskim stražarima.“ Nisu čekali da im se dva puta kaže. Podigli su okrvavljenog druga i, vodeći ga između sebe, polako otišli. Pre nego što su nestali u senci kuća, vođa se okrenuo još jednom prema nama. Njegove oči su nam uputile pogled pun mržnje.

Moj spasilac je podigao šešir, koji mu je tokom okršaja pao sa glave, i otresao prašinu sa njega. „Danas se ovi ulični lopovi usuđuju da još pre mraka izađu iz svojih rupa. Loša vremena za časne građane.“ Nisam mu rekao da ja njih trojicu ne smatram običnim uličnim lopovima. U međuvremenu sam bio sasvim siguran da su me već ceo dan pratili. Vođa me je nazvao ti što zamahuješ četkicom, što je značilo da je tačno znao sa kim ima posla. Međutim, kako to da objasnim mom spasiocu kada ni sam nisam imao objašnjenje za to?

Jednostavno sam mu se zahvalio na njegovoj pomoći i dodao sam: „Čudno da niko nije izašao ispred vrata. Napravili smo toliku buku da je trebalo da uzbunimo pola ulice.“ „Nažalost, to uopšte nije čudno, nego normalno. Ljudi se plaše batinaša i ubica i srećni su kad se ovako nešto desi nekom nepoznatom na ulici, a ne njima lično. A na gradske straže se čovek ne može osloniti. Oni, po pravilu, dođu tek kada je sve već gotovo i uglavnom se onda bave onima koji su nevini.“ V

„Zahvaljujući vašoj pomoći, sve je dobro prošlo.“ „Ali nije uvek u blizini neko ko vam može pomoći, prijatelju. Trebalo bi da naučite da se bolje odbranite. Da li ste ikada pomislili da se oprobate u rvanju? Ali ja moram brzo da nastavim svojim putem. Ceka me jedna slatka devojka, ako me razumete. Ipak, ako budete ozbiljno razmatrali da naučite rvanje, dodite u Prinsengraht, u školu rvanja Nikolasa Petera i potražite me!“ Još nije ni završio, a već je brzim koracima nastavio da hoda. Devojka koja ga je čekala mora da je zaista bila slatka. To što je bio u godinama u kojima b i slatka devojka mogla da mu bude ćerka, očigledno je njegovoj požudi davalo krila. „Stanite, kako se zovete?“ viknuo sam za njim. „Ja vodim školu i zovem se Robert Kors.“ V

Glava osma Tajna svih žena Poslednja noć u kući udovice Jesen bila je nemirna. Razmišljao sam o svojim progoniteljima, o njihovim namerama i ko se potrudio da ih unajmi. Vođa je sam rekao - da ih nisam sačekao, ne bi me ni napali. Dakle, samo su me pratili. Ali zašto?

Pošto mi na pamet nije padao nijedan zadovoljavajući odgovor, usmerio sam svoje misli na onog pribranog čoveka koji mi je pomogao da se spasem od batinaša: Robert Kors. Kakva čudna slučajnost da mi ga je Osel pomenuo pre nedelju dana i da baš on naiđe u tu zabačenu uličicu. Doneo sam odluku da se odazovem Korsovom pozivu i da obavezno posetim školu rvanja. Da li ću naučiti rvanje, to nisam znao, ali na taj način sam makar nešto mogao saznati o Oselovoj prošlosti. Bili smo prijatelji, ali o njegovom životu pre Rendare skoro da ništa nisam znao.

Nisam nikako mogao da shvatim da je prošlo tek osam dana otkako smo vežbali rvanje i koliko se toga dogodilo u tako kratkom periodu; dobio sam otkaz u Rendari, kao i u stanu kod udovice Jesen, smestio se kao učenik kod majstora Rembranta, a Osel je pogubljen kao ubica. Poslednja pomisao naterala mi je suze na oči i bio sam zahvalan kada sam napokon zaspao.

Sledećeg jutra sam u komšiluku, od jednog trgovca voćem, iznajmio ručna kolica za tri pare i preselio u Rozengraht ono malo ličnih stvari koje sam posedovao. Ovde nisam živeo onako luksuzno kao kod udovice Jesen.

Uselio sam se u jednu od prostorija na spratu, u koju je Rembrant smestio svoju novu zbirku rariteta. Ipak, nije bilo mnogo mladih slikara punih očekivanja koji za sebe mogu da kažu da im se krevet nalazi među orijentalnim vazama, bistama antičkih heroja i prepariranim životinjama.

Kada su me ujutru zagolicali prvi sunčevi zraci, u mene je piljio krzneni medved, kao da mi prkosi što njegov zimski san traje mnogo duže od mog vremena za odmor.

Rembrant me je prvih dana dobro pritegao; on kao da je namerno izmišljao zadatke kojima bi mogao da me uposli. Možda je to bio njegov način da mi

pokaže ko je majstor a ko šegrt. Morao sam da se dovijam kako bih našao vremena da ispunim i obaveze koje sam imao prema trgovcu umetničkim delima Van der Melenu.

Bio je veoma impresioniran Marjoninom slikom i dovodio mi je i druge modele. Sve sam ih morao naslikati potpuno nage i sve su ostavljale isti utisak kao i Marjon: prihvatale su mirno neizbežnu sudbinu i činile su nešto što je za njih bilo ispod časti. Nijednu nikada više nisam video nakon što bi slika bila završena, i nijedna sa mnom nije razgovarala više nego što je to bilo neophodno. Kada bi se završilo poslednje poziranje, činilo mi se kao da ta mlada dama, koja mi je bila model, nikada nije ni postojala. Jedini dokaz njenog postojanja bila je slika, a po nju bi Van der Melen poslao nekoga ubrzo nakon što bih je završio.

Plašio sam se da će prisustvo tolikih mladih dama iritirati Korneliju, da će ona možda čak i negodovati zbog toga, ali to se nije desilo. Naprotiv, delovalo je da je radosna zbog Van der Melenovih poseta, a nekoliko puta je čak i razgovarala sa njim, verovatno u nadi da dobije dobru cenu za očeve slike. Međutim, on se prema njoj ponašao odbojno, a jednom sam čak čuo kako je jadnoj Korneliji veoma grubo rekao da se njegove mušterije ne mogu zagrejati za jednog Rembranta. Poželeo sam u tom trenutku da skočim na njega i da ga pesnicom udarim u lice!

Samo jedan jedini put, kada sam završavao Marjoninu sliku, Kornelija me je pitala za moj model. Kada sam rekao da Van der Melen bira modele i da im ja ne znam ni ime ni prezime, bila je pomalo iznenađena, ali i zadovoljna.

U početku jedva da sam izlazio iz kuće, osim ako bi me Rembrant poslao da nešto obavim za njega. Tom prilikom sam dopunjavao i svoje zalihe materijala za slikanje. Inače, bio sam srećan kada bih uveče legao u krevet.

Tu i tamo sam pomalo čitao knjigu koju mi je Emanuel Ohtervelt poklonio.

Nisam smatrao da je Dnevnik - Zapisi jednog kapetana, glavnog trgovca i direktora Fredrika Johans. de Gala, o svojim putovanjima u Istočnu Indiju, u službi Istočnoindijske kompanije na bilo koji način nešto posebno. Ali nikada nisam čitao ni izveštaje o onim avanturama kojima je Ohtervelt bio toliko oduševljen, pa zato sebi nisam dozvoljavao da donesem ishitren sud o tome. Naprotiv, nadao sam se da je on u pravu i da će sa tim delom imati uspeha. Iako se, da kažem to pažljivo, nije posebno trudio da proda moje slike, dopadao mi se, a naročito njegova ćerka Jola sa tamnim loknama.

Fredrik de Gal je, u ime Istočnoindijske kompanije, išao na četiri velika putovanja, na dva kao kapetan, a na dva kao glavni trgovac. Od ova poslednja dva, u svom dnevniku je detaljno izveštavao jedino o prvom, a četvrto putovanje je samo ukratko opisao sa nekoliko primedbi i vrlo malo podataka, gotovo samo datumima i brojkama, kao da je taj deo prepisao iz brodskog dnevnika. To mi je delovalo neobično jer se trudio da prva tri putovanja slikovito prikaže i da i najmanju avanturu opširno opiše. Mislim da sam se sećao kako mi je jednom neki pijani moreplovac pričao da je De Galovo poslednje putovanje privuklo veliku pažnju javnosti jer se samo polovina posade vratila u Amsterdam. Međutim, nisam mogao biti siguran da li je ta priča istinita.

Tek početkom septembra, našao sam i malo vremena da posetim učitelja rvanja Roberta Korsa. Rembrant je bio van kuće, iz razloga meni nepoznatog.

Cesto se dešavalo da po pola dana ne bude kod kuće, a čak ni Kornelija tada nije znala gde je odlazio. Jednom je izrazila pretpostavku da on to vreme provodi kraj Titusovog groba, tugujući u samoći.

Tog septembarskog utorka, napustio je kuću rano pre podne, a velikodušna Kornelija dala mi je slobodno ostatak dana. Vreme više nije bilo tako toplo kao u avgustu, ali uprkos oblacima na nebu, nije padala kiša. Pošao sam u ležernu šetnju prema Prinsengrahtu, koju je poremetilo samo neprijatno sećanje kad mi je pogled pao na bojadžijsku četvrt. Skola rvanja nalazila se u jednoj velikoj zgradi, zbog čega sam došao do zaključka da poslovi gospodina Roberta Korsa, verovatno, dobro idu.

Jedan vratar me sproveo u veliku salu za vežbanje gde se osećao prodoran miris znoja i alkohola za čišćenje. Tu su dve grupe polugolih muškaraca vežbale rvanje, a svaku od njih vodio je po jedan učitelj. Robert Kors je stajao naslonjen svojim širokim ramenima na zid i nadgledao vežbe. Tedna grupa je očigledno bila sastavljena od početnika. Pokreti tih muškaraca delovali su nespretno, a učitelj je morao stalno iznova da im pokazuje iste pokrete rukama. Članovi druge grupe bili su daleko spretniji i bacali su jedan drugog na leđa toliko brzim zahvatima da čak ni moj pogled nije mogao sve da isprati. Fascinirano sam posmatrao predstavu i zamišljao kako je nekada mladi Osel Jeken vežbao u ovoj rvačkoj sali.

U neko doba me je Robert Kors primetio i prišao mi sa upitnim pogledom. „Mogu li da vam pomognem, gospodine? Želite li da naučite umetnost V

V

V

rvanja?“ „Najpre bih, ako je dozvoljeno, da malo pogledam. Vi lično ste me pozvali, gospodine Kors.“ ,Ja?“ Ispitivački me posmatrao, ali očigledno nije mogao da se seti našeg susreta. „Zabačena uličica na Rozengrahtu“, pomogao sam mu da se seti. ,3 ila je nedelja uveče u avgustu, a vi ste mi pritekli u pomoć i stali ispred trojice batinaša koji bi me, bez vaše pomoći, sigurno žestoko umlatili.“ Lice mu se razvedrilo. ,A, to ste vi!“ „Ja sam“, nasmejao sam se i rekao mu svoje ime. „Tada ste toliko žurili da nisam stigao ni da vam se zahvalim. Želim da to ovom prilikom nadoknadim.“ ,A rvanje ne želite da učite?“, upitao je poslovno Kors. „Nisam siguran da li to sebi mogu da priuštim. Ja sam samo siromašni slikar.“ Klimao je razumno glavom i izrecitovao jedan dečji stih: „Danas crtam žuto, a sutra crveno, ali uvek molim za koricu hleba. Da li vam je zaista toliko teško?“ „Ne baš toliko teško, ali ni u kojem slučaju ne mogu za sebe da kažem da živim u blagostanju. Zbog toga ću morati da odustanem od toga da vas imam za učitelja, gospodine Kors. Ali vrlo rado bih porazgovarao sa vama.“ „Zaista, a o čemu?“ „O mom prijatelju Oselu Jekenu.“ „Osel?“ Na Korsovom licu pojavio se izdajnički grč. „Vi ste prijatelj sa Oselom Jekenom? Gde je on? Sta radi?“ „Nažalost, on je mrtav.“ Kors me je pogledao potreseno. Ukratko sam mu objasnio šta se desilo. „Čovek koji je zbog ubistva svoje ljubavnice zadavljen ispred gradske većnice - to je bio on“, promumlao je. „Naravno da sam za to čuo, ceo Amsterdam je o tome pričao. Ali nisam znao ime čoveka. Da sam znao da se radi o Oselu, ja bih...“ „Sta biste?“ pitao sam radoznalo.

Mahnuo je samo rukom. „Ah, ništa. Ništa ne bih mogao da učinim za njega.

Jadni stari Osel. Tolike godine.“ Odjednom je delovao sasvim tužno. „Život menja ljude i odnose među njima, a bog zna da te promene nisu uvek V

V

V

V

V

najbolje. Zar nije tako?“ „Tu ste možda u pravu“, rekao sam oklevajući, nesiguran u to na šta je ciljao. „Nažalost, u pravu sam. Ali ne bi trebalo da nastavimo naš razgovor ovde.

Molim vas, sledite me do moje kancelarije.“ Viknuo je onoj dvojici učitelja da nastave bez njega, i sproveo me u jednu prostoriju koja je bila osvetljena pomoću dva velika prozora. Na zidovima su bile okačene gravure koje su prikazivale muškarce u različitim pozama rvanja. „Naručio sam da se napravi nekoliko primeraka“, objasnio je Kors. ,,Za jednu knjigu o umetnosti rvanja. Ali ove bakarne gravure mi se ne dopadaju, neprecizne su. Vi kažete da ste slikar, gospodine Sojthof. Možda ste zainteresovani da se jednom oprobate sa ovom temom? Obradovao bih se tome.“ „Da, možda“, rekao sam, ali sam prećutao da se u graviranje bakra ne razumem nešto naročito. Rešio sam da zamolim Rembranta da me tome nauči kako bih Korsu mogao da pokažem neki primerak. Dok sam još o tome razmišljao, pogled mi je pao na sliku okačenu na zid preko puta prozora. Bio je to portret žene, a pogled na nju mi je oduzeo dah. „Sta vam je?“, pitao je Kors. „Zar vam nije dobro?“ Pokazao sam na sliku. „Ja poznajem tu ženu!“ „Ne verujem. Umrla je pre šesnaest godina. Mora da ste tada još bili dete.“ „Umrla je pre...“ izjavio sam sa nevericom. „Od čega?“ „Kuga joj je pojela pluća.“ „Ko je ona bila?“ „Katrin, kći Nikolasa Petera. Ona je razlog što su prijatelji postali neprijatelji, ili bolje rečeno, muškarci koji su izbegavali jedan drugog.“ Kors se gorko nasmejao. „Još od Eve, žene donose nevolje i svađu, a opet, bez njih smo izgubljeni. Ne razumemo ih, ali su nam potrebne, kao i vazduh koji dišemo. To je njihova večita tajna.“ „Pričate o sebi i o Oselu, zar ne? Hoćete li mi ispričati tu priču?“ „Čućete je. Ali prvo sedite i popijte sa mnom koji gutljaj dobrog delftskog piva.“ Napunio je dve čaše pivom iz jednog limenog vrča i seli smo na stolice sa visokim naslonom. Zatim mi je ispričao priču o dvojici mladih rvača, koji su umeće rvanja usavršavali kod Nikolas Petera i koji su, uskoro, obojica V

V

postali toliko vešti da ih je primio kao učitelje. „I kao moguće naslednike“, dodao je Kors. „Obojica smo se zaljubili u lepu Katrin i udvarali joj se, kao što se niko drugi nijednoj drugoj devojci u Amsterdamu nije udvarao. ,A koga je ona odabrala?“, pitao sam. „Izgledalo je kao da je Osel osvojio njenu naklonost. Već se pričalo o prvim pripremama za svadbu. Ja sam se već bio predao i od svega digao ruke kada se jedne letnje večeri list okrenuo. Osel se sa majstorom Nikolasom poslovno odvezao za Gaudu, a Katrin je prihvatila moj poziv da prošetamo kroz Lingelbahov lavirint.“ Cudan sjaj mu se javio u očima. „Te večeri se sve promenilo. Bili smo bezbrižni i veseli, smejali se i pevali, i u neko doba shvatili smo da smo jedno drugom suđeni. Odmah nakon povratka Katrininog oca i Osela, obavestili smo ih o svemu.“ Radoznalo sam se nagnuo napred. „Kako je Osel to prihvatio?“ Kors j e spustio čašu na j edan uski sto i gestom bespomoćnosti raširio svoje velike ruke. „Teško se to može opisati rečima. U trenu se iz jedne osobe pretvorio u neku sasvim drugu. Moj prijatelj, koji je oduvek bio veseo i sa kojim sam uvek razmenjivao šale, postao je ogorčen i ćutljiv. Napustio nas je samo dan kasnije iako mu je majstor Peter dao dobru ponudu. Peter mu je predložio da zajedno sa mnom preuzme vođenje škole rvanja, bez obzira na to za koga će se Katrin udati.“ ,A Osel je to odbio?“ „I više od toga! Nije hteo ni da sasluša predlog. Valjda je samo želeo da ode sa ovog mesta, daleko od žene koju je voleo najviše na svetu. Mislim da nije mogao da podnese da bude u Katrininoj blizini.“ „Niste pokušali da se pomirite sa njim?“ „Mnogo puta, ali uvek bi odbio da razgovara sa mnom. U njegovim očima bio sam izdajnik i lopov, a to mu ne mogu zameriti. Dok smo se takmičili za njenu naklonost, obojica bismo prihvatili ako bi se ona odlučila za onog drugog. Tako sam i ja to sasvim pribrano podneo kada je izgledalo da je Osel njen izabranik. Ali kada su on i Katrin postali par, naš čin mu je sigurno delovao kao podmukao zločin. Ali šta je trebalo da uradimo? Katrin i ja smo bili mladi, a srca su nam se prelivala od ljubavi.“ Brzo je ispružio ruku prema čaši i ispio je u jednom cugu. Adamova jabučica mu se pomerala gore-dole dok je gutao, a pivo curilo sa krajeva

usana. Na kraju je spustio praznu čašu, prešao rukom preko usana i zapiljio se u sliku na zidu. Njegove oči kao da su gledale u neki drugi svet ili u neko davno prošlo vreme.

I ja sam posmatrao sliku lepe plavokose žene sa impresivnim zelenim očima i još nisam mogao da verujem u ono što vidim. Međutim, što sam duže gledao portret, misli su mi postajale bistrije. Nešto što kod Osela nikada nisam shvatao, sada sam dokučio i naučio sam da razumem svog prijatelja, iako je bilo prekasno. „Gospodine Kors“, napokon sam nastavio. „Malopre ste mi rekli da sam suviše mlad da bih poznavao tu ženu. To je tačno, ali istovremeno i pogrešno. Oselova saputnica, žena koju je Osel navodno ubio...“ „Da?“ „Zvala se Gesa Timers i izgledala je isto kao i vaša Katrin, kao da su sestre bliznakinje. I ona je imala te zelene oči. Da li je Katrin imala sestru ili neku rođaku?“ „Koliko ja znam, ne. A i prezime Timers ne postoji u Katrininoj rodbini.“ „Onda je to bila slučajnost da je Osel sreo ženu koja je ličila na njegovu veliku ljubav, barem po izgledu. U suštini, ta Gesa Timers, koju sam i ja upoznao, bila je iskvareno stvorenje, bolesna i previše sklona rakiji. Možda je bila drugačija kad ju je Osel prvi put sreo. Ali sada mi je jasno zašto se vezao za ženu koja ga je vređala čak i u prisustvu prijatelja. Ne ona lično, ali njen izgled ga je očarao u tolikoj meri da mu je sve drugo postalo nebitno.

Vratila ga je u prošlost i dala mu osećaj kao da ga je voljena na kraju ipak izabrala.“ ,3edna uteha“, smatrao je Kors. „Više od toga mu nije ostalo.“ Rvač je ustao i prišao portretu. Dugo je ostao da stoji pred slikom, leđima prema meni. Kada se napokon okrenuo, u očima tog krupnog, snažnog muškarca video sam svetlucanje suza. „Kako bih ispoštovao Oselovu pravednost, moram još sledeće da dodam“, čuo sam ga kako govori teškim glasom. „Njegovo ogorčenje nije prouzrokovano samo navodnom prevarom, koju sam u njegovim očima počinio ja, a verovatno i Katrin. Katrin je nekoliko meseci nakon naše svadbe preminula i ponela naše nerođeno dete sa sobom. Posle toga sam još jednom potražio Osela i pokušao da raščistim sa njim. Ali tada je bilo gore nego

ranije. Izbacio me napolje i umalo nije postao nasilan. A znate li zašto?

Prebacivao mi je da sam ja kriv za Katrininu smrt i da je nisam dovoljno čuvao od kuge. Tada to nisam razumeo, ali danas znam da je krivicu osećao i on lično. Verovatno je sam sebi prebacivao da se nije dovoljno borio za Katrin. Izgleda da je verovao da bi ona pored njega duže poživela. To su nerazumne misli izrođene iz bola, ali mora da su ga bukvalno nagrizale.“ Odmahnuo je glavom. „Ipak, to što je on pored te Gese postao ubica, to je nešto što nikako ne mogu da shvatim.“ ,Ja nisam uveren u njegovu krivicu.“ „Kako to mislite?“ rekao je Kors i ponovo seo.

Bio je vrlo otvoren, a ja sam stekao poverenje u njega. Dakle, bez okolišanja sam mu ispričao o nestaloj slici i mojim uporno prisutnim, iako nedokazivim sumnjama.

Kors me je gledao sa nevericom. „Ali slika je samo stvar. Ne živi, ne misli, ne oseća, ne radi ništa.“ „Poznajem slikare koji drugačije misle o svojim delima“,rekao sam i dodao: „Nažalost, ja moje sumnje ne umem bolje da utemeljim. Ipak, akoje ikako moguće, ja ću saznati šta je sa tom slikom. Mora da postoji razlog zašto je nestala tako brzo nakon smrti Gese Timers.“ „Svakako, tu ste u pravu. Da li ste već nešto doznali?“ „Ne, do sada nisam imao dovoljno vremena.“ To je bila istina. Moje početne sumnje da je plava slika nastala u Rembrantovoj radionici, ili, što je bilo verovatnije, u ateljeu nekog njegovog učenika, do tada se nisu potvrdile. Pretražio sam prostorije u Rozengrahtu od podruma do tavana, ali nisam uočio nijednu sliku koja ima sličnosti sa bojama slike smrti, kako sam je u sebi nazvao. Plava jednostavno nije bila Rembrantova boja. Još nijednom nisam morao da mu nabavim plavi puder koji je bio potreban da bi se napravila plava boja. Jedina plava boja u celoj kući bila je u mom ličnom posedu, koju sam koristio za slikanje portreta. „Ako nešto saznate, obavezno me obavestite, gospodine Sojthof‘, zamolio je Kors. „Vrlo rado bih vam pomogao u vašim istraživanjima.“ „Zašto?“ „Možda zato jer želim da izravnam račune. Osel i ja smo nekada bili kao braća. Trebalo je da se pomirim sa živim Oselom, sada mogu samo da pokušam da sperem ljagu sa uspomene na njega, koja mu je, kako vi

pretpostavljate, nepravedno naneta.“ Oči su mu bile pune suza dok me je ispitivački odmeravao. „Ona trojica batinaša onomad u Rozengrahtu, da vas oni nisu možda namerno napali? Da li su možda bili unajmljeni?“ „Izgovarate ono što ja pretpostavljam. Ali ne znam zasigurno.“ „Ovako ili onako, trebalo bi da vas podučim kako biste za sledeći napad bili spremniji! Uvešću vas lično u umetnost rvanja i teško vama ako se slučajno usudite da mi ponudite i jednu jedinu paru!“ Tako sam tog popodneva, uz nekoliko padova i modrica, naučio prve osnovne pojmove rvanja. Jednom sam čak uspeo i da upotrebim naučeno, tako da sam svog majstora prebacio preko leđa. Završio je bočno na podu.

Kada sam se zabrinuto raspitao da li se povredio, odgovorio je sa osmehom da je i padanje deo obuke i da će mi to pokazati na sledećem času. Kasnije više nisam bio toliko siguran da li ga je moje umeće bacilo na pod ili je to bilo njegovo dobročinstvo.

Uprkos mojim modricama, napustio sam školu rvanja u dobrom raspoloženju. Prenevši nekome razmišljanja o Oselovoj smrti, pomalo mi je laknulo u duši. S druge strane, saznao sam mnogo o mom prijatelju, što me je podstaklo na razmišljanje. Oblaci su se razišli i septembarsko sunce obavilo je ceo grad u prijatno svetlo. Seo sam na drvenu klupu ispred jedne krčme na Prinsengrahtu, naručio vrč piva, iznajmio od krčmara lulu i opustio se dok sam posmatrao komešanje na ulici i vodi.

Tovarni brodovi usidrili su se pred trgovinskim kućama, a sa izbačenog zabata spuštali su teretne kuke da bi istovarili robu sa broda ili preneli na brod. Moja mašta se igrala time šta bi mogla biti sadržina bezbroj bala, sanduka i buradi. U istovaranim sanducima verovatno su se nalazili začini iz Indije ili kora drveta iz Portugalije, a u buradima malaga iz Spanije ili pivo iz Brabanta. Pretpostavljao sam da su u utovaranim sanducima marame za Englesku ili duvan za turski Levant10, u kacama bordo za Svedsku ili vino sa Rajne za Rusiju. Dok sam gledao za brodovima koji su plovili prema severu u pravcu luke, setio sam se predloga Emanuela Ohtervelta i odjednom mi se ta ideja više nije činila čudnom.

Zahvatila me neobuzdana želja za putovanjem i zamišljao sam sve strane gradove, zemlje i ostrva kuda su holandski brodovi plovili. Batavija na ostrvu Java, Malaka i Cejlon, Celebesko more, Sumatra, Mauricijus, Surinam, Molučka ostrva. Sve su to mesta kojima sam jedva znao nazive i V

približni položaj. Možda su baš zato u meni budili do sada nepoznato interesovanje. Video sam pred sobom domoroce koji su govorili nerazumljivim jezikom i razmišljao o životinjama i biljkama koje moje oči još nikada nisu videle. Naravno, putovanje u stranu zemlju bilo je povezano sa mnogim opasnostima: vremenskim nepogodama, tropskim groznicama, gusarima i divljim životinjama. Ali samo onaj ko želi da se suoči sa tim opasnostima, može otkriti neki novi svet i neki novi život.

Ovde, u Amsterdamu, nije bilo ničega što bi me zadržavalo i, morao sam sebi priznati, ništa što bi mi obećavalo sjajnu budućnost. Mladih slikara bez sredstava bilo je na svakom ćošku. Samo nekolicina mojih prijatelja iz esnafa uspeće da postanu poštovani majstori, ali čak ni to nije bila garancija za doživotnu sreću. Rembrantova sudbina je to dokazivala. Bio sam ravan sa većinom slikara mojih godina, ali da li sam bio ravan sa jednim Rubensom ili Fransom Halsom, Janom Stenom ili Govartom Flinkom?

Po prvi put sam sumnjao u to da preda mnom stoji uspešna slikarska karijera. Možda zato jer sam po prvi put o tome ozbiljno razmislio. Kao mladić sam se usmerio na slikarstvo jer sam u toj umetnosti bio veoma dobar i zato što sam za svoje prve radove dobio mnoge pohvale. Ali pravi život se ne sastoji od pohvale prijatelja, porodice i nekoliko učitelja koji nas poznaju od malih nogu.

Na moru, pred ostrvom Teksel, stajali su veliki trgovački brodovi koji će uskoro isploviti u meni nepoznate delove sveta. Da li bi možda trebalo da idem tim putem, da stavim nogu na tuđu zemlju pre nego što shvatim kako da ostvarim svoj život? Sa svojim tesno izgrađenim ulicama i plovnim kanalima, Amsterdam mi se iznenada učinio strašno mali i uzan, kao da hoće da me zgnječi, da me potisne i da mi zatvori oči za ostatak sveta.

Zbog ovih unutrašnjih previranja, tog popodneva sam doneo odluku da napustim Amsterdam i potražim sreću na drugim mestima, gde su i sami nepoznati i egzotični nazivi nagoveštavali pustolovinu i opasnost. Samo sam pre toga morao najpre da skinem ljagu sa Oselovog imena.

Zadovoljan ovom odlukom, koja je mom životu napokon dala perspektivu, ispružio sam noge, naslonio se leđima o zid krčme i ponovo pustio da mi pogled luta. Dok sam razmišljao o tome ko je od prolaznika već bio u nekoj stranoj zemlji, sa moje leve strane sam primetio mladu ženu koja je išla prema jednoj od velikih trgovačkih kuća. Možda su moju pažnju najpre

privukle crvene lokne, a možda i prepoznatljivi slamnati šešir sa plavom trakom. Trgnuo sam se prema napred, zaštitio oči rukom od zalazećeg sunca i piljio za mladom ženom. „Retko lepa žena ako mene pitate“, zapištao mi je nepoznati glas u uhu. „Istovremeno i veoma elegantna i vrlo zavodljiva. Nažalost, suviše sam star i ružan za tako slatku ženu. I siromašan.“ Obaveštenje je došlo od mršavog starijeg muškarca, koji je sedeo na klupi pored moje sa praznim vrčem i žvakao patrljak lule. Zbog lica iznurenog vremenskim neprilikama, pretpostavio sam da se radilo o starom mornaru.

Mnogobrojne sitne bore oko očiju dobijale su se kad se previše žmirka na sunce u potrazi za kopnom ili prvim znakom kruženja galebova. „Henk Rovers“, predstavio se starac. „Na svim morima sam kod kuće, ali u Amsterdamu je moj dom.“ „Kornelis Sojthof, još nikud da je mrdnuo iz Amsterdama“, odgovorio sam a da pritom nisam skinuo pogled sa crvenokose. ,A li sa pogledom na svu lepotu ovoga sveta“, rugao se Rovers. „Mala Van Ribek je pravi odmor za oči, zar ne?“ „Vi poznajete tu ženu?“ Klimnuo je glavom. „Ona je ćerka trgovca Melhiora van Ribeka. Zove se Luiza ako se ne varam. Gledajte, sad će ući u Van Ribekovu kuću!“ Zaista, žena koju sam poznavao kao Marjon popela se na stepenište jedne velike trgovačke kuće i nestala pod strehom. „Odmor za oči za ljude kao što smo mi i, nažalost, ništa više od toga“, uzdahnuo je mornar. „Naravno, ne želim da vas uvredim, Sojfhofe, ali ne delujete mi kao neko kome iz džepova ispadaju kovanice.“ Nacerio sam mu se. „Vi imate oko za sve istine ovoga sveta, gospodine Henk Rovers. Odakle toliko znate o Van Ribeku i njegovoj ćerki?“ ,Ja ovde sedim skoro svaki dan, a ovde se mnogo toga vidi i čuje. A o Van Ribeku se u poslednje vreme mnogo pričalo.“ „Sta to?“ Rovers je ispustio neprijatan krik, masirajući pritom grlo i žalosno gledajući u prazan vrč. „Uopšte ne volim da pričam suvog grla.“ Naručio sam još jedan vrč, seo pored Roversa za njegov sto i čekao da podmaže grlo svežim pivom.

Ubrzo je počeo da mi priča o Van Ribeku koga su u poslednje vreme

pratile sve same nevolje. Brod u kojem je imao udeo bio je natovaren robom sa Rta11, a na samom povratku ga je uhvatila oluja i on je potonuo. Drugi brod u koji je uložio novac napali su gusari između Makasara i Matarama— i završio je opljačkan i spaljen. Kako bi pokrio gubitke, Van Ribek se upustio u smele špekulacije na berzi. „Avaj, preračunao se i tako bukvalno izgubio i kuću i sve“, nastavio je Rovers. „Kako to? Njegova ćerka je upravo ušla u tu veliku kuću.“ „Da, to je ono najčudnije u celoj priči“, reče Rovers polako puneći svoj krčag. „Niko gospodinu Melhioru više nije hteo da da ni jednu jedinu paru, niti mu je banka dozvolila kredit. A onda je, nekoliko dana pre nego što je održana javna aukcija kuće, odjednom našao dovoljno novca da vrati dugove.“ „Možda je ipak našao neku voljnu banku“, rekao sam.

Rovers je razvukao lice u odbojnu grimasu. ,3anke daju svoj novac samo onom ko ga već ima ili tamo gde se mogu dobiti velike kamate. Ni jedno ni drugo se od Melhiora van Ribeka nije moglo očekivati. Ovde, u četvrti, priča se o nekom privatnom zajmu novca koji je pomogao Van Ribeku.“ „Iz kog razloga?“ „Postavljate pitanja na koje vam ni ptice na drveću ne bi mogle dati odgovor. U svakom slučaju, izgleda da se Van Ribek povratio. Odjednom ga komšije ponovo pozdravljaju, a priča se da će se njegova ćerka uskoro veriti za Konstantina de Gala. Zar to nije najbolja partija koju kćerka jednog trgovca u Amsterdamu može da dobije!“ Rovers se pobrinuo da slučajno ne ostane koja kap u vrču, a zatim je ustao i pozdravio se. „Moram još i do luke, da se nađem sa nekim prijateljima.“ Otišao je polako niz Prinsengraht i ostavio jadnog Kornelisa Sojthofa zbunjenog. Zena, koju sam pre nekoliko nedelja naslikao nagu, treba uskoro da se uda za jednog od najbogatijih ljudi u Amsterdamu?! Odmahnuo sam glavom, platio ceh i pošao ka kući koja je, po Roversovoj priči, pripadala trgovcu Melhioru van Ribeku.

Tokom poslednjih nedelja, naišao sam na mnoge tajne i čudnovatosti. Bilo je vreme da postavim stvari na pravo mesto. Zeleo sam da počnem od te mlade žene koju sam poznavao kao Marjon.

V

V

Ne obraćajući pažnju na moje unutrašnje sumnje, popeo sam se uza stepenište prema strehi, gde je obilno upotrebljeni mermer ukazivao na bogatstvo vlasnika, i povukao uzicu zvona. T Jedna služavka sa belom keceljom i kapom otvorila mi je vrata i ja sam zapitao za Luizu van Ribek. „Sta želite od mlade gospodarice?“ upitala je starija žena sa takvim tonom u glasu koji nije skrivao njeno mišljenje u vezi sa mojom ličnošću. „Želim da razgovaram sa njom“, odgovorio sam i rekao svoje ime. „Samo joj recite ko je traži.“ „Sačekajte!“ Zalupila je vrata za sobom, a nakon dva ili tri minuta vratila se u pratnji moje crvenokose poznanice.

Ona se okrenula prema služavki i rekla: „U redu je, Jule, možeš nas ostaviti nasamo.“ Služavka mi je ponovo dobacila sumnjičav pogled, a zatim nestala u kući. „Zaista, to ste vi!“ rekao sam i dalje iznenađen. „Kada ste malopre prošli pored mene, nisam mogao da verujem svojim očima. Kako da vam se obratim?“ „Najbolje nikako“, odgovorila je i odvukla me dalje pod nadstrešnicu ispred kuće. „Niste smeli da dođete ovde. Glupo je što ste me tražili!“ „Nisam želeo da vas postidim“, uveravao sam je. „Ali moja znatiželja se probudila. Ja ništa ne razumem.“ „I ne morate“, rekla je odlučno. „Vi niste dobili novac samo za slikanje, nego i da ćutite. Dakle, držite se toga!“ Okrenula se i vratila u kuću bez ijedne reči. Osećao sam se kao budala.

Kada sam došao do ulice, tamo je čekala jedna mlada žena sa korpom u ruci i streljala me pogledom koji je istovremeno bio i besan i iznenađen. „Kornelija, šta radite ovde?“, pitao sam zatečen. „Pošto sam vam danas dala slobodan dan, nabavku moram da obavim sama. Nisam znala da vi ovde imate neki posao. Naravno, niste u obavezi da mi polažete račune, ali to što me lažete, to ne razumem.“ „Kako mislite?“ „Kada sam vas pre izvesnog vremena pitala za vaše, hm, modele, rekli ste da ništa ne znate o njima, čak ni imena. Kako onda to da te žene posećujete kod kuće?“ V

V

„Pa, to je bila čudna slučajnost...“ pokušavao sam da objasnim.

Kornelija je samo odmahnula. „Nemojte da se zapetljavate u još veće laži.

Kao što sam rekla, niste dužni da mi polažete račune. Prijatan dan!“ Uzdignute glave, nastavila je svojim putem, a ja sam se setio reči Roberta Korsa: Ne razumemo ih, ali su nam potrebne, kao i vazduh koji dišemo. To je njihova večita tajna.

Glava deveta Slikar i njegovo delo 20. SEPTEMBAR 1669. GODINE Od dana kada smo se Kornelija i ja iznenada sreli ispred kuće trgovca Melhiora van Ribeka, naš odnos se osetno ohladio. Kornelija me je izbegavala koliko god je to bilo moguće, a kada bismo ipak morali o nečemu da se dogovorimo, razgovor bi bio veoma kratak. Ono veče u lavirintu, kada smo bili onako prisni, činilo se beskrajno dalekim.

Luiza - ili Marjon, kako sam je u sebi i dalje zvao - očigledno Martenu van der Melenu nije pomenula naš poslednji susret. U svakom slučaju, on se prema meni i dalje ponašao kao i ranije. Ispunjavao sam sve svoje obaveze kao Rembrantov učenik i završavao sve porudžbine za Van der Melena, a u slobodno vreme odlazio sam u školu rvanja gde mi je Robert Kors pokazivao mnoge korisne trikove. Nakon rvanja sam obično sedeo ispred krčme i posmatrao kuću trgovca Van Ribeka, ali Luizu više nisam video. Sve u svemu, mogao sam biti zadovoljan svojim životom, samo što nisam imao mira budući da nikako nisam napredovao u istraživanju Oselovog krvavog čina i u potrazi za nestalom slikom.

Zašto sam, po sećanju, počeo sa izradom kopije nestale slike, ne umem tačno da kažem. Možda strah da će se s vremenom moje sećanje na sliku smrti zamagliti i da će na kraju sasvim nestati iz mog sećanja. A možda i iz čistog očaja što nisam mogao da uđem u trag niti slici niti njenoj tajni. Kao što se drugačije nije moglo ni očekivati, kopija je bila netačna. Suviše kratko sam posmatrao tu sliku da bih se setio svake pojedinosti. Naročito se to odnosilo na lica. Crte Gisberta Melhersa, majstora bojadžije plavim, mogao sam da prizovem u sećanje, ali lica žene i dece bila su plod moje lične fantazije. A ipak, kada sam bio gotov sa slikom, sveopšti utisak je bio identičan sa originalom. Cak i razigranost svetla i senke, koja me je toliko podsećala na radove majstora Rembranta, donekle mi je uspela, bar sam tako sam sebi laskao. Ali plava boja, kojom su bili naslikani odela i pozadina, nije V

odgovarala originalu, iako sam se prilično trudio da nijansu naknadno podesim. Ili je nepoznati slikar koristio plavi puder koji meni nije bio dostupan, odnosno koji nisam mogao da nabavim kod trgovaca u Amsterdamu, ili je plavu boju dobio mešanjem sa drugim bojama. Pokušavao sam sa bezbroj mešavina, ali nisam pogodio plavu nijansu slike smrti.

Ipak, bio sam veoma zadovoljan svojim delom koje sam krišom naslikao.

Prekrio sam ga tkaninom i zadužio prepariranog medveda da ga čuva iza sebe, ostavljajući ga tako tog popodneva u Rozengrahtu, kada sam pošao u Prinsengraht na još jedan čas kod Roberta Korsa.

Tog dana sam naučio kako da se provučem ispod ruku svoga protivnika i da se brzim okretom nađem njemu iza leđa, kako bih ga zatim napao straga i brzim zamahom bacio na pod. Majstor rvanja se radovao zbog mog napretka, a ja sam počeo da se pitam da li sam možda bio bolji rvač nego slikar.

Nakon časa, seli smo ispred krčme uz krčag piva i Kors mi je pričao o vremenima kada su on i Osel još bili dobri prijatelji i kada su bili nadahnuti osećajem da će ceo svet biti njihov samo ako se malo potrude.

Pozdravili smo se, kao i uvek, prijateljski i on se vratio u svoju školu.

Upravo kada sam se spremao da i ja krenem, pogled mi je pao na čoveka koji je stajao ispred kuće trgovca Melhiora van Ribeka, a kojeg sam isuviše dobro poznavao. Marten van der Melen šetao je nestrpijivo gore-dole pred kućom, sve dok trgovčeva ćerka napokon nije izašla. Sakrio sam se iza jednog velikog stabla lipe i posmatrao kako trgovac umetničkim delima vodi Luizu do iznajmljene kočije. Nisam znao kako sve to samom sebi da objasnim. Da li je Van der Melen i drugim slikarima davao zadatak da slikaju portret te mlade žene? Ne, rekao sam u sebi, sunce je počelo da zalazi, tako da je vreme za slikanje već prošlo. Kada se kočija pokrenula, potrčao sam za njom ne razmišljajući mnogo o tome.

Na amsterdamskim ulicama bilo je veoma prometno, a mostovi iznad kanala usporavali su prelazak vozila. Zbog toga mi nije bilo teško da pratim iznajmljenu kočiju, iako je put vodio preko pola grada. Putovanje se završilo u Velikoj ulici Svetog Antonija. Nakon što je Van der Melen platio kočijaša, on i Luiza uputili su se ka jednoj od kuća zabave, kojih je ovde bilo nekoliko. Bio je to jedan kabare; napolju se čula muzika, glasno pevanje i smeh.

Ispred ulaza je stajao jedan čuvar, krupan muškarac sa upečatljivo širokim

grudnim košem; odmerio je došljaka ispitivačkim pogledom. Lice mu se razvedrilo kada ga je prepoznao. Nažalost, iz mog skrovišta na drugoj strani ulice, iza bureta za kišnicu, nisam mogao da čujem o čemu su trgovac umetničkim delima i čuvar razgovarali. Sta god da su rekli, Van der Melen i njegova pratilja nisu ušli u kuću kroz glavni ulaz, nego su nestali u jednom uskom mračnom prolazu, koji je razdvajao kabare od susedne kuće.

Napustio sam svoje skrovište i ležerno prešao ulicu prema kabareu. Čuvar je i mene ispitivački pogledao kao i ono dvoje malopre. Sa velikim porama na licu i razbarušenom kosom ispod nakrivljene kape, čuvar je ostavljao utisak zapuštenosti. Dobro bi se uklopio sa onom trojicom batinaša koji su me prošlog meseca pratili. Ali verovatno su ovakve kreature bile potrebne kući zabave takve namene kako bi odbijale nepoželjni ološ. „Unutra se već mnogo toga dešava“, rekao sam sa zavereničkim osmehom na licu. „Da li možete da mi preporučite ovo mesto?“ „Vama ne“, rekao je namršteno. „Kabare je namenjen klijenteli višeg ranga.“ Odmah sam shvatio na šta misli. „Vi mislite da ja nemam dovoljno novca u džepu kako bih platio svoje vino? Tu se varate. Imam novca, čak nešto i za vas!“ Mahnuo sam mu sa pola guldena ispred nosa.

Pogledao je prema mom dlanu sa kovanicama, a zatim me prostrelio prezrivim pogledom. ,3olje idite do luke. Tamo ima dovoljno krčmi gde možete da dobijete jeftino vino. Ovde niste dobrodošli. Odlazite!“ To je bilo jasno. Vratio sam novac i napustio sam to mesto kao prebijeni pas, ali samo do sledećeg ćoška. Tamo sam se zavukao ispod luka jedne kapije i posmatrao kako se kabare vidno puni gostima. I zaista je izgledalo da se radi o imućnim muškarcima; pretpostavljao sam da su to trgovci i viši službenici. Čuvar je svojim školovanim okom na prvi pogled prepoznao da ja ne pripadam tom krugu. Ali ni ja nisam bio voljan da tako lako odustanem jer me je očarala tajna koja je okruživala lepu Luizu.

Kada je počeo da se spušta mrak, prikrao sam se, zaštićen senkama okolnih kuća, uskom prolazu u koji su Luiza i njen pratilac nestali. Pre toga sam pokupio nekoliko kamenčića koje sam sada bacao preko puta tako da udare o zid stepeništa s druge strane ulice. Zvuk je probudio radoznalost čuvara.

Prešao je na drugu stranu ulice da vidi šta se tamo dešava, ostavivši mi dovoljno vremena da nestanem u uskom prolazu. Kada se čuvar vratio, mene V

su već progutale senke mračnog prolaza.

Između visokih zgrada bilo je potpuno mračno. Morao sam da zabacim glavu unazad, kako bih mogao da vidim bar parče svetlog neba. Osećao se jak miris ljudske mokraće i izmeta. Dišući na usta, nastavio sam pažljivo da hodam sve dok nisam ugledao sporedni ulaz u kabare.

Da li su Van der Melen i Luiza ovuda ušli u zgradu? Mogao sam samo da pretpostavljam. Vrata su bila zaključana pa sam nastavio dalje. Prolaz se završavao pred visokim zidom, a usput nisam video druga vrata ili skretanje u drugu uličicu; dakle, trgovčeva ćerka i Van der Melen upotrebili su sporedna vrata koja nisu bila mnogo udaljena od mene.

Prikrao sam se ponovo do njih i iz jakne izvadio nož koji je pripadao jednom od trojice batinaša. Od one večeri, stalno sam ga nosio sa sobom kad god bih izašao iz kuće. Jeste da sam, kako me je Robert Kors ubeđivao, napredovao u rvanju, ali oštro sečivo noža davalo mi je dodatnu sigurnost.

Bio sam sve samo ne iskusni provalnik, te se nisam mnogo nadao uspehu dok sam obrađivao bravu. Čak i da sam mogao više da vidim, ne bih mogao ništa drugo da učinim, osim da nevešto petljam oko brave.

Zato sam se veoma iznenadio kada su se vrata ubrzo otvorila - zastao sam iznenađen i uplašen. Upravo sam shvatio da sam prekršio zakon i zamišljao sam kako me vezuju za stub srama - ili još gore, kako me vode u Rendaru da bih se popravio, gde će mi se podsmevati moje bivše kolege i zatvorenici koje sam još pre nekoliko nedelja nadgledao.

Ali čemu oklevanje? Sada kada sam već razvalio bravu, nisam mogao nazad, naročito zato što bi me čuvar primetio dok napuštam uzani prolaz.

Zato sam vratio nož u džep, ušao u kuću i polako zatvorio vrata za sobom.

Tiho su zaškripala i mogao sam samo da se nadam da ih niko nije čuo.

U prostoriji bez prozora bilo je još mračnije nego napolju u prolazu. Na ulazu sam video obrise kutija i kaca, pa sam zaključio da se nalazim u nekom skladištu. Muzika i glasovi i dalje su dopirali do mene, ali tako pomešano da ništa nisam razumeo. Probijao sam se ispruženih ruku i progutao psovku kada sam, uprkos tolikom oprezu, čelom udario o jednu nisku gredu. lako sam se kretao polako, osetio sam bol.

Napokon sam napipao jedna vrata i odškrinuo ih. Iza njih se nalazila još jedna prostorija, ali potpuno prazna, sa stepeništem koje je vodilo na sprat.

Ovde sam bolje video jer je prozor bio okrenut na Veliku ulicu Svetog

Antonija. Ugledao sam još jedna vrata i naslonio levo uho na njih. Do mene je dopiralo pevanje iz nekoliko grla, snažno ali ne baš lepo; poznata pesma o patnji jednog mornara koji je već predugo udaljen od svoje mlade. Iza vrata se, izgleda, nalazila glavna sala kabarea, koju sam morao da izbegnem kako ne bih imao posla sa čuvarem.

Umesto toga, popeo sam se uza stepenište čije je drvo maltene na svakom drugom stepeniku škripalo. Ali snažno pevanje nadglasalo je škripu.

Poslednji stepenik odveo me je prema hodniku osvetljenom pomoću nekoliko uljanih lampi. Zidovi između vrata bili su sa obe strane hodnika ukrašeni slikama i kada sam napokon zastao da ih pogledam, presekao mi se dah: to su bili moji radovi!

Barem jedan deo portreta bio je moj. Bile su to slike koje sam naslikao za Martena van der Melena. I ostale, koje su izradile meni nepoznate ruke, takođe su pokazivale nage mlade žene. Bilo ih je na desetine. Zaprepašćeno sam piljio u nepristojnu galeriju - retko kad je neki slikar tako smeteno stajao pred svojim delima.

Naravno da sam razmišljao o tome šta Van der Melen radi sa mojim slikama. Pošto mi je davao dosta novca, morao je da ima kupce za portrete nagih mladih žena. Razmišljao sam o malom krugu ljubavnika, ali sad sam morao da pretpostavim da je njegova jedina mušterija vlasnik ovog kabarea.

Očigledno da su ove slike bile predviđene kao podstrek gostima. Granica između kabarea i kuće zadovoljstva skoro da nije ni postojala; očigledno sam se našao u bordelu za gospodu iz visokog društva. Dole se razgovaralo uz ples i pesmu, a u neko doba bi muškarci dolazili gore kako bi se provodili sa ženama.

Sve to mi je bila vrlo jasno. Međutim, zašto su žene kao što je Luiza, iz dobrostojećih kuća, pozirale kao modeli za slike koje, ako se obelodane, mogu naškoditi njihovom ugledu, a u najgorem slučaju da ih upute u Predionicu? Predionica se od Rendare razlikovala samo po tome što su tamo upućivane žene, one koje su skrenule sa puta smernosti i koje je kroz težak rad trebalo vratiti na pravi put. Sigurno da to nije prijatno mesto, a naročito ne za ženu iz višeg staleža. I zašto je Van der Melen doveo Luizu u ovu kuću? Da li je hteo da je suoči sa njenim sramom i da je time na nešto natera?

Koraci i glasovi dvojice muškaraca trgli su me iz mog posmatranja koje nije

davalo rezultate. Penjali su se uza stepenice. Brzo sam otrčao niz hodnik dok nisam došao do jedne niše u kojoj je stajala mermerna statua nage žene u punoj veličini. Ne, to nije bila žena: luk i strele ukazivali su da se radi o boginji Dijani. No, bila žena ili boginja, ta statua je bila moje jedino skrovište i ja sam se skupio iza nje, koliko god je to bilo moguće. Ne dišući, čučao sam i nadao sam se da ćerka Jupitera i Latone neće opravdati svoje zvanje kao boginja smrti.

U jednom od dvojice koji su prolazili hodnikom prepoznao sam Martena van der Melena, a drugi, sa kojim je uzbudeno razgovarao, nije mi bio poznat.

Bio je mršav i toliko visok da je, uprkos svom pomalo povijenom držanju tela, i dalje zasenjivao svojim rastom. Njegovo tamno odelo sa širokom belom kragnom ukazivalo je na visoki stalež, a usko lice, skoro visokih obraza, imalo je nečeg asketskog.

Uopšte nije ostavljao utisak muškarca koji u kući zadovoljstva traži zabavu. Naprotiv, tako sam zamišljao religioznog fanatika koji odlučno proklinje putenu požudu. Njegova bleda koža je izgledala tanka, skoro providna, kao da je neko uz mnogo truda navukao pergament preko kostiju njegovog lica. Oči su mu bile duboko uvučene, što je samo pojačavalo utisak mrtvačke lobanje. Čak mu je i glas bio upadljiv: promukao, ali ipak prodoran. Kada je prošao kraj mene, još više sam se skupio - uplašio sam se da bi njegova mrtvačka glava mogla da se okrene i da me ugleda.

Srećom, neznanac nije bio u potrazi za uljezom, nego udubljen u razgovor sa trgovcem umetničkim delima. Pričali su o slikarstvu i bojama i Van der Melen je pomenuo Rembrantovo ime. Nažalost, premalo sam čuo da bi sve to imalo nekog smisla. Bio sam u iskušenju da pođem za njima, ali to bi bilo isuviše opasno. Imao sam već mnogo sreće što me nisu videli u mom smešnom zaklonu.

Osim toga, čim su oni nestali, ponovo sam začuo korake i glasove na stepeništu. Ovoga puta su to bili muškarac i žena. Čovek je imao ogroman stomak. Očigledno je bilo da je popio i poveliku količinu crvenog vina, na šta je ukazivao njegov težak jezik, ljuljajući hod i velike crvene fleke na kragni. Bio je živi primer žderonje kome bogatstvo izvire iz usta, ušiju i nosa. Žena u njegovom društvu za sobom je već ostavila svoje najbolje godine, što je nije sprečilo da se nagizda nakitom i šarenim trakama za kosu. Njen V

V

mider je bio toliko stegnut da su joj grudi prelivale iz dubokog dekoltea.

Nimalo slučajno, podsetila me na one kurve koje su privlačili mnogobrojni posetioci u Lingelbahovom lavirintu i koje su čuvale svoj rejon oko Rozengrahta. Ta žena sa kreštećim glasom, koja je s tim debeljanom išla prema meni, verovatno je nadgledala kurve u ovoj nimalo časnoj kući.

Njih dvoje su zastali u prednjem delu hodnika i muškarac je svetlucavih očiju razgledao portrete. „I sve one su na raspolaganju?“, pitao je glasom koji je podvriskivao od sreće. „Ukoliko su večeras u kući, da. Vi ste danas prva mušterija tako da imate slobodu izbora.“ „Sloboda izbora“, ponovio je i polako se gegao kroz hodnik, pogleda uperenog samo u slike.

Kada je stigao blizu mene, počeo je da se tetura. Uplašio sam se da će udariti u Dijaninu statuu i razotkriti moje sklonište. Ali zastao je u poslednjem trenutku, oslonio se rukom o zid i glasno podrignuo. Raširio se oštar miris vina od kojeg mi je pripala muka. Debeli je nastavio razgledanje i na kraju prstom pokazao na sliku jedne plavuše sa bujnim telom. Ona je bila treći model koji mi je Van der Melen doveo. Predstavio mi je pod imenom Klarlje, koje je verovatno bilo lažno kao i Marjonino. „Hoću ovu“, rekao je kao dete koje je ugledalo slatkiš. „Da li je ona tu?“ Kurva se nasmejala. „Imate sreće, gospodine. Da li mogu da vam čestitam na izboru? Pođite za mnom.“ Odvela ga u jednu sobu sa moje leve strane. Potresen, ostao sam sklupčan u mom skrovištu. Turobne slutnje o tome u koju svrhu su služile moje slike i zbog čega je Van der Melen doveo Luizu ovamo, upravo su se obistinile.

Umalo sam poželeo da nisam njuškao okolo. Osećao sam potrebu da potrčim za tim čovekom i tom kurvom i da ih oboje dobro izudaram, ali, naravno, i sam sam zbog svoje gluposti zasluživao da budem kažnjen sa nekoliko udaraca.

Kurva je izašla iz sobe. Pre nego što je sišla niza stepenice i nestala iz mog vidokruga, ubacila je nekoliko kovanica u kasu izvezenu perlama. Moj pogled lutao je od vrata do vrata dok sam ja zamišijao žene iza njih. Jedna od tih žena bila je i Luiza, u to više nije bilo sumnje. Obuzimali su me i sramota i bes.

Požurio sam prema stepeništu i jedino što sam želeo bilo je da što pre napustim tu kuću. Zbog sveg tog uzbuđenja nisam mnogo pazio, ali sam ipak neopaženo stigao do mračnog prolaza i izašao u Veliku ulicu Svetog Antonija. „Hej! Ko je tamo? Tebe znam! Još lunjaš ovuda?“ Čuvar!

Ja, budala, uopšte nisam razmišljao o tome da će me on, čim izađem iz tog prolaza, primetiti. Pod drugim okolnostima bih se verovatno izvukao uz neki izgovor, ali toliko sam bio obuzet onim što sam malopre doživeo da sam jednostavno stajao na izlazu iz prolaza i piljio u čuvara.

Ovaj se odmah pokrenuo približavajući mi se brzim koracima. „Samo čekaj, čoveče! Sad ćeš da vidiš da se ovde niko ne može nekažnjeno šunjati!“ Njegove preteće ispružene pesnice jasno su davale do znanja šta on misli sa sad ćeš da vidiš.

Kada je samo korak ili dva bio udaljen od mene, probudio sam se iz svoje ukočenosti i prisetio se onoga što me je Robert Kors učio. Sagnuo sam se, provukao sam se čuvaru iza leđa, uhvatio ga desnom rukom za njegovu ruku i povukao ga levom nogom unazad. Krupan muškarac je izgubio ravnotežu, udario čelom o zid kuće i, kao ubijeni medved, skliznuo niza zid na zemlju. Čelo mu je krvarilo, ali to nije izgledalo naročito opasno. Dok je opipavao ranu, zbunjeno me je pogledao.

Pomislio sa da je pravo vreme da nestanem i uhvatih put pod noge. Potrčao sam niz mračnu Veliku ulicu Svetog Antonija i čuo kako čuvar iza mene doziva pomoć. Ne osvrćući se više prema kabareu, skrenuo sam iza prvog ćoška, napustio Svetog Antonija i sakrio se u manje ulice i uličice, sve dok nisam bio siguran da su mogući progonitelji odustali od potere.

Zastao sam iscrpljeno, vapeći za vazduhom i gledao oko sebe. Okolina u ovoj uličici bila mi je potpuno nepoznata. Bilo je tu nekoliko krčmi, ali nijedna tako otmena kao kabare. Tednostavni ljudi prolazili su pored mene, neki ništa manje pijani od onog debeljka, a opet su mi bili draži. Možda samo zato što pogled na njih u meni nije izazivao nikakav osećaj krivice.

Iz tame jednog ulaza pojavila se ženska silueta i prišla mi. „Da li si ovde sam, moj najdraži? Ja ću ti praviti društvo ako želiš.“ Krešteći glas je pripadao nekoj kurvi, i to u poodmaklim godinama. Imala je tamne podočnjake oko očiju, a usta su joj, manjeviše, bila bezuba. Na čelu

je imala veliki čir. Odlučila je da ponudi svoje sumnjive draži, pa je raskopčala haljinu. Ispod nje su se pojavile teške grudi koje su tužno visile.

Zgrožen, okrenuo sam se i pošao prema prvoj krčmi, potražio slobodno mesto i poručio jaku rakiju kako bih ošamutio bes. Ali nije ostalo samo na jednoj.

Kada sam se vratio u Rozengraht, skoro da je već bila ponoć. Noćne straže su uveliko započele svoje patrolne šetnje, a ja sam gledao da ih izbegnem jer sam, kao i svaki građanin, morao da nosim sa sobom fenjer, koji, naravno, nisam imao.

Skoro sam stigao do Rozengrahta kad umalo nisam utrčao patroli pravo u ruke. Na svu sreću, upozorio me fenjer jednog od dvojice noćnih čuvara.

Sklupčao sam se iza jednog drveta i posmatrao kako prolaze nedaleko pored mene. Pričali su o nekom događaju kod nekog slikara. Jasno sam video oštrice njihovih kopalja koje su svetlucale na mesečini.

Kornelija me sačekala na ulaznim vratima, na moje veliko iznenađenje, ne u spavaćici, već potpuno odevena. Videlo se da je bila veoma ljuta. „Gde ste tumarali celu noć?“, napala me. „Sta se to vas tiče?“, uzvratio sam i tada sam tek primetio koliko mi je jezik otežao od rakije. „Vi ste pijani, Kornelise Sojthofe! Da li za vas muškarce postoji još neka druga zabava, osim napiti se nečega što zamagljuje um?“ „Ima“, rekao sam sa iznenadnom potrebom da budem drzak. „Još lepše je uveče doći kući i pustiti da te ljutita žena napada.“ Crvenilo od besa udarilo joj je u obraze. „Kako se samo usuđujete da tako razgovarate sa mnom, i to nakon što ste na takav način povredili svoje obaveze?“ „Koje obaveze? Ja sam sve obaveze, koje su mi bile date, obavio.“ „Ali niko vam nije dozvolio da tako kasno dolazite kući. Zar vam nije palo na pamet da ste možda potrebni ovde?“ „Kome? Vama?“ „Mom ocu!“ Kornelijin ton me trgao uprkos mom zamagljenom umu. Shvatio sam da sa Rembrantom nešto nije u redu. „Zar mu nije dobro?“ V

„Može se i tako reći. I on se napio i umalo se nije udavio. Sva sreće pa je jedna noćna patrola čula kada je pao u kanal i... “ „U kanal?“ prekinuo sam je zaprepašćeno i pokušao sam da zamislim šta se desilo.

Klimnula je glavom i tek tada sam primetio koliko je bleda u licu. „Upao je u Rozengraht, nedaleko od naše kuće. Jedan noćni stražar ga je u poslednjem trenutku izvukao. Nekoliko sekundi kasnije i on bi se utopio.“ „To je strašno“, rekao sam. „Ali ne vidim zašto sam ja za to kriv.“ „Ne? Onda pođite za mnom.“ Pratio sam je u sobu na spratu, u kojoj je Rembrant čuvao deo svoje kolekcije, a meni je služila kao spavaća soba. Kornelija je držala samo tanku sveću u ruci, ali čak i to slabo svetlo bilo je dovoljno da ustuknem kao da sam natrčao na nevidljivi zid. Iznenađen, ugledao sam prizor pustošenja.

Mnogi rariteti bili su počišćeni sa stolova, a dve ili tri biste i vaze razbijene.

Preparirani medved je takođe bio na podu i podsećao me na čuvara pred kabareom na kojem sam oprobao svoje rvačke veštine. Izgledalo je kao da je neki ludak ovde skakao.

I moj štafelaj je bio porušen i sa zaprepašćenjem sam video da je platno bilo pocepano. Od moje kopije slike smrti nije ostalo ništa osim malih plavih parčića. „To je bila vaša slika, zar ne?“ „Bila, baš tako. Šta se desilo?“ „Kada je moj otac uveče došao kući, doneo je nov predmet za svoju zbirku; tursku kapu, kako je on rekao. Pošao je sa svojim trofejom gore.

Ubrzo smo ga Rebeka i ja čuli kako ovde dole besni. Naravno, odmah smo otišle gore. Vikao je i psovao vas zbog slike.“ Pokazala je na žalosne ostatke. „Cepao je platno kao opsednut. Nakon toga je napustio kuću a da nismo stigli sa njim ni da porazgovaramo. Mora da se napio u nekoj krčmi. A po povratku kući, upao je u kanal.“ „Mene je psovao? Zašto? Šta je rekao?“ „Nije se moglo mnogo razumeti. Pričao je nešto o neverstvu i izdaji i da ste prokleto njuškalo. Šta je time hteo da kaže, Kornelise? Šta je sa tom slikom?“ Odmahnuo sam glavom. „To ne mogu da vam kažem, Kornelija, ni sam nisam siguran. Ali kakvu god tajnu da krije, mislim da je najbolje za vas da V

V

ne znate više nego što je potrebno.“ Ukočila se i izazovno me pogledala. „Ne mogu da tolerišem vašu tajnovitost. Moj otac je umalo umro zbog vas i vaše slike!“ „Kako mu je sada?“, pitao sam. „Ima temperaturu, ali spava. Doktor Van Zelden mu je dao prašak, koji mu je pomogao da zaspi.“ „Van Zelden, ko je on?“ „Imućni lekar iz Klovenirsburgvala, koji se već nekoliko meseci brine o njemu. I to bez naknade jer ceni rad moga oca. On je od nas otkupio već nekoliko bakroreza i dva-tri ulja na platnu. Ja sam poslala po njega i on je odmah došao.“ Njen prekorni glas bio je namenjen meni jer nisam bio tu kada joj je bila potrebna moja pomoć. „Mogu li da vidim vašeg oca?“ pitao sam. „Molim vas!“ „Samo ako budete tihi i ne probudite ga.“ Obećao sam i krenuli smo dole u prizemlje. Kornelija me je odvela do male sobe u kojoj je obično ona spavala. Sada je njen otac ležao na uskom krevetu, a na stolici pored njega sedela je zabrinuta Rebeka. Upalo lice starca delovalo je spokojno, ali to je bila zabluda, samo maska sna. Ono što je Kornelija ispričala o njegovom napadu besa ukazivalo je na jednog duboko uznemirenog čoveka. Sada sam znao da je nekako povezan sa nestalom slikom. Kako, to je tek trebalo da saznam.

Ostavili smo Rebeku sa starcem i seo sam za veliki sto u salonu. Kornelija mi je iz kuhinje donela nešto za jelo. Sir i jedno hladno parče mesa. Uz to i mleko, koje je bilo malo prokislo, ali to mi nije smetalo - rakije sam popio dovoljno za to veče. Jeo sam i slušao kako amsterdamska zvona oglašavaju ponoć.

Kornelija je mirno i puna iščekivanja sedela preko puta mene. Ponovo sam se divio njenom držanju. Naravno da je bila uzbuđena, inače mi ne bi sasula sve one optužbe u lice kada sam došao, ali u odnosu na većinu drugih žena, brzo je povratila kontrolu nad sobom. Svetlo jedne jedine sveće, koja je gorela na stolu, davalo je njenim loknama crvenkast sjaj. Imala je izgled iskusne žene koja je naviknuta da prkosi olujama života.

Bila je i lepa, a ne samo ljupka devojka. Njene krupne, svetloplave oči mogle su tako prodorno da gledaju muškarca da taj pogled dirne njegovu

dušu. Kretala se tako prirodno ljupko, a ti pokreti bi me uvek naterali da zastanem i da je posmatram dok obavlja neki posao. Uprkos mladosti, njene obline bile su raj za oči. Već nekoliko puta sam poželeo da zagnjurim lice u te plave lokne, duboko udahnem njihov miris i ujedinim se sa njom.

Uhvatio sam sebe da razmišljam o tome kako bi se muškarac osećao pored nje. U sledećem trenutku sam se prekorio zbog ovakvih sanjarenja. Zar nisam pre izvesnog vremena doneo odluku da što je pre moguće okrenem leđa Amsterdamu i da malo razgledam daleki svet? Kornelija sigurno nije bila od onih koje bi čekale slikara bez ikakvih primanja da se vrati sa dalekog puta.

Kada sam se najeo, odgurnuo sam tanjir u stranu, dugo je gledao u oči i napokon rekao: „Vaš otac me sa pravom nazvao njuškalom. Došao sam u vašu kuću kako bih saznao nešto o jednoj određenoj slici. O slici za koju ja pretpostavljam da je mog prijatelja koštala života.“ Njen upitni pogled mi je otkrio da su je moje reči zbunile. Zatim sam joj ispričao celu priču, od privođenja majstora Melhersa u Rendaru, pa sve do čudnovatog otkrića koje sam upravo večeras napravio u kabareu u Velikoj ulici Svetog Antonija. „Vidite da me sreća baš i ne prati“, završio sam gorko. ,3arem ne kada se radi o svrsi mojih dela. Jedna služe grešnoj nameni, a druga da dovedu mog majstora do ludila.“ „To je vrlo čudna priča“, uzdahnula je Kornelija. „Kome to kažete? Ne ljutim se na vas ako mi ne verujete.“ ,A li ja vam verujem.“ Osmehnula mi se po prvi put te noći. „Sumnjam da imate takvu maštu da biste sve to izmislili, Kornelise.“ Iznenada je opet postala ozbiljna. „Vaša priča otvara mnoga pitanja, a ono što mene najviše zanima glasi: Sta moj otac ima sa tim?“ „U svakom slučaju, slika smrti mu je poznata, inače ne bi tako pobesneo.

Mora se uzeti u obzir da je moja slika pre bila loša nego dobra kopija, jer sam je radio po sećanju. A ipak, izgleda da ju je vaš otac odmah prepoznao.

Ja sam je prekrio tkaninom.“ „Moguće je da je moj otac tkaninu slučajno skinuo dok je tražio mesto za tursku kapu. A šta ste planirali sa slikom, Kornelise?“ Slegao sam ramenima. „Možda baš to što se desilo. Da li možete da zamislite da je vaš otac naslikao original?“ „Nemoguće“, odgovorila je odmah. „Moj otac ne koristi plavu boju. U celoj V

kući nećete naći dovoljno plavog praha za takvu sliku, osim u vašim ličnim zalihama.“ Hteo sam da udarim šakom o sto, ali sam se predomislio kada sam se setio Rembranta koji u susednoj sobi spava. „Cela ta priča me podseća na Lingelbahov lavirint. Što dublje čovek ulazi, sve se više zapetljava, a izlaz mu se čini sve daljim i daljim.“ ,A li pomislite i na to da je u lavirintu izlaz vrlo često blizu, iako se u tom trenutku ne vidi.“ „Misliću na to“, obećao sam. „Da li ćete javiti vlastima to što ste saznali?“ „Šta mogu da im prijavim? Da sam naslikao portrete nagih žena i da sam slike našao na razvratnom mestu? A gde su drugde mogle završiti? Što se tiče Luize van Ribek, nisam imao utisak da je silom odvedena u kabare.“ Kornelija me uhvatila obema rukama za desnicu. „Obećajte da ćete biti uz mene u ovoj stvari. Plašim se za svoga oca. Bojim se da se upleo u nešto što je suviše veliko za sve nas.“ „Ja neću napustiti ni vas ni vašeg oca, biću ovde koliko god budem potreban. Ali bojim se da je moje vreme kod vas isteklo. Cim vam se otac bude probudio, istog trenutka će me izbaciti iz kuće.“ „Tu brigu slobodno prepustite meni.“ „Rado, iako mi se ne dopada da vam zadajem još dodatnih problema.“ Poželeo sam Korneliji laku noć i pošao gore. Tamo sam napravio malo reda, koliko je to moglo u tim kasnim satima, i vratio sam svog nemog prijatelja u medveđem krznu na mesto. Gotovo da mi je uputio zahvalan pogled.

V

V

Samo što sam legao, začula se tiha škripa vrata. Iznenađeno sam otvorio oči.

Na slaboj mesečini koja je dopirala kroz prozor, oslikale su se ženske konture u spavaćici. Kornelija.

Oklevajući, zastala je pored mog kreveta sa neočekivano stidljivim pogledom. Više nije bila žena koja se prilagodila teškom životom, već mlada Kornelija kojoj je potrebna uteha i pomoć. Samo to? Ne, rekao sam sebi kada su nam se pogledi sreli. „Da li sam dobrodošla, Kornelise“, pitala je tiho.

Umesto da odgovorim, pomerio sam se u stranu, koliko je to uzan krevet

dozvolio, i podigao prekrivač. Zavukla se ispod i stisla uz mene. Tek sada sam primetio koliko je drhtala. Zagrlio sam je, grejao svojim telom i nežno ljubio njene zaobljene usne.

Kada je Kornelija strasno uzvratila moj poljubac, osetio sam kako se u meni bude osećanja koje sam davno zaboravio. Bilo je to osećanje beskrajne sreće, kakvo malo dete oseća u naručju majke i koje se doživljava sve ređe i slabije kako sve bolje upoznajemo svet i ljude.

Glava deseta Luizina priča 21. SEPTEMBAR 1669. GODINE „Kornelise, otac želi da razgovara sa tobom.“ Kada me je Kornelija sledećeg jutra obavestila o tome, delovala je svakojako samo ne srećna.

Upravo sam sedeo u kuhinji za doručkom i pitao sam: „Da li se oseća bolje?“ „Ne znam, tek dovoljno dobro da se zbog tebe uzrujava. Molim te, pođi odmah, inače je u stanju da ustane iz kreveta samo da bi se izvikao na tebe.

A doktor Van Zelden mu je za danas prepisao strogo ležanje.“ Spustio sam na sto nož i šunku, od koje sam upravo hteo da odsečem jedno lepo, debelo parče, i pošao za Kornelijom. U hodniku, ispred kuhinje, zagrlio sam je i poljubio u čelo.

Nasmejala mi se, ali me odmah opomenula: „Bolje da to ne radiš u očevom prisustvu! Još ne zna za svoju sreću.“ „Dogovoreno, ne želimo nepotrebno da ga uzrujamo.“ Rembrant nas je iz svog bolesničkog kreveta posmatrao pun iščekivanja. Po njegovom nemilosrdnom pogledu, pretpostavljao sam šta me čeka. „Možeš da ideš, Kornelija“, rekao je kratko.

Njegova ćerka nije nameravala da napusti sobu. „Želim da ostanem. To što imate da razgovarate tiče se i mene.“ „Kako to? Sojthof je moj učenik.“ ,A ja u ovoj kući vodim poslove.“ „Pa, dobro, što se mene tiče“, gunđao je starac i ispravio se u krevetu, kao da želi da me gleda sa visine. „Kornelise Sojthofe, vi ćete još danas napustiti ovu kuću! Razlog znate, tako da o tome ne moramo ni da razgovaramo, a naročito ne u Kornelijinom prisustvu.“ „Upravo u mom prisustvu treba o tome da razgovarate“, odgovorila je Kornelija. „Kakve veze ima ta plava slika, oče? Ko je nju naslikao?“ V

Rembrant je gladio sedu neobrijanu bradu i razmišljao. Izgledalo je da mu se nije dopadala pomisao da njegova ćerka bude u sve upućena. Staviše, delovao je uplašeno, iako je pokušavao da to sakrije. „Slika je Sojthofova, to već znaš. Stajala je na njegovom štafelaju.“ „Nemoj da se prema meni ophodiš kao prema glupom detetu, oče! Slika Kornelisa Sojthofa je kopija slike, koju je on naslikao po sećanju. Hoću da znam ko je naslikao original. Da li je to jedan od tvojih ranijih učenika?

Kornelis kaže da je slika naslikana neobičnim plavim bojama, ali je naslikana u tvom stilu.“ „Ne znam za tu sliku koju ti pominješ.“ Prišao sam bliže njegovom krevetu i upitao ga: ,Ako vam je original nepoznat, zašto ste onda zbog kopije toliko pobesneli da ste morali da je uništite?“ „Zato što je to bila loša slika! Uvreda za svakog pristojnog slikara! Uz to još i u odvratnoj plavoj boji. Ako tako nešto slikate, Sojthofe, onda nemate nimalo talenta. Žao mi je, ali kao učenik ničemu ne služite.“ „Znači tako, nemam talenta. I to ste tek sada primetili, posle čitavih mesec dana u vašoj kući?“ „Ni pre toga nisam bio naročito oduševljen, ali činilo mi se da se neki trag talenta u krije u vama i želeo sam da vam pružim priliku da ga razvijete.“ Uzdahnuo je i pomalo preterano zakolutao očima. „Sve je bilo uzaludno.

Nema tu šta da se razvije, to sam juče shvatio kada sam ugledao vašu sliku.“ Osećao sam se izazvanim. „Trgovac umetničkim delima Marten van der Melen ipak drži toliko do mene da me plaća osam guldena po slici.“ „Osam guldena, ništa više?“ podsmevao se Rembrant. ,,Za jedan dobar rad, ugledan slikar može dobiti hiljadu guldena, čak i dve hiljade, i više.“ „Postoje i slikari koji moraju da prijave bankrotstvo“, odgovorio sam i ja podsmešljivo.

Kornelija se trgla kao da ju je pogodio nevidljivi udarac i već sam se pokajao zbog svojih reči. Nisam razmišljao o tome da tim rečima neću uvrediti samo njenog oca, nego i nju. „Sa vama ću se upustiti u svađu samo oko vašeg slikanja, Sojthofe“, objasnio je Rembrant. „Ako verujete da novac možete da zaradite portretima golih žena, izvolite! U svakom slučaju, meni ste nepotrebni.“ „Onda mi objasnite samo jedno“, rekao sam trudeći se da prikrijem sve

veći bes zbog njegovog omalovažavajućeg tona. „Zašto ste me optužili da sam njuškalo?“ „Da li sam?“ Odmahivao je glavom, tako da mu se duga seda kosa njihala levodesno. „Toga se ne sećam.“ „Ostavimo to“, umešala se Kornelija. „Trebalo bi da se odmoriš, oče.

Doktor Van Zelden doći će danas u podne da te obiđe. Ako ti Kornelisa više ne želiš kao učenika, ja ću ga zadržati u kući kao mog pomoćnika.“ „Za pomoćnika čega?“ ,,Za sve što je potrebno u jednoj radnji umetničkih dela. Isporuka slika, ili odnošenje slika na uramljivanje, za nabavke i tako dalje. Ranije je Titus mnogo toga radio.“ „Titus, da...“ Rembrant je sklopio oči i spustio se na jastuke. „Umoran sam.

Hoću da spavam.“ Napustili smo spavaću sobu i ja sam se Korneliji izvinio što sam se tako grubo poneo prema njenom ocu. „Iznervirao me je način na koji je govorio o mom talentu. Osim toga, ne sumnjam u to da on nešto zna o slici smrti.“ „To i ja znam, ali da li da rođenog oca u oči nazovem lažovom?“ „To ne tražim od tebe, ali te molim da me obavestiš ako primetiš nešto neobično. Ne smeš da misliš da time izdaješ oca. Naprotiv, ubeđen sam da je i on u opasnosti. Ta plava slika donosi nesreću. Možda bi trebalo da budem srećan što je nestala i što više ne donosi zlo ljudima.“ „Ti ne možeš da prekineš s tim“, rekla je Kornelija, „inače ćeš se osećati kao izdajnik prema tvom prijatelju Oselu. Ali jedno moraš da znaš. Iako od sada nisi učenik moga oca, nego moj zaposleni, platu ne možemo da ti damo.

Poslovi nam ne idu tako dobro.“ „Ja nikada od tebe ne bih mogao da uzmem novac, Kornelija.“ „Naravno, imaš besplatnu hranu i noćenje.“ „Ne, ja ću za to platiti.“ Pogledala me izazovno. „A šta ako ja neću da primim novac od tebe?“ „Onda ćeš dobiti nešto drugo“, rekao sam i sagnuo se prema njoj da je poljubim.

Korneliji nije bio potreban pomoćnik za njene svakodnevne poslove, toliko mi je bilo jasno. U svemu se odlično snalazila i sama, a tako će i ostati.

Valjda je trebalo samo da obratim pažnju na njenog oca, a to sam i želeo da učinim, uglavnom zbog nje. Srce bi mi ubrzano lupalo čim bih pomislio na nju. Počeo sam čak i da se kolebam u odluci da napustim Amsterdam i Holandiju. Da li je zaista potrebna daljina da bi se započeo nov život? Zar nije jedna osoba, koju čovek voli od sveg srca i koja uzvraća tu ljubav, bila dovoljna da otvori vrata nekom novom životu?

Razmišljao sam o tome dok sam počeo da krčim nered u sobi gde je Rembrant juče divljao. Pokupio sam razbijene parčiće i pomešao malo lepka kako bih mom prijatelju medvedu zalepio na glavu dlake koje je prilikom pada izgubio. Taman kada sam počeo da lepim parčiće moje iscepane slike, začuo sam glasove odozdo, a među njima i promukao muški glas koji nije pripadao ovom domaćinstvu, ali mi se učinio poznatim.

Radoznao, krenuo sam prema stepeništu, zastao na vrhu i odgledao kako Kornelija ispraća veoma visokog muškarca prema vratima. „Ko je to bio?“ pitao sam čim se Kornelija pozdravila sa posetiocem. ,Anton van Zelden, lekar koji leči oca. Pričala sam ti o njemu. Rekao je da otac mora samo još malo da miruje i ubrzo će mu biti bolje. Ostavio je i lek a da za njega nije tražio ni jednu jedinu paru.“ „Zaista je velikodušan taj vaš doktor Van Zelden“, rekao sam sa omalovažavanj em.

Kornelija se namrštila. „Šta imaš protiv njega?“ „Teško da mogu da se naviknem na čoveka koji liči na samu smrt. To sam i sinoć pomislio.“ „Sinoć? Kako to misliš?“ „Van Zelden je čovek koga sam video kako razgovara sa Van der Melenom.“ Da li je to bila samo slučajnost što su se lekar i trgovac umetničkim delima sreli u kabareu? Nisam verovao u to, a u međuvremenu sam se skoro oslobodio ružne navike da verujem u slučajnost. Sve što mi se poslednjih nedeija dešavalo bilo je povezano, kao pokidana mreža čije niti s mukom treba ponovo povezati. Do sada sam sastavio tek nekoliko niti, a veći deo mreže je, očigledno, bio nerazmrsiva zbrka. Van Zelden je bio jedna od nespojenih niti. Ipak, jedno je bilo sigurno: zanimanje za Rembranta prevazilazilo je lekarevu naklonost kao ljubitelja umetnosti.

„Vi ne slušate, Kornelise. Nešto ste mi zamišljeni. Ako se ne saberete, nemoguće je da vas bilo čemu naučim.“ Tako me je prekorio Robert Kors tog istog popodneva, dok sam devet ili deset puta neuspešno pokušao da izbegnem njegov napad. „Oprostite, majstore Kors, ali izgleda da danas nema nikakvog smisla da nastavimo. Moje misli su na sasvim drugom mestu.“ „Kod Osela Jekena.“ „I kod njega. Teško je reći. U poslednje vreme su se desile neke čudne stvari. Moram još mnogo toga da razjasnim.“ Kors je otišao u jedan ćošak sale za vežbanje, kutlačom izvadio vodu iz bureta i popio veliki gutijaj. „Kada dodete do zaključka, obavestite me, Kornelise. Moja ponuda i dalje važi i podržaću vas koliko god je to u mojoj moći.“ Zahvalio sam se i popio gutijaj vode. Zatim sam se obukao i izašao napolje na još uvek toplo septembarsko sunce. Ispred krčme je sedela poznata prilika i mahala mi. Prepoznao sam starog Henka Roversa, koga sam, u međuvremenu, sreo možda još dva-tri puta. Izgleda da sam mu se dopao jer je uvek bio spreman da sa mnom razmeni pokoju reč. Seo sam kraj njega i poručio vrč vespskog piva. „Upravo je vašu lepu crvenokosu kući dovezla kočija, i to njenog budućeg“, objavio je stari moreplovac posle prvog gutljaja. „Kako to mislite, Henk?“ „Da li se vi to više ne sećate našeg razgovora o lepoj ćerki trgovca Van Ribeka?“ „Naravno da se sećam.“ „Malopre je prošla veličanstvena kočija sa porodičnim grbom De Galovih.

U njoj su sedeli mladi De Gal i Luiza van Ribek. Otpratio je svoju mladu u kuću, a zatim ponovo otišao. U subotu uveče će, navodno, biti velika proslava kod De Galovih. Priča se da starac hoće javno da objavi zaruke njegovog sina i Van Ribekove ćerke.“ Nazdravio sam mu i rekao: „Vi ste baš dobro upućeni u to šta se dešava u višim krugovima.“ „Pih, viši krugovi! Kad samo čujem to! Oni nisu ništa bolji od nas, jedino što imaju više novca. Kad treba da naprave decu, i ćerke trgovaca šire noge

isto kao i uličarke, a čak i jedan Konstantin de Gal tada spušta pantalone.“ „Istina, Henk, samo što će to biti skupe pantalone, po najnovijem francuskom kroju.“ Rovers se smejao psujući, dok sam ja gledao prema kući van Ribekovih i razmišljao. Do sada se Luiza prema meni veoma odbojno ponašala. Da li sam ja bio u nekoj obavezi samo zato što sam Van der Melenu obećao da se neću raspitivati o modelima? Teško, posebno zato što su me uvukli u nešto, a da mi pre toga niko nije razjasnio o čemu se tu zaista radi. A naročito zato što sam smatrao da svi koji od mene nešto taje imaju obavezu i da me upute.

Izvukao sam iz džepa jakne mali blok i običnu olovku i napisao sledeće na jedan list papira: Čestitam na predstojećim zarukama. Možda biste pre tog važnog događaja želeli da nekom date jedno objašnjene, nekom ko doskora nije znao ni vaše ime? Ako želite, očekujem vas kod Tornja galebova. KS Nekada je Toranj galebova bio stražarnica na Prinsengrahtu, koji se od kuće Ribekovih nalazio na pola puta prema Severnoj crkvi, a naziv je dobio po galebovima koji su ga rado koristili za kratak odmor nakon neumornog kruženja iznad kanala.

Pitao sam se da li je poruka možda neprikladna i malo sam oklevao.

Skriveno je bilo napisano da ću sprečiti njene zaruke ako Luiza ne bude razgovarala sa mnom. Ali kako bih je drugačije ubedio da se sa mnom nade?

Odlučio sam da ne promenim ništa u svojim rečenicama, iscepao list iz bloka, savio ga i predao mom susedu za stolom. „Da li biste mi učinili uslugu i ovu poruku predali Luizi van Ribek? Ali budite uporni u tome da joj papir predate lično. I ne govorite ko vas šalje.

Recite samo da je to bio neki čovek koga vi ne poznajete.“ Lice mog poznanika se izdužilo. „Vi to ne mislite ozbiljno, Kornelise? Vi se to šalite sa mnom, zar ne?“ „Tako mi svih holandskih brodova u luci i na otvorenom moru, smrtno sam ozbiljan.“ Još malopre začuđen izraz na tom licu izmučenom vremenskim nepogodama, pretvorio se u osmeh, i to od uva do uva. „Do sada sam vas smatrao kopnenim pacovom, koji jedino ume da prošeta zadnjicu od kreveta do krčme i nazad. Ali to što sada nameravate zaista ostavlja jak utisak na mene, kako bih ja to direktno rekao. Najbogatijem mladoženji grada možda V

preotimate mladu ispred nosa - blagi Neptune, to je već zaista nešto! Svaka čast vašoj hrabrosti, ali jedino što to ničemu ne vodi.“ Samo neka on veruje da želim neku sitnu avanturu sa prelepom Luizom.

Glumeći naivnost, rekao sam: „Zašto da ne?“ „Jednostavno je. Za razliku od mladog De Gala, vi ste siromašniji i od najsiromašnijeg prosjaka.“ Zaverenički sam se nasmejao. „Možda imam nešto da ponudim što taj bogati žderonja nema.“ „Oho! Vi baš nemate komplekse, zar ne? Pa, Kornelise Sojthofe, vi ste razvijen muškarac, visok i širokih ramena, što je neobično za nekoga ko ne izlazi na vazduh. Vaše glatko lice, pa još tako lepo i mladalačko, i vaša kovrdžava kosa verovatno lako zavode glupa ženska srca. Čak i kod mršavog muškarca, kao što sam ja, žene bi se prevarile, bar dok sam još išao na more.

Konstantin de Gal je nešto stariji od vas, ali nije tako lepo razvijen. Ipak, toliko glupa da uzme vas umesto njega, toliko ni najgluplja žena ne bi bila.“ „Ja ne moram da postanem odmah novi mladoženja.“ „Ah, mislite da će mlada dama sa vama da se upusti u avanturu? Pa dobro, hajde da pokušamo. Kladimo se u tri vrča piva da ćete iz ove igre izaći kao neuspešni zvekan!“ „Dogovoreno.“

Sat kasnije, stajao sam u senci Tornja galebova i pripremao se da starom Roversu platim tri krčaga piva. Konji, ili bikovi, vukli su iz kanala zaprežna kola sa teretnim kranovima, do trgovačkih kuća ili nazad do luke.

Neobuzdana deca plašila su galebove koji su se odmarali kod tornja, a kako je već bila tradicija, ovde su se uglavnom nalazili zaljubljeni parovi. Ali Luiza van Ribek nije došla. Nemirno sam šetao gore-dole kraj vode i stalno gledao prema jugu gde se nalazila kuća njenog oca.

Dugo sam čekao. Onda je ispred mene zastala neka služavka. Ona je nosila neku tešku korpu, a svoju kapu beše duboko navukla na lice. Rekla je: „Stigla sam, gospodine Sojthof. Zašto me ne ostavite na miru?“ Ispod bele kapice se zaista krila Luiza! Crvene lokne virile su ispod nje i spuštale se oko njenog lepog ali ozbiljnog lica. „Svaki kompliment“, rekao sam. „Da mi se niste obratili, ne bih vas

prepoznao.“ „Zato što niste očekivali služavku. Baš zbog toga sam se tako i prerušila.

Naša služavka Beke je bila veoma iznenađena kada sam pozajmila njenu haljinu.“ „Da li će vas izdati?“ „Dala sam joj jedan gulden. To je za nju velika suma.“ Klimnuo sam glavom. „Mogli bismo malo da prošetamo, tako se lakše razgovara. Dajte mi slobodno vašu korpu.“ „Nije potrebno.“ „Jeste“, rekao sam, uzeo korpu i ustanovio da uopšte nije bila teška.

Podigao sam tkaninu koja je pokrivala korpu - ispod nije bilo ničega! „Rekla sam da nije potrebno“, uzdahnula je Luiza i ponovo uzela korpu. „Vi ste dobra glumica.“ „Morala sam i to da naučim“, rekla je ogorčeno.

Otišli smo pod zaštitu drveća kraj kanala; moja pratilja je uglavnom glavu držala spuštenu, kako je niko ispod kape ne bi prepoznao. „Oprostite što sam vam priredio tolike neprijatnosti, ali bez vaše pomoći se neću snaći u ovom šipražju tajni. Nadam se da ćete mi odgovoriti na nekoliko pitanja.“ „Pitajte. Dalje ćemo videti.“ „Pa dobro. Molim vas da mi ne zamerite ako zbog nekih pitanja delujem pomalo, hm, gnusno, ali jednostavno moram da saznam neke stvari. Najbolje da počnemo sa tim zašto ste se juče uveče odvezli sa Van der Melenom u Veliku ulicu Svetog Antonija.“ Zastala je, podigla glavu i besno me pogledala. „Vi me uhodite!“ „To ne mogu da negiram. Vi ste žena koju muškarac ne može tako lako da izbije iz glave.“ Prvi put sam ugledao osmeh na njenim usnama. „Lepo parirate, gospodine Sojthof. Imate brz jezik, a i glava vam izgleda nije ispunjena samo slamom.

Da li znate još neke tajne o meni?“ „To da ćete se zaručiti sa Konstantinom de Galom verovatno i nije neka tajna.“ Osmeh joj je nestao. „Da li se o tome radi? Želite da kupim vaše ćutanje?“ „Ne, ja sam zaruke spomenuo samo zato da biste pristali da se nađete sa mnom. Nisam bio siguran da li biste drugačije pristali.“ V

„Tu ste sa pravom sumnjali. Što se tiče mog budućeg verenika, moram da vas zamolim za potpunu tajnost. Ako porodica De Gal sazna to što vi znate, neće biti venčanja. A to bi bilo strašno.“ „Toliko volite vašeg mladoženju?“ „Da li sam ja pričala o ljubavi? Ne, bilo bi strašno za moju majku i moga oca, za celu moju porodicu. Bez De Galovog novca, trgovačka kuća Van Ribekovih sledeće godine više ne bi postojala.“ „Čuo sam o mukama vašega oca. Ali priča se da je kredit pripomogao da se izvuče iz najgoreg.“ „Krediti se moraju vraćati, i to sa velikim kamatama.“ ,Ah, a za to je vašem ocu potreban novac Van Galovih. I? Da li je u redu što se za to prodajete?“ „Nije prvi put“, rekla je tiho i izbegla moj pogled.

Sada sam se i uverio u ono što sam dosad samo pretpostavljao. Oklevajući, pretočio sam to u reči: „Vi odlazite u kabare zbog vašeg oca? Da za njega zaradite novac?“ Pogleda i dalje uprtog u zemlju, Luiza je rekla: „To je deo kamate. Samo pod tim uslovima je moj otac dobio taj kredit. Kao i svi ostali očevi, muževi ili braća, čije ćerke, žene, sestre, kao i ja...“ „Dajete se drugim muškarcima u kabareu za novac“, završio sam rečenicu. „Zašto do kraja izgovoriti rečenicu? Nas dvoje to ionako znamo. Da je samo malo ranije došlo do veze sa Konstantinom de Galom, otac bi odmah od njega i njegovog oca dobio potreban kapital, ali sada je prekasno.“ „Ko je vašem ocu dao novac? Banka?“ Luiza je odmahnula glavom. „Banke su digle ruke od moga oca. Iz banke su došli kod njega tek kada su mu poslovi krenuli nabolje. Ne znam imena.

Znam samo da se radi o grupi trgovaca koja na takvim kreditima dobro zarađuje. Sa kamatama i ženama kao što sam ja .“ Poslednje reči izgovorila je sa velikim prezirom - prezirom prema samoj sebi. „Zašto ste se uopšte upustili u sve to?“ „Šta sam drugo mogla? Da gledam kako moju porodicu izbacuju na ulicu i kako moja majka, kojoj su potrebni lekovi i nega, završava u nekom sirotinjskom domu? Da li sam trebala da odbijem kada me je moj rođeni otac molio da to učinim?“ Na to nisam znao odgovor, a svakako nisam imao pravo da joj sudim.

Skrenuo sam razgovor ponovo na kabare i pitao da li se taj posao isplati trgovcima koji su davali kredit. „Zašto bi to inače radili?“ rekla je Luiza. „Gosti kabarea spadaju u najbogatije ljude u Amsterdamu. Uglavnom su to trgovci i visoka gospoda iz Magistrata. Mora da je za njih posebna draž što ležu u krevet sa ćerkama i suprugama svojih kolega. Verovatno kasnije sede uz vino i lulu i ogovaraju one čije su rođake pre toga...“ Zastala je usred rečenice i drhtavica je protresla njeno vitko telo.

Povukao sam je ka sebi, stavio joj glavu na moje rame i nežno joj rukom prelazio preko leđa, kao što brat teši mlađu sestru. Da nas je neko posmatrao, pomislio bi da je služavka iskoristila izlazak kako bi se krišom sastala sa svojim ljubavnikom. Stajali smo tako neko vreme, a jedan radoznali galeb kružio je iznad nas.

Luiza je plakala kao da prvi put u životu pušta suze. Nisam sebi zbog toga prebacivao. Naprotiv, imao sam utisak da joj prija da sve to skine sa srca.

Kada se smirila i polako odmakla od mene, rekao sam joj: „Ne želim da vas mučim, Luiza, ali smem li da vas priupitam još nešto? Zar se visoka gospoda koja dolazi u kabare ne plaši da ćete ih izdati? Vi pripadate višim krugovima, kao i oni, i mogli biste ih lako prepoznati.“ „Ta opasnost ne postoji. U kabareu svi moramo da nosimo plišane maske koje nam pokrivaju oči.“ „Kakvu ulogu igra Marten van der Melen u svemu tome? On, kao što oboje znamo, daje da se naslikaju portreti koji treba da probude apetit kod gostiju.

Ali to verovatno nije sve budući da vas on lično vodi u tu kuću.“ „Koliko ja znam, on dobija deo dobiti iz kabarea. Da li mu pripada ceo kabare ili samo deo, to ne znam.“ „Još nešto. Da li vam ime Anton van Zelden nešto znači? „Naravno. On je poznati lekar. I to skup lekar koga samo najbogatije amsterdamske porodice mogu sebi da priušte. Konstantin je jednom pomenuo da je doktor Van Zelden kućni lekar njegove porodice. Van Zelden je, navodno, specijalista za konzerviranje organa i poznat je po tome da ima veliku kolekciju ljudskih i životinjskih organa. Zašto pitate za njega?“ „Zato što sam ga sinoć video u kabareu u društvu Van der Melena.“ „O tome ne znam ništa. Verovatno je Van Zelden tamo bio gost.“ Zvona Severne crkve odzvonila su pet sati i Luiza se trgla. „Već je kasno? Moram

da idem inače će primetiti moje odsustvo. Nadam se da sam mogla da vam pomognem. Iako ne razumem zašto vi sve to morate da znate.“ „I meni samom je potrebno još vremena da to shvatim. Ali što više saznajem, dobijam sve jasniju sliku.“ „Nemojte previše da se zanosite, gospodine Sojthof!“ „Kako to mislite?“ „Raspitujete se o veoma moćnim ljudima. Ako vas primete, upašćete u velike nevolje.“ „Hvala vam na upozorenju, Luiza. Mislim da ste u pravu. Ako se ne varam, ti ljudi se ne libe ni ubistva.“ „Šteta što se nismo upoznali pod drugim okolnostima, Kornelise Sojthofe.“ Još jednom mi se osmehnula, okrenula se i pošla prema jugu, savijena kao služavka koja nosi tešku korpu. Pitao sam se da li za ovu pozu treba imati glumačkog dara. Veliko je to breme kad vas proda rođeni otac. Njeno držanje me je više mučilo nego što sam mogao da ga poštujem. Luiza je nosila sav teret žrtvujući se za dobrobit svoje porodice. Osećao sam divljenje prema toj ženi i duboku naklonost koju sam sebi odmah zabranio. Na kraju krajeva, tu je bila i Kornelija.

Pre nego što sam pošao nazad, pustio sam Luizu da odmakne. Kraj krčme sam našao Henka Roversa, koji je sa zadovoljstvom pušio kratku lulu. „Pa Sojthofe, sada duboko da zahvatite u džep. Vreme je za jedan od ona tri vrča!“ „Zašto?“ ,Ja sam, shodno vašoj molbi, poruku predao lično trgovčevoj ćerki. I kunem se u grob moga brata mornara Florisa, koji je za vreme nevremena kod Novog Amsterdama13 pao preko ograde broda, da ta mala od tada nije napuštala kuću. Vi ste vašu opkladu propisno izgubili, priznajte!“ „Vaš brat će se još u mokrom grobu okrenuti kada ga tako olako zloupotrebljavate dok se kunete, Henk“, sa osmehom sam odgovorio. „Hoćete da mi kažete da ni na sekundu niste ispustili iz vida Van Ribekovu kuću?“ Odmahnuo je odsečno glavom, „U to biste mogli da se opkladite da se danas već niste kladili.“ „I niko za to vreme nije napustio kuću?“ „Niko? Kako to mislite? Ovde se radi o trgovačkoj četvrt.“ V

„Molim vas, odgovorite mi na pitanje!“ „Jedna služavka je otišla sa teškom korpom.“ „I vratila se sa teškom korpom?“ „Da. Ali, otkud vi to znate...“ „Zar se ne čudite što je korpa bila teška i pri odlasku i pri dolasku? Da je služavka nešto odnela, korpa bi trebalo da bude laka u povratku. A ako je poslata po nešto, korpa bi trebalo da bude prazna kada je odlazila.“ Rovers je pomerio kapu unazad, počešao glavu i promumlao: „Razumem samo korpa. Želite da se izvučete iz naplate za opkladu?“ „Razmislite! Ako teška korpa uopšte nije teška korpa, onda možda ni služavka nije služavka.“ ,Ako vi tako kažete“, rekao je mornar polako. Očigledno mu je bilo teško da me prati.

Dao sam mu malo vremena i nakon kratkog razmišljanja je zinuo. „Sada razumem šta hoćete da kažete, ali onda... to bi značilo... da...“ „To znači da ste vi izgubili opkladu, a ne ja. Da ste malo bolje pogledali služavku, videli biste crvene lokne.“ Odmahnuo je glavom i dlanom udario o sto. „Svaka čast! To nisam očekivao od vas. A ne bih ni za malu Van Ribek pomislio da će tako pre veridbe sa... sa...“ „Sa nekim tako bezvrednim. Slobodno izgovorite, Henk!“ „Nisam tako mislio“, promumlao je i nagnuo se prema meni. „Kako je bilo?

Pričajte!“ „Zar Plutarh nije rekao: u pravo vreme ćutanje je znak mudrosti i često mnogo bolje od bilo koje priče?“ „Nemam pojma, tog još nisam sreo. Ali shvatam da pojedinosti želite da zadržite za sebe.“ „Nemojte žaliti Henk, zato ću vam oprostiti vaš dug. Staviše, odmah ću naručiti vrč piva na moj račun. Sta kažete na to!“ „Da sam žedan.“ Dok smo udobno sedeli i pili pivo, pitao sam Roversa da li je bilo nekih dešavanja od kada se Luiza vratila kući. „Ne, mislim da njen otac nije ništa primetio. Ali možete lično da ga pitate, eno ga, upravo izlazi iz kuće.“ Tad sam prvi put ugledao Melhiora van Ribeka. Sa sedom bradom i skoro V

V

V

belom kosom, koja je virila ispod crne kape, delovao je kao da je prevremeno ostario. Bio je viši nego što se činilo jer je išao zguren, kao da nosi veliki teret na svojim leđima, što me podsetilo na doktora Van Zeldena.

Dok je njegova ćerka pričala o svojoj sudbini, starac mi je delovao kao nakaza, čudovište koje bih najradije zgrabio i bacio u kanal. Sada, kada sam ga video sopstvenim očima, nisam mogao a da ne osetim sažaljenje. Osećao sam da se gnušao samog sebe zbog onoga što je uradio, ali da nije imao izbora. Nije znao kako da sam sebi pomogne.

Pravi krivci su bili drugi: ljudi kao što je Marten van der Melen, koji su bez skrupula koristili nesreću drugih ljudi za ličnu korist. Poželeo sam da ih zaustavim ako ikako budem mogao.

Glava j edanaesta Boja đavola 22. SEPTEMBAR 1669. GODINE Rembrantu je bilo bolje. Odmah nakon doručka, otišao je u svoj atelje kako bi radio na jednom od svojih autoportreta koji su ga u poslednje vreme toliko zaneli. Dok nije naišao na moju sliku, dozvoljavao mi je da učestvujem u tome i pokazivao mi mnoge trikove za mešanje boja, raspodelu svetla i senke i izdizanje glavnog motiva iz pozadine. Ali sada sam za njega bio vazduh.

Obavljao sam jednostavne poslove po kući i otpratio Korneliju u nabavku jer je nameravala da kupi mnogo hrane. Nakon toga smo sebi dozvolili da u podne sednemo kraj Rozengrahta pod toplim sunčevim zracima i posmatramo saobraćaj na vodi. Razmenili smo samo nekoliko reči, ali njena ruka je ležala u mojoj, a to mi je bilo dovoljno.

Za to popodne nisam zakazao časove rvanja sa Robertom Korsom, a Marten van der Melen mi već danima nije doveo nijedan model; još nisam znao kako ću se ponašati kada se opet bude pojavio. Iskoristio sam slobodno vreme da prošetam do Damraka, gde sam još izdaleka ugledao ćerku Emanuela Ohtervelta kako pred očevom radnjom čisti ulicu. Tek tako, iz nekog meni nepoznatog razloga, kupio sam mali šareni buket cveća i poklonio ga Joli.

Uzvratila mi je s osmehom i tom prilikom izgledala tako dražesno da nisam morao da gledam u karte ili u zvezde da bih Emanuelu Ohterveltu predvideo zeta u skorijoj budućnosti. „Da li je vaš otac u radnji?“ pitao sam. „Jeste, gospodine Sojthof. Radi, kao i uvek.“ ,,A kakvo mu je raspoloženje?“ „Najbolje. Dnevnik gospodina De Gala odlično se prodaje. Uskoro ćemo morati da ga doštampavamo, tako kaže otac.“ „Kako je uopšte došao do De Gala? Ne želim da ga uvredim, ali do sada nije bio poznat kao izdavač.“ „Otac kaže da će to odsad biti drugačije. Gospodina Fredrika de Gala upoznao je preko mlađeg De Gala, koji je naša redovna mušterija.“

,Ako vam je otac tako dobro raspoložen, onda ću ga posetiti“, rekao sam i ušao u večito mračnu radnju.

Ohtervelt je stajao kraj pisaćeg stola, nadvio je koščati nos nad parčetom papira i pisao nešto perom. Bio je toliko udubljen u svoj rad da me nije ni primetio. „Upisujete skorašnju dobit, gospodine Ohtervelt?“ pozdravio sam ga. „Toliko ste zauzeti da nikoga ne vidite. Kako čujem, Dnevnik gospodina de Gala se odlično prodaje.“ Trgovac knjigama i slikama podigao je zbunjeno pogled, ali se nasmešio kada me je prepoznao. ,,Ah, to ste vi, prijatelju Sojthofe. Da vidite samo kako se brzo štos istopio.

Izgleda da u svakoj pristojnoj amsterdamskoj kući želi da se zna kako se jedan od najuglednijih građana ovog grada proveo na svojim putovanjima. Da li ste već pročitali knjigu?“ „Od početka do kraja.“ „I? Kako vam se dopala?“ „Ne poznajem dovoljno izveštaje sa putovanja i nemam nameru da vas uvredim, ali čini mi se da je De Gal izostavio baš ono najuzbudljivije.“ Ohterveltove crte lica su se smračile. „Molim? Kako mislite?“ „U ona tri putovanja, koja je opširno opisao, nema šta da se izveštava što već nije poznato sa drugih putovanja u Istočnu Indiju. Priča o olujama na moru, napornim mornarima, svađa sa domorocima...“ „Ipak, vi ništa od toga niste nikada doživeli!“ upao je uvređeni Ohtervelt u reč. „Želite opet da me pošaljete na more?“ pitao sam sa prezirom. „Ne želim da umanjim ono što je Fredrik de Gal postigao. Ali zašto skoro ništa ne piše o svom poslednjem putovanju? Čuo sam da se veći deo posada nikada nije vratio.“ Negodujući, Ohtervelt je odmahivao glavom. „Zar ne mislite da gospodin De Gal ume najbolje da proceni koje događaje vredi ispričati, a koje ne? Ali znam, vi ste svojeglavi. Ipak, dobro čuvajte svoj primerak, mogao bi jednoga dana biti veoma dragocen.“ Skoro je zvučalo kao da žali što mi je poklonio knjigu. „Kako vaši poslovi, gospodine Sojthof? Kako ide sa slikanjem?“ „Nije više onako beznadežno kao prilikom moje prošle posete. Moram da vam se zahvalim što ste mi poslali vašeg esnafskog brata Van der Melena. U V

V

međuvremenu sam naslikao nekoliko slika za njega.“ ,A šta ste slikali?

Pogledao sam Ohtervelta ispitivački. „Zar to ne znate?“ „Da li bih inače pitao?“ odgovorio je. „Portrete. On mi je slao modele.“ ,Aha“, izustio je Ohtervelt. Saopštenje nije ostavilo nikakav utisak na njega. „Da li ste vi bliski sa gospodinom Van der Melenom?“ raspitivao sam se. „Ništa prisnije u odnosu na moju ostalu braću iz esnafa. S vremena na vreme se posećujemo i proveravamo da li onaj drugi ima sliku koja se možda kod onog prvog bolje prodaje.“ „Kakvu on klijentelu ima?“ „Nije kao moja. Možda nešto više trgovaca. Inače, zanatlije, činovnike i nekoliko gospodina iz Saveta. Svako voli da ukrasi zidove slikama, jedni jef t inim, a drugi skupim.“ „Verovatno je to tačno“, rekao sam i pogledao prema mračnom ćošku gde su, pretpostavljao sam, mojih pet ulja na platnu ležala negde na podu. ,A opet, čini mi se da u Amsterdamu ima previše slikara.“ „Zato što znaju da će ovde najlakše naći kupce za svoje radove.“ Sa iskrivljenim osmehom, Ohtervelt je dodao: „Naravno, samo ukoliko nešto umeju da naslikaju.“ „I ako izaberu prave motive, zar ne?“ „Naravno.“ Pogledom sam prelazio preko izloženih slika u Ohterveltovoj radnji: platna u svim veličinama, bakrorezi, uramljena i neuramljena dela, mrtva priroda, portreti i bezbroj motiva sa mora. „Zar ne bi bilo bolje da svako slika ono što mu je na srcu“, pitao sam. „Zar ne bi to bila prava umetnost?“ Ohtervelt je zamišljeno iskrivio glavu u stranu. „Tada više ne bi bilo toliko slikara u Amsterdamu jer bi mnogi umrli od gladi.“ „Da li ste zaista toliko sigurni? Možda bi se te slike ipak dopale ljudima?“ „Ljudi uglavnom znaju šta im se dopada, a to je, uglavnom, ono što komšija ima okačeno na zid. Samo što svako želi da to kod njega izgleda još raskošnije. Bolje pomorska bitka dva broda nego cela flota u lovu na haringe.

Ali to sam vam već objasnio.“ „Da ne potcenjujete ukus ljudi, gospodine Ohtervelt?“

„Teško. Ne zaboravite da se već mnogo godina bavim ovim poslom. Ako slikate radove koji oslikavaju vaša duboka osećanja, ali ne utiču na ukus ljudi, to znači da je to nešto neobično za ljude. Šta vi mislite, šta to znači?“ „Znači da ljudi moraju prvo da se naviknu na te slike.“ „Tačno tako. Dakle, prvo bi morali da se prepuste tim slikama i morali bi da se potrude da shvate njihovo značenje. Ali oni ne kupuju slike da bi se trudili. Oni žele da ukrase svoje gole zidove i da zadrže svoja dela za sebe, za svoju porodicu, za komšije ili za buduća pokolenja. Slike služe za to da se ljudi smire, da im pokažu Amsterdam koji im nudi blagostanje i udobnost. Ili da se kroz pobede naše hrabre mornarice uvere kako je njihova zemlja zaštićena od svih neprijateljskih napada. Tako mogu mirno da se zavale u fotelju, da puše svoju lulu i da se odmore od napornog rada. Ne žele da imaju slike koje ih uznemiravaju jer sadrže nešto novo. Takve slike možete da slikate za sebe, Sojthofe, ali ne pokušavajte da na njima zaradite novac!“ Ponovo sam osmotrio štos knjiga kod ulaza. „Da li je to razlog zašto Fredrik de Gal nije opširno pisao o svom poslednjem putovanju? Da li bi to isuviše uzbudilo ljude?“ Ohtervelt je podigao ruke kao da je želeo da sebi počupa kosu. „Šta vas je opselo to De Galovo poslednje putovanje? Ako vam to ne daje mira, pitajte ga lično!“ „Možda ću to i da uradim“, rekao sam. „Ali da se vratimo na Van der Melena. Da li možete da mi kažete da li se bavi još nečim osim trgovinom umetničkim delima?“ „Ne razgovaramo o tome na koji način ulažemo svoj novac. Ipak, kad ste to već pomenuli, pada mi nešto na pamet. Pre godinu dana, pričalo se da je uložio novac u neku kuću za zabavu ili neki kabare. Ali možda su to samo glasine. Zašto me uopšte toliko ispitujete o Van der Melenu?“ „Čista radoznalost. Ipak, ja zarađujem svoj novac zahvaljujući njemu.“ ,A novac vam je verovatno potreban sad kad ste postali Rembrantov učenik.“ „Čuli ste za to!?“ „Za to je čuo skoro svako ko u Amsterdamu ima bilo kakve veze sa slikarstvom. Niko nije verovao da će starac opet naći nekog učenika. Priča se da je postao nepodnošljiv, a i ranije je bio težak čovek. Iskreno rečeno, već smo se kladili koliko dugo ćete izdržati u Rozengrahtu.“ V

V

V

„Još uvek sam tamo“, rekao sam i prećutao da sam već izgubio status Rembrantovog učenika. „Da li imate neka Rembrantova dela kod vas?“ „Trenutno ne. S vremena na vreme nešto stigne kada se neko domaćinstvo isprazni. Ali ja ne plaćam mnogo za njegova dela ako ste mislili da sklopimo takav posao. Njegova dela skoro ništa ne vrede.“ „Ne brinite, ne radi se o tome. Rembrantova ćerka vodi računa o prodaji slika njenog oca.“ Ohtervelt je podigao obrve. „Stvarno? Ko njih danas kupuje?“ „Na primer, doktor Van Zelden, za njega ste verovatno čuli.“ „Poznajem ga, čak vrlo dobro. On je skoro uvek prisutan kada De Galovi primaju društvo.“ „Kao i vas?“ Udario se rukom o grudi. „Da, od kada sam postao izdavač Fredrika de Gala. Ali nisam znao da se Van Zelden zanima za Rembrantove slike. Kažu da je on veoma bogat čovek, iako to u javnosti ne pokazuje. Možda bi trebalo jednom da svratim do Rozengrahta i predložim Rembrantovoj ćerki da zajedno trgujemo. Sta vi kažete na to, prijatelju Sojthofe? Da li biste me preporučili?“ „Hoću“, obećao sam i potisnuo podsmeh ovom poslovnom trgovcu. „Pošto upravo razgovaramo o Rembrantu, da li ste ikada videli njegovu sliku gde plava boja igra važnu ulogu?“ Ohtervelt je nakratko razmislio. „Ne, otkud vam sad to?“ „Skoro sam video plavu sliku koja me je veoma podsetila na radove majstora Rembranta. Možda je od nekog njegovog učenika.“ „Verovatno. Ali kada bolje razmislim, ne znam nikoga ko slika tajanstvenom plavom.“ „Tajanstvenom?“, ponovio sam znatiželjno. „Kako to mislite?“ „Ne znate da se plava boja smatra bojom Boga? U istoriji umetnosti, za prikaz božanstva, kraj zlatne uvek možete naći i plavu. Mnoge religijske slike su veoma poučne što se toga tiče.“ „Gde se one danas još mogu naći?“ uzdahnuo sam. „Slike u crkvama su zabranjene.“ „Zaista, naša kalvinistička vera je nanela težak udarac slikarstvu.“ Ohtervelt je posmatrao duge redove slika u svojoj radnji. „Dok su slikari mogli da rade u službi crkve, nije bilo toliko mrtvih priroda i pejzaža, a na V

platnima nisu bili brodovi za lov na haringe.“ „Znam, znam, ne volite brodove za lov na haringe“, rekao sam pomalo nestrpljivo. „Ali još mi nije jasno zašto plavu boju nazivate tajanstvenom.“ „Zato što ona nije bila samo boja božanstva, a kasnije i boja kraljeva. S plavom bojom se povezuje i demonsko, đavolsko. To možete da vidite na svim starim slikama. U sujeverju plava boja igra veliku ulogu kao boja nesreće. Zar nikada niste primetili da se kuga naziva i plavom izmaglicom?

San o plavim šljivama ili sveća sa plavim plamenom najavljuju skorašnju pojavu smrti. Nije čudo što se plava boja naziva i bojom đavola, odnosno tame.“ „To su bapske priče.“ „Naravno. Ali kada se o nečemu toliko priča, onda verovatno ima i neko zrno istine u tome. Slikar bi morao da zna sve o bojama sa kojima radi.

Dakle, razmislite o mojim rečima, Sojthofe!“ Sledio sam Ohterveltov savet. Cim sam izašao iz njegove radnje, krenuo sam prema zapadu. Cinilo mi se da slika koja je nestala na tako tajanstven način ima malo božanskog u sebi. Ono što je Ohtervelt ispričao o boji đavola i tame nateralo me da se naježim, pa bile to ili ne bile bapske priče. Nije morao da vidi koliko su me njegove reči uplašile. Nakon svega što se desilo, bio sam spreman da poverujem da je sam đavo izradio tu sliku i sada je ponovo vratio u pakao.

Oblaci su se nadvili nad Amsterdamom i blagi povetarac s mora duvao mi je sitnu kišu u lice. Spustio sam glavu kako bih se zaštitio od nje. Tako sam prekasno primetio da sam krenuo baš na mesto gde je Osel izgubio život.

Stub, za koji su ga vezali za vreme pogubljenja, izdizao se prema sivom nebu kao opomena.

Mnogo toga se od tada desilo i, zahvaljujući Korneliji, video sam za sebe novu budućnost. Moja tajna zakletva da, ako je ikako moguće, očistim ljagu sa uspomene na Osela, bila je još jedina spona sa mojom prošlošću. Opirao sam se iskušenju da tu sponu pokidam i da se više ne bavim tim stvarima, jer sam želeo da se i dalje bez stida i srama pogledam u ogledalo.

Uprkos kiši, ispravio sam se i uzdignute glave prošao između gradske većnice i Nove crkve, ispunjen osećajem da činim ispravnu stvar. Tog septembarskog popodneva sam još uvek verovao da mogu da biram. U stvari, ono što sam smatrao budućnošću - Kornelija - bilo je usko povezano sa V

V

prošlošću. To sam uskoro shvatio.

Prošao sam kroz Herengraht i Kizersgraht. Vetar je zaduvao jače i umalo me jedan udar nije oborio sa mosta. Kada sam se uhvatio za ogradu, moj pogled je pao na Zapadnu crkvu, u kojoj je sahranjen Rembrantov sin Titus. Čudno, ali tek sada sam prvi put shvatio da slikar nikada do sada preda mnom nije pomenuo svoga sina. Kako mi je moja majka jednom rekla: čovek koji tuguje pobeđuje tugu tako što priča o svom gubitku; dok čovek kome je srce slomljeno nije sposoban ni za toliko.

Ubrzao sam korak jer su vetar i kiša postajali sve neprijatniji. Prvo sam želeo da se vratim u Rozengraht, ali nevreme me je nateralo da svratim u prvu krčmu. Bila je to krčma Kod crnog psa, ispred koje sam često sedeo sa Henkom Roversom. Sada su klupe pred krčmom bile prazne, a vrata, koja su uglavnom stajala otvorena, bila su zatvorena. Morao sam snažno da povučem kako bih ih otvorio boreći se protiv silovitog vetra, te sam napokon ušao u pratnji jake kiše, koja je zajedno sa mnom pohrlila u prostoriju sa šankom.

K od Crnog psa se od lošeg vremena sakrio popriličan broj ljudi. Bučni glasovi nadjačali su zvuk vetra koji je udarao o vrata, a gust oblak duvanskog dima štipao mi je oči. „Kornelise Sojthofe, sedite kod mene!“ Bio je to glas Henka Roversa. Sedeo je u društvu ostalih gostiju, sa ostatkom lule i skoro praznim krčagom piva, za okruglim stolom na sredini prostorije i pozivao me udarajući rukom o jedan slobodan tronožac sa njegove leve strane. Pre nego što sam prihvatio njegov poziv, poručio sam vrč piva i lulu. Pošto ionako nisam mogao da izbegnem dim, smatrao sam da je najbolje da učestvujem u njegovom širenju.

Rovers je gledao prema prozoru u koji je kiša udarala sve jače. „Verujte jednom starom mornaru, danas ćemo imati lepo malo nevreme.“ Stari mornar se obradovao kada sam podelio svoje pivo sa njim i dao mu nešto malo od mog duvana, koji mi je doneo jedan crvenokosi dečak zajedno sa lulom. „Zahvaljujem se najvelikodušnijem slikaru u Amsterdamu“, nazdravio mi je i duboko licem uronio u svoj sveže dopunjeni krčag. „Da li ste već napredovali kod gospođice Van Ribek?“ V

,Ja, u stvari, ne žeiim da jednom od najbogatijih ljudi u Amsterdamu preotmem mladu“, odgovorio sam smejući se. „Osim toga, što se toga tiče, imam druge planove.“ Rovers mi je namignuo. „Rembrantovu malu ćerku, zar ne?“ Iznenađeno sam pogledao u njega. „Ma otkud vi i to znate?“ Rovers se obradovao. „Samo sam pomišljao na to, ali sada znam. A što se tiče Konstantina de Gala, tu ne bi trebalo da se uznemiravate. Nije on lično napunio svoju vreću novcem. Da nije njegovog oca, verovatno bi bio samo jedan od mnogih trgovaca u Amsterdamu i sigurno ne bi sedeo u upravnom savetu Istočnoindijske kompanije.“ „Da, stari De Gal“, promumlao sam, „napisao je jednu vrlo čudnu knjigu.“ „Zašto?“ pitao je Rovers pre nego što je ponovo zagnjurio nos u krčag. „Prodavac knjiga Emanuel Ohtervelt odštampao je pre izvesnog vremena dnevnik sa putovanja starog De Gala i poklonio mi jedan primerak.“ ,Ja ne stojim najbolje sa knjigama. Mnogo koštaju, a ničemu ne služe kad čovek ne zna da čita.“ „Možda bi bilo bolje da je ni ja nisam čitao“, odgovorio sam sa osmehom. „Nisam sve najbolje shvatio. U njoj je De Gal o prva tri putovanja, na koja je išao u ime Istočnoindijske kompanije, pisao vrlo opširno, a o četvrtom, poslednjem putovanju, skoro ništa nije napisao.“ „Što vas to čudi? Da sam ja na njegovom mestu, i ja bih o tome ćutao.“ „Ali zašto? Šta znate o tome?“ „Mnogo se pričalo o tom putovanju, ali ništa dobro. Bio je to ponosan brod, ta j Novi Amsterdam, veliki istočnoindijski brod sa stotinu i osamdeset mornara. Prošlo je dvadeset i pet godina od kada je isplovio iz Teksela kako bi odneo namirnice, grašak i boraniju u Bantam i doneo skupi biber. Ali povratak kući se produžio za tri meseca. Kada je Novi Amsterdam napokon uplovio u domaće vode, bio je u jadnom stanju. Izgledao je kao brod nakon žestoke pomorske bitke i nikada više nije isplovio. Pritom, od sto osamdeset duša, koje su dve godine pre toga napustile Amsterdam, samo se trećina vratila sa brodom.“ „Šta se desilo?“ „Ja nisam bio tamo, bogu hvala. Pitajte našeg prijatelja Jana Pola, tamo, za susednim stolom. Njegov brat je bio jedan od onih koji su izgubili život na poslednjem putovanju Fredrika de Gala.“ Rovers je pokazivao na jednog V

V

zdepastog muškarca, čija je desna strana lica bila crna kao koža afričkog domoroca. „Nemojte se plašiti njegovog izgleda. U borbi protiv turskih gusara, bure s barutom odletelo je u vazduh tik kraj njega. To je Pola oborilo s nogu i zauvek mu obojilo lice. Srećom te nije pocrveneo od besa.“ Rovers je glasno pričao i svi su se smejali. Muškarac sa crnim obrazom se pridigao, podbočio se stisnutih pesnica i stao ispred podrugljivca. „Da li da ti iščupam taj tvoj klevetnički jezik iz usta, Roverse?“ grmeo je. „Tada nećeš biti ni crn ni crven, nego bled ko krpa!“ Rovers je bez straha pogledao prema njemu. „U redu je Jane, to je bila samo šala. Moj prijatelj Kornelis Sojthof bi rado razgovarao sa tobom, a za to će te častiti sa pola kvarta—piva.“ Pol me uporno odmeravao. „Kopneni pacov, zar ne?“ „Ne sasvim“, rekao je Rovers sa osmehom. „Naslikao je već nekoliko slika sa brodovima.“ „Slikar!“ uzdahnuo je Pol i pogledao me saosećajno. „Njima jadnicima je uglavnom gore nego nama. Da li on uopšte može da plati pola kvarta piva?“ Osećao sam da mi je povređena sujeta i čvrstim glasom odgovorio: „Mogu da platim i ceo kvart!“ „Dogovoreno“, rekao je Pol i seo pored Roversa otvoreno mu namigujući.

Dozvolio sam da me dvojica starih mornara smotaju, ali nisam im zamerao.

Obradovali su se pivu, a kada sam skrenuo razgovor na poslednje putovanje Novog Amsterdama, Polovo dobro raspoloženje odmah je nestalo. „Taj prokleti brod“, promumlao je. „Najbolje bi bilo da je taj đavolski brod izgoreo pre nego što je poslednji put isplovio!“ „Đavolski brod?“ ponovio sam. „Taj brod je bio proklet. Kako drugačije objasniti da se veći deo posade nije vratio, a među njima i moj dobri brat Jap?“ „Ali nije retkost da mornari stradaju na moru. Za to ima mnogo prilika: oluje, bolesti, borbe sa domorocima ili gusarima.“ Pol je odmahnuo rukom. „Jeste, tako je, o svim tim stvarima se pričalo po povratku Novog Amsterdama. Navodno je brod zadesila teška oluja, odvojio se od ostalih i naišao na neko nepoznato ostrvo. Tamo je posada morala da ostane izvesno vreme kako bi popravila brod. Imali su samo malo vode za piće, a navodno je u napadu domorodaca sa ostrva izgubljeno mnogo života.“ ,,A vi ne verujete u to?“, nastavio sam da pitam.

„Nikako. Slučajno sam bio u gradu kada se Novi Amsterdam vratio. U želji da pozdravim brata, ukrcao sam se na jedan teretni brod koji je krenuo za Teksel da preuzme tovar. Video sam oštećenja na brodu.“ „I?“ „To nisu bila samo oštećenja od oluje, ne, nikako. Bili su to tragovi borbe.

Verujte mi, slikaru Sojthofe, znam vrlo dobro o čemu pričam!“ Kako bi potvrdio svoje reči, pre nego što je nastavio, pokazao je na svoj crni obraz. „Navodno, niko ništa nije znao o nekoj borbi. Ali poneki od preživelih imali su takve povrede koje su mogle nastati samo na taj način. Kada sam se obratio nekolicini članova posade Novog Amsterdama, pričali su nešto o razbojnicima koji su hteli da ih pobiju. Mislim da je to bilo najbliže istini.“ Dopunio sam mu krčag pivom i upitao šta se po njegovom mišljenju desilo. „Kada bih to samo znao! Nikada nisam saznao od čega je moj brat Jap preminuo. Ljudi koji su mi pričali o razbojnicima još su bili i najiskreniji.

Niko na brodu nije želeo da priča o tome šta su preživeli. Kao da su se svi nečega plašili.“ To što je crnoputi pričao uopšte mi nije zvučalo kao mašta jednog mornara. „I niko više ništa nije istražio?“ pitao sam sumnjičavo. „Istočnoindijska kompanija isplatila je dobru odštetu članovima porodice preminulih. Mnogo više nego što je to uobičajeno. I Kat je primila mnogo para.“ „Ko je Kat?“ „Supruga moga brata, bolje rečeno, njegova udovica. Jap je tada za sobom ostavio ženu i dvoje tada još male dece. Kat ne samo da je od kompanije dobila mnogo novca nego i novog supruga.“ Zapitao sam se koliko li je crnoputi već popio piva tog dana, ali i on sam je video koliko sam skeptičan. „Šta se tako cerite?“ gunđao je. „Zar smatrate da sam lažov?“ „Naravno da niste lažov, ali možda malo preterujete, hm? Još nikada nisam čuo da je neka kompanija obeštetila udovicu mornara novim suprugom.“ Henk Rovers se češao iza uveta i smejao se. „To je zaista neobično.

Kompanija plaća svojim ljudima za gubitak oka ili leve ruke četiri stotine guldena, za gubitak desne ruke osam stotina guldena, a za oba oka, obe ruke ili obe noge čak i do dvanaest stotina guldena; to se skoro i isplati. Ali da u slučaju smrti odmah nadoknade celog muškarca, za takvu klauzulu još nisam V

v

ii

čuo. ,A li tako je bilo“, gunđao je Pol. „Naravno da to nije stajalo u klauzuli.

Ipak je jedan pomorski oficir sa Novog Amsterdama, koga đavo nije uzeo sebi, postao Katin novi suprug. Zove se Klas Steg. Sada više ne ide na more, već je jedan od onih koji broje novac u Kompaniji. Sve to je bilo veoma neobično. Od preživelih su se mnogi, ako ne i svi, ubrzo uzdigli na više položaje. Sada ili vode svoje sopstvene brodove, ili su službenici u Kompaniji, ili u amsterdamskim trgovačkim kućama. Zaista čudno. Jedni odu u pakao, a drugi se usreće. Verovali ili ne, ali ja vam tvrdim, slikaru Sojthofe, da je tu đavo umešao prste!“ Napravio sam grimasu jer mi se đavo tog dana nekoliko puta javio. Kao da mi priča Emanuela Ohtervelta o boji đavola nije bila dovoljna, sada mi je i crnoputi pričao još jednu jezivu priču! „I dalje mi ne verujete“, žalio se Pol. „Pitajte ostale koji su tog dana videli Novi Amsterdam da uplovljava. U lučkim krčmama naći ćete još neke ljude koji su tada bili prisutni. Samo ih pitajte za đavolski brod i njegov užasni tovar.“ „Kako da vam verujem kada stalno pričate o neobičnim stvarima? Pričate o đavolu, o đavolovom brodu i njegovom užasnom tovaru. Sta je, molim vas, u tovaru istočnoindijskog bibera tako užasno?“ Pol je duboko udahnuo, kao da je morao da skupi snagu kako bi sa mnom, nevernim Tomom, imao strpljenja. ,3 ib er je tovar koji je Novi Amsterdam u povratku trebalo da donese. Navodno je brod bio natovaren biberom kada je digao sidro pred Bantamom. Ali kada je uplovio u Teksel, ne verujem da je dovezao biber.“ „Zašto ne? Nemojte da ste tako tajanstveni, Jane Pole!“ Do malopre namršteno lice se razvedrilo i podrugljivo nasmejalo. ,,Za nekoga ko mi ne veruje, želite mnogo da saznate.“ „Možda želim da me ubedite“, odgovorio sam, takođe sa osmehom. „Možda vas ubedi činjenica da je tovar Novog Amsterdama istovaren noću.“ „Da li je to tako neobično?“ „I te kako. Naročito što se brod još tog prepodneva usidrio pred Tekselom.

Kompanija je sve posmatrače rasterala. Tek u noć je posadi teretnog broda bilo dozvoljeno da preuzme tovar. A Kompanija je dozvolila da to urade V

samo odabrani ljudi, koji su kasnije svi do jednog zajedno poslati na more.

Niko ne zna tačno šta je sa đavolovog broda bilo istovareno.“ „Tako da bi se moglo raditi i o istočnoindijskom biberu“, zaključio sam. „Moglo bi, da.“ Pol me pogledao zaverenički ispod skupljenih obrva. ,A li čemu onda komplikovati i istovarivati noću?“

Glava dvanaesta U ponoć kod Tornja galebova Nevreme je tek predveče dovoljno popustilo da se usudim da napustim Crnog psa i vratim se u Rozengraht. Usput umalo nisam oborio jednog starog kočijaša; toliko sam bio odlutao mislima zbog priče koju su mi Henk Rovers i Jan Pol ispričali o poslednjem putovanju Novog Amsterdama. Moguće je da su događaji tokom toliko godina prepričavanja pomalo izmenjeni, a možda su neke pojedinosti preterane, ali mora da postoji nešto istine u toj priči. Da li je Fredrik de Gal u svojoj knjizi prećutao baš tu istinu?

Susret sa Kornelijom, koja me je dočekala zabrinutog izraza lica, oterao je priču o đavolovom brodu u drugi plan. „Bio si dugo odsutan, Kornelise. Uplašila sam se da te oluja nije oduvala u kanal.“ „Da bih to izbegao, potražio sam zaštitu u Crnom p s u “, rekao sam i poljubio je u obraz.

Nasmejala se znalački. ,,A da bi skratio vreme, popio si sa prijateljima nekoliko krčaga piva.“ Tim rečima mi je uzvratila poljubac i povela me u kuhinju gde me je čekao jednostavan obrok od ribe i sira. Kornelija i njen otac već su jeli, ali ona mi je pravila društvo i pričala mi kako je provela dan. „Ah da, bio je jedan pismonoša i nešto je ostavio za tebe“, rekla je i izvukla iz džepa svoje haljine neko pismo. „Šta piše?“ pitao sam.

Kornelija je teatralno sevnula očima glumeći zaprepašćenje. „Ne čitam tuđa pisma - naročito ako su zapečaćena.“ Uzeo sam pismo i znatiželjno posmatrao meni nepoznat taman žig sa trgovačkim brodom i podignutim jedrima. Na pismu je lepim slovima pisalo K. Sojthofi ništa više. „Ko je doneo pismo?“ „Pismonoša, neki dečkić.“ „A ko ga je poslao?“

„Dečak je tako brzo nestao da nisam stigla da ga pitam. Ali pretpostavljam da je žena, koja je napisala to pismo, poslala i dečaka.“ „Otkud znaš da je pismo od neke žene?“ Pokazala je na slova. „Vi muškarci ne umete tako lepo da pišete. Da te ostavim nasamo da možeš na miru da pročitaš?“ „Gluposti, pred tobom nemam tajni“, rekao sam, slomio žig i otvorio pismo.

Poruka je bila razočaravajuće kratka: Obavezno budite u ponoć kod Tornja galebova! Moram nešto vrlo važno da vam saopštim. L. Bila je to čudna poruka, koja bi mi se pod drugim okolnostima učinila sumnjivom. Aii nisam imao razloga da ne verujem Luizi i ni na trenutak nisam sumnjao da pismo nije napisano njenom rukom. Mora da se desilo nešto vrlo bitno kada me poziva da se tako kasno u noć nađemo kod Tornja galebova. „Da li je nešto važno?“ pitala je Kornelija. „Moguće da jeste. Ali ja ću noćas u ponoć morati još jednom da izađem.

Neko želi da se vidi sa mnom.“ „Pretpostavljam da je to žena koja je napisala pismo.“ Klimnuo sam glavom. „Kornelija, nemoj se ljutiti što ti sada ne mogu reći više. Obećao sam da ću ćutati.“ „Ti onda tako nazivaš to nemam tajne p red tobom “ odgovorila je hladno. U njenom glasu se nije čuo prekor, nego nešto gore - razočaranje. „Molim te, veruj mi“, molio sam je. Zatim sam završio sa jelom, pozdravio se sa Kornelijom i pošao gore. Tamo sam primetio da su vrata prema Rembrantovom ateljeu malo odškrinuta i provirio sam unutra. Rembrant je i dalje bio zaokupljen autoportretom: ispitivački bi ga posmatrao, bacao bi pogled u svoje malo ogledalo i ponovo bi se posvećivao skoro gotovoj slici kako bi malom četkicom napravio još neke male izmene. Bio je toliko udubljen u svoj rad da nisam morao da se plašim hoće li me primetiti.

Po ko zna koji put sam se zapitao šta ga tera da tako odano slika svoje autoportrete. Da li je to zbog starosti, da li oseća da mu se smrt približava?

Na platnu je izgledao stariji nego što je u stvarnosti bio, a opet je u posmatrača gledao pun elana, skoro ratoborno, a oko usana mu je igrao onaj čudan osmeh koji nisam umeo da protumačim. Naslikani Rembrant kao da je trijumfovao, kao da je želeo da proslavlja veliku pobedu, i to dugo nakon svoje smrti. Ponovo sam se divio majstorovom daru da ljude na platnu

naslika tako žive, a istovremeno me pri pogledu na sliku obuzimala i nelagodnost.

Pošao sam u svoju sobu, pozdravio prepariranog medveda i uzeo svoju paletu kako bih pomešao boje. U stvari, već je bilo prekasno jer se ionako već mutno dnevno svetlo povlačilo i bilo je suviše kasno za slikanje, ali nekako sam morao da ubijem vreme do ponoći. Razmišljao sam o svojoj mršavoj vrećici sa novcem i o savetu Emanuela Ohtervelta da se usredsredim na moreplovstvo, pa je slika, deo po deo, sama poprimila oblik jednog istočnoindijskog broda zahvaćenog olujom. Nehotice su moje misli odlutale prema zloslutnom Novom Amsterdamu.

Slaba kiša mi je padala na lice kada sam pola sata pre ponoći napustio kuću.

Svi ostali su otišli u krevet, a i u Kornelijinoj sobi je bilo mračno. Želeo sam još jednom da joj kažem da moje ćutanje nije bilo upereno protiv nje, ali za to je bilo prekasno.

Zatvorio sam vrata za sobom i izašao u oblačnu noć. Skoro ni na jednom prozoru nije bilo svetla, samo je moj fenjer bacao žutu fleku na mokri pločnik. Cuo sam da gradski savet Amsterdama namerava da uskoro postavi ulične fenjere; smatrao sam da pametniju meru u korist građana nisu mogli da osmisle. U to sam bio još uvereniji kada sam, i pored mog fenjera, stao u baru, dok je moje levo stopalo iz sekunde u sekundu postajalo sve mokrije. Čim sam prošao kroz Prinsengraht i stigao do Zapadne crkve, začuo sam u daljini viku noćnih stražara. Nisam uspeo da razumem pojedine reči, ali savest mi je bila mirna. Sa fenjerom u ruci, ispunjavao sam svoju građansku dužnost i noćna straža me neće zaustavljati.

U međuvremenu je kiša počela jače da pada i sumnjičavo sam pogledao gore, prema debelim oblacima, koji su se ukopali iznad amsterdamskih krovova i skoro progutali svetlost meseca i zvezda. Na svu sreću, bio sam blizu cilja. Učinilo mi se da već vidim obrise Tornja galebova i pružio korak.

Radoznao šta će mi Luiza ispričati, žurio sam prema osmatračnici što sam brže mogao.

U ovo doba noći nijedan galeb nije kružio nad njim, niti su se sastajali ljubavni parovi u njegovoj senci. Amsterdamski građani spavali su u svojim toplim krevetima. Imao sam utisak da osim noćne straže samo jadni Kornelis V

Sojthof luta kroz kišu u potrazi za - da, za čim to? Kada bih se ozbiljno pitao šta me toliko privlači kod Luize, morao bih da priznam da je to i zato što je ona prelepa žena, a ne samo iz saosećanja koje sam osećao prema njoj jer ju je otac na surov način zloupotrebio. Brzo sam odagnao tu pomisao, inače bih morao priznati da me je Kornelija pre nekoliko sati s pravom razočarano pogledala.

Toranj galebova se preda mnom uzdizao u mračno nebo, ali Luizu nigde nisam video. Zvona crkve objavila su ponoć. Napravio sam krug oko tornja, zaklonio se što sam bolje mogao uza zid starog zdanja i čekao. Možda se Luiza zadržala.

Nakon samo dva-tri minuta, primetio sam priliku koja se obazrivo približavala tornju. Pošto nije nosila fenjer koji je bio obavezan po propisima, video sam samo njene obrise. Ali svakim korakom su konture postajale jasnije. Ubrzo sam prepoznao ženu odevenu u garderobu služavke, sa kapicom navučenom na lice. Dakle, Luiza se i po drugi put prerušila u isti kostim.

Izašao sam iz senke tornja da bih joj krenuo u susret. Taman kada sam hteo da je pozdravim, reči su mi zastale u grlu. Pojava preda mnom je bila suviše visoka i razvijena da bi bila Luiza van Ribek. „Sta je, ti što mašeš četkicom? Da li si očekivao nešto lepše?“ Glas mi je odnekud bio poznat i bio sam siguran da sam ga već čuo.

Kad je muškarac, koji se prerušio u Luizu, podigao pogled i kada sam ugledao veliki ožiljak na desnom obrazu, nerado sam se setio one nedeljne večeri u avgustu, kada su me napale one tri kavgadžije. Preda mnom je stajao njihov vođa prerušen u ženu. Sudeći po zlobnom osmehu, reklo bi se da se veoma obradovao novom susretu. „Ovaj put nećeš imati toliko sreće, slikarčiću! U ovo doba noći i pri ovakvom nevremenu, niko ti neće priteći u pomoć.“ Skinuo je žensku kapu i polako pošao prema meni. Neobrijani čovek u haljini delovao je smešno, kao komična figura iz Lingelbahovog lavirinta, i morao sam, uprkos mojoj bezizlaznoj situaciji, da se nasmejem. „Samo se ti smej dok još možeš!“ gunđao je muškarac naspram mene. „Kada ti budem polomio sve kosti, moći ćeš samo da vrištiš od bola!“ Brzo sam odložio fenjer i izvukao nož koji sam tada oduzeo jednom od napadača. Ali on je bio brži i udario me batinom, koja kao da se niotkuda V

stvorila u njegovoj ruci. Udarac me je pogodio u desnu podlakticu i prodoran bol se raširio čak do ramena. Zacvileo sam kao povređeni pas i nož je ispao iz moje ruke koja se nakratko oduzela.

Kada je ovaj ponovo podigao batinu da me udari, znao sam da moram nešto hitro da preduzmem. Sad će se videti da li je Robert Kors u meni našao dostojnog učenika. Načinio sam okret telom koji sam pola popodneva vežbao u školi rvanja. Istovremeno sam desnicom, čiji bol sam se trudio da zanemarim, udario u desnu ruku mog napadača, tako da sam izblokirao njegov novi zamah. Video sam zbunjenost u njegovim očima i iskoristio priliku da se obema rukama uhvatim za njegovu batinu i da je prisvojim.

Brzim korakom sam se odmakao od svog protivnika i zamahnuo batinom kako bih ga udario njegovim sopstvenim oružjem. Začuo sam šum iza sebe.

Lak udarac me pogodio u potiljak i oborio me na zemlju. Još u padu sam prekorio samog sebe što nisam mislio na još jednog napadača. Čovek sa ožiljkom ni prilikom prvog susreta nije bio sam.

Kada sam pogledao gore, iznad mene je stajao moj stari poznanik sa crvenim nosom i sa osmehom me gledao sa visine. U ruci je držao batinu, sličnu onoj koju sam upravo oduzeo njegovom prijatelju. Onda se i treći pojavio ispred mene, onaj ćelavi. Nišanio je direktno u mene pištoljem dugačke cevi, držeći ga obema rukama.

Osim zbunjenosti i besa zbog moje lakomislenosti, pojavio se i osećaj straha. Čovek sa ožiljkom je bio u pravu: Ovoga puta mi niko neće priteći u pomoć. Nalazio sam se u kandžama ove trojice nasilnika, o čijim namerama nisam ništa znao. Samo jedno mi je bilo jasno: u igri je bilo još nešto osim osvete zbog pretrpljene sramote, koju su doživeli prilikom našeg prethodnog susreta. Sav taj trud oko pisma jasno je ukazivao na to. Sigurno su radili po nečijem nalogu. Bili su opasni, ali ne i posebno pametni, a naročito ne toliko prefrigani da sami postave ovu zamku.

Napadač sa ožiljkom podigao je svoju batinu i nogom me udario u slabinu, što je kod mene izazvalo prodorno probadanje. „Hoćeš još malo da se braniš, slikarčiću? Bilo bi mi pravo zadovoljstvo da te izučim poštovanju.“ „Da te naučim“, odgovorio sam.

Iskrivio je glavu. „Molim?“ „Kada nekoga nešto učiš, onda se kaže naučiti, a ne izučiti. Ako si to sada shvatio, onda si nešto izučio.“ Trebalo mu je vremena da shvati da sam mu V

se rugao. Onda se pojavilo crvenilo besa na njegovom licu, koje čak ni u mrklom mraku nije moglo ostati neprimećeno.

Ne znam tačno zašto sam ga izazivao. Bes zbog moje lakomislenosti pretvorio se u inat. Želeo sam da im pokažem da ih se ne plašim, iako je u stvarnosti bilo sasvim drugačije.

Muškarac sa ožiljkom je zastenjao od besa i zamahnuo nogom da bi me još jednom udario. Setio sam se lekcije Roberta Korsa, uhvatio njegovu nogu još u vazduhu i okrenuo je svom snagom. Stenjanje se pretvorilo u jauk bola i besa. Zatim je izgubio ravnotežu i pao pored mene na zemlju.

Hteo sam da iskoristim opštu zbunjenost za bekstvo, ali sam u poslednjem trenutku shvatio da bi bila greška da se tu sada pridignem. Predugo bi trajalo, a ja bih za onog sa pištoljem bio laka meta. Ostao sam na zemlji i otkotrljao se sa svetla fenjera, sve dok nisam udario u nešto tvrdo - u drvo.

Kada sam skočio na noge, ugledao sam blesak kako mi se približava, praćen velikim praskom. Ćelavi je pucao iz pištolja i metak se zabio u stablo blizu mene.

Od straha što sam upravo za dlaku izbegao smrti, oduzelo mi se telo. Srce mi je ludački lupalo i bilo mi je muka. Ali kada je onaj sa crvenim nosom krenuo prema meni držeći visoko batinu, počeo sam ponovo da vladam telom i potrčao sam.

Progonitelj je bio tik iza mene i trčao sam kao nikada u životu. Suviše kasno sam shvatio da sam u mraku izgubio orijentir i da sam trčao pravo prema Prinsengrahtu. Ako bih zastao ili promenio pravac, muškarac sa crvenim nosom bi me stigao. Skočio sam i dočekao se na noge u jednom od čamaca koji su tu bili vezani. Čamac se jako zaljuljao od mog doskoka. Rukama sam zamlatarao kao lud da bih sačuvao ravnotežu. Nakon nekoliko dugih sekundi, izgledalo je kao da ću uspeti, ali onda se čamac prevrnuo i ja sam završio u hladnoj vodi Prinsengrahta.

Gutao sam vodu zahvaljujući se ocu što me je vrlo rano naučio plivanju. Sa nekoliko zamaha stigao sam na površinu i ustanovio da sam blizu obale. Čamac se umirio i plutao vodom kao da se ništa nije desilo. Kada sam podigao pogled i video par iskrzanih čizama, trgao sam se. I moj progonitelj je skočio u čamac za mnom i upravo je zamahivao batinom.

Hteo sam ponovo da zaronim, ali bitanga sa crvenim nosom je bila brža.

V

V

Batina me pogodila u glavu. Poslednje čega sam se sećao bio je osećaj da mi se lobanja raspada na hiljadu delova. Zatim oko mene ne beše više ničega osim tame.

Glava trinaesta Noćna mora Trčao sam kroz mračnu šumu visokog i čudno sraslog drveća, čije su se krive grane kao ruke pružale ka meni. Pokušao sam da se izvučem iz tih pohlepnih ruku, ali sam samo donekle uspevao. Nekoliko grana šibalo me po licu, po gornjem delu tela i po nogama. Zapeo sam i svom dužinom pao na šumsku zemlju. Ponovo su drveća pružala grane ka meni i vukla me, kao da žele da me iskidaju na komade. Kada sam napokon uspeo da se izvučem iz njihovih zahvata, teturajući sam se podigao.

Moj očajan pogled, koji je lutao unaokolo, zastao je na neobičnom svetlu.

Da li je to zaista bilo svetlo? Bilo je mračno, ali ipak prodorno - bilo je plavo! Činilo mi se kao da to plavo svetlo stvara neki tunel između mračnih, monstruoznih stabala; jedini izlaz, tako mi se činilo. Pošao sam prema plavoj svetlosti, a do malopre neprijateljsko drveće kao da je imalo poštovanje prema njoj i puštalo me da prođem. Suviše kasno, kada sam već ušao u plavi tunel, palo mi je na um da su napadi drveća služili tome da me nateraju da uđem usred tog stravičnog svetla.

Plavo me je obavilo sa svih strana, zarobilo me, htelo da me proguta. U istom času mi je bilo i hladno i znojio sam se, imao sam osećaj kao da mi se telo topi, da mi se duša odvaja od tela i da gubim razum u tom sveobuhvatnom plavetnilu.

Očajnički sam pokušavao da pobegnem od tog plavog svetla. Ali kuda da bežim? Suma je nestala. Oko mene je postojalo samo plavo.

Zatim sam začuo nečiji smeh, kao iz daljine, i usred tog plavog mora razaznao sam lice čiji se izraz pretvorio u trijumfalno olakšanje. Bilo je to staro lice, izborano i istrošeno, a oči me, zapravo, nisu ni gledale. Gledale su kroz mene na ceo svet i ismejavale ga. Taj smeh mi je zvučao kao bogohuljenje i sa jezom sam skrenuo pogled. Zatim je, napokon, ta plava svetlost počela da bledi, popustili su i hladnoća i vrućina, vraćajući me u tamu iz koje sam i došao.

V

V

Kada sam osetio hladan pod ispod sebe, uočio sam svoju zabludu: Nije to bila ista tama. Pre moje noćne more, opkolila me tama nesvestice. Setio sam se trojice batinaša i batina kojima su me onesvestili.

Odmah zatim, osetio sam prodoran bol u glavi, naročito sa leve strane gde me pogodio udarac batinom onog sa crvenim nosom. Hteo sam da opipam bolno mesto kako bih ocenio veličinu povrede, ali nisam uspeo. Ruke su mi užem bile vezane na leđa, a i noge su mi bile čvrsto sputane. Tako sam ležao kao paket koji stoji u luci i čeka da ga utovare na brod. Na hladnom podu, u prostoriji bez prozora, razmišljao sam o svom čudnom snu.

Nije me toliko plašila tama sa svojim pohlepnim drvećem, niti plavo svetlo, već nasmejano lice tajanstvenog i trijumfalnog izraza. Vraćao sam lice iz mog sna u sećanje i sa lakoćom u njemu prepoznao majstora Rembranta. Sigurno nije bila slučajnost što su tajanstveni mehanizmi, koji naš san ispunjavaju slikama, povezali Rembranta sa stravično plavom bojom. U snu se često krije duboka istina i bio sam siguran da je i sa tim snom bilo tako. San je želeo nešto da mi prenese, nešto čije značenje još nisam mogao da shvatim. Sa teškim uzdahom, pomislio sam da bi možda trebalo da budem srećan zbog toga.

Moje misli su se posvetile mojoj tamnici. Ispred sebe sam prepoznao vrata jer sam na podu uočio slab odsjaj svetla. Napolju, gde god to bilo, gorelo je svetlo, ili sveća; barem mi se činilo da taj slabi odsjaj nije od dnevnog svetla.

To znači da nisam potpuno sam. Tamo gde je veštačko svetlo, ima i ljudi.

Neko ko bi mogao da me oslobodi ovih užadi.

U sledećem trenutku sam pomislio kakva sam budala. Ko god da me je doveo na ovo nepoznato mesto i svezao me, sigurno nije nameravao da me oslobodi iz ove nelagodne situacije. Što sam duže bio pri svesti, moja čula su postajala oštrija. Sada sam mogao nešto i da čujem: glasove. Razgovor? Ne, bilo je suviše ritmično. Pevanje; ljudi su pevali praćeni instrumentima. Čak sam prepoznao i pesmu. Radilo se o ljubavi jednog hrabrog musketara prema ćerki jednog trgovca i već izvesno vreme se u amsterdamskim kafanama rado pevala. Mogao sam da naslutim gde se nalazim. I mogao sam da pretpostavim šta se sa mnom desilo i kome mogu da zahvalim zbog zamke kod Tornja galebova.

Jeste da su mi i ruke i noge bile vezane, ali ne lancima. Otkotrljao sam se V

po podu kako bih istražio mesto svoga zatočeništva. Bila je to mala prostorija, potpuno prazna. Ne, ne baš potpuno prazna: pištanje krznene grudve, o koju sam pored zida udario, dalo mi je do znanja da nisam sam u ovom zatvoru.

Otkotrljao sam se prema drvenim vratima i vezanih nogu počeo da udaram o njih, jako i glasno. Istovremeno sam vikao koliko god sam mogao. Kakve zvukove sam ispuštao, kasnije nisam mogao da se setim, ali želeo sam po svaku cenu da skrenem pažnju na sebe. Jeste da sam bio svestan toga da ću skrenuti samo pažnju ljudi koji su me i doveli ovamo, ali to me nije sprečavalo da nastavim sa lupanjem. Glava me je bolela, bilo mi je muka i osećao sam žeđ, toliku da bih u jednom cugu mogao popiti celo bure piva.

Dakle, pravio sam galamu koliko god je to bilo u mojoj moći.

Već nakon nekoliko minuta, svetlo ispod vrata postalo je jače. Kada sam začuo metalni zvuk reze kako se pomera, brzo sam se otkotrljao dalje od vrata. Dok sam napeto gledao prema vratima, koja su se polako otvarala, srce mi je zalupalo jače.

Ušao je neki čovek koji je u jednoj ruci držao fenjer, a u drugoj bodež.

Jedino dobro što sam mogao za njega da kažem bilo je to da nije pripadao onoj trojici batinaša koji su me već dva puta napali. Međutim, po izgledu, spadao je u njihovu sortu. Duga, iskrzana kosa padala mu je preko ramena, a brada je prosto vrištala za oštrom britvom. Njegove oči su me neprijateljski gledale ispod gustih obrva. „Šta hoćeš?“, vikao je. „Zašto praviš toliku buku?“ „Zato što imam bolove i što sam žedan“, odgovorio sam koliko sam mogao ljudskim glasom. „Osim toga, bio bih zahvalan ako bi mi neko skinuo užad.

Seku mi meso.“ Jedva primetne usne iza brade razvukle su se u osmeh i pokazale dva proređena reda crnih zuba. Jo š imaš i zahteve? Budi srećan što te nisu pretukli namrtvo!“ „Po bolu u glavi, rekao bih da im nije mnogo falilo.“ „Zbog male glavobolje još niko nije crkao.“ „Ali ljudi su umirali od žeđi, tako sam čuo. Mogu li da dobijem malo vode?“ Čovek je delovao bespomoćno. „To... to ne mogu ja da odlučim.“ „Ko onda?“

Nastala je pauza. Zahvaljujući otvorenim vratima, mogao sam jasnije da čujem muziku i pevanje. Bili su to horski glasovi više ljudi; sada su pevali o jednom mornaru koji je pronašao sreću na dugim putovanjima. „To ne mogu da kažem“, promumlao je bradati na kraju. Uprkos mom nimalo junačkom položaju, pogledao sam muškarca pravo u oči i rekao: „Onda mi dovedite Van der Melena! Hoću da razgovaram sa nekim ko sme nešto da kaže.“ Čovek se užasnuo. „Odakle... znaš...“ „Do malopre sam samo pretpostavljao, ali sada znam. Mi smo u Velikoj ulici Svetog Antonija, zar ne?“ Nisam dobio odgovor. Muškarac se bez reči okrenuo, napustio tamnicu i rezom zabravio vrata. Zatim su se njegovi koraci udaljili.

Verovatno je pevanje u kabareu bilo glasno i bučno, ali do mene je dopiralo samo kao tiho pevušenje. Podsećalo me na uspavanke u mom detinjstvu.

Razmišljao sam o svojoj majci, njenom okruglom licu i plavim loknama, kao i o njenoj toploj ruci kojom mi je milovala čelo kada nisam mogao da zaspim. Uprkos mojoj nesrećnoj situaciji, obuzeli su me nežni osećaji dok sam bežao u mirno sanjarenje o uspomenama na detinjstvo, u polusan kroz koji sam zaboravljao na prodoran bol u mojoj glavi.

Možda sam tako ležao i nekoliko minuta, a možda i nekoliko sati. Prenuo sam se tek kada sam ponovo začuo škripu reze. Smesta su se vratile glavobolja, mučnina i žeđ. Grlo mi je bilo potpuno suvo, a jezik mi je u ustima bio kao strano telo, kao parče kože.

Ponovo je ušao bradati sa fenjerom, u pratnji još jednog muškarca čije je lice pri pogledu na mene poprimilo sumoran izraz. Marten van der Melen načinio je dva koraka napred i stao tačno iznad mene odmahujući glavom. „Sami ste na sebe navukli nesreću, Sojthofe. Ja sam vam ponudio pristojna primanja, primanja za koje bi drugi siromašni amsterdamski slikari bili zahvalni. A šta vi radite? Uhodite me i ometate moje poslove! Šteta, to je zaista šteta. Imao sam za vas velike planove, ali sada će neko drugi zauzeti vaše mesto.“ Sa uzdahom je slegao ramenima. „Šta da se radi, željnih ima i previše.“ „Željnih čega?“, pitao sam, a glas mi je zvučao kreštav zbog osušenog grla. „Da za vas izrađuju plave slike smrti?“ Preko lica trgovca umetničkim delima preleteo je trzaj. Obratio se svom V

pratiocu: „Daj mi fenjer, Base, i idi. Hoću da razgovaram sa njim nasamo.“ Ovaj je bez reči poslušao.

Van der Melen je sačekao sve dok Basovi koraci nisu utihnuli, a zatim se okrenuo prema meni. „Šta vi znate o tome što vi nazivate slikama smrti?“ Na sopstveno olakšanje, primetio sam nesigurnost u njegovom glasu.

Očigledno da je to što sam znao, ili on mislio da znam, za njega predstavljalo opasnost. Želeo je da zna koliko sam uspeo da prodrem u njegove mračne tajne. Ako bi mi uspelo da ga zaintrigiram, možda bi okrenuo list. „Znam ponešto“, objasnio sam neodredeno. „verovatno više nego što vam je drago.“ „Ili se samo pravite važni vašim navodnim znanjem.“ „Da li bih ja u tom slučaju onda bio ovde?“ „Počinjete razgovor koji me ionako već zanima. Mrtav Kornelis Sojthof, to bi bilo najbolje rešenje. Takav više ništa ne bi mogao da ispriča.“ Trudio sam se da delujem ravnodušno. Samo tako sam mogao da Van der Melena sateram tamo gde sam želeo. „Naravno da je u vašoj moći da me ubijete kada god to poželite“, rekao sam mirno. „Umalo da to i uspe jednom od vaših batinaša kod Tornja galebova. Tako biste me ućutkali za sva vremena, to je tačno. Ali onda vam ne bih mogao reći ko sve još zna za vaša zlodela.“ Držao je fenjer blizu mog lica, kao da je želeo da me sprži njegovom vrelinom. „O kome pričate, Sojthofe? Kome ste se to poveravali?“ „Ne tako brzo! I ja imam nekoliko pitanja.“ „Zaista?“ „Da. Na primer, kako ste uspeli da mi napravite onu zamku kod Tornja galebova.“ „Nije bilo teško nakon što sam čuo o vašem susretu sa Luizom van Ribek.“ „Ali kako ste saznali?“ Nasmejao se prezrivo. „Ne smatrate me valjda glupim? Da li vi mislite da ljude koji bi mogli da mi naškode puštam da ostanu bez nadzora?“ Strašna pomisao mi je prošla kroz glavu i upitao sam: „Da li ste i Luizu namamili u neku zamku?“ „To nije potrebno. Ja sam, pre izvesnog vremena, poslao njenom ocu jednu lepu sliku. Umetnik je koristio određenu plavu boju, ako znate na šta mislim.“ V

Zaprepašćen, pomislio sam na porodicu Gisberta Melhersa, bojadžije plavim, i na njihovu sudbinu koja je kasnije sustigla i Gesu Timers. Obuzeo me strah. „To ne možete da uradite!“, zamuckivao sam i teškom mukom glumio samopouzdanje. „Varate se, Sojthofe, i sami valjda shvatate da sam to već radio. Slika će uskoro razviti svoje dejstvo.“ Očajnički sam tražio reči kako bih ga naterao da se predomisli, da ga na neki način ubedim da Luiza za njega ne predstavlja nikakvu opasnost.

Međutim, odmahujući rukom, on preseče moje reči. „Ne trudite se dalje, Sojthofe, ja sada ionako nemam više vremena za vas.

Važni poslovi. Nastavićemo ovaj razgovor malo kasnije. Pre nego što odem, da li vam je nešto potrebno?“ Jedino što sam u mom porazu mogao da izgovorim bilo je: „Voda.“

Opet je prošlo izvesno vreme dok su se vrata moje tamnice iznova otvorila, a bradati čuvar Bas ušao po treći put. Spustio je fenjer kraj vrata i prišao mi držeći veliki limeni vrč u ruci. „Hoćeš vode?“ „Da“, kreštao sam gledajući prema njemu. „Evo.“ Pružio je krčag prema meni. „Ruke su mi vezane“, podsetio sam ga. „Da ovako mogu da približim krčag ustima, sa tom tačkom bih u Lingelbahovom lavirintu zaradio silne pare.“ „Da ti dajem da piješ kao malom detetu?“ gunđao je nevoljno. „Možeš da mi odvežeš užad.“ Oči su mu se suzile u nepoverljiv pogled. „Da li me se bojiš, Base? Moje noge će ostati vezane. A ti imaš bodež, koliko se sećam.“ „Pa, dobro“, promumlao je napokon. „Ali ako napraviš samo jedan sumnjiv pokret, probošću te bodežom među rebra.“ Odvezao je užad sa mojih ruku i zahvalno protrljah bolne zglobove. Bas je kleknuo pored mene držeći oružje spremno u desnoj ruci. Bodež je imao dugačko i usko sečivo, koje je na svetlu fenjera svetlucalo preteći. „Sigurno bi imao nešto bolje da radiš nego što mene čuvaš u ovoj smrdljivoj rupi, zar ne?“ pitao sam pružajući bolnu desnu ruku prema

limenom vrču koji je Bas spustio na pod.

Odgovor mu je bilo grlato mumlanje. Očigledno da nije bio voljan da se sa mnom upušta u razgovor. „Da sam ja na tvom mestu, sigurno bih mogao nešto bolje da zamislim“, nastavio sam sa osmehom. „Nešto sa toplim butinama i velikim čvrstim grudima.“ Dok sam pričao, polako sam primicao vrč ustima, ali nisam pio, iako mi je to teško padalo. Zatim sam sasuo vodu - a toliko sam je bio željan - mom čuvaru u lice. Bas se na trenutak ukočio, dovoljno dugo da sam mogao da se bacim na njega i uhvatim ga za desnu ruku. Prevrtali smo se po tvrdom podu tamo-amo, a užad oko nogu mi je otežavala kretanje u borbi protiv tako jakog muškarca.

Legao je na mene i njegov ustajali zadah me zapljusnu po licu. Levom rukom me je uhvatio za lice i ispruženih prstiju pokušao da mi iskopa oči. Ne znajući šta bih drugo, zagrizao sam njegov kažiprst koliko god sam jako mogao. Zaurlao je i povukao unazad ruku niz koju je kapala krv.

Hteo sam da iskoristim njegovu zbunjenost i da mu oduzmem bodež. Bas je pročitao moju nameru i bacio se unazad kako bi se udaljio od mene. I zaista, izmakao je mom zahvatu. Uplašio sam se da će upotrebiti svoj bodež, ali onda sam shvatio da nepomično leži u ćošku prostorije.

Brzo, koliko su moje vezane noge to dozvoljavale, otpuzao sam do njega, spreman da svakog trenutka vidim sevanje bodeža. Ali Basu ju bilo suđeno da svoj bodež više nikad ne upotrebi. Oružje je skoro do drške bilo zabijeno u njegove grudi, a tamnocrvena fleka širila se sa leve strane njegove košulje.

U pokušaju da se otrgne mom zahvatu, usmrtio je samog sebe. Nisam osećao nikakvo sažaljenje. Da je Van der Melen naredio da me ubije, Bas ni na trenutak ne bi oklevao.

Pokušao sam da odvežem užad sa nogu, ali čvor je bio suviše čvrst, ili su mi prsti previše drhtali, a možda i jedno i drugo. Izvukao sam bodež iz grudi pokojnika i obrisao krvavo oružje o njegove pantalone. Pomoću njega sam napokon uspeo da presečem užad. Moj prvi pokušaj da stanem na noge bio je neuspešan. Sa teškoćom sam se oslonio na zid i u drugom pokušaju sam se ipak podigao. Tapkao sam malo nogama o pod. Bolelo je, ali napokon je krv prostrujala.

Tek tada sam se setio povrede glave i opipao ranu. Dodir je izazvao oštar

bol, a na mojim prstima se zalepila osušena krv. Nisam imao vremena da dalje razmišljam o tome. Brzo sam ugurao bodež u desnu čizmu, zatim sam uzeo fenjer i napustio moj zatvor. Nešto je pišteći proletelo pored mojih nogu. Pacov baš i nije bio oduševljen što me vidi.

Trudio sam se da tiho koračam duž uskog hodnika koji je vodio do nekog stepeništa. Ono je potvrdilo moje sumnje da sam bio zatočen u podrumu zgrade. Penjao sam se uz uske stepenice i tektada sam se začudio što više ne čujem nikakvu buku, pevanje ili muziku. Verovatno je već bila duboka noć i kabare je zatvoren. Ili je možda počeo neki novi san?

Gore me mali hodnik odveo do onog stepeništa koje sam upoznao tokom moje prve posete. Pošao sam prema bočnim vratima, na koja sam one noći ušao u zgradu. Na moje olakšanje, usput nikoga nisam sreo.

Vrata su bila zatvorena. Već sam jednom uspeo da otvorim bravu pomoću noža, pa sam ponovo okušao sreću sa vrhom sečiva i nakon nekoliko minuta sam uspeo. Napolju je bilo potpuno tiho i mračno. Pretpostavio sam da će uskoro zora. Više nije padala kiša, ali oštar vetar je svirao preko krovova.

Izašao sam na bočnu uličicu i zatvorio vrata za sobom. Tiho sam se odšunjao do mesta gde se iz malog sokaka skreće u Veliku ulicu Svetog Antonija i pogledao iza ćoška. Nije bilo čuvara ispred vrata kabarea.

Kuda da pođem? Odoleo sam želji da nadležnim službama prijavim napad na mene. Naposletku, bila bi to moja reč, reč jednog nepoznatog slikara, protiv reči Martena van der Melena, uglednog trgovca umetničkim delima i poštovanog građanina. Osim toga, pretila mi je opasnost da me pozovu na odgovornost zbog smrti onog čuvara, a ja ničim nisam mogao da dokažem da je stradao sopstvenom krivicom.

U Rozengraht nisam sada mogao da odem, iako je sve u meni vapilo za toplom kupkom, mekim krevetom i vrčem vode. Nisam mogao da izbijem iz glave ono što je Van der Melen rekao o Luizinom ocu i plavoj slici. Koliko je to moje iscrpljeno stanje dozvolilo, pošao sam brzo prema Prinsengrahtu, prema kući trgovca Melhiora van Ribeka.

Glava četrnaesta Vatra!

Morao sam skoro ceo grad da prepešačim kako bih iz Velike ulice Svetog Antonija stigao u Prinsengraht, a to mi je izuzetno teško padalo. Stalno sam morao da zastajem, da se oslanjam o zid zgrade i borim za vazduh, odolevajući i jakoj glavobolji koja je sa svakim korakom postajala sve jača i jača.

Nešto ispred Damraka, otarasio sam se jedne provodadžike koja me ščepala da bi mi ponudila jednu od svojih kurvi. Na jednom mostu, koji je prelazio preko kanala Singel, umalo se nisam posvađao sa jednim bučnim pijancem. Trčao sam dalje, pun nade da ću Luizu spasti od onog najgoreg.

Ali kada sam prešao Herengraht, predosetio sam poraz.

Crveni odsjaj osvetljavao je noć, tačno tamo u Prinsengrahtu, gde se nalazila kuća Van Ribekovih.

Istovremeno sam začuo signale trubača, koji su noću dežurali u stražarnicama, praćeno zveckanjem helebardi. U bučno monotono zveckanje umešali su se povici stražara: „Vatra! Vatra!“ Pokušao sam samog sebe ubedim da nisam dobro čuo i nastavio sam da trčim. Kod Kizersgrahta sam naišao na grupu muškaraca koji su vukli protivpožarni šmrk preko mosta i upitao ih za njihov cilj. „Moramo u Prinsengraht, kuća nekog trgovca je u plamenu“, odgovorio je jedan od muškaraca dok se, teško dišući, borio sa glomaznim crevom. „Čija kuća?“, pitao sam. „Kuća gospodina Van Ribeka.“ „Ne pričajte!“ vikao je neki drugi muškarac iz grupe. „Moramo da požurimo.“ Pogledao je u mene. ,A vi, vi da pomognete.“ Ali nisam im pomogao, već sam se progurao kraj njih i požurio u pravcu Prinsengrahta. Glavobolji su se pridružili teško disanje i probadanje u slabini, ali nisam obraćao pažnju na to.

Sretao sam sve više ljudi koji su išli u pravcu odsjaja plamena, što iz čiste radoznalosti, što zbog želje da pomognu u gašenju požara. Grad Amsterdam V

je doneo stroge propise kojima je tačno propisano ko iz komšiluka u pojedinim gradskim četvrtima ima određene obaveze u slučaju požara. Ko bi zanemario svoje obaveze, bio bi kažnjen velikim novčanim kaznama, osim ako bi mogao da dokaže da je bio bolestan ili iz nekog drugog važnog razloga odsutan. Čim sam ugledao kuću u plamenu, znao sam da su pokušaji gašenja bili uzaludni. Plamenovi su se već suviše visoko izvijali. Prostirali su se duž cele prelepe fasade istovremeno gutajući zgradu iznutra.

Između kuće i kanala napravljeno je nekoliko lanaca ljudi koji su gasili požar. Kožne kofe, punjene u kanalu, brzo su prosleđivane iz ruke u ruku, sve dok prvi čovek ne bi bacio vodu na vatru. Prvi čovek je skoro svakog minuta menjan, kako od vrućine ne bi pao u nesvest.

Jedan šmrk je već preuzeo deo posla. Vodeni mlaz bio je uperen na delove kuće do kojih muškarci sa kofama nisu mogli da dopru. Neumorno su radili na pumpi, nagi do struka, a tela su im se presijavala na odsjaju vatre kao u đavola koji se igraju oko čistilišta. Stizala su još dva šmrka, među njima i onaj koji sam malopre zaobišao.

Sef vatrogasaca, prepoznatljiv po dugačkom štapu, uputio je drugu grupu ljudi da na okolne zgrade okači velike tkanine protiv požara, koje su pre toga nakvašene vodom, a kako bi sprečili dalje širenje vatre. Potrčao sam prema šefu vatrogasaca i upitao ga za stanare te kuće. „Da li ste vi njihov poznanik?“ pitao je sumnjičavo, što mu, s obzirom na moje stanje, nisam mogao zameriti. „Jesam“, rekao sam brzo. „Da li su Van Ribekovi uspeli da se izvuku iz plamena?“ Odmahnuo je glavom. ,,Za sada ne. Samo nekoliko slugu je izašlo.“ Izluđivala me je pomisao na Luizu okruženu plamenom. Spustio sam fenjer, uzeo jednu tkaninu koju samo što su poprskali vodom, brzo se umotao u nju i potrčao prema kući. Iza sebe sam začuo iznenađene i ljutite povike šefa vatrogasaca, ali nisam obraćao pažnju na njega, već sam usredsredio pogled prema kući koja je stajala u plamenu i koja mi je delovala kao čudovište koje bljuje vatru, čudovište koje je Luizu svojim vatrenim kandžama držalo zarobljenu.

Iskre su padale na mene, a neke su bolno prodirale na moje lice i podsećale me da je i moj život u opasnosti koliko i Luizin. Da li sam se ja to navikao na

smrtnu opasnost? Da li sam bio nadahnut junačkom hrabrošću? Ne. Bio je to strah za Luizu koji me je terao u vatru.

Popeo sam se uza stepenice pred ulazom, stegao tkaninu još čvršće oko sebe i utrčao u kuću zahvaćenu požarom. Iza mene se srušila greda iznad vrata. Vrućina mi je oduzimala dah, vatra me je zaslepila, a nagrizajući dim zastao je u mojim plućima. Kašljući, uzvikivao sam Luizino ime dok sam posrtao kroz pakao kao slepac koji je slučajno upao u Otkrovenje Jovanovo.

Zaista, jedva da sam mogao išta da vidim. Oko mene su bili samo plamenovi i dim. Opet sam vikao Luizino ime, iako nisam imao nade. Ali začuo sam odgovor, barem mi se tako učinilo. Bio je to glas neke žene, možda Luizin. Nisam mogao da kažem ni da li je to bio odgovor ili bolan vrisak.

Rubom tkanine sam obrisao suzne oči i pogledao oko sebe. Usred razigranih plamenova, ugledao sam nešto što je ličilo na dva ljudska bića koji su izvodili čudan ples. Ne, nije to bio ples, to je bila borba za život i smrt.

Prepoznao sam Luizu, koja se uzaludno trudila da pobegne moru plamenova, ali muškarac, kojem je ludilo iskrivilo izraz lica, držao ju je i vukao je za sobom u vatru. Taj muškarac nije bio niko drugi nego njen otac. Dakle, slika smrti je pronašla svoju žrtvu.

U dva koraka bio sam kraj njih i povukao Luizu iz očevog zagrljaja. On mi je uputio pogled pun mržnje i ispružio svoje ruke, koje su već bile u plamenu, prema meni, kao zli duh iz pakla. Utom je uz veliku buku na njega pao deo plafona i ukopao ga zajedno sa užarenim ruševinama.

Bacio sam tkaninu preko Luize i povukao je na pod kako bih ugasio plamenove koji su pretili da joj progutaju telo. Okretao sam je tamo-amo sve dok nisam bio siguran da Luizina haljina više ne gori. Bučan zvuk pucanja, koji je bio propraćen pomeranjem poda, naterao me je da požurim. Ponosna kuća trgovca pretila je da se uruši.

Luizu, još uvek umotanu u tkaninu, prebacio sam preko ramena i kašljući pošao prema izlazu, koji od silnog dima skoro da i nije bio vidljiv. Plamenovi su buktali za mnom i ja sam zatvorio oči kako bih se zaštitio. Tako sam se teturao sve dok nisam osetio hladnu tečnost na svojoj koži. Jedna grupa je ispraznila svoje kante na mene i Luizu. Iscrpljen, stropoštao sam se na zemlju, ali sam pritom pazio da ne povredim Luizu. Šef vatrogasaca mi je prišao i uperio štap na sadržaj tkanine. „Šta ste to V

V

uzeli iz kuće? Zar ne znate da za pljačku sleduju oštre kazne?“ „To... je... Luiza van Ribek“, rekao sam umorno, već na kraju snage. „Molim vas, pomozite joj...“ „Trgovčeva ćerka?!“ Sef vatrogasaca je brzo kleknuo pored nje i skinuo tkaninu. „Zaista, ona je!“ Vatra ju je mnogo ozledila. Njena lepa crvena kosa je izgorela, a i njeno telo su prekrivale mnogobrojne opekotine. Nije se pomerala, a oči su joj bile zatvorene. „Kako joj je?“ pitao sam. ,Je li izgubila svest?“ Sef vatrogasaca je pomno pregledao Luizu pre nego što je odgovorio: „Ne. Još gore... Nažalost, mrtva je .“ Pogledao sam oskrnavljeno stvorenje, koje je još do malopre bilo prelepa Luiza van Ribek, i suze su se zakotrljale niz moje obraze, suze koje nisu bile prouzrokovane dimom koji je iz kuće šikljao u noćno nebo.

Uz pomoć vetra sa mora, bezbroj iskri se razigralo podsećajući na svice u toplim letnjim noćima, ali ovo nije bila vesela predstava, samo smrtna tragedija.

Sa mukom su muškarci držali vatru dalje od okolnih kuća; u trku su stalno donosili nove tkanine koje su natapali vodom iz Prinsengrahta. Kanta za kantom, voda je sipana u pakao vatre i kuća se više nije mogla prepoznati kao rezidencija trgovca. Uz to su još i mlazevi vode iz šmrkova padali u velikom luku na požar. Kuća je bila izgubljena, a da bi zaštitili okolne kuće, šef vatrogasaca je naredio da se plamena ruina sruši. Muškarci su dugačkim žaračima rušili grede i daske, a na kraju i zabat i zidove. Kako vatra ne bi dobila novu hranu, odmah su pristigli drugi pomagači koji su usijani šut prekrivali krečom, peskom i kamenjem.

Sve to sam posmatrao, ali na neki čudan način kao da nisam bio prisutan.

Moj očajni pokušaj spasavanja oduzeo mi je poslednju snagu. Možda je to bio i šok zbog Luizine smrti, koji me je lišio svake volje za pokretom.

Naslonjen na stablo jedne lipe, klečao sam i posmatrao kako kuću i dalje uništavaju. U neko vreme je došao i lekar, koji je pripadao grupi pomagača za gašenje vatre, i namazao mi opekotine kremom koja je prijatno hladila. I to sam samo usput primio k znanju, a kasnije se nisam mogao setiti ni imena niti lica tog čoveka.

Kada je počelo da sviće, kiša je ponovo krenula da pada, a to je za V

V

muškarce, koji su se tako hrabro borili protiv vatre, bila prava sreća. Padala je sve jače i štitila kuće u Prinsengrahtu da se požar ne proširi, nesebično pomažući u gašenju vatre.

Kiša je probudila i moja čula. Ovde više ništa nisam mogao da učinim.

Ustao sam i pogledom potražio Luizino mrtvo telo. Ona više nije bila tu.

Skoro da sam bio srećan zbog toga što se neka osećajna duša setila da je odnese odavde. Tako bar u smrti nije morala da gleda kako se kuća, zbog koje ju je otac prodao, pretvara u gomilu dima i smrdljivi krš.

Krenuo sam sporim koracima za Rozengraht. Amsterdam se budio sa jutrom. Otvarala su se vrata kuća i sve više ljudi je kretalo na posao. S obzirom na moju uništenu garderobu i čađavo lice, nije bilo čudno što su me mnogi zaustavljali i pitali za požar. Niko od radoznalih nije dobio odgovor.

Bio sam isuviše iscrpljen, a naročito nisam želeo da razmišljam o Luizi.

Na vratima Rembrantove kuće sreo sam Rebeku Vilems, koja je upravo htela da pusti prvu jutarnju svetlost u kuću. Njeno ostarelo lice izgledalo je još izboranije nego inače, a oči su joj bile još uže, kao da prošle noći nije spavala, isto kao i ja. Piijila je u mene kao da gleda u duha. „Vi?“ rekla je. „Dobro jutro, Rebeka“, rekao sam tiho i nisam ni pokušao da joj se osmehnem. „I vi izgledate kao da imate dugu noć iza sebe.“ „Nije ni čudo. Briga ni meni ni Korneliji nije dopustila da spavamo.“ „Toliko ste se zabrinule zbog mene?“ „Zbog vas?“ Stara kućepaziteljka me sumnjičavo odmeravala. „Ne, ne zbog vas, nego zbog majstora Rembranta.“ „Šta je sa njim? Da li je opet pijan upao u kanal?“ „Kad bismo samo znali“, uzdahnula je Rebeka. „Jadna Kornelija, umreće od brige za svog oca.“ Nestrpljivo sam uhvatio nastojnicu za koščata ramena. „Kažite već jednom šta je sa Rembrantom?“ „Nestao je. Nekih sat vremena posle ponoći istrčao je vrišteći iz kuće. Od tada ga više niko nije video.“ „Stara budala je sigurno opet bila pijana“, opsovao sam, a u stvari sam bio ljut na sebe što ponovo nisam bio prisutan kada sam bio potreban Korneliji. „Ne, nije bio pijan. A, opet... bio je zbunjeniji nego kad popije dva vrča vina. Drugačije se ne može objasnite što je... “

„Šta“, rekao sam kada nije završila rečenicu.

Rebeka je odmahnula glavom i povukla me u kuću. „Prvo uđite unutra, gospodine Sojthof. Unutra se lakše razgovara. A i Kornelija će biti srećna što ste se makar vi vratili.“ Pratio sam Rebeku, koja je probdela noć kao i ja, u kuću. Kada sam napokon ugledao Korneliju, video sam da joj nije bilo ništa bolje nego meni.

Glava petnaesta Rembrantova tajna 23. SEPTEMBAR 1669. GODINE Našli smo Korneliju u kuhinji. Uprkos ranim satima, bila je već potpuno obučena. U stvari, ne već, nego i dalje. I ona, kako sam primetio po njenim podočnjacima, prošle noći nije oka sklopila. Briga za oca joj je zategla crte lica, koje se pri pogledu na mene jedva malo opustilo. Potisnuo sam potrebu da joj priđem, da je zagrlim i utešim. Nešto u njenom pogledu me odvratilo od toga. Trebalo je sinoć da budem uz nju. Sada je bilo prekasno. „Izgledaš veoma loše, Kornelise“, ustanovila je tihim glasom. „Sta ti se desilo?“ „Mnogo toga, a ništa nije bilo prijatno. Ali razgovaraćemo o tome kasnije.

Bolje mi pričaj šta se desilo sa tvojim ocem?“ „To niko ne zna. Nestao je bez traga otkad je sinoć pobegao.“ „Zašto je pobegao? Ništa nije rekao?“ „Rekao? Vrištao je da ide kod Titusa.“ „Znači otišao je u Zapadnu crkvu. Da li ste pošle za njim?“ „Naravno da smo Rebeka i ja otišle u Zapadnu crkvu da ga potražimo, ali nije bio tamo. Zapravo, nisam ni očekivala da ga tamo nađem.“ Umesto da mi ispriča celu priču, Kornelija je stisla usne i sela za sto.

Borila se da ostane prisebna.

Rebeka je nežno, tešeći je kao majka, prešla rukom preko njene kose i rekla: „Gazda je mislio da je video Titusa na ulici.“ „Na ulici?“, ponovio sam jer nisam mogao da uhvatim smisao. „Da, ovde ispred kuće“, nastavila je kućepaziteljka. „Zbog toga je, vrišteći, istrčao iz kuće napolje u noć, pre nego što smo mogle da shvatimo šta se dešava. Kada smo nešto navukle preko sebe i pošle za njim, on je već bio nestao.“ Zbunjeno sam se češao po glavi, ali sam brzo prestao sa tim kada sam napipao ranu. „Kako je on to mislio, Titus na ulici? Da li je tamo navodno V

ležalo telo njegovoga sina?“ „Nije ležao, nego stajao“, odgovorila je Kornelija. „Tako smo bar shvatile iz očeve vriske. Titus je navodno stajao na ulici i mahao mu.“ Moj sumnjičav pogled je lutao od stare do mlade žene. „Sigurno nije ništa popio?“ „Jedan krčag piva uz večeru, inače ništa više“, rekla je Kornelija.

Sada sam i ja uzeo stolicu i seo. Ja sam zaista imao stravičnu noć iza sebe, ali sada sam video da ni Korneliji nije bilo ništa bolje poslednjih sati.

Noćna mora, u kojoj mi se javilo Rembrantovo nasmejano lice, sada mi vratila u sećanje. Kada sam čuo šta se tokom noći desilo sa starim slikarem, san je poprimio drugačiji smisao. Da li je hteo da me uputi na to da se te noći nešto neobično dešava sa Rembrantom? Slikar je bio okružen jednom tajnom, ali koliko god da sam se trudio, bio sam nesposoban da je otkrijem.

U mojoj glavi je brujalo i bilo mi je teško da jasno mislim. Nisam mogao da savladam sanjivost, ali trgao sam se i rekao: „Moraš da prijaviš slučaj nadležnima, možda ga negde pronađu.“ „To sam već obavila“, odgovorila je Kornelija. „Ti misliš da je izgubio zdrav razum, zar ne?“ „S obzirom na okolnosti, to bi bilo najlakše objašnjenje. Ali, iskreno rečeno, ne znam šta da mislim. U poslednje vreme se desilo previše toga zbunjujućeg da bih sada tvog oca tek tako osudio.“ Kornelija se nagnula prema meni i stavila svoju ruku na moju čađavu levicu. „Šta se tebi desilo, Kornelise?“ Moj umoran i namučen pogled verovatno joj je rekao da nije pravo vreme da nastavimo razgovor. „Moraš u krevet, Kornelise. Ali pre toga moraš da se okupaš od te čađi, prljavštine i osušene krvi.“ Pomogla mi je da se operem i pronašla mi kremu koja je hladila opekotine.

Sve to sam video kao kroz neki gusti veo, nestvarno, zamagljeno. Ali ispunjavalo me velikom zahvalnošću Korneliji što je bila na mojoj strani.

Istovremeno sam se osećao postiđeno što sam je prošle noći tako sramno izneverio. Odvela me do moje sobe. Samo što sam legao, oči su mi se odmah sklopile.

V

Kada sam se probudio, moj krzneni prijatelj već je bacao senku niz sobu.

Čim sam seo, osetio sam glavobolju, ali ne više tako jaku. Dug san mi je prijao. Osetio sam glad i odlučio sam da siđem u kuhinju. Osim toga, želeo sam da saznam da li se nestali Rembrant pojavio. Pošao sam u ćošak gde je stajao lavor sa vodom, osvežio lice i plaknuo se malo ispod pazuha, a potom sam se obukao i izašao u hodnik.

Ali umesto da krenem dole prema kuhinji, nešto me privuklo da pođem u Rembrantov atelje. Pažljivo sam otvorio vrata i pogledom prešao kroz sobu.

Ne, majstor nije bio tu. Ušao sam i zastao pred štafelajem kako bih osmotrio autoportret koji me pratio čak i u snu.

Ponovo me Rembrantova umetnost očarala. Već samo slikanje detalja bilo je jedinstveno: svaka dlaka brade, svaka, pa i najmanja bora, delovala je kao da ga gledam uživo. Međutim, najviše me je oduševljavalo to što je umeo da mnoge detalje ukomponuje u jednu celinu. Kao neki dobar muzički komad, gde pojedini poređani tonovi daju lep zvuk, tako su i Rembrantovi detalji na slikama bili usklađeni jedni sa drugim. Autoportret na štafelaju isturao je u prvi plan lice u sjaju, dok se odeća stapala s pozadinom.

Uzvratio sam Rembrantu pogled kao da stojim naspram žive osobe. Šta se krilo iza tog pogleda? Od slike neću dobiti odgovor. Otrgao sam se od štafelaja kako bih pošao u kuhinju i umirio krčanje u stomaku. Kada sam se okrenuo, ugledao sam Korneliju. Stajala je na vratima i gledala u mene. „Šta radiš ovde, Kornelise?“ „Pokušavam da saznam kakvu to tajnu krije tvoj otac.“ „Tajnu? Kako to misliš?“ „Pre nego što odgovorim, najpre želim da znam da li se tvoj otac vratio.“ „Ne, još ništa nismo čule o njemu. Rebeka je otišla pre nekih pola sata u kupovinu. Zamolila sam je da se malo raspita po komšiluku.“ „Dobra ideja“, rekao sam da bih je umirio. Međutim, sumnjao sam da će Rebeka na taj način ući u trag nestalom.

Pošli smo dole u kuhinju, gde mi je Kornelija postavila običan obrok od ribe i povrća. Dok sam jeo, ispričao sam joj o svemu: o otmici koju je organizovao Van der Melen i o bekstvu, o požaru, o mojoj noćnoj mori i pretpostavci da Rembrant igra važnu ulogu u plavim slikama smrti.

Sve sam joj ispričao, osim jedne stvari, za koju je zatim ona lično pitala: „Šta ti je Luiza van Ribek značila, Kornelise? Njena smrt te je očigledno veoma pogodila.“ V

V

V

„I ja sam se to sve vreme pitao“, odgovorio sam iskreno. „Luiza je bila jedna lepa i pametna žena i sigurno da je ostavila utisak na mene.“ „Pričaš o njoj sa nežnošću sa kojom muškarac priča o svojoj ženi.“ „Luizina sudbina me je jako pogodila.“ „Samo njena sudbina?“ Kornelija je uspravno sedela meni preko puta, rukom sklonila plave lokne sa čela i gledala me čekajući odgovor. Znao sam da je moj odgovor za nju veoma važan. Nisam želeo da je razočaram, a još manje sam želeo da je lažem. To nije zaslužila. „Nije samo njena sudbina“, priznao sam. „Umela je da zaludi muškarca, a da joj to i nije bila namera.“ „A kako bi se ti odlučio da ona sinoć nije nastradala?“ „Ne mogu da se zakunem, ali se nadam da bih se odlučio za tebe.“ „Zašto se tome nadaš? Da me ne bi razočarao?“ „Ne, već zbog mene. Luiza je pripadala vrsti žena koje muškarcu brzo zavrte glavu. Ali ti možeš muškarcu da pokloniš život ispunjen srećom.“ Dugo je njen pogled mirovao na meni, a ja sam se osećao kao izdajnik. Ne zbog mojih iskrenih reči. Ipak, zbog toga što sam se kolebao izmedu nje i Luize, a da joj to ranije nisam pominjao, osećao sam se kao izdajnik koji je zaslužio da bude kažnjen. „I kako ćemo sada nas dvoje dalje?“ pitala je Kornelija na kraju. „To...“ teško sam gutao, „moraš ti da odlučiš.“ Klimnula je glavom. „Razmisliću o tome.“ To nije bio odgovor kojem sam se nadao, ali nije bio ni odgovor kojeg sam se plašio - zakleo sam se da Korneliju više nikada neću ponovo razočarati.

Glava šesnaesta Osumnjičeni Odlučio sam da odem u gradsku većnicu kako bih podneo prijavu protiv mojih otmičara. Moja nada da ću moći da dokažem Van der Melenov zločin, bila je mala, ali Kornelija me ohrabrila da makar pokušam. Zeleo sam da se obratim okružnom inspektoru Katunu, za koga sam se nadao da će mi poverovati da sam Basa ubio u samoodbrani.

Taman sam krenuo da izađem u hodnik kada su se ulazna vrata otvorila.

Rebeka se vratila kući u pratnji dvojice muškaraca, od kojih mi je jedan, sa tamnom bradom, bio vrlo poznat.

Jeremijas Katun je u znak pozdrava skinuo šešir sa plavim perom, ali me je ozbiljno odmerio. I drugi muškarac, mlađih godina, visok i sa plavim loknama ispod jednostavnog šešira, mrko me je gledao. Katun ga je predstavio kao svog pomoćnika po imenu Dekert.

Upoznao sam Katuna sa Kornelijom i rekao: „Uštedeli ste mi put, gospodine Katun. Upravo sam krenuo da vas potražim kako bih podneo prijavu.“ „Izgleda da je danas podnošenje prijava omiljena zabava“, odgovorio je Katun a da pritom nije promenio izraz lica. „Već je podneta jedna prijava protiv vas.“ „Protiv mene?“ pitao sam sa nevericom. „A zbog čega je prijava podneta?“ „Navodno ste provalili sinoć u kuću trgovca Van Ribeka u Prinsengrahtu, pretili gazdi kuće, a zatim podmetnuli požar.“ Okružni inspektor je to tako hladno izjavio kao da se radi o nekoj sitnici o ukradenoj jabuci ili razbijenom prozoru. Mene je pak obuzela nesvestica.

Naslonio sam se leđima o zid i osetio kako mi znoj curi niz čelo. Događaji od prošle noći bili su mi pred očima. Video sam sebe, zaštićenog samo mokrom tkaninom, kako utrčavam u kuću u plamenu i kako tražim Luizu. Ponovo sam preživljavao potresan trenutak kada je šef vatrogasaca ustanovio Luizinu smrt. A meni, koji sam bio zatvoren u podrumu kabarea, prebacuje se da sam podmetnuo požar?

V

Zaprepašćeno sam upitao: „Ko... ko me optužio?“ „Gospođica Beke Molenberg, koja je bila sluškinja u kući Van Ribekovih i koja je, na svu sreću, pobegla iz požara.“ Kada je pomenuo Bekino ime, nešto mi je zazvonilo u glavi. Kratko sam razmišljao i brzo sam se setio. Kada smo se sreli, Luiza se preobukla u služavku i ispričala mi je da je haljinu pozajmila od sluškinje Beke. Koliko se sećam, za tu uslugu joj je dala jedan gulden. „Da li poričete da ste prošle noći bili u Prinsengrahtu?“ pitao je Katun. „Ne, bio sam tamo“, rekao sam odsutno, i dalje pokušavajući da shvatim koji smisao stoji iza te optužbe. „Ne bi vam ni pomoglo da to poreknete. Opekotina na vašem desnom obrazu jasno govori da ste bili tamo. Osim toga, pored izjave Beke Molenberg, imamo i izjave dvojice vatrogasaca koji vas poznaju iz krčme Kod crnog psa i koji su vas videli na mestu nesreće.“ „Mesto nesreće i nije pravi izraz“, javio se Dekert. „Cela porodica je stradala u tom požaru: Melhior van Ribek, njegova supruga i njegova ćerka, a osim njih i služavka Tule Blomsad. Prikladnije je to mesto nazvati mestom zločina.“ „Naravno da ste u pravu, Dekerte“, rekao je Katun i ponovo mi se obratio. „Kornelise Sojthofe, da li priznajete da ste vi podmetnuli požar?“ „Ne! Ja nemam nikakve veze sa požarom!“ Namučen izraz pojavio se na Katunovom licu. „Ali upravo ste priznali da ste bili u Prinsengrahtu. Osim toga, imate i opekotine. Zašto okrećete priču kada vam to sada svakako više neće pomoći?“ „Bio sam u toj kući, jesam, ali nisam podmetnuo požar! Naprotiv, trčao sam prema Prinsengrahtu kako bih ga sprečio.“ Katun je odmahnuo glavom. „To sad ne razumem.“ „Vrlo rado ću vam objasniti, ali to je duga priča. Sedimo, a onda ću vam sve ispričati šta mi se prošle noći desilo.“ Otišli smo u salon i seli za veliki sto. Kornelija nam je donela pivo, a ja sam počeo sa svojom pričom. Sudeći po izrazima lica Katuna i Dekerta, ona nije delovala mnogo uverljivo. Ipak, nastavio sam dalje jer mi ništa drugo nije preostalo. „To sve zvuči vrlo neobično“, rekao je Katun kada sam završio. „Ne samo neobično nego i apsurdno“, dodao je Dekert. „Ta ne verujem ni u

jednu jedinu reč koju ste izgovorili.“ „Ne bih išao tako daleko“, rekao je Katun. „Ja poznajem gospodina Sojthofa već nekoliko nedelja i znam da je sklon tome da sebe dovede u vrlo čudne i vrlo opasne situacije.“ Dekert je svog pretpostavljenog pogledao iznenađeno. ,A li mi imamo izjavu služavke da je on podmetnuo požar.“ „To je zaista teška optužba“, potvrdio je Katun. „Osim toga, ne razumem zašto se gospodin Sojthof uputio na taj noćni sastanak kod Tornja galebova - zašto se uopšte viđao sa Luizom van Ribek.“ „Zato što me njena sudbina pogodila. Ona mi je, kako bih vam rekao... nisam bio ravnodušan prema njoj.“ Po prvi put od kada je ušao, Katun je počeo da se smeška. „To se s vremena na vreme dešava između muškarca i žene.“ „To je objašnjenje, ali nije dokaz“, bio je uporan Dekert. „Sojthof još ništa nije izneo čime bi opovrgao izjavu Beke Molenberg.“ „Gospoda mogu, ako su rada, da pođu sa mnom do kabarea u Velikoj ulici Svetog Antonija“, predložio sam. „Moja tamnica se verovatno još nalazi u podrumu, kao i slika Luize van Ribek, koju sam naslikao dok sam je još poznavao pod imenom Marjon. Možda čak sretnemo i finog gospodina Van der Melena.“ „Dobar predlog“, rekao je Katun i podigao se. „Hajde onda da krenemo odmah.“

Pola sata kasnije, stajali smo ispred kabarea, koji se, kako sam tek sada video po natpisu iznad vrata, zvao Kod srećnog Hansa. Kuća je već bila otvorena, a napolje je dopirao zvuk frule. Ispred ulaza je stajao onaj krupni čuvar koga sam sreo još prilikom moje prve posete. Uputio sam u to moje pratioce, na šta mu se Katun odmah obratio. „Da li poznajete ovog gospodina?“ pitao je okružni inspektor i rukom pokazao na mene. „Ne, a zašto bih?“ „Kaže da ga u ponedeljak uveče niste pustili unutra.“ „Moguće ako on tako kaže. Da li svako lice treba da pamtim?“ „To ne, ali u ovom slučaju bi nam to veoma pomoglo, naročito njemu“,

odgovorio je Katun i hteo da prođe pored čuvara.

Ovaj je ispružio svoju ruku i zaustavio ga. „Neće moći, prijatelju. Ako nisam pustio vašeg prijatelja, znači da ni vi niste dobrodošli.“ „Kako neljubazno od vas“, uzdahnuo je Katun i izvukao parče savijenog papira iz džepa. „Da li umete da čitate?“ „Nne.“ „Šteta. Tada biste u ovom dokumentu mogli da pročitate da sam ovlašćen da u ime amsterdamskog okružnog sudije uđem u svaku kuću u Amsterdamu, i to u svako doba dana i noći.“ ,Ah, to nisam znao“, rekao je čuvar i tiho povukao svoju ruku. „Onda izvolite, uđite!“ Dekert i ja smo pošli za Katunom.

Na ulazu je Dekert tiho rekao Katunu: „Uopšte nisam znao da mi imamo takav dokument.“ „Pa i nemamo“ „Ali to pismo?“ „Pismo mojoj sestri u Shonhovenu, koje tek treba da pošaljem.“ Ušli smo u salu sa šankom, gde još nije bilo okupljeno mnogo gostiju. Za jednim stolom u sredini sedeo je frulaš, čiju smo veselu melodiju mogli čuti još na ulici. Gostioničar, koščati muškarac sa crvenim licem, hteo je da nam ponudi pivo, ali Katun ga je odbio, ukratko se predstavio i priupitao za odgovorne. „Odgovorni?“ ponovio je gostioničar za njim. „Kako to mislite?“ Dekert je pošao prema njemu i pitao: „Ko vodi ovu kuću?“ ,Ah, tako, pričate o Kat Laurens. Što ne kažete odmah, šta želite?“ Katun je nestrpljivo uzdahnuo. „Gde možemo da nađemo tu gospođu Laurens?“ Gostioničar je palcem pokazao preko svog ramena. „Ona je tamo iza i bavi se nekim papirima. Naše francusko vino je već skoro nestalo pa treba da se poruči još.“ Okružni inspektor je zatražio da ga odvede do nje, a gostioničar ga je, sležući ramenima, poslušao. Sproveo nas je u malu prostoriju gde je za stolom sedela jedna popunjena žena i pregledala knjige. Tek na drugi pogled prepoznao sam kurvu koju sam još prilikom prve posete video u Srećnom Hansu. Danas je nosila pristojnu haljinu i nije bila tako našminkana kao tada.

V

Nakon što se Katun predstavio, žena ga je začuđeno pogledala. „O čemu se radi okružni inspektore? Da li sam nešto zgrešila?“ „To tek treba da saznamo.“ Pokazao je rukom na mene. „Gospodin Kornelis Sojthof tvrdi da je prošle noći bio zarobljen ovde u vašoj kući, i to u podrumu. Da li ga poznajete?“ Izraz ženinog lica menjao se dok me je posmatrala, čas u zabavni, čas u iščuđujući. „Moguće je da je nekada bio ovde. Moja kuća je, na svu sreću, dobro posećena i nemoguće je da se setim svakog posetioca. Ako je sinoć zaista bio ovde, onda sigurno ne u podrumu. Pretpostavljam da je popio koji krčag vina previše.“ Nije pokazivala nimalo nesigurnosti u svom glasu. Da li zaista nije ništa znala o mom zatočeništvu? Ili je samo bila prepredena? „Vi je nazivate svojom kućom, gospođo Laurens“, nastavio sam ja. „Da li želite da kažete da kuća Kod srećnog Hansa pripada vama?“ ,3 a š to želim da kažem.“ „Da li postoji još neki suvlasnik?“ „Ne. Otkud vam to?“ „Priča se da je trgovac umetničkim delima, Marten van der Melen, suvlasnik u ovom poslu.“ „To ste nešto pogrešno čuli. Mogu vam pokazati dokument od notara gde piše da sam ja jedina vlasnica ove kuće.“ ,A li ja sam Van der Melena u ponedeljak uveče video ovde.“ „Gospodin Van der Melen je moj stalni gost.“ „Da li to važi i za doktora Antona van Zeldena?“ „Zar ste i njega videli ovde?“ „Da, i to sa Van der Melenom.“ Kat Laurens je prkosno isturila svoju široku bradu. „Zašto me sve to pitate kada ionako već sve znate?“ Katun je ponovo preuzeo razgovor u svoje ruke i pitao: „Znači, vi niste sa Van der Melenom u nekom drugom odnosu? On je samo s vremena na vreme gost u vašoj kući, ne više od toga?“ U sledećem trenutku se slatko nasmejala. ,3olje ni ja to ne bih mogla reći, gospodine okružni inspektore. Ja zaista ne razumem šta je to toliko važno oko gospodina Van der Melena.“ „On je odgovoran za to što su gospodina Sojthofa držali zarobljenog“,

objasnio je Katun i, nakon što me pogledao sa strane, dodao: „Tako barem gospodin Sojthof tvrdi.“ „Da, ponekad je to strašno“, uzdahnula je Kat Laurens i klimala glavom puna razumevanja. „U mom poslu se mnogo toga doživi. Nekim muškarcima, u pravom smislu tih reči, alkohol popije mozak.“ Obuzimao me bes, ali smirio sam se nakon jednog odsečnog pokreta rukom okružnog inspektora. „Predlažem da malo pogledamo podrum“, rekao je glasom koji je bio prijatan, ali istovremeno nije dozvoljavao negodovanje. „Ako baš mora.“ Kat Laurens je ustala sa stolice i povela nas dole.

Razgledali smo podrum pod svetlošću jedne uljane lampe, ali nisam mogao da se setim u kojoj prostoriji sam bio zatvoren. Bio sam te noći isuviše zbunjen da bih zapamtio tačan položaj moje tamnice. „Hajde da uđemo u ovu prostoriju“, naredio je Katun.

U jednoj ruci je držala lampu, a drugom je otvorila prva vrata. Prostorija je bila puna kutija i suviše velika. Ni druga ni treća prostorija nisu odgovarale.

Ali četvrta je izazvala neprijatna sećanja u meni. Prošao sam kroz uska vrata i gledao oko sebe. „Šta je?“ pitao je okružni inspektor. „Da li prepoznajete prostoriju?“ „Sinoć ovde nisu stajale ni kutije ni kace, ali to je ta prostorija, u to sam siguran!“ Kat Laurens je odmahivala glavom. „Nemoguće. Ovo je oduvek skladište, a ne zatvor.“ „Hmmm.“ Katun je temeljno razgledao oko sebe. „Ovo zaista liči na obično skladište, a ipak, gospodin Sojthof uporno tvrdi da je sinoć samo uz upotrebu sile uspeo da izađe odavde. Pritom je jedan čuvar, po imenuBas, naleteo na svoj nož. Ako se gospodin Sojthof ne vara, muškarac je sigurno mrtav. Da li vi nešto znate o tome, gospođo Laurens?“ Kat Laurens je hladnokrvno podnela njegov prodorni pogled. „Prošlo je već tri nedelje od kada je ovde u podrumu nađen leš.“ „Leš?“ umešao se Dekert. „Ko je to bio?“ „Bolje pitajte šta je to bilo“, odgovorila je žena podmuklim osmehom. „Pa, šta?“ navaljivao je Dekert.

Osmeh joj se pretvorio u grleni smeh. „Pacov je nastradao kada je kaca vina pala na njega.“ V

Imao sam osećaj kao da prisustvujem igri mačke i miša, samo što nisam znao ko je mačka, a ko miš. Moja priča o zatočeništvu nije bila ništa ubedljivija od priče Kat Laurens. Naprotiv, verovatno je pre verovao njoj nego meni, jer ja sam optužen za ubistvo i u njegovim očima sam ja imao više razloga da lažem. U trenutku očaja, kleknuo sam na kolena i pretražio svako slobodno mesto na prljavom podu, kako rukama, tako i pogledom. „Šta radite?“ pitao je Dekert. „Tražim tragove. Možda se još negde nalazi presečena užad ili...“ „Ili?“, pitao je Dekert. „Ili Basova krv.“ „Jedino krv jednog mrtvog pacova“, dobacivala je Kat Laurens. „Ili fleke od crvenog vina.“ Njena opuštenost bila je nepokolebljiva, a ja zaista nisam mogao da nađem nijedan dokaz o mom zatočeništvu.

Kada smo napustili prostoriju, Katun mi je prošaptao: „Ne piše vam se dobro, Sojthofe.“ „Hajdemo gore“, predložio sam. „Pokazaću vam sliku na kojoj je Luiza van Ribek. Tada ćete mi poverovati!“ Ispunjen novom nadom, trčao sam ispred ostalih uza stepenice, u hodnik gde sam se one noći sakrio. Onda sam zastao i osmotrio slike na zidovima.

Gradovi sa crkvenim tornjevima i vetrenjače pod sivim oblacima, slika jedne služavke kako tera guske, mrtva priroda sa voćem i cvećem i svakakvi brodovi, što u nekoj egzotičnoj luci, što na moru zahvaćeni nevremenom kao da je Emanuel Ohtervelt birao slike. „Lepo, zar ne?“ začuo sam umiljati glas Kat Laurens iza sebe. „Nemojte da mislite da moji gosti vole samo pivo, vino i jeftin provod. Ovde uglavnom dolazi obrazovana gospoda koja voli da vidi i poneku lepu sliku.“ Sa nevericom sam se vukao korak po korak. Ni jedan jedini akt više nije bio ovde. Jedino je tu još bila statua boginje Dijane, koja me je onomad zaštitila. Stigavši do kraja hodnika, okrenuo sam se i pogledao u Jeremijasa Katuna. „Pa, Sojthofe, gde su te slike o kojima ste pričali?“ ,3 ile su ovde.“ „To vi tvrdite. Ali tvrdnja nije dokaz.“ „Sklonili su slike i promenili prostoriju u podrumu. To je sasvim razumljivo; nakon mog bekstva, moji otmičari su računali sa tim da ću slučaj V

prijaviti vlastima.“ „Možda, a možda i ne.“ „Verujte mi! Van der Melen mi je doveo Luizu van Ribek, a ja sam je naslikao. Pitajte Korneliju van Rajn!“ „Čak i da ste Luizu van Ribek naslikali u, hm, Evinom kostimu, to i dalje nije dokaz vaše nevinosti. Pre će biti dokaz vaše krivice. Razmislite: vi ste bili u vrlo bliskom odnosu sa tom mladom ženom. Njen otac taj odnos, s obzirom na vaše imovno stanje, sigurno nije odobravao. To bi opet mogao biti vaš motiv da zapalite kuću Van Ribekovih.“ ,A da li bih onda utrčao u vatru da spasem Luizu?“ „Zeleli ste da ubijete njenog oca, a ne nju. Suviše kasno ste shvatili da ste odgovorni i za smrt voljene.“ „Ali... Nije tako bilo!“ „Tako po sadašnjim dokazima izgleda. Zbog toga moram, u ime meni datih ovlašćenja od strane istražnog sudije, da vas, Kornelise Sojthofe, uhapsim!“ V

Glava sedamnaesta U tamnici (II) Poražen, pustio sam Katuna i Dekerta da me u zoru sprovedu kroz Amsterdam. U glavi su mi se rojile misli, ali ni za jednu nisam mogao da se uhvatim. Da li su Kat Laurens i Marten van der Melen bili u dosluhu. Ili ona zaista nije znala šta se sve dešava, već je za svoje usluge jednostavno dobijala novac? Ili možda nisam smeo da verujem svojim sećanjima možda sam naprosto poludeo? Zbog svih tih bezveznih razmišljanja, kasno sam shvatio kuda me ta dva inspektora vode. Ne u gradsku većnicu na još jedno saslušanje, kao što sam očekivao. Ne, vodili su me u Rendaru. Kada smo se približili meni tako poznatim visokim zidovima zatvora, ja sam zastao. „Hajdete već jednom!“ navaljivao je Dekert. „Zaista imamo i drugog posla, ne možemo ceo dan da se bavimo samo vama.“ „Zašto me vodite u Rendaru?“ Dekert mi se obratio namučenim osmehom. „Tamo se na odsluženje kazne vode muškarci koji su povredili zakon. Vi bi to trebalo da znate.“ „Da li ste očekivali nešto drugo?“ pitao me je Katun. „Mislio sam da se na saslušanje ide u gradsku većnicu.“ ,,Za to je danas suviše kasno“, odgovorio je okružni inspektor. „Sutra ću doći kod vas. Možda se u toku noći još nečega setite.“ ,A čega bi to trebalo da se setim?“ odgovorio sam potišteno. „Nečega što vam se do sada činilo nebitnim, ali bi možda doprinelo dokazivanju vaše nevinosti. A možda vas noć u Rendari natera i na to da priznate svoj zločin. Tako biste nam svima uštedeli mnogo muka.“ „Samo iz tog razloga treba da priznam nešto što nisam učinio?“ „Samo treba da priznate ono što je istina.“ „Istinu sam vam već ispričao.“ „Kako vi kažete. Hajde da nastavimo!“ „Da li mi pre toga možete nešto obećati, gospodine Katune?“ „Šta?“ „Da li biste obavestili Korneliju van Rajn? I možete li se pobrinuti za

Rembranta? Teško da ću moći da ga tražim ako sedim zatvoren u Rendari.“ „Učiniću sve što je u mojoj moći. Ali nemojte previše očekivati. Nije ništa neobično da jedan stari, zbunjeni čovek, i to još sklon piću, iznenada nestane.

Možda bez pamćenja sedi negde u nekom ćošku u luci. Možda je već i mrtav.“ „Zaista umete da ulijete nadu“, uzdahnuo sam. „Ali ipak vam hvala na trudu.“ Na ulazu u Rendaru nas je dočekao Arne Peters i odveo nas do službenih prostorija upravnika. Rombertus Blankart se nevoljno obratio Katunu. „Zar je to zaista potrebno, gospodine Katune? Zar niste mogli Sojthofa da smestite negde drugde? To što ste ga doveli na mesto gde je pre izvesnog vremena radio kao čuvar, nije dobro za ovu kuću. Već i to što je Osel Jeken doveden ovamo, izazvalo je kojekakve priče. Ako sada još i Sojthof ovde bude smešten, neću moći ništa da garantujem.“ ,,Za šta tačno ne možete da garantujete?“ pitao je Katun. ,,Za održavanje reda i mira. Šta će zatvorenici pomisliti kada njihovi čuvari, koji treba da su im uzor, malopomalo bivaju hapšeni za ubistva?“ „Da li ste vi zaista toliko zabrinuti za duševni spokoj vaših zatvorenika, gospodine Blankarte? Ili više zbog ugleda Rendare, a samim tim i vašeg ugleda u javnosti. Šta vam zadaje veće glavobolje?“ Trzaj je prešao preko uskog upravnikovog lica. Koliko sam poznavao Blankarta, Katun je pogodio pravo u bolnu tačku. „Kakve to ima veze sa mojim ugledom?“ povikao je Blankart. „Kako ja mogu biti odgovoran za to što su Jeken i Sojthof moralno posrnuli. Moj zadatak je da brinem o dobrobiti zatvorenika. I zbog toga od vas moram da zahtevam da Sojthofa smestite na neko drugo mesto.“ ,Ja ne odlučujem o tome“, odgovorio je Katun hladno. „Ko onda?“ „Okružni sudija. Ali do njega danas više nećete doći. Mislim da je pozvan na neki prijem u Istočnoindijskoj kompaniji. Obratite mu se sutra. Za danas bih vam bio veoma zahvalan ako biste mog zatvorenika smestili na sigurno mesto.“ ,Ako baš mora“, promumlao je upravnik kao pretučeni pas.

Pokazalo se da je sigurno mesto, za koje je Katun zamolio, jedno od najgorih kutaka iza ovih zidina - tamnica. Arne Peters i Herman Brink odveli V

su me u podrum gde se hladan i vlažan vazduh mešao sa mirisom drveta.

Umalo mi je zastao dah, ali ne zbog lošeg vazduha, nego zbog moje beznadežne situacije. Izgubio sam osećaj u kolenima u hodniku ispred ćelije i uhvatila me nesvestica. Morao sam da se oslonim na hladan zid kako ne bih pao na pod kao neki kljakavi starac.

Brink me uhvatio ispod leve miške i zadržao me. U njegovom licu sam video tračak zabrinutosti. Nasuprot njemu, Peters me odmeravao bez imalo milosti. Da li sam ja to u njegovom pogledu video zadovoljstvo? „Saberi se, Sojthofe!“ vikao je. „Kada si ranije dovodio zatvorenike u tamnicu, tada te ona nije toliko pogađala.“ „Razlika je u tome da li si zatvorenik ili čuvar“, rekao sam tiho i nekoliko puta duboku udahnuo kako bih pobedio napad slabosti. „Ti to najbolje znaš“, odgovorio je Peters sa osmehom. „Ali ipak se saberi, baš zato što znaš! Neću da imam problema, a naročito ne zbog bivšeg kolege.“ „Pričaš kao da je ovo tvoj zatvor.“ „Radno mesto Osela Jekena je i dalje slobodno. Upravnik mi je dao do znanja da imam dobre šanse za to mesto. Pod tim okolnostima možeš da razumeš zašto ne želim nikakve probleme. Zato nemoj da me sramotiš, Sojthofe, ionako si već izazvao dovoljno problema!“ Ovo je bilo jasno upozorenje. Bio sam isuviše iscrpljen da bih na to bilo šta odgovorio. Kao bik kojeg vode na klanje, pustio sam ih da me sprovedu do tamnice, gde sam se sručio na hladan kameni pod. Tu je sedeo i moj prijatelj Osel pre nego što su ga odveli na gubilište ispred gradske većnice. To nije bila nimalo utešna misao kad su se vrata uz jaki tresak zatvorila, a mene opkolio skoro potpuni mrak.

Jednolično vreme provedeno u tamnici je, bez ikakve sumnje, moje najmračnije životno iskustvo i ne želim da trošim reči na to. Moje samosažaljenje mešalo se sa brigom za Rembranta. Ne, u stvari je to bila briga za Korneliju.

Njen otac je za mene bio uzor kao umetnik, ali Kornelija je, u ljudskom smislu, za mene značila mnogo više. Nadao sam se da je u međuvremenu pronašla oca. Prebacivao sam sebi što je moje hapšenje njoj izazvalo još veće probleme. S druge strane, ipak sam se nadao da je ophrvana brigom; to bi značilo da ona i dalje gaji osećanja prema meni. Ali prekori prema samom

sebi su prevagnuli. Da se nisam uputio na noćni sastanak sa Luizom, sada ne bih bio u ovoj strašnoj situaciji i bio bih uz Korneliju. A šta sam umesto toga učinio? Čučao u mračnom ćošku male ćelije, beskoristan kao vreća krompira koju su ostavili i zaboravili. Bilo je normalno da zatvorenici u tamnici ne budu ni maženi ni paženi, ali to što te večeri nisam dobio ni parče hleba ni krčag vode, padalo je u oko. Krivio sam Ama Petersa zbog toga. Zeleo je da mi pokaže da sam u potpunosti prepušten njemu na milost i nemilost. Ionako nisam bio gladan, ali gutljaj vode bi prijao mom osušenom grlu. Spavao sam vrlo loše: san mi je bio pun mučnih slika i stalno sam se budio, a zbog mraka oko mene nisam znao da li je noć prošla. U neko doba sam začuo korake i vrata ćelije su se otvorila. Bio je to Arne Peters sa vodom i hlebom, tako da sam došao do zaključka da je svanuo novi dan. Moja pitanja o toku istrage okružnog inspektora i o Rembrantovoj sudbini ostala su bez odgovora. „Znaš dobro da se sa zatvorenicima u tamnici razgovara samo o onome najnužnijem“, podsetio me Peters. Crte lica mu se nisu pomerale, ali mi se učinilo da vidim radost na njegovom licu što me ostavlja u neznanju - čak i o tome da li on uopšte nešto zna.

Ponovo tama, zatim ponovo koraci i metalni zveket ključa koji se okreće u bravi. Kratko škripanje reze i vrata od ćelije bila su otvorena. Iz hodnika je dopiralo svetlo dozvoljavajući mi da najpre uočim samo siluetu osobe, a zatim sam prepoznao tanku pojavu okružnog inspektora. „Dobar dan, gospodine Sojthof, kako ste?“ Nasmejao se svojim rečima, ali bez imalo zlobe, koju sam, inače, primećivao u svakom pokretu Ama Petersa. Peters je stajao dva koraka iza Katuna držeći zarđali ključ u desnoj ruci. „Zelite da me saslušate, gospodine Katun?“ odgovorio sam. „Meni bi, u svakom slučaju, bilo mnogo bolje kad biste imali dobre vesti.“ „Moraću da vas razočaram“, odgovorio je odmah. „Bio sam u kući trgovca umetničkim delima, Martena van der Melena, ali bezuspešno.“ „Šta to znači bezuspešno? Pretpostavljam da je negirao da je učestvovao u mojoj otmici.“ „Nisam ni razgovarao sa njim. Rečeno mi je da je juče ujutru otputovao i da se ne zna kada će se vratiti.“ „Aha. A gde?“ „To niko nije mogao da mi kaže.“ V

V

V

„Nisu mogli, ili nisu hteli?“ Okružni inspektor je uz uzdah slegao ramenima. „Kako ja to da znam?“ „Krije se!“ izletelo mi je. „Van der Melen je od straha zbog vaše istrage pobegao. Verovatno se negde pritajio dok me ne pogube za ubistva koja nisam počinio. Tada više neću moći da ga optužim.“ „Moguće. Međutim, istovremeno može da postoji i drugo objašnjenje za njegovo putovanje.“ „Baš u ovom trenutku?“ „Možda je to samo slučajnost.“ „Da li zaista verujete da jedan tako poslovan trgovac ode na put, a da ne obavesti svoje saradnike ili članove porodice gde i kako mogu da ga pronađu?“ „Ovaj način odlaska je zaista čudan i mnogo razmišljam o toj činjenici. S druge strane, to nije protivzakonito, tako da nemam mogućnosti da bilo šta preduzmem protiv Van der Melena. A i kako bih kad je nestao?“ Grozničavo sam razmišljao i na kraju upitao: „Šta kaže doktor Van Zelden?

Da li je on mogao da vam da neki trag? Mislim, ako ste uspeli da razgovarate sa njim.“ „Razgovarao sam sa njim. Priznaje da s vremena na vreme posećuje kabare u Velikoj ulici Svetog Antonija i da je tamo nekoliko puta sreo Van der Melena. Ali nije znao ništa o njegovom putovanju, niti mi je mogao reći bilo šta o nekoj poslovnoj saradnji između Van der Melena i Kat Laurens. On kaže da mu se Van der Melen uvek činio kao običan gost u kabareu Kod srećnog Hansa. Međutim, doktor nije imao mnogo vremena za mene. Hitno je bio pozvan kod De Galovih. Konstantin de Gal je, navodno, doživeo slom živaca kada je čuo šta se desilo sa Luizom van Ribek. Očigledno je on svoju buduću iskreno voleo.“ „Pored svega što se zna o finansijskoj situaciji Melhiora van Ribeka, sigurno da De Gal nije zaprosio njenu ruku iz koristoljublja.“ „Kakogod, sve to nas ne vodi nikuda“, rekao je okružni inspektor. „Dokle god ne budem našao nešto čvrsto, moraćete ostati u Rendari. Zao mi je zbog vas, Sojthofe.“ To sam mu čak i poverovao. „Šta je sa Rembrantom van Rajnom?“ pitao sam. „Da li se pojavio?“ „Do sada ne“, odgovorio je Katun i delovao pomalo kao grešnik. „Iskreno V

V

rečeno, nisam imao vremena da se pozabavim i time. Kada sam sinoć bio u njegovoj kući, da njegovu ćerku obavestim o vašoj sudbini, delovala je veoma utučeno. Molila me je za dozvolu da vas poseti.“ „I?“ „Vi sami najbolje znate kakva pravila ovde važe. Osim toga, da li zaista želite da vas vidi ovakvog?“ „Ne, naravno da ne“, priznao sam. „Zahvalan sam vam, gospodine Katun.“ „Zašto? Ništa nisam uradio za vas.“ „Pokušali ste. Covek u mojoj situaciji ne može da traži više od toga.“ „Kada već pričate o vašoj situaciji, da li ste razmišljali o onome?“ „O čemu?“ „Da priznate.“ ,A li ja sam nevin. Zar mi ne verujete, Katune?“ „To što ja verujem nije od značaja. Računa se samo ono što se može dokazati. Ako budete imali još nešto da mi kažete, javite se čuvarima.“ Pozdravio se i Arne Peters je zatvorio vrata ćelije. Poslednje što sam video pre nego što me iznova obavila tama, bio je njegov zadovoljan izraz na licu.

V

Opet sam bio sam sa svojim mislima. Poražavalo me je što sam bio osuđen da ništa ne mogu da preduzmem. Nedelovanje je u ovom trenutku bilo gore od moje strašne sudbine, koja me je čekala ako me zaista osude za požar i ubistvo porodice Van Ribek.

Bio je mrak, ali mogao sam da vidim Korneliju pred sobom, i to tako jasno, kao na dnevnoj svetlosti. Video sam bore na njenom mladalačkom licu i suze koje su se caklile u njenim plavim očima. Možda mi je zarobljeništvo u ovoj mračnoj ćeliji donelo konačnu spoznaju da za mene ne postoji, i nikada više neće postojati, druga žena osim Kornelije. Ta spoznaja je, kako mi se čini, došla prekasno.

Koliko je vremena prošlo dok nisam opet začuo korake? Nekoliko sati?

Nisam znao. Mračna dosada oduzela mi je svaki osećaj za vreme. Ovoga puta, čim su mi se oči navikle na svetlost, ugledao sam Arna Petersa. „Ponovo poseta za tebe, Sojthofe. Ti si najtraženiji zatvorenik koga smo ikada imali u tamnici.“ Napravio je mesta nekom drugom čoveku, čija je pojava ukazivala na

veliko bogatstvo. Tamno odelo je sijalo kao pliš, plavi prsluk je bio ukrašen zlatnim vezom, a bela kragna se sastojala od same čipke. Imao je oko četrdeset godina i bio je srednjeg rasta. Uprkos njegovom bogatstvu, nije bio punačak kao većina amsterdamskih bogataša. U kosi i na bradi belele su se prve sede vlasi, ali njegove oštre crte lica, sa blago zakrivijenim nosom, delovalo je mladalački i izuzetno obazrivo. Njegove tamne, skoro crne oči prodorno su me odmeravale. Bio je to neprijateljski pogled, pun mržnje i verovatno bih se pod drugim okolnostima naježio. Ali ovde, u mračnom ćošku, naoružao sam se ravnodušnošću čoveka koji više nema šta da izgubi. „Znači, ovako izgledate, skoro bezazleno“, ustanovio je i u njegovom promuklom glasu se začuo prezriv ton. „Nedovoljno bezazleno da bi mi neki poverovali kako nisam sposoban da izvršim ubistvo“, odgovorio sam. „Očigledno je da vi znate ko sam ja, ali ja ne znam ko ste vi.“ „Sigurno ste već čuli za mene. Ja sam Konstantin de Gal.“ Sada sam razumeo njegov pogled. Mislio je da gleda u ubicu žene koju je on želeo da oženi. Na njegovom mestu bih osećao istu mržnju. Jednom tako uticajnom muškarcu, članu sedamnaestorice, niko pametan ne bi zabranio posetu zatvoreniku u tamnici. „Nije kao što izgleda“, započeo sam. „Nisam zapalio kuću Van Ribekovih.

Bio sam tamo da bih spasao Luizu. Mnogo mi je značila.“ „To poslednje vam verujem. Ali to vas nije sprečilo da je ubijete. To što vi niste mogli da je imate, značilo je da niko ne može da je ima. Je li tako?“ „Uopšte ne. Varate se. Ja...“ „Ćutite!“ prekinuo me. „Niste dovoljno muškarac da priznate svoje zlodelo? Krupni ste i jaki, a opet takav bednik koji se povlači kao crv!“ Pošao je stegnutim pesnicama prema meni, verovatno u nameri da me udari u lice, ali u poslednjem trenutku se umešao Arne Peters. „Izvinite, gospodine De Gal, ali samo čuvari smeju da vaspitavaju zatvorenike. Imate svako pravo ovog sveta da se svetite Sojthofu, ali ne smem da dozvolim, da ga povredite.“ Samo je još falilo da doda i nažalost.

Video sam De Galov pogled pun mržnje, ali i tuge. Mora da je zaista voleo Luizu. „Zašto ste došli ako nećete da me saslušate?“ pitao sam.

„Nisam došao da slušam je f tine izgovore, nego da vas o nečemu obavestim: vašim delom ste sebi stvorili neprijatelja zanavek. Molite se Bogu da uskoro dobijete zasluženu kaznu i da se od vašeg bednog života oprostite na gubilištu. Ako nekim čudom napustite Rendaru kao slobodan čovek, znajte da ću vam naneti mnogo veće patnje. Dajem vam moju reč!“ Time se Konstantin de Gal oprostio i izašao u hodnik. Ovde dole je ionako bilo hladno, ali sada me obuzela ledena hladnoća. Imati najmoćnijeg čoveka u Amsterdamu za neprijatelja bilo je isto kao i dobiti smrtnu kaznu.

Glava osamnaesta U Vodenoj kući Nisam mogao da se požalim na nedostatak pažnje. Obično je zatvorenik u tamnici viđao čuvara samo jednom dnevno, i to kada mu donese hleb i vodu.

Međutim, ubrzo nakon što je Konstantin de Gal otišao, dobio sam novu posetu. Bio je to upravnik u pratnji Ama Petersa.

Stisnute usne Rombertusa Blankarta i trzavi kapci ukazivali su na to da se nije osećao prijatno u svojoj koži. Ipak, pokušavao je da izgleda samouvereno i, kada je stao ispred mene, potrudio se da deluje kao da je visok, iako je bio niskog rasta. „Ne mogu da dozvolim da tu samo tako sedite, Sojthofe“, rekao je prekorno. ,A šta drugo da radim u ovoj maloj ćeliji?“ pitao sam iznenađen njegovom izjavom. „Možete da priznate svoj zločin. To bi svima nama skratilo muke. Zar ne vidite da sramotite Rendaru?“ „Verovali ili ne, gospodine Blankart, ali to je trenutno moj najmanji problem.“ Blankart me očajnički pogledao, što me još više zbunilo. Naravno, slučaj Van Ribekovih izazvao je mnogo uzbuđenja u Amsterdamu. Mnogo više nego Oselov zločin. Ali nikako mi nije bilo jasno zašto se upravnik toliko nervira što sam se nalazio u Rendari kada ionako više nisam bio zaposlen u njoj. „Još jednom vas pozivam, priznajte svoj zločin, Sojthofe. Verujte mi, poštedećete sebe mnogih nevolja.“ „Da li treba da priznam nešto što nisam učinio?“ Blankart je bespomoćno raširio ruke. Delovao je tako potišteno, kao da je on optužen za ubistvo, a ne ja. „Onda mi ništa drugo ne preostaje“, rekao je sa dubokim uzdahom, a onda se obratio čuvaru: „Peterse, izvedite zatvorenika iz ćelije.“ Peters je krenuo prema meni, a njegovo lice je sijalo od zadovoljstva, koje takode nisam mogao da razumem, kao ni Blankartovu potištenost. „Čuo si, V

Sojthofe, kreni!“ Ako sam dobro protumačio Blankartovo ponašanje, čekalo me je nešto strašno. Ipak, skoro sa olakšanjem sam sledio Petersov zahtev, samo da pobegnem iz te male tamne ćelije.

Napustili smo podrum i pošli kroz pilanu gde su se zatvorenici znojili dok su sekli i vukli drva. Dobacivali su mi poglede ispod oka, a u ponekom licu video sam podrugljivost i zadovoljstvo što se jedan od njihovih čuvara našao u istoj kaši kao i oni sami. I čuvari su me odmeravali i bilo mi je jasno me preziru zbog mog navodnog zločina.

Na sopstveno iznenađenje, izašli smo u veliko unutrašnje dvorište, gde je zatvorenicima bilo dopušteno da budu na dnevnoj svetlosti po nekoliko sati nedeljno, koliko bi im već dodelili. Nad Amsterdamom je bilo oblačno i padala je sitna kiša, ali ipak sam uživao u svežem vazduhu koji sam duboko udisao. Pošli smo prema malo izdvojenoj zgradi koja se, koliko sam ja znao, već godinama nije koristila. Neki potok, verovatno odvod nekog kanala, proticao je pored te zgrade. Pri pogledu na tu gradevinu, konačno sam shvatio značenje Blankartovih reči i strah mi steže grlo.

Ta zgrada, Vodena kuća, odnosno potopljena ćelija, ranije je služila da pokrene lenje zatvorenike. U kući su bile dve pumpe za vodu. Jedna se nalazila napolju i služila je za upumpavanje vode iz potoka u zgradu. Kada bi unutra nekog zatvorili, jedina mogućnost da izbegne davljenje u vodi bilo je da vodu izbaci pomoću druge pumpe. Jako pumpanje stvaralo je kod lenjih zatvorenika radnu naviku. Barem je takva bila praksa sve dok se jednog dana neki zatvorenik nije udavio. Njegova smrt privukla je veliku pažnju i od tada se Vodena kuća više nije koristila.

Peters je primetio moje oklevanje i ugurao me u zgradu. Dočekao me je hladan i ustajao vazduh, još gori nego u tamnici. Vodili su me niza stepenice, kraj prljavih cevi i pumpi, sve dok nisam ušao u jednu cisternu u kojoj se nalazila unutrašnja pumpa. Ovde je Herman Brink već čekao kako bi svom kolegi Petersu pomogao da me priveže za pumpu.

Blankart mi se obratio skoro očinskim glasom: „Znate gde se nalazite, Sojthofe, zar ne?“ Progutao sam knedlu u grlu i klimnuo glavom. „Onda znate i šta vam je činiti. Pumpajte vodu napolje ako želite da živite.

Ili... “

V

„Šta?“ zakreštao sam. „Priznajte. Tada ćemo odmah prestati da ubacujemo vodu u zgradu.“ Obratio se Petersu: „Da li imamo dovoljno ljudi na raspolaganju za ovaj zadatak?“ „Piter Bors upravo bira najjače zatvorenike. Uskoro će biti tu.“ „Kao što sam rekao, Sojthofe, sve zavisi od vas“, rekao je upravnik i okrenuo se da izađe.

Uz stravičan zvuk metala, Brink je sastavio lance i ja ostadoh vezan za staru zarđalu pumpu, koja je sigurno već zapamtila užasan strah mnogih ljudi.

Tek ovde i sada postao sam svestan da su metode korišćene u Rendari bile veoma surove. U stvari, trebalo je da zatvorenici budu prevaspitani i izvedeni na pravi put, ali ovakvom kaznom, ili zatvaranjem u tamnicu, teško da se taj cilj mogao postići.

Upravnik i dva čuvara napustili su prostoriju. Morao sam da se uzdržim da ne počnem da preklinjem za milost. To ionako nije imalo nikakve svrhe, a nisam želeo da Arnu Petersu učinim to zadovoljstvo i omogućim mu da trijumfuje dok me gleda kako plačem od straha.

Prošlo je nekoliko minuta dok nisam začuo prigušene korake i glasove.

Teška gvozdena vrata, koja nisu propuštala vodu iz cisterne, prigušila su sve zvukove. Kada sam začuo žubor, doživeo sam ga skoro kao spas. Mlaz vode je potekao kroz jedan od otvora na zidu. Najpre je delovao bezazleno, kao prljava kiša na mojim čizmama. Međutim, nivo vode je brzo rastao i ubrzo sam stajao u vodi do članaka.

Počeo sam da pumpam. Ne prebrzo, govorio sam samom sebi, nego ravnomerno. Mišići su mi napeto radili dok sam se trudio da iz cisterne ispumpam istu količinu vode koju su oni na spoljašnjoj pumpi ubacivali.

Krajičkom oka sam na zidu cisterne primetio da nivo vode stalno raste. U cisterni je bilo svetlo jer je svod bio otvoren. Iznad nje se video samo krov Vodene kuće. Kada sam, pumpajući vodu, opet pogledao nagore ka otvoru, primetio sam tri muškarca koji su me posmatrali sa ruba cisterne.

Rombertus Blankart me je gledao vidno pomešanih osećanja kako se trudim da ispumpam vodu. Nivo je neprekidno rastao. Već sam stajao u vodi do kolena dok se ona neumoljivo i dalje penjala po meni, kao neka zver koja želi da me proguta zajedno sa kosom.

Kraj Blankarta je stajao Arne Peters sa širokim osmehom na licu. Ranije

sam ga smatrao bezazlenim momkom, ali sada, kad se ponadao da će zauzeti Oselovo mesto, a očigledno je već preuzeo njegove radne obaveze, pokazao je svoje pravo, podmuklo lice. Zatvorenici u Rendari mogli su samo da se nadaju da će se još neko prijaviti za mesto nadzornika. Ali nisam mogao da saosećam sa ljudima koji su se nalazili u ovom zatvoru. Bio sam suviše zauzet borbom sa vodom koja je nezadrživo nadolazila. Ruke su me bolele, ali sam nevoljno pumpao vodu sve brže i brže. A voda je i dalje rasla i skoro da mi je stigla do grudi.

Treći posmatrač bio je Konstantin de Gal. On me je gledao sa sve većim zanimanjem, ne zlurado kao Arne Peters, već sa dubokim zadovoljstvom.

Sada sam razumeo zašto je Rombertus Blankart ponovo pokrenuo Vodenu kuću koja se već godinama nije koristila. Nije to bila njegova odluka, nego De Galov zahtev, verovatno potkrepljen i novcem tog bogatog trgovca.

Pumpao sam, a voda je već bila u visini mojih ramena. Video sa kako Blankart nešto ubeđuje De Gala. Da li se to upravnik plašio još jedne smrti u Vodenoj kući? A možda je baš ovo bilo to što je De Gal zamislio? On nije želeo samo da vidi kako patim, naprotiv, moja smrt morala je da okaje Luizinu smrt. Strogo je odmahivao glavom a da ni u jednom trenutku sa mene nije skinuo svoj pogled pun mržnje. Blankart je na kraju odustao i sa mučnim izrazom na licu mirno posmatrao kako se patim.

Iako me izdavala snaga, nastavio sam da pumpam, ali sam bio sve bliže odluci da priznam šta god požele. To bi me sigurno poslalo na gubilište, ali barem bih dobio još koji dan života i poštedeo bih sebe mučne smrti davljenjem u vodi. Ali tada sam pogledao u crne oči Konstantina de Gala, i to mi je, na neki čudan način, dalo dodatnu snagu. Ni po koju cenu nisam želeo da dam potvrdu njegovom uverenju. Tako sam nastavio sa pumpanjem i kad sam već do grla stajao u vodi.

Pumpao sam i stenjao, a verovatno bih se i znojio da nisam bio opkoljen vodom. Još malo pa će me voda potpuno progutati, ali nisam pozvao Blankarta. Stisnuo sam usne kako bih sprečio da progutam vodu i pumpao sam, i pumpao, i pumpao.

Više nisam gledao gore prema njima, čak ni prema zidu cisterne. Preda mnom sam video Kornelijino lice. Smešila mi se i davala mi snagu da muški podnesem neizbežnu smrt. Sudbina nam nije predvidela zajednički život, ali bio sam zahvalan što sam je makar upoznao. Snaga me je izdala i moje ruke,

V

drhteći od umora, prestale su da pumpaju. Cudno miran, čekao sam smrt koja je bila tek nekoliko sekundi udaljena od mene.

Odjednom, nivo vode je počeo da opada. Zaista, baš kada sam se predao, voda je počela da klizi niz mene i da se povlači. S nevericom sam posmatrao kako se deo po deo mog tela pomalja iz vode.

Da li je trebalo opet da počnem da pumpam kako bih ubrzao pražnjenje cisterne? Da li je to očekivao osvetnički raspoloženi De Gal? Da li se on to igrao sa mnom, kako bi se zadovoljio produžetkom mojih muka?

Bilo mi je svejedno. Ja jednostavno više nisam imao snage da se suprotstavljam onome što su moji mučitelji osmislili za mene. Staviše, nisam uspeo ni da pogledam gore. Naslonjen na pumpu, samo sam stajao i čekao šta će se dalje desiti.

Voda je nestajala, opala je toliko da je prekrivala samo pod, a onda, uz čudan zvuk, napokon nestala u nekom odvodu koji je otvoren iz meni nepoznatih razloga.

Peters i Brink su otvorili gvozdena vrata, ušli i oslobodili me lanaca.

V

V

Cuvari su me odvukli uza stepenice, uglavnom noseći me, i odveli u jednu od prostorija Vodene kuće. Ležao sam na drvenoj klupi, koja mi je u tom trenutku delovala udobnije nego bilo koji mekan krevet. Sklopio sam oči, duboko i ravnomerno udišući vazduh, što je u nekoliko navrata prekinuto napadima kašlja. Poslednjih sekundi, pre nego što je počeo da opada nivo, nagutao sam se dosta vode, a to sam sada izbacivao. Neko je preko mene prebacio vuneno ćebe, ali mokra odeća se slepila za moje telo.

Cim bih otvorio oči, oko mene bi se sve zavrtelo, a lica, koja su se nada mnom naginjala, video sam kao kroz maglu. Opet sam sklopio oči i sačekao sve dok se nisam osećao malo bolje. Tek nakon izvesnog vremena, prepoznao sam ljude koji su, čekajući, stajali kraj klupe: Blankart, Peters, Konstantin de Gal i, na moje veliko iznenađenje, Jeremijas Katun. „Stvarno se razumete u to da nekog uplašite, Sojthofe“, rekao je Katun dok me je posmatrao delom sarkastično, a delom zabrinuto. „Cim vas čovek na nekoliko sati ispusti iz vida, vi pokušate da ispijete svu vodu iz amsterdamskih kanala.“ „To nisam dobrovoljno učinio. A ni vi niste bez krivice što se nalazim u V

ovoj situaciji.“ Blankart se nakašljao. „Ne bi trebalo da prebacujete okružnom inspektoru, Sojthofe. Zahvalite se njemu što vas je spasao.“ „Kako to?“, rekao sam i pljunuo ostatak vode u visokom luku među njih, tako da se upravnik zaprepašćeno povukao unazad. Obratio sam se okružnom inspektoru. „Da li ste možda odlučili da me ipak smatrate nevinim?“ „Shvatili ste“, odgovorio je Katun. „Poslednjih nekoliko sati, dokazi su se iz korena promenili.“ „A za to treba da zahvalim vama? Pričajte!“ „Ne samo meni nego i gospođici Molenberg.“ „Molenberg?“, ponovio sam i razmišljao gde da svrstam to ime. ,3eke Molenberg“, dodao je Katun. ,Ah, služavka.“ „Tačno. Još jednom sam je saslušao, i to veoma detaljno. Na kraju se rasplakala i priznala svoju laž. Niste vi zapalili kuću, nego Melhior van Ribek lično. U napadu ludila, kako se služavka izrazila. Odmah sam krenuo ovamo, taman na vreme.“ Konstantin de Gal, koji je do malopre delovao razočaran zato što sam spasen, primio je k znanju neočekivani preokret skamenjenog lica. „Šta je tačno rekla gospođica Molenberg?“ pitao sam dalje. „Zašto je lagala?“ „Neki nepoznati muškarac ju je na to naterao. Dao joj je za to lepu sumu od stotinu guldena.“ „To je zaista mnogo para, pravo malo bogatstvo za devojku kao što je ona“, rekao sam iznenađeno. „Toliko ne bi zaradila ni za godinu dana. Znači, svaki čovek je potkupljiv.“ „Ne samo to. Nepoznati muškarac joj je uz to još i zapretio da će je sustići ista sudbina kao i njene gazde ako ne bude širila laž o vašem učešću u zločinu. Očigledno je nekome veoma stalo do toga da vas se reši.“ „I tako zaštiti prave zločince“, dodao sam. „Mislim na one koji su izazvali ludilo Melhiora van Ribeka. Da li je služavka mogla da opiše tog nepoznatog muškarca?“ „Samo uopšteno.“ „Pustite da pogodim. Bio je lepo odeven i imao je tamnu bradu.“ „Tako nekako. Kako ste došli do toga?“ V

„Isto tako je opisan i jedan drugi, a verovatno isti, nepoznati muškarac.

Mislim na čoveka koji je odneo sliku smrti.“ Katun se nasmejao. „Nije loše, Sojthofe. I ja sam već pomislio da tu postoji neka veza.“ „Samo je suma, koju taj nepoznati čovek daje, znatno povećana. Verovatno bi trebalo da budem polaskan što vredim više od slike.“ Još jednom sam pomislio na opis muškarca i pitao: „Da li ste Beku Molenberg pitali za Martena van der Melena?“ „Naravno, ona poznaje trgovca umetničkim delima. Bio je nekoliko puta gost kod Van Ribekovih. Sigurna je da on nije taj čovek sa stotinu guldena.“ ,A li je verovatno on darovao tih stotinu guldena.“ „Moguće je da ste u pravu“, rekao je Katun izbegavajući dalji razgovor o njemu. Verovatno nije želeo da jednog od najuglednijih građana Amsterdama osumnjiči bez dokaza. „Pričate o trgovcu umetničkim delima, o Van der Melenu?“ De Gal se napokon otkočio. „Kakve on ima veze sa ovim?“ Katun, na moje olakšanje, nije pokazivao ni traga potčinjenosti. „Još se nalazim usred istrage, gospodine De Gal, i molim vas za razumevanje što ne mogu da vam otkrijem detalje. Osim toga, ne želim nikoga lažno da optužim.

To samo dovodi do opasnih izgreda, što su ovdašnji dogadaji i potvrdili.“ De Gal se udrvio: „Da li znate sa kim razgovarate, gospodine? Imam dosta uticaja, čak i u Magistratu.“ „Znam. I šta ćemo sad? Da li pred Magistratom želite da objašnjavate da je na vašu odgovornost umalo ubijen nevin čovek?“ Katun se obratio upravniku: „To ni vama ne bi trebalo da bude pravo, gospodine Blankart. Ili je možda u vašoj moći da samovoljno pokrenete Vodenu kuću?“ „Pa, znate, gospodin De Gal je rekao da ne postoji razlog da to ne učinimo.“ „Pitam još jednom - da li želite da se sve ovo zvanično razjasni? I da vam kažem i to da gospodin Sojthof sad ima poprilično čvrst pravni osnov da vas gospodu tuži.“ Ta ideja mi do tada nije padala na pamet, ali poslušno sam klimnuo glavom kako bih potvrdio Katunove reči.

Blankart je molećivo pogledao De Gala, a trgovac je tiho rekao: „Verovatno ste u pravu, okružni inspektore, bolje da ne dižemo prašinu.

Naravno, ako se i vi slažete, gospodine Sojthof. Učinio sam vam veliku nepravdu.“ „Znači li to da povlačite vaše obećanje o osveti?“ pitao sam. „Očigledno ću morati pošto vi niste odgovorni za Luizinu smrt.“ „Onda ćemo svi zaboraviti ovaj događaj“, rekao sam i umorno zalegao na klupu.

Pola sata kasnije, sedeo sam kraj Katuna u jednoj kočiji koja nas je vozila do Rozengrahta. Na sebi sam imao neke ishabane dronjke koje su našli u Rendari, ali to nije bilo tako strašno. Odeća je bila suva, a ja sam bio slobodan!

Još nisam mogao da poverujem da sam slobodan čovek, a opet, mučenje u Vodenoj kući, koje me zadesilo pre nekoliko sati, kao da je bilo samo strašan san. Grešni Rombertus Blankart se izuzetno ljubazno pozdravio sa mnom, a ja sam oduvek mislio da on nije sposoban da pokaže bilo kakvu ljubaznost.

Ipak, bio sam odlučan u tome da moja noga više nikada neće kročiti u Rendaru - barem ne dobrovoljno.

Kada je kočija stala pred Rembrantovom kućom, osećao sam se kao neko ko se vraća kući nakon dugog putovanja. Ovde je sve delovalo poznato, a opet, na neki čudan način, i strano. A prošao je tek jedan dan otkad me je Katun posetio i otkad smo zajedno otišli u kabare u Velikoj ulici Svetog Antonija. „Idite vašoj Korneliji i odmorite se“, rekao je namigujući, dok je otvarao vrata kočije. „Zaslužili ste.“ „Zelite li da uđete?“ Odmahnuo je glavom. „Trebalo bi da sad budete malo sami, zar ne? Osim toga, želim još jednom da razgovaram sa Bekom Molenberg, možda se setila još nečega.“ Nakon što sam dva puta pozvonio, otvorila su se ulazna vrata i ispred mene se pojavila Kornelija. U Vodenoj kući sam izgubio svaku nadu da ću je ikada ponovo videti. Srce mi je lupalo, ali nisam napravio ni korak prema njoj.

Znao sam da nemam pravo na to.

Njeno zabrinuto lice otkrivalo je da i dalje nema nikakvih vesti o njenom ocu. Kada me je ugledala, lice joj se razvedrilo.

„Kornelise!“ samo je kazala i zagrlila me sa osmehom na licu.

Na trenutak je između nas opet bilo onako kao i one prve zajedničke noći.

Glava devetnaesta Pljačkaši grobova 26. SEPTEMBAR 1669. GODINE Bilo je oko jedan sat posle ponoći kada sam sa dva pratioca stigao do Zapadne crkve. Zahvaljujući gustim oblacima, ova noć je bila mračnija u odnosu na većinu ostalih. Za našu nameru je to bilo veoma korisno, kao i to što, osim nas, više nikoga nije bilo u blizini.

Ugasio sam fenjer, koji smo po propisu nosili sa sobom, i pošao prema velikoj građevini, kojom su se dičili mnogi graditelji. Ali nije me opčinila lepota građevine, niti arhitektura koja je ionako bila skrivena mrakom i oblacima, nego ono što sam se nadao da ću ovde naći - ili što neću naći.

Moji pratioci su zastali nekoliko koraka iza mene i međusobno šaputali.

Okrenuo sam se prema njima i rekao tiho: „Sta vam je? Sta čekate?“ „To što mi ovde radimo, nije u redu“, bojažljivo je rekao Henk Rovers. „Mi... bićemo grešni pred Bogom ako provalimo u ovaj hram.“ Sa negodovanjem sam odmerio starog moreplovca. „Nisam ni znao da se bojite Boga.“ „Na moru svako nauči da se boji Boga kada ima posla sa olujom, gusarima ili morskim čudovištima.“ „Stari Henk je u pravu“, dodao je Jan Pol. „Znači tako, morska čudovišta“, rekao sam. „Da li sam možda pogrešio što sam vam unapred dao novac? Cini mi se da ste novac odmah potrošili na pivo i rakiju.“ Henk Rovers me pogledao sa osećajem krivice. „Kad smo stalno žedni.“ „Kad je žeđ jača od razuma, onda iz toga ne može ništa dobro da izađe“, prekorio sam ih. „Uzeli ste novac, dakle, morate se držati dogovora.“ „Pih“, odgovorio je Rovers potcenjivački. „Deset para po glavi i nije neko bogatstvo.“ Ispružio sam desnu pesnicu i odgovorio pomalo šaljivo: „Ali bolje nego da dobiješ po nosu, zar ne?“ V

V

V

„Evo, idem“, promumlao je stari mornar nevoljno vukući noge, kao i njegov prijatelj.

Pošao sam ka portalu, koji je, u odnosu na veličinu crkve, bio veoma mali, ali me je zaustavio tihi zvižduk. Zviždao je Jan Pol. „Ne kroz glavni portal“, rekao je kada je stao pored mene spuštajući na trenutak težak džak sa ramena. „Proći ćemo kroz jedan od sporednih ulaza.

To je sigurnije, a i jednostavnije.“ „Kako vi kažete“, složio sam se. „U tome ste vi stručnjak.“ Išli smo oko Zapadne crkve sve dok Pol nije zastao kod jednih sporednih vrata i ponovo spustio džak. „Ovde ćemo pokušati“, odlučio je dok je Rovers uplašeno gledao oko sebe, kao da bi svakog trena neki nepoželjni posetilac mogao da iskoči iz tamne noći.

Pol je iz džepa izvukao istrošen nož na preklapanje, otvorio ga i počeo da obija bravu na vratima. Minuti su prolazili te sam i ja polako postajao nervozan.

Prišao sam Polu i rekao: „Zašto ne ide?“ Pogledao me preko ramena, pri čemu mu je tamna strana lica još više istakla ionako već mrki pogled. „Ja nisam ni tvrdio da će ići brzo. U svakom slučaju, trajaće duže ako mi smetate dok radim.“ „Samo sam pitao“, promumlao sam. „Sami ste rekli da imate iskustva u tim stvarima.“ „To jeste tačno. Ali nisu sve brave iste.“ „U redu“, rekao sam i napravio korak unazad da ga ne bih ometao u poslu.

Da li je bilo pametno što sam angažovao ova dva pijanca za tako osetljiv poduhvat? Počeo sam da sumnjam u to, ali sada je bilo prekasno. Osim toga, zbog nedostatka vremena, nisam imao mnogo izbora.

Otkako sam se pre dva dana vratio u Rozengraht, ništa konkretno nisam uradio, a Rembranta i dalje nije bilo. Nisam imao predstavu gde bi se on mogao nalaziti. Međutim, jedna misao mi je sve češće prolazila kroz glavu: Rembrant možda i nije bio toliko zbunjen koiiko je delovao? Navodno je na ulici video svog mrtvog sina Titusa. Naravno da je to zvučalo suludo, ali možda je ipak bio u pravu? U to sam večeras želeo da se uverim, nadahnut nadom da ću napokon pronaći neki trag. Ako uskoro ne pronađemo Rembranta, Kornelija će poludeti od brige. Tako sam tog popodneva otišao u

krčmu Kod crnog psa, kako bih pridobio Roversa i Pola za moju nameru. „Uspelo!“ čuo sam kako mornar sa tamnim licem zadovoljno, doduše malo preglasno, likuje. A i škripanje vrata, koje se oteglo dok smo ih otvarali, nije mi dalo mira.

Uznemirenost starog Henka prešla je i na mene. Sada sam i ja gledao u tamnu noć kao lopov koji se nalazi u bekstvu. Mrak nije štitio samo nas da ne budemo otkriveni; takođe je štitio i druge koje mi nećemo videti. ,3rzo, hajde da uđemo!“ požurio sam svoje pratioce te smo brzo ušli u Zapadnu crkvu.

Ja sam zadnji ušao i tiho, koliko je to bilo moguće, zatvorio vrata za sobom. U crkvi je gorelo nekoliko sveća, čiji odsjaj smo mogli da vidimo i kroz prozore. Ali sveće su u toj tami bile samo pojedinačne svetle fleke, tako da sam ponovo upalio fenjer kako bismo pregledali bočni deo broda gde smo se trenutno nalazili. Jeste da sam tog popodneva već posetio crkvu pre nego što sam otišao do Crnog psa, ali tada sam ušao na glavni portal. Zbog toga, a i zbog slabe osvetljenosti, bilo mi je potrebno izvesno vreme da se orijentišem. Onda sam sigurnim koracima odveo Roversa i Pola do mesta gde se iza jednog stuba nalazila grobnica koju smo tražili. „Ovde je “, rekao sam i pokazao na pod. „Počnite, ali budite tihi koliko god je to moguće!“ Pol je otvorio džak koji je doneo sa sobom. Svako od nas je dohvatio po jedan težak pijuk. Ćutke smo stajali oko groba i našim alatima polako razbijali tvrdi kamen. Svaki udarac je odzvanjao isuviše glasno u mračnoj unutrašnjosti crkve i iskreno sam se nadao da je taj bučni eho samo plod moje napetosti.

Najpre se činilo kao da pod neće popustiti, ali onda se lomio deo po deo i napokon se pred nama pojavila velika rupa.

Iznenada je Rovers prekinuo sa radom. „Ima nešto drveno unutra? Zar vi to ne vidite?“ Starac je imao dobar vid, što sam i potvrdio kada sam čučnuo i sagnuo se iznad rupe. Da, bilo je to drvo - drveni sanduk koji sam tražio.

Proširili smo grob, izvadili konopce iz Polovog džaka i provukli ih ispod sanduka. Tako smo ga malo-pomalo izvlačili napolje, sve dok ga nismo spustili pred nas.

Raširenih očiju, Rovers je najpre pogledao u sanduk, a zatim u mene. „Da li

vi to zaista želite da učinite, prijatelju Sojthofe?“ „Zbog toga smo došli. Zar mislite da sam uložio ovoliki trud ni zbog čega?

Dajte mi već jednom taj pajser!“ Pol je zahvatio u džak i izvukao gvozdenu polugu, pomoću koje sam, iz drugog pokušaja, uspeo da otvorim poklopac. Zapljusnuo nas je mučan i buđav miris.

Rovers je napravio veliki korak unazad, dok je Pol nepomično stajao i piljio u poklopac na sanduku. Sada sam i ja oklevao da ga u skroz skinem.

Titus van Rajn je mrtav već godinu dana. Da li je leš već sasvim istrunuo?

Kakav prizor nas je čekao?

Na kraju sam se trgao i otvorio poklopac sanduka. U njemu se nalazio samo skelet, ali ne skelet čoveka, a sigurno ne visokog muškarca. Za to je skelet bio suviše mali i čudnog oblika. Izdužena lobanja pripadala je nekoj životinji. „Šta je to?“, šaputao je Rovers tako tiho da se jedva razumelo šta priča. „Pas“, odgovorio je Pol. „Ili vuk. Tako nešto.“ „Ali pobogu, ko sahranjuje životinje u crkvi koja je posvećena našem Gospodu?“ „To bih“, rekao sam, „i ja voleo da znam.“ Ni sam nisam znao da li da se zbog čudnovatog otkrića osećam uplašeno ili pobedonosno. Cak nisam ni znao šta to treba da znači. Da li je Titus bio živ?

Tada bi ga Rembrant zaista mogao videti na ulici. Ali Rembrant lično, Kornelija, kućepaziteljka Rebeka i drugi videli su da je podlegao kugi. Kako je jedan mrtvac mogao da oživi i kako je leš jednog psa, ili vuka, dospeo u sanduk?

Naše noćno skrnavljenje groba donelo je više pitanja nego odgovora. Samo jedno mi se činilo sigurnim: Rembrant i njegov, pokojni ili živi, sin bili su upleteni u nešto o čemu jedan pristojan građanin ne bi voleo ništa da sazna ukoliko želi da sačuva miran san. Što sam duže posmatrao skelet životinje, bilo mi je sve nelagodnije.

Hvatala me. jeza. Da li da Korneliji uopšte ispričam šta sam ovde pronašao?

U stvari, želeo sam da je na neki način smirim i utešim, ali kako će se osećati kada bude čula da je umesto njenog brata u Zapadnoj crkvi sahranjena životinja? „Vratimo sanduk na mesto“, rekao sam dok sam vraćao poklopac. „Naša V

V

poseta je urodila plodom.“ „Kad svane, ipak će svako moći da vidi da je neko dirao grob“, dodao je Pol sumnjičavo. „Vratimo sve najbolje što možemo“, odgovorio sam i gurnuo sam sanduk kako bih ga ponovo spustio u raku.

Kada smo završili posao i izravnali pod koliko je bilo moguće, Jan Pol je vratio alat u džak. Tom prilikom mu je jedan špic ispao iz ruke i bučno pao na pod. „Tiše, Jane“, prosiktao je Henk Rovers. „Da, da“, promumlao je Pol i pokupio špic sa poda.

Bacio je džak preko ramena i upravo smo hteli da pođemo kada se u senci našeg fenjera pojavila nepoznata prilika: mali, debeljuškasti muškarac, čije su me velike uplašene oči podsetile na Henka Roversa. „Kko ste vi?“ jedva je izgovorio preplašeni čovek. „Radnici“, rekao sam brzo. „Obećali smo da ćemo do svitanja završiti posao oko grobova. A ko ste vi?“ „Ja? Ja sam crkvenjak Adrijan Vert i noćas treba da pokrenem zvona jer...“ Zastao je, napravio korak unazad i odmerio nas redom. ,Ja vas ne poznajem, a ne znam ni za kakve radove na grobovima. A to bih morao da znam, jer sam ja...“ Opet je ućutao.

Na kraju se okrenuo i potrčao vičući: „Upomoć! Lopovi! Pljačkaši grobova!

Skrnave crkvu!“ „Ostavi džak i bežimo odavde!“ viknuo sam Janu Polu i svi požurismo prema sporednom portalu, kroz koji smo i ušli u Zapadnu crkvu.

Padala je jaka kiša, ali to je bila naša najmanja briga. Trčali smo što dalje od crkve, ali smo uskoro ponovo čuli vrištanje crkvenjaka. Očigledno je pokušavao da privuče pažnju noćnih stražara. I tada se ispred nas stvori jedna od patrola koje su noću čuvale amsterdamske ulice.

Iza nas se približavao uznemireni Adrijan Vert: „To su oni! Uhapsite ih! To su pljačkaši grobova!“ Nalazili smo se između Kizersgrahta i Prinsengrahta, što je znatno ograničavalo mogućnosti za bekstvo. Skrenuli smo ulevo, u žbunje, u nadi da dvojica stražara neće krenuti na trojicu protivnika.

Ali to i nisu morali. Samo što smo izašli iz ulice, začuli smo zveket njihovih čegrtaljki koje su upozoravale ostale patrole u toj četvrti. Pred nama se

pojavila i druga patrola, i treća sa strane, te su nas ubrzo opkolila dvanaest ili šesnaest muškaraca. Svi su uperili sečiva mačeva i kopab’a u nas, tako da nismo imali izbora. Predali smo se. Moja najveća briga bila je da ću ostatak noći opet provesti u Rendari, ali noćna straža nas je odvela do gradske većnice, gde su nas svu trojicu zajedno zatvorili u malu ćeliju.

Kada su se za njima zatvorila vrata, Henk Rovers je promrmljao: „Sada bih više voleo deset udaraca po nosu.“

Glava dvadeseta Smrtonosne opklade 27. SEPTEMBAR 1669. GODINE „Da li vam se toliko dopada boravak u zatvorskim ćelijama da više ne želite da izađete, gospodine Sojthof? Pomislio sam da ste se napokon izlečili od toga nakon onoga u Vodenoj kući pre tri dana.“ Jeremijas Katun je sve to izgovarao istovremeno i podrugljivim i prekornim glasom, pojavivši se nakon četiri sata pošto su nas noćni stražari zatvorili u gradskoj većnici. Rovers, Pol i ja proveli smo nelagodnu noć. Jedva smo dobili mali krčag vode, a jedan drugog smo obasipali optužbama. Kada su se ponovo otvorila vrata ćelije, pomislili smo da ćemo dobiti nešto za jelo, ali umesto čuvara sa hranom, pojavio se okružni inspektor. „Najpre nisam mogao da poverujem kada me je Dekert obavestio o sinoćnom događaju u Zapadnoj crkvi“, nastavio je Katun odmahujući glavom. „Zaista sam pomislio da se usudio da zbija šale sa mnom. Ali ne, vi sedite ovde kao najveći grešnik! Zaista počinjem da sumnjam u vaš razum.“ „Potpuno vas razumem“, rekao sam. „S obzirom na to šta mi se sve desilo u poslednje vreme, verovatno se pitate da li sam uopšte još pri čistoj svesti.“ „Šta se sve vama desilo? Oho, sada ćete mi verovatno ispričati da uopšte niste provalili u Zapadnu crkvu, nego da su vas tamo odvukli. Gospodin Van der Melen, možda?“ „Ne, on sa ovim nema nikakve veze. Ali kada ga već pominjete, da li se u međuvremenu pojavio?“ „Ne“, rekao je okružni inspektor kratko. ,A sad mi recite šta ste tražili u crkvi!“ „Ovde u ćeliji? Zar ne postoji neko drugo mesto gde bismo nas dvojica mogli nesmetano da porazgovaramo?“ „Želite da vaše saučesnike ostavite ovde same?“ „Mislio sam da biste sada njih mogli i da pustite, gospodine Katun. Znate njihova imena i u svako doba imate mogućnost da ih ponovo pozovete.“

„To ću i učiniti“, rekao je strogo okružni inspektor uputivši mojim prijateljima mračan pogled. „Ceka vas još i stroga kazna. Ali, što se mene tiče, za sada ste slobodni!“ Nisu čekali da im se to dva puta kaže i nestali su dok kažeš Amsterdam.

Katun me pikirao pogledom. ,,A sada vi, Sojthofe, pođite sa mnom u moju radnu sobu i objasnite mi šta vas je navelo da od navodnog palikuće i ubice pređete u pljačkaše grobova, i da vas pritom još i uhvate na delu.“ „Ništa nisam pljačkao.“ „Onda da kažemo da ste oskrnavili grob. Protiv toga se ne možete odbraniti. Hajdete!“ Pratio sam ga do njegove radne sobe gde mi je ponudio neudobnu stolicu.

Kroz prozor sam gledao Amsterdam kako se budi. Nebo je još bilo oblačno, ali jak vetar sa mora duvao je gradom i terao oblake dalje pre nego što uspeju da poseju kišu. Prolazio je teretni brod, a nekoliko galebova kružilo je preko reke Amstel u potrazi za hranom.

Katun je prišao jednom ormaru, odakle je izvadio dva krčaga i jedan vrč.

Napunio je oba krčaga nekom tečnošću iz vrča i pružio mi jedan. „Popijte ovo u jednom gutljaju, odmah ćete doći sebi!“ Sledio sam njegovo uputstvo i nešto slatkastog ukusa, što je jako gorelo, prošlo mi je niz grlo. „Sta je to?“, pitao sam kašljući i sumnjičavo gledajući u prazan krčag gde se ostatak tečnosti plavkasto presijavala. „Rakija od kupine. Jedan stric iz Utrehta mi je redovno šalje.“ „A vi je redovno pijete?“ Iscerio se. „Ne, samo u posebnim prilikama, kao što je i vaše ponovno hapšenje.“ „Hvala“, rekao sam i spustio vrč na jedan sto prenatrpan papirima. „Preporučiću vas dalje. Ovde je usluga mnogo prijatnija nego u Rendari.“ Pre nego što ih je vratio u ormar zajedno sa vrčem, Katun je obrisao krčage krpom. Zatim je seo preko puta mene i naslonio laktove na sto, a bradu na dlanove. „Kada vam je toliko prijatno ovde, onda sigurno želite da mi ispričate šta vas je nateralo da u ponoć odete u Zapadnu crkvu. Moram priznati da gorim od znatiželje da čujem kakvu priču ćete mi sada ispričati.“ Ispričao sam mu celu istinu i zaključio: „Verovatno mi opet nećete

verovati. A kada se setim naše posete kabareu, plašim se da u sanduku Rembrantovog sina već sad zaista leži ljudski kostur, ali nikako Titusa van Rajna.“ „I to se da rasvetliti. Ali ta priča o životinjskom kosturu i nije tako neuverljiva, Sojthofe. Nažalost, u poslednje vreme imamo velikih problema sa pljačkašima grobova, koji zaista kradu leševe. Zato i ne čudi što je crkvenjak mislio da ima posla sa kradljivcima leševa. Sve je ukazivalo na to.

Zašto niste zvanično zatražili nalog da se iskopa njegov grob? Grob Rembrantovog sina je ionako, koliko ja znam, samo privremen dok se porodična grobnica Van Loovih u Zapadnoj crkvi ne proširi.“ „Formalnosti bi predugo trajale. Kornelija je van sebe od straha za oca.

Zeleo sam da proverim da li je njegova tvrdnja da je video Titusa samo plod njegovog bolesnog uma ili ne.“ „To i dalje ne znate.“ „Ne, ali skelet životinje u Titusovom grobu ukazuje na to da nešto nije u redu.“ „Ne mora biti. Moguće je i to da su leš Titusa van Rajna ukrali pljačkaši grobova.“ „A zašto je onda pas u sanduku?“ „Možda su pljačkaši izveli neku morbidnu šalu.“ Katun je lupkao kažiprstom o čelo. „Ko se noću šunja po crkvama i crkvenim dvorištima da bi krao leševe iz grobova, taj u glavi ne može biti zdrav.“ ,A li šta se dešava sa leševima?“ ,Anatomija“, uzdahnuo je okružni inspektor. „Seciranje leševa navodno dovodi do novih naučnih otkrića i sve se više primenjuje. Lekari otvaraju mrtve, vade pojedine organe i konzerviraju ih, kao što normalni ljudi kače slike na svoje zidove.“ „Ne verujete mnogo u anatomiju?“ „Sta da mislim o postupku koji navodno služi nauci i napretku, a gde pokojnici učestvuju bez svojevoljnog pristanka? Postoje lekari koji uživaju u svojoj slavi i koriste naklonost ostalih kako bi dospeli do važnih javnih pozicija. Da li im je više stalo do lečenja ljudi, ili do njihovog ugleda i vrećice za novac?“ „Da li mislite na doktora Nikolasa Tulpa?“ On je uspeo da napreduje do člana saveta, a posle do gradonačelnika Amsterdama, a setio sam se i da je V

V

Rembrant naslikao jednu scenu časa anatomije. „On je samo primer, ali izvrstan.“ „Mislite da doktor Tulp nije savesno odradio svoje javne poslove?“ „To nisam rekao. Ne volim što se mrtvi koriste u ime živih. Možda je to povezano sa mojim pozivom jer češće imam posla sa mrtvim nego sa živim ljudima.“ Razmišljao sam o tome što mi je Katun ispričao, a naročito me dotaklo konzerviranje organa. „Doktora Antona van Zeldena slave zbog njegove umešnosti u konzerviranju organa“, rekao sam. „Da li znate da li i on koristi ukradene leševe u svoje svrhe?“ „Doktor Van Zelden vam je, izgleda, zaista stao na žulj. Zbog čega?“ „Dolazi u Rembrantovu kuću i lekar je porodice De Gal, a ja sam ga video sa Van der Melenom u kabareu. Da li je to dovoljno?“ „Ne da bih uspeo nešto da dokažem.“ „Izbegavate moje pitanje, gospodine Katun.“ „Van der Melen, Van Zelden, De Gal. Da li ste toliko željni da se zamerite svim najuglednijim ljudima ovoga grada?“ „Nisam željan problema, ali ja sam toliko zaglibio u sve to da ne mogu više nazad. Ne samo zbog mene nego i zbog...“ „Zbog Kornelije van Rajn, tačno?“ „Da, i zbog nje, okružni inspektore. Da li vi želite da izbegnete probleme sa visokom gospodom?“ „Ako je moguće, da.“ „Čak i onda kada biste morali da zapostavite ili čak povredite vaše službene obaveze?“ „Naravno da ne.“ „Kažite mi onda to što želim da znam o doktoru Van Zeldenu!“ „No, dobro, vi ionako ne popuštate. Ali morate da mi obećate da ćete se prema dobijenim obaveštenjima ophoditi strogo poverljivo.“ „Razumem.“ „Tačno je da sumnjamo u to da je Van Zelden angažovao jednu bandu pljačkaša grobova. Nažalost, do sada još ništa nismo mogli da dokažemo.“ „Kada ste već kod istine, zar ne želite sve da mi ispričate? Nisam naročito pametan niti nadaren slikar, inače se ne bih upleo u sve ovo. Ali nisam ni

glup. Očigledno je da ste se veoma zauzeli za mene, gospodine Katun. Kad god sam u nevolji, vi se pojavite kako biste me sačuvali od najgoreg. Da li da smatram da je to slučajnost? Teško. Molim vas, kažite mi čime sam zaslužio toliku pažnju!“ Okružni inspektor se nasmejao: „Vi ste prijatelj Osela Jekena i Rembrantov učenik.“ „To poslednje sam bio, dok se nisam posvađao sa svojim majstorom.“ ,A li još ste u njegovoj kući.“ „Da, i?“ Katun je ustao i uzeo svoj šešir. „Da li ste gladni, Sojthofe? Dobro, onda vas pozivam na doručak. A usput ću vam nešto pokazati.“ U hodniku smo naišli na Dekerta, sa kojim je okružni inspektor razmenio nekoliko reči - suviše tiho, tako da nisam ništa razumeo

Prešli smo preko Dama koji je sada već bio pun ljudi i pošli prema velikoj zgradi sagrađenoj u modernom stilu, iznad koje se nadvijao jednako bogato ukrašen toranj. U odnosu na Dam i na riblju pijacu, ovde je vladala tišina, što se tek oko podneva menjalo. Tad će mnogobrojna gospoda u trgovačkim odelima požuriti u tu zgradu, a kada kuća u dva sata po podne bude zatvorila kapiju, izaći će ili nasmejanih ili potištenih lica. „Znate gde se nalazimo?“ „Salite se? Koji građanin Amsterdama ne zna da je ovo trgovačka berza gde trgovci trguju robom iz čitavog sveta, uvećavajući svoje bogatstvo, ili ubrzavajući svoju propast, kako ko.“ Gorak osmeh preleteo je preko Katunovih usana. „To ste odlično opisali, Sojthofe. Ovde su već mnogi izgubili celo svoje imanje i bogatstvo zato što su trgovali robom koju nisu ni videli, a koju nikada neće ni videti.“ „Takva su pravila trgovine. Jedan dobija, a drugi gubi.“ „Za poštene poslove, to nisu dobra pravila. Nadam se samo da ovo sa berzom neće još dugo potrajati.“ „Zašto toliki otpor?“ „To ću vam objasniti dok budemo doručkovali.“ Katun me je odveo u jednu gostionicu blizu riblje pijace i odlučio se za sto koji je u jednom ćošku bio odvojen od ostalih. Cekao je dok gostioničar nije doneo hleb, puter, slane haringe i vrč delftskog piva, a onda je počeo da V

priča. „Da li se sećate takozvane Lalomanije, Sojthofe? Sigurno ne iz ličnog iskustva, za to smo oboje suviše mladi. Ali možda ste čuli za nju?“ „Jesam. Mora da je od tada prošlo već trideset godina. Mnogi trgovci su izgubili svoju imovinu na berzi jer su se u poslovima sa lukovinama lala prevarili u špekulaciji.“ Katun je klimnuo glavom. ,3 ilo je to 1637. godine, kada se ionako uzdrman temelj kupovine i preprodaje urušio. Tada nisu samo trgovci pretrpeli veliku štetu. Lalomanija je zahvatila i veći deo stanovništva, tako da su i obični građani, koji su ulagali svu svoju teško stečenu imovinu, na kraju ostali bez sredstava za egzistenciju.“ „Zašto pričate o tome?“, pitao sam pre nego što sam željno zagrizao parče hleba sa haringom. „Zato što to pokazuje kakvu razornu moć može da razvije posao na trgovačkoj berzi. Špekulacija sa lukovinama lala možda nije bila nimalo protivzakonita, ali prešla je krajnju granicu moralnog meduljudskog ponašanja.“ „Vi ste moralista“, ustanovio sam prezrivim glasom. „Da nisam moralista, svoj posao ne bih mogao obavljati savesno. Ali pričao sam o trgovačkoj berzi, a to je samo uvod u pravu temu. Veliki uspeh poslova na berzi zavisi od toga što ljudi ovde iz neobjašnjivih razloga načisto polude kada se radi o špekulacijama sa robom, ali i kada se radi o opkladama. Zbog najbanalnijih stvari stavljaju svu svoju imovinu na kocku.

Sećam se jednog čoveka koji je, zbog jedne opklade, jedrio Zojderskim morem15 od ostrva Teksel sve do Viringena, i to u jednoj običnoj drvenoj kadi! A ugledan gostioničar u Blajsvajku izgubio je kuću jer se kladio na izgled jednog stuba - stuba koji se nalazi čak u Rimu!“ ,A li to su pojedinačni slučajevi.“ Katun me vrlo ozbiljno pogleda. „Varate se, to su počeci ludila koji se sve više i više širi. Opklade na smrt to, nažalost, dokazuju.“ „Šta?“ „Opklade na smrt“, ponovio je Katun tmurno. „Želeli ste da znate zašto mi je toliko stalo do vas. Radi se, kako već i sami možete da pretpostavite, o plavoj slici koja je nestala. Slika smrti, tako ste je nazvali. Verujemo da je slika povezana sa nizom smrtonosnih opklada, zabranjenih opklada koje se ne V

postavljaju javno na berzi, ali koje se ipak sklapaju u krugu uglednih trgovaca.“ „Objasnite mi to bolje!“ zahtevao sam i zbog napetosti sam zaboravio da jedem. „Poslednjih meseci je u krugovima trgovaca i pripadnika uglednih esnafa došlo do neobjašnjivih smrtnih slučajeva. Na primer, uzmite ludački zločin majstora bojadžije plavim, Gisberta Melhersa. Dobili smo dojavu da se sklapaju opklade na crnoj berzi, tako je mi zovemo. Ljudi se klade na smrt uglednih građana, i to ne na one koji su teško bolesni, nego na potpuno zdrave. Bilo nam je čudno kako se neko može kladiti u tako nešto, jer smrt svakog živog bića određuje sudbina. Zbog toga smo te priče o smrtnim opkladama smatrali besmislenim glasinama. Ali kada su se pojavili slučajevi kao što su Melhersov i Jekenov, cela ta priča je dobila smisao.“ „Znači i vi verujete u to da je ta čudesna slika obmanula svest Osela Jekena i Gisberta Melhersa i tako ih naterala da počine zločine?“ „Smatram da je to moguće, mada to sebi još ne mogu racionalno da objasnim. Još ne. Ali moram da nađem objašnjenje i zato sam, kako ste vi tačno primetili, bacio oko na vas. Izgleda da ste na neki način umešani u sve to, a da vama lično to još nije jasno.“ „Da li očekujete još ubistava u skorašnjoj budućnosti?“ „Ne znam ništa zasigurno. Naravno da mi je veoma stalo da sprečim dalja ubistva naših građana, ali moj pravi zadatak je nešto drugo: Zelim da sačuvam Holandiju od raspada!“ „Sta to treba da znači?“ Katun me prodorno posmatrao. „Držaćete se obećanja da nikome ne ispričate ni reč o ovome što ću vam reći?“ „Ja se uvek držim data obećanja.“ „Holandija nije tako nepokolebljiva kao što vi verujete. Ono što je Vilem Oranjski započeo još nije završena stvar. Moćni spoljni neprijatelji, na primer Engleska, pa čak i Francuska, samo čekaju da pokažemo znak slabosti kako bi nas odmah napali. U poslednje vreme se pojavilo mnogo francuskih špijuna. Moramo biti svesni da se Ludvig XIV priprema za rat protiv nas.

Zamislite samo da se u ovoj situaciji obelodani da se ugledna gospoda, među njima i neki od najbogatijih trgovaca, međusobno ubijaju da bi putem tih opklada povećali svoj imetak. Kako bi tada verovali jedni drugima? Sva

trgovina bi stala, a naša zemlja bi preko noći postala paralizovana!“ „Da li se zbog toga u javnosti ništa nije saznalo o ostalim smrtnim slučajevima?“ Okružni inspektor je klimnuo glavom. „Uložili smo mnogo truda kako bismo sve prikrili, ali ono što se desilo u kući Gisberta Melhersa privuklo je toliku pažnju da nije bilo načina da se to ne obelodani. Javnost još uvek ne zna za povezanost slučajeva, ali to se svakoga trena može promeniti. Nakon smrti Van Ribekovih, novine vrše pritisak na Magistrat raznoraznim pitanjima.“ Ispred mene su i dalje stajali i hleb i haringa, ali više nisam bio gladan.

Izvesno vreme sam samo sedeo i duboko zamišljao. Sve što mi se do sada činilo izuzetno misterioznim, dobilo je jednu sasvim drugu dimenziju kroz Katunovo objašnjenje. Na trenutak sam video ceo Amsterdam kako tone u ludilo. „Kako mogu da vam pomognem?“ upitao sam konačno. „Nastavite svoja istraživanja. Imate mogućnosti koje su meni na mom položaju zabranjene. Ja ću vas pokrivati koliko god to budem mogao. Ali molim vas samo da mi prethodno najavite svaki korak koji nameravate da preduzmete!“ „Znači li to da ne moram da očekujem kaznu zbog događaja u Zapadnoj crkvi?“ „Ne. Samo to nisam mogao da kažem pred vašim prijateljima. Osim toga, momcima neće škoditi da imaju malo više poštovanja prema zakonu.“

V

Zeleo sam da se vratim u Rozengraht, a Katun je bio uporan da me isprati jedan deo puta. Usput sam ga ponovo upitao da li je saznao još nešto od Beke Molenberg, ali je on negirao. „Ovuda“, rekao je i usmerio me ka Zapadnoj crkvi, iako sam nameravao da što pre prođem kraj mog sinoćnog debakla. „Dekert nas već čeka.“ Bilo mi je nelagodno dok sam pratio okružnog inspektora u crkvu. Tada mi je bilo jasno zašto je želeo da me prati i šta se pre toga dogovorio sa Dekertom. Ovaj je stajao sa crkvenjakom Vertom i dvojicom radnika pored Titusovog groba. Po drugi put je iskopana grobnica Titusa van Rajna i ponovo je sanduk bio izvučen napolje.

„Dolazite taman na vreme, gospodine Sojthof‘, vikao je Dekert. „Spremni smo. Da li da otvorimo kovčeg?“ „Samo iz tog razloga smo ovde“, odgovorio je Katun.

Dekert je dao znak dvojici radnika i oni su skinuli poklopac, što nije bilo teško jer sam ga ja sinoć već otvarao. Katun i ja smo prišli i pogledali u sanduk. „Ovoga puta vam moram verovati, Sojthofe“, rekao je okružni inspektor mršteći se na životinjski skelet.

Glava dvadeset i prva Između života i smrti Kuća je bila velika i sumorna. Biljke su se uspuzale uza zidove, predane zadatku da jednog dana sasvim prekriju zgradu. Ostale kuće na Klovenirsburgvalu bile su u daleko boljem stanju, što nije bilo čudno jer su pripadale najbogatijim trgovcima i lekarima. Doktor Anton van Zelden je bio, kako sam čuo, dobro situiran gospodin; izgled njegovog doma ga, očigledno, nije preterano zanimao. „Dozvoliti da kuća na ovakav način propada sasvim je neobično za holandski način života“, rekao sam Korneliji koja je pošla zajedno sa mnom. „Da li si sigurna da ona pripada doktoru Van Zeldenu?“ „Sasvim sigurna. Bila sam jednom sa ocem kada je išao kod Van Zeldena zbog ugovorenog posla. Ali tada sam ostala da stojim ispred kuće.“ Od moje druge posete Zapadnoj crkvi prošlo je tek nekoliko sati. Korneliji nisam ništa rekao o smrtonosnim opkladama, ali sam joj o razgovoru sa Katunom saopštio da okružni inspektor više ne smatra da je slika smrti samo iluzija. Teškog srca, ispričao sam Korneliji o životinjskom skeletu koji je ležao u kovčegu njenog brata. Kao što sam od nje i očekivao, primila je to veoma pribrano. Sebi sam to objasnio time što je ona stigla do tačke gde je više ništa nije moglo izbaciti iz ravnoteže. Divio sam se njenoj snazi, koja je spram njene mladosti zaista bila neverovatna.

Odlučili smo da posetimo doktora Van Zeldena nadajući se da on, kao Rembrantov lekar, možda zna nešto što bi nam pomoglo u potrazi za njim.

Osim toga, lekar mi je bio sumnjiv još od onog dana kada sam ga video sa Van der Melenom u kabareu Kat Laurens, i rešio sam, ako bude moguće, da malo razgledam po njegovoj kući.

Zaobljena služavka, čiji su crveni obrazi svetleli kao dve polovine jedne jabuke, otvorila nam je i istovremeno objasnila: „Doktorova ordinacija je već zatvorena. Molim vas, dođite sutra, između deset i dvanaest sati.“ Već je htela da zatvori vrata, ali brzo sam rekao: „Mi nismo bolesni. Ovo je Kornelija van Rajn, ćerka slikara Rembranta van Rajna. Mi smo došli zbog

njenog oca. Molim vas, budite tako ljubazni pa nas najavite kod gospodina Van Zeldena.“ Oklevajući, pustila nas je da uđemo i odvela nas u čekaonicu koja je pokazivala dve Van Zeldenove strasti - prema medicini i prema umetnosti.

Dve od četiri slike na zidovima prikazivale su studiju anatomije. Međutim, još više su me fascinirali mnogobrojni stakleni sudovi poređani na stolovima duž zidova. U njima su u providnoj tečnosti plivali ljudski organi i delovi tela, a među njima i jedno uvo i jedna šaka. Kornelija se zgroženo okrenula, ali ja sam se setio Katunovih reči i zapitao sam se da li Van Zelden zaista upošljava pljačkaše grobova.

Služavka se vratila i odvela nas u jedan salon, koji je bio veći i raskošnije uređen nego čekaonica, ali i ovde su kao ukrasi bile okačene slike i stakla sa konzerviranim organima. Jedna uljana slika nas je odmah privukla. Bio je to portret Titusa van Rajna. U Rembrantovoj kući je bilo prilično izloženih slika preminulog sina, pa sam se na njegovo lice brzo navikao.

Kornelija je ispružila jednu ruku, kao da želi da ga nežno dotakne po licu. „Kako je samo dobro naslikao Titusa! To je svaki pedalj moga brata. Otac ga je voleo više od svega. Cudi me da je ovu sliku prodao.“ „Koštala me je mnogo ubeđivanja“, rekao je neki promukli glas iza nas. „Vašem ocu sam morao da obećam da u svako doba može da dođe i da posmatra sliku.“ Doktor Van Zelden, koji je nečujno ušao, poklonio se u znak pozdrava, što je, zbog njegove visine i malo povijenog i iskrivljenog držanja, delovalo kao da će svakog trenutka izgubiti ravnotežu. „Da li ima novosti o vašem ocu?“ pitao je. „Mnogo se brinem za njega.“ „I ja se brinem“, odgovorila je Kornelija. „Zbog toga sam i došla kod vas.

Da li imate malo vremena za mene, doktore Van Zelden?“ ,,Za vas uvek. Sedite. Mogu li da vas poslužim čokoladom?“ Nakašljao sam se. „Da?“ pitao je doktor. „Ja sam gospođicu Van Rajn samo dopratio dovde. Mislim da to što ona ima da vas pita nije za moje uši, gospodine Van Zelden. Ako dozvolite, ja ću za to vreme da razgledam vaše eksponate u čekaonici.“ „Samo izvolite! Znate kako da stignete tamo.“ Na vratima sam se još jednom okrenuo prema njemu. „Očigledno je konzerviranje ljudskih organa i udova vaša velika strast.“

„To teško mogu osporiti s obzirom na mnogobrojna stakla.“ Nasmejao se nakratko, alije zatim odmah postao ozbiljan. „Ali da znate, to nisu samo ukrasi lekarske ordinacije, nego služe u naučne svrhe. Sve što ovde vidite konzervirano za mene je od velike važnosti u mojim istraživanjima, kao i za moja predavanja. Lično sam razvio mešavinu alkoholnog rastvora, uz čiju pomoć je tehnika konzerviranja znatno poboljšana.“ „Iznenađujuće“, rekao sam trudeći se da delujem oduševljeno. „Kako samo dolazite do svih tih leševa?“ „Nažalost, nesreće i epidemije nisu retke u našem gradu. Nikad nema nedostatka leševa.“ Klimnuo sam glavom s razumevanjem i vratio se u čekaonicu. Tu sam naišao na služavku kako mekom krpom skida prašinu sa stakla. „Vaš gospodin je vrlo čudan kada se radi o njegovim konzerviranim organima“, rekao sam onako, kao usput. „O da, gospodine. Moram da pazim da ništa ne razbijem. A u njegovo svetilište me i ne pušta da uđem.“ „Njegovo svetilište? Sta hoćete time da kažete?“ Zakikotala se i spustila glavu. „Ja to tako zovem. To su prostorije u zadnjem delu kuće, gde gospodin obavlja svoja istraživanja. Tamo radi i na konzerviranju. Ja još nikada nisam ušla u te prostorije, iako već dve godine radim za njega. Ne znam ni kako tamo održava čistoću.“ „Verovatno bi mu vaše prisustvo odvraćalo pažnju.“ . „Moguće“, rekla je devojka i vratila jedno čisto staklo na svoje mesto. „Kada ste vi zazvonili, gospodin je baš bio u svom svetilištu. Zbog toga i nisam bila sigurna da li uopšte smem da ga ometam.“ Zahvalan na njenoj dobrodušnosti, nastavio sam pažljivo da pitam: „Meni smete slobodno da priznate, ja vas neću izdati. Zar nikada niste krišom pokušali da tamo malo razgledate?“ „Ne, gospodine, otkud vam to? Naravno da se ponekad nađem u iskušenju, kada čistim tamo nazad u hodniku, ali u životu mi ne bi palo na pamet da u te prostorije uđem bez dozvole.“ „Vrlo savesno“, hvalio sam devojku sa crvenim obrazima, a onda sam se pozdravio pod izgovorom da želim da se vratim nazad u salon.

U tom dugačkom hodniku nisam skrenuo prema salonu, već sam nastavio prema zadnjem delu kuće. Pretpostavio sam da se iza velikih vrata nalazi V

svetilište doktora Van Zeldena. Nisam se mnogo nadao da ću naići na otključana vrata, ali sam ipak okušao sreću. Na moje iznenađenje, vrata su se odmah otvorila. Ključ je bio sa druge strane u bravi. Očigledno je naša neočekivana poseta toliko iznenadila lekara da je zaboravio da zaključa vrata.

Brzo sam ušao i zatvorio vrata za sobom. Kroz navučene zavese, u veliku prostoriju, koja je ličila na sobu za istraživanje, dopiralo je samo prigušeno svetlo. Ovde na zidovima nisu bile okačene slike, nego skice ljudskog tela, zajedno sa unutrašnjim organima. Na stolu su stajale teške knjige na latinskom jeziku, a u jednom ćošku je sa plafona visio ljudski skelet.

Nehotice sam pomislio na ono što sam video u kovčegu Titusa van Rajna i jeza prođe kroz mene.

U sledećoj prostoriji se van Zelden očigledno bavio konzerviranjem.

Mnogobrojni organi plivali su u prozirnoj tečnosti, koju je lekar navodno lično izumeo, a u jednom ormaru je stajalo na desetine praznih staklenih sudova u različitim veličinama.

Odatle su vrata vodila u još jednu prostoriju, barem sam tako pretpostavljao, ali ona su bila zaključana.

Pogledom sam detaljno pretražio drugu prostoriju, ali nisam mogao da nađem ključ. Vratio sam se u sobu za istraživanje, tražio i napokon pronašao neki ključ ispod jedne knjige. Požurio sam nazad, probao ključ i - odgovarao je!

Srce mi je lupalo kao ludo dok sam prolazio kroz vrata koja je Van Zelden tako brižno zaključao. Ustuknuo sam kada sam ugledao unutrašnjost te prostorije. Skrenuo sam pogled. Morao sam da se saberem kako bih ponovo usmerio oči na ono što je Van Zelden ovde krio od očiju celoga sveta.

U jednom ćošku sobe bili su ugrađeni stakleni zidovi, koji su bili jedan veliki sud za konzerviranje, od plafona pa sve do zemlje. Tečnost za konzerviranje nije bila prozirna kao u ostalim manjim staklima. Bila je svetlucave plave boje, a opet sam kroz tu tečnost mogao da gledam i da vidim šta u njoj pliva: goli mladić zurio je u mene kroz staklene oči. Njegovo usko lice mi je bilo veoma poznato. Naravno da je bio mrtav i praznog pogleda, a ipak sam pomislio da u njemu vidim molbu da to mrtvo telo oslobodim iz tog neprirodnog položaja i da ga vratim na spokojno mesto. Želeo sam da uzmem stolicu i razbijem staklo. Ipak, odustao sam jer nisam V

želeo da doktor sazna da sam otkrio njegovu tajnu.

Užurbano sam izašao iz sobe, srećan što mogu da zatvorim vrata za sobom.

Vratio sam ključ na njegovo mesto i napustio prostorije koje su mi pre ličile na pakao nego na svetilište.

Obrisao sam znoj sa čela, potrudio se da namestim priseban izraz na lice i vratio se u salon gde je Kornelija upravo ustajala i pozdravljala se sa doktorom Van Zeldenom. „Da li je doktor mogao da ti pomogne?“ pitao sam kao da se ništa nije desilo. „Ne što se tiče nestanka moga oca. Ali prijalo mi je da sa njim na miru porazgovaram. Doktor Van Zelden je jedan veoma razuman čovek i ponudio mi je svoju pomoć ako mi ikada bude potrebna.“ Obratio sam se lekaru: „To je veoma ljubazno od vas, doktore Van Zelden.“ „Nije to ništa.“ Pogledao je Korneliju. „Slobodno me ponovo posetite, kad god vam bude teško oko srca.“ Pogled mu se uputio i prema meni. „To važi i za vas, gospodine Sojthof.“ Njegov pogled i glas mi se nisu dopali. Već sam pomislio da zna da sam provalio u njegove tajne odaje. Ali to je bilo nemoguće. Zabrinuto sam se upitao da li sam ostavio tragove za sobom. U slučaju da Van Zelden nešto otkrije, mogao sam se samo nadati da će posumnjati na devojku sa crvenim obrazima, koja je Korneliju i mene ispratila do vrata.

Odveo sam Korneliju u prvu krčmu i naručio crveno vino. Pre nego što sam počeo da joj pričam o mom neverovatnom otkriću, oboje smo otpili po gutljaj.

Njene plave oči su sa nevericom piljile u mene. „Covek u staklu za konzerviranje?“ „Da. Pluta u toj tečnosti kao ogromna riba.“ „Kakvu korist Van Zelden ima od toga?“ „To pitanje je i mene okupiralo, naročito što je pokojni...“ Teško sam gutao i nikako nisam mogao da smognem snage da nastavim. „Sta je sa pokojnim?“ „To je... tvoj brat.“ Kornelija je prebledela i s nevericom zurila u mene čitav minut, a možda i duže. Zatim je drhtavim glasom izgovorila: „Titus? To je nemoguće!“ V

V

„Nema sumnje. A to se uklapa i sa mojim otkrićem u Zapadnoj crkvi.

Možda taj životinjski skelet nije bio neslana šala pljačkaša grobova.

Verovatno Titus nije ni bio u kovčegu kada je navodno sahranjen. Na njegovom telu nisam video nikakav trag raspadanja. Pretpostavljam da je njegov leš još pre sahrane zamenjen mrtvom životinjom. Tako je ipak nešto teško bilo u kovčegu, pa prevaru niko nije primetio.“ „Ali... za šta Titus može da služi Van Zeldenu?“ „Nemam predstavu o tome.“ Kornelija je skočila i uzela svoj mantil. „Gde ćeš?“ pitao sam. „Kod tvog okružnog inspektora Katuna. Moramo odmah da ga odvedemo do Van Zeldenove kuće kako bi skrnavljenju Titusovog leša došao kraj!“ Nežnim stiskom, naterao sam Korneliju da ponovo sedne na drvenu klupu. „To nije dobra ideja. Možda Van Zelden ipak zna nešto o nestanku tvoga oca.

Svojevoljno nam to sigurno neće reći. Otići ću do Katuna i pobrinuću se za to da pažljivo prati Van Zeldena. Možda nas doktor odvede do tvog oca.“ Kornelija me sumnjičavo gledala, a opet je bila i puna nade. Zatim je iz nje izbilo sve što je tako dugo držala u sebi. Plakala je na mom ramenu, a ja sam je nežno milovao po kosi. Bolelo me je da je gledam tako očajnu, a jedina uteha mi je bila to što sam ja bio taj na čijem je ramenu plakala.

Nisam obraćao pažnju na radoznale poglede ostalih gostiju i strpljivo sam čekao dok Korneliji nije bilo malo bolje.

Obrisala je suze maramicom i pitala: „Da li misliš da je moj otac video Titusov leš na ulici?“ „Ne znam“, rekao sam. „Ali ako je to tako, onda Van Zelden mora da ima đavolsku moć da probudi mrtve.“

Glava dvadeset i druga Neočekivani susret 28. SEPTEMBAR 1669. GODINE Odmah sledećeg jutra, otišao sam do gradske većnice da potražim Katuna i da ga obavestim o konzerviranom lešu, koji bi, u stvari, trebalo da se nalazi sahranjen u Zapadnoj crkvi. Okružni inspektor je vrlo ozbiljnog lica saslušao još jednu čudnu priču i na kraju se složio sa mnom da je najbolje da za početak ništa ne preduzima protiv Van Zeldena; samo ga je trebalo držati pod strogim nadzorom.

Pozdravio sam se sa Katunom i pošao prema Damraku da bih posetio Ohtervelta. Pošto njegova lepa ćerka nije bila u radnji, njemu sam predao mali buket lala koji sam za nju kupio.

Najpre je pogledao u buket, a zatim u mene, kao da sumnja u moj zdrav razum. „Sta vam je, Sojthofe? Zelite da zatražite ruku moje kćeri?“ „Jedva se suzdržavam“, odgovorio sam sa osmehom. „Dajte buket vašoj ćerki kad se vrati i recite joj da je od nekog nepoznatog obožavaoca.“ „Zašto?“ pitao je namršteno. „Zato što su žene slabe kad su u pitanju nepoznati obožavaoci. Cveće će Joli dati krila i biće još veselija i lepša nego što već jeste. I, ko zna, možda ćete uskoro zaista upoznati budućeg zeta.“ „Nadam se samo da ne bude neko kao što ste vi“, promumlao je Ohtervelt i nemarno spustio buket na štos knjiga. „Sta imate protiv mene?“ „O vama se u poslednje vreme priča veoma loše. Zatvorili su vas u Rendaru jer ste bili osumnjičeni da ste zapalili kuću Van Ribekovih. Mladi gospodin De Gal je bio ovde pre nekoliko dana da mi donese korekciju za drugo izdanje knjige, koju ću uskoro ponovo da štampam. Strašno se iznervirao zbog vas i poželeo vam sve najgore.“ „Mogu da zamislim. Sreo sam ga u Rendari.“ Ohtervelt je gledao u mene, kao u pticu koja je već odavno izumrla. ,A šta V

V

V

je sada sa vama?“ Jo š sam i živ i slobodno se krećem. Možda vam je to dovoljan dokaz da sam nevin.“ „Nevin, pih! Ko je još nevin na ovom svetu?“ „To je sasvim drugo pitanje“, rekao sam i pogledao zamišljeno prema prozoru. „Kažite mi zašto je radnja gospodina Van der Melena zatvorena?“ „Pitajte njega, a ne mene.“ „To nije tako jednostavno. Navodno je napustio Amsterdam u nepoznatom pravcu. Da li vi možda nešto znate o tome?“ Ohtervelt je odmahnuo glavom. „S vremena na vreme, sa Van der Melenom obavim poneki posao, ali to je sve. Ponekad ga čak nedeljama ne vidam. Šta me briga gde je i do kada je otputovao? I šta se to vas tiče?“ „Moram hitno nešto da ga pitam“, rekao sam pažljivo, ali istinu. „Od kada on svoje poslove vodi ovde na Damraku?“ Ohtervelt je nakratko razmislio. „Ne dugo, možda četiri ili pet godina.“ „A odakle je došao?“ „Pre toga nije imao tako ugledne mušterije; radnja mu je bila, kako bi se reklo, u neuglednom delu grada, na kraju Jordanske četvrti.“ „Da li možete bliže da mi kažete gde je bila ta radnja?“ Ponovo je namrštio čelo, a zatim mi je jasno objasnio put, iako se nije mogao setiti imena ulice. „Međutim, danas se tamo više ništa ne dešava. U tom kraju se koriste još samo neka skladišta, a sve ostalo je zrelo za rušenje.

Vreme je da Magistrat nešto uradi povodom toga.“ Zahvalio sam se i izašao napolje na Damrak, gde je vetar nanosio jesenje žuto lišće na pločnike. U mislima sa Kornelijom, koja se malo oporavila od šoka i o kojoj je brinula brižna Rebeka u Rozengrahtu, uputio sam se u kraj koji mi je Ohtervelt opisao. Vetar je postajao sve oštriji, skoro odsečan, i uvukao sam glavu među ramena.

Okolina je zaista bila sumorna. Van der Melen mora da se mnogo trudio da odavde dođe do Damraka. To je samo potvrdilo da je Van der Melen na sve spreman, pa i na to da nezakonitim potezima dođe do uspeha.

Već sam lutao nekih pola sata između oronulih kuća i šupa, ali nisam uspevao da nađem zgradu koju sam tražio, kada je pored mene prošao jedan starac sa teškim džakom na ramenu. „Samo trenutak, gospodine“, zaustavio sam ga. „Tražim kuću koja je V

nekada pripadala Martenu van der Melenu, trgovcu umetničkim delima. Mora da je negde ovde u blizini.“ Starac je spustio džak, pogladio sedu bradu i odmahnuo glavom. „Trgovac umetničkim delima u ovom kraju? Sigurno se varate, gospodine.“ Dok je pričao, nonšalantno je ispružio dlan prema meni, kao da proverava da li pada kiša.

Brzo sam izvadio svoju vrećicu i stavio mu dve pare na koščati dlan. Starac ih je kratko pogledao i strpao u džep svoje jakne. Prošao je rukom kroz sedu kosu, pri čemu je svoju prljavu kapu pomerio u stranu i počešao se po glavi. „Kad malo bolje razmislim, ipak mi pada nešto na pamet. Kažete trgovac umetničkim delima?“ Strpljivo sam klimao glavom. „Otprilike se odselio odavde pre četiri ili pet godina.“ „Hm, da, sada znam na koga mislite. Kuća koju tražite je ovde u blizini.

Tamo, ona uličica koja skreće ulevo, da li je vidite? Poslednja kuća sa desne strane, to je ta koju vi tražite.“ Uzeo je ponovo džak i nastavio svojim putem. Ako nije slagao samo da bi zaradio nekoliko para, onda sam bio blizu cilju. Ali da li ću tamo zaista naći neki trag koji bi mi pomogao da saznam gde je Van der Melen nestao?

Otkako se odselio odavde, trgovac umetničkim delima je, očigledno, mnogo toga promenio u svom životu. Mogao sam samo da pretpostavim da ga više ništa ne vezuje za staru kuću.

Ipak sam skrenuo u malu uličicu koju mi je starac pokazao. Nisam imao drugu polaznu tačku i nisam imao šta da izgubim - barem sam tako mislio.

Poslednja kuća sa desne strane u maloj uličici bila je, manjeviše kao i sve ostale, prava ruševina. Bilo mi je neshvatljivo kako je grad Amsterdam dozvolio da čitave ulice na ovaj način propadnu.

U bivšoj kući trgovca umetničkim delima niko nije živeo, što me nije čudilo. Većina prozora na gornjim spratovima bila je polupana, a prozori u prizemlju su nekada davno preprečeni zakucanim daskama, kao i ulazna vrata. Pri pokušaju da skinem daske sa vrata, upao mi je veliki trn u desni dlan. Pažljivo sam ga iščupao kažiprstom i srednjim prstom leve ruke. Dve tri kapi krvi pale su na pod. Psujući, gledao sam oko sebe tražeći bolji način da uđem u napuštenu kuću.

Levo od zgrade nalazio se prolaz koji je vodio oko kuće. Pošao sam

prolazom, ali sam ponovo naišao na prozore sa preprečenim daskama. Prolaz je postajao sve uži, a zadnji deo se gotovo dodirivao sa zidom komšijske kuće, koja se nalazila u istom oronulom stanju kao i ova. Pošto su ovde kuće stajale blizu jedna do druge, bilo je prilično mračno. Zato nije ni bilo čudno što sam ugazio u neku rupu, sapleo se i pao. Pri pokušaju da ublažim pad, odrao sam dlanove tako žestoko da su me pekli. Već sam proklinjao zamisao da dođem ovamo i potražim dokaze o boravku nestalog trgovca umetničkim delima.

Taman dok sam se, teško dišući, pridizao, začuo sam tihi glas: „Sojthofe, pazite gde stajete! Ovo nije Damrak, kao što ste verovatno već primetili.“ Zaškiljio sam i pogledao u pomračinu. Ispred mene je stajao muškarac koji se pojavio niotkuda i čiju sam zgurenu pojavu, kao i škripavi glas, odmah prepoznao. Ali, da li je to bilo moguće? S nevericom sam pošao prema njemu, pažljivo, da ne bih ponovo pao. Što sam se više približavao, to sam na prigušenom svetlu jasnije mogao da vidim priliku ispred sebe.

Zastao sam na dva-tri koraka ispred njega i preneraženo ga upitao: „Vi? Ali šta vi radite ovde?“ „To pitanje bi trebalo ja vama da postavim“, odgovorio je Rembrant van Rajn. „Ne verujem da ovde imate šta da tražite.“ „Imam! Vas!“ Preda mnom je stajao moj nekadašnji majstor i potpuno me ravnodušno gledao, kao da nije prošlo skoro nedelju dana od kada je nestao; kao da je samo na brzinu otišao da nešto nabavi. Delovao je mršavije nego što sam ga zapamtio, lice mu je još više upalo, a pojavile su se i nove bore. Nije nosio kapu i tanka seda kosa mu je neuredno padala preko ramena. „Zašto me tražite?“, pitao je. „Zato što vam se ćerka razbolela sekirajući se za vas.“ „To je nemoguće. Kornelija zna gde sam.“ „Zaista? Od kada to?“ „Ona to zna sve vreme.“ „To je nešto novo. Koliko juče je isplakala oči za vama.“ „Lažete!“ siktao je Rembrant i njegova nehajnost je prešla u bes. „Oduvek ste bili nepouzdani i lažov. Nikako nisam smeo da vas primim u svoju kuću.“ „Nemam razloga da vas lažem. Vi ste taj koji priča gluposti. Ko je Korneliju obavestio o vašem boravištu?“

„Kako ko? Titus, naravno. On me je i doveo ovamo.“ „Vaš sin Titus?“ Sada se Rembrant nasmejao i klimao glavom. „Titus nije umro od kuge, zamislite to! Moj sin je živ! On me je doveo ovamo i obećao da će obavestiti Korneliju.“ Setio sam se životinjskog skeleta u Titusovom kovčegu i konzerviranog leša u kući doktora Van Zeldena.

Da li je Rembrant poludeo? Da li sam ja bio lud?

Da li je ceo Amsterdam počeo da ludi? „Vi mi ne verujete“, rekao je starac i ispitivački me odmeravao. „Tako je. Bili ste pored vašeg sina dok je umirao. Kako možete da tvrdite da je živ?“ „On mora da je živ. On je ovde! Hoćete da vas odvedem kod njega, Sojthofe?“ „Time biste mi učinili veliku uslugu.“ „Dobro, onda hajdete za mnom!“ Okrenuo se i spustio se nekoliko stepenika, koje do tada nisam ni primetio.

Stepenice su vodile do nekog ulaza u podrum, verovatno trenutno jedini ulaz u kuću koji nije bio preprečen daskama. S obzirom na njegove godine, Rembrant se kretao veoma gipko i brzo je nestao u tamnom otvoru. Ubrzao sam hod, uronio u mračnu kuću koja se osetila na buđ i - umesto Rembranta, ugledao sam trojicu ljudi. I oni su bili moji stari poznanici, iako im nisam znao imena. Jedne večeri u avgustu, napali su me u blizini Rozengrahta, a prošlo je samo šest noći od kada su mi postavili klopku kod Tornja galebova. Ponovo sam im uleteo u ruke.

Iza te trojice, iz tame je virio Rembrant i kikotao se. „Na ovo niste računali? Sada me više nećete pratiti, Sojthofe, samo zato što ste ljubomorni na Titusa.“ Njegove reči za mene nisu imale nikakav smisao, a i nisam imao vremena da o njima dalje razmišljam. Ta trojica su mi se približavala, a ovoga puta je svaki otpor bio beznadežan. Svi su bili naoružani pištoljima, a delovali su kao da su spremni da na svaki znak otpora pripucaju na mene.

Muškarac sa ožiljkom, njihov vođa, nacerio mi se: „Pa, slikarčiću, bio si malo previše hrabar, a?“ Pištoljem je pokazao prema uskom ulazu u podrum. „Ovuda si ušao, ali za tebe više nema izlaza. Budeš li pravio probleme,

dobićeš metak u glavu.“ „Tako nešto sam već i sam shvatio“, rekao sam trudeći se da delujem opušteno.

U stvari, bio sam i očajan i zbunjen. Očajan, jer sam ponovo pao u šake ovim bitangama, koje više neće dozvoliti da im ponovo pobegnem. Zbunjen, jer je Rembrant van Rajn stajao samo nekoliko koraka udaljen od mene i delovao kao da se raduje mojoj jadnoj sudbini.

Rembrant i trojica naoružanih muškaraca sproveli su me kroz podzemni lavirint, čija veličina me je iznenadila. Mogao sam to sebi da objasnim samo time da je ovim lavirintom bilo povezano nekoliko komšijskih kuća. Jedan od muškaraca je sa fenjerom išao napred i osvetljavao ostalima put.

Kod jednog ukrštanja smo zastali i muškarac sa ožiljkom se obratio Rembrantu: „Majstore, najbolje je da se vi ponovo posvetite svom poslu. Mi ćemo se pobrinuti za Sojthofa.“ „Kako vi kažete“, odgovorio je Rembrant i nestao u nekom bočnom prolazu, na čijem kraju je goreo jedan fenjer.

Mene su odveli u podzemnu ćeliju koja je bila slična onoj u kabareu. Samo što je ova prostorija izgledala malo veća, a pored jednog zida bile su poređane kutije. Nije bilo prozora, a fenjer je naoružani poneo sa sobom.

Vrata su se zatvorila uz teški zveket. Bio sam zarobljen u mračnoj rupi već treći put za nedelju dana.

Glava dvadeset i treća Delftsko prokletstvo „Pa, Sojthofe, sada se ponovo nalazite u jednako jadnoj situaciji kao i pre nekoliko dana. Budite iskreni: da li vam se, s obzirom na vaše bedne rezultate, isplatila sva ova uzbuđenja?“ Nakon nekoliko sati, koje sam proveo zgrčen na jednoj drvenoj kutiji u potpunom mraku, vrata su se otvorila. Neko je ušao, a svetlo fenjera me je zaslepilo. Iako sam isprva uspeo da vidim samo obrise mog posetioca, po glasu sam znao o kome se radi. „Dakle, vi niste mnogo daleko otputovali“, rekao sam dok su mi se oči polako privikavale na blešteće svetlo. „Verovatno nikada niste ni napustili Amsterdam“ Van der Melen mi je prišao jedan korak i nasmejao se. „Vi ste baš pametni.

A i to što ste me ovde pronašli govori da imate nos za njuškanje.

Kompliment! U stvari, baš je šteta što nam stalno pravite probleme. Covek kao što ste vi uvek je potreban u našim redovima.“ Upozorio sam sebe da pripazim. Još prvi put, kada sam upoznao Martena van der Melena kao bezazlenog trgovca umetničkim delima, shvatio sam da se odlično razume u to kako da nekom zamaže oči. Ali odlučio sam da se prepustim njegovom laskanju. Cinilo mi se da je to jedini put da se ponovo nađem na slobodi i saznam šta se ovde dešava. „Pričate o vašim redovima. Kako da znam o čemu se tu radi i da li je vaša stvar i moja stvar?“ „Teško da će biti vaša“, uzdahnuo je Van der Melen. „Ili ste možda religiozni?“ „Ako i odem u crkvu, onda samo reda radi, ne i zbog unutrašnje potrebe.“ „Da li se vi uopšte razumete u vašu kalvinističku veru?“ Sada sam već postao znatiželjan: „Moja kalvinistička vera?“ „Odgovorite mi na pitanje, Sojthofe!“ „Znam ono čemu su me naučili kao dete i što se zadržalo kad sam odrastao, ništa više.“ V

V

„O katolicima verovatno znate još manje.“ „Da li vas to čudi? Ta vera nije mnogo zastupljena kod nas.“ Mrgodan izraz pojavio se na Van der Melenovom licu. „Od kada su kalvinisti pre skoro stotinu godina preuzeli moć, nama nije dozvoljeno da naše verske obrede obavljamo javno. A u stvari, to je prava vera! Moramo krišom da se nalazimo u malim crkvama koje su sagradili trgovci u svojim kućama, ili na mestima kao što je ovo, ispod zemlje. To je sramota. Ali to će se uskoro promeniti!“ „Uskoro? Kako to? I kada?“ „Ne bi trebalo previše da vam ispričam, Sojthofe. Ipak, vi niste katolik, a naročito ne žerarista.“ „Zerarista?“ „Ime našeg saveza potiče od Baltazara Zerara, hrabrog čoveka koji je 1584. godine rizikovao svoj život da bi okončao vladavinu Vilema Oranjskog, a time i moć kalvinista. Sigurno ste čuli za njega.“ „On je ubio princa Vilema u Delftu. Pogubljen je, zar ne?“ „Da, uspeo je da ubije Vilema, ali nije uspeo da slomi moć kalvinista u Holandiji. Mi i naši saveznici rešili smo da to promenimo. Na gubilištu, kada je dželat već rasporio njegovu utrobu, Baltazar Zerar je rekao: Sve vas proklinjem, vas bezdušne kalviniste! Vas, vašu decu i decu vase dece. I neka i sto godina posle moje smrti moja kletva stoji nad vama i nad svima koji žive u Holandiji koju je Bog zaboravio!“ Postepeno sam počeo da shvatam šta Van der Melen želi da mi kaže. Tiho, više samom sebi, rekao sam: „Zeraristi rade na tome da se delftsko prokletstvo ostvari.“ „Kao što sam već rekao, Sojthofe, Vi ste veoma pametan čovek.“ Od tog trenutka, Van der Melen više nije bio voljan da mi daje dalja obaveštenja. Ali naredio je da mi donesu vodu, hleb, parče sira i malo vina.

Stražari su u tamnici ostavili čak i jednu sveću.

Bez obzira na moju nelagodnu situaciju, osetio sam glad. Stvar je izgledala veoma loše, ali nije bila beznadežna. Kad vidi da me nema, Teremijas Katun će me pronaći preko Emanuela Ohtervelta. Osim toga, morao sam da ostanem u punoj snazi. Počeo sam da jedem i iskoristio vreme da razmislim o objašnjenjima trgovca umetničkim delima.

Polako su se delići slagalice uklapali u jasnu sliku, ali kao na nekom V

V

Rembrantovom delu: bila je više u senci nego na svetlu.

Ponovo je prošlo nekoliko sati, a onda su se pojavila moja tri poznanika kako bi me negde odveli. „Kuda?“, pitao sam. „To ćeš sam da vidiš“, odgovorio je onaj sa ožiljkom i grubo me gurao ispred sebe kroz slabo osvetljen lavirint. Kod jednog račvanja nas je čekao Van der Melen. „Koliko je vaša podzemna građevina velika?“ pitao sam. „Ko je to sagradio?“ „Nastala je još za vreme ratova koje je vodio Vilem Oranjski. Tada ovaj kraj još nije bio nastanjen. Podzemni prolazi su izgrađeni kako bi se ovde čuvala hrana i municija u slučaju da neprijatelj osvoji Amsterdam. Kasnije smo ih mi još malo proširili. Ali, hajdete sada, misa će uskoro početi.“ „Misa?“ „Da li želite da saznate više o našoj veri? Onda me pratite do naše crkve!“ Zaista je probudio znatiželju u meni i pratio bih ga i da me na to nisu terale tri naoružane bitange. Nakon izvesnog vremena se prolaz, kojim me Van der Melen vodio, ukrstio sa još nekoliko hodnika i raširio se u jednu veliku podzemnu halu koja je bila osvetljena pomoću nekoliko fenjera i sveća. Iz svih pravaca su pristizali muškarci, žene i deca. „Nedeljom ih dolazi mnogo više“, objasnio mi je Van der Melen. „Mi svako veče održavamo misu. I svako iz našeg udruženja dolazi kad god ima vremena za to.“ „Ali zar nije upadljivo kada toliko ljudi krene u istom pravcu?“ Odmahnuo je glavom. „Postoji mnogo više ulaza od onog kroz koji ste vi prošli.“ Zatim mi je pokazao prostoriju, koju sam sa lakoćom prepoznao kao skrivenu crkvu o kojoj je pričao. Zidovi su bili ukrašeni slikama i tapiserijama sa religioznim motivima - veliki kontrast naspram neukrašenih kalvinističkih božjih kuća. Velike sveće osvetljavale su prostoriju i dva reda drvenih klupa, koji su se sve više i više popunjavali. Van der Melen je zajedno sa mnom seo na zadnju klupu, a naoružani muškarci ostali su, sakrivši pištolje ispod odeće, da stoje kraj ulaza.

Sveštenik je prišao oltaru i znatiželjno sam slušao njegovo pojanje na

latinskom, iako nisam razumeo ni reč. Zarobila me ova nestvarna scena.

Propoved, molitve i pesme u ovoj podzemnoj prostoriji delovali su kao plod grozničavog sna, a opet, sve je bilo stvarno, a ja sam se nalazio usred toga.

Da mi je Van der Melen pričao o žeraristima na nekom drugom mestu, u nekoj krčmi ili kafeu, verovatno bih ga samo gledao s nevericom, a možda bih mu se čak i podsmevao. Ali ovde dole, u ovom skrivenom svetu, to smešno je prelazilo u preteće. Verovatno je Van der Melen to i želeo da postigne. Hteo je da me zaseni i to mu je uspelo.

Nakon mise su mnogi žeraristi prišli Van der Melenu obraćajući mu se sa poštovanjem. Sigurno je bio bitan član njihove zajednice. Za to vreme se pravio kao da ja nisam prisutan. Nije mu smetalo što mogu da čujem njihove razgovore. Dakle, u meni nije video nikakvu opasnost. Verovatno zato što nisu imali nameru da me puste živog, osim ako ne postanem jedan od njih.

Onda su nam prišli jedan stariji muškarac i jedna mlada žena, a meni je zastao dah. Pred nama su stajali Emanuel Ohtervelt i njegova ćerka Jola.

Oboje su me pozdravili sa osmehom na licu. „Vi... ovde?“ jedva sam izgovorio zamuckujući od iznenađenja. „I to ne prvi put, prijatelju Sojthofe“, odgovorio je Ohtervelt. „Radovao bih se ako vas ubuduće budemo češće viđali na ovom mestu.“ „I ja bih se obradovala“, rekla je Jola namigujući mi. „A ako slučajno sretnete mog nepoznatog obožavaoca, gospodine Sojthof, puno ga pozdravite od mene i recite mu da sam se veoma obradovala njegovim lalama.“ Van der Melen mi se obratio: „Sutra ćemo da nastavimo naš razgovor.

Moram sa gospodinom Ohterveltom nešto da razgovaram. Laku noć, Sojthofe.“ Stražari su me vratili u moju ćeliju, gde su me sačekali bogata večera, jastuk i nekoliko ćebadi. Ali tada mi uopšte više nije bilo do jela jer je susret sa Ohterveltovima uništio svaku nadu da će me Teremijas Katun spasti.

Još gore! Izgleda da je Ohtervelt obavestio Van der Melena o mom dolasku.

Verovatno mi je ispričao o staroj kući na kraju Jordanske četvrti samo da bi me poslao u zamku i sprečio moja dalja istraživanja.

Glava dvadeset i četvrta Đavolje ostrvo 29. SEPTEMBAR 1669. GODINE Dole nije bilo ni dana ni noći. Ipak, kada su se vrata moje tamnice otvorila i pošto mi se nakon nemirnog sna čuvar obratio sa prezrivim dobro jutro, znao sam da je napolju započeo novi dan. Covek mi je doneo mleka, hleba i sira, a zatim se brzo vratio i sa kantom vode kako bih mogao da se operem.

Bila je to neuobičajena jutarnja toaleta, kakvu do tada još nikada nisam imao. Samo što sam završio, već su se u mojoj ćeliji pojavili onaj ćelavi i onaj sa ožiljkom na licu. „Hajde sa nama, očekuju te“, objasnio je muškarac sa ožiljkom.

Pošao sam za njima sa pretpostavkom da će me odvesti kod Van der Melena i ponadao sam se da ću čuti nešto novo o zaveri. Muškarci su me otpratili do jedne prostorije, koja se može opisati i kao podzemni salon. Ovde su se nalazile udobne stolice, veliki sto, a bilo je čak i nekoliko slika po zidovima. Jedna od njih pokazivala je motive iz Starog zaveta i odmah sam prepoznao Rembrantov stil. Skoro da sam se mogao osećati prijatno u toj prostoriji, samo da nije nedostajalo dnevnog svetla i da nije bilo hladno, kao i svugde u tom podzemnom lavirintu.

Dok sam posmatrao Rembrantovu sliku, čuo sam da iza mene neko ulazi.

Bio je to sedi muškarac, za kojeg se po izgledu moglo reći da ima oko sedamdeset godina. Ipak, imao je pravo držanje i svaki pokret na njemu odisao je nesalomivom energijom. Iako ga nikada do sada nisam video, znao sam ko stoji preda mnom. „Dobro jutro, gospodine De Gal“, pozdravio sam ga.

Zastao je dva koraka udaljen od mene i odmerio me svojim tamnim očima. „Da li smo se mi nekada već sreli?“ „Koliko se ja sećam, ne.“ „Otkud me onda poznajete?“ „Upoznao sam vašeg sina u Rendari, pod okolnostima koje nisu bile ništa

bolje od ovih današnjih. Mnogo ličite.“ „Samo po izgledu“, rekao je Fredrik de Gal potištenim glasom. „Van der Melen je u pravu. Vi ste veoma pametan čovek. I, kako on misli, čovek koji bi nam mnogo koristio.“ „Da li ste došli da mi date ponudu?“ „Recimo da želim da razgovaram sa vama. Sedite. Pretpostavljam da imate pitanja, a i ja ih takođe imam.“ „Da, imam mnogo pitanja“, rekao sam i seo preko puta njega. „Da čujem.“ Njegove tanke usne su se razvukle u osmeh, ali nisam dozvolio da me na taj način osvoji. Sa oštrim crtama lica i savijenim nosom, koji je izgledao isto kao i kod sina, delovao je skoro kao neka ptica grabljivica. Odlučio sam da pred njim budem naročito obazriv. Već sam isuviše često upadao u tu zamku. „Van der Melen mi je juče pričao o žeraristima“, počeo sam. „Koliko članova ima vaša grupa?“ On je samo odmahnuo rukom. „Ne počinjite odmah sa takvim osetljivim stvarima jer ću još pomisliti kako želite da me ispitate. Tu brojku ne znaju ni članovi našeg udruženja. Zadovoljite se time da imamo dovoljno glava da postignemo svoj cilj.“ „Jačanje katolicizma u Holandiji.“ „Tačno tako.“ „Ili čak uvođenje katolicizma kao jedine veroispovesti?“ „Videćemo kako će se stvari razvijati.“ „Zašto se još nije čulo da žeraristi postoje?“ „Zato što radimo tajno, kao što vidite. Većina naše katoličke braće grupisana je u manje zajednice, koje svoje mise drže u malim skrivenim crkvama. Naravno, to i nije neka tajna. Država zna za te crkve i ko je u Holandiji pravoverac.“ „Mislite ko je katoličke veroispovesti.“ „Naravno. Tako država može da nadzire katolike, a istovremeno i da spreči njihovo slobodno razvijanje. Kako mogu katolici da pridobiju vernike kada ne smeju javno da praktikuju svoju veru? Zato mi idemo drugim putem. Kao paravan, uzeli smo kalvinističku veru, živimo po kalvinističkim običajima i idemo u tu grešnu crkvu. Ali u srcima smo ostali katolici. Zbog toga se okupljamo ovde, u našoj pravoj crkvi. I radimo na tome da jedinu pravu veru vratimo na mesto koje joj i pripada.“

„Tako što ubijate druge ljude? Da li je to u skladu sa pravilima vaše vere?“ „Nalazimo se u ratu koji nismo mi započeli. Rat ima svoje sopstvene zakone.“ „Teško da to opravdava smrt nedužnih žena i dece“, rekao sam gorko, pri čemu sam pomislio na Luizu i njenu majku, porodicu bojadžije Melhersa i na Gesu Timers, koliko god da je ona bila grešna.

Starac me probadao pogledom. „Dakle, vi sumnjate u naš cilj?“ „Do sada sam mogao samo da ustanovim da je mnogo nevinih ljudi moralo da umre. Nije mi jasno kako mislite da na takav način postignete svoj cilj.

Moguće je da su žeraristi mnogobrojni, ali kako mislite da se borite sa celom zemljom?“ „Kada dotle bude došlo, imaćemo pomoć spolja.“ Setio sam se reči Jeremijasa Katuna, pa sam upitao: „Od Francuza?“ Na trenutak se De Galovo lice namrštilo. Pogodio sam!

Odmah zatim mu je izraz lica postao nehajan. „Kako ste došli baš do Francuza?“ „Englezi se stalno odmeravaju sa našom mladom nacijom, ali ne može se računati na to da će podržati katolicizam. Francuski kralj je sasvim druga priča.“ „Onda vam je vaš odgovor sasvim dovoljan za početak“, izbegao je da sam odgovori na moje pitanje. „Da li sam da odgovorim i na pitanje kako ćete ovu zemlju dovesti do nemira?“ „Pokušajte!“ I ovde sam mogao da se pozovem na ono što sam saznao od Katuna. „Kladite se u živote uglednih građana na crnoj berzi, a sa slikama smrti osiguravate da se opklade i ostvare. Što na taj način punite i ratnu kasu, samo je prijatni sporedni efekat. Cekate da bude dovoljno potresnih smrtnih slučajeva, a onda ćete sve da objavite. Preko noći ćete uništiti poverenje javnosti prema holandskoj trgovini. I tako, dok naša trgovina propada, i brat bratu više ne veruje, trupe kralja Ludviga preći će granicu i okupirati našu zemlju. Da li sam otprilike pogodio?“ U tamnim očimaje svetlucalo poštovanje. „Vi ste zaista pamet čovek.“ „Ono što mene iznenađuje je to što niste poštedeli Van Ribekove? Ubili ste Luizu, iako je bila verenica vašeg sina. Imao sam utisak da on Luizu iskreno V

V

voli. Kako je on to dozvolio?“ „On to i nije dozvolio. Moj sin je možda dobar trgovac, ali što se tiče vere, u tome me ne sledi. On je pobožan kalvinista i ne zna ništa o našem udruženju. Luiza je morala da umre jer joj više nismo mogli verovati. A njena smrt je sačuvala Konstantina od ženidbe ćerkom trgovca koji je do guše bio u dugovima.“ Dakle, Konstantin de Gal nije želeo tek tako da me okrivi u Rendari; on je u meni zaista video Luizinog ubicu i odveo me u Vodenu kuću sa dubokim osećajem mržnje. ,A šta je sa onim portretima koje sam slikao za Van der Melena?“ nastavio sam dalje da pitam. „Kakva je njihova uloga?“ „Da li se vi, takav pametnjaković, još niste toga setili? Veoma je jednostavno. Ćerke visokopoštovanih građana, strogih kalvinista, prodaju se muškarcima u javnim kućama. To se s vremenom više neće moći tajiti, zar ne? Neka umišljena budala će kad-tad početi da se hvali svojim avanturama, a zatim će se hvaliti i drugi. I to će pomoći da uzdrmamo poverenje u kalvinistički moral.“ „Voleo bih da saznam više o slikama smrti. Sta u tim slikama ima tako stravično dejstvo?“ „Vi baš želite sve da znate, zar ne?“ Sledeći neki predosećaj, nastavio sam sa pitanjima: „Da li je to povezano sa poslednjim putovanjem Novog Amsterdama, sa vašim poslednjim velikim putovanjem za Istočnoindijsku kompaniju?“ Istog trenutka je superiorni izraz nestao sa De Galovog lica. Starac je delovao skoro slomljeno kada je pitao: „Sta znate o tome?“ „Nažalost, ništa. Ali ponešto sam ipak načuo, tako da mi se nameće pitanje kakav tovar je brod zaista doneo kući. Teško da je to bio biber iz Bantama.

Osim toga, čitao sam vašu knjigu i pritom ustanovio da ste se uglavnom potrudili da prećutite mnogo toga o vašem četvrtom putovanju.“ Veo se spustio ispred De Galovih očiju, kao da se više ne nalazi u podzemnoj prostoriji, već se ponovo vratio dvadeset i pet godina unazad, na brod Novi Amsterdam.

V

V

Minut ili dva vladala je potpuna tišina, a zatim je Fredrik de Gal počeo:

„Kada već toliko znate, ili bar mislite da znate, Sojthofe, onda možete slobodno da čujete celu priču. To će vam pomoći da mene i moju braću po veri bolje razumete. Naše putovanje u Bantam proteklo je po planu, skoro savršeno. Nije bilo ozbiljnih oluja, gusara i teških bolesti. Istovarili smo robu i utovarili biber za koji se ovde mnogo plaća. Povratak kući je počeo dobro.

Ali jedne noći je naišla tako jaka oluja da ni promena kursa, niti bilo kakav manevar, nisu pomagali. Novi Amsterdam, vodeći brod naše male flote, na kojem sam se i ja nalazio, našao se usred oluje. Više nismo mogli da vidimo ostale brodove, a i da jesmo, ne bismo mogli da se pobrinemo za njih.

Utrošili smo svu snagu na spasavanje sopstvenih života i našeg broda. Oluja je popustila tek pred jutro. Novi Amsterdam se nalazio u očajnom stanju, a ostali brodovi više nisu bili na vidiku. Kada na nekoliko ispaljenih topova nismo dobili odgovor, bilo nam je jasno da smo prepušteni sami sebi. Oko podneva smo ugledali jedno ostrvo, koje nije bilo ucrtano ni na jednoj našoj karti. Nama se to učinilo kao božji znak, koji nas je doveo na mesto gde ćemo moći da otklonimo najteža oštećenja na brodu.“ Iznenađeno sam shvatio da njegova dosadašnja objašnjenja odgovaraju onome što je već bilo opštepoznato o tom putovanju. „Usidrili smo se pred ostrvom i čamcem poslali nekoliko ljudi da ga ispitaju“, nastavio je starac. „Trebalo je, ako je moguće, da nam donesu svežu vodu i neku divljač, ali nisu se vratili. Kada je prošlo dva dana, sastavio sam novu ekspediciju, koju sam lično ja poveo. Brod sam prepustio kapetanu Svelinku, koji je nadgledao popravke. Pratili smo tragove prve grupe ka unutrašnjosti ostrva i napokon smo ih pronašli. Bio je to jeziv prizor. Svi su bili mrtvi, a sve je ukazivalo na to da su se međusobno poubijali, da su jedni druge iskasapili sa takvom brutalnošću da niko nije mogao da poveruje kako je živo biće sposobno za tako nešto. Nije bilo leša koji nije imao bar nekoliko teških rana. Nismo imali nikakvo objašnjenje za to. Da li je na ostrvu postojao nepoznati neprijateij, tako strašan da su ljudi od straha poludeli? Sahranili smo pokojnike i namestili noćni kamp. Kako nas nešto nepoznato i zlo ne bi napalo, pojačao sam stražu. U neko doba začuo sam stenjanje i dahtanje i video kako se dva stražara rvu. Pokušali su da zadave jedan drugog. Probudio sam ostale i onda smo razdvojili zavađene.

Jedan od njih je delovao sasvim razumno i ispričao je da ga je njegov prijatelj, sa kojim se u tom trenutku nije moglo razgovarati, napao bez

ikakvog razloga. Prvo nam je to delovalo neverovatno, ali tada smo kod njega pronašli plodove.“ „Kakve plodove?“, upitao sam. „Plodove jednog žbuna koji je rastao po celom ostrvu. Jedan plod je bio veliki kao jabuka, ali svetloplave boje. Očigledno da su svi muškarci iz prve grupe probali taj plod i to ih je oteralo u ludilo. Zbunjeni stražar je tek narednog dana opet bio pri zdravom razumu, ali nije mogao ničega da se seti.

Istražili smo ostatak ostrva, našli vodu i divljač, ali ne i domoroce. Ostrvo je pripadalo nama.“ De Gal je na trenutak sklopio oči, kao da je uživao u uspomenama, što je meni delovalo potpuno nerazumno. „Sta se posle toga desilo?“, navaljivao sam. „Ta sjajna boja ploda, to jedinstveno plavo, dala mi je ideju. Iako je plod bio otrovan, možda je biljka ipak bila pogodna za dobijanje neobične, sjajne plave boje, koja bi mogla da zaseni čak i plavu boju indiga. Obrali smo nekoliko tih biljaka i počeli da eksperimentišemo. U to vreme mi se javio Gospod.“ „Gospod?“ Savio je glavu prema potiljku i pogledao nagore. „Gospod Bog mi se obratio. Drugačije se ne može objasniti to što sam istog trena sve znao o toj biljci. Iz biljke se može dobiti boja, ali i ona utiče na razum ljudi. Bog mi je naredio da pomoću te plave boje vratim pravu veru u Holandiju.“ De Gal je ponovo spustio glavu i pogledao me. „Dakle, možete i sami da vidite da radim po božjoj zapovesti.“ Video sam samo da je potpuno lud, ali to sam zadržao za sebe. Samo sam klimnuo glavom i pitao za nastavak njegove priče. „Doveo sam još nekoliko ljudi sa broda, koji su trebali da nam pomognu u radu. Kada sam zatražio još mornara, kapetan Svelink je odbio da sprovede moju naredbu, iako sam ja, kao glavni trgovac, imao glavnu komandu nad brodom. Rekao je da su mu svi ljudi potrebni radi popravke; nije razumeo da je radim po božjem zadatku. A mornari, koji su već bili uz mene, mislili su isto što i ja. Mora da ih je Bog sve nadahnuo. Nije mi ništa drugo preostalo, nego da napadnem Novi Amsterdam uz pomoć mojih sledbenika. Na taj poduhvat smo krenuli jedne noći kad nije bilo mesečine, i imali smo uspeha, iako smo morali da izdržimo tešku i krvavu borbu, u kojoj su Svelink i mnogi V

mornari izgubili živote.“ Znači, odatle tragovi borbe na Novom Amsterdamu o kojima ja Jan Pol pričao. „Znači, vi ste za Amsterdam umesto bibera doneli tovar te nepoznate boje“, izveo sam zaključak. ,,A da biste to sakrili od javnosti, tovar ste iskrcali noću. Ali kako ste se opravdali pred direktorima Istočnoindijske kompanije?“ „Pojedine sam novcem pridobio na moju stranu. Pomogli su mi da taj događaj sakrijem i da poslovne knjige popunimo na odgovarajući način. Bilo je mnogo lakše nego što možete da zamislite.“ „Od tada sledite svoj plan; dakle, već dvadeset i pet godina?“ „Još su Rimljani znali: sero molunt deorum malae - božji trud sporo napreduje. Prvo smo morali da proširimo našu mrežu, pre nego što smo uopšte mogli da započnemo naš pravi zadatak.“ ,A u tome vam sada pomaže majstor Rembrant?“ De Gal je na trenutak delovao zbunjeno. ,Ah, da, on vam posebno leži na srcu. Zelite li da razgovarate sa njim?“ „Vrlo rado ako je to moguće.“ „Reći ću da vas odvedu do njega. A u međuvremenu, razmislite o tome šta sam vam sve ispričao.“ To sam i činio dok su me stražari vodili do Rembranta. Jedno mi je bilo jasno i bez mnogo razmišljanja. De Galu se nije obratio Bog, nego Sotona. A ono ostrvo, gde su mnogi dobri mornari izgubili svoje živote i gde su se nalazili počeci svih nevolja, koje su se sada nadvijale nad Amsterdamom i nad celom Holandijom, nazvao sam Đavolje ostrvo.

V

Glava dvadeset i peta Majstorov osmeh Na moje veliko iznenađenje, ugledao sam dnevno svetlo, pravo dnevno svetlo! Najpre slabo dok smo se penjali uz vijugavo stepenište i prolazili kroz jedan dugačak hodnik, a zatim sve svetlije dok smo se penjali na još jedno stepenište. Ovde je bilo prozora kroz koje sam mogao da vidim Jordansku četvrt. To me je zbunilo jer sam mislio da se i Rembrant nalazi u podzemnom lavirintu. „Gde smo?“, pitao sam moje stražare. „U nekoj kući“, promumlao je onaj ćelavi.

Nakon još dva stepeništa, shvatio sam da se nalazimo veoma visoko u nekoj kući i da to nije bila ona napuštena kuća kroz koju sam ušao u podzemni svet žerarista. U ovoj zgradi su prozori bili celi, ali po položaju krovova kuća i crkvenih tornjeva, nije bila mnogo udaljena od Van der Melenove kuće. Sve više sam se čudio carstvu koje su žeraristi stvorili ovde na kraju Amsterdama.

Kada smo stigli do tavana, onaj sa ožiljkom na licu pokucao je na jedna vrata, i to vrlo uljudno, što od njega nikako nisam očekivao. „Uđite!“, kreštao je meni vrlo poznat glas i mi smo ušli.

Odmah sam shvatio zašto se nalazimo iznad zemlje, a ne ispod zemlje.

Majstoru Rembrantu van Rajnu bilo je potrebno svetlo jer je bio u poslu. I ne samo to: kako sam po poređanim štafelajima mogao da zaključim, slikao je nekoliko slika istovremeno. „Poseta za vas“, rekao je onaj za ožiljkom.

Rembrantov neprijatan pogled pao je na mene. „Sada mi poseta samo smeta, a njegova naročito. Vodite ga odavde i ostavite me samog!“ „Ne možemo. Morate da razgovarate sa njim. Mi ćemo čekati napolju.“ Stražari su nas ostavili nasamo. Cak su i zatvorili vrata za sobom. A zašto i ne bi? Bilo je nemoguće da pobegnem odavde, osim da probam da poletim sa prozora i slomim kosti kad padnem na zemlju.

Detaljno sam posmatrao slike na štafelaju i trgao se; očigledno je svaka V

slika rađena u dva primerka. Jedan naslikan tuđom rukom i u blagim tonovima, a drugi sa istim ili sličnim motivima koje je naslikao Rembrant, ali u plavoj boji o čijem poreklu sam upravo sve saznao. Kod svih portreta radilo se o jednoj ili o više osoba. Po nijansama plave, bile su slične onoj slici koja je Gisberta Melhersa i Osela Jekena oterala u ludilo. Odeća naslikanih osoba i pozadina bila je šatirana u pomenutim plavim nijansama, ali tako prodorno da se, kada se slika detaijnije osmotri, videla samo plava boja.

Napokon sam shvatio: ovde je Rembrant, prema tuđim slikama, izradivao slike smrti. Osobe na slikama bili su osuđene na smrt, a to su bili ljudi u čije će se živote za koji dan kladiti na crnoj berzi.

Rembrant više nije obraćao pažnju na mene, već se potpuno posvetio svom radu, portretu nekog trgovca sa okruglim licem, kao da se nalazi u svom ateljeu u Rozengrahtu. Mora da je on već izvesno vreme ovde, ili na nekom drugom mestu, slikao te plave slike. Dakle, zato je bio toliko često van kuće, dok su svi mislili da on ide na Titusov grob.

Na koji način su ga žeraristi pridobili, o tome sam mogao samo da nagađam. Da li su istrage, koje su s jedne strane sprovodile vlasti, a s druge ja, uznemirile žerariste tako da su smatrali da je bolje da Rembranta uzmu sasvim pod svoje? Ili im je jednostavno bilo potrebno da se naslika mnogo takvih plavih slika pa su odlučili da slikar radi samo za njih? Osim toga, bilo mi je sasvim nejasno zašto su baš njega izabrali za taj zadatak. Ako su zaista bili toliko mnogobrojni, kako je Van der Melen tvrdio, sigurno su imali i dovoljno slikara u svojim redovima. Da li je možda bio bitan i način slikanja, a ne samo plava materija? To mi je delovalo kao jedino razumno objašnjenje.

Polako sam obišao galeriju, gde je na kraju prostorije stajala slika za koju nije postojao prethodni nacrt, a koja me najviše uplašila. Na toj slici su bili naslikani Titus i Kornelija kako, držeći se za ruke, šetaju pored neke reke i gledaju jedno u drugo sa puno ljubavi. Pokojni, a navodno još uvek živ Titus, i Kornelija, koja kod kuće kopni od brige za svog oca. Nijedno od mogućih objašnjenja mi se nije dopalo jer plave slike su donosile samo ludilo i smrt.

Uzbudeno sam upitao Rembranta: „Zašto ste ovde naslikali vašeg sina i vašu ćerku?“ Starac, koji je upravo hteo da četkicom nešto doda na platno, zastao je, brzo okrenuo glavu prema meni i posmatrao me s čuđenjem, kao da je

zaboravio na moje prisustvo. „Tako su njih dvoje uvek sa mnom“, objasnio mi je. „Van der Melen me podstakao da naslikam tu sliku i zahvalan sam mu za to. Kada ponovo budem u Rozengrahtu, pokazaću je mojoj deci. Mnogo će se obradovati.“ „Titus se više ničemu neće radovati“, odgovorio sam uporan. „Vaš sin je mrtav. Da li ste to zaboravili?“ Rembrant se samo osmehnuo, kao da želi da ima razumevanja za mene. „Varate se, ali vam to na zameram. Cak sam i ja mislio da je Titus mrtav nakon što smo ga sahranili u Zapadnoj crkvi. Ali on nije mrtav. Imao je samo čudan oblik kuge, zbog koje je izgledalo kao da je mrtav. Doktor Van Zelden se pobrinuo za njega i, zahvaljujući njegovom trudu, Titus je sada na putu ka oporavku. Već sam nekoliko puta razgovarao sa svojim sinom. Još uvek je slab na nogama i ne podnosi svetlost oko sebe, ali uskoro će nam se ponovo vratiti. Van Zelden mi je to obećao, a ja ću mu zauvek biti zahvalan na tome.“ Iako su mi poneke pojedinosti i dalje bile nejasne, prozreo sam polako stravičnu igru u koju su Van Zelden i njegovi saradnici uvukli Rembranta, koji očigledno više nije bio pri zdravom razumu. Da li da Rembrantovo duševno stanje pripišem njegovoj starosti, potištenosti zbog gubitka voljenog sina ili dejstvu plave materije sa kojom je slikar dolazio u dodir? Nisam mogao da se odlučim. U svakom slučaju, žeraristi su umeli da vešto iskoriste majstorovu zbunjenost u svoje svrhe.

Pitao sam se i zašto Rembrant, uprkos čestom korišćenju te đavolske boje, nije potpuno izgubio razum, kao Gisbert Melhers, Melhior van Ribek i moj prijatelj Osel Jeken. Ali na to pitanje za sada neću dobiti odgovor. „Pomažete žeraristima jer ste zahvalni doktoru Van Zeldenu? Kako bi vam se Titus vratio?“ Rembrant je krajem četkice češao potiljak. „Žeraristi? O čemu vi to pričate?“ Znači, nije čak ni znao u šta se upustio. Možda sam ja tu mogao malo da se umešam kako bi okončali tu priču o avetima.

Prišao sam mu. „Vaša dela, ove plave slike, drugima donose smrt. Da li vi to znate?“ Odmahujući gest pokazao je da ga ta okolnost ne uzbuđuje. „Nekoliko loših ljudi umre, pa šta? Svi ćemo mi morati jednom da umremo.“ Pokazao je V

V

vrhom četkice na plavu boju, preovlađujuću boju na njegovoj paleti. „Pogledajte, Sojthofe, zar ova plava boja nije jedinstvena? Do sada mi nikada nije bilo naročito stalo do plave boje, ali ova je drugačija. Svetli iznutra i tačno dopire do ljudskih srca pokazujući im pravu unutrašnjost njihove duše, bez obzira da li je dobra ili zla. Kada posmatrate ovu plavu, onda znate zašto se ona smatra bojom kraljeva i bojom Boga.“ „Zovu je i boja đavola, a sad razumem i zašto.“ „Ne razumem šta želite time da kažete, Sojthofe.“ Uhvatio sam ga za ruke kako bih ga prodrmao, kako bih ga nekako trgao iz njegove zablude. „Slagali su vas, majstore Rembrante! U toj materiji, sa kojom vi ovde radite, nema ničeg božanskog. To je čisto sotonino delo i zavodi ljude da čine zlo, i to svojim najmilijima i samima sebi. Kao što vi nanosite zlo sebi i svojoj ćerki Korneliji!“ Rembrant se otrgao, napravio dva koraka unazad i začuđeno gledao u mene. „Kakve vi to gluposti pričate? Ja nikada ne bih Korneliji naneo nikakvo zlo!“ ,A li vi to već činite. Vi se ovde krijete, dok Kornelija sedi kući u Rozengrahtu, sva bolesna od brige za vas.“ „Gluposti!“ promumlao je. „Kornelija zna da sam ovde i zašto sam ovde.“ „To je laž koju su oni smislili kako bi vas umirili.“ Primetio sam nesigurni treptaj u njegovom očima. Da li mi je uspelo da srušim zid zablude koji je bio ispleten oko njega? „Potražite Korneliju i pitajte je “, predložio sam. „Rado ću vas otpratiti do nje.“ „To nije moguće“, rekao je oklevajući. „Obećao sam Van Zeldenu i Van der Melenu da se neću pomeriti odavde sve dok ne završim posao.“ „Vi niste vezani za to obećanje. Oni su vaše obećanje kupili lažima. Oni ni vas, a ni mene, neće više pustiti odavde. Da li vi to zaista ne shvatate?“ „Ako ne smemo da odemo odavde, kakav bi onda smisao imala poseta Rozengrahtu?“ odgovorio je logikom koja me je, s obzirom na njegovo mentalno stanje, iznenadila. „Moramo da bežimo, majstore Rembrante. Vi ste ovde duže od mene i sigurno poznajete ovo mesto, što bi nam veoma pomoglo u planiranju bekstva. Ako se udružimo, možemo da uspemo u tome.“ „Da bežim? Ne. Ako razočaram doktora Van Zeldena, Titus verovatno nikada neće ozdraviti. Ne smem da dignem ruke od mog sina, ne opet!“

„Kako to mislite?“ „Umalo nisam dozvolio da Titus umre od kuge; digao sam ruke od njega jer sam mislio da u njemu više nema života. Samo zahvaljujući doktoru Van Zeldenu, on se meni ponovo vratio. Neće se Titus opet uzaludno nadati očevoj pomoći!“ Ponovo sam ga uhvatio za ruke i morao sam da se potrudim da ne postanem preglasan, kako ne bih skrenuo pažnju stražara ispred vrata. „Ne smete da ostanete ovde, majstore. Ne smete više da slikate ove slike!

One ljudima donose smrt!“ Cudan izraz se pojavio na njegovom licu; prepoznao sam taj izraz sa nekih njegovih autoportreta koje je skoro naslikao. Bilo je to onaj čudan osmeh, kao da obaveštava svet da su Rembranta van Rajna strašno potcenili i da će svima koji su ga prezirali, i svima koji su mu okrenuli leđa, tek pokazati.

Njegov osmeh je u meni izazvao strah jer je taj osmeh pokazao jednu drugu, mračnu stranu slikara Rembranta. Kao na njegovim slikama, gde su svetlo i tama bili tako blizu jedno drugom, njegov razum je verovatno bio razdeljen.

Možda zbog toga, ili baš uprkos tome, znao je da njegove slike teraju ljude u nesreću i smrt.

Ali to mu nije smetalo; naprotiv, kao da se radovao zbog toga. Bila je to njegova osveta svetu i ljudima, i tek u tom strašnom trenutku sam shvatio značenje njegove strasti prema autoportretima u starosti. „Šta su vam to uradili?“, izletelo mi je iz dubine duše i ponovo sam ga uhvatio za ramena i jako ga prodrmao. „Probudite se već jednom, Rembrante!

Morate da odete odavde, i to što pre!“ „Ne!“, ponovio je i pokušao da se opet otrgne od mene.

Ovoga puta nisam popustio. Dok smo se rvali, obojica smo izgubili ravnotežu i pali na pod, pri čemu smo udarili u nekoliko štafelaja tako da su se glasno srušili zajedno sa slikama.

Vrata su se otvorila i, osim dvojice stražara, ušli su i Fredrik de Gal i Marten van der Melen. Stražari su izvukli svoje pištolje i uperili ih prema meni, dok je Van der Melen prišao Rembrantu i pomogao mu da stane na noge. „Da li ste se povredili, majstore Rembrante?“ pitao je sa takvom zabrinutošću da je delovao iskren, ili je samo odlično odglumio. Verovatno se plašio da starac, u slučaju povrede, ne bi bio u stanju da nastavi sa radom V

V

na slikama smrti.

Rembrant je pogledao niz sebe, kao da želi da se uveri da su mu svi delovi tela još na mestu. „Mislim da sam u redu. Ali, molim vas, vodite ovog Sojthofa odavde! Samo me zbunjuje i uznemirava svojom pričom.“ „Odmah, majstore“, obećao je Van der Melen i dao stražarima znak.

Razumeo sam pokret koji je muškarac sa ožiljkom napravio pištoljem i ustao sam. Leva ruka, na koju sam pao, malo me je bolela, ali to nije bilo bitno. Sa dva pištolja uperena u moja leđa, napustio sam prostoriju i bacio još jedan pogled prema Rembrantu, koji me je već zaboravio i zabrinuto proučavao slike koje su pale na pod.

Glava dvadeset i šesta Plavo Gledajući u mračne cevi pištolja, nestrpljivo sam čekao u hodniku i ljutio se na samog sebe. Umesto da pazim, ponovo sam upao u zamku kao slepac i potcenio opasnost.

Fredrik de Gal je dozvolio da razgovaram sa Rembrantom samo da bi saznao koje su mi prave namere. Dokaz za to je bila brzina kojom su De Gal i Van der Melen ušli u ateije. Pošto sam Rembranta ubeđivao da zajedno pobegnemo, bilo im je jasno da me neće pridobiti da pređem na njihovu stranu. Kada su De Gal i Van der Melen napustili atelje, moja sumnja je bila i potvrđena.

Sedi trgovac me prezrivo pogledao. „Na kraju se ipak ispostavilo da i niste toliko pametni, gospodine Sojthof. A vaše učešće u našoj stvari takođe ne dolazi u obzir. Šteta, ali to se sada više ne može promeniti. Van der Melene, vratite ga u ćeliju!“ De Gal se prema trgovcu umetničkim delima ponašao kao prema svom potčinjenom. Nisam se prevario kada sam pomislio da je on glava žerarista.

Van der Melen i stražari odveli su me nazad kroz podzemne prolaze, a ni u jednom trenutku mi nisu pružili ni najmanju mogućnost da bar pokušam da pobegnem. „Zašto baš Rembrant slika slike smrti?“ pitao sam Van der Melena. „Da li žeraristi nemaju slikare u svojim redovima? Zar ne bi bilo lakše da ste taj zadatak poverili nekom od njih, umesto da pravite zapetljani scenario kako biste pridobili Rembranta?“ „Pokušali smo sa nekoliko mladih slikara iz naših redova, ali rezultati nisu bili ohrabrujući. Jedan od njih je ubrzo nakon završetka prve slike sebi presekao vene, drugi je vrišteći istrčao iz kuće, bacio se pod kočiju i poginuo. Treći je umalo zadavio svoju mladu ženu, a posle toga se bacio u kanal i utopio. Tada smo odustali od toga i istražili druge mogućnosti. Njih trojica nisu mogli da se odupru dejstvu plavog praha nakon što bi neko vreme radili sa njim. Fredrik de Gal je lično, uz božju pomoć, došao na ideju da za V

taj posao angažujemo Rembranta van Rajna.“ „Uz božju pomoć?“ pitao sam sa nevericom. „Zar vam De Gal nije pričao o tajanstvenom ostrvu u istočnoindijskom moru? Tamo mu se Bog prvi put obratio. Od tada mu Gospod uvek stoji na raspolaganju kad god mora da reši neki važan problem.“ „I Bog ga je uputio na Rembranta?“ „Tako je bilo, a to se desilo baš u mojoj radnji na Damraku, dok je De Gal posmatrao jednu Rembrantovu sliku koju sam kupio na nekoj aukciji. Trgao se posmatrajući sliku, i onda se nekoliko minuta sa njim nije moglo razgovarati. Nakon toga je bio ubeđen da je Rembrant pravi čovek za taj zadatak. I bio je u pravu!“ „Steta samo što Rembrant nije žerarista.“ „To je tačno, tada bi sve bilo lakše. Ipak, kao što vidite, uspeli smo u tome da nam dobrovoljno pruži svoje usluge.“ Imao sam još toliko pitanja, ali stigli smo do moje podzemne ćelije, a Van der Melen se nije pokazao voljnim da nastavi naš razgovor. Potpuno sam, sedeo sam na jednoj kutiji u mojoj ćeliji, koju je osvetljavala samo jedna sveća, i prepustio se svojim mislima.

Nikako nisam mogao da zamislim Fredrika de Gala kao božjeg izaslanika, možda kao đavoljeg izaslanika. Da li mu je neko zlo, možda čak i Sotona lično, pomoglo da dođe do nadahnuća da mu Rembrant izradi te slike smrti?

Ili je možda samo pomislio da jedan stari i iskusni slikar može duže da odoli dejstvu đavolje boje sa dalekog ostrva?

Tako umoran sam legao, ispružio noge i piljio u svod od neobrađenog kamena. Glava me je bolela. Sa svakim odgovorom koji bih dobio, javilo bi se novo pitanje, a kod nekih odgovora i po nekoliko pitanja. Odjednom sam počeo da se kajem što sam poželeo da razjasnim Oselovu smrt. Ko sam ja da tako nešto preuzmem na sebe? I gde me je to dovelo?

Zatim se moja savest ponovo smirila. Zbog pokojnog Osela, kojem sam dao obećanje. A i zbog Kornelije. Da nisam pratio trag plave slike, verovatno nikada više ne bih kročio preko praga Rembrantove kuće i nikada ne bih upoznao Korneliju.

Kornelija!

Da li ću je ikada ponovo videti? U mojoj situaciji, nisam na to mogao da se kladim ni u paru. Da li da to uopšte i poželim nakon što sam joj o Luizi V

ispričao sve? Naravno, poslednjih dana sam joj nudio utehu, ali nisam bio siguran da li je povratila ono nekadašnje poverenje i da li i dalje gaji ista osećanja prema meni. Nisam se usudio da je to pitam; izgledalo bi kao da iskorišćavam njenu brigu za oca kako bih je ponovo pridobio za sebe. A možda sam se samo plašio odgovora.

Još nešto me je uznemiravalo: plava slika, na kojoj je Rembrant naslikao svoju decu. Plave slike su donosili smrt i pitao sam se šta zaverenici planiraju da učine sa Kornelijom.

Pridigao sam se pokušavajući da se rešim sumornih misli. Morao sam se nečim zanimati i moj pogled je pao na kutije. Po prvi put sam se zapitao šta čuvaju u njima. Možda nešto što bi mi pomoglo da se izvučem iz ove nesrećne situacije?

Nadahnut novom snagom, poskočio sam i približio se kutijama, koje su sve bile zakucane. Podigao sam dve-tri kutije i sve su bile teške. Nadao sam se da ću u njima možda naći oružje, uz čiju pomoć bih mogao da se oslobodim iz podzemnog zatvora.

Međutim, najpre mi je bio potreban alat da bih otvorio bar jednu kutiju.

Detaljno sam pregledao sve oko sebe, provirivao između svakog otvora poređanih kutija, ali nisam mogao ništa da nađem što bi mi makar malo poslužilo kao alat. Pogled mi je prelazio preko grubih glinenih zidova od neobrađenog kamena. Jedan kamen, koji je bio ravan i ne toliko veliki, jednim delom je virio iz zida. Posmatrao sam ga i došao do zaključka da zbog njegovih ravnih ivica može dobro da posluži kao oruđe, samo sam morao da ga nekako izvučem iz zida. Noktima sam sastrugao glinu oko kamena, sve dok nisam oslobodio dovoljno veliku površinu koju bih mogao da uhvatim. Zgrabio sam ga obema rukama i pokušao da ga iščupam iz zida.

Rezultat je bio prodoran bol u mojoj levoj ruci i krv koja je sa nje kapala na pod. Oštra ivica kamena rasekla mi je dlan u dužini prsta. Sam kamen je i dalje bio učvršćen u zid, kao i pre nego što sam pokušao da ga iščupam.

Oprao sam ozleđenu ruku u vodi iz kante i hteo da je obmotam maramicom.

Pri pogledu na maramicu, sinula mi je druga ideja. Obmotao sam tkaninu oko dela kamena koji je virio iz zida i ponovo okušao sreću, pri čemu sam morao da stisnem zube zbog bola u ruci. Kamen je počeo da se pomera i napokon je pao na pod. Sa svojim oštrim ćoškovima, bio je koristan i kao oružje, ali tog trenutka sam se nadao da će mi poslužiti kao alat.

Nakon nekoliko pokušaja, uspeo sam da kamenom izvučem prvi ekser iz kutije. Nakon toga sam iščupao još nekoliko, sve dok napokon nisam uspeo da otvorim kutiju. Sadržaj je bio umotan u nauljene tkanine, kako bi bio zaštićen od vlage. Sklonio sam tkaninu, začuđeno osmotrio sadržaj kutije i izvukao jedan primerak kako bih ga bolje pogledao. Zatim sam počeo glasno da se smejem.

U kutiji su bile naređane tanke knjige u kožnim povezima, knjige sa katoličkim molitvama i pesmama. Zeraristi su očigledno na sve mislili kako bi srušili kalvinizam i doveli do jačanja katolicizma.

Možda su knjige bile korisne za duhovni razvoj, ali ne i za to da izađem odavde. Kako sam samo mogao da budem toliko glup i da pomislim da u kutijama ima oružja? Iz očaja sam počeo da se smejem zbog svoje gluposti.

Moj smeh je bio toliko glasan da sam svoje posetioce primetio tek kada su već stajali u mojoj ćeliji: Van der Melen, čovek sa ožiljkom i ćelavi. Onaj sa ožiljkom je pištoljem nišanio u mene, a njegov kompanjon je držao nešto veliko i glomazno.

Van der Melen me je strogo pogledao. ,Ako vas naše molitve čine toliko razdraganim, Sojthofe, trebalo bi da se bavite svojim zanimanjem, slikarstvom.“ Klimnuo je glavom prema ćelavom muškarcu. Ovaj je napravio nekoliko koraka i okačio jednu sliku o zid tako da ju je osvetljavao plamen sveće.

Bila je to plava slika na kojoj su Kornelija i Titus šetali ruku pod ruku. „Zašto donosite tu sliku?“ pitao sam. „Bili ste toliko radoznali da saznate više o našoj tajanstvenoj plavoj boji“, odgovorio je Van der Melen i pokazao na sliku. „Izvolite, sada možete da je proučite! Posmatrajte je u miru.“ Dok je on pričao, ušao je i treći batinaš, onaj crvenog nosa, i istresao sadržaj jednog džaka na pod: uže, gvozdene klinove i jedan težak čekić. „Sojthofe, lezite tamo na ćebad, tako će vam biti najudobnije. I nemojte ni da razmišljate o otporu, inače će vam olovni metak prekratiti uživanje u umetnosti!“ Moja situacija je zaista bila bezizlazna. Vratio sam knjigu sa molitvama u kutiju i pošao prema mom ležaju, gde sam, po uputstvu Van der Melena, legao na leđa. Ćelavac i čovek sa crvenim nosom zakucali su gvozdene klinove levo i desno u pod. Zatim su užad vezali oko klinova i mog tela, na

tako spretan način da sam već nakon nekoliko minuta ležao vezan i nepomičan. Posle još jedne naredbe, ćelavi je sveću postavio bliže slici. „Sada imate dobar pogled na sliku i ništa vas u tome neće ometati“, rekao je Van der Melen. „Siguran sam da ćete doživeti iznenađujuće iskustvo.“ Izašli su i čuo sam kako se vrata zatvaraju. Koraci su se udaljavali i tupo odjekivali u hodniku. Da li je jedan stražar ostao? Nisam znao. Doduše, sa ili bez stražara, bio sam vezan i nisam mogao da se pomerim, tako da nisam mogao ni da razmišljam o bekstvu. Nisam mogao da pobegnem ni od njih, a ni od slike.

Ali postojala je jedna mogućnost. Sklopio sam oči i odlučio da ne gledam u sliku. U tome sam video jedini način da izbegnem dejstvo boje smrti. Znao sam šta me čeka, a to je bila prednost u odnosu na one koji su bili žrtve slika smrti. Ležao sam tako sklopljenih očiju, dva, tri ili četiri sata, nisam znao.

Razum mi je bio bistar, ali sam bio suviše nervozan da zaspim.

U neko doba je moj strah od slike popustio a da to sebi nisam umeo da objasnim. Iznenada mi je delovalo glupo da se kao slikar plašim jedne slike.

Da me Rembrant sada vidi, smejao bi se u sebi. Ovde sam imao jedinstvenu priliku da iz blizine proučim jednu od plavih slika, a ja sam, budala, zatvorio oči.

Na kraju sam ih i otvorio. Možda je ta nepoznata demonska moć, koju je slika širila, već bila ovladala nada mnom.

Slika.

Posmatrao sam je i ponovo sam se divio Rembrantovom majstorskom umeću da se poigra svetlom i senkama. Po mom mišljenju je to jednolično plavo njegovu umetnost na poseban način dovodilo do izražaja i žalio sam što dosad nije radio sa tom bojom. Voda u reci, kraj koje su Titus i Kornelija šetali, kao da je zaista proticala. Video sam kako se Kornelijina suknja pomera na vetru i kako su oboje delovali živo.

Zatim su mi mahnuli. Nisam mogao da poverujem rođenim očima, ali nije bilo sumnje. Nisu to bili samo likovi naslikani četkicom i bojom, bili su to pravi ljudi.

Kornelija je izašla iz slike u prostoriju i ponovo mi mahnula. Bezbrižno mi se osmehnula i ja sam odmah prepoznao taj smešak koji mi je toliko nedostajao. Razumeo sam Kornelijin znak. Pozivala me je da pođem za njom.

Međutim, kako sam mogao da pođem za njom kada sam bio vezan? Samo što

sam to pomislio, užad su nestala. Nisu spala sa mene, nisu ni morala, ona jednostavno više nisu postojala. Ustao sam, potrčao ka Korneliji i zagrlio je.

Smejali smo se i šetali livadama, ne udaljavajući se od reke sa tom svetlom vodom. Još neko je bio sa nama: Titus. On je držao Korneliju za jednu ruku, a ja za drugu, pa smo izgledali kao bezbrižna trojka.

Ali onda sam primetio da Kornelija više pažnje poklanja onom drugom, a ne meni. To me je razbesnelo, jer ja sam bio taj koji je voli i koji se žrtvovao za nju tako što sam pola Amsterdama prevrnuo naglavačke ne bih li pronašao njenog oca.

Korneliji kao da to nije bilo bitno, a Titusu još manje. Njih dvoje su se šalili i smejali kao da nisam prisutan. Kao da su jedno drugom mnogo više nego brat i sestra. On ju je otrgao od mene, uzeo je u svoje ruke i plesao sa njom kroz visoku, čudno svetloplavu travu. Hteo sam da ih razdvojim, ali nešto me je držalo. Bila su to užad koja su se opet pojavila oko mog tela.

Još nešto me zbunilo: siluete nekih prilika kojima nije bilo mesto na ovoj livadi. Trudio sam se da ih prepoznam, ali one su ostale senke, a onda su nestale brzo kao što su se i pojavile.

Kada sam se ponovo okrenuo prema Korneliji i Titusu, Titus više nije bio tu. Samo je Kornelija stajala nasred livade i gledala me velikim nevinim očima. Moj gnev zbog njenog licemerja pretvorio se u ogroman bes i bacio sam se na nju. Užad me sad nisu sprečavala, ali o tome više nisam ni razmišljao.

Kornelija je zbog moje težine pala i zavrištala, možda od iznenađenja, a možda i od bola. Tako razjarenom, meni je bilo svejedno. Zaslužila je kaznu.

Cučao sam nad njom i udarao sam je, sve dok se vrisak nije pretvorio u cviljenje i dok nije prestala da pruža otpor.

Ali ona nije mogla da me prevari. Prepoznao sam u njenom ponašanju bedan pokušaj da izbegne kažnjavanje. To me je samo još više razbesnelo.

Stavio sam ruke oko njenog belog vrata i davio je dok i to cviljenje nije zamrlo.

Tada me nešto odvuklo od nje i nisam znao šta mi se to dešava. Udario sam potiljkom o kamen i munja mi je sevnula kroz glavu. Kao jutarnja magla na sunčevom svetlu, plava livada se podigla ispred mene i ja sam prepoznao istinu.

I dalje sam se nalazio u podzemnoj ćeliji; uopšte je nisam ni napuštao. Tu je stajao ležaj sa presečenim užadima. Tamo na zidu je bila slika sa Titusom i Kornelijom.

Kornelija! Video sam je dvostruko ispred sebe. Na slici, gde je šetala kraj Titusa, kao da se ništa nije desilo, ali i na podu, gde je ležala prava Kornelija, iscepanih haljina, krvava, unakažena i sklopljenih očiju.

Osim bola pri pogledu na nju, pojavilo se i strašno saznanje da je sve to bilo mojih ruku delo. Dok sam bio očaran slikom i dok sam i dušom i telom bio rob te đavolske moći, doveli su Korneliju kod mene u ćeliju i presekli užad. Ishod te strašne igre bio je stravičan. Preneraženo sam gledao u svoje ruke kao u neka strana stvorenja i poželeo da ih odsečem. Ovim rukama sam pretukao i davio Korneliju - ja, koji sam se zakleo da ću je čuvati i braniti od svakog zla! Osim gađenja prema sebi, javio mi se i osećaj straha koji do tada nikada nisam osetio u toj meri. Tek sada sam, pošto sam je lično osetio, u potpunosti shvatio moć đavolje boje. Iako sam znao da je opasna, nisam uspeo da se odbranim od napada na moje misli. Ta strašna plava boja prevarila je moja čula i pretvorila me u poslušnog roba. S jezom sam zamišljao kako jedan grad veličine Amsterdama, ili čak cela zemlja, pada pod uticaj slika đavolske moći.

Ugledao sam trojicu čuvara, Van der Melena i doktora Van Zeldena. Lekar je čučao kraj Kornelije.

Hteo sam da pitam kako joj je, ali glas me je izdao. Zeleo sam, bez obzira na to što su bili naoružani i brojniji, da se bacim na njih, ali nisam uspeo ni da ustanem sa poda. Nakon ludila, za koje nisam znao koliko je trajalo, bio sam lišen svake snage. Ništa drugo mi nije preostalo do da posmatram kako se Van Zelden naginje nad Kornelijom i kako je pregleda. „Ziva je, ali je jako slaba.“ Ove reči su malo olakšale težak teret koji je ležao na meni, ali osećaj krivice ništa nije moglo da umanji. „Iznesite je “, rekao je Van der Melen stražarima. ,Ja ću se pobrinuti za sliku.“ Skoro zahvalan, posmatrao sam kako skida sliku sa zida i polazi za ostalima koji su izneli Kornelijino nepomično telo u hodnik.

Na vratima se još jednom okrenuo. „Sada ste upoznali moć božanske plave V

V

boje, Kornelise Sojthofe. To je bila kazna zbog izdaje, to što vam je pokazala vašu mračnu stranu. Nije se ništa desilo što već ranije nije bilo skriveno u vama!“

Sedeo sam na mojim ćebadima, ruke sam obavio oko tela i drhtao, dok sam iznova i iznova razmišljao o tome šta se desilo. Pod dejstvom đavolje boje, uradio sam nešto što nikada ne bih pomislio da je moguće. Nije mnogo falilo da ubijem Korneliju, koja mi je bila najdragocenija na svetu!

Nalazio sam se u čudnom stanju, između zbunjenosti i razumevanja. Polako sam počeo da shvatam šta je Osela nateralo da počini zločin. Đavolje plavo je bilo u stanju da iznese na videlo ono što je bilo skriveno u ljudima, ono što ni oni sami nisu želeli da znaju da u njima postoji.

Kod Osela je to bilo nakupljeno ogorčenje zbog Gese Timers, koju je voleo, ali koja ga je stalno iskorišćavala i ponižavala. Oselova ljubav i odanost bili su jači od svakog ogorčenja, ali đavolja boja ga je naterala da zaboravi na sve ono dobro. Njime su nadvladala zla osećanja, koja su se krila duboko u njemu, pretvorivši ga u ubicu.

Ali šta je bilo sa mnom? Iznova i iznova sam se pitao kako bih sebi objasnio napad na Korneliju. Da li se u meni zaista krila tolika mržnja prema njoj? Đavolja slika me navela na osećaj ljubomore prema Titusu, ali to nije bila iluzija. Titus je bio Kornelijin brat i bez sumnje je bio mrtav, bez obzira na to šta je Rembrant pričao. Šta sam onda zamerao Korneliji? Možda što se ljutila na mene zbog mog zanimanja za Luizu? Ipak, u tom pogledu sam je razumeo u potpunosti i mogao sam da saosećam sa njom. Bilo bi nepravedno da je zbog toga mrzim. Koliko god sam se ispitivao, nisam mogao da nađem odgovarajući razlog.

Pa ipak, napao sam je kao neka divlja zver. Kapljice krvi na podu, tamo gde je Kornelija ležala, bili su dokazi. Zvuk njene vriske i cviljenja odjekivao mi je u ušima i bio sam očajan zbog toga.

Bezbroj puta sam sebi postavio pitanje zašto se to desilo, a nalazio sam samo jedan odgovor: nije me na to naveo skriveni osećaj mržnje prema Korneliji, već skrivena mržnja prema samom sebi. Od kada je Kornelija, zbog mog ponašanja prema Luizi, izgubila poverenje u mene, mučio sam samog sebe. Najradije bih taj deo, koji je žudeo za Luizom, isekao iz mene i bacio V

ga u vatru. Plavi đavo je otkrio taj skriven osećaj i usmerio ga protiv Kornelije. Ona je bila ta koja je imala razlog da bude ljubomorna. Đavolsko ludilo je tu ljubomoru okrenulo u suprotan smer.

Bilo mi je hladno. Nehotice sam se umotao u jedno ćebe i razmišljao o strašnoj moći plave boje.

Glava dvadeset i sedma Sa barutom i olovom 30. SEPTEMBAR 1669. GODINE Ipak sam u neko doba zaspao od umora. Bio je to nemiran san pun mučnih i zbunjujućih prikaza, u kojima je plava boja igrala glavnu ulogu. Nekoliko puta sam se budio sav mokar od znoja, sa željom da nikada više ne zaspim, ali moj umor je bio prevelik.

Kada sam se po peti ili šesti put trgao, pomislio sam da čujem prigušene ali glasne zvuke. Isprva sam mislio da mi se to pričinjava zbog snova, ali buka se nije smanjivala. Cuo sam glasnu viku, hitre korake i praskove.

Skočio sam sa mog ležaja, potrčao prema ulazu i prislonio uvo na vrata.

Nesumnjivo su to bili zvuci borbe. Drmao sam vrata, ali bila su, kako sam i očekivao, zaključana. Udarao sam pesnicama o teško drvo, zbog čega sam osetio jak bol u posekotini na levom dlanu. Tek kada sam čuo da neko pokreće bravu, zastao sam i pomerio se dva koraka od vrata.

Počeo sam da sumnjam u to da li sam ispravno postupio. Zeleo sam da eventualnim spasiocima lupanjem skrenem pažnju na sebe. Ali šta ako su žeraristi pobedili u borbi i sad dolaze da me kazne zbog moje uzbune?

Vrata su se otvorila i istog trena su se zvuci borbe jasnije čuli. Trojica naoružanih muškaraca ušli su predvođeni mladićem plave kose, koji je u ruci držao pištolj sa dve cevi. Odahnuo sam kada sam ga ugledao. „Gospodine Dekert!“ rekao sam. „Još nikada nisam bio toliko srećan što vas vidim.“ „To vam verujem“, odgovorio je Katunov pomoćnik nakon kratkog pogleda po ćeliji. „Vi ste i na ovom čudnom mestu sebi zaista našli najgoru rupu.“ Klimnuo sam glavom. „Dobro je što ste uspeli da razvalite bravu.“ „Nismo ni morali. Ovaj je kod sebe imao ključ.“ Pokazao je na muškarca, koji je nepomično ležao ispred vrata u hodniku.

Prišao sam mu bliže i prepoznao čuvara sa crvenim nosom. Pored njega je bio pištolj koji mu više nikada neće biti potreban - na njegovim grudima se V

V

nalazila velika rupa, a ispod nje se širila krvava bara. „Vi ste ovo uradili?“ pitao sam Dekerta jer su mu pratioci bili naoružani samo mačevima i palicama. ,3 io sam samo brži od njega“, odgovorio je i ponovo napunio svoj pištorj. ,,Za svaki slučaj, ispraznio sam obe cevi i, kao što vidite, rezultat je ružan za oko.“ Na jeziku mi je stajalo pitanje za pitanjem. „Šta je sa Rembrantom i njegovom ćerkom? Da li ste ih već našli?“ Na moje veliko razočaranje, samo je odmahnuo glavom. „Koliko ja znam, ne. Ali ne mogu ništa sigurno da kažem. Ovde dole se svuda vode borbe.“ „Rembrant i Kornelija verovatno se ne nalaze ispod zemlje. Podzemlje ima izlaz kroz nekoliko kuća u ovoj četvrti. U jednoj od njih Rembrant ima atelje na tavanu.“ „Onda bi trebalo odmah da krenemo u potragu“, predložio je Dekert. „Ili ovde dole treba još nešto da obavimo?“ Pogledom sam prešao po prostoriji, u kojoj nije bilo ništa osim kutija pored zida. „Ne, nema, Dekerte, osim ako se ne zanimate za katoličke molitvenike.

Hajdemo!“ Pri odlasku iz ćelije, sagnuo sam se, uzeo oružje preminulog stražara i proverio da li je napunjeno. I to je bio pištolj sa dve cevi, samo što ovaj nije bio tako očuvan kao Dekertov. Ipak, sa pištoljem sam se osećao malo bolje i nadao sam se da ću moći da se oslonim na njega ako situacija postane ozbiljna. Ubrzo sam mogao i da se uverim u to. Pod mojim vođstvom, trčali smo kroz hodnike pune dima baruta. Stalno su se čuli krici i hici, ali imao sam utisak da se borba polako stišava. Ja se nisam ništa bolje snalazio od Dekerta i njegovih pratilaca, tako da je potrajalo dok nisam našao stepenište koje sam tražio.

Stigli smo do stepenica odmah posle dvojice muškaraca koji su dolazili iz suprotnog smera: Van der Melen i ćelavi stražar. Obojica su imala po pištolj u ruci i počeli su da pucaju čim su nas ugledali.

Bez razmišljanja sam kleknuo dok sam pripremao pištolj. Ali nisam uspeo da uočim metu jer se od pucnjeva raširio dim baruta. Dok sam žmirkao očima i trudio se da pogledam kroz svetlosivu maglu, začuo sam kako je Dekert zastenjao pored mene i pao na pod. Plašio sam se najgoreg i od besa sam zapucao iz pištolja a da nisam ni imao cilj pred očima.

V

Zatim sam se okrenuo prema Dekertu, kraj kojeg se već nalazio jedan od njegovih ljudi, i kleknuo pored njega. Dekert je ispustio pištolj iz ruke i obema rukama stegao desnu butinu. ,,Ziv je!“, vikao sam sa olakšanjem i pocepao parče tkanine sa moje košulje kako bih mu vezao nogu.

Kada sam završio sa sređivanjem rane, oblak dima se povukao. Videli smo jednog čoveka kako sklupčan leži na dnu stepeništa. Bio je to ćelavi, što sam razaznao tek pri drugom pogledu. Moj metak mu je odneo skoro pola glave, a ostaci iskidanog mesa i smrvljene kosti lobanje lepo bi se uklopili u zbirku doktora Van Zeldena. „Sojthofe, vi ste pravi majstor u gađanju“, pohvalio me Dekert dok je, naslonjen na jednog svog čoveka, stenjući ustajao. „Recimo da je to bila sreća. Ja sa pištoljima imam iskustva koliko i vi sa četkicom. Kako vam je?“ ,3olje nego što izgleda“, rekao je sa namučenim osmehom na licu. „Na svu sreću, metak mi je samo okrznuo nogu. Onaj drugi mora da je pobegao uza stepenice, zar ne?“ Klimnuo sam glavom. „Ili je pobegao, ili je otišao kod Rembranta. Ako požurimo, možda još i uhvatimo Van der Melena.“ „To je bio Van der Melen? Hajdemo za njim!“ Zurili smo uza stepenice, a Dekert se trudio da drži korak sa nama uprkos svojoj rani. Ako je ono zaista bio Van der Melen, imao je znatnu prednost jer ga nigde nismo sustigli niti opazili. Ili sam ja pogrešio put i našu grupu vodio ko zna gde? Ipak ne, prepoznao sam hodnik koji je vodio do Rembrantovog ateljea na tavanu. Vrata su bila otvorena, što nije obećavalo ništa dobro.

Kada smo utrčali u atelje, ugledali smo Van der Melena kako u nešto uporno ubeđuje Rembranta. Verovatno je želeo da ga nagovori da zajedno pobegnu. Naša pojava uplašila je trgovca umetničkim delima, koji je verovatno računao da ima mnogo veću prednost. Neodlučno je mahao pištoljem između Rembranta i nas.

Da li je imao vremena da ponovo napuni pištolj? To nisam znao, ali nisam hteo da čekam da to saznam. Moj pištolj je bio prazan - u svom tom metežu, zaboravio sam da ga ponovo napunim. Bacio sam ga na Van der Melena i teško gvožđe ga je pogodilo u slepoočnicu.

Začuo se nejasan krik, spustio je svoj pištolj i zateturao se nekoliko koraka V

unazad. Pritom se sapleo o štafelaj i potpuno izgubio ravnotežu. Pao je na leđa, razbio jedan od velikih prozora i izleteo dole na ulicu. Začuli smo otegnuti vrisak, a zatim tup udarac kada je njegovo telo stiglo do tla.

Požurio sam prema prozoru i pogledao dole. Pošto je telo na popločanoj ulici ležalo čudno uvrnuto, zaključio sam da je Van der Melen, bez ikakve sumnje, mrtav. Očigledno je slomio kičmu pri padu.

Dekert je stao pored mene. „Zaista ste spretni u korišćenju pištolja.“ Okrenuo sam se prema Rembrantu koji nas je zbunjeno posmatrao. Sa četkice u njegovoj desnoj ruci, plava boja kapala je na pod. „Šta sve ovo znači? Sojthofe, šta ste uradili gospodinu Van der Melenu?“ „Ništa što nije zaslužio“, gorko sam odgovorio. ,3olje mi recite šta je hteo od vas?“ „Hteo je da pođem sa njim. Veoma se žurio. Pokušao sam da mu objasnim da prvo moram da završim ovu sliku.“ Pritom je četkicom pokazao na plavu sliku na kojoj je radio još otkad sam prvi put bio u ovom ateljeu. „Gde je trebalo da idete sa Van der Melenom?“ nastavio sam sa pitanjima. „Da li vam je nešto rekao?“ Rembrant je odmahnuo glavom. „Da li je pomenuo Korneliju? Da li je možda rekao gde se ona nalazi?“ „Pa gde bi bila? Ona je u našoj kući, u Rozengrahtu.“ On izgleda zaista nije ni slutio da su mu ćerku doveli ovamo i da joj se desilo nešto strašno - i to zbog mene. „Da li Van der Melen zaista nije pomenuo Korneliju?“ Rembrant je nevoljno odmahivao glavom. „Zašto stalno pričate o Korneliji?

Nemojte se nadati da imate neke šanse kod moje ćerke. Moja ćerka će se jednog dana udati za dobro situiranog gospodina, za nekoga kao što je Van der Melen, a ne za takvog kao što ste vi!“ Ponovo sam pogledao dole prema ulici gde je ležao van der Melen, zažalivši što sam ga ubio. Ne zato što je njegov gubitak bila neka šteta, već zato što bi nam on mogao reći gde se Kornelija nalazi. „Ne gubite nadu“, rekao je Dekert koji je primetio moj očaj. „Okrenućemo sve naglavačke. Ako je vaša Kornelija ovde, onda ćemo je i naći.“ Pomagao sam im u potrazi. Išli smo od sobe do sobe, od sprata do sprata.

Većina soba bila je prazna, a što se tiče Kornelije, nismo pronašli nikakav V

trag. Nakon što smo pretražili celu kuću, sreli smo Jeremijasa Katuna, koji je upravo jednom kapetanu straže davao uputstva za transport uhapšenih.

Obratio sam mu se pun nade, ali ni on ništa nije znao o Korneliji. Verovatno bi nam Fredrik de Gal ili Anton van Zelden mogli dati pouzdana obaveštenja, ali oni nisu bili među uhapšenima.

U prizemlju kuće pronašli smo jednu sobu u kojoj je stajao prašnjav nameštaj. Iscrpljeni, Katun, Dekert i ja spustili smo se na prljavi tapacirung, a Dekert je digao svoju povređenu nogu na jedan nizak sto, koji je nekada služio za odlaganje suđa. „Ovo je bio težak udarac za zaverenike“, rekao je Katun, „iako nam još nedostaju ključni ljudi. Šteta što nam je Van Zelden promakao kad smo mu već bili tako blizu.“ Ovo sam želeo da čujem. „Van Zelden nas je i doveo do vas, Sojthofe“, rekao je okružni inspektor na moje iznenađenje. „Kao što sam vam obećao, bio je pod prismotrom. Otišao je kočijama do Rozengrahta i poveo Rembrantovu ćerku sa sobom. Moji ljudi su ga pratili u ovu četvrt, gde je sa devojkom nestao u jednoj oronuloj kući.

Počeli smo da istražujemo i ubrzo smo postali sigurni da smo pronašli sklonište zaverenika. Celu noć smo vršili pripreme i u ranu zoru smo bili spremni da barutom i olovom istrebimo ovo zavereničko gnezdo.“ ,A što ne odmah te noći?“, pitao sam. „Dole u tamnim prolazima je svejedno da li je dan ili noć.“ „Nismo znali šta nas čeka. Osim toga, bilo nam je potrebno vreme da okupimo ljude i da zatvorimo okolne ulice.“ „Ali neki zaverenici su uspeli da vam pobegnu!“ „Zašto tako prekorno, Sojthofe? Zar ne bi trebalo da nam budete zahvalni?

Nakon svega što mi je Dekert ispričao, nije vam se dobro pisalo.“ „Izvinite“, rekao sam. „U pravu ste. Ali ludim od straha zbog Kornelije.

Osim toga, razmišljam o tome šta sam joj učinio. Da ste stigli još te noći, verovatno bi ostala pošteđena.“ Prepričao sam šta sam pod dejstvom đavolje boje učinio i obavestio ih o svemu što sam znao o žeraristima i njihovim planovima. „Fantastična priča“, smatrao je Katun. „Nikada ne bih poverovao u tu priču

da nisam lično video ovu tvrđavu ispod zemlje. Sreća po vas, Sojthofe, jer posle ove priče bih se pobrinuo da vas smeste u ludnicu.“ „Nažalost, đavolja boja nije plod moje mašte“, rekao sam. „Molim vas da se pobrinete da Rembrantove slike iz ateljea ostanu negde zaključane. Da li ste našli skladište sa plavom sirovinom?“ „Ne, nažalost nismo“, odgovorio je Katun, a lice mu je poprimilo mračan izraz pri pomisli kakvo zlo može da prouzrokuje dejstvo đavolje plave boje.

Glava dvadeset i osma Otac i sin Dva sata kasnije, Katun, Rembrant i ja odvezli smo se do Rozengrahta.

Duvao je jak vetar niz amsterdamske ulice i drmao kočiju. Nesumnjivo je jesen najavljivala svoj dolazak.

Katun je odustao od namere da privede Rembranta, a ja sam bio veoma srećan zbog toga. Sigurno da stari slikar nije bio potpuno nevin u svemu ovome. Bio je svestan toga da njegove slike drugim ljudima donose smrt. Ali koliki deo krivice za to su snosile starost, bol, zbunjenost i svest oštećena plavom đavoljom bojom? S obzirom na dug vremenski period tokom kojeg je Rembrant dolazio u dodir sa plavom bojom žerarista, čudilo me je što je uopšte imao imalo zdravog razuma. Da li ga je Fredrik de Gal zaista izabrao samo zato što mu se Bog javio?

Po ko zna koji put sam ponovo razmišljao da li to zlo potiče samo od plave boje, ili je možda na tom udaljenom pustom ostrvu nešto ipak bilo nastanjeno - ja sam to nešto u sebi nazvao demonom - što je uz pomoć đavolje boje ispružilo svoje kandže ka ljudima koje je moglo da zahvati.

Rebeka Vilems je očigledno primetila da ispred kuće staje kočija. Otvorila je ulazna vrata još i pre nego što smo stigli do njih. Kada je ugledala svog dugogodišnjeg gazdu, kod kojeg se već osećala kao član porodice, nasmešila se, ali se preko njenog izboranog lica odmah navukla senka. „Kako to izgledate, gospodaru?“ pitala je. „Šta su vam uradili?“ „Mnogo toga je doživeo i sada mu je najpotrebniji mir“, objasnio sam joj u hodniku, gde smo bili zaklonjeni od hladnog vetra. „Ali nam pre svega recite da li znate gde je Kornelija?“ „Kornelija? Zar ona nije sa vama?“ „Da li bih vas onda pitao za nju?“ „Ne razumem“, rekla je starica tiho i odmahnula glavom. „Kada sam vas malopre videla da iz kočije izlazite sa majstorom Rembrantom, pomislila sam da je Kornelija sa vama. Doktor Van Zelden je rekao da je pronašao nestalog gospodina i hteo je da Korneliju odvede do njega. Kada se Kornelija nije V

vratila do kasno uveče, počela sam da brinem.“ „S razlogom“, rekao je Katun. „Da li je Van Zelden još nešto rekao? Možda je dao neki nagoveštaj gde vodi Korneliju?“ „Ništa u tom smislu“, odgovorila je Rebeka. „Veoma se žurio i navaljivao je na Korneliju da ogrne nešto na brzinu i da krene sa njim.“ Zeleo sam da znam šta li je Kornelija pomislila dok je Van Zelden stajao pred vratima. Verovatno je bila na oprezu jer je znala za konzerviranog Titusa, ali briga za oca je verovatno bila jača od opreza.

Obratio sam se Katunu. „Možda pronađemo trag u Van Zeldenovoj kući.

Osim toga, možete tom prilikom lično da se uverite šta je Van Zelden uradio sa Titusom van Rajnom.“ „Dobra zamisao“, odgovorio je okružni inspektor.

Istog trena se u Rembrantu, koji je do sada samo ćutke stajao pored nas, vratio život. „Vi pričate o Titusu? Gde je on? Da li je kod doktora Van Zeldena?“ „Titus je mrtav“, ubeđivao sam ga po ko zna koji put. „Samo se njegov leš čuva u kući doktora Van Zeldena, konzerviran u jednom velikom staklenom sudu.“ „Onda me povodite sa vama!“ navaljivao je drhtavim glasom i sa suzama u očima. „Hoću da vidim svog sina!“ Da li je zaista razumeo da je Titus mrtav? To nisam znao, ali zamolio sam okružnog inspektora da starcu ispunimo želju. Možda će napokon pronaći mir kada sopstvenim očima bude video da Titus više nije među živima.

Katun se složio i ušli smo ponovo u kočiju, ispraćeni Rebekinim zabrinutim pogledom. Na putu do Klovenirsburgvala, vetar je postajao sve jači i oduvao je nekoliko krovova sa štandova koji su se nalazili kraj ulice. Nad Amsterdamom će se uskoro razbesneti prava oluja.

Kada smo pred doktorovom kućom izašli iz kočije, morali smo u pravom smislu te reči da se borimo protiv vetra kako bismo mogli da nastavimo peške. Jedan čovek, koji je čvrsto stezao svoj mantil oko sebe, došao nam je u susret. „Da li se nešto dešavalo, Kampene?“ pitao je Katun. „Ne mnogo“, odgovorio je stražar. „Jedna služavka je pre nekih sat vremena otišla u nabavku i malopre se vratila. U međuvremenu je jedna starija žena, verovatno kuvarica, odbila dva pacijenta na vratima.“ V

,A doktor Van Zelden?“ „Nije se više ovde pojavljivao otkako je sinoć napustio kuću.“ To bi i bilo glupo sa njegove strane, pomislio sam. Verovatno je bio upozoren nakon napada na zavereničko gnezdo.

Nakon što smo zazvonili na vrata, otvorila nam je služavka koju sam već poznavao. Na njenom crvenom licu nije se moglo primetiti da li me prepoznaje. „Doktor nije tu.“ „Ipak želimo da uđemo“, rekao je Katun i predstavio se. ,Ja sam ovlašćen od strane okružnog sudije.“ Oklevajući, pustila nas je da uđemo, a i Kampen nam se pridružio. U kući smo naišli i na kuvaricu o kojoj je Kampen pričao. Bila je to seda starica sa okruglim licem, srednjih pedesetih godina. Katun se raspitao o Van Zeldenu. „Mi ne znamo gde je on“, odgovorila je žena i meni je zvučala iskreno. „Sinoć je napustio kuću i od tada nemamo nikakve vesti o njemu.“ „Da li je to neobično?“ nastavio je Katun sa ispitivanjem. „Ah, pa često se dešavalo da noću ne dođe kući, na kraju krajeva, on nije oženjen, tako da se to dešava, ako me razumete.“ Kuvarica je zaverenički namignula. „Ali još se nikada nije desilo da propusti termin za preglede a da nas pre toga ne obavesti. Sada se već pomalo brinem za njega.“ „Da li možda ima neku rodbinu ili neku damu gde bi se sad mogao nalaziti?“ „To mi nije poznato“, rekla je kuvarica i pogledala služavku: ,A tebi?“ Devojka je odmahnula glavom. „Onda ćemo malo da razgledamo po kući“, objavio je okružni inspektor. „A naročito stražnje prostorije.“ „To ne možete“, odgovorila je brzo kuvarica. „Zaključane su.“ „Gde je ključ?“ „Gospodin ga uvek nosi sa sobom.“ „Da li postoji i drugi ključ?“ „Ne. A i doktoru Van Zeldenu se neće dopasti da neko u njegovom odsustvu tamo razgleda. Veoma je čudan kada se radi o tim prostorijama.“ „Baš zbog toga i želimo da ih pogledamo“, rekao je Katun, izvukao nož na rasklapanje i obratio se meni: „Evo vam, Sojthofe, vi obožavate da razvaljujete tuđe brave, čak i na crkvama. Pokažite nam svoje sposobnosti.“ Pod zabrinutim pogledima kuvarice i služavke, počeo sam da obrađujem

ulazna vrata prema, kako je devojka rekla, doktorovom svetilištu. Ovoga puta mi sreća nije bila naklonjena i Kampen je pokušao umesto mene. Bilo mu je potrebno samo minut-dva i brava je škljocnula.

Katun, Kampen, Rembrant i ja ušli smo u Van Zeldenove prostorije, dok su njegove dve služavke bojažljivo ostale da stoje pred otvorenim vratima.

Verovatno su grčevito razmišljale kako da svom gazdi objasne, kada se bude vratio, šta se ovde dogodilo. Ja sam sumnjao da će se Van Zelden ikada vratiti u svoju kuću.

Poslednja soba je bila, kao i pri mojoj prvoj poseti, posebno zaključana.

Katun je već vadio nož, ali ja sam se vratio u prvu sobu i pronašao ključ na onom istom mestu.

Pre nego što sam otključao vrata, obratio sam se Rembrantu: „Dobro razmislite da li zaista želite da ga vidite! Verujte mi, to nije prijatan prizor.“ Pogledao me skoro molećivo. „Ako je to moj sin Titus, onda želim da ga vidim!“ „Dobro“, uzdahnuo sam i otvorio vrata.

Strašna misao mi je prošla kroz glavu: da li je Titusov leš nestao kao što su nestale slike koje sam želeo da pokažem u kabareu? Ali nije ogromno staklo nalazilo se na svom mestu, a u plavoj tečnosti je plutalo beživotno telo Rembrantovog sina.

Ali nije samo Rembrant piljio u taj neverovatni prizor, već i Katun i Kampen. „Taj Van Zelden mora da je sam đavo kada može tako nešto da uradi“, rekao je Kampen. „Ili je opsednut đavolom“, rekao sam.

Rembrant je polako prišao lešu svoga sina, kao da je zaboravio na dvojicu službenika i mene. Pred velikim staklom je pao na kolena, savio glavu unazad i posmatrao golo telo u plavoj tečnosti. Nas trojica se nismo pomerali. Strahopoštovanje prema onom koji upravlja i živima i mrtvima ispunilo je prostoriju. Činilo se kao da starac čitavu večnost gleda u mrtvog sina. „Šta su ti uradili?“ Rembrantov glas je bio toliko tih da smo jedva razumeli šta govori.

Nakon izvesnog vremena je ustao i okrenuo se prema nama. Suze su mu sijale u očima. Oči su mu delovale strašno umorne, a istovremeno sam u V

njima video nešto što im je odavno nedostajalo: razum i shvatanje. „Šta sam to uradio?“ zapitao je isprekidanim glasom, a da pritom nije pogledao nijednog od nas. „Šta sam to uradio ljudima?“ „Umalo ste ih upropastili“, rekao sam bez prekora i trudio sam se da mi glas zvuči blago. ,A li ako pronađemo Fredrika de Gala i Antona van Zeldena, možda ćemo uspeti da sprečimo ono najgore.“ Pritom sam mislio na plavu materiju koja je i dalje bila u posedu žerarista. „Ne znam o čemu sam razmišljao“, nastavio je Rembrant. „Toliko sam želeo da mi se Titus vrati da sam zaista poverovao da je još uvek živ.“ Katun, koji je u međuvremenu malo razgledao po prostoriji, izvadio je nešto iz jednog ormara i to podigao. „Ovo ste videli, gospodine Van Rajne.“ Bilo je to nešto nalik krpi, kao parče kože. Kada je Katun to razvukao obema rukama, pojavio se oblik razvučenog lica bez očiju. „Šta je to?“ pitao je Rembrant.

Okružni inspektor mu je dao to parče „Otisak lica vašeg sina. Time vas je Van Zelden obmanuo. Zato ste vašeg sina viđali samo u mraku, da ne biste mogli da primetite prevaru. Uz promukao i tih glas bolesnika i malo glume, sve je bilo savršeno. Za to je Van Zeldenu bio potreban leš vašeg sina i zbog toga je okačio njegov portret u svom salonu, kako me je Sojthof obavestio.“ „Ali zašto je konzervirao ceo leš?“, pitao sam se naglas. ,3 ila mu je dovoljna i maska sa lica.“ „Ko zna, možda je planirao još neki sraman čin, kakav samo jedan bolestan um može da osmisli. Možda je mislio da mrtvo telo jednog dana zaista prohoda među živima, iako bez duše. Kada pogledam oko sebe, imam utisak da je Van Zelden genije, iako je svoju genijalnost koristio u službi Sotone.“ Rembrant je s gađenjem ispustio masku iz ruke i obratio mi se. „Sojthofe, moram da vas zamolim za oproštaj, za mnogo toga. Da li ćete mi, uprkos tome, učiniti uslugu?“ „Ako mogu, hoću.“ „Pobrinite se za to da Titus napokon nađe svoj večni mir. Sahranite ga kako dolikuje.“ Počeo je jako da drhti i s mukom se držao na nogama. „I nađite Korneliju!“ Katun i ja smo taman uspeli da ga uhvatimo pre nego što se strovalio na pod. Odneli smo ga do jedne fotelje, a Kampen je otišao da pozove pomoć.

V

V

Glava dvadeset i deveta Oluja nad Amsterdamom Dok se jedan lekar iz komšiluka brinuo o Rembrantu, Katun, Kampen i ja smo prevrnuli naglavačke Van Zeldenovu kuću. Tražili smo nagoveštaj nekog drugog skrovišta žerarista, trag do mesta gde bi mogli čuvati đavolju boju, a najverovatnije i Korneliju. Ali ništa nismo pronašli. „Zašto su zaverenici poveli Rembrantovu ćerku sa sobom?“ zapitao se Kampen nakon što smo pretražili i poslednji ormar sa papirima. „Pre svega, da bi imali čime Rembranta da drže i dalje poslušnim“, rekao je Katun. „Nisu mogli da znaju do kada će verovati u tu priču o Titusu. Kada smo napali njihovo skrovište, morali su brzo da reaguju. Taman smo uspeli da ih sprečimo u tome da i Rembranta odvedu sa sobom, a sa Kornelijom su to verovatno uspeli. Samo što im sada nedostaje otac.“ „Onda, u stvari, mogu da puste devojku na slobodu“, rekao je Kampen. „Teško da će tako nešto uraditi“, odgovorio je Katun. „Kornelija bi mogla da oda njihovo novo skrovište. Možda računaju i sa tim da će ponovo uspeti da pridobiju Rembranta. Osim toga...“ „Šta?“ pitao je Kampen kada me je Katun pogledao.

Okružni inspektor se nakašljao. „Devojku bi mogli da zloupotrebe i kao taoca kad ih pronađemo.“ Nakon što je lekar pomogao Rembrantu da ponovo stane na noge, vratili smo ga kući. Kampen je pošao sa nama. Katun je takođe pretpostavljao da se Van Zelden neće vraćati u Klovenirsburgval, čime je prismotra kuće postala suvišna. Kampen je dobio zadatak da posmatra Rembrantovu kuću, u slučaju da žeraristi pokušaju ponovo da stupe u kontakt sa njim. „Šta ćemo sad da radimo?“, pitao sam nakon što smo Rembranta odveli u njegovu spavaću sobu, gde je Rebeka Vilems preuzela brigu o njemu. „Kako možemo da saznamo gde su se sakrili?“ „Prilikom napada na njihovo podzemno utvrđenje, tako to možemo bez preterivanja nazvati, uhapsili smo skoro tridesetoro. Upravo ih Dekert i još nekoliko ljudi ispituju. Moguće je da ćemo uskoro izvući neko važno V

V

obaveštenje.“ „Ja u to ne bih bio siguran“, rekao sam. „Zeraristi su zakleta zajednica.

Niko od njih neće lako postati izdajica. Da li ste dali nalog da se nadgleda i kuća Fredrika de Gala?“ „To je bilo prvo što sam naredio nakon što sam od vas saznao da je on jedan od vođa zaverenika, možda čak i glavni vođa. I pre nego što me pitate, naravno da su pod prismotrom i svi trgovački brodovi De Galovih, koji su trenutno usidreni u luci.“ „To je dobro“, rekao sam. O tome, iskreno, nisam razmišljao. ,3rodom bi žeraristi mogli da napuste Amsterdam, a i đavolju boju bi mogli da odnesu na neko drugo mesto.“ ,3 a š zato.“ Nevoljno sam se naježio. „Ne odgovara mi da samo sedim i čekam da odnekud stigne neki trag, koji možda nikada nećemo dobiti. Zar ne gubimo dragoceno vreme?“ „Šta predlažete?“ Setio sam se nečega: „Ohterveltovi! Da li ste i njih uhapsili?“ „Da li pričate o trgovcu knjiga i slika na Damraku?“ „Da, njegova radnja je blizu Van der Melenove radnje.“ „Koju smo, u meduvremenu, već pretražili, ali, nažalost, bezuspešno.“ „Emanuel Ohtervelt je štampao dnevnik putovanja Fredrika de Gala. Ali tek kada sam Ohtervelta i njegovu ćerku video nakon mise u podzemnoj crkvi, shvatio sam šta ih povezuje.“ „Ako žeraristi neće da pričaju, kao što vi, Sojthofe, pretpostavljate, nećemo ni od Ohtervelta ništa saznati. S druge strane, trebalo bi sve pokušati.

Hajdemo onda, idemo do Damraka!“ V

*** Oluja nad Amsterdamom je postajala sve jača. Na mostovima oko pojasa kanala, kočija nam se toliko tresla da sam se uplašio za kočijaša koji je sedeo gore na klupi. „Dakle, prođe leto“, rekao je Katun gledajući kroz bočni prozor prema sivom nebu. „Sada za Amsterdam počinje vreme oluja.“ „Ako ne pronađemo tu plavi materiju, Amsterdam i svi ostali holandski

gradovi moraće da se pripreme za mnogo veću oluju. Vi lično ste mi objasnili kako će zaverenici posejati neslogu među našim građanima, a Fredrik de Gal je vaše reči potvrdio. Ukoliko kralj Ludvig uđe u zemlju sa francuskom regimentom, naši građani će da čeznu za jesenjim olujama.“ Katun je duboko uzdahnuo. „Voleo bih da znam šta se sve krije iza te plave boje. Ipak mi De Galova priča o tom nepoznatom ostrvu deluje čudno.“ „Ja mu verujem. Nije imao razloga da me slaže što se tiče porekla boje.

Osim toga, priča se poklapa sa poznatim činjenicama o poslednjem putovanju Novog Amsterdama. Pitam se samo da li đavolju boju za svoje planove koriste isključivo žeraristi, ili su zaverenici možda samo nečije oružje.“ „Čije oružje?“ „Oružje neke zle sile koja ih je zaposela kako bi posejala nesreću među ljude.“ „Sojthofe!“ „Šta je? Gledate me kao da sumnjate u moj zdravi razum.“ „Pa nemojte da vas to čudi nakon takve izjave. Da li ste možda predugo bili izloženi dejstvu te davolje boje?“ „Moguće, ali to nema nikakve veze sa mojim razmišljanjem. Nešto što je De Gal rekao navelo me je na razmišljanje. Nekoliko puta je pomenuo da mu se Bog obratio, najpre na ostrvu, a zatim u Amsterdamu, kada mu je, navodno, Bog rekao da slike smrti može da naslika samo Rembrant i niko drugi. Možda je zaista čuo glas neke moći, ali glas neke zle, demonske sile.

Tada bi pad Holandije bio samo početak i odavde bi se zlo raširilo dalje.“ „Vi umetnici patite od neograničene mašte“, promumlao je Katun. „Meni je sasvim dovoljno što moram da se borim sa bandom zaverenika kao što su žeraristi. Zaista mi nisu potrebni još i demoni na njihovoj strani.“ „To je samo razmišljanje. Ali kada sam ležao u ćeliji i posmatrao plavu sliku, zaista sam imao utisak da je nešto strano ovladalo nada mnom. Neko stvorenje koje se radovalo mojim mukama.“ Tiho sam dodao: „I onome što sam učinio Korneliji.“ „Ako zaista postoji takvo demonsko stvorenje, onda je zaista smislilo đavolski plan“, rekao je Katun nakon kratkog razmišljanja. „To stvorenje se pretvara da žeraristima služi u njihove svrhe, dok je, u stvari, ono gospodar, a zaverenike je pretvorilo u svoje pomoćnike koji ništa ne slute.“ Složio sam se sa njim tako što sam klimnuo glavom, ali misli su mi u V

međuvremenu već odlutale na neko drugo mesto - do Kornelije. Briga za nju mi je skoro oduzimala dah i zamišljao sam šta joj se sve dosad moglo desiti.

Da li je već bila mrtva? Možda joj je leš već bio bačen negde u luci? Ili žeraristi Korneliju možda nisu ni poveli sa sobom? Da li je ležala vezana u jednom delu podzemnog lavirinta, koji Katunovi ljudi nisu pronašli, i u ovom trenutku umire od nedostatka vazduha ili žedi? U očaju sam udario pesnicom 0 vrata kočije, a okružni inspektor me samo posmatrao sa sažaljenjem.

Nakon što smo nakratko zastali kod gradske većnice, gde je Katun svratio da bi još nešto obavio, stigli smo do Ohterveltove radnje. Na inače živahnom Damraku nigde nije bilo žive duše. Svako ko je imao imalo pameti pobegao je u kuću kako bi se sakrio od strašne oluje. Vetar je duvao i fijukao oko nas 1 tako jako udarao o vrata kočije kao da nije hteo da nas pusti da stignemo do Ohtervelta. Kada smo napokon uspeli da izađemo, rashuktali vetar podigao je Katunov šešir, bacio ga u vazduh i odneo ga preko krovova kuća.

Požurili smo da uđemo u radnju, u kojoj se, sem Ohtervelta i njegove ćerke, više niko nije nalazio. Njih dvoje su se mučili da veliku sliku sa teškim okvirom odnesu u zadnji deo radnje. Emanuel Ohtervelt je stajao leđima okrenut prema nama, ali Jola je mogla da nas vidi. Zastala je, spustili sliku na pod i zapiljila se u mene kao da je ugledala duha. Po njenom izrazu lica, mogao sam da shvatim da još nisu čuli šta se jutros desilo u skloništu žerarista. „Šta ti je, kćeri?“, mrzovoljno je izgovorio starac. „Što si stala!“ „Imamo goste, oče“, odgovorila je Jola ne skidajući pritom pogled sa nas. „Pa šta. Hajde da prvo odnesemo sliku pozadi, pa ćemo onda da se posvetimo kupcima.“ „Oče... to je Kornelis Sojthof...“ Sada je i Emanuel Ohtervelt spustio sliku. Okrenuo se prema nama i pogledao nas začuđeno kao i njegova ćerka. „Sojthofe! Otkud vi.... mislim...“ „Zašto ste tako iznenađeni?“, pitao sam dok sam im prilazio bliže. „Nije prošlo ni dva dana otkad ste mi rekli da se nadate da ćemo se češće viđati.

Time, izgleda, niste mislili da se viđamo ovde, nego u podzemnoj crkvi vaše đavolske sekte.“ Ohtervelt je gledao oko sebe kao preplašeni zec kojeg vreba lisica. Ali odavde nije mogao da pobegne.

Jola je stala kraj njega i uhvatila ga za ruku. „Smiri se, oče. Gospodin V

V

Sojthof se prema nama uvek ponašao ljubazno. Neće dozvoliti da nam se nešto loše desi.“ „Kao što su se žeraristi ljubazno poneli prema meni“, odgovorio sam grubo.

Jola me iznenađeno pogledala. „O čemu vi pričate?“ „O mučenju đavolovom bojom, kojem ste me podvrgli u podzemnom lavirintu. O ludilu do kojeg me dovela vaša demonska plava boja i zbog čega umalo nisam ubio Rembrantovu ćerku.“ Jola je prebledela. „O tome ništa ne znam. A ti, oče?“ Emanuel Ohtervelt je samo nemo odmahnuo glavom. „To ne umanjuje štetu koja je učinjena“, rekao sam. „Ako želite da vas poštedimo muka, morate nam pomoći da sprečimo još veću nesreću!“ Katun je preuzeo reč i upitao ih gde se nalazi skladište u kojem se čuva đavolja boja, kao i za mesto gde bi zaverenici možda mogli da drže Korneliju.

Jola je ponovila da o svemu tome ništa ne zna i ponovo se obratila meni: „Verujte mi, gospodine Sojthof, ja bih vam pomogla kada bih mogla! Ja to nisam želela.“ Katun se obratio njenom ocu. ,A kako vi stojite, gospodine Ohtervelt?

Imate li vi nešto da nam kažete?“ Ohtervelt je teško progutao pre nego što je počeo: „Znam da mnoge stvari, koje smo mi radili u ime prave vere, vama liče na zločine. Ali, za sve to ćemo odgovarati pred onim višim sudom, i samo pred njim. Vaš sud nam ne može suditi. Međutim, najiskrenije vas molim, budite milostivi prema mojoj ćerki. Ona je još mlada, a ja sam je lično doveo među žerariste. Ona je sa mnom išla na mise, ali nema nikakvu, predstavu o našim tajnim planovima.“ „Najbolji način da pomognete svojoj ćerki i sebi jeste da pomognete nama“, rekao je Katun. „Dakle, šta znate o skladištu te plave boje i o Kornelijinom zatočeništvu?“ Ohtervelt je najpre pogledao u nas, a zatim u Jolu, a onda ponovo nas - bio je razapet između odanosti prema žeraristima i ljubavi prema ćerki. Na kraju se nakanio da progovori: „Znam samo da je za naše potrebe De Gal koristio nekoliko skladišta dole u luci. Ipak, da li je tamo čuvao plavu boju, ili oružje, ili pripremljene letke za bunu, to ne znam.“ „Naravno da već znamo za ta skladišta i već smo ih pretražili, toliko smo i sami upućeni“, rekao je Katun obraćajući se više meni nego Ohterveltu. ,Ali

do sada nismo ništa pronašli, osim nekoliko kutija pamfleta i molitvenika, kao i nekoliko buradi baruta.“ Zveket vrata naterao me je da se okrenem. Pomislio sam da je jaka oluja otvorila vrata Ohterveltove radnje, ali bila su to četiri mladića koji su ušli u radnju i sa kojima se Katun pozdravio. Verovatno je zatražio pojačanje kada smo nakratko svratili u gradsku većnicu.

Obratio sam se Ohterveltu. „Da li zaista ne možete da mi date neki trag gde bi se Kornelija možda mogla nalaziti? Zar nemate nikakvu predstavu?“ „Ne.“ Ohterveltov nesrećan izraz na licu ukazivao je na to da govori istinu. „Priznajem da sam član žerarista. Ali nikada nisam bio vodeći član naše zajednice i nisam upućen u sve tajne. Zao mi je, gospodine Sojthof.“ Katun je podelio svoje ljude. „Dvojica će ovo dvoje da odvedu na dalje ispitivanje u gradsku većnicu. Dekert je o svemu obavešten. Ostala dvojica pretražiće radnju i kuću radi obezbeđivanja dokaza koji bi nam mogli pomoći.“ Dvojica mladića ispratili su Ohterveltove napolje. Dok je Jola prolazila pored mene, pogledala me svojim očima, čiji pogled je molio za oproštaj.

Ohrabrujući je, klimnuo sam joj bradom, ali situacija nije bila obećavajuća. ,,A mi?“ pitao sam. „Šta mi možemo da učinimo?“ „Možda možemo da pomognemo u pretrazi Ohterveltovih prostorija“, rekao je Katun. „Ili imate neku bolju ideju?“ „Moguće“, rekao sam nakon kratkog razmišljanja. „Da li je ideja bolja, to ne znam, ali bila bi to još jedna mogućnost.“ „Zaista? Hajde da čujem, Sojthofe!“ V

V

Jedan usamljeni pešak i naša kočija probijali su se kroz vetrovitu Veliku ulicu Svetog Antonija. Inače, vetar je sasvim očistio ulicu. Ispred Srećnog Hansa nije bilo nikoga. Bilo je po podne, a u to vreme je kabare još bio zatvoren.

Kada smo izašli iz kočije, kočijaš je povikao: „Nevreme izluđuje konja. Ne mogu više da ga obuzdavam.“ „Onda idite“, odgovorio je Katun dok mu je vetar mrsio kosu. „Mi ćemo se vratiti peške.“ Kočijaš je zahvalno klimnuo glavom i krenuo prema gradskoj većnici, a mi

smo otišli do ulaza u kabare. Katun je nekoliko puta pesnicom udario o vrata, dok, napokon, gostioničar, koga smo već poznavali, nije otvorio. „Ovde je još zatvoreno“, promumlao je i pošao ponovo da ih zatvori. „Ne za nas“, odgovorio je Katun. „Ili nas više ne prepoznajete?“ „Aha, vi ste. Da li želite opet kod Kat?“ „Pogodili ste.“ „Pa, onda uđite“, rekao je i pustio nas da uđemo. Bore na njegovom čelu odavale su da nimalo nije srećan zbog naše posete.“ Otpratio nas je na prvi sprat, gde sam pogledom opet radoznalo potražio portrete. Na zidovima su bile okačene iste slike kao prilikom naše prošle posete i pitao sam se hoćemo li ovoga puta imati više uspeha kod Kat Laurens.

Gostioničar je viknuo njeno ime i ona se odazvala iz jedne sobe. Kada smo ušli u sobu, iznenadio sam se što je bila opremljena srebrnim lampama i sa dva ulja na platnu. Ko je želeo da poseti Katine devojke, morao je imati nekoliko guldena u džepu. Kurva, koja je ovog puta nosila jednostavnu haljinu, bila je u društvu neke mlade devojke i pomagala joj da namesti krevet. „Pošaljite devojku napolje, moramo nasamo da razgovaramo sa vama!“ naredio je Katun i istim glasom obavestio gostioničara da njegove usluge u tom trenutku nisu potrebne.

Kat Laurens nas je posmatrala, ali ne tako mirno kako je mislila da izgleda.

Nije mi promaklo da je nekoliko puta progutala knedlu i pritom bacila pogled prema vratima, kao da razmišlja da li vredi bežati. „Verovatno znate zbog čega smo došli“, započeo je Katun razgovor. „Uopšte ne znam, ali sigurna sam da ću odmah saznati.“ „Vaš prijatelj Van der Melen je mrtav“, rekao je okružni inspektor. „Van der Melen! Šta se desilo? Da li ga je ubila oluja?“ „Ne, ispao je kroz prozor na kraju Jordanske četvrti, gde je ranije bila njegova radnja umetničkim delima. Sigurno ste znali da on još zalazi u onaj kraj i da mu je tamo, takoreći, druga kuća.“ „Ništa od toga nisam znala“, odgovorila je kurva malo prebrzo za moj ukus. „I uopšte, skoro ništa ne razumem od svega što mi govorite.“ Umešao sam se u razgovor: „U to sumnjam. Vi nas odlično razumete.“ ,,Ah, opet vi. Slikar, zar ne? Šta vas ovaj put dovodi ovamo? Da li su vas V

V

ponovo oteli?“ Katun je odgovorio umesto mene. „Jeste, oteli su ga i ovoga puta niko ne sumnja u njegove reči. Isto tako sam čvrsto uveren da vi, gospođo Laurens, radite zajedno sa žeraristima. Da li ste zaista njihov član, ili samo obavljate usluge za njih, to ću vrlo brzo saznati. Kako će vama sud presuditi, na to možete samo lično da utičete tako što ćete sa nama sarađivati. Recite nam sve što znate o žeraristima i tada će postojati mogućnost da vaše ime ostane nepomenuto u tom slučaju.“ Kat Laurens kao da je nekoliko sekundi gledala kroz nas i razmišljala. „Ja još nikada nisam čula za te ljude o kojima vi pričate. Očigledno imate samo neosnovane optužbe protiv mene, ali ne i dokaze. To vam pred sudom neće mnogo pomoći. Dakle, ostavite me na miru!“ Morali smo da odustanemo i da neobavljenog posla napustimo kabare.

Napolju sam, pomoću glasne psovke, izbacio sav svoj bes iz mene. „Smirite se, Sojthofe, vaš plan nije bio loš. Ali ta Kat Laurens je veoma lukava. Sigurno zna više nego što nam je rekla, ali moje mogućnosti su u ovom slučaju ograničene zbog službenog zvanja i zakonskih propisa.“ Ovo mi je skrenulo pažnju. „Kako to mislite?“ „Ah, samo sam pomislio da se sa Kat Laurens treba tek malo grublje postupiti ako želite da progovori. Ali ja to ne mogu, ne bez čvrstih dokaza.

Drugačije bi to bilo sa nekim drugim, ko ne radi u službi amsterdamskog okružnog sudije.“ Shvatio sam dati znak, ali sam dodao i svoje sumnje: „U takvom siučaju, Kat Laurens bi mogla da se pozove na zaštitu zakona.“ Katun je pogledao niz ulicu, gde je vetar pred sobom nosio sve što nije bilo pričvršćeno. „Ova današnja oluja je strašna. Stražari će imati pune ruke posla da otklone štetu. Ne verujem da će oko zakona večeras pasti baš na kabare Kod srećnog Hansa.

Glava trideseta Lice demona Oluja nije popustila ni naveče. Mnogobrojni čamci su se isprevrtali u kanalima, a nekoliko kuća je ostalo bez krovova. Svugde po ulicama moglo se videti kako ljudi učvršćuju prozore zakucavajući preprečene daske, u pokušaju da smanje štetu od oluje. Kao da je neka vanzemaljska moć odlučila da Amsterdam sravni sa zemljom.

Kada sam sa svojim pratiocima pošao prema Velikoj ulici Svetog Antonija, bilo je mnogo mračnije nego inače - bilo je kao da je ponoć. Ogromni, teški oblaci nadvili su se nad gradom. Kad god bih pogledao prema nebu, pomislio bih da vidim nekog demona, koji je kroz vetar izbacivao sav svoj bes na Amsterdam jer su mu planovi poremećeni. Zar nisu odozgo na mene gledale ljutite oči i zar se iznad njih nisu uzdizali rogovi, kao u đavola? Jednom sam od straha zastao i Robert Kors je natrčao na mene. „Šta vam je, Sojthofe?“ pitao je. „Nećete oterati oblake tako što stalno piljite u nebo.“ „Zar ne vidite to lice?“ „Lice? Gde? U oblacima?“ „U redu je “, rekao sam trudeći se da se saberem pre nego što Kors pomisli da sam načisto poludeo i predomisli se da mi pomogne.

Verovatno je bio u pravu da sam ja to samo umislio. Očigledno da dejstvo đavolje boje još nije popustilo i morao sam da pazim da ne zaronim opet u neki svet koji postoji samo u mojoj mašti.

Išli smo dalje i ubrzo se ispred nas pojavio Srećni Hans. Kroz prozore kabarea videlo se svetlo, ali napolju su jedva dopirali glasovi. Pomahnitala oluja je sve progutala. Stražar se pribio uz vrata ispod krova prolaza. Kao zaštitu od kiše, nosio je široki šešir koji je navukao na lice.

Petorica Korsovih učenika pošli su sa nama. Nisu znali o čemu se radi, ali su iz poštovanja prema svom učitelju izjavili da su spremni da pomognu. Čak ni Kors nije bio upućen u sve pojedinosti, ali je znao da želim da zadamo težak udarac ljudima koji nose Osela Jekena na savesti.

V

„Sigurni ste da nema stražara u blizini?“, proveravao je već po ko zna koji put. „Ne pitam zbog sebe, ali ne bi mi se dopalo da mojim učenicima držim časove u Rendari.“ „Možete slobodno da se opustite, majstore Kors.“ „Dobro. Onda ću ja da se pobrinem za onog jadnika tamo.“ Tim rečima je izašao iz senke i, praveći se da je gost, pošao prema Srećnom Hansu. Stražar je napravio jedan korak prema njemu kako bi ga pogledao. Zatim je sve išlo brzo. Jedan Korsov okret, jedna ispružena noga, dobar zahvat oko tela stražara i ovaj je već potrbuške ležao na ulici. Kors je kleknuo iznad njega i pobrinuo se za to da ovaj više ne ustane. Dva rvača su otrčala do njega i za dva-tri minuta stražar je već bio vezan. Odneli smo ga u mračnu usku uličicu i tamo ga ostavili. „Odlično“, rekao je Kors i nasmešio se. „Po ovakvom nevremenu, mislim da niko neće naići na njega.“ Ušli smo u gostionicu gde je Kat Laurens pevala neku pesmu, i to preglasno i ne mnogo lepo. Njene velike grudi su se u taktu dizale i spuštale, kao da pri svakom udisaju žele da raznesu tesno vezanu haljinu. Malobrojni gosti, koji su se usudili da po ovom nevremenu napuste svoje kuće, pomno su je slušali.

Njihovim ušima je, izgleda, sve bilo bolje od zvuka pomahnitalog vetra.

Jedan mršavi muzičar se za klavirom svom snagom trudio da zada odgovarajuću pratnju, ali Kat Laurens je pevala tako oduševljena svojim sopstvenim glasom da je melodija sa klavira uvek malo kasnila za njom. Prvi nas je primetio gostioničar jer nije imao mnogo posla. Odmerio nas je oklevajući. Naravno da me je odmah prepoznao, a šestorica muškaraca iza mene bili su jasno upozorenje.

Nisam dalje obraćao pažnju na njega. Prošao sam pored šanka i podigao sekiru sa dugačkom drškom, koju sam poneo sa sobom. Tri-četiri brza udarca i od instrumenta je ostala samo gomila sitnih cepki. Mršavi muzičar skočio je sa svoje drvene klupe i sakrio se iza širokih leđa pevačice. Ponovo sam zamahnuo sekirom i iseckao u komadiće i njegovu klupu.

Robert Kors i njegovi rvači nisu učestvovali u ovoj orgiji razaranja. Nisam želeo da ih dovedem u suviše velike neprilike u slučaju da, iako to nije bilo očekivano, bude problema sa zakonom. Oni su trebali samo da se pobrinu da me niko ne sputava u tome da obavim ono zbog čega sam došao. „Kako se usuđujete?“, frktala je ljutita Kat Laurens. „Prekinite sa tim!“

Dok je ona vikala, prišao sam jednom praznom stolu i pretvorio ga u sitne komadiće. Nakon toga sam prešao na stolice.

Kurva je htela da skoči na mene kako bi me zadržala, ali Kors ju je čvrsto uhvatio. Nastavio sam sa svojim radom - sto za stolom, stolica za stolicom, i uskoro je pod bio prekriven gomilom drva za potpalu. „Pomozite mi, prijatelji!“, tražila je preklinjućim glasom Kat Laurens od svojih gostiju. „Izbacite ih napolje i večeras imate sve besplatno, čak i devojke.“ To gostima kabarea nije moralo dva puta da se ponovi. Brzo se napravio front od osam muškaraca, kojima se pridružio i gostioničar sa nožem u ruci.

A i u rukama ostalih gostiju sevnula su oštra sečiva. Ispred njih su stajala šestorica nenaoružanih rvača. Kors je kurvu tako jako odgurnuo od sebe da je ova pala pravo na gomilu rascepljenog drveta. I tako je ona ležala zadignute haljine, pri čemu joj je leva dojka, velika, bela i obnažena, izvirila iz izreza; uplašeno je gledala u sekiru koju sam nad njom podigao.

Gostioničar je poveo napad tako što je skočio na majstora rvanja i pokušao da ga ubode bodežom u grudi. Kors se brzo okrenuo, pustio gostioničara da protrči pored njega, uhvatio zbunjenog muškarca s leđa i bacio ga takvom snagom na pod da je ovaj tu i ostao da leži stenjući. Bodež je odleteo pod jedan još neoštećen sto.

Korsovi učenici ni u kom smislu nisu osramotili svog majstora. Jedan za drugim, gosti kabarea padali su na pod, a rvači nisu bili ozbiljno povređeni, osim jedne ili dve bezazlene posekotine. Do malopre hrabri, gosti su počeli da beže i, osim mojih pomagača, ostali su samo kurva, gostioničar i ja.

Muzičar je već odavno tiho i neprimetno nestao.

Okrenuo sam se ka šanku i počeo da ga seckam na komade, deo po deo.

Zatim sam prešao na zidni ormar sa vrčevima pića. Dok sam ih razbijao, čulo se kako zveče i ubrzo se zidni ormar tako jako osećao na rakiju da sam pomislio da je dovoljna jedna jedina varnica pa da se sve zapali. „Prestanite već jednom i kažite šta hoćete od mene!“ molila je kurva čiji se izvor novca raspadao u parčiće pred njenim očima. I dalje sklupčana, sa golom dojkom, ležala je na podu. „Vi znate šta ja hoću“, rekao sam i nastavio da cepam zidni ormar ne obraćajući više pažnju na nju.

Mislio sam samo na Korneliju i na opasnost u kojoj se nalazila žena koju

volim. Ukoliko je uopšte još bila živa.

Rvači su se smeškali. Njima se predstava očigledno dopadala. Izgleda da nisu često imali prilike da van škole pokažu svoja rvačka umeća. ,A li ja i hoću sa vama da razgovaram!“, vikala je Kat Laurens drhtavim glasom. „Ali ne ovde, može u četiri oka.“ Spustio sam sekiru. „Što se mene tiče, možemo da odemo u vašu radnu sobu.“ Kurva se podigla i, gegajući se, pošla ispred mene. Kors i ostali rvači su i dalje čuvali gostioničara.

Nakon što sam zatvorio za sobom vrata radne sobe, obratio sam se ženi koja je prebledela od straha: „Nemojte se nadati da će naići straža. Za njih večeras ne postoji Ulica Svetog Antonija.“ Još bleđa u licu, spustila se iscrpljeno u fotelju. Znoj joj je curio u malim potočićima sa čela i kapala na grudi, ali ona to, izgleda, nije primećivala.

Nemo sam je posmatrao i igrao se sa svojom sekirom. „Šta želite da znate?“ pitala je Kat Laurens. „Van der Melenovi zaverenici su se negde sakrili. Negde mora da postoji neko tajno skladište. I oteli su jednu ženu, koju ja tražim, ćerku slikara Rembranta. Šta vi znate o tome?“ „Ništa, zaista ništa. Ja ne pripadam njihovoj zajednici.“ Kada sam preteći podigao sekiru, brzo je nastavila: „Ja samo obavljala određene poslove sa Van der Melenom i on je bio moj tajni suvlasnik, ali po papirima je Srećni Hans u mom vlasništvu. Van der Melen mi je objasnio da vlasti ne moraju znati da i on ima udela u mom poslu. Ali zaista ne znam ništa o otetoj ženi, niti o nekom skladištu. Ponekad je Van der Melen ovde privremeno čuvao neke kutije i burad, ali nikada mi nije rekao odakle su, ili gde ih dalje nosi.“ „Šta znate o Van der Melenovim kompanjonima, naročito o Antonu van Zeldenu i Fredriku de Galu?“ „Van der Melen je s vremena na vreme dolazio sa Van Zeldenom. Sklanjala sam mu se s puta, koliko god je to bilo moguće, jer mi je delovao nastran.

Kada bi proveo noć sa nekom od mojih devojaka, ta bi sutradan ujutru bila sva unakažena. Jednom sam morala čak i doktora da pozovem.“ Njeno gađenje prema Van Zeldenu je delovalo iskreno. „A De Gal?“ „Taj je bio samo jednom ovde, kada je Van der Melen smestio ceo jedan V

V

V

tovar dole u podrum. Valjda je želeo da vidi sadržaj sanduka.“ „Šta je bilo u njima?“ „Ne znam, to me nije zanimalo. Takav je bio dogovor sa Van der Melenom.“ „Vi kao nešto znate, a onda, opet, ništa ne znate“, rekao sam i bučno udario sekirom o pod. „Nisam siguran da li da vam verujem“ „Čekajte, ima još nešto. Pošto ste me pitali za skladište, kada je De Gal bio ovde, slučajno sam čula deo razgovora između njega i Van der Melena. Njih dvojica to nisu primetili. Stajali su u jednom od skladišta, a nisu znali da se na spratu, kroz šaht za provetravanje, sve čuje šta se dole priča.“ Sumnjao sam da je sasvim slučajno Kat Laurens čula razgovor, kao što je ona to tvrdila, ali to je sada bilo nebitno. „Šta ste čuli?“ „Radilo se o sanducima. Trebalo je da ih utovare na jedan brod. Van der Melen je pitao da to ne bi možda bio prevelik dokaz protiv De Gala. Ali ovaj se samo nasmejao i rekao da se taj brod u papirima ne vodi na njega, nego na nekog drugog.“ „Da li znate ime tog broda?“ „Mislim da je bilo nešto sa nekom pticom.“ Razmišljala je toliko dugo da sam postao skoro očajan. „Da, sada sam se setila. Brod se zove Lastavica. “ Lastavica. To nije bilo neuobičajen naziv za brodove i u Amsterdamu je verovatno nekoliko brodova zavedeno pod tim imenom. Ali i to je neki početak. „Kako se zove taj navodni vlasnik?“ pitao sam. „To nisu pominjali. Barem se ja ne sećam da su ga pomenuli.“ Postavio sam još nekoliko pitanja, ali ništa više nisam uspeo da saznam.

Nezadovoljan ishodom ovog neobičnog saslušanja, odustao sam od dalje upotrebe moje sekire. Ovoga puta, imao sam takav utisak, rekla je istinu, barem većim delom. Verovatno namerno nije mnogo zalazila u planove zaverenika kako sebe ne bi opteretila u slučaju da sve ovo dođe do suda. To nisam mogao da joj zamerim.

U gostionici su me čekali rvači, zajedno sa gostioničarem, koji je u međuvremenu seo na jednu preživelu stolicu i držao se za glavu, koja ga je, očigledno, veoma bolela. Krv je neprekidno tekla iz rane i ofarbala mu košulju u tamnocrvenu boju.

Robert Kors me je upitno pogledao. „Da li ste od te žene saznali ono što ste V

hteli?“ „Nisam siguran“, odgovorio sam iskreno. „U svakom slučaju, zahvalan sam vam na pomoći. Verovatno ću vas još jednom zamoliti za to.“ „U svako doba“, obećao je Kors i njegovi učenici su sa osmehom gledali na ostatke nameštaja. „Kao što vidite, mi smo u ovome uživali.“

Spuštenih glava, probijali smo se kroz Veliku ulicu Svetog Antonija boreći se protiv vetra, i prekasno sam video kako nešto čudno juri prema meni. Bio je to vrtlog vetra koji je svetleo prozirnom plavom bojom. Uhvatio me i s takvom lakoćom podiglo sa zemlje, kao da sam leptir a ne krupan muškarac.

Od straha sam ispustio sekiru.

Vrtlog me je okrenuo i umalo me otrgnuo od mojih pratilaca. Ali ovi su me uhvatili i nekoliko čvrstih ruku me je zadržalo. Imao sam osećaj kao da će me vetar rastrgnuti. Najgore od svega bila je pomisao na to da sam prepušten oluji na milost i nemilost.

Razbesneli vetar je nepopustljivo trzao po meni, ali i rvači su se trudili i iznenada, za tren, vetar me je pustio i ja sam tresnuo na zemlju. Pad je bio bolan i osećao sam da sam se sav odrao. Odeća mi je zaista bila iscepana.

Izgledao sam kao da je čopor vukova prešao preko mene. „Kako ste, Sojthofe?“ pitao je Kors koji je prvi stigao do mene.

Pomogao mi je da se pridignem, sve dok nisam klekao ispred njega. „Malo sam zbunjen. Sve se tako brzo desilo.“ Kors je odmahivao glavom. „Tako nešto još nikada nisam video. Kao da je oluja želela da vas rastrgne. Mi, ljudi, mislimo da je sve u našoj vlasti, ali nekada priroda ide svojim sopstvenim putem.“ „Tu ste verovatno u pravu“, rekao sam samo to da ne bih izgovorio ono što me zabrinjavalo i da ne bih ispao smešan. U toj maloj večnosti, dok sam visio između neba i zemlje, osim vrtloga vetra, video sam i nešto drugo: plavu prikazu, neverovatno ružnu i pogleda punog mržnje i besa. Ako zaista postoji zla moć, demon, koji se igrao sa nesrećom čovečanstva, onda sam ga ja upravo pogledao u lice.

Glava trideset i prva Brod u magli ZOJDERSKO MORE, 1. OKTOBAR 1669. GODINE Bilo je veče i, na svu sreću, nemirni talasi su malo popustili. Ipak, većina muškaraca na brodu Talas nisu bili moreplovci i bili su nagnuti nad ogradom dajući svoj doprinos moru. Gledao sam u dva broda sa jednim jarbolom, koja su na određenom odstojanju pratila naš brod sa dva jarbola, i video da i na njima ljudi rade to isto. Ja lično, iako sam prvi put bio na brodu, nisam osetio nikakvu mučninu. Verovatno zbog toga jer sam bio previše uzbuđen.

Po stoti put sam pogledao unapred, gde su se nejasno oslikavali obrisi ostrva Teksel, i pitao se da li ću uskoro držati Korneliju u mom zagrljaju.

Niko nije znao da li se ona nalazi na Lastavici. Zaverenici su mogli da je odvedu i u neko drugo skrovište bilo gde u Amsterdamu. Ili su mogli da pobegnu kopnom i odvedu Korneliju sa sobom. Sve je bilo moguće, ali mi smo imali samo trag ka brodu zvanom Lastavica, koji nam je Kat Laurens dala.

Nakon večernje posete Srećnom Hansu i mog susreta sa vrtlogom oluje, potražio sam Jeremijasa Katuna, kao što smo se pre toga i dogovorili, i o svemu ga obavestio. Okružni inspektor je istog trena poslao svoje već spremne ljude u potragu, da što pre i što više saznaju o Lastavici. A ono što su saznali bilo je zaista neobično. Tada su pred Amsterdamom bila usidrena četiri broda sa tim imenom, ali samo jedan od njih je bio dovoljno velik da žeraristima posluži kao sklonište.

Kao vlasnik bio je upisan neki Isbrant Vinkelhak, trgovac maramama, sa suviše malom radnjom da bi održavao toliko veliki brod kao što je Lastavica.

Posetili smo Vinkelhakov posed kod Singela, nedaleko od kuće Antona van Zeldena u Klovenirsburgvalu, ali domaćin je oko podneva iznenada otputovao, i to tako neočekivano da ni njegova supruga nije mogla da da nikakvo obaveštenje o njegovom odredištu. Kao da to već nije bilo dovoljno neobično, istog dana je dao nalog da se Lastavica, ukotvljena na sidrištu pred

Tekselom, pripremi za isplovljavanje. Hitno je okupljena posada i iz Amsterdama su za Teksel otplovili čamci kako bi trgovački brod snabdeli hranom i vodom za višemesečno putovanje. Sve to nije ništa dokazivalo, ali je bilo veoma sumnjivo, tako da smo se za to uhvatili.

Jeremijas Katun je to ovako opisao: „Fredrik de Gal je đavolsku boju već jednom brodom doneo u Amsterdam. Bilo bi logično da sada pokuša da je brodom i odnese odavde. Možda je boja već dugo na tom brodu. Poslednji put je Lastavica isplovila pre četiri godine. Zaista je čudno kako jedan mali trgovac, kao što je Vinkelhak, uspeva da održava toliki brod, a da nema nikakvu zaradu od trgovačkih tura. Verovatno taj brod služi žeraristima kao plutajuće skladište.“ Prošle noći je okružni inspektor malo odspavao, isto kao i ja. Nas dvojica smo za ovaj poduhvat zajedno sakupili ljude. On je odabrao najbolje musketare iz amsterdamske straže, a ja sam podsetio Roberta Korsa na njegovo obećanje da će mi u svako doba pomoći. Na kraju sam i Henka Roversa i Jana Pola izbacio iz kreveta, kako bih sastavio posadu što pouzdanijih boraca i iskusnih moreplovaca. Sa ovako šareno sastavljenom trupom, naše tri krstarice su pre zore isplovile iz Amsterdama za Teksel, gde su se nalazili svi veliki brodovi budući da su vode pred Amsterdamom za njih bile suviše plitke.

Oluja se još tokom noći smirila i sada je sa kopna duvao samo slab vetar, ali i on je bio sasvim dovoljan da uzburka more. Tako je naša mala flota u početku lepo napredovala niz vetar; a tek poslednjih sati je vetar popustio, kao da mu je neka viša sila naredila da nas drži što dalje od Teksela.

Nejasni obrisi ispred nas jednostavno nisu hteli da se razbistre. Obratio sam se Henku Roversu, koji je sedeo pored mene i smejao se sa Janom Polom kopnenim pacovima, jer je većina njih bila nagnuta preko ograde, umesto da se malo opuste. „Henk, zašto ne možemo bolje da vidimo ostrvo?“ Stari moreplovac je suzio oči, a bore oko njegovih očiju su se umnožile dok je gledao u pravcu ostrva. „Mislim da je to zbog magle. Magla se spustila nad celim Tekselom. Sam đavo zna otkud se tako brzo pojavila.“ „Izgleda da to zaista samo đavo zna“, promumlao sam. „Gluposti“, rekao je Jan Pol i razvukao svoje crno lice u osmeh. „Ne slušajte Henkove bapske priče, gospodine Sojthof, sada se vreme menja iz leta u jesen. Nije to ništa neobično da se u ovo doba godine magla spusti na

Zojdersko more. Bolje se pobrinite za ove jadne kopnene pacove.

Upovraćaće celo more!“ „Kako to mislite?“ „Zelite da iznenadite ljude na Lastavici, zar ne? Treba da poveruju da im dovodimo iskusne moreplovce. Kada budu videli ovu gomilu povraćke, znaće odmah da nešto nije u redu.“ Zahvalio sam se na savetu i prosledio ga Jeremijasu Katunu, koji je pak razgovarao sa kapetanom Hendriksom, vlasnikom našeg broda sa dva jarbola.

Hendriks je naredio da se da signal zastavom, čije značenje su dva brodska radnika objasnila ljudima koji su stajali oko njih; naime, Katun je izdao naredbu da se prestane sa povraćanjem kada stignu blizu Lastavici. Mogao sam samo da se nadam da će većina uspeti da posluša ovo naređenje. „Tamo“, rekao sam Roversu i Polu. „Gledajte, velika senka. Da li je to Lastavica7“ „Možda“, odgovorio je Pol. ,A možda i ne.“ Stao sam kraj Hendriksa, koji je upravljao kormilom, i rekao mu šta sam ugledao. „Video sam već“, rekao je kapetan broda ravnodušno. „Uskoro ćemo kroz maglu nazirati mnoge brodove u sidrištu.“ „Znači, ovo nije Lastavica? “, upitao sam pomalo razočaran.

Hendriks je bacio kratak pogled na svetlo ofarbanu burad, koja su služila kao markeri između Amsterdama i Teksela. „Ne, gospodine, trebaće nam još dobrih pola sata ako se vetar ne okrene. Šta mislite, koliko brodova je usidreno ovde pred Tekselom?“ Nisam imao predstavu, a nisam ni želeo da znam. Pun nemira, vratio sam se na svoje mesto pored Roversa i Pola i gledao u veliki crni trup trgovačkog broda kraj kojeg smo prošli. Iz magle su se brodovi stalno pojavljivali i ponovo nestajali u njoj, kao što je Hendriks i najavio. Kapetan broda je i dalje držao svoj pravac, kao da ima moć da vidi kroz žutosivu maglu.

Uprkos mojoj napetosti, polako sam utonuo u staloženost. Znao sam da ne mogu ništa da učinim dok se nalazim na ovom brodu. Magla je postajala sve gušća, a sve češći obrisi brodova jedva da su bili vidljivi. Osetio sam dašak usamljenosti i praznine, koju moreplovci, ljudi kao što su Henk Rovers i Jan Pol, verovatno uvek osećaju na njihovim dugim putovanjima. ,3rod ispred nas!“ začuo sam poluglasnog mornara, koji je po V

V

Hendriksovom naređenju stajao na pramcu i pazio da se Talas ne sudari sa drugim brodom.

Ovoga puta se naš kapetan nije sklonio, nego se kretao pravo prema obrisu tog broda. Jeremijas Katun je prišao svojim ljudima i porazgovarao sa njima.

Oni koji su još bili nagnuti nad ogradom sada su se sklanjali, a oni kojima je i dalje bilo loše trudili su se da sakriju svoju mučninu. Musketari su izvukli nabijače i pripremili oružje. Isto se dešavalo i na ostala dva broda, koja su u magli ostali blizu iza nas. Katun mi je prišao i rekao: „Svakog trenutka ćemo stići do Lastavice. Radimo sve onako kako smo se i dogovorili. Moreplovci i ljudi Roberta Korsa ukrcaće se prvi na brod, jer ako neprijatelji prvo ugledaju musketare, biće upozoreni. Ova prva grupa ima zadatak da zadrži neprijatelja dok se svi musketari ne okupe. Posle toga ćemo morati da se oslonimo na sreću. Makar je vreme na našoj strani. Po ovoj magli, ljudi na Lastavici neće moći odmah da prepoznaju sa kim imaju posla.“ Brod ispred nas je postajao sve veći i veći, i prerastao je u ogroman brod.

Naši brodovi su delovali mali i neprimetni u odnosu na njega. Ali mi nismo ni hteli da se brodovima borimo protiv Lastavice, koja bi naše nenaoružane lađe bez problema potopila topovima. Naravno da je Jeremijas Katun pomislio i na to da pozovemo i ratne brodove u pomoć, kako bi, u slučaju otpora, Lastavicu napali i rasturili u komadiće. Ali tada bi i nevini stradali, obični mornari i mogući taoci - kao što je Kornelija. Osim toga, nismo ni bili sigurni da li su naše sumnje u vezi sa trgovačkim brodom osnovane. Nismo mogli tek tako da uništimo Lastavicu koja je, možda, ipak bila samo bezopasan trgovački brod. Znači, moralo se u borbu prsa u prsa, ali nije bilo poznato čija je strana brojnija.

Bilo nas je oko devedeset: šezdeset musketara, a ostatak mornari i rvači.

Moraćemo da naše borbene snage otkrivamo deo po deo, jer najpre treba da se ukrcamo na trgovački brod. Zbog toga je bilo potrebno da poveruju da im pristiže još mornara koje su tražili.

Ni približno nismo znali koliko je ljudi na Lastavici. Mornara je očito bilo malo, samo osnovna posada koja je bila zadužena za tekuće radove dok se brod nalazio u sidrištu. Bilo je nepoznato i da li su se na brod povukli samo pojedini žeraristi ili većina njih.

Ugledao sam ogroman pramac broda. Pomerao se gore-dole, kao telo nekog velikog stvorenja koje diše u ritmu talasa, i rasprskavao vodu na sve strane.

Talas je polako klizio prema desnom boku Lastavice. „Trup mu je duboko u vodi“, ustanovio je Henk Rovers. „Mora da je natovaren do vrha.“ Nehotice sam odmah pomislio na đavolsku boju. Ali šta ako smo u zabludi i šta ako za iznenadno isplovljavanje Lastavice postoji jednostavno objašnjenje? Možda neki unosan posao koji je Isbrant Vinkelhak želeo da sakrije od konkurencije?

Ne, rekao sam sebi, to je nemoguće. Lastavica nam je bila poslednja nada da pokvarimo planove žeraristima. A i za mene je ona bila poslednja nada...

Kapetan Hendriks je razmenio nekoliko glasnih reči sa stražom Lastavice i odmah su sa broda spustili merdevine od konopa. Skeptično sam posmatrao kako se one ljuljaju tamo-amo, jer mi je njihovo hvatanje, s obzirom na njihanje Talasa, delovalo kao virtuoznost. Cak ni veliki trgovački brod nije bio miran, već je silovito trzao lance sidra. ,Ja ću prvi“, odlučio je Tan Pol i sigurnim zahvatom se uhvatio za kraj merdevina. „Kada oni gore vide moje lice, trebaće im izvesno vreme da se oporave od šoka.“ „Onda ću morati i ja da se popnem“, uzdahnuo je Henk Rovers, kao da se predaje zlohudoj sudbini što ide za mornarem ogaravljenog lica.

Već odavno sam primetio da su njih dvojica dobri prijatelji. Grubosti, kojima su se ophodili jedan prema drugom, odgovarale su njihovoj naravi i njihovom krugu, kao što je finoća bila primerena u višim krugovima.

Samo nakratko sam sa strahom posmatrao kako se njih dvojica penju uz desni bok Lastavice, zatim sam i ja hteo da se uhvatim za merdevine, ali me je Robert Kors preduhitrio. „Moja prava su starija kada se radi o osveti za Osela“, rekao je i popeo se uz merdevine od kanapa, i to ništa manje spretno od dvojice mornara. Snaga i spretnost uvežbanog rvača mu je i ovde dobro poslužila.

Navukao sam vunenu kapu duboko preko čela, prerušivši se tako u moreplovca za slučaju da gore na brodu stoji neko ko me poznaje. Još jednom sam duboko uzdahnuo, viseći između ta dva broda kao riba okačena da se suši. „Samo ne gledajte dole“, savetovao mi je Henk Rovers. Toga sam se i V

pridržavao dok sam se penjao uz merdevine, korak po korak. Kada bih zbog ljuljanja udario o zid broda, osetio bih pištolj i veliki nož, koji su bili zadenuti za pojas pantalona i sakriveni ispod prsluka. Oružje mi uopšte nije olakšavalo penjanje, ali me je ipak umirivalo što ga nosim sa sobom.

Daleko iznad mene, Jan Pol je skočio na palubu Lastavice i čuo sam ga kako se naglas šali sa ljudima na brodu: verovatno se radilo o njegovom crnom licu. I Henk Rovers je nestao sa one strane ograde, zatim i Robert Kors, a onda sam i ja ugledao ljude koji su nas dočekivali. Na njihovim licima nisam video ni mržnju ni sumnju, pa sam sa olakšanjem skočio na palubu.

Jedan vrlo visok muškarac, sa vatreno crvenom kosom, koji je za čitavu glavu bio viši i od Roberta Korsa, bolno me udario po ramenu. „Izgledaš namučeno, prijatelju. Izgleda da nije prijatno da se na tako malom brodu plovi po Zojderskom moru.“ Samo sam mu klimnuo glavom jer mi se nije činilo prikladnim da sa iskusnim moreplovcem raspravljam o nautičkim temama. Iza mene je pristizalo sve više i više naše prethodnice, delom mornari, a delom rvači.

Kada sam primetio koliko se gega onaj koji se poslednji popeo na brod, znao sam da nećemo moći još dugo da igramo našu igru. Moreplovcima je taj hod raširenih nogu bio stran, isto kao i meni. „Hej, kakvi ste vi to čudni likovi?“, čudio se onaj crvenokosi div. „Da li ste vi ikada bili na brodu?“ Brzo sam pogledao prema Korsu, Roversu i Polu. Na njihovim licima pročitao sam istu misao: vreme je da se nešto preduzme. Trebalo je da Jeremijas Katun izda naređenje za napad, ali on se još ne beše popeo. „Sad!“, viknuo sam i izvukao pištolj sa dve cevi, koji sam dobio tog jutra pre nego što smo se ukrcali.

Istovremeno su i ostali potegli oružje i uperili ga prema posadi Lastavice.

Nišanio sam u crvenokosog i rekao: „Ostani mirno da stojiš i samo odgovaraj na naša pitanja. Ako si nevin, ništa ti se neće desiti.“ „Nevin?“ povikao je više ljutito nego uplašeno. „U čemu?“ „U svemu što žeraristi nose na savesti - ako se kod njih još može pričati o savesti.“ Kad sam pomenuo žerariste, video sam kako je njegovim širokim licem preletela senka i da je postao vidno uplašen. Nije bilo sumnje da je on

pripadao zaverenicima. Pošto su u redovima žerarista bili zastupljeni svi, od trgovaca pa sve do nadničara, dakle, i posada Lastavice mogla je da se sastoji od pripadnika tog tajnog društva.

Ne obazirući se na moj pištolj, crvenokosi je povikao: „Uzbuna! Svi na palubu! Nas... “ Njegove poslednje reči nestale su sa zvukom mog pištolja. Uhvatio se za grudi, gde mu je moj metak, ispaljen iz neposredne blizine, napravio rupu veličine tanjira, pogledao me razrogačenih očiju i pao preda mnom kao posečeno drvo.

Oko mene je nastala nemilosrdna borba prsa u prsa.

Robert Kors i njegovi ljudi uglavnom su odbili da ponesu bilo kakvo oružje i napali su protivnike golim rukama. Kors je uhvatio jednog mornara, koji je imao nož sa nazubljenim sečivom, i bacio ga takvom snagom kroz vazduh da je ovaj pao pet-šest koraka dalje, udario o nadgradnju na palubi i odskočio.

Istog trena je majstor rvanja stao iznad njega, udario ga dvatri puta pesnicom, sve dok ovaj nije izgubio svest. Zatim je uzeo i polomio njegov nož.

Janu Polu i Henku Roversu nije krenulo dobro. Dozvolili su da ih potisnu do zadnjeg dela broda i branili su se od četiri napadača istovremeno.

Rovers je krvario, imao je povredu na čelu i rvao se sa jednim protivnikom, koji je bio duplo teži od njega i delovao je kao da će zdrobiti Roversa.

Snažniji Pol se bavio ostalom trojicom. Držao je konopac u ruci, koji je koristio kao bič, i tako svu trojicu terao od sebe.

Samo nakratko sam razmišljao o tome da pomognem Roversu tako što ću ispaliti i drugi metak iz mog pištolja. Ali nisam bio iskusan strelac, iako je Dekert uzdizao moje sposobnosti u nebesa, a na brodu koji se ljulja, i sa ove daljine, nije bilo preporučljivo pucati. Rovers i njegov protivnik bili su tako blizu jedan drugom da sam mogao pogoditi i svog prijatelja.

Na palubi Lastavice su se sve više pojavljivali članovi posade i uključivali se u borbu. Tog trenutka nisam obraćao mnogo pažnje na njih. Morao sam da pohitam ako želim da pomognem mojim prijateljima koji su se nalazili u nevolji.

Požurio sam prema zadnjem delu broda, gde je Rovers pao pod udarcem protivnika. Ovaj je čučnuo iznad njega i izvukao drveni malj, kojim je, valjda, Roversu hteo da razbije glavu.

Skočio sam prema njima i udario ga mojim teškim pištoljem o potiljak.

Možda to nije bilo toliko delotvorno kao udarac maljem, ali bilo je dovoljno da bucmasti mornar izgubi svest. Rovers se brzo pribrao, podigao nož, koji je pre toga ispustio, i presekao svom protivniku vrat. Reka krvi se izlila na palubu i obojila je u crveno. „Ne gledajte me tako zaprepašćeno, Sojthofe“, rekao je Rovers sav zadihan i nožem pokazao na čoveka koga je usmrtio. „Ili oni ili mi, nema trećeg!“ Klimnuo sam glavom i okrenuo se prema Janu Polu. Međutim, njemu moja pomoć nije bila potrebna. Već je oborio dva svoja protivnika, a trećem je obavio konop oko vrata. Zategao je i popustio tek kada je njegov protivnik, sav modar i izbuljenih očiju, pao mrtav. „Hvala vam na pomoći“, doviknuo mi je Pol. „Ne bih bio dovoljno brz da priteknem Henku u pomoć. Prestar je on za ovakve igranke.“ Rovers je odgovorio prezrivim brektanjem. Sve više i više musketara je pristizalo na brod i počeli su da pucaju iz svog vatrenog oružja. Protivnici su padali od njihovih plotuna, a oni koji su se i dalje držali, oterani su pod palubu.

Gusti oblaci dima obuhvatili su Lastavicu, kao da ionako već nije bilo dovoljno magle. Pojedini musketari su punili svoje oružje, drugi su pak izvukli svoje mačeve i oštrim sečivima krenuli prema članovima posade.

Medu musketarima je stajao i Jeremijas Katun i usmeravao svoje ljude.

Iznenada sam ugledao kako dvojica naših protivnika na zadnjem delu broda izvlače mali ručni top. Oni su ga brzo napunili i usmerili ga tačno tamo gde je stajao Katun. Nanišanio sam pištoljem i opalio. Moj metak je promašio obojicu i pogodio ogradu broda. Ali dovoljno su se uplašili da i oni promaše svoj cilj. Kugla iz ručnog topa promašila je za jedan lakat Katunovu glavu i udarila u veliki jarbol.

To je okružnom inspektoru bilo dovoljno upozorenje i nekoliko njegovih musketara pripucali su u pravcu zadnjeg dela broda. Onaj što je ispalio ručni top podigao je ruke u vazduh, udario o ogradu i pao u vodu. Njegov prijatelj se brzo sakrio ispod palube.

Obratio sam se Roversu i Polu. „Ovde gore za nas više nema posla, treba da siđemo dole!“ Rovers je klimnuo glavom. „Neka nam Neptun pomogne da pronađemo vašu ljubljenu!“ Spustili smo se niz merdevine do potpalublja, gde su bila poređana burad i

kutije. Zbunio me čudan zvuk, nešto nalik promuklom smehu. Ali tu su se, u jednom velikom kavezu, nalazile samo kokoške, koje su posade nosile na putovanjima zbog svežih jaja. „Kuda?“ pitao je Jan Pol i gledao oko sebe. „Prema donjoj palubi“, odlučio sam se jer se tamo nalaze kabine. Tamo ćemo pre pronaći one koji imaju komandu nad Lastavicom. „Vas dvojica možete ostati ovde da sačekate musketare. Ne tražim od vas da zalazite u opasne... “ „Gluposti!“ prekinuo je Pol moj govor. „Sa kim si, takav si - zar ne? Hajde da više ne gubimo vreme!“ Zahvalno sam mu klimnuo glavom. Čim sam ponovo napunio pištolj, stao sam na čelo naše male grupe. Gore su se čuli pucnji iz musketa i krici povređenih i umirućih ljudi, ali nadao sam se da će nam uskoro stići pojačanje.

Progurali smo se kraj zaliha, koje još nisu bile uredno poređane, i ušli smo u veliku kabinu gde su se hranili oficiri i ugledni putnici. Dugački sto i stolice presvučene plišem stajali su prazni na sredini prostorije.

Na jednom zidu je bio ormar za muskete. Bile su očišćene i uredno poređane, kako bi se iznenadni napad ili pobuna na brodu brzo ugasila.

Zadovoljno sam došao do saznanja da naši protivnici nisu uspeli da podele muskete. Očigledno smo u potpunosti iznenadili posadu Lastavice.

Prolazeći pored nekoliko manjih kabina, koje su takođe bile napuštene, žurili smo prema zadnjem delu broda gde se nalazilo kapetanovo carstvo.

Samo što sam prošao kroz uzani prolaz, stao sam kao okamenjen. Ispred velikih prozora, koji su bili postavljeni ispod palube, stajao je visoki muškarac u kapetanskoj uniformi i nišanio pištoljem na nas. Kleknuo sam na kolena. Istovremeno sam ispalio oba metka iz mojih cevi. Iza mene sam začuo krik, a ja sam gledao kako moji meci pogađaju kapetana pravo u grudi.

Pao je unazad i udario o jedan od prozora. Od pada se razbilo staklo i drveni okvir prozora, te je kapetan Lastavice pao u more.

Okrenuo sam se prema svojim pratiocima. Jan Pol je klečao na podu i držao Henka Roversa u rukama. U njegovim očima videle su se suze. „Da li je...“, pitao sam, ali knedla mi je zastala u grlu i nisam mogao da dovršim rečenicu. Kao opčinjen, gledao sam u veliku rupu na stomaku staroga Henka.

„Da“, rekao je Pol. „Na svu sreću. Umirati od metka u stomaku je nešto najgore što čovek može da zamisli.“ „Zao mi je “, rekao sam isprekidanim glasom. „Zelite li da ostanete sa Henkom?“ „Zbog čega? Njemu više ne mogu pomoći, ali vama mogu!“ „Zahvaljujem vam se“, rekao sam i užurbano napunio svoj pištoij. „Trebalo bi da okušamo sreću u prostorijama za tovar, Jane. Bolje se snalazite na brodovima nego ja. Hoćete li me odvesti tamo?“ V

Napustili smo sprat sa kabinama i kroz nekoliko prolaza sišli dublje u trup trgovačkog broda. Na kraju smo pošli prema zadnjem delu trupa, gde su se na svetlosti zore nazirale kutije i kace. Voda je tako snažno udarala o brod da se ovde dole nije mogla čuti čak ni buka borbe koja se vodila na palubi. Pol je našao neku motiku i otvorio nekoliko kutija i kaca. U njima se nalazilo još zaliha: sušeno meso, mornarski dvopek, rum i voda. Beznadežno je gledao u mene. „Idemo prema prednjem delu broda!“ rekao sam. „Možda ćemo tamo imati više sreće.“ Zatim sam se u sebi pomolio da tako i bude. Potrčali smo u suprotnom pravcu i ušli u prednji deo trupa sa prostorijama za tovar. Ovde je bilo još mračnije nego tamo odakle smo došli, tako da sam u početku primećivao samo senke koje su se pomerale na prigušenom svetlu. Iznenada su se bacili na nas, a ja sam brzo skočio u stranu. Nakon tupog udarca, usledio je poluglasan uzdah i teško telo Jana Pola srušilo se pored mene.

Jedan fenjer je zasvetleo i video sam svog pratioca kako sklupčan nepomično leži na podu. Ali nisam imao vremena da ustanovim da li je nakon Henka Roversa još jedan prijatelj žrtvovao svoj život zbog mene; nisam mogao da se brinem o Janu Polu. Opkolilo me je nekoliko neprijatelja koji su držali noževe i batine u rukama. Izmicao sam unazad, sve dok nisam udario o nekoliko kutija. Jedino ih je pištolj u mojoj desnoj ruci sprečavao u tome da mi učine isto ono što su uradili Polu. „Polako spustite pištolj!“, začuo sam promukao ali ipak prodoran glas, koji sam odmah prepoznao. „Ako to ne učinite, onda će vaša najdraža biti samo beživotno truplo, kao i njen brat.“

Pod prigušenom svetlošću, uspeo sam da razaznam siluete tri osobe i zastao mi je dah. Anton van Zelden i Fredrik de Gal gurali su Korneliju ispred sebe, a ona je bila u jadnom stanju. Ruke su joj bile vezane na leđima, haljine pocepane, a sjajna kosa i lice prljavi. Njene oči su odavale iscrpljenost i beznađe.

Ali kada me je ugledala, lice joj je sinulo. „Kornelise!“ s teškoćom je ovlažila grlo i upitala: „Kako je otac?“ „Brine se za tebe, ali mu je bolje od kada više nije u kandžama ovih ludaka.

Video je Titusov leš i sada zna da mu je sin mrtav i da je Van Zelden igrao sa njim đavolsku igru.“ „Još jednom, Sojthofe, spusti pištolj!“ zakreštao je lekar i u njegovoj desnoj ruci zablistalo je oštro sečivo, koje je postavio Korneliji pod vrat. „Umem da koristim ovakva sečiva, čega ste verovatno svesni. Za devojku ovo ne bi bilo prijatno!“ Brzo sam spustio pištolj na jednu od kutija. „Sad je već bolje“, rekao je Van Zelden, ali nije sklonio sečivo sa Kornelijinog vrata. „U stvari, ne znam što vas dvoje ne bismo odmah ubili.“ ,A li ja znam“, odgovorio sam. „Potrebni su vam taoci kako biste se izvukli iz klopke u koju ste sami upali. Mislim da je svima jasno da ćemo mi dobiti borbu na Lastavici. “ „Šta to znači da smo sami upali u klopku?“, upitao je Fredrik de Gal. „Koliko ja znam, dobrovoljno ste došli na brod. Brod bi mogao biti dobro skrovište, kao i dobro sredstvo da se pobegne od zakona. Ali morate da priznate da odavde nemate gde da pobegnete. Pretpostavljam da je Kornelija ovde i iz jednog drugog razloga. „Da li to opet izigravate pametnjakovića?“ „Ne. Samo pretpostavljam.“ ,A šta pretpostavljate?“ U nadi da vreme radi za nas, odlučio sam da mu dam opširan odgovor. U neko doba borba na brodu mora biti odlučena, i to u našu korist, u to sam čvrsto verovao. Kad se Katun pojavi sa svojim musketarima, naša situacija se neće mnogo popraviti, ali sa nekoliko napunjenih musketa na našoj strani, osećao bih se mnogo sigurnije.

Zatim sam rekao: „Najpre sam pomislio da držite Korneliju da bi pokorili njenog oca. To je verovatno bio jedan od razloga da je otmete, a verovatno i V

onaj najbitniji. Ali mislim da postoji i drugi razlog. Pokazalo se da Rembrantov um dobro odoleva razornim moćima đavolje boje. S obzirom na dug period koji je proveo radeći sa demonskom plavom bojom, bilo je pravo čudo da nije potpuno poludeo. Verovatno želite da saznate da li i Kornelija ima tu snagu otpora i odakle ta sposobnost da se tako snažno odupire vašem demonu.“ De Gal je klimnuo glavom. „Zaista šteta što ste stali protiv nas. Ali zašto stalno pričate o nekakvom demonu, Sojthofe?“ „Mnogo sam razmišljao o vama i o nepoznatoj istočnoindijskoj biljci sa materijom koja daje boju. Došao sam do zaključka da vi tu plavu boju ne koristite u vaše svrhe, nego da je strašna sila vas i vaše zaverenike pretvorila u svoje podanike. Ovde se ne radi samo o cilju žerarista i o tome da li će katolička ili kalvinistička vera imati prevlast u Holandiji. Vi vašim radnjama ne širite navodnu pravu veru u Boga, nego u moć Sotone!“ Primetio sam mnogobrojne zaprepašćene poglede. Mornari, koji su napali Pola i mene, nesigurno su pogledali prema Van Zeldenu i De Galu. Cak je i lekar delovao zbunjeno. Samo De Gal nije bio pogođen; izraz prezira video mu se na licu. „Vi niste uspeli kao Rembrant da se oduprete tom ludilu, inače ne biste pričali tolike gluposti. Ne, ne samo gluposti, nego i više. To je bogohuljenje da božju moć pripisujete Sotoni!“ Odmahnuo sam glavom. „Vi sami ne vidite vašu sopstvenu zabludu jer je zlo preuzelo moć nad vama. Ne stoji Bog iza vaših bogojavljenja, nego Sotona!“ De Galov prezir pretvorio se u bes. „Dosta sa tim vašim glupostima! Sad ćete saznati čiju moć prezirete.“ Po njegovom naređenju, jedan moreplovac je otvorio jednu od kutija. De Gal je zahvatio rukom u nju i prišao mi ispružene ruke. Na njegovom dlanu ugledao sam kako svetluca plavi prah, boja đavola. De Gal je skupio usne i dunuo mi prah u lice.

Zaustavio sam dah, ali bilo je prekasno. Uhvatila me je vrtoglavica i moj vid je sve pojave pretvorio u talasaste, kao da je more progutalo brod. Lica su se pretvorila u ružne grimase, a Kornelijino lice, do malopre onako plašljivo, poprimilo je izraz pun prebacivanja. Nije mi se dopalo kako me gleda.

V

„Da li imate nešto protiv ove žene, Sojthofe?“ pitao me je umiljati glas De Gala. „Nemojte oklevati, kaznite je za sve što vam je učinila!“ Maglovito sam se sećao da sam već jednom pokušao da kaznim Korneliju zbog njene izdaje što je nekom drugom muškarcu poklonila više pažnje nego meni. Tada mi je umakla. Ovaj put joj to neće uspeti. Polako sam pošao prema njoj i ispružio ruke prema njenom vratu. „Nemoj, Kornelise!“ jecala je. „Ne slušaj šta ti drugi govore! Slušaj samo sebe!“ Bila je isprepadana, što je kod mene izazvalo kolebanje.

Jedan deo u meni uživao je u njenom strahu, deo koji kao da nije mogao da se dovoljno nagleda njenog straha. Koji bi joj najradije naneo što više bola i patnje, koliko god je moguće.

Ali tu se nalazio još jedan deo u meni, kojem je Kornelijin strah probadalo srce i koji je najviše želeo da joj oduzme sve strahove i sve brige.

Drugi deo se veoma stideo onog prvog, ali ga se istovremeno i plašio prepoznao je da ga je nadvladala moć nekog zla.

Ovoga puta neće moći!

Stalno sam to sebi ponavljao. Pobedio sam to nešto nepoznato, što je zamaglilo moja čula i razum. Na trenutak sam pomislio da gledam u plavo lice, koje me posmatralo, delom razočarano, delom puno besa. Ali ostao sam jak. Moje ruke se nisu sklopile oko Kornelijinog vrata, nego oko vrata Fredrika de Gala, čvrsto i neumoljivo. Sa grlatim krikom pao je na kolena. „Odmah da ste ga pustili, Sojthofe!“ To je rekao Anton van Zelden, koji očigledno nije poverovao u ono što sam rekao o demonskoj moći đavolje boje. Korneliia je zabacila glavu unazad kako bi izbegla njegovo oštro sečivo. Nije mi ništa drugo preostalo nego da pustim De Gala i da napravim korak unazad. Istog trenutka je iza mene nastala gužva.

Tan Pol je bio pri svesti i verovatno je samo čekao pravi trenutak. Skočio je sa poda i odmah oborio trojicu protivnika, sa kojima se u tom metežu porvao po podu. Uprkos tome što je neprijatelj bio brojniji, držao se hrabro.

Kao da je smrt Henka Roversa, njegovog prijatelja, Polu dala duplu snagu.

Ja sam brzo skočio na Van Zeldena, što je, s obzirom na oštro sečivo na Kornelijinom vratu, bilo veoma smelo. Ali Van Zeldenu je pažnju skrenula gužva koju je Pol izazvao sa članovima posade Lastavice, i u to sam se

uzdao. Sečivo je Kornelijin vrat secnulo samo površno, a onda se Van Zelden zateturao unazad i sudario se sa čovekom koji je držao fenjer. Taj je pao na pod i fenjer je počeo da se kotrlja kroz prostoriju, dok nije udario o jednu kutiju i razbio se.

Dok sam se rvao sa Van Zeldenom, video sam da je vatra počela da se širi sa uljem koje se razlilo iz fenjera. Zahvatila je daske i tovarne kutije, i u roku od nekoliko sekundi već je gorela na nekoliko mesta. ,3rod u plamenu!“ uspaničeno je povikao onaj što je ispustio fenjer.

Nije više obraćao pažnju na nas, već je potrčao prema prolazu kojim smo Pol i ja došli. Ali tamo je naišao na Roberta Korsa, koji ga je uhvatio za kragnu i bacio u stranu. Iza majstora rvanja su se pojavila još dva njegova učenika. „Izgleda da smo stigli taman na vreme“, rekao je Kors i uhvatio jednog od trojice sa kojima se Pol borio.

Uspeo sam da Van Zeldena sateram u ćošak sa kutijama i da mu oduzmem nož. Gledao je u mene svojim duboko usađenim očima, punim mržnje i prezira. Na treperavom odsjaju, koji je postajao sve jači kako se vatra širila, njegova mrtvačka lobanja izgledala je kao glava nekog demona iz pakla. Iz usta mu se začuo neljudski krik i on me je uhvatio s obe ruke istovremeno kako bi me odvukao u pravcu vatre. Bio je spreman da žrtvuje sopstveni život kako bi i mene bacio u vatru.

Ubo sam ga u grudi njegovim nožem koji nisam ispuštao iz ruke. Jedanput, dvaput, treći put. Krv mi je prsnula u lice.

Uz grleni krik bola, Van Zelden me je pustio. Pre toga me je tako jako povukao da je usled tog zaleta sam uleteo u plamen, a on ga je brzo zahvatio.

Plamenovi su se dizali oko njega i mogao sam da se zakunem da su poprimali plavičastu nijansu. Jedna od kutija, koja je stajala u plamenu i u kojoj je bio plavi prah, prevrnula se i pala preko Van Zeldena.

Gledao sam oko sebe tražeći ostale. Kors, njegovi učenici i Pol očigledno su vladali situacijom i ubrzo će pobediti protivnike. Drhteći, Kornelija je stajala usred borbe dok je i iz njene rane na vratu kapala krv. Potrčao sam prema njoj i Van Zeldenovim krvavim nožem presekao užad oko njenih ruku.

Trljala je bolne ručne zglobove i gledala me zahvalno. Tek tada sam shvatio da je Fredrik de Gal nestao i pitao sam Korneliju za njega. „Nestao je među kutijama, onamo“, rekla je Kornelija i pokazala prema

prednjem delu broda.

Verovatno je tamo postojao izlaz, tako da sam otrčao u pravcu koji mi je Kornelija pokazala. Vatra je skladište pretvorila u crveno talasasto svetlo.

Na tom svetlu sam uspeo da ugledam merdevine i jednog muškarca koji se hitro penjao uz njih - Fredrika de Gala.

Stajao je na gornjoj prečagi i mučio se da otvori poklopac iznad glave.

Kada me je ugledao, pojačao je napor. Ali ja sam bio brži, popeo se uz merdevine i uhvatio ga za noge. Zatim sam se opet spustio i jednostavno povukao De Gala svom svojom težinom sa sobom.

Dok sam ja uspeo da na zemlju doskočim sa obe noge, trgovac je pao svom dužinom na bok. Pridigao se taman toliko da nasloni leđa na lestve.

Stajao sam pred njim. Ponovo sam pronašao Van Zeldenov nož, koji mi je ispao iz ruke dok sam se penjao uz lestvice. Preteći mu oružjem, rekao sam mu bez daha: „Ovde se stvar završava, De Gale! Zbog svih vaših nedela, odgovaraćete pred sudom i tu će se za sva vremena završiti legenda o časnom amsterdamskom trgovcu Fredriku de Galu.“ Odmahnuo je glavom neobično mirno. „Varate se, Sojthofe, kao što to često činite. Nikada neću odgovarati pred sudom. A na kraju krajeva, stvar još nije gotova, barem ne za vas. Naša braća su mnogobrojna i vi u Amsterdamu, niti bilo gde u Holandiji, nećete biti sigurni!“ U njegovim tamnim očima zasvetlelo je nešto kao poslednji trijumf.

Uspravio se, uhvatio obema rukama moj desni ručni zglob, čvrsto ga stegao i bacio se na Van Zeldenov nož. Nož se zario u njegovo srce. Brzo sam ga odgurnuo od sebe. Njegovo telo je palo unazad i lestve su ga zadržale.

Njegov ukočeni pogled već je bio pogled mrtvaca.

„Kornelise!“ To je bila Kornelija. Njen otegnuti i očajnički glas dao mi je do znanja da se nalazim u opasnosti. Vatra, koja je već zahvatila veći deo prostorije, pretila je da mi odseče put do Kornelije i ostalih. Naravno, bile su tu još i merdevine ispred mene i poklopac koji je De Gal očajnički pokušavao da otvori. Sta bi bilo ako zaista ne uspem da ga otvorim?

Odlučio sam se da uopšte i ne pokušavam. Umesto toga, potrčao sam prema Korneliji i ostalima, pri čemu sam osetio kako me plamenovi bolno V

ujedaju za telo. Nehotice sam se setio one noći kada sam uzaludno pokušavao da spasem Luizu iz požara i u mene se uvukao strah da će mi se to ponovo desiti i sa Kornelijom. Čim sam dopro do nje, čvrsto sam je uhvatio za ruku i povukao prema izlazu. Pol i rvači su takođe brzo napuštali prostoriju, kao i svi ostali članovi posade Lastavice, koji su u tom trenutku pre bili begunci od požara nego zarobljenici.

Prišao sam Robertu Korsu i pokazao prema neprijateljskim mornarima, koji su bez svesti ili ranjeni ležali na podu. „Sta će se sa njima desiti? Vatra će ubrzo stići do njih.“ ,3 a š iz tog razloga se ne možemo brinuti za njih. Ovaj brod gori kao suva slama. Moramo da mislimo na nas.“ Pogled ka plamenovima, koji kao da su nas pratili, rekao mi je da je Kors u pravu. Bežali smo iz prostorije za skladištenje i penjali se što smo brže mogli uz lestvice. Držao sam se blizu Kornelije, i dalje u strahu da ću je izgubiti u požaru.

Na pola puta nagore, naišli smo na Katuna i njegovu trupu musketara. „Odakle vi dolazite, Sojthofe?“ povikao je okružni inspektor kada me je ugledao. Moja odeća, pocepana u borbi, izgorela od vatre i natopljena krvlju, očigledno ga je uplašila. „Upravo od Van Zeldena i De Gala“, zadihano sam odgovorio. „Gde su njih dvojica?“ „Tamo“, rekao sam i pokazao nadole. „Mrtvi su. A ako ne požurimo, i mi ćemo biti mrtvi. Dole gori paklena vatra.“ ,A li šta je sa plavom materijom?“ „I ona je dole“, odgovorio sam. „Usred vatre.“ Katun je bacio pogled nadole i već je mogao da vidi prve plamenove koji su se penjali uz drvene lestve. „Možda je tako najbolje“, promumlao je i naredio svojim musketarima da se brzo popnu gore.

Pustili su nas ispred, a za to sam im zbog Kornelije bio posebno zahvalan.

Vatra mi se činila kao živo biće koje je sebi dalo zadatak da nas stigne i da nas proguta.

Kada smo napokon izašli na palubu i udahnuli svež vazduh, bilo mi je malo bolje. Sada je trebalo samo da još svi na vreme pređemo na naše brodove. U V

početku je pri napuštanju trgovačkog broda vladao potpuni haos. Ljudi su više ometali jedan drugog, umesto da jedan drugom pomognu. Ali Katun je ubrzo zaveo red. Trenutak kasnije, visilo je nekoliko lestvica od kanapa sa desnog boka Lastavice, tako da su se naši ljudi, zajedno sa zarobljenicima, brzo raspodelili na tri broda. Nekoliko povređenih morali smo da spustimo konopcem, ali Katun se pobrinuo da, po mogućnosti, niko ne ostane na trgovačkom brodu.

Kornelija je imala poteškoća da se drži za lestve od kanapa. Ruke su joj bile tako čvrsto vezane da joj je krvotok zastao, pa nije mogla dobro da stisne šake. Ali Jan Pol i ja ostali smo uz nju i pomogli joj da bezbedno stigne na Talas, gde smo ponovo sreli Korsa i Katuna.

Napokon je kapetan Hendriks izdao naredbu da se digne sidro. Naš brod sa dva jedra lagano je krenuo, a pratila su ga dva ostala broda. Taman smo pošli na vreme. Samo što smo krenuli, Lastavica se pretvorila u plamen i nekoliko jakih eksplozija uzdrmalo je brod u plamenu. „Prostorija sa barutom“, rekao je Pol i pritom rukom dodirnuo polovinu svog tamnog lica. „Toga sam se sve vreme plašio. Zaista smo imali sreće ali ne i Henk.“ I ja sam razmišljao o pokojnom prijatelju dok su oko nas zapaljeni predmeti padali u vodu. Izgleda da je taj demon ponovo poželeo da nam donese propast.

Ali brodovi su se brzo udaljili od Lastavice. Magla se spustila između nas i broda u plamenu. Ubrzo smo mogli da vidimo samo njegove obrise koji su se zbog visokih plamena stalno menjali.

Mešavina magle i dima je s vremenom poprimila plavu boju, što sam pripisao plavoj materiji koja je gorela. Ili je tu bilo još nečeg? Činilo mi se kao da se u plavoj magli ocrtavaju linije jednog velikog lica, ispunjenog mržnjom i besom. Ono je još dugo gledalo za nama.

Glava trideset i druga Iza maske Tokom duge vožnje od Teksela do Amsterdama, moje povređeno, umorno i neispavano telo zahtevalo je svoje pravo na odmor. Iako i sama na kraju snage, Kornelija se pobrinula da mi bude udobno, koliko god je to bilo moguće u tom skučenom prostoru. Glavu sam spustio u njeno krilo, pa sam na tvrdoj klupi na Talasu spavao kao u mekom krevetu.

Probudila me neka čudna galama i jako dobovanje. Takođe sam ustanovio da naš brod nemirno igra na talasima.

Nebo iznad mene je nestalo. Preko Talasa je bilo prebačeno platno kako bi nas zaštitilo od nevremena.

Pogledao sam u Kornelijino lice i ona mi se smireno osmehnula. „Kako si, Kornelise?“ „Veoma dobro“, rekao sam još pomalo ošamućen. „Izgleda da sam čvrsto spavao.“ „čvrsto i dugo.“ „Koliko dugo?“ „Celu noć, a još malo pa će podne. Mislim da je to bio dobar san.“ Nastavljalo se neumorno dobovanje o platno i zid broda. U mojim ušima je to zvučalo kao da se vojska kovača takmiči u kovanju. „Šta se desilo?“ pitao sam. „U ranim jutarnjim satima postalo je hladnije i naišla je oluja. Upravo prolazimo kroz nevreme sa gradom. Ali tvoj prijatelj Jan Pol kaže da do Amsterdama nema još mnogo.“ Okrenuo sam glavu i pogledao u tamno lice koje mi se cerilo. „Dobro jutro, gospodine Sojthof. Već sam pomislio da ćete prespavati i oluju.“ Uprkos nevremenu, kapetan je i dalje držao pravac, a ona dva broda sa po jednim jarbolom pratila su nas na istom odstojanju. Zaista je bilo hladno i video sam koliko Kornelija drhti. A ja sam ležao ušuškan u ćebe koje je, doduše, pomalo vonjalo, ali je ipak grejalo. Uspravio sam se i ogrnuo ćebe oko nas dvoje. Kornelija se privila uz mene, grejući me bolje nego ćebe.

Po podne smo stigli u Amsterdam. Naš pristanak u luku izazvao je veliku pažnju. Jeremijas Katun je naručio nekoliko kola kraj pristaništa da bi povređene preneo u vojnu bolnicu. Korneliji i meni je takođe ponudio da nas odveze u bolnicu, ali Kornelija je želela da što pre vidi oca. Katun je onda sredio da nas jedna kola odvezu do Rozengrahta. Jaka ledena kiša prolila se nad Amsterdamom i oterala ljude sa ulica. Kada smo stigli u Rozengraht, gledali smo da što pre utrčimo u kuću.

Dočekala nas je uzbuđena Rebeka Vilems, kojoj su drhtali i glas i ruke, ali to uzbuđenje nije bilo zbog našeg povratka. „Neki nepoznati gospodin je gore“, rekla je, „i zapisuje sve što želi da ponese.“ „Sta zapisuje?“ pitala je Kornelija, dok je u hodniku istresala kosu da bi sa nje sklonila ledene kristale. „Sve moguće iz naše zbirke. Rekao je da mnoge stvari odavde može da koristi.“ „A šta kaže moj otac na to?“ „Izgleda da je tvom ocu sve svejedno. Dozvolio je strancu da radi šta hoće.

Majstor Rembrant samo sedi u svom ateljeu i gleda u svoje slike, kao što je to i juče radio.“ Previše sam do sada preživeo, a da ne osetim nesreću na pomolu. Da li je stranac bio izaslanik žerarista ili je imao nalog da ukloni sve moguće dokaze - i svedoke? „Ostanite obe ovde dole i čuvajte se!“, rekao sam Korneliji i Rebeki. „Ako se bilo šta sumnjivo desi, odmah pozovite stražu! Idem gore da vidim ko je taj stranac.“ Kada sam stavio nogu na prvi stepenik, osetio sam Kornelijinu ruku na mojoj podlaktici i molećiv pogled u njenim plavim očima me pogodio. „Čuvaj se, Kornelise, molim te!“ Obećao sam i požurio uza stepenice. Samo što sam stigao gore, začuo sam jak prasak iz sobe koju sam bio uredio da služi za spavanje i kao atelje. Tek tada sam shvatio da kod sebe nemam pištolj. Uprkos tome, požurio sam prema sobi gde sam zatekao zanimljiv prizor.

Preparirani medved, moj verni prijatelj, ležao je na podu kao i onog dana kada je Rembrant u ovde doživeo napad besa. Njegov pad mora da je prouzrokovao tu buku. Jedan mršavi muškarac, sa divljim loknama na glavi, trudio se da ga ponovo uspravi brišući dlanom znoj sa čela. Tek tada me je V

V

primetio i njegove uske oči me nisu pogledale samo iznenađeno, nego i uplašeno.

Nakon borbe na Lastavici nisam imao priliku da se operem. Sa svom tom prljavštinom i krvlju na iscepanoj odeći, verovatno sam izgledao kao ulični lopov koji se krišom ušunjao u ovu kuću. Ali ja sam se pitao ko je ovde pravi lopov. „Ko ste vi?“, začuo sam nesiguran glas stranca. „Covek koji živi u ovoj sobi. A ko ste vi ako smem da pitam?“ „Oh, izvinite“, poklonio se. „Zovem se Piter van Brederode. Skupljam antikvitete i kuriozitete, a toga u ovoj kući ima više nego što sam mogao da sanjam. Zamislite, našao sam ovde šlem koji je, najverovatnije, nosio slavni vitez Gerard van Velsen!“ ,Aha“, rekao sam samo. Po svemu sudeći, posetilac nije bio žerarista, nego sam obožavalac viteza Gerarda, koji je, koliko sam ja znao, živeo otprilike četiri stotine godina pre nas. Ipak nisam hteo odmah da ga svrstam u potpuno bezopasne ljude. Izgledao mi je kao poslovan čovek koji je bio spreman da zloupotrebi Rembrantovu ravnodušnost. Očigledno smo Kornelija i ja došli u pravi čas.

Van Brederode je držao jednu kožnu knjigu. „Ovde sam zapisao sve što bih želeo da uzmem. Majstor Rembrant van Rajn samo treba da potpiše, a ja ću dati nalog da se narednih dana preuzmu stvari.“ „A da platite za to, o tome niste razmišljali?“ „Naravno da ću platiti. Majstor Rembrant mi je prepustio da sam predložim cenu.“ To uopšte nije ličilo na Rembranta, koji je, inače, gunđao zbog svake potrošene pare. Možda zbunjeni slikar uopšte nije shvatio šta ovaj čovek zaista želi od njega. Ipak, njemu je uvek bilo veoma stalo do njegove zbirke sa kuriozitetima.

Uzeo sam Van Brederodu knjigu iz ruke i gurnuo sam mu je u džep njegove jakne. „Sad me dobro slušajte, gospodine. Rembrant van Rajn vam ništa ne može obećati, a naročito ne može da vam bilo šta potpiše. On ovde nema nikakva prava što se tiče poslovanja. Ta prava su preneta na njegovu decu.“ „Ali njegov sin je umro, a kada sam došao, njegova ćerka nije bila kod kuće.“ „Sada je tu.“ V

„Onda ću sa njom da pregovaram i da joj ponudim dobru...“ „Možete sam da joj poželite prijatan dan i ništa više“, prekinuo sam ga, uhvatio ga za kragnu i jednostavno izgurao iz sobe.

Ne obraćajući pažnju na njegovu viku, gurao sam ga niza stepenice i, prošavši pored Kornelije i Rebeka, izbacio ga napolje na ulicu. Tamo se okliznuo na zaleđenom pločniku i prostro se celom dužinom. Dobacio mi je ljutit pogled, ali ja sam za njim odmah zatvorio ulazna vrata. „Ko je to bio?“ pitala je Kornelija. „Možda samo bezopasna budala“, odgovorio sam. ,,A možda i prevarant koji je želeo da na brzinu prevari tvoga oca. Trenutno nisam raspoložen da sa njim razbijam glavu.“ Rebeka je zinula da nešto kaže, ali začuo sam čudno pucketanje koje mi je već bilo dobro poznato. „Da li i vi to čujete?“ pitao sam kada sam osetio slab, ali dovoljno jasan miris paljevine.

Na trenutak sam se ponovo osećao kao na Lastavici i video sebe kako stojim u skladištu koje se brzinom vetra pretvaralo u pakao vatre i smrti. „To dolazi odozgo!“ vikala je Kornelija i potrčala uza stepenice. „Iz očevog ateljea!“ Rebeka Vilems i ja smo potrčali za njom. Kornelija je prva stigla do ateljea i otvorila vrata. Dočekala nas je nesnosna jara, a ja sam na sredini sobe ugledao kako se plamen rasplamsava. Plamenovi su proždirali prevrnute štafelaje i naslikana platna.

Kada sam stao pored Kornelije, video sam kako Rembrantovo lice nestaje u plamenu. Autoportreti, na kojima je mesecima požrtvovano radio, vatra je progutala za nekoliko sekundi. Rembrant je stajao ispred vatre, koju je, očigledno, sam zapalio, i ravnodušno posmatrao nestajanje svojih dela.

Kornelija mu je prišla, ali on kao da je nije ni primetio.

Požurio sam u svoju sobu i vratio se sa ćebetom koje sam bacio preko vatre. Rebeka je imala istu ideju i tako smo ugušili plamenove. Uprkos ledenoj oluji, otvorili smo širom prozore kako bismo isterali zagušljivi dim, zbog kojeg smo kašljali i koji nam je terao suze na oči. Od Rembrantovih autoportreta nije ostalo ništa osim gomile pepela.

Tada se ukočen pogled starca odvojio od ostataka njegovog rada, a kada je pogledao u Korneliju, oči su mu zasvetlele.

Zagrlio je ćerku plačući i jecajući kao malo dete. „Zao mi je “, rekao je nakon nekoliko dugih minuta. „Toliko zla sam ti naneo, ćeri moja, čak sam te doveo i u životnu opasnost. Ubijao sam ljude, ne svojom rukom, ali mojim slikama. Sve to nisam hteo. U ovom starom telu je bio neko drugi, kao da sam bio opsednut nekim demonom.“ „Oče, znam sve to“, rekla je Kornelija i nežno mu prelazila rukom preko sede kose. ,A li zašto si uništio svoje slike?“ „Zato što su pokazivale onog drugog koji je bio u meni, onog zlog čoveka kakav sam bio. Osmeh na tim slikama nije bio dobar osmeh. Nisam želeo da me takvog pamte, ne sada kada sam već stigao do kraja.“ „Tako nešto ne smeš da kažeš, oče! Iscrpljen si, ali ćeš se brzo oporaviti.“ „Uskoro ću biti sa Titusom“, odgovorio je.

Njegov izraz lica je ukazivao na to da je čvrsto verovao u svoje reči.

To nije bio ludi zanos zbunjene duše koja nije mogla da prihvati smrt voljenog sina. Iza maske zlog i obmanutog starca, koji je želeo da se osveti celom svetu zbog doživljenog nepoštovanja i lične nesreće, pojavio se pravi Rembrant van Rajn: mudar stari čovek, koji nakon izvesnog vremena ponovo jasno razmišlja i koji vidi sopstveni kraj. „Hladno mi je i umoran sam“, rekao je isprekidanim glasom. „Hoću u krevet.“ Kornelija je odvela oca dole i spremila mu krevet, dok smo se Rebeka i ja trudili da pospremimo makar onaj najveći krš u ateljeu. Na jednom zidu je bilo još nekoliko slika na kojima je Rembrant poslednjih nedelja radio, a jedna od njih je bila nedovršena slika Simeona u hramu. Po mojoj proceni, ta slika će i ostati nedovršena. Ali koliko god da sam tražio neki od Rembrantovih autoportreta, izgledalo je da nijedan nije ostao nakon požara.

Kornelija je brinula o ocu, tako da sam ja otišao po lekara. Ali lekar nije dao nikakvu nadu. „Vaš otac smatra da je njegovo vreme došlo“, rekao je. „Plašim se da je u pravu. Dao sam mu nešto kako bi proveo mirnu noć.“ Sredstvo je delovalo, a sledećeg jutra me je Rembrant pozvao kod sebe.

Sedeo je u svom krevetu i poslušno jeo riblju čorbu koju je Rebeka pripremila samo za njega. Činilo se kao da mu je bilo bolje u odnosu na prethodni dan. „Priđite bliže, Sojthofe“, rekao je i spustio tanjir na mali sto kraj kreveta.

V

V

„Kornelija mi je sve ispričala o onome što ste učinili za nju. Želim da vam se za to zahvalim. Za to i za sve ostalo.“ „Nisam to uradio da biste mi se vi zahvalili, nego zbog Kornelije.“ Pogledao je prema prozoru. Napolju se oluja malo smirila, ali je vetar duvao dovoljno jako da skida lišće sa drveća. „Uskoro će jesenja oluja odneti i mene“, rekao je Rembrant tiho, „i tako i treba da bude. Kao slikar, više nemam nikakvog ugleda, a ni ljudima više nisam potreban.“ „To su gluposti“, izletelo mi je. „Korneliji ste potrebni.“ Osmeh se iskrao na starim ispucalim usnama. Ne onaj nadmen i prezriv osmeh, koji je izgoreo gore u ateljeu, nego dobronameran. „Moja ćerka je rano postala žena, i to uglavnom zato što joj je otac prerano postao dete. Dete koje je, umesto da skuplja igračke, skupljalo starudiju, i koje je, kako bi sebe izdržavalo, uzimalo od ćerkine ušteđevine da namiri svoje dugove. Sada kada ponovo sve jasno vidim, strašno se kajem zbog toga. Trebalo je da se posvetim ljudima, a ne starudiji. Ah da, da li je taj Van Brederode uzeo šta je hteo?“ „Oh“, promumlao sam. „Plašim se da sam u tome bio malo ishitren. Mislio sam da je taj čovek neki prevarant i izbacio sam ga na vrata, i to nimalo nežno.“ „Nemojte zbog toga da brinete, Sojthofe. Doći će on ponovo ako mu je stalo do tih stvari.“ Nagnuo se prema meni i uhvatio me sa obe ruke za desnicu. „U stvari, nisam ni želeo da sa vama o tome razgovaram, nego o Korneliji. Kao što sam već rekao, ona je žena, a ne dete. A mladoj ženi nije potreban otac. Njoj treba mlad i jak muškarac. Dakle, morate da mi se zakunete u sve što vam je sveto da ćete uvek dobro čuvati moje dete!“ „To ne mogu“, rekao sam tiho. „Zašto?“ Ispričao sam mu o mom ludilu, u kojem sam umalo ubio Korneliju, i o tome da sam na Lastavici ponovo pao pod uticaj đavolske boje. „Možda u meni i dalje postoje tragovi tog zla koje u svako doba može ponovo da izbije na površinu. Sta ako u tom stanju Korneliji opet uradim nešto strašno? Ne, ja to mogu izbeći samo tako što ću što pre napustiti i Amsterdam i Korneliju.“ Rembrant nije ispuštao moju ruku i odgovorio je: „Možda sam ranije o vama izrekao teške reči, Sojthofe, ali vas nikada nisam nazvao kukavicom jer V

vas takvim nikada nisam smatrao. Da li sam se ja baš u tome prevario?“ „Samo želim da zaštitim Korneliju od nesreće.“ „U to ste vi sami sebe ubedili. U stvari, vi bežite od odgovornosti, iz straha da ne izneverite voljenu osobu koja vam je dala poverenje. Verujte mi, ja vrlo dobro znam o čemu govorim. Ja sam ljude, koje sam voleo i koji su mi verovali, lagao, iskorišćavao i na kraju razočarao, i to ne samo jedanput.

Niko ne može da vam obeća da se to vama nikada neće desiti. Duša čoveka je vrlo složena, srce i razum sluša samo donekle. Ali posmatrajući loš primer, trebalo bi da uspete da bolje brinete o Korneliji nego što sam ja činio. Ili je možda ne volite?“ „Naravno da je volim!“ „Onda stanite iza toga! Ako od toga pobegnete, bićete ceo život nesrećni. I vi i Kornelija.“ Nakon što me tim rečima otpustio, pozvao je Korneliju. Dugo su razgovarali. Kada je izašla iz njegove sobe, u njenim očima sam mogao da pročitam da joj je Rembrant prepričao naš razgovor.

Zastala je blizu mene i rekla: „Znam da nisi bio gospodar svoje volje kada si me napao. Ne krivim ni tebe ni mog oca za to, iako je on naslikao tu đavolsku sliku koja te je zavela. Kornelis Sojthof koga ja poznajem i volim, nikada mi ništa loše ne bi učinio.“ Zagrlio sam je rukom i čvrsto privio uz sebe. Grlili smo se i ljubili čitavu malu večnost, u kojoj sam osećao da mi je sve oprostila. Srce mi je bilo rasterećeno kako odavno već nije bilo, i u sebi sam Rembrantu obećao ono što me je maločas zamolio.

Rembrant van Rajn je preminuo sledećeg dana, četvrtog oktobra, a osmog oktobra je sahranjen u Zapadnoj crkvi, nedaleko od Titusovog grobnog mesta, gde je dva dana ranije i Titusovo telo napokon položeno. Jeremijas Katun se pobrinuo za to da se bez velike gužve Rembrantov sin sahrani u iznajmljenoj grobnici, gde su ionako svi mislili da leži.

Isto tako je sahranjen i sam Rembrant, bez velike pažnje javnosti. Ništa nije ostalo od njegove slave koju je stekao prethodnih godina, a javnost Amsterdama kao da nije ni primila k znanju slikarevu smrt. Samo nekolicina je pratila jednostavni sanduk od Rozengrahta do Zapadne crkve, a među

njima su bili i Jan Pol i Robert Kors.

Kada su grobari spustili sanduk u raku, Kors mi se obratio: „Sta kažete, gospodine Sojthof? Da li je Osel Jeken pronašao svoj mir?“ „Nadam se. Uradili smo sve što je u našoj moći. Iako ga javnost smatra ubicom, mi, njegovi prijatelji, znamo kakav je stvarno bio.“ Iza jednog stuba pojavio se neki čovek i rekao: „Ono što se zaista desilo javnost nikada ne sme da sazna. Zavladao bi isuviše veliki strah zbog toga koliko je blizu naša mlada nacija stajala pred provalijom.“ Bio je to Jeremijas Katun u pratnji njegovog pomoćnika Dekerta koji je još uvek hramao. „Navodne ubice, koje su bile oružje zla, u stvari su bili žrtve, kao i oni što su ubijeni. Nažalost, ostaće obeleženi“, ustanovio sam sa gorčinom.

Katun je klimnuo glavom. „To se ne da promeniti. Samo tako možemo da izbegnemo da žeraristi dostignu svoj cilj i da uzdrmaju poverenje Holanđana u svoju državu.“ „Kako stoji stvar sa žeraristima?“, pitao sam. „Da li su vas ispitivanja odvela dalje?“ „Sporo napredujemo. Većina uhapšenih uglavnom ćuti, poneki su počeli da pričaju i da pominju imena koja dovode do novih hapšenja. Trebaće vremena dok većinu zaverenika ne uhapsimo. Ali sigurno ih nećemo pohvatati sve do poslednjeg čoveka. Ipak, uspeli smo da uhvatimo čoveka koji je onomad ukrao sliku iz Jekenovog stana i koji je podmitio Beku Molenberg. To je trgovac umetničkim delima iz Lajdsegrahta, koji je često sarađivao sa Van der Melenom. A uhapsili smo i Isbranta Vinkelharta.“ „Vlasnika Lastavice? “ „Da. Budala je čak pokušala da od osiguranja naplati štetu za uništen brod.

To nas je, naravno, odvelo pravo do njega.“ „Sta se desilo sa olupinom Lastavice? “ „Sve što nije izgorelo ili odletelo u vazduh, potonulo je na dno mora.“ „Znači, celokupni tovar je tako ostao neupotrebljiv“, rekao sam zadovoljno. „Možemo smatrati da je tako“, potvrdio je okružni inspektor Katun. „Sreća naša što se tako desilo.“ Hteo sam već da se pozdravim sa njim, kada mi je palo na pamet još jedno pitanje. „Kakva je sudbina Ohterveltovih? Da li ih očekuje visoka kazna?“ „Emanuela Ohtervelta da. Sama činjenica što vas je izdao daje do znanja da V

V

je bio duboko upleten u radnje zaverenika. Verovatno će ostatak života provesti u Rendari. Njegove ćerka će, najverovatnije, proći nekažnjeno. Nije mnogo upućena, a nije ni zabranjeno tajno prisustvovati katoličkoj misi.

Naprotiv, naš zakon dozvoljava katolicima da praktikuju svoju veru.“ „Da li će se Jola snaći bez oca?“ Katun je pogledao prema Korneliji, koja je stajala kraj groba svoga oca i opraštala se od njega. „Izgleda da imate slabo srce prema mladim ženama, Sojthofe. Ohterveltova ćerka je pomenula neku tetku u Audevateru. Ja ću se pobrinuti za to da je isprate do nje.“ Kornelija nam je prišla i uhvatila ma za ruku. „Da’li to gospoda opet vode važne razgovore?“ „Ne“, branio se Katun i skinuo šešir da bi je pozdravio. „Samo smo razgovarali o mladim damama i rekao sam Kornelijusu Sojthofu da, što se toga tiče, zaista ima prefinjen ukus.“

Glava trideset i treća Nikad više bezbedan AMSTERDAM, 9. JANUAR 1670. GODINE Nekoliko nedelja nakon Rembrantove smrti za Korneliju nisu bile jednostavne. Magdalena van Lo, Titusova udovica, čvrsto je rešila da njoj i njenoj ćerki Titiji ne promakne ni jedna jedina para od nasledstva. Nakon svega što je Kornelija doživela, sada je morala da se nosi i sa pomalo bezosećajnom Magdalenom. Magdelena je pred sudom naveliko koristila činjenicu da je Kornelija vanbračno dete. Na svu sreću pa su sva sporna pitanja rešavali Kornelijin staratelj, slikar Kristijan Dusart, i Titijin staratelj, juvelir Frans van Bajlert. Ali užasna 1699. godine još nije prošla kad je Magdalena otišla za Titusom. Rana smrt u Amsterdamu nije bila neuobičajena, čak ni onda kada nije bilo zaverenika sa mračnim namerama.

Kornelijin staratelj je smatrao da je najbolje da se domaćinstvo u Rozengrahtu ugasi, naročito zato što je veći deo imovine, zbog isplate nasledstva, morao da se rasproda na javnoj licitaciji. Zato je nakon Rembrantove smrti nekoliko prostorija odmah zapečaćeno, a među njima i soba u kojoj sam ja boravio. Zbirka koju je Rembrant tu čuvao bila je namenjena za licitaciju. Morao sam da se pozdravio sa mojim nemim ali odanim prijateljem medvedom.

Pozdravio sam se i od Rozengrahta. Uz posredovanje Roberta Korsa, pronašao sam mali stan u potkrovlju u Botermarktu, gde sam naišao na izvanredne uslove za slikanje, zanimanje koje sam u poslednje vreme zanemario. Glava mi je još uvek bila puna svih događaja, ali možda su mi baš zbog toga uspele neke slike, koje su trgovci umetničkim delima izuzetno pohvalili, dajući mi mnogo više novca nego što sam očekivao.

Korneliju sam za to vreme viđao veoma retko. Dusart se zauzeo za nju i želeo je da detaljno reguliše imovinske odnose pre nego što dozvoli da se venčamo. Kada ga je Kornelija jednog dana izvršila pritisak na njega povodom venčanja, i to u mom prisustvu, predložio nam je da sačekamo

proleće, jer je, kako se on izrazio, to pravo vreme za venčanja. Mislim da samo nije bio siguran u mene i želeo je našu ljubav da stavi na probu.

Kornelija i ja smo se uglavnom viđali nedeljom nakon crkvene službe i ubrzo je Dusart imao dovoljno poverenja u nas da više ne izigrava čuvara.

Druge nedelje u novoj godini, dok je Amsterdam bio prekriven debelim slojem snega i dok su se reke i kanali caklili na blagom svetlu zimskog sunca, otišli smo pred kapije grada na klizanje, gde nije bilo toliko gužve i gde smo na reci mogli mirno da se zabavljamo.

Iako je i ovde bilo ljudi željnih provoda, koji su se valjali po ledu, mi smo sami sebi bili dovoljni. Pravili smo svoje krugove i udaljili se od ostalih, i to ne slučajno. Bila je tu još jedna obala uz reku, gde su nudili vruće kestenje i kuvano vino, a tamo su se zabavljala neka deca tako što su se podelili u dve grupe i dugim štapovima pokušavali da suparnicima oduzmu nekakav pljosnati kamen. Zatim smo i njih, klizajući preko leda ruku pod ruku, ostavili iza nas.

Ja se nisam dobro snalazio na ledu, što je Korneliju često dovodilo do smeha. A to mi je bilo draže nego da budem i najbolji klizač na svetu.

Kada su senke postale duže i mi osetili određeni umor, spustili smo se na jedan čamac koji je bio opkoljen žbunjem punim snega i počeli razgovor o našoj budućnosti. O tome u kojem delu Amsterdama ćemo živeti, kako ćemo urediti kuću i koja imena ćemo dati našoj deci. Bila su to vesela maštanja koja su odagnala svako ozbiljno razmišljanje. Ali ozbiljna strana naše budućnosti brzo nam je postala jasna.

Najpre nisam obraćao pažnju na senku na ledu iza rečnog zavoja. Postalo je mračno i ja sam prvo mislio da je neko drvo bacilo senku na obalu. Tek kada smo se vratili na zaleđenu reku, prepoznao sam ljudsku priliku. Stajao je kao ukopan i izgledao kao da nas čeka. Imao je široka ramena i veliki ožiljak na desnom obrazu.

Uplašen, povukao sam Korneliju za ruku tako iznenada da je ona izgubila ravnotežu i uhvatila se za mene. Ni ja više nisam mogao uspravno da stojim.

Oboje smo pali na led, ali ovoga puta se nismo smejali. Čovek sa ožiljkom se spretno i brzo kretao na svojim klizaljkama. Pre nego što smo uspeli da se pridignemo, on je već stajao iznad nas i sada sam bez sumnje prepoznao ko je on. Već nekoliko puta su se moji putevi ukrštali sa njim, a ovoga puta mu se na licu mogla pročitati jasna odluka da će ovo biti V

naš poslednji susret.

Izvukao je pištolj ispod svog crnog ogrtača i uperio ga prema meni. „Dobro veče, slikarčiću. Izgledaš iznenađeno što me vidiš. Mislio si da sam se udavio zajedno sa Lastavicom, zar ne?“ „Vi niste bili na brodu?“ pitao sam dok sam grčevito razmišljao šta mogu da učinim. „Naravno da sam bio na brodu. Ali uspeo sam da na vreme skočim u vodu i otplivam do ostrva Teksel. Neki od nas morali su da prežive kako bismo ispunili obećanje.“ „Obećanje?“ „Zar ti Fredrik de Gal nije obećao da nikada nećeš moći da pobegneš od nas?“ Jeste, a ja sam zapamtio svaku njegovu reč: A na kraju, stvar jo š nije gotova, barem ne za vas. Naša braća su mnogobrojna i vi nećete biti sigurni u Amsterdamu, niti bilo gde u Holandiji! „Ono u šta se jedan od nas zakune, obaveza je za sve ostale. Mi već odavno pratimo tebe i tvoju voljenu, Sojthofe, samo smo čekali pravo vreme i pravo mesto kako bismo vam dodelili zasluženu kaznu. Ovde nam niko neće smetati. I radujem se što ću ja biti taj koji će vas pogubiti. To sam dužan Trusu i Rulofu.“ „Trusu i Rulofu?“ „Da li si već zaboravio moja dva prijatelja? Nisu imali sreće da se izvuku živi.

Naravno da sam se sećao ćelavog i čoveka crvenog nosa. Napali su me više puta, a ne samo jednom. „Nešto si zanemeo, slikarčiću“, nastavio je čovek sa ožiljkom. „Da li se plašiš zbog sebe ili zbog svoje lepe devojke? Ne brini, ti ćeš prvi da stradaš.

Sa tvojom voljenom ću se još malo zabavljati pre nego što je pošaljem tebi!“ Polako, skoro promišljeno, povukao je oroz velikog pištolja.

Odgurnuo sam Korneliju od sebe prevrćući se preko leda u pravcu muškarca sa ožiljkom na licu, jer nisam imao vremena da ustanem. Začuo se hitac i osetio sam vatreni bol u levom ramenu, a dim baruta nas je opkolio.

Tek sekundu kasnije, udario sam u noge mog neprijatelja, koji je zbog mog zaleta izgubio ravnotežu i pao.

Bol se iz ramena proširio na celo telo i na trenutak sam se osećao kao v

•

•

ii

oduzet. Led se od moje krvi bojio u crveno.

Dahćući, muškarac sa ožiljkom je ponovo stao na noge i bacio pištolj na mene. Otresao sam oduzetost sa sebe i sagnuo sam glavu. Pištolj je udario iza mene o led i otklizao u sumrak.

Muškarac je škripao svojim lošim zubima. „Ti si žilavo kuče, slikarčiću, ali to ti neće pomoći. Kad već ne želiš brzu smrt od metka, zadaviću te golim rukama!“ Nisam sumnjao da mu to neće uspeti. Moja levica je beskorisno visila, a teško da sam mogao da se jednom rukom odbranim od ovako snažnog muškarca. Kornelija, koja je ležala sklupčana iza njega i sa strahom gledala prema nama, ostaće mu na milost i nemilost..

Naš samoproglašeni dželat se podigao, ali je u istom trenutku počeo da se ljulja. Začuo sam zvuk lomljave: pucao je led. Pod njegovim klizaljkama video sam pukotine, koje su verovatno nastale usled naših silovitih padova. „Kornelija, brzo prema obali!“ viknuo sam.

Najpre je oklevala, ali zatim je ustala i spretno otklizala prema obali.

Barem su me još služile noge. Gegajući sam se pridigao i trčao; ne, bolje je reći da sam se saplitao za njom.

Ovaj sa ožiljkom hteo je da krene za mnom, ali ne zbog osvete, nego zbog straha za sopstveni život. Međutim, pukotine ispod njega su se povećavale i njegovo teško telo upade u reku.

Umesto da ide pravo prema obali, Kornelija je promenila smer i pošla prema meni. Pomogla mi je da savladam još to malo leda što je ostalo do obale. Za sobom sam ostavljao krvav trag, ali to mi je tad bila najmanja briga.

Kada smo napokon stigli do obale, iz vode je virila samo glava, ruke i gornji deo tela našeg poznanika sa ožiljkom. Očajno je pokušavao da se uhvati za led koji je pucao i da se dovuče do obale. Dva puta je izgledalo kao da će u tome uspeti, ali uvek bi ponovo skliznuo nazad u hladnu vodu. „Pomozite mi!“ vikao je. „Spasite me! Vi ste hrišćani!“ Ali mi smo samo sedeli ćutke na obali, i dalje uplašeni, i posmatrali kako se čovek, koji je hteo da nas ubije, davi.

Tek kada više nismo mogli da ga vidimo, Kornelija je prva progovorila: „Da li je... Da li je mrtav?“ „Mora da je mrtav. Barem se nadam da je mrtav! Ali to nije razlog da sad

mirno odahnemo.“ „Zašto ne?“ „Zar nisu čula njegove reči? Ima i drugih koji na nas čekaju. Nikada nećemo biti sigurni, ne ovde u Amsterdamu, niti bilo gde u ovoj zemlji.“ ,A li šta da radimo, Kornelise?“ „Da li si nekada razmišljala o dalekim zemljama, ka kojima naši brodovi isplovljavaju iz Teksela? Da li si se ikada zapitala kako je tamo, kakvim jezikom ljudi tu govore, koja je boja neba i kako miriše njihovo cveće? Ja bih voleo da to čujem, vidim i omirišem.“ Kornelija je bez reči pokušavala da sa nekoliko vunenih košulja, koje je obukla protiv hladnoće, poveže moju ranu. Metak se zaglavio u ramenu.

Kornelija je to radila pažljivo koliko god je to bilo moguće, ali tu i tamo nisam mogao a da ne ispustim jecaj. „Saberi se malo, Kornelise Sojthofe“, rekla je napokon imitirajući strogi glas. „Ili ti misliš da imam poverenja da putujem u daleke zemlje sa nekim plačljivcem?“

Epilog Novi život BATAVIJA, 6. DECEMBAR 1673. GODINE Kornelija i ja smo se venčali na proleće 1670. godine i ubrzo nakon toga smo isplovili brodom Tulpenburg. Naš cilj je bio istočnoindijska Batavija na ostrvu Java, veliki trgovački grad pored reke Tjilivong, o kojoj se govorilo da je čudesna. Ovde je čovek mogao brzo da stekne bogatstvo i ugled, bez obzira što je u svojoj domovini potekao iz skromne porodice.

U međuvremenu sam postao još srećniji što smo se odlučili da odemo, jer je Holandija od prošle godine bila u ratu. Mojoj zemlji predstoji težak ispit jer ih Englezi tuku sa mora, a Francuzi sa kopna. Francuske trupe Ludviga XIV upale su u Holandiju i ostavile pustoš za sobom. Koliko su žeraristi podržali, ili čak pripremili teren za ulazak francuske vojske, u to nisam bio upućen. Iskreno rečeno, i ne želim da znam.

U Bataviji je rat bio daleko od nas. Ukoliko mi vreme dozvoljava, sedim u luci i gledam u beskrajno plavetnilo mora koje se na horizontu spaja sa nebom. More i nebo opkolili su naš mali svet i čuvali ga. S obzirom na jasnu svetloplavu boju, počeo sam da se pitam kako je ona mogla da se meni i ostalima učini tako opasnom.

Ovaj izveštaj sam počeo da pišem još u Amsterdamu, kako bih za buduća pokolenja od zaborava sačuvao neobične događaje iz 1669. godine. Tokom dugog i dosadnog putovanja morem, imao sam dovoljno slobodnog vremena da nastavim sa zapisima, ali prvih meseci u Bataviji jedva da sam stigao da ponešto dodam. Ipak se ne dolazi tako jednostavno do bogatstva i ugleda i primoran sam da teško radim kako bih izdržavao našu malu kuću pred kapijama Roterdama.

Nažalost, uvideo sam da mlad i nepoznat slikar nije ništa traženiji u Bataviji nego u Amsterdamu. Zato sam se prijavio da radim kao čuvar u zatvoru, koji se nalazio u kući zanatlija, a na osnovu mog radnog iskustva, odmah su me primili. Prećutao sam da sam iz Rendare bio otpušten i činjenicu da sam i

sam boravio u zatvoru.

Posao u zatvoru i novčani prihodi od mojih slika bili su dovoljni da obezbedim bezbrižan život Korneliji, meni i našem malom sinu, koji je juče kršten u Crkvi Svetog krsta imenom Rembrant.

Sada sam nastavio svoje zapise, pošto je jedan mali Rembrant sa nama, i skoro da sam završio sa izveštajem o starom Rembrantu, njegovom dedi.

Kornelija je dojila našeg sina. Sada stiska sitog i zadovoljnog dečaka uz sebe i gleda prema meni. „Pokvarićeš vid tim pisanjem, Kornelise!“ „Ne brini, upravo sam završio.“ Njeno lepo lice se smračilo. „Da li si sve zapisao, mislim, o mom ocu?“ „Morao sam. Možda će to biti veoma važno za buduće generacije.“ „Ali otac je uništio sve svoje autoportrete kako ništa ne bi podsećalo na njegovo ludilo.“ „Nije to bilo samo njegovo ludilo. Svi smo mi bili pod uticajem tog ludila.

Dugo sam verovao da nisu žeraristi ti koji su želeli da nam nanesu zlo, već neki demon koji je njima vladao.“ „Sada u to više ne veruješ?“ Teško sam uzdahnuo. „Tada su se neprekidno dešavale čudne stvari, kao u nekoj groznici. Kada imaš groznicu, često vidiš stvari koje pri zdravom razumu nemaju nikakav značaj. Zašto verovati u demone kada čovek ionako ima dovoljno zla u sebi da sebe i druge unesreći? Zar taj demon nije zlo u nama?“ Kornelija je razmišljala i napokon klimnula glavom. „Možda si u pravu. Sve je to tako davno prošlo da više ni sama ne znam šta sam doživela, a šta sam samo umislila. Srećna sam što smo ovde i što smo započeli novi život. Ali ne želim da mali Rembrant jednoga dana čita kako mu je deda bio ludak, ili čak ubica. Naravno da je moj otac činio zla. Ali ti znaš da je njegov duh bio poremećen. Još pre nego što se ta đavolska boja pojavila, otac je zbog Titusove smrti već bio izgubio razum. Samo tako mogu da poverujem da je to bio razlog zašto se spetljao sa žeraristima. Molim te, Kornelise, nemoj da blatiš njegovo ime!“ „U redu.“ Obećao sam joj.

Po želji moje žene, ovaj izveštaj ne sme biti objavljen za vreme života naših potomaka, ne u ovom veku, niti u ovom milenijumu. Tako ja, Kornelis

Bartolomeus Sojthof, to zvanično potpisujem na dan Svetog Nikole, godine 1673, na Javi, poslednjim potezom pera.

Hronologija 1581.

Sedam severnih provincija španske Holandije proglasile su svoju nezavisnost od Spanije kao Republika Ujedinjenih Holandskih Provincija.

V

1584.

Dana 10. jula, princ Vilem Oranjski, namesnik Ujedinjenih Holandskih Provincija, ubijen je u Delftu.

1595.

U Amsterdamu je otvoren zatvor na Svetom putu, takozvana Rendara. U Holandiji je opremljena mala trgovačka flota, sastavljena od četiri broda, za put u Istočnu Indiju.

1602.

Radi bolje prekomorske trgovine, osnovana je Ujedinjena istočnoindijska kompanija.

1606.

Dana 15. jula, u Lajdenu je rođen Rembrant Harmenson van Rajn.

1619.

Istočnoindijska kompanija osniva sedište u Bataviji (nekada, a i danas Džakarta) na ostrvu Java.

1631/32.

Rembrant se seli u Amsterdam.

1637.

Takozvana Lalomanija izaziva krah berze u Holandiji.

1646.

U Amsterdamu je rođen Kornelis Bartolomeus Sojthof.

1648.

Vestfalskim ugovorom, zvanično je završen Tridesetogodišnji rat. U tom dokumentu, Spanija se odrekla svih prava na Holandiju, koja je na osnovu njega, po državnom zakonu, priznata kao samostalna država kalvinističke vere.

V

1654.

U Amsterdamu je rođena Rembrantova ćerka Kornelija, a 30. oktobra krštena je u Staroj crkvi.

1658.

Nakon prodaje raskošne kuće u Velikoj jevrejskoj uiici, Rembrant se useljava u skromno domaćinstvo u Rozengrahtu.

1660.

Rembrant sklapa sa svojim sinom Titusom i svojom saputnicom Hendrikje Stofels, Kornelijinom majkom, ugovor po kojem je on samo zaposleni u njenom preduzeću.

1663.

Umire Hendrikje Stofels.

1668.

Rembrantov sin Titus se 10. februara oženio Magdalenom van Lo. Titus umire 7. septembra i sahranjuju ga u Zapadnoj crkvi.

1669.

Rembrantova unuka Titija, ćerka Titusa i Magdalene, krštena je 22. marta.

Dana 2. Oktobra, kolekcionar antikviteta, Piter van Brederode, dolazi u Rozengraht da vidi Rembrantovu zbirku antikviteta i retkih predmeta.

Rembrant umire 4. oktobra, a sahranjuju ga 8. oktobra u Zapadnoj crkvi.

1670.

Početkom maja, u Amsterdamu su se venčali Kornelis Sojthof i Kornelija van Rajn.

1672.

Uz pomoć svojih saveznika, a među njima i Engleske, Francuska počinje rat protiv Holandije i ulazi na njenu teritoriju.

1673.

Na Bataviji, Kornelisu Sojthofu i Korneliji rađa se sin, koji je 5. decembra kršten imenom Rembrant.

1674.

Sporazumom u Vestminsteru, Engleska sklapa separatni mir sa Holandijom.

U Amsterdamu izlazi knjiga Klare Onderrichtinge der Voortreffelijcke Vorstel Konst („Precizno podučavanje o savršenoj veštini rvanja“), koju je

napisao osnivač škole rvanja, Nikolas Peter. Zapravo je izdavač bio Robert Kors, učenik i naslednik pokojnog Petera.

1678.

Kornelisu Sojthofu i Korneliji rada se drugi sin, koji je kršten 14. jula imenom Hendrik (po nekim izvorima, umesto drugog sina pominje se ćerka Hendrikje) Sporazumom iz Najmegena, 10. avgusta se završava rat između Holandije i Francuske.

Nakon 1689.

Ne postoje više nikakve beleške o Kornelisu Sojthofu i Korneliji. Zato nije poznato kada su tačno preminuli.

Pogovor autora Rembrant Harmenson van Rajn vodio je život ispunjen nemirima i sudbonosnim porazima. Neka mi njegovi obožavaoci ne zamere što sam ga doveo do još veće propasti. Ali roman o Amsterdamu u vreme Rembranta u kojem se on ne pominje bio bi besmislen, a ako je Rembrant već nezaobilazan, kako onda drugačije!

Obožavaocima ovog slikara želeo bih da kažem da mi nije bila namera da umanjim njegov ugled. Preuzeo sam samo ono što je već zabeleženo, na primer Rembrantovu veoma izraženu sklonost da u starosti slika autoportrete, i to sam malo pomešao sa fikcijom.

Niko ne može ni približno da opiše karakter čoveka koji je umro još pre tri stotine godina. Takav poduhvat je uvek osuđen da ostane samo na pokušaju, a u romanu mašta sme da zatraži svoja prava. Ipak, ko god da se malo pozabavi Rembrantovim životom, ubrzo će doći do saznanja da je on imao i svoje tamne strane. Svetlost i senka, svetlo i tamno - verovatno su bili izraženi i u njegovom karakteru, kao što su bili i u njegovim delima. Uzeo sam sebi tu slobodu da njegovoj mračnoj strani dodam neke nijanse.

Svet slikara, njegovu okolinu i Amsterdam u takozvanom zlatnom dobu Holandije - aktivnosti Istočnoindijske kompanije širom sveta, učitelja rvanja Roberta Korsa, jednog od prvih pobornika samoodbrane bez oružja, pa sve do Rendare, koja u ovoj priči ima veoma važnu ulogu, mnogo sam više prilagodio istoriji. Mučenje u Vodenoj kući nije samo plod moje mašte, već se pominje u mnogim izveštajima sa putovanja iz sedamnaestog veka.

Istoričar Simon Sama, čija obimna i jasna dela o zlatnom dobu Amsterdama (Bogatstvo i lepi sjaj - Uberfluft und schdner Schein) i o Rembrantu (Rembrantove oči - Rembrandts Augen) želim da preporučim svakom ko se zanima za Rembranta i njegovo vreme. U njima on tako impresivno objašnjava teorije drugih istoričara, po kojima je Vodena kuća samo mit velikoga grada, da se svaki pisac koji u svojim delima putuje u Amsterdam mora smatrati obaveznim da to iskoristi kao građu. Bila to istina ili ne, to je odlična priča za roman.

Odlična priča - tako će možda neki oceniti ceo roman i zapitati se da li boja zaista može da dovede čoveka do ludila? Neću da tvrdim da je radnja V

koju sam ja opisao moguća i u stvarnosti, ali želim da napomenem da je Ives Klajn svoj kratki život (1928-1962) posvetio radu na monohromatskim slikama i pritom se isključivo koncentrisao na plavu boju; tvrdio je da boja International Klein Blue (IKB, koju je on lično kreirao) ima moć da deluje na promenu svesti. Navodno je čak i Rembrant upozoravao da se njegovim slikama ne prilazi previše blizu - s obrazloženjem da bi to moglo biti štetno.

O autoru Jerg Kastner studirao je prava u Bilefeldu. Tokom studija, počeo je da piše novinske članke i kratke priče. Nakon završenog fakulteta, odlučio je da se u potpunosti posveti pisanju. Danas živi u Hanoveru i autor je nekoliko bestseler romana.

1 Orig. Rasphuis, odnosno Rendara, u stvari je zatvor u Amsterdamu u kojem su zatvorenici prevaspitavani popravnim radom, odnosno prerađivali su brazilsko drvo tako što su ga rendali i usitnjavali u prah, koji je dalje služio kao sirovina za proizvodnju boje.

2 Orig. Heiligeweg, ulica u Amsterdamu koja je vodila do Kapele Svetog mesta, gde se 15. marta 1345. dogodilo sveto čudo.

3 Orig. Jodenbreestraat, ulica u samom centru Amsterdama. Ime je dobila po jevrejskim doseljenicima.

4 Jost van den Vondel, holandski pesnik i dramski pisac iz XVII veka.

5 Konstantin Hojgens, holandski pesnik i kompozitor iz XVII veka.

6 Piter Kornelison Hoft, holandski istoričar, pesnik i dramski pisac iz XVII veka.

7 Vilem Ajsbrantson Bonteku van Horn, kapetan u Istočnoindijskoj kompaniji, objavio je 1646. godine Dnevnik sa svog jedinog putovanja, koji je postao izuzetno popularan.

8 Gerit de Ver je bio učesnik treće ekspedicije Vilema Barenca u potrazi za najkraćim morskim putem kroz Arktik u Aziju.

9 Holandska kolonija Istočna Indija je današnja Indonezija, tako daje i Istočnoindijska kompanija udruženje koje je uglavnom delovalo u oblasti Indonezije.

10 Levant je opšti naziv za zemlje na istoku, a u to vreme je regija Levant otprilike zahvatala teritoriju današnjeg Bliskog istoka.

11 Misli se na današnji Kejptaun u Južnoj Africi. Hol. Kaapstad, kao i engl.

Capetown, dobili su ime po Rtu dobre nade (hol. Kaap de Goede Hoop, engl. Cape o f Good Hope), a često su i rt i grad skraćeno nazivani samo Rt. 12 Makasar i Mataram se nalaze u Indoneziji.

13 Novi Amsterdam je, u stvari, Njujork, koji je u početku bio holandska kolonija.

14 Kvart je danas mera za zapreminu tečnosti i iznosi četvrtinu galona, odnosno malo više od jednog litra. Međutim, pošto je sam galon u XVII veku bio vrlo neujednačena i promenljiva mera, tako je i kvart uglavnom zavisio od slobodne procene krčmara ili trgovca.

15 Orig. Zuiderzee, odnosno Južno more, nekada je bilo produžetak Severnog mora uvučen u kopno. Međutim, početkom XX veka, veći deo Zojderskog

mora zatvoren je unutar kopna i odvojen od otvorenog mora, pa je kod nas danas poznatije kao Zojdersko jezero, iako ga Holanđani i dalje nazivaju morem.