Ана Стјеља ЛИРА ДИВИНА Издавач Ана Стјеља atavi@beotel.rs
Лектура, корице Ана Стјеља Рецензија Милијан Деспотовић Припрема и штампа office@cigoja.com
Тираж 200 ISBN
Ана Стјеља
ЛИРА ДИВИНА
Београд, 2015.
... У Античкој Грчкој, веровало се да звук лире доноси ведрину и душевну равнотежу ...
Ламенти
Ана Стјеља
Лира Дивина
Реч Реч, бледа као креч, на камен уклесана кроз време бесана. На одру каменом зрачи пламеном, буди дивове, оживљава кипове. Сунцем се напаја док мисли раздваја а песму јој пева пустињска дева. У даљини пустара кроз њу проговара а натпис у камену добија у замену. Ламенти
Ана Стјеља
Реч, бледа као креч, на камен уклесана кроз време бесана.
10 Ламенти
Лира Дивина
Ана Стјеља
Лира Дивина
Биће Сневај, сневано, недосањано, никада сном дотакнуто! Певај, испевано, неиспевано, гласом не подражавано! Моли, неизмољено, замољено никада молитвом изговорено! Гледај, виђено, невиђено никада оком опажено! Воли, вољено, невољено, никад љубављу залуђено! Кад мисли повежеш, кад се усудиш, све ово учиниш, тад срећу достижеш и уистину биће постајеш.
Ламенти
11
Ана Стјеља
Лира Дивина
Око Око је понор, издубљена земља што упија насушну воду. Сунце га гледа и даје му сјај али и таму кад му окрене леђа. Мреном од злата покривено је, моћи сласном нахрањено је, капима росе напојено је. Око је сјајни бисер далеких мора, палета нестварних боја што се једним потезом киста по њему разлију. Оно покреће срце, растужује душу, успоставља склад нашег смртнога тела. Оно је сведок наше пролазности јер када угасну звезде нашег трупла на месту где оно беше остаје само испразна, бездушна рупа!
12 Ламенти
Ана Стјеља
Лира Дивина
Часовник вечности Кад отворе се све поре лица овог света кад помере се застори са свих тајни мрачних кад свену латице сваког мирисног цвета кад окамене сузе свих очију плачних. Кад птице, у беснилу, крила своја спрже кад вукови, од беде и бола, заћуте, кад отпочну борбе ко ће издржати дуже кад на ситно буду бројали минуте. Кад речи поружне, к’о наказе праве, кад гласове живахне, буду заменили крици, кад се на машинама буду подешавале главе, уместо невином, кад се буде клицало убици.
Ламенти
13
Ана Стјеља
Лира Дивина
Тада, биће крај, растрто бело платно, спуштена завеса на сцену пусту, на часовнику вечности, поломљено клатно, а на земљи, мрак покриће маглу густу.
14 Ламенти
Ана Стјеља
Лира Дивина
Ефемерно
Ефемерно све је, све настаје и нестаје, живот се назре у капи воде у прах пепела на крају оде. Све мења се, обликује, од гусенице лептир постаје, из шкољке бисер се буди успављују га женске груди. Ефемерно све је, злато рђа, човек мре, тело копни, лице тамни, утихне звезда славних.
Ламенти
15
Ана Стјеља
Вечности је душа склона бесмртна је само она, чиста, грехом неупрљана водом Мудрости умивана. Ефемерно све је, влас косе, ока сузе додир коже, укус усне све трули, ишчезне. Утеха само једна је, душа њено име је, она бит бесмртношћу храни, од просте ефемерности брани. На извору суштине си, човече, сад огледај се! Нек ти одраз истину казује сем душе, све ефемерно је.
16 Ламенти
Лира Дивина
Ана Стјеља
Лира Дивина
Птица бела
Док трепнеш, прође век, оде воз, испусти се дах изгуби се част, постане Човек камен се претовори у најфинији прах. Док пустиш глас, прође дан, одлете године, постанеш стар, отвориш душу, оствариш сан бит ти се отвори к’о распукли нар. Док погледаш у небо, сунце зађе небо поцрни к’о најцрњи гар на твом се путу птица бела нађе на двору те свом послужује цар.
Ламенти
17
Ана Стјеља
Лира Дивина
Док све то видиш, осетиш, прођеш док сва чула радознала задовољиш ти на крај свог пута, убрзо дођеш и схватиш да живот у неповрат одлази!
18 Ламенти
Ана Стјеља
Лира Дивина
Желим... Желим да погледаш небо. Хајде, погледај га! Видиш ли пурпурне шаре што промичу на облаку, од пене сачињеном? Видиш ли тамо нас, смртне створове што се од земље крију? Не видиш? То је зато што не желиш да видиш, јер су ти очи гвозденом светлошћу заслепљене, разум ти се губи негде међу истим оним пурпурним шарама што небески исписују свод. Желим да ослушнеш шум ветра. Хајде, ослушни га! Ламенти
19
Ана Стјеља
Лира Дивина
Чујеш ли шта ти својим топлим дахом говори? Не чујеш? То је зато што не желиш да чујеш истину што се у нашем бићу оваплоћује, Ако склопиш очи, бар на трен, хајде склопи их!, угледаћеш пурпурна поља неба и облака што у недрима својим један дар ти доносе а ветар ти га топлим дахом саопштава – вера је душе слушкиња, скромног битка света тајна, непревазиђена...
20 Ламенти
Ана Стјеља
Лира Дивина
Депонија На непрегледној депонији сећања чепрка по остацима свог минулог живота. Пажљиво копа и тражи нешто само њему знано можда употребљиво, још неокаљано. Руке је све дубље уронио и прљаве нокте зарио не би ли на површину избацио бар делић свога битка, у стари папир замотан, или напуклу љуштуру затворен. Што више копа, све више урања у смрад, у понор и јад. Наједном му се и небо учини као удаљени вулкан Ламенти
21
Ана Стјеља
Лира Дивина
што у ветар шаље ужарену лаву – његов бес. А када продре у најскривенији кут свога ума остаје затрпан, прекривен велом прождрљивог смећа!
22 Ламенти
Ана Стјеља
Лира Дивина
Златни пут
По ђубрету копа златном руком мирис гарежи сласне, прати га свуда помрачину лови сребрним луком човек садашњице, и судба му луда. Џепове своје сувим корењем храни очи му се у сумрак не дају спознати у бесмислу оловном пролазе му дани своје право „ја” никад неће упознати. Рукавицама белим рђу своје душе чисти дијаманте сјајне у ципелама носи тај мизерни ум никад неће бити исти та рука од злата вечно ће да проси.
Ламенти
23
Ана Стјеља
Лира Дивина
И док бисерну ниску, из доконости ниже док златна врата гордости затвара понору свога златног пута, све је ближе његово се „ја” у ништавило претвара. Тај несрећни створ, то бедно биће, тај изгубљени лик у огледалу од челика не зна ни кад мрак пада, ни када зора свиће несрећа је његова, као свемир велика!
24 Ламенти
Ана Стјеља
Лира Дивина
Кавез
Непријатеље грлимо сви смешкамо им се у лице на слободу пуштамо птице, а у кавезу остајемо ми. Жудња за моћи се шета до успеха долазимо кроз крв ми смо тај злокобни црв – трули јабука нашег света. Не могу нас сломити туге ни ватра нас опећи не може трулимо лагано испод коже радо убијамо једни друге.
Ламенти
25
Ана Стјеља
Немогуће сне сневамо вртимо се међу четири зида немамо ни поноса ни стида из кавеза свог певамо.
26 Ламенти
Лира Дивина
Ана Стјеља
Лира Дивина
Бег Бежим. Од стварности, од људи, од пакости што зло буди. Бежим. Од светла, таме, ветра, кише од ваздуха што на мржњу мирише. Бежим. Није важно ко сам, да ли се овим светом шепурим у златним ципелама или њиме ходам боса. Бежим. На ноге ми стављен тег на очима повез да не видим да се не дам у бег да план о пропасти не предвидим. Ламенти
27
Ана Стјеља
Лира Дивина
Бежим. Јурим као коњ крилати, хиљаду ме очију подлих прати, прати тај лет као да ћу освојити цео свет. Бежим. Ал’ тег се чини све тежим и тежим а бол још увек свежим. Ипак, не преостаје ми ништа друго и зато БЕЖИМ!
28 Ламенти
Ана Стјеља
Лира Дивина
(К)рај Где се скрива блажени (к)рај тамо где спава крилати змај тамо где Сунце бљује свој сјај тамо где Анђео чува свој гај? Како се стиже до (к)рајњих небеса кад се подигне божанска завеса, кад се прате кораци (к)рајског плеса, кад се све душе ослободе телеса? Ко каже да бес(к)рајан је свет онај Пегаз што спрема свој лет, божанске слуге што беше их пет човек што (за)увек је уклет? (К)раја нема (К)рај се спрема – дилема?! Ламенти
29
Љубав, лепота... вечност
Ана Стјеља
Лира Дивина
Љубав
Љубав је у далеком куту свемира склупчана око срца Заљубљеног везана врпца пупчана од злих погледа и страсних додира скривена велом мистичног сна и тајни покривена. Љубав је кап воде у коју се најдубље море улива бескрајни свод небески по коме се дуга разлива реч праведног која и тешка врата тамнице отвара светлост сјајна што и упорне звезде на земљу обара. Љубав је непрегледно поље заноса и уздаха лет великих птица кроз тунеле беличастих облака златни коњ кога Заљубљени чврсто, с вером узјаха крупна киша што све грехове и жудње света оплака.
Љубав, лепота...Ламенти вечност
33
Ана Стјеља
Лира Дивина
Љубав је мит, симбол и знак врлина људска и душе жар светлост чиста што наткриљује мрак постанка људског највреднији дар.
34 Љубав, Ламенти лепота... вечност
Ана Стјеља
Лира Дивина
Лепота ће свет спасити
Лепота унутарњег света што се вртовима душе шета та ће лепота свет спасити, огањ мржње погубне угасити. Лепота је врлина што сјаји попут Сунца кад се на хоризонту јави та ће лепота свет спасити, неверне на пут вере вратити. Лепота је жар срца што плени што живи правично, у теби и мени та ће лепота свет спасити, људскошћу ће нељуде украсити.
Љубав, лепота...Ламенти вечност
35
Ана Стјеља
Лира Дивина
Лепота је глас Истине што збори речи узвишене што их Љубав створи та ће лепота свет спасити да бит људску добротом засити. Лепота је од Бога најдражи дар рукама његовим обликована твар та ће лепота свет спасити, семе добра светом ће расути...
36 Љубав, Ламенти лепота... вечност
Ана Стјеља
Лира Дивина
Ашк
Славуј у ружу заљубио се на латицама њеним изгубио се руменилом јарким обојио се од љубави те и гора се тресе! На пламену свеће лептир изгоре чари га њене у смрт оборе јер љубав га гони и заклиње да буде у близини те буктиње. Месец је своје лице озарио ко га је само тако обдарио да поглед један љубавни начини и море пуним бисера учини?
Љубав, лепота...Ламенти вечност
37
Ана Стјеља
Славуј и ружа, лептир и свећа прозреше истину, шта је то срећа вином љубави довека напијају се с вером да никад не отрезне се!
38 Љубав, Ламенти лепота... вечност
Лира Дивина
Ана Стјеља
Лира Дивина
Хаљина
На рубу њених сећања распарене нити свиле што знале су бити радосне, поносне... У сваком куту њених снова распршује се нова боја, здравом оку непрепознатљива. Њена дуга, трошна влакна, заковрџане веђе мирне старице што чека свој судњи дан. У заборав пада доба кад је пленила, кад је и саме богове залуђивала, кад се свака њена уплетена нит радовала новом дану, и часу када ће свет угледати њено лице. Љубав, лепота...Ламенти вечност
39
Ана Стјеља
Лира Дивина
У полутами, у дну прашњавог кофера уснула, рањена, на земљу положена, у шкољку од крхотина замотана, хаљина, одлеће на облаку заборава.
40 Љубав, Ламенти лепота... вечност
Ана Стјеља
Лира Дивина
Жена
Жена, како то магично звучи! Еуфемизам за „она без мозга” Нарцисоидни израз „јачег пола” Аутентична реплика Евиног тела Жестоки борац за све и свашта Еуфорична и кад треба и кад не треба Нервозна кад јој није све по вољи Анархична кад се бори за своје „ја” Живахна кад је „у свом елементу” Енергична кад треба да докаже свој став Неодољива кад треба да остави утисак Алтруиста, непоправиви, вечити
Љубав, лепота...Ламенти вечност
41
Ана Стјеља
Лира Дивина
Жртвована од давнина, безочно Екстатична када воли, пати, ствара Научена да трпи, ћутке Амбивалентна у тренуцима апатије Животни мото – Уздај се у себе! Епоха јој свака на трету „нејаких плећа” Неописиво јака, чудесно стрпљива Афродитина креација, укратко – ЖЕНА
42 Љубав, Ламенти лепота... вечност
Ана Стјеља
Лира Дивина
Музика тишине
Некад смо ћутали, и у ћутњи се волели, сећаш се? Некад смо уживали у нотама што су из нотних свесака бежале да би се с тишином оном састале. Некад нас је музика тишине забављала, тунелима наших страсти јездила док се није уморила и утихнула. У тишини смо уснама помицали засторе, рушили бедеме, скривали несреће. Тишина. Чујеш ли је? Зар не осећаш дамаре њених груди зар је не можеш дотаћи и рукама загрлити? Љубав, лепота...Ламенти вечност
43
Ана Стјеља
Лира Дивина
И сад ме боли музика тишине, боли ме сваки њен такт, грозничави звук јер се у страшни јаук претвара, тишина.
44 Љубав, Ламенти лепота... вечност
Ана Стјеља
Лира Дивина
На постољу од жада
Љубав је моја на камену уклесана, траг је у песку неких далеких обала, и свака ноћ дуга, ноћ је бесана јер душа је моја искру љубави пробала. Ветром ношен кроз пределе неке, жар љубави, светом је лутао топлином завијен, у шал свиле меке љубав је удахнуо, па начас заћутао. Небеса су харфе милозвучне свирала облаци су танго љубави по небу плесали ватру срца нежног, љубав је распиривала док су богови љубави вечност у стену уклесали.
Љубав, лепота...Ламенти вечност
45
Ана Стјеља
Лира Дивина
Љубав је вечна, вечности се клања поносно стоји на постољу од жада у мом је бићу, стидљиво склупчана она никад не стари, вечно остаје млада.
46 Љубав, Ламенти лепота... вечност
Ана Стјеља
Лира Дивина
Љубав и смисао Да ли у љубави смисао тражити, или у смислу тражити љубав? Да ли је вредније љубав имати а у бесмислу живети или цео живот лишен љубави провести нежно ушушкан у смисао живота? Да ли можда треба незасит бити па и једно и друго тражити? Да ли се уопште без једног и другог може живети? Коме је уопште данас до љубави? А тек смисао, зна ли уопште неко значење те речи, да ли неко макар на трен свог ужурбаног, бесмислом испуњеног живота, застане и помисли има ли тај живот који живи икаквог смисла? Љубав, лепота...Ламенти вечност
47
Ана Стјеља
Лира Дивина
Да ли су они који о љубави маштају занесењаци, да ли се њихова донкихотовска борба на крају заврши тако што постане бесмислица, и да ли су они сурови реалисти и рационалисти који су на све толико огуглали, на крају сваки осећај за љубав изгубили? Пуно је питања, мало правих одговора. Још мање оних који би на њих одговорили. На сваком човеку је да сопствени пут изабере. Нека га пролазна усхићења не понесу и нека га тренутне препреке не спутају. То је поредак божански који нико није, нити ће пореметити. Између речи „љубав” и „смисао” не сме да стоји „и” они једно из другог проистичу и једно друго следе.
48 Љубав, Ламенти лепота... вечност
Ана Стјеља
Лира Дивина
Љубав је смисао исто онолико колико је смисао љубав. То је божански спој који понајвише вера спаја. Он их држи чврсто везане, неком споном невидљивом која се само дâ доживети. Љубав је вечна јер је смисао чини бесконачном, попут свемира. У сваком зрну љубави, смисао постоји. Свако је биће са неким смислом од Бога створено. У свакој божјој креацији, смисао живи. То је она енергија невидљива која кружи и у животу нас одржава. Она никада не нестаје, само се некима вид угаси, слух отупи, додир огруби.
Љубав, лепота...Ламенти вечност
49
Лира Дивина
Ана Стјеља
Лира Дивина
Муза
На ћилибару речи плетем, сваку нит духом појим, док песму не исплетем на облаку Музе стојим. На палети сад мешам боје, од камена злато стварам, на платну се мисли роје кад застану, нити парам. Перо оштрим, прсте златим, на дланове звезду ставим док очима светлост пратим да сам песник, ја се правим.
Лира дивина
53
Ана Стјеља
Страсти мирим, љубав кројим, сваки стих из сна будим, Музу своју срећом дојим све док богове не залудим. На ћилибару песму пишем Музом се својом дичим ваздух из њеног бедра дишем да ли ја то на њу личим?!
54 Лира дивина
Лира Дивина
Ана Стјеља
Лира Дивина
Господар туђих душа
Господар туђих душа он је, пустите га нека машта, нек понуди нам срце своје плодно као рајска башта. Он магијом се каткад служи од капи воде океан прави пером златним љубав пружи док ужива у својој слави. У њему букти ватра жива вулкан неугашеног дара, ал’ се снужди, у љуштуру скрива, и пати, кад нестане тог жара.
Лира дивина
55
Ана Стјеља
Лира Дивина
Воли страсно, мастилом љуби док га божја рука води кад се преда разум губи тад се у њему чудесна песма роди. Стихови, риме, његова су блага звукови и речи најмилија чеда јер ту лежи његов понос и снага царство моћно које ником не дâ. Док га Муза у стопу прати док му мрежу снова плете пером својим звезде злати док му мисли свуда лете.
56 Лира дивина
Ана Стјеља
Лира Дивина
Анђео од пене
Бодлер ми у сну рече: „Цвеће зла реком тече”. „Цигани ми душу пале” Лоркине се сене жале. Шапуће ми Руми нежно: „Писати је неизбежно”. Бајрон се к’о авет јави: „Дар од Бога увек слави”. На зиду Његош пише: „Луча се на ветру њише”.
Лира дивина
57
Ана Стјеља
Дис ми писмо кришом шаље настави да пишеш даље... А Десанка на одру дрема остала је посве нема. И други су великани били на мојој страни, мога света, моје дуге где музе су моје слуге. Хвала, хвала свима, свим великим песницима што су анђела од пене послали и код мене, да крила своја, од пера у мастило отера, и да из мене увек црпи, сок од речи, све до смрти...
58 Лира дивина
Лира Дивина
Ана Стјеља
Лира Дивина
Дамар
Месец је сестра светлости ноћ је сапатница звездама Исус је жртва крста и подлости а пламен вереница свећама. Море је дете океана песак је злато пустиње месеци су бисери година даљине су близина буктиње. Земља је мајка небесима ружа је непријатељ трну лице је постеља веловима лутка деци плашт радости огрну.
Лира дивина
59
Ана Стјеља
Живот је смртне боје ватра је пољубац сунца глумац је роб улоге своје несрећа је рука среће зрнца. Читав свет и космос цели зависи од пара свога свака реч и стих мој смели само је дамар срца мога.
60 Лира дивина
Лира Дивина
Ана Стјеља
Лира Дивина
Душа моја
Изронила из модрих вода из лаве вулканске руке пружила прва јој реч беше: „Слобода”, својом је добротом свет зла наружила. Кише је тешке у недра своја скупила облаке путујуће под велом наде сакрила на сцену је окрутну срамежљиво ступила крилима је својим, неба свод наткрила. Корак по корак, дуго је лутала путеве далеке храбро је походила ал’ у тој шуми чуда никад није залутала са даном сваким к’о да се изнова родила.
Лира дивина
61
Ана Стјеља
Душа моја снена, то је, од искона обличја чистог, пажљиво чува врлине своје трагајућ’ за неким обличја истог.
62 Лира дивина
Лира Дивина
Ана Стјеља
Лира Дивина
Лира
Од поноса кућу градим по облацима инат садим писмо затварам, идеје шаљем нека отпутују што даље! Од светлости кулу правим да у њу све наде ставим птицама крила бела бојим нек сви виде да постојим! Мост од пене густе зидам све окове са себе скидам с мудрим морем тајно зборим на хриди се с мржњом борим!
Лира дивина
63
Ана Стјеља
Лира Дивина
Бдим над својом крхком бити јер росу искрености жели пити на лири тананој песму свирам да будем Човек, увек бирам!
Према грчкој митологији, Бог Хермес, заштитник путника и песника, који људима преноси поруке Богова, направио је лиру од великог корњачиног оклопа који је покрио животињском кожом и роговима антилопе. Лира, представља и мало сазвежђе, једно од 48 Птоломејевих и 88 званично признатих сазвежђа. Њена најсјајнија звезда је Вега. У грчкој митологији, Лира се везивала за мит о Орфеју. Према том миту, након што је Орфеј био убијен, лира је бачена у реку. Тада је врховни бог Зевс наредио орлу да узме лиру из реке и да се заједно узнесу на небо. Најсјанија звезда сазвежђа Лира, звезда Вега заједно са звездом Алтаир (сазвежђе Орла) и звездом Денеб (сазвежђе Лабуда) чини познати астеризам познат и као Летњи троугао.
64 Лира дивина
Ана Стјеља
Лира Дивина
Врт
Док ноћни ветар гране њише о прозор удара све тише у сан тонем, анђели ме вуку крилима по лицу ми туку. Тамо негде ја се будим то је рај, што се чудим?! Искре хватам, на усне лепим жедну душу водом крепим. У врту бајном ја сам сада иако ноћ је, тиха, млада уз мене је вечна зора невеста рајског мора.
Лира дивина
65
Ана Стјеља
У врту сласти срце храним од свег зла ја се браним и велику звезду видим да л’ ћу да јој се свидим? И кад пожелех да је дотакнем о камен се неки спотакнем, у ноћ се вратим, тада схватим да за вртом рајским патим.
66 Лира дивина
Лира Дивина
Ана Стјеља
Лира Дивина
Сати
Сати, ти дуги ноћни сати, сенка једна сневање прати дамар један душом мили као паукови да су се скрили. Док душа своје снове снева ноћ јој успаванку пева кроз окна сија млада луна што узглављу је као круна. Додир ветра нежног, меког буди страст тела, путеног неког свилену, сатенску кожу целива а на уснама боје прелива.
Лира дивина
67
Ана Стјеља
Сати, како само споро пролазе, тек пред свитање некуд одлазе, тад уснулим телом лагано струји, песма коју певају зоре славуји.
68 Лира дивина
Лира Дивина
Ана Стјеља
Лира Дивина
Кап по кап Кап крви – дан први распет длан – први дан Кап воде – дан оде живот сâм – други дан Пут срећи – дан трећи вечни сан – трећи дан Простор мали – дан фали нема стан један дан Птица лети – дан пети свира Пан – пети дан Стижу вести – дан шести зна се план – шести дан Лира дивина
69
Ана Стјеља
Човек бедни – дан седми свету стран – седми дан Цвет росни – дан осми од мора слан – осми дан Мир се ремети – дан девети блудни плам – девети дан Бога се не сети – дан десети ђавољи клан – десети дан Кап сузе – плач музе гори врт – то је смрт
70 Лира дивина
Лира Дивина
О аутору
Ана Стјеља
Лира Дивина
Ана Стјеља рођена је 1982. године у Београду. Дипломирала је 2005. године на Филолошком факултету у Београду на катедри за оријенталистику – Група за Турски језик и књижевност. Магистрирала је 2009. године на Филолошком факултету у Београду – смер Наука о књижевности, одбранивши тезу под насловом „Људско и божанско у делу Мевлане Џелаледина Румија и Јунуса Емреа”. Докторирала је 2012. године на Филолошком факултету у Београду одбранивши тезу под насловом „Елементи традиционалног и модерног у делу Јелене Димитријевић”. Бави се писањем поезије и хаику пoезиje, као и превођењем поезије и прозе с енглеског, шпанског, португалског и турског језика. Бави се писањем кратке прозе, путописних есеја и књижевне критике. Песме су јој превођене на Лира дивина
73
Ана Стјеља
Лира Дивина
хрватски, словеначки, македонски и персијски језик. Сарађује са домаћим и страним, штампаним и електронским часописима. Песме и приче су јој објављиване у домаћим и страним зборницима. Добитник је неколико награда из области поезије и есејистике. Године 2013. и 2014. године, била је кандидат за Награду града Београда, област Уметност (књижевност и преводно стваралаштво) и то 2014. године за књигу „Песници универзума: Мевлана Џелалудин Руми и Јунус Емре” и 2015. за превод збирке поезије Ф. Ф. Лорке „Тамаритски Диван”. Члан је Удружења књижевника Србије и Удружења књижевних преводилаца Србије. Хонорарни је сарадник часописа Kwh, гласила Електропривреде Србије, у оквиру рубрика „Упознајмо Србију” (манастири Србије) и „Знаменити Срби”. Песме, приче, есеје и књижевне преводе објавила је у часописима: Кораци, Градина, Багдала, Поља, Луча, Траг, Аванград, Београдс-
74 Лира дивина
Ана Стјеља
Лира Дивина
ки књижевни часопис, Илустрована политика, Новости, Култура Уметност Наука (суботњи додатак Политике) Магазин (недељни додатак Политике), ЛУДУС, Нур, Наслеђе, Књижевник, Свитак, Златна греда, Ламед, Бдење, Наше стварање, Мостови, Браничево, Монс Ауреус, Повеља, Хаику новине, Стиг, Свеске...
Лира дивина
75
Ана Стјеља
Лира Дивина
Библиографија Објављене књиге:
збирка поезије „Моира“ (Народна књигa, 2002) збирка поезије „Aтави“ (Народна књигa, 2004) збирка поезије и есеја „Еден & Хад“(Београд, 2006) збирка хаику поезије „Tри Гејше“ (Београд, 2008) збирка дечје поезије „На корак до дуге“(Београд, 2009) избор из поезије Федерика Гарсија Лорке „Сенка моје душе“, у преводу са шпанског језика, (2008) избор из поезије Пабла Неруде „Земља у Теби“, у преводу са шпанског језика, (2008); друго издање (2010). Лира дивина
77
Ана Стјеља
Лира Дивина
избор из поезије Јунуса Емреа „Славуј љубави” у преводу са турског језика, 2010. стручна књига „ПЕСНИЦИ УНИВЕРЗУМА – Мевлана Џелалудин Руми и Јунус Емре” (2013) превод збирке поезије Федерика Гарсија Лорке „Тамаритски Диван” (2014) збирка поезије „Лира Дивина” – електронско издање (2014) збирка прича „Како сам постао птица” (2015) Приређене књиге: Никола Матић, Српске православне школе у БиХ под аустроугарском управом, Београд, 2008. Јован Јовановић Змај, Источни бисер, Београд, 2011.
78 Лира дивина
Ана Стјеља
Лира Дивина
РЕЧ КАО ЧАСОВНИК ВЕЧНОСТИ Ана Стјеља: „Лира Дивина” Реч има дом у језику. Језик је ризница коју песник баштини, реч по реч. Колико узме, толико свом језику мора да врати, као по закону природе. Уме реч да у себе сажме време и догађаје, као у запретену ватру, а онда песник све то отвара као ламенте и исписује своје новотворине. Враћа узето да би било дато. На том јасном путу певања са суптилним осећањем језика је и песничка књига „Лира Дивина”, Ане Стјеље, чији Ана Стјеља: „Лира Дивина”, Електронско издање аутора, Београд, 2014. Ана Стјеља (Београд, 1982) доктор књижевних наука, пише савремену и хаику поезију, кратку прозу, путописне есеје и књижевну критику. Објавила 11 књига. Живи у Београду.
Лира дивина
79
Ана Стјеља
Лира Дивина
је први ламент „Реч”, реч у „камен уклесана”, реч која „оживљава кипове”. И нема пред њом тајни ни препрека, до несамерљивих трептаја стиже дубинска моћ песничке речи. Стјеља је у потрази за речима које ће рашчинити биће кроз филолошке елементе и песнички језик ослободити општости. Тада се у њој отворио пут до скривених значења бића, прабића, и дворца где Пегаз пребива. Њени поетски фрагменти, благодарећи језичкој инвенцији, гномастички се урезују у свест оног ко их чита и покушава да разуме. То су узвратнице оку („Око”), а „оно покреће срце, растужује душу” јер, варљива је „палета нестварних боја”. Свака част оку али реч је „часовник вечности”. Сазнањем да све је ефемерно, песникињи је једино остало да време минуло и будуће, сведе у презент тренутка Песма „Реч” отвара први циклус „Ламенти”. Хераклит је, опет, записао да „тешко је борити се са срцем: јер што год жели купује за душу своју.”
80 Лира дивина
Ана Стјеља
Лира Дивина
и упије га речима мудрицама, бивају то речибића: Ефемерно све је, злато рђа, човек мре, тело копни, лице тамни, утихне звезда славних. Вечности је душа склона бесмртна је само она, чиста, грехом неупрљана водом Мудрости умивена. Ако је век једна од јединица времена онда, каже Ана Стјеља, њени толковници морају имати на уму чињеницу да „док трепнеш, прође век”. Ако из века ништа не придодамо лексичкој заједници онда тај век није ни постојао. А глас траје читав дан, нису сва причања и разговорке вредне гласа, зато језичка дисциплина може довести до праречи и указати нам на Лира дивина
81
Ана Стјеља
Лира Дивина
„златан пут”. Тај пут је Стјеља подредила поезији „својим виђењима и сновиђењима” (Васко Попа), подредила га истини „што се у нашем бићу оваплоћује”. Пред њим је много тема које траже посебне објашњенице, новотворине које из лирске форме прелазе у епиграмско онеобичавање: Непријатеље грлимо сви смешкамо им се у лице на слободу пуштамо птице, а у кавезу остајемо ми. Стварност је често кавез, и кад песникиња каже „бежим од стварности” она, уствари, својим промислима настоји да преиначи стварност користећи три стваралачка елемента: љубав, лепоту и вечност” (нови циклус). То је простор у коме пребива поука, нама потребна као искуство, као добробит која усмерава наша чула и појачава језичка опажања. Слобода је
82 Лира дивина
Ана Стјеља
Лира Дивина
уметност свести, као што је урушавање слободе губитак рационалне свести и за себе. Љубав гради „лепоту унутарњег света”, а без те љубави нема наде у вечност. Зато песникиња и каже, подсећа, да „лепота ће свет спасити”. У том, по мало узрујаном вапају она као да се винаверовски заветује да ће „семе добра светом (...) расути”. Тло људског духа већ одавно захвата коров, нажалост, за његову чистоту једино искрено се боре песници. Они од тога не могу одустати мада су свесни своје скромне снаге. Стјеља је у овом циклусу исписала и једну сјајну оду жени („Жена”) која је „аутентична реплика Евиног тела”. Песникиња је жену као људско биће описала стиховним мислима, њену сваку нарав и врлину стално имајући на уму Балзакову мисао да „жена је краљица света и ропкиња жеља”. Зато сваки стих доноси карактерологију жене, која у својим контрастним принципима У једној својој александриници Станислав Винавер је записао: „Освестићу људе.”
Лира дивина
83
Ана Стјеља
Лира Дивина
има двојност, обухвата, што је у бити потребно да би опстала као жена, као родитељка, као интелектуалка, као неко ко се мора спустити ниже од своје висине, као прималац свега што јој јесте или није по вољи. „Лира дивина” је завршни циклус ове истоимене књиге која је свој лирско древни отисак „понела” из грчке митологије, стављајући у наслов „лиру” коју је „Бог Хермес, направио од великог корњачиног оклопа, који је покрио животињском кожом и роговима од антилопе”. По грчкој митологији се „веровало да звук лире доноси ведрину и душевну равнотежу”, а песнички уверљиво ова поезија додирује аутентичне струне певања са реториком која узбудљиво узначује правилну риму док прокламује мудрост и доброту. Песникиња Ана Стјеља има свог Бога, своју музу, она је с њом у облацима духа сигурна пера, дотиче је стваралачка светлост.
84 Лира дивина
Ана Стјеља
Лира Дивина
На ћилибару речи плетем, сваку нит духом појим, док песму не исплетем на облаку музе стојим. На моменте, песникиња је поистовећена са својом музом, док читате њену поезију имате утисак да вам она своје стихове дошаптава, неке понавља да провери да ли сте их упили сасвим, а на моменте, муза јој је слуга, која долази до Бодлера, Лорке, Румија, Бајрона, Његоша, Диса, Десанке... („Анђео од пене”). Оно што им је заједничко то је стиховни дамар и „космос цели”. Песничке мелодије отпуштене са њихове лире су само „сегментовани говорни низови” којима се придружује, макар кап „Лире дивине” одакле је саграђен „мост од пене” па поетичко ходочашће може да почне сваког трена. Милијан Деспотовић У Пожеги, 20. новембра 2014. Лира дивина
85
Ана Стјеља
Лира Дивина
Садржај
Ламенти Реч..............................................................9 Биће.........................................................11 Око...........................................................12 Часовник вечности.................................13 Ефемерно................................................15 Птица бела..............................................17 Желим......................................................19 Депонија..................................................21 Златни пут...............................................23 Кавез........................................................25 Бег............................................................27 (К)рај.......................................................29 Лира дивина
87
Ана Стјеља
Лира Дивина
Љубав, лепота... вечност Љубав.......................................................33 Лепота ће свет спасити..........................35 Ашк..........................................................37 Хаљина.....................................................39 Жена.........................................................41 Музика тишине.......................................43 На постољу од жада................................45 Љубав и смисао.......................................47 Лира Дивина Муза.........................................................53 Господар туђих душа..............................55 Анђео од пене.........................................57 Дамар.......................................................59 Душа моја................................................61 Лира.........................................................63 Врт............................................................65
88 Лира дивина
Ана Стјеља
Лира Дивина
Сати..........................................................67 Кап по кап...............................................69 О аутору Библиографија........................................77 Милијан Деспотовић: Реч као часовник вечности.....................79
Лира дивина
89