Шапат Универзума • Whisper of the Universe
У бљеску свесне светлости, љубављу
вечног жара истине родила се ова поема. Шапат Универзума је слика Теслине душе изнутра, светлост човечанству које данас тражи нову веру за истог Творца.
Тесла је Духовни научник, Ана је свештеница поезије Теслине свеземаљске Духовности. Проф. др Велимир Абрамовић
Шапат Универзума • Whisper of the Universe
I беше један човек.
И беше један недокучиви ум.
Погледа усмереног
ка простору, нама несагледивом
који време још спознало није
чију свету тајну крију обелисци и тотеми
у славу Творца давно подигнути, у утроби Мајке Земље
живео је један Човек.
Хеј ти, човече јединствени, умом надмоћни,
који си увек у будућност журио
у неко ново доба хрлио,
у океан нових идеја урањао
па на крилима голубице одлетео
у неке нове светове и димензије,
а да те нису схватили
ни људи времена твог
а неће ни људи будућег.
Правио су муње од чисте светлости сферама си удахнуо ритам и звук
и оне су oд тада музику стварале духовне симфоније
и узвишене мелодије, попут „Аве Марија”, тако свечане и милозвучне.
У срцу си гајио искру што је
Шапат Универзума • Whisper of the Universe
читав Универзум могла да запали својом Љубављу и Лепотом
и учини да тло снажно затрепери, као дамар срца твога што некад беше куцало на десној страни.
Док је твој разум корачао
улицама Њујорка
твоја је душа лутала
каменим кршевима Лике. Путовали су обоје на барци сачињеној од милости и човекољубља.
Твој је дух узаврели додир сунца
што никада не спава
и никада не умире.
Твоја мисао пулсира у ритму планета
и док велики сат на зиду Космоса одбројава:
три, шест, девет...
свуд је гробна тишина
јер сви слушају тај мит,
но нико неће спознати ону нит
која твој ум са овим
бројевима спаја.
У глуво доба ноћи, кад би те усамљеног походили
месечина и звезде из далеких сазвежђа
ти би помно слушао
умилни глас Универзума
како те дозива и ка теби пружа
Шапат Универзума • Whisper of the Universe
руке од непрозирних велова милујући ти образе, попут прамајке, гасећи ти жеђ срца, попут молитве.
Тебе су најавиле моире ткале су одело твоје, нит по нит, весталке су само за тебе чувале ватру коју је Прометеј некада давно украо.
И тај пламен си ти, тај пламен је цео људски род коме си желео небо да осветлиш, а ум да просветлиш.
Твој ход је оставио траг на земљи, твој глас још увек одзвања
мрачним тунелима
непрегледног Универзума.
Твоје очи су прозор
у далеке, непознате светове
ко га отвори, видеће, ко види, спознаће.
Недостижан је твој ум
и оно што се у њему крије.
Он је дубоко у земљи
закопана шкриња
пуна драгоцености
овога и онога света.
Шапат Универзума • Whisper of the Universe
И што више копамо по земљи све смо даљи од те шкриње
и што више гледамо у небо
све мање видимо
на облацима исцртане симболе
и све смо даљи
од тебе, и твоје генијалности.
Ти си далек, као тај Универзум
умној снази твојој
ни Титани не могу ништа.
Песниче далеких светова, твој космички брод је наука у њему си у овај свет храбро упловио
и у њему, из света, поносно испловио.
Море
фреквенцијом твога ума
таласи тог мора су безвремена учења што су нам древне цивилизације
оставиле уклесана у камену
изрезбарена на старом дрвету
исцртана у дубинама пећина
Вечности...
Хеј, весниче новог доба,
где је твој прах расут
где се све твој слободни ум шета?
Баци белутке, можда их неко спази
и запрати тај траг, покрени турбину човечанства
се твоје ка хоризонту креће
Шапат Универзума • Whisper of the Universe
да добро надвлада зло
онако како си ти желео.
Чувај се ветрова на тој твојој
планини од чисте светлости
са које нас посматраш читав век.
Снагом мисли нам пошаљи
појас за спасавање душа наших
избави нас из понора у који смо
неспретно склизнули, јер јурећи сопствени его
нисмо ни видели препреку на путу нити задебљано корење
што се као змија увијало
под нашим ногама.
Кад год би потрчали, оно
би нас саплело
јер нисмо стекли довољно знања, а знање је моћ,
оно који си ти чувао
у џепу свог свечаног одела.
Тебе су ипак призвале додоле
у данима суше нашег осиромашеног ума
и осакаћених осећања.
Кроз песму су те дозивале, у заносном плесу
су падале на тло,
на земљу од искона
са које си се и ти усправио
и на њој просветљење доживео.
Шапат Универзума • Whisper of the Universe
А можда су те ипак облаци спустили
кроз кишу, као по кап
све док се вода није излила
и уз гласан хук почела падати низ водопаде Нијагаре.
Чујеш ли ти, усамљени човече, како Универзум плаче, свака суза је једна реч
ко је запише, разумеће поруку самог Универзума.
Честице душе ће се распршити у хиљаде
још мањих, све док не постану
трен и оду у бесконачност.
Ипак је тебе српска мајка родила.
Подојила те личком добротом,
као глину те обликовала
својим, од рада, уморним рукама све док те није извајала
и у срце ти племенито
усадила једно зрно
које када никне, освојиће свет.
Откриј нам тајну бесмртности ти скромни Човече, богатог ума.
Реци нам, шта је етар, ако не син светлости
који се рађа кроз утробу црнила?
Јер црно је право лице светлости.
Реци нам, зар није етар ипак само шапат Универзума?
“ To me, the universe is simply a great machine which never came into being and never will end.”
Nikola Tesla
• The book is published on the occasion of the 80th anniversary since the death of Nikola Tesla (1856-1943) •
This poem was born in a flash of conscious light, with the love of the eternal fire of truth. The whisper of the Universe is a picture of Tesla’s soul from within, a light to humanity that today seeks a new faith for the same Creator.
Tesla is a Spiritual Scientist, Ana is a priestess of the poetry of Tesla’s Universal Spirituality.
Prof. Dr. Velimir Abramović
And there was a man.
And there was an unfathomable mind.
Directed gaze
Towards space, incomprehensible to us Which time has not yet known
Whose sacred secret is hidden by Оbelisks and totems
Erected long ago in the glory of the Creator, In the womb of the Mother Earth
There lived a man.
Hey you, unique man
Superior in mind, Who always rushed to the future
Flocked to some new age, Plunged into the ocean of new ideas
Then flew away on the wings of a dove Into some new worlds and dimensions, Without understanding you Nor the people of your time And neither will the people of the future.
You made lightning from pure light In spheres you breathed rhythm and sound And they created music back then Spiritual symphonies And divine melodies, Like “Ave Maria”, So solemn and melodious.
You had a spark in your heart That could ignite the whole Universe With your Love and Beauty
You made the ground tremble violently Like the pulsing of your heart
That once was beating on the right side.
While your mind was walking
The streets of New York
Your soul wandered
Stone ruins of Lika.
They were both traveling on a boat Made of mercy and philanthropy.
Your spirit is the ardent touch of the Sun Which never sleeps And never dies.
Your thought pulsates
To the rhythm of the planets
And while the big clock
On the wall of the Universe counts down:
Three, six, nine
There is silence everywhere
Because everyone listens to that myth
But no one will know that thread
That links your mind
With these mysterious numbers.
In the dead of night, When lonely, you would be visited by
Moonlight and stars
From distant constellations
You would listen carefully
The gentle voice of the Universe
How it calls you and reaches out to you
Hands of opaque veils
Caressing your cheeks, Like a foremother
Quenching thirst of your heart, Like a prayer.
The Moirai announced you
They wove your garment, thread by thread
The Vestals guarded the fire just for you
Which Prometheus stole a long time ago.
And that flame is you, That flame is the whole human race
Whom you wanted to light up the sky, And to enlighten their minds.
Your walk left a mark on the ground
Your voice still rings out
Dark tunnels
Of the unfathomable Universe.
Your eyes are the window
To distant, unknown worlds
Whoever opens will see Who sees will know.
Your mind is unattainable
And what is hidden in it Is deep in the ground
Buried chest
Full of treasure Of this world and the other
And the more we dig in the ground
We are further and further away From that chest
And the more we look at the sky
We see less and less
Symbols drawn on the clouds And we are further away
From you, and your genius mind.
You are as far away as that Universe
To your mental strength
Even the Titans can do nothing.
You, the poet of distant worlds! Your spaceship is science
In which you bravely sailed into this world And in which you proudly set sail from the world.
Your sea moves towards the horizon
With the frequency of your mind
The waves of that sea are timeless teachings Which ancient civilizations left us
Carved in stone
Carved on old wood
Drawn in the depths of the cave of Eternity.
Hey you, the herald of the new age!
Where your ashes are scattered
Where does your free mind roam?
Throw the pebles!
Maybe someone will see them
And follow that trail, Start the turbine of humanity
For good to overcome evil
The way you wanted.
Beware of the winds
On one of your mountains of pure light
From which you watch us
Whole century.
With the power of your thought
Send a life belt for our souls
Save us from the abyss we fell into While chasing our own ego
We didn’t even see an obstacle in the way Nor thickened roots
Which twisted like a snake under our feet. Whenever we ran, it would trip us
As we have not acquired enough knowledge, And knowledge is power
The one you kept in the pocket
Of your elegant suit.
Dodols invoked you after all
In the days of drought
Of our impoverished mind And crippled feelings.
They invoked you through the song, In an ecstatic dance
They were falling to the ground, On the primeval soil From which you were raised.
Maybe clouds brought you down Through the rain, like a drop
Until the water was poured out And started falling down Niagara Falls.
Do you hear, lonely man How the Universe cries
Every tear is a word Who writes it down Will understand
The message of the Universe itself The soul particles will scatter into thousands Even smaller, Until they become a moment And go to infinity.
Yet, a Serbian mother gave birth to you Fed you with her kindness, She shaped you like clay, With her work-weary hands Until she sculped you
And into your noble heart
Planted one seed
Which, when sprouts, Will conquer the world.
Reveal to us the secret of immortality!
You, humble man, A great mind.
Tell us
What is ether
If not a son of light
Born through the womb of blackness?
Because black is the true face of light.
Tell us
Isn’t ether after all
Just a whisper of the Universe?
Шапат Универзума • Whisper of the Universe
Ана Стјеља рођена је 1982. године у
Београду. Магистрирала је 2009. године
на Филолошком факултету у Београду
одбранивши тезу под насловом „Људско
и божанско у делу Мевлане Џелалудина
Румија и Јунуса Емреа”. Докторирала је 2012.
године на Филолошком факултету у Београду одбранивши тезу под насловом „Елементи
традиционалног и модерног у делу Јелене Ј. Димитријевић”.
Награђивана српска песникиња, књижевница, преводилац, новинарка, независни научни истраживач и уредница.
Објавила је више од 30 књига различитих књижевних жанрова. Ауторка је бројних
истраживачких радова и есеја о књижевности, феминизму и различитим културама. Члан
је Удружења књижевника Србије, Удружења
књижевних преводилаца Србије, Удружења новинара Србије и Међународне федерације новинара (IFJ).
Оснивач је и главни уредник: магазина
„Алиа Мунди” за културну разноликост, вебпортала „Источни бисер” (2017) посвећеног
културама Истока, књижевног часописа „Енхедуана” (2019), веб-портала за дечије
стваралаштво и стваралаштво за децу „Маштоплет” (2020), блога Poetryzine, онлајн
Шапат Универзума • Whisper of the Universe
часописа за поезију на енглеском језику (2020), електронског часописа
за сатиру
„Оксиморон” (2021), „Културних новина” (2021)
и веб-портала „Вождовчанка” (2022). Стални
је сарадник енглеског часописа The Poet Magazine у коме објављује интервјуе са песницима
из целог света. Коуредница је неколико
кинеских часописа и канадског часописа Humanity Magazine. Оснивач је Удружења
за промоцију културне разноликости „Алиа Мунди” (2018). Члан је организације Europeana i CIESART са седиштем у Барселони.
Године 2021. успешно је завршила
креативну радионицу Awake Not Sleeping – Reimagining Fairy Tales for a new generation у организацији UN WOMEN за Европу
и Централну Азију (UN WOMEN ECA). У
јулу 2022. успешно је завршила курс „Увод у психологију” на америчком универзитету Јејл (Yale University) на којем јој је предавач био
професор универзитета и познати светски (канадско-амерички) психолог Пол Блум (Paul Bloom). Живи у Београду.
Ana Stjelja was born in 1982 in Belgrade (Serbia). In 2005 she graduated from the Faculty of Philology from the Turkish Language and Literature Department. In 2009 she earned a Master’s degree in Sufism. In 2012 she obtained her PhD in Serbian Literature (with the thesis on the life and work of one of the first Serbian women writers and world travelers Jelena J. Dimitrijević).
She is an award-winning Serbian poet, writer, translator, journalist, independent scientific researcher and editor. She published more than 30 books of different literary genres. She is the author of numerous research papers and essays on literature, feminism and diverse cultures.
She is the Editor-in-Chief of the Alia Mundi Magazine for cultural diversity, the online literary magazine Enheduana, the online magazine for satire Oximoron and the online magazine for poets and poetry in English Poetryzine. She is also the founder and the editor of the Web Portals: Eastern Pearl (and its blog Ibis’ blog) dedicated to the literature, art and culture of the East, Maštoplet (and its blog Maštoplet’s blog) dedicated to children and children’s creativity. She is the founder and the editor-in-chief of Cultural Newspapers the first e-newspapers on culture.
As an acclaimed and awarded writer, she
has published her works in various Serbian and international print and online magazines, literary blogs and portals. She is the regular collaborator of The Poet Magazine (England) conducting the interviews with world poets. Also, she is the Advisor of several Chinese magazines and Asia and Europe Direction Editor of the Humanity Magazine.
In 2018 she established the Association Alia Mundi for promoting cultural diversity. She is a member of the Association of Writers of Serbia, the Association of Literary Translators of Serbia, the Association of Journalists of Serbia and the International Federation of Journalists (IFJ). She is a member of the organisations Europeana and CIESART (based in Barcelona).
In 2021, she successfully completed the creative workshop Awake Not Sleeping - Reimagining Fairy Tales for a new generation organized by UN WOMEN for Europe and Central Asia (UN WOMEN ECA) and earned a Certificate of Appreciation. In July 2022, she successfully completed the Introduction to Psychology course at the American Yale University, where her lecturer was the university professor and world-famous (Canadian-American) psychologist Paul Bloom. She lives in Belgrade.
Шапат Универзума • Whisper of the Universe
CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд
821.163.41-1
СТЈЕЉА, Ана, 1982Шапат универзума = Whisper of the universe : поема о Николи Тесли : = poem on Nikola Tesla / [написала и превела] Ана Стјеља ; [илустрације, illustrations Ана Стјеља]. - Београд : А. Стјеља ; = Belgrade : A. Stjelja, 2023 ([Београд] : Proof). - 47 стр. : илустр. ; 21 cm. - (Едиција Поезијана)
Упоредо срп. текст и енг. превод. - Тираж 100. - О аутору = Аbout author: стр. 43-46.
ISBN 978-86-900334-4-7
COBISS.SR-ID 82074377
