tema broja
Fasade fokus ®
Simprolit monolit broj 3 • godina I
pogled
Šumarski fakultet u Beogradu poslovanje
Direktni marketing
intervju
Vladimir Zelenoviă
Pokrajinski sekretar gračevine
Umetnost izgradnje u pokretu Kalzip®
Kalzip® aluminijumski krovovi i fasadni sistemi pokretaþi su avangardne arhitekture. Projektanti širom sveta svoje vizije pretvaraju u stvarnost sa « Kalzipom », stvarajuüi novi talas u graÿevinarstvu. Zahvaljujuüi najnovijoj X-Tail tehnologiji kružnih oblika, nastaju jedinstvene konstrukcije. Za Vašu stvaralaþku moü: Kalzip® sistemi – put za ostvarenje Vaših želja i kreativnosti!
Obratite se našem timu za sve potrebne informacije: Corus Bausysteme GmbH August-Horch-Str. 20-22 • 56070 Koblenz Nemaþka T +49 (0) 261 98 34-0 • F +49 (0) 261 98 34-100 E kalzip@corusgroup.com www.falzinc.com www.kalzip.com
Predstavništvo za Srbiju, CG, HR i BiH: Kalzip® Engineering Office Stjepan Klariü Vij. Vlahe Bukovca 10 • 31000 Osijek Hrvatska T +385 (0) 31 53 01 36 • F +385 (0) 31 53 01 37 E kalzip@hi.t-com.hr Hajduk Veljkova 11, 21000 Novi Sad Kongresni Master centar • +385 (0) 98 46 88 77 /privremeno/
61
sadržaj
Intervju
34
17
Fokus
Tema broja
Fasade
Simprolit® monolit
Vladimir Zelenoviü
42
60
48
Postmoderna
Šumarski fakultet
Agencija za energetsku efikasnost
info Svet Okruženje Srbija Beograd poslovanje DIREKTNI MARKETING u službi Vašeg poslovanja promo PROJEKTNO FINANSIRANJE za izgradnju stambenih i poslovnih objekata (ERSTE BANK)
6 8 9 12
zanimljivosti ... novih sedam svetskih þuda... promo MB COMPANY najbezbednije ramovske skele arhitektura POSTMODERNA
14
promo BEOICLA saradnja je garancija uspeha!
40 41 42 44
3M FOLIJE – sigurnost i zaštita vaših stakala, prostora i bližnjih
45
17
TRIMORASTER – Igra vrhunske estetike i funkcionalnosti!
FIBRAN porodica izolacionih materijala
46
22
T&T stone ventilisane kamene fasade
24
TRAFOLAJT – energetski i instalacioni kablovi i provodnici
47
100% LINDAB švedski kvalitet u Srbiji
25
Tema broja FASADE
LENSIM-NEOTON fasade koje ne stare
16
26
COR-TEN patina i za ventilisane fasade! (RUUKKI)
27
NOVA FORMA fasadna stakla Uniglasa
28
ISOBAU fasadni i krovni paneli
29
TRESPA (POLYKEM SR) sva najbolja svojstva u jednom panelu
30
SIMPROLIT® – protivpožarne razdelnice kao protivpožarna zaštita fasadnih sistema sa polimernim utopljivaþem
intervju VLADIMIR ZELENOVIû o autoputu i još poneþemu... Tema broja Paneli i fasadni sistemi SWISSPEARL® (ESAL) ENERGIJA² (ALU KÖNIG STAHL)
31 34
energetska AEE efikasnost energetska efikasnost u zgradarstvu promo EX ECENTAR – licenciranje za mala i srednja preduzeüa
52
software FOCUS COMPUTERS softver za planiranje, projektovanje i GIS komunalnih sistema
53
enterijer STOLICA
54
promo MOBEXPERT kancelarijski nameštaj
55
KAN-COM
56
ALUMIVAL rukohvati za vrata
58
pogled ŠUMARSKI FAKULTET u Beogradu atestiranje ploþa iverice fokus SIMPROLIT MONOLIT ®
promo LE MONDE UNDERGROUND 36
48
transmaterijali ... nameštaj od papira...
60 61 64 65
38
M-PROFIL sendviþ fasadni i krovni paneli 39
narudžbenica
66
tema broja
Fasade fokus ®
Simprolit monolit broj 3 • godina I
Poštovani čitaoci,
pogled
Šumarski fakultet u Beogradu poslovanje
Direktni marketing
Kao što to biva u svakom prvom obraćanju, neophodno je, i želim pre svega da se zahvalim kolegama iz preduzeća Infonet group na ukazanom poverenju, pomoći i podršci, na poslu uređivanja trećeg broja BUILD magazina. intervju
Vladimir Zelenoviă
Pokrajinski sekretar gračevine
Naslovna strana:
FUNDERMAX distributer DIPO Beograd
REDAKCIJA GLAVNI UREDNIK Tomislav Stameniý UREDNIK Mladen Bogiýeviý IZVRŠNI UREDNIK Aleksandra Jovanoviý SARADNICI Tijana Jovanoviý-Petroviý Marija Živanoviý, dipl. ing. Jelena Jeremiý, dipl. ing. graĀ. DIZAJN I PRIPREMA Ivan AnĀelovski Vidak Guzina DIREKTOR MARKETINGA Dunja Filipoviý MARKETING Jelena Božiý Tanja Viýentijeviý Monika Ilomanoski Vanja Nikoliý Stana Arseniý Peko Živkoviý FINANSIJE Dragana Stankoviý IZDAVAþ
Izvorska 41 11030 Beograd tel/fax: +381 (0) 11 35 71 509 35 71 510 30 58 577 e-mail: info@infonetgroup.com www.infonetgroup.com ŠTAMPA Rotografika d.o.o. Segedinski put 72 24000 Subotica ISSN 1452-8495 CIP Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 624 COBISS.SR-ID 139422220 Izdavaÿ ne snosi odgovornost za istinitost i verodostojnost objavljenih oglasa i promotivnih tekstova
Ni ovaj BUILD nije mogao bez stručnih saradnika i sagovornika koji su svojim tekstovima i komentarima učinili da i ovaj broj bude oplemenjen novim uglovima gledanja, zanimljivim i optimalno detaljnim informacijama, odgovarajućim fotografijama, ali i tekstovima priređenim i napisanim na visokom naučnom i profesionalnom nivou. Pozdravljam i sve naše oglašivače i poslovne partnere, koji su nam blagovremeno dostavljali materijale, i blagodarim na revnosnoj prepisci, ljubaznosti i razumevanju. Nadam se da ćemo i u budućnosti zajedno pronalaziti odgovarajuća i savremena rešenja u skladu sa nepisanim pravilima stila, dizajna i dobrog ukusa, prvenstveno u vašu korist, kako bi vaše preduzeća, proizvodi i usluge, bili predstavljeni tržištu na najbolji mogući način. Pozivam i sve vas, sa kojima još uvek nismo bili u prilici da sarađujemo u okviru korica BUILD magazina, da nam se javite i predstavite svoje profesionalne i poslovne programe, planove i ideje, kako bismo zajedno pronašli najbolju moguću formulu kojom ćemo se u vaše ime obratiti najširem krugu potencijalnih poslovnih partnera iz oblasti građevinarstva, opremanja i svih pratećih delatnosti. Sa nadom u buduće saradnje na obostrano zadovoljstvo, U ime Redakcije BUILD magazina, Mladen Bogićević, Urednik
BUILD magazin je prvi srpski besplatni poslovni magazin o građevinarstvu i opremanju koji se na teritoriji Srbije besplatno distribuira na adrese preduzeća, organizacija i profesionalaca iz oblasti građevinarstva, arhitekture i pratećih delatnosti.
BUILD magazine is the first Serbian free building construction business magazine which is, in Serbia, distributed without charge, to addresses of companies, organizations and individuals connected to building construction industry and architecture.
INDEX OGLASA Alfaco Alumival Annex Cerak Dipo Esal Ex Ecentar Fadis Kalzip Katalog Graÿevinarstvo i opremanje Komet Lensim-Neoton M-Profil Mobexpert Group Pan Komerc
www.alfacosafety.co.yu www.alumival.co.yu www.annexstahl.com www.cerak.co.yu www.dipo.co.yu www.esal.si www.execentar.com www.fadiscg.com www.kalzip.com www.gradjevinarstvo.co.yu www.komet-ca.co.yu www.lensim.co.yu www.m-profil.co.yu www.mobexpert.co.yu www.pankomerc.com
65 59 18 20 naslovna 68 52 57 3 67 19 26 2 15 21
LQIR Svet LAFARGE EKSPANZIJA U AZIJI Kompanija ne prestaje da se širi na svetskom tržištu, a izvršni direktor Bruno Lafont istiìe da je Azija prioritet, gde sada ostvaruju 10% tržišnog profita a planiranim otvaranjem pogona u Indiji, pored onih u Kini, ovaj udeo bi se mogao udvostruìiti. Lafarge (Lafarž) se na svetskom tržištu bori sa švajcarskim Holcim-om i meksiìkim Cemex-om i pomenuti planovi predstavljaju pokušaj Lafarža da sa dosadašnjih 50% tržišta u razvoju preuzme ìak dve treèine ukupne prodaje.
KRIZA NA AMERIýKOM TRŽIŠTU NEKRETNINA Ovoga leta u SAD zabeležen je najveèi broj neprodatih stambenih nekretnina u poslednjih 15 godina a gradnja privatnih kuèa beleži konstantan pad veè 16 meseci za redom. Vrednosti deonica graòevinskih firmi pala je proseìno za preko 4%, a broj radnika u graòevinskoj industriji (kojih ukupno ima 7,7 miliona), od septembra prošle godine pao je za 75.000, a oìekuje se i dalje poveèanje nezaposlenosti radnika u ovoj struci. Prirodno, ova stagnacija i blagi pad nisu mimoišli ni deonice industrijskih konglomerata, a stanje na tržištu nekretnina izaziva predkriznu atmosferu u ìitavoj ameriìkoj privredi.
SAN GOBEN KUPOVINA NEMAýKOG MAKSITA Francuska kompanija San-Goben (Compagnie de Saint-Gobain), jedan od najveèih svetskih proizvoòaìa stakla, preuzela je nemaìki Maksit (Maxit), filijalu Hajdelberg cementa (Heidelberg cement), za 2,12 milijardi evra. U saopštenju za štampu kompanija je predstavila plan da ovim preuzimanjem otvori sebi moguènost udvostruìivanja poslovanja u sektoru industrijskog maltera – proizvoda koji joj je, preko kompanije Veber (Weber), samo u 2006. godini ostvario prihod od milijardu evra. Kompanija Maksit trenutno posluje u više od 30 zemalja i zapošljava preko pet hiljada radnika, a ostvaruje prihode od 1,2 milijarde evra. Istovremeno, Maksit je tržišni lider u Skandinaviji i Nemaìkoj, i sada uz Veber, koji je lider u Francuskoj i južnoj Evropi, San-Goben èe preuzeti voòstvo na evropskom tržištu industrijskog maltera. Sa druge strane, Hajdelberg cement objavio je da èe novac dobijen ovom transakcijom iskoristiti da preuzme britanskog proizvoòaìa graòevinskog materijala Hensona (Hanson). Ovo preuzimanje èe Hajdelberg koštati 11,75 milijardi evra, ali èe ga svrstati na drugu poziciju po veliìini kompanija u ovom sektoru, odmah iza francuskog Lafarža.
TISENKRUP RAST PROFITA Vodeèi nemaìki proizvoòaì ìelika Tisenkrup (ThyssenKrupp) ostvario je porast profita od 63% u kvartalu zakljuìenom krajem juna, što je dovelo do cifre od 729 miliona evra ili 1,49 evra po deonici, iako su predviòanja analitiìara išla tek do svote od 623 miliona. Porast profita u odnosu na isti period prošle godine (446 miliona), najviše se pripisuje poveèanju ekonomskog rasta u Nemaìkoj, ali i Evropi uopšte, koji je doveo do veèe potražnje industrijskih dobara. Ovo je omoguèilo Tisenkrupu da podigne cene svojih proizvoda pa su procenti prihoda prodaje porasli za 11%, tj. na 13,4 milijardi evra.
Amerikanci su se na ovoj listi našli tek na šestom mestu, a njihova najbolje plasirana kompanija je Bechtel sa sedištem u San Francisku. Slede je francuski Technip iz Pariza, KBR iz Hjustona, nemaìki Bilfinger Berger iz Manhajma, dok je na desetom mestu ponovo kompanija iz SAD – Fluor Corporation, sa sedištem u gradu Irving u Teksasu. Nasuprot utisku koji se stiìe pregledom prvih deset mesta, ostatkom liste apsolutno dominiraju Amerikanci sa 51 i Kinezi sa 46 kompanija. Na treèem mestu po brojnosti kompanija nalazi se Turska. êak 22 firme, skoro svaka deseta, dolazi na listu iz ove zemlje. Slede ih Japanci sa 16 predstavnika, Italijani sa 11, Južna Koreja sa devet, Francuska i Španija po osam, Nemaìka šest i Velika Britanija sa pet firmi u prvih 200 najveèih. Zanimljivosti liste najveèih izvoòaìa:
ENR LISTA Najuticajniji svetski ìasopis iz oblasti graòevinarstva, njujorški ENR (Engineering News Record) saìinio je novu, jubilarnu, dvadestu po redu listu najboljih graòevinskih kompanija u svetu. Ocenjivanje je voòeno za 2006. godinu, i to u dve kategorije: za projektovanje i izvoòenje projekata. Na prvoj listi je predstavljeno 200 firmi koje se bave projektovanjem, i sve one dolaze iz samo 30 država. Ovom listom apsolutno dominiraju Amerikanci sa 75 kompanija. Kao i na mnogim drugim listama poslednjih godina, odmah iza njih su se našli i Kinezi sa svojih 15 projektantskih firmi. Slede ih Velika Britanija sa 12, Kanada sa 11 i Japan sa 10 kompanija. U prvih deset su i Holandija i Francuska sa po osam, Nemaìka i Australija sa po šest, dok je, možda na iznenaòenje, na desetom mestu Egipat sa ìetiri projektantske kompanije. U prvim godinama uspostavljanja ENR liste najuspešnijih u periodu od 1988. do 1992/93. naš Energoprojekt nalazio se u prvih desetak najboljih projektantskih i meòu dvadest izvoòaìkih firmi na svetu. Na ovogodišnjoj listi najveèih projektanata više ga nema, a na listi izvoòaìa zauzima 166. mesto kao jedini predstavnik naše zemlje. Ipak, bez obzira na dominaciju firmi iz SAD, prva kompanija na listi je kanadski SNC (SNC – Lavalin Group inc, Montreal). Drugo mesto je zauzeo ameriìki Fluor Corporation, a treèe Fugro iz Holandije. êetvrti na listi projekanata londonski AMEC. Od petog mesta pa dalje slede firme: Arkadis NV iz Holandije, Worley Parsons Ltd. iz Australije, ameriìki KBR iz Hjustona, Bechtel, AECOM Tehnology Corp. Los Angeles i Jacobs iz Pasadene. Kada je reì o listi 225 najboljih izvoòaìa radova u 2006. godini, na nju su dospela preduzeèa iz 37 zemalja. U prvih deset mesta nalaze se po tri firme iz Francuske i SAD, dve iz Nemaìke, a po jedna iz Švedske i Austrije. Prvo mesto zauzeo je nemaìki Hochtief AG, drugo
6
mesto je švedska Skanska AB iz Solna, treèi je francuski Vinci, Ruell-Malmaison. êetvrto i peto mesto su zauzeli austrijski Strabag SE (Štrabag) i francuski Bouygues (Buig).
www.buildmagazin.com
• 185 izvoòaìa radova dolazi iz svega 10 zemalja, a preostalih 40 je iz ìak 27 država • samo jedan izvoòaì dolazi iz Rusije koja je jedno od najveèih gradilišta sveta – reì je o moskovskom PJSC Stroytransgaz • ìak prvih pet mesta meòu izvoòaìima zauzele su kompanije iz Evrope • samo su Amerikanci i Kinezi predstavljeni na listi sa 97 od 225 kompanija
POKRETNE KUûE Poslednjih nekoliko godina pojedine arhitekte sve više zaokuplja ideja pokretne kuèe. Savremeni materijali i tehniìke inovacije dozvoljavaju nove slobode u dizajniranju individualnih mobilnih stambenih jedinica. Lagani materijali visokih karakteristika ìvrstoèe i izolatorskih sposobnosti, tehnologije koje proizvode, štede i zadržavaju energiju, kao i mnogi drugi izumi vezani za kuèni mobilijar (plitki TV-ekrani, lap-topovi, mikrotalasne, savremene nepropusne tuš kabine i sl.) doveli su do toga da na malom prostoru može da se ostvari sasvim zadovoljavajuèi komfor.
LQIR BURJ DUBAI NAJVIŠA ZGRADA SVETA
kuýa Walden
Najviši objekti sveta podignuti ljudskom rukom nekada su držali primat po nekoliko milenijuma, zatim nekoliko decenija, da bi se u poslednje vreme održali na toj prestižnoj poziciji samo par godina. Kula Taipei 101 u Tajvanu, sa svojih konaìnih 508m dostignutih 2004. odnedavno više nije najviša zgrada sveta. Pre nje tu su bile Petronas kule, nesreèno stradale kule Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, a u istom gradu je nekada davno Empire State Building držao primat 41 godinu. Od ovog leta na prvo mesto izbio je novi objekat, i po svemu sudeèi, tu èe ostati za duže – u Dubaiu se (kao po navici), privodi kraju izgrad-nja još jednog arhitektonskog i graòevinskog ìuda – Burj Dubai (Burdž Dubai).
izgledi i osnova
Graòevinska kompanija Emaar Properties saopštila je u avgustu da je ovaj oblakoder postao najviša zgrada sveta. Oduševljenje ne bi bilo preveliko da zgrada u tom trenutku nije dostigla tek 140 od planiranih 160 etaža, i tako prešla visinu od 512m, što je bilo više nego dovoljno za Tajpejevih 508 i novi rekord.
detalj Ideje pokretnih kuèa kreèu se od onih koje se mogu instalirati kao paraziti – tj. mogu se prikljuìiti postojeèem objektu u vidu npr. gostinskog krovnog ili baštenskog pansiona, pa sve do objekata koji bi se mogli postaviti kao sasvim samostalne jedinice, sa sopstvenim izvorima napajanja energijom Sunca preko solarnih ploìa postavljenih na krovu, geotermalnim izvorima ili transformacijom energije vetra. Ovakve kuèe, veè postavljene na nekoliko taìaka u Evropi i SAD, mogu se lako prenositi helikopterom ili kranom, imaju do 40m² i mogu da zadovolje potrebe savremenog ìoveka koji se ne libi da se sasvim prepusti visokim tehnologijama, ìak i dok spava. Ipak, sve govori da ovakav naìin življenja nikada neèe preuzeti dominaciju nad konceptom statiìnog doma, mada analitiìari dozvoljavaju da èe svakako biti zainteresovanih savremenika u kojima još uvek živi gen nomadskog ìoveka.
Burj Dubai èe uskoro i zvaniìno postati najviša zgrada sveta po sva ìetiri kriterijuma: visini strukturnog vrha, najvišeg naseljenog sprata, vrha krova i vrha antenskog tornja. Kada Konkord kula, kako još nazivaju toranj u Dubaiu, bude završena, u nju èe biti ugraòeno 330.000m³ razliìitih betona (ne raìunajuèi temelje!), površina njene fasade imaèe 111 i po hiljada kvadrata što odgovara površini 17 fudbalskih terena. Procenjuje se da èe je istovremeno poseèivati i do 15.000 ljudi (proraìun je raòen za 35.000) koji èe koristiti 56 najbržih liftova na svetu (do 18m/s) kapaciteta do 21 osobe. Ovi liftovi su prvi na svetu koji èe moèi kontrolisano da rade i u sluìaju havarije ili požara na nekom od delova zgrade. Sva stepeništa su u betonskim jezgrima a na svakih 25 spratova postoji odmorište za prilagoòavanje visinskom pritisku. Pranje fasade je automatsko uz pomoè tri mašine garažirane na poslednjem spratu i kada sve budu radile, u normalnim uslovima bièe im potrebno 3-4 meseca da operu ìitavu fasadu.
m-ch Micro Compact Home
Podaci koji najreìitije govore o kakvom se poduhvatu radi, možda su oni o kondenzaciji – Burdž Dubai ima poseban sistem odvoòenja kondezovane vode sa fasade, uzrokovane vlažnim vazduhom sa okeana, odnosno klimatizacijom same zgrade. Sva voda prikupljena na ovaj naìin sakuplja se u rezervoarima na garažnim nivoima i koristièe se za navodnjavanje zelenila u okolini zgrade. Bez obzira na klimatski pojas u kome se ovaj objekat nalazi, ovako prikupljena voda ipak bi trebalo da bude dovoljna da ispuni predviòenu ulogu. Naime, koliìina ovako prikupljene vode na godišnjem nivou odgovaraèe zapremini od skoro 20 punih olimpijskih bazena Ŷ www.buildmagazin.com
7
LQIR okruženje ŠABAC – ZAGREB ZORKA COLOR U prvoj polovini ove godine fabrika boja i lakova Zorka Color iz Šapca prodala je robu u ukupnoj vrednosti od 6 i po miliona evra, što u odnosu na isti prethodni period predstavlja rast od 35%. Ugovor o strateškom partnerstvu sa Alkaloidom iz Skoplja je veè potpisan, a osnovana je i firma u Maòarskoj. Na hrvatskom tržištu je ostvaren promet od pola miliona evra i kao logiìna posledica nedavno je otvoren distributivni centar u Zagrebu. Po mišljenju Miroslava Aleksièa, predsednika kompanije, za sve ove uspehe najzaslužniji je visok kvalitet proizvoda i povoljne cene, ali i ime fabrike kao garant osvedoìenog kvaliteta njihovih industrijskih premaza i proizvoda namenjenih širokoj potrošnji koji su bili poznati još u bivšoj SFRJ.
Zagreb ŠIRBEGOVIû GRUPA – 600.000 KVADRATA GODIŠNJE U proteklih 18 meseci Širbegoviè grupa investirala je preko 5 miliona evra u proširenje proizvodnje i unapreòenje tehnologije rada, a proizvodni pogoni su dostigli površinu od oko 150.000 m². Firma zapošljava 600 ljudi, godišnje gradi 600.000 m², u Srbiji su potpisali ugovor za objekte u Kragujevcu, a u toku su i pregovori za izgradnju lanca objekata ukupne površine 250.000 m². Pored poslova sa prednapregnutim betonima, u firmi posebno istiìu GMT konstrukcije – firmu sa kojom Širbegoviè grupa veè tri godine deluje na evropskom tržištu (Italija, Švedska). Ova firma je specijalizovana za proizvodnju ìeliìnih konstrukcija a dobila je i sertifikat za varenje 729 ìime su njene moguènosti izvoza na evropsko tržište znatno uveèane, a sam proizvodni prostor fabrike je samo u ovoj godini udvostruìen i opremljen najsavremenijom opremom.
NOVI CENTAR ZAGREBA Uz novu rukometnu Arenu, kraj Savskog nasipa u Zagrebu, prostire se 58ha zemljišta koji su trenutno u centru pažnje investitora i javnosti. Naime, za potez od Univerzitetske bolnice do železniìkog mosta predviòena su nešto mekša pravila i u planu je izradnja 17 nebodera od 14 do 19 spratova, dok èe još jedan, osamnaesti, imati ìitavih 39 etaža. Pored ovoga, zidaèe se i niži objekti, a jedan od njih bièe i buduèa upravna zgrada Zagrebaìke županije. Pod mekšim pravilima podrazumeva se da se izgled svake od zgrada neèe naèi na nadmetanju, kakvo je inaìe pravilo u drugim delovima grada, zatim, neboderi èe moèi da imaju pretežno stambenu funkciju, a sami indeksi izgraòenosti èe moèi da budu viši u odnosu na one koji važe na teritoriji grada Zagreba. Buduèu novu urbanu zonu èe sa ostatkom grada povezivati i nove saobraèajnice, novi Jarunski most i rotor, a bièe dovedene i tramvajske linije.
8
Krajem avgusta procurela je i vest da se kao investitori pojavljuju austrijski CCS, norveški Verdispar, hrvatska Pragmatica i Ana Levojeviè. Oni su u pismima dostavljenim vlastima naveli da su zainteresovani za što bržu izgradnju stambenih i poslovnih objekata, kao i to da su veè vlasnici delova ovog zemljišta. Odmah nakon odreòivanja lokacije nove rukometne Arene analitiìari i svako iole zainteresovan mogao je pretpostaviti šta èe se ubrzo zatim dogoditi: niske porodiìne kuèe uz reku zamenièe neboderi sa pogledom na jezero Jarun sa druge strane reke, a Zagreb èe dobiti ekskluzivan stambeno-poslovni kompleks sa neboderima kakav imaju mnoge druge prestonice sveta.
NEVOLJE NA ŽABLJAKU Ne gradi se samo na crnogorskom Primorju. Ovog leta se na Žabljaku i oko njega zida više nego ikada, ali i otpada ima više nego ikad. Na mestu gde se put za eko-selo Podgora odvaja od puta ka Pljevljima, nastala je deponija šuta. Nadležni su izdali dozvolu za odlaganje graòevinskog otpada, ali pod uslovom da komunalci redovno ravnaju teren, što bi možda i bilo moguèe da još uvek nije u toku najaktivnija graòevinska sezona na Žabljaku u poslednjih par decenija. Rezultat je to da su drenažni otvori ispod saobraèajnice zapušeni, pokraj puta je formiran zid od šuta u visini od jednog metra, a o po-
SAJAM GRAĈEVINE – BUDVA 2007
EXPO TROPHY
Nedavno završen Sajam graòevinarstva, održan od 26. do 30. septembra 2007. godine, nastavio je uspešnu sezonu Jadranskog sajma, ocenio je Rajko Bujkoviè, Izvršni direktor Sajma u Budvi. Ovogodišnja smotra najnovijih dostignuèa iz oblasti graòevinarstva okupila je dvostruko više izlagaìa od prošlogodišnje, na duplo veèoj površini zakupljenog prostora i zasigurno prevazilazi sve do sada organizovane sajamske manifestacije u Crnoj Gori. U pripremi 29. Sajma graòevinrastva aktivno je uìestvovao Organizacioni odbor manifestacije kojim je predsedavao prof. dr Goran Radoviè, dekan Arhitektonskog fakulteta Podgorica.
A.D. Jadranski sajam, u cilju podsticanja tržišne komunikacije, edukacije potrošaìa, te marketinške i propagandne prezentacije proizvoda, dodeljuje najuspešnijim izlagaìima priznanje – EXPO Trophy. Struìni žiri je zasedao u sastavu: Slobodan Mitroviè kao predsednik, a Velibor Zolak, Savo Pavloviè, Ranko Pavièeviè i Momìilo Stojanoviè kao ìlanovi žirija.
Budva 2007. Na Sajmu je svoje usluge i proizvode predstavilo preko 300 proizvoòaìa i firmi iz 27 zemalja: Crne Gore, Austrije, Belgije, Bosne i Hercegovine, êeške, Danske, Engleske, Finske, Hrvatske, Italije, Japana, Kine, Koreje, Maòarske, Makedonije, Nemaìke, Poljske, Rumunije, Rusije, Slovenije, Srbije, Španije, Švajcarske, Švedske, Turske, SAD i Velike Britanije. U okviru 29. Sajma graòevinarstva održani su poslovni susreti privrednika Crne Gore i privrednika Istarske županije, Dan maòarske privrede u Crnoj Gori, kao i okrulgi stolovi i brojne prezentacije izlagaìa. Meòu posetiocima su bili i zvaniìnici država regiona: Maòarske, Hrvatske, Albanije, kao i zvaniìnici zemlje domaèina.
atmosfera na sajmu www.buildmagazin.com
Na svojoj prvoj sednici žiri je, pored ostalog, utvrdio osnovna polazišta koja su poslužila kao kriterijumi za njegov rad: • novi proizvod - naìin prezentacije na štandu • arhitektonsko i dizajnersko rešenje štanda • kvalitet i obim propagandnog materijala na štandu • prateèe komunikacijske aktivnosti (elektronski mediji, publikacije, bilbordi, pisane pozivnice, telemarketing itd.) • manifestacije koje uìesnik organizuje: press konferencije, promocije, kokteli i sl. • obuìenost i ponašanje osoblja na štandu, animacija posetilaca štanda Na osnovu detaljnog uvida u prezentaciju 323 izlagaìa iz svih segmenata graòevinske struke, žiri je bio zadovoljan raznovrsnošèu i celovitošèu sajamske prezentacije. Na sednici održanoj 27. septembra žiri je doneo odluku da specijalno priznanje dodeli izlagaìu Dalmacijacement d.d. iz Splita, bronzanu plaketu izlagaìu Prvi maj êaìak a.d, srebrnu Trgomenu – PV iz Danilovgrada, a prvu nagradu i zlatnu plaketu Hrvatskoj gospodarskoj komori iz Zagreba Ŷ
BUILD u Budvi
LQIR sledicama se tek nagaòa. Meštani sela Paleža, Uskoka, Podgore i Ninkovièa veè reaguju i upozoravaju da èe u ovakvim uslovima put postati neprohodan kada krene sezona kiša, a da èe oni ostati odseìeni od Žabljaka. Da se ovo ne bi dogodilo rešenje se mora potražiti u najkraèem roku, drenažni otvori moraju se oìistiti, a deponija možda i izmestiti. Ostaje pitanje da li èe nadležni imati sluha da im izaòu u susret na vreme.
NOVI MOST NA DRINI Po protokolu koji su potpisali predsednici opština Bratunac i Bajina Bašta, Nedeljko Mladenoviè i Miloje Spasiè, izmeòu Baìevca u Srbiji i Fakovièa u Republici Srpskoj, od januara iduèe godine trebalo bi da zapoìne gradnja armirano-betonskog mosta po projektu inženjera Ljubivoja Kostièa. Projekat predviòa 180 metara mosta širine 8,5 metara i ukupne vrednosti investicije od oko milion i po evra i trebalo bi da doprinese razvoju Srednjeg Podrinja gde su trenutno skele i mostovi kod Ljubovije i Bajine Bašte jedina veza dve obale.
ŠTIP I AERODROM Holandska konsultantska kuèa Nako, koja je pobedila na meòunarodnom tenderu koji je raspisala makedonska Vlada, ispitivaèe prostorno-urbanistiìke i vazduhoplovno-saobraèajne moguènosti za izgradnju malog kargo aerodroma pored Štipa, na mestu ili u okolini postojeèeg sportskog aerodroma. U vezi stim su razgovarali predstavnici Nako sa ministrom za transport i veze u makedonskoj Vladi, Miletom Janakieskim. Holandska konsultantska kuèa, saglasno sa tenderskim uslovima, ima obavezu da za ìetiri meseca izradi studiju koncesijskog modela za razvoj skopskog aerodroma Aleksandar Makedonski i ohridski Sv. Apostol Pavle.
TRIMO NAGRADE 2007 U Portorožu je 21. septembra održano treèe meòunarodno takmiìenje za Trimove nagrade iz oblasti arhitekture. U okviru letnjeg tak-miìenja bilo je prijavljeno 79 projekata iz 21 države. Tom prilikom dodeljene su tri nagrade za celokupno arhitektonsko rešenje i šest posebnih nagrada za inovativnu upotrebu Trimovih proizvoda. Iz naše zemlje, dobitnici nagrada za celovito arhitektonsko rešenje bili su Milan ñuriè i Aleksandra Vuja za Logistiìki centar Milšped u Srbiji.
TRIMO URBAN CRASH 2007
sa dodele Trimo nagrada Tatjana Fink, generalni direktor kompanije, je povodom nagraòenog takmiìenja rekla: Inovativnost, kao spoj razvoja Trima i inovativnog razmišljanja, na razliìite naìine podstiìe naše zaposlene i partnere sa kojima saraòujemo, ali i buduèe arhitekte. Takmiìenje za Trimove nagrade iz oblasti arhitekture, Trimo Urban Crash, podstiìe kreativno i neustrašivo razmišljanje i istovremeno odražava inovativnost u radu kompanije Trimo. Cilj je nagraditi projekat iz arhitekture i podstaèi upotrebu Trimo proizvoda u savremenoj arhitekturi. Miloš Ebner, predsednik komisije Trimo nagrada iz oblasti arhitekture i direktor razvoja i projektovanja u kompaniji Trimo, je prilikom dodele nagrada izjavio: Trimovim nagradama želimo da, pored podizanja kvaliteta arhitekture na viši nivo, nagradimo projekte i projektante, koji su dovoljno hrabri i inovativni, da naše proizvode primenjuju na nove, nestandardne naìine, i da tako, iznova prevazilazimo svoje sposobnosti.
Srbija RIMSKI PUT Narodni muzej u Požarevcu i muzej Banatului Montan iz rumunske Resite zapoìeli su izvoòenje zajedniìkog projekta Rimski put, kao i izgradnju etnosela iz XIX veka na brdu Tulba. Završetak oba projekta oìekuje se do polovine 2009. i koštaèe preko 400.000 evra. Rimski put bi trebalo da poveže Viminacijum u Srbiji i Apulum u Rumuniji, a u okviru projekta je i nova postavka u požarevaìkom muzeju koja predstavlja izbor od preko 50.000 predmeta pronaòenih u 13.500 rimskih grobnica otkrivenih u Viminacijumu. Evropska komisija za izgradnju i opština Požarevac veè su izdvojili 155.000 evra za ovaj projekat. Pojas uz istu reku, nepunih pet stotina kilometara nizvodno, odavno je predmet rasprave, i samo to. U Beogradu se ìini da èe Savom proteèi još mnogo vode pre nego se izmeste šine i zaròali vagoni, divlja naselja i predratni magacini… Ideja o slobodnom bloku na Novom Beogradu nije zaživela, a nemali broj stanovnika se uplašio da èe mu pasti na glavu i pre nego što se pojavio ozbiljan investitor koji bi ga podigao.
zid za odmaranje
US STEEL SERBIA MILION TONA ýELIKA ZA POLA GODINE Od poìetka godine do 9. jula u pogonima Tople valjaonice US Steel Serbia proizvedeno je milion tona ìeliìnih proizvoda, saopšteno je iz ove kompanije. Ovim je najveèi izvoznik Srbije za samo šest meseci dosegao rekord iz 1989. godine kada je proizvedeno milion i sto hiljada tona (1.104.210t), ali na godišnjem nivou. Inaìe, od 2003. godine, kada je ameriìka korporacija US Steel kupila smederevsku železaru, rezultati Tople valjaonice popravljali su se iz godine u godinu, da bi u 2006. godini premašili milion i sedamsto hiljada tona (1.709.820t) ìeliìnih proizvoda. Pavle Fodor, direktor Tople valjaonice, rekao je da ovaj rezultat govori o velikim moguènostima ovog pogona, a Daglas Metjuz, generalni direktor Ju Es Stil Srbija, u svom saopštenju ocenio je da ovaj rekord predstavlja još jedan korak u pozicioniranju kompanije kao regionalnog lidera u proizvodnji ìelika. Uspešno poslovanje kompanije naravno da nije došlo samo od sebe: za protekle ìetiri godine, koliko je prošlo od preuzimanja smedewww.buildmagazin.com
Pored Trimovih nagrada iz oblasti arhitekture proglašen je pobednik konkursa Trimo Urban Crash 2007. Konkurs je namenjem studentima ljubljanskog, zagrebaìkog i beogradskog fakulteta arhitekture i nagraòuje najbolja kreativna idejna rešenja. Izborna komisija je do avgusta 2007. godine, meòu 29 prispelih projekata, izabrala dvoje finalista, ìija su idejna rešenja realizovana do sredine oktobra 2007. i postavljena u parku Tivoli na Krakovskem nasipu u Ljubljani. Za pobednika konkursa Trimo Urban Crash 2007 izabrana je Jelena Grujiè, student arhitekture iz Srbije, za idejno rešenje Zida za odmaranje.
Naredno takmiìenje za Trimove nagrade iz oblasti arhitekture i Trimo Urban Crash nagrade za inovativno razmišljanje o prostoru poìinje u leto 2009. godine Ŷ revske železare, ameriìka korporacija je uložila 200 miliona dolara u obnovu i modernizaciju proizvodnih pogona. Velika ulaganja, angažovanje menadžmenta i radnika, pravilno i revnosno održavanje mašina i opreme, puštanje u rad Visoke peèi broj 1 pre dve godine, sve to je dovelo do toga da Ju Es Stil Srbija danas predstavlja apsolutnog lidera industrije ìelika i ìeliìnih proizvoda kod nas koji se sprema da tu poziciju preuzme i na nivou regiona.
LAFARŽ BEOýIN Jedan od primera uspešnog preuzimanja domaèih fabrika od strane inostranih kompanija je i privatizacija Fabrike cementa Beoìin od strane francuskog Lafarža (Lafarge). Preuzimanje se dogodilo odmah nakon donošenja novih zakonskih propisa proleèa 2002. godine, kupovinom 70% društvenog kapitala u vrednosti od 58 miliona evra i predstavljalo je prvi primer privatizacije u Srbiji, a odmah zatim se pokazalo i kao jedan od obrazaca za ugled u tranzicionom razdoblju naše industrije i poslovanja uopšte. Ove godine se navršilo pet godina od preuzimanja i Lafarž je nedavno svojim zaposlenima i javnosti podneo izveštaj o stepenu realizacije petogodišnjeg programa preuzetih obaveza. Ono što smo mogli videti jeste da francuska kompanija ne
9
LQIR samo da je ispunila sve obaveze preuzete kupoprodajnim ugovorom veè je isti premašila. Naime, umesto 35 miliona evra, koliko su ugovorom iznosile obaveze Lafarža za prvih pet godina, ova kompanija je u rekonstrukciju i modernizaciju fabrike izdvojila skoro duplo više – 62 i po miliona. Najveèi deo ovog viška sredstava utrošen je za tehniìke i tehnološke investicije, gde je u prvi plan stavljena životna sredina, njeno oìuvanje i unapreòenje. Stanovnici sa obronaka Fruške gore prvi put za poslednjih 170 godina od kada se na ovom mestu nalazi cementara, mogu da odahnu, ili bolje reèi da dišu: ugašene su peèi sa zastarelom tehnologijom, a proizvodnja klinkera, najveèeg izvora zagaòenja, sada se odvija na novoj, savremenoj liniji, gde se komplentna proizvodnja odvija po suvom postupku. Prednosti su mnogostruke: proizvodnja klinkera je poveèana za ìetvrtinu i sada iznosi ìetiri hiljade tona dnevno, i ono najvažnije – životna sredina je ìistija.
OPEN HOUSE KRAGUJEVAC – MADE IN BIESSE Firma Top Tech Woodworking d.o.o. iz Beograda – ovlašèeni predstavnik firme BIESSE S.p.A. iz Italije, sa velikim uspehom je održala prvi kuèni sajam mašina iz oblasti obrade drveta, stakla i kamena. Sajam je održan od 24. do 30. septembra u Kragujevcu.
U OKTOBRU TENDER ZA IZGRADNJU KOLUBARE B Od 19. septembra deo reke Kolubare teìe novim, oko 5km dugim, tokom. Ova investicija koštala je Kolubaru i EPS oko 10 miliona evra. Izgradnjom tzv. glinenog ìepa, reka je preusmerena u novo korito, izraòena je i specijalna kaskada zahvaljujuèi kojom èe tok reke biti tri puta sporiji nego što je u prirodnom koritu. Ukoliko sve bude uredu, za godinu dana, u Rudarskom basenu Kolubara novi površinski kop poìeèe sa radom. Rezerve uglja u tom novom koritu su oko 30 miliona tona, što èe biti dovoljno za eksploataciju do 2014. godine. Vladimir ñoròeviè, generalni direktor EPS-a, izjavio je da èe u nove kopove u Kolubarskom basenu biti investirano oko 700 miliona evra.
Za veliki broj firmi koje se bave preradom drveta, stakla i kamena ovo je bila prilika da na 2.000m² izložbenog prostora vide demonstracije rada mašina iz BIESSE proizvodne linije, komponovanih tako da se zaokruži proces proizvodnje. Sa upravom Šumadija sajma u Kragujevcu veè je potpisan ugovor o organizaciji ovakvih manifestacija i u buduènosti, sve do 2010. godine Ŷ
Šarganska osmica, zahvaljujuèi Drvengradu Emira Kusturice i prirodnim lepotama Mokre Gore veè nadaleko poznata železniìko-turistiìka atrakcija, nedavno je promovisala novu izletniìku destinaciju na najvišem vrhu Tare – vidikovac Zmajevac. U paketu sa ovim projektom je i izvoòenje puta u dužini od 14,2km od Mokre Gore do Mitrovca na Tari, radovi su u toku, a završetak se oìekuje do kraja godine. Vasilije ñuriè, upravnik ugostiteljskih usluga u Šarganskoj osmici, istiìe da je Zmajevac samo deo programa ìiji je cilj da gosti Mokre Gore upoznaju Taru, Nacionalni park, Mitrovac i jezero Peruèac. Sredstva za izgradnju puta obezbeòena su iz NIP-a, a sa završetkom radova put od Mokre Gore do jezera Peruèac bièe skraèen za 21km.
STARA PLANINA ýEKAJUûI STARTNI PUCANJ U toku je izrada plana razvoja turizma Stare planine koji radi kanadska firma Eko-stajn. U Knjaževcu se sa nestrpljenjem oìekuje završetak master-plana, obeèan za septembar, da bi se zatim odmah moglo preèi na usvajanje prostornog plana nakon koga bi se na sajam u Minhenu moglo otièi sa kompletiranom ponudom za strane investitore koji bi gradili smeštajne kapacitete na ovoj planini. êitav projekat ima veliku podršku Vlade Srbije, jer od 500 miliona dinara koji su budžetom planirani za razvoj turistiìke infrastrukture, preko polovine odlazi na Staru planinu. Ovim bi Vlada Srbije na sebe preuzela da postavi žiìare, uredi ski-staze i izgradi prilazne puteve. Zatim bi se ìekalo na investitore kojima ostaje da izgrade smeštajne kapacitete, posle ìega bi, po svim procenama i biznis-planovima, ova planina i ìitav jugoistok Srbije zaživeli.
Open House Kragujevac U prisustvu brojnih zvanica, ìast da sveìano otvori ovu manifestaciju pripala je uglednom privredniku, gospodinu Miroljubu Radovanovièu, vlasniku firme Jela Jagodina. Manifestaciju su propratili svi vodeèi mediji, ukljuìujuèi RTS i TANJUG, što govori o znaìaju i potrebi ovakvog sajma u poslovnom kalendaru Srbije.
NA TARI PO STAROM – NEŠTO NOVO
Stara planina
LOLA ZA 148 MILIONA SCT CG Montaža, slovenaìko-srpska kompanija koja je kupila deo imovine preduzeèa Lola sistem za 148 miliona dinara, najavila je ulaganja u tu fabriku u visini od 20 miliona evra. Kupljena imovina sastoji se od energetskog sistema sa objektima i opremom, i hale u Železniku od 23.000 kvadrata u kojoj kompanija Cariìin Grad planira da veè od januara sledeèe godine pokrene proizvodnju prednapregnutog betona koja èe zapošljavati 200 ljudi.
Drvengrad KATASTAR NEPOKRETNOSTI Republiìki geodetski zavod sprovodi plan po kome bi katastar nepokretnosti zaživeo na celokupnoj teritoriji Srbije do 2010. godine. Suština ovog obimnog posla je da graòani koji treba da reše upis vlasništva neèe morati da odlaze u dve institucije – sud i katastar, jer kada ovaj posao bude konaìno završen moèi èe da pomoèu raìunara sa bilo kog mesta provere vlasništvo nepokretnosti, njene terete i eventualna potraživanja, ograniìenja i da li je stavljena pod hipoteku ili ne. Graòani više neèe morati da obilaze brojne šaltere i prikupljaju mnoštvo dokumenata veè èe to moèi da uìine na samo jednom mestu – u Republiìkom geodetskom zavodu. Do 2010. godine i ceo Beograd èe, sa 175 katastarskih opština i površinom od 320.000 hektara, biti upisan u katastar nepokretnosti u kom su objedinjene informacije iz zemljišnih knjiga (suda) i katastra. Mnoge katastarske opštine do sada su prešle u status katastra nepokretnosti kao što su: Besni fok, Lepušnica, Kovilovo, Ovìa, Stari grad, Vraìar, Savski venac, Stara Rakovica, Beli Potok, Pinosava, veèi deo Novog Beograda i Zemuna... Ipak, veliki broj katastarskih opština još je u starom statusu katastra zemljišta po kom se za podatke još uvek ide na dva mesta. Takav je sluìaj u Borìi, Krnjaìi, Višnjici, Velikom Selu, Slancima, Mirijevu, Malom i Velikom Mokrom Lugu, Kumodražu, Rakovici, Kneževcu, Železniku, Ostružnici, Umci, Velikoj Moštanici, Rušnju, Ripnju, Bežaniji i drugim katastarskim opštinama.
NIP I NIŠ MONTAŽERI SUVE GRADNJE
sajam u Kragujevcu 10
U okviru Grupacije industrije graòevinskog materijala formirana je Sekcija montažera suve gradnje. Glavni ciljevi rada ovog tela su razmena tehniìkih iskustava, harmonizacija sa propisima EU, primena novih i savremenijih metoda gradnje, kao i aktivnosti na struìnom usavršavnaju kadrova iz ove oblasti. www.buildmagazin.com
Uprkos skromnom gradskom budžetu, poslednjih meseci Niš je pretvoren u veliko gradilište. Ove godine je realizovana gradnja velikog kolektora ukupne vrednosti 600 miliona dinara a rekonstrukcije i proširenja ulaznih saobraèajnica u grad privode se kraju. Tu su još i dva mosta na Nišavi, nove ambulante itd. Sve ovo nikako ne bi bilo moguèe bez dve milijarde dinara izdvojenih za Niš iz Nacionalnog investi-
LQIR cionog plana. Ipak, jedna stvar u svemu tome brine – da je bilo više novca on ne bi stigao da bude realizovan i morao bi se preneti u narednu godinu. Naime, jug Srbije jednostavno nema dovoljno kadrova i preduzeèa koja mogu da izvode obimnije projekte – kaže Branislav Jovanoviè, prvi ìovek Direkcije za izgradnju grada, ali pored ovoga ukazuje i na pitanja iz oblasti ekologije – Moramo pre svega da rešimo pitanje seoskih vodovoda i kanalizacije, jer nam se njihovo nepostojanje vraèa u najgorem moguèem obliku – preko hrane. Stoka u selima pije zagaòenu vodu, jer umesto kanalizacije tamo postoje neureòene septiìke jame. Bašte se zalivaju neispravnom vodom, a mi dobijamo hranu sumnjivog kvaliteta. Rešenje problema zapošljavanja mladih on vidi u oživljavanju kompanije EI, kao i u izgradnji slobodnih zona, od kojih je završetak jedne pri kraju, a druga je u planu.
Niš INTELIGENTNI PROSTORI Pemi Company, generalni zastupnik kompanije Vimar za Srbiju, u svoju ponudu ugradnje ekskluzivne elektro-opreme uvrstio je i implementaciju sistema takozvanih inteligentnih kuèa. Kako kaže Predrag Mitiè, direktor firme, svaki od ovih sistema predstavlja ekskluzivu za sebe jer se ne izraòuje u serijama, veè se svaka od ponuda dizajnira i ugraòuje u skladu sa željama samih kupaca. – Ovaj sistem integriše funkcije kuène automatike, video nadzora, protivprovalnog i protivpožarnog sistema. Zahvaljujuèi ovom sistemu svaki direktor, zahvaljujuèi web portalu, može da zna gde su mu zaposleni, šta rade, da im putem e-maila pošalje poruku i da je oni dobiju u obliku SMS-a, da vidi ko mu se nalazi ispred vrata itd. – kaže Mitiè, i dodaje – Mi smo ove sisteme veè implementirali u Narodnoj banci Srbije, hotelima IN, Mona i Bosna, ProCredit banci u Beogradu i mnogim drugim firmama i svaki izgleda drugaìije, pa je tako npr. Narodna banka tražila pozlate na displejima. Vimar je i inaìe poznat po ekskluzivnosti i sva elektrooprema je od prirodnog kamena i drveta, stakla, dvoslojnog PVC-a u širokoj paleti boja i oblika.
OBILAZNICA OKO NOVOG PAZARA Nastavlja se izgradnja obilaznice oko Novog Pazara koja bi trebalo da poveže peštersku visoravan i saobraèajnice prema Sjenici i Tutinu sa ibarsko-jadranskom magistralom. Za radove je zadužen Novi Pazar – put i trenutno je u izgradnji most preko reka Raške i Ljudske, u mestu Dojevièe. Osnovni problem koji bi mogao presudno da utiìe na brzinu napretka radova jesu rešavanja imovinsko-pravnih odnosa sa meštanima ìija se zemljišta nalaze na trasi predviòenoj za prolazak sao-
Ovo je samo poìetak velike Knauf insulation kampanje za oìuvanje životne sredine kojom se prikljuìuje državnoj akciji energetske efikasnosti.
INTERNET DOMEN SRBIJE I ZVANIýNO .rs
braèajnice. Radovi na obilaznici su svakako jedan od najznaìajnijih infrastrukturnih projekata za ovaj deo Srbije, a od planiranih 5 i po kilometara za sada je uraòeno oko 900 metara puta. Vrednost incesticije je 5,5 miliona evra.
VALJEVO Firma êetnik iz Valjeva, samo u prošloj godini, ostvarila je izvoz u vrednosti od milion evra. U njenom sastavu je nekoliko proizvodnih pogona: u Valjevu se prave armirano-betonski stubovi za nadzemne elektriìne vodove i deo prateèeg asortimana (konzole i sl.); u Kosjerièu je zapoìeta proizvodnja betonskih elemenata za trafo-stanice, dok se u drugoj fazi priprema proizvodnja prednapregnutih elemenata nosaìa za mostove, vijadukte, hale i druge velike konstrukcije; u Paraèinu proizvode kablove, snopove za domaèinstva, podzemne i kablove za najveèe dalekovode. Milan Tomiè, vlasnik firme po kojoj je i dobio nadimak Miša êetnik, kaže da mu je u planu i kupovina konkurentskog preduzeèa Elektroizgradnja iz Bajine Bašte. Od 1997, kada je preduzeèe osnovano, pa sve do kraja 2000, napredak je bio spor i neizvestan, najviše zahvaljujuèi imenu firme koje je gospodin Tomiè odbijao da promeni uprkos sporadiìnim nezvaniìnim savetima. Onog trenutka kada je utakmica na tenderima postala otvorena i transparentnija, firma poìinje da beleži konstantne uspehe i neprekidan razvitak mreže poslovanja. I mada je nedavno kupio Strelu-transport iz Valjeva, gospodin Tomiè priznaje da se ne radi o nekakvom novom poslu, veè prvenstveno o imovini Strele koja u centru grada ima plac na kom planira izgradnju poslovno-stambenog kompleksa, i dodaje da ostaje u poslu sa betonom i kablovima jer su to artikli gde se raspisuju tenderi, kupci su uglavnom isti i saradnja sa poznatim i pouzdanim partnerima izvesna.
KNAUF INSULATION KAMENA VUNA U SURDULICI Knauf insulation je, nakon dva meseca i 17 miliona utrošenih evra, u Surdulici završio rekonstrukciju 80% proizvodnog pogona fabrike za impregnisanu kamenu vunu, ukljuìujuèi tu i kupolnu peè, tako da se sada praktiìno govori o sasvim novoj proizvodnoj liniji. Fabrika je poìela sa radom i veè u probnom periodu proizvodi 5, od planiranih 6 tona kamene vune na sat, što èe u perspektivi dati preko 44 hiljade tona na godišnjem nivou. Dosadašnji kapaciteti su se kretali od 17 do 18 tona godišnje, a veè danas pogon u Surdulici predstavlja najsavremeniju instalaciju u Knaufovom sistemu. Knauf insulation je uložio u unapreòenje svih sektora proizvodnje pa je tako 3 miliona evra uloženo u opremu za pakovanje, a ìitavih 5 miliona samo u rekuperatore, što je najveèa investicija u Srbiji namenjena ìuvanju životne sredine. www.buildmagazin.com
Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) 24. septembra izdao je saopštenje da su pripremljeni nacrti dokumenata koji èe regulisati buduèi proces registracije .rs Internet domena. Ovi dokumenti stavljeni su na dvonedeljnu javnu raspravu, koja èe trajati od 24. septembra do 8. oktobra 2007. godine. Svi zainteresovani mogu naèi dokumente i formular za slanje komentara na sajtu RNIDS. Radi se o dokumentima koji, izmeòu ostalog, govore o tome ko èe moèi da registruje .rs domen, na koji naìin, kako èe teèi proces prelaska sa .yu na .rs, kako èe se rešavati sporovi oko .rs domena i kako postati ovlašèeni registar .rs domena. Nakon okonìanja javne rasprave, na osnovu pristiglih sugestija, skupština RNIDS èe konaìno usvojiti pomenute dokumente, što èe biti važan korak ka uvoòenju u upotrebu novog Internet domena Srbije, koje se oìekuje do kraja godine. Da podsetimo, meòunarodna organizacija Internet korporacija za dodeljena imena i brojeve (ICANN), saglasila se, poìetkom septembra ove godine, sa dodelom novog nacionalnog Internet domena Republike Srbije, kojim èe upravljati RNIDS. Svojom odlukom, ICANN je predvideo da se prelazak sa .yu na .rs domene okonìa do 30.septembra 2009.godine.
U ZRENJANINU 380 MILIONA EVRA Gradnja fabrike bioetanola u Zrenjaninu vredne 380 miliona evra, prve i tehnološki najsavremenije fabrike u Evropi, koju investira maòarsko-ameriìki konzorcijum Biotech Energy, odložena je krajem maja ove godine za šest meseci, a na konferenciji Obnovljiva goriva – put ka ekonomskoj nezavisnosti, Predsednik zrenjaninske opštine Goran Kneževiè je upozorio: Da bi krenula izgradnja potrebno je rešiti dva problema na državnom nivou. Problem sirovina, kao i problem standardizacije, odnosno tehniìko-tehnoloških normi. Još nemamo zakon o bioetanolu. On je izrazio nadu da èe do 2009. godine Zrenjanin dobiti fabriku etanola i time zadržati strateško opredeljenje ka razvoju visokih tehnologija i goriva buduènosti. Državno poljoprivredno zemljište èe odlukom odbornika SO Nova Crnja biti pretvoreno u graòevinsko zemljište i pod odreòenim uslovima dato na korišèenje firmi Holtek gradnja MB iz Novog Sada, koja èe u saradnji sa inostranim partnerima biti investitor.
Zrenjanin 11
LQIR Beograd
ODLAZAK NENADA BOGDANOVIûA
BUBANJ POTOK – VINýA – PANýEVO
Treèi broj Build magazina izlazi u danima kada se jedna evropska i svetska prestonica još uvek oprašta od Gradonaìelnika. Poslednjeg dana septembra, nakon teške bolesti, u Beogradu je sahranjen Nenad Bogdanoviè, prvi gradonaìelnik Beograda izabran direktnim putem nakon više od pola veka. Vodio je uspešno grad u kome živi svaki ìetvrti stanovnik naše zemlje.
Saobraèajni institut CIP izraòuje projekat obilaznice oko Beograda koji pored petlje na auto-putu obuhvata i dva tunela (1.200 i 850m), dva mosta (80 i 150m), nadvožnjak preko smederevskog puta dužine 200m i železniìko-drumski most preko Dunava ka Panìevu. Pruga èe ièi sredinom mosta, ali za razliku od postojeèeg Panìevca, imaèe samo jedan kolosek na samom mostu. Obilaznica se završava u Banatu petljom kod Starìeva.
REKONSTRUKCIJA GAZELE Slavoljub Tubiè, iz Sektora za investicije Puteva Srbije, najavio je da èe tender za izvoòaìa radova na rekonstrukciji beogradske Gazele biti raspisan 24. septembra ove godine. On je istakao da èe na tenderu moèi da konkuriše šest stranih kompanija, koje su izabrane na pretkvalifikacionom konkursu. Tubiè je naveo da bi ugovor o rekonstrukciji Gazele trebalo da bude potpisan do kraja godine, kada bi mogli da poìnu i pripremni radovi, a veè postoji detaljan plan odvijanja saobraèaja tokom rekonstrukcije, tako da su zatvaranja kolovoznih traka planirana noèu i vikendom. On je naglasio i da delimiìne obustave saobraèaja na mostu neèe poìeti pre aprila 2008. godine Rekonstrukcija Gazele trebalo je, prema ranijim najavama zvaniìnika, da poìne tokom ove jeseni, a radovi na obnovi prilazne petlje i mosta na autoputu kroz Beograd trebalo bi da budu završeni u roku od 18 meseci. Od 1971. godine kad je završena izgradnja i kad je pušten saobraèaj preko mosta, nikada nije uraòena rekonstrukcija.
I ne, nije sve to zasluga jednog ìoveka, niti samo ljudi sa kojima je saraòivao, ali Nenad Bogdanoviè je bio važan deo projekta koji je krenuo punom snagom u samu zoru XXI veka – da Beograd konaìno, izgledom i ureòenjem, a ne samo geografskim položajem, postane jedna od prestonica Evrope, turistima zanimljiva destinacija, putnicima odmorište, a stanovnicima ugodan dom.
U seýanju Nenad Bogdanoviý zgrada u Rusiji (11 miliona evra), dok Niskogradnja najveèe poslove radi u Kazahtanu i Peruu. Oprema ima u Nigeriji poslove vredne 160 miliona dolara, a Hidroinžinjering pravi brane u Etiopiji i Alžiru za preko 6 miliona. Kada se tu dodaju i Entelove konsultantske usluge u Kataru, Dubaiju i Omanu od preko 25 miliona dolara jasno je da èe akcije Energoprojekt holdinga imati zapaženo mesto na Beogradskoj berzi.
NASTAVAK ASFALTIRANJA BEOGRADA
Savski mostovi POPRAVIMO ZAJEDNO U okviru gradskog programa za revitalizaciju fasada pod nazivom Popravimo zajedno do sada je uraòeno preko 380 popravki fasada, liftova i krovova na stambenim zgradama. Ovih dana grad èe u okviru ovog programa finansirati popravku fasada na zgradama u ulici Pariske komune 10 i Krunskoj 32, a procenjena vrednost radova iznosi 3,4 miliona dinara. U gradu su u toku i radovi na 20 fasada pod zaštitom države ìija je ukupna vrednost 150.000 dinara.
ENERGOPROJEKT NA BERZI Od 19. jula na A listingu Beogradske berze nalaze se i akcije Energoprojekt holdinga a tržišna vrednost kompanije je procenjena na 370 miliona evra, dok je vrednost poslova ugovorenih samo u prvoj polovini ove godine i predviòenih za realizaciju veè premašila 500 miliona evra. Trenutno najveèi poduhvati Visokogradnje su kompleks Aktau u Kazahstanu (55 miliona evra) i višespratna poslovna
12
Godine koje je proveo kao jedan od lidera Beograda neki èe pamtiti po raskopanim ulicama, saobraèajnim kolapsima i naplati parkiranja. Može i tako da se kaže... Ali, oni koji se seèaju gužvi u gradskim autobusima na izdisaju, neprohodnih trotoara, dotrajalih automobila i goriva iz kuvanih plastiìnih flaša 90-ih, znaju da mnogi Beograòani sada imaju nove telefonske centrale, centralno grejanje, vodovod i kanalizaciju, parking ispred kuèe, autobusku liniju u ulici, trotoare, trofaznu struju, stanove iz novogradnje... Toliko toga je moralo, i još uvek mora biti uraòeno, da ponekad nije moglo da se stigne na sve strane, da se sve detaljno isplanira i da se ugodi svakom pojedincu. Pa opet, Beograd je poìeo da liìi na evropski grad.
U septembru su obavljani radovi na asfaltiranju Bulevara Mihajla Pupina na Novom Beogradu. Nakon svih prethodnih najava koje kod graòana izazivaju bojazan od ponovnih gužvi, pomalo smešno se ìini da isti strah nije izostao ni ovog puta. Na Brankovom mostu su celodnevne gužve u jednom ili drugom, ili pak oba pravca, jednostavno svakodnevnica, bez obzira da li se asfaltira Brankova, tunel ispod Terazija, ili prilazni bulevari mostu. Tako je i ovo asfaltiranje skoro proteklo neprimetno.
Smrèu Nenada Bogdanovièa Beograd je izgubio sposobnog i vrednog stanovnika. Na njegovo mesto èe doèi novi ljudi koji neèe dozvoliti da se uspon Beograda zaustavi, a ime prvog beogradskog Gradonaìelnika biranog na direktnim izborima ostaèe zapisano Ŷ
U VISOKOM DRUŠTVU Odlukom Vlade Srbije kulturnim dobrima proglašene su zgrade Pravnog i Tehniìkog fakulteta u Bulevaru kralja Aleksandra, zgrade Studentskog doma Kralj Aleksandar Prvi, Ministarstva saobraèaja, hotela Avala, doma Vraìarske štedionice, kuèe Flašar, pukovnika Elezovièa na Vraìaru i trgovca Dušana Lazièa, kao i vila Stevke Milièeviè na Savskom vencu. Dom Vraìarske štedionice je znaìajno delo arhitekte Danila Vladisavljevièa, izvedeno u stilu akademizma, koji je bitno uticao na razvoj arhitekture Beograda krajem XIX i poìetkom XX veka. Kuèa Flašar u ulici Kornelija Stankovièa 16 podignuta je 1932. godine prema projektu arhitekte Milutina Borisavljevièa. Zgrada Ministarstva saobraèaja, u Nemanjinoj 6, graòena je prema projektu arhitekte Svetozara Jovanovièa od 1927. do 1931. godine i spada u vrhunska ostvarenja postakademizma u Beogradu izmeòu dva svetska rata. U okviru zgrade je i Železniìki muzej osnovan 1950. godine.
Meòutim, bez obzira na sve, Dragomir Spasiè, tehniìki direktor Beograd puta, ipak je u septembru umirivao graòane najavljujuèi da razloga za brigu nema, reìima: Radièemo samo u žutim trakama… Skinuèemo i zameniti ošteèeni sloj asfalta na deonici od Brankovog mosta do Ulice Džona Kenedija. Najavio je i da èe presvlaìenje kolovoza trajati nekoliko dana, i tako je i bilo. Dok se renovira Južni bulevar, za sredinu oktobra meseca je najavljena i rekonstrukcija Starog mosta. Nadležni ponovo uveravaju graòane da veèih (nego obiìno) problema neèe biti, ali Stari most èe morati da bude zatvoren za automobile, a tramvaji èe do novobeogradskog depoa ièi samo noèu. Kako god bilo, proèi èe i ova rekonstrukcija... www.buildmagazin.com
zgrada Pravnog fakulteta
LQIR Poslednje vesti U TEHNO-PARKU POSAO ZA 25.000 STRUýNJAKA Najkasnije sredinom sledeèe godine indijska kompanija Embassy group poìeèe u Inòiji izgradnju svog prvog tehnološkog (IT) parka u Evropi. Time èe biti realizovana najveèa grinfild investicija u Srbiji s ulaganjima od najmanje 600 miliona dolara i oìekivanim izvozom od dve milijarde dolara. G-din Dinkiè, Ministar ekonomije i regionalnog razvoja, naglasio je na konferenciji za novinare održanoj povodom potpisivanja Memoranduma o izgradnji da èe IT park u Inòiji biti najveèi objekat ove vrste u Evropi, i dodao da se u roku od pet godina oìekuje investicija od najmanje 600 miliona dolara i zapošljavanje 25.000 visokoobrazovanih kadrova.U Inòiji èe, u prvoj fazi, biti izgraòen tehnološki park na 50ha površine, sa poslovnim objektima na površini od 25.000m2, a kada bude završen, park èe zauzeti 270ha, sa poslovnim zgradama površine od 250.000m2, precizirao je Dinkiè.
KRATKI REZOVI • U prvom kvartalu graòevinska aktivnost u Srbiji veèa za 61% • Rudnik mermera Venìac ponovo èe se naèi na tenderu • Sindikat graòevinarstva Nezavisnost objavio da u Srbiji ima od 90 do 100 hiljada graòevinskih radnika, od ìega 13-33% radi na crno • Republiìki geodetski zavod obezbedio 55,5 miliona evra za izradu katastra • Ar u Beogradu i do 100.000 evra poreskim olakšicama potvrdio je i novoimenovani direktor Poreske uprave Dejan Stojanoviè, koji je rekao da je naplata javnih prihoda za koje je zadužena Poreska uprava u prvih osam meseci ove godine u odnosu na isti period lane poveèana za 16,4%, a da su ukupni javni prihodi porasli za 17,6%.
BRŽE DO AUTOPUTA
InĀija POSAO ZA 5.000 NEZAPOSLENIH Na prvi ovogodišnji poziv za organizovanje javnih radova od interesa za Srbiju za sada je stiglo 300 projekata, izjavila je Pomoènik ministra rada i socijalne zaštite u Sektoru zapošljavanja, g-òa Radmila Bukumiriè-Katiè. Po do sada obraòenim zahtevima obuhvaèeno je oko 5.000 radnika koji èe putem javnih radova doèi do posla. Od tih 5.000 nezaposlenih više od 60% je nekvalifikovanih, 30% su srednje struìne spreme i 5% je visoke struìne spreme. Treba podsetiti da je za ovogodišnje javne radove Država izdvojila 220 miliona dinara i da je predviòen i drugi rok za podnošenje prijava koji traje do 10. oktobra. Država èe za one koji budu radili na realizaciji projekata obezbediti zaradu uz pomoè poreza i doprinosa, naknadu troškova za dolazak i odlazak sa posla, kao i troškove osiguranja bezbednosti i zdravlja na radu.
PORESKE OLAKŠICE ZA KUPOVINU PRVOG STANA NISU UGROZILE BUDŽET SRBIJE Poreske olakšice za kupovinu prvog stana nisu negativno uticale na poreske prihode i posle dva meseca primene, možemo reèi da predstavljaju pun pogodak. Do sada je pravo na refundaciju PDV plaèenog prilikom kupovine prvog stana u novogradnji ostvarilo 70 lica, a ukupan iznos poreza koji im je vraèen premašio je 12,7 miliona dinara. Uz to, 701 lice kao kupac prvog stana od starog vlasnika nije platilo porez na prenos apsolutnih prava u visini od 29 milijardi dinara, izjavio je Miodrag ñidiè, državni sekretar u Ministarstvu finansija. Da poreski prihodi nisu bili ugroženi ovim
Izgradnja mosta preko Save kod Obrenovca, i saobraèajnice koja èe spajati ovu opštinu i Boljevce, bièe nastavljena 2008. godine. Ukupna vrednost radova procenjena je na oko 15 miliona evra, a veèim delom bièe finansirana iz Nacionalnog investicionog plana, izjavio je Dragan ñilas, ministar bez portfelja, zadužen za NIP. “Ideja NIP je finansiranje velikih infrastrukturnih projekata. Ovaj projekat možda nije veliki, ali je znaìajan jer èe izgradnja mosta i saobraèajnice skratiti put koji sada iznosi 68km, pa èe se od Surìina do Obrenovca stizati za svega nekoliko minuta. Saobraèajnica, dužine 12,5km, povezivaèe regionalni put Obrenovac-Ub-Valjevo, magistarlni put Beograd-Šabac, kao i regionalni put u Boljevcima.” izjavio je ministar ñilas.
SAJAM U SUBOTICI KRAJEM OKTOBRA Subotica èe se ove godine ponovo prikljuìiti sajamskim gradovima. Opštinska samouprava na novi naìin želi da predstavi kulturni i privredni život ove regije, naroìito zbog toga što je Subotica najrazvijeniji privredni, kulturni i saobraèajni centar severne Baìke. S obzirom na ìinjenicu, da su graniìni prelazi prema Maòarskoj udaljeni svega 10, odnosno 20 kilometara od grada, ìelnici Grada su odluìili da Subotica bude domaèin meòunarodne manifestacije, koja èe svakako doprineti jaìanju privrednih odnosa na ovim prostorima. Pored preduzeèa i preduzetnika sa teritorije republike, a pre svega iz Vojvodine, svoje prisustvo su najavili preduzeèa i poslovni ljudi iz Maòarske, Rumunije i iz zemalja bivše Jugoslavije. Geografski položaj grada odnosno blizina Evropske Unije, omoguèava da Subotica postane nosilac ekonomskog i privrednog razvoja regiona, i da bude centar privredne saradnje i struìnih skupova u buduènosti. Tematika sajma èe biti roba široke potrošnje, graòevinska oprema i materijali, graòevinarske mašine I mehanizacija, drvna industrija, graòevinska stolarija, tehnika i oprema grejanja/hlaòenja, oprema za enterijer, tekstilna industrija, odeèa, poljoprivreda, poljoprivredna oprema i mašine, alati, prehrambena industrija, alkoholna i bezalkoholna pièa, tehnologija prehrambene industrije, ambalaže, proizvodnja i tehnika ambalažiranja.. Struìni sajam graòevinarstva, enterijera i eksterijera Kuèa i naš dom pored toga što omoguèava graòevinskim preduzeèima da se šira publika upozna s njihovom delatnošèu, doprinosi izgradnji privredne saradnje koja može da se realizuje veè u narednoj sezoni. Sajam èe se održati od 25. do 28. oktobra.
AQUA EXPO 2007 U Beogradu je od 4. do 6. oktobra, u hali Expo XXI Meòunarodnog Expo Centra Beograd, održan Aqua Expo 2007. Aqua Expo je jedinstveni sajam koji pretenduje da postane centar svih zbivanja koja su u vezi sa industrijom voda u Jugoistoìnoj Evropi. Sajam je okupio sve najpoznatije domaèe brendove iz oblasti voda i prateèih industrija. Na sajmu se predstavio i CWG Balkan d.o.o. ogranak meòunarodnog lanca CWG®. Ova kompanija se predstavila kao jedna od vodeèih iz oblasti voda, a osim predstavljanja svoje ponude, uìestvovao je i u nizu struìnih predavanja i diskusija.
Subotica FCC TRAŽI PORR Vlada Srbije odluìila je da tek 11. oktobra raspravlja o zahtevu FCC Construction da se u posao uvede PORR kao drugoplasirano preduzeèe i tako samo podgrejala sumnje u valjanost ugovora o koncesiji za izgradnju autoputa Horgoš-Požega. Državni sekretar za infrastrukturu Mihailo Markoviè potvrdio je poìetkom oktobra da ga je Vlada odredila za zastupnika države (koncedenta) u realizaciji koncesije za autoput Horgoš-Požega. On je na sednici Odbora za urbanizam i graòevinarstvo Skupštine Srbije ocenio da je nepostojanje komunikacije poslanika sa ovim ministarstvom dovelo do zloupotrebe koncesije u politiìke svrhe
sajamska prezentacija
www.buildmagazin.com
U trenutku kada ovaj broj BUILD magazina kreèe u štampu, kao poslednja vest se pojavila informacija da je ministar Velimir Iliè demonstrativno napustio sednicu Vlade održanu 4. oktobra Ŷ
13
poslovanje
u službi Vašeg poslovanja
DIREKTNI MARKETING Dobra reklama ne mora mnogo da košta. Umesto da se reklamirate na televiziji ili u dnevnim štampanim medijima koji se obraýaju najširem auditorijumu, možete se Vašem potencijalnom ili postojeýem kupcu obratiti direktno bez posredstva mas-medija Svi masovni mediji, pored činjenice da ih vidi veliki broj ljudi, imaju jednu veliku manu: i vidi ih veliki broj ljudi. Umesto da ta velika masa potencijalnih klijenata prihvati reklamnu poruku i odluči se za Vaš proizvod ili uslugu, poruka koju takva reklama daje je previše uopštena i najveći broj posmatrača je neće čuti pa ni primetiti ono što ste im pokušali reći. Sa druge strane, Vi zaista imate proizvod ili uslugu koja je potrebna posmatraču, ali niste na pravi način objasnili šta zapravo nudite svakom pojedinačnom kupcu i na koji način će to što prodajete baš njemu koristiti. Takav način reklamiranja daleko je nepogodniji od direktne komunikacije sa kupcem. Nasuprot tome, Vaš proizvod ili usluga zahteva da se direktno obratite kupcu i jasno mu stavite do znanja šta mu nudite. Na ovom principu funkcioniše segment marketinga koji je poslednjih godina doživeo ogromnu ekspanziju i zove se direktni marketing – DM.
DM predstavlja široki spektar mogućnosti da se Vašem potencijalnom ili postojećem kupcu obratite lično i saopštite mu ono što Vam je važno u poslovnom odnosu sa njim. Obraćajući se lično osobi koja stoji ispred firme sa kojom sarađujete, osigurali ste njenu pažnju, i ukoliko postoji i najmanje interesovanje za proizvod ili uslugu koju joj nudite, osigurali ste da će Vam se obratiti za dodatne informacije.
14
Neki od primera DM tehnika: • Direktna pošta – na konkretnu adresu sa precizno navedenim pošiljaocem i primaocem: personalizovane razglednice, pisma, reklamni materijali • E-mail poruke i elektronski bilteni • Teleprodaja, SMS i telemarketing • Direktne reklamne akcije (poruke koje čitaoca odmah pokreću na akciju) Postoji zaista širok spektar tehnika i mogućnosti u segmentu DM, ali nas trenutno zanima nešto što je, po svojim mogućnostima realizacije, najprimerenije našem tržištu – direkt mail (direktna pošta) – svakako osnovni i najrasprostranjeniji vid DM koji se može realizovati klasičnom ili elektronskom poštom.
DM je svuda u svetu postao sastavni i neizbežni deo redovnog poslovanja. Ovaj način komunikacije sa potencijalnim i stalnim kupcima, primenljiv je u svakoj organizaciji bez obzira na veličinu, delatnost, broj kupaca i druge faktore. Klijenti sa kojima sam do sada komunicirao, posle oduševljenja šta je sve moguće uraditi u ovoj oblasti, često komentarišu: lepo, ali mi smo mala kompanija ili imamo mali broj kupaca. Takav zaključak je velika greška! Direktan kontakt sa kupcem je potreban svakoj kompaniji, bez obzira na veličinu, delatnost i broj kupaca!
DM je veoma efektan način da komunicirate sa kupcima u prodajnom ciklusu. Od pokretanja svesti Vašeg potencijalnog kupca, do podrške prodaji, DM je moćni alat koji Vam nudi: • unapređenje prodaje • bolji kontakt sa tržištem – kupcima • manje troškove reklamiranja i komunikacije • pomoć u drugim reklamnim kampanjama • odličnu reklamu za Vaše proizvode i pravi efekat više vrednosti proizvoda • pomoć u širenju baze kupaca i dolazak do dodatnih podataka • jaču lojalnost kupaca zbog ličnog odnosa • pravu sliku o kretanjima na tržištu
www.buildmagazin.com
Čorče Nikoliă direktor GRID STUDIO d.o.o. e-mail: djordje.nikolic@grid.co.yu
Koraci u realizaciji DM kampanje: • određivanje ciljne grupe • konsultacije sa kreativnim timom • izrada sadržaja, reklamne poruke • kreiranje materijala • dizajn • proizvodnja reklamnog materijala • pakovanje i adresiranje • slanje pošte • merenje rezultata kampanje Osnovni preduslov za uspešnu reklamnu kampanju je jasna ciljna grupa kojoj se želimo obratiti i jasna poruka koju toj grupi želimo poslati. Prednost direktnog marketinga je što je moguće formirati više podgrupa i time omogućiti da se poruka još preciznije definiše. Sledeći korak je formiranje baze potencijalnih klijenata kojima želimo da se obratimo. Baza predstavlja skup podataka o našim potencijalnim klijentima i što je više podataka koje baza sadrži to je moguće napraviti uspešniju reklamnu kampanju. Pored naziva firme i osobe kojoj se obraćamo baza može imati i dodatne podatke o potencijalnom kupcu.
Direktni marketing je odličan način da razvijete kvalitetne poslovne odnose sa Vašim kupcima i potencijalnim klijentima. On Vam omogućava da ih kontaktirate direktno i ponudite im rešenja za njihove specifične potrebe. Korišćenjem DM materijala imate mnogo više prostora da predstavite Vašu uslugu ili proizvod nego što je to moguće u daleko skupljim reklamama. Dodatna velika prednost je u tome što su rezultati koje postižete na ovaj način merljivi jer Vi tačno znate ko je dobio Vaš reklamni materijal i u mogućnosti ste da proverite njegovu reakciju. Ključ DM je da pravu ponudu ponudite pravoj osobi. Ukoliko je to postignuto rezultati prodaje ovim načinom reklamiranja su fantastični.
poslovanje Preduslovi za produkciju DM materijala: Softver – da bi se brzo i kvalitetno realizovao reklamni materijal za DM kampanju, u realizaciji se koristi nekoliko specifičnih softvera koji služe kako za obradu baza podataka, tako i za pripremu fajlova za štampu, odnosno njihovu personalizaciju. Štamparski kapaciteti podrazumevaju nekoliko štamparskih mašina iz nekoliko štamparskih tehnika. Kombinovanjem štamparskih tehnika vrlo često se mogu značajno smanjiti troškovi produkcije. Najvažniji segment ovog procesa je svakako personalizacija reklamnog materijala koja se radi na digitalnoj štamparskoj mašini koja pruža mogućnost štampanja promenljivih podataka i pruža vrhunski kvalitet otiska. Dorada – proces dorade može obuhvatiti nekoliko faza pre nego što DM materijal dobije konačan oblik. Velika širina opcija u ovom segmentu realizacije pruža mogućnost da DM materijali budu atraktivni i originalni za primaoca, i samim tim, ostanu duže zapamćeni. Adresiranje i distribucija – veoma važan segment je kvalitetno i pažljivo adresiranje i pakovanje ovih materijala. S obzirom da su materijali personalizovani veoma je važno da ne dođe do zamene reklamnih materijala i isporuke pošiljke na pogrešnu adresu. Pored nekoliko jednostavnih preduslova koje treba ispuniti, DM kampanje su veoma jednostavne za realizaciju, naravno, ukoliko se realizuju u saradnji sa iskusnim stručnjacima u ovoj
Direktni marketing organizaciona šema
oblasti kojih je kod nas, za sada, veoma malo. Ipak rezultati DM-a motivišu mnoge marketinške stručnjake da se preorijentišu na ovaj vid marketinga i samim tim sve više znanja i iskustva iz ove oblasti u svetu donesu kod nas.
Vaš prvi korak je da prihvatite činjenicu da je
DM sastavni deo modernog poslovanja i da zakoračite u tom smeru, konsultujući stručnjake iz ove oblasti za osnovne informacije i smernice, ili im prepuštajući kompletnu uslugu Ŷ
promo
PROJEKTNO FINANSIRANJE za izgradnju stambenih i poslovnih objekata Projektno finansiranje, novi proizvod u ponudi Erste Bank namenjen je finansiranju novoosnovanih i veý postojeýih firmi Osnivači firmi mogu biti: • pravna lica • fizička lica sa iskustvom u oblasti građevinarstva U ponudi su sledeći modeli finansiranja: • finansiranje izgradnje stambenih i poslovnih objekata namenjenih daljoj prodaji na tržištu • finansiranje izgradnje stambenih i poslovnih objekata namenjenih rentiranju • finansiranje izgradnje turističkih objekata Erste Bank projektnim finansiranjem želi da pomogne svojim klijentima u izgradnji
objekata koji će zatim biti predmet prodaje ili rentiranja na tržištu, i to, kako na području većih gradova u Srbiji, tako i na područjima priznatih turističkih centara. Iznosi kredita, zbog veličine i ozbiljnosti samih projekata, mogu biti i do 80% od ukupne vrednosti projekta. Period korišćenja kredita je usklađen sa dinamikom gradnje, tako da se za momenat finansiranja računa trenutak dobijanja prijave radova i uloženih 20-30% od vrednosti investicije, a sredstva iz kredita se puštaju nakon završenih privremenih situacija overenih od strane nadzornog organa. Dinamika otplate je usklađena sa dinamikom prodaje, to jest može započeti tek nakon završetka perioda gradnje. Otplata se vrši iz priliva od prodatih stanova, poslovnih prostora i garaža koji se nalaze na namenskim računima u Erste Bank.
Takođe, obezbeđena je mogućnost i za fizička lica da pod povoljnijim uslovima dođu do stambenih kredita u objektima čiju izgradnju finansira Banka: • banka odobrava stambene kredite (uz mogućnost odloženog početka otplate) fizičkim licima za kupovinu stanova, u objektima čiju gradnju banka kreditira • sredstva od prodatih jedinica se uplaćuju na dinarski i devizni namenski depozitni račun korisnika kredita – investitora • banka finansira izgradnju objekta, pa je tako suštinski i vlasnik objekta • sredstva od prodatih stanova ne mogu se tretirati kao sredstva koja pripadaju investitoru sve do dobijanja upotrebne dozvole! • sredstva od prodatih stanova koristiće se za otplatu kredita od momenta kad objekat dobije upotrebnu dozvolu • ovakvom konstrukcijom kupci su zaštićeni Osnovne prednosti projektnog finansiranja kod Erste Bank: • sigurna investicija, kako za investitora tako i za Banku • brža gradnja – dovoljna količina novca za izgradnju • brža prodaja stanova – povoljni stambeni krediti Banke • sigurnost za kupce stanova – sigurno dobija uknjižen stan • investitor nije prinuđen da u toku gradnje prodaje stanove po nižoj ceni jer kupac nema rizik, a investitor ima sredstva za gradnju • akcenat je stavljen na analizu projekta, a ne na analizu preduzeća • projekat otplaćuje sam sebe (investitor ništa ne plaća Banci dok se objekat ne završi, a vraćanje kredita po dobijanju upotrebne dozvole je od priliva ostvarenih prodajom jedinica iz objekta koji je predmet kreditiranja) • projekat ne angažuje dodatni kolateral investitora Ŷ
ERSTE BANK a.d. Novi Sad Bulevar oslobočenja 5 21000 Novi Sad info tel: 0800 201 201 info@erstebank.co.yu www.erstebank.co.yu
16
www.buildmagazin.com
TEMAbroja
FASADE Fasada je lice svakog graĀevinskog objekta. Reÿ fasada i potiÿe od latinskog facies – lice. Kao i svako lice, i lice graĀevine može da bude privlaÿno, postojeýe može da se doteruje ili da se potpuno menja. Paralelno sa razvojem graĀevinarstva, razvijale su se i fasade, kako po svom obliku, tako i po naÿinu izrade. Jedan od glavnih zadataka svakog arhitekte jeste oblikovanje fasade. Cilj je da se privuÿe pažnja posmatraÿa – kupca. Dobro dizajnirana fasada preporuÿuje zanimljiv enterijer i istovremeno sugeriše na kvalitet ispunjenih tehniÿkih karakteristika priredila Jelena Jeremiă, dipl. ing. grač.
Građevinski objekti su neprestano izloženi najrazličitijim vremenskim uticajima: ekstremnim temperaturama, kiši, snegu... Lepa fasada mora da bude sposobna da se suoči i sa prirodnim nepogodama, kao što je grad ili izuzetno jak vetar, ali i sa požarom...
Fasadu ocenjujemo na osnovu sledećih karakteristika: vrste izolacije, kvaliteta materijala u kome je izvedena, načina postavljanja itd. Izbor fasade diriguju raspoloživa materijalna sredstva, tip objekta i estetski zahtevi. Jedan od osnovnih zadataka fasade jeste najbolja moguća toplotna izolacija. Visoki troškovi grejanja, globalno zagrevanje i zaštita čovekove okoline nametnuli su donošenje strogih zakona i propisa za različite sisteme toplotne izolacije stambenih i poslovnih objekata.
Danas se koriste različite vrste fasada, a osnovna podela je prema tipu sistema same fasade, koji može da bude izrađen od teških ili lakih elemenata obloge. U osnovne podele fasada spada i ona prema materijalu od kog je napravljena, pa tako razlikujemo: stiropor fasade, drvene, staklene, metalne (od aluminijumskih i čeličnih ploča i sendvič panela), i fasade od teških elemenata obloge – kamena, opeke i keramičkih ploča.
Stirodur karakteriše veoma velika gustina, što je garant postojanosti i trajnosti. Ploče stirodura su izuzetan toplotni izolator, nisu osetljive na vlagu i veoma dobro podnose opterećenje. Otpornost na klimatske uslove je zagarantovana visokom postojanošću pri zaleđivanju i otapanju, tako da ni ekstremna vlažnost ne predstavlja problem za ove izolacione ploče. Površina ploča može da bude glatka ili reljefna, u zavisnosti od namene.
Kontaktne fasade su najčešći tip među različitim sistemima toplotne zaštite, gde je izolacija pričvršćena direktno na zid objekta sa spoljne strane. Najpoznatiji predstavnik ovog tipa su stiropor fasade, tj. fasade sačinjene od stiropora, stirodura i neopora. Stiropor čine ćelije polistirena koje su spojene u međusobno homogenu strukturu tankih, vazduhom ispunjenih šupljina. Stiropor je rešenje koje se primenjuje na manjim objektima i ima pristupačnu cenu u odnosu na druge vrste fasada, a činjenica da je jedini plastični materijal koji može u potpunosti da se reciklira čini ga ekološki poželjnim materijalom.
Fasade od stakla, aluminijuma, nerđajućeg čelika, kamena i granitne keramike, već imaju dugu tradiciju, i danas predstavljaju standardna rešenja, kako u svetu, tako i kod nas. Za poslednjih desetak godina u Beogradu je realizovan veći broj modernih fasadnih konstrukcija koje predstavljaju izuzetna ostvarenja i prema svetskim standardima. www.buildmagazin.com
Stirodur izolacione ploče imaju i funkciju parne brane, pa ih stoga treba stavljati na građevinske elemente od betona – temeljne i unutrašnje zidove, a njihova čvrstina je prednost i prilikom izolacije ravnih krovova i terasa, i podova uopšte. Neopor se proizvodi od ekspandiranog polistirena sa dodatkom ugljenih vlakana. Poznatiji je kao sivi stiropor. Izoluje pomoću vazduha, ali mu ugljena vlakna daju do 20% viši kvalitet i manje gubitke toplotne energije. Nastao je iz potrebe da se štedi energija potrebna za grejanje objekata i danas se sve više koristi u građevinarstvu. Prilikom izrade termoizolacije prednost se daje neoporu u odnosu na stiropor, jer se koriste tanje ploče. Preporučuje se prilikom postavljanja na zidove od opeke, šupljih, punih i siporeks blokova. 17
TEMAbroja Staklene fasade spadaju u fasade iz-
Demit fasade su uglavnom zastupljene u gradnji manjih stambenih objekata, a postavljanje se vrši kao i kod drugih fasada od stiropora: na spoljni zid se postavlja ploča stiropora, stirodura... na koju se lepi mrežica i zatim se nanosi dekorativna masa, boja za fasadu ili dekorativni malter. U ovom broju Build magazina predstavièemo Vam široku paletu proizvoda za klasiìne fasade koji stoje u ponudi firme Lensim-Neoton.
Ventilisane fasade ne prijanjaju direktno na zid ili konstrukciju. Danas su one skoro obavezni način oblaganja, najčešće poslovnih objekata, jer imaju dodatni sloj vazduha koji pruža izvrsnu izolaciju, naročito leti, čime se stvara visok stepen uštede energije. Princip ventilisane fasade ostaje isti bez obzira da li je spoljašnji omotač od lakih ili teških elemenata obloge.
vedene od lakih elemenata obloge i dele se na dva osnovna tipa. Prvi tip predstavljaju takozvane strukturne fasade pomoću kojih se dobija jednoobrazna staklena površ, i gotovo isključivo su rezervisane za nebodere. Drugi tip su polustrukturne fasade. Njima takođe dominira staklo, no više ili manje su vidljivi i metalni ili plastični okviri. Kod ovakvog tipa fasada uobičajena je upotreba izolacijskog stakla koje sadrži reflektujuće ili parsol efekte (u boji). Kada je staklo izloženo direktnom delovanju sunčevih zraka, tada obavezno mora da se obloži silikonskim kitom koji je otporan na zagrevanje. Zid zavesa je uobičajeni naziv za fasadu od lakih elemenata koji su okačeni o noseću konstrukciju i vise ispred nje. Kako zid zavesa predstavlja spoljašnji omotač zgrade, ona mora da zadovolji određene uslove zaštite unutrašnjeg prostora: • zaštitu od atmosferskih uticaja • toplotnu zaštitu (ugodan boravak tokom cele godine) • zvučnu zaštitu • regulisanje uticaja sunčevih zraka (osvetljenje i osunčanost prostora) • zaptivanje • otpornost na vatru
Pri projektovanju staklenih fasada tendencija je da aluminijumski profili budu što manje vidljivi, a staklene površine što veće. Zato se elementi noseće konstrukcije zida zavese skrivaju iza stakla. Obzirom na to da se ne dobija garancija trajnosti lepka, posledica je ređa primena struturalnih fasada, a češća polustrukturalnih, gde postoje aluminijumski držači stakla koji su vidljivi na fasadi u minimalnoj meri (oko 2,5cm + fuga). Kod oba ova tipa fasada otvaranje prozora se vrši isključivo oko gornje horizontalne osovine prema spolja. Ove fasade su deo objekata velikih poslovnih i tržnih centara i uglavnom su sinonim za savremenu urbanu zonu.
Termički most alu-profila takođe prekidamo radi povećanja toplotne izolovanosti objekta. Ovakvo rešenje je relativno skupo zbog komplikovanih spojeva i visoke cene ugrađenih materijala, međutim, znatne uštede se ostvaruju u toku korišćenja objekta jer se neuporedivo manje energije troši na grejanje i hlađenje.
Mnogi problemi staklenih fasada se efikasno rešavaju izolacionim i drugim specijalnim vrstama stakala. U ovom broju Build magazina predstavièemo Vam kaljena stakla iz fabrike Uniglas, u vlasništvu Nove Forme.
Swisspearl® cement-kompozitni paneli ojaìani sintetiìkim vlaknima koje predstavlja kompanija Esal, imaju odliìnu postojanost prilikom primene na fasadama, posebno se istiìuèi u jedinstvenoj postojanosti boja.
18
Klasična staklena fasada se formira od horizontalnih i vertikalnih nosećih aluminijumskih profila koji su u punoj veličini vidljivi na fasadi. Prozori se otvaraju oko vertikalne i/ili oko donje horizontalne ose. Prednosti su dobro zaptivanje, klasično otvaranje i jednostavno održavanje. Nedostatak ovog rešenja je spoljašnja vizuelna razlika pokretnih od fiksnih delova, ali upravo ovaj detalj može se iskoristiti prilikom dizajniranja fasade.
www.buildmagazin.com
TEMAbroja Drvene fasade su tradicionalno odlika kuća u planinskim predelima, ali danas sve češće ukrašavaju urbane stambene i poslovne prostore. Ovo je omogućeno savremenim tehnološkim dostignućima na polju lepkova i premaza za zaštitu drveta od atmosferskih uticaja. Kao materijal koriste se profilisane daske (letvice, d≥16mm) i/ili drvene ploče. Profilisane daske sastoje se od celuloze, lignina i vode, i malih su dimenzija. U zavisnosti od potreba, profilisanim daskama se mogu dodati smole, kiseline za štavljenje i sl. Eventualna oštećenja već postavljene fasade mogu se popraviti bez većih problema. Pri određivanju veličine, dimenzija i razmaka fuga između dasaka mora se uzeti u obzir da klimatski uslovi dovode do bubrenja i skupljanja drveta.
Drvene ploče su sve zastupljenije na fasadama. Ravna površina, brza montaža i ekološka primena čine drvene ploče veoma interesantnim materijalom. Mogu biti u vidu: • troslojnih ploča od punog drveta • ploča od slojevitog furnira • cementom spojenih ploča od iverice (gde je iverica armatura). Kao lepak za višeslojne ploče uglavnom se koriste alkalne fenol, fenol-resorcin i resorcin smole prirodnog drveta. Postoje odlični
TERMOIZOLACIONI PANELI
sistemi ventilisane fasade od prirodnog drveta gde su daske na vođicama od eloksiranog aluminijuma čime je omogućen nesmetan rad drveta i aluminijuma koji nastaje usled različitih koeficijenata termičkog širenja. Optimalno drvo je radijalno sečen kanadski kedar (fina tekstura, postojana boja i kvalitet bez impregnacije). Ventilisana fasada osigurava građevini visoku udobnost stanovanja zahvaljujući prirodnoj ventilacionoj komori koja se nalazi između strukture samog zida i obloge. Zbog termičkih razlika stvara se prirodno kretanje vazduha na gore čime se poboljšava termička izolacija građevine, naročito tokom leta, kada garantuje efikasno i prirodno uklanjanje toplote akumulirane u fasadi. U ovom broju Build magazina predstavljamo Trespa Meteon panele od borovih vlakana, ìije ponašanje je isto kao i kod tvrdog drveta, a koje kod nas uvozi Polykem Sr.
Metalne fasade
izrađuju se od čeličnih ili aluminijumskih ploča kao obloga sendvič panela sa termičkom ispunom. Čelične ploče uglavnom su u vidu trapezastih bojenih ili impregniranih limova. Aluminijumske ploče uglavnom se izrađuju kao polirane. Postupak kojim se stvara sloj oksida visokih mehaničkih karakteristika na alu-površini zove se eloksiranje. Taj sloj je od 2 do 4 hiljade puta deblji od sloja prirodnog oksida koji se stvara izlaganjem aluminijuma atmosferskim uticajima. Osnovne prednosti aluminijumu daju njegova mala specifična težina, jednostavnost pri obradi i oblikovanju, i mogućnost kvalitetnog bojenja u željenu boju. Osim niza prednosti eloksal ima i jednu manu – izuzetno je osetljiv na atmosferske hemikalije (smog, kisela kiša, prašina...). Iako smo smatrali da su ove fasade rešenje svih problema po principu postavi i zaboravi, ipak se pokazalo da one statički vezuju čestice prljavštine iz vazduha, vremenom stvarajući teško odstranjivi talog koji zatim postaje osnovni razlog propadanja fasade. Drugim rečima: kada se anodizirana ili obojena metalna fasada postavi, treba je redovno održavati i negovati. To će dati dvostruki efekat jer poboljšava izgled fasade i istovremeno štiti od spoljašnjih uticaja sprečavajući koroziju.
PROFILISANI LIMOVI
LIMENI CREP
DOMACI
MONOWALL
®
AC “Staved finish”
GLAMET ®
www.komet-ca.co.yu
Kneza Miloša 14, 32 000 Čačak Tel. 032.344.828; 344.838; fax: 032.227.767 e-mail: komet@eunet.yu
www.buildmagazin.com
19
TEMAbroja Suvi postupak, koji srećemo na savremenim objektima, podrazumeva postojanje jake potkonstrukcije na koju se zatim profilima, kukama ili zavrtnjima kače precizno sečeni modularni kameni elementi. Ovaj postupak se koristi onda kada je fasada ventilisana, odnosno, postoji sloj vazduha između kamena i termoizolacije. U ovom slučaju minimalna debljina ploča je 3cm jer se kačenje ploča vrši sa strane (izuzetno kod pojedinih vrsta granita sitnozrne strukture moguće je da debljina ploča bude i 2cm, ali je ta vrsta kačenja-nošenja ploča znatno skuplja nego klasična sa strane). Kamen – granit ili mermer, mora da zadovoljava propisane standarde, odnosno da prvenstveno zadovolji zahtevane parametre pritisne i savojne čvrstoće. Takođe, treba voditi računa da mermeri vremenom matiraju i gube boju, dok su kod granita boje i politura postojane.
U ovom broju Build magazina bièe reìi o sendviì panelima firmi M-Profil, Lindab i Isobau Hellas S.A. koji proizvode sendviì panele sa ispunom od poliuretana, za fasade, za oblaganje industrijskih objekata, hala, mobilnih objekata na gradilištima.... Kompanija Trimo ovoga puta predstavlja TrimoRaster fasadni sistem, a tu su i Cor-Ten fasade firme Ruukki koje namesto korozije dobijaju patinu, ìime se fasada istovremeno štiti, ali dobija i posebne vizuelne efekte. Izrada fasada sve više se kreèe u smeru uštede energije. Zato Vam predstavljamo i Alu König Stahl, koji u ovom broju promoviše Schüco pametne fasadne sisteme poslednje generacije u skladu sa konceptom Enegija² – fasade koje štede, prave i ìuvaju energiju.
Kamene fasade
spadaju u obloge od teških elementa, i izrađuju se od prirodnog klesanog ili rezanog kamena, kao pojedinačni komadi ili gotovi delovi u vidu ozidanih panela. Mogu se postavljati suvim ili mokrim postupkom. Mokri postupak se koristi onda kada fasada nije ventilisana, i danas se uglavnom primenjuje na manjim objektima jer se spoljni zidovi oblažu klesanim kamenim blokovima na klasičan način zidanja kamenom (kakav je npr. bio primenjen na zgradama Generalštaba i saveznog MUP-a u Beogradu). Kamene ploče mogu da budu debljine 2 ili više cm. Ugradnja se vrši u cementnom malteru ili lepku (kada je podloga ravna). U oba slučaja je potrebno izvršiti skriveno ankerisanje ploča za zid.
Kod klasičnog načina nošenja ventilisane kamene fasade, ako je fasadni zid noseći (a poželjno je da bude armiranobetonski zid), onda se koriste specijalni ankeri. Ukoliko je zid od npr. giter blokova, koriste se hemijski ankeri, ali je to rešenje znatno skuplje i još nije dovoljno eksploatisano u praksi. Ukoliko su noseći delovi na fasadnom zidu samo u nivou međuspratne konstrukcije (npr. kao kod skeletne gradnje), umesto ankera se koristi potkonstrukcija. Najkvalitetniji ankeri i potkonstrukcija se prave od inoxa, mada mogu biti i od pocinkovanih profila, a poslednjih godina i od aluminijumskih profila. Uobičajeni slojevi ventilisane fasade od kamena (za područje Beograda) su: kamen d=3cm, vazdušni prostor debljine 2 do 3cm, termoizolacija 8 do 10cm i konstrukcija zida.
Užiþka 4, 17500 Vranje tel/fax: 017 415 500
Optimalne dimnezije ploča su ≈60u80cm, odnosno površine ≈0,5m², a težine do 50 kg, i naravno da mogu da budu i manje i veće. U Beogradu su ugrađivane ploče na ventilisanoj fasadi i veličine 105u180cm, što je zahtevalo i specifična rešenja kačenja. Svakako da su kamene fasade jedan od najskupljih načina završne obrade imajući u vidu dodatne troškove postavljanja izolacije, neophodan visok kvalitet samog kamena, specifičnu težinu materijala, cenu rada prilikom eksploatacije, obrade, postavljanja i transporta, posebno onda kada se govori o uvoznim mermerima i granitima iz najpoznatijih španskih, italijanskih ili čileanskih kamenoloma. Ali... fasade od kvalitetnog kamena su pogodne za održavanje, tj. održavanje jedva da je potrebno, te su stoga i dobile prigodan pridev – večne. U ovom broju Build magazina predstavièemo Vam firmu T&T stone d.o.o. (nastalu udruživanjem pojedinih firmi iz grupacije Tim A, o kojoj smo veè pisali), i posebno predstavljamo ankere i potkonstrukcije sistema Lapidea iz Italije, ìiji su ekskluzivni zastupnik za naše tržište. U teške elemente oblaganja ubrajaju se i fasade izrađene od keramičkih ploča i opeke kod kojih se postavljanje vrši oslanjanjem na donju potkonstrukciju, skrivenu u fugama. Postoje i različiti dodatni načini kao što su sistemi sidrenja, konzole, šinske konstrukcije i sl. Tu su naravno i obloge od betonskih prefabrikovanih elemenata o kojima će više reči biti u narednom broju Build magazina.
e-mail: cerak1@ptt.yu www.cerak.co.yu
• Proizvodnja: sve vrste termoizolovanog stakla, PVC stolarije (sistem TROCAL), aluminijumske stolarije (profili NISSAL) • Prodaja i ugradnja: svih vrsta ravnog graÿevinskog stakla, ornament, profilit i armiranog stakla, stopsol i parsol stakla, staklenih prizmi, LEXAN-a, RIGIPS gips-karton ploþa, vodootpornih, vatrootpornih i kaširanih ploþa, spuštenih plafona (CASOPRANO, DEKOGIPS, GYPTONE i RIGITON) sa prateüom potkonstrukcijom • Ugradnja: svih vrsta plivajuüih podova, garažnih vrata sa i bez motora na daljinsko upravljanje (HÖRMANN) • Molerski radovi • Zavarivanje
20
www.buildmagazin.com
TEMAbroja Betonske fasade
su zlatno doba imale u jednom periodu XX veka, ali i beton slabo trpi kiseli vazduh i druge atmosferske uticaje. Ipak, baš u trenutku kada se ovaj problem pokazao, i kada su načinjeni prvi koraci ka njegovom otklanjanju (korišćenjem aditiva koji čine da beton sam sebe prečišćava, neprekidno održavajući kvalitet svog poslednjeg sloja), staklene fasade su preuzele primat koji i danas drže.
Nastavljamo i priìu o Simprolitu, koji za fasade nudi ploìe izraòene na bazi polistirolbetona (vrsta lakog betona na bazi agregata od ekspandiranih granula stiropora) ìija su svojstva: ìvrstoèa na udar, postojanost pri eksploataciji, vatrootpornost, paronepropusnost i jednostavnost pri montaži. Zbog svojih karakteristika koriste se i za utopljavanje fasada. I na samom kraju, možemo da zaključimo da vrsta i kvalitet fasade zavise od načina rešavanja problema statičke nosivosti, toplotne i zvučne izolacije, kondenzacije vodene pare, nošenja stakla, zaptivanja, sistema pričvršćivanja, dilatacionih spojnica, otpornosti na vatru i naravno, estetskih ciljeva. Naravno da su moguće i kombinacije lakih i teških elemenata za oblaganje.
Međutim, u poslednje vreme tehnologija se sprema da pruži drugu šansu betonskim fasadama, razvijajući nove aditive koji betonu omogućavaju da nadoknadi sve nedostatke i postigne zadovoljavajući stepen estetike i kvaliteta u pogledu postojanosti boje i površinskog sloja. U SAD je u toku ispitivanje prozirnih betona, sa recikliranim staklom kao agregatom, odličnih mehaničkih osobina, o čemu je Build već pisao.
Danas u Srbiji, naročito u Beogradu, često imamo priliku da vidimo kako neka stara fasada, čiji estetski kvaliteti nisu imali snage da odole zahtevima novog vremena i novih potreba, dobijaju sada sasvim novo ruho, pa tako klasično zidane fasade prekrivamo staklenim i metalnim površinama, a tamo gde je to moguće, kao npr. kod skeletne gradnje, možemo videti i kompletnu zamenu fasadnog zida od opekarskih proizvoda zidom stakla sa alu-profilima Ŷ Za koju god fasadu da se odluìite, prilikom njene postavke bièe Vam neophodne odgovarajuèe skele. Iz tog razloga Vam predstavljamo i ramovske skele firme MB Company.
TEMAbroja
izazov arhitektama
TRIMORASTER Igra vrhunske estetike i funkcionalnosti! TrimoRaster je nov proizvod, ne samo u Trimu veý i na svetskom tržištu modularnih fasada. Radi se o fasadnom sistemu sa vrhunskim estetskim izgledom, kome su dodate sve važne funkcionalne prednosti fasadnih sistema ÿime je kompanija Trimo tržištu i, naravno, Vama ponudila idealno rešenje za Vaše fasade i objekte Fasada već dugo ne služi samo kao zaštita za objekat, već se njom često naglašava i karakter objekta. Spoljašnji izgled koji će na prvi pogled nagovestiti i predstaviti značaj građevine, želja je i cilj svakog arhitekte. Pored spoljašnjeg izgleda, važan je i individualan pogled arhitekte na objekat, kao i na okolinu u kojoj se zgrada nalazi. Zato je sam izbor fasade odgovoran i istovremeno kreativan rad koji može da bude i igra vizuelnog efekta i funkcionalnosti – naravno, ukoliko je Vaš izbor TrimoRaster fasada.
Vrhunska estetika
Svakoj fasadi omogućen je izbor karakterističnog modula. Na ovaj način svaki objekat, to jest arhitekta zadužen za oblikovanje njegove fasade, može na njoj razviti originalnu rasternu mrežu prepoznatljivog modula koja bi na najbolji mogući način predstavljala namenu, stepen ekskluzivnosti i značaj objekta, a sam objekat bi time predstavljao repernu tačku prostora, bilo kao sjajni metalni prozor u gusto izgrađenom urbanom tkivu, bilo kao slobodnostojeći objekat sa svih pet vidljivih fasada.
Oblikovanje fasade sa naglašenim senovitim fugama omogućava izvijanje, ukrštanje i pretakanje elegantnih linija koje mogu da stupaju u odnose sa već postojećim susednim objektima, ali mogu i da u potpunosti prate svoju ličnu matricu i samo svoju priču.
Kombinacija naglašenih vertikalnih i horizontalnih senovitih fuga sa spoljašnjim gladio efektom kod TrimoRastera predstavlja individualno i originalno rešenje za svaki novi objekat posebno. TrimoRaster fasadni sistem namenjen je svima koji žele reprezentativan izgled objekta. Primeren je za fasade hotela, banaka, upravnih zgrada, savremenih školskih i obrazovnih centara, kancelarijskih prostora, poslovnih i trgovačkih centara, itd. Naravno, ovim se spisak objekata različitih namena komplementarnih TrimoRasteru ne završava i ovu fasadu mogu primeniti svi oni koji žele da učestvuju u toj čudesnoj igri modularnih TrimoRaster panela i fuga između njih. Kombinacija estetskog minimalizma sa gladio spoljašnjom linijom i individualnog izražavanja sa naglašenim senovitim fugama, Vašu fasadu čini originalnom, unikatnom i po meri vaših želja. 22
www.buildmagazin.com
Gladio profil spoljašnjeg lima rezultat je posebnih postupaka obrade kojima je postignuto da lim vizuelno deluje potpuno glatko. Svakako da blistavost ovakve fasade kod posmatrača već na prvi pogled stvara utisak poštovanja, poverenja i ekskluzivnosti. Širok izbor dekorativnih elemenata tercijalne plastike, mogućnost postavljanja svetlosnih tela i reklamnih panoa na fasadu, kao i veliki izbor nijansi boja za limene modularne ploče TrimoRaster sistema, sve to dodatno povećava mogućnost različitog završnog izgleda i efekta fasade. TrimoRaster daje mogućnost horizontalnog ili vertikalnog polaganja fasade što dodatno proširuje teren za igru i kombinovanje elemenata. Modularni pristup oblikovanju fasade prisutan je u arhitekturi već preko jednog veka a danas nesumnjivo predstavlja apsolutnu prednost, ne samo u komercijalnom već i u estetskom smislu, ali istovremeno predstavlja i izazov arhitektama koji žele da spoje eleganciju i unikatnost.
Funkcionalnost Trimorastera Funkcionalne prednosti TrimoRaster sistema potiču od vrhunske tehnologije rada i visokokvalitetnih materijala, koji su upotrebljeni za izradu TrimoRaster
TEMAbroja panela. Sve ove prednosti plod su Trimo razvoja, koji je u TrimoRaster uključio dugogodišnje znanje i iskustvo svih svojih zaposlenih. TrimoRaster panel obložen je sa spoljašnje i unutrašnje strane obostrano pocinkovanim limom, dok je između limenih ploča ispuna od mineralne vune.
Protivpožarna otpornost je osobina koja se zahteva i traži, a sve više i podrazumeva kod građevinskih materijala bilo koje namene. Zakonodavstvo u državama širom sveta postavlja konkretne zahteve za zaštitu objekata od požara. TrimoRaster sistem je vatrootporan fasadni sistem koji zadovoljava sve te zahteve. To omogućavaju ugrađeni vatrootporni materijali. Termoizolacijski sistem koji pružaju TrimoRaster fasade predstavlja još jednu odličnu zaštitu objekta i u stanju je da pruži maksimalan komfor unutrašnjeg prostora koji je njima pokriven. Kao toplotni izolator sprečava prolaz vazduha u objekat, hladnog zimi i toplog preko leta, i tako omogućava značajne uštede kod troškova grejanja i hlađenja prostora, odnosno potrošnje energije uopšte. Ušteda energije je, poslednjih godina, jedan od presudnih faktora koji mora biti ispunjen ne bi li proizvodnja nekog materijala bila odobrena i ne bi li se on zatim našao na tržištu.
Zvučna izolovanost je još jedan značajan faktor koji TrimoRaster fasade takođe ispunjavaju po svim predviđenim propisima i zakonima. Udobnost dobro zvučno izolovanog objekta ima za posledicu nekoliko drugih prednosti, pa će se tako iza TrimoRaster fasada gosti, zaposleni i posetioci osećati bolje i biti zadovoljniji, a samim tim i efikasniji.
TrimoRaster sistem predstavlja samonosivi sistem, što znači da je sistem projektovan tako da može da preuzme pored funkcije fasade i funkciju samonosivog zida. Njegovom primenom dolazi do uštede na troškovima materijala i vremena montaže, jer nema potrebe da se koristi dodatni betonski zid.
Prednosti korišèenja TrimoRaster panela i fasada: • • • • • • • • • •
Estetski dizajn sa naglašenim spojevima Veliki broj modularnih kombinacija Naglašavanje rastera bojenim profilima Blistavost fasade zahvaljujući gladio efektu Vatrootpornost Izolacija (toplotna, zvučna, vazdušna i hidrozaptivenost) Ispuna dvostrano pocinkovanih panela mineralnom vunom Samonoseći sistem bez dodatnog zida Laka i brza montaža 25μm PVDF antikorozivna zaštita lima
Sistem TrimoRaster napravljen je tako da je montaža brza i jednostavna. Horizontalna fuga nastaje samim polaganjem panela, a vertikalna fuga se formira pričvršćivanjem panela zavrtnjima po vertikali na potkonstrukciju. Zavrtnji su pokriveni i izolovani EPDM zaptivačem, dok aluminijumski T-profil estetski zaokružuje vertikalni spoj. Aluminijumski profil može da bude u boji panela ili neke druge boje - izbor je Vaš. Tehnološka zaokruženost čitave ideje modularne fasade vidi se u svim detaljima TrimoRaster sistema. U Trimo razvoju predvideli su i rešenja za detalje, koji definišu vrhunski izgled fasade: • oštrougaoni ili zaobljeni ugaoni elementi • završeci za prozore i vrata • završeci za atiku • završetak spoja sa zidom S vremena na vreme tržište građevinske industrije obogati proizvod koji pruži značajne smernice za dalji razvoj arhitekture. TrimoRaster je jedan od takvih proizvoda jer se govori o tehnološki potpuno zaokruženom sistemu, kod koga rame uz rame idu vrhunski izgled, kvalitet i funkcionalnost Ŷ
TRIMO INŽENJERING d.o.o. Bul. Arsenija Ĉarnojeviăa 99b, 11070 Novi Beograd tel: + 381 (0) 11 2129 724 2129 731 tel/fax: + 381 (0) 11 2129 726 e-mail: office@trimo.co.yu www.trimo.co.yu
www.buildmagazin.com
23
TEMAbroja
T&T stone
ventilisane kamene fasade Veý smo upoznali Tim A, kompaniju koja je nastala udruživanjem šest firmi koje se bave kamenorezaÿkim radovima, i sada predstavljamo firmu T&T stone d.o.o. koja je nastala udruživanjem nekoliko ÿlanova konzorcijuma Tim A, s tim što je poslovna saradnja i dalje ista i, trajna, sa svim preostalim ÿlanovima Do udruživanja i nastanka T&T stone došlo je radi što jednostavnije procedure kod nastupa na tržištu i konkurisanja na tenderima u odnosu na formu konzorcijuma. Firma je usko specijalizovana za kompletne kamenorezačke radove: od nabavke materijala-sirovina, tj. granita i mermera, pa preko prerade i obrade, sve do ugradnje na objektu. Kapiciteti proizvodnog pogona u Topoli su najveći u krugu od 1.000km (preko 3ha površine i 3.000m2 pod krovom), sa kompletnom uvoznom opremom koja omogućava kvalitet finalnog proizvoda jednak onome koji daju i najpoznatije svetske kompanije.
Predstavljamo najviše ugrađivani tip prostornog ankera od inoxa koji omogućava podešavnje u sva tri pravca. Ovaj anker ima najširu primenu prilikom oblaganja ventilisanih fasada kamenom, posebno onda kada je osnovni zid armiranobetonski.
anker za ventilisane fasade U slučajevima kada se tačke oslonca obloge fasade nalaze samo u visini međuspratne konstrukcije neophodno je postaviti potkonstrukciju pre oblaganja fasade kamenom. U prvom broju Build-magazina Tim A je najavio saradnju sa italijanskim proizvođačem Lapidea, a sada je T&T stone njihov ekskluzivni zastupnik na našem tržištu. Lapidea potkonstrukcijski sistem za ventilisane fasade izrađuje se od inoxa ili kao pocinkovani element.
potkonstrukcijski sistem Lapidea
Asortiman materijala iz ponude T&T stone neprekidno se povećava, pa će biti proširena i paleta mermera kako bi se izašlo u susret tržištu koje sve više zahteva mermere najvišeg estetskog i tehničkog kvaliteta, posebno u enterijerskim radovima. U 2008. kompanija planira da za pojedine materijale dobije ekskluzivnost na tržištu Srbije. U prvom broju Build magazina opisali smo detaljno čitav proces obrade kamenih blokova koji se odvija u pogonima u Topoli, a sada ćemo Vas upoznati sa sistemima za kačenje ventilisanih kamenih fasada iz njihove ponude. 24
T&T STONE d.o.o. Privredno društvo za obradu i ugradnju kamena – granita i mermera d.o.o.
detalj Lapidea potkonstrukcije Iako se na tržištu pojavljuje pod novim imenom, T&T stone je u svom poslovanju zadržao sve ono po čemu je poznat i ceo konzorcijum Tim A, pa tako kod njih, pored najkvalitetnijeg kamena, vrhunski obrađenog, uz svu neophodnu prateću opremu, uvek možete pronaći i najbolji savet za sva Vaša pitanja i probleme u vezi sa kamenom, bilo da ste projektant, kupac ili kolega iz branše Ŷ www.buildmagazin.com
sedište Trajka Rajkoviăa 3, 11070 Novi Beograd tel: +381 (0) 11 22 70 554 fax: +381 (0) 11 22 80 183 proizvodnja Beogradski put b.b, 34310 Topola tel: +381 (0) 34 831 554 fax: +381 (0) 34 831 673 e-mail: info@tabas.co.yu www.tabas.co.yu www.lapidea.it
TEMAbroja
100% LINDAB
švedski kvalitet u Srbiji
þelik je materijal koji Vas nikada neýe izneveriti, a Lindab je kompanija koja svoje proizvode izraĀuje od najkvalitetnijeg švedskog ÿelika, bez obzira da li su u pitanju kompletni sistemi ili odreĀene komponente Lindab proizvodi kompletne hale, tj. primarnu i sekundarnu čeličnu konstrukciju (krovne i zidne grede od hladno oblikovanih profila), kao i integrisane sisteme za oblaganje i pokrivanje objekata: čelične pocinkovane plastificirane trapezne limove, visoke profile, sendvič panele, zidne kasete... Osim glavnih konstrukcionih elemenata u ponudi su proizvodi koji upotpunjuju navedene sisteme i koji su u potpunosti kompatibilni za ugradnju: sistemi oluka, sistemi zaštite na krovu, transparentni elementi, fabrički elementi za opšivanje, industrijska sekciona vrata, itd.
Lindab fasada od horizontalno postavljenih sendviÿ panela
Lindab sistem konstrukcija za fasadne zidove
profila, idealan je za izgradnju kako porodičnih kuća, tako i za višespratne stambene objekte. Prorezi u sklopu samih profila omogućavaju smanjenje termičke provodljivosti, a takođe minimalizuju buku i vibracije. Kada se koriste u kombinaciji sa vatrootpornim materijalima, ovi sistemi ispunjavaju najstrože protivpožarne propise.
Pored dosadašnjeg proizvodnog programa, u prilici smo da Vam predstavimo nove Lindab sisteme: sistem konstrukcija za fasadne zidove i sistem konstrukcija za pregradne zidove.
Prednosti u primeni ovog sistema su sledeće: • široka primena • mala težina • velika nosivost • niska termička provodljivost • odlična zvučna otpornost • povišena vatrootpornost • otpornost na vlagu • nepropustivost za buđ • jednostavna montaža
Najvažnija funkcija fasadnih zidova je da zaštite unutrašnjost objekta od vrućine, hladnoće, kiše i snega, da spreče buku, kao i da štite od vatre. Lindab sistem konstrukcija za fasadne zidove sa prorezima u profilima u potpunosti ispunjava sve gore navedene funkcije. Profili se proizvode u različitim debljinama, što olakšava pronalaženje optimalnog rešenja u skladu sa njihovim nosivostima. Takođe, proizvodi se sav potreban prateći materijal za fiksiranje prozora, vrata, izolacije, cevi, kablova i zidnih obloga.
Lindab konstrukcija za fasadne zidove izrađen od pocinkovanih i nerđajućih čeličnih
Lindab sistem za pregradne zidove je takođe izrađen od pocinkovanih i nerđajućih čeličnih profila. Ovaj sistem u svom sastavu ima čitav niz profila koji ispunjavaju uobičajene zahteve po pitanju zvučne izolacije, a radi ispunjenja zahteva za višim stepenom zvučne izolacije, razvijen je novi RdB akustični profil, kao prvi reducer buke. Korišćenjem mineralne vune za izolaciju i gipsanih ploča, Lindab sistem konstrukcija za pregradne zidove zadovoljava najstrože protivpožarne propise. I ovaj sistem je jednostavan za ruwww.buildmagazin.com
kovanje. Čak i visoki zidovi nisu problem, jer se profili ne izvijaju i ne zahtevaju nastavke. Lindab profili se proizvode u svim potrebnim dužinama. Sa Lindab komponentama možete napraviti zid viši od 14m. Ovi profili lako podnose sva opterećenja od podne konstrukcije do krovne rešetke. Prednosti u primeni ovog sistema su sledeće: • nepropustivost za buđ • jednostavna montaža • mala težina, a velika nosivost • odlična zvučna otpornost • povišena vatrootpornost
Lindab fasadni i pregradni zidni profili su jednostavni za montažu. Svaki element isporučen na gradilište unapred je obeležen i isečen na traženu dužinu. Takođe, postoje specijalno dizajnirana spojna sredstava za sve vrste primene Ŷ
Predstavništvo za Srbiju Bul. Mihajla Pupina 10d (YUBC), 11070 Novi Beograd tel/fax: +381 (0) 11 311 04 85 311 04 86 e-mail: lindab@yubc.net www.lindab.co.yu
25
TEMAbroja
LENSIM-NEOTON fasade koje ne stare Od kako znam za sebe, čovekovo lice je za mene najjače osvetljeni i najprivlačniji delić koji me okružuje. Ivo Andriü
Zajednička želja svakog arhitekte, investitora i korisnika jeste da fasada zgrade, njeno lice, što je moguće duže, a poželjno kroz ceo njen upotrebni vek, ostane nepromenjena. Da bi se to postiglo, već tokom projektovanja, a svakako tokom izgradnje i u periodu eksploatacije i održavanja objekta, treba imati u vidu nekoliko opasnosti koje negativno utiču kako na vizuelni identitet zgrade, tako i na njenu funkcionalnost.
Lensim-Neoton d.o.o. je u mogućnosti da Vam kroz isporuku najsavremenijih materijala, kroz stručnu savetodavnu podršku, kao i kroz direktno izvođenje pojedinih vrsta radova, pomogne da se sa navedenim problemima suočite na najadekvatniji način. Problemi sa kojima se suočava svaka fasada tokom svog veka: • Razgradnja i erozija materijala je, pored prirodnih klimatskih faktora, najčešće indukovana kiselim kišama i zagađenjem vazduha (smog) • Penetrirajuća atmosferska vlaga, u kombinaciji sa dejstvom mraza, dovodi do pukotina, narušavanja termičkih karakteristika, korodiranja armature, razvoja organskih organizama i stvaranja nepoželjnih soli • U urbanim sredinama, grafiti su svakodnevni problem sa kojim se građani suočavaju
26
Lensim-Neoton d.o.o. u ponudi ima proizvode primenljive na svim fasadama, u zavisnosti od problema sa kojima se suočavaju. Ovom prilikom Vam navodimo samo neke od njih:
Popravke i konzervacija: • Polimer-cementni reparatur malter Durocret, Rapicret, Megacret, Planfix, Penetron V/o Patch, Penetron Dresscrete, Penecrete Mortar... • Materijali za hemijsko učvršćivanje Peneseal-pro i Peneseal-fh... • Lak za kamen VS-1... • Aditivi za poboljšanje karakteristika maltera i betona (plastifikacija, vodonepropusnost, ubrzavanje, usporavanje, polimerizacija – Adiplast, Bevetol, Plastiproof, Adium, Retadol, Adiflex-b, Penecryl Elastic, Penetron Admix...) • Zaštita od grafita AG-77, AGS...
Zaptivanje fasade: • Trajno elastična zaptivna masa Elastotan, git za strukturalno zastakljivanje IG-1k...
Građevinski lepkovi: • Serija C2 lepkova AK-11, 20, 22, AKelastic, AK-marble, AK-stone, AK-glass, AK-rapid, AK-grand...
Hidroizolacija fasade: • Dubinska hidroizolacija betona Penetron • Cementni elastični premazi Aquamat, Sealcoat... • Eliminacija kapilarne vlage Aquamat-F • Impregnacija Protesil, Penesil... • Poliuretanski premaz Isoflex-pu, Penecoat-elastic, Penecoat-clear... • Hidroizolaciona fasadna boja Flexcoat • Akrilni fasadni malter u boji Marmocryl
Lepeza materijala neophodnih za primenu na fasadama objekata je prevelika da bi smo ih mogli sve ovde nabrojati. Za svaki konkretan slučaj, bilo da je objekat u fazi projektovanja, izgradnje ili naknadnih intervencija, u preduzeću Lensim-Neoton d.o.o. su spremni da zajedno sa Vama analiziraju i da, ukoliko je to potrebno, u saradnji sa stručnim službama svojih ino-dobavljača ponude najcelishodnije i ekonomski najprihvatljivije rešenje Ŷ
Termoizolacija i zvučna izolacija fasade: • Termoizolacioni malter Tektoterm, Isolmant...
www.buildmagazin.com
LENSIM-NEOTON d.o.o. Goce Delĉeva 42, 11070 Novi Beograd tel: +381 (0) 11 2691 696 e-mail: office@lensim.co.yu www.lensim.co.yu
TEMAbroja
COR-TEN
Patina i za ventilisane fasade! Za Cor-Ten se zna od tridesetih godina prošlog veka. Vremenom se pokazao kao veoma primenjiv i uspešan u industriji, transportu, a poslednjih godina i u graĀevinarstvu. Ovaj proizvod je izraĀen od specijalne vrste ÿelika premazane posebnim završnim slojem koji u kontaktu sa uslovima spoljašnje sredine hemijskom reakcijom stvara zaštitni – patinirani sloj, koji predstavlja dodatnu zaštitu svakog od ovih elemenata i priprema ih za agresivne uslove spoljašnje sredine 36 meseci, što umnogome zavisi od agresivnosti same sredine u kojoj se objekat nalazi. Najbolja varijanta upotrebe Cor-Ten kaseta kao fasadne obloge je kad se ona u startu projektuje uzimajući u obzir sve elemente i specifičnosti same obloge, potrebne potkonstrukcije, termičkih dilatacija, potrebne opšivke, kao i potreban vezni materijal. Danas se Ruukki Cor-Ten koristi u obliku kaseta, kao interesantan elemenat modernih fasada. Sa ostalim elementima i dodatnom opremom, Cor-Ten kasete formiraju funkcionalnu, visokokvalitetnu ventilisanu fasadu. Osim kaseta, od ovog materijala se mogu izraditi i horizontalne fasadne lamele Fasetti tipa H, kao i Design profil Madrid. Specijalni sloj koji se nanosi na površinu čelika oksidirajući stvara patinu koja predstavlja dugotrajnu zaštitu površine. Patina se stvara u normalnim uslovima u periodu od 18 do
Debljina materijala od koga se izrađuju kasete je 1,5mm. Same kasete su standardne dubine 30mm, a ukupna debljina fasadne obloge, tj. udaljenje spoljne fasadne linije od potkonstrukcije, odnosno termoizolacije, je samo 60mm. Sama širina vertikalne spojnice može varirati od 10 do 30mm, dok je horizontalna spojnica standardne širine od 34mm. Rupe na kaseti pomoću kojih se ona pričvršćuje za potkonstrukciju su ovalne (prečnika 10 i 8mm). Kasete se vezuju za potkonstrukciju samo na uglovima – kra-
jevima kaseta, ukoliko su one veličine do 700mm, a ukoliko su veće vezivaće se praktično na svakih 600 do 700mm. Moguće je proizvesti ugaone kasete za oblaganje uglova fasada, završetka zidova pod krovom ili okvira prozora i otvora uopšte. Količina opšivki može biti maksimalno smanjena prilikom izrade samog projekta, a one se postavljaju tako da se nalaze iza kaseta, ne narušavajući izgled i linije same fasade. Porudžbina kaseta se vrši posebno za svaki objekat, prema projektovanim dimenzijama. Na gradilište kasete stižu u drvenim kutijama, koje treba držati na mestu koje nije direktno izloženo vodi. Na kutijama se nalaze oznake onog tipa kaseta koje su spakovane u toj kutiji, a sve radi lakšeg snalaženja na gradilištu. Projekat montaže kaseta određuje redosled montaže, i, što je on bolje urađen, montaža će se odvijati brže. Ukoliko se odlučite za Ruukki Cor-Ten fasadu, izabraćete dugotrajnu, modernu fasadu jedinstvenog, atraktivnog i robustnog izgleda Ŷ
RUUKKI HUNGARY Kft. Predstavništvo Beograd Glavna 13M, 11080 Zemun tel/fax: +381 (0) 11 30 76 192 30 76 193 e-mail: ruukki.serbia@ruukki.com www.ruukki.com/rs www.buildmagazin.com
27
TEMAbroja
NOVA FORMA fasadna stakla Uniglasa Nova Forma je veý odavno ime koje garantuje kvalitet u dizajnu, proizvodnji i distribuciji nameštaja. Dugogodišnje iskustvo, sposobnosti i veštine zaposlenih radnika, kao i primena savremenih tehniÿko-tehnoloških dostignuýa, doprineli su razvitku brenda Nova Forma koji veoma uspešno posluje na prostorima regiona i šire. Ipak, sada Vam predstavljamo jednu od fabrika kompanije sa kojom stupaju na tle fasada, enterijera i graĀevinarstva uopšte - preduzeýe za preradu stakla Uniglas Sedište Nove Forme nalazi se u Šamcu u BiH, ali su prisutni i na tržištu Srbije gde se njihovo poslovanje odvija uz pomoć firme Nova Forma – Beograd. Preko 60% svoje proizvodnje kompanija plasira u inostranstvo, što im daje podsticaj za dalji razvoj i usavršavanje, ali istovremeno i omogućava da iz godine u godinu sebi postavljaju više ciljeve u poslovanju i razvitku proizvodnog programa i distributivne mreže.
njima u savremenoj građevinskoj industriji
Uniglas je svoje poslovanje u poslednjem vremenskom periodu posebno usmerio na obradu i kaljenje stakala za fasade.
stavljajući time decenijama dugu i poznatu tradiciju prerade stakla. U sklopu zaokruženog procesa obrade stakla izdvajamo: • Najsavremenije mašine za obradu stakla (sečenje, brušenje, poliranje, bušenje) • Peskiranje stakala • Linije za sito štampu
U preduzeću Nova Forma – Beograd možete se raspitati o svemu vezanom za kompletni proizvodni program, i dobiti detaljne informacije u vezi sa proizvodima i njihovom distribucijom Ŷ
Za poseban detalj prerade stakla u Uniglasu izdvojili bismo peći za kaljenje stakla. U skladu sa trendovima na tržištu i kreta-
Lole Ribara 120 11250 Beograd-Železnik tel: +381 (0) 11 2571 062 2580 911 e-mail: office-beograd@novaforma-furniture.com www.novaforma-furniture.com
U sastavu Nove Forme danas posluje nekoliko fabrika, a jedna od njih je i fabrika za preradu stakla Uniglas. U poslednje tri godine, investiranjem u modernizaciju proizvodnih pogona u Uniglasu, došlo je do značajnih povećanja proizvodnih kapaciteta za preradu stakla. Naravno da su sve investicije praćene i odgovarajućim kadrovskim i organizacionim unapređenjima, na-
28
Međutim, proizvodni programi Uniglasa orjentisani su i na mnoge druge grane industrije, pa se tako u fabrici rade i: • Sve vrste obrade i kaljenje stakla za industriju nameštaja • Proizvodnja staklenog nameštaja • Proizvodnja stakla za belu tehniku • Proizvodnja stakla za automobilsku industriju • Izrada vitraža • Proizvodnja lustera i plafonjerki
www.buildmagazin.com
TEMAbroja
ISOBAU
fasadni i krovni paneli U prošlom broju predstavili smo sve prednosti montažnih objekata i kontejnera vodeýe grÿke kompanije u proizvodnji poliuretanskih panela, trapezoidnih pokrivaÿa, limova i lake konstrukcije – Isobau Hellas S.A. Ovoga puta Vam detaljnije predstavljamo nekoliko tipova panela za boÿno i krovno oblaganje objekata razliÿitih namena Krovni paneli tipa TRS su lako obrađeni građevinski elementi koji imaju čitav niz tehničkih i ekonomskih prednosti za izvođenje jake, termoizolacione i vodootporne obloge, velike izdržljivosti na teret i vremenske prilike. Projektovani sa pet trapezoidnih vrhova i blagim reljefnim međuugibima, izdržavaju velike terete čak i pod izuzetno nepovoljnim uslovima. Koriste se prvenstveno za krovno pokrivanje zgrada ali se mogu upotrebiti i za bočna oblaganja.
TRS paneli Isodeck krovni paneli predstavljaju srednje rešenje između trapezoidnih čeličnih folija bez poliuretanske izolacije i krovnih panela sa čeličnim folijama sa obe strane. Podrazumeva se da su ovi paneli jeftiniji od krovnih panela TRS iako obuhvataju čitav niz tehničkih prednosti za konstrukciju termičkog i hidroizolacionog pokrivača sa velikom postojanošću na teret i vremenske prilike. TLS se sastoje od dve providne ravne poliesterske ploče pojačane staklenim navlakama sa obe strane i ispunjene 30mm širokim poroznim elastičnim daskama (jastučićima) koje su smeštene i zalepljene unutar ploča nad rogovima, dok je preostali prostor prazan.
TL su providne trapezoidne ojačane krovne ploče od poliestera koje se koriste za prirodno osvetljenje onda kada je neophodan visok prenos svetlosti, pri čemu uspešno odbijaju UV zračenje i savršeno se uklapaju sa TRS i Isodeck krovnim panelima, kao i sa TS trapezoidnim čeličnim pločama, i u kombinaciji sa njima čine jedinstveni krovni pokrivač. TS trapezoidni metalni pokrivači su oblikovane čelične folije bez termoizolacije koji se koriste i za bočno pokrivanje objekata i otvorenih hala tamo gde termoizolacija nije neophodna. Projektovani su sa pet rebara trapezoidnog oblika sa ravnim međuprostorima, čime je obezbeđena otpornost na velika opterećenja. WFR paneli su predviđeni za bočno pokrivanje hladnjača, dobar su termoizolator, postavljaju se uglavnom na podove i bočne strane hladnjača. Sastoje se od dve obojene i galvanizovane čelične obloge sa ispunom od poliuretanske pene. Projektovani su tako da obezbeđuju potpunu hidroizolaciju i visoku čvrstoću, dok su se njihova kompaktnost i debeli sloj poliuretana pokazali kao izuzetan termoizolator i pri izgradnji objekata za zamrzavanje i održavanje niskih temperatura. Proizvode se u raznim bojama i debljinama. TRM bočni, i MWL krovni paneli, načinjeni su od čelične vune i obojeni galvanizovanim čeličnim folijama sa obe strane, visoke su čvrstoće sa dobrim termoizolacionim svojstvima. Koriste se kao protivpožarna zaštita a proizvode se u raznim bojama i raznim debljinama.
WL paneli međuugibima pruža izuzetno visoku izdržljivost na opterećenja, čak i pod izuzetno nepovoljnim uslovima. U suštini se koriste za oblaganje zidova i kao unutrašnji razdelnici zgrada, a u nekim slučajevima se mogu koristiti i kao razdelnici tavana. Postavljanje svih Isobau panela izvodi se jednostavno i brzo. Svi tipovi panela imaju inovativno rešene bočne ivice čime je obezbeđena potpuna nepromočivost, što se posebno odnosi na krovne elemente koji zadržavaju odlična hidro i termoizolaciona svojstva i pri velikim rasponima. Takođe, svi tipovi panela se izrađuju u širokom spektru boja, sa različitim tehničkim karakteristikama i dužinama, i što je posebno važno – svi Isobau proizvodi prate savremene ekološke zahteve. Isobau serija panela, zajedno sa gredama tipa C i Z, objedinjuje ponudu za kompletno oblaganje objekata svih veličina bez obzira na namenu i specifične zahteve. Posebna prednost je mogućnost kombinovanja nekoliko Isobau panela kako bi se dobio zidni omotač i krovni pokrivač prema željama i potrebama svakog klijenta. Sve detaljne informacije o panelima možete pronaći na njihovom sajtu, gde i na srpskom jeziku imate predstavljene sve ove proizvode uz palete boja, šematske crteže i tablice sa tehničkim karakteristikama Ŷ
WCL paneli WCL paneli bočnog pokrivanja predstavljaju najmodernije i najlepše rešenje za bočno oblaganje zgrada. Poseduju savršene hidro i termoizolacione osobine, dok istovremeno imaju i prednost skrivenog podupiranja. Dizajn njihovog profila sa blagim reljefnim www.buildmagazin.com
Predstavništvo Beograd Vile Ravijojle 11, Beograd tel: +381 (0) 11 367 90 19 fax:+381 (0) 11 367 90 18 e-mail: isobausrb@isobau.gr www.isobau.gr
29
TEMAbroja
TRESPA
sva najbolja svojstva u jednom panelu Polykem SR d.o.o. iz Beograda, posluje u okviru Ravago Group – najveýeg evropskog dilera graĀevinskih materijala. MeĀu vruhunskim svetskim proizvoĀaÿima, sa kojima je Polykem SR d.o.o. u partnerskim odnosima, izdvajamo holandsku kompaniju Trespa
Trespa je internacionalna kompanija koja je patentirala i razvila tehnologiju proizvodnje visokokvalitetnih pločastih materijala i od 1960. postaje svetski lider u proizvodnji panela različitih namena. Trespa International BVD ima preko 600 zaposlenih u svojim firmama u skoro svim zemljama sveta, kao i u dve fabrike u Holandiji i Japanu, koje su 2006. ostvarile proizvodnju od preko 4 miliona m² panela i obrt od preko 200 miliona evra.
Trespa paneli su velikih dimenzija i proizvode se u četiri tipa u zavisnosti od mesta ugradnje: Athlon, Virtuon, TopLab+ i Meteon. Njihovo homogeno jezgro sastoji se od drvnih vlakana iz evropskih borovih šuma, termički obrađenih, uz dodatak smola, i presovanih pod visokim pritiskom i temperaturom. Trespa je razvila posebnu patentiranu tehnologiju elektronskog zračenja (EBC) koja pločama daje izvanredna svojstva. Trespa Athlon je posebno namenjena za enterijere sa povećanim procentom vlage (toalet i tuš kabine, lokeri, ali i za izradu nameštaja u javnim objektima). Virtuon je potpuno nova ploča iz Trespa laboratorije, posebno otporna na habanje i hemijske uticaje, sa naročito dizajniranim reljefima. 30
Idealno rešenje za enterijere javnih prostora, naročito za obloge zidova aerodroma, metro stanica, škola... ali i prostora sa posebnim higijenskim zahtevima: bazena, operacionih sala, sterilnih soba... Tu je i specijalni panel Toplab+ koji zbog posebnog ojačanja poseduje izuzetnu otpornost na različite hemijske supstance i sredstva za održavanje higijene, i predstavlja idealno rešenje za radne površine u biohemijskim laboratorijama.
Trespa Meteon je usled svojih izuzetnih svojstava visokootporna ploča na klimatske uticaje: vlagu, kiše, kisele kiše, temperaturne promene (-20° C do +80° C), UV-zračenje...
Zahvaljujući zatvorenoj strukturi, onemogućen je prodor nečistoća i vlage u unutrašnjost ploče, kao i stvaranje buđi. Održavanje je izuzetno jednostavno: rastvorom deterdženta i vodom ili, u slučaju izuzenih nečistoća (grafiti i sl.), moguće je koristiti aceton, benzin, razređivač i druga agresivna higijenska sredstva.Trespa Meteon je posebno razvijen za primenu u spoljašnjim uslovima, kao obloga ventilisanih fasada – za novogradnju i sanaciju fasada, kao obloga krovnih venaca, balkona i nadstrešnica, u izradi kioska, reklamnih panoa, urbanog mobilijara, sendvič panela sa ispunom od xps-a... Izuzetno bogata paleta boja i dezena u okviru Meteon klase Unicolors, Wood Decors, Naturals, Gloss, Metallics, kao i reljefa Rock u saten i metalik varijantama, pružaju dizajnerima slobodu u kreativnim rešenjima i visok kvalitet u praktičnoj
primeni. Paneli mogu biti jednostrano i dvostarno laminirani, u dimenzijama 255x186, 305x153 i 365x186cm, kao i debljinama od 6-16mm.Trespa Meteon se isporučuje i u obliku obostrano laminiranih ugaonih profila 90°. Proizvodni program Meteon nudi dva tipa ploča obzirom na klasu zapaljivosti: • ST (standard), crnog jezgra, kl. B2 • FR (fire retardant), smeđe jezgro kl. B1 Ponašanje Trespa ploča jednako je ponašanju tvrdog drveta. Materijal se ne topi, ne eksplodira, ne dimi i zadržava svoju stabilnost. Tip FR uvršten je u klasu materijala s najboljim vatrootpornim ponašanjem među organskim materijalima. Obe klase materijala zadovoljavaju propise o sigurnosti u slučaju požara koji su sadržani u regulativi EU.
Trespa Meteon paneli se kod nas najčešće upotrebljavaju kao obloga ventilisane fasade na aluminijumskoj ili čeličnoj potkonstrukciji. U zavisnosti od karaktera objekta fiksiranje je vidljivo ili skriveno sa otvorenim ili zatvorenim horizontalnim i vertikalnim spojevima. Na raspolaganju su i gotova rešenja u okviru posebno definisanih Trespa sistema. Trespa sistemi kačenja osmišljeni su kako bi zadovoljili tehničke i estetske zahteve dizajnera, izvođača, građevinsku regulativu, kao i da bi se postigla ušteda u potrošnji materijala. Na upit možete dobiti sve pripadajuće informacije i potrebnu dokumentaciju o postavljanju, obradi i montaži Trespa panela, kao i uzorke materijala svih boja i dezena Ŷ
Zastupanje i distribucija POLYKEM SR d.o.o. Balkanska 29, Beograd tel: +381 (0) 11 306 55 77 fax: +381 (0) 11 268 16 44 e-mail: a.seferovic@polykemsr.co.yu web: www.trespa.com www.buildmagazin.com
TEMAbroja Autor Simprolit® sistema, PhD (DTech) Milan Deviă, DCivEng Akademik Mečunarodne Akademije tehnoloških nauka Inostrani ĉlan Ruske Akademije tehnoloških nauka Doktor tehnologije gračenja i inženjeringa u gračevinarstvu Diplomirani gračevinski inženjer
Sve veća cena energenata na svetskom tržištu i obaveza države da cenu energije za grejanje domaćinstava održi u realno prihvatljivim granicama platežne sposobnosti socijalnih slojeva stanovništva, podigli su pitanje utopljavanja fasada na nivo od državnog značaja. Sa druge strane, sistemi i materijali za utopljavanje fasada, pored svoje osnovne funkcije termičkog izolatora, moraju da zadovolje i niz drugih, ne manje važnih zahteva, od kojih su najvažniji dugovečnost primenjenih materijala i sistema i njihova otpornost na dejstvo požara. Nažalost, dugovečnost primenjenih materijala i sistema za utopljavanje fasada (kao njihovog svojstva da tokom vremena zadrže svoje mehaničke i termofizičke karakteristike), ispitivanja za konkretne klimatske uslove i normativi koji bi iz toga proistekli u većini zemalja još uvek nisu propisani. Iako neizostavno predstavlja tempirani problem sa odloženim dejstvom (ispitivanja u Ruskoj Federaciji su pokazala da je dugovečnost stiropora 5-10 godina, mineralne vune 14-20 godina, blokova i ploča od gasbetona tipa siporex 17-20 godina, šuplje opeke 30-40 godina a, Simprolita®, kao ubedljivo najdugovečnijeg termoizolacionog materijala, ne manje od 50 godina), kod nas dugovečnost primenjenih materijala nije uslov za gradnju i tehnički prijem objekata. I dok se problemi dugovečnosti najčešće zanemaruju i njihovo rešenje prepušta informisanosti projektanata ili savesti investitora objekata za tržište, daleko ozbiljniji i odgovorniji je pristup otpornosti na požar primenjenih materijala i sistema za utopljavanje fasada.
Faktori od uticaja na požarnu opasnost Pri projektovanju sistema za utopljavanje fasada, korisno je znati sledeće: • pri požaru temperatura na fasadi dostiže preko 900° C • nisu svi tipovi mineralne vune otporni na temperaturu požara koji se rasprostire preko fasade (ni u kom slučaju se ne smeju koristiti tipovi mineralne vune čija je temperatura topljenja manja od 500° C) • primena mineralne vune u ventilisanim fasadama ne rešava problem njihove vatrootpornosti • posle nekoliko krupnih požara gde je plamen prenošen gorenjem vetrozaštitnog i vodoodbojnog materijala kojim se mineralna vuna štiti od razrušenja usled protoka vazduha u ventilisanom sloju, ovom proble-
PROTIVPOŽARNE RAZDELNICE kao protivpožarna zaštita fasadnih sistema sa polimernim utopljivaÿem
mu se pridaje poseban značaj, a poznati proizvođač mineralne vune Rockwool pustio je na tržište i dvoslojnu ploču za utopljavanje fasada, pri čemu je gornji sloj izrađen od izuzetno tvrde mineralne vune zapreminske težine ≈90 kg/m • i goriv i samogasiv stiropor gore u prisustvu plamena, s tom razlikom što se samogasiv stiropor sam gasi po nestanku izvora plamena, a goriv nastavlja da gori i posle uklanjanja izvora plamena • horizontalna brzina gorenja kod nas najčešće upotrebljavanog stiropora za utopljavanje fasada, po rezultatima ispitivanja IMS Beograd, iznosi 6,4mm/sekundi, odnosno ≈25m/h
• brzina gorenja čistog stiropora montiranog po vertikali je eksponencijalna funkcija koja zavisi od vrste (goriv ili samogasiv) stiropora, dimenzija objekta, klimatskih faktora (vetar, visoka temperatura, vlažnost) i najmanje je 4-10 puta veća od horizontalne brzine gorenja, pre svega iz razloga što zapaljen stiropor pada u žižu plamene buktinje, povećavajući pri tom dejstvo i brzinu gorenja i dodatnom temperaturom sopstvenog izgaranja • primera radi, od gorenja čistog stiropora (bez zaštitno-dekorativnog sloja) na prvom, do njegovog izgaranja na 10-tom spratu, ne prođe više od 20-25 minuta • otpornost na požar utopljenih fasada zavisi i od karakteristika elemenata njihovog pričvršćivanja za objekat, kao što su građevinski lepkovi, tiplovi, ankeri, konzolni elementi za držanje ventilisanih i staklenih fasada i sl. www.buildmagazin.com
(na primer, konzolni elemenat od aluminijuma za ventilisane i staklene fasade topi se već na 650° C) • otpornost na požar fasada zavisi i od čvrstoće i nosivosti osnovnog materijala od kojeg je sazidan objekat i u koji se ankeruje sloj za utopljavanje fasada – što se posebno odnosi na gasbeton (siporeks), šuplju opeku i sl. • uslov za otpornost na požar zidova između stanova gubi smisao ako se požar iz stana u stan na istom spratu može preneti preko fasade • brzina destrukcije materijala za utopljavanje direktno je zavisna i od materijala za unutrašnje vezivanje komponenti (lepak), kao i od materijala primenjenog za demineralizaciju komponenti (fenoli, polimeri) slojeva za utopljavanje • obezbeđivanje otpora prolasku dima unutar sistema za utopljavanje fasada, a u zonama međuspratnih ploča je, takođe, izuzetno važan faktor kod razmatranja otpornosti na požar fasadnih sistema za utopljavanje objekata • gorive su, po pravilu, boje, plastične mrežice, plastični tiplovi i drugi elementi koji se primenjuju za izradu zaštitno-dekorativnog sloja • atika, ornamenti, karnizi, ramovi oko fasadnih otvora i drugi ukrasi na fasadi izrađeni od negorivih materijala, a koji istupaju ne manje od 35-40mm od ravni fasade, u određenoj meri usporavaju brzinu širenja požara • fizička svojstva armiranog betona (pre svega armature u betonu) drastično se menjaju sa povećavanjem temperature – pri temperaturi 150° C pojavljuju se unutrašnje pukotine, u intervalu od 200-250° C nastaje eksplozivno raslojavanje betona, a gubitak nosivosti napregnutih armirano-betonskih konstrukcija kreće već pri temperaturi od 380° C • otpornost na požar utopljene fasade ne zavisi samo od stepena gorivosti primenjenog materijala za utopljavanje, već pre svega i u najvećoj meri od ukupnog konstruktivnog rešenja primenjenog sistema za utopljavanje fasada • ne postoji univerzalno rešenje – oblast primene izabranog sistema za utopljavanje fasada i uslovi pod kojim se on primenjuje određuju, pored požarnih, i drugi zahtevi, kao što su: termotehničke karakteristike, paropropusnost, čvrstoća, ponašanje u 31
TEMAbroja uslovima povećane spoljne (atmosferske) i unutrašnje (zavisno od namene objekta i prostorija) vlažnosti, oblika, strukture, konstruktivnog i likovnog rešenja fasade itd.
Malterisani sistemi sa polimernim utopljivaÿem i požarna opasnost Najčešće, kao materijali za utopljavanje fasada primenjuju se ekspandirani (tipa: stiropor) i ekstrudirani (tipa: stirodur) polistiroli – ploče od ovog materijala se lepe i tipluju za fasadu, a zatim se, preko plastične mrežice, nanosi dekorativno-zaštitni sloj. Sa aspekta požarne opasnosti, osnovni nedostatak takvih sistema je njihova potencijalna sposobnost da doprinose rasprostiranju ili i sami rasprostiru požar po fasadi objekta – u slučaju da plamen požara izađe na fasadu, što je i najčešći slučaj.
detalj simprolit pp razdelnice iznad sokle
Protivpožarne razdelnice Ponašanje polistirola u sistemu sa dekorativno-zaštitnim malterom u uslovima termičkog dejstva požara određeno je pre svega njegovim požarno-tehničkim svojstvima: • pri temperaturi 85-90° C počinje proces skupljanja polistirola • pri temperaturi 240-250° C polistirol počinje da se topi • pri temperaturi 280-290° C počinje proces termodestrukcije polistirola sa izdvajanjem gasnih isparenja • pri temperaturi u dijapazonu od 360-380° C dolazi do paljenja polistirola • pri temperaturi od 460-480° C polistirol se sam pali, i bez prisustva drugog otvorenog plamena
šema montaže simprolit pp razdelnica na fasadi Pri termičkom dejstvu plamena na ovakve fasadne sisteme dolazi do termodestrukcije polistirola, uz izdvajanje zapaljivih gasova. Deo tako izdvojenih gasova, prodirući kroz sloj dekorativno-zaštitnog maltera, popada u žižu plamena i sagoreva, što opet u velikoj meri uvećava silinu plamenog toka i njegovu visinu, ujedno doprinoseći i skraćenju vremena do razrušenja zastakljenih površina sprata iznad i širenju požara na taj i spratove iznad.
detalj simprolit pp razdelnice pod prozorom Kao dekorativno-zaštitni sloj kod takvih sistema za utopljavanje fasada (kod nas popularno nazvane demit fasade) primenjuju se razni tankoslojni malteri debljine 3,5-10mm na osnovu specijalnih sitnozrnih maltera ili polimercementnih struktura, armiranih mrežicom od stakloplastike. U Ruskoj Federaciji, za obezbeđenje sigurnih i požarno-bezopasnih sistema sa polistirolnim utopljivačem neophodno je strogo slediti za nizom zahteva i preporuka – između ostalog i pre svega uvek primenjivati protivpožarne razdelnice širine 200-250mm oko fasadnih otvora (uključujući i špaletne oko prozora) i u nivou
detalj simprolit pp razdelnice na spoju sa soklom Paralelno sa tim, dolazi do razrušenja dekorativno-zaštitnog maltera koji otpada sa srazmerno velikih površina tako utopljenih fasada, što opet, u uslovima time nastalog slobodnog dostupa kiseonika iz vazduha, dovodi da naglog izgaranja ploča polistirola uz veliko oslobađanje temperature – sa svim daljim pratećim posledicama.
32
međuspratnih konstrukcija, kao i predvideti njihovu primenu kod primicanja fasade krovu od gorivih materijala, na mestu ulaska ili kačenja spoljnih instalacija na utopljenu fasadu objekta, na mestima konstruktivnih dilatacija, na početku ili završetku sokle objekta i slično. Pri tome, protivpožarne razdelnice se postavljaju na svu debljinu termoizolacionog sloja od polistirolnih ploča (od spoljašnje površine zida do unutašnje površine dekorativno-zaštitnog maltera), bez šupljina i zazora u odnosu na osnovni fasadni zid.
detalj simprolit pp razdelnice iznad prozora www.buildmagazin.com
detalj simprolit pp razdelnice oko prozora Kao protivpožarne razdelnice, primenjuju se protivpožarne razdelnice od tvrdo presovane mineralne vune i Simprolit protiv-požarne razdelnice (SPPR) od Simprolit® polistirolbetona, patentiranog polistirolbetona firmi Simpro i Simprolit iz Srbije. Uloga protivpožarnih razdelnica u nivou međuspratnih ploča i oko fasadnih otvora sastoji se u sledećem: • protivpožarne razdelnice u nivou međuspratnih ploča i oko fasadnih otvora obezbe-đuju stabilnost dekorativno-zaštitnog maltera u svojoj ravni i njegovu stabilnost u odnosu na fasadu objekta u uslovima drastičnog povećanja temperature u ravni fasade usled požara, čime se rešavaju negativni uticaji niske temperaturne tačke početka skupljanja (85° C) i topljenja (240° C) ploča od polistirola, kojim je ista fasada utopljena
detalj simprolit pp razdelnice kod primicanja gorivom krovu • postojanje horizontalnih protivpožarnih razdelnica u nivou svake međuspratne ploče sprečava rasprostiranje po spratovima vrućih i gorivih gasova unutar sistema za utopljavanje fasada • gornja protivpožarna razdelnica fasadnog otvora iz kojeg izlazi plamen (PP razdelnica iznad fasadnog otvora prostorije koja gori) sprečava padanje rastopljenog polistirola (sa zida iznad fasadnog otvora prostorije koja gori i kroz koji izlazi plamen) u žižu plamena
TEMAbroja
detalj simprolit pp razdelnice na mestu vertikalne dilatacije • donja protivpožarna razdelnica fasadnog otvora iz kojeg izlazi plamen (PP razdelnica ispod fasadnog otvora prostorije koja gori) sprečava pregrevanje ploča od polistirola montiranih na zidu ispod (ispod prozorskog otvora prostorije koja gori) do temperaturne tačke njihove destrukcije i na taj način isključuje mogući dotok gorućih gasova (odozdo) u žižu plamena koji se širi iz prozorskog otvora prostorije u kojoj je požar • donja protivpožarna razdelnica fasadnog otvora iznad onog iz kojeg izlazi plamen (iznad sprata gde je izbio požar) sprečava pronicanje gorivih gasova ka prozorskom otvoru iznad), što bi dovelo do pucanja prozorskih stakala i prenošenja požara na spratove iznad • bočne protivpožarne razdelnice oko fasadnih otvora sprečavaju pregrevanje ploča od polistirola montiranih na fasadni zid istog sprata i prenošenje požara na susedne stanove istog sprata na kojem je i prostorija u kojoj je izbio požar.
šavine polistirolnih kuglica, cementa i specijalnih aditiva - patentiranog od strane firmi Simpro i Simprolit iz Srbije, a Simprolit® sistem je sveobuhvatan sistem za ekološko, energetski efektivno i izuzetno ekonomično građenje koji, pored protivpožarnih razdelnica, sadrži i: blokove za zidanje fasadnih, nosivih i pregradnih zidova i međuspratnih ploča, troslojne i jednoslojne ploče za utopljavanje fasada, patentirani sistem ploča kao trajno ugrađene oplate za izvođenje utopljenih betonskih fasadnih zidova, protivpožarnih zidova i međuspratnih ploča nad garažama u objektu, patentirani sistem za izvođenje utopljenih ventilisanih ravnih krovova, sistem za izvođenje izravnavajućih slojeva (cementnih košuljica) i slojeva za pad i dr. Svakim danom proizvodnja Simprolit elemenata se širi po celom svetu – izgrađene su ili se grade fabrike u Ruskoj Federaciji (u osam gradova), Gruziji, Bugarskoj, BIH - Republici Srpskoj i Srbiji, a sledeće godine, po puštanju automatizovane linije ze proizvodnju, planiraju se i Australija, Meksiko, Engleska, Irska, Portugalija, Bahrein, Arapski Emirati, Koreja, Kipar...
• u suvom stanju, u laboratorijskim uslovima, u odnosu na tvrdo presovanu mineralnu vunu, Simprolit® je nešto gori termoizolator (l=0,065 za razliku od O=0,04 mineralne vune) ali u uslovima prirodne, a posebno visoke atmosferske vlažnosti u konačnom zbiru razlika je znatno manja • daleko je dugovečniji od mineralne vune • po rezultatima ispitavanja otpornosti na požar sprovedenim u Srbiji i Ruskoj Federaciji, zid od Simprolit blokova otporan je na požar više od 3 časa (EI180), a pregrade od jednoslojnih Simprolit ploča debljina 8 i 10cm (na drvenoj i metalnoj potkonstrukciji) otporne su na požar preko 2 časa (EI120) • predstavlja bolju barijeru naglom širenju zapaljenih gasova u odnosu na mineralnu vunu • seče se običnom testerom za drvo, lako se obrađuje, teše, ukraja i montira • ne zahteva ravnu površinu na koju se montira, za razliku od mineralne vune • po sastavu i karakteristikama osnovnih sirovina (kuglice ekspandiranog polistirola, cement, aditivi i voda) identičan je sistemu za utopljavanje fasada pločama od polistirola (stiropora), tako da se njihovom kombinacijom dobija homogeni površinski sistem, bez opasnosti od pojave pukotona na mestima spojeva dva različita materijala (stiropor i mineralna vuna).
detalj simprolit pp razdelnice iznad balkonskog istupa
detalj simprolit pp razdelnice na mestu prodora elektrokabla
Prednost SIMPROLIT® protivpožarnih razdelnica Materijal za izradu protivpožarnih razdelnica kod sistema za utopljavanje fasada primenom ploča od polistirola (stiropora) mora da po definiciji ispuni više zahteva: • da je otporan na dejstvo požara, minimalno 120 minuta (EI120) • da je dobar termički izolator • da ima relativno dobru mehaničku čvrstoću • da je dugovečan i otporan na mraz • da je hidrofoban (ne upija vlagu) • da predstavlja barijeru naglom širenju zapaljenih gasova • da je relativno lak za obradu, ukrajanje i montažu na fasadi Tvrdo presovana mineralna vuna je materijal poznat na našem tržištu i ne treba ga posebno predstavljati. Simprolit® je specijalna vrsta EPS betona – me-
I tvrdo presovana mineralna vuna i Simprolit® predstavljaju dobra rešenja za izradu protivpožarnih razdelnica, kao rešenja za protivpožarnu sigurnost sistema za utopljavanje fasada primenom ploča od polistirola (stiropora). Ipak, po mišljenju autora, primena Simprolit® protivpožarnih razdelnica ima određeni broj prednosti, kao što su: • ima daleko veću mehaničku čvrstoću (pri opterećenju od preko 3.500kg/m2 sleganja su mu manje od jednog milimetra, dok se čvrstoća tvrdo presovane mineralne vune definiše pri njenoj deformaciji od 10%) • hidrofoban je (ne upija vlagu) u daleko većoj meri od mineralne vune, pliva po vodi (3-5 puta je lakši od vode, zavisno od marke), a čak i prisustvo vlage od 1-4% po masi ne menja bitno svoje termotehničke pokazatelje (kod mineralne vune 1% vlažnosti i do 20% umanjuje njene termoizolacione karakteristike) Legenda: 1. zid od opeke, betona i sl. 2. ploče za utopljavanje od penopolistirola (stiropora) 3. simprolit protivpožarne razdelnice (SPPR) 4. dekorativno-zaštitni sloj fasade www.buildmagazin.com
U svakom slučaju, izbor tipova protivpožarnih razdelnica je na projektantima, a njihova ugradnja se izričito preporučuje. Jer, odsustvo protivpožarnih razdelnica kod sistema za utopljavanje fasada pločama od polistirola drastično povećava požarnu opasnost kod takvih sistema, posebno ako tako utopljena fasada nije zaštićena malterom debljine 20-25mm preko armirane mreže (kao jednim od varijantnih rešenja). Naime, kod primene tankoslojnih polimernih maltera, koje sadrže polimere i preko 14% mase, takav sistem, pri zagrevanju na temperaturi višoj od 240-260° C, prelazi u svoje piroplastično stanje, praćeno smanjenjem mehaničkih karakteristika i razrušenjem sistema pod dejstvom sopstvene težine Ŷ
33
intervju
AP Vojvodina O autoputu i još poneĉemu... build: Već duže vreme, a posebno poslednjih meseci, tema autoputa je prva na tapetu kada se pominju projekti u AP Vojvodini… V. Z: Tema autoputa Horgoš-Požega je prva na tapetu iz dva osnovna razloga: prvo, zato što je ovaj autoput objekat od interesa za čitavu Republiku Srbiju a gradi se i na teritoriji APV, i obzirom da je kao takav u nadležnosti vlasti u APV, sasvim je normalno da se tom problematikom bavimo i mi. Drugo razlog je taj što smatramo da način finansiranja, davanjem koncesije i za onaj deo tog autoputa koji je više od 60% već izgrađen u delu kroz APV, šteti interesima Vojvodine što ne može biti dobro ni za Republiku Srbiju. Veo tajnosti pod kojim je ceo postupak od početka pa do kraja potpisivanja ugovora vođen, i neobjavljivanje svih aneksa tog ugovora, daje nam za pravo da sumnjamo u ispravnost ovakvog načina finansiranja izgradnje.
build: U javnosti, projekat autoputa stavlja u zapećak sve druge projekte, posebno one u visokogradnji. Možete li nam reći nešto više njima? V. Z: Izgradnja ostalih objekata od interesa za Republiku, a koji se grade na teritoriji APV, koja je po Zakonu o planiranju i izgradnji u nadležnosti našeg Sekretarijata, teče, uz manje probleme, veoma dobro. Stručne službe našeg Sekretarijata koje prate poštovanje zakona od strane investitora, sada, pet godina nakon prenošenja nadležnosti u ovoj oblasti, već rade rutinski posao, i rade ga odlično. Za izgradnju objekata visokogradnje u Vojvodini koja podrazumeva izgradnju stambenih i poslovno-stambenih objekata, najčešće u gradovima, nadležna je lokalna samouprava. Nadležnost našeg Sekretarijata u ovoj oblasti je jedino pri rešavanju sporova u drugom stepenu, što podrazumeva da, ukoliko neki investitor ili neko ko smatra da je na neki način ugrožen izgradnjom nekog objekta, nisu zadovoljni rešenjem koje se donese u prvostepenom organu (od opštinske građevinske inspekcije ili nekog drugog opštinskog organa) ima pravo da podnese žalbu našem Sekretarijatu, koji tada, u drugom stepenu, rešava o primeni zakona od strane prvostepenog organa. 34
...razgovarali smo sa Vladimirom Zelenoviýem, Pokrajinskim sekretarom za urbanizam, arhitekturu i graditeljstvo. Priÿao nam je o dugoroÿnim prednostima i trenutnim problemima prenošenja ovlašýenja na lokalne nivoe, o ulozi Pokrajine u pitanjima autoputa Horgoš-Požega, o inicijativi njegovog Sekretarijata za predstojeýi novosadski Sajam graĀevinarstva, ali i o planovima osnivanja GraĀevinske direkcije Vojvodine razgovor vodio Mladen Bogiăeviă
Moram da kažem da kao rođeni Novosađanin nisam zadovoljan urbanističkim rešenjima pojedinih delova grada, arhitektonskim rešenjima pojedinih zgrada ili celih kvartova, ali s obzirom na nadležnosti koje imamo, ne možemo direktno da utičemo na to, osim da kritikujemo i javno izražavamo nezadovoljstvo. Naravno, ima i mnogo dobrih rešenja, grad menja svoj izgled, postaje lepši i dobija obrise velegrada. Slično je i sa drugim opštinama u APV kada su u pitanju veća naseljena mesta i gradovi.
build: Nedavno su doneti zakoni o prenošenju nadležnosti nad obalama reka sa republičkih, na organe lokalne samouprave, čime je nastavljen pozitivan trend decentralizacije. Kakva su dosadašnja iskustva u APV na tu temu, posebno lokalnih urbanističkih službi…
zgrada Izvršnog veýa AP Vojvodine www.buildmagazin.com
V. Z: U vezi sa prenošenjem nadležnosti sa republičkih organa na lokalnu samoupravu, u ovom slučaju, kao i svim drugim, moram da kažem da sve aktivnosti u tom smislu u potpunosti podržavam. Svaki stepen decentralizacije je neophodan iz više razloga. Navešću samo dva, po mom mišljenju, najvažnija: Prvi razlog je to što ne može Država, posmatrajući sve iz jednog centra, da donese ispravnu odluku o rešavanju određenih problema u bilo kom regionu bolje nego što to može neko sa nižeg nivoa vlasti koji je rođen, živi i radi u toj sredini i sa tim problemima. Drugi razlog je taj da prioritete usmeravanja finansijskih sredstava za rešavanje određenih problema ne može da određuje centralna vlast bolje od ljudi sa lokalnog nivoa.
intervju build: Ali, da li tih ljudi imate dovoljno? Kako funkcionišu lokalne službe, posebno urbanistička, koja bi i trebalo da preuzme ulogu sprovođenja ovih zakona?
što su JP Zavod za urbanizam Vojvodine, Udruženje urbanista Vojvodine, Društvo arhitekata Novog Sada, FTN Departman za arhitekturu i Departman za građevinarstvo.
Međutim, imamo i mnogo loših primera, kao što je npr. privatizacija Potisja iz Kanjiže.
build: Tranzicioni procesi u građevinskoj V. Z: Tu imamo problem koji nikako ne sme biti razlog odustajanja od pravca decentralizacije! Naime, lokalne urbanističke službe još uvek u pravom smislu i ne postoje. One se sada svode na jednog ili dvojicu ljudi zaposlenih u lokalnoj upravi, koji pored tih poslova obavljaju i još neke druge (iz oblasti privrede, izgradnje i slično) i nikako ne mogu kvalitetno da se bave rešavanjem tako složene problematike. Sa položaja Pokrajinskog sekretara za urbanizam, arhitekturu i graditeljstvo, mogu sa sigurnošću da kažem da na lokalnom nivou vlasti nema dovoljno stručnih ljudi koji mogu da stanu iza nekog novog zakona za čije sprovođenje će biti zaduženi. Nema ih, iz prostog razloga što lokalna samouprava do sada nije imala nadležnosti u toj oblasti i na osnovu toga nije raspolagala ni potrebnim finansijskim sredstvima za formiranje stručnih službi koje bi se time bavile. Proširenje nadležnosti podrazumeva i dodatna finansijska sredstva koja bi u tom slučaju sa republičkog nivoa bila preneta na lokalni i tada bi se stvorili preduslovi za formiranje neke vrste lokalnih ministarstava, odnosno sekretarijata koji bi mogli uspešno da se bave sprovođenjem onih zakona koji se prenose u nadležnost lokalne samouprave.
build: Ispratili smo vesti o Vašoj inicijativi da se na sledećem Sajmu građevinarstva u Novom Sadu pojave sva preduzeća iz ove oblasti sa teritorije AP Vojvodine. Možete li za naše čitaoce objasniti o čemu se radi? V. Z: Kao neko ko redovno prati sajamske manifestacije primetio sam da postoji veliki broj manjih firmi koje se bave nekom od delatnosti vezanih za građevinarstvo i koje imaju šta da prikažu na takvim manifestacijama, ali iz različitih razloga ne pojavljuju se na Sajmu građevinarstva. U kontaktima sa njima zaključio sam da je jedan od problema, verovatno i najveći, upravo nedostatak finansijskih sredstava. Takođe sam shvatio da nema nikakve logike da se naš sekretarijat čija su nadležnost građevinarstvo, urbanizam i arhitektura, i to na nivou cele Pokrajine, nikada do sada nije prikazao kao izlagač na ovom Sajmu. U januaru 2007. godine doneo sam odluku da izađemo na Sajam i da predstavimo posetiocima u neposrednom kontaktu šta je to što mi u Sekretarijatu zapravo radimo. Pod pokroviteljstvom našeg Sekretarijata, na štandu koji smo zakupili, predstavili smo i sve ostale institucije koje se na teritoriji APV bave urbanizmom, prostornim planiranjem, projektovanjem i izgradnjom objekata, kao
struci još uvek teku veoma sporo. Oko polovine preduzeća još uvek nije privatizovano. Pomenuli ste neke od primera, ali kakvo je stanje u AP V, uopšte gledano?
Vladimir Zelenoviè Pokrajinski sekretar za urbanizam, arhitekturu i graditeljstvo
U svetlu odličnog poslovnog odnosa sa rukovodstvom Novosadskog sajma i našeg Sekretarijata, potpisan je sporazum o saradnji Novosadskog sajma i našeg Sekretarijata, koji sam potpisao sa gospodinom Bojanom Gajićem, izvršnim direktorom Novosadskog sajma. Deo tog sporazuma odnosi se i na činjenicu da će se na narednim sajmovima građevinarstva, finansijskim sredstvima iz budžeta APV, finansirati izlaganje upravo tih malih izlagača. Godišnje će u tu svrhu biti izdvojen iznos od dva miliona dinara kojima može da se pokrije plaćanje zakupa za više od 500m² izlagačkog prostora, sa još oko 500m² koje bi te firme same finansirale, obzirom da je malom preduzeću dovoljno i do maksimalno 50m². Na ovaj način rešio bi se taj problem za barem 50 novih firmi. Saradnju sa Novosadskim sajmom smo u međuvremenu proširili, i veoma sam zadovoljan zbog toga jer smatram da samo zajedničkim radom možemo da postignemo mnogo bolje rezultate koji će doneti boljitak svim građanima.
build: Na teritoriji AP Vojvodine nalazi se nekoliko naših najčuvenijih imena iz oblasti građevinarstva, posebno na polju sirovina… Gde je danas njihovo mesto na tržištu? V. Z: Tačno je da na području APV imamo najčuvenija imena iz oblasti građevinarstva, a posebno na polju proizvodnje sirovina za građevinski materijal. Jedan broj preduzeća iz ove oblasti je veoma uspešno privatizovan i odlično se snalazi na tržištu, kao na primer beočinska Fabrika cementa, Polet Bečej, IGM iz Stražilova... www.buildmagazin.com
V. Z: Da, i kod nas u AP Vojvodini ima još uvek onih koji i dalje posluju kao društvena preduzeća. Po mom mišljenju, privatizacija građevinskog sektora je neminovna i dobro je da se uradi u što kraćem roku. Nadam se da će novi vlasnici, kao što je to slučaj u pomenutim uspešno privatizovanim preduzećima, ispunjavati svoje obaveze i u pogledu primena dobrih socijalnih programa, primenama novih, ekološki prihvatljivih tehnologija, naravno, u skladu sa osnovnim principima održivog razvoja. Pored toga, neophodno je, kako za sve te proizvođače građevinskog materijala, tako i za izvođače radova i firme koje se bave projektovanjem, obezbediti na prvom mestu dovoljno posla. Čvrsto stojim pri stavu, i zalagaću se svim silama da se za poslove koji se finansiraju iz budžeta, formira građevinska direkcija Vojvodine, koja će za izgradnju većine objekata od interesa za Republiku Srbiju, a koji se grade na teritoriji APV, angažovati isključivo preduzeća sa teritorije APV.
build: Da li je to u skladu sa... V. Z: Da... znam šta ste želeli da me pitate. I ne... ne smatram uopšte da bi to neko mogao da proglasi zatvaranjem jednog regionalnog tržišta za ostale. Verovatno će se većina vaših čitalaca složiti sa time da se i ovde mora napraviti decentralizacija, obzirom da odluku o tome ko će vršiti projektovanje, izgradnju i nadzor nad izgradnjom za ove objekte, mora doneti neka novoformirana građevinska direkcija Vojvodine, koja će istovremeno brinuti o razvoju ovih regionalnih preduzeća. Donošenje odluke koja bi novac iz budžeta APV ili pojedinih lokalnih samouprava, zadržala na istoj teritoriji, svakako da je logično i sasvim legitimno rešenje. Naravno da ovo pre svega podrazumeva apsolutno poštovanje svih drugih etičkih i zakonskih pravila tržišta, tj. cena i kvalitet izvedenih radova moraju biti jednaki onima koje bismo dobili i na sasvim otvorenim konkursima.
build: Hvala na razgovoru. Želimo Vam puno uspeha u ostvarivanju postavljenih ciljeva. V. Z: Hvala i vašem magazinu na saradnji i lepim željama. Želim još samo da pozovem sve vas, i vaše čitaoce, na naredni Novosadski sajam u martu sledeće godine Ŷ 35
TEMAbroja
paneli i fasadni sistemi
SWISSPEARL
®
prirodna elegancija osobenog i sveTokom više od 20 godina Dakle, denog izgleda materijala, različitih završnih švajcarski tim za istraživanje obrada, pruža više prilagodljivosti i izvanredi razvoj neprekidno je usa- nu projektantsku slobodu da se zavodljive vršavao svoju jedinstvenu boje i teksture mogu jednostavno i sjajno uskladiti sa drugim materijalima. struÿnost u pogledu izrade jezgra, bojenja i primene Glavne osobine proizvoda kompozit-cementnih panela za izradu fasadnih sistema. Swisspearl® panele za fasade i enterijer ispoOva ogromna tehnološka ručuje jedini proizvođač u svetu sa 20-godišnjim iskustvom u proizvodnji cement-kompounapreĀenja ÿine kiÿmu zitnih panela sa novom tehnologijom izrade zbirke švajcarskih fasadnih jezgra bojenjem, ne samo neprozirnim bojama. sistema prvoklasnog kvalite- Legendarni švajcarski kvalitet ogleda se posebta za vrhunsku arhitekturu no u sledećim osobinama:
Swisspearl® paneli se proizvode u modernim razvojnim postrojenjima u Niederurnen-u (Švajcarska) korišćenjem male količine energije i visoke svesti o očuvanju okoline. Proizvode se od visoko kvalitetnog portland cementa, sintetičkih vlakana, celuloznih materijala i stabilnih pigmenata. Vlastiti postupak proizvodnje, razvijen u Švajcarskoj, sa posebnom završnom obradom površina, impregnisanim ivicama i zadnjom stranom panela, pruža optimalno ponašanje i trajnost potpuno presovanih panela. Milioni panela postavljeni od 1985. godine širom sveta dokaz su izvanrednog, pouzdanog, dugovečnog kvaliteta švajcarskog cementnog jezgra i završnog premaza.
• Ujednačeno bojenje kompozit-cementnih panela objedinjuje lepotu i trajnost • Posebno projektovani sistem fasadnih obloga sa ventilisanjem sa zadnje strane, najpouzdaniji sa gledišta građevinske fizike • Neuporediva fizička svojstva - jedini vlaknocementni fasadni paneli koji ispunjavaju uslove za najvišu klasu kvaliteta 5A u skladu sa evropskim normama o potvrdi kvaliteta (EN 12467) – CE • Visoko kvalitetna armirna vlakna (<6% celuloznih vlakana) • Nizak stepen upijanje vode • Visoka otpornost na vremenske uslove • Bez uticaja blizine morske obale i normalnog atmosferskog zagađenja • Sunce, kiša (čak i kisele kiše), vlaga i mraz skoro da ne utiču na izgled površine panela
Eternit Switzerland je jedini proizvođač koji majstorski sprovodi zahtevni proces proizvodnje integralno bojenih cement-kompozitnih panela, koje nudi u veoma širokom izboru boja, obezbeđujući pri tom visoku higijenu proizvodnog procesa i veoma mali uticaj na okolinu.
Zadivljujuýi izbor Novi proizvod Swisspearl® je usredsređen na stvaralačke potrebe arhitekata tako da im omogući planiranje i ostvarivanje vizije fasade, uz ispunjenje svih očekivanja investitora. 36
www.buildmagazin.com
• Dug vek postojanosti i otpornosti boje: u zavisnosti od nijanse Delta E vrednost iznosi između 1 i 3 po CIELAB skali posle izlaganja u trajanju od 2.000 sati (svetlost Xenonskih lampi u skladu sa Testom vremenskih uslova). Obezbeđeno prirodno i ujednačeno starenje celokupne površine panela/fasade • Garantovana otpornost u temperaturnom opsegu od -40° C do +80° C • Ponašanje u slučaju požara: A2-s1, d0 u skladu sa standardom EN 13501-1/UBC Class I, NFPA Class A u skladu sa standardom ASTM E 84-99 • Uglavnom fabrička izrada sečenja, bušenja i impregnacije, najvišeg kvaliteta • Najmanje moguće održavanje zahvaljujući glatkoj završnoj obradi površine panela izrađenog od inertnog materijala • Proizvodi pretežno izrađeni od mineralnih sirovina, 100% obnovljivi • Švajcarski građevinski standardi potvrđuju 40 godina kao očekivani životni vek fasada izrađenih od Swisspearl® panela.
TEMAbroja Ostali Swisspearl® proizvodi: • Široki izbor dodataka i pričvrsnih sredstava odgovarajuće boje • Paneli za balkone bojeni sa obe strane, perforirani unutrašnji elementi itd. • Prethodna generacija proizvoda razvijana 80-ih (površinski bojeni paneli sa sivim jezgrom) takođe se može dobiti za doziđivanje zgrada i naročite potrebe. Tražite Natura (prozirni završni premaz sa vidljivom cementnom strukturom) ili Tectura (jasne, jake neprozirne boje sa sitnozrnom završnom površinom) sistem bojenja.
Swisspearl® fasadni paneli Swisspearl® fasadni paneli su cement-kompozitne ploče velikog formata, dostupne u različitim načinima završne obrade. Nakon opsecanja sa sve četiri strane, ploče mogu biti sečene prema željenim dimenzijama. Swisspearl® fasadni paneli mogu da se postave u jednoj ravni sa vertikalnim i horizontalnim spojevima, ili na drugi način, horizontalnim preklapanjem.
Detalji spojeva i načini pričvršćivanja kao i doslovce neograničen izbor veličina ploča pruža beskrajne mogućnosti u stvaranju jedinstvenih, privlačnih fasada. Swisspearl® fasadni paneli se postavljaju u skladu sa najnovijom tehnologijom neprekinutog ventilisanja sa zadnje strane fasadne obloge. Ovaj, u potpunosti razvijen i proveren sistem oblaganja fasada, već decenijama efikasno štiti konstrukciju zgrade, a samim tim i čitavu zgradu, od atmosferskih uticaja. Paneli su otporni na koroziju, nezapaljivi su, izuzetno trajni i praktično ne moraju da se održavaju – što predstavlja prednost i privlačno rešenje u svakom smislu. Za detaljna uputstva o projektovanju i montaži koristite tehničku dokumentaciju Esala.
Nenadmašna usluga Carat SL i Reflex paneli, namenjeni vrhunskim projektima, dostupni su preko lokalnih ovlašćenih Swisspearl® distributera. Oni će sa odanim saradnicima, obavezanim visokim standardima, pružiti profesionalnu podršku projektantima dok se fasada ne postavi. Zajedno sa tehničkom službom u Švajcarskoj, oni su uvek na raspolaganju da brzo odgovore na bilo koje pitanje vezano za Swisspearl® sisteme i detalje, dimenzije i način sečenja i/ili izbor boja.
Pomoć projektantima i ugovaračima u svakoj fazi projekta, dostavljanje uzoraka, obučavanje radnika i garancija, doprinose utisku visokog nivoa usluga namenjenih povećanju vrednosti projekta i zadovoljstva korisnika. Swisspearl® – ne samo proizvođač već i saradnik u izvođenju, sa odabranim distributerima koji su tu da pruže podršku i pomognu zadovoljenje propisanih najviših standarda. Raspoložive veliìine Swisspearl® panela: Debljina
proizvodne mere
korisne mere
(mm)
(mm)
8 mm 5/16“
3070 x 1250 2530 x 1250
3040 x 1220 2500 x 1220
12 mm 15/32“
3070 x 1250 2530 x 1250
3040 x 1220 2500 x 1220
Za svako Vaše pitanje možete pozovati lokalnog ovlašćenog Swisspearl® distributera, da proveri mogućnost nabavke panela u željenoj boji, određenoj veličini, kao i o svemu drugom što može dovesti do međusobne saradnje Ŷ
U zavisnosti od naìina bojenja i nijanse boje mogu biti isporuìeni i paneli širine 950 mm: Debljina
8 mm, 5/16“
proizvodne mere
korisne mere
(mm)
(mm)
3070 x 950 2530 x 950
3040 x 920 2500 x 920
*paneli korisne dužine 10’– 0” mogu se proizvesti u fabrici
Ovlašăeni zvaniĉni distributer za podruĉije Srbije ESAL d.o.o. Beograd Bulevar Mihajla Pupina 10ž lokal 70 11070 Novi Beograd tel/fax: +381 (0) 11 311 57 84 mob: +381 (0) 63 318 558 e-mail: esal@bitsyu.net www.esal.si www.eternit.ch www.swisspearl-architecture.com www.buildmagazin.com
37
TEMAbroja
ENERGIJA² Schüco pametne fasade Na sajmu BAUMA u Minhenu svoje inovacije i tehnološka dostignuýa predstavio je i dobro poznati lider u dizajnu aluminijumskih konstrukcija u graĀevinarstvu, firma Schüco Rast svetske populacije i standarda bezmalo su iscrpeli prirodne resurse, što zahteva nove strategije, a jedna je i novi moto – Energija², za fasade koje treba da štede i prave energiju, prateći dizajn, sistemsku automatiku i usavršenu sigurnosnu tehniku. Schüco ovde već danas pruža značajan doprinos svojim inovacijama, efikasno povezujući termozaštitu i solarnu tehnologiju. Pored optimalnih uslova za život, rad i proizvodnju, tu su i zahtevi dizajna, bezbednosti i automatizacije objekta, kako bi se štedela energija, a troškovi korišćenja optimizovali. Zgrade koje štede i proizvode energiju daće važan doprinos smanjenju potrošnje, nižim cenama energije i boljoj klimatskoj zaštiti. Centralne teme projektovanja predstavljaju termička izolacija prozora i fasada kao i korišćenje solarne energije putem Solar Thermal i Photovoltaic postrojenja. Schüco je prihvatio ove izazove i već nudi nova efikasna rešenja u kojima Energija² ima značajno mesto.
Energija kroz automatizaciju Automatskim upravljanjem fasadama, tj. međusobnim usaglašavanjem funkcija provetravanja, zasene, bezbednosti, unutrašnje temperature, smanjenja dejstva vetra i proizvodnje energije, kao i automatskim sistemima otvaranja i zatvaranja prozora – štedi se energija. Važan deo optimizacije predstavlja i upravljanje klimatizacijom. Prozori i vrata sa centralnom blokadom pružaju veoma veliki doprinos dobijanju energije, a otvaranje prozora u toku noći, može ciljano uticati na hlađenje objekta. Proklamovan cilj firme Schüco je da svi aktivni elementi fasade jednog objekta budu elektronski umreženi, a svi otvori objekta upravljani automatskim putem. Realizacijom ovog cilja, energetski potencijal fasade objekta može se u potpunosti iskoristiti. Schüco automatizacija koja donosi lakoću rukovanja, isto je tako važna kao i prateća tehnika, nevidljiva, skrivena u ramovima prozora i vrata. Automatizacija fasade i dalje je na početku, ali će u budućnosti 38
bitno doprineti energetskoj efikasnosti celokupnog objekta (naročito za luksuzne domove i na objektima koji nisu namenjeni stanovanju).
razvijena signalna tehnika uz pomoć senzora omogućava potpunu kontrolu stanja. Zajedno sa novim biometrijskim oblicima kontrole pristupa, Schüco nudi brojne koncepte umreženih sistemskih tehnika na tržištu bezbednosti koji zadovoljavaju sve standarde i propise.
Energija i dizajn
Schüco je idealan partner, jer razvoj sistema profila, tehnika okova, pogona i elektronskih upravljačkih sistema zahtevaju mnogo iskustva i visoke inovacione sposobnosti.
Energija i bezbednost Bezbednost nije samo zaštita od vremenskih prilika, već i od provala i vandalizama nad objektima svih vrsta. Schüco nudi postrojenja za zatvaranje objekata (brave), sigurnosne profilisane cilindre, električne višestruke zatvarače, ručice prozora koje se mogu zaključavati, sigurnosne okove na prozorima i vratima sa definisanim klasama otpornosti i magnetne prekidače koji svi zajedno u velikoj meri povećavaju pasivnu bezbednost nekog objekta. Kod prozora čije se otvaranje aktivira motorima, automatsko stezno obezbeđenje doprinosi bezbednosti korisnika, pošto mehanizam za zatvaranje automatski reaguje na otpor. Sistemska rešenja firme Schüco sa efikasnim zaustavljanjem zrna vatrenog oružja i eksploziva pokazali su se veoma dobro, a uz to daju maksimalnu slobodu pri oblikovanju i dizajniranju. Bezbednosni sistemi firme Schüco nude zaštitu od dima i vatre za sve objekte. Odlično
Moderne fasade u sve većoj meri ispunjavaju funkcije u oblasti energentske efikasnosti, automatizacije i bezbednosti, a rastu i zahtevi u pogledu dizajna. Bilo da se radi o integraciji uređaja na motorni pogon i upravljanje u naročito tanke čelične i aluminijumske profile, ili je reč o harmoničnom oblikovanju lamela za zaštitu od sunca, Schüco nudi uravnoteženi dizajn, gde su oblik, funkcionalnost i površina međusobno optimalno usaglašeni. Za sve Schüco proizvode osnovna su pitanja funkcionalnosti i dizajna, jer svi novi elementi moraju biti usaglašeni sa postojećim delovima fasade. Schüco dizajn povezuje plemenite površine i suverene oblike sa inovativnim tehnologijama. Oni su garancija postojanog dizajna i prate nastojanja arhitekata u oblikovanju.
Pored dugog veka trajanja i jednostavne upotrebe svih proizvoda, rešenja firme Schüco imaju i dopunske vrednosti. Kombinacija toplotne izolacije, solarne tehnologije, automatizacije, bezbednosti i dizajna pokazuju da raznovrsnost primena i koristi od fasada sve više rastu. Za to se postarala Energija², koja već i danas nudi za budućnost proverena rešenja za uključivanje novih, energijski relevantnih, sigurnih, lako opsluživanih komponenata sistema Ŷ
ALU KÖNIG STAHL Vladimira Popoviăa 6 CG APT, 11000 Beograd tel: +381 (0) 11 3111 051 3111 226 fax: +381 (0) 11 3111 165 e-mail: office@alukoenigstahl.co.yu www.alukoenigstahl.com www.buildmagazin.com
TEMAbroja
za kvalitetnu i modernu arhitekturu
M-PROFIL
sendviÿ fasadni i krovni paneli Kompaniju M-profil predstavili smo u prošlom broju magazina Build uglavnom kroz njihove trapezno i sinusno profilisane limove, ali i limove profilisane u obliku crepa, a sada želimo reýi nešto više o njihovim krovnim i fasadnim sendviÿ panelima Proizvodnja u kontrolisanom proizvodnom procesu, jednostavno postavljanje na fasadu objekta, minimum otpada prilikom rada i termoizolacione karakteristike najvišeg nivoa, svrstavaju sendvič panele M-profila u proizvode koji čuvaju prirodne resurse i ekološki su prihvatljivi.
Sendvič paneli kompanije M-profil se primenjuju prilikom gradnje skoro svih vrsta građevina. Jednako dobro se mogu koristiti kod jednostavnih skladišta, kao i kod ekskluzivnih poslovnih zgrada ili hotela. Izgradnja tehnički zahtevnih građevina, kao što su hladnjače ili proizvodni pogoni, nezamisliva je bez krovnih ili fasadnih sendvič panela. Mogućnosti različitih kombinacija boja i površinskih obrada panela daju arhitektama i dizajnerima kreativnu slobodu potrebnu za kvalitetnu i modernu arhitekturu. Konstrukcije od sendvič panela proizvode se od kvalitetnih i trajnih materijala, ugrađuju se brzo, dugog su
veka trajanja uz jednostavno održavanje i zato su izuzetno ekonomski opravdane. Svojim mehaničkim, fizičkim i estetskim svojstvima sendvič paneli dokazuju da su visokorazvijen građevinski proizvod najšire primene.
Krovni i fasadni paneli Svojstva sendvič panela proizlaze iz načina spajanja pojedinih sastavnih elemenata u kompozitni panel. Dva površinska lima lepe se na jezgro od kamene vune ili polistirena. Limovi imaju superiornije mehaničke karakteristike, dok je jezgro odličan toplotni izolator. Limovi su čelični, pocinkovani i bojeni bojom na poliesterskoj bazi. Proizvedeni su po normi EN 10147 i EN 143 i ispunjavaju sve savremene protivpožarne zahteve. Debljine koje se koriste su 0,50 i 0,60mm, dok im je granica razvlačenja fy=280MPa. Jezgro može biti od kamene vune specifične težine 120kg/m3 (protivpožarni paneli) ili polistirena od 15kg/m3 (samogasivi paneli).
Debljina jezgra može biti od 60 do 200mm, a spoljašnji limovi se nude u dve vrste obrade lima, u mikroliniranom obliku i standardnom obliku profilacije. Razlikujemo dva tipa panela: krovne (sa trapezno profilisanim limom) i fasadne, koji se mogu montirati na potkonstrukciju horizontalno i vertikalno, bilo na čeličnu ili betonsku konstrukciju. Osim toga, moguće je i dodatno ugraditi ukrase od alu-profila plastificiranih u boji panela ili nekoj drugoj boji, kako bi se istakli određeni delovi fasade (na primer sokla, okviri oko prozora i ulaza, atika ili venac u gornjim zonama zida i sl.).
Fizika zgrade Jezgra sendvič panela od materijala sa malim koeficijentom toplotne provodljivosti i izostanak toplotnih mostova daju odličan proizvod sa stanovišta termoizolacijskog sistema zgrade. Zaptivanje spojeva gumenim trakama omogućuje paronepropusnu izradu zidova pa paneli zadovoljavaju i u pogledu difuzije vodene pare. M-profil je ponudio i panel sa skrivenim spojem, kako bi se dobila što lepša i kvalitetnija spojnica panela.
Sertifikati M-profil odgovara na sve visoke zahteve tržišta i uz svoje proizvode nudi i kompletne ateste za sve panele, pa tako paneli s ispunom od kamene vune imaju sertifikat za vatrootpornost od 120 minuta, dok paneli s ispunom od polistirena imaju sertifikat za samogasivost klase B1, a tu su i sertifikati za nosivost i termoizolacione odlike panela Ŷ
M-PROFIL Golubinaĉki put bb 22300 Stara Pazova tel: +381 (0) 22 311 231 310 517 310 237 e-mail: office@m-profil.co.yu www.m-profil.co.yu www.buildmagazin.com
39
]DQLPOMLYRVWL DIGITALNI VODENI PAVILJON Karlorati saradnici (Carloratti associati) i inženjeri MIT-a, za predstojeüi meÿunarodni EXPO u Saragosi (Zaragoza) 2008. godine sa temom Voda i održivi razvoj, projektovali su paviljon od vode – svi zidovi i druge vertikalne površine napravljeni su od tzv. digitalne vode. Nju þine teþne zavese za zidove koje ne samo da se mogu programirati da poput velikog ekrana prikazuju tekst i grafiþke slike, veü mogu da osete osobu koja se približava i da se automatski otvore kako bi je propustile. Veü se pokušavalo sa digitalno kontrolisanim kapljicama, ali je ovo prvi takav arhitektonski prostor. Obzirom da ovde upotrebljene cevi i elektronika nisu naroþito skupe, a reciklirane vode ima dosta i jeftina je, vodeni zidovi bi mogli postati stvarnost i za neke druge projekte.
Razvijena su dva modela: kuüa na vodi kao brod i amfibija koja je na obali za vreme suvog vremena. Oba tipa kao bazu koriste šuplje betonske prizme i þeliþne stubove koji pomažu da kuüe ostanu ukotvljene na jednom mestu jer bi se usled jakih struja brzo mogle naüi na otvorenom moru. Struja i voda su sprovedene preko fleksibilnih cevi koje su napravljene tako da mogu da prate promene nivoa vode.
NEUNIŠTIVA KUûA
Do sada je izgraÿeno 46 ovakvih vodenih jedinica u Masbomelu (Maasbommel) u provinciji Gerderland (Gerderland). Poþetna cena ovih kuüa je 260.000$, što znaþi da bi u sluþaju masovne proizvodnje u prednosti svakako bile bogatije zemlje. Kompanija Dura Vermer trenutno radi na razvijanju jeftinijih materijala koji bi omoguüili masovnu proizvodnju po znatno nižim cenama. Njihov rad üe svakako morati da se ubrza pošto su nauþnici procenili da do 2100. godine nivo okena podiüi za 11cm.
Na istom pricipu je graÿena i kuüa koja nosi ime Oko Sunca (Tai Yang Yen) po dekorativnim elementima fasade u obliku okulusa. Osnova je elipsa a kuüa sadrži tri kupatila, þetiri spavaüe i dnevnu sobu. Kuüa je delimiþno ukopana u zemlju, a zidovi su napravljeni od recikliranog sunÿera i posebnih blokova cementa. Od ostalih materijala korišüeni su beton, akrilik, fiberglas i reciklirano drvo. Prednosti ovakvog tipa graÿevine su brzina gradnje i jeftini materijali, kao i to što su prostorije zimi tople, a leti hladne, a pri þemu je kuüa otporna i na vodu, vatru, termite i prigušuje buku za oko 50dB.
www.ecoboot.nl
Kuüa Florans i Vilijema Tsuija (Florence i William Tsui) u Berkliju (Berkly), Kalifornia (California), važi za neuništivu kuüu pošto njen oblik i koncept þitavog konstruktivnog sistema potiþu od minijaturnog organizma, tzv. vodenog medveda (Hypsibius dujardini) koje može da opstane u svim vremenskim prilikama i na svim nadmorskim visinama.
SAVRŠENA KOCKA Holandski institut za zvuk i sliku napravljen je kao puna kocka þija je polovina ukopana. Sadrži arhive za emitovanje slike i zvuka, kancelarije i muzej. Predstavlja centralnu taþku grada Hilversuma (Hilversaam) u kome se nalazi. Hilversum je predgraÿe Amsterdama poznato kao centar holandske TV industrije. www.tdrinc.com
Institut za zvuk i sliku
www.digitalwaterpavillion.com
Hilversum
BUDUûNOST STANOVANJA – KUûE NA VODI Globalno zagrevanje stvara oštre vremenske prilike apokaliptiþnih scenarija poplava koje postaju realnost u svim delovima sveta. Ovogodišnje poplave u Velikoj Britaniji, Indiji, Nepalu i Bangladešu uþinile su da hiljade ljudi izgubi živote a milioni da ostanu bez svojih domova. Holandija je specifiþna zemlja sa skoro polovinom teritorije ispod nivoa mora. Ovde su poplave sastavni deo života i upravo iz ove zemlje potiþe jedno od moguüih rešenja. Kompanija Dura Vermer (Dura Vermeer) predložila je savršeno jednostavno rešenje – kuüe na vodi. U kompaniji tvrde da su ove kuüe fleksibilne i da mogu podneti podizanje nivoa vode i do 5m.
U okviru globalne kampanje Novih sedam svetskih þuda izabrani su Kineski zid, rimski Koloseum, palata Tadž Mahal u Indiji, drevni grad Inka Maþu Pikþu u Peruu, statua Hrista Spasitelja u Brazilu, napušteni antiþki grad Petra u Jordanu i piramida drevnih Maja Kastiljo, u gradu ýiþen Icu u Meksiku. Novih sedam svetskih arhitektonskih þuda izabrano je glasovima preko 100 miliona ljudi širom sveta posredstvom Interneta i mobilnih telefona. Od sedam svetskih þuda antiþkog sveta, koje je izabrao filozof Filon, danas su ostale samo piramoide u Gizi. Kampanju je pokrenuo švajcarski umetnik i muzeolog Bernard Veber. Žirijem je predsedavao bivši generalni direktor UNESCO-a Federiko Major Saragosa, a þinilo ga je sedam svetski priznatih arhitekata. Nakon izbora novih sedam svetskih þuda u julu ove godine, pokrenuta je nova inicijativa – Novih sedam svetskih prirodnih þuda, koja üe trajati do 8. 8. 2008. godine.
Arhitekte ove neobiþne graÿevine Vilijam Jan Nentelings (Willem Jan Nentelinngs) i Mihael Ridijk (Michael Riedijk) poseduju redak talenat u arhitektonskim krugovima – smisao za humor. Fasada zgrade je sastavlejna od panela livenog stakla u boji. U saradnji sa umetnikom Jap Drupstenom (Jaap Drupsteen) na panelima su odštampani poznati kadrovi sa holandske televizije. Koristeüi kompjutersku tehnologiju, Drupsten je spojio slike sa staklom, što daje zanimljiv efekat, jer su slike samo delimiþno prepoznatljive iz odreÿenih uglova. Fasada predstavlja kritiku savremene kulture i društva a ima paralele i sa eksterijerom biblioteke Dželi (Jelly), arhitekte Gordona Bunšalta (Gordon Bunshalt) iz 1963. godine. www.neutelings-riedijk.com
40
NOVIH SEDAM SVETSKIH ýUDA
www.buildmagazin.com
www. new7wonders. com
promo
MB COMPANY
najbezbednije ramovske skele MB Company d.o.o. se veý deset godina bavi poslovima iz oblasti graĀevinarstva, trgovinom na veliko i malo, i spoljnom trgovinom. Osnovna delatnost firme je projektovanje, zakup, montaža i nadzor ramovskih brzomontažnih skela za enterijersku i eksterijersku upotrebu, ali od prošle godine u svojoj ponudi ima i prodaju savremene graĀevinske galanterije iz uvoza
Bezbednost na prvom mestu Ramovski fasadni skelski sistemi koje MB Company nudi svojim zakupcima proizvod su poznatih nemačkih proizvođača Thyssen Hünnebeck BOSTA 100, Plettac SL70, Altrad-Baumann 70, i odgovaraju najsavremenijim normama EU, posebno u oblasti bezbednosti na radu, kojoj se u poslednje vreme i kod nas posvećuje sve više pažnje. U zavisnosti od karakteristika i maksimalnog dozvoljenog opterećenja, građevinske skele se dele u šest normativnih grupa, a ramovske skele koje MB Company daje u zakup, poseduju nemačke i naše sertifikate i stručne nalaze koji potvrđuju ispunjenje standarda DIN 4420 za grupe 4, 5 i 6.
Skela može biti statična ili pokretna – u vidu tornjeva pogodnih za enterijerske i fasaderske radove: molerske, monterske i sl.
Brzina i efikasnost Na tržištu je kod domaćih i stranih investitora, i samih izvođača građevinskih radova, sve veća potražnja za zakupom skela, kao i za uslugom prevoza, montaže, demontaže, projekta i nadzora od strane stručnih lica.
Skele MB Company-ja za punu deceniju poslovanja obezbeđivale su brojna gradilišta širom Srbije, a u njihovom okrilju nastali su, ili bili renovirani, objekti najrazličitijih oblika, veličina i namena: od stambenih, poslovnih i javnih višespratnica, preko kotlovskih postrojenja, industrijskih tornjeva i silosa, pa sve do mostova i drugih velikih armirano-betonskih konstrukcija.
Visokostručni kadar i radnici firme MB Company obaviće za svoje zakupce sve ove poslove, pri čemu paket osnovne ponude podrazumeva: skelski sistem, projekat skele i nadzor prilikom montaže (kao najpouzdaniji garant bezbednosti koja je na prvom mestu), dok se montaža/demontaža i prevoz nude kao opcija. Lager firme uvek raspolaže dovoljnom količinom skela i nalazi se u neposrednoj blizini autoputa kod petlje ka Dobanovcima čime je obezbeđen brz i jednostavan transport do bilo koje lokacije u Srbiji. Ukoliko ste jedan od brojnih zakupaca firme MB Company i odlučite se za transport skela u režiji ove firme, kamioni njihovog voznog parka u svakom trenutku su spremi da krenu pravo ka Vašem gradilištu. Od onog trenutka kada se skele nađu na lokaciji, njihova montaža se odvija brzinom od 1.000m² za 3-4 dana.
hotel u Subotici
Distanceri Od prošle, 2006. godine, MB Company započeo je sa poslovima uvoza i prodaje svih vrsta distancera i druge građevinske galanterije za rad sa prefabrikovanim betonskim elementima u skeletnoj i panelnoj gradnji. U širokoj ponudi najsavremenijh uvoznih artikala nalaze se: plastični, betonski i čelični distanceri za gornju i donju zonu, horizontalnu i vertikalnu armaturu; sistemi za podizanje, fiksiranje i povezivanje prefabrikovanih betonskih konstrukcija; vodonepropusne membrane i proizvodi za oplatu; vezujući ankeri i distanceri za izolacione materijale; lajsne i konstruktivni profili; magnetni proizvodi za metalne kalupe i mnogi drugi proizvodi neophodni u industrijskom građevinarstvu Ŷ
objekat na Terazijama Ponuda se odnosi isključivo na ramovsku skelu izrađenu od aluminijuma ili čelika, sa svim neophodnim pratećim elementima: vertikalni ramovi, sigurnosne ograde, dijagonale, patosnice (metalne ili daščane sa sigurnosnim okovima), završni elementi, bočni sigurnosni elementi, prolaznice sa merdevinama, spoljašnja stepeništa, pešački prolazi, nadstrešnice, rešetkasti elementi za premošćavanje, štelujuće nožice itd.
silos u Sremu www.buildmagazin.com
MB COMPANY Bul. Arsenija Ĉarnojeviăa 99 G 11070 Novi Beograd tel: +381 (0) 11 3133 660 mob: +381 (0) 63 1036 565 fax/tel: +381 (0) 11 3133 658 e-mail: mbcompany@eunet.yu
41
DUKLWHNWXUD Pop modernizam
JEDAN ZAOKRET U ARHITEKTURI
ERA POSTMODERNIZMA U devetnaestom veku, sa nestankom tradicionalnih kultura, nastale su ideje modernizma koje naglasak stavljaju na avangardu. Transformacija društva bila je uzvišena misija progresivnih umetnika – pojedinaca. Protivreÿnost takve situacije izbila je na videlo 60-tih, u jeku razvoja potrošaÿkog društva. Endi Vorhol (Andy Warhol) i drugi umetnici prepoznali su nestanak kritiÿke i utopijske uloge avangarde kao alternative masovnoj kulturi priredila Tijana Jovanoviă-Petroviă
Posleratna nepodobnost modernizma, i njegovog glavnog jezika – internacionalnog stila, već šezdesetih godina je ukazivala na sopstvenu istrošenost. Ideje velikana modernizma kakvi su bili Mis (Mies Van de Rohe), Korbizije (Le Corbusier) i Gropijus (Walter Gropius) nisu više nailazile na razumevanje, ne samo stručne javnosti, već i onih kojima je ta arhitektura bila namenjena. Nekoliko građevina zasnovanih na teorijama Korbizijea i CIAM-a, porušeno je dinamitom, doslovce – 1972. godine moderno stambeno naselje Pruit-Ajgo u Sent Luisu, dignuto je u vazduh.
Novo ÿitanje arhitektonskih elemenata Novinu predstavlja povratak zaboravljenih arhitektonskih elemenata – stubova, primena klasičnih grčkih i rimskih uzora (ali ne u vidu doslovnog ponavljanja kao u neoklasicizmu), oživljavanje neo-vernakularnog (Neo-Vernacular) pokreta u Engleskoj koji je doveo do ponovnog prihvatanja starih tehnologija, pre svega upotrebe opeke, ali i bronze i nerđajućeg čelika, što su reminiscencije na Ar-nuvo i Ar-deko (Art Nouveaux & Art Deco) period.
Vreme promena Početak Postmoderne obeležava povratak dovitljivosti, ornamenta i komunikacije kao i stvaranje nove estetike. U želji da ispravi greške arhitekture Moderne, postmodernizam komunicira sa korisnicima i ostvaruje veze sa gradom i istorijom. Naravno, kao što je to bio slučaj i sa svim prethodnim pravcima u istoriji, postmodernizam je nastao kao kritika i negacija modernizma, iz kog je i evoluirao. U potrazi za opštim principima pomoću kojih bi se mogao okarakterisati postmodernizam, neki kritičari su išli dotle da postoje i ocene da bi taj princip mogao biti: svesno razaranje stila i uništavanje arhitektonskih oblika. Sa druge strane, oni umereniji su arhitekturu postmodernizma opisivali i kao neo-eklekticizam. Njegova najčešća strategija u kompoziciji je pastiš – citiranje fragmentisanih istorijskih elemenata. To citiranje je obično u sprezi sa podrugljivim podražavanjem istorijskog detalja. Zgrada AT&T, koju je 1978. godine projektovao Filip Džonson (Philippe Johnson), može poslužiti kao primer te podrugljive igre. Postmodernistički projekti naizgled kao da nemaju ništa zajedničko, međutim, u svoj slobodi postkompozicije arhitektonskih elemenata neka pravila, zapravo načini, mogu nazreti. Oni mogu biti bizarni, humoristički, šokantni, ali jedno im je zajedničko – uvek su jedinstveni. 42
Italijanski trg 1978. Jedna od svakako najjačih motivacija postmodernizma je izgradnja po ukusu zajednice. Arhitekta Čarls Mur (Charles Moore) koji je u svom radu negovao scenografičnost simulirajući klasične oblike čime je redukovao konstrukciju na puku parodiju, na primer, veliki deo svog simbolizma izveo je kroz saradnju sa italijanskom zajednicom prilikom rada na projektu za Italijanski trg (Piazza d’Italia) u Nju Orleansu (New Orleans). Mali trg je ironično podsećanje na Hadrijanovu vilu u Tivoliju, kao i korišćenje čeličnih spojnica na kvazi klasičnim stubovima. Paradoksalan je i način na koji se Mur poziva na antičke uzore u sred Nju Orleansa.
muzej Abtajberg 1972. www.buildmagazin.com
Još jedan vid eklekticizma je upotreba trompe l’oeil (varka oka). Ova umetnička tehnika potiče iz slikarstva starog Rima, a posebno se na njoj insistiralo u italijanskom baroku, kada se pomoću ekstremno realistične predstave stvarala optička iluzija da određeni objekti zaista i postoje. Upotrebu ove tehnike možemo videti na primeru nosača sa obe strane Majkl Grejvsove (Michael Graves) Administrativne zgrade u Portlandu koji daju iluziju realnih nosača.
Dvostruki kod postmodernizma Izraz postmoderna prvi je primenio na arhitekturu Džozef Hadnat ( Joseph Hudnut) u naslovu jednog članka 1945. godine, a čuveni arhitekta Čarls Dženks (Charles Jenks) ga je popularisao 1975. godine, definišući ga kao dvostruki kod, s jedne strane iz tradicionalnog, a s druge iz potrošačkog društva sa akcentom na upotrebi novih materijala i tehnologije. Ovaj pokret se prvo javio u Americi šezdesetih godina, a zatim se proširio na Evropu i ostatak sveta. Postmodernizam je raznovrstan, nestabilan koncept koji je dao posebne estetske pristupe u literarnoj kritici, umetnosti, filmu, teatru i arhitekturi, ali i u oblastima kakve su moda, pa i način ratovanja. Širenje postmoderne arhitekture potpomognuto je nizom značajnih izložbi i pojavom novih časopisa koji su pratili njen razvoj. Takođe, dolazi i do naučnog interesovanja za razvoj istorije i teorije arhitekture, koja se od 70-tih polako odvaja od istorije umetnosti i razvija paralelno sa njom. Naravno da najveće zasluge za to pripadaju arhitektonskim spomenicima Moderne. Shvativši do koje mere je arhitektura postala popularna, galerija Leo Kasteli (Leo Castelly) iz Njujorka (New York) pozvala je 1980. godine vodeće arhitekte sveta da ponude projekte za privatne kuć – osam projekata, okupljenih pod nazivom Kuće na prodaju, koji su bili izloženi kao umetniča dela.
DUKLWHNWXUD Ključni momenat širenja postmodernističkih ideja u Evropi bila je izložba Prisustvo prošlosti na Venecijanskom bijenalu 1980. godine. Tada se izdvojilo nekoliko arhitekata koji će biti nosioci arhitekture u Evropi u poslednjim dekadama dvadesetog veka. To su bili – Džejms Stiling ( James Stirling), Teri Farel (Tery Farell), Džon Utram (Džon Utram) i Hans Holajn (Hans Hollein).
Pioniri postmodernizma Postmodernizam je otvorio put istraživanju arhitekture čiji su koreni, ali i manifesti, bili u američkoj kulturi. Dobitnik Prikerove nagrade (Pricker award) 1991. godine, Robert Venuri je poznat kao otac postmoderne arhitekture i urbanističkog projektovanja u Americi i Zapadnoj Evropi. Simbol projekta postmodernizma je projekat koji je Venturi 1961. godine uradio za svoju majku Vanu Venturi (Vanna Venturi) u Filadelfiji.
AT&T (Sony) 1979.
kuýa Vane Venturi 1961. Najneobičnija karakteristika ove građevine je primena klasične dekoracije na fasadi. Pročelje je reminiscencija fasade Paladijeve (Palladio) vile Maser. Luk i nadvratnik zajedno još više naglašavaju veličinu centralnog otvora. S druge strane, pojavljuju se i neklasični elementi kakvi su industrijski prozorski okviri i trakasti prozori kuhinje.
Filip Džonson podigao je prvi postmoderni oblakoder – zgradu centra američke telefonske i telegrafske kompanije AT&T. Danas zgrada pripada korporaciji Sony i poznata je pod tim imenom. Ovaj projekat predstavlja reakciju protiv Misovog modernizma. Ima modernističko telo koje stoji na klasičnom telu i neobičan ornament na vrhu. Vidljivo je pozivanje na njujorške oblakodere kao što su Empajer Stejt (Empire State) i zgrada Krajsler (Crysler Building) koje su nastale pre Misove ere. Vrlo je zanimljiv eklektičan spoj dekoracije na fasadi – okulusi sa Duomo u Firenci, arkade sa San Andrea u Mantovi i neobičan ornament na vrhu koji podseća na stil nameštaja Čipendejl (Chippendale).
Gradski muzej Abtajberg (Abteiberg) u Menhengladbahu (Möchengladbah), 1972. projektovao je austrijski arhitekta Hans Holajn. Niz građevina se ugnezdio na padini brda, uz selo, poput modernog Akropolja. Muzej je pored crkve u romanskom stilu, a kapije, hramovi i oznake mogu se samo nazreti u apstraktnoj visoko-tehnološkoj obradi.
Konačno, ostaje nam samo da se složimo sa rečima čuvenog arhitekte Filipa Džonsona koji je u svojoj knjizi, Procesioni elementi u arhitekturi, izjavio: Danas u arhitekturi ne postoje pravila, već samo neograničena mogućnost istraživanja i beskonačna prošlost velikih arhitektura istorije Ŷ
zgrada Javne službe 1983. Tipičan primer postmodernističkog oblakodera je Zgrada javne službe u Portlandu iz 1983. godine arhitekte Majkla Grejvsa. Zgrada predstavlja mešavinu različitih stilova. Donja kolonada je upadljivo egipatska, ali sa italijanskim uticajima i evocira klasicizam tridesetih godina. Još jedna kvaziklasična odlika je podela na stilobat, stub i pediment. Na fasadi je prisutno i tehnološko staklo koje delimično oživljava poetiku Moderne. Pilastri koji označavaju vertikale liftova i trapezoidni kamen crne boje iznad njihovog završetka su u tradiciji Ar-dekoa. Davne 1979. godine, na Aveniji Medison,
Abtajberg
Diznilend 1955. Diznilend je najpoznatiji tematski zabavni park na svetu, otvoren davne 1955. godine u Anahajmu (Anaheim) u Kaliforniji. Danas postoji u skoro svim većim gradovima na svetu. Predstavlja drastičan primer pozajmljivanja popularnih motiva iz istorije i bajki. Neki od čuvenih arhitekata koji su radili na stvaranju ove najeklektičnije tvorevine su velikani postmodernističkog arhitektonskog stila – Filip Džonson, Piter Dominik (Peter Dominick), Cezar Peli (Caesar Pelli).
Najbolji primer inspiracije postmoderne arhitekture leži duž Las Vegas Strip-a (poteza). Ovaj prostorni fenomen posebno je proučavao i predstavio arhitekta i teoretičar Robert Venturi u svojoj poznatoj knjizi Pouke Las Vegasa iz 1977. godine. I danas, kada je era postmodernizma odavno na izmaku, a novo ime, pravac ili globalna ideja prostora se još nisu pojavili, ova knjiga predstavlja osnovnu ahitektonsku lektiru, pa i više od toga. Las Vegas Strip
www.buildmagazin.com
43
promo
BEOICLA Saradnja je garancija uspeha! Beoicla je eksport-import firma i ovlašýeni zastupnik i distributer proizvoda renomiranih svetskih proizvoĀaÿa na polju industrije boja i premaza za sve materijale, kao i restauratorskih i dekorativnih maltera i stakala. Predstavljamo Vam samo neke od kompanija sa kojima Beoicla donosi svetski kvalitet i standarde na naše tržište i u naše okruženje Akzo Nobel Woodcoating`s iz Italije je sinonim za firmu koja postavlja standarde u industriji boja i lakova za površinsku obradu i zaštitu drveta. Beoicla kod nas nudi široku paletu Akzo Nobelovih boja, lakova i svih vrsta premaza za drvo na poliuretanskoj, akrilnoj, uljnoj i poliesterskoj bazi, i sve to u neograničenom broju nijansi. Ponuda firme i tim stručnjaka, arhitekata i drvoprerađivača, zajedno sa kupcima rešiće sve dileme vezane za dekoraciju i završnu obradu nameštaja i enterijera.
Akzo Nobel iz Švedske zaokružuje ovu ponudu po meri kupaca koji imaju potrebu za kvalitetnim repromaterijalima. U paleti proizvoda koje uvozi i distribuira Beoicla u ponudi su lepila proizvedena po evropskim i svetskim standardima, namenjena za hladno i toplo lepljenje. Lepila Akzo Nobela svoju primenu nalaze pri širinskom spajanju elemenata u izradi nameštaja od masivnog drveta, prilikom izrade laminata u građevinarstvu, otpresaka (VF prese), furniranja, i svega drugog što podrazumeva lepljenje u radu sa drvetom. 44
Impex Color iz Italije proizvodi dekorativne maltere napravljene na bazi prirodnih sirovina bez i malo sintetike, namenjene za različite tehnike i efekte na zidovima u enterijeru i eksterijeru (travertino, damasko, pasta media, štuko antiko), kvarcni premazi za fasade (ideal, dekor, riviera) kao i marmorino naturale, polvere fine, arenino i drugi materijali.
MGN fasada MGN je kompanija koja od 1980. godine svoje maltere primenjuje u Veneciji prilikom restauracije objekata pod visokim stepenom zaštite države i UN-a, a danas se razne vrste restauracija, sanacija i rešavanje problema vlage širom Italije i Evrope ne mogu zamisliti bez njihovih specijalnih maltera. Malteri MGN-a su stvoreni na osnovu i prema uzorima sa objekata u Veneciji i celoj Italiji, starih nekoliko desetina vekova, i sačinjeni su od potpuno prirodnih materijala. Karakteriše ih visok stepen paropropustljivosti i izuzetna adhezija, i predstavljaju odličnu barijeru i filter za kapilarnu vlagu i soli iz nje. Primena MGN-ovih maltera odavno se podrazumeva u Veneciji, a danas se koriste na svim drugim lokacijama gde se želi sačuvati graditeljsko nasleđe najviših vrednosti. Kalon-Johnstone’s nudi materijale za završnu obradu zidova enterijera i eksterijera u preko 2.000 nijansi. Proizvodi ove engleske firme su visokokvalitetni, dekorativni i trajni, a tu su i vodootporni i perivi specijalni premazi izuzetnih osobina i visokog stepena paropropustljivosti. Poseban program predstavljaju higijenski premazi i boje za podove i zidove školskih i zdravstvenih ustanova, kuhinja, fabrika hrane... ali i boje, lakovi i premazi na vodenoj bazi za fasadnu i unutrašnju stolariju, vodeni lakovi za drvene podove i parket. Ciranova nudi premaze za finalnu obradu i zaštitu materijala na bazi voska i prirodnih ulja. O kvalitetu proizvoda ove belgijske firme najviše govori podatak da zadatke zaštite drveta podjednako dobro obavljaju i na otvorenom moru gde štite drvene palube i brodski mobilijar. www.buildmagazin.com
Impex Color dekor Virag je italijanski proizvođač čuvenog PVC programa podnih obloga pod komercijalnim nazivom Evolution. Tu su obloge raznih debljina sa izuzetnim performansama za domaćinstva, javne prostore, škole, bolnice, sportske objekte, bazene, industrijske hale, oblaganje staza... Široko primenjiv, dekorativan i visokokvalitetan program. Bicolor je italijanski proizvođač boja za horizontalnu signalizaciju saobraćajnica. Trgovinska mreža ili predstavnici Beoicle organizovani su u Novom Sadu, Bečeju, Nišu, Čačku, Kraljevu, Ivanjici, Kragujevcu, Vranju, Somboru, Nikšiću, Podgorici, Paraćinu, Pirotu, Valjevu… Beoicla okuplja tim stručnjaka, arhitekata i drvoprerađivača, koji su Vam uvek na usluzi, na objektu ili u Vašoj radionici Ŷ
BeoICLA d.o.o. Dragoslava Srejoviăa 1b 11000 Beograd tel/fax: +381 (0) 11 2762 226 2764 050 email: beoicla@EUnet.yu www.beoicla.co.yu
promo
3M FOLIJE sigurnost i zaštita Vaših stakala, prostora i bližnjih efekat ovde, naravno, ne prestaje jer 3M foKompanija 3M kao zaÿet- Ultra folija lije sprečavaju ulazak viška toplote. Dobijeni nik proizvodnje folije za Dok su protivprovalne folije obično tanke rezultat je prijatniji ambijent i manji napor ravno staklo veý preko folije koje se sastoje od četiri, sedam ili više očiju, Vaš radni i privatni prostor zadržaće ÿetiri decenije zauzima slojeva, tanka folija kompanije 3M, nazvana komfor, a Vaši računi za električnu energivodeýe mesto u svetu Ultra zbog svojih karakteristika, nadmašuje ju biće umanjeni. Štaviše 3M Vam nudi i sve druge folije slične debljine, zahvaljujući mogućnost da aspekt bezbednosti i solarnu u toj oblasti. Bez obzira da patentiranoj specijalnoj tehnologiji proiz- zaštitu objedinite u jednoj foliji. li se odluÿite za kupovinu vodnje folije. Jedino kompanija 3M danas 3M sigurnosne, zaštitne, proizvodi foliju debljine 100 mirkona a da Prestige folija folija sastoji od 26 slojeva mikorpoliestesolarne ili dekorativne foli- se ra. Upravo joj ta višeslojnost daje prednost Najnovija 3M folija za ravno staklo proizveje u jedno možete u performansama naspram konvencionalnih dena je nanotehnologijom i kupcima širom biti sigurni: folija koje se koriste za zaštitu kod eksplo- sveta ponuđena je početkom prošle godine. dobiýete vrhunski, zija, a koje su pri tom debljine od 275 i više Prestige folija debljine krila leptira ima 200 mikrona. Višeslojnost Ultra folije čini da kvalitetan i dugotrajan ona bude višestruko izdržljiva na udarno slojeva mikropoliestera. Praktično providna, ova folija nanogeneracije stvorena je da daje proizvod opterećenje. najviše kada je spoljna temperatura najveća. Njenu jedinstvenost čini potpuno odsustvo metala umesto kojeg sada nanočestice efikasno odbijaju 97% infracrvenog zračenja smanjujući pri tom refleksivnost ispod one koju ima staklo. Postavljanjem Prestige folije na željenom objektu nećete smanjiti količinu svetlosti u objektu ali hoćete zagrevanje unutrašnjeg prostora i potrošnju struje za rad klima-uređaja. Sve navedene karakteristike 3M Prestige zadržaće nepromenjenim tokom 15 godina koliko traje garancija za ovu vrstu folije Ŷ
Program 3M folija koje u našoj zemlji nudi Kompanija 3M (East) AG razvijen je u SAD za potrebe zaštite staklenih površina i udobnosti unutar objekata u najekstremnijim uslovima. 3M folije svakodnevno širom sveta potvrđuju svoju vrednost u područjima izloženim dejstvima uragana, tornada i zemljotresa. Pojedine vrste 3M folija pružiće Vam takođe i zaštitu od dejstva eksplozivnih naprava i provala u objekte.
Treba napomenuti da, kada se priča o sigurnosnim folijama, treba razlikovati protivprovalne od sigurnosnih folija, tj. folija koje štite od eksplozija ili od vremenskih nepogoda. Folija u svim ovim slučajevima ima zadatak da prilikom pucanja stakla zadrži stakliće na mestu, sprečavajući tako njihovo raspršivanje čuvajući Vas i Vaše bližnje od povreda, ili će pak produžiti vreme obijanja, što može navesti provalnika da odustane od pokušaja.
Međutim, čak i najveći optimisti, kojima se sve pomenuto nikada neće desiti, ne mogu da zažmure pred klimatskom situacijom na planeti. Nepotrebno je i ovde govoriti o sunčevom UV zračenju čije najočiglednije štetno dejstvo možemo videti u enterijerima izloženim sunčevoj svetlosti – izbeljeni nameštaj, tepisi, tapete, umetničke slike, roba u izlozima... 3M solarne folije su prevashodno namenjene da umanje zagrevanje prostora prouzrokovo sunčevim delovanjem. Istovremeno Vam nude mogućnost da regulišete nivo svetlosti koja ulazi u Vaš prostor ili da uniformišete spoljni izgled Vaše zgrade. 3M folije redukuju efekat solarne energije i blokiraju do 99,9% UV zraka. Njihov pozitivan www.buildmagazin.com
3M (EAST) AG Milutina Milankoviăa 23 11070 Novi Beograd tel: +381 (0) 11 3132 548 3132 549 3132 550 fax: +381 (0) 11 3132 551 e-mail: iradisavljevic@mmm.com www.3m.com/rs
45
promo
FIBRAN
porodica izolacionih materijala Fibran S.A, jedan od lidera na polju izolacionih materijala u Evropi, predstavlja svoj novi proizvod prevashodno razvijen za izolaciju jezgra zidova – penaste table od ekstrudiranog polistirena Fibran ECO GF sa izuzetno visokim stepenom prenosa pare i gotovo nepostojeýom higroskopnošýu Ekstrudiran polistiren Fibran eco je toplotni izolator sa zatvorenim ćelijama, u obliku saća. Proizvodi se od polistirena pogodnog za termičko oblikovanje koji procesom polimerizacije i konstantne ekstrudacije dobija oblik ploča.
pravilu glatke, zatvorenih pora i imaju praktično zanemarljivu higroskopnost. Iz tog razloga se sposobnosti toplotne izolacije materijala ne menjaju čak ni pod nepovoljnim uslovima vlage. Prednosti Fibran eco izolacije: • Ušteda energije pri grejanju i hlađenju može dostići i 40%, čime se smanjuje potrošnja energenata i u isto vreme smanjuje broj grejnih tela odnosno jedinca za hlađenje • Održavanje unutrašnje temperature stabilnom na duže vreme (zavisno od toplotnog kapaciteta zidova) nakon isključenja sistema za hlađenje • Minimalno mogući broj termalnih mostova • Zaštita konstrukcije zgrade od spoljašnjih temperaturnih varijacija čime se smanjuju temperaturne dilatacije. • Primena na novim objektima, ali i prilikom rekonstrukcije starih zgrada
Kristalizovan polistiren, polimer ugljenika i vodonika, čine 88-93% njegove ukupne težine. Osim toga Fibran eco sadrži i manji procenat dodatnih supstanci kao što su pomoćni materijali, bojne materije i zaštita od vatre.
Ekstrudirani polistiren Fibran eco proizvodi se isključivo u obliku nekoliko tipova ploča koje se mogu razlikovati po dimenzijama, gustini, toplotnoj provodljivosti i otporu na sabijanje. Strane ploča su po 46
Fibran može da proizvodi veliki izbor proizvoda različitih dimenzija. Jedno je od malobrojnih preduzeća u svetu koja mogu da proizvedu ploče ekstrudiranog polistirena širine 1,20m. Debljinu izolacije definišu projektni inženjeri, a ona najčešće varira između 5-10cm Ŷ
Bulevar Arsenija Ĉarnojeviăa 68/II 11070 Novi Beograd tel/fax: +381 11 (0) 31 33 702 31 39 316 e-mail: fibran@eunet.yu www.fibran.co.yu
Ostatak mase daju mu tzv. pogurni gasovi. Decenijama su brojni pogoni industrije izolacionih materijala u ovu svrhu koristili hlorofluorougljenik koji dovodi do oštećenja ozonskog omotača, ali kompanija Fibran još od prvih početaka svoje proizvodnje koristi alternativne gasove u skladu sa svetskim propisima i u cilju zaštite životne sredine. Procesom ekstrudacije proizvodi se homogen građevinski materijal sa zatvorenim višestranim ćelijama u obliku saća, penaste strukture, prečnika 0,05-0,5mm. Zidovi ćelija su debljine tek 1 mikron. Zadivljujuće je da od ukupne zapremine jedne ploče od ekstrudiranog polistirena tek 3% sačinjavaju zidovi ćelija, a 97% ćelijski prostor popunjen inertnim gasom.
Fibran na tržište plasira ploče raznih trgovačkih naziva koji odgovaraju proizvodima sa različitim karakteristikama kvaliteta dobijenih izmenama u proizvodnji kako bi se došlo do finalnog proizvoda koji bi bio adekvatan primeni u specifičnim slučajevima prema potrebama kupca. U firmi Fibran posebno skreću pažnju na ploče velike gustine i sa jakim otporom na sabijanje, adekvatne za toplotnu izolaciju elemenata izloženih velikim naporima. Sa ove vrste ploča uklonjena je spoljašnja glatka površina i dodati su urezi kako bi im se povećala sposobnost prijanjanja za beton i malter kada se vrši toplotna izolacija, npr. nosećeg skeleta zgrada. Za najpouzdanije izbegavanje toplotnih mostova, ali i za poboljšavanje finalne površine, postoji mogućnost proizvodnje ploča sa žlebovima ili čak bajcovanih ploča.
Fibran eco ima stalnu visoku toplotnu izolacionu moć, veliku otpornost na sabijanje i ponaša se kao samogaseći ili teško zapaljiv materijal. Osim toga, pokazuje homogenu gustinu mase, stabilnost dimenzija i izvanrednu saradnju sa građevinskim materijalima (cement, gips, kreč, pesak); dok specijalne ploče sa urezima pokazuju odlično prijanjanje za beton i malter. Prednosti ovakvog rešenja pri izolaciji fasada su brojne i prevashodno se pokazuju tamo gde je potrebno održati stabilne temperature unutrašnjosti i maksimalnu moguću uštedu energije tokom zimskog i letnjeg perioda kada se prostorije greju, odnosno hlade. www.buildmagazin.com
FIBRAN ECO GF je sertifikovan specijalno za izolaciju fasada, i to jezgra sendviì sistema i zidova prema EU standardu na osnovu ETAG 004.
FIBRAN S.A. je uspostavio i primenjuje sistem kvaliteta u projektovanju i proizvodnji proizvoda od ekstrudiranog polistirena po standardu ISO 9001:2000. GEOLAN proizvodi su uspešno prošli testiranje po normama Evropske unije EN 13162 i oznaìavaju se oznakom CE. Sertifikaciju za domaèe tržište je sproveo Institut IMS a.d.
promo
TRAFOLAJT energetski i instalacioni kablovi i provodnici Trafolajt d.o.o. – privredno društvo za Kabellajt d.o.o. (jedna od ćerki-firmi Trafolajt d.o.o.) je privatno proizvodnju, unutrašnju i spoljnu trgovinu i preduzeće iz Jagodine koje se bavi veleprodajom elektromaterijala, ali je njegova osnovna delatnost proizvodnja rebrastih elektroizolausluge, prisutan je na tržištu veý više od jed- cionih cevi, dozni i vodovodnih polietilenskih creva za pritisak do ne decenije i danas njegovo ime predstavlja 10 bara. Sva proizvodnja Kabellajt d.o.o. obavlja se u sopstvenim najbolju garanciju za bezbednu distribuciju pogonima u Jagodini, a veleprodajna distributivna mreža obuhvata energije potrebne za efikasno funkcionisa- preko tri stotine klijenata – kupaca. nje vašeg privatnog i radnog prostora Usluge Trafolajt d.o.o. od osnivanja (1996. godine) vode iskusni profesionalci iz elektrobranše, kako zaposleni, tako i vlasnici, pa ova firma danas isporučuje elektromaterijal za preko tri stotine svojih komitenata na domaćem i stranom tržištu kroz nekoliko svojih ćerki-firmi: Kabellajt d.o.o. - Jagodina, Trafolajt CG - Kotor/Crna Gora, Kabel montaž - Moskva/Rusija. Dugogodišnji je izvoznik u više evropskih zemalja i Rusiju, a osnovna delatnost Trafolajt d.o.o. je veletrgovina svim vrstama energetskih i instalacionih kablova i provodnika, kablovskim priborom i instalacionim elektromaterijalom. Centrala firme i pogon ambalaže nalaze se u ulici Branka Momirova 25a u Beogradu.
Distribucija U ponudi Trafolajt d.o.o. kupac će pronaći proizvode svih značajnih proizvođača elektrorobe kod nas, ali će Vam u asortimanu firme biti predstavljeni i najkvalitetniji proizvodi iz uvoza. Sva roba deponovana je u njihovom sopstvenom skladišnom prostoru koji je, pored ostalog, opremljen i najsavremenijim mašinama za merenje, namotavanje i sečenje kablova. Lageri Trafolajt d.o.o. su uvek ispunjeni svim proizvodima koji stoje u ponudi firme i kupac će u najkraćem mogućem roku biti snabdeven kupljenom robom, bez čekanja i nepotrebnog odlaganja.
Stručnjaci firme Trafolajt d.o.o. svojim profesionalnim znanjem i dugogodišnjim iskustvima u poslovima iz oblasti elektrobranše izvršiće za vas usluge projektovanja i izvođenja elektroinstalacionih radova za objekte različitih veličina i namena, praćenje gradilišta, servis dopreme materijala itd. Projektnom timu Trafolajt d.o.o. možete se obratiti za svaku od ovih usluga, sigurni da će biti izvršene kvalitetno, bezbedno i u dogovorenom roku. Ono što posebno odlikuje poslovanje Trafolajt d.o.o. jesu uvek popunjeni lageri, povoljne cene i odlični uslovi plaćanja, kako za njegove sopstvene proizvode, tako i za artikle najeminentnijih domaćih i stranih proizvođača iz oblasti elektromaterijala i opreme. Zaposleni u Trafolajt d.o.o. su uvek otvoreni za saradnju i možete im se obratiti u vezi sa svim vašim potrebama koje se odnose na oblasti elektroindustrije i pratećih usluga. Više od deset godina poslovanja u zemlji i inostranstvu i preko tri stotine zadovoljnih klijenata i Vama garantuju da ćete u Trafolajt d.o.o. pronaći kvalitetnog i pouzdanog partnera Ŷ
Proizvodnja Pored distribucije proizvoda najznačajnijih domaćih i stranih proizvođača elektrorobe, Trafolajt d.o.o. se bavi i proizvodnjom torusnih transformatora i montažom produžnih kablova i motalica, a u svojoj firmi Kabellajt iz Jagodine i proizvodnjom dozni, gibljivih creva i polietilenskih cevi.
TRAFOLAJT d.o.o. (sedište firme) Branka Momirova 25a, Beograd tel/fax: +381 (0) 11 331 7902 331 7083 331 7528
TRAFOLAJT – CG (ăerka) Kotor, Crna Gora tel: +382 (0) 82 363 104
KABELLAJT d.o.o. (ăerka) Vihorska b.b, Jagodina tel: +381 (0) 35 24 33 39 24 33 49
KABEL MONTAŽ (ăerka) Moskva, Rusija
www.trafolajt.co.yu www.kabellajt.co.yu
www.buildmagazin.com
47
energetska efikasnost
AGENCIJA ZA ENERGETSKU EFIKASNOST – energetska efikasnost u zgradarstvu Agencija za energetsku efikasnost – AEE osnovana je kao deo institucionalne reforme i reforme energetskog sektora u Republici Srbiji. Svoj današnji status kao posebna republiÿka organizacija sa svojstvom pravnog lica dobila je stupanjem na snagu Zakona o energetici 1. avgusta 2004. godine, a upisom u sudski registar Trgovinskog suda u Beogradu, 4. oktobra 2004. godine zvaniÿno je poÿela sa radom, u skladu sa Zakonom. Misija Agencije jeste da promoviše i podstiÿe racionalnu upotrebu energije u svim sektorima potrošnje i korišýenje obnovljivih izvora energije, te da tako doprinosi održivom razvoju zemlje
Dr DIMITRIJE LILIĂ, dipl.inž. Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije
Škola Zdravstveni centar Zgrada opštinske administracije Dom kulture
Realizovani demonstracioni projekti
Stanje energetske efikasnosti (EE) u oblasti zgradarstva u Srbiji Potrošnja finalne energije u sektoru zgradarstva u 2005. godini dostigla je nivo od 3,29Mtoe (1toe = 41,868 GJ = 11,63 MWh). Udeo zgradarstva u ukupnoj potrošnji finalne energije iznosi 48%, a 65% od toga odlazi na stambeni sektor, kako je prikazano na grafikonu: Način zagrevanja zgrada u Republici Srbiji (dole). Oko 15% od ukupnog broja domaćinstava greje se na električnu energiju i potroši 24% od ukupne potrošnje električne energije u svim domaćinstvima. Preostala potrošnja električne energije (10.500GWh) koristi se za ostale potrebe u domaćinstvima (slika: Struktura potrošnje električne energije u domaćinstvima). NA IN ZAGREVANJA ZGRADA U RS Daljinsko grejanje - 14%
14% 12%
Lokalne kotlarnice - 12% Elektri na energija - 14%
50% 14% 10%
Prirodni gas - 10% vrsta goriva u lokalnim pe ima - 50%
Demonstracioni projekti U okviru strateškog programa Energetska efikasnost u zgradarstvu, koji treba da doprinese povećanju energetske efikasnosti i smanjenju potrošnje energije u stambenom i tercijarnom sektoru, AEE Republike Srbije je u 2005. i 2006. godini realizovala projekat Energetska efikasnost u javnim zgradama – demonstracioni projekti, čija je ocena efekata primenjenih mera za povećanje energetske efikasnosti u toku. Aktivnosti ovog Projekta sprovodene su uz finansijsku podršku EU, preko Evropske 48
agencije za rekonstrukciju (EAR), koja je u obliku nepovratne finansijske pomoći Srbiji obezbedila poseban fond za unapređenje energetske efikasnosti u zgradarstvu u iznosu od 1.650.000€. Sredstva su korišćena za obuku stručnjaka za izradu energetskih bilansa u javnim zgradama, za informativno-komunikacione aktivnosti, i najveći deo, za demonstraciju mera energetske efikasnosti u javnim zgradama u nadležnosti lokalne samouprave, kroz demonstracione projekte. Ciljevi Projekta su da se demonstriraju dokazane, ekonomične mere za štednju energije u postojećim javnim zgradama (bolnicama i drugim zdravstvenim institucijama, školama i drugim obrazovnim institucijama, obdaništima, domovima za stare, javnim upravnim zgradama itd.), uključujući unapređenja energetske efikasnosti omotača zgrade, instalacija za grejanje, unutrašnjeg osvetljenja itd, kao i unapređenje znanja i sposobnosti i povećanje svesti krajnjeg korisnika u stambenom i tercijarnom sektoru. Ukupan predviđeni budžet za sufinansiranje demonstracionih projekata, kojim su www.buildmagazin.com
obuhvaćene javne zgrade lokalne samouprave, iznosio je 925.000€. Minimum donacije po projektu iznosio je 20.000€, dok je vrednost maksimalne donacije po projektu bila ograničena na 100.000€. Maksimalno učešće donacije po projektu iznosilo je do 70% ukupnih dozvoljenih troškova projekta. Ostatak ili naknadno prekoračenje finansirani su iz sopstvenih izvora podnosioca zahteva ili partnera, ili iz izvora koji ne spadaju u budžet Evropske zajednice. U martu 2004. godine objavljen je javni poziv sa sufinansiranje demonstracionih projekata na povećanju EE u javnim zgradama lokalne samouprave. Po ovom pozivu STRUKTURA POTROŠNJE ELEK TRI NE ENERGIJE U DOMA INSTVIMA
Osvetljenje - 7% Bojleri - 23% Grejanje - 24%
Preostalo
Šporeti - 30% Mašine za pranje - 8,5% Frižideri i zamrziva i - 25% Ostalo - 6,5%
energetska efikasnost primljeno je 58 prijava. Nakon tehničke i finansijske ocene projekata angažovanih, kvalifikovanih i iskusnih eksperata, i nakon odobrenja od EAR-a, Agencija je zaključila 16 ugovora sa opštinama kojima je dodeljena donacija tako da je ukupna vrednost ugovorenih investicija iznosila oko 1.400.000€, od toga ukupna vrednost donacija je 897.900€. Prema zahtevu donatora, primenjene su procedure EU za javne nabavke i na engleskom jeziku. Svi ugovori, tenderi, evaluacioni izveštaji, periodični i finansijski izveštaji i drugi dokumenti usklađeni su sa propisanim procedurama.
Realizovani demonstracioni projekti u Srbiji Struktura odabranih javnih objekata je: sedam škola, dve predškolske ustanove, tri administrativne zgrade, jedan objekat kulture i tri zdravstvena objekta, ukupne površine za grejanje 48.270m2. Korisnik donacije je upravljao projektom pod nadzorom AEE, koja je ujedno obezbeđivala podršku opštinama u svim aspektima implementacije projekta: pripremi tenderskog dosijea, procesu ocene ponuda, procedure ugovaranja, pripreme tehničkih i finansijskih izveštaja. Tehničku pomoć Agenciji u implementaciji projekata u 2005. godini pružao je konsultant Energoprojekt – Entel.
Primenjene mere EE Pod pojmom unapređenja energetske efikasnosti u zgradarstvu podrazumeva se kontinuirani i širok opseg delatnosti kojima je krajnji cilj smanjenje potrošnje svih vrsta energije uz iste ili bolje uslove u objektu. Kao posledicu smanjenja potrošnje neobnovljivih izvora energije (fosilnih goriva) i korišćenje obnovljivih izvora energije, imamo smanjenje emisije štetnih gasova (CO2 i dr.) što doprinosi zaštiti prirodne okoline, smanjenju globalnog zagrevanja i održivom razvoju zemlje. Tipične ugovorene mere za povećanje EE odnosile su se na omotač zgrade (krov, zidovi, prozori), grejanje (kotlarnica, podstanica, regulacija) i osvetljenje (inkadescentno, fluorescentno). U okviru ovih projekata urađena je termička izolacija krova na sedam objekata sa ukupno izolovanom površinom od oko 4.400m2. Vrsta ugrađene termoizolacije je uglavnom bila mineralna vuna, a na jednom objektu i ploče od prirodne trske (lokalni izvor sirovine i proizvodnja). Termička izolacija spoljnih zidova zgrade polistirenom i stirodurom, iznad nivoa zemlje, urađena je na sedam objekata, sa ukupno izolovonom površinom od 9.500m2. Na 12 objekata zamenjeno je 1.183 komada postojeće stolarije: prozori, vrata, svetlarnici. Sada su od Al višekomornih profila sa termoprekidom (172 kom.) i od PVC višekomornih profila sa termoprekidom i nerđajućim čeličnim profilima (1.011 kom.), ukupne površine od 5.120 m2. Zastakljenje je bilo
od dvostrukog ravnog stakla (4+16+4mm), sa ili bez selektivnog reflektujućeg sloja, i međuprostorom ispunjenim suvim vazduhom ili argonom, i zaptivanjem EPDM gumom. Zahtevani koeficijenti prolaza toplote za stolariju bili su manji od 2,7 W/m2K za međuprostor ispunjen vazduhom, i manji od 1,5 W/m2K za međuprostor ispunjen argonom. Na dva objekta izvršena je popravka 114 postojećih prozora ukupne površine 275m2. Uz zamenu i popravku stolarije obavljeni su i prateći radovi kao što su: obrada stranica (špaletni) oko prozora, bojenje špaletni, ugradnja solbanka od al-lima, ugradnja potprozorskih daski, ugradnja ventus mehanizama i ugradnja roletni (po projektu). Zamena kotla i prateće opreme, modernizacija toplotne podstanice, modernizacija upravljačkog i regulacionog sistema i sl, izvršena je na 13 objekata, pri čemu je ugrađeno 16 jedinica ukupne instalisane snage od 9.280 kW. Ugrađeno je 917 termostatskih radijatorskih ventila (TRV), od toga 316 na tri objekta, kao donacija firme Danfoss. Modernizacija unutrašnjeg osvetljenja zamenom inkadescentnih sijalica fluorescentnim cevima, izvršena je na dva objekta. Ugrađeno je 373 jedinice, ukupne instalisane električne snage 6,7kW, što čini ukupno smanjenje električne snage od oko 13,5kW.
Teškoýe i rezultati Tokom realizacije EE u javnim zgradama – demonstracioni projekti uočene su određene karakteristike čitavog procesa: • Korisnicima i ponuđačima nepoznata je EU procedura za javne nabavke • Složenost i strogi zahtevi procedure • Primena procedure na engleskom jeziku (svi ugovori, tenderi, evaluacioni izveštaji, periodični i finansijski izveštaji) - teškoće u realizaciji, posebno u manjim sredinama • Slabosti u internoj organizaciji korisnika • Sporo organizovanje korisnika za realizaciju projekata i rezerve u pogledu sposobnosti da ugovore realizuju - Prvi uspešan primer – okidač za znatno bržu realizaciju ostalih projekata • Opštinski timovi su ostvarili odličnu međusobnu saradnju i pružali pomoć jedni drugima • Izvođači su posle početne sumnje u sopstvene mogućnosti i neuspešnog nuđenja, ovladali procedurom i podnosili validne ponude • Lokalne samouprave su ovladale novom procedurom za javne nabavke, stekle samopouzdanje i uspešno konkurisale na drugim projektima • Povećana je zainteresovanost lokalnih samouprava za druge slične projekte – nove inicijative • Omogućena realizacija projekata i kada lokalne samouprave nisu imale sopstvena sredstva • Nedovoljna ekonomska sposobnost za samostalna ulaganja u mere EE – potreba za podsticajnim sredstvima www.buildmagazin.com
• Nedovoljni kadrovski resursi u većini opština – obuka za upravljanje projektima je potrebna • Opštine koje su učestvovale u obuci za gazdovanje energijom (Agencija, 2004-05) uspešnije su sprovodile projekte • Bolja informisanost opština povećava njihovu zainteresovanost za projekte • Korisnici su izrazili nedvosmislenu želju za nastavkom saradnje i nove projekte na sličnim principima
Škola Radivoj Popoviý u Sremskoj Mitrovici – primer dobre prakse
škola u S. Mitrovici U okviru realizacije projekta EE u javnim zgradama - demonstracioni projekti, u opštini Sremska Mitrovica je realizovan Projekat unapređenja energetske efikasnosti u zgradi škole za decu sa posebnim potrebama “Radivoj Popović”. Projekat je obuhvatio: zamenu 222m2 postojećih drvenih prozora, vrata i svetlarnika novim, izrađenim od trokomornih PVC profila sa dvostrukim zastakljenjem; obradu špaletni i izradu i montažu spoljnih i unutrašnjih solbanka; zamenu dotrajalog kotla na lož ulje novim kotlom na prirodni gas (Viessmann) snage 500kW, sa gorionikom i pratećom opremom; izgradnju kotlarnice; nabavku, ugradnju i priključenje na mrežu nove merno-regulacione
Potrošnja energije u školi “Radivoje Popoviè” u grejnim sezonama 2004/05, 2005/06 i 2006/07
Troškovi za utrošenu energiju u školi “Radivoje Popoviè” u grejnim sezonama 2004/05, 2005/06 i 2006/07
49
energetska efikasnost
Uticaj potrošnje energije u školi “Radivoje Popoviè” na emisiju CO2 u grejnim sezonama 2004/05, 2005/06 i 2006/07
stanice sa pripadajućom opremom, i ugradnju termostatskih radijatorskih ventila (donacija firme Danfoss).
tima, i ustanovama pojedinačnih škola i bolnica kao korisnicima objekata, zadužena za realizaciju u skladu sa usvojenim Planom implementacije projekta i procedurama Svetske banke za nabavke opreme, radova i usluga. U okviru ovakve organizacije projekta Agencija je, kao kopotpisnik sa Ministarstvom rudarstva i energetike, ugovorila različite konsultantske usluge sa Zajedničkim poduhvatom firmi BDSP iz Londona i Energoprojekt-Entel iz Beograda od kojih je jedna Škole 2005 godine Bolnice 2005 godine
Projekat energetske efikasnosti u Srbiji IDA kredit 3870 YF Komponenta B: Javne zgrade – škole i bolnice
Projekat unaprećenja energetske efikasnosti
od najvažnijih, u smislu verifikacije projekta, merenje potrošnje toplotne energije za grejanje pre i posle primene izabranih paketa mera energetske sanacije objekta uz praćenje dostignutog komfora za krajnje korisnike. Takođe, Svetska banka je u okviru pet projekata za Srbiju, u junu 2007. godine odobrila i projekat za unapređenje energetske efikasnosti u školama i bolnicama. Za ovaj projekat je obezbeđeno dodatnih 28 miliona američkih dolara i to delom iz zajma po IBRD uslovima u iznosu od 18 miliona američkih dolara, i
Projekat pod nazivom Energetska efikasnost u Srbiji, predložen i razrađen od strane Svetske banke a prihvaćen i podržan od strane Republike Srbije, finansira se iz zajma po IDA uslovima u iznosu od US$ 21 milion, uz učešće države od US$ 4 miliona i obuhvata: Komponentu A za revitalizaciju energetskog sistema Kliničkog centra Srbije (izgradnja nove kotlarnice na gas u čijem sastavu je i gasni motor za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije i izgradnja nove toplovodne mreže za grejanje uključujući i podstanice u objektima), i Komponentu B za energetsku sanaciju 16 škola i 12 bolnica širom Srbije u cilju poboljšanja energetske efikasnosti objekata. AEE Republike Srbije je implementaciona agencija Komponente B ovog projekta koja je, u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike kao nosiocem projekta, resornim Ministarstvom zdravlja i Ministarstvom prosvete kao investitorima radova na objek50
Površina m 2 Godina izgradnje Gorivo
3650 1950. Mazut
Mere energetske efikasnosti: 1. Zamena spoljnih prozora i vrata 2. Ugradnja trokarakog ventila sa automatikom 3. Ugradnja termostatskih ventila i pumpi promenljivog protoka 4. Zamena izolacije cevi u podrumu Ukupne investicije €
#140.000
Škole 2006 godine Bolnice 2006 godine
Realizacija projekta obavljena je u jesen 2005. godine, odnosno u vreme grejne sezone 2005/06. Na dijagramima su prikazani smanjenje potrošnje energije, smanjenje troškova za utrošenu energiju i uticaj smanjene potrošnje energije na smanjenu emisiju CO₂ u grejnim sezonama 2004/05, 2005/06. i 2006/07. nakon izvedenih mera za povećanje EE u školi “Radivoj Popović”. Izvor podataka su ažurirani podaci korisnika: računi za nabavljeno i utrošeno gorivo i računi za potrošenu električnu energiju u toku tri grejne sezone. Pored očiglednih pozitivnih rezultata u cilju smanjenja potrošnje energije za grejanje i troškova za utrošenu energiju, nakon preduzetih mera i radova za povećanje EE, relevantno je i stanje uslova ugodnosti u objektu koje su korisnici u usmenoj anketi subjektivno okarakterisali kao “neuporedivo bolje”. Pored toga i poboljšanih ekoloških aspekata, korisnici su ukazali i na nesumnjive razlike u održavanju i komfornijem upravljanju sistemom grejanja.
OPŠTA BOLNICA U SENTI
www.buildmagazin.com
delom iz kredita po koncesionalnim IDA uslovima u iznosu od 10 miliona američkih dolara. Ovo će omogućiti Vladi da ratifikacijom ugovora u Skupštini Srbije ostvari originalni cilj projekta i da nastavi sa unapređenjem efikasnosti korišćenja energije kroz: rehabilitaciju sistema grejanja u Kliničkom centru Niš i rekonstrukciju 17 objekata unutar Kliničkog centra; unapređenje osvetljenja u školama; unapređenje energetske efikasnosti u oko deset socijalnih ustanova, kao što su domovi za nezbrinutu decu, domovi za stara lica i ustanove za decu sa posebnim potrebama; kao i unapređenje energetske efikasnosti u šezdesetak škola i bolnica širom Srbije. U okviru projekta Energetska efikasnost u Srbiji, AEE Republike Srbije je realizovala i projekat povećanja energetske efikasnosti zgrade Opšte bolnice u Senti kao primer jednog od uspešno realizovanih projekata. U tabeli: Opšta bolnica – Senta, prikazana su predviđanja godišnjih energetskih ušteda u potrošnji toplotne energije za grejanje i smanjenja emisije CO₂, poređenjem efekata pre i posle primene mera za povećanje energetske efikasnosti na objektu, na bazi merenja kao i na osnovu procena kompjuterskim simulacijama rađenim prilikom projektovanja i izbora paketa mera energetske efikasnosti.
energetska efikasnost Merenja koja se preduzimaju radi verifikacije postavljenih ili projektovanih ciljeva ovog projekta suštinska su iz više razloga: • jasno prikazuju ostvarenje ciljeva ovog projekta • daju primer kako se može vršiti ocena primenljivosti mera energetske efikasnosti u smislu planiranih i ostvarenih ušteda i troškova • povećavaju verovatnoću kontinuiranih ušteda energije u budućem korišćenju zgrade • ukazuju na moguće šeme raspodele finansijskih rezultata ušteda • pospešuju stalno uvećavanje svesti korisnika, uprave i službi održavanja o potrebi za štednjom energije, što i jesu primarni ciljevi ovog projekta.
Ustanovljeni republički prosek za instalisanu snagu u objektima izgrađenim nakon 1988. godine iznosi 160W/m2, umesto ostvarivih 95W/m2 uz striktnu primenu standarda JUS U.J5. 600: Tehnički uslovi za projektovanje i građenje zgrada.
Prelazak sa paušalnog na obračun za grejanje TPV prema merenju potrošnje toplotne energije • procenjena ušteda energije za grejanje od 10%
Osnivanje podsticajnih fondova za poboljšanje toplotne zaštite stambenih i nestambenih zgrada • korišćenje budžetskih sredstava, namenska kreditna i donatorska sredstva uz sufinansiranje vlasnika • za zamenu prozora i poboljšanje izolacije potrebno osnivanje revolving fonda od oko 50 miliona evra
bolnica u Senti
Mere za unapreĀenje EE u zgradarstvu do 2012. Prema Programu ostvarivanja strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine, definisane su aktivnosti i mere koje je potrebno realizovati do 2012. godine, kao i pri tom procenjene uštede:
Zamena prozora • potrebna sredstva: 936 miliona evra za višeporodične stambene zgrade i 1.326 miliona evra za jednoporodične stambene zgrade • procenjena godišnja ušteda finalne energije za grejanje: 4,05TWh za višeporodične i 3,35TWh za jednoporodične zgrade • period otplate 7,1 do 10,8 godina uz godišnje uštede od 122,7 miliona evra • do 2012. predviđa se realizacija kojom bi se ostvarila ušteda od 10% od ovog potencijala
Poboljšanje izolacije zidova objekata Prelazak sa grejanja na električnu energiju • zamenom sistemima daljinskog i centralnog grejanja ili prirodnog gasa (zavisno od lokaliteta i sl.) • procenjena godišnja ušteda od 1.500GWh
Zamena sijalica u domaćinstvima i poslovnim objektima • • • •
subvencija cene sijalica poreske olakšice saradnja sa EPS-om procenjena godišnja ušteda od 701GWh
• potrebna sredstva: 341 miliona evra za višeporodične stambene zgrade i 497,9 miliona evra za jednoporodične stambene zgrade • procenjena godišnja ušteda finalne energije za grejanje: 1,9 TWh za višeporodične i 1,6 TWh za jednoporodične zgrade • do 2012. predviđa se realizacija kojom bi se ostvarila ušteda od 10% od ovog potencijala
Uvođenje pribavljanja sertifikata EE za zgrade • dugoročna mera saglasna direktivi EU 2002/91/EC (EPBD) o energetskim karakteristikama zgrada
Zakljuÿak U Republici Srbiji postoji veliki tehnički potencijal za uštedu energije i primenu mera za povećanje EE u zgradarstvu. S druge strane, tzv. tržišni potencijal za povećanje EE je skromniji, pre svega iz sledećih razloga: • ekonomska nesposobnost većeg dela populacije i drugih potrošača energije • nedovoljna motivisanost za ulaganje (niske cene i neodgovarajući pariteti goriva i energije, normativna naplata potrošnje toplote u DG i slično) • još uvek nepovoljni uslovi kreditiranja • neinformisanost većeg dela populacije. Realizacijom projekta EE u javnim zgradama – demonstracioni projekti, može se istaći sledeće: • uspešno su promovisane mere energetske efikasnosti u javnim zgradama u Srbiji • u toku je prikupljanje i ažuriranje podataka za vrednovanje energetskih, ekonomskih i ekoloških efekata realizovanih projekata • pokazatelji će biti publikovani i korišćeni u promotivnim aktivnostima Agencije radi povećanja zainteresovanosti potencijalnih korisnika • očigledan je uspeh projekata i potreba da se obezbede stabilna sredstva za finansiranje sličnih programa i konkretnih projekata za povećanje EE i primenu OIE. Takođe, odobrenim kreditom Svetske banke sledi proširenje projekta pod nazivom Energetska efikasnost u Srbiji; IDA kredit 3870 YF; Komponenta B: Javne zgrade – škole i bolnice, na još oko 80 škola, bolnica i objekata socijalne zaštite, uključujući i objekte Kliničkog centra Niš. Svoje aktivnosti Agencija za energetsku efikasnost realizuje u tesnoj saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike, kao i drugim ministarstvima i državnim institucijama, sa kojima radi i na utvrđivanju jedinstvenog nacionalnog programa za poboljšanje energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije i uspostavljanju nacionalnog fonda za ovakav program Ŷ
Donošenje novih propisa o spoljnim projektnim temperaturama • smanjenje spoljnje projektne temperature na nivou države za 4o C • smanjenje instalisane snage i investicionih troškova za grejanje • procenjena ušteda energije grejanja od 10%
Dosledna primena JUS U J5.600 i drugih relevantnih standarda • procenjeno smanjenje instalisane snage za grejanje za 30 – 40% • usvojiti maksimalnu dozvoljenu godišnju vrednost finalne energije za grejanje od 100 kWh/m2/god. • procenjena ušteda energije za grejanje do 40% www.buildmagazin.com
51
promo
EX ECENTAR licenciranje za mala i srednja preduzeăa Kako izabrati odgovarajuýi naÿin licenciranja za Vaše preduzeýe? Nabavka i upravljanje softverskim licencama mogu predstavljati pravi izazov, ali ukoliko želite da licencirate svoj poslovni softver, Ex Ecentar d.o.o, kao Microsoftov partner, Vam nudi ÿitav niz programa za licenciranje koji su skrojeni tako da odgovaraju potrebama Vašeg preduzeýa Open Value Subscription (OVS) program licenciranja pruža malim i srednjim preduzećima jednostavnije plaćanje licenci, kao i mogućnost kontrolisanja troškova i ciklusa nadogradnje. Pored ovog, u Ex Ecentru je dostupno i nekoliko drugih programa za licenciranje.
Licence kao pravo korišýenja Licenca je ugovor između proizvođača softvera koji je autorskim pravom zaštitio svoj proizvod (softver) i organizacije ili osobe koja koristi softver. Licence se uobičajeno nabavljaju kroz neki od Microsoftovih programa za licenciranje. Najčešći kupci licenci su korisnici sa više od pet računara. Licence dolaze u posebnom pakovanju koje sadrži jasnu oznaku vrste proizvoda i broja licenci kao i obavezni EULA (licencni sporazum sa krajnjim korisnikom).
52
Program u sebi obuhvata CAL-ove (Client Access License) za serverske proizvode Windows Server CAL, Exchange CAL, Sharepoint CAL i SMS CAL.
Microsoft Small Business Server CAL
Osnovne opcije Microsoft programa licenciranja na našem tržištu su: • Microsoft Open Value Subscription (OVS) • Original Equipment Manufacturer (OEM) • Microsoft Open License Program (OLP) • Full Packaged Product (FPP)
Šta je to Microsoft OVS Licence? Microsoft Open Value Subscription je program trogodišnjeg zakupa licenci za korišćenje softvera na svim računarima u preduzećima koja raspolažu sa najmanje pet računara. Program OVS donosi kompletno rešenje jer uključuje sledeće osnovne komponente: • Operativni sistem Microsoft Windows Professional Upgrade • Microsoft Office Professional • Microsoft Office Small Business Edition • Microsoft Core CAL
www.buildmagazin.com
Licence za navedene proizvode možete poručiti pojedinačno ili kao celinu u vidu dve vrste platformi: OVS Desktop Professional Platforme i OVS Small Business platforme što Vam donosi dodatnih 5% popusta u odnosu na kupovinu svih komponenti platforme pojedinačno. Potpisivanjem OVS ugovora stičete pravo korišćenja najnovije verzije softvera koji ste odabrali. Ovaj ugovor Vam omogućava i nadogradnju licenciranog softvera najnovijim verzijama koje se u toku trajanja ugovora pojave na tržištu (Software Assurance). Ugovor o zakupu licenci zaključujete na tri godine. Izabrani softver možete koristiti u više jezičkih varijanti, pod uslovom da je željeni jezik podržan. Srpski interfejs paket postoji za osnovne komponente OVS-a, Windows i Office. Program OVS uključuje podršku preko telefona i na sajtu, koju drugi programi licenciranja ne uključuju. Moguć je, naravno, dogovor i o drugim vidovima Microsoftove tehničke pomoći na različitim nivoima.
Ex Ecentar d.o.o. je spreman da svaki vid licenciranja prilagodi objektivnim potrebama potencijalnih korisnika kako bi sam program licenciranja iskazao punu snagu i upotrebljivost Ŷ
software
Softver za planiranje, projektovanje i GIS komunalnih sistema Pred Vama je specijalizovana familija programa (baziranim na Autodesk softveru AutoCAD/MAP/Civil 3D) za planiranje, projektovanje i GIS komunalnih vodova nazvana Series 6
čunom preko površina (kućni i industrijski), a atmosferske protoke računa jednostavnom metodom, pomoću ITP krivih ili TRRL metodom. Hidraulični proračun može započeti unosom podataka kao što su pad i protok ili prečnik cevi i protok. Proračun se obavlja interaktivno sa definisanjem visine/postotka ispune cevi ili minimalne brzine strujanja.
Programski paket čini više modula od kojih se konfigurišu tri aplikacije: Hydra, Canalis i Urbano. Osnovu svega čine dva zajednička modula: Situacija je modul u kom definišemo topologiju mreže i unosimo visine terena i nivelete, tip cevi i sl. Program je potpuno otvoren za saradnju tako da je pored direktnog crtanja mreže moguće konvertovati postojeće crteže iz AutoCADa ili učitati podatke iz nekog fajla. Kvalitetni tabelarni i grafički pregledi olakšavaju analizu i pregled podataka i topologija, a mogućnost definisanja oznaka i tematska mapiranja omogućuju iscrtavanje preglednih situacionih crteža kao i razne GIS prikaze. Podužni profil je modul u kom iscrtavamo profile terena, projektujemo ili modifikujemo niveletu i tip cevi, prikazujemo ukrštanja sa drugim mrežama, definišemo i generišemo poprečne preseke kanala i obavljamo građevinske proračune (iskop, zasip, oplata...). Kao što smo podatke definisane u modulu Situacija preneli u ovaj modul, tako i kompletne podatke definisane u ovom modulu možemo preneti u modul Situacija.
Canalis
je program za projektovanje komunalnih kanalizacionih sistema. Osnovne karakteristike su mogućnost definisanja slivova i uticajnih površina kao i slivnika i kućnih priključaka. Softver poseduje sopstvenu hidrauliku i omogućava definisanje otpadnih protoka procentnim računom i ra-
Urbano – jedan od osnovnih postulata koji su sledili projektanti paketa Series 6 je nerazdvojivost procesa projektovanja od katastra. Urbano je baziran na Series 6 tehnologiji i obezbeđuje funkcije neohodne za poslove GIS-a. Kada je mreža koja sadrži čvorove (šahtove) i deonice (cevi) definisana standardnim modulima, Urbano nas uvodi u oblast GIS analiza. Moguće je praviti pretraživanja, tematska mapiranja i proizvoljne preglede, a pomoću MapGiude tehnologije moguće je sve podatke publikovati preko Interneta. Ove funkcionalnosti mu omogućavaju dva dodatna modula: Data Extensions koji se koristi za rad sa internim podacima (korisničkim podacima, a moguće je definisati proizvoljan broj i vrstu podataka), i Database Extension koji je namenjen radu sa eksternim podacima (proizvoljna baza, dokumenti, SHP fajl, Internet itd.). Oba modula je moguće dodati standardnoj Hydra ili Canalis konfiguraciji i tako prošiti njihove funcionalnosti u GIS pravcu Ŷ
Hydra je program namenjen za projektovanje i planiranje vodovodnih sistema. Modelu koji je definisan standardnim modulima Situacija, Terraform i Podužni profil možemo zadati specifične podatke: oprema čvorova, potrebe za vodom, karakteristike pumpi, vremenski uzorci, razni hidraulički podaci i potom obaviti hidraulični proračun interaktivno u samom softveru ili zapisati podatke u INP fajl (koji predstavlja ulaz za Epanet) i potom obaviti proračun u samom Epanetu-u, a zatim rezultate proračuna vratiti u Hydru. www.buildmagazin.com
FOCUS Computers d.o.o. Gradski park 2, 11080 Beograd tel/fax: +381 (0) 11 37 71 543 www.focus-computers.co.yu e-mail: info@focus-computers.co.yu
53
HQWHULMHU
STOLICA “Svaka zaista originalna ideja, svaka inovacija u dizajnu, svaka upotreba novog materijala, svaka tehniÿka invencija u izradi nameštaja, izgleda da pronalazi svoj izraz u jednom naizgled neupadljivom predmetu – stolici“. 1953. Džordž Nelson (George Nelson)
me što danas podrazumevamo kada kažemo krevet) i obične škrinje. Već tada su se koristile stolice na sklapanje, kao i sve drugo što se brzo i lako moglo poneti u žurbi. U Renesansi je više pažnje posvećivano uređenju doma a samim tim i dizajnu nameštaja. Sveopštim ugledanjem na antiku razvijen je i tip stolice na sklapanje – faldisterium, koja je još nosila naziv Savonarola stolica. Ova stolica je bazirana na rimskom modelu sa ukrštenim nogarima i bila je posebno popularna u Firenci i Veneciji tokom XVI veka. Pravljena je od orahovog drveta, rezbarena i pozlaćivana, sa obaveznim naslonom i sedištem presvučenim plišem ili kožom. Uz to, koristili su se i jastučići.
priredila Tijana Jovanoviă-Petroviă
Mies Van der Rohe
Iako se funkcija stolice vremenom nije promenila, njen dizajn se razvijao paralelno sa razvojem društva reflektujući pritom razvoj tehnologije, arhitekture i industrijskog dizajna. Najpoznatiji arhitekti XX veka želeli su da svoj opus upotpune i dizajnom pojedinačnih delova nameštaja, a posebno stolice. Stolica, možda više nego drugi delovi enterijera, označava jasno socijalno, estetsko i simboličko shvatanje korisnika. Ona ukazuje na stav, ideju, i pre svega na ugao posmatranja, ali nije uvek bilo tako. Do XVII veka isticale su se samo katedre dostojnika Crkve ili aristokratije. U domaćinstvu običnog čoveka stolica nije imala neku veću ulogu niti se insistiralo na njenoj udobnosti. Ljudi su i tako provodili malo vremena u svom domu, a rad je bio vezivan za polje. Srednji vek je obeležen stalnim pokretom. Pokućstvo se sastojalo uglavnom od kreveta (po konceptu i materijalu pre sličnom jaslama nego ono-
Eero Saarinen 54
Rietveld
Skoro do XIX veka, jedini materijal u izradi stolica bilo je drvo. Prirodne odlike drveta diktirale su osnovni oblik stolice. Stolica je bila reprezentativni primerak nameštaja. Više pažnje se poklanjalo dizajnu nego zadovoljenju potreba onoga kome je ta stolica bila namenjena. Upravo tada, u XIX veku, napravljeni su prvi koraci u promeni izgleda stolice – od zanatskog do dizajnerskog, ili pre, industrijskog proizvoda. XX vek je označio prekretnicu. Sa jedne strane stalna konkurencija na tržištu, a sa druge želja da se zadovolje potrebe modernog čoveka, bilo u kancelariji bilo u neformalnim situacijama, dovela je do razvoja industrijskog dizajna. Nove tehnologije su omogućile masovnu proizvodnju stolica kao
Masanori Umeda www.buildmagazin.com
Mackintosh
i pojednostavljivanje njihove forme i strukture. Svakako da posebno mesto među industrijski proizvedenim stolicama od XIX veka predstavljaju one iz fabrike Tonet (Thonet), ali prošli vek je doneo i niz autorskih primeraka kao što su stolica od šperploče Čarlsa i Rej Imsa (Charles & Ray Eames), Alvar Altova (Alvar Aalto) stolica broj 41 i Marsel Brojerova (Marcel Breuer) B3 stolica. Ero Sarinen (Eero Saarinen) kombinuje plastiku i aluminijum, Masanori Umeda (Masanori Umeda) koristi prepariranu tkaninu a dizajn stolica u obliku šupljih sfera od fiberglasa i ojačanog poliestera Era Arnia (Eero Arnio) obeležile su šezdesete godine prošlog veka.
Eero Arnio Herman Miler (Herman Miller) napravio je revoluciju u dizajnu kancelarijskih stolica. Njegova Aeron (Aeron) stolica iz 1994. godine je najinventivniji model poslovnih stolica. U njenoj izradi su pored dizajnera učestvovali vodeći ortopedi specijalisti i preko dve stotine ljudi prema čijem položaju tela je napravljena ova, pre svega, udobna stolica. Ostaje još da se vidi kakve će biti potrebe savremenog čoveka i na koji način će neki budući dizajneri na njih odgovoriti Ŷ
Herman Milller
promo
MOBEXPERT kancelarijski nameštaj Nakon 14 godina od otvaranja svoje prve fabrike za izradu kancelarijskog nameštaja u Bukureštu, Mobexpert danas ima 10 fabrika i 32 izložbena salona u istoÿnoj Evropi (od kojih je jedan u Beogradu), a u samoj Rumuniji pokriva preko 60% tržišta. U Bukureštu su kupcima na raspolaganju ÿetiri hipermarketa na 40.000 kvadrata izložbenog prostora, a sveukupni obrt kompanije je samo u prošloj godini dosegao 167 miliona evra Kompanija Mobexpert danas ima 4.500 zaposlenih i 3.500 radnika u fabrikama nameštaja, pet preduzeća za export/import i transport robe, i jednu firmu u poslovima nekretnina. Firma izvozi i na tržišta zapadne Evrope, gde su opremali kancelarije u Holandiji, Nemačkoj i Francuskoj, a poslednja velika investicija kompanije van matične zemlje je novosagrađeni hipermarket u Sofiji, otvoren pre tri nedelje, ukupne vrednosti od 15 miliona evra.
Lideri kompanije ističu da u kancelarijama provodimo veći deo dana, tu stvaramo i razvijamo prijateljstva i radimo kao tim, a zaposleni u njima bi trebalo da svakoga dana obnavljaju svoj radni potencijal i sposobnosti. Pauze u radu su dobra prilika za prijatne razgovore i profitabilne ideje, a u Mobexpertu su uvereni da je baš njihov proizvodni program kancelarijskog nameštaja onaj koji će učiniti da se sve ove ideje
Živeti i na poslu (Living at work) je slogan firme Mobexpert, i u skladu sa tom idejom njihovi dizajneri razvijaju ideje koje za cilj imaju da poslovni i radni prostor učine prijatnijim, a da u samoj kancelariji naprave atmosferu u kojoj će se zaposleni osećati kao kod svoje kuće.
i ostvare. Vođeni idejom o kancelariji kao o drugoj kući, u Mobexpertu su razvili koncept kancelarijskog nameštaja koji odiše komforom prateći prepoznatljivi korporativni identitet kompanije. Vodeći se za praktičnim i estetskim potrebama klijenata, Mobexpert je razvio proizvodni program koji prati zahteve jednostavnosti i lakoće održavanja, novih boja i oblika, prilagođavanja različitim prostorima
i potrebama kupaca, kao i mnogobrojnim kombinacijama nezavisnih elemenata kancelarijskog prostora. Godišnje kolekcije Mobexperta inspirisane su modernom arhitekturom i najsavremenijim težnjama u dizajnu, prema kom je svaki prostor predviđen da iskaže radni duh i sistematizaciju, ali i da vremenom ne gubi na aktuelnosti i estetskom kvalitetu, komforu i karakteru. www.buildmagazin.com
Iako je u Srbiji za sada jedini izložbeno-prodajni prostor Mobexperta onaj u beogradskom Sava Centru, u kompaniji nameravaju da već sledeće godine pronađu odgovarajuće zemljište na kojem bi sagradili hipermarket po uzoru na one iz okruženja, ili da ostvare saradnju sa nekim od domaćih partnera i da na taj način širom naše zemlje distribuiraju nameštaj iz svoje proizvodnje. U beogradskom salonu Mobexperta, pored kolekcija proizvedenih u Rumuniji, klijenti mogu naći i proizvode pravljene u celoj Evropi. Proizvođači ovih komada nameštaja ili pripadajućih delova su evropski lideri na tržištu artikala namenjenih prodaji u salonima kakav je i Mobexpert, zahvaljujući svojim uslugama i svim tipovima nameštaja za opremanje kancelarija, Mobexpert može ispuniti vrlo raznovrsne palete zahteva u pogledu stvaranja ugodnog ambijenta klijentovog radnog prostora Ŷ
MOBEXPERT GROUP d.o.o. Milentija popoviăa 9, Sava Centar 11070 Novi Beograd tel: +381 (0) 11 311 28 17 311 30 98 311 36 27 311 38 90 fax: +381 (0) 11 311 28 24 e-mail: mobexpert@mobexpert.co.yu www.mobexpert.co.yu
55
promo
KAN-COM Preduzeýe Kan-com proizvodi po meri standardna i vanstandardna, furnirana, vatrootporna, zvuÿnoizolovana vrata, bajcovana i lakirana, bojena vodorazredivim ekološkim premazima Preduzeće Kan-com osnovano je 1990. godine, a poteklo je iz stolarske radionice sa 20-godišnjom tradicijom koju je osnovao Jandrija Kanazir. Ostali su verni tradiciji, pa se i danas bave preradom drveta. Fabrika i poslovni prostor smešteni su na oko 2.000m2, a zaposleno je oko 30 radnika. Fabrika je opremljena savremenim mašinskim parkom, vlastitom sušarom i linijom za presovanje piljevine. Proizvodni program Kan-coma sastoji se od sobnih i ulaznih vrata, furniranih vratnih krila, građevinske stolarije i ukrasnih lajsni raznih profila.
Proizvodnja u skladu sa novim tehnologijama Proizvodnja se bazira na savremenoj tehnologiji, odabiru savremenih materijala i dizajna, sa posebnim akcentom na kvalitetu i estetici što je garancija zadovoljstva kupaca. Posvećenost kupcima i njihovim željama je osnovni zadatak firme. Svi proizvodni procesi se obavljaju u okviru fabrike. Takav način organizovanja proizvodnje omogućuje strogo poštovanje dogovorenih rokova kao i unapređen kvalitet proizvoda i usluga.
vima i poslovnim prostorijama. Enterijeri se rade od punog drveta i furniranog medijapana u kombinaciji sa inoxom, staklom i sl. Proizvodi Kan-coma prepoznatljivi su u mnogim stanovima i porodičnim kućama Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Rusije, Kazahstana, Francuske i Irske, što je najbolji pokazatelj njihovog dugogodišnjeg rada na zadovoljenju želja kupaca Ŷ
Potvrda brige o kvalitetu su i atesti za zvučnu i protivpožarnu izolovanost, kao i uvođenje sistema kvaliteta ISO 9001:2000 i sistema zaštite životne sredine ISO 14001:2004. Izborom Kan-com stolarije dobija se, pored zvučne, preko potrebna ušteda u potrošnji energije.
Prozori Kan-coma proizvode se po narudžbini, sa mogućnošću površinske obrade i montaže. Površinska obrada se vrši ekološkim lakovima na vodenoj bazi.
Enterijeri Kan-com već duži niz godina, pored proizvodnje vrata i prozora, uspešno oprema i predivne enterijere po sistemu ključ u ruke. Enterijerske radove izvode u kućama, stano56
www.buildmagazin.com
KAN-COM Industrijska zona b.b. 22330 Nova Pazova tel: +381 (0) 22 323 115 fax: +381 (0) 22 323 114 e-mail: sm.kancom@neobee.net www.kan-com.co.yu
Kompanija FADIS iz Bara, nudi Vam kompletan vodomaterijal, od grubih instalacija do materijala za završne radove, ukljuēujuđi keramiēke i granitne ploēice. Bogat izbor hidromasažnih kada i kabina, kupaƟlskog nameštaja i galanterije. Dugogodišnje iskustvo, pažljiv odabir inostranih partnera i pouzdan kvalitet naših arƟkala preporuēuju nas kao lidera na tržištu.
promo
ALUMIVAL rukohvati za vrata Alumival iz Beograda je veý deset godina na tržištu poznat kao pouzadan trgovac alu-profilima i limovima, ali i kao proizvoĀaÿ okova za aluminijumsku stolariju i posebno rukohvata za vrata vrhunskog kvaliteta i inovativnog i praktiÿnog dizajna, izraĀenih od nerĀajuýeg ÿelika – inoxa Proizvodi Alumivala zauzimaju centralno mesto u savremenoj arhitekturi koja je poslednjih godina sve više prožeta detaljima enterijera od inoxa tako da se danas ovaj visokokvalitetni materijal podrazumeva kao njen sastavni deo, a njegovo prisustvo na, i unutar objekta, nedvosmisleno ukazuje da se govori o prostoru poslednje generacije.
Ponuda firme ovim se ne završava jer izrađuju i aluminijumske rukohvate završno obrađene plastifikacijom ili eloksažom. Tehničke mogućnosti Alumivala su takve da će ispuniti sve neophodne standarde za proizvode izložene neprestanom habanju i mehaničkom kontaktu, pa tako njihove proizvode možemo sresti i na objektima u okruženju, a u pripremi je izlazak i na zapadno tržište.
Ponekad je samo jedan, ovako naočit detalj, dovoljan da vrata, pa i čitav ulaz Vaš kuće ili poslovnog prostora dobiju sasvim novo, savremeno lice, i da probude pažnju svakog gosta: rođaka, komšije ili poslovnog partnera. Koristeći najkvalitetnije uvozne, nemačke Thyssen-ove i italijanske materijale, Alumival je razvio širok proizvodni program reprezentativnih rukohvata za staklena, aluminijumska ili drvena vrata. Savremeno dizajniranim oblicima i prvoklasnom površinskom obradom – poliranjem i satiniranjem na savremenim mašinama, dobijeni su proizvodi koji će ispuniti sve estetske i kvalitativne zahteve kupca. Naravno, njihov tim stručnjaka je spreman da sasluša i posebne želje i najzahtevnije ideje projektanata, i u saradnji sa njima će svojoj paleti proizvoda rado dodati još jedan.
Kada se ovde doda i činjenica da će svaki neposredan kontakt sa bilo kojim enterijerom uvek biti ostvaren preko rukohvata za vrata, onda je jasno da se proizvodi firme Alumival nalaze u samom središtu pažnje svakog posmatrača, gosta ili domaćina nekog prostora, ali poseban značaj imaju za prvi utisak, koji se upravo preko njih stvara o Vašem životnom ili radnom prostoru. 58
Rukohvati firme Alumival koji su ovde prikazani zapravo su samo delić iz široke palete tipova i oblika koje firma ima u ponudi. Svi proizvodi Alumivala su lako dostupni kupcima jer se njihov proizvodno-poslovni prostor nalazi u neposrednoj blizini autoputa, u središnjoj zoni Beograda, između Autokomande i Dušanovca. O svim njihovim delatnostima i proizvodima možete se više informisati na njihovom web sajtu ili stupiti u direktan kontakt sa njima i oni će rado izaći u susret Vašim željama i potrebama Ŷ
ALUMIVAL d.o.o. Prešernova 32, 11000 Beograd tel/fax: +381 (0) 11 24 97 987 24 77 586 mob: +381 (0) 64 11 41 340 office@alumival.co.yu www.alumival.co.yu www.buildmagazin.com
pogled ŠUMARSKI FAKULTET U BEOGRADU jedina institucuja u Srbiji koja vrši atestiranje ploÿa iverice i ispituje kvalitet nameštaja Šumarski fakultet u Beogradu osnovan je 1949. godine i bio je prva akademska ustanova ovog tipa u Jugoslaviji. Embrion ovog fakulteta zaÿet je školske 1919/20. godine kada je pri Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu formiran Odsek za šumarstvo. Danas Šumarski fakultet, osim svoje osnovne (edukativne) delatnosti, vrši i atestiranje ploÿa iverice i u njegovom sklopu radi Zavod za kontrolu kvaliteta nameštaja Nakon dugog perioda rada i razvoja, 2006. godine, od JUAT Srbije ( Jugoslovensko akreditaciono telo), Šumarski fakultet dobija sertifikat o akreditaciji kojim se potvrđuje da je organizacija ovog fakulteta kompetentna za obavljanje poslova sertifikacije drvne građe (iverice) za opštu upotrebu i građevinarstvo.
Sistem sertifikacije Izdavanjem sertifikata upravlja sertifikaciono telo pod rukovodstvom dr Jovana Miljkovića, redovnog profesora fakulteta, koje čini tim stručnjaka Šumarskog fakulteta i mnogih drugih naučnih ustanova, ali i iz Privredne komore Srbije. Ovo telo daje sertifikate proizvođačima i uvoznicima iverice. Predmet sertifikacije su: sirove ploče iverice, konvencionalne ploče, OSB ploče, oplemenjene ploče iverice – laminatima, furnirima, ploče iverice za frontove i radne ploče. Kako saznajemo od prof. Branka Glavonjića, nakon dostavljanja zahteva za sertifikovanje i sve potrebne dokumentacije od strane proizvođača ili uvoznika, sertifikaciono telo sprovodi preispitivanja o definisanosti zahteva, otklanjanju razlika sa podnosiocem zahteva i mogućnosti za sprovođenje ispitivanja. Nakon prihvatanja zahteva, rukovodilac sertifikacionog tela ili njegov zamenik daju laboratoriji nalog za ispitivanje. 60
Sertifikaciono telo primenjuje sistem sertifikacije koji se odnosi na obavezno atestiranje ploča iverice. Za ploče iverice iz uvoza, sistem sertifikacije se sastoji samo od ispitivanja tipa proizvoda, i ukoliko su ove ploče oplemenjene (obostrano obložene laminatom tj. plastikom), ispitivanje debljinskog bubrenja se ne radi jer se ne mogu dobiti tačni rezultati. Kod ploča iverice domaće proizvodnje sistem sertifikacije se sastoji od ispitivanja tipa proizvoda i kontrole stabilnosti proizvodnog procesa.
Uzorci za ispitivanje se uzimaju iz proizvodnje, a u samoj fabrici proizvođača utvrđuju se i sledeći parametri: 1. Vođenje evidencije o stabilnosti proizvodnog procesa prema sledećim standardima: • JUS D.C.S. 031 – za ploče iverice sa horizontalnim rasporedom ivera • JUS A. A2. 020 – za kontrolu stabilnosti proizvodnog procesa • JUS A. A2. 021 – za kontrolu stabilnosti proizvodnog procesa po isteku određenog perioda • JUS A. A2. 022 – za kontrolu stabilnosti proizvodnog procesa u toku proizvodnje. 2. Posedovanje sertifikata iz grupe ISO 9000 (nije obavezno za dodelu sertifikata, ali je poželjno) Ukoliko je nakon ispitivanja izveštaj akreditovane laboratorije pozitivan, proizvođaču se daje sertifikat koji važi godinu dana, uz obavezu da proizvođač najmanje jedanput u tom periodu bude kontrolisan od strane sertifikacionog tela. Sertifikat sadrži sledeće podatke: • naziv i adresu proizvođača (uvoznika ili ino-dobavljača) • naziv proizvoda i kratak opis • naziv i adresu podnosioca zahteva • standard ili propis www.buildmagazin.com
priredila Marija Živanoviă, dipl. ing.
• • • •
rok važnosti datum izdavanja potpis rukovodioca sertifikacionog tela pečat
U slučaju zloupotrebe sertifikata, sertifikaciono telo preduzima korektivne mere ili oduzima sertifikat. Metode ispitivanja propisane su naredbom o obaveznom atestiranju ploča iverica (Službeni list SFRJ br. 61/83): • Određivanje debljine, širine i dužine ( JUS ISO 9426/1995) • Određivanje sadržaja vlage ( JUS ISO 9425/1995) • Određivanje zapreminske mase ( JUS D. C8. 114/1983) • Određivanje debljinskog bubrenja ( JUS D.C8. 104/1983) • Određivanje zatezne čvrstoće upravno na površinu ploče ( JUS D. C8. 106/1983) • Određivanje savojne čvrstoće ( JUS D. C8. 107/1983)
Zavod za kontrolu kvaliteta nameštaja Prema rečima profesora Glavonjića, u skladu sa Zakonom o obaveznom atestiranju nameštaja, Zavod za kontrolu kvaliteta nameštaja vrši atestiranje nameštaja domaće i strane proizvodnje. Ispitivanja se vrše u laboratoriji koja je opremljena velikim brojem savremenih mašina (osnovana 1975. godine po standardima skandinavskih zemalja). Prilikom atestiranja ispituju se četiri osnovna pokazatelja kvaliteta nameštaja: • funkcionalnost (ukoliko nije zadovoljena ostali pokazatelji se ne testiraju) • stabilnost • izdržljivost • kvalitet materijala i otpornost površine Među velikim brojem planova Šumarskog fakulteta, po svom obimu i značajnosti izdvaja se formiranje Instituta za drvo i proizvode od drveta koji bi bio u sklopu samog fakulteta. Institut će biti opremljen najsavremenijim laboratorijama u kojima će raditi specijalizovani timovi stručnjaka Ŷ
fokus
®
SIMPROLIT MONOLIT Zahvaljujuýi svojim izuzetnim termo-fiziÿkim i fiziÿkomehaniÿkim karakteristikama Simprolit® polistirolbeton svoju primenu nalazi svuda tamo gde su termoizolacijske karakteristike, lakoýa konstrukcije, otpornost na vlagu, mraz, požar, površinska ÿvrstoýa i dugoveÿnost oprede- Simprolit® monolit je polistirolbeton proizveljujuýi faktori u izboru ma- den i zaliven u oplatu, direktno na gradilištu, terijala. Navedena svojstva izrađen u svemu prema Tehničkim uslovima Simprolit® monolita pružaju nosioca licence. moguýnost njegove široke Od karakteristika Simprolit® monolita primene, ne samo u visoko- izdvajaju se: gradnji, veý i u niskogradnji i • lakoća hidrogradnji • dobra paropropustljivost Simprolit® je smesa od ekspandiranih granula polistirola, portland-cementa, vode i patentiranih aditiva. Spada u grupu polistirolbetona i predstavlja poboljšanje u odnosu na dobro poznati EPS beton. Tehnologija dobijanja Simprolit® polistirolbetona projektovana je tako da same kuglice stiropora u pripremnoj fazi njegove izrade dodavanjem kompleksa aditiva prvo u potpunosti njime bivaju obmotane, pri čemu se oko kuglica stvara staklasti vazduho i vodonepropusni sloj; zatim se dodaje kompleks aditiva organskog porekla za homogenizciju tako dobijenih inertnih kuglica stiropora i cementa; na kraju, dodaju se cement, voda i aditivi kojima se regulišu projektovane karakteristike. Na taj način, kuglice od stiropora uopšte nemaju kontakta sa vazduhom, čime su eliminisane sve loše karakterisike ekspandiranih ili ekstrudiranih polistirena (stiropora, stirodura) koji vremenom u kontaktu sa vazduhom gube svoju kompaktnost, neotporni su na prisustvo agresivnih gasova u vazduhu (industrijska naselja, termoenergetski objekti, tuneli, metroi), na dejstvo UV-zraka, ekstremne promene temperatura i dr.
Simprolit® polistirolbeton se u građevinarstvu primenjuje bilo livenjem na licu mesta kao monolit ili u vidu gotovih elemenata (blokovi, ploče i sl.).
• ekološka čistoća i izuzetno dobri sanitarno-epidemiološki parametri, konstrukcije od Simprolita® su suve (ne više od 4% vlažnosti) • u slučaju havarijskih potapanja konstrukcije, Simprolit® i proizvodi od Simprolita se brzo suše, bez gubitka čvrstoće • Simprolit® se odlikuje visokom otpornošću na mraz. Eksperimenti pokazuju da posle 50 ciklusa smrzavanje-odmrzavanje (i to od -20 do +45 stepeni) pad čvrstoće iznosi samo 1,5-1,8% • čvrstoća na pritisak Simprolit® monolita kreće se od 1,0 do 2,1MPa bez deformacija, pri čemu prekoračenje navedenog opterećenja ne izaziva lom, već samo ulegnuće – deformaciju do par milimetara • Simprolit® monolit i konstrukcije od njega su negorive (klasa gorivosti NG – negoriv) i trenutno je jedini negorivi materijal u klasi polistirol-betona • sposobnost antikorozivne zaštite • sposobnost obavljanja više funkcija istovremeno: kao mehanička zaštita hidroizolacije, kao termički sloj, kao sloj za pad, kao zvučna izolacija i dr. U postupku dobijanja sertifikata na dugovečnost Simprolit® blokovi ispitani su u Naučno-istraživačkom Institutu Ruske Akademije građevinskih nauka na 100 ciklusa zamrzavanja-otapanja, sa amplitudom kolebanja temperature od +70˚ C do –30˚ C, pri čemu nije došlo do gubitka njihove celovitosti i termoizolacionih sposobnosti. Po sposobnosti da zadrži www.buildmagazin.com
svoje termofizičke karakteristike Simprolit® je najdugovečniji termoizolacioni građevinski materijal u Ruskoj Federaciji. Primena i prednosti Simprolit® monolita: • sloj za pad i termoizolaciju • međuspratne i krovne ploče • umesto klasične cementne košuljice (lakši za više od 90kg/m2) • za olakšanje konstrukcija • kao podloga za saobraćajnice • otporan je na požar, negoriv • otporan je na pritisak i udar • lako se reže i obrađuje • otporan je na mraz >100ckl U visokogradnji, Simprolit® monolit se najviše primenjuje: • za utopljavanje temeljnih ploča i zidova • umesto cementne košuljice međuspratnih ploča, u svojstvu ne samo ravnajućeg, već i termoizolacionog i zvukoizolacionog sloja • kao kompozitni element fasadnih zidova sa nosećom metalnom konstrukcijom (pri čemu se Simprolit® zaliva u oplatu obostrano montiranu oko nosivog metalnog skeleta) • kao fasadni zid, termička i protivpožarna obloga metalnih stubova i greda pri izgradnji novih i utopljavanju starih ravnih krovova • pri zaštiti krovova od rebrastog lima, pri čemu Simprolit® ima ne samo izolacionu, već i jedinstvenu protivpožarnu funkciju • kao sloj za pad.
Primena Simprolit® monolita pri izgradnji ravnih krovova U odnosu na materijale koji se standardno primenjuju za rešavanje termoizolacije ravnih krovova, Simprolit® monolit se izdvaja: • najboljim odnosom čvrstoće i termofizičkih karakteristika • najboljim odnosom otpornosti na vlagu, mraz i termofizičkih karakteristika • najboljim odnosom dugovečnosti i termomehaničkih karakteristika
61
fokus • sposobnošću da obavlja više funkcija istovremeno: kao mehanička zaštita hidroizolacije, kao termički sloj i kao sloj za pad (sloj Simprolit® monolita debljine preko 35cm lakši je od sloja cementne košuljice debljine od samo 5cm!) U slučaju da se kao noseći krovni pokrivač javlja profilisani lim, Simprolit® monolit: • povećava dugovečnost krovnog pokrivača i krovne konstrukcije u celini • povećava otpornost na dejstvo požara ne samo krovnog pokrivača, već i objekta u celini • antikoroziono štiti pokrivač od rebrastog lima • krovni pokrivač od rebrastog lima u celini dobija veću krutost, posebno u slučaju dinamičkih opterećenja (jakih vetrova, montaže, servisiranje instalacija i sl.).
Dugovečnost utpoljenog ravnog krova u najvećoj meri zavisi od fizičko-mehaničkih karakteristika primenjenog termoizolacionog sloja. Kao osnovni materijal za termoizolaciju primenjuju se efektivni izolatori u tablama, a pre svega table od mineralne vune povećane čvrstoće, koje ipak imaju niz nedostataka… Dok sa jedne strane ima dobre termičke karakteristike i otpornost na požar (čime se izdvaja od stiropora) mineralna vuna u tablama povećane čvrstine svejedno ima čvrstoću na pritisak svega 0,1MPa, pri čemu se deformiše najmanje 10%, tj. ne može se samostalno primeniti kao podloga za hidroizolaciju. U suprotnom, u procesu eksploatacije pojavljuju se ulegnuća i kontra-padovi na površini krova, na kojima nastaje ubrzano razrušavanje. Zatim, za razliku od mineralne vune, Simprolit® ima praktično konstantan proračunski maseni odnos vlage: od 4% (u sredinama sa normalnom vlažnošću vazduha) do 8% (u sredinama sa vlažnošću vazduha i do 99%), ne menjajući pri tome svoje
termotehničke karakteristike – dok se, npr. kod mineralne vune pri povećanju sadržaja vlažnosti u njoj samo za 1%, njena termoizolaciona moć umanjuje skoro za 20%. Kao još jedan bitan nedostatak mineralne vune i stiropora u tablama javlja se i nemogućnost da se njima formiraju autonomni nagibi krovnih ravni. Na taj način, iako i mineralna vuna i stiropor spadaju u veoma lagane materijale, detalj izolacije ravnog krova sa armiranom cementnom košuljicom preko mineralne vune kao osnovom pod hidroizolaciju, sa sledećom cementnom košuljicom kao zaštitom hidroizolacije i konačno sa slojem za pad koji se kreće od 10cm naviše, daje ukupnu težinu slojeva 300-400% veću od težine koja se dobija primenom Simprolit® polistirolbetona, a pri tome još i 2-3 puta manju dugovečnost i otpornost na mraz. Primena Simprolit® monolita kao termoizolacije ravnih krovova od rebrastih limova ima mnogo nesumnjivih preimućstava kao što su: • ne preopterećuje se nosiva konstrukcija objekta • isključuje se formiranje nekanalisanih delova krova, zbog mogućnosti da se zalivenim Simprolit® monolitom formiraju idealni padovi • veća otpornost na mraz • hidroizolacioni tepih radi u najboljim uslovima, što značajno uvećava dugovečnost krova u celini • pri ugradnji Simprolit® monolita na krov od profilisanog lima dolazi do monolitnog zapunjavanja kanala između rebara lima, što ne samo da povećava otpornost i sigurnost na požar krovne konstrukcije, već i značajno povećava njenu sigurnost na koroziju, krutost i čvrstoću u svojoj ravni na statička i povremena dinamička opterećenja. Kod primene utopljavanja krovova od rebrastih limova primenom mineralne vune ili stiropora, značajno se pogoršava otpornost na požar krovnog pokrivača i u mnogome povećava rizik da požar u vrlo kratkom vremenu zahvati ceo objekat šireći se upravo preko krova – iz prostog razloga što u tom slučaju rebra limova pokrivena izolacionim pločama formiraju sistem vazdušnih kanala u kojima, pri požaru, nastaje nadpritisak i požar se širi velikom brzinom po celom objektu, preskačući protivpožar-
Na saobraèajnoj petlji Autokomanda, u Beogradu, pešaìki i tramvajski most sanirani su prošle godine zbog korozije armature. Projektant je predvideo olakšanje konstrukcije betonom max težine 1200kg/m3. Radovi su izvedeni Simprolit® monolitom u rekordnom roku – pešaìki most dužine 100m za jedan dan, a tramvajski most dužine 300m za dva dana. Interesantno je napomenuti da se posle 7 dana preko Simprolit® monolita kretao utovarivaì sa korpom betona od 2m3 (ukupne težine preko 5t), pri ìemu je sloj Simprolit® monolit ostao bez ikakvih ošteèenja.
62
www.buildmagazin.com
ne razdelne zidove ispod. Posle više požara koji su, posebno na jednom velikom termoenergetskom objektu, naneli veliku materijalnu štetu čak i najudaljenijim delovima objekta, od strane Državne Akademije za komunalne poslove Ruske Federacije napravljen je „Tehnološki reglament“ projektovanja i izvođenja krovova od rebrastih limova kod energetskih objekata, kojim se predviđa primena Simprolit® monolita. Pri utopljavanju Simprolit® monolitom, krovovi od rebrastog lima dobijaju dopunsku čvrstoću i krutost u svojoj ravni, istovremeno se izvodi i izuzetno lak sloj za pad.
Primena Simprolit® monolita u funkciji cementne košuljice sa dodatnim termo i zvukoizolacionim svojstvima Pri izgradnji objekata, preko međuspratnih ploča, u cilju njenog izravnjanja, kao podloge za završni pod (parket, linoleum, keramičke pločice i dr.) obično se izvodi cementna košuljica debljine 40-60mm. Pri tome, cementna košuljica se nanosi preko odgovarajućih slojeva termoizolacionih i zvukoizolacionih materijala, što proističe iz propisanih uslova termičke i zvučne zaštite objekta u njihovoj eksploataciji.
Primena Simprolit® monolita kao termoizolacione i zvukoizolacione cementne košuljice ogleda se pre svega u njegovoj osobini da istovremeno obavlja tri funkcije, kao: • sloj za izravnanje • zvukoizolacioni sloj • termoizolacioni sloj. Značajna karakterisitka Simprolit® monolita je njegova izuzetna lakoća - teži manje od 18 kg/m2, što je oko 6 puta manje od težine cementne košuljice (koja za istu debljinu od oko 5cm teži oko 110kg/m2). Zbog ove osobine Simprolit® monolit u funkciji košuljice za izravnanje i podloge za završnu podnu oblogu, značajno umanjuje opterećenje na konstruktivne elemente objekta (grede, stubove, noseće zidove i temelje), neposredno umanjujući njihove dimenzije, potrebnu armaturu i težinu nosećih elemenata, što svakako utiče i na ukupnu cenu konstrukcije objekta (npr. kod 11-spratnog objekta zamenom projektovane cementne košuljice Simprolit® monolitom umanjuje se opterećenje na temeljnu ploču više od 1.000kg/m2, što paušalno procenjeno omogućava izgradnju sprata više za isto opterećenje tla kao i umanjenje armature za oko 7-10%).
fokus Interesantna iskustva primene Simprolit® monolita Na objektu Ceptera, u Mekenzijevoj ulici u Beogradu, utvròeno je da izvedene meòuspratne ploìe imaju ugib i do 15cm. Projektom sanacije bilo je predviòeno da se karbonskim trakama saniraju meòuspratne ploìe, i da se ojaìaju svi stubovi na objektu kako bi se dobetonirao ravnjajuèi sloj (težine oko 360kg/m2, odn. na 6 etaža preko 2t/m2). Obzirom da su stubovi raìunati za optereèenje cementne košuljice d=5cm i težine 110kg/m2, usvojeno je rešenje da se svih 20cm (ugib+cementna košuljica) zamene Simprolit® monolitom. Pošto ukupna težina sloja Simprolit® monolita d=20cm iznosi 70kg/m2, izbegnuta je sanacija stubova i ploìa, a radovi na betoniraju izvedeni su u roku od 15 dana. Zgrada Eurosalona, kod beogradskog Sajma, imala je kontranagib krovne ravni debljine i do 30cm, a projektom je predviòen restoran na krovu. Prostom zamenom cementne košuljice d=5cm i težine 110kg/m2 slojem Simprolit® debljine 30cm i težine 105kg/m2 izbegnuta je sanacija konstruktivnog sistema, a restoran na krovu radi veè više godina.
Uticaj primene Simprolit® monolita u funkciji cementne košuljice na dinamiku graĀenja Veoma često građevinske firme prinuđene su da izgrade i predaju investitoru objekat u veoma kratkim rokovima. Pri tome, kod planiranja i organizacije proizvodnih taktova, moraju da vode računa o tehnološkoj pauzi od oko 28 dana koja je potrebna da bi se naneta cementna košuljica osušila i bila spremna za polaganje parketa. Simprolit® monolit zahteva znatno kraći period sušenja, što je posledica manje količine vode koju ovaj materijal u sebi sadrži. Naime, Simprolit® monolit sadrži dva puta manje vode nego cementna košuljica, pa za period sušenja može da se usvoji dva puta kraće vreme. Pomenuta karakteristika Simprolit® monolita omogućava da se primenom ovog materijala, u svojstvu cementne košuljice, skrati vreme realizacije projekta, čime se, ujedno, neposredno smanjuju i ukupni troškovi.
Britanska firma preuzela je gradnju 16spratnog objekta u Njižnjevartovsku u Sibiru, veè uraòenih šipova, temelja i prvog sprata, i odmah obustavila gradnju jer je tokom kontrole utvròeno da je projektant prevideo optereèenje od oko 1.000kg/m2. Problem je rešen bez sanacije konstrukcije, prostom zamenom predviòene cementne košuljice d=5cm Simprolit® monolitom iste debljine. Razlika u težini na 16 spratova iznosi 1640kg/m2, tj. više nego dovoljno za bezbednu gradnju. Prilikom izgradnje objekta specijalne namene u Rusiji, po otkopu temeljne jame utvròena je slabija nosivost zemljišta i predviòeno optereèenje je bilo za 1,2t/m2 veèe od dozvoljenog. Problem je rešen Simprolit® monolitom D=450kg/m3, tako što je temeljna jama produbljena za 1m, a zatim je umesto zemlje naliven sloj Simprolit® monolita d=1m. Razlika u težini je 1.800-450=1.350kg/m2, odnosno primenom Simprolit® monolita optereèenje na tlo je smanjeno za 1.350kg/m2 što je bilo dovoljno da se objekat izvede bez problema.
Primena Simprolit® monolita za livenje u oplati spoljašnjih zidova objekata Izvođenje građevinskih elemenata (zidova, ploča, kupola i sl.) livenjem Simprolit® monolita u dvostranoj oplati koja se skida bar sa jedne strane (druga strana oplate može biti npr. formirana i Simprolit® jednoslojnim ili troslojnim pločama) oko noseće metalne konstrukcije utopljava se objekat i smanjuje ukupno opterećenje na metalne elemente, pri tome ih i zaštićuje od korozije i požara. Osim toga, primena Simprolit® monolita omogućava i laku montažu tako formirane konstrukcije ili njenih delova. Npr. izvođenje
kupola
većih
raspona
Simprolit® monolitom oko metalne potkonstrukcije kupole ne samo da rešava utopljavanje, već i više od 7 puta umanjuje www.buildmagazin.com
težinu same kupole u odonosu na klasična rešenja. Na taj način otvara se i mogućnost livenja kupole na zemlji i njene relativno lake montaže na mesto ugradnje.
Primena Simprolit® monolita za fasadne elemente Simprolit® polistirolbeton je idealan za izradu fasadnih ukrasa, atika, venaca, balustera i sl. Primera radi, projektovani fasadni venci objekta u Moskvi stepenastog oblika dimenzija 40/60, 45/30, 15/10cm, sa projektovanom težinom od 625 kg/m (a koje je pri tome naknadno trebalo i malterisati) zamenjeni su po svim parametrima kvalitetnijim vencima istog oblika od Simprolit® monolita težine svega 45kg/m, i to finalno obrađenim. Na taj način, primenom Simprolit® monolita arhitekta dobija kvalitetan materijal koji ni u čemu ne sputava arhitektonsku izražajnost stvaraoca. Pri tome, s jedne strane rešavaju se mnogi problemi arhitekata vezani za ispunjavanje zahteva nadležnih Institucija za zaštitu arhitektonske baštine i ambijentalne sredine, a sa druge strane i problemi vezani za parodifuziju, relativno veliku težinu fasadnih ukrasnih elemenata, njihovom (ne)otpornošću na vlagu i mraz, a posledično i problemi dugovečnosti takvih fasada i njihove primene na savremenim arhitektonskim objektima. Prednost primene Simprolit® monolita kod izrade fasadih elemenata: • lakoća • paropropusnost • otpornost na vlagu • sposobnost da zaštiti od korozije ugrađenu montažnu armaturu ili ankere • površinska čvrstoća • mogućnost završne obrade ma kojim materijalima za završnu obradu • poprima milimetarski sitne reljefe kalupa • dugovečnost, po kojoj nema premca među analozima Ŷ
SIMPROLIT d.o.o. Kostolaĉka 67/2 11000 Beograd tel/fax: +381 (0) 11 397 67 70 397 67 71 e-mail: md@simprolit.com www.simprolit.co.yu
63
promo
Le Monde
Underground Astec Underground nudi Le Monde Underground Vas može podrnajbolju i najkompletniju žati na svakom nivou projekta nudeći trenčere za instaliranje velikih cevi (mašine za kopanje graĀevinsku opremu sa specijalno dizajniranim lancem za sečenje), za zemljane i podzemne auger boring mašine (elektronski navođene radove u ÿitavoj mašine za horizontalno bušenje) za podbuispod pruga, autoputeva i sl. i velike graĀevinskoj industriji. šivanje HDD rigs za podbušivanje ispod reka... Tu Ova proverena imena su su i trenčeri i vibracioni plugovi za instaliradostupna i kod nas preko nje infrastrukture u gradskim zonama, sreLe Monde Underground dnje i male HDD rigs za gradske instalacije, pneumatske glave za bušenje kratkih kućnih kompanije konekcija, pipe bursting mašine za zamenu starih cevi, takođe bez kopanja.
Ponuda Le Monde Undergrounda:
Bušilica DD3238 Zašto koristiti tri puta više ljudi i imati tri puta veće troškove ako već postoje mašine specijalno konstruisane za određen posao? Procene su da novom tehnologijom preduzetnik uštedi od 40 do 60% troškova! Veća efikasnost znači bolju konkurentnost u odnosu na ostale kompanije. Sve ovo je poslovna logika firme Le Monde Underground, iz koje naglašavaju: Ne želimo samo da prodamo opremu nego i da posavetujemo i podelimo sa Vama naše znanje i iskustvo stečeno na projektima širom sveta.
Astec Underground, matica čije proizvode zastupaju u Srbiji, BiH, Sloveniji i Hrvatskoj, nudi najnoviju tehnologiju koja se pojavljuje na svetskom tržištu, i po tom pitanju nema konkurenciju u svetu jer će sa njom svaki Vaš posao biti urađen brže, bolje i mnogo jeftinije. Na pomenutim tržištima Balkana distribucija prirodnog gasa postaje sve interesantnija tema. Dotrajale instalacije tek treba da se menjaju, a u mnogim gradovima se postavljaju sasvim nove mreže, i stambeni i poslovni objekti tek treba da budu priključeni na glavne vodove. Slična situacija sreće se i na polju telekomunikacionih i drugih infrastruktura, a sve procene govore da će se trend nastaviti i u sledećih 50 godina. Svakako da će moderno opremljene kompanije imati prednost u toj trci. 64
• Astec trenÿeri, vibracioni plugovi (za postavljanje kablova bez kopanja, sistemom pluga), HDD sistemi za podbušivanje... • American Augers mašine za podbušivanje sa istovremenim postavljanjem zaštitne cevi – kolone, i sisteme za podmazivanje i hlaĀenje ureĀaja za vreme bušenja, kao i mašine za direktno bušenje izuzetno velikih preÿnika i širina • Trencor trenÿeri za kopanje izuzetno velikih dubina i širina u ekstremnim uslovima, kao i u samom kamenu • Earth Pro inženjering za podzemne alate i ureĀaje (lanci za trenÿere itd.)
* Na naše tržište veý su distribuirane trenÿer Trenkor T 1060 i direktna bušilica DD 3238
Kreditiranje u Le Monde Underground-u nudi mogućnost veoma povoljnih uslova plaćanja za kupovinu nove ili polovne opreme preko njihove finansijske institucije u Americi. To znači da možete da iskoristite veoma niske američke kamate i da kupite opremu uz otplatu do 5 godina! U firmi će Vas posavetovati u vezi
sa opremom koja će najbolje odgovarati Vašem projektu i pomoći Vam da dobijete veoma povoljan kredit sa niskom kamatnom stopom koju ne možete dobiti na domaćem tržištu. Servisna mreža Astec Underground poznata je po svojoj razvijenosti širom sveta. Čak i najbolja oprema zahteva održavanje i brzu nabavku originalnih rezervnih delova, a cilj Le Monde Undergrounda jeste da proširi ovaj visoki standard servisiranja i na tržištima Balkana. U toku je povećavanje zalihe rezervnih delova i svi zainteresovani mogu se javiti i dati podatke o svojoj opremi kao i o delovima za koje smatraju da će im biti potrebni u budućnosti. U firmi ističu da će im to pomoći da nabave delove koje će klijenti zatim moći kupiti po nižoj ceni (bez plaćanja posebnih tarifa zbog ubrzanog prevoza, ali i bez čekanja transporta, carine...). Takođe, iz Le Mond Undergrounda nude i druge vrste podrške, od treninga/obuke za Vaš vlastiti servis, do uputstava za održavanje kao i standardno servisiranje u njihovim ovlašćenim servisima ili na licu mesta Ŷ
LE MONDE UNDERGROUND d.o.o. gen. zastupnik ASTEC UND. Žarka Zrenjanina 21, 26300 Vršac tel/fax: +381 (0) 13 831 327 Španskih boraca 32a, 11070 N. Beograd tel/fax: +381 (0) 11 3133 448 mob: +381 (0) 63 24 23 00 e-mail: lemondebalkan@aol.com dejan@lemondeunderground.com www.lemondeunderground.com
Astec trenÿer www.buildmagazin.com
WUDQVPDWHULMDOL i sunđeraste osnove. Advantik je male specifične težine, ima nisku termalnu provodljivost i može da podnese velike oscilacije u temperaturi.
Boje od soje
Laki beton Hisil Novi proces izrade jakog ali vrlo laganog hisil betona (Hysill), pokrenula je kompanija CMR Energy Technologies iz Melburna. Baza ovog tipa betona razlikuje se od standardne po svojoj saćastoj strukturi što ga čini daleko lakšim od standardnih modela. Takođe ga čini pogodnim za noseće, ali i nošene zidove. Ovaj proizvod ima dobru termičku izolaciju – skoro pet puta bolju nego beton normalne težine! Otporan je na vatru, neporozan, ima glatku površinu koja može naći svoje mesto i u eksterijeru građevina.
Nameštaj od papira Industrijski dizajner Robert Blis (Robert Bliss) iz kompanije Puš (Push) koristi papir u izradi nameštaja, i to kancelarijskog. Nameštaj se dobija od recikliranog papira uz dodatak stakla i stiropora. Ideja je da se dizajnira nameštaj namenjen masovnoj proizvodnji, modernih linija i pre svega vrlo pristupačnih cena, ne zaboravaljajući pri tom ni ekološki aspekt.
Zastakljeni kamen Fjužnstoun (Fusionstone) je novi proizvod kompanije Arhitektonski sistemi (Architectural systems, Inc) koji nastaje spajanjem čistog stakla sa kamenom pločom čime se dobija odlična zaštita površine dok se zadržava lepota prirodnog kamena. Ivice spajanja se ne vide, tako da materijal izgleda u potpunosti providno od ivice do ivice. Rezultat je da se prirodni kamen može koristiti u građevinskoj industriji ali i uređenju enterijera. LED osvetljenje takođe može biti integrisano u fjužnstoun zbog dodatnog estetskog poboljšanja.
Kompanija Grin Planet boje (Green Planet Paints) izbacila je nedavno na tržište boju za drvo i metal, na bazi gline i smole bazirane na soji. Soja zamenjuje dodatak akrilika koji se obično koristi u bazama farbi. Ovoj bazi se dodaju prirodni minerali i pigmenti uz dodatak titanijum oksida. Paleta sadrži 43 boje i širok izbor nijansi mat, sjajnih i polusjajnih tonova.
Carski kamen
Kronos Hromos betonski ekran Kronos hromos beton (Chronos Chromos) je sistem koji ima sposobnost prikazivanja teksta i brojeva na svojoj površini. Namenjen je velikim arhitektonskim instalacijama, a proizvod je grupe studenata sa Kraljevskog koledža (Royal College) u Velikoj Britaniji. Ovaj jedinstvni beton napravljen je na bazi termohromskog mastila koje se meša sa betonom uz dodatak hromiranih žica, koje se zagrevaju kada se kroz njih propušta električna energija. Zahvaljujući ovim žicama površina betona ponaša se kao veliki ekran.
Caesarstone (carski kamen) se sastoji od 95% prirodnih ostataka kvarca i 5% poliestera. Ove dve komponente u kombinaciji sa dodatnim pigmentom daju vrlo homogenu strukturu. Koristeći tehniku sabijanja, kombinaciju vibracije i kompresije, dobija se vrlo čvrsta kamena ploča debljine 13mm i veličine 3x1.37m. Zbog specifične čvrstine na ovom materijalu se može raditi samo opremom za rezanje dijamanata.
ALFACO Kameni furnir Stin (Steen Fineer) je prirodni kameni furnir debljine 1-2 milimetra. Postavlja se na pozadinu od poliestera ali se može postaviti lepljenjem i za druge površine. Ovo njegovo svojstvo pruža niz mogućnosti upotrebe na zakrivljenim površinama. Materijal postoji u 10 boja i nekoliko veličina – 1210x610mm, 1200x600mm i 600x300mm. Namenjen je opremanju enterijera, kupatila, zidova, plafona i nameštaja.
Advantik izolacija Advantik (Advantic) je novi izolacioni materijal kompanije CRG (Cornerstone Researchgroup Industries) koji se dobija od sintetičke pene spajanjem staklenih vlakana www.buildmagazin.com
KOMPLETAN PROGRAM lICNE zaŠtitne opreme i sredstva za zaŠtitu na radu - oprema iz uvoza - atestirana, SA sertifikatom i deklaracijom - u skladu sa standardima eu
ALFACO d.o.o. 25000 SOMBOR – Belog goluba br. 8 Tel: (025) 434-200 Fax: (025) 422-818 E-mail: alfaco@EUnet.yu www.alfacosafety.co.yu
65
narudžbenica
za naša izdanja
ýasopis je namenjen preduzeüima, organizacijama i struþnim pojedincima iz oblasti graÿevinarstva i arhitekture (narudžbenicu Ćitko popuniti i poslati faksom, poštom ili elektronskom poštom) PreduzeĄe Ime i prezime Funkcija Adresa Mesto Telefon
(
)
Telefon
(
)
Mob. tel.
(
)
Fax
(
)
Broj zaposlenih 1 do 10 11 do 25 26 do 50 51 do 100
101 do 500
Web
više od 500
Mat. br.
PIB Opis delatnosti
Popunite ako želite dostavu na kuĄnu adresu Ulica i broj Mesto
DA, možete koristiti ove podatke i slati nam informacije vezane za delatnost DA, želim da dobijam besplatan primerak poslovnog magazina BUILD DA, želim da dobijam besplatan primerak kataloga Graćevinarstvo i opremanje*
m.p. * samo za preduzeĄa
taĆnost podataka overava
Izvorska 41 11030 Beograd tel/fax: + 381 11 35 71 509 + 381 11 35 71 510 e-mail: info@infonetgroup.com
www.infonetgroup.com
www.gradjevinarstvo.co.yu
www.buildmagazin.com
informator graćevinske industrije building construction directory
u pripremi izdanje za 2008. godinu
naruĆite besplatan primerak narudžbenica je na strani 66
Izvorska 41, Beograd tel/fax: +381 11 35 71 509 +381 11 35 71 510 info@infonetgroup.com www.infonetgroup.com
www.gradjevinarstvo.co.yu
Atraktivne novosti Esala Anhovo Vlaknocementne krovne i fasadne ploče Fasadne ploče Swisspearl® daju objektima jedinstvenu arhitektonsku crtu. Slobodan izbor formata i različite mogućnosti pričvršćivanja nude moderna rešenja kod novogradnje ili sanacije. Paleta boja od sedamdesetak tonova i mogućnost izbora nestandardnih boja obuhvata sisteme bojenja CARAT SL, REFLEX, NATURA, TECTURA i XPRESSIV. Talasasti krovni pokrivač Valovitka® i ravni krovni pokrivač odlikuju se manjom težinom, jednostavnom i brzom ugradnjom, dugim vekom eksploatacije i visokim kvalitetom prirodnog i paropropusnog materijala.
www.esal.si