poslovanje Korporativni identitet broj 4 • godina I
Teme broja
Specijalni betoni Skele i oplate pogled Direkcija za graĀevinsko zemljište i izgradnju Beograda
fokus Dugoveÿnost ravnih krovova
intervju
Goran Dugandžija Predsednik Udruženja graĀevinara visokogradnje u PKS
Sandwich paneli za modernu i kvalitetnu arhitekturu... objekat ``DONCAFE`` - Šimanovci
Golubinaÿki put bb, Stara Pazova tel/fax. +381 022 310 147 . +381 022 310 345 . +381 022 310 517 email: office@m-profil.co.yu
www.m-profil.co.yu
Umetnost izgradnje u pokretu
Kalzip Kalzip® aluminijumski krovovi i fasadni sistemi pokretaþi su avangardne arhitekture. Projektanti širom sveta svoje vizije pretvaraju u stvarnost sa « Kalzipom », stvarajuüi novi talas u graÿevinarstvu. Zahvaljujuüi najnovijoj X-Tail tehnologiji kružnih oblika, nastaju jedinstvene konstrukcije. Za Vašu stvaralaþku moü: Kalzip® sistemi – put za ostvarenje Vaših želja i kreativnosti!
Predstavništvo za Srbiju, CG, HR i BiH: Kalzip® Engineering Office Stjepan Klariü Vij. Vlahe Bukovca 10 • 31000 Osijek Hrvatska tel. +385 (0) 31 53 01 36 fax. +385 (0) 31 53 01 37 email. kalzip@hi.t-com.hr Hajduk Veljkova 11, 21000 Novi Sad Kongresni Master centar • +385 (0) 98 46 88 77 /privremeno/
3
Teme broja
20
38 Skele i Oplate
43
Specijalni betoni info Svet Okruženje Srbija Beograd
6 8 9 11
46
PERI OPLATE – priþa sa naslovne strane
47
PRORENT – graÿevinske dizalice
48
RUUKKI – Steel comp þeliþne oplate
49
TOPERS – brzomontažni skelski sistemi
50
16
BAUMANN – ergonomiþnost na gradilištu
51
20
REMO OPLATE – rešenje za sve sprecijalne konstrukcije
52
SIMPROLIT – sistemi ugradnih oplata
53
14
BATIMAT – praznik graÿevinske industrije Evrope
15
poslovanje KORPORATIVNI
INCO – lek za vaše konstrukcije
24
COMPRIVEX – rešenja za beton
25
ASA IBELIK – ab montažne konstrukcije
26
promo HPS HIO PROTECTION –
LENSIM-NEOTON – Politerm Blu
27
rešenje za kapilarnu vlagu
56
MB COMPANY – galanterija za beton
29
PROTECTION PLUS – Kidde protivpožarni sistemi
58
transmaterijali ... dve knjige o transmaterijalima... urbanizam KROVNI VRTOVI software SYSTEM PRO – ProgeCAD
enterijer BAMBUS PARKET
28
57
za graÿevinsko zemljište i izgradnju Beograda
promo ERSTE BANK – projektno finansiranje
EX ECENTAR – licenciranje za MSP
34
FIBRAN – Fibran eko i Geolan kamena vuna
64
zanimljivosti ... tema jeseni u Britaniji...
35
POLYKEM – program kompanije DOW
65
promo ESAL – paneli Swisspearl
36
predstavljamo TRIMO – primer uspešnog poslovanja promo M-PROFIL – protivpožarni paneli
38
16 Krovni vrtovi – izazov savremenog urbanizma
30
62
33
graÿevinara visokogradnje u PKS
Korporativni identitet
59
FOCUS COMPUTERS – Sofistik
intervju GORAN DUGANDŽIJA – Udruženje
66
pogled JP DIREKCIJA
30 32
Dugoveþnost ravnih krovova
43
SCIURUS-LAYHER – evropski lider
sajam graÿevinarstva
Tema broja SPECIJALNI BETONI
Goran Dugandžija
Tema broja SKELE I OPLATE
sajmovi SAIE – bolonjski jesenji
IDENTITET
Fokus Fokus
Intervju
JP Direkcija za graĀevinsko zemljište i izgradnju Beograda
fokus SIMPROLIT SISTEM – dugoveþnost ravnih krovova
66
promo ŠID PROJEKT – projekti svih vrsta
70
40
ENEL – Hitachi i Norton Company
72
42
narudžbenica
59
INDEX OGLASA Alumival
www.alumival.co.yu
63
Annex
www.annexstahl.com
23
Aqua Boutique
www.akvabutik.com
17
BASF
www.basf.co.yu
19
Dijamant Inženjering
www.waterjetsystem.co.yu
43
Doka
www.doka.com
75
Esal
www.esal.si
55
Ex Ecentar
www.execentar.com
34
Fadis
www.fadiscg.com
71
Interkomerc
www.interkomercad.co.yu
43
Kalzip
www.kalzip.com
3
Lensim-Neoton
www.lensim.co.yu
27
M-Profil
www.m-profil.co.yu
2
Nova Forma
www.novaforma-furniture.com
35
Pan Komerc
www.pankomerc.com
61
Peri
www.peri.co.yu
naslovna
59 Kompletan sadržaj ali i mnogo više pronaýi ýete na adresi
www.BUILDmagazin.com
SAJAM GRAĉEVINARSTVA – SRBIJA 2007
poslovanje Korporativni identitet broj 4 • godina I
Teme broja
Specijalni betoni Skele i oplate
ARHITEKTURA I UDBANIZAM
pogled Direkcija za graĀevinsko zemljište i izgradnju Beograda
fokus Dugoveÿnost ravnih krovova
intervju
Goran Dugandžija Predsednik Udruženja graĀevinara visokogradnje u PKS
Naslovna strana:
PERI OPLATE pogledati na strani 47!
REDAKCIJA GLAVNI UREDNIK Tomislav Stameniý UREDNIK Mladen Bogiýeviý IZVRŠNI UREDNIK Aleksandra Jovanoviý SARADNICI Jelena Jeremiý, dipl. ing. graĀ. Marija Živanoviý, dipl. ing. p.a. Jasna Tomaševiý, dipl. p.p. DIZAJN I PRIPREMA Ivan AnĀelovski Ilija Šašiý Vladimir Konÿareviý DIREKTOR MARKETINGA Dunja Filipoviý MARKETING Jelena Božiý Tanja Viýentijeviý Monika Ilomanoski Stana Arseniý Peko Živkoviý Nina Višekruna Jelena Kusmuk FINANSIJE Dragana Stankoviý IZDAVAþ
Izvorska 41 11030 Beograd tel/fax: +381 11 35 71 509 +381 11 35 71 510 +381 11 30 58 577 e-mail: info@infonetgroup.com www.infonetgroup.com Izdavaÿ ne snosi odgovornost za istinitost i verodostojnost objavljenih oglasa i promotivnih tekstova
UILD 4 i Nova godina su pred nama! Nakon dugih pregovora, u 2007. smo dobili novu Vladu, Kosmet je i dalje na pregovaračkom stolu, koncesija za autoput je potpisana, a zatim (nakon još dužih pregovora javnosti i medija sa resornim ministrom), ipak data na uvid… 2008. srpskom građevinarstvu donosi GIS, završetak legalizacija i dela obilaznice oko Beograda, početak gradnje i drugog autoputa... Šta će se od svega zapravo dogoditi, da li će započeti, hoće li biti završeno i dokle će doći, ostaje da vidimo. Nova godina nam donosi i izbore, pa ostaje da vidimo i da li će oni, i u kojoj meri, uticati na naš život i poslovanje. Čini se jedino izvesnim da će u Srbiji još neko vreme situacija u građevini, i privredi uopšte, biti uslovljena trenutnim političkim zbivanjima i odnosima snaga. Prioriteti se još uvek ne određuju prema realnim potrebama i ekonomskim interesima pojedinaca i zajednice, već prema velikoj politici i potrebama onih jednakijih među pojedincima. Zakoni (jednaki za sve, ali ne i prilagođeni nekima) su tek na pomolu, a javnost i dalje više zanimaju kuloarske priče i planetarna politika nego sitnice koje čine naše danas, sutra, prekosutra...
B
takvom okruženju, vesti poput onih o dvostruko povećanom mizernoom internet protoku ili podeli akcija svakom punoletnom građaninu koji ih nema, tek su nešto više od dnevnih tema, valjda usled neverice ili nemanja kritične mase koja bi razumela pojmove Internet i akcije. Ovakve vesti, ipak, govore da se u Srbiji ponešto menja na bolje. Da li je to zahvaljujući prosto evropskom okruženju ili zalaganju pojedinaca da savremene standarde života i poslovanja dovedu u Srbiju? Meni se čini da bismo se, bez tih pojedinaca, vrednih i sposobnih poslovnih ljudi ponajpre, sasvim lako oduprli svakoj struji koja bi pokušala da nas pomeri sa mesta. Građevinci Srbije koriste svaku priliku koja se ukaže, ali nažalost, nije sve do njih: još uvek nije okončana legalizacija, proces denacionalizacije i povratak svojine… a kao investitori desetina hiljada kvadrata potpisani su (ako su uopšte) Bata, Krle ili Mika…
U
nfonet Group d.o.o. čiji sam član, zajedno sa svojim komitentima i saradnicima, čini onaj deo Srbije koji želi napred. Uveren sam u to imajući pred sobom saradnje koje ostvarujemo sa vama, graditeljima, kao i saznavanje o vama kroz marketinšku promociju vaših projekata, proizvoda, graditeljskih podviga… U takvom društvu, sa najboljima i za najbolje, 2007. pokrenuli smo magazin BUILD koji u 2008. godinu ulazi već četvrtim brojem, uz adekvatnu prezentaciju na Internetu, čime će naše saradnje postati brže, lakše i potpunije. Već smo sasvim zrela Redakcija spremna da odgovori na sve vaše potrebe, ali i da sama postavlja nove i više ciljeve.
I
epo je gledati kako jedna ideja dobija svoj oblik, podršku i identitet. Lepo je biti njen deo. Ali, identitet BUILD-a ne bi bio potpun bez svih onih imena pojedinaca i preduzeća koja se nalaze na njegovim stranama. Ove godine se spremamo da postanemo zaista nezaobilazni deo vaše poslovne biblioteke, adresara, i vašeg poslovanja! Čujte iskustva onih kojima je prezentacija u našem magazinu, Katalogu i na našim sajtovima, obavezan deo promocije sopstvenog rada – reći će vam da je promocija kod nas najbolja promocija građevinskih i pratećih delatnosti. Isto tako, naša najbolja reklama ste vi i vaši poslovni uspesi!
L
oviđenja do novog BUILD-a i Sajma u Beogradu! Neka nam svima zajedno nova godina donese još više projekata, graditeljskih poduhvata, ispunjenih rokova i poslovnih uspeha! Infonet se sprema da u novoj godini, naš zajednički sajt www.gradjevinarstvo.co.yu pretvori u portal građevinske industrije Srbije. To neće biti moguće bez vašeg prisustva tamo! Očekujemo vaše pozive, zahteve i poslovne predloge!
D
Za nove saradnje! Sve najbolje u životu i poslu u 2008!
Urednik,
Mladen Bogićević
ŠTAMPA Rotografika d.o.o. Segedinski put 72 24000 Subotica ISSN 1452-8495 CIP Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije Beograd 624 COBISS.SR-ID 139422220
BUILD magazin je prvi srpski besplatni poslovni magazin o građevinarstvu i opremanju koji se na teritoriji Srbije besplatno distribuira na adrese preduzeća, organizacija i profesionalaca iz oblasti građevinarstva, arhitekture i pratećih delatnosti.
BUILD magazine is the first Serbian free building construction business magazine which is, in Serbia, distributed without charge, to addresses of companies, organizations and individuals connected to building construction industry and architecture.
INFO
LQIR
TEMA JESENI: KRAH AMERIêKE BERZE NEKRETNINA U prošlom broju BUILD magazina (poìetak oktobra 2007.) preneli smo vest o krizi na ameriìkom tržištu nekretnina. Da podsetimo, govorilo se o konstantnom smanjenju izgraòenih stambenih kvadrata iz meseca u mesec u toku poslednje dve godine i otpuštanju više hiljada radnika. Ipak, situacija nije tretirana kao alarmantna sve do septembra 2007, a tada je veè bilo kasno... Odmah zatim berza nekretnina u SAD je doživela krah kakav se tamo ne pamti još od Velikog pada berze 1929. godine! Posledice su te da je oko 200.000 ljudi ostalo bez krova nad glavom, desetine hiljada graòevinaca bez posla, ugašena su brojna preduzeèa za izvoòenje radova a vrednost investicionih kompanija otišla je u bescenje. Meòutim, još uvek nisu izvedeni bilansi šta èe se dogoditi sa onim najodgovornijim: bankama koje su izdavale kredite bez ikakvog pokrièa! Naime, u želji da što više prošire svoje poslovanje, ameriìke banke su spuštale kriterijume za dobijanje kredita. Možda ovo zvuìi sasvim prirodno u jednom priliìno stabilnom ekonomskom sistemu kakav je ameriìki, ali stambeni krediti i tamo ìine znaìajnu stavku u ekonomiji mnogih porodica. Dakle, ìitava priìa je u jednom trenutku otišla dotle da su stambeni krediti dodeljivani i ljudima sa najosnovnijim primanjima, što je veè moglo da ugrozi njihovu egzistenciju, ali tu se nije stalo... U mesecima koji su prethodili krahu krediti su izdavani ìak i nezaposlenima, bez ikakve dodatne garancije da èe biti u stanju da ih isplate. Niko na sve nije obraèao pažnju dok je desetine hiljada porodica grcalo u kreditima i jedva sastavljalo kraj s krajem – banke su izdavale nove kredite, graòevinci su zidali koliko je posla bilo, zaduženi nisu imali kud nego da plaèaju koliko su morali... Dok su mogli... U jednom trenutku, uprkos svim posledicama koje povlaìi neispunjavanje finansijskih obaveza prema banci, sve više klijenata je posustajalo, a zatim i odustajalo i gubilo trku sa novim ratama. Na ovo su banke dugo reagovale po istom principu koji važi za pojedinaìne sluìajeve, ali kada je ta brojka znatno prešla 100.000 i došla do kritiìne mase dužnika, izlaza više nije bilo... U toku je saniranje ovih posledica i još uvek je rano za bilo kakvo prikazivanje rezultata. Do sledeèeg broja BUILD-a bièe moguèe da se sagledaju konkretne brojke i potegne odgovornost onih ìijom zaslugom se sve odigralo. Niko ne sumnja da èe se najodgovorniji provuèi, jer, kako privesti pravdi ìitav sistem koji upravo funkcioniše na nekim drugim principima
36
SVET KINESKA JESEN
Kina i Indija su najveći svetski uvoznici drveta. Zajedno ove dve države uvoze više od 10 miliona kubnih metara samo iz tropskih prašuma (7,3 mil Kina i 3 mil Indija). Ekonomski nejake zemlje Jugoistočne Azije, Afrike i Papua Nove Gvineje, isporučuju svoje najkvalitetnije drvo za gradnju u obliku jefitnih sirovina i nemilosrdna eksploatacija skrenula je pažnju mnogih međunarodnih organizacija na ovaj problem. Sa druge strane, dodatna najkvalitetnija drvna građa, naravno, dolazi pretežno iz Rusije, ali i iz drugih zemalja. Kada se ovde doda i potražnja Kine za energijom i, iz godine u godinu, sve veća potrošnja drveta za potrebe proizvodnje električne energije u termoelektranama, jasno je zašto je Kina na sebe navukla bes, ne samo organizacija za zaštitu životne sredine. Kineske zvaničnike ovi apeli ne zanimaju previše, i reakcije se još uvek svode na to da ih zapravo i nema. Ukoliko se kritike na račun kineske nebrige za životnu sredinu nastave ovim tempom i tonom, njima uvek preostaje podsećanje da se ni Evropa nije previše starala o istom pitanju dok je postizala svoj današnji ekonomski položaj i standard, a da SAD još uvek izbegavaju da potpišu bilo kakav, obavezujući ili ne, papir koji se odnosi na smanjenje emisije štetnih gasova i primenu zdravih izvora energije. Veći problem Pekingu ovih meseci predstavljaju pripreme za predstojeće Olimpijske igre. Naime, komisija Olimpijskog komiteta koja je jesenas obišla grad-domaćin nikako nije bila zadovoljna ekološkim uslovima u kojima ovog leta treba da budu održane Igre. Peking je jedno od najvećih gradilišta sveta, i po nekim navodima, u njemu se trenutno može videti čitavih 10.000 kranova! Čelnici grada su najavljivali masovno ozelenjavanje terasa i krovova (o čemu možete čitati u ovom BUILD-u), ali izgleda da se još uvek sa ovim nije otišlo daleko i ocene komisije su bile nezadovoljavajuće. Pripreme Pekinga za Olimpijadu ulaze u poslednju fazu, a mi ćemo stići još da vas izveštavamo pre nego baklja uđe na stadion i zapali Večni plamen. NAŠI GRAĈEVINCI PONOVO U LIBIJI
Fond kojim raspolaže Ministarstvo za kapitalne projekte Libije u narednih pet godina iznosi 34 milijardi dolara, a deo ce pripasti i našim neimarima. Dogovor je postignut jesenas, prilikom posete naše državno-privredne delegacije, kada je potpisan memorandum o razumevanju a naše fi rme je po njemu trebalo da se izjasne da li prihvataju ponuđene uslove i cene. Ponuđen im je i
BLOK 61 – MADE IN SERBIA U danima kada je prošli broj magazina BUILD bio u štampi, pojavila se vest o novom proizvodu, najavljenom kao revolucionarni element za zidanje koji bi trebalo u narednim godinama da u potpunosti zameni standardne (giter) blokove. Kao ime proizvoda bilo je navedeno – blok 61. U meòuvremenu, stupili smo u kontakt sa Nenadom Paunovièem, ìovekom koji je izumeo i patentirao ovaj proizvod, i od njega smo dobili više informacija o ìemu se zapravo radi. Naime, u cilju unapreòenja sistema gradnje elementima od gline, ovaj proizvod donosi ubrzavanje gradnje, veèu preciznost, manje otpada, bolje statiìke karakteristike ozidane površine, što sve vodi do isplativije gradnje. Ovo je postignuto primenom žljebova koji služe za precizno uklapanje i po vertikalnom i po horizontalnom spoju. Malter pri povezivanju blokova nije neophodan i može se liti kroz otvore unutar bloka tek u fazi livenja betona u serklaže meòuspratne tavanice.
ekskluzivitet da ugovore potpišu direktnom pogodbom bez tenderske procedure. Naši neimari projektovali bi i gradili 2.000 stanova, a srpsko-libijske kompanije bile bi angažovane na izgradnji mostova i saobracajnica sa pratećom infrastrukturom. MILIJARDE EVRA ZA IZGRADNJU TRANSEVROPSKIH TRANSPORTNIH KORIDORA
Evropska komisija je u oktobru objavila da je za izgradnju transevropskih transportnih koridora izdvojila 5,1 milijardu evra, od toga 3,9 milijardi za železničke magistrale. Ova sredstva iz budžeta Evropske unije za period 2007-2013. godine predviđena su za realizaciju 78 od 168 saobraćajnih projekata koje su podnele države-članice, a koji su bili prethodno odabrani od strane izvršnih organa EU.
BETONSKI ŠATOR Sklonište od betonskog platna je brzomontažna konstrukcija koja zahteva samo vodu i vazduh za postavljanje. Ovo mogu izvesti dvoje netreniranih ljudi za oko 30 min, a mpže se koristiti veè nakon 12 ìasova. Sklonište se sastoji od cementno-impregniranog platna (Concrete Cloth) vezanog za spoljašnji omotaì i unutrašnju plastiìnu strukturu - vazdušne jastuke. Sklonište se isporuìuje u zapeìaèenoj plastiìnoj
LQIR Tvorac bloka 61, Nenad Paunoviè, veruje da èe ovakav sistem zidanja u potpunosti zameniti klasiìnan naìin gradnje giter-blokovima, ali za to je potrebno, kaže, poìetno ulaganje u trake za proizvodnju i marketinško predstavljanje novog proizvoda tržištu. Ovde su dati samo neki od prikaza koji objašnjavaju primenu novog rešenja ali ukoliko ste zainteresovani da saznate više ili želite da razmislite o investiranju, sasvim detaljne opise možete pronaèi na Internet adresi www.poduhvat.com
Početkom 2008. godine Brisel planira da konačno usaglasi predloženu sumu rashoda i listu projekata sa zemljama Evropske unije i Evropskim parlamentom. Među prioritetnim saobraćajnim projektima, koje je odobrila Evropska komisija, jeste i železnička magistrala koja povezuje Berlin sa Italijom, u vrednosti od 960 miliona evra, pobočna linija brze pruge na jugu Evrope (672 miliona evra), a takođe i tunel dužine 63 km u Alpima između Austrije i Italije (786 miliona evra) i tunel između Francuske i Italije u dužini od 51,5km (671 milion evra). Osim toga, planira se izgradnja nove železnicke komunikacije iz Francuske ka Italiji, Sloveniji i dalje ka granici Ukrajine, a takođe i vodeni transportni kanal koji povezuje Rajnu i Dunav (190 miliona evra).
ZNAýAJNIJA ULOGA OBNOVLJIVE ENERGIJE U EU
Evropska komisija dala je na usvajanje predloge po kojima bi bogatije članice Evropske unije morale da čine više od siromašnijih na ostvarivanju postavljenog cilja – veće korišćenje obnovljive energije (eolske, solarne...), tj. njen udeo od 20% do 2020. godine (trenutno je 8,5%). Kao jedan od osnova po kom će se određivati pojedinačne uloge u ovom zadatku uzimaće se bruto domaći proizvod država članica. Već ovog meseca (januar 2008.) očekuje se konačna odluka da li će udeo obnovljive energije morati biti povećan za traženih 5,75%. Ipak, EU će uzeti u obzir manja sredstva kojima raspolažu manje razvijene članice iz centralne i istočne Evrope, ali sa druge strane, npr. Švedska, gde je udeo već 40%, moraće da preuzme još veći deo tereta. Istovremeno, u Britaniji je pokrenuta ideja da se u teritorijalnim vodama postave elektrane i sva druga potrebna postrojenja koja će koristiti snagu vetra. Procene su da bi uz ozbiljan pristup realizaciji ove ideje već u 2020. godini eolska energija mogla da napaja sva domaćinstva na Ostrvu! PASIVNO NASELJE U BEýU
U Beču je u toku izgradnja najvećeg svetskog pasivnog stambenog naselja u Evropi. Kada investicija stambenog kompleksa na 3,8 hektara, vredna 105 miliona evra, bude završena decembra 2010, najveći deo grejne energije poticaće od kućnih uređaja, sunca, i telesne toplote stanovnika. Izolacija će biti izvedena na takav način da se utošak novca za električnu energiju umanji devet puta u odnosu na onu svotu koja je potrebna za grejanje stanova iz 1970. godine. REFORME EVROPSKE ENERGETIKE PRED KRITIKAMA KOMPANIJA
vreèi i kada se ona postavi i napuni vodom, vlakna uvlaìe vodu u cement, kontrolišuèi zasièenje prirodnim putem. Nakon hidratacije vreèa se raseca i ventilator na baterijsko punjenje puni vazdušne jastuke koji zatim razvlaìe konstrukciju i 12 sati kasnije prostor je spreman za upotrebu. Vlakna betonskog platna su koherentna i obezbeòuju trajnu potporu, spreìavajuèi pojavu pukotina u betonu. Po potrebi se ìitava konstrukcija može prekriti sa pola metra peska radi pojaìane izolacije www.transstudio.com
Andris Pielbalgs komesar Evropske unije za energetiku nekoliko puta je ponavljao da elektroenergetske kompanije ostvaruju ogromne profite dok građani plaćaju sve veće račune. Ovo je bio njegov odgovor na sve češće kritike kompanija na plan EU da se poveća konkurentnost na tržištu električne energije i gasa. U kritikama prednjače francuske i nemačke kompanije kao vodeći proizvođači energije, koje tvrde da će razdvajanjem lokalnih filijala, što predlaže EU, oslabiti evropska preduzeća. Ovim tvrdnjama gospodin Pielbalgs ne pridaje značaj i podvlači da planovi imaju samo jednu svrhu – interes građana EU: Nemoguće je da neke kompanije udvostručuju i čak utrostručuju prihode dok cene energije koju građani plaćaju beleže konstantan rast – rekao je.
INFO LQIR
NOVA GENERACIJA VISOKOTEêNIH BETONA IZ BASF-a Sektor za graòevinsku hemiju BASF-a (Construction Chemicals) predstavio je koncept Smart Dynamic Construciton TM koji industriji gotovog betona obezbeòuje veèu energetsku efikasnost, dužu trajnost betona i isplativiju gradnju sa smanjenom emisijom CO2, ali i jednostavno podizanje klase betona S4 i S5 na viši nivo kvaliteta. Smart Dynamic Construciton TM zasniva se na inteligentnim RheoMATRIX molekulima koji imaju sposobnost samoorganizacije, ìime ovaj inovativni koncept zadovoljava sve veèu potražnju za teìnijim betonima, uz prednosti: Ekonomija – jednostavan princip delovanja u betonu, ostvaruje uštedu finih ìestica (<0,125mm). Visokoteìni beton gotovo da se sâm niveliše, a ugraòivanje može da obavlja jedan radnik, što štedi do 40% radnog vremena i poveèava produktivnost ugraòivanja do pet puta. Osim toga, proizvodnja je jednostavna kao i kod standardnog betona, zato što su mešavine manje osetljive na promene potrebne vode. Ekologija – nizak nivo finih ìestica (npr. cementa), u ìijoj proizvodnji dolazi do emisije CO2 potvròuje ekološku efikasnost ovog betona. Osim toga, ovaj visokoteìni beton automatski obavija armaturu, ìime se obezbeòuje optimalna zaštita od korozije. To svojstvo produžava trajnost betona a time i vek trajanja graòevina koje se od njega prave. Ergonomija – zahvaljujuèi svojstvu samougraòivanja, ovaj beton ne zahteva vibriranje, tako da nema buke ni vibracija koje ugrožavaju zdravlje radnika. Osim toga, nova receptura obezbeòuje manju lepljivost betona uz daleko lakšu preradu. RheoMATRIX 100 sastoji se od mešavine vodorastvorljivih polimera koji menjaju reološka svojstva betona. Zahvaljujuèi prilagoòenom principu delovanja obezbeòuje betonu viši nivo viskoznosti i na taj naìin omoguèava uspostavljanje pravog balansa izmeòu naizgled suprotnih svojstava teìljivosti, sposobnosti prolaznosti i otpornosti na segregaciju. Koncept Smart Dynamic Construciton TM daje tehnologiju koja garantuje lakšu proizvodnju i kontrolu dinamiìkog betona. Ovaj koncept istiìe nastojanja BASF-ovog sektora za graòevinsku hemiju da stvara i nudi specijalno osmišljena i prilagoòena rešenja koja unapreòuju graòevinsku industriju. U kombinaciji sa lokalnom tehniìkom podrškom i imajuèi uza sebe najveèi hemijski koncern na svetu, ovaj koncept poseduje potencijal da podigne tržište na nivo najnaprednije graòevinske prakse. Preko svog predstavništva u Beogradu, BASF je u Srbiji prisutan više od 20 godina, a više o ovoj kompaniji u BUILD-u br. 5
7
INFO
LQIR
OKRUŽENJE BUGARSKA KAO CRNA GORA
U planinskim centrima Bugarske dešava se sličan scenario kakav se nedavno mogao videti u Crnoj Gori – stanovnici Banskog prodaju zemlju kako bi kupili automobile ili luksuzni nameštaj. Bugarska sličan problem već ima na moru, a apeli iz nevladinih organizacija ili stručne javnosti nemoćni su da spreče sivu gradnju bez ikakvih urbanističkih planova. Intezitet gradnje je takav da su propusti i nekvalitetno urađeni radovi već svakodnevna pojava (letos je iz jednog primorskog hotela evakuisano 150 turista kada se srušio krov). Pomama investitora iz Zapadne Evrope za bugarskim morem i planinama jasna je kada se uzme u obzir koliko bi u Francuskoj ili Španiji koštao komad obale, ili U Italiji i Austriji plac nedaleko od skistaze na preko 2.000m nadmorske visine.
Naravno, kod ovakvih pitanja povlače se i političke paralele – Rusija ili EU? U situaciji smanjene proizvodnje električne energije nakon gašenja dva reaktora Kozloduja, bugarski premijer Sergej Stanišev izjavio je u Parlamentu da Bugarska ovim prvenstveno želi da umanji svoju zavisnost od ruskih fosilnih goriva. Sve u svemu, nismo jedina država Balkana u kojoj se sukobljavaju interesi EU i njenog istočnog strateškog partnera. U RUMUNIJI DVE!
Češki elektroenergetski gigant ČEZ gradi dva atomska reaktora u Rumuniji, a vrednost posla je 2,2 milijarde evra. ČEZ je pobedio na međunarodnom tenderu za izgradnju dva atomska reaktora na rumunskoj nuklearki Crna voda, saopšteno je u Pragu. Predstavnik češke kompanije je objasnio da se radi o projektu izgradnje dva nova reaktora, od kojih će svaki imati snagu od
SHARE YOUR KNOWLEDGE - ENTER COMPETITION
7th TRIMO RESEARCH AWARDS
vanje kompletne čeličane i prodaja u staro gvožđe. Predstavnici fabrike su izjavili da je u prvih sedam meseci 2007. čeličana beležila konstantne gubitke a da su zbog oštre konkurencije troškovi prizvodnje prevazilazili prodajnu cenu proizvoda. Zatvaranjem valjaonice izgubiće posao 280 radnika, od 1.800 u čeličani. BUKUREŠTANSKI PLACEVI NAJSKUPLJI U REGIONU
Kvadratni metar zemlje u Bukureštu može da dostigne cenu i do 670 evra, što je više nego u Beogradu ili Sofiji, pokazuje istraživanje časopisa Propertywise. Cena zemlje u rumunskom glavnom gradu kreće se od 80 do 670 evra po kvadratnom metru, a najskuplji su placevi od 300m2, zavisno od lokacije. Placevi od 300 do 500 kvadratnih metara se prodaju za 570 evra po kvadratnom metru. Placevi od 2.000 do 3.000 kvadratnih metara se najmanje traže i mogu se kupiti po ceni od 300 evra po kvadratu. Beograd je manje atraktivan za investitore jer je veći deo zemljišta i dalje u državnom vlasništvu, čija je privatizacija i restitucija u toku. Cene u srpskom glavnom gradu se kreću od 70 do 560 evra po kvadratnom metru. Glavni grad Bugarske nudi najniže cene zemljišta, od 75 do 350 evra po kvadratnom metru. Niže cene su rezultat slabije infrastrukture i manjeg interesovanja investitora da investiraju u Sofiju.
FOR THE BEST UNIVERSITY THESES, EXPERT WORKS, MASTERS’ AND DOCTORAL THESES in Slovenia, Croatia, Serbia, Montenegro, Bulgaria, Macedonia, Romania, Austria, United Kingdom, Hungary, Poland and Czech Republic
FIELDS OF RESEARCH - ARCHITECTURE, - CONSTRUCTING / CIVIL ENGINEERING and - MECHANICAL ENGINEERING.
For further information please write to award@trimo.si or visit web page www.trimo.si. Deadline February 20th, 2008.
NOVA BUGARSKA NUKLEARKA
Bugarska se priprema da izgradi nuklearnu elektranu na Dunavu, nedaleko od granice prema Rumuniji, kod mesta Belen. Zapravo, naš sused se sprema da završi projekat započet još 1981. i prekinut 1990. nakon što je u njega uloženo milijardu dolara. Vlada ovu nameru opravdava time što je u svetu uopšte sve veća potreba za energijom, ali ekonomski stručnjaci su pomalo skeptični kada se govori o isplativosti investicije koja će zahtevati više od dodatnih četiri milijarde evra. Za Bugarsku ovo predstavlja 16% bruto godišnjeg proizvoda za 2006. godinu, a finansijska konstrukcija zavisi od kredita Evroatoma, i toga da li će oni biti odobreni na izgradnju nove nuklearke na evropskom tlu. Naime, Evroatom nikada nije davao kredit za izgrađnju novog nuklearnog pogona, već samo za proširenja postojećih kapaciteta.
38
720 megavata, na već postojećoj rumunskoj nuklearki Crna voda, koja se nalazi na obali Dunava. ČEZ je, inače, poslednjih godina snažno proširio svoju delatnost na tržište Istočne Evrope, osnivajući veći broj preduzeća u zemljama regiona, uključujući i tri kompanije za distribuciju elektroenergije u Rumuniji. Atomska elektrana u Crnoj vodi, jedina te vrste u Rumuniji, počela je, inače, da radi 1996. godine, sa jednim reaktorom, dok je drugi pušten u rad ove godine. Stručnjaci navode da Rumunija iz atomske elektrane u Crnoj vodi sada podmiruje više od 10% ukupne potrošnje električne energije. GAŠENJE VALJAONICE MITALA
Arselor Mital je prvog dana ove godine zatvorio valjaonicu žice i lakih čeličnih profila u sklopu čeličane u rumunskom gradu Hunedoara, a zatim je najavljeno i razmontira-
PROŠIRENJE LAFARŽA
Za razliku od Mitala, Lafarž u Rumuniji za 2008. planira povećanje kapaciteta za više od milion tona cementa kako bi uzeli deo profita rastuće potražnje tržišta. Ovo bi podrazumevalo ulaganja od 60 miliona evra, ali investicija se ne bi odnosila samo na Rumuniju, već je u Lafaržu posmatraju u širem spektru po kom godišnja potrošnja cementa u svetu raste za oko 5% svake godine, a ovaj trend će verovatno trajati makar toliko da se svaka (pa i ovolika) investicija u potpunosti isplati. Do kraja 2008. u svoja tri postrojenja Lafarž Rumunija uložiće 58 miliona evra, što bi i na lokalnom tržištu trebalo da poveća udeo u odnosu na sadašnjih 30-35%.
LQIR HOLANDSKA PLAZA GRADI U BUGARSKOJ
Holandska kompanija Plaza Centers osvojila je projekat vredan 38 miliona evra u Bugarskoj. Holandski građevinar koji gradi na tržištima u razvoju – Plaza Centers, dobio je projekat u severoistočnom bugarskom gradu Šumen i to je prva investicija ove kompanije u toj zemlji. Ovaj projekat predviđa izgradnju trgovinskog i zabavnog centra u vrednosti od 38 miliona evra. Zvaničnici iz kompanije Plaza Centers su saopštili da će kompanija završiti projekat do kraja 2009. godine. Plaza se nada da će njene investicije u Bugarskoj ojačati njenu poziciju u Jugoistočnoj Evropi. Kompanija, koja je u ovaj region ušla 1996. godine i prva izgradila trgovinske i zabavne centre u zapadnom stilu u Mađarskoj, sada gradi na pet lokacija u Rumuniji i dve u Srbiji.
Takođe, počinje ispitivanje zakonitosti prometa nekretnina u Crnoj Gori, a proveravaće se i ugovori o prometu nepokretnosti kao i poreklo novca, bankovni računi ugovornih strana i izmirenje obaveza prema državi. Naloženo je i da se iz registra Privrednog suda pribave podaci za sva preduzeća koja su osnovali strani državljani i da se prati njihova delatnost kroz kupovinu nekretnina i njihova kasnija likvidacija, jer prema važećim propisima oni u Crnoj Gori ne mogu postati vlasnici zemljišta već to čine preko firmi koje osnivaju, a preko kojih kupuju zemljište.
STRANE INVESTICIJE U CG I NJIHOVO PREISPITIVANJE
Direktne strane investicije prema podacima Centralne banke Crne Gore, u prvih devet meseci ove godine iznosile su 708 miliona evra, što je za 140% više nego u istom periodu prošle godine. Stranci su najčešce ulagali u nekretnine, na koje se odnosi čak 57% ukupnog priliva. Trideset odsto investicija uloženo je u crnogorske banke i preduzeća. Odliv stranih direktnih investicija u prva tri kvartala ove godine iznosio je 370 miliona evra i to najviše u nekretnine - 276 miiona evra.
SRBIJA I REPUBLIKA SRPSKA PLANIRAJU 2 HIDROELEKTRANE
Odnosi Hrvatske i BiH ìitave jeseni bili su na ivici dobrosusedskih, prvo zbog namere zapadnijeg komšije da gradi most koji bi spajao Pelješac sa kopnom, a zatim i zbog poìetka gradnje uprkos oštrim protivljenjima BiH.
Stručni savet Elektroprivrede Srbije usvojio je 15. novembra 2007. godine projektni zadatak za izradu investiciono-tehničke dokumentacije Korišćenje hidroenergetskog potencijala gornje Drine i Sutjeske na teritoriji Republike Srpske - idejno rešenje i prethodna studija opravdanosti. Usvajanje tog projektnog zadatka predstavlja jedan od početnih koraka u zajedničkim aktivnostima elektroprivreda Republike Srpske i Srbije radi optimalnog iskorišćenja energetskog potencijala Drinskog sliva, saopštio je EPS.
Naime, problem je nastao usled još jedne zaìkoljice u granicama na Balkanu – Neum i nekoliko kilometara okolne obale ìine jedinu direktnu morsku vez BiH sa Jadranom, Mediteranom i meòunarodnim vodama uopšte, a nakon izgradnje mosta ova èe veza postojati i dalje – ali ispod njega.
Kada investiciono-tehnička dokumentacija potvrdi opravdanost tih projekata, biće izgrađene dve hidroelektrane čija bi ukupna snaga bila oko 250 megavata, navedeno je u saopštenju. One bi imale godišnju proizvodnju veću od 800 miliona kilovat sati, investicija bi bila vredna oko 300 mil EUR, a, gradnja bi trajala pet do šest godina.
Zbog toga ne ìudi što se ovaj projekat smatra ne manje nego uvredom, iako iz Hrvatske stižu uveravanja da most ni na koji naìin neèe narušavati prekomorsku vezu Bosne i Hercegovine. Meòutim, Zagreb ne odustaje od ìvrstog stava da neèe ustuknuti i da èe most biti podignut bez obzira na sve. BiH sa druge strane najavljuje tužbu pred meòunarodnim sudovima, a rasplet se oìekuje u prvim mesecima 2008
KONGRES ENERGETSKE ZAJEDNICE
BALKANSKE GRANICE: MOST KA PELJEŠCU
U Beogradu je 18. decembra održan treći sastanak Ministarskog saveta Energetske zajednice, u okviru predsedavanja Srbije tom organizacijom. Učešće je uzelo oko 90 predstavnika Evropske komisije i Evropskog saveta i zemalja članica i posmatrača. Srbija je šestomesečno predsedavanje Energetskom zajednicom zemalja Jugoistočne Evrope ( JIE) preuzela 1. jula 2007. Ugovor o formiranju.
INFO LQIR
SRBIJA POŠTO KOŠTA ZEMLJA?
Krajem novembra povela se priča o nadoknadi koju preduzeća treba da plaćaju za korišćenje mineralnih sirovina u proizvodnji opekarskih proizvoda i cementa. U Zakonu o rudarstvu iz 1995. godine predviđena je naknada za korišćenje sirovina iz zemlje, ali nije bilo precizno određeno koliko ta nadoknada treba da iznosi. Uredbom o visini naknade koja je doneta 2002. utvrđeno je da ona za opekarsku glinu, gips i krečnjak bude 12 dinara po toni. Međutim, i kada je cena precizno definisana tek su je poneki proizvođači zaista i plaćali. Izmenama i dopunama Zakona iz 2005. nadoknada ponovo nije tačno utvrđena, ali jeste definisano da se ona između opštine na kojoj se vrši eksploatacija i Države deli u odnosu pola-pola, osim za Vojvodinu, kojoj je išlo 40%, Republici 10% i opštinama opet 50%. Ukoliko bi se nekadašnja nadoknada od 12 dinara po toni primenila danas, iz Udruženja industrije glinenih proizvoda, kažu da bi ona bila realna. Cifre su sledeće: za blokovsku robu gde je prodajna cena oko 3.000 dinara po toni, nadoknada bi bila 10-12 dinara, za punu opeku 8-10 (tona gotovog proizvoda oko 2.500 dinara), a za proizvodnju crepa nadoknada za korišćenje mineralnih sirovina iznosila bi 11-14 dinara po toni. Insistira se takođe na tome da indeksaciju povećanja nadoknade ne treba vršiti prema inflaciji, već na bazi povećanja cene opekarskih proizvoda, što se u Udruženju čini kao najpravičnije rešenje.
STRATEGIJA ZA MPS U Novom Sadu 14. decembra, a tri dana kasnije u Privrednoj komori Srbije, organizovane su prezentacije nacrta Strategije o konkurentnosti malih i srednjih preduzeèa, donetog na inicijativu Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, a uz podršku pokrajinskih i republiìkih organa i agencija. Meòutim, malo se ko od privrednika zanimao za ove skupove. Upravo ovaj detalj je bio istaknut, a upuèen je i apel da mali privrednici Srbije uzmu više uìešèa u kreiranju povoljnijeg privrednog okruženja, naroìito zato što je sektor MPS jedan od najboljih puteva za smanjenje stope nezaposlenosti, i ka poveèanju budžetskih priliva.Znaìaj malih i srednjih preduzeèa za privredu Evropske unije bio je istaknut i na okruglom stolu koji je u meòuvremenu organizovan, takoòe u PKS, a uz prisustvo gostiju iz EU. Od njih smo mogli ìuti taìne podatke koji govore o stepenu znaìaja MPS – u EU ima 25 miliona malih i srednjih preduzeèa, što ìini 99% od svih preduzeèa, u njima je zaposleno 95 miliona ljudi što je 55% zaposlenih u Evropi
9
INFO
LQIR
NOVI KONCEPT NIP OD 2008. GODINE Srpski ministar zadužen za Nacionalni investicioni plan, Dragan ñilas, najavio je da èe u narednoj godini za NIP biti izdvojeno oko 600 miliona evra i da èe ta sredstva biti korišèena za svrsishodne projekte. U 2008. godini dve treèine sredstava bièe korišèene za infrastrukturu a novac NIP-a više neèe biti trošen na kabinete opština i fiskulturne sale od 2,5 miliona evra. On je najavio da èe u naredne tri godine sredstvima NIP biti završeno 80 odsto radova na Koridoru 10, da èe biti sprovedena gasifikacija zemlje, ali da èe biti rekonstruisane i graòene i škole i bolnice. Investiraèe se i u izgradnju i rekonstrukciju mostova u Beogradu i celoj Srbiji, a do juna èe biti završena obilaznica oko Beograda. Ove godine 20 odsto sredstava èe ostati neiskorišceno, a naredne godine bi trebalo da sva predviòena sredstva budu potrošena – istakao je ñilas i dodao da je ove godine za NIP bilo izdvojeno 550 miliona evra. On se osvrnuo i na uìinak Vlade: Nismo dovoljno brzi, ali smo na dobrom putu
GENERALNI PLAN VALJEVA Usvajanje ovog strateškog dokumenta koji su izradili Direkcija za urbanizam i izgradnju Valjeva i Institut za urbanizam i arhitekturu Srbije, predstavlja ostvarivanje čvrste veze grada sa njegovim okruženjem, pri čemu Valjevo, kao centar Kolubarskog okruga, treba da zadovolji potrebu sadašnjih i budućih stanovnika za opštim poboljšanjem kvaliteta života, uz racionalno i realno upravljanje prirodnim i stvorenim resursima na održiv način. Tokom izrade strateške procene razmatrana su pitanja i problemi koji se odnose na zaštitu vazduha, voda, zemljišta, zaštitu od buke, od negativnog uticaja saobraćaja, industrije i drugih objekata. Osim privrednog razvoja posebna pažnja posvećena je i razvoju saobraćajne infrastrukture, pa je Planom, pored ostalog, ostavljena mogućnost izgradnje nove dve obilaznice oko Valjeva kako bi se izbegao tranzitni saobraćaj kroz sam grad. Tu su i osnovni obrisi infrastrukturnog sistema gasifikacije i toplifikacije.
POVEûANJE UDELA GASA U POTROŠNJI ENERGENATA
KONFERENCIJA O KANALSKIM VODAMA 2009. U SRBIJI
Srbija je na začelju zemalja što se tiče udela gasa u potrošnji energenata (samo 13%, naspram nafte sa 27 i uglja sa 53%). Iz tog razloga je u Privrednoj komori jesenas održano nekoliko susreta nakon kojih bi trebalo da usledi usklađivanje i preciziranje regulativa u gasnoj privredi.
Svetska konferencija o kanalskim vodama WWC 2009. biće održana u Srbiji, prvenstveno zahvaljujući prezentaciji arheoloških nalazišta duž Dunava – Vinča, Viminacijum, Lepenski Vir i ostaci Trajanovog mosta. Međutim, za posetioce konferencije zanimljive su bile i prevodnice u Malom Staparu, Bečeju i Bezdanu, gde je prvi put upotrebljen vodonepropusni cement za zidanje prevodnica.
ODLAGANJE TENDERA ZA PIM
Tender koji je trebalo da se održi sredinom oktobra za prodaju PIM-a, odložen je za ovu godinu, jer sindikati insistiraju na tome da preduzeće bude prodato u komadu, kako bi moglo na najbolji mogući način da nastavi sa delatnošću koja je u Srbiji neophodna – usmeravanje vodotokova i gradnja obaloutvrda. Baš ovakav posao manjeg obima, koji je izveden u Zemunu, pokazuje da PIM ima kapacitete da se razvija u stabilnu firmu. Na ovom poslu je PIM obezbedio: sav transport hiljada kubnih metara šljunka i betona iz sopstvene fabrike, sve ugrađene betonske blokove... Sindikat je odlučan da istraje u zahtevima da se privatizacijom ne menja delatnost preduzeća i tvrdi da bi to donelo štetu i radnicima, ali i državi.
SAJAM ELEKTROOPREME SCHNEIDER U novobeogradskom izložbenom prostoru Expo XXI, 23. novembra 2007. održan je prvi privatni sajam u Srbiji iz oblasti razvoda elektriìne energije, automatizacije i industrijske kontrole, u organizaciji Schneider Electric Srbija d.o.o. Na 30 štandova predstavljena je celokupna ponuda, uz prisustvo inostranih i domaèih struìnjaka koji su odgovarali na pitanja posetilaca u vezi sa izloženom opremom i tehnologijama. Osnovni cilj Sajma je bilo predstavljanje inovacija iz Schneidera, i to iz oblasti energetske efikasnosti, industrijske automatizacije i kontrole, i nadzorno-upravljaìkih sistema u objektima.
Sajam je otvorio ambasador Francuske u Srbiji, Žan Fransoa Teral, zajedno sa kolegom iz Crne Gore, a uvodnu reì imao je i direktor Schneider Srbija, gospodin ñovani Kosta. On je predstavio dosadašnje prisustvo firme na našem tržištu, i najavio unapreòenje poslovanja. Zatim je pozvao prisutne da se upoznaju sa Schneider tehnologijama, uz degustaciju francuskih poslastica, i naroìito odliìnih vina.
3 10
Konferencija će biti održavana u Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu i Kladovu, a očekuje se da će time biti podstaknut razvoj i korišćenje turističkih i privrednih resursa, kao i da se iskoriste potencijali Dunava za pozicioniranje Srbije u okviru regiona.
U neobiìno prijatnoj i gostoprimljivoj, skoro kuènoj atmosferi, uz ljubazno osoblje zaduženo za prijatan boravak svih gostiju, posetioci su mogli da vide proizvode domaèih Schneiderovih partnera, ali i da posete nekoliko tribina koje su održavane u sali za prezentacije u toku Sajma. Jedno od predavanja bilo je posveèeno kontroli energetske efikasnosti proizvodnje uz pomoè najsavremenijih mrežnih meraìa za nadzor i analizu snage, protoka i gubitaka energije u procesu proizvodnje.U popodnevnim satima Sajam su posetili i studenti elektotehniìkih fakulteta i viših škola, ne samo iz Beograda, veè i iz drugih gradova Srbije.
Tako se na kraju dana i završio prvi privatni Sajam elektroopreme, ali po svemu viòenom, nesumnjivo je da èemo imati prilike da i u buduèe budemo gosti Schneidera, i njegovih ljubaznih zaposlenih, ìiji odnos prema klijentima, gostima i medijima može da služi za primer savremenog poslovanja u Srbiji
LQIR BEOGRAD GENERALNI UGOVOR ZA PROKOP
Energoprojekt i javno preduzeće Železnice Srbije potpisali su Generalni ugovor o pravu izgradnje komercijalnog prostora iznad i u okolini železničke stanice Prokop, saopšteno je u novembru 2007. iz beogradskog holdinga na sajtu Beogradske berze. Ugovor je potpisan nakon odluke Železnica Srbije da se Energoprojekt proglasi najpovoljnijim ponuđačem na tenderu za dodelu prava korišćenja gradnje komercijalnog prostora iznad i u okolini Prokopa. Ugovorom o zajedničkoj izgradnji, definisaće se konkretni načini realizacije projekta. Energoprojekt je postigao načelan dogovor sa gradskom vlašću o plaćanju SRBIJA U BROJKAMA: • 40 milijardi dinara je šteta od požara leta 2007. u Srbiji • 48 miliona dinara iznosila je pomoè za 7 opština na jugu Srbije pogoòene jesenjim poplavama • do novembra u 2007. u 139 projekatajavnih radova investirano 231,3 miliona dinara • u prvih 9 meseci Srbija je najviše izvozila gvožòe i ìelik (879 miliona dolara), zatim voèe i povrèe (338), odeèa (317) i proizvode od metala (301). Ovo zajedno ìini 37,2% ukupnog izvoza • 1,327 milijarde dolara potrošili smo na uvoz nafte i naftnih derivata, 704 na gvožòe i ìelik, industrijske mašine 638, i gas 540 miliona dolara, što zajedno ìini 33,4% uvoza • iz NIP-a za gasifikaciju Srbije 25 miliona evra • u Srbiji 64,5 odsto ljudi nikada nije koristilo Internet, a broj korisnika se u odnosu na 2006. popeo za 3%. êak 76% korisnika Internet koristi za elektronsku poštu • deonica autoputa Niš-Sofija, od Niša do Niške Banje, u koju je investirano 31 miliona evra otvorena je 2. novembra 2007. godine za saobraèaj, a dodatnih 390 miliona evra bièe potrebno za izgradnju celog kraka autoputa ka Bugarskoj. • iz NIP-a za Srbiju 44 milijarde dinara u 2008. • za Vojvodinu èe iz NIP-a u 2008. biti izdvojeno 9 milijardi dinara • u Srbiji po zvaniìnim statistikama ima 900.000 nezaposlenih što ìini oko jedne treèine radno sposobnog stanovništva • krajem marta 2008. bièe raspisan konkurs NIP-a za projekte koji èe biti finansirani u 2009. Kao prioriteti su najavljeni infrastruktura, poveèanje zaposlenosti, ljudski resursi i ruralni razvoj
naknade za korišćenje zemljišta, a Direkcija za gradsko građevinsko zemljište je prihvatila da tim novcem finansira izgradnju prilaznih saobraćajnica i potrebne putne infrastrukture. Iznos naknade još nije određen jer treba utvrditi koliko je u dosadašnjoj izgradnji i plaćanju naknada učestvovala Železnica. Za mesec dana koliko traju pregovori Železnice i Energoprojekta iskazana dobra volja svih učesnika, kao i gradskih i republičkih vlasti, dodajući da se oseća velika želja da se što pre nastavi izgradnja Prokopa. Gradski čelnici su u vreme pregovora sa Trigranitom izlazili u javnost sa sumom koja se kretala izmedu 28 i 30 miliona evra. Od tog iznosa nisu odustali ni sada, što je potvrdio Đorde Bobić, gradski arhitekta. Energoprojekt će, kaže, morati kao i svaki drugi investitor da plati nadoknadu za razliku između prvobitno planiranih 30.000 kvadrata i 128.000 metara kvadratnih, koji će biti sagradeni u Prokopu.
INTELIGENTNA ZGRADA
Krajem novembra, za drugi kvartal ove godine najavljen je početak funkcionisanja prve inteligentne zgrade u Beogradu – objekat B2, u Balkanskoj ulici broj 2. Objekat sadrži 25.000 kvadrata poslovno-stambenog prostora, 220 parking mesta na četiri garažna nivoa, 32 stana površina od 50 do 230m 2 , i oko petnaest lokala za izdavanje, mahom butika garderobe ekskluzivnih robnih marki. Svi ovi delovi zgrade biće pod potpunim nadzorom i kontrolom softverskih paketa.
INFO LQIR
protivpožarna zaštita, električna energija, video-nadzor, Internet, telefon, interfon, ventilacija... (u svetu postoje objekti u kojima postoji i 30 ovakvih sistema). Sistemi su stavljeni u jednu mrežu i povezani IP-om (Internet protokolom) tako da stanar/zakupac poslovnog prostora, može sa jednog mesta da upravlja klimatizacijom, grejanjem, bežičnim Internetom... Vrednost čitavog objekta je oko 30 miliona evra, investitor je Mali kolektiv, a početkom leta 2008. biće to prva zgrada u ovom delu sveta sa instaliranom Cisko platformom koja u jednu celinu povezuje 15 podsistema. U SUSRET UNIVERZIJADI 2009.
Radovi na izgradnji Univerzitetskog sela napreduju brže nego što je planirano, a radi se o investiciji vrednoj 200 miliona evra. Celokupna konstrukcija zgrade u kojoj ce biti smešten menadžment Univerzijade završena je čak 45 dana pre dogovorenog roka. Na preostalih petanaest objekata, završeni su prizemlje i dva sprata, a na gradilištu u tri smene radi oko 1.700 radnika. Izgradnja Univerzitetskog naselja, gde ce biti smešteno oko 12.000 sportista tokom održavanja Univerzijade 2009. godine, započela je u junu. Trenutno je ovo najveće gradilište u Srbiji, a na izgradnji objekata čija površina iznosi nešto manje od 260.000m 2, radi oko 1.700 radnika u sve tri smene. Izgradnja Univerzitetskog naselja kompletno je poverena domaćim fi rmama, a u pripravnosti se nalaze i rezervne fi rme u slučaju da neka od angažovanih ne poštuje dogovor. Takode, predviđene su i visoke novčane kazne za izvođače koji probiju utvrđene rokove. Uporedo sa izgradnjom sela, rade se i okolne saobracajnice. Planirano je da svi prilazi Univerzitetskom naselju budu asfaltirani i po potrebi prošireni. Prvi objekat ce biti gotov na leto sledeće godine i tu ce biti smešten kompletan menadžment, akreditacioni centar i prostorije predviđene za intervju, a sa Ministarstvom unutrašnjih poslova radi se projekat bezbednosti. Za rukovodioca izgradnje određen je Delta invest, a za posao nadzora fi rma Mace.
Kompanija Cisko (Cisco Connected Real Estate) je razvila programe prilagođene potrebama korisnika ovog prostora. Ušteda tokom gradnje dostigla je 24%, smanjenje operativnih troškova iznosi i do 30%, a potrošnja električne energije biće umanjena za čitavih 40%! Svi instalacioni sistemi objekta biće integrisani i stavljeni pod jedinstven sistem nadzora i kontrole: osvetljenje,
11
INFO
LQIR
BEDEM IZ XIV VEKA
Arheolozi koji rade na rekonstrukciji Sava kapije na Beogradskoj tvrđavi otkrili su deo bedema i kapije koji potiču iz 14. veka, iz doba vladavine srpskog kralja Stefana Dušana. Bedem je otkriven tokom raščišćavanja ruševina nastalih prilikom anglo-američkog bombardovanja iz 1944. godine. Ovo je veoma vredno arheološko otkriće koje mnogo govori o istoriji Beogradske tvrđave. Ona je u kasnijim fazama dograđivana, a svoj konačni oblik dobila je u 18. veku. Sada se nalazi u prilično lošem stanju, ali će ipak biti urađena delimična rekonstrukcija i već tokom 2008. biće prezentovana javnosti.
BEOGRAD 2008. GODINE... AVALA – Krajem 2007. spojene su tri stope (noge) na kojima treba da bude postavljeno telo Avalskog TV-tornja i tako je završen najkomplikovaniji deo posla. Ove noge jesu osnovni razlog zašto je još od svog nastanka Toranj predstavljao graditeljski poduhvat prve vrste (ukupna oslonaìka površina je oko 3m2). Kraj radova je predviòen za oktobar 2008.
URBANISTIýKI PLANOVI NA INTERNETU
Na internet-strani Direkcije od novembra se nalazi preko sedamdeset planova detaljne regulacije objavljenih u Službenom listu grada Beograda od 2003. godine do danas. Direkcija ovim želi da omogući svim građanima uvid u planirane urbanističke i infrastrukturne sadržaje u okviru obuhvata određenog plana. Svaki plan detaljne regulacije biće predstavljen zasebnim mapama koje određuju namenu zemljišta za izgradnju, planiranu i postojeću infrastrukturu, kao i kompletnim tekstom plana. Direkcija će tokom naredne godine dodatno iskoristiti sve prednosti GIS-a i omogućiti istovremeno preklapanje svih mapa iz jednog plana detaljne regulacije. Planove koji su usvojeni pre 2003. godine (odnosno pre stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji), a koji su preispitani i ostavljeni na snazi u celosti ili u delu, Direkcija će prevesti u formu prihvatljivu za prikazivanje na Internetu i sukcesivno ih objavljivati. Želja Direkcije je da Beograđani budu upoznati sa planiranom izgradnjom grada u kome žive, jer se samo u procesu široke diskusije može doći do najboljih planskih rešenja. POTRAŽNJA VEûA OD PONUDE
Zaposleni u agencijama napominju da je tržište nekretnina zasad stabilno, ali ipak nema novih stanova, koji bi zadovoljili trenutnu potražnju jer u gradu ne postoje veliki projekti izgradnje stambenih prostora i sve se svodi na pojedinačne investitore čiji su kapaciteti neznatni u odnosu na potrebe. Cene stanova oko Arene i u popularnim crvenkapama nerealno su visoke – više od 3.000 evra po kvadratu. Ako uzmete u obzir da se u centru grada i na Vračaru u novogradnji mogu kupiti stanovi za po 2.000 evra po kvadratu, a na Karaburmi i Mirijevu se mogu naći čak i za 850, onda je jasno do kakvih apsurda dolazi na tržištu. Ponuda je i dalje veća od tražnje, naročito manjih i srednjih stanova, kao i uknjiženih
3 12
ZEMUN – Priobalni pojas ispod Gardoša na leto 2008. ìeka završetak. PIM je izgradio obaloutvrdu na Dunavu u dužini od 350m (vrednost poslova 85 miliona dinara). Ugraòeno je 54.000m3, 1.300m3 betona, 46.720 betonskih blokova. Bièe zasaòeno više desetina stabala i obezbeòena neophodna parking mesta u tom delu zemunskog Keja. U blizini èe biti izgraòena i marina. SAJMIŠTE – Naselje Staro sajmište bièe izmešteno 2008. godine, a u planu je i izgradnja Memorijalnog centra. Ovaj prostor od polovine XX veka ìeka da bude ureòen, a nekadašnje sajamske zgrade (Centralna kula, italijanski, ìeški, maòarski i turski paviljon, zatim zgrada uprave Sajma i Spasièev paviljon) koje su za vreme Okupacije služile kao zloglasni logor (preko 48.000 žrtava), zauzela su privatna lica. êitava priìa u vezi sa Sajmištem dospevala je u javnost samo onda kada su u Spasièevom paviljonu organizovane žurke, što je valjda jedini takav sluìaj u posleratnoj Evropi. Ponovo èe biti izgraòeni centralni, rumunski, ribarski paviljon, kao i pet jugoslovenskih izložbenih paviljona. Malo je poznato da je pre II rata ovde formirano i prvo naselje na levoj obali Save i napravljen urbanistiìki plan po kom su izgraòene prve, sada veè sasvim devastirane kuèe u blizini Sajma. Ekskluzivno naselje je brisano iz memorije grada u sklopu priìe o socijalistiìkom Novom Beogradu, a današnji stanovnici naselja Staro sajmište koji žive
u legalnim objektima u Bloku 18 uskoro bi mogli biti preseljeni. Kako se planira, na tom potezu bièe izgraòeni komercijalni objekti, pa bi iseljenje moglo da poìne ìim se odrede investitori. ADA CIGANLIJA – Najvažnija investicija JKP Parking servisa u sledeèoj godini bièe izgradnja fast-parka na Adi Ciganliji. Grad Beograd je obezbedio sredstva za ovaj veliki posao, a fast-park sa 1.700 novih parking mesta umnogome èe rešiti problem parkiranja na najveèem gradskom kupalištu. NOVA LUKA – Domaèa firma Ehting uìestvovaèe u izradi studije opravdanosti i generalnog projekta izgradnje nove luke u Beogradu. Cilj ove studije je da ispita tehniìke, ekonomske, ekološke i društvene aspekte u vezi sa izgradnjom nove luke. Taj dokument daèe odgovor i na pitanje gde èe nova luka u Beogradu biti izgraòena, na levoj obali Dunava kod Krnjaìe ili na desnoj obali u blizini naselja Vinìa. Studija je jedan od uslova za donošenje detaljnog regulacionog plana, kao i za naredne faze projektovanja. Tom dogaòaju prisustvovali su Zoran Alimpiè, predsednik Skupštine grada i v.d. Gradonaìelnika, Rudolf Šiker, ministar u Vladi grada Beìa, Boris Rankoviè, direktor Direkcije za graòevinsko zemljište i izgradnju Beograda, Gerhard Veber, direktor Graòevinske direkcije grada Beìa i Oto Švec, direkor firme TINA Vienna Transport Strategies. Generalnim urbanistiìkim planom do 2021. i Prostornim planom predviòena je izgradnja nove luke u Beogradu. Naš grad se ubrzano razvija i neophodna mu je veèa i modernija luka od one koju sada ima. Veoma sam zadovoljan što èe studiju opravdanosti i ostala važna dokumenta uraditi struìnjaci iz Beìa, grada sa kojim imamo izuzetnu saradnju. Beograd i Beì imaju puno toga zajedniìkog, a posebno reku Dunav, jedan od najvažnijih saobraèajnih koridora u Evropi. Nova luka u Beogradu bièe od znaìaja za ìitav region jugoistoìne Evrope – rekao je Zoran Alimpiè.
OBILAZNICA – U 2007. za Obilaznicu je predviòeno 721 milion dinara iz NIP-a, a zatim je dodato još 458, što uz 300 miliona beogradskih dinara ìini ukupno 1,479 milijarde – stredstva koja su prvenstveno poslužila da se izmire dugovi prema Planumu i Mostogradnji. Za završetak svih radova na 7,7km u sektoru IV – Ostružnica-Orlovaìa u 2008. bièe izdvojeno 5 milijardi dinara. TENIS – Beograd bi trebalo u 2008. da dobije dva teniska centra. Kao lokacija se pominjao i blok 62 gde je porodica ñokoviè trebalo da gradi, ali nije sve išlo sasvim glatko sa dozvolama, pa su se pojavile i oštre reìi u štampi
LQIR zbog kreditnih kupaca, kojima je to jedan od uslova za dobijanje stambenog kredita. Ponuda je ipak lošija u odnosu na 2005. i 2006. godinu i nema novih stanova na tržištu. Razlog za to je što se danas mnogo manje gradi i nema velikih investitora, ali postoji i dosta nerealnih zahteva, koji se stvaraju zbog plasiranja informacija o naglim skokovima cena na nekim lokacijama. Zbog toga ima stanova čiji vlasnici smatraju da njihove nekretnine vrede više nego u pojedinim evropskim metropolama, ali ih zato prodaju i po dve ili tri godine. KATASTAR ZELENILA BEOGRADA
Grad je počeo izradu katastra zelenila, koja je poverena JKP Zelenilu. Katastar se radi u GIS-u i obuhvatiće teritoriju jedanaest gradskih opština, na ukupno 70.449 hektara pod zelenim površinama je oko 10.541 hektar. Projekat je nastavak realizacije gradske odluke iz 2002. o izradi Projekta Zelena regulativa Beograda, i na Generalnom planu Beograda 2021. i predstavlja dugoročni razvojni koncept upravljanja sistemom zelenih površina, njihove izgradnje, održavanja i zaštite. GIS čine tipovi zelenih površina koje održava JKP Zelenilo Beograd: parkovi, skverovi, zeleni koridori (zelenilo duž putne mreže i drvoredi), parkovski uređeni delovi gradskih i prigradskih šuma i šuma ada i zelene površine stambenih naselja otvorenog tipa. Katastar za zelene površine kao što su gradske, prigradske i zaštitne šume, forlandi i ade vode javna preduzeća
(npr. JP Srbija šume – ŠG Beograd, JVP Srbijavode) nadležna za gazdovanje nad njima i one čine sadržajni obuhvat geografskog informacionog sistema zelenih površina samo na nivou površine. Ostali tipovi zelenih površina, kao što su posebni zeleni kompleksi, rasadnik, šume i šikare, neuređeno zemljište i močvare nisu obuhvaćeni ovim sistemom. RASPRODATO ZEMLJIŠTE
Jedan od glavnih kamena spoticanja na koje investitori naiđu ako žele da zidaju jeste pravno-svojinski status zemljišta. Posebno strani investitori koji žele da kupe zemljište, ali to kod nas još nije moguće. Ustav je dozvolio mogućnost da zemljište više ne bude u isključivom vlasništvu države, medutim, nije donet zakon o prometu gradskog građevinskog zemljišta. On i ne može biti donet dok se ne donese zakon o denacionalizaciji, koji bi trebalo da mu prethodi. Licno se zalažem za to da, kad bude bilo moguce trgovati gradskim gradevinskim zemljištem, ogranicimo tu trgovinu tako što bi moglo da se prodaje samo zemljište na kojem je nešto izgradeno. U suprotnom, desice nam se ono što se desilo Pragu ili Budimpešti, da atraktivne parcele godinama stoje neizgradene, a samo zemljište prelazi iz ruke u ruku kaže Stanojević. Gradskog građevinskog zemljišta je, sa druge strane, sve manje. Na poslednjoj licitaciji u Novom Beogradu cena kvadrata zemljišta dostigla je rekord od hiljadu evra. Novi izmenama Generalnog
INFO LQIR
urbanističkog plana, koji se očekuje do kraja godine, mnoge oranice uz autoput ce biti pretvorene u gradsko građevinsko zemljište. Investitori su već osetili da će se to desiti i kupuju poljoprivredno zemljište, mnogi sa idejom da ga kasnije skupo preprodaju. USKORO TENDER ZA IZGRADNJU GLAVNOG POŠTANSKOG CENTRA
Preduzeće Pošta Srbije trebalo bi da do kraja oktobra objavi tender za izgradnju novog Glavnog poštanskog centra (GPC) u Beogradu, čija je vrednost procenjena na oko 35 do 40 miliona evra, najavili su predstavnici tog preduzeća. Generalni direktor Pošta Srbije, Dragan Kovačević, izjavio je da je izrada urbanističkog projekta u završnoj fazi, a da će tender biti objavljen po dobijanju dozvole Gradskog zavoda za urbanizam. Kada to bude završeno biće objavljen tender i započeta investicija. Očekujem da će se to desiti do kraja ovog meseca, a u krajnjem slučaju do kraja godine – rekao je Kovačević. On je podsetio da je lokaciju za izgradnju GPC, PTT obezbedio kupovinom vojnog zemljišta u Zemunu, u Ugrinovačkoj ulici, a radi se o izgradnji objekta od oko 17.000m². GPC biće opremljen najsavremenijim mašinama za automatsko sortiranje pisama, kataloga i paketa, a u investiciju gradnje i opremanja tog centra uključeno je i opremanje mašinama poštanskih centara u Novom Sadu i Nišu. Kovačević je dodao da će projekat biti finansiran iz sopstvenih sredstava Pošte Srbije
GAZELA U meĀuvremenu se pojavila i ideja da se problem saobraýaja reši po novosadskom modelu, tj. da se postave pontonski mostovi koji bi preuzeli bar deo optereýenja od 165.000 vozikla dnevno koliko sada trpi Gazela. MeĀutim, ne toliko postojanje divljih naselja na levoj obali Save, koliko nepremostiv železniÿki ÿvor na desnoj, ovakvu varijantu ÿine neprimenjivom. Ipak, tek kada je sve uzeto u obzir, postalo je jasno da kao jedino alternativno rešenje ostaje završetak prilaznih puteva Ostružniÿkom mostu, tj radovi na sektoru IV Obilaznice.
13
sajmovi
SAIE 2007
MEČUNARODNA IZLOŽBA TEHNIĈKIH REŠENJA U ARHITEKTURI I GRAČEVINARSTVU U Bolonji je od 24. do 28. Iskustva i znanja Bolonje oktobra 2007. odražan SAIE Bolonjski Sajam se organizuje preko 40 go– veliki jesenji sajam arhi- dina i za to vreme je iz godine u godinu pritekture i graĀevine. Proš- kupljao i dopunjavao znanja i iskustva iz svih logodišnjom izložbom SAIE sektora građevinske industrije i arhitekture. posebnost Sajma je upravo ono što orse još jednom potvrdio kao Ova ganizatori ističu kao njegovu ključnu odliku. inkubator projekata, tehnologija, materijala i inovacija u graĀevinskom sektoru. Bolonjski Sajam, u Italiji ali i šire, važi za mesto koje se mora posetiti i gde se mogu dodirnuti i testirati sve najsavremenije inovacije u svetu graĀevinarstva Organizatori među brojnim delegacijama i pojedincima koji su posetili prošlogodišnji SAIE (Salone Internazionale dell’industrializzazione Edilizia) ističu u prvi plan goste upravo iz istočne Evrope. Naime, i u Italiji je primećena velika zainteresovanost firmi sa ovog tržišta za nova rešenja i mogućnosti saradnje kroz distribuciju i franšizing načina rada i novih tehnologija. Goste sa Istoka najviše je zanimala direktna saradnja sa proizvođačima i nosiocima patenata iz građevinskih sektora. PREDNAPREGNUTI BETONI NA SAIE 2007 Drugog dana Sajma u fokusu je bila konferencija Dizajn objekata od prednapregnutog betona. Posetioci su mogli da upoznaju ovu temu kroz delo jednog od najoriginalnijih arhitekata današnjice Rudy Ricciotti-ja, dobitnika Velike nagrade za arhitekturu iz 2006. Diskusije o prednapregnutom betonu i njegovoj upotrebi u arhitekturi skoro da nikad ne podrazumevaju doticanje tema kao što su dizajnerska kreativnost, kulturološki okviri... On se smatra prosto sirovim materijalom za konkretnu upotrebu u
14
U skladu sa tim SAIE je pre tri godine počeo da izdaje SAIE vodič novih proizvoda. Za ovo kratko vreme Vodič je postao veoma popularna publikacija među građevincima u Italiji, prvenstveno zahvaljujući načinu prezentovanja koji je blizak ljudima iz struke.
SAIE 2007 – LIêNA KARTA • 260.000 kvadratnih metara izložbenog prostora (180.000 pod krovom i 80.000 na otvorenom) • preko 1.700 izlagaìa, 350 iz inostranstva • 176,500 posetilaca, od ìega je 7494 stranaca • 4 ulaza za posetioce • prošireni kapaciteti parking prostora • 15 hala i 6 otvorenih izložbenih sektora • 35.000m2 servisnog prostora • 2 restorana, 4 samouslužne kafeterije i toaleti u svakoj od hala Ŷ www.saie.bolognafiere.it
Bolonjski Sajam pored SAIE-a organizuje i SAIESpring – Prolećni sajam stolarije i završne enterijerske obrade koji će 2008 godine biti održan 12-15. marta. U isto vreme se održavaju i dve izložbe: Projekti i pejzaž, i izložba tehnologija i proizvoda za parkove i bašte. Poseban sajam se organizuje na temu
energetske efikasnosti, održivog razvoja i njihove primene u savremenom građevinarstvu – SAIEnergia koji će 2008 godine biti održan 15-18. oktobra
fundiranju, infrastrukturi i teškim konstrukcijama. Meòutim, danas arhitekte pokušavaju da razbiju ovaj stereotip i da iz prednapregnutog betona izvuku ono najbolje i u estetskom smislu (na fotografijama dole objekti Ruddy Ricciotti-ja).
Rudy Ricciotti uspeva da iskoristi sve prednosti ovakvih konstrukcija i da ih primeni na objektima najrazliìitijih vrsta, posveèenim kulturi, muzici, umetnosti... gde se prednapregnuti beton do sada ìinio kao paradoks
www.buildmagazin.com
sajmovi
BATIMAT 2007
PRAZNIK GRAČEVINE
BATIMAT je jedan od najveýih i najznaÿajnijih dogaĀaja u graĀevinskoj industriji sveta koji se održava svake druge godine u Parizu. Dvadeset šesti po redu, održan je od 5. do 10. novembra 2007. u okviru izložbenog prostora Parc des Expositions, Porte de Versailles na 230.000 kvadratnih metara. Ovde su na jednom mestu okupljeni najznaÿajniji evropski i svetski proizvoĀaÿi i dobavljaÿi graĀevinskih materijala i opreme Batimat zbog svega ovoga nazivaju barometrom građevinske industrije jer po svom značaju predstavlja njen centralni događaj. Batimat okuplja i sve oblasti i profesije vezane za građevinsku industriju: arhitekte i inženjere, planere izgradnje, investitore i menadžere, distributere građevinskih materijala i građevinske trgovce, firme koje se bave uređenjem okoline, izvođače i inovatore, proizvođače građevinskih proizvoda i mašina... i mnoge druge. Izložbeni prostor Batimata je podeljen u sedam sektora po oblastima delatnosti: izgradnja, stolarija i prozori, završna obrada i dekoracija, oprema i alati, instalacije i instalacioni sistemi, informacione tehnologije i usluge. Centralna tema 26. Batimata bila je posvećena održivom razvoju – oblasti građevinarstva koja graditeljima nudi velike mogućnosti napretka. Ovoj temi se sada može prići i kroz veća iskustva prakse (zahvaljujući novim proizvodima i primenjenim optimalnim tehnologijama) i možemo videti neke značajne inicijative i istinske iskorake u Francuskoj i Evropi. Promotivne kampanje i mnogi usputni događaji na ovoj izložbi obrađivali su važne teme u okviru sektora održivog razvoja: energetsku efikasnost, bezbednost, dostupnost i komfor.
Batimat je ove godine okupio više posetilaca nego na prethodno održanoj izložbi 2005. godine. Izlagača je bilo otprilike kao i tada, sa nešto većim brojem izvođača, ali jednovremeno, sa smanjenim brojem proizvođača iz sveta. BATIMAT 2007 U BROJKAMA: • 1.100 novih proizvoda graòevinske industrije prvi put je prezentovano tržištu • 2.700 izlagaìa iz 49 zemalja (preko polovine su ìinile inostrane kompanije) • 225.361 kvadratnih metara izložbenog prostora u 11 hala • 447.738 prodatih karata od ìega je 80.000 iz 141 države, tj. 18%-18,5% od ukupnog broja • preko 5.000 profesionalaca uzelo je uìešèa u razgovorima koje je organizovao Batimat na temu održivog razvoja Ŷ
Najveća razlika u tom smislu u odnosu na prošlu godinu jeste uloga medija (radija, televizije, ali i štampanih). Ovome je svakako najviše doprinelo prisustvo Ministra za životnu sredinu i održivi razvoj, Ministra za stambena pitanja i Sekretara za životnu sredinu. Mediji su prirodno bili najzainteresovaniji za napredak industrije i inovacije, naročito za nosioce nagrada neke od mnogih kategorija. Takođe, velika pažnja je posvećena dvema dodatnim temama Sajma – materijalima i stanovanju budućnosti.
Organizatori Batimata posebno ističu značaj medija, i podstiču njihovo prisustvo pokušavajući da ih privuku zanimljivim inovacijama koje bi mogle biti interesantne indirektnim potrošačima. Svaki predstavnik medija u poseti ovom Sajmu naići će na profesionalan odnos kod izlagača, inovatora, ali i svih prisutnih profesionalaca – graditelja. www.buildmagazin.com
Najveći broj posetilaca je iz Francuske – severne i centralne, Bretanje, Loare, oblasti uz Ronu i Alpe, mada je ove godine bio i značajan priliv iz Šampanje i Lorene zahvaljujući u međuvremenu otvorenom istočnom kraku čuvene francuske železnice – TGV. Ipak broj stranih posetilaca je procentualno porastao mnogo više nego broj domaćih. Ovde nisu samo gosti iz zapadne Evrope, već i iz Maroka, Tunisa, Rusije, Brazila, sa posebnim naglaskom na Poljsku koja je ove godine bila počasni gost Sajma.
Održivi razvoj – kljuÿna tema Nakon skorašnjih zaključaka Grenelle Foruma o životnoj sredini održivi razvoj je bio ključna tema brojnih događaja koji su se odvijali u okviru Batimata: razgovora, tribina, intervjua i predavanja koja su pratila izložbe. Jedan od najznačajnijih događaja bila je Konferencija arhitekata održavana u sedam poludnevnih termina, organizovana u saradnji sa Međunarodnim udruženjem arhitekata, takođe je bila posvećena centralnoj temi čitavog sajma. Shodno najavama, predstavljene su arhitektonske i tehnološke inovacije koje promovišu održivi razvoj, a zahvaljujući predstavnicima medija one su odmah pronašle put do najšire publike. Naredni Batimat već je zakazan za prvu sedmicu novembra 2009. godine, a kako biste osetili makar još delić atmosfere ovog gigantskog događaja građevinske industrije sveta, možete pogledati i naručiti još više fotografija ali i video zapise na Internet adresi www.batimat.com Ŷ
15
poslovanje Inidž i identitet Identitet i imidž neke organizacije će biti formirani iako se ništa ne preduzima. Korporacija obavlja neku svoju aktivnost, zaposleni rade po svom osećaju, a javnost stiče određenu predstavu o organizaciji. Naizgled to može izgledati kao primer jedne idealne demokratije, ali sa stanovišta PR-a to je očigledna anarhija. Kreiranje imidža od strane profesionalaca, bez obzira da li su to ljudi unutar firme ili su za taj posao angažovani konsultanti sa strane, predstavlja neophodan, a često i dovoljan uslov za pozitivne rezultate. Kreiranje nečijeg imidža jeste zahtevan i dugotrajan posao. Kao i kod svake druge poslovne aktivnosti mora se znati ko su nalogodavci, a ko izvršioci. Dešava se da u manjim organizacijama to bude ista osoba. To nije dobro rešenje pošto vlasnik neke male firme koji istovremeno formira identitet, a brine i o imidžu, ne može imati dovoljno kritički postavljen stav u realizaciji ovih aktivnosti. Konsultant angažovan sa strane da kreira imidž organizacije identičan identitetu (ili nešto malo bolji) mora, pre svega, izvršiti analizu trenutne situacije. Na samom početku mora doneti odluku da li će nalogodavcu skresati realno stanje ili će mu se ulagivati i prezentovati mu ono što misli da bi on želeo da čuje. Možda će nekada imati probleme ali je bolje saopštiti realno stanje. Sličnu dilemu, primera radi, imaju i dizajneri. Da li da predlože ono što oni misle da je prava stvar ili ono što znaju da će se dopasti klijentu. Struka ili komercijalizacija - pitanje je sad? Ključni element pri kreiranju imidža neke organizacije jesu njeni zaposleni. Ukoliko oni ne shvate ciljeve kreiranja određenog imidža i ako ih ne primene u javnosti dolazi do odsustva željenih rezultata. Mogu postojati «smišljeni» otpori promenama, a nekada procedure kreiranja imidža nisu na dovoljno jasan i dosledan način predstavljene. Jedino ako svi shvate značaj promena i ako ih usvoje kao svoje lične i zajedničke vrednosti može se očekivati pozitivan rezultat.
Istraživanje korporativnog identiteta Osnovna funkcija korporativnog identiteta je da omogući kompanijama da steknu, unaprede, i zadrže konkurentsku prednost. Sa samim razvojem marketinga i PR-a u modernom smislu reči korporacijski identitet je bio poistovećivan sa vizuelnim pojavljivanjem firme u javnosti tj. sa njenim logotipom ili zaštitnim znakom. Danas je opšte prihvaćeno da identitet jedne korporacije predstavlja njenu ukupnu komunikaciju oličenu u kulturi, verovanjima, stavovima, zaposlenima, rukovodstvu, vlasništvu, strategiji.
16
KORPORATIVNI IDENTITET Piše: Predrag Karasoviă, voča projekta u PR agenciji PRAGMA E-mail: office@pragma.co.yu
Jedna od lepih i lako pamtljivih definicija PR-a kaže da je ideal da korporativni identitet bude jednak korporativnom imidžu (ovo važi i za institucije i organizacije koje nisu korporacije, kao i za javne liÿnosti). A šta je, u stvari, identitet, a šta imidž? Najkraýe reÿeno, identitet neke organizacije jeste ono što ona u suštini jeste tj. to su verovanja, stavovi, kultura. Sa druge strane, imidž jeste slika koju javnost ima o nekoj organizaciji ili liÿnosti. U realnosti su moguýa tri odnosa ovih dveju stvari: kada je imidž bolji od identiteta tj. da javnost ima bolju sliku o nekome nego što on u stvari jeste, kada je identitet bolji od imidža tj. kada organizacija ili pojedinac imaju lošiju sliku u javnosti od realne, kada je identitet jednak imidžu, što je idealna situacija Proučavanje identiteta podrazumeva rasčlanjivanje njegovih delova i sagledavanje njihovog uticaja na organizacione delove neke korporacije. Istraživač identiteta će prvo sakupiti sve pisane izvore, kako unutar organizacije (godišnji izveštaj o poslovanju, zapisnike sa sastanaka organizacionih delova, press clipping i sl), tako i van nje (izveštaji statističkih zavoda, strukovnih udruženja, istraživačkih agencija). Na primer, analizom specijalizovanih publikacija o bankarstvu koje povremeno objavljuju naši dnevni i periodični listovi (jednu od najkompletnijih krajem godine izdaje magazin Ekonomist) kroz predstavljanje rukovodioca banaka, moguće je saznati mnoštvo podataka o identitetu neke banke. Bitna stvar za istraživača identiteta je podrška «top» menadžmenta. Najbolje je stavove zaposlenih proveriti neposredno (učešćem na radnim sastancima, uključivanjem u radni tok aktivnosti) jer se klasičnim intervjuima može steći iskrivljena slika. U većini slučajeva intervjuisana osoba želi da trenutnu situaciju predstavi boljom nego što ona jeste i tada pogrešna dijagnoza vodi ka neadekvatnim savetima za poboljšanje korporativnog identiteta. Svetski hotelski lanci tajno proveravaju identitet nekog od lokalnih hotela širom sveta tako što stručnjak za korporativni identitet boravi u hotelu nenajavljen, osluškujući šta se dešava i priča među zaposlenima i rukovodiocima hotela. www.buildmagazin.com
Tip vlasništva neke korporacije bitno određuje identitet korporacije. Mala privatna firma obično prati viziju njenog vlasnika i nije redak slučaj da takav rukovodilac bira tim oko sebe sa sebi sličnim stavovima, kulturom, stremljenjima i verovanjima. Ipak, i u takvim situacijama dobro je imati jednu osobu u timu koja svojim kreativnim ludilom tera ostale da preispituju svoje stavove. Sa druge strane, jedna velika firma u državnom vlasništvu kao što je Elektroprivreda Srbije neće imati rukovodstvo koje će trajno biti vezano sa sudbinom firme, a pri donošenju mnogih odluka menadžment će morati da vodi računa o interesima Vlade koji često mogu da budu kontradiktorni. Promena vlasništva može bitno da promeni identitet neke organizacije. Na bankarskom tržištu Srbije tokom 2005. godine desile su se krupne promene u vlasničkoj strukturi. Osim u kulturi poslovanja koju su sa sobom donela nova rukovodstva i u samom imenu banaka je došlo do promena. Nakon kupovine većinskog paketa Delta banke italijanska Inteza banka briše staro ime banke i daje joj svoj identitet, austrijska Erste banka menja ime Novosadske banke u Erste bank Novi Sad, dok francuski gigant Kredi agrikol i grčka Alfa banka, za sada, samo dodaju svoj identitet Meridian banci odnosno Jubanci. Pravi izazov za stručnjake na polju korporativnog identiteta i imidža da u kreiranju imidža sprovedu sinergiju vrednosti preuzete i banke preuzimača.
fokus poslovanje U eri današnje globalizacije nacionalna pripadnost vlasnika takođe može biti bitan faktor identiteta korporacije. Tradicionalno smireni Šveđanin ili Finac svakako će drugačije voditi firmu od temperamentnog Italijana ili Španca. Tajnu japanskog buma devedesetih godina prošlog veka svakako čine i stavovi o poslovanju koji su generacijama ugrađivani u njihov menadžerski kadar. Bum jedne Indije u sferi informacionih tehnologija ne može biti shvaćen ako se ne razume filozofija njihove poslovne kulture. U sećanju mi je reportaža od pre 15-ak godina na RTS-u kada je jedan nemački biznismen «pocepao» višemilionski ugovor sa jednom našom firmom saznavši da je ona za samo nekoliko godina stekla bogatstvo koje se u Nemačkoj stiče decenijama. Taj tipični Nemac je reagovao na način da «ako su tako lako stekli bogatstvo, mogu tako lako i da ga izgube». U Japanu postoji firma koja je u vlasništvu jedne iste porodice više od jednog milenijuma. Šta mislite o njihovom identitetu?
Korporacijska struktura i njen identitet Osnovu korporacijske strukture čini stepen centralizacije i decentralizacije tj. obim samostalnosti poslovnih jedinica. Ukoliko je firma centralizovana odluke se donose na jednom mestu, a sve poslovne jedinice primenjuju te odluke bez mogućnosti za prilagođavanje specifičnostima lokalnog trišta. Rukovodstvu organizacije je lakše da prati izvršavanje postavljenih ciljeva i zadataka, ali, sa druge strane, to donekle ubija mogućnost kreativnih rešenja u lokalu. Primer centralizovanog vođenja organizacije jeste ranije pomenuti bankarski sistem. Maksima «misli globalno, deluj lokalno» svoju potvrdu postiže u decentralizovanim organizacionim strukturama. Vrh kompanije donosi strateške odluke dok rukovodioci organizacionih delova (koji se mogu nalaziti i na različitim kontinentima) donose odluke specifične za konkretno tržište.
Gigant industrije bezalkoholnih pića, Koka kola, svoje advertajzing kampanje prilagođava tržištima u zapadnoj ili istočnoj Evropi, Americi ili npr, arapskom svetu. Tu se prepliću kulturološke, sociološke i/ ili verske specifičnosti određenog tržišta. Analizom velikog broja kompanija nameće se zaključak da je većina kombinacija centralizovanog i decentralizovanog sistema poslovanja. Minimum zajedništva trebalo bi da bude u formi logotipa i načina obeležavanja poslovnih jedinica, kao i sistemu u kome zaposleni primenjuju zajedničke vrednosti organizacije. Jedan od osnova dobrog korporativnog identiteta jeste i prihvatanje zajedničkih vrednosti od strane većine zaposlenih. To se najlakše može uočiti u trenucima eventualnih kriznih situacija. Što su zaposleni više vezani za vrednosti kompanije (a to se najčešće postiže održavanjem stabilnog sastava zaposlenih koji sa firmom prolaze i kroz uspone i kroz stagnacije ili padove) to će lakše biti rukovodstvu da pozivanjem na te vrednosti (njen identitet) pronađe izlaz iz krize. Ponekad će rukovodstvo morati da primeni strategiju promene korporativnih vrednosti. Sa razvojem privrede u modernom smislu reči prvo je bilo bitno imati kapital kako bi se postigla konkurentna prednost na tržištu. Zatim je nastupio period u kome se ta prednost postizala kroz napredniju tehnologiju u odnosu na pratioce lidera. Trenutno se privredno okruženje nalazi u situaciji da za uspeh više nisu bitni kapital i tehnologija već ljudi i njihova kreativnost i posvećenost postizanju zajedničkog cilja. Kompanije koje su to na vreme shvatile i kod kojih orijentisanost na zaposlene kao osnovni faktor razvoja nije samo na papiru, danas predstavljaju lidere u svojim oblastima. Zaposleni koji su zadovoljni svojim radnim mestom, stepenom angažovanja i nagrađivanja i rado ističu ulogu svoje kompanije u društvu, čine najbolju osnovu za čvrst korporativni identitet.
Da bi određeni identitet imao svoju primenu u praksi veoma je značajno proceniti koliko je efikasno rukovodstvo organizacije iskomuniciralo taj identitet do svih zaposlenih. Analizom svih štampanih i elektronskih komunikacionih materijala (izveštaji poslovnih jedinica, godišnji izveštaj kompanije, reklamni prospekti, oglasi u medijima i sl) ekspert za korporativni identitet i imidž može doći do podataka koliko jasno je svaki organizacioni deo shvatio zajedničke vrednosti na kojima insistira rukovodstvo. Da li svi promotivni materijali na jednoznačan način prezentuju vrednosti kompanije? Da li svi organizacioni delovi jednoznačno koriste ime kompanije? Lider na tržištu Srbije u oblasti konditorskih proizvoda je kompanija «Štark». Na pojedinim prodajnim objektima se nalazi raniji naziv Soko Štark, a u nekim materijalima se može naći i ime Soko Nada Štark. Viši nivo organizacione kulture čine i razvijeni oblici internog informisanja zaposlenih. Interne novine – newsletter idealno su mesto za promovisanje vrednosti firme. Tu će zaposleni saznati nešto više o aktivnostima organizacije a rukovodstvo može podrobnije pojasniti strategiju razvoja. Čest oblik interne komunikacije jesu i oglasne table, a sve češće i intranet komunikacija putem računara. Često zaposleni (a ponekad i rukovodstvo) nisu svesni kroz koje sve oblike komuniciraju svoj identitet. Način na koji će se neko javiti na telefon, kako će pozdraviti gosta u firmi, da li nosi uniformu ili zaštitna sredstva, ukoliko to radno mesto zahteva, takođe predstavljaju vid komunikacije. Osmeh i ljubaznostu zaposlenih McDonaldsa ili, na primer, Banke Inteza (do skora Delta banke) odaju utisak da rukovodstvo tih kuća brine o svojim zaposlenima i da svi zajedno grade jedan pozitivan identitet. I arhitektura eksterijera i enterijera objekata neke firme takođe komunicira tj. šalje neku poruku korisnicima proizvoda ili usluga. Nakon podrobne analize korporativnog identiteta može se preći na analizu korporativnog imidža, tj. na utvrđivanje koliko različite javnosti prihvataju i shvataju određeni identitet.
poslovanje Postavljanje ciljeva korporativnog identiteta Kao i kod bilo kog drugog PR posla postavljanju ciljeva korporativnog identiteta prethodi jedno istraživanje koje mora pomoći da postavljeni ciljevi budu u skladu sa korporativnom strategijom. Veoma je važno da su i savetnik za identitet i naručilac posla na isti način shvatili postavljene ciljeve. Nije dobra situacija kada savetnik postavi nerealne ciljeve ali ni ona kada naručilac posla očekuje previše od promene identiteta. Pojavno je najupečatljivija promena imena organizacije. Nakon II svetskog rata dobar deo firmi u ondašnjoj FNRJ, i nakon nje SFRJ, je nosila «revolucionarna» imena kao što su «Sloboda», «Mladost», Prvi partizan i slično, da bi od 90-tih godina prošlog veka privatni preduzetnici u imenu firme svom prezimenu dodavali nastavak Co. (engl. company=firma, preduzeće). Državni avioprevoznik je počeo kao Jugoslovenski aerotransport, da bi preko Jat Airwais-a stigao do imena JAT. Rukovodstvo je pratilo svetske trendove i tako prilagođavalo svoj identitet kroz promenu imena firme. Ciljevi korporativnog identiteta mogu biti različiti: poboljšati komunikaciju unutar organizacije (interni PR), povećati percepciju javnosti o postojanju organizacije, povećati tržišnu vrednost akcija firme, saopštiti novu strategiju poslovanja, obezbediti «bezbelnu» integraciju dve ili više firmi, stvoriti ugled firme u javnosti, odrediti svoju poziciju u globalnim razmerama. Sa druge strane, rukovodstvo organizacije može, u saradnji sa stručnjakom za korporativni identitet, proceniti da je za različite javnosti potrebno odrediti različite ciljeve identiteta. Kompanija Delta će kada su u pitanju na primer odnosi sa Vladom na jedan način predstaviti svoj identitet i shodno tome postaviti određene ciljeve, dok će Delta auto, kao jedan od njenih organizacionih delova, na drugi način postaviti svoje ciljeve u cilju komunikacije sa kupcima svojih proizvoda. Naravno da ovi različiti ciljevi moraju da budu kompatibilni i usaglašeni tj. da se uvek na umu ima efekat sinergije. Struktura neke organizacije umnogome će uticati na njen korporativni identitet. U literaturi su poznate tri vrste struktura: unitarni identitet, identitet komercijalnih imena i diversifikovani identitet. Unitarni identitet podrazumeva da svi proizvodi i/ili usluge unutar jedne organizacije koriste isto ime. Prednost ovakvog organizovanja identiteta jesu smanjeni troškovi komunikacije, lakše kreiranje osećaja zajedništva a organizacioni delovi ne moraju da se bore za svoj poseban identitet. Sa druge strane, opreznije se ulazi u lansiranje novih proizvoda pošto bi eventualni neuspeh imao povratni uticaj i na ostale organizacione delove koji posluju pod kapom istog imena.
18
Identitet komercijalnih imena imamo kada se pojedini proizvodi ne vezuju direktno za firmu maticu koja ih proizvodi. Na ovaj način moguće je posebno za svaki proizvodi izraditi korporativnu strategiju. Mane ovog pristupa su povećani komunikacijski troškovi i nedostatak podrške ukupne kompanije u javnosti. Diversifikovani identitet obično nastaje kada jedna kompanija počne sa proizvodnjom jednog unitarnog identiteta a onda se identitet diversifikuje udruživanjem ili proširenjem posla u potpuno novoj oblasti poslovanja. Ovakva organizaciona struktura omogućava mnogo veću fleksibilnost tj. organizacija moše koristiti kako koristi iz jedinstvenog identiteta tako i one iz organizacionih delova. Manu čine otežano pojašnjavanje organizacione strukture i eentualno različito tretiranje delova unutar organizacije. Dilema na koji način organizovati identitet u poslednje vreme naročito je prisutna u autoindustriji. Prisutan je trend ukrupnjavanja kapitala preuzimanjem ili udruživanjem auto-kuća: američki Ševrolet preuzeo je korejski Daevu i potpuno nametnuo svoj identitet, grupacija PSA se opredelila da Pežo i Citroen unutar grupe zadrže svoje korporativne identitete, integracijom Škode u Folksvagen grupu zadržan je deo prethodnog identiteta uz obilato korišnjenje identiteta majke firme. Svetski poznat istorijat nastanka automobila marke Ford dozvoljava ovom proizvođaču da svojim ličnim pečatom i dan danas nastupa na svetskom automobilskom tržištu. Svaka organizacija mora izabrati onu strukturu koja će joj obezbediti najbolju poziciju na tržištu. Privrženost konceptu unitarnog identiteta ne mora nužno značiti da organizacioni delovi nemaju određenu samostalnost u kreiranju svog imena. I obrnuto, ukoliko se proceni da će se bolji rezultati postići ukoliko se forsiraju identiteti komercijalnih imena rukovodstvo organizacije može iznaći puteve da se iskoristi identitet matice.
Kanali komunikacije korporativnog identiteta Rukovodstvo kompanije može u određenom trenutku proceniti da je korporativni identitet bitnije saopštiti internoj, a u nekom drugom, eksternoj javnosti. Bez obzira na to, mehanizmi komunikacije su isti tj. ukoliko kompanija želi da svi ispravno shvate njen identitet mora ga efikasno predstaviti. Jedno od najčešće korišćenih sredstava komunikacije jesu masovni mediji preko kojih se može stići do najvećeg broja javnosti u najkraćem periodu. Reklamna poruka bi trebalo da bude jedinstvena (npr. kod promene imena firme) mada se u praksi dešava da organizacioni delovi imaju svoje reklamne budžete i da oni šalju različite poruke. Najčešće se to događa kod velikih maloprodajnih sistema. Na primeru akvizicije Delta banke od strane Banke Inteza vidi se koliko je bilo bitno u što kraćem vremenu predstaviti javnosti novi brend. www.buildmagazin.com
Bilo je potrebno promeniti sve elemente vizuelnog identiteta (svetleće reklame na ekspoziturama, reklamni bilbordi, štampane publikacije, web-sajt i drugo). U protivnom klijenti bi bili u nedoumici šta se stvarno desilo. Problem centralizovanog uređivanja se javlja i kod štampanih materijala organizacije. U velikom firmam se sve češće jedna osoba imenuje da prati doslednost publikovanih materijala. Veliku podršku ostvarenju ovog cilja daje knjiga grafičkih standarda u kojoj se do detalja opisuje način upotrebe korporacijskih simbola kao što su logotip, zaštitni znak, slogan i drugo. Ne manje bitne su i interne novine koje imaju zadatak da do svih zaposlenih prenesu poruke korporativnog identiteta. Jedan od najbitnijih kanala komunikacije je i direktna komunikacija zaposlenih: kroz formalne (sastanci, brifinzi, kolegijumi) i neformalne (glasine i sl.) kanale komuniciranja.Ako se ovi procesi uspešno sprovedu na nivou interne komunikacije velika je verovatnoća da će i do javnosti doći pravi identitet organizacije. Komunikacijski plan se često definiše kao podrška elementima marketing miksa, čuveno 4P (engl. Price, Product, Promotion, Place – cena, proizvod, promocija i distribucija). Samo izbalansiranim odnosom ova četiri elementa mogu se postići odgovarajući rezultati. Cena sama po sebi komunicira sa potrošačima tj. njome se želi pozicionirati proizvod ili usluga u odnosu na konkurenciju. Poboljšanja i moderan dizajn proizvoda, i način predstavljanja, svakako će privući veći broj zainteresovanih kupaca. Promocija treba da bude kombinacija više elemenata od kojih su najbitniji oglašavanje, direktni marketing, propaganda. Kanali distribucije tj. prodaje mogu pomoći ali ako se pogrešno izaberu i odmoći. Kako bi se dugoročno održao korporativni imidž koji odgovara njegovom identitetu potrebno je pri izradi komunikacionog plana povesti računa o nekoliko stvari. Treba da se odredi koji je cilj saopštavanja korporativnog identiteta. Da li se na primer želi poboljšanje postojećeg imidža. Zatim moramo definisati javnosti ka kojima želimo da uputimo poruku i da ih istovremeno klasifikujemo prema stepenu važnosti. Iako želimo da kroz komunikacijski plan propustimo jedinstvenu poruku možda će se nekad javiti potreba za različitim porukama za različite javnosti. To ne znači da će ista poruka biti različito interpretirana već da će se određene poruke plasirati do određenih javnosti. Nakon toga sledi izbor komunikacijskih kanala. Cilj nam je da naša poruka dođe na pravo mesto, neizmenjena i po najnižoj ceni koštanja. Može biti veoma važno i vreme kada će se početi sa plasiranjem poruka korporativnog identiteta. Dilema je i da li samostalno plasirati poruke ili angažovati eksperte van organizacije. Nije redak slučaj da se ovo radi kombinovano. Kada se sve ovo definiše pristupa se realizaciji komunikacijskog plana korporativnog identiteta
SNAGA GLOBALNOG LIDERA
Kompanija BASF Construction Chemicals je deo najveèeg hemijskog koncerna na svetu i tržišni je lider u segmentu dodataka za beton.
Posveèeni smo stvaranju kvalitetnih inženjerskih rešenja koja doprinose unapreòenju celokupne industrije betona. Putem stalnog istraživanja i razvoja u pravcu novih proizvoda, sistema, metoda primene i opreme, mi betonu dodajemo novu vrednost. Naša struktura rašìlanjena po tržišnim segmentima znaìi da možete da se oslonite na blizinu neke od naših regionalnih kompanija uz punu podršku cele globalne grupacije.
BASF Srbija d.o.o. Triše Kaclerovièa 27L 11010 Beograd Srbija tel. +381 11 30 93 400 Fax. +381 11 30 93 401 www.basf.co.yu
Adding Value to Concrete
19
TEMAbroja
Asirci i Vavilonci su koristili glinu kao vezivno sredstvo, Egipèani kreì i gips, a vulkanski pepeo, kreì i glina korišèeni su u Kini na Šanksi (Shaanxi) piramidama.
U Rimskom carstvu beton je spravljan od kalcijum-oksida (CaO), pucolanske prašine i plavca kao agregata. Taj beton je bio veoma sliìan današnjem betonu na bazi portland cementa, ali stari Rimljani su umeli da koriste i aditive za željene rezultate: • vulkanski pepeo – za dobijanje betona održivog i pod vodom • konjska dlaka – da bi se beton manje skupljao pri hidrataciji (oìvršèavanju) • krv – kako bi beton bio otporniji na mraz u severnim provincijama Carstva
Nakon propasti Rimskog carstva svaki od ovih recepata za spravljanje betona nestaje, a beton je van upotrebe narednih milenijum i po. Na slici dole prikazan je unutrašnji izgled kupole Panteona u Rimu. Zahvaljujuèi kasetiranoj strukturi i kvalitetnom betonu ova impresivna graòevina stoji i danas Ŷ
Na osnovnoj verziji strane Vikipedije o betonu (engl. – concrete) izmeòu ostalog stoji i navod iz ìlanka dr Stenlija Vajlda – Dokazi o betonu (Stanley Wild, Concrete evidence, januar 2007, ìasopis New Scientist), u kom se pominje da su u Srbiji pronaòeni ostaci prabetona od crvenog kreìnjaka, šljunka i peska, na iskopini kolibe stare 7.600 godina. Dr Sten Vajld je voòa tima za istraživanja graòevinskih materijala BMRU – Building Materials Research Unit, koji saraòuje sa nekoliko evropskih fakulteta i instituta Ŷ
20
Beton je najrasprostranjeniji materijal napravljen ljudskom rukom na ìitavoj planeti. Od 2005. godine proizvodi se šest milijardi kubnih metara godišnje, što je bezmalo kubni metar po glavi stanovnika planete. Industrija betona ima obrt od 35 milijardi dolara i zapošljava oko dva miliona radnika samo u SAD. U Kini se trenutno utroši 40% svetske potrošnje cementa, odnosno betona. Danas, više nego ikada pre, svoj udeo u industriji betona imaju posebni betoni – izraòeni po specijalnim sistemima ugradnje i receptima sa dodatkom aditiva koji bi trebalo da betonu obezbede najoptimalnije osobine za svaki od specifiìnih sluìajeva upotrebe. priredili: Jelena Jeremiă, dipl. ing. grač. Mladen Bogiăeviă
Beton nastaje očvršćavanjem mešavine mineralnog veziva, kamenih agregata i vode. Pri tome mineralna veziva i voda su aktivni sastojci betona, a kameni agregati sastojci koji služe za ispunu betonske mase bez hemijskog učešća. Za spravljanje betona koriste se razne vrste vezivnih materijala, kao što su: cement, gips, kreč, asfalt, epoksi smole… Zavisno od vrste vezivnog materijala dobijaju se: cementni betoni, gips betoni, krečni betoni, asfalt betoni, epoksi betoni itd. Agregati za spravljanje betona mogu biti prirodni ili veštački. Najčešće korišćeni agregati su prirodni šljunak i pesak, drobljeni kamen, razne vrste zgure i dr. Kameni agregati su betonski šljunak i betonski pesak, a ređe veštački drobljeni kamen… U praksi se najviše koriste cementni betoni. Kao vezivo koristi se portland cement. U betonskoj mešavini mogu biti prisutni i različiti aditivi sa ciljem poboljšanja odgovarajućih karakteristika betona. Fizičko mehanička svojstva betona: • čvrstoća pri zatezanju • čvrstoća pri čistom smicanju • čvstoća pri složenim naponskim stanjima • čvrstoća pri dinamičnom opterećenju • vodonepropustljivost betona • otpornost prema dejstvu mraza i soli • otpornost na habanje • otpornost na hemijske agense • deformacije betona pod uticajem kratkotrajnih opterećenja
www.buildmagazin.com
1756. britanski inženjer Džon Smiton (John Smeaton) prvi je zamešao cement sa šljunkom i šljakom (opeka u prahu). Ubrzo su i drugi pronalazaìi poìeli aktivnije da eksperimentišu sa istim sastojcima i veè 1824. Džozef Aspdin (Joseph Aspdin) pronalazi konaìnu formulu. Nastaje proizvod koji pod istim imenom i danas ìini osnovu industrije berona – portland cement (ime dobio po cenjenom graòevinskom kamenu). Mešanjem portland cementa sa vodom dobija se plastiìno cementno testo – cementna pasta, koja vremenom poìinje da menja agregatno stanje i da prelazi u ìvrstu supstancu. Uzrok ove promene agregatnog stanja je hidratacija – kompleksan fiziìko-hemijski proces ìija suština ni do dan danas nije rasvetljena. Portland cement karakteriše srazmerno konstantan hemijski sastav i to: CaO (vezan) 62-67%, SiO2 19-25%, Al2O3 2-8%, Fe2O3 1-5%, SO3 najviše 3-4,5%, CaO (nevezan) najviše 2%, MgO najviše 5%, alkalije (Na2O i K2O) 0,5-1,3% Ŷ
TEMAbroja mehurići (globule) vazduha reda veličine 0,01-9,3mm. Ovi mehurići su ravnomerno raspoređeni unutar mase betona, i takva struktura uslovljava povećanje otpornosti na dejstvo mraza.
Stadion Giants-a, njujorškog predstavnika u NFL-u (liga ameriìkog fudbala), otvoren je oktobra 1976. godine pred 75.000 ljudi. Veè tog dana svako na tribinama je ìuo ili verovao da je u betonu pod njim godinu dana ranije završio ìuveni voòa sindikalaca Džimi Hofa (Jimmy Hoffa). Hofa je nestao 30. jula 1975. godine i od tada, uprkos brojnim glasinama ili tvrdnjama osuòenih mafijaških šefova i ubica da znaju gde je završino Hofino telo, najšire prihvaèena teorija ostaje da je ubetoniran u njujorški fudbalski stadion tokom gradnje Ŷ
Aditivi za beton su supstance koje svojim fizičkim, hemijskim ili kombinovanim delovanjem utiču na određena svojstva svežeg i/ili očvrslog betona. Najčešće korišćeni aditivi su: plastifikatori, aeranti, aksceleratori (ubrzivači vezivanja i/ili očvršćavanja), retarderi (usporivači vezivanja), zaptivači, antifrizi (dodaci za betoniranje na niskim temperaturama)... Aditivi mogu biti u tečnom ili praškastom stanju, a njihovo doziranje je obično oko 5% mase cementa, i dodaju se mahom prilikom spravljanja betonske mešavine. Plastifikatori su dodaci koji poboljšavaju ugradljivost i obradivost betonskih smeša, pa se može reći da oni predstavljaju regulatore reoloških* svojstava svežeg betona (*nauka o deformacijama i tečenju metala). U novije vreme sve više ulaze u primenu tzv. superplastifikatori i hiperplastifikatori koji omogućavaju još značajnije smanjenje količine vode u svežem betonu, a da se pri tome ne ugrožava njegova ugradivost i obradivost. Smanjenje vode može da iznosi i preko 30%. Aeranti (uvlačivači vazduha) su aditivi putem kojih se u strukturi betona formiraju
Napomena: narodni obiìaj da se u temelje kuèe ubetoniraju kokoške, puževi i kovanice nema nikakve veze sa aditivima za beton Ŷ
Zaptivači isto kao i aeranti, mogu se smatrati za aditive regulatore strukture betona. Nakon njihove reakcije sa klinker mineralima dobijaju se produkti koji zaptivaju kapilarne pore u cementnom kamenu. Na taj način povećava se stepen vodonepropustljivosti očvrslog betona. Aksceleratori su najčešće jedinjenja hlorida, pri čemu je najpoznatiji i najčešće upotrebljavan akcelerator kalcijum hlorid. On ne utiče bitno na vezivanje cementa, ali u značajnoj meri ubrzava proces očvršćavanja. Retarderi deluju na taj način što oko zrna cementa stvaraju opne koje sprečvaju brzo odvijanje hemijskih procesa na relaciji cement-voda. Najpoznatiji i najrasprostranjeniji retarder u upotrebi je sadra. Inhibitori korozije se koriste kako bi umanjili koroziju čelika (armature) u betonu. Vrska je hemijski aditiv koji se uglavnom koristi prilikom vezivanja novog betona za stari. Antifrizi su sredstva protiv smrzavanja svežeg betona. Deluju tako što snižavaju tačku smrzavanja vode. Njihovom upotrebom omogućava se izvođenje betoniranja i na temperaturama nižim od 0°C.
Vrste betona Prema načinu ugradnje razlikujemo monolitni i montažni beton. Monolitni beton se u tečnom stanju ugrađuje na samom gradilištu (gde se i proizvodi ili doprema kamionimamikserima). Montažni beton se koristi za fabričku izradu modularnih betonskih konstrukcionih elemenata (blokova, stubova, greda, panela i dr.), koji se zatim montiraju na gradilištu. Prema sadržaju vode razlikuje se: vlažan beton sa malo vode (ugrađuje se nabijanjem ili vibriranjem), plastičan beton sa umerenom količinom vode (uliva se u kalupe armirano-betonskih konstrukcija) i vrlo plastičan beton sa većim sadržajem vode (ugrađuje se livenjem). Proizvode se i naročite vrste cementnog betona, od kojih su za niskogradnju najbitniji: torkret-beton, brizgani beton i laki betoni raznih sastava. Prema zapreminskoj masi betoni su podeljeni na lake i teške betone. Laki betoni su podeljeni na: lakoagregatne betone, jednozrne betone i ćelijaste betone. Lakoagregatni betoni dobijaju se na bazi cementa, vode, lakih agregata i eventualno
www.buildmagazin.com
Vodotornjevi u Kuvajtu su svakako jedan od najpoznatijih spomenika arhitekture izraòenih od prednapregnutog betona, i prvi savremeni arhitektonski simboli arapskog sveta (jedini pre ekspanzije u Dubaiju tokom 90-ih). Projektanti su bili Sun Lindstrom i Malen Bjorn, a izvoòenje radova povereno je našem Energoprojektu. Tornjevi su otvoreni za posetioce marta 1979. godine. Prvi toranj je visok 145,8m, drugi 187m i na njemu su restoran i vidikovac (na 123m od nivoa mora). Ova dva tornja nose loptaste rezervoare sa ukupno 4.500l vode, dok je treèi toranj bez lopti i služi kao gromobran i nosaì rasvete za druga dva. Tornjevi su pretrpeli ošteèenja tokom Zalivskog rata 1991. ali su zatim odmah potom obnovljeni i vraèeni u prvobitno stanje Ŷ
aditiva. Ovi agregati mogu da budu neorganskog ili organskog porekla. Lakoagregatni betoni se koriste za izradu: raznih ploča i blokova, podloga za podove, završnih slojeva podova... Jednozrni betoni sastoje se od jedne frakcije agregata (8-16 ili 16-31,5mm) i cementne kaše. Cementne kaše treba da bude toliko da se pomoću nje izvrši slepljivanje zrna agregata, bez popunjavanja praznih prostora između zrna. S obzirom na vrlo mali sadržaj cementa i na veliku poroznost, čvrstoća ovih betona ne prelazi granicu od 10MPa.
21
TEMAbroja Nemaìka je svakako zemlja ìiji objekti u betonu prevazilaze popularnost svih drugih. Vuìija jazbina (slike ispod), danas se zapravo nalazi na teritoriji Poljske, ali tokom pet godina rata ona je služila kao Glavni štab nemaìke komande. Sastojala se od 80 objekata od kojih su 50 bili bunkeri. Imala je sopstveno napajanje, železniìki krak, avio-pistu, kazino, bioskop...
Atlantski zid, zapoìet 2. marta 1944. na obali Normandije saìinjen je od 3.000m3 betona, a bunkeri za artiljerijska oruòa (slika dole) imali su zidove debljine oko metra. Na ove objekte baìeno je preko 2.000t savezniìkih bombi, ali su oni i do danas ostali mahom netaknuti.
Na slici iznad: betonski bunker tipa M272 – ovakvi bunkeri bili su rasporeòeni duž ìitavog pojasa uz obalu Atlantskog okeana.
êuven je i bunker u Berlinu (slika dole), u kom je Hitler proveo poslednje dane sa svojim poslednjim preostalim generalima, Evom, i Gebelsom sa porodicom. Ispred tog bunkera su pronaòena i dva ugljenisana zakopana tela za koje se pretpostavlja da su tela Hitlera i Eve Braun. Ovo mesto je danas okruženo kompleksom stambenih zgrada Ŷ
Ćelijasti betoni se dobijaju tako što se svežem betonu dodaju određena sredstva, putem kojih se ostvaruje porozna struktura očvrslog betona. Najpoznatiji ćelijasti betoni su gas-betoni i peno-betoni. Najpoznatija vrsta gas-betona je siporeks. Dobija se od kvarcnog peska, cementa (ili kreča), vode i praha aluminijuma. Pod uticajem oslobođenog vodonika dolazi do nadimanja mase, odnosno do stvaranja velikog broja mehurića - pora u masi materijala. Peno betoni su laki betoni ćelijaste strukture, kod kojih se ćelije ne stvaraju hemijskim putem, već mehanički (mešanjem). Razne emulzije se koriste kao sredstvo za stvaranje pene. Ćelijaste betone odlikuje velika poroznost koja se kreće u granicama od 60-80%. Zapreminske mase su im izuzetno male i iznose od 300-1200kg/m3. Teški betoni imaju zapreminsku masu već od 2500kg/m3. Velika zapreminska masa teških betona ostvaruje se upotrebom teških agregata, kao što su: barit, rude gvožđa (magnetit, hematit i limonit), opiljci ili specijalno izrađene kuglice od gvožđa i čelika. Da bi se poboljšale zaštitne osobine teških betona, dodaju im se jedinjenja bora ili litijuma. Čvrstoće teških betona nisu visoke; čvrstoća na pritisk ne prelazi 40MPa, dok se zatezna čvrstoća kreće od 1-3MPa. Armirani beton je materijal koji vezuje beton i čelik u jednu monolitnu celinu, u kojoj su spojene povoljne osobine oba materijala.U armirano betonskoj konstrukciji beton prima naprezanja na pritisak, a armatura naprezanja na zatezanje i smicanje. Nosivost armiranih nosača može se povećati nekoliko desetina puta u odnosu na nearmirane nosače. Mikroarmirani beton se sastoji od kompozitnih vlaknastih materijala omotanih polimernom smolom, koji su alternativa čeličnim armaturnim šipkama ili mrežama. Polimerna armaturna vlakna, karbonska i staklena, već predstavljaju komercijalni proizvod u građevinskoj industriji. Predviđena su za upotrebu kao zamena za armaturni i prenapregnuti čelik. S njima se izbegava problem korozije, a imaju i neke druge poboljšane karakteristike u odnosu na obični čelik. Fiberglass šipke su pogodne za manje opterećene elemente: ograde, obložne panele, za betone izložene mrazu ili solima: luke, ploče mostova, autoputeve u ekstremnim uslovima. Lensim-Neoton èe vam se predstaviti lakom betonskom masom Politerm Blu, široke primene u graòevinarstvu. Videèemo i program galanterije za beton firme MB Company, i posebno, njihovu ponudu distancera za armiranje Ŷ
22
Betoni visokih čvrstoća imaju čvrstoću na pritisak veću od određene vrednosti koja je vremenom polako rasla. Sredinom prošlog veka ta je vrednost bila 30 MPa, dok je ona danas u većini zemalja 60 MPa. Beton visokih čvrstoća, osim što ima veliku čvrstoću na pritisak, poseduje i ostala mehanička svojstva koja mu daju veću trajnost i otpornost na agresivnije delovanje okoline. Dobra zaštita armature, trajnost, velike rane čvrstoće, visoka otpornost na mraz i na habanje i laka ugradljivost svežeg betona razlog su češće primene betona visokih čvrstoća. Na narednim stranama imaèete priliku da upoznate sredstva za zaštitu betona i betonskih konstrukcija ameriìke kompanije Evercrete koje kod nas predstavlja firma Comprivex. Takoòe, predstavljamo vam i renomiranu firmu Inco koja se bavi sanacijom betonskih konstrukcija koristeèi u svom radu najsavremenija sredstva: karbonska vlakna, epoksidne smole, torkretiranje... Ŷ
Prskani beton ili torkret-beton (ime dobio po proizvođaču pumpi Torkret; eng. shotcrete), postavlja se na željeno mesto pomoću kompresovanog vazduha. Torkret-beton se često koristi prilikom betoniranja kosih/vertikalnih zemljanih ili kamenih površina, pošto eliminiše potrebu za oplatom. Ponekad se koristi za ojačavanje stene, prilikom gradnje tunela, zaštite saobraćajnica od odrona i sl. Postoje suvi i mokri postupak ugradnje torkret-betona. U suvom se cement i agregat mešaju u mašini, suva mešavina se potiska kom-
Brod SS Sapona graòen je kao parni tegljaì sa betonskim trupom za vreme Prvog svetskog rata po nalogu predsednika SAD-a Vudroa Vilsona. Završen je tek pošto se rat završio, i jedno vreme služio je kao skladište nafte. Brus Betel 1924. kupuje i seli brod na Bimini, gde opet služi kao skladište – ali alkohola, za vreme prohibicije. Dve godine kasnije, pre nego što je Betel stigao da ga pretvori u noèni klub, uragan uništava brod. Za vreme drugog svetskog rata olupina služi kao trenažna meta mornarice i avijacije SAD, a 2004. uragan otkida krmu. Danas je ovo mesto popularan reper za ronioce Ŷ
TEMAbroja presovanim vazduhom, a voda za hidrataciju se dodaje na završetku creva prilikom izbacivanja mešavine, dok se u mokrom postupku mešavina priprema sa svom neophodnom vodom i takođe se pumpa crevima. Međutim, ovde se kompresovani vazduh pojavljuje tek na ustima creva i raspršuje beton u željenom pravcu. Za oba metoda mogu biti dodati aditivi aksceleratori i vlakna kao armatura.
Ime Gunite se često koristi za torkret, ali je pravilno samo kad se odnosi na suvo-mešani i nekada je to bilo zaštićeno ime. Ovaj tip betona je sposoban da razvije visoku čvrstoću samo par sati nakon postavljanja. Ova osobina ima prednosti kao što je brzo uklanjanje oplate i nastavak gradnje, popravka puteva koji mogu da se puste u promet samo nekoliko časova kasnije... Betoni armirani kratkim čeličnim žicama se najčešće koriste za prskani beton (mlazni beton, torkret), tamo gde je ugradnja armature vrlo teška ili skupa (primarna tunelska obloga). Odlika ovih betona je da su relativno jeftini jer se čelične žice (najčešće posebno oblikovane) mešaju u mešalici zajedno sa betonom. Betoni od reaktivnog praha poseduju vrlo visoke čvrstoće na pritisak od 200 do 800MPa i vrlo velike čvrstoće na savijanje 25-150MPa. Treba napomenuti da je na gradilištima do sada ostvarena čvrstoća na pritisak od oko 250MPa. Osnovna je pretpostavka kod betona od reaktivnog praha da će materijal sa malim brojem nedostataka, kao što su mikropukotine i pore, ostvariti veći postotak potencijalne čvrstoće definisane njegovim komponentama. Ovaj beton sadrži čestice manje od 0,1μm, pa do približno od 400 do 600μm. Čelična vlakna koja se dodaju u ovaj beton su dužine 13mm i prečnika 0,15 do 0,175mm, vrlo visoke čvrstoće na istezanje od oko 2500 MPa. Ferocement je atraktivan građevinski materijal, širokih mogućnosti upotrebe i poželjnih fizičko-mehaničkih svojstava. Načinjen je od portland cementnog maltera i više slojeva finih mreža. Mreže su najčešće od čeličnih žica, a izrađuju se još od polipropilena, jute,
vlakanaca bambusa i konoplje. Ferocement se razlikuje od konvencionalnog armiranog betona uglavnom po načinu armiranja, upotrebe samo sitnih frakcija agregata (peska) za izradu maltera, što mu daje bitno drukčija svojstva i mogućnosti primene. Ugrađena armatura vrlo se lako savija u finalni oblik, pa se ferocement može upotrebljavati za izradu zakrivljenih ploča raznovrsnih oblika i namena. U početku ferocement se uspešno upotrebljavao, a i sad se upotrebljava, za izradu brodova i čamaca. Samougrađujući beton je razvijen u Japanu 80-ih godina XX veka nakon uviđanja problema ugrožene trajnosti betona usled korozije armature nastale zbog nekoherentnosti mase, odn. zaštitnog sloja. Uzrok ovome bio je nedostatak stručne radne snage prilikom ulivanja betona, posebno u uslovima nepravilnih oplata i gusto raspoređene armature. On je u osnovi baziran na standardnom betonu uz dodatke koji umanjuju potrebnu količinu vode, a povećavaju želatinoznost smese, stvarajući tako beton visoke čvrstoće i trajnosti. Prednapregnuti (prethodno napregnuti) beton je vrsta armiranog betona, kod koga se armatura pre ugrađivanja betonske smeše prethodno napregne zatezanjem (120130MPa). Armatura od visokokvalitetnog čelika održava se u zategnutom stanju sve dok beton dovoljno ne očvrsne i ne dođe do prijanjanja betona za armaturu. Uklanjanjem opterećenja armatura se skupi zbog svoje elastičnosti i stisne beton, tako da je armirano betonska konstrukcija u stanju da bolje izdržava zatezna naprezanja. Primena prednapregnutog betona neizostavna je pri izvođenju konstrukcija koje trpe velike sile pritiska, zatezanja ili torzije, kao što su mostovi i vijadukti, vodotornjevi i sl.
13. avgust 1961. – 9. novembar 1989. Skoro tri decenije zid i bodljikava žica razdvajali su Berlin po liniji dugaìkoj 155km. Zid proseìne visine od tri i po metra ubrzo je postao simbol Hladnog rata, a podeljen Berlin je bio slika sveta u malom Ŷ
Osobine betona čine ga nezamenljivim kod građevinskih poduhvata najviših kategorija visoko i niskogradnje: infrastrukture, fundiranja, usmeravanja i kontrole voda... Nove tehnologije i razvijanje novih materijala čini se da za dugo neće ugroziti dobri stari beton... One će pre pomoći da upotreba betona prevaziđe okvire u kojima se sada kreće, i da odgovori na nove izazove Ŷ Berlin ima i novi simbol grada naìinjen od betona – 2.700 betonskih kubusa postavljenih nedaleko od Brandenburške kapije 2005. kao uspomena na žrtve holokausta, izazvali su svojevremeno velike polemike u javnosti. Kritiìari su zamerali da se predugo ìekalo na odavanje poìasti Jevrejima, kao i to da je spomenik previše apstraktan Ŷ
Mlada firma Asa Ibelik prezentuje svoju ponudu na polju montažnih betonskih kostrukcija. Kod njih dobijate kompletnu uslugu: projekat, transport prefabrikovanih elemenata (stubova, greda, prednapregnutih krovnih nosaìa), montažu, završnu obradu za objekte svih vrsta Ŷ
23
TEMA broja INCO DOO je preduzeýe za projektovanje i izvoĀenje specijalistiÿkih radova u graĀevinarstvu koji se primenjuju pri sanacijama ošteýenja konstrukcija nastalih kao posledica poplava, požara, zemljotresa, eksplozija, kao i od nekvalitetno izvedenih radova ili grešaka u projektu. Osim sanacija ošteýenja nastalih prirodnim katastrofama INCO je zauzeo i znaÿajno mesto u obnavljanju ošteýenih objekata nakon NATO bombardovanja. Pored sanacionih radova, izvode se i zaštitni radovi koji omoguýavaju produženje veka konstrukcije, kao što su hidroizolacije, antikorozivna zaštita i drugo
LEK ZA VAŠE KONSTRUKCIJE
INCO Inco u skladu sa specifičnošću i delikatnošću svih ovih radova, primenjuje najsavremenije svetske tehnologije. Takođe ulaže i značajne napore, s obzirom na eksluzivitet tih materijala i tehnologija, da izvrši sva prethodna ispitivanja i provere njihovih tehničkih karakteristika, kao i samoinicijativno prilagođavanje tih materijala potrebama konkretnog posla. Osim toga, zbog neodgovarajuće ponude na tržištu, pojedine materijale preduzeće proizvodi samo, uz svu potrebnu atestnu dokumentaciju. Delatnost preduzeća Inco se načelno može podeliti u nekoliko oblasti: • projektovanje i izvođenje sanacionih radova uz primene najsavremenijih tehnologija • specijalne hidroizolacije • izrada novih sistema Poseban izazov za preduzeće Inco uvek je bilo projektovanje i izvođenje radova na podizanju posrnulih delova (ili celih) konstrukcija, njihovo ispravljanje ili vraćanje u prethodnu funkciju. Metode i proizvodi koje Inco primenje u radu sa betonskim konstrukcijama su: • karbonski laminati i trake – za ojačavanje konstrukcija kod promene namene ili sanacije prethodno učinjenih grešaka, odn. nastalih oštećenja • epoksidne smole niskog viskoziteta – injektiranje prslina u betonskoj konstrukciji • poliuretanske smole – za zaptivanje i saniranje pukotina u betonu (sprečavanje procurivanja) • torkretiranje – ojačavanje zidnih platana, osiguravanje klizišta i odrona prskanjem betona • ankerisanje i bušenje rupa u betonu – ugradnja ankera epoksidnim smolama, poliuretanima ili brzovezujućim betonom
INCO DOO Preduzeýe za inženjering konsalting i projektovanje
Cvijiýeva 62 11000 Beograd tel/fax: +381 11 617 110 mob: +381 63 305 200 e-mail: kontakt@inco.co.yu www.inco.co.yu
24
Ojačavanje konstrukcija armirano-betonskih zidova i stubova torkretiranjem (slika ispod) izvedeno na zgradi Alfa banke u Knez Mihajlovoj. Na prethodno postavljenu mrežastu armaturu na zidovima, i uz dodatnu armaturu na stubovima, izvršeno je ojačavanje konstrukcije povećanjem mase betona. Ovo povećanje je ostvareno torkretiranjem uz specijalne aditive koji obezbeđuju adheziju između starog i novog betona. Ukupno je iztorkretirano 1.200 metara kvadratnih površine.
Inco poseduje brojne reference u sanaciji betona (ali i drugih konstrukcionih materijala): • Beograd – Astra banka (ojačavanje stubova spiralno lepljenom karbonskom trakom), zgrade B92 i Elektrometala (ojačavanje konstrukcije radi uklanjanja nosećih stubova), Alfa banka i Partizanka (sanacija konstrukcija torkretiranjem) • Banatski Dvor – podlivanje teških mašina epoksid-betonom • Pančevo (industrijska zona) – sanacija busterpumpi, sanacija temelja cevovoda i sanacija bazena za hemijsku pripremu vode • Leposavić – izrada projekta i sanacija mosta • Ovčar banja – sanacija klizišta Ovo je samo najsažetiji spisak radova koje je uspešno izveo Inco! Kada se tu dodaju i sanacije u krugu fabrika US Steel (Smederevo), Lafarge (Beočin), itd. – jasno je da na našem tržištu nemaju konkurenciju
Inco je prvi u bivšoj SCG primenio karbonska vlakna na polju ojaìavanja konstrukcija, što je i publikovano u nauìnim serijalima RTS-a (Nauìni leksikon, Nauìne novosti...). Uprkos pojavi drugih preduzeèa koja u ponudi navode i ovu delatnost, firma Inco stoji iza stava da jedina na našem tržištu poseduje neophodno znanje i iskustvo koje garantuje kvalitetno obavljen posao. Na slici (desno) prikazano je ojaìavanje betonskog stuba karbonskim trakama, dok fotografija u zaglavlju (sasvim gore) prikazuje ojaìavanje betonske ploìe karbonskim laminatima Ŷ
www.buildmagazin.com
TEMA broja REŠENJA ZA BETON KOJA IZDRŽAVAJU TEST VREMENA
COMPRIVEX Ekološki hidroizolacioni proizvodi kompanije Evercrete upotrebljavaju se širom sveta već 60 godina, tokom kojih uspešno rešavaju sve probleme i zahteve vodootpornosti i zaštite betona, ali i drugih prirodnih materijala. Iskustva američke građevinske industrije, kao jedne od apsolutno vodećih u svetu, svakako da predstavljaju najbolje reference za svaki od proizvoda koji je nastao pod njenim okriljem. Ovo naročito važi za proizvode iz domena hemijske industrije namenjenih za primenu u građevinarstvu.Evercrete proizvodi prisutni su na objektima visoke i niskogradnje, pri zaštiti puteva, mostova, brana, javnih površina... BUILD vam sada predstavlja samo neke od njih u ponudi firme Comprivex...
DPS, za razliku od takvih masa, trajno postaje deo betona, i štiti ga od vlage, smanjuje cvetanje betona, pravi zaštitu koja ne traži ponavljanje, povećava žilavost i čvrstoću betonske površine, može se upotrebiti i na suvoj i na mokroj površini, smanjuje prašenje betona, poboljšava prijanjanje ostalih završnih slojeva, štiti beton od uticaja hemikalija...
Na tržištu Srbije veý godinu dana preduzeýe Comprivex d.o.o. Beograd uspešno posluje i razvija distributivnu mrežu hidroizolacionih materijala ameriÿke kompanije Evercrete Corporation. Svi profesionalci iz oblasti graĀevinarstva svesni su problema brzog starenja betonskih, cementnih i drugih površina, što se dogaĀa ukoliko ove nisu valjano zaštiýene od vlage, konzervirane, i tretirane na dobar i pravilan naÿin
Evercrete Deep Clean je još jedan vrhunski proizvod za zaštitu betona iz ponude Comprivex-a. Radi se o višenamenskom čistaču zaprljanih betonskih površina koji uklanja dubinske mrlje od ulja, osip od kristala i soli, čađavost i prljavštinu. Ekološki je prihvatljiv, biološki razgradiv i neotrovan – odobren od Ministarstva poljoprivrede SAD. Jedostavan za korišćenje, u svojoj punoj snazi predstavlja ekološku alternativu hidrohlornoj i drugim kiselinama za pripremno i osnovno čišćenje: betonskih podova, zamrljanog betona, prilaznih puteva, opeka, kamena, pločica, motora...
Evercrete Top Seal je bistar, mat, neotrovan,
Evercrete DPS (Deep Penetrating Sealer) je jedinstveni i veoma trajan hidroizolacioni materijal.
DPS je ekološki pogodno, bezmirisno, bezbojno, neotrovno i nezapaljivo sredstvo, koje je sigurno i jednostavno za upotrebu. Napravljen je na bazi vode i minerala, i može se primeniti na svim betonskim i cementnim površinama. Kada se nanese, prodire 3-4cm ispod površine betona i reaguje sa alkalima i krečom u betonu. Tako se formira membrana od silicijumovog gela u porama i kapilarima betona, trajno onemogućavajući prodor vlage a ipak dopuštajući da beton diše. Vremenom, tako formirana membrana od silicijumovog gela, hidrira i očvršćuje prelazeći u kristalnu strukturu čime se povećava tvrdoća i izdržljivost betona. Izolacione mase koje se nanose na površine od čvrstih smesa i materijala namenjenih kretanju pešaka ili vozila, ili na bilo koju podlogu koja trpi sile trenja, nakon određenog vremena pohabaće se i na kraju i sasvim nestati usled dejstva trenja, kao posledica fizičke abrazije, ostavljajući pri tom površinu u potpunosti nezaštićenu.
jed-noslojni hidroizolator sačinjen na bazi vode i minerala. Sposoban je da produži vek trajanja betonskih i drugih površina štiteći ih od svih uticaja: prirodni kamen, opeka, granit, popločanje, fasade, mozaik, neglazirane obložene površine – podovi u kuhinjama i kupatilima. Prednosti Top Seal-a su: jednokratna upotreba, ostavlja čist prirodni završni sloj, ne menja boju, teksturu ili bilo koje drugo fizičko svojstvo površine na koju je nanesen, smanjuje cvetanje, štete od smrzavanja, suzbija rast algi i plesni, UV stabilan, sprečava pojavu mrlja od vode na popločanoj i teraco površini.
Hong Kong | hram | everwood
Evercrete Everwood ekološki je prihvatljiv, neotrovan, nezapaljiv dubinski izolator za drvo. Osobine i kvalitet ovog proizvoda u potpunosti su dosledne onima koje imaju Evercrete-ovi proizvodi za beton i druge čvrste površine. Hidroizolacija je važan faktor zaštite i bezbednosti objekta koji ima uticaj na vrednost i rentabilnost bilo koje građevinske investicije. Vek trajanja svakog objekta u najdirektnijoj je vezi sa kvalitetom hidroizolatorskog proizvoda i kvalitetom njihove primene i ugradnje. Nije mudro štedeti na hidroizolaciji, već ona zahteva najstručniji rad ali i najkvalitetnije materijale. U preduzeću Comprivex d.o.o. uvek ste dobrodošli, sve Vaše zahteve će razmotriti, posavetovati Vas i ponuditi Vam najbolje rešenje Ŷ
www.buildmagazin.com
COMPRIVEX DOO Generalni distributer za Evercrete Corporation
Ljutice Bogdana 1a 11000 Beograd tel: + 381 11 2650 118 fax: + 381 11 3674 638 e-mail: comprivex@eunet.yu www.evercrete.com
25
TEMA broja Mlada firma na našem tržištu ASA IBELIK, nastala je udruživanjem stare jugoslovenske firme Ibelik i strateškog partnera – ÿuvene maĀarske kompanije Asa (Aša). Firma se bavi projektovanjem, proizvodnjom i izvoĀenjem montažnih prednapregnutih armirano-betonskih konstrukcija i industrijskih podova, i samo u drugoj polovini 2007. ugradili su preko 15.000 kubika betona, izgradivši više desetina hiljada kvadratnih metara
ARMIRANO-BETONSKE MONTAŽNE KONSTRUKCIJE
ASA IBELIK U Kompaniji kažu da je ovo tek početak i da se već za ovu, 2008. godinu, sprema unapređenje poslovanja: namesto sadašnjih 65 zaposlenih biće do 100 ljudi, a umesto 120 kubika izlivenog betona dnevno u proizvodnim pogonima u Velikoj Plani (površine 4.000m2), za ovu godinu pripremaju proširenje kapaciteta na 170-200m3 betona dnevno.
Asa Ibelik koristi sistem brze gradnje proizvodnjom prefabrikovanih elemenata. U njihovim pogonima odvija se i proces prednaprezanja konstruktivnih elemenata kojim se pre svega postiže trajnost i stabilnost. Prefabrikovana betonska konstrukcija se sastoji od stubova, greda i tavaničnih ploča. Omogućava građenje različitih objekata upotrebom relativno malog broja tipskih elemenata, proizvedenih u fabrici u velikim serijama.
Iako izvodi radove tek od druge polovine 2007. Asa Ibelik već ima nekoliko zavidnih referenci: • Subotica – Logistički centar (13.000m2, ugrađeno 17t užadi za prednaprezanje, ukupno ugrađeno 960 kubika betona i 170t gvožđa) • Zrenjanin – Fulgar (30.000m2, 90 stubova, 42 prednapregnuta krovna nosača raspona 30m) • Velika Plana – sopstvena proizvodna hala • Krajem 2007. potpisan je ugovor sa hrvatskom firmom Pevec koja ulazi na srpsko tržište za objekat površine 40.000m2. Projekat predviđa oko 3.000 kubika betona, 600t armature, 300 stubova i 600 prefabrikovanih betonskih greda.
Asa Ibelik odgovara na sva arhitektonska rešenja – od najjednostavnijih do najsloženijih. Luksuzne stambene zgrade, poslovni objekti, hoteli.... – širok spektar gradnje postiže se velikim brojem i različitim tipovima kalupa za prefabrikovane elemente Ŷ
Asa Ibelik ima potpuno zaokružen proces pro-
ASA IBELIK Sedište firme 11000 Beograd Milana Rakiăa 48 tel: +381 11 38 30 953
Proizvodnja 11320 Velika Plana 28. oktobar 66 tel: +381 26 51 51 40 e-mail: office@asaibelik.co.yu www.rajholding.co.yu
26
izvodnje, od eksploatacije sirovina do ugradnje prefabrikovanih elemenata, pa se tako u okviru Raj Holdinga, čiji je deo i Asa Ibelik, obavlja: eksploatacija prirodnog šljunka, separacija, livenje elemenata, zatim su tu i projektni biro, bravarski pogon za izradu kalupa, armirački pogon, laboratorija za ispitivanje kvaliteta ugrađenog betona... Firma takođe obezbeđuje sav transport (standardnih i vangabaritnih elemenata) i montažu, ali i finalno oblaganje konstrukcije.
Svu armaturu za proizvodnju Asa Ibelik obezbeòuje preko još jedne firme iz Raj Holdinga – firme Raj Fert. Ovo preduzeèe proizvodi armaturnu mrežu, binor nosaìe, fert gredice... Poseban kuriozit Raj Ferta je podatak da je to jedina firma u ìitavom regionu koja proizvodi prohromske cevi i kutije najvišeg kvaliteta i široke primene (za prehrambenu industriju, ograde, itd) Ŷ
Kompletan projekat montažnih objekata izrađuje inženjerski tim Asa Ibelik, međutim, investitor može doći sa svojim projektom a oni će prilagoditi prefabrikovane elemente prema želji i potrebama za svaki novi objekat. Proizvodnja u firmi Asa Ibelik ne zavisi od vremenskih uslova, i može se odvijati tokom cele godine. U proizvodnji betona za ugrađivanje se koriste najsavremeniji aditivi za osiguravanje dobijanja projektom predviđene marke betona. www.buildmagazin.com
TEMA broja
POLITERM BLU
SISTEM LAKIH BETONSKIH OBLOGA
Politerm Blu se sastoji od zatvorenih šupljih kuglica od čistog ekspandiranog polistirena, ravnomerne granulometrije, koje su savršeno sferne, podjednake gustine, netoksične, neupijajuće, netruležne, dimenziono stabilne tokom protoka vremena, proizvedene bez sadržaja hloro-fluoro-ugljovodonika (CFC, HCFC i HFC), bez hranljivih materija koje potpomažu razvoj gljivica i bakterija.
U proizvodnji se kuglice Politerm Blu oblažu posebnim aditivom E.I.A.© koji omogućuje savršeno umešavanje sa vodom, ali i sprečava isplivavanje kuglica na površinu i obezbeđuje njihov ravnomeran raspored u zamešanoj masi. Priprema smeše Politerm Blu je krajnje jednostavna, jer se u isporučeni agregat dodaju samo cement i voda, po odgovarajućoj recepturi koja zavisi od ciljanih finalnih karakteristika.
Politerm Blu, sitnozrnasti agregat za pripremu lakih betona i maltera, jedan je od onih materijala u graĀevinarstvu kod kojih se veý na prvi pogled zapaža njihova izuzetna svrsishodnost. Jednostavan i oÿigledno funkcionalan, lako je prihvatljiv svim korisnicima, a profesionalcima otvara ÿitav niz novih moguýnosti
Lensim-Neoton je svojim komitentima na usluzi, kako pružanjem detaljne tehniìke podrške, tako i direktnim izvoòenjem radova vezanih za aplikaciju prikazanog Politerm Blu sistema.
Politerm Blu sistem je apsolutno nezamenjiv u svim situacijama gde se istovremeno zahteva čvrstina obloge, mala težina, toplotna izolacija i brzina aplikacije. Nije zanemarljiv ni ekonomski aspekt njegove primene, jer se više radnih operacija stapa u jednu, što donosi uštedu u utrošenom materijalu i vremenu Ŷ
Strateški partner preduzeèa
Lensim-Neoton na implementaciji
POLITERM BLU
Politerm Blu sistema je firma Tekto Hellas iz Soluna Ŷ
WUDQVPDWHULMDOL Blokovi od ÿaĀi
10 eko-proizvoda
Metalna draperija
Dr Obada Kayali i Karl Shaw sa univerziteta Novi Južni Vels, Australija, razvili su jak i lagan građevinski materijal, u potpunosti proizveden od čađi, za koji veruju da će služiti kao osnova zelenog građevinarstva, naročito u zemljama kao što su Kina i Indija. Ove dve zemlje zajedno emituju oko 300 miliona tona čađi kao nusproizvoda sagorevanja uglja i drveta u elektranama i zbog toga su, naročito poslednjih meseci, na udaru kritika, kako zbog prevelike emisije štetnih gasova u atmosferu, tako i zbog uništavanja šuma Jugoistočne Azije odakle uvoze velike količine kvalitetnijeg tropskog drveta. Kina, ali ni Indija, naravno da još uvek nisu spremne da previše pažnje obrate na zaštitu životne sredine, i niko ne gaji iluzije da bi se to moglo uskoro dogoditi, i zato se ove dve zemlje uzimaju kao ciljno tržište novog proizvoda.
Proteklog novembra u Čikagu izdavačka kuća Building Green (ekološka gradnja) šesti put proglasila je top-10 zelenih proizvoda za građevinarstvo i opremanje nastalih u 2007. godini. Da bi se neki proizvod našao na ovoj listi bilo je neophodno da ispunjava bar neki od uslova: odgovarajuća sirovina, netoksičan proces proizvodnje i vreme eksploatacije... Zato je posebno iznenađenje bilo kada se među ovih deset proizvoda našla i nova iverica kompanije Collins Pine – Free Form, kod koje je melamin-formaldehid zamenio ureu-formaldehid, inače standardno sredstvo u lepljenju iverice.
Mrežasta platna kompanije Cascade Coil Drapery Inc, pružaju zanimljivu vizuelnu teksturu u širokom spektru arhitektonskih i enterijerskih dizajnerskih aplikacija. Metalna draperija propušta vazduh, svetlo i zvuk, dok jednovremeno obezbeđuje vizuelnu podelu prostora u radnjama, holovima, svečanim salama, uz mogućnost ostvarivanja različitih svetlosnih segmenata jednog prostora..
U savremenom građevinarstvu već odavno se čađ koristi prilikom spravljanja elemenata za zidanje (blokova i opeka), ali istraživači tvrde da se kroz ovaj proces proizvodnje vezuju sve štetne hemikalije umanjujući tako u velikoj meri količinu atmosferskih gasova direktno odgovornih za efekat staklene bašte, a da se istovremeno dobija koristan ekološki materijal koji smanjuje troškove građenja. Pri tome su ovi građevinski elementi najmanje za 20% lakši i jači u odnosu na komparativne opekarske proizvode i potrebno je kraće vreme za njihovu proizvodnju. www.mongabay.news
Ovim je zadovoljen i standard Faze II za emisiju formaldehida koji je propisala kalifornijska Komora za vazdušne resurse. Ipak, nova iverica će biti dostupna kupcima samo kao opcija sa nešto višom cenom. Za razliku od drugih proizvoda sličnih karakteristika (npr. iverice sa fenolnim vezivima), koji imaju nešto tamnije nijanse u odnosu na standardne UF-iverice, Free Form iverica je svetlije boje zahvaljujući beloj boji melamina. U obrazloženju odluke, Building Green je saopštio razloge zbog kojih je ovaj proizvod ušao među deset ekološki najprihvatljivijih: sastoji se od recikliranih elemenata, ima sve sertifikate drvnih instituta i oslobađa minimalna zagađenja. www.buildinggreen.com
KNJIGE O (TRANS)MATERIJALIMA
Platna od glatke upletene žice takođe se mogu koristiti kao obloga zidova, detalj u dizajnu nameštaja, kamina, skulpturnih lampi, itd. Kompanija nudi i naročito obrađen proizvod namenjen za spoljašnju upotrebu, za nadstrešnice senika i terasa, baštenske abažure za lampe, maskirne kaveze za posmatranje životinja...
Princeton Architectural Press objavio je dve knjige koje se bave novim materijalima u graòevinarstvu i prateèim delatnostima. Knjiga Transmaterijali - katalog materijala koji definišu naše okruženje, Blaine Brownell-a, osmišljena je kao džepni vodiì kroz svet poslednjih otkrièa i materijala koji èe obeležavati naše okruženje u narednim decenijama.
28
Veran temi, Brownell preraòuje standardne kategorije u podeli materijala i postavlja svoje koje se ìine provokativnim ali i inspirativnim za nova razmišljanja. Koncept podele odstupa od klasiìnog pa su tako materijali: ultraperforirani, miltidimenzionalni, prekombinovani, inteligentni... Nova klasifikacija omoguèava, ne samo opušteniju i smisleniju podelu, veè navodi i na traženje sasvim novog pogleda na stvari.
Knjiga Materijali u projektovanju (autori Victoria Ballard Bell i Patrick Rand) bavi se materijalima na nešto tradicionalniji naìin (poglavlja klasiìnih naziva: staklo, beton, drvo, metal i plastika), ispitujuèi pojedine materijale u pojedinaìnim projektima. Autori su pokušali da odbrane tezu kroz 60 primera materijalizacije – spoja materijala i arhitekture. Ono što je možda najznaìajnije kod ove knjige jeste akcenat na kako, tj. predstavljeni su detalji, tehniìki crteži, graditeljske i zanatske tehnike... koji zaista mogu da pomognu u izboru materijala.
Samu reì transmaterijali neèete pronaèi u mnogim reìnicima, ali ona u sebi nosi mnogostruka znaìenja ìineèi most izmeòu tehnološkog napretka i naših shvatanja materijala ali i samog prostora… ... Blaine Brownell
Materijali daju smisao arhitekturi, i presudni su za konaìan izgled, ne samo detalja veè i ìitavog objekta, pa tako, izabrati ih naknadno zapravo znaìi oduzeti objektu na kvalitetu. ...Victoria Ballard Bell i Patrick Rand
www.cascadecoil.com
Plastika jaka kao ÿelik Grupa naučnika sa Univerziteta u Mičigenu, kopirajući strukturu zida od opeke na nivou molekula, razvila je laganu i prozirnu plastičnu masu visokih mehaničkih performansi. Na prezentaciji novog materijala, u oktobru ove godine, naučnici su objasnili da se njihov materijal sastoji od nanoslojeva gline i vodootpornih polimera koji se vezuju belim lepkom. Istraživač, profesor Nicholas Kotov, rekao je da dalje razvijanje može dovesti do lakšeg i jačeg materijala, a kao neke od primera za njegovu primenu naveo je proizvodnju pancira i oklopa za vozila u vojnim i policijskim službama, primenu u mikroelektromehaničkim uređajima, mikrofluidima, biomedicinskim senzorima i bespilotnim letelicama Ŷ
TEMA broja
GALANTERIJA ZA BETON
MB COMPANY Pravilan (projektom predviđeni) položaj armature u armirano-betonskim elementima i konstrukcijama, od presudne je važnosti za njihovo kvalitetno izvođenje. Jedino na taj način projektovani betonski element može u potpunosti, trajno i bezbedno vršiti ulogu koja mu je namenjena. Ukoliko položaj postavljene armature u betonskoj konstrukciji ne odgovara projektu po kom je taj položaj određen, nikako se ne može računati sa tim da će betonski element imati projetovane karakteristike, već će one uvek, u većoj ili manjoj meri, biti umanjene.
Najefikasniji način da zaštitni sloj zadrži projektovanu dimenziju jeste postavljanje distancera. Pomoću njih, čak i u uslovima gradilišta, neće doći do sitnih nepreciznosti koje u perspektivi ugrožavaju čitavu betonsku konstrukciju.
U prošlom broju BUILD magazina predstavili smo skele firme MB COMPANY ali pomenuli smo i program galanterije za beton koji obuhvata: distancere za gornju i donju zonu armiranja, sisteme za podizanje, fiksiranje i povezivanje betonskih prefabrikovanih konstrukcija, lajsne i konstruktivne profile, magnetne proizvode za metalne kalupe... ali i mnoge druge proizvode za konstrukcijsku industriju. Upravo ovoj ponudi firme sada želimo da posvetimo više prostora...
Distanceri tip 10-15
Distanceri tip 4-10
Višedecenijska iskustva građevinske industrije u radu sa betonima dovela su do apsolutno potvrđenih činjenica o uzrocima koji su odgovorni za prerano starenje betona. Kao najčešći krivac imenovano je oštećenje zaštitnog sloja, usled čega dolazi do oksidiranja armature u betonu i gubljenja projektovanih neophodnih karakteristika čvrstoće i savijanja.
Distanceri za beton su tako neophodni sastavni deo pri izvođenju svih armiračkih radova, kako u industrijskoj, tako i u individualnoj gradnji. Ponuda firme MB Company obuhvata sve elemente bez kojih se armiranje betona ne može zamisliti, a uz njih posao postaje lakši, brži i neuporedivo kvalitetniji. Spektar proizvoda ove kompanije je takav da svi koji su u poslu armiranja, izvođenja betonskih kostrukcija i livenja gotovih prefabrikovanih elemenata, mogu ovde naći sve što im je potrebno kako bi posao bio završen na najprecizniji i najjednostavniji način, što istovremeno znači i najekonomičniji i najbezbedniji Ŷ
Boìni prikaz distancera iz ponude firme MB Company sa postavljenom armaturom Ŷ
Okrugli plastiìni distanceri za potrebe male do srednje izdržljivosti Vrsta plastiìnog distancera sa širokom upotrebom. Alternativni laki okrugli distancer koji odgovara razliìitim profilima armature.
Šifra
Zaštitni sloj betona
Za armaturu preìnika
Težina (kg/100)
Pakovanje (kom)
Picofix 15/ 5-10
15 mm
5 - 10 mm
0,28
1 000
Picofix 20/ 5-10
20 mm
5 - 10 mm
0,30
1 000
Picofix 25/ 5-10
25 mm
5 - 10 mm
0,57
1 000
Picofix 30/ 5-10
30 mm
5 - 10 mm
0,65
1 000
Ultrafix 15/ 4-10
15 mm
4 - 10 mm
0,30
1 000
Ultrafix 20/ 4-10
20 mm
4 - 10 mm
0,48
1 000
Ultrafix 20/ 5-16
20 mm
5 - 16 mm
0,53
1 000
Ultrafix 25/ 4-10
25 mm
4 - 10 mm
0,60
1 000
Ultrafix 25/ 5-16
25 mm
5 - 16 mm
0,74
1 000
Ultrafix 30/ 4-12
30 mm
4 - 12 mm
0,90
1 000
Ultrafix 30/ 5-16
30 mm
5 - 16 mm
1,05
500
Ultrafix 35/ 5-16
35 mm
5 - 16 mm
1,40
500
Ultrafix 40/ 5-16
40 mm
5 - 16 mm
1,65
500
Ultrafix 50/ 5-16
50 mm
5 - 16 mm
2,10
250
Sparfix 10/ 3- 5
10 mm
3 - 5 mm
0,07
1 000
Sparfix 15/ 3- 5
15 mm
3 - 5 mm
0,15
1 000
Sparfix 15/ 6- 8
15 mm
6 - 8 mm
0,16
1 000
Sparfix 20/ 3- 5
20 mm
3 - 5 mm
0,19
1 000
www.buildmagazin.com
MB COMPANY Bul. Arsenija þarnojeviýa 99g 11070 Novi Beograd tel: +381 11 31 33 660 mob: +381 63 10 36 565 fax: +381 11 31 33 658 e-mail: mbcompany@eunet.yu mblager@gmail.com
29
urbanizam Gradovi sveta
odavno pokušavaju da iznađu načine balansiranja između dve krajnosti: potencijalnih prihoda od privatnog komercijalnog zemljišta i neophodnosti javnih zelenih površina. Ova borba postoji svugde, bez obzira na stepen razvijenosti države, grada, svesti građana, a najuspešniji u rešavanju problema su oni gradovi koji uspeju da pronađu najoptimalnija rešenja. Pitanje ozelenjavanja nije samo pitanje estetike ili održavanja psihološke veze čoveka sa prirodom, već se istovremeno radi o poboljšanju eko i klimatskih uslova u izgrađenim sredinama. Sagledavanje ove teme na širem planu dovodi do zaključka da gradska zelenila postaju neophodna kao jedino moguće rešenje zaštite kvaliteta vazduha.
IZAZOV SAVREMENOG URBANIZMA
KROVNI VRTOVI Zelene površine imale su važnu ulogu još u drevnim civilizacijama, pa se tako o njihovoj neophodnosti u gusto naseljenim sredinama (gradovima) govori od XIV veka p.n.e. sve do danas. Razvojni put od tri i po milenijuma sažet je u konstataciji struÿnjaka iz ove oblasti da se ’’istovremeno sa razvojem društvene i privredne evolucije naselja, menja struktura i forma gradske pejzažne kompozicije a takoĀe veliÿina i oblik zelenih površina’’. priredila Marija Živanoviă dipl. ing. pejzažne arhitekture
Problemi koje možemo primetiti prilikom osnovne analize sistema zelenih površina u urbanim sredinama, kako širom sveta tako i kod nas, svode se na sledeće: • Zelenila je sve manje, a sve je manje i načina za njihov povratak u urbano tkivo. • Brzo širenje gradskih jezgara uslovljava sve veće potrebe za izgradnjom infrastrukturnih i drugih objekata, dok površine namenjene parkovima, park-šumama, dečjim igralištima i drugim vidovima zelenih oaza ostaju u drugom planu. • Postoji loša praksa prenamene površina pod zelenilom iako su ove površine veoma važne jer predstavljaju deo sistema koji bitno utiče na regulaciju klime i unapređenje estetske slike gradova. Ova praksa karakteristična je za sredine u kojima javno mnjenje ne igra ulogu aktivnog zaštitnika svog životnog prostora, već pasivnog posmatrača kršenja ili izbegavanja zakona i propisa. Kako izbeći navedene probleme? Na koji način povećati broj zelenih površina u gradovima ukoliko za njih jednostavno nema mesta? Predstavljamo vam jedno od novih rešenja – ozelenjavanje ravnih krovova i terasa.
Zelena oaza ni na nebu ni na zemlji U Kanadi, SAD-u, Japanu, Engleskoj... mnoge terase i krovovi već su postali zelene površine koje je na drugi način skoro nemoguće formirati (i očuvati) u gusto izgrađenim gradovima. Sve češće novi projekti u sebi podrazumevaju ozelenjavanje krova ili terasa, dok kod nas još nije razvijena svest, ne samo o prednostima njihove primene, već i o neophodnosti njihovog postojanja, a arhitekti i neimari do sada nisu imali dovoljno hrabrosti i stvaralačke drskosti da ponude jedno takvo graditeljsko rešenje. Sličnu ulogu u arhitekturi i urbanizmu imaju i vertikalne ozelenjene površine - fasade, ali će o njima biti više reči u nekom od narednih brojeva BUILD magazina.
30
U najrazvijenijim zemljama sve je prisutnija tendencija ozelenjavanja krovova, i to ne samo kroz individualne projekte, veè kao ekstenzivno ozelenjavanje petih fasada, koje bi trebalo bitno da podigne kvalitet života u gradovima. Njujork èe u XXI veku postati grad sa najveèim brojem ozelenjenih krovova. Gradska uprava planira ozelenjavanje svih krovnih terasa u cilju poboljšanja mikroklimatskih uslova, smanjenja zagaòenosti vazduha i buke, unapredjenja
Balkoni i prostori na ravnim krovovima mogu da se preurede u veoma zanimljive površine na kojima tepisi trave i biljke u posudama daju izvanredne efekte stvarajući zelene oaze u vazduhu. Krovni vrtovi mogu da sadrže veći broj elemenata koji se koriste i u vrtovima u nivou tla: mogu se urediti geometrijskim, pejzažnim ili mešovitim stilom, ali ipak postoje važne dizajnerske i strukturne razlike u razvoju pejzaža na vrhu krova i u nivou tla.
www.buildmagazin.com
estetske slike grada... Da podsetimo, Menhetn, centralna zona grada, veè sadrži jednu od najveèih ureòenih zelenih površina na svetu – Central park. Ovaj park, poznat iz mnogobrojnih filmskih i televizijskih scena, krije poznati Prirodnjaìki muzej, kilometre staza, mostove, hektare travnjaka i nekoliko veštaìkih vodenih površina meòu kojima je najpoznatije Veliko jezero na kome je krajem XIX veka Nikola Tesla demonstrirao svoj patent daljinskog upravljanja vozeèi maketu broda po površini jezera Ŷ
Uticaji i preduslovi Uticaji koji deluju na krovove uopšte i ovde su prisutni: sunce, kiša, sneg, vremenske nepogode (grad, jak vetar...), zagađen vazduh... Zbog svega toga, najvažnija pitanja pri projektovanju krovnog vrta (pre estetskih), jesu ona koja se tiču zaštite integriteta krova – krovna konstrukcija mora ostati vodonepropusna, stabilna, dugotrajna i zaštićena od oštećenja.
DUKLWHNWXUD
urbanizam
Materijali koji se mogu se koristiti za popločavanje, odnosno zastiranje krovnih vrtova su: aluminijum, laki beton, drvo ili trava... Svaki element vrta treba da je sačinjen od što laganijih materijala, dobro pričvršćenih za krov ili druge delove zgrade. Nedavno su i kod nas zapoìeli prvi koraci u ovom smeru. Konkurs za urbanistiìkoarhitektonsko rešenje blokova 25 i 26 u Novom Beogradu (kod Arene) prvu nagradu doneo je birou Medium International Development. Projektom je planirano ozelenjavanje ravnih krovnih površina u vidu vrtova i otvorenih rekreativnih površina Ŷ
Izbor biljaka takođe je raznovrstan, a prilikom odabira treba se opredeliti za niže rastinje kao što je: patuljasto drveće, nisko žbunje, puzavice, cveće, trave... Vrste tankog, krhkog stabla i nežnih listova treba izbegavati jer takve biljke slabo trpe pojačan uticaj vetra na višim spratovima. S obzirom na činjenicu da su krovovi direktno izloženi suncu, prilikom odabira biljaka treba preferirati vrste svetlosti. Vrste senke i polusenke se takođe mogu koristiti ukoliko im se obezbede adekvatni uslovi za rast i razvoj. Podloga za sadnju biljaka je još jedan faktor koji će uticati na opterećenje krova, pa se preporučuje korišćenje lagane zemljišne smeše koja sadrži dovoljno hranljivih materija neophodnih za razvoj biljaka.
Oblikovanje krovnih vrtova i izbor biljaka Konstrukcija objekta mora izdržati dodatno opterećenje krovnog vrta i zato se mora odrediti maksimalna težina tereta krova koja ne sme biti prekoračena. Pravilnim izborom mobilijara i biljaka celokupna težina elemenata vrta može se svesti na optimum koji neće ugroziti bezbednost objekta. Upravljanje vodom i vlagom je važan faktor u planiranju krovnog vrta. Postoje brojni načini da se postavi i zaštiti vodonepropusna membrana, ali bez obzira na to od kog materijala je izrađena, mora se postaviti pre svih ostalih materijala i strukturnih elemenata vrta. Drenaža je podjednako važna, a najbolji način izvođenja drenažnog sistema za vrt na krovu je kroz isti sistem koji koristi zgrada (olucima i sl.). Bezbednost ljudi i imovine najviše ugrožava jak vetar i visina objekta. Krovni vrtovi moraju imati ograde kako bi se zaštitili korisnici, ali i prolaznici, pa iz tog razloga treba obaviti konsultacije sa nadležnim službama i stručnjacima u vezi sa propisima o visini i načinu bezbedne izrade i postavke ograda i zidova.
UreĀenje vrta Tek sada, kada su nam poznati uticaji i preduslovi, možemo pristupiti osmišljavanju i izvođenju krovnog vrta. Izbor rešenja je veliki, a svi elementi se mogu kombinovati po ukusu i potrebama korisnika. Naravno, treba voditi računa o ulozi svakog postavljenog elementa ili biljke, koji moraju biti prilagođeni uslovima karakterističnog položaja na objektu.
Naposletku... U ovom tekstu pokušali smo da ukratko objasnimo preduslove i skiciramo mogućnosti za stvaranje jedne zelene površine na većoj terasi ili krovnoj površini, ali moramo napomenuti da je neophodna konsultacija stručnjaka prilikom njenog konačnog planiranja i podizanja. Ovakvi vrtovi se mogu urediti na najrazličitije načine, zato prepustite mašti na volju i učinite, prvo svoj krov i svoju terasu, a zatim i svoje gradove i okruženje, lepšim i čistijim Ŷ
Semiramidini vrtovi su se nalazili na levoj obali Eufrata unutar zidina drevnog Vavilona. Podigao ih je car Nabukodonosor za svoju ženu Amitu koja nije bila navikla na pustinjski pejzaž teritorije današnjeg Iraka.
Sa krovnih terasa se pruža uzbuđujuć pogled na grad. Vidike treba što bolje iskoristiti i naglasiti, a posmatrača usmeriti ka njima. Za to nam od velike pomoći mogu biti biljke i centralni zeleni portali postavljeni kao okviri za vizure – slike grada. Čak i u slučaju kada oblikujemo nekoliko okvira za različite vidike, glavni, najupečatljiviji vidik, ne sme izgubiti svoju dramatičnost. Naravno, postoje i delovi grada sumornog i jednoličnog izgleda. U takvim slučajevima najbolje rešenje je kreiranje bašte koja je, delom ili u potpunosti, usmerena prema svom unutrašnjem uređenju i sadržaju. Biljke penjačice, ograde i rešetke, zaklanjaju ružan pogled i stvaraju intiman prostor zaštićen od vetra. Ovakvi vrtovi mogu obilovati manjim brojem žbunja geometrijskih oblika ili grupama biljaka koje će stvarati utisak šarenila i opuštenosti tradicionalne bašte za odmor. Kreiranjem zasebnih prostora odvojenih pregradama, ili postavljanjem pergole, izbor biljaka može da se proširi i da se jače istakne utisak intimnosti prostora. Bez obzira na to kojim će stilom vrt biti oblikovan, on ne sme biti pretrpan posudama s biljkama, kako iz bezbednosnih, tako i iz higijenskih i estetskih razloga. Neophodno je ostaviti mesta za odmor i zabavu, jer vaša bašta će zaista oživeti samo sa vama u njoj.
Nažalost, o vrtovima su ostala samo svedoìenja savremenika koji su ih još tada proglasili jednim od Sedam ìuda starog sveta. Vrtovi su bili rasporeòeni terasasto, tako da je svaki od vrtova obuhvatao po jednu terasu. U njima su uzgajane egzotiìne biljke, potoci vode tekli su sa visina i spuštali se u slapovima do tla navodnjavajuèi vrtove, natapajuèi korenje biljaka i ìineèi ceo predeo vlažnim. Ovo remek-delo umetnosti i svedoìanstvo kraljevskog luksuza, odavalo je utisak prirodnosti, jer se uticaj ìoveka u održavanju vrtova nikada nije video... Sam izgled Semiramidinih vrtova vekovima je predmet pretpostavki, ìežnji i inspiracija za mnoga umetniìka dela, posebno u slikarstvu (na slikama sasvim gore i dole prikazana su dva od bezbrojnih maštovitih prikaza jednog od najpoznatijih simbola ljubavi) Ŷ
Vrste biljaka koje se mogu koristiti u krovnim vrtovima su: Tradescantia hybrida, Verbena x hybrida, Buxus sempervirens, Primula vulgaris, Bellis perennis, Viola sp., Hedera helix, Pelargonium zonale, Hydrangea macrophylla...
www.buildmagazin.com
31
software SYSTEMPRO – PROGESOFT INTELLICAD
PROGECAD Danas je kod nas skoro Komande čija imena nisu smela da se preslinemoguýe zamisliti rad u kaju slove drugačije, ali se mogu pozivati istim skraćenicama, npr: Offset se naziva Parallel, ali arhitektonskoj praksi bez je skraćenica – O; alatka Osnap se ovde naziva AutoCAD-a. Uprkos ÿinjenici Esnap,ali se može konfigurisati komandom OS. da postoje i daleko specijaliobjedinjuje neke komponente u zovaniji paketi, DWG ProgeCAD po jedan dijalog. Na primer, upravljanje slocrteži ostaju najzastupljeniji, jevima (Layers), ravnima (UCS), blokovima i korišýenje ovog AutoCAD (Blocks), projekcijama (Views), kao i tipovima formata obiÿno je garan- linija i kota, smešteno je u jedan prozor – CAD Explorer. Ovim se izbegava uzastopno zatvaracija da neýe biti problema nje nekih prozora i otvaranje novih. Pri otvaranju i snimanju fajlova snimljenih pri kretanju crteža od ruke u AutoCAD-u ili Architectural Desktop-u, a koji sadrže objekte koje interno ne podržava, do ruke. MeĀutim, visoka ProgeCAD se ponaša nedestruktivno – ukocena programa je u procesu liko naiđe na takav objekat, on će ga samo nalegalizacije softvera stavila značiti simbolom, a ostatak crteža prikazaće mnoge firme u nezgodan normalno. Funkcija Save će takođe zadržati ove objekte, tako da se oni normalno otvaraju u položaj, i to ne samo kod matičnom programu. nas, a kupovina više licenci je ÿesto nezamisliva Softver po imenu IntelliCAD razvijao se do pre neku godinu, kada je pravo na njegovo dalje razvijanje otkupilo više firmi. Načinjen je interesantan korak – postojećem kodu je dodat interfejs identičan AutoCAD-u, i time praktično napravljen klon koji se koristi na potpuno isti način, sa istovetnim komandama, s tim da je cena programa par desetina puta niža!
ProgeSoft je u ovome za sada otišao najdalje – program po imenu ProgeCAD pored identičnog prozora i istih komandi sadrži i praktično istovetne ikone, imena paleta i njihov raspored...
Program koristi standardni DWG format i lako učitava crteže rađene u AutoCAD-u. ProgeSoft je pratio razvoj DWG-a u potpunosti, te ProgeCAD ne samo da otvara svaki DWG fajl, već i snima u format za bilo koju raniju verziju AutoCAD-a – od ver.2.5 do 2008.
Aktuelna verzija ProgeCAD-a je 2008. Ova verzija je sa sobom donela i podršku za Windows Vistu, kao i novi PLOT prozor sličniji onom u AutoCAD-u. Ukratko, predstavljeno rešenje ProgeSoft-a je najbolji način za legalizaciju bez trnja
SYSTEM PRO Ovlašăeni prodavac ProgeCAD softvera za Srbiju Hadži-Čerina 2 11000 Beograd tel. +381 11 244 77 81 383 56 41 www.systempro.co.yu
32
software
ANALIZA GRAĉEVINSKIH KONSTRUKCIJA METODOM KONAþNIH ELEMENATA
SOF ST K SOFiSTiK je modularni kom- Tri su načina za modeliranje konstrukcija: • Sofiplus je dodatak za AutoCAD koji pjuterski program za analizu nam omogućava da iz popularnog DWG konstrukcije svih vrsta graformata jednostavno dobijemo Sofistik model Āevinskih objekata. Kombije tekstualni parametarski novanjem modula mogu se • CADINP unos, gde pomoću Teddy modula možekonfigurisati namenski pamo kreirati ili editovati ranije napravljenu konstrukciju, praktično bez ikakvih ograketi za analizu specijalizovaničenja (koja inače postoje kod grafičkih nih konstrukcija kao: zgrade, preprocesora) odnosno imati apsolutnu mostovi, tuneli, geomehakontrolu modela i proračuna nika, ÿeliÿne konstrukcije, • Treći način su specijalizovani grafički preprocesori za definisanje i proračun nestanmembrane i oplate, dinamidardnih poprečnih preseka (WinGRAF), ka, potencijalni problemi i modeliranje tunela (WinTUBE) i raznih sl, a od ove godine integrigeotehničkih konstrukcija (FIDES) san je CFD modul britanske firme Physica
Zahvaljujuýi Wizard-u dinamika više nije problem
CADINP-input sa interaktivnim modulima kao što su AutoCAD-bazirani Sofiplus preprocesor ili Animator za 3D prikaz. Izlazni rezultati se prikazuju tekstualno ili grafički, modulom WinGRAF koji je generator rezultata. Animator je veoma snažna i atraktivna alatka koja se koristi kao 3D preprocesor za vizuelizaciju modela i kao post procesor za prikazivanje deformisane konstrukcije ili tonova forme u dinamičkoj analizi.
SOFiPLUS u okruženju AutoCAD-a Analitiþki i fiziþki model preuzeti iz Autodesk Revit Structure
Centralno jezgro programa Sofistik čini CDB baza sa kojom komuniciraju svi moduli pre/post procesora i procesora, tako da su svi podaci smešteni na jednom mestu. Takođe, podržani su praktično svi uobičajeni standardi: AASHTO, DIN, EC, BS, O-Norm, SNIP, SIA...
Olakšano modeliranje tunela i geotehniþkih konstrukcija
Sofistik Struktural Desktop je interaktivni korisnički interfejs pomoću koga korisnik kontroliše programske module. SSD radi u task-orijentisanom modu prevodeći inženjerske procese u taskove koji se kontrolišu preko prozora. SSD omogućava korisniku da kombinuje fleksibilni parametarski
Za generisanje finalnog izveštaja tekst/grafika čiji sadržaj se definiše pre proračuna, a može se dopunjavati i kasnije, zadužen je modul Ursula. Moduli Animator i Ursula su besplatni tako da je prezentiranje 3D modela i rezultata proračuna investitoru veoma efektivno i jednostavno Ŷ
FOCUS COMPUTERS DOO Gradski park 2 11080 Beograd tel/fax: +381 11 3771 543 mob: +381 63 226 292 SSD omoguüava korisniku potpunu kontrolu nad projektom
33
e-mail: info@focus-computers.co.yu www.focus-computers.co.yu
33
software
EX ECENTAR Licenciranje za mala i srednja preduzeăa Kako izabrati odgovarajuýi naÿin licenciranja za Vaše preduzeýe? Nabavka i upravljanje softverskim licencama mogu predstavljati pravi izazov, ali ukoliko želite da licencirate svoj poslovni softver, Ex Ecentar d.o.o, kao Microsoftov partner, Vam nudi ÿitav niz programa za licenciranje koji su skrojeni tako da odgovaraju potrebama Vašeg preduzeýa Open Value Subscription (OVS) program licenciranja pruža malim i srednjim preduzećima jednostavnije plaćanje licenci, kao i mogućnost kontrolisanja troškova i ciklusa nadogradnje. Pored ovog, u Ex Ecentru je dostupno i nekoliko drugih programa za licenciranje.
Licence kao pravo korišýenja Licenca je ugovor između proizvođača softvera koji je autorskim pravom zaštitio svoj proizvod (softver) i organizacije ili osobe koja koristi softver. Licence se uobičajeno nabavljaju kroz neki od Microsoftovih programa za licenciranje. Najčešći kupci licenci su korisnici sa više od pet računara. Licence dolaze u posebnom pakovanju koje sadrži jasnu oznaku vrste proizvoda i broja licenci kao i obavezni EULA (licencni sporazum sa krajnjim korisnikom).
34
Program u sebi obuhvata CAL-ove (Client Access License) za serverske proizvode Windows Server CAL, Exchange CAL, Sharepoint CAL i SMS CAL.
Microsoft Small Business Server CAL
Osnovne opcije Microsoft programa licenciranja na našem tržištu su: • Microsoft Open Value Subscription (OVS) • Original Equipment Manufacturer (OEM) • Microsoft Open License Program (OLP) • Full Packaged Product (FPP)
Šta je to Microsoft OVS Licence? Microsoft Open Value Subscription je program trogodišnjeg zakupa licenci za korišćenje softvera na svim računarima u preduzećima koja raspolažu sa najmanje pet računara. Program OVS donosi kompletno rešenje jer uključuje sledeće osnovne komponente: • Operativni sistem Microsoft Windows Professional Upgrade • Microsoft Office Professional • Microsoft Office Small Business Edition • Microsoft Core CAL
Licence za navedene proizvode možete poručiti pojedinačno ili kao celinu u vidu dve vrste platformi: OVS Desktop Professional Platforme i OVS Small Business platforme što Vam donosi dodatnih 5% popusta u odnosu na kupovinu svih komponenti platforme pojedinačno. Potpisivanjem OVS ugovora stičete pravo korišćenja najnovije verzije softvera koji ste odabrali. Ovaj ugovor Vam omogućava i nadogradnju licenciranog softvera najnovijim verzijama koje se u toku trajanja ugovora pojave na tržištu (Software Assurance). Ugovor o zakupu licenci zaključujete na tri godine. Izabrani softver možete koristiti u više jezičkih varijanti, pod uslovom da je željeni jezik podržan. Srpski interfejs paket postoji za osnovne komponente OVS-a, Windows i Office. Program OVS uključuje podršku preko telefona i na sajtu, koju drugi programi licenciranja ne uključuju. Moguć je, naravno, dogovor i o drugim vidovima Microsoftove tehničke pomoći na različitim nivoima.
Ex Ecentar d.o.o. je spreman da svaki vid licenciranja prilagodi objektivnim potrebama potencijalnih korisnika kako bi sam program licenciranja iskazao punu snagu i upotrebljivost Ŷ
]DQLPOMLYRVWL TURBINE
BUDUüNOST – DANAS
Na kompleks Svetskog trgovinskog centra u Bahreinu poslednje nedelje oktobra postavljene su turbine na vetar, što je prvi takav primer u svetu na objektu komercijalne namene. Tri turbine, prečnika 29m, drže se na mostovima raspetim između dve kule. Sam dizajn kula je aerodinamičan i tako izveden da u potpunosti koristi povetarac sa Golfskog zaliva i orijentiše ga ka turbinama povećavajući pritom energiju vetra. U punoj operativnosti turbine će isporučivati oko 11-15% energije neophodne za samu zgradu, tj. 1.100 do 1.300 megavat-časova godišnje, što je dovoljno da se obezbedi električno osvetljenje za 300 domova u periodu dužem od jedne godine.
ENERGYbase je reprezentativni projekat nove generacije u oblasti poslovnog prostora. Konstrukcijom ove poslovne zgrade bečki Fond za podsticanje privrede (WWFF) želi da postavi nove standarde. Naime, najmanja površina kancelarijskog prostora imaće 250m2, a ponudiće zainteresovanim firmama oko 7.500 kvadratnih metara. Ono što ENERGYbase razlikuje od miliona poslovnih zgrada širom sveta jeste zapravo podatak da će trošiti tek oko 20% energije u odnosu na objekte jednake veličine i namene. Da bi se ovo postiglo, projektom je predviđeno da ENERGY base prima 100% sunčeve svetlosti u svoje kancelarije, solarno grejanje i
hlađenje, osvežavanje vazduha u prostorijama zahvaljujući rasporedu i odabiru biljaka. Za izvođenje jednog ovako racionalnog prostora u potrošnji energije neophodno je da se uloži 14 miliona evra, ali prema svim procenama ova suma će biti nadoknađena već u prvim godinama korišćenja.Predviđeno je da ova zgrada već od sredine ove godine pokaže svim zainteresovanim kako je moguće uštedeti 4/5 energije već u planiranju i izvođenju objekta, ali još jedna dobrobit jeste ta što grad Beč ovom zgradom namerava da se još jednom nametne kao poslovni centar srednje Evrope Ŷ TEMA JESENI 2007. U Velikoj Britaniji su i ove jeseni voòene debate povodom dodele RIBA Stirling Prize (po arhitekti ser Džejms Stirlingu 1926 - 1992.) – najprestižnije ostrvske nagrade za arhitekturu koja se dodeljuje domaèim autorima za projekat godine. Na konkursu je pobedio David Chipperfield projektom Muzeja savremene književnosti u Berlinu (na slici dole). Ništa nije sporno u vezi sa projektom koji je odneo nagradu, niti sa arhitektom koji ga je potpisao, ali jeste sporno sa lokacijom na kojoj se objekat nalazi. Nakon što se ponovila priìa od prethodne godine (kada je pobedniìki projekat britanskih arhitekata svoje mesto našao u Madridu), pitanje koje se najìešèe ìulo proteklih meseci jeste: zašto Velika Britanija ima arhitekte ali ne i arhitekturu? Naime, struìna javnost veè je ozbiljno zabrinuta što najprestižnija nagrada britanskim arhitektima odlazi za njihove projekte koji se nalaze van granica Ujedinjenog Kraljevstva. Poìeli su opet da se pominju i primeri iz bliže i dalje prošlosti koji potvròuju da svetski najpriznatiji arhitekti koji dolaze sa Ostrva, na tom istom Ostrvu nisu umeli biti prepoznati i priznati: Riìard Rodžers (koji je veliku karijeru zapoìeo centrom Pompidu u Parizu, Zaha Hadid koja je slavu stekla u svetu pre nego je imala prilike da temelje svojih objekata postavi u rodno tle...
Novi Vembli stadion se još glasnije nego pre naziva promašajem, a pojedini struìnjaci maltene jadikuju za rasejanom britanskom arhitekturom koja je emigrirala pod pritiskom neznanja i neukusa. Da se ne govori o halabuci povreòenog ponosa koja od komarca pravi magarca, pokazuje i ìinjenica da veèina objekata koji su se našli u finalu takoòe ima temelje u drugim zemljama. Naravno, krivcem za to što Ostrvo iz godine u godinu ostaje uskraèeno za najblistavija dela svojih arhitekata, proglašen je prvenstveno domaèi investitor. Struìnjaci iz ove oblasti sada su stavljeni pred jedan pomalo bizaran zadatak: trebalo bi da pronaòu naìine kako da obrazuju ljude sa novcem, prvo da prepoznaju dobru arhitekturu, a zatim i da za nju izdvoje novac. Zvuìi možda smešno, ako ne i nemoguèe Ŷ
www.buildmagazin.com
35
promo
PANELI I FASADNI SISTEMI
SWISSPEARL
®
U prošlom broju smo vam predstavili panele i fasadne sisteme kompanije SWISSPEARL® koje na našem tržištu predstavlja firma ESAL iz Beograda. U meĀuvremenu, ESAL je nizao poslovne i profesionalne uspehe, a kruna uspešne godine jeste dodela nagrade za arhitekturu Ranko Radoviý koja se odigrala sredinom decembra 2007. godine. Nagrada je pripala objektu u Novom Sadu na kom su, uz ostale savremene materijale, korišýene i estetske prednosti SWISSPEARL® panela
Swisspearl® paneli se proizvode u modernim postrojenjima u Niederurnen-u (Švajcarska), korišćenjem male količine energije i visoke svesti o očuvanju okoline. Proizvode se od visoko kvalitetnog portland cementa, sintetičkih vlakana, celuloznih materijala i stabilnih pigmenata. Vlastiti postupak proizvodnje, sa posebnom završnom obradom površina, impregnisanim ivicama i zadnjom stranom panela, pruža optimalno ponašanje i trajnost presovanih panela. Eternit Switzerland je jedini proizvođač koji majstorski sprovodi zahtevni proces proizvodnje integralno bojenih cement-kompozitnih panela, u veoma širokom izboru boja, uz visoku higijenu proizvodnog procesa i veoma mali uticaj na okolinu.
Zadivljujuýi izbor Novi proizvod Swisspearl® je usredsređen na stvaralačke potrebe arhitekata tako da im omogući planiranje i ostvarivanje vizije fasade, uz ispunjenje svih očekivanja investitora. Dakle, prirodna elegancija osobenog i svedenog izgleda materijala, različitih završnih obrada, pruža više prilagodljivosti i izvanrednu projektantsku slobodu da se zavodljive boje i teksture mogu jednostavno i sjajno uskladiti sa drugim materijalima.
36
POTVRDA SWISSPEARL® KVALITETA Ovogodišnja dodela nagrada za arhitekturu – Ranko Radoviè, pobedniìku plaketu donela je objektu na ìijoj fasadi su na pravi naìin korišèene sve prednosti SWISSPEARL® panela. Dodela nagrada izvršena je sredinom decembra 2007. u Novom Sadu. Objekat smelo kombinuje savremene materijale – SWISSPEARL® fasadni paneli su iskorišèeni za oblaganje vertikalnih površina i izradu nadstrešnice objekta. Evo nekoliko podataka o projektu:
• Autor: Arhitektonski biro M+ Radniìka 24, Novi Sad arh Dragan Marinìiè • Lokacija: Trifkovièev trg, Novi Sad • Objekat: Levi 9 • Izvoòaì fasade: Montažni objekti • Za ovaj objekat korišèen je sistem sa nevidljivim kaìenjem SIGMA 12, fasadne ploìe SWISSPEARL® (debljina ploìa 12mm, sistem bojenja u masi CARAT) • boja na fasadi : CARAT ONYX 7090 i CARAT BLACK OPAL 7025 • Ukupna površina fasade SWISSPEARL®: 260m2
promo Glavne osobine proizvoda Legendarni švajcarski kvalitet ogleda se u mnogim osobinama Swisspearl® panela. U prošlom broju nabrojali smo mnoge, a sada ćemo pomenuti one najkarakterističnije koje njihove panele izdvajaju od svih ostalih: • ujednačeno bojenje • posebno projektovani sistem fasadnih obloga sa ventilisanjem sa zadnje strane • bez uticaja blizine morske obale i normalnog atmosferskog zagađenja • sunce, kiša (čak i kisele kiše), vlaga i mraz skoro da ne utiču na izgled površine panela • dug vek postojanosti i otpornosti boje – obezbeđeno prirodno i ujednačeno starenje celokupne površine panela/fasade • garantovana otpornost od -40°C do +80°C • proizvodi pretežno izrađeni od mineralnih sirovina, 100 % obnovljivi • švajcarski građevinski standardi potvrđuju 40 godina kao očekivani životni vek fasada izrađenih od Swisspearl® panela.
Swisspearl® fasadni paneli Swisspearl® fasadni paneli su cementkompozitne ploče velikog formata, dostupne u različitim načinima završne obrade. Nakon opsecanja sa sve četiri strane, ploče mogu biti sečene prema željenim dimenzijama. Mogu se postaviti u jednoj ravni sa vertikalnim i horizontalnim spojevima, ili na drugi način, horizontalnim preklapanjem. Detalji spojeva i načini pričvršćivanja kao i neograničen izbor veličina ploča pruža beskrajne mogućnosti u stvaranju jedinstvenih fasada. Swisspearl® fasadni paneli se postavljaju u skladu sa najnovijom tehnologijom neprekinutog ventilisanja sa zadnje strane fasadne obloge. Ovaj, u potpunosti razvijen i proveren sistem oblaganja fasada, već decenijama efikasno štiti konstrukciju i čitavu zgradu od atmosferskih uticaja. Paneli su nezapaljivi, otporni na koroziju, trajni i praktično ne moraju da se održavaju.
Na kraju još moramo pomenuti i druge Swisspearl® proizvode koje u svojoj ponudi predstavlja kompanija Esal d.o.o. iz Beograda, čiju tehničku dokumentaciju možete koristiti kao detaljna uputstva pri projektovanju i montaži: • Široki izbor dodataka i pričvrsnih sredstava odgovarajuće boje • Paneli za balkone bojeni sa obe strane, perforirani unutrašnji elementi itd. • Prethodna generacija proizvoda razvijana 80-ih (površinski bojeni paneli sa sivim jezgrom) takođe se može dobiti za doziđivanje zgrada i naročite potrebe. • Tražite Natura (prozirni završni premaz sa vidljivom cementnom strukturom) ili Tectura (jasne, jake neprozirne boje sa sitnozrnom završnom površinom) sistem bojenja. Za svako vaše pitanje možete pozovati lokalnog ovlašćenog Swisspearl® distributera, da proveri mogućnost nabavke panela u željenoj boji, određenoj veličini, kao i o svemu drugom što može dovesti do međusobne saradnje Ŷ
Raspoložive veliìine Swisspearl® panela: Debljina
proizvodne mere
korisne mere
(mm)
(mm)
8 mm, 5/16“
3070 x 1250 2530 x 1250
3040 x 1220 2500 x 1220
12 mm, 15/32“
3070 x 1250 2530 x 1250
3040 x 1220 2500 x 1220
ESAL DOO Ovlašăeni zvaniĉni distributer za podruĉje Srbije
U zavisnosti od naìina bojenja i nijanse boje mogu biti isporuìeni i paneli širine 950 mm:
Bulevar Mihajla Pupina 10ž lokal 70 11070 Novi Beograd
Debljina
8 mm, 5/16“
proizvodne mere
korisne mere
(mm)
(mm)
3070 x 950 2530 x 950
3040 x 920 2500 x 920
*paneli korisne dužine 10’– 0” mogu se proizvesti u fabrici
tel/fax: +381 11 311 57 84 mob: +381 63 318 558 e-mail: esal@bitsyu.net www.esal.si www.eternit.ch www.swisspearl-architecture.com
37
intervju Pod građevinskom industrijom podrazumevam ceo opus privrednih aktivnosti koje objedinjuju i koje završavaju na nekom objektu. I to apriori ne podrazumeva samo proizvodnju građevinskog materijala i opreme nego jedan širi pojam, uključujući i samo građenje. Građevinarstvo je jedna propulzivna, visokoakumulativna i izvozna privredna grana, i to su atributi koje ono sobom univerzalno nosi, ne samo kad je u pitanju Srbija već i sve druge zemlje. Poenta u celoj priči je da se strategija privrede jedne države oslanja između ostalog i na građevinarstvo, i da se osloni upravo u onoj meri koju građevinarstvo kao grana sa svim pomenutim odlikama koje smo pomenuli, može da iznese. Još jedna od bitnih karakteristika građevinarstva jeste da za sebe vezuje veliki deo ostatka privrede. Kada to kažem mislim na elektro-industriju, industriju u proizvodnji mašinskih elemenata koji se koriste u građevinarstvu, bazične hemije i materijala kao takvih, tj. ne samo isključivo primenjivih u građevinarstvu... Kad sve to objedinimo jasno je da građevinarstvo mora zauzeti svoje mesto u privredi uopšte, a glavni razlog zašto ono treba da ima, ja ću biti slobodan da kažem, poseban tretman u privredi, pored pomenute akumulacije izvoznih elemenata, jeste to što građevinarstvo može da bude pola privrednog rasta unutar Srbije, i treba da bude, jer investicije kreću upravo kroz građevinarstvo.
Privredni ambijent Srbije – siva ekonomija Međutim, mi smo izašli iz jednog teškog perioda (zaključno sa bombardovanjem, odn. 2000. godinom), koji je morao da ostavi posledice. Ako pogledamo privredne aktivnosti u to vreme – dobar deo se događao vanbudžetski, odnosno u zoni sive ekonomije. To se sa 2000, odnosno periodom od tada, u mnogome popravilo, ali ne i u meri u kojoj bi trebalo da se popravi, a u prilog tome govore mnoge analize svih validnih međunarodnih finansijskih institucija, mada to vrlo lako možemo videti i sami. Taj prostor, ovih sedam godina, po mom mišljenju, ali verujem da tako misli velika većina privrednika, nismo dovoljno ažurirali... iskoristili... artikulisali celu tu stvar... Dakle, suština je napraviti dobar privredni ambijent. Siva ekonomija ne puni državnu kasu... Onda Država ima želju, odnosno potrebu, da one lojalne optereti dodatnim dažbinama, i onda nastaje ciklus iz koga se teško izlazi. Ali suština jeste da od građevinarstva kreću greenfield investicije koje su nama nedostajale! Tako na primer, zemlje koje su se spremale za EU još od 1992: Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska... sve su do 2007. imale povlašćen tretman za sopstvenu građevinsku industriju upravo iz razloga da privuku što više greenfield investicija.
38
NOSILAC PRIVREDNOG RAZVOJA
GRAĉEVINSKA INDUSTRIJA Sa gospodinom Dugandžijom sastao sam se u prostorijama njegove firme Duga sistem, poslednjeg petka pred Novu godinu. Na samom kraju još jedne uspešne godine na privatnom poslovnom planu, našao je vremena da nam iznese detalje vezane za aktivnosti Udruženja visokogradnje u Privrednoj komori Srbije, ÿiji je predsednik. Ali, ovaj intervju je pomalo bio iznenaĀenje, bar za mene koji nisam poznavao Gorana – on je pre svega želeo da predoÿi suštinska pitanja graĀevinske industrije i privrede Srbije uopšte. Teÿno i koncizno iznošenje problematike, i moguýih rešenja, zaÿinjeno komparativnim primerima evropske i svetske prakse, jednostavno nije ostavljalo previše prostora za potpitanja, niti sam ih smatrao potrebnim. Pretpostavljam da ýete se svi složiti sa idejama koje Udruženje visokograĀevinara u PKS, na ÿelu sa našim sagovornikom, priprema da predoÿi Vladi Srbije... razgovor vodio Mladen Bogiăeviă
Naravno, nije to jedini preduslov, ali svakako jeste jedan od osnovnih za stvaranje stimulativnog privrednog ambijenta, pa tako, ono što je kod nas PDV, oni su počeli da primenjuju po znatno nižim stopama, a neke zemlje su čak i sasvim oslobodile građevinsku industriju pomenutog poreza. Kod nas je porez u građevinarstvu 18% za repromaterijal što je nedopustivo! Isto tako, poreska fiskalna politika u Srbiji je nestimulativna za produkciju novih stambenih kvadrata jer je novostvorena vrednost opterećena većim procentom poreza nego što je to (u prometu) procenat već amortizovanih starih stanova, što je neprirodno i u privrednom smislu neopravdano.
Zato građevinarstvo, bar u Srbiji, bije tešku bitku sa nelikvidnošću privrede, kao verovatno i sve druge grane, jer je novac izašao iz privrede i otišao u neke druge tokove. Umesto da se sve kreće ka povećanju privrednih aktivnosti mi imamo vrlo restriktivan privredni ambijent. Ono što građevinarstvo naročito muči jeste zona sive ekonomije. Mi imamo oko 30% neprijavljenih radnika na gradilištima širom Srbije. Možda i više, po samom prirodi stvari to je nemoguće znati tačno... Ali to se otprilike poklapa sa analizom MMF-a da je oko trećine srpskog privređivanja ostvareno u sivoj ekonomiji. ...Meni nije zgodno da priìam o makroekonomiji jer nisam ekonomista, ali prosto... ameriìki prof. Lafer je utvrdio da postoji direktna veza izmeòu optereèenja liìnih primanja radnika porezima i punjenja državne kase. On je to predstavio kroz parabolu koja pokazuje kako se poveèanjem poreza budžet puni do jedne taìke, ali da zatim prestaje da dobija prilive, sve dok ne doòe do nule onda kada optereèenje na primanja zaposlenih dostigne 100% od zarade, i tada u budžet ulazi nula! Kada se srpska privreda posmatra u ovom kontekstu jasno je da smo u onoj poslednjoj zoni gde ima svih preduslova za visoko generisanje sive ekonomije...
intervju Makroekonomija – komparativni primeri
GraĀevinarstvo Srbije danas Naše građevinarstvo ima veliku tradiciju (i dalje nas smatraju silom regiona), ali se sada dešava da u Srbiji odnose tendere i izvode radove strane firme. Zašto? Građevinarstvo jeste povuklo najveći deo tereta 90-ih, i uspelo je iz toga da izađe, ali se tu potrošilo... Tu pre svega mislim na tehničke resurse. Došla je kurentnija oprema i tehnologije, a naša je ostala relativno stara (vidim i u BUILD-u da se građevinske firme opremaju novom opremom, ali to se relativno lako postiže).
Zato je ključni značaj borba protiv sive ekonomije. Mi u Srbiji imamo 900.000 zvanično nezaposlenih. Svi pričaju kako to treba popraviti ali malo ko se ozbiljno bavi tim fundamentalnim problemom. Mi u PKS, ljudi sa kojima radim, verujemo da se to mora i može rešiti, naravno u okviru mogućnosti i respektujući sve materijalne probleme koje ima Država. Iznad mnogih socijalnih, kozmetičkih, poteza Vlade, onaj pravi još nije napravljen – a to je upravo taj da se smanje porezi na zarade zaposlenih! Opterećenje, i to ponavljam, na svakih 100 isplaćenih dinara ili evra je 63%! To jeste sasvim legitiman zahtev Države, da se plaćaju porezi (i sama privreda ne bi mogla da funkcioniše bez Države), međutim postavlja se pitanje da li je taj procenat odgovarajući za situaciju u našoj privredi, ne samo iz razloga njenog rasterećenja (privreda bi volela kad ne bi morala da plaća ništa). Pitanje je da li je iko ikada u ovoj zemlji napravio pravu analizu koliko bi trebalo da bude optimalno izdvajanje iz ovakve privrede za ovakvu Državu. Apsolutno se slažem sa onima koji kažu da imamo preskupu državu. Sa druge strane, spomenuli smo likvidnost, finansijske tokove, banke koje su sasvim van sistema privrede, još uvek sa izuzetno visokim kamatama, koje opet generišu neke druge troškove – jer tamo gde je cena novca visoka, interesantno je držati ga u bankama a ne u privredi. Kad sve to saberemo, voleo bih da neko kompetentan (mislim da to ne može biti Vlada, ona može biti samo naručilac), napravi jednu ozbiljnu studiju fiskalne politike, i ne samo sa aspekta ličnih doprinosa zaposlenih. Smanjenje poreza je u makroekonomiji već praksa i to je počeo da primenjuje Regan, zatim Irska, koja je krajem 80-ih imala preko 140% društvenog proizvoda javnog duga, a onda uvela drastične mere kroz smanjenje poreza. Najefikasnije možete da delujete na neki privredni ambijent kroz fiskalne podsticaje – kroz poreske podsticaje za investiranje. Takođe i Estonija, kao poslednje ekonomsko čudo, iz kolapsa u kakvom Srbija ipak nije bila, za kratko vreme je došla do 17.802 dolara bruto društvenog proizvoda. Kako? Samo su smanjili poreze... Počeli su pre šest godina i smanjuju ih svake godine za dva posto (ako se dobro sećam), tako da će do 2009. spustiti stopu na 20%, istu onu koja je kod nas 63%! Estonija je potpuno oslobodila od poreza reinvestiranje, dok u Srbiji, mi ako reinvestiramo, opet nam se oduzima 18%! Sad bi neko iz Vlade rekao da mi imamo jednu od nižih stopa (i tačno je, ako ne i najnižih u regionu), na porez na dobit korporacija.
...Pogledao sam BUILD magazin i mislim da je dobar i da, u informativnom smislu, popunjava ono mesto gde imamo dosta praznog prostora što se struìne literature tiìe, pre svega u kontekstu osvajanja i primene novih tehnologija, i materijala u graòevinarstvu i to mi se veoma dopada...
To jeste istina, ali nije dovoljno. Mi moramo da se takmičimo sa konkurencijom, a naša konkurencija su destinacije u okruženju koje su se dokazale kao dobro tle za greenfield investicije. Za Hrvatskom (sa kojom smo u 90-te možda ušli i bolji), danas kaskamo. Mi danas u nekim bitnim parametrima po kojima se determiniše privredni ambijent, kaskamo i za Makedonijom, a i Albanija nas je u nekim merama pretekla. Srbija ima potencijale, a zašto nismo uspeli (jer, definitivno se može reći da nismo uspeli) da za ovih sedam godina pokrenemo investicije u meri u kojoj je to moralo da se uradi? To je druga priča... O SAGOVORNIKU... Goran Dugandžija, dipl. inž. arh, generalni direktor i osnivaì preduzeèa Duga sistem trenutno je i na funkciji predsednika Odseka za visokogradnju u Privrednoj komori Srbije. Duga sistem d.o.o. zapoìelo je svoj rad kao preduzeèe za projektovanje, da bi zatim proširilo delatnosti na izvoòenje graòevinskih, zanatskih i instalaterskih radova na stambenim, poslovnim i industrijskim objektima, a danas je deo ponude i posebna enterijerska obrada i opremanje objekata. Od dana osnivanja preduzeèe beleži neprekidan rast poslovanja pre svega zahvaljujuèi ìvrstom stavu njegovih zaposlenih da je preduzeèe veliko onoliko koliko je zdravo. Tako se najznaìajnije reference Duga sistema umnogome razlikuju od referenci ogromne veèine graòevinskih preduzeèa u Srbiji – to nisu samo izgraòeni kvadrati veè i potvrde taìnog, poštenog i uspešnog poslovanja.
Najveći ožiljak na srpskom građevinarstvu jeste kadrovski resurs – domaće radne snage. Turska je nas zamenila na ruskom tržištu, zato što je jeftinija radna snaga (i država je pomogla nastup firmi na strana tržišta), a u svetu se to rešava uvozom radne snage (iz Indije, Vijetnama, Kine...) i mi tako ne možemo biti konkurentni. Drugi problem je starosna i kvalifikaciona struktura radne snage. Nismo zainteresovali mlade da se već kroz srednje obrazovanje spremaju za građevinarstvo, i već i po broju i po kvalitetu imamo deficit radne snage (vi ćete na gradilištu naći ljude iz drugih branši). Šta na kraju možemo da uradimo? Mi, srpski građevinci, moramo da otvorimo mogućnost uvoza radne snage jer nećemo moći da gradimo greeenfield investicije, i tada se dešava da na tenderima dobijaju strane firme i grade u Srbiji – što je nedopustivo! Zato Srbija treba da razmišlja na temu kako da uveze radnu snagu. Mi smo na svetskoj podeli rada i moramo da uvažimo te principe i moramo tražiti ovakva kompromisna rešenja. Odgovor Vlade bi sada bio: kako da uvozimo pored 900.000 nezaposlenih? Da li iko još veruje da skoro milion ljudi u ovoj zemlji sedi kući i ne privređuje? To je siva ekonomija! Na njih se ona oslanja i Država to mora suštinski da reši! Opet se vraćam na makroekonomske mere, fiskalnu politiku... Jedna od akcija bi bilo smanjenje svih dažbina koje terete rad!
Planovi PKS Privredna komora je započela razgovore sa resornim Ministarstvom za infrastrukturu o izradi strategije za građevinsku industriju Srbije. U prilici sam da učestvujem u tom radnom timu i očekujem da će projekat biti ozvaničen početkom 2008, i nadamo se da će neki od predloga biti usvojeni. Želimo da pomognemo u detekciji problema i eventualno njegovom rešavanju. Ali, sve to nema smisla ukoliko nemamo sagovornika a to je u ovom slučaju Vlada. Značajna je i uloga vas medija da informišete, ne samo Vladu (smeh) i stručnu javnost kojoj je vaš list okrenut, već i širu javnost, jer siguran sam, situacija u građevinskoj industriji pogađa... mislim da neću preterati ako kažem... svaku porodicu u Srbiji, na posredan ili neposredan način Ŷ
39
predstavljamo
PRIMER USPEŠNOG POSLOVANJA
TRIMO U SRBIJI Trimo je jedno od vodeýih evropskih preduzeýa u oblasti vatrootpornih panela za krovove i fasade. Kao proizvoĀaÿ ÿeliÿnih montažnih zgrada zauzima važno mesto na evropskom tržištu. Trimo je danas savremeno organizovano i visoko tehnološki osposobljeno preduzeýe sa dugogodišnjom tradicijom, koje uspešno posluje i svojim kupcima obezbeĀuje funkcionalne i estetski dovršene proizvode Kompletna rešenja Trimo kompanija ima sopstevne sektore za razvoj, projektovanje, proizvodnju, montažu i servis, čime svakom kupcu, u svakom trenutku, obezbeđuje detaljnu i kompletnu ponudu za čelične montažne zgrade od osnovne ideje do završenog objekta. NOVA FABRIKA U ŠIMANOVCIMA (iz saopštenja za medije – Šimanovci, 8. novembar 2007. godine)
Trimo je investirao 12 miliona evra u novu fabriku u Srbiji. Na visoko automatizovanoj liniji, kapaciteta 800.000m2 godišnje, proizvodièe se Trimoterm vatrootporni paneli za oblaganje krovova i fasada. Investicija èe omoguèiti i 100 radnih mesta. Otvaranju su prisustvovali generalni direktor Trimo d.d. Tatjana Fink, ambasodor Slovenije Miroslav Luci, predsednik IV AP Vojvodine Bojan Pajtiè, kao i brojni prijatelji i saradnici Trimo Inženjeringa. Direktor Stanislav Bajc, uruìio je donaciju od 5.000 evra predsedniku SO Peèinci, Živku Markovièu, za ureòenje vrtièa u Šimanovcima.
Trimo Inženjering osnovan je 2002, od kad je u Srbiji izgraòeno više od 70 objekata u koje je ugraòeno preko 500.000m2 panela. Investicija u Šimanovcima obezbedièe domaèim kupcima visoki kvalitet proizvoda,
40
kraèe vreme isporuke i povoljnije cene, ali i direktnu kupovinu Trimo panela iz novog pogona. Od danas, Trimo proizvodi èe sa ove proizvodne linije u svet ièi sa oznakom MADE IN SERBIA.
BUILD na otvaranju... Otvaranje Trimo fabrike organizovano je uz pravi spektakl. Nevreme koje je pogodilo Srem tog novembarskog dana nije uticalo da provod bude dobar jer je velika bina postavljena pod krovom nove hale u okviru fabrike. Na bini su se pojavili Sanja Iliè i prateèi bend Balkanika koji su svojom muzikom animirali goste. Nakon mini koncerta domaèini su nas poveli u obilazak proizvodnog pogona gde smo na licu mesta mogli videti kako nastaju ìuveni Trimo paneli. Po povratku u halu gde je održan prijem gostiju, postavljena je bogata trpeza, a Trimo je još jednom pokazao svoju gostoljubivost i ljubaznost, kako prema poslovnim partnerima, tako i prema medijima
Ispunjavanje različitih zahteva savremene građevinske industrije je samo po sebi izazov i jedino kompanije koje su inovativne i brzo se razvijaju – opstaju. Tokom godina, portfolio Trimo proizvoda je rastao i razvijao se u skladu sa potrebama tržišta kako bi predstavio najmodernije i najkvalitetnije proizvode u svetskom građevinarstvu.
predstavljamo Trimo u svetu TRIMO POSLOVANJE U 2007.
Trimo uspešno posluje na preko 50 tržišta širom sveta. Proizvodnja se obavlja u pogonima u Sloveniji, Rusiji, UA Emiratima, a od 8. novembra i u Srbiji. Kompanija Trimo sa sedištem u Trebnju (Slovenija) je sa 14 preduzeća, 7 predstavništava i 8 zastupništva prisutna u 27 država i svim državama Jugoistočne Evrope. Region Jugoistočne Evrope je jedan od najznačajnijih izvoznih regiona Kompanije.
Za period od 1. januara do 30. septembra 2007. godine ukupni prihod Trimo d.d. iznosio je 122,5 miliona evra, a godišnji ukupan prihod Trimo grupe iznosi 159,5 miliona evra. Kompanija Trimo je zahvaljujuèi uspešnom poslovanju tokom 2007. godine premašila planirane rezultate. TRIMO REFERENCE U SVETU I SRBIJI Zahvaljujuèi profesionalnom odnosu prema svakom zadatku koji je postavljen pred Kompaniju, Trimo danas može da se pohvali svojim brojnim partnerima širom sveta meòu koje spadaju i najveèe i najpoznatije svetske kompanije: Airbus, Mercedes, Peugeot, Ikea, Nestle, Billa, Bang&Olufsen...
Trimo odgovornost Temelj razvoja Trimo kompanije predstaljaju njeni zaposleni, koji imaju mogućnost neprestanog usavršavanja, razvoja inovativnosti, učestvovanja na međunarodnim sajmovima, konferencijama, seminarima... Na ovu temu se osvrnula i Tatjana Fink, generalni direktor Kompanije, povodom održavanja trećeg Međunarodnog takmičenja Trimo nagrada iz oblasti arhitekture i rekla: Inovativnost, kao spoj razvoja kompanije Trimo i inovativnog razmišljanja, na različite načine podstiče naše zaposlene, naše partnere sa kojima sarađujemo, ali i buduće arhitekte...
Trimo je društveno odgovorna kompanija posvećena negovanju dobrih odnosa sa javnošću i okruženjem u celini. Koncept korporativne društvene odgovornosti je sastavni deo korporativne strategije Trimo kompanije. Trimo veruje da društveno odgovorni pristup treba da se odražava u etičkom poslovanju i zbog toga razvija partnerske odnose koji se baziraju na principima poverenja, integriteta, iskrenoj komunikaciji kao i obostranom uvažavanju i razumevanju okruženja i društvenih uticaja na poslovanje.
Za samo nekoliko godina poslovanja u Srbiji, jednako snažne poslovne veze kompanija je ostvarila i sa firmama koje posluju na našem tržištu: Mercator, Delta, Rodiè MB, Merkur, Ball Packaging Europe, JUB, Coca-Cola, Pink International, Polimark, Iveco, Interex, DIV Vranje, Apatinska Pivara, Grand Motors Ford, Belexpo, Milšped, Interjug AS, Idea Konzum, MPC i mnogi drugi. LOGISTIêKI CENTAR MILŠPED U radnoj zoni naselja Krnješevci, Stara Pazova izgraòen je objekat na parceli površine 60.400m2 (slika desno). U pitanju je projekat distibutivnog centra sa komercijalnim i carinskim skladištem u ukupnoj kvadraturi 20.613m2 (21 643m2 BGP) od ìega je poslovni prostor kompanije MILŠPED na 2.750 m2. Prizemlje objekta zauzima 15.025m2 u prostoru skladišta i 1.463 m2 u poslovnom prostoru, tj. ukupno 17.204m2. Na otvorenim površinama lokacije (44.000m2) organizovani su saobraèajni tokovi, parkinzi za kamione, dostavna i putniìka vozila, otvoreno carinsko skladište i objekat tehniìkog servisa i pranja vozila
Trimo Inženjering d.o.o. Trimo d.d. je još 2002. godine u Srbiji osnovao kćerku firmu (koja je zapošljavala svega pet radnika), i od tada Trimo Inženjering d.o.o. Beograd posluje kao domaće preduzeće. Ono danas poseduje sve potrebne ateste za primenu Trimo proizvodnog programa na teritoriji Srbije, kao i licence za izvođenje građevinskih radova i izradu projektne dokumentacije. Osim što proizvodi krovne i fasadne panele, Trimo Inženjering kupcima nudi kompletna rešenja u segmentu montažnih građevina, projektovanja fasadnih i krovnih panela, projektovanja čeličnih konstrukcija, montaže panela, montaže čeličnih konstrukcija i tehničkog savetovanja.
TRIMO INŽENJERING DOO Bulevar Arsenija Ĉarnojeviăa 99b 11070 Novi Beograd tel: +381 11 21 29 724 21 29 731 fax: +381 11 21 29 726 e-mail: office@trimo.co.yu www.trimo.co.yu
41
promo PROTIVPOŽARNI I SAMOGASIVI PANELI
M-PROFIL Proizvodni program M-Profila se bazira i na proizvodnji jednostrukih limova, obuhvatajući četiri vrste trapeznih profila, profil u obliku crepa, sinusni profil, kao i visoki trapezni profil tzv. visoki val, za premošćavanje velikih raspona koji je ujedno i pokrov i elemenat konstrukcije.
Kompaniju M-PROFIL iz Stare Pazove više puta smo imali prilike da predstavljamo na stranama BUILD magazina, i posebno, proizvodni program sendviÿ panela koji izlaze sa njihovih proizvodnih linija
42
U skladu sa rastućim zahtevima tržišta, posebno odgovarajući na potražnju za sistemima jednostavne, brze i ekonomične gradnje objekata visokog kvaliteta i dugog veka trajanja tokom koga će zadržati sve svoje estetske i kvalitativne osobine, M-Profil iz svog proizvodnog programa izdvaja proizvodnju protivpožarnih krovnih i zidnih (fasadnih) sendvič panela od kamene vune, kao i samogasivih panela sa ispunom od polistirena.
Jezgra sendvič panela iz proizvodnog programa M-Profila načinjena su od materijala sa malim koeficijentom toplotne provodljivosti. Dodatno, prilagodljivi dizajn uklopivih sendvič panela omogućava projektantu i izvođaču radova da na sasvim jednostavan način izbegnu pojavu toplotnih mostova, ne morajući pritom da traže dodatna rešenja na spojevima po obodu svake od površina objekta.
U delatnost M-Profila spadaju i projektovanje, izrada i montaža poslovnih, proizvodnih i skladišnih objekata, kao i izrada čeličnih konstrukcija, čime su stvoreni uslovi za izradu objekata po sistemu ključ u ruke. Pored pomenutog proizvodnog programa M-Profil se bavi i proizvodnjom svih tipova armaturnih mreža za potrebe građevinarstva. Ovako objedinjeno poslovanje omogućava M-Profilu da odgovori velikim zahtevima tržišta. Sa kvalitetnim materijalima, velikim izborom boja, dugim vekom trajanja proizvoda, M-Profil se zalaže da postane i ostane vaš partner u građenju Ŷ
Protivpožarna zaštita objekata ima veoma važno mesto u savremenom građevinarstvu, jednako kao i izvođenje objekata po najvišim standardima toplotne izolovanosti – što sve u godinama korišćenja neposredno daje značajne uštede i doprinosi bezbednosti, energetskoj efikasnosti, a potencijalno doprinosi i zdravijoj životnoj sredini. Zbog svega toga izgradnja tehnički zahtevnih građevina nezamisliva je bez krovnih i fasadnih sendvič panela.
M-Profilov panel na ovaj način daje odličan proizvod sa stanovišta fizike zgrade. Ovakav panel može se primenjivati prilikom gradnje skoro svih vrsta građevina. Jednako uspešno i odgovarajuće mogu se koristiti (i koristili su se) kod jednostavnih skladišta, kao i kod ekskluzivnih poslovnih zgrada i hotela. Dakle, samo je na projektantu, odnosno arhitekti kao umetniku, dato u zadatak da u najvećoj mogućoj meri iskoristi estetske mogućnosti koje pružaju sendvič paneli M-Profila.
Stara Pazova Golubinovaĉki put b.b. tel: +381 22 310 517 310 327 310 345 www.m-profil.co.yu
M-PROFIL
TEMAbroja
OPLATE I SKELE
OPLATE Oplata je privremena konstrukcija koja beton drži na mestu prilikom livenja, i održava ga u željenom obliku sve dok beton ne sazri i oÿvrsne. Oplate mogu imati i funkciju oblikovanja površinskog sloja betona u cilju postizanja željenih estetskih efekata, pa tako mogu biti i izgubljene, tj. jednim delom mogu ostati ugraĀene na/u betonu U BUILD-u upoznajte ìeliìne oplatne sisteme Ruukki za izvoòenje spregnutih betonskih konstrukcija – oplate kojima nije potrebno enterijersko oblaganje Ŷ
Punioci za izradu sitnorebrastih tavanica (TM i LMT), zapravo su nastali kao vrsta izgubljene oplate. U poìetku je primena ugradnih elemenata služila samo zato da bi se dobila ravna donja površina sitnorebraste meòuspratne konstrukcije kako bi se lakše rešila u enterijeru, a zatim je uzela i ulogu termo i zvuìnog izolatora.
Oplate i skelski sistemi spadaju mahom u privremene konstrukcije bez kojih graĀevinska industrija ne može. Dok se oplate primenjuju prvenstveno za ugradnju betona na željeno mesto i u željenom obliku, skele imaju višestruku funkciju - pristup, podupiranje, bezbednost i zaštita... priredila: Jelena Jeremiă, dipl. ing. grač.
Oplate moraju ispunjavati brojne zahteve funkcionalnosti i kriterijume kvaliteta: • moraju biti otporne na udare i habanje • prihvatanje i prenos opterećenja svežeg betona moraju biti izvršeni bez većih deformacija • površina koja je u kontaktu sa svežim betonom ne sme upijati previše vode iz betona, ali i da se može lako ukloniti, bez posledica po površinski sloj betona • materijal oplatne ravni pod uticajem vode ne sme u većoj meri promeniti svoje fizičke osobine i dimenzije • oplata bi trebalo da se koristi više puta • tehnička rešenja oplate treba da omoguće tačno podešavanje na željeni oblik i dimenzije • oplatni sklopovi treba da budu fleksibilni • površina betona mora biti popunjena i ravna • tehnička rešenja oplate treba da smanje utrošak ljudskog rada, posebno prilikom teških i opasnih operacija kod postavke i skidanja. FOTOGRAFIJA SA NASLOVNE STRANE Peri oplate – saznajte u BUILD-u o njihovim Lico i RCS modularnom sistemu podižuèih konstrukcija Ŷ
”ISOPLY” ”BLA@UJKA” VODOOTPORNA [PER PLO^A VODOOTPORNA [PER PLO^A sa finskim tego filmom sa plasti~nom oblogom 120 gr/m² - glatka 2x ili protivklizna 1x debljine od 4 do 30 mm
”@UTA” TROSLOJNA PLO^A ZA [ALOVANJE du`ine 1.5 m / 2 m / 2.5 m / 3 m {irine 0.5 m debljine 21 i 27 mm dimenzije stubova od 20 do 45 cm sa hodom po 5 cm
Delovi oplate Oplatne ravni su delovi oplate koji imaju direktan kontakt sa betonom. Izrađuju se od dasaka, drvenih ploča, iverice, medijapana, lesonita, čeličnih limova, armiranih poliestera, azbestnih kalupa i drugih materijala. Potkonstrukcija je pozicionirana između oplatnih ravni i noseće konstrukcije. Pravi se od drvenih gredica 5x8 ili 10x10cm, čeličnih profila, metalnih roštilja, prefabrikovanih drvenih (punih ili rešetkastih) i metalnih nosača (uglavnom izrađeni od aluminijuma ili gvožđa, rešetkastog ili sandučastog oblika). Noseća konstrukcija predstavlja spoljašnji deo oplate i takođe može biti od drveta ili metala. Njena uloga je da primi sva opterećenja oplatnih ravni i potkonstrukcije i prenese ih na čvrstu podlogu. Sredstva povezivanja i regulacije služe za povezivanje oplatnih površina, noseće i potkonstrukcije. Materijal za ovo je uglavnom paljena žica, armatura, ankeri sa navojima i zavrtnjima, namenski pravljena klešta, drveni klinovi...
”OKOV ZA @UTU ” veznici za stubove veznici za zidove distanceri klinovi
GENERALNI DISTRIBUTER I UVOZNIK ZA SRBIJU FABRIKE JAVOR PIVKA SLOVENIJA
STOVARIŠTE ul. Višnjiìka 91ž (Rospi çuprija) tel. 2085 878, 2085 897 www.interkomercad.co.yu e-mail: intkom7@infosky.net
INTERKOMERC A.D. Terazije 27 11000 Beograd tel. +381 11 3237 328 2025 180 2025 182 fax. +381 1143 32 42 060
TEMAbroja
SKELE
Vrste oplata Oplate možemo podeliti prema materijalu, sistemu postavljanja, nameni... Tako možemo razlikovati nekoliko vrsta oplata, i ne zalazeći u svaku od podela posebno, nabrojaćemo ovde one koje se najčešće koriste: • klasične oplate su one krojene na mestu korišćenja i obično su od drveta • prenosne oplate su obično metalne ili u kombinaciji metala i drveta. Koriste se za zidove (oplate zidova) i za ploče (oplatni stolovi) • složene oplate se koriste za tunele ili zakrivljene konstrukcije • inženjerska konstrukcija oplate uglavnom se primenjuje kod većih poduhvata niskogradnje, kao što je izrada brana, potpornih zidova i slično • samopodižuće oplate se koriste u slučajevima kada se gradi u etapama • klizne oplate se kontiunirano pomeraju po visini, uz pomoć hidrauličkih dizalica, kada se betonira prsten po prsten (silosi, veliki šahtovi, betonska jezgra objekata...) • čelični kalupi na vibro-stolovima takođe spadaju u vrstu oplata a koriste se prilikom izrade prefabrikovanih elemenata za industrijsku gradnju
Ostale vrste oplata su one za estetsko oblikovanje površine betona, za cevovode, prskani beton na kosturu od armature i rabic pletiva, tekstilne oplate za sanaciju odrona... U ovom broju BUILD magazina predstavièemo vam i Simprolit sistem – dugoveìnu, termoizolacionu, paropropusnu i vatrootpornu trajno ugraòenu oplatu Ŷ
Tok rada sa oplatom Pre montaže oplatnog sistema elementi i sklopovi se sortiraju prema projektu, vrši se pregled i otklanjanje manjih nedostataka i premazivanje oplatnih površi sredstvom protiv prijanjanja betona. Prenos do mesta montaže se vrši ručno ili mašinski, nakon čega se elementi oplatnog sistema sklapaju u celinu. Tokom livenja, prati se ponašanje oplate pri porastu opterećenja, uočavaju se deformacije, procurivanje gela (cementnog mleka), itd. Oplata mora ostati pod nadzorom sve dok i sam beton ne postigne projektovane mehaničke karakteristike kako bi mogao preuzeti ulogu noseće konstrukcije. Postupak skidanja oplate definiše se u projektu oplate i treba izbegavati svako nasilno delovanje na oplatu. Nakon skidanja oplate pristupa se mehaničkom čišćenju (struganjem, četkanjem, brušenjem) i eventualno pranju vodom pod pritiskom, zatvaranju rupa od prethodne upotrebe, krpljenju slučajnih oštećenja ili čak zameni delova ili kompletne oplatne ploče, premazivanje zaštitnim premazima ili bojama, i na kraju sortiranje i slaganje elemenata i sklopova.
44
Pod skelama u graĀevinarstvu najÿešýe se podrazumevaju privremene konstrukcije koje služe za pristup svim delovima objekta u izgradnji, rekonstrukciji ili restauraciji. MeĀutim, skele se koriste i kao dopuna oplatnim sistemima gde imaju zadatak preuzimanja optereýenja koje najkraýim putem treba da prenesu na ÿvrste oslonce. Despotova kula u Smederevu ìuvena je po krstu i napisu u opeci iz 1428. godine. Kao i na drugim spomenicima kulture iz tog i ranijih vremena, i na njoj se jasno vide rupe u zidu, rasporeòene pravilno. Uz pomoè ovih otvora, tokom gradnje, skela je priìvršèivana za objekat, i nakon uklanjanja ostali su tragovi stari koliko i kula Ŷ
Kontrole i sigurnosne mere Sigurnosne mere su naročito neophodne u fazi mašinskog transporta, kao i prilikom montaže/demontaže elemenata oplate, posebno onda kade se radovi odvijaju na visinama i dubinama. Posebno treba obratiti pažnju pri montaži i demontaži oplata na fasadi, kada je neophodna puna zaštita (obavezna je primena sigurnosnog pojasa i užeta za vezivanje). Kontrola oplate od montaže do demontaže obuhvata čitav skup zasebnih kontrola: • kontrola stanja i kvaliteta elemenata i oplatnih sklopova pre transporta i montaže • kontrola redosleda montaže elemenata i sklopova • kontrola položaja oplate u prostoru • kontrola sigurnosti veza elemanta i sklopova • kontrola stabilnosti sklopova • kontrola deformacija oplate u fazi ugrađivanja betona • kontrola roka popuštanja i demontaže oplate (set uzoraka betona na licu mesta i provera prirasta čvrstoće) • kontrola redosleda demontaže – prema projektu demontaže • kontrola stanja elemenata i sklopova nakon upotrebe Ŷ
Opterećenja koje skele preuzimaju na sebe jesu sopstvena težina nedovršene konstrukcije ili delova objekta, kao i težine pokretnog i slučajnog opterećenja. Njihov zadatak je da sve ove sile prenesu na tlo, druge konstrukcije ili očvrsle delove konstrukcije koja je u izgradnji... Osnovni delovi skelskih sistema su: • štapovi (vertikalni za prenos opterećenja, i horizontalni za povezivanje sistema na koje će se zatim oslanjati i pristupne staze, dok kosi štapovi služe za prenos opterećenja i ukrućivanje) • ramovi (za vertikalno postavljanje, ubrzavaju montažu i ukrućuju skelu) • elementi za spajanje i nastavljanje (moraju biti rešeni pouzdano, jednostavno i praktično kako bi i čitav skelski sistem ispunjavao sve uslove bezbednosti, kao i da bi radovi na postavci i demontaži skele bili brzi i bezbedni) • elementi za regulaciju imaju zadatak da dimenzije i oblik skele prilagode svakom željenom obliku i položaju • oslonačke papuče služe da vertikalne štapove skele drže na mestu (da spreče klizna pomeranja po x i y osi kada je skela na tvrdoj podlozi, ili da zaustave pomeranje po z osi, odn. potonuće skele, na manje čvrstoj tački oslonca) • toranj ili jaram je osnovni element svake skele – sastoji se od dve paralelne površi sistema štapova, povezanih u prostoru.
Vrste i podele skela Klasične skele se prave od drvenih oblica,
Doka je jedno od najznaìajnijih imena u oblasti oplatnih sistema za graòevinarstvo na domaèem tržištu ali i šire. Remo-oplate èemo vam predstaviti kroz njihov program oplata za mostove, tunele i druge objekte posebne namene. Ova firma je tamo gde se izvode najzahtevniji graòevinski radovi Ŷ
tesane građe i pripadajućih sredstava veza (ekseri i vijci), nastavljanja (drveni obrazi, gvozdeni okovi), oslanjanja (drvene grede – jastuci) i regulacije (drveni klinovi).
Savremene skele se uglavnom sastoje od čeličnih cevi (laka skela – Ø48,3mm-80mm; teška skela – Ø80mm-200mm), sa specijalnim spojnicama na vijke (ortogonalne i obrtne), trnovima za podužno nastavljanje, oslonačkim
TEMAbroja papučama i glavama, regulatorima dužine sa rupicama i trnovima, ili regulatorima sa navojem. Takođe, osnovnu konstrukciju mogu činiti i ramovi uz koje idu isti prateći elementi.
Prema nameni i nosivosti razlikujemo lake (fasadne, radne, zaštitne...) i teške (nosive skele za horizontalne, kose i lučne konstrukcije visokogradnje i inženjerske konstrukcije, mostove, grede, ploče).
Prema statičkom sistemu skele delimo na sisteme štapova sa delimično uklještenim vezama i sisteme ramova sa delimično uklještenim i zglobnim vezama (one danas preuzimaju primat kao veći garanti bezbednosti).
Pokretne skele se primenjuju u onim slučajevima kada je vremenski interval izvođenja radova kratak, ili kad nije neophodno baratati sa velikim opterećenjima (prilikom montaže plafona, lakih konstruktivnih elemenata, instalacija, kao i dekorisanja prostora, molerskofarbarskih radova, itd). One se sastoje od radne platforme i podizne konstrukcije (hiraulični kran, makaze...), sa sopstvenim točkovima ili mogu biti postavljene na kamione. Ovakav način je pogodan za sve vrste pristupa (ne oduzima vreme i prostor neophodan za velike skelske sisteme), naročito u urbanim sredinama kada postoji rizik za prolaznike, a visoki su kriterijumi za dodelu svih vrsta dozvola. Predstavièemo vam i noseèe platforme italijanske kompanije Venpa3, koje na domaèe tržište donosi firma Prorent Ŷ
Redosled rada Izrada temelja za skelu vrši se na bazi detaljne analize opterećenja, rade se kvalitetni temelji (najčešće od betona), i osigurava se čvrsta veza stubova skele sa temeljima putem podložne ploče (stope) i ankera. Pristupa se montaži stubova, sa istovremenim povezivanjem horizontala i dijagonala, pri tome se spojnice (vijci) pritežu do pola. Zavisno od visine skele, vrši se ankerisanje žičanim zategama za tlo ili ankerima za objekat, montaža regulatora visine i viljuški za prihvatanje konstrukcije (objekta ili oplate), fiksiranje gornjeg kraja skele za objekat (oplatu), regulacija visine, uz istovremeno dotezanje vijaka do kraja. Prilikom demontaže najpre se vrši popuštanje vijaka, zatim se (odozgo nadole) demontiraju pojedini elementi skele, vrši se pregled elemenata skele, pojedini se šalju na eventualnu opravku, obavlja se čišćenje, premazivanje antikorozivnom zaštitom, bojenje, podmazivanje i na kraju – skladištenje. Projekat skele mora postojati, i treba da sadrži: statički račun, dispozicija (izgled skele), proprečni preseci (prikaz svih karakterističnih mesta), osnova skele, detalji veza i osiguranja, specifikacija materijala oblikovanje, proračun i dimenzioniranje temelja skele, tehnički opis.
Prilikom postavljanja skele treba znati, i voditi računa, o nekoliko stavki: • svaka figura koja formira skelu mora biti nedeformabilna – u obliku trougla • svaki čvor u skeli mora biti osiguran – sprečena pomeranja u sva tri ortogonalna pravca: x, y i z • temelji skele moraju biti potpuno stabilni (bez sleganja) i da imaju potrebnu nosivost • udari na štapove izvan zone čvorova moraju biti sprečeni (vrlo su osetljivi jer dolazi do kombinacije normalnih i sila savijanja). Veoma je značajno da se uzmu u obzir sva vertikalna opterećenja: vlastita težina skele, težina oplate i konstrukcije, pokretno opterećenje (radnici, materijal, alat, mašine, pomoćna sredstva), slučajno opterećenje (vetar), slučaj većeg nagomilavanja materijala, dinamički udar.... Skela (kao i oplata) mora biti osigurana (ankerisana) od odizanja vetrom ili od prevrtanja, u slučaju bočnog udara vetra. Kod proračuna, pritisak vetra se uzima za celu površinu figure formirane skelom, uključujući i površinu oplate i konstrukcije u ravni te figure.
Negrađevinske skele: zaštitne skele (od pada), zaštitni krovovi, panoi i oglasi, jarboli, tribine i sl. Svaki od navedenih slučajeva ima svoja pravila prilikom postavljanja i upotrebe i trebalo bi ga ponaosob analizirati.
Kontrolne i sigurnosne mere Prilikom postavljanja sistema skela treba obratiti pažnju na: • pregled stanja i kvaliteta elemenata za skelu pre upotrebe • kontrolu temelja, vertikalnosti/horizontalnosti svakog štapa/stuba • kontrolu zatezanja vijaka • kontrolu ponašanja skele u fazi nanošenja opterećenja • kontrolu popuštanja skele – prema planu popuštanja i demontaže • sigurnost radnika • obaveznu ogradu (kod radnih skela).
Svi sistemi oplata i skela koje smo naveli u ovom tekstu dostupni su i na našem tržištu preko nekoliko specijalizovanih firmi i na narednim stranama BUILD-a moći ćete da upoznate one najeminentnije. Svaka od njih će vam rado predstaviti svoj program, predstaviti svoja rešenja i načiniti odgovarajuću ponudu Ŷ Na domaèem tržištu je jaka konkurencija u oblasti graòevinarstva koja se odnosi na skelske sisteme. Najveèa evropska imena u proizvodnji skela zastupljena su i kod nas preko firmi Sciurus, Topers, Baumann-Beograd... Sve njih èemo upoznati na narednim stranama BUILD magazina Ŷ
45
TEMA broja Najpriznatiji internacionalni brend u oblasti skela, Wilhelm Layher GmbH Co. KG, renomirani evropski proizvoĀaÿ skela, još od 2004. godine prisutan je na našem tržištu preko zastupnika firme Sciurus doo iz Beograda. O firmi Layher, ÿije je sedište u nemaÿkom gradu Güglingen-Eibensbachu, razgovaramo sa predstavnikom Kompanije Sciurus-Layher iz Beograda, gospodinom Elmarom Knieselom: Ime Layher poznato je veý 60 godina širom sveta kao sinonim za visokokvalitetne, isprobane sisteme skela, potpune servisne usluge i pouzdano partnerstvo - istiÿe gospodin Kniesel i nastavlja - Sve je poÿelo od jednog vizionara, Wilhema Layhera, ÿoveka bogatog idejama i jake volje, a razvilo se u familijarno preduzeýe orijentisano na buduýnost...
SCIURUS DOO Bul. Arsenija Ĉarnojeviăa 78 11070 Novi Beograd tel: +381 11 212 96 88 fax: +381 11 313 35 83 mob: +381 63 322 799 e-mail: mail@sciurus.co.yu www.sciurus.co.yu www.skele.co.yu
46
APSOLUTNI EVROPSKI LIDER
SCIURUS-LAYHER NEPRIKOSNOVENI SKELSKI SISTEMI
Layher u Nemačkoj zapošljava 600 radnika, i još 300 u 13 kćerki firmi i prodaji širom sveta, i apsolutni je evropski lider u domenu skela. Gospodin Kniesel naglašava da Kompanija svojom kompetencijom i bogatim iskustvom pruža perfektnu podršku kod svih pitanja u domenu izrade skela: – Vršimo detaljno projektovanje u saradnji sa kupcima, realizujemo i najkomplikovanija idejna rešenja. Rezultat svega navedenog su kvalitetno rešavanje problema vezanih za skele i proizvodi koji osiguravaju bezbednost i olakšavaju radni dan na gradilištu.
Layher Blitz fasadna ramovska skela je brz, neuni-
Layher Allround je sinonim za modulsku skelu koja zamenjuje konvencionalne. Svojom jedinstvenom tehnikom sklapanja Allround čvor pruža nenadmašnu fleksibilnost u korišćenju: na gradilištima u industriji (avio, hemijskoj...), elektranama i brodogradilištu, na priredbama i predstavama. Poređenja sa drugim proizvođačima pokazala su velike prednosti Layher Allround skele: • vreme pri sklapanju i demontaži kraće i 70% • ušteda u težini potrebnih komponenti do 28% • uštede u održavanju i gubitku vrednosti do 60%.
Layher Keder sistem (skelu obloženu kasetnim pločama ili platnom), i Protect sistem koji se uklapa sa Blitz i Allround-om i pruža najveću zaštitu: kod saniranja azbestnih ploča ili peskarenja, kod zaštite od buke i nevremena i zaštite prolaznika. Layher kasetni krov je sistemski nezavisan skelski sistem raspona do 39m, za zaštitu od nevremena. Layher Event sistemi: tribine, podijumi i bine za profesionalni show, obećavaju uspešan nastup, kako na otvorenom, tako i u zatvorenom prostoru, bilo da je u pitanju rok-koncert ili sportska manifestacija.
Da li kao radna, zaštitna, fasadna ili podupiruća, unutrašnja, plafonska ili pokretna skela, uvek je sigurnost i zaštita radnika prisutna. Pomoću računara, Layher Allround-čvor, dokazan još 1974. godine, ponovo je usavršen i dobijen je novi čvor K2000+. Rezultat: • mnogo veća nosivost • sila savijanja prečaga +49%, a dijagonala +113%.
Layher u ponudi ima i tornjeve (pokretne i stepenišne), merdevine (aluminijum i drvo), kao i ostali pribor za skele: nosače, spojnice, mreže i točkove za skele, obrtna vretena, ali i mnogobrojne komponente za sve skelne sisteme: zaštite na gradilištu, sistemi ograda i prilaza, software za proračunavanje fasadnih skela, i Geda – liftovi za gradilišta
štiv i stabilan sistem koji će ispuniti brojne zahteve, a obimna i promišljena ponuda komponenata čini ga rentabilnim, kako u oblasti skela, tako i u maloj privredi. Ramovi određuju širinu skele, i osnova su za varijacije: širine 0,73m, od čelika, duboko toplo pocinkovana; širine 0,73m, od trajnog aluminijuma; i širine 1,09m, od čelika. Podove birate po dužinama od 1,57m, 2,07m, 2,57m, 3,07m, i 4,14m (čelik, aluminijum, masivno drvo, aluminijumski ram sa šperpločom – Robustpod).
www.buildmagazin.com
TEMA broja
PRIþA SA NASLOVNE STRANE
OPLATE PERI Lico – oplata stubova bez krana
Firma Peri intenzivno investira u budućnost, odnosno pružanje servisnih usluga. Iz tog razloga veliki broj naših inženjera obučen je da stručno i efikasno pruži svu neophodnu podršku klijentima shodno stalno rastućim proizvodnim kapacitetima i najkvalitetnijim materijalima. Zahvaljujući velikoj inovativnoj snazi, širom sveta rasprostranjena Kompanija će i ubuduće svojim klijentima pružati mogućnost racionalne, ekonomične i sigurne gradnje uz pomoć najmodernijih i najefektivnijih Peri sistema i rešenja koje vam predstavljamo:
Peri Lico je lagana oplata za izradu stubova kvadratnih i pravougaonih poprečnih preseka dimenzija od 20x20cm do 60x60cm, podesiva u intervalu od 5cm. Sa dodatnim ankerom moguća je izrada oplate dimenzija platna do 60x130cm. Svi elementi se mogu ručno postavljati, a delovi za spajanje su pričvršćeni na samim elementima oplate. Lico elementi stubne oplate se izrađuju u visinama od 0,5m, 1,0m i 3,0m. Oplata dozvoljava visoki pritisak sveže betonske mase, sve do 80KN/m².
RCS – modularni sistem podizanja po šinama
PERI MAXIMO Peri Maximo je fleksibilna zidna ramovska oplata, prilagođena za eficijentniji rad sa uređenim rasterom fuga i mesta ankerovanja, koja se koristi u stambenoj i industrijskoj gradnji. Dozvoljeni pritisak sveže betonske mase iznosi 80kN/m². Zahvaljujući inovativnom konusnom sistemu ankerovanja, izrada oplate se pojednostavljuje, bez upotrebe distancer cevi (juvidur cevi) i radom samo sa jedne strane oplate. Maximo, pored uštede vremena i materijala pri izradi oplate, kao i minimiziranja grešaka prilikom montaže (svako anker mesto mora biti popunjeno), otvara i nove mogućnosti u smislu kvalitetnijih površina vidljivog betona. Ujednačen raspored otvora za ankerovanje potvrđuje tu činjenicu.
Peri RCS (Rail-Climbing-System) je modularni multifunkcionalni sistem podižućih konstrukcija. RCS nosiva skela za oplatu sa kolicima i samopodižućim mehanizmom nudi sveobuhvatan sigurnosni koncept izrade oplate na velikim visinama. Već od prvog takta betoniranja koristi se radna platforma sa kolicima koja omogućavaju horizontalno pomeranje platna oplate za 75cm, tako da oplata za vreme armiranja ima funkciju leđobrana. RCS podižući zaštitni paneli služe za sveobuhvatno oblaganje etaža koji je u izgradnji, pružaju zaštitu od vetra i loših vremenskih prilika, a zahvaljujući osećaju sigurnosti, značajno se povećava produktivnost personala. Pored toga paneli mogu da služe kao veliki reklamni prostor. U oba slučaja je podižuća konstrukcija, preko penjajuće papučice (čak i prilikom procesa podizanja), sigurno povezana sa objektom
www.buildmagazin.com
Veý gotovo 40 godina PERI važi za kompetentnog partnera graĀevinskih firmi za sva pitanja u oblasti tehnologije sistemskih oplata i skela. Sa 45 ýerki-firmi i 100 efikasnih logistiÿkih centara, opslužuju preko 65 nacionalnih tržišta širom sveta, uvek na raspolaganju svojim klijentima, sa izuzetnim razumevanjem za specifiÿnosti pojedinaÿnih zahteva i uvek fokusirani na iznalaženje najboljih rešenja za projekte svojih komitenata
BFD spojnica je jedini vezni deo za sve spojeve Maximo elemenata, tako da su u potpunosti kompatibilni sa TRIO sistemom Ŷ
®
PERI-OPLATE DOO
Jurija Gagarina 81 11070 Novi Beograd tel: +381 11 215 31 48 215 35 49 fax:+381 11 318 59 62 e-mail: office@peri.co.yu www.peri.co.yu
47
TEMAbroja PRORENT je osnovan u novembru 2004. godine i posluje kao sastavni deo velikog sistema VENPA3 iz Italije ÿije je sedište u gradu Trevizu. Za poslednje tri godine postigli su znaÿajne rezultate u iznajmljivanju i prodaji graĀevinskih dizalica razliÿitih profila. Asortiman koji poseduju je takav da pokriva celokupne potrebe graĀevinskog sektora i svih drugih sektora delatnosti u kojima imaju svrsishodnu namenu
PRORENT GRAĉEVINSKE DIZALICE
Mašine Prorent-a zamenjuju klasične skele, komplikovane za montažu i demontažu, skupe i veoma gabaritne, i uz to i rizične za građevinare i prolaznike. Prateći svetske tokove u građevinarstvu i poslujući po principima savremenih evropskih zahteva, koji ne dozvoljavaju upotrebu klasičnih skela na rizičnim mestima, u Prorent-u žele da promovišu nove trendove i tehnologije u građevinarstvu.
Prorent d.o.o. raspolaže mašinskim parkom za sve vrste radova na visini, neophodne pri izgradnji proizvodnih hala, logističkih centara, supermarketa, montaži čeličnih, drvenih i betonskih konstrukcija, panela, instalacija... Jednostavno rečeno, ponuda Prorent-a je najbolji mogući izbor za brzo i efikasno izvršenje svih radova na visini.
Mašinski park firme Prorent sastoji se od sledećih tipova dizalica:
Za kompletan asortiman dizalica Genie i Merlo, firma poseduje stručno obrazovan, osposobljen i kvalifikovan kadar radnika i operatera za upravljajnje mašinama i obuku potencijalnih klijenata, pri čemu se dobija odgovarajući sertifikat o obučenosti. Obezbeđen je 24-časovni servis koji čine dve mobilne ekipe hidrauličara i električara, brza zamena mašina usled nastanka kvara koji nije moguće otkloniti u kratkom vremenskom periodu.
• Vertikalne makazaste Genie platforme – na elektro i dizel pogon, radnih visina od 8, 10, 12 i 18 metara, nosivosti od 454 do 680 kg, sa duplim komadama. • Artikularne bumove Genie – na elektro i dizel pogon, sa Z lomljivom rukom, radnih visina 12 i 16m, nosivosti 227kg, upravljanje iz korpe. • Teleskopski bum – na dizel pogon, radne visine 28m, nosivosti do 227kg. • Korpe na kamionu (Nissan, Mercedes, Iveco) – na dizel pogon, radne visine 14, 20, 26 i 28m, nosivosti do 200kg, hidraulična ruka. • Viljuškari – na plinski i dizel pogon, novi i remontovani, radne visine do 4 metra, nosivosti do 2,5 tone. • Merlo teleskopski viljuškari, na dizel pogon, nosivosti od 3,5t na radnoj visini od 13m i nosivosti od 4t na radnoj visini od 25m Ŷ
PRORENT DOO
ATAR 19 br.2 21203 Veternik tel: +381 21 820 015 fax: +381 21 820 016 e-mail: prorentkomerc@neobee.com www.prorent.co.yu
48
www.buildmagazin.com
TEMA broja þELIþNE OPLATE ZA SPREGNUTE KONSTRUKCIJE
STEEL COMP Ruukki Steel comp, tzv. Lastin rep, je posebno projektovan elemenat za upotrebu u spregnutim betonskim konstrukcijama. Steel comp je elemenat velike nosivosti i male visine, od čelika posebnog kvaliteta, koji ima skoro ravnu završnu površinu. Moguće je da bude i plastificiran, tako da nije potrebno naknadno postavljati spušten plafon, jer Steel comp zadovoljava estetske zahteve i očekivanja u enterijeru , a moguće je preko posebnih vešaljki postaviti i instalacije i osvetljenje, bez dodatnog bušenja lima. Svaka vešaljka je nosivosti do 1kN. Steel comp je proizveden od tankog valjanog
Steel comp se proizvodi u debljinama 0,7, 0,9
čelika, kvaliteta S 350GD, prema Euronormi 10147, sa zateznom čvrstoćom od 350N/mm2. Lim je toplocinkovan sa debljinom sloja cinka od 275grama po kvadratnom metru, tj 20mikrona, sa obe strane. Može biti i dodatno zaštićen: plastificiran u debljini 25mikrona, a adekvatno zaštićen sa suprotne strane. Debljina i kvalitet zaštite može biti i drugi, prema posebnoj porudžbini.
i 1,1mm. Plastifikacija je moguća, ali sa izuzetkom za lim debljine 0,7, tj. samo za debljine 0,9 i 1,1mm. Limovi se seku po porudžbini, do maksimalne dužine od 12m. Tolerancije za dužinu su do 5mm. Limovi se pakuju u standardne pakete od najviše 22 lima u jednom paketu. Korisna pokrivna širina lima je 750mm, sa korakom od 187,5mm, visina 46,5mm.
U kompozitnom elementu, spregnut sa betonom, Steel comp preuzima ulogu armature delimično ili kompletno, tj. napone zatezanja, tako da povećava nosivost ploče formirane na ovaj način.
Minimalna debljina spregnute betonske ploče izlivene u Steel comp-u mora biti 10cm. Ovo zapravo znači da čista debljina betona mora biti najmanje 5 centimetara. U Ruukki-ju je moguće poručiti i Steel comp grede (I i C preseka), i stubove (koji su oblog ili ugaonog preseka izrađenog od čelika koji praktično predstavlja kalup za izradu betonskog stuba). Kao i limovi za oplatu ploče, i grede i stubovi zadovoljavaju estetske zahteve savremenog dizajna.
Kompaniju Ruukki veý smo imali prilike da predstavimo u magazinu BUILD, ali i u ovom broju njihova rešenja za graĀevinsku industriju donose inovacije, uz visok kvalitet proizvoda i vrhunski dizajn. Ovoga puta je pred vama Steel comp – rebrasta ÿeliÿna oplata za izvoĀenje spregnutnih konstrukcija, koja nakon izvoĀenja radova ostaje kao dekor unutrašnjeg prostora i funkcionalni nosilac instalacija
Steel comp je dimenzionisan prema Eurocod-u 3, dok su svi uslovi optereèenja i koeficijenata definisani standardom Eurocod 1. Ujedno, Steel comp zadovoljava kvalitete standarda ISO 9001.
RUUKKI HUNGARY Kft. Predstavništvo Beograd
Ruukki poseduje softvere koji precizno dimenzionišu Steel comp elemente za izradu spregnutih konstrukcija. Sve potrebne tehničke podatke za dimenzionisanje možete dobiti direktno od Ruukki predstavništva u Beogradu www.buildmagazin.com
Glavna 13m 11080 Zemun tel/fax: +381 11 3076 192 3076 193 e-mail: ruukki.serbia@ruukki.com www.ruukki.com/rs www.ruukki.com/sites
49
TEMA broja Topers d.o.o od osnivanja 1990 god. pruža usluge iz oblasti graĀevinarstva u smislu rentiranja graĀevinskih skela i restauracija fasada
BRZOMONTAŽNI SKELSKI SISTEMI
TOPERS Rentiranje skela – davanje u zakup Topers d.o.o. vrši rentiranje – davanje u zakup, nekoliko različitih skelskih sistema. U njihovoj ponudi zastupljena su imena najpoznatijih evropskih proizvođača ramovskih i višesmernih skela, pa tako se ponuda sastoji iz: • ramovskih fasadnih skela – Blitz Gerustet (slika levo i desno) • višesmernih prostornih skela – Allround Gerustet (slike dole) • radnih platformi (pokretnih i statičnih) nemačkog proizvođača Layher.
Topers brzomontažni skelski sistemi (ramovski i višesmerni) po svojoj konstrukciji tj. tehniìkim rešenjima, omoguèavaju, pored brže montaže istih, i mnogo viši nivo bezbednosti za neposredne korisnike. Zahvaljujuèi svim ovim odlikama veèa je produktivnost tj. veèi je uìinak a manji utrošak vremena i radne snage u odnosu na klasiìne cevne skelske sisteme Ŷ
Usluga zakupa skele kod firme Topers d.o.o. podrazumeva: • davanje skele u zakup – isporuka skele • transport skele • montaža/demontaža skele • izrada nadstrešnica iznad ulaza/prolaza
• postavljanje zaštitnih mrežastih PVC zastora • izrada projekta izvedenog stanja skelske konstrukcije sa prilogom mera zaštite i bezbednosti na radu • izrada uzemljenja skele sa izdavanjem sertifikata od strane nadležne institucije. Ramovski i višesmerni brzomontažni skelski sistemi tipa Layher koje Topers nudi u zakup poseduju: • Uverenje o primenjenim međunarodnim konvencijama i propisima o bezbednosti i zdravlju na radu • Stručni nalaz o izvršenom ispitivanju uređaja – oruđa za rad izdatih od strane Mašinskog fakulteta univerziteta u Beogradu u skladu sa standardima i normama EU.
Topers d.o.o. raspolaže stručnim i iskusnim kadrovima sa potrebnim licencama i sertifikatima za rad na visini kao i potrebnom dokumentacijom iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu a u skladu sa važećim zakonima RESTAURACIJA FASADA OD TOPERSA
TOPERS DOO BEOGRAD Preduzeăe za revitalizaciju fasada, završne radove u gračevinarstvu i rentiranje gračevinske opreme – skela Dunavska br.25 11000 Beograd tel: +381 11 2637 416 fax: +381 11 303 8942 mob: 064 29 59 011 e-mail: topers@beotel.yu www.topers.co.yu
50
U poslednjih 17 godina uspešno se bave restauracijom fasada objekata pod zaštitom – spomenika kulture. Reference su im fasade objekata: Starog dvora (Skupština grada Beograda), Savezne Skupštine, Narodne banke Srbije i fasade mnogih drugih javnih i poslovnostambenih objekata Ŷ
www.buildmagazin.com
BAUMANN Godine 2001. Altrad grupa preuzima firmu Baumann sa svojih 200 zaštićenih patenata i osniva današnju firmu Altrad Baumann GmbH sa sedištem u Laupheim-u. Otvaranjem istočnoevropskog tržišta Altrad Baumann otvara svoja predstavništva i u zemljama bivše Jugoslavije. Predstavništvo Beograd za teritoriju Srbije i Crne Gore posluje od 2005. godine. Altrad Grupa je najveći evropski proizvođač mešalica za beton, ali i u segmentu građevinskih skela, sa 9 svojih firmi koje se bave proizvodnjom ramovske fasadne, modulske i aluminijumske pokretne skele, takođe se nalazi na samom svetskom vrhu. Ramovska skela ProfiTech Plus sa svim svojim karakteristikama, kao što su brzina montaže i demontaže, elementi od pocinkovanog čelika ili aluminijuma, male težine, visoka nosivost, evropski i domaći sertifikati, postala je najtraženiji tip moderne skele na našem tržištu. Jedna od naših najvećih firmi za rentiranje građevinskih skela – MB Company, uspešno koristi upravo ovaj sistem skela. Sve Altrad Baumann skele mogu se kombinovati sa drugim nemačkim sistemima skela, što kupcima omogućava da ne budu zavisni samo od jednog proizvođača.
Danas firma Altrad Baumann proizvodi sistem oplate MidiBox, od pocinkovanog čelika koji trpi opterećenje svežeg betona od 60kN/m².
TEMA broja Firmu BAUMANN GmbH – Laupheim, Nemaÿka, osnovao je 1970. godine Wolfgang Baumann. Ona i danas, meĀu graĀevinskim kompanijama, važi za pionira ergonomiÿnosti i racionalnih rešenja na gradilištu. BAUMANN sigurnosni sistemi i funkcionalna rešenja za sve vrste zanatskih radova na gradilištu, omoguýili su da BAUMANN GmbH postane lider na evropskom tržištu
MidiBox Plus je proizveden od jačih čeličnih profila i trpi opterećenje od 80kN/m². Ovaj sistem se proizvodi u tri različite visine 150, 270, 300cm sa širinama od 25 do 240cm. Prefektno rešenje spoljašnjih uglova kao i optimalna klješta za oplatu često su predmet kupovine firmi koje poseduju Hünnebeck RASTO sistem. Naime, ova dva sistema su indetična i vrlo često se koriste kombinovano, kao sto je to slučaj na gradilištu Univerzijade u Beogradu. Segment građevinskih mašina obuhvata hidraulične platforme sa maksimalnom, nosivošću od 3t, koje omogućavaju brže i sigurnije oziđivanje. Upravo kod industrijske gradnje je na taj način moguće ozidati zidove do 7,5m visine bez velikog napora.
Lakirani profilni oplatni sistem firme Baumann GmbH je dugo vremena bio sastavni deo svakog gradilišta u Evropi i jedan od najprodavanijih oplatnih sistema.
Baumann d.o.o. prodaja obuhvata: Altrad GmbH i SBH GmbH ramovske skele, modulske skele, pokretne aluminijumske skele, ramovski sistem oplate, oplata ploče, oplata stubova, rovne oplate, podgrade, tribine, građevinske mašine, liftovi za gradilišta Ŷ
BAUMANN DOO Preduzeăe za trgovinu, usluge i inženjering 11000 Beograd Kraljice Katarine 95 tel/fax: +381 11 25 42 955 mob: +381 63 786 78 43 www.altradbaumann.co.yu e-mail: vladimir5@gmx.de tel/fax: +49 211 58 00 20 65 www.altradbaumann.de
www.buildmagazin.com
51
TEMAbroja Primena oplatnih sistema je nezaobilazni faktor za realizaciju bilo kog projekta. Uz oplatne sisteme koje firma REMO OPLATE ima u svojoj ponudi postižete gradnju objekta u što kraýem vremenskom roku, ekonomiÿnost bez žrtvovanja kvaliteta ili celovitosti projekta uz ukupni pozitivni ekonomski rezultat. Delatnost firme REMO OPLATE, kako u Beogradu tako i u celom regionu, jeste prodaja, iznajmljivanje i reparacija oplatnih sistema
OPLATNI OPLATNI SISTEMI SISTEMI
REMO
o zaštiti i bezbednosti na radu. Ono po čemu su
Remo oplate prepoznatljive na tržištu jesu specijalni oplatni sistemi za izgradnju svih vrsta atipičnih konstrukcija: tunela, brana, mostova... Ovde se ponuda firme ne završava, pa tako u programu Remo oplate imaju i različite vrste modernih građevinskih skela, kako modularnih tako i ramovskih. Sve skele poseduju evropski sertifikat. Osim svega prethodno rečenog, u ponudi Kompanije stoji i sav dopunski i potrošni materijal za izradu i eksploataciju oplate.
Projekat oplate za konkretni objekat dolazi direktno od proizvođača čiji se proizvodni pogoni nalaze širom Evrope: u Švajcarskoj, Austriji, Nemačkoj, Rumuniji... Uz najekonomičnije rešenje oplate za vaš objekat inženjeri i monteri Remo oplata pružiće vam i stručno-tehničku pomoć na samom gradilištu. U ponudi firme Remo oplate nalaze se oplatni sistemi za civilnu, industrijsku i inženjersku gradnju. Pri proizvodnji svih oplatnih sistema koristi se najsavremenija tehnologija izrade. Zidne oplate, ručne i kranske montaže, nosivosti od 60 do preko 100kN/m2 sveže betonske mase prema normi DIN EN 18202, imaju skoro neograničenu primenu zahvaljujući širokom dijapazonu dimenzija panela. Zaposleni u firmi Remo oplate naglašavaju kao posebnu prednost saradnje sa njima i to što veze sa klijentima ostaju neraskidive – ostaju kao prijatelji i nakon obavljenog posla jer njihov glavni cilj poslovanja jeste saradnja na obostrano zadovoljstvo. Stav kompanije prema svim klijentima jeste da pronađu najekonomičnije i najuniverzalnije rešenje, a sve u okviru klijentovih materijalnih mogućnosti.
REMO OPLATE 11080 Beograd-Zemun Batajniÿki put 2 tel: +381 11 2612 882 2618 883 2694 986
e-mail: remoformwork@eunet.yu www.remoformwork.com
52
Plafonske oplate u Remo ponudi kreću se od klasičnih do najsavremenijih sistema padajućih glava. Oplate stubova su kružnog ili kvadratnog poprečnog preseka (kada su podešavajuće sa korakom od 5cm). U ponudi se nalaze i najsavremenije oplate za duboke rovove a prednost njihove upotrebe jeste visok nivo bezbednosti ljudi koji su angažovani na radu u rovovima jer zadovoljavaju sve evropske norme
Firma Remo oplate je deo tima koji čine renomirane evropske kompanije sa istorijom postojanja od preko sto godina Ovaj tim ne poznaje granice već samo izazove koje su uvek spremni da savladaju. Prestižno mesto na ovom tržištu dostigli su pretvarajući vizije u stvarnost, a ističu da će rado i ime vaše firme i objekta koji gradite uvrstiti na svoju listu referenci koju za sad čine Hidrotehnika-Hidroenergetika, Gemax, Ferbild, Energoprojekt, Ratko Mitrović, Jablanica, AMG Novembar....Oni su gradili i grade brane, komercijalne centre, stambene objekte Ŷ
www.buildmagazin.com
TEMA broja SISTEMI UGRADNIH OPLATA
SIMPROLIT U savremenom građevinarstvu, pri izgradnji visokih stambenih ili poslovnih objekata, armiranobetonske konstrukcije, bilo da su one montažne, polumontažne ili livene na licu mesta, imaju neprikosnovenu poziciju najmasovnije primene. Gotovo i da se ne može zamisliti izgradnja objekata u seizmičkim područjima bez bar delimične primene armirano-betonskih zidova, jezgara i ukrućenja, kako u podzemnim, tako i u nadzemnim etažama. U velikim svetskim metropolama izgradnja veoma visokih objekata (visine preko 100m) nije više pitanje prestiža, već osnovna ekonomska potreba zbog sve skupljeg raspoloživog građevinskog zemljišta, sa kompletno uređenom infrastrukturom. U ceni armirano-betonskih konstrukcija u ne maloj meri učestvuje i oplata. Iako se u klasičnim sistemima gradnje ne iskazuje kao sastavni deo konstrukcije, ona de-facto predstavlja potrošni resurs, a njena amortizacija se obično iskazuje kroz izvršen rad za njenu montažu i demontažu. Pri tome, montaža sadrži dovoz oplate na gradilište i njeno neposredno postavljanje na poziciju ugradnje, a demontaža sve ostalo – neposredno skidanje sa pozicije ugradnje, čišćenje, odvoz na skladište, amortizaciju, reparaciju i dopunu oštećenih delova, zaštitu od korozije, podmazivanje i sl.
Sa druge strane, elemenat betonske konstrukcije izliven u oplati ne predstavlja finalan proizvod – betonske spoljašnje zidove treba utopljavati, unutrašnje zidove, stubove i međuspratne ploče štititi od požara, stepenišna jezgra i utopljavati i štititi od požara itd. To su dodatne pozicije, sa ne malom dodatnom cenom, usložnjavanjem izvođenja radova i produženjem roka završetka gradnje, ali su neizbežne u klasičnom sistemu gradnje, kao bitne kako za eksploataciju (ekonomiju energije), tako i za protivpožarnu sigurnost objekata (beton već posle jednog časa dejstva požara puca, armatura već posle 6000C gubi svoja svojstva, a kompletna konstrukcija gubi nosivost i razrušava se).
Upoznajte SIMPROLIT® u ulozi dugoveÿne, termoizolacione, paropropusne i vatrotporne trajno ugraĀene oplate. Armirani beton u savremenom graĀevinarstvu ima najširu primenu, ali i zahteva brojne dodatne materijale i sredstva kako bi u potpunosti ispunio svoju funkciju. SIMPROLIT® oplatni sistemi udovoljavaju svim zahtevima betona, od same ugradnje, do trajnog ÿuvanja betonske konstrukcije od vlage, temperaturnih promena, požara...
Konačno, protivpožarna zaštita predhodno napregnutih konstrukcija je elemenat koji u bitnoj meri ograničava primenu prednapregnutih elemenata u izgradnji visokih zgrada, posebno međuspratnih ploča. Naime, već pri dejstvu požara preko pola sata, donja prednapregnuta armatura u međuspratnoj ploči se zagreje i rasteže, prethodno uneta u konstrukciju normalna sila ploče se gubi, pojavljuju se velike prsline u (nepredviđenoj) zategnutoj zoni ploče, a u pritisnutoj zoni, osim unetog pritiska od prednapregnutog kabla koji se još nije zagrejao do istezanja, pojavljuju se i dodatne pritisne sile od preraspodele napona - i ploče se, uz bukvalnu eksploziju, ruše. Na fotografiji levo i šematskim prikazima ispod prikazana je primena SIMPROLIT® blokova kao trajno ugradne oplate za armirani beton koja pruža svu potrebnu zaštitu koja èe mu biti neophodna u periodu korišèenja Ŷ
www.buildmagazin.com
53
TEMA broja Posle dogaòaja u Njujorku drastiìno su poveèane norme za protivpožarnu otpornost visokih objekata. Obavezna vatrootpornost meòuspratnih ploìa je poveèana sa 45 min na 120 min, pregradnih zidova takoòe na 120 min, dok stepenišni i pregradni zidovi izmeòu stanova moraju imati vatrootpornost 180 min, itd Ŷ
Na slici dole prikazan je protivpožarni pregradni zid postavljen u okviru hidroelektrane ñerdap. Visoke zahteve naruèioca radova jedino je mogao da ispuni Simprolit. Vatrootporne osobine ovog materijala ovim su dobile potvrdu kvaliteta i poverenja najviše vrste Ŷ
Simprolit® sistem nudi rešenja za navedene slučajeve primenom Simprolit® elemenata kao dugovečne, termoizolacione, paropropusne i vatrootporne trajno ugrađene oplate. U Ruskoj Federaciji Simprolit® je već postao brend, a u Srbiji je standardna proizvodnja krenula tek ove godine. Pre prikaza nekoliko varijanti primene Simprolita kao trajno ugrađene oplate u Simprolit sistemu, navedimo samo neke od brojnih sertifikata i rezultata ispitivanja: • Po rezultatima ispitivanja IMS Beograd, koeficijent toplotne provodljivosti SOP5 i SOP8 ploča D150 u suvom stanju iznosi l=0.044W/mK. • Po rezultatima ispitivanja IMS Beograd, otpornost na dejstvo požara pregradnog zida od 2SOP5 ploče na metalnoj podkonstrukciji iznosi najmanje 2 časa (EI120) • Po rezultatima ispitivanja IMS Beograd, otpornost na dejstvo požara zida od Simprolit blokova SBDS25 iznosi najmanje 3 časa (EI180) • Po rezultatima ispitivanja u Ruskoj Federaciji, otpornost na dejstvo požara pregradnog zida od blokova SPB12 iznosi najmanje 3 časa (EI180) • Po rezultatima ispitivanja NII Građevinske fizike Ruske Akademije arhitektonskih i građevinskih nauka, dugovečnost Simprolita u surovim klimatskim uslovima Ruske Federacije iznosi najmanje 50 godina (najmanje 50 godina ne menja svoja fizička svojstva) • Po rezultatima ispitivanja IMK Građevinskog fakulteta u Beogradu, beton bez ikakvih aditiva protiv mraza, kojim su bili zapunjeni Simprolit blokovi i koji su odmah po ugradnji bili izloženi niskim temperaturama (-260C), posle 28 dana postigao je projektovanu ćvrstoću.
Simprolit® blokovi: Gradnjom Simprolit blokovima dobijaju svi – Investitor dobija dodatnu prodajnu površinu (na pr. zamenom standardnih fasadnih zodova na simprolit blokove, kod objekta dim. 12,5x40m visine 10 spratova, dobija se dodatnih 210m2 prostora), nema troškove na utopljavanje fasade i protivpožarnu zaštitu objekta, 10-15% smanjuje se količina armature i dr. Pri svemu tome zidovi dišu, nema kondenza i vlage, zimi je u stanu toplo a leti prohladno; izvođač dobija u brzini gradnje, manji vertikalni i horizontalni transport, obradu fasade bez skele: kupac dobija zidove koji dišu, najdugovečniju utopljenu fasadu, zimi je u stanu toplo a leti prohladno…
Dvostrana samonoseća oplata od Simprolit® ploča: Kod izgradnje maloetažnih objekata u sopstvenoj režiji, pri betoniranju podrumskih, garažnih i stepenišnih AB zidova i sl. vrlo je čest problem nedostatka kvalitetne oplate. Primenom ovog sistema, brzo i jednostavno se formira oplata koja, trajno ugrađena, predstavlja i termičku i vatrootpornu zaštitu izvedenih arm. betonskih zidova.
Simprolit® SOP ploče u oplati: U visokogradnji poseban problem predstavlja utopljavanje i protivpožarna zaštita međuspratnih ploča između garažnog - podrumskog prostora i stanova iznad. Prostom montažom Simprolit SOP ploča u oplatu i izlivanjem projektovane AB ploče preko njih, dobija se vatrootporna, utopljena i zvučno izolovana armirano-betonska međuspratna konstrukcija.
Simprolit® sistem izrade prednapregnutih ploča: Jedinstveno rešenje u svetu za efektno postizanje vatrootpornih prednapregnutih montažnih ploča, uz minimalno koštanje. Postiže se vatrootpornost i preko 3 časa, a konstrukcija se olakšava bar za 50%.
SIMPROLIT DOO
Kostolaĉka 67/2 11000 Beograd tel/fax: +381 11 397 67 70 397 67 71 e-mail: md@simprolit.com www.simprolit.co.yu
54
Nakon svega rečenog jasno je da Simprolit® kao materijal i u segmentu građevinarstva koji se odnosi na oplatne sisteme može da pronađe svoju primenu, i ne samo to – njegove prednosti i ovde su u mnogim slučajevima više nego očigledne www.buildmagazin.com
Atraktivne novosti Esala Anhovo Vlaknocementne krovne i fasadne ploče Fasadne ploče Swisspearl® daju objektima jedinstvenu arhitektonsku crtu. Slobodan izbor formata i različite mogućnosti pričvršćivanja nude moderna rešenja kod novogradnje ili sanacije. Paleta boja od sedamdesetak tonova i mogućnost izbora nestandardnih boja obuhvata sisteme bojenja CARAT SL, REFLEX, NATURA, TECTURA i XPRESSIV. Talasasti krovni pokrivač Valovitka® i ravni krovni pokrivač odlikuju se manjom težinom, jednostavnom i brzom ugradnjom, dugim vekom eksploatacije i visokim kvalitetom prirodnog i paropropusnog materijala.
www.esal.si
promo SRPSKI BREND ZA CEO SVET
HIO TEHNOLOGIJA Kapilarna vlaga je najveýi neprijatelj svih starih graĀevinskih objekata koji u svojim temeljnim zidovima nemaju nikakvu horizontalnu hidroizolaciju. Vlaga iz tla, zajedno sa svim rastvorenim solima, kapilarno se penje u gornje delove objekta razarajuýi vremenom materijal od koga je objekat zidan
Kako zaustaviti vlagu Jedini način da se zaustavi kapilarno provlažavanje je potpuno presecanje zida i naknadna ugradnja nove horizontalne vodonepropusne barijere. Klasične metode mašinskog presecanja zidova efikasno zaustavljaju vlagu ali i pored svih mera opreza, nastaje zazor između izolacije i gornje i donje površine reza što u većoj ili manjoj meri prouzrokuje sporadično sleganje i pucanje objekta i pojavu naprslina na zidovima. Ovaj problem je bio nerešiv sve do pojave HIO-tehnologije! HIO-tehnologija je jedinstvena metoda trajne zaštite od kapilarne vlage koja potpunim presecanjem zidova ne ugrožava stabilnosti i konstrukciju građevinskog objekta. Vlažni zidovi, bez obzira na njihovu debljinu i vrstu građevinskog materijala, seku se ultrabrzim dijamantskim reznim alatima u malim etapama, bez vibracija i potresa. U tako napravljene rezove injektira se pumpom pod visokim pritiskom specijalna masa kroz koju se kao nova horizontalna hidroizolacija, jedna za drugom, utiskuju HIO-master šine. Injekciona masa napravljena je na bazi polimera i ima izuzetnu adheziju tako da sa šinom stvara neraskidivu vezu u zidu, novu spojnicu.
Nijedna druga hidroizolacija ne poseduje takve karakteristike! Ono što je još do juče bilo nezamislivo i nemoguće, danas je zahvaljujući HIO-tehnologiji. postala rutinska intervencija: spomenici kulture, ali i svi drugi građevinski objekti visoke spratnosti, sa debljinama zidova dva, tri i više metara, mogu se trajno zaštititi od razornog dejstva kapilarne vlage i to bez ikakvog narušavanja statike ili stabilnosti objekta!
HIO-master šina je u odnosu na sve druge vrste izolacija, jedinstvena hidroizolacija u svetu čija se visina adaptira visini reza u zidu. Visina krilaca se pre ugradnje optimalizuje na izmerenu visinu reza u svakoj kampadi. Jedino tako vertikalna krilca mogu na sebe da prime ogromno vertikalno opterećenje od gornjih delova objekta, bez ikakvih deformacija. U poslednje vreme kod nas su se pojavile plastične izolacije koje samo na prvi pogled podsećaju na HIO-master šinu. Iz tog razloga je veoma važno istaći da su jedino vertikalna krilca čija visina savršeno prati visinu reza u zidu, kakva su kod HIO-master šine, sposobna da na sebe preuzmu kompletno opterećenje od gornjih delova objekta. Jedini relevantan dokumenat je atest o ispitivanju nosivosti izolacije na vertikalno opterećenje. Čvrstoća na pritisak samo za HIO-master šinu iznosi 9,20MPa, a u kombinaciji sa injektiranom masom minimum 42MPa.
Zaštićen patent HIO-tehnologija. je sopstvena tehnološka inovacija, razvijena i potpuno usavršena pre deset godina, čije patentno pravo je priznato upisom u evropski registar patenata kao i u registar Zavoda za zaštitu intelektualne svojine Republike Srbije. HIO-tehnologija i HIO-master šina su zaštićene robne marke (Brand name) i poseduju ateste o ispitivanju renomiranih domaćih i međunarodnih instituta. HIO-tehnologijom je za deset godina trajno sanirano više stotina objekata u zemlji i inostranstvu, od kojih većinu čine zaštićena kulturna dobra. Sva ispitivanja, statički proračun, testovi i analize potvrđuju da HIO-tehnologija ne ugrožava stabilnost i konstrukciju objekta i ne izaziva neželjene efekte. Objekti na kojima je pre više godina ugrađena HIOtehnologija žive svoj novi život, dokazujući njenu efikasnost, dugotrajnost i sigurnost. HIO-tehnologija uskoro će biti dostupna svima! Svesni činjenice da je HIO-tehnologija danas najefikasnija metoda u borbi protiv kapilarne vlage menadžment kompanije HPS odlučio je da svima koji žele da je primenjuju ponudi specifičan poslovni aranžman na osnovu ugovora o franšizi
HPS HIO PROTECTION 21000 Novi Sad Trg Slobode 2 tel: +381 21 4725 424 4725 425 6623 946 fax: +381 21 529 549 www.hio-technology.com
56
enterijer
BAMBUS PARKET
Na našem tržištu se od nedavno mogu kupiti BAMBUS PARKETI. Svojim kvalitetom i dekorativnošýu privlaÿe pažnju ali, kao i svaki novi proizvod, prati ih sumnjiÿavost zbog nedostatka praktiÿnih iskustava Bambus (Phyllostachys Pubesscens) je klasifikovan kao trava, ali zahvaljujući velikoj gustini tvrđi je od mnogih vrsta drveta. Može se naći oko 1200 varijeteta. Punu zrelost i vreme za seču dostiže već u četvrtoj godini, ali najbolje karakteristike može pružiti od 7 do 8 godine starosti. Po fizičko-mehaničkim osobinama je blizak tvrdim vrstama drveta visoke gustine. Bambus je u svakodnevnoj upotrebi u Kini već preko 4.000 godina, ali tokom devedesetih godina prošlog veka tehnologija prerade bambusa se razvija ekstremno brzo. Bambus postaje važan građevinski materijal za Kinu i počinje da dobija veliku pažnju Vlade, proizvođača, tehnologa, ali i potrošača. Odmah zatim, zahvaljujući već usvojenim i proverenim patentima tehnološkog razvoja, počinje i proizvodnja bambus parketa. Posle osvajanja domaćeg, kineskog tržišta, počinje izvoz u Ameriku, Japan i Koreju a potom i u Evropu. Na svakom novom tržištu bambus parketi su vrlo brzo postali popularni.
Zašto su bambus parketi hit u svetu? Bambus parketi predstavljaju perfektnu kombinaciju prirodnog materijala i moderne tehnologije, tj. ekološki proizvod vrhunske izrade. Prijatni su za okolinu i ljudsko zdravlje, ali imaju i visoke estetske odlike. Bambus parket, nakon veoma dobro prihvaćenog nameštaja od bambusa u drugoj polovini XX veka, kao da je dugo očekivan na tržištu kao sledeći korak, kako od trgovaca, tako i kod kupaca. Daščice bambusa se proizvode slepljivanjem letvica bambusa ekološkim lepilima (bez formaldehida) u presama visokog pritiska. Ovako proizvedene daščice su veoma zahvalne za obradu pa se bambus parketi proizvode u velikom broju dezena i nijansi boja. Zbog toga su veoma dekorativni, elegantni
i privlačniji od običnih klasičnih parketa. Podovi od bambus parketa su prijatni za hodanje, pružaju dobru fleksibilnosti i dugotrajnost.
OLKO d.o.o. je osnovan na osnovu dugogodišnje saradnje Osnivaìa sa partnerima iz Kine. Naime, Osnivaìi su posredovali pri izvozu bambus parketa u Ameriku i Evropu. OLKO d.o.o. uvozi bambus parkete sledeèih karakteristika: • zadovoljavaju evropski ekološki standard E1 • dimenzije dašìica su 960x125x17mm • dašìice se spajaju F vezom koja eliminiše zvuk trenja izmeòu dašìica.
Bambus parketi se prodaju završno obrađeni, što omogućava brzu postavku kojoj se pristupa nakon završetka svih građevinskih radova. Zavisno od kvaliteta podloge (betona odnosno košuljice) ovi parketi se postavljaju na više načina: • lepljenjem dvokomponentnim lepkom kao i klasični parket • postavljanjem na roštilj od letvica ili na ploče proizvedene na bazi drveta (šperploče, OSB...) i ukucavanjem pod uglom od 450, slično postavljanju brodskog poda • suvo postavljanje kao kod laminatnih podova, pri čemu se kao distanceri od zida postavljaju različiti modeli opruga. Bambus parketi se u toku eksploatacije mogu više puta brusiti i lakirati poput klasičnog parketa. Sledeća, a možda i najznačajnija prednost bambus parketa je izbalansirani odnos cene i kvaliteta. Napominjemo da je kupovina bambus parketa samo faza u oplemenjivanju životnog prostora, jer podna obloga osim dekorativnih treba da ima i upotrebna svojstva. Značajnije od odabira i kupovine bambus parketa je njegovo pravilno postavljanje i održavanje Ŷ
materijal
gustina (g/cm3)
uzdužna jaìina (MPa)
uzdužna rastegljivost (MPa)
tvrdoèa
bambus
0,789
152,00
12.062
71,60
breza
0,615
85,75
8.820
36,99
0,842
111,92
15.580
73,12
hrast(Azija)
BAMBUS PARKET U SRBIJI
U ponudi imaju više modela od kojih najradije izdvajaju Archaic – model koji podseèa na starinske brodske podove premazane uljem i budi nostalgiju za prošlim vremenima. Model je dostupan u tri nijanse boja. Od ostalih modela koji su veè prisutni na našem tržištu u ponudi imamo više svetlih i više tamnih dezena
OLKO DOO Sremska Mitrovica Desanke Maksimoviă 52 veleprodaja i maloprodaja Sremska Mitrovica Stari Šor 37 tel/fax: +381 22 624 828 mob: +381 64 506 94 66 e-mail: olkodm@gmail.com www.olko.co.yu
57
promo DISTRIBUTER KIDDE PROTIVPOŽARNOG PROGRAMA
PROTECTION PLUS KIDDE je najveýi svetski proizvoĀaÿ protivpožarnih ureĀaja, opreme i sistema. KIDDE je ÿlanica internacionalne kompanije UTC Fire & Security. Aktivnosti UTC grupe pokrivaju širok spektar rešenja za gašenje požara ukljuÿujuýi dojavu požara, sisteme za gašenje požara i sisteme za trajnu inertizaciju
KD-200 je stabilni sistem za gašenje požara sredstvom FM-200. Ovakav sistem obezbeđuje plavljenje prostora u vremenskom intervalu od 10 sekundi, čime pruža maksimalnu zaštitu uz minimalnu količinu sredstva za gašenje. Ovaj sistem je posebno efekasan u prostorijama sa većim brojem računara, telekomunikacionih ili kontrolnih uređaja.
funkcioniše u rasponu 0,005%/m do 1%/m. PanelSafe je poseban element kojim Kidde prati savremene potrebe prostora. Ovaj proizvod namenjen je isključivo za gašenje serverskih ormara. Element za individualnu primenu, dimenzija 19 inča poseduje integrisanu centralu, dojavu požara i gašenje gasom NOVEC 1230 i FM 200. PermaSafe je još jedan individualni sistem za sprečavanje požara u samom nastanku. Dizajniran je i tehnički rešen tako da zauzima minimalnu zapreminu u prostoru, a uspešno bi mogao da štiti hladnjače, kompjuterske i telekomunikacijske prostorije, lagere sa opasnim materijalom, arhive, trezore, muzejske vitrine...
Protection Plus ponuda Protection Plus iz Beograda u svojoj ponudi ima brojna Kidde rešenja za sve vrste industrijskih, poslovnih i stambenih objekata ali i za sve prostore specifičnih namena i potreba. Predstavićemo vam samo neke od njih... KD-1230 stabilni sistem za gašenje požara sa sredstvom za gašenje NOVEC 1230 (patentiran od strane firme 3M) predstavlja poslednju generaciju sistema za gašenje požara. Ovaj sistem je prilagođen primeni u serverskim prostorijama, informacionim centrima, telekomunikacijskim instalacijama, prostorima za kontrolu, merenje i upravljanje, u lagerima i arhivama, medicinskim i laboratorijskim centrima.
Analogni javljač povišenja temperature za rano otkrivanje pregrejavanja i požara može operisati na udaljenostima od 300m u odnosu na tačku primanja informacija. Proizvodi se tako da bude otporan na mehaničke i hemijske uticaje, ali moguće je poručiti i senzore sa povećanim stepenom otpornosti. Uređaj je sposoban da permanentno nadgleda kvarove i prekida kablove kako bi potencijalnu štetu smanjio na najmanju moguću meru. UniLaser XL je uređaj namenjen za rano otkrivanje požara na bazi najnaprednije laserske tehnologije koja je u mogućnosti da odredi količinu čestica i pravovremeno reaguje. Naravno, softversko rešenje UniLasera je takvo da tačno može razdvojiti čestice obične prašine iz svojih kalkulacija, a laserska tehnologija donosi i tu prednost da ne zahteva filtere. Standardno integrisano umrežavanje podrazumeva do 127 detektora, a individualno podešavanje preciznosti
Svaki od ovih uređaja i sistema možete pronaći u firmi Protection Plus, a oni će vam rado ponuditi najbolje rešenje u skladu sa vašim potrebama, odnosno potrebama vašeg prostora, kako bi on na najbolji mogući način bio zaštićen od požara i gasova Ŷ
PROTECTION PLUS DOO
Argonite 300 bar-a je brz i efektivan sistem protiv skoro svih vrsta požara. Zauzimanje malo prostora je jedna od osnovnih prednosti u odnosu na sisteme sa inertnim gasom od 200 bar-a.
58
11030 BEOGRAD Kraljice Katarine 95 tel: +381 11 25 42 955 fax: +381 11 25 43 875 mob: +381 63 786 78 43 e-mail: vladankav@yahoo.de
pogled
JP DIREKCIJA za graĀevinsko zemljište i izgradnju Beograda Javno preduzeće Direkcija za gradsko zemljište i izgradnju Beograda ima dva organa upravljanja: • Upravni odbor je organ koji upravlja Direkcijom – čini ga 14 članova i Predsednik upravnog odbora (trenutno je to Boris Ranković, diplomirani pravnik) • Nadzorni odbor pregleda godišnji izveštaj i obračun, vrši kontrolu materijalno-finansijskog poslovanja Direkcije i podnosi svoj izveštaj Upravnom odboru Direkcije i Skupštini grada Beograda. Na njegovom čelu je Predsednik Nadzornog odbora (ovu funkciju trenutno vrši Dejan Simić, diplomirani pravnik). Rad Direkcije na izradi i izvođenju projekata i planova zasniva se na tržišnom pristupu, transparentnosti i pravednom zastupanju svih korisnika prostora. Ona ima zadatak zaštite i brige o racionalnom i namenskom korišćenju građevinskog zemljišta. Direkcija vodi poslove pripremanja, komunalnog opremanja i uređivanja gradskog građevinskog zemljišta što podrzumeva: izradu svih potrebnih podloga (geodetskih, geoloških, urbanističke i tehničke dokumentacije (izvoda iz urbanističkih planova, tj. akta o urbanističkim uslovima, urbanističkih projekata i izvođenje radova izgradnje objekata komunalne infrastrukture i uređenja slobodnih površina.Takođe radi na izradi elaborata za davanje zemljišta u zakup (i rešavanje imovinsko-pravnih odnosa i studija i analiza o ekonomskoj opravdanosti. Bavi se poslovima inženjeringa, konsaltinga i menadžmenta u okviru uređivanja građevinskog zemljišta i izgradnje javnih objekata.
JP Direkcija za gradsko graĀevinsko zemljište i izgradnju Beograda je osnovano 1956. odlukom Skupštine Grada i od tada ima vodeýu ulogu u usmeravanju naÿina korišýenja gradskog graĀevinskog zemljišta kroz njegovo infrastrukturno opremanje i izgradnju javnih objekata, u skladu sa utvrĀenom strategijom razvoja grada. Poslovi Direkcije ÿine treýinu svih ulaganja na teritoriji grada Beograda, što je ÿini najveýim investitorom Grada. U Direkciji je zaposleno oko 300 ljudi koji rade u devet odseka: za graĀevinsko zemljište, za planiranje i izgradnju, za stambenu izgradnju, za informacione tehnologije i marketing, za rešavanje imovinsko-pravnih pitanja, za finansijska pitanja, za opšte poslove, za zaposlene i u dva Odseka koja se bave projektovanjem, pripremnim radovima i nadgledanjem izvoĀenja radova. priredila Jasna Tomaševiă dipl. prostorni planer
Kupovina, prodaja i iznajmljivanje nekretnina za sopstveni račun, a za potrebe uređivanja građevinskog zemljišta, takođe su deo poslova Direkcije. Ona sprovodi postupak formiranja početne cene zemljišta, davanja zemljišta u zakup i zaključivanja ugovora sa investitorima o regulisanju međusobnih prava i obaveza. Program sadrži izbor prioritetnih objekata infrastrukture i planirane aktivnosti koje
su utvrđene po osnovnim kriterijumima: • završetak i dovođenje u funkciju objekata čija je izgradnja u toku • izgradnja komunalnih objekata značajnih za razvoj grada u celini • objekata neophodnih za realizaciju stambene i druge izgradnje na započetim i novim lokacijama • izrada planske i tehničke dokumentacije za prostore i objekte čija je realizacija izvesna.
Program za uređivanje gradskog građevinskog zemljišta i izgradnje objekata komunalne infrastrukture sa finansijskim planom priprema Direkcija, ali ga nakon toga mora podržati i usvojiti Gradska skupština. Upravo ona vrši nadgledanje sprovođenja Programa i priprema izveštaj o implementaciji planiranih aktivnosti, a u okviru Programa predstavljaju se troškovi izgradnje i održavanja infrastrukturnih mreža i objekata.
59
pogled Finansijska sredstva se obezbeđuju iz budžetskih prihoda, koje realizuje Direkcija po zaključenim ugovorima sa zakupcima građevinskog zemljišta i zakupcima poslovnog prostora. Ukupan prihod u 2006. bio je preko 11, a budžet planiran za realizaciju Programa iznosio je 6 milijardi dinara. Zbog porasta naplate naknade za uređivanje gradskog građevinskog zemljišta, ostvaren je suficit u iznosu od 3 milijarde u odnosu na pretpostavljenu naplatu. To budžetu Grada daje mogućnost njegovog usmeravanja na izgradnju infrastrukture, koja je preduslov svih ostalih ulaganja i izgradnje.
U ovom programu iskazan je zbirni prikaz po grupama – pribavljanje urbanističkih planova, saobraćajnice, vodovod… U Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda vrlo ozbiljno se radi na izradi informacione osnove o gradskom građevinskom zemljištu i infrastrukturi. Ovo podrazumeva prikupljanje, obradu i predstavljanje podataka i ima ogroman značaj, kako pri budućoj izradi planskih dokumenata u toku istraživanja procesa u gradskom prostoru , tako i kao kontrolni i mehanizam monitoringa. U narednom periodu Direkcija počinje sa predstavljanjem i sukcesivnim objavljivanjem svih važećih urbanističkih planova na svojoj Inter-
OSTALI PROGRAMI DIREKCIJE: • Program ureòivanja javnog graòevinskog zemljišta – definiše pribavljanje urbanistiìkih planova, ureòivanje zemljišta za potrebe izgradnje saobraèajnica, mreža i objekata vodovoda i kanalizacije, ureòenje slobodnih površina i groblja • Program davanja u zakup neizgraòenog graòevinskog javnog i ostalog zemljišta u državnoj svojini – njegovo pribavljanje i pripremanje za dodelu kao i izgradnju stanova za raseljavanje • Program ureòivanja javnog graòevinskog zemljišta za izgradnju kapitalnih saobraèajnica od posebnog interesa za Grad –unutrašnji magistralni poluprsten (UMP) od saobraèajnice T6 do Panìevaìkog mosta, prva linija šinskog sistema, program urbane obnove tj. rekonstrukcija tri saobraèajnice (Slavija – Žiìka; Autokomanda – Južni bulevar – G. Vuìièa – êingrijina – Batutova; Partizanski put od Bogoslovije do ul. Jovanke Radakoviè u Mirijevu za period od 2005. do 2010. god.) MASTER PLAN Direkcija zapoìinje izradu Master plana razvoja saobraèajnog sistema Beograda za period 2005-2010. god. Istražièe se naìin unapreòenja saobraèaja u gradu. Ovo podrazumeva analize i studije, izradu plana, studija o tunelima Beograda, noveliranje transportnog modela Beograda, donošenje urbanistiìkih normativa za parkiranje.
Obim predviđenih sredstava za realizaciju Programa definisan je na osnovu detaljno planiranih aktivnosti za svaki pojedinačni objekat i kao takav se može pratiti tokom godine u softverskom paketu MS Project. Program sadrži izbor prioritetnih objekata komunalne infrastrukture i planirane aktivnosti koje su utvrđene po osnovnim kriterijumima: • završetak i dovođenje u funkciju objekata čija je izgradnja u toku • izgradnja komunalnih objekata značajnih za razvoj grada u celini • objekata neophodnih za realizaciju stambene i druge izgradnje na započetim i novim lokacijama • izrada planske i tehničke dokumentacije za prostore i objekte čija je realizacija izvesna. Finansijska sredstva se obezbeđuju iz budžetskih prihoda, koje realizuje Direkcija po zaključenim ugovorima sa zakupcima građevinskog zemljišta i zakupcima poslovnog prostora.
60
net stranici sa idejom da se svim građanima omogućava lakši uvid u planirane aktivnost i na području obuhvata određenog plana. Direkcija obavlja i poslove vezane za legalizaciju objekata izgrađenih ili rekonst ruisanih bez građevinske dozvole do 2003. godine na području deset gradskih opština pa se na internet stranici mogu preuzeti obrasci i zakoni koji regulišu ovu tematiku i koji omogućavaju efikasniju saradnju Direkcije i građana. U narednom periodu radiće se na izradi pripremnih radova neophodnih za izradu planova što su: • ekološka karta Beograda • Katastar zagađivača životne sredine Beograda • Katastar klizišta Beograda • izrada generalnih projekata, studija i analiza za potrebe izrade urbanističkih planova • GIS podzemnih instalacija sa prikupljanjem katastarskih podataka za potrebe realizacije planova i ustupanje zemljišta.
Katastar podzemnih instalacija u Beogradu je toliko zastareo i neažuran da vrlo često čak i vodovi magistralnog karaktera (elektro i telefonski kablovi, vodovi kanalizacione i vodovodne mreže) nisu registrovani. Zbog toga je u Direkciji planirano ažuriranje i pravljenje baze podataka o podzemnim instalacijama. Ŷ
JP DIREKCIJA ZA GRAĈEVINSKO ZEMLJIŠTE I IZGRADNJU BEOGRADA
pogled jeste da bi potencijalni investitor, ukoliko dobije odreòeno zemljište u zakup za izgradnju sadržaja komercijalnog karaktera, zauzvrat morao da napravi atletske stadione koji su, uzgred, veoma ozbiljna i velika investicija koja prevazilazi sredstva koja su predviòena i samim NIPom. Po mišljenju uprave Direkcije ovo je jedini koncept i naìin da se doòe do atletske staze. U ovom sluìaju, atletski savez i grad Beograd bili bi kontrolni mehanizmi koji bi davali inpute potencijalnom investitoru o naìinu na koji bi trebalo da ti stadioni budu završeni.
PREDLOŽENI KONCEPT FINANSIRANJA PLANIRANIH PROJEKATA Direkcija u svojim predlozima planova i programa za izgradnju nedostajuèe infrastrukture ìesto predlaže finansijsku saradnju Direkcije, opštinskih vlasti i samih graòana. Predlaže se zajedniìko ulaganje u projekte u odnosu 50:50%, izmeòu graòana i institucija nadležnih za infrastrukturno opremanje. Ovim privatnojavnim aranžmanom na teritoriji grada Beograda se mogu izgraditi projekti za koje ne postoje dovoljna sredstva iz javnih fondova a ìija je izgradnja u opštem interesu i u privatnom interesu. U Direkciji se smatra da je ovo naìin kojim se postiže pomirenje javnog i privatnog interesa pri realizaciji odreòenog projekta. Na lokaciji Bloka 67 na Novom Beogradu, strani privatni investitor je dobio moguènost izgradnje naselja za potrebe održavanja Univerzijade. Mišljenje Predsednika Direkcije je da se na ovaj naìin zadovoljava javni interes tako što èe se stanovi ustupiti gradu za potrebe Univerzijade, a potom èe isti ti stanovi biti u komercijalnoj upotrebi na tržištu. Sliìan primer je i u sluìaju marine Dorèol. Kontrolnu funkciju ima ne samo Direkcija, grad, veè i preduzeèe UB 2009 koje je osnovano od strane države za kontrolu ovog procesa.
U sluìaju Univerzijade, postoje vrlo ìvrsti i precizni ugovori, sa jakim bankarskim garancijama u vrlo visokim vrednostima vezanim za rokove, kao i mehanizmi koji investitora odnosno izvoòaìa prisutnog na lokaciji teraju da poštuje rokove. Neophodna je zgradnja i infrastrukture. U skladu sa mišljenjem Uprave za javne nabavke, izvoòaìu je prepušteno, opet uz državnu kontrolnu funkciju, izvoòenje kompletne javne infrastrukture koja se tu nalazi. Oìekivanja su da èe biti ispunjene sve obaveze iz ugovora, odnosno da èe naselje biti kompletno završeno do 1. januara 2009. godine. Direkcija u okviru Nacionalnog investicionog plana, pomaže i u izgradnji dva atletska stadiona i sportskih sadržaja kod ulice Ivana Ribara na Novom Beogradu. Koncept koji se predlaže pri izradi Nacionalnog investicionog plana,
U skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i Odlukom o graòevinskom zemljištu saìinjeni su sledeèi programi:
• Program ureòivanja javnog graòevinskog zemljišta • Program davanja u zakup javnog neizgraòenog graòevinskog zemljišta • Program ureòivanja ostalog graòevinskog zemljišta • Program davanja u zakup ostalog neizgraòenog graòevinskog zemljišta u državnoj svojini • Program ureòivanja javnog graòevinskog zemljišta za izgradnju kapitalnih saobraèajnica od posebnog interesa za Grad
61
promo
PROJEKTNO FINANSIRANJE za izgradnju stambenih i poslovnih objekata Projektno finansiranje, novi proizvod u ponudi Erste Bank namenjen je finansiranju novoosnovanih i veý postojeýih firmi Osnivači firmi mogu biti: • pravna lica • fizička lica sa iskustvom u oblasti građevinarstva U ponudi su sledeći modeli finansiranja: • finansiranje izgradnje stambenih i poslovnih objekata namenjenih daljoj prodaji na tržištu • finansiranje izgradnje stambenih i poslovnih objekata namenjenih rentiranju • finansiranje izgradnje turističkih objekata Erste Bank projektnim finansiranjem želi da pomogne svojim klijentima u izgradnji
objekata koji će zatim biti predmet prodaje ili rentiranja na tržištu, i to, kako na području većih gradova u Srbiji, tako i na područjima priznatih turističkih centara. Iznosi kredita zbog veličine i ozbiljnosti samih projekata mogu biti i do 80% od ukupne vrednosti projekta. Period korišćenja kredita je usklađen sa dinamikom gradnje, tako da se za momenat finansiranja računa trenutak dobijanja prijave radova i uloženih 20-30% od vrednosti investicije, a sredstva iz kredita se puštaju nakon završenih privremenih situacija overenih od strane nadzornog organa. Dinamika otplate je usklađena sa dinamikom prodaje, to jest može započeti tek nakon završetka perioda gradnje. Otplata se vrši iz priliva od prodatih stanova, poslovnih prostora i garaža koji se nalaze na namenskim računima u Erste Bank.
Takođe, obezbeđena je mogućnost i za fizička lica da pod povoljnijim uslovima dođu do stambenih kredita u objektima čiju izgradnju finansira Banka: • banka odobrava stambene kredite (uz mogućnost odloženog početka otplate) fizičkim licima za kupovinu stanova, u objektima čiju gradnju banka kreditira • sredstva od prodatih jedinica se uplaćuju na dinarski i devizni namenski depozitni račun korisnika kredita – investitora • banka finansira izgradnju objekta, pa je tako suštinski i vlasnik objekta • sredstva od prodatih stanova ne mogu se tretirati kao sredstva koja pripadaju investitoru sve do dobijanja upotrebne dozvole! • sredstva od prodatih stanova koristiće se za otplatu kredita od momenta kad objekat dobije upotrebnu dozvolu • ovakvom konstrukcijom kupci su zaštićeni Osnovne prednosti projektnog finansiranja kod Erste Bank: • sigurna investicija, kako za investitora tako i za Banku • brža gradnja – dovoljna količina novca za izgradnju • brža prodaja stanova – povoljni stambeni krediti Banke • sigurnost za kupce stanova – sigurno dobija uknjižen stan • investitor nije prinuđen da u toku gradnje prodaje stanove po nižoj ceni jer kupac nema rizik, a investitor ima sredstva za gradnju • akcenat je stavljen na analizu projekta, a ne na analizu preduzeća • projekat otplaćuje sam sebe (investitor ništa ne plaća Banci dok se objekat ne završi, a vraćanje kredita po dobijanju upotrebne dozvole je od priliva ostvarenih prodajom jedinica iz objekta koji je predmet kreditiranja) • projekat ne angažuje dodatni kolateral investitora Ŷ
ERSTE BANK AD Novi Sad Bulevar oslobočenja 5 21000 Novi Sad info tel: 0800 201 201 e-mail: info@erstebank.co.yu www.erstebank.co.yu
62
www.buildmagazin.com
63
promo
FIBRAN
porodica izolacionih materijala Fibran S.A. jedan od lidera na polju izolacionih materijala u Evropi, predstavlja dva proizvoda sa izuzetnom moguýnošýu primene u izolaciji, u nisko i visokogradnji: Fibran Eco sa izuzetno visokim stepenom prenosa pare i gotovo nepostojeýom higroskopnošýu i Geolan ploÿe i rolne od kamene vune namenjene su izolaciji fasadnih panela, pregradnih zidova, krovova i tavanica, podzemnih prostorija, kao i za druge specijalne namene Ekstrudiran polistiren Fibran eco je toplotni izolator sa zatvorenim ćelijama, u obliku saća. Proizvodi se od polistirena pogodnog za termičko oblikovanje, koji procesom polimerizacije i konstantne ekstrudacije dobija oblik ploča. Kristalizovan polistiren, polimer ugljenika i vodonika, čine 88-93% njegove ukupne težine. Procesom ekstrudacije proizvodi se homogen građevinski materijal sa zatvorenim višestranim ćelijama u obliku saća, penaste strukture, prečnika 0,05-0,5mm. Zidovi ćelija su debljine tek jedan mikron. Zadivljujuće je da od ukupne zapremine jedne ploče od ekstrudiranog polistirena tek 3% sačinjavaju zidovi ćelija a 97% ćelijski prostor sa inertnim gasom.
Fibran eco je certificiran za izolaciju fasada, jezgra sendvič sistema, zidova i krovova prema EU standardu na osnovu ETAG 004. Prednosti ovakvih rešenja pri izolaciji su brojne. Ova rešenja se prevashodno preporučuju tamo gde je potrebno održati
64
Prednosti Fibran eco izolacije: • Ušteda energije pri grejanju i hlađenju može dostići i 40%, čime se smanjuje potrošnja energenata i u isto vreme smanjuje broj grejnih tela odnosno jedinca za hlađenje. • Održavanje unutrašnje temperature stabilnom na duže vreme (zavisno od toplotnog kapaciteta zidova) nakon isključenja sistema za hlađenje. • Minimalno mogući broj termalnih mostova. • Zaštita konstrukcije zgrade od spoljašnjih temperaturnih varijacija čime se smanjuju temperaturne dilatacije. • Primena na novim objektima, ali i prilikom rekonstrukcije starih zgrada. stabilne temperature unutrašnjosti i stoga se koriste sa ciljem maksimalne moguće uštede energije tokom zimskog i letnjeg perioda, kada se prostorije greju, odnosno hlade. Debljinu izolacije definišu inženjeri, prema svakom individualnom projektu, i ona najčešće varira između 5-10cm.
Dokazano je da buka izazvana slabijim ili jačim zvukovima koji potiču iz same zgrade ili dolaze spolja mogu uticati na psihičko, ali i telesno zdravlje stanara ili zaposlenih. Geolan je izuzetan zvučni izolator koji nivo buke, bez obzira na poreklo, smanjuje na zakonom predviđeni nivo. Na osnovu svega prethodno navedenog jasno je da Geolan može biti izuzetan izbor za efikasnu toplotnu, ali i zvučnu i protivpožarnu izolaciju u građevinarstvu, industriji ili brodogradnji Ŷ
GEOLAN – kamena vuna Ako je potrebno u jednom proizvodu obezbediti toplotnu, zvučnu i protivpožarnu izolaciju onda je naš predlog Geolan kamena vuna iz Fibrana.
Geolan je prirodan proizvod poreklom iz
FIBRAN DOO Bulevar Arsenija Ĉarnojeviăa 68/II 11070 Novi Beograd tel/fax: +381 11 31 33 702 31 39 316 e-mail: fibran@eunet.yu www.fibran.co.yu
vulkanskih stena starih 200 miliona godina. Novi tehnološki postupak pri proizvodnji krajnjeg proizvoda nije štetan za prirodu, dok se njegovim korišćenjem štede znatne količine energije štiteći energetske resurse. Vlakna proizvoda kamene vune Geolan se prilikom proizvodnog procesa prskaju silikonom kako bi bila vodootporna. Osim toga, i ukoliko se proizvod izloži kiši, voda koja će se nakupiti između vlakana veoma brzo isparava zbog poroznosti materijala.
FIBRAN ECO GF je sertifikovan specijalno za izolaciju fasada, i to jezgra sendviì sistema i zidova prema EU standardu na osnovu ETAG 004.
Proizvodi Geolan su izolacioni materijali veoma otporni na visoke temperature, te na taj način obezbeđuju protivpožarnu zaštitu objekata. Vlakna izdržavaju temperaturu od preko 700ºC pri čemu se ne menjaju izolacione sposobnosti materijala niti njegova dimenziona postojanost, iako vezivna smola isparava na nižim temperaturama.
FIBRAN S.A. je uspostavio i primenjuje sistem kvaliteta u projektovanju i proizvodnji proizvoda od ekstrudiranog polistirena po standardu ISO 9001:2000. GEOLAN je uspešno prošao testiranje po normama Evropske unije EN 13162 i oznaìavaju se oznakom CE. Certifikaciju za domaèe tržište je sproveo Institut IMS a.d Ŷ
www.buildmagazin.com
promo ZASTUPNIK I DISTRIBUTER KOMPANIJE DOW CHEMICAL
POLYKEM SR Dow Chemical Company je DOW rešenja za izolakompanija koja koristi moý ciju krovova: nauke i tehnologije kako bi unapredila svakodnevni Roofmate – za terase, zelene, kose i neprohoživot, nudeýi proizvode i dne inverzne krovove usluge u više od 175 država, sa slojem šljunìanog obezbeĀujuýi sve, od sveže balasta (vek procenjen na više od 50 godina). vode, hrane, lekova i proizFloormate – za ravne voda za liÿnu upotrebu, pa prohodne krovove i indo boja, lakova i ambalaže. dustrijske podove Ŷ Utemeljen na principima zaštite životne sredine, Dow ima godišnji promet od 46 Izolacija industrijskog poda mora izdržati brojna opterećenja: pokretna (korisno, vozila, milijardi dolara i zapošljava mašine...), stalna (konstrukcija), dinamička 42.000 radnika širom sveta (rad mašina), privremena... Zavisno od opteStyrofoam, plava polistirenska pena – XPS, je izolacioni materijal izuzetnih karakteristika, razvijen u fabrici Dow 1941. Tehnologija ekstrudiranja daje pločama jednoliku strukturu zatvorenih ćelija i posebne osobine: visoke vrednosti toplotne provodljivosti, mehaničke čvrstoće i otpornosti na vlagu bez kapilarnog upijanja, postojanost na truljenje i starenje i cikluse smrzavanja i odmrzavanja, dugi rok upotrebe, malu težinu i laku obradu jednostavnim alatima; bezmirisne su i ne nadražuju kožu.
Roofmate i Shapemate – jednostavna, efikasna rešenja koja smanjuju toplotne gubitke i troškove grejanja, štite hidroizolaciju od mehaničkih oštećenja, koriste toplotni kapacitet spoljašnjeg podrumskog zida, sprečavaju pojavu podrumske kondenzacije, produžavaju vek podzemnih delova zgrade.Takođe, posebnu pažnju treba posvetiti izolaciji sokle koja trpi vlagu iz tla, kišu i vodu od prskanja, mehaničke pritiske i udare, kiseline iz tla...
rećanja Roofmate i Floormate nude kombinaciju izolacije i visoke čvrstoće na pritisak, za duži period nego što je upotrebni vek zgrade.
Izolacija kod podnog grejanja mora minimalizovati gubitke, a oba ova proizvoda su dobra osnova za košuljicu sa grejnim cevima za preraspodelu opterećenja, kod stambenih i industrijskih podova.
U skladu sa propisom EC 2037/2000, o supstancama koje troše ozonski omotaì, Dow je u Evropi svu proizvodnju Styrofoama preveo na tehnologiju bez HCFC-a.
Toplotni mostovi su delovi zgrade koji imaju povećan transport toplote: sokle, parapeti i armirano-betonski elementi (serklaži, grede...). Oni mogu izazvati značajane gubitke, a vlaga koja se stvara usled površinske kondenzacije ugrožava komfor prostorije. Niska temperatura unutrašnjih površina uzrokuje visoku relativnu vlažnost što stvara plodno tle za razvoj buđi, oštećenje površine i estetske probleme. Već u projektovanju pažnju treba posvetiti sprečavanju pojave toplotnih mostova. Pravilna ugradnja termoizolacionih ploča lako rešava sve ove probleme! Za sve dodatne informacije o proizvodima i načinu ugradnje kontaktirajte Polykem SR Ŷ
Krovovi – posebno ravni, najizloženiji su
Termoizolacija podrumskih prostorija
deo zgrade. Kod konvencionalnih ravnih krovova termoizolacija je na konstrukciji, a ispod hidroizolacije, uz velike temperaturne razlike i rizik od preranog pucanja. Kod koncepta inverznog krova, taj rizik je minimalan jer su termoizolacione ploče na hidroizolaciji, štiteći je od štetnih uticaja: ekstremnih temperatura, nepogoda, UV-radijacije, smrzavanja i odmrzavanja, pri čemu nema kapilarnosti i stvaranja mehurova na hidroizolaciji, uz zanemarljivo upijanje vode i visoku mehaničku čvrstoću (sistem koji se primenjuje u Evropi već 35 godina).
(čak i negrejanih) štedi energiju, sprečava kondenz i enterijer čini prijatnim, a pri promeni namene komfor se može postići bez dodatnih izolaterskih radova. Izolacija na spoljnjoj strani zgrade sa stanovišta građevinske fizike je najpouzdaniji način otklanjanja kondenza. Shapemate table su efikasno i dugotrajno rešenje – otporne na vlagu, mraz i mehaničke udare. Rebrasta struktura daje im visok koeficijent otpora difuziji vodene pare. Uopšteno gledajući kod pravilnog projektovanja i ugradnje nije potrebna dodatna parna brana!
POLYKEM SR DOO Balkanska 29/III 11000 Beograd tel.: +381 11 306 55 77 fax.: +381 11 268 16 44 www.styrofoameurope.com
65
fokus Piše: autor Simprolit sistema, PhD (DTech) Milan Deviă, DCivEng Akademik Mečunarodne Akademije tehnoloških nauka Inostrani ĉlan Ruske Akademije tehnoloških nauka Doktor tehnologije gračenja i inženjeringa u gračevinarstvu Diplomirani gračevinski inženjer
DUGOVEĈNOST RAVNIH KROVOVA
I dok je za svaki materijal ponaosob njegova dugovečnost u određenoj meri poznata (u razvijenim zemljama i propisana regulativom), protokom vremena sve je izvesnije da za dugovečnost konstrukcije nije važna samo dugovečnost svakog njenog sastavnog sloja ponaosob, već i njihove interakcije u okviru konstrukcije u kojoj se zajedno nalaze. Mnogo je slučajeva oštećenja, pa i razrušavanja konstrukcija zbog zanemarivanja interakcije različitih karakteristika slojeva, kao što su različite temperaturne dilatacije slojeva, različit stepen paropropusnosti slojeva, različita osetljivost slojeva na sadržaj vlage u konstrukciji, različita otpornost na mraz pri različitim radijusima prelaska slojeva iz horizontalne u vertikalnu ravan i sl.
Po definiciji, dugoveÿnost graĀevinskog materijala predstavlja njegovu sposobnost da zadrži svoje fiziÿke karakteristike tokom odreĀenog perioda vremena. Shodno tome, definicija da je dugoveÿnost nekog graĀevinskog materijala N godina, znaÿi da u tom periodu, podvrgnut svim klimatskim uslovima za dati region za poslednjih N godina unazad (dugotrajno dejstvo maksimalnih i minimalnih temperatura, vlažnost u kombinaciji sa ekstremalnim temperaturama, kiše, sneg, grad u kombinaciji sa vetrovima, vetrovi sa habajuýim dejstvom ÿestica prašine koje nose, UV zraci, zagaĀen vazduh u zonama industrijskog okruženja i dr.) taj graĀevinski materijal ne menja svoja fiziÿko-mehaniÿka svojstva (ÿvrstoýa, kompaktnost, termoizolacione i zvukoizolacione karakteristike, vlažnost, paropropusnost i dr.)
Ovo se posebno ogleda kod ravnih krovova, gde i najmanje zanemarivanje fizičko-mehaničkih karakteristika primenjenih materijala u slojevima neizbežno vodi ka degradaciji gotovo svih slojeva, što za rezultat uvek ima gubljenje termo-fizičkih i hidroizolacionih svojstava ravnog krova u celini. Stoga se još u fazi projektovanja posebna pažnja mora posvetiti ne samo odabiru materijala na osnovu njihovih karakteristika ponaosob, već i ukupnom sadejstvu svih projektovanih slojeva. Jedan od osnovnih zadataka sa kojima se susrećemo kod rešavanja konstrukcije ravnih krovova je odvođenje pare iz slojevitog sistema termo-hidroizolacije ravnog krova, a koji se najčešće projektuje po sledećoj shemi:
U protivnom, voda koja dospe u termoizolacioni sloj, posebno posle par naizmeničnih ciklusa zamrzavanja i otopljavanja, obavezno dovodi do oštećenja termoizolacije, te posledično i do degradacije čitave konstrukcije ravnog krova. Međutim, faktor na koji se ne može uticati u etapi projektovanja radova, posebno kod izvođenja ravnih krovova većih površina, jeste klimatski faktor, tačnije vlažnost vazduha i atmosferske padavine u vreme izvođenja radova.
FAZE IZRADE VENTILISANOG RAVNOG KROVA OD SIMPROLITA
• krovna ploča (od rebrastog lima ili betonska) • paroizolacija sa ili bez sistema za odvođenje pare • termoizolacija • zaštita termoizolacije • sloj za pad • podloga za hidroizolaciju • hidroizolacija • sloj za zaštitu hidroizolacije (kod prohodnih krovova) Osnovna primedba kod ovakvog sistema je usvojeni raspored slojeva, pre svega sloja za pad. Iskusni projektanti uvek će sloj za pad staviti ispod hidroizolacije i termoizolacije, tako da se u slučaju oštećenja ili proticanja hidroizolacije voda može drenirati sa najniže tačke.
66
Naime, parna brana, sa ili bez sistema za odvođenje pare, postavljena neposredno iznad krovne ploče, štiti od pare koja dolazi iz objekta, odozdo. Sa druge strane, hidroizolacija, kao završni sloj, štiti od prodiranja atmosferske vode u konstrukciju krova, ali se javlja i kao parna brana iznad termo-slojeva ravnih krovova, odozgo. Ostaje međutim problem vlage zarobljene između parne brane i hidroizolacije, u termoizolacionom sloju. Ova vlaga se najčešće
www.buildmagazin.com
fokus javlja kao posledica atmosferskih padavina tokom izvođenja ravnog krova i verovatnija je što je površina krova veća, pa samim tim i vreme izvođenja duže.
fokus isti – degradacija termoizolacionog, pa i hidroizolacionog sloja, ma koliko oni bili kvalitetno izvedeni.
Mere zaštite koje pri tome preduzima izvođač gotovo redovno ne daju željene rezultate, s obzirom da se kod takve tehnologije izvođenja radova zahteva podela površine ravnog krova na manje sekcije koje se mogu izvesti u jednom mahu, u toku jednog dana i u svim slojevima, počev od paroizolacije, preko sloja za pad, termoizolacije i zaključno hidroizolacije, uključujući i neophodan uslov da se tako izvedene sekcije i bočno zaštite hidroizolacijom. Međutim, na taj način gotovo ni jedan izvođač ne radi, jer to ne samo da remeti kontinuitet radova i otežava pravilno izvođenje ukupnog sloja za pad, već i drastično poskupljuje ukupnu poziciju ravnog krova, što gotovo ni jedan investitor nije spreman da plati, s obzirom da se ove pozicije redovno ugovaraju po završenom kvadratnom metru ravnog krova. Sa druge strane, čak i kada se slojevi ravnog krova izvode po takvoj tehnologiji, ostaje problem nevezane vlage iz sloja za pad, koja se opet posebnim tehnološkim postupcima može eliminisati iz slojeva, ali sve to na teret roka izvođenja i ukupne cene koštanja pozicije ravnog krova. Konačno, ono na šta se gotovo i ne može uticati je vlažnost vazduha u vreme izvođenja radova. Iako na prvi pogled izgleda zanemarljiv, ovaj faktor vrlo često u krajnjem utiče ne samo na termoizolacione karakteristike, već i na ukupnu dugovečnost ravnog krova. Uzmimo na primer da se termoizolacioni sloj izvodi od tvrdopresovane mineralne vune u sklopu izvođenja konstrukcije ravnog krova objekta 25.00 m x 40.00 m, odnosno površine cca 1000,00 m2. Ako izvođač dnevno izvodi 200m2 sloja, te ako ima samo 5 slojeva, potrebno mu je 25 radnih ili kalendarskih 30 dana da završi celu poziciju. Pod uslovom da ga je celog meseca pratila sreća: da nije bilo ni jednog kišovitog dana ili noći, da se u potpunosti isušila i suvišna vlaga iz sloja za pad, dovoljno je da je u tom periodu vlažnost vazduha bila veća od minimalne, pa da odmah imamo problem zarobljenog viška vlage unutar konstrukcije ravnog krova.
Razarajuće dejstvo zarobljene vlage i njen uticaj na dugovečnost sistema izolacije ravnog krova u funkciji vlažnosti vazduha pri izvođenju radova neizostavno se povećava i zbog nezaobilaznog prisustva građevinske vlage tokom građenja objekta. Naime, pri izvođenju građevinskih radova – betoniranje, zidanje (1m3 sveže izidanog zida od opeke sadrži i do 140l vode), malterisanje, cementne košuljice, keramičarski radovi, neki molerski radovi itd. – zaostala vlaga dospeva delom i u slojev ravnog krova, što u kombinaciji sa zarobljenom atmosferskom vlagom za posledicu ima drastično smanjenje dugovečnosti sistema termo-hidroizolacije krova. Teorijski, jedno od rešenja ovakvog problema predstavlja postavljanje paropropusne hidroizolacije, koja sa donje strane propušta paru koja dolazi ispod nje, a sa gornje strane ne propušta vodu koja dolazi iznad nje. Iako je paropropusna kvalitetna hidroizolacija relativno retka, obično skupa i zah-
teva dodatni zaštitni sloj iznad (s obzirom na njenu neotpornost na mehanička dejstva i direktno sunčevo zračenje), ovakvo rešenje je sigurnije sa aspekta funkcionalnosti i dugovečnosti. Međutim, i tu treba biti veoma oprezan i uveren pre svega u dva faktora: • da je paropropusnost takve izolacije dovoljna da propusti svu paru iz slojeva pre nego što je ta ista para pod pritiskom odlepi od donjeg sloja – podloge (što je redovna pojava u slučajevima kada je tokom izvođenja atmosferska voda prodrla u niže slojeve) i • da zaštitni sloj koji se izvodi preko paropropusne izolacije isto tako dobro provodi paru kao i paropropusna hidroizolacija koju štiti, s jedne strane, ali i da nije podložan razrušenju u slučaju kada voda koja prodre kroz njega i zadrži se iznad paropropusne izolacije preko noći zaledi. Drugo i češće primenjivano rešenje je postavljanje otparivača termoizolacionog sloja po celoj površini krova. Međutim, u praksi je problematičan eksplicitni proračun rastojanja na kojem se ovi otparivači termoizolacionog sloja postavljaju, s obzirom da je osnovni uslov kod njihovog projektovanja da otpor horizontalnom kretanju pare kroz sloj termoizolacije na dužini koja se meri u metrima bude manji od otpora vertikalnom kretanju pare kroz sloj termoizolacije na dužini koja se meri u santimetrima, uvećanim za veličinu athezije hidroizolacionog sloja za podlogu, pa sve to u funkciji temperature vazduha, osunčanosti krovne površine, atmosferskog pritiska, vlažnosti vazduha i dr. Pri tome, najčešća oštećenja koja se javljaju kod ovakvog sistema zaštite paronepropusne hidroizolacije od dejstva pare iz termoizolacionog sloja javljaju se zbog dva osnovna nedostatka, sa svim posledicama koje iz njih proističu i to:
Ako se zna da 1% vlage u mineralnoj vuni i do 20% umanjuje njena termoizolaciona svojstva, te ako je sadržaj zarobljenog vazduha u mineralnoj vuni oko 80% i ako je vlažnost vazduha recimo 80% (a vrlo često je i veća zbog uobičajenih letnjih kiša u većini klimatskih područja), sledi da između slojeva paroizolacije i hidroizolacije imamo zarobljen vazduh sa 64% vlage. Posle višegodišnjih naizmeničnih ciklusa visoke letnje i niske zimske temperature, rezultat je uvek www.buildmagazin.com
67
fokus • ili su otparivači suviše retko postavljeni, pa para mnogo pre u svojoj ekspanziji odlepi hidroizolacioni sloj od podloge nego što biva evakuisana kroz otparivače • ili su otparivači suviše često postavljeni, čime se praktično od krova načini rešeto, što dovodi do logične posledice da upravo na tim mestima, gde se hidroizolacija postavlja oko i iz otparivače, dolazi do njenog oštećenja i curenja vode najčešće oko otparivača, bilo zbog dejstva naizmeničnih ciklusa niskih i visokih temperatura na hidroizolaciju podignutu uz otparivače, bilo zbog bočnog pritiska na otparivače usled klizanja snega po krovnoj ravni, dejstva vetra, mehaničkih oštećenja i sl.
Svi faktori koji utiÿu na dugoveÿnost ravnih krovova Generalno gledano, na dugovečnost ravnih krovova utiče veoma mnogo faktora. Ono na šta može da se utiče je pravilan izbor sistema za termo-hidroizolaciju ravnih krovova, a posebno izbegavanje grešaka u projektovanju, izvođenju i eksploataciji ravnih krovova koje direktno utiču na dugovečnost ravnih krovova. Po statistici SSSR-a napravljenoj 80-tih godina, struktura grešaka kod ravnih krovova je sledeća: 13% grešaka u projektovanju, 69% grešaka u izvođenju i 18% grešaka u eksploataciji. U praksi, najčešći uzroci koji direktno utiču na dugovečnost ravnih krovova, dovodeći često i do njihovog preranog razrušavanja, su: • biološko razrušavanje • deformacije krovne ploče • mikroprsline na površini od sunčevog zračenja • prodor vode bočno, kroz parapete, a ispod hidroizolacije • nekvalitetno zapunjene fuge parapetnog zida • odsustvo holkera ili nepravilno izvedeni holker na prelazu horizontalne površine ka parapetima • nepravilno projektovana ili izvedena poklopna ploča na atici (parapetu) ravnog krova, koja treba ne samo da zaštiti direktan prodor atmosferskih padavina u slojeve termo-hidroizolacije ravnog krova, već i da obezbedi nesmetano otparivanje tih slojeva • odsustvo temperaturnih dilatacionih razdelnica u slojevima nad termoizolacijom i posledična pojava nekontrolisanih pukotina • zanemarivanje različitih modula elastičnosti susednih slojeva krovnog pokrivača, a što je posebno značajno kod izvođenja slojeva iznad sloja hidroizolacije i samim tim odsustvo razdelnih zaštitnih slojeva • vlaženje utopljivača (termoizolacionog sloja), naizmenično njegovo promrzavanje i otopljavanje, sve do pojave kritičnog pritiska vodene pare iz termoizolacionog na hidroizolacioni sloj
68
• ne uzimanje u obzir činjenice da se deklarisana nosivost termoizolacionog sloja (stiropor, stirodur, mineralna vuna) dostiže tek po njegovoj 10%-noj deformaciji i posledičnog uticaja na rastezanje i trajno oštećenje hidroizolacionog sloja usled sleganja nižeg sloja termoizolacije i do 10% njene debljine (što retko koja hidroizolacija može da izdrži) • nedopustivo rastojanje između ploča termoizolacije i posledični lokalni ugibi hidroizolacijonog sloja • nepostojanje sloja za izjednačavanje parcijalnih pritisaka vodene pare, što je posebno važno iznad prostorija sa uvećanom temperaturom unutrašnjeg vazduha (preko 220C) i natprosečnom relativnom vlažnošću (preko 65%)
• lepljenje slojeva paroizolacije ili hidroizolacije na mokru, neočišćenu od prašine ili kavernoznu površinu • lokalna udubljenja površine krovnog pokrivača u kojima se sakuplja voda, prašina i lišće, što usled truljenja izaziva ubrzanu degradaciju krovnog pokrivača • ne uzimanje u obzir direktne veze između boje krovnog pokrivača i temperature na njemu i u vezi s tim godišnje amplitude temperature i preko 1200C, a dnevne i do 900C, • ne sagledavanje pojave da se na visokim letnjim temperaturama šljunak (balast) iznad hidroizolacije zagreje i utapa u nju, a zatim zimi, voda koja pređe u led preko tako utisnutog šljunka u hidroizolacioni sloj jednostavno cepa hidroizolaciju • nesagledavanje lokalnih klimatskih uslova koji mogu da budu daleko ekstremalniji od onih pri kojem je izvršeno ispitivanje projektovanog materijala i za njih izdan sertifikat: pojačani vetar – bure i oluje kombinovane sa atmosferskim padavinama, horizontalno dejstvo kiše kombinovane sa jakim vetrom na parapete ravnog krova, različite međusobne linijske i površinske deformacije slojeva pri visokim i niskim temperaturama i njihovom naizmeničnom dugotrajnom dejstvu • primena gorivih termoizolacionih i hidroizolacionih materijala i dr
Ventilisani ravni krovovi u Simprolit® sistemu Simprolit sistem ventilisanog ravnog krova omogućuje potpunu evakuaciju pare iz termoizolacionog sloja, u mnogome pri tome produžujući vek trajanja hidroizolacije i ostalih slojeva ravnog krova u celini. Veoma je efektivan i tamo gde drugi sistemi imaju ograničenja ili su potpuno neprimenljivi, kao na primer kod ravnih krovova termoelektrana, toplana, zatvorenih bazena i svuda tamo gde osim visoke temperature (i preko 500C) pod plafonom biva i visoka vlaznost vazduha (i preko 90%).
Pri prosečnoj debljini klasičnog sloja za pad od 10 cm, Simprolit sistem rasterećuje krovnu ploču za biše od 200 kg/m2 krovne ploče (za površinu 1000m2 ravnog krova to je preko 200 tona manje opterećenja na krovnu ploču), što ne samo da smanjuje njene vertikalne deformacije, već smanjuje i veličinu sleganja objekta u celom. Simprolit je trenutno najdugovečniji termoizolacioni materijal u Ruskoj Federaciji – dok stiropor ima dugovečnost do 10 godina, mineralna vuna do 15 godina, autoklavni gas-betoni
VENTILISANI RAVAN KROV U SIMPROLIT® SISTEMU – JEDNO OD VARIJANTNIH REŠENJA. 1. Armirano betonska ploìa; 2. Stepenasto poredjane Simprolit SUP ploìe sa slojem Simprolit monolita 4,0 cm preko njih; 3. Simprolit pregradni blokovi SPB12; 4. Paroizolacija; 5. Armaturna mreža; 6. Cementna košuljica 3 cm; 7. Hidroizolacioni sloj
www.buildmagazin.com
fokus
1
2
3
4
5
6
7
8
9 OZNAKA POZICIJA 1– Izravnjavajuèi sloj Simprolit monolita debljine ~4,0cm; 2 – Reòanje Simprolit SUP ploìa razliìitih debljina za dobijanje projektovanog nagiba ravnog krova (izmeòu SUP ploìa ostavi se praznina širine 4-5cm da bi tuda zašao gornji sloj Simprolit monolita, a iz uslova poveèane otpornosti na požar i smanjenja deformacija srednjeg sloja SUP ploìa); 3 – Izravnjavajuèi sloj Simprolit monolita debljine ~4,0cm; 4 – Reòanje Simprolit pregradnih blokova SPB12 (na boìnu stranu)
10 sa umetanjem stavki od Simprolit SOP ploìa debljine 4,0cm i ìirine jednake ½ širine otvora SPB12 bloka (za poveèanje termoizolacionih karakteristika, vatrootpornosti i nosivosti); 5 – Formiranje «kanala» za otparivanje jednostavnim preskakanjem reòanja jednog reda blokova (kanali se rade najveèe dužine 10m, a onda se novi kanali u produžetku «smiìu» za 6-10 redova blokova po nagibu krova, iz uslova poveèane vatrootpornosti); 6 – U tako formirani kanal se montira otparivaì – jednostavan sistem od dve cevi razliìitih preì-
(Siporex, Ytong) do 20 godina, čak i šuplja opeka do 40 godina, po rezultatima ispitivanja NIISF Ruske Akademije arhitektonskih i građevinskih nauka, sa preko 100 provedenih ciklusa zamrzavanja i otopljavanja i u uslovima realne vlažnosti vazduha za sva klimatske regione Ruske Federacije, Simprolit ima najveću dugovečnost - ne manje od 50 godina u uslovima maksimalne vlažnosti vazduha on ne menja svoje termo-fizičke i mehaničke karakteristike. Simprolit sistem je ne samo požarno bezopasan materijal, već se konstrukcije u Simprolit sistemu upotrebljavaju kao protivožarni zidovi i pregrade u objektima sa visokim požarnim rizikom. Po ispitivanju IMS-a u Beogradu, zid od simprolit bloka debljine svega 25cm izdržao je tri časa temperaturu plamena od preko 11800C (EI180), a dva sloja od po 5cm izolacionih Simprolit SOP5 ploča primenjeni kao protivpožarna pregrada na metalnoj podkonstrukciji dobili su sertifikat IMS-a otpornosti na požar 2 časa (EI120). U Ruskoj Federaciji, pregradni zid od Simprolit blokova SPB12, debljine 12cm ima sertifikat EI180, a drvena pregrada jednostrano oblo-
11 nika sa meòuprostorom zalivenim Simprolitom, da ne bi došlo do kondenza vodene pare tokom njene evakuacije iz slojeva krova, a pri dodiru sa zamrzlom spoljnom oblogom cevi); 7 – Preko «kanala» se montiraju ravne ploìe od salonita, Simprolit SOP ploìe ili sl., a za zaštitu kanala pri nanošenju narednih (gornjih) slojeva; 8 – Preko montiranih ploìa za zaštitu kanala za otparivanje nanosi se novi sloj Simprolit monolita debljine ~4cm; 9 – Postavljanje paroizolacionog pokrivaìa u dva sloja;
žena Simprolit izolacionom pločom SOP8 ima sertifikat EI120 (tri, odnosno 2 časa). Simprolit sistem za ravne krovove je duktilan, amortizuje deformacije i temperaturne dilatacije, čime znatno povećava dugovečnost i hidroizolacionog pokrivača iznad. Na primer, hidroizolacioni materijal Germokrov, koji u standardnoj varijanti izvođenja ravnih krovova ima dugovečnost oko 10 godina, pri nanošenju na Simprolit sistem ravnih krovova, prema rezultatima ispitivanja u NIISF RASN postigao je dugovečnost od 25 godina! Dok klasični materijali za termoizolaciju svoju čvrstoću definišu pri deformaciji od 10% (na pr. termoizolacioni sloj od tih materijala debljine 15cm deformiše se – sleže 1,5cm dok ne postigne svoju deklarisanu nosivost), Simprolit izolacione ploče pri višestruko većem opterećenju imaju deformacije manje od par milimetara. Na primer, po rezultatima ispitivanja IMK Građevinskog fakulteta u Beogradu, Simprolit SOP ploče, pri opterećenju od preko 3500 kg/m2 imale su deformaciju manju od milimetra. www.buildmagazin.com
12 10 – Postavljanje lake armaturne mreže; 11 – Izvoòenje sloja cementne košuljice; 12 – Montaža ili nanošenje hidroizolacionog pokrivaìa ZA OSAM DANA 1.000m2 RAVNOG KROVA! Prvi dan – pozicija 1; Drugi i treci dan – pozicije 2 i 3; Treci i ìetvrti dan – pozicije 4,5,6,7 i 8; Peti, šesti i sedmi dan – pozicije 9,10 i 11; Osmi dan – pozicija 12 Ŷ
Simprolit je paropropustan i istovremeno i hidrofoban materijal (ne upija vlagu), što mu daje visoku otpornost na mraz – pri izvršenom ispitivanju od preko 100 ciklusa zamrzavanja i otopljavanja on nije promenio svoje termičke i ostale karakteristike. Jednostavnim ređanjem više slojeva Simprolit SPB12 blokova i umetanjem dodatne izolacije od SOP ploča u šupljine simprolit SPB12 blokova može se postići zahtevana termička izolacija i iznad prostorija sa visokim unutrašnjim temperaturama kod objekata posebne namene
SIMPROLIT DOO Kostolaĉka 67/2 11000 Beograd tel/fax: +381 11 397 67 70 397 67 71 e-mail: md@simprolit.com www.simprolit.co.yu
69
promo
IZRADA PROJEKATA SVIH VRSTA
AD ŠIDPROJEKT AD Šidprojekt je dobitnik Plakete Privre-
AD Šidprojekt je moderno akcionarsko društvo za projektovanje i inženjering osnovano 1979. godine, od kada neprekidno proširuje obim i vrstu delatnosti. Unutrašnja organizacija prilagoĀavana je zahtevima vremena i uspešnosti, a tržište je prošireno na celokupnu teritoriju Republike Srbije i poslovima na ruskom tržištu Vrednost kapitala povećavana je iz godine u godinu, a značajna sredstva su ulagana u humanitarne svrhe, zdravstvo, kulturu, obrazovanje i sport. U Šidprojekt-u je za proteklih skoro 30 godina, izrađena projektno-tehnička dokumentacija po kojoj je izgrađeno više stotina kilometara puteva i pratećih putnih objekata, više mostova, stotine hiljada kvadratnih metara stambenog, poslovnog, prodajnog i proizvodnog prostora, niz zgrada zdravstvenih i kulturnoobrazovnih ustanova i sportsko-rekreativnih objekata. U poslednjih desetak godina ostvaren je značajan angažman na poslovima inženjeringa i izgrađeno je više objekata raznih namena, kao i poslovna zgrada u kojoj je sedište preduzeća u Šidu, a ostvarena je reprezentativna referenc-lista u svim oblastima projektovanja.
dne komore Vojvodine za značajna privredna ostvarenja u Vojvodini za 1998. godinu. Takođe je dobitnik Plakete Privredne komore Srema za izuzetne rezultate ostvarene u 2004. godini. Šidprojekt poseduje i licence Ministarstva za kapitalne investicije za izradu tehničke dokumentacije za objekte najrazličitijih namena: arhitektonske projekte za kulturna dobra od izuzetnog značaja, hidrotehničke objekte, projekte saobraćajnica, projekte saobraćaja i saobraćajne signalizacije, projekte građevinskih konstrukcija za putne objekte i objekte na železničkim prugama. Dobrom saradnjom sa investitorima i ispunjavanjem visokih standarda kvaliteta zastupljeni su u svim opštinskim direkcijama za izgradnju regiona Srema na poslovima projektovanja i nadzora. Njihova saradnja sa investitorima doseže i izvan granica regiona i svakako je potrebno pomenuti ZIG Novi Sad, Direkciju za građevinsko zemljište i izgradnju Beograd, JKP Toplana Novi Sad, JP Putevi Srbije, Gradsku Upravu Beograd, Ministarstvo Finansija – Uprava Carina, Srbija šume,Telekom... Dostupnost investitorima omogućili su i otvaranjem predstavništva u Rumi i Novom Sadu, a u toku je i otvaranje kancelarije u Beogradu. Prostorije Šidprojekta su renovirane i opremljene modernim kancelarijskim nameštajem, i u njima radi 37 zaposlenih, od čega 23 inženjera, 7 tehničara i 7 radnika različitih struka. Rad je u potpunosti kompjuterizovan, baziran na modernom hardveru koji se stalno inovira i savremenim softverskim paketima kao što su Microsoft-ov operativni sistem Windows XP SP2, Plateia 8, AutoCAD 2008, ArhiCAD, Tower, ArmCAD...
U cilju unapreòenja i standardizovanja kvaliteta svojih usluga, šidsko preduzeèe AD Šidprojekt identifikovalo je procese koji doprinose kvalitetu usluga, odredilo njihov raspored i meòusobno dejstvo i uspostavilo dokumentovan sistem menadžmenta kvalitetom koji odgovara zahtevima standarda ISO 9001:2000, sertifikovan od strane TÜVNORD za projektovanje, nadzor, inženjering i konsalting. U skladu sa opredeljenjem za unapreòenjem poslovanja 2005. godine preduzeèe je izradilo projekat unapreòenja procesa rada Ŷ
Po svemu ovome što se u najkraćem može reći za preduzeće AD Šidprojekt, jasno je da se govori o projektnom birou koji ima znanja i iskustva da ispuni i nove zadatke koji se pred njega postavljaju
AD ŠIDPROJEKT
Od osnivanja do danas Šidprojekt prati liniju uspeha zasnovanog na permanentnom unapređenju poslovanja putem razvijanja saradnje sa investitorima, drugim projektnim kućama, naučnim ustanovama i institutima, dinamičnom tehničko-tehnološkom razvoju i praćenju savremenih trendova i dostignuća, stalnom obrazovanju zaposlenih i kontinuitetu znanja i iskustva.
70
Kneza Miloša 2 22240 Šid tel: +381 22 712 044 712 004 710 317 fax: +381 22 716 020 e-mail: sidprojekt@ptt.yu www.sidprojekt.co.yu
tel: +382 85 346 331 • fax: +382 85 346 335 • salon: +382 85 302 880 • web: www.fadiscg.com
Kompanija FADIS iz Bara, nudi Vam kompletan vodomaterijal, od grubih instalacija do materijala za završne radove, ukljuÿujuýi keramiÿke i granitne ploÿice. Bogat izbor hidromasažnih kada i kabina, kupatilskog nameštaja i galanterije. Dugogodišnje iskustvo, pažljiv odabir inostranih partnera i pouzdan kvalitet naših artikala preporuÿuju nas kao lidera na tržištu.
promo HITACHI I NORTON COMPANY
ENEL ALATI Pod brendom Norton proizvode se dodatni ENEL doo iz Zemuna je prialati i pribor za mašine Clipper, kao što su vredno društvo osnovano dijamantske ploče, dijamantske krune, sa 1995. godine, od kada se i laserski varenim dijamantskim segmentima, kao i sve vrste abrazivnih materijala, brusne bavi zastupanjem najpoznai rezne ploče, brusna platna i sl. tijih svetskih proizvoĀaÿa mašina, alata i instrumenata namenjenih pre svega za Enel – adresa za sve rad u najtežim uslovima tj. Pored ove dve svetski poznate firme Enel doo zastupa i mnoge druge proiza profesionalnu upotrezvođače različitih vrsta kvalitetnih mašina, bu. Ovom prilikom predalata i instrumenata, neophodnih u radu staviýemo Vam samo neke svakog profesionalca: od njih, rukovodeýi se pre Enel doo nudi skoro 250 vrsta različitih • Knuth (Nemačka) i Jelšingrad (Republika Srpska) – CNC mašine za obradu metala svega potrebom onih koji se električnih i pneumatskih alata, kompesora, agregata i motornih testera iz progra- • Elora, Hans-Werner, KS Tools (Nemačbave graĀevinarstvom ili za ma Hitachi. Za sve proizvode obezbeđen ka) – sve vrste ručnog profesionalnog graĀevinarstvo potrebnom je vrhunski servis sa originalnim rezervalata proizvodnjom i uslugama nim delovima. • Skala (Nemačka) – vrhunski profesional-
Enel doo u svojoj ponudi ima nekoliko
Norton Company firma osnovana je 1885. u SAD (Worcester, Massacusetts). Od svog nastanka Norton je postao sinonim kvaliteta za dijamantski program u građevinarskoj industriji.
Hitachi ponuda
Pod brendom Clipper nude se mašine za sečenje asfalta i betona, za bušenje dijamantskim krunama, za rezanje pločastog materijala od granita, kamena, betona i drugih građevinskih materijala, mašine za obradu keramičkih pločica kao i mašine za nivelaciju podova.
Enel doo je generalni zastupnik japanske firme Hitachi koja je po svom prometu u 2006. godini svrstana među prvih 20 najvećih korporacija na svetu. Grupacija Hitachi Koki Ltd. je u okviru Hitachi koncerna počela sa radom 1948. godine i lider je u proizvodnji električnih alata u Japanu, a među najvećim je i u svetu. Električni alati Hitachi odlikuju se izuzetnim kvalitetom i dizajnom, izrađuju se od najkvalitetnijih materijala i po vrhunskoj tehnologiji.
Istraživači iz razvoja Korporacije Hitachi, zahvaljujući višedecenijskim iskustvima u proizvodnji alata, obezbedili su preko 200 inovacija na polju električnih alata Hitachi, od kojih su neki modeli privilegija Hitachija i proizvodi ih samo Hitachi. Takva je i mašina za savijanje i sečenje građevinskog gvožđa VB 16Y (slika u sredini gore).
72
Nortonov program
najpoznatijih svetskih proizvođača mašina i alata za rad sa drvetom, metalom i betonom. U ovom broju predstavićemo vam posebno dva najreprezentativnija – Hitachi i Norton.
Ponudu Clipper mašina sa Norton dodatnim alatima čine: • ugaone brusilice (Ø115–230mm) • benzinski sekači zidova-ručni (Ø300–Ø400mm) • sekači keramičkih i granitnih ploča (Ø180 -Ø250mm) • mašine za sečenje ploča (Ø300-500mm, debljine do 200mm) • mašine za sečenje podova (električne, benzinske i dizel, Ø300-1000mm, dubine rezanja do 420mm) • velike mašine za sečenje blokova (debljine do 400mm) • mašine za bušenje otvora na podovima i zidovima (Ø30 do 400mm) • mašine za izradu ravnajućih slojeva (električne i benzinske, Ø600-900mm).
ni merni alati • Bening (Nemačka) – vrhunski profesionalni merni instrumenti • Bernštajn (Nemačka) – specijalni alat za električare i elektroničare • Elektromašinen (Nemačka) – kompresori, usisivači, perači toplom i hladnom vodom i aparati za varenje • Iat Trebinje – rezni alat. Jednom rečju – za sve vaše potrebe za alatima, mašinama, instrumentima, i servisiranjem istih, Enel doo je najbolja adresa Ŷ
ENEL DOO Privredno društvo za promet i usluge Cetinjska 62 11080 Zemun tel/fax: +381 316 15 14 316 15 16 21 92 775 e-mail: eneldoo@eunet.yu
informator graÄ&#x2021;evinske industrije
naruÄ&#x2020;ite besplatan primerak
building construction directory
www.gradjevinarstvo.co.yu
www.buildmagazin.com
u pripremi izdanje za 2008. godinu www.gradjevinarstvo.co.yu
Izvorska 41, Beograd tel/fax: +381 11 35 71 509 +381 11 35 71 510 info@infonetgroup.com www.infonetgroup.com
73
narudžbenica za naša izdanja (narudžbenicu Ćitko popuniti i poslati faksom, poštom ili elektronskom poštom)
PreduzeĄe Ime Prezime Funkcija Adresa Mesto Telefoni
(
)
Mob. tel.
(
)
Fax
(
)
E-mail Web PIB
Mat. br.
Opis delatnosti
Popunite ako želite dostavu na kuĄnu adresu
Ulica i broj Mesto
Broj zaposlenih 1 do 10
11 do 25
26 do 50
51 do 100
101 do 500
više od 500
DA, možete koristiti ove podatke i slati nam informacije vezane za delatnost DA, želim da dobijam besplatan primerak poslovnog magazina BUILD DA, želim da dobijam besplatan primerak kataloga Graćevinarstvo i opremanje* * samo za preduzeĄa
m.p.
74
taĆnost podataka overava
Oslonite se na našu strucˇnost i kvalitet Doka oplata
Dokaflex 1-2-4 Brza i jednostavna montaža
Sigurno. Brzo. Efikasno. • Bezbedna i brza montaža • Lako se prilagođava svim oblicima prostorija • Visoka ekonomicˇ nost
Doka Serb d.o.o. Surcˇinska 17 11070 Novi Beograd Srbija Tel. +381 (0)11 22 66 111 Fax. +381 (0)11 22 66 122 E-Mail: Serb@doka.com www.doka.com