BUILD15

www.gradjevinarstvo.rs

broj 15 • godina IV

www.build.rs

Tema broja

Automatizacija i sistemi centralnog upravljanja u zgradarstvu softveri u građevinarstvu

Računarski oblak BIM green build

Održivi razvoj doslovce Urbana agrokultura fokus Obrazovanje i uloga arhitektonske profesije

Arhitektura

Tema broja

i centralno

Sistemi upravljanja i automatizacija u zgradarstvu

upravljanje u zgradarstvu

26

41

Sadržaj info www.gradjevinarstvo.rs softver Prednost računarskog oblaka za arhitektonske projekte

BIM – projektovanje po standardima savremenog građevinarstva

promo Sendvič paneli (KINGSPAN) Firestone UltraPly™ TPO membrana za zelene krovove (ALTO MATERIJALI) tema broja Sistemi upravljanja i automatizacija u zgradarstvu Pametne kuće i upravljanje inteligentnim zgradama (ABB) Jubilej SAUTER-a Pre 100 godina. Za 100 godina.

Kalzip BIPV solarni krovovi (ALUMINIJUMSKI KROVNI SISTEMI) SecuriFire i IPS VideoManager (SECURITON) Automatski sigurnosni sistemi SG 2001 (MODRIČ) Prvi KNX trening centar u Srbiji (VUEKO) Kontrola prirodne ventilacije u zgradama (REYNAERS) CCTV sistemi (PROCAR SECURITY) Arhitektura i centralno upravljanje u zgradarstvu Mitsubishi Electric klimatizacija (KLIMA M) ALP Sistem i Thermoscreens (KLIMA M) Flagon TPO krovna membrana (POLYKEM SR)

8 arhitektura Obrazovanje i uloga arhitektonske profesije danas Koja vrsta obrazovanja garantuje 18 ostanak u poslu?

Samouklapajući krovni promo 20 i fasadni profil Piano (INM) 22 MAŠINOPROJEKT KOPRING Prilagodljiva podnožja BUZON 24 (MARAMO) Fluidtherm PP-R program (PEŠTAN) 26 Novi Armaflex DuoSolar (ARMACELL AG) 31 Izolacijom do manjih troškova grejanja i hlađenja (ROCKWOOL) 32 Proizvodnja građevinskog materijala (MARKO TODOROVIĆ MATOX) 34 Demag električne lančane dizalice (TECON SISTEM) 35 CONVERGENT GROUP SA i Pentra-Sil® (Patentirani) Nano-Litijum (NL) 36 Super Spacer® energetski efikasni prozori (TINIS COMPANY) Projektovanje, izrada i montaža čeličnih 37 konstrukcija i opreme (MIKOM) Tensar geomreže na aerodromskim pistama (LIPEX) MIKOTERM – 15 godina uspešnog 40 poslovanja 41 green build Održivi razvoj doslovce Urbana agrokultura 42 Bogota – nekad i sad

38

43 44

Najbolji sistemi javnog prevoza u svetu

promo Privremene ograde (SIGMA PROMET) narudžbenica

46

Održivi razvoj doslovce

50 52 53

71

54 55 56 58 59 60 62 65 66 68

Najbolji sistemi

javnog prevoza

u svetu

70 71 72 74 76 78 82

76 Kompletan sadržaj i sve prethodne brojeve pronaći ćete na adresi www.BUILD.rs

softveri u građevinarstvu i arhitekturi

18

Prednost računarskog oblaka za arhitektonske projekte

20 BIM Bogota nekad i sad

72

74

Urbana

agrokultura

...opširnije na www.Gradjevinarstvo.rs INDEX OGLASA Aduro Quadrum

www.hausbau.rs

64

Piramida

Alto građevinski materijali

www.altoscm.eu

25

Portal Gradjevinarstvo.rs

Reynaers Aluminium Rollplast Rolomatik Sauter Building Control Serbia Spark Systems Tehnicom Termodom Trimo Inženjering Virmak inženjering Wienerberger Bačka Würth

Almaks Aluplast BGD Antel Telekomunikacije Azma Botomex Build magazin Dema Doka SERB Elektro kojot Esal Gas net inženjering Gates IMI International Job Fair Kingspan Kumal Layher Legi SGS Metal-Cinkara Murexin Nikolić viljuškari Perin

www.almaks.rs

30

www.aluplast.eu

15

www.antel.rs

29

www.azma.rs

18

www.botomex.rs

8

www.build.rs

83

www.dema.rs

14

www.doka.com/rs

3

www.elektrokojot.com

27

www.esal.si

63

gasnet@sbb.rs

28

www.gates.co.rs

20

www.imi-internationalcee.com

26

www.piramidasm.rs

51

www.gradjevinarstvo.rs

81/84

www.reynaers.com

39

www.rollplast.com

69

www.rolomatik.com

67

www.sauter.co.rs

33

www.sparksystems.rs

41

www.tehnicom-serbia.com

12

www.termodom.rs

19

www.trimo.rs

16

www.virmak.com

10

www.wienerberger.rs

61

www.wurth.rs

57

RUBRIKA OGLASI

www.jobfair.rs

17

Cementni proizvodi

www.cementni.co.rs

www.kingspan.rs

23

Frigoremont

frigoremont@gmail.com

79

www.kumal.hr

45

Građevinar

035/470-397

79

Kolubara gas

tomic.miloje@nadlanu.com

79

Krstonošić

krston@sbb.rs

79

79

www.layher.rs

9

www.legi.rs

13

www.metalcinkara.co.rs

2

Mil Mak Group

www.milmaktechnique.com

80

www.murexin.com

7

Nameštaj

www.namestaj.info

80

nikolic-viljuskari@microsky.net

11

Nicam

nicam@beotel.rs

80

www.perin1.com

21

Nivas CO

www.nivas.co.rs

80

A K S N E M E

VR

EFIKASNOST Zauzetost nije jedini, ali, svakako jeste jedan od najzanimljivijih primera apsurda u kojima živimo živimo,, a posebno – zauzetost u građevinarstvu, ove godine, 2010, u Srbiji.

Zauzeti telefoni, pretrpani sandučići elektronske pošte: nisam stigao da pogledam e-mail, na sastanku sam, žurim, jurim, sad smo u nekoj gužvi, čujemo se krajem nedelje, ili sledeće, ne stižem, na terenu sam, nisam u redakciji, nazvaću vas kad stignem...

Sa druge strane, na pitanje portala Gradjevinarstvo.rs, postavljeno u online anketi ovog leta: Da li je Srbija u 2010. godini veliko gradilište? svaki peti ispitanik odgovorio je – da. Čak 82,51 odsto ispitanika, od ukupno 686, odgovorilo je – ne.

Možda anketa ne pokazuje pravo viđenje stvari zato što su oni koji bi rekli da previše zauzeti da bi se bavili odgovaranjem na ankete? Moguće.

Moguće je da ćemo ovu godinu zaista pamtiti kao veliko gradilište, što će se verovatno desiti već sledeće, ako nam ekonomija nastavi kuda je krenula.

Pa opet, na svaku primedbu privrednika i radnika država ima odgovor: neki novi zakon je donet, neki projekat je započet, prethodno loše stanje, problemi drugih vrsta, teško privlačenje investicija za vreme krize, itd. Oni rade sve što mogu, ali, teško je postići sve što treba.

Dakle, svi imamo jedan isti problem – nedostatak vremena. Pored arhitekata kojima je nemam vremena praktično uzrečica još od studentskih dana, vreme ovde nedostaje građevincima i mašincima, profesorima i studentima, trgovcima i distributerima, marketinškim i PR agencijama, izvođačima i državnim organima... Ukratko, u srpskom građevinarstvu vreme nedostaje – svima. Radimo od jutra do mraka, dajemo sve od sebe, i ne može više i bolje, a opet, sav taj naš rad, nigde se ne primećuje.

Ovo znači da, ili svi lažemo, ili preostalom energijom u nama upravljamo lošije nego onom u našim zgradama, a to je već težak zadatak – biti manje efikasan od naših zgrada. Da li ipak uspevamo u tome?

Ukoliko posla zaista ima toliko da se nema vremena za telefonski razgovor od par minuta, i takav tempo rada traje mesec, dva ili šest, možda je vreme da smanjite obim posla da biste sačuvali zdravlje? Možda je vreme da uzmete saradnika i podelite obaveze na pola?

Ali, ko može razmišljati o otvaranju novog radnog mesta ili odbijanju posla kada ne zna kada, kako, i da li će, svoj rad naplatiti? Pa opet, ako je istina da radimo mnogo i ozbiljno, da li to znači da oni koji odgovore na e-mail ili poziv ne rade ozbiljno?

Ako je ovo poslednje tačno onda imamo novu, endemsku, srpsku, definiciju ozbiljnosti u poslu.

Ima tih nekih dana kada zaista ne znate gde vam je glava. Naravno, u tim danima, ne zavisite samo od sebe, već od drugih koji isto tako ne znaju gde im je glava. I naravno, oni ne znaju gde im je glava zbog nekih trećih koji ne znaju gde im je glava. I opet naravno, pojavi se zatim i par onih koje briga za sve, čak i u onoj meri u kojoj bi moralo da ih bude briga. Ceo taj lanac, ljudi bez glava i ljudi bez briga, na kraju, neiskusnom posmatraču, Srbiju zaista predstavlja kao veliko gradilište.

Kad god čujem da ovde neko nema vremena za nešto, opet pomislim: hvala krizi i usnuloj ekonomiji! Šta bismo bez njih? Izginusmo svi! Ako ne stižemo da dignemo glavu dok je ovako, čime, i da li, nameravamo da radimo ako se nešto počne događati? Radićemo tuđim rukama? Projektovaćemo u tuđim biroima? Organizovaćemo tuđim glavama? Ako je tako, blago nama. Ako nije, pamtićemo 2010. godinu po dobrom...

Zato često podsećam sebe: ako nemaš vremena za bilo šta, osim posla, ove godine, uživaj sad koliko možeš jer, možda ti nikada neće biti bolje! Još godinu ili dve potrajaće ovakvo stanje, a onda će ti biti sve gore i gore, ako su optimisti u pravu, i jednom ipak postanemo veliko gradilište, ili bar malo veće...

Urednik,

Mladen Bogićević

REDAKCIJA GLAVNI UREDNIK Tomislav Stamenić UREDNIK Mladen Bogićević IZVRŠNI UREDNIK Aleksandra Jovanović DIZAJN I PRIPREMA Ivan Anđelovski Vladimir Končarević DIREKTOR MARKETINGA Dunja Filipović MARKETING Jelena Božić Tanja Vićentijević Katarina Đurić Monika Ilomanoski Mirna Memetović OBRADA I UNOS PODATAKA Emilija Mitić FINANSIJE Jelena Hajduković Stana Arsenić IZDAVAČ

Luke Vojvodića 30 11090 Beograd tel/fax: +381 11 25 62 004 25 62 005 e-mail: info@infonetgroup.com www.infonetgroup.com Izdavač ne snosi odgovornost za istinitost i verodostojnost objavljenih oglasa i promotivnih tekstova

ŠTAMPA

Rotografika d.o.o.

Segedinski put 72 24000 Subotica ISSN 1452-8495 CIP Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije Beograd 624 COBISS.SR-ID 139422220

info Najveće polje sa vetrenjačama otvoreno u Velikoj Britaniji

Eurotunel objavio gubitak od 45 miliona evra

Najveće polje sa vetrenjačama za proizvodnju električne energije otvoreno je krajem septembra nadomak jugoistočne obale engleske pokrajine Kent. Britanija danas proizvodi 2,5 posto struje na vetar, a vladin cilj je da dostigne nivo od 20 posto.

Britansko-francuska kompanija Eurotunnel u julu je objavila gubitak od 45 miliona evra u prvoj polovini godine zbog odlaganja isplate osiguranja za izbijanje požara u tunelu ispod La Manša 2008. godine, prenele su agencije. Vlasnik tog podvodnog tunela saopštio je da ove godine neće poslovati sa profitom, ako isplata osiguranja i dalje bude blokirana. Eurotunnel je objavio povećanje obima saobraćaja i prodaje za 22 odsto, na 331 miliona evra u prvoj polovini godine, u odnosu na isti period 2009. godine.

Gubitak u ovoj godini u iznosu od 45 miliona evra, znatno je veći od manjka u prvoj polovini 2009. godine, kada je zabeležen minus od pet miliona evra, sapštio je Eurotunnel. Kompanija je pripisala loše finansijsko poslovanje visokoj inflaciji, posebno u Britaniji, kao i neispunjenim obavezama osiguravajućih društava.

Thanet farma vetrenjača

Izgradnja farme vetrenjača na polju Thanet koštala je blizu 900 miliona evra. Postavljeno je sto turbina koje će prema očekivanjima proizvoditi struju dovoljnu za potrebe 200.000 domaćinstava. Vetrenjače su postavljene na oko 13km od obala Engleske.

Projekat je najavljen kao deo revolucije na vetar u Britaniji.

Svaka pojedinačna turbina moći će da proizvede struju za 2.000 domaćinstava, kada budu radile punim kapacitetom. Nedostaci su nemogućnost skladištenja ali i isporuke energije kada nema vetra. Kritičari vladinog programa kažu da je opasno ulagati toliko vremena i novca u tehnologiju za samo jedan obnovljivi izvor energije, ali vlada najavljuje da će ipak sprovoditi program tokom sledeće decenije.

Kompanija je uspela da ispliva iz višegodišnje finansijske neizvesnosti zahvaljujući programu restruktuiranja 2007. godine, ali je 11. septembra 2008. jedan požar uništio njen profit. Deo tunela koji povezuje Francusku i Britaniju je bio zatvoren nakon što je vatra izbila na jednom od vozova, kada je povređeno 12 putnika.Vatra je buknula u britanskom delu tunela, na vozu koji je prebacivao kamione. Podvodni tunel je otvoren za putnički saobraćaj 1994. godine.

37 MILIONA DOLARA ZA PROJEKTE HIDROKINETIČKIH TEHNOLOGIJA Ministarstvo energetike SAD obezbediće 37 miliona dolara za ubrzanje tehnološkog i komercijalnog razvoja hidrokinetičkih tehnologija što je do sada najveće ulaganje za projekte ovog tipa. Govori se o iskorišćavanju obnovljive energije reka i manjih vodotokova, ali i okeanskih plima i talasa, kao i temperaturnih razlika u okeanu. Sredstva idu za ukupno 27 projekata u 17 država SAD – od koncepata do prototipova uređaja koji treba da budu testirani u realnim uslovima ■

Renovirana Vatikanska biblioteka Vatikanska apostolska biblioteka je ponovo otvorena 20. septembra posle trogodišnjeg renoviranja koje je koštalo devet miliona evra, saopštili su njeni zvaničnici.

U prostorije sa dragocenim rukopisima uvedeni su klimatizacija i najsavremeniji bezbednosni uređaji za sprečavanje krađa.

Vatikanska biblioteka

Biblioteka, koju je 1450. godine osnovao papa Nikola V, sadrži jednu od najznačajnijih zbirki oslikanih rukopisa u svetu. Deo te zbirke je najstarija kompletna Biblija koja datira iz 325. godine. Svake godine između 4.000 i 5.000 naučnika dobija dozvolu da koristi usluge biblioteke. Biblioteka ima oko milion i po dela od kojih najstarija potiču s početka nove ere.

Hladni krovovi na svim zgradama Ministarstva energetike SAD Ministar energetike i dobitnik Nobelove nagrade za fiziku, Steven Chu, naložio je u septembru svom ministarstvu da postavlja isključivo bele krovove na sve svoje buduće zgrade i prilikom rekonstrukcija postojećih.

Takođe, pozvao je i druga ministarstva da urade isto. On se zalaže za bele krovove (često nazivani i hladni krovovi – cool roofs) koji odbijaju sunčevu svetlost i smanjuju efekat vrelih ostrva u naseljenim područjima (zagrevanje okoline od ulica i krovova): – Hladni krovovi su jedan od najbržih i najjeftinijih načina da smanjimo globalnu emisiju ugljenika i započnemo težak posao usporavanja klimatskih promena – rekao je Chu tim povodom.

Deligradska 14/2, 11000 Beograd tel: 011 2683 503, 2658 433 fax: 011 3611 573, 3621 781 email: office@botomex.rs studio@botomex.rs www.botomex.rs

Airport city Beograd – Isporuka 12600m2 ker. pločica 8 keramike i granitne

GTC Avenue – Isporuka i ugradnja 34000m2 ker. pločica i granitne keramike i gradjevinske hemije Mapei

Hotel Splendid – Isporuka 45000m2 ker. pločica i granitne keramike

Poslovni objekat, blok 26 – Isporuka i ugradnja 8000m2 ker. pločica i granitne keramike i gradjevinske hemije Mapei

info CNBM - najveće građevinsko ime u Kini želi da postane lider u održivoj gradnji China National Building Material Group (CNBM), najveći proizvođač građevinskih materijala u toj zemlji, poznat je i kao jedan od najvećih zagađivača, ali, sudeći prema najavama kompanije, želi da preuzme ulogu lidera na polju održivosti. Ovo se odnosi na unapređenje postrojenja za proizvodnju cementa, povećanje recikliranih materijala za sirovine, naročito pepela od sagorevanja uglja (samo Kina proizvede 1,7 milijardi tona svake godine)

15 Penn Plaza – novi komšija Empire State Building-a Vlasnik njujorškog oblakodera Empire State Building, Anthony Malkin, vodio je borbu da spreči odobrenje gradskih vlasti za izgradnju novog oblakodera nedaleko od svoje zgrade. Nova zgrada visoka je 368 metara i on strahuje da će zakloniti čuvenu ikonu Njujorka. Malkin je plan za poslovnu zgradu Vornado Realty Trust-a, 69-spratnicu od stakla, nazivao monstruoznim i skrenuo pažnju da bi njena izgradnja trajno promenila siluetu Menhetna. Međutim, gradonačelnik Bloomberg odbacivao je sve Malkinove argumente, zadržavajući stav da će izgradnja ove kule doprineti gradu:

– Svako ko gradi zgradu u Njujorku menja siluetu grada. Ne morate ići okolo i izvinjavati se svim drugima. Konkurencija je divna stvar. Jedan lik poseduje zgradu i voleo bi da ona bude jedina visoka u okolini? Žao mi je, ali to nije stvaran svet niti bi trebalo da bude – objašnjavao je Bloomberg svoj stav.

Međutim, nisu se svi slagali sa gradonačelnikom. Po jednoj anketi grupe okupljene u podršci Malkinu, većina od 63% Njujorčana smatralo je da Gradsko veće treba ili da odbaci planove za gradnju ili da napravi reviziju plana kako bi zgrada bila niža i manje upadljiva. Ipak, gradska urbanistička komisija odobrila je projekat, i to uz komentar da Njujork nikada nije bio grad koji stagnira i ostaje isti, već koji neprekidno treba da raste – veći i viši.

SOLAR TELEKS • Karbonske nanocevčice mogu da koncentrišu solarnu energiju 100 puta bolje od klasičnih fotonaponskih ćelija, kažu istraživači sa MIT-a – Umesto da ceo krov bude prekriven solarnim ćelijama na ovaj način možete imati samo tačkice koje će fokusirati sunčevu energiju kroz ove nanocevi poput antena...

• Materijali koji se ne mešaju u prirodi (highly mismatched alloys) možda predstavljaju rešenje za efikasnije solarne uređaje – Istraživači sa univerziteta u Mičigenu zaključili su da ova jedinjenja imaju izuzetne termoelektrične osobine što može unaprediti solarnu industriju...

• Projekat u Palm Springsu, Kalifornija, mogao bi biti najveća solarna elektrana na svetu sa planiranim kapacitetom od 1.000MW – Biće potrebno oko šest godina da se završe sve četiri faze gradnje ukupne vrednosti 6 milijardi dolara. U SAD trenutno je instalirano oko 585MW solarnih postrojenja za komercijalnu upotrebu...

• Biljke pretvaraju sunčevu svetlost u energiju pouzdanije i efikasnije od bilo koje solarne ćelije zahvaljujući stalnom razbijanju i obnavljanju molekula koji imaju ovu ulogu – Naučnici sa MIT-a razvili su molekule koji mogu da se ponašaju kao molekuli u biljkama stvarajući fotonaponsku ćeliju koja se veoma brzo sama obnavlja izvor: www.gradjevinarstvo.rs ■

9

info Monopol evropskih proizvođača kamiona?

Nagrada za najružniju zgradu sporna za arhitekte

Britanski Biro za fer trgovinu (OFT) sredinom septembra saopštio je da je pokrenuo istragu protiv velikih evropskih proizvođača kamiona povodom navodnog monopolskog utvrđivanja cena, među kojima se nalaze nemački autogiganti Deimler i MAN, prenele su agencije, navodeći da je u toj akciji jedno lice pritvoreno. OFT je objavio da istražuje navodno kartelske aktivnosti u koje su bili uključeni proizvođači komercijalnih vozila u Britaniji. Navodi se takođe da se istraga nalazi u početnoj fazi i da još nije moguće utvrditi da li je bilo kršenja propisa o slobodnom tržištu.

Britanski sajt BD online posvećen građevinarstvu organizuje takmičenje za najružniju zgradu u Britaniji. Ovo je izazvalo reakcije više arhitekata koji tvrde da ovakve stvari dodatno negativno utiču na struku koja već trpi ozbiljne udare: manjak posla, otpuštanja, kresanje plata, povlačenje vladinih investicija za škole, aerodrome...

Kompanije protiv kojih je povedena istraga zbog nelegalnog utvrđivanja monopolskih cena mogle bi biti kažnjene do deset procenata njihovog ukupnog godišnjeg prometa, dok šefovi tih firmi mogu da dobiju kaznu zatvora. Predstavnik OFT je potvrdio novinske izveštaje da je britanska filijala Mercedes-Benz-a, u vlasništvu grupe Dajmler, bila pretresana početkom minule sedmice i da je jedno lice pritvoreno, ali da je pušteno uz kauciju, premda nije bilo jasno da li se radilo o radniku Mercedesa.

Nemački MAN, kao i švedski proizvođači teških kamiona Scania i Volvo, objavili su da je od OFT stigao zahtev da se obezbede i pripreme informacije neophodne za sprovođenje istrage, dok je Fijatova filijala Iveco saopštila da je spremna da u potpunosti sarađuje s istražnim organima.

Kriza uklanja asfalt sa puteva SAD – povratak rizli Lokalne vlasti u SAD od prošle godine na sve načine pokušavaju da se izbore sa nedostatkom sredstava. Neki gradovi su gasili uličnu rasvetu a mnogi okruzi prestali su da koriste asfalt za popravku starih i gradnju novih puteva. Novi materijal za puteve je – rizla. Kada je reč o putevima, neke države su otišle još dalje. Naime, 38 okruga u državi Mičigen uklonilo je asfalt sa ukupno 160km puteva koji su prethodno bili asfaltirani. Wall Street Journal je ovakav postupak nazvao povratkom u kameno doba.

Međutim, drugi se smeju na ovakvo upoređivanje sa kamenim dobom i izračunavaju da, kada bi se ovom brzinom nastavilo uklanjanje asfaltnih slojeva na putevima u SAD, na svih 4,3 miliona kilometara, bilo bi potrebno...

24.000 godina. Vlasti štede, putevi su koliko-toliko ravni, ali vlasnici automobila trpe.

Kamenčići oštećuju farbu, karoseriju, šasiju, cepaju gume a neretko razbiju i vetrobransko staklo. Ipak, ima i onih koji se rado sećaju ranijih vremena kada se po neasfaltiranim putevima vozilo sporije a veza puteva sa okruženjem bila je neposrednija.

10

Bridge Academy, autor BDP, izvođač Mace Plus, vrednost 33 miliona funti

Jedan od onih koji se protive ovakvom takmičenju jeste i Charles Holland koji smatra da je ovo nefer udar na profesiju.

– Kolege arhitekte ne bi trebalo da preuzimaju na sebe ulogu negativaca kada su oni zapravo nevine žrtve. Fokusiranje na bilo koju zgradu kao smešnu zapravo ignoriše užasan proces dobijanja posla i ne baš valjanih klijenata.

– Naravno da i dobre i loše zgrade predstavljaju rezultat mnogo više faktora nego što je to samo arhitekta i arhitektura – odgovara mu Amanda Baillieu, urednik sajta BD online. Ona smatra da arhitektura zapravo želi da se sakrije iza ostalih umetnosti kada treba da prozove svoje lošije primere. Sa njom, i sa takmičenjem koje organizuje sajt koji uređuje ipak se slažu još neki...

Londonski Times je za ovu nagradu pisao da doseže viši nivo participacije intelekta nego što to čini Stirling Prize. Amanda zaključuje da se kolege arhitekte ne moraju sa tim složiti, ali da se prava mera samopouzdanja profesije nalazi u tome koliko je u stanju da se priča o najlošijim, kao što to važi i za najbolje primere.

STIRLING PRIZE IGRA NA SIGURNO Čuvena nagrada Stirling Prize, ne uzima u obzir sve ove probleme ili daje više poena za arhitekte koje su se borile sa svojim investitorima oko honorara. Tako se nagrada prosto dodeljuje kvalitetu, zgradi koja promoviše jaku ideju o pravcu kretanja britanske arhitekture.

Mnogi za ovu nagradu kažu da isuviše igra na sigurno i uzima najozbiljnije one zgrade koje predstavljaju neku vrstu spektakla a ne one koje se na sofisticiraniji način bore sa kompleksnijim problemima i šalju manje upadljivu ali vrednu poruku. Međutim, nesporno je da je ona vratila arhitekturu među umetnosti - muziku, slikarstvo, literaturu... ■

info Beekman Tower pred završetkom radova Beekman Tower, 76-spratna stambena kula visine 265m i najviša te vrste u Njujorku, ukupne površine preko 90.000m2 treba da bude otvorena 2011. godine. Tokom gradnje trpela je mnoge kritike zbog problema koje je doneo ambiciozan projekat fasade arhitekte Frank Gehry-ja (detaljnije o ovome pisali smo ove godine u martovskom broju Build-a). Troškovi gradnje su još u martu prešli 200 miliona dolara preko početnog budžeta.Kako bilo, Njujork je dobio još jedan zanimljiv oblakoder s tim što, za razliku od drugih kula-ikona metropole, ovoga puta nije u pitanju poslovna već luksuzna stambena zgrada.

Oko 2.300m2 u sklopu ovog projekta, kao i podzemna javna garaža, pripašće bolnici New York Downtown. Sa istočne i zapadne strane zgrade nalaziće se pjacete površine po oko 1.000m2. Zanimljivo je i da će na prvih pet etaža biti raspoređena škola sa otvorenim dvorištem od oko 450m2 na četvrtom spratu zgrade.

Beekman Tower, Frank Gehry

Kina preuzela primat i u staklarskoj industriji Četiri godine nakon otvaranja, Stakleni paviljon Toledskog muzeja umetnosti u Toledu, Ohajo, i dalje privlači pažnju posetilaca svojim velikim staklenim površinama na fasadama od zakrivljenog lameliranog stakla. Ali, staklena fasada po zamisli studija SANAA nije samo zanimljiva arhitektura. Ona je i primer svetskih kretanja u industriji jer nijedan stakleni element nije proizveden u Toledu, nekadašnjoj prestonici stakla, već u Kini.

Tehnike proizvodnje ovog stakla razvijene su upravo u Toledu, ali svih 360 staklenih fasadnih elemenata ovog paviljona napravljeno je i uvezeno iz Kine. Danas u SAD postoje samo 33 linije za proizvodnju stakla od kojih su samo dve ostale u Toledu. Sa druge strane, Kina ih danas ima oko 150.

I tako, 2006. godine kada je građen Stakleni paviljon u SAD nijedan proizvođač nije mogao da isporuči staklo po specifikaciji iako je savijanje i lameliranje stakla osmišljeno i razvijeno upravo u Toledu. Svaki od staklenih panela visok je nešto preko 4m, širok 2,4m, i težak 590kg.

Zapad se godinama plašio jeftine robe iz Kine, odeće i nameštaja, ali Stakleni paviljon je primer kako ovo sad važi i za visoku tehnologiju. Bruce Tsin, menadžer kompanije Avic Sanxin, koja je dobila posao za isporuku stakla za Stakleni paviljon, komentariše: – Kompanije iz SAD žele lak novac, ne vole rizike i drže se standardnih proizvoda.

Mi smo uložili 500.000 dolara u tehnologiju za izradu komplikovanijih stakala.

Glass Pavillion, Toledo, Ohajo

11

info Građevinski i ekonomski bum univerziteta Masačusets u Bostonu Masačusets poslednjih godina predstavlja, ne više samo poznati naučno-istraživački centar, već i veliko gradilište i jednu od retkih država SAD-a u kojoj se neprekidno, bez obzira na okolnu krizu, odvija izgradnja objekata vrednih po nekoliko desetina, pa i stotina miliona dolara.

UMass, zgrada medicinskog fakulteta investicija: 400 miliona dolara

Više puta smo pisali o naučnim dostignućima čuvenog Instituta za tehnologiju Masačusetsa – MIT-u, a sada vam predstavljamo više projekata i veliki poslovni uspeh Univerziteta Masačusets u Bostonu (UMass).

U Worcester-u, jednom od pet velikih kampusa ovog univerziteta, ovog leta sagrađen je novi centar za medicinske nauke vredan 400 miliona dolara (na fotografiji iznad).

12

Ovo je jedan od najvećih projekata u tom delu Sjedinjenih Država, ali to je tek početak za UMass. Samo u 2009. godini za kampus Lowell kupio je hotel u centru grada, preuzeo gradsku sportsku arenu i počeo gradnju centra za napredne tehnologije vrednog 70 miliona evra.

Univerzitet je nedavno kupio i sajamski prostor Bayside Exposition Center u Bostonu i uskoro počinje gradnju dve zgrade u kampusu Dorchester Bay. U svom najprestižnijem kampusu Amherst, samo u toku prethodne dve godine završeni su projekti ukupne vrednosti 300 miliona dolara a još nekoliko projekata je u različitim fazama izgradnje, ukupne vrednosti 375 miliona dolara.

Termoplastika od drvenog kompozita Tecnaro je nemački proizvođač visokokvalitetne termoplastike iz obnovljivih izvora. Kao sirovina koristi se lignin, necelulozni deo drveta koji je odmah iza celuloze najrasprostranjeniji prirodni polimer. Lignin je nus-produkt proizvodnje plute i svake godine na planeti proizvedemo oko 50 miliona tona ovog materijala.

Rast samog univerziteta jeste ono što sve ove projekte čini mogućim. Državni udeo, u ovogodišnjem budžetu koji iznosi 2,8 milijardi dolara, zapravo je samo 14% - duplo manje od 28% koliko je država davala univerzitetu pre samo deset godina. Od 2003. godine broj studenata ovog univerziteta povećao se za skoro 15% i sada se kreće oko 66.000, dok su se prihodi od honorara i tantijema za usluge, patente i proizvode nastale na ovom univerzitetu skoro duplirale za to vreme – na 2,3 milijarde dolara.

Tecnaro Arbofill

Ulaganje vlade i korporacija u istraživanja na univerzitetu povećalo se za skoro 50% i prošle godine je dostiglo skoro 500 miliona. Naknade od izdatih licenci za tehnologije nastale u laboratorijama univerziteta skoro da su se učetvorostručile na preko 70 miliona dolara.

Čelnici univerziteta kažu da su primenili preduzetnički pristup kako bi maksimalno iskoristili potencijale ustanove. Jedino tako je i bilo moguće doći na nivo da sve investicije u ogromnoj meri zavise od samog univerziteta.

i koji će biti isplaćeni novcem prikupljenim za istraživanja koja sprovode naučnici zaposleni u ovoj obrazovnoj ustanovi i naknadama za licence na otkrića kojima će biti zaštićena njihova intelektualna svojina.

Na primer, pomenuti centar u Worcester-u, dobiće od države manje od četvrtine svoje ukupne cene dok će ostatak obezbediti sam Univerzitet. Taj ostatak će biti finansiran vrednosnim papirima koje izdaje Odeljenje za zgrade univerziteta (UMass Building Authority),

– Nekada je stav bio da država treba da finansira – kaže predsednik upravnog odbora univerziteta Jack M. Wilson – Sada pričamo o poslovnom pristupu i tražimo ljude sa preduzetničkim sposobnostima koji ne pripadaju toj kulturi traženja svojih prava ■

Mešanjem lignina sa prirodnim vlaknima (lan, konoplja i druge vlaknaste biljke) i nekim prirodnim aditivima dobija se vlaknasti kompozit koji može biti obrađivan na visokim temperaturama, i baš kao termoplastika, može biti odlivan u kalupe na uobičajenim mašinama za proizvodnju plastičnih proizvoda. To znači da od ovog kompozita mogu da se prave računari, televizori i tela za mobilne telefone koji su praktično od drveta.

Proizvođač Tecnaro je ovim granulama od organskih obnovljivih materijala dao komercijalno ime – Arboform (arbor, lat.

- drvo), međutim, ovo je samo jedna od njegovih posebnih linija proizvoda na bazi drveta.

info Kuća od novinskog papira izdržala 88 godina Ono što je počelo kao hobi, pretvorilo se u ozbiljan projekat za Elis Stenman-a, koji je 1922. godine počeo da gradi vikendicu od novinskog papira. Ovaj američki inženjer, pronalazač mašine za izradu spajalica, hteo je da testira izdržljivost papira i da vidi koliko je to dobar izolator. Gradnja kuće potrajala je dve godine.

Paper House 88 godina trajanja

Stenman je pomoću lepka i starih novina koje su mu doturali prijatelji i susedi napravio ne samo kuću (1922. godine), već i kompletan nameštaj u njoj, uključujući i klavir.

Bilo mu je potrebno više od 100.000 novina za kuću čije je zidove i krov premazao lakom da ih zaštiti od padavina. Na mestima gde je lak otpao mogu se videti naslovi i delovi članaka stari gotovo čitav jedan vek, preneli su lokalni mediji. Papirnata vikendica je odolela zubu vremena i posle 88 godina.

5. BelRE na vrhu Balkana!

Sa zadovoljstvom Vas obaveštavamo da će se 5. BelRE Sajam i Konferencija o nekretninama pod nazivom BelRE Exclusive održati 3-4. novembra 2010. u Poslovnom centru Ušće na 25. spratu.

BelRE će okupiti sve one koji su zainteresovani za razvoj investicionog tržišta u regionu – strane i lokalne investitore, konsultantske kuće, eksperte, vlasnike zemljišta, projektante, izvođače radova, kreditne kuće, banke, agencije za promet nekretnina i krajnje korisnike. Kao i svake godine, na sajmu će se održati i Konferencija o nekretninama.

Ovogodišnje teme će biti posvećene prevazilaženju krize u građevinskoj industriji, upravljanju i održavanju objekata, zakonskom okviru koji treba da omogući bržu realizaciju projekata, razvoju rezidencijalnih i maloprodajnih projekata, industrijskih zona i drugim temama iz oblasti razvoja nekretnina.

– Verujem da će se ove godine BelRE predstaviti u punom sjaju. Prostor na 25. spratu Ušće poslovnog centra je sigurno najreprezentativniji na Balkanu i pravo mesto za ovogodišnji BelRE – rekao je Miloš Rajšić, direktor BelRE sajma – Na stranim sajmovima koje smo ove godine posetili, primećuje se blag oporavak tržišta i povratak interesovanja za investicije u Srbiju.

– Ove godine, pokrenuli smo i BelRE magazin, koji daje sveobuhvatnu informaciju o stanju na srpskom tržištu nekretnina i podeljen je na nekoliko segmenata – saveti eksperata, aktuelni projekti i projekti spremni za investiranje. Novo izdanje BelRE magazina imaće premijeru na Expo Real-u, jednom od najvećih sajmova nekretnina u Evropi.

Iskoristićemo priliku da reklamiramo Srbiju i pozovemo zainteresovane da dođu na BelRE. Naš je utisak da je generalno došlo do određene stabilizacije na tržištu u Evropi i stoga očekujemo veći broj posetilaca iz inostranstva – zaključio je Rajšić.

panel sa jedne od prethodnih BelRE konferencija

13

info za bezbedan rad na visini

DEMA hidraulične radne platforme za bezbedan rad na visini

064 - 53 43 861 www.dema.rs

3D raspoređivanje solarnih panela povećava efikasnost osnovne površine preko dva puta

PKS – Država bi morala da izmiruje obaveze u roku od najviše 60 dana!

Istraživači sa Tehnološkog instituta u Masačusetsu – MIT, razvili su super efikasni sistem solarnih panela upotrebivši koncept origamija umesto klasičnih ravnih sistema povezivanja više fotonaponskih modula.

Trodimenzionalna solarna struktura načinjena od običnih solarnih panela trebalo bi da apsorbuje daleko više svetlosti i stvori više električne energije od obične, sa panelima poređanim u jednoj ravni, gde je ukupna površina solarnih ćelija približno jednaka površini samog panela, odnosno celog sistema.

Privredna komora Srbije (PKS) predložila je poslednjeg dana septembra antikrizne mere Vladi Srbije. Iz PKS-a traže da se obaveze države prema privredi izmiruju u roku od 60 dana, a da se posebnim zakonom restrukturiraju veliki dužnici, što bi omogućilo deblokadu velikog broja preduzeća. Takođe, iz PKS predlažu i donošenje dugoročne politike podsticaja investicija kroz model privatno-javnog partnerstva i osnivanje razvojne banke, koja bi trebalo da finansira infrastrukturne i razvojne projekte.

Pretpostavka je da bi ovi solarni sistemi mogli da prime i veliki deo onih zraka koje klasična ravna struktura reflektuje. Naročita prednost ovih sistema pokazivala bi se na mestima gde nema dovoljno prostora da se rasporedi dovoljan broj običnih panela a potrebno je obezbediti što više energije iz obnovljivih izvora.

Predsednik PKS Miloš Bugarin naveo je da je u prvih sedam meseci ove godine oko 63 odsto srpske privrede zabeležilo rast, ali da ipak privredna kretanja u Srbiji nisu povoljna. Stanje je naročito teško, prema njegovoj oceni, u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji i u sektoru građevinske industrije.

– Ovo je u potpunosti biomimikrijski pristup – kaže istraživač Jeff rey Grossman, teorijski fizičar na MIT-u – Prilikom posete jezeru Tahoe u Kaliforniji primetio sam oblik krošanja drveća i zapitao se: zašto je takav?

Dosadašni koncept instalacije ravnih solarnih sistema zasnivao se na ideji eliminacije bilo kakve senke koja bi u velikoj meri negativno uticala na efikasnost. Takođe, dvodimenzionalni sistemi sa pravougaonim modulima jednostavniji su za postavljanje na krov i pogodniji za industrijsku proizvodnju.

Naučnici sa MIT-a koristili su genetički algoritam kako bi na virtuelnom modelu odredili optimalne dimenzije i raspored solarnih modula u origami strukturi. Kao rezulat, dobili su slobodne kombinacije pravougaonih, trouglih i dvostranih panela i analizirali njihov potencijal apsorbcije energije u odnosu na kretanje Sunca. Zatim su, genetskim inženjeringom, iskombinovali one koji su se u modelu pokazali kao najefikasniji kako bi dobili nove generacije modela. Proces je ponovljen kroz milione generacija da bi videli u koji oblik bi model mogao da evoluira.

PRORAČUN – Ako klasičan ravni solarni sistem površine 93m2, na primer, na istoj tolikoj površini krova, generiše 50kWh dnevno, nova struktura, visine 1,8m, na istom krovu, uspevala bi da dostigne preko 60kWh. Kada bi ovakav origami, načinjen od ravnih solarnih panela, na istom krovu, dostigao visinu od 10m, mogao bi da generiše i 120kWh dnevno na površini od početnih 93m2 ■

14

– Prosečan rast je, kada se posmatraju sve grane privrede iznosio 1,6 posto, a određeni sektori su rasli čak za 6,4 odsto. Međutim, ono što zabrinjava je pad u građevinskoj industriji za 12,9 odsto u odnosu na isti period lane. Takođe, indikativno za privredni rast je što je za 21,3 odsto smanjen prinos u poljoprivrednoj proizvodnji – rekao je Bugarin. S tim u vezi, on je istakao da je bilo nedovoljno budžetskih podsticaja za primarnu poljoprivrednu proizvodnju i da je ta grana zanemarena. Što se tiče građevinske industrije, prvi čovek PKS-a izneo je podatak da je u ovoj branši između 30.000 i 40.000 ljudi ostalo bez posla.

– Naročito je u teškom položaju visokogradnja, jer se potražuju veliki iznosi od javnog sektora, kasni se i sa naplatom potraživanja, koja se kreću od 120 do 160 dana. Građevinska preduzeća imaju sve veći problem u otplati kredita, pa se sve češće dešava da banke postaju vlasnici opreme građevinske operative – rekao je on.

Siemens nagrade Proglašenjem najboljih novinarskih radova iz oblasti energetike i industrije, 22. septembra završeno je prvo Siemens-ovo novinarsko takmičenje – Kroz inovacije do zelene budućnosti. Do 1. septembra na konkurs je pristiglo 24 novinska rada koji su ispunjavali propisane uslove.

Najveći doprinos razvijanju, negovanju i unapređenju kvaliteta izveštavanja o energetskoj efikasnosti i zaštiti životne sredine u oblasti energetike u toku 2010. godine društvu su dali novinarka nedeljnika Vreme Jasmina Lazić i dopisnik Večernjih novosti iz Zrenjanina Slobodan Pašić, koji su podelili prvu nagradu.

info Na mostu preko Ade Ciganlije u avgustu je počelo postavljanje kosih kablova, što je jedan od najvažnijih poslova na izgradnji tog objekta, saopšteno je iz beogradske službe za informisanje. Kako se navodi u saopštenju, na obe strane građevine ukupno će biti postavljeno 20 pari kosih kablova, čiji je zadatak da nose zadnji i glavni raspon mosta. Most preko Ade Ciganlije ukupno će biti dugačak 969m i širok 45m.

Imaće šest saobraćajnih traka, dva koloseka za šinski saobraćaj i dve pešačko-biciklističke staze. Maksimalna propusna moć biće oko 12.000 vozila na sat...

Svetski šampion u uštedi energije...

NEWSLETTER NA PORTALU GRADJEVINARSTVO.RS Neka vas najnovije informacije i zanimljivosti iz struke čekaju u sandučetu!

Od leta 2010. godine internet portal građevinske industrije Srbije – Gradjevinarstvo.rs, pokrenuo je još jednu besplatnu uslugu za sve svoje korisnike – newsletter. Za sada će najnovije vesti i tekstovi stizati na vašu e-mail adresu početkom svake nedelje.

Na portalu Gradjevinarstvo.rs možete se prijaviti za besplatan newsletter.

energeto® | prozor svetski prvak,

Na vašu ličnu ili poslovnu e-mail adresu stizaće najnovije informacije, vesti, stručni tekstovi i zanimljivosti iz Srbije i sveta iz oblasti građevinskih sistema, materijala i tehnologija, softvera, arhitekture, dizajna, ponude na tržištu...

Dovoljno je samo da prijavite e-mail adresu, bez davanja drugih podataka, i da pošaljete potvrdni e-mail.

Ukoliko ne budete zadovoljni ovom uslugom, uvek se jednostavno možete odjaviti.

portal www.gradjevinarstvo.rs

sa najboljim vrednostima u svojoj klasi

Uw od 0,61 W/m²K Na ilustraciji iznad prikazano je elektronsko pismo koje ćete dobiti ukoliko se prijavite za ovu uslugu. Klikom na bilo koji od naslova ili fotografija otvoriće vam se cela vest ili tekst na portalu Gradjevinarstvo.rs.

Korišćenjem ove usluge bićete neprekidno u toku sa najnovijim događajima u svetskom i domaćem građevinarstvu, i to na najjednostavniji mogući način, čak i bez praćenja linka – dovoljno je da pročitate samo kratka obaveštenja o sadržaju teksta ■

011 30 70 328

www.aluplast.eu 15

info Finansiranje infrastrukture Savetnik za strana ulaganja Mahmud Bušatlija ocenio je da ne možemo finansirati izgradnju infrastrukture daljim zaduživanjem: Vlada je svojim planom razvoja predvidela 20 milijardi evra za infrastrukturu u sledećih 10 godina, ne računajući troškove finansiranja koji će i uz najpovoljniju kamatu, podići iznos na 35 do 40 milijardi evra, kazao je on za časopis Ekonometar. Bušatlija je dodao da će troškovi kompenzacije za bespravno oduzetu imovinu kroz restituciju, dostići 30 milijardi evra i toliki javni dug ne može se finansirati izvornim prihodima budžeta ni zaduživanjem države kod banaka. Javni dug Srbije iznosi oko 36% bruto domaćeg proizvoda, ne računajući kredit MMF-a, tako da se ukupan javni dug približava nivou 45% BDP-a, ako se uračuna i taj aranžman.

*,&" QSPEBKOJ DFOUBS ,PWFOUSJ &OHMFTLB

– Zato je jasno da se dosadašnji model ne može dalje održati, zbog nemogućnosti države da i dalje povećava javni dug, bez katastrofalnih posledica po stabilan i ravnotežni kurs, odnosno budući razvoj – kazao je Bušatlija – Pošto je kompletna infrastruktura locirana u javnim državnim i komunalnim preduzećima, ocenio je Bušatlija, jedini izlaz iz te situacije je angažovanje privatne štednje, kroz javno-privatno partnerstvo, korišćenjem sredstava investicionih i penzijskih fondova i osiguravajućih društava.

16

JobFair 10 – Kreiraj svoju budućnost!

JobFair 10 – Kreiraj svoju budućnost! održaće se 1. i 2. novembra 2010. godine u Zgradi tehničkih fakulteta u Beogradu, Bulevar kralja Aleksandra 73, po šesti put zaredom, sa ciljem da pomogne sadašnjim i budućim mladim inženjerima da dođu do zaposlenja ili stručnog usavršavanja u okviru svoje struke.

Problem nezaposlenosti i neupućenosti studenata i diplomaca u potencijal naše privrede naveo je članove udruženja da, po ugledu na svoje kolege iz inostranstva, organizuju događaj koji će približiti studente, univerzitete i kompanije koje posluju u našoj zemlji.

Na taj način JobFair – Kreiraj svoju budućnost! smanjuje problem odliva mozgova pružajući šansu našim mladim akademcima da stečeno znanje primene u nekoj od kompanija koje uspešno posluju u Srbiji.

Studenti imaju priliku da ostave svoju biografiju u elektronskoj bazi, koja se naknadno distribuira kompanijama učesnicama, ali i da direktno stupe u kontakt sa predstavnicima kompanija tokom dva dana Sajma.

Istovremeno, „JobFair“ kompanijama pruža mogućnost da dođu do najkvalitetnijeg kadra koji naša zemlja može da ponudi.

Ove godine Sajam će po prvi put imati nacionalni karakter, tako da će i studenti Univerziteta u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu, imati priliku da posete Sajam, ostave podatke u bazi biografija i predstave se kompanijama.

Uspeh projekta potvrđuje broj kompanija koje su prethodnih godina uzele učešće na sajmu, broj posetilaca i broj ostavljenih podataka u elektronskoj bazi. U JobFair 09 - Kreiraj svoju budućnost! projektu učešće je uzelo 44 kompanije, 3.500 biografija je uneto u elektronsku bazu, a 4.500 studenata je za dva dana posetilo Sajam. Događaj je bio propraćen od strane 50 medijskih kuća.

Sajam će i ove godine biti obogaćen edukativnim programom kroz brojna predavanja, tribine i treninge koje drže renomirani stručnjaci iz oblasti obrazovanja, zapošljavanja i ekologije.

Značaj projekta su prepoznali i podržali Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije, Privredna komora Srbije, Univerziteti u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu, kao i dekani svih tehničko-tehnoloških fakulteta Univerziteta u Beogradu. Sve dodatne informacije možete potražiti od koordinatora za odnose sa javnošću, Milice Stupar, na telefon: 064/222-99-37, putem e-maila: milica.stupar@eestec.etf.rs, ili na sajtu www.jobfair.rs.

softver Računarski oblak Računar na internetu Računarski oblak (cloud computing) jeste koncept koji se promoviše poslednjih nekoliko godina i zasniva se na ideji da informacione tehnologije treba da budu tretirane kao usluga (poput električne energije, gasa i sl). Govori se o hostovanju softvera na internetu što za posledicu ima i to da koristite i zajednički hardver (memoriju, procesor) u nekom računarskom centru koji može biti u drugom gradu, državi pa i na drugom kontinentu.

Pristupom na server počinjete da koristite softver i hardver u onom kapacitetu koji vam je potreban da obavite željeni zadatak.

Tako vaš računar može imati i slabije karakteristike, a preko interneta njime možete bez problema upravljati veoma zahtevnim programima i velikim dokumentima.

Ovaj koncept, Drago Samardžić, direktor firme Coming, objasnio je slikovito na primeru elektromreže: „Danas u Srbiji ima preko 2,5 miliona domaćinstava i da nema elektroenergetskog sistema, svako domaćinstvo bi trebalo da ima svoju elektranu od 10kW da bi zadovoljilo maksimalne potrebe u toku dana. Kada se to sabere, to bi bilo preko 25.000MW, a kada bi i privreda imala svoje elektrane, to bi značilo da bi u Srbiji kapaciteti svih ovih elektrana iznosili preko 65.000MW. Na sreću, za zadovoljenje svih energetskih potreba dovoljno je osam puta manje instalisanih kapaciteta koji dolaze iz elektrana širom Srbije zato što nije svima potrebna u isto vreme maksimalna potrošnja.“ Isto tako, u računarima širom sveta procesor je većeg kapaciteta nego što je to potrebno korisniku u datom trenutku a hardveri su pretrpani neprekidnim umnožavanjem dokumenata. Oblak zapravo preuzima ulogu računara (kućišta) sa svim podacima sa vašeg (dela) hard-diska na serveru.

PREDNOSTI RAČUNARSKOG OBLAKA

PROJEKTOVANJE Računarska ka infrastruktura u najvećem broju projektnih biroa širom sveta svet zasniva se e na lokalnoj mreži (LAN). Softveri su smešteni u svako kućište računara posebno i tako svaki računar mora da ima sopstveni softverski paket, a softverski ft ki paketi k ti za projektovanje j kt j u građevinarstvu đ i t i arhitekturi hit kt i veoma su skupi. Pored toga, stalno je potrebno dokupljivati aplikacije i nove generacije programa kako bi se ostalo u ravni sa razvojem tehnologije.

Njima možete pristupiti sa bilo kog mesta na kom imate pristup internetu internetu, baš kao što je to slučaj sa elektronskom poštom (gmail, yahoo, itd.) ili društvenim mrežama (Facebook, Twitter, itd). Još bliže oblaku jeste, na primer, usluga sajta Google – Google Docs.

Pomoću nje na internetu možete pripremati svoju prezentaciju i sl, a da nijedan jedini podatak ne postoji na vašem računaru već se sve operacije i čuvanje podataka odvijaju na serveru.

Ovo ima brojne prednosti: optimalno korišćenje kapaciteta hardvera, pouzdaniji rad uređaja u optimalnim uslovima u računarskim centrima (temperatura, vlažnost, itd), manje otpada i jednostavnija logistika za reciklažu, lakše unapređenje softvera i plaćanje po upotrebi (možete koristiti legalno i softvere koji vam trebaju retko a da ih ne morate kupiti)...

Računarski oblak – sporno Ako je zaista sve tako zašto onda računarski oblak izaziva dosta podozrenja kod teoretičara i upućenijih korisnika interneta?

Problemi su bezbednost i privatnost podataka, problem je ono što se, takođe već godinama, ističe kao sporno – kome u konceptu oblaka pripadaju podaci i dokumenta koja ostavljate na internetu? Ne pripadaju više samo vama. Prelaskom na oblak čak i internet postaje nečiji.

Server koji se nalazi negde daleko od vaših očiju može iz bilo kog razloga biti isključen sa mreže (havarija, diverzija, itd), i vaši podaci biće izgubljeni (namerno ili slučajno).

Internet tako može izgubiti na nezavisnosti, može preći u vlasništvo privatnih kompanija ili pod veću kontrolu vlasti.

Poznati su problemi sa privatnošću podataka na društvenim mrežama i u uslugama elektronske pošte a Google je kompanija koja po mnogima predstavlja najveću opasnost po slobodu otvorenog interneta. Oni su nedavno sa kompanijom Verizon objavili svoj plan koji se tumači kao stvaranje paralelnog, privatnog interneta. Tako kompanija koja je vlasnik sajtova kao što su YouTube, Facebook i Google može da ih prebaci na sopstvenu mrežu i korisnici bi bili primorani da joj se priključe ili da zaborave na sve svoje podatke i dokumenta na njima.

Arhitektura na oblaku O primeni računarskog oblaka u arhitekturi Rick Rundell, viši direktor u AEC odeljenju kompanije za izradu softvera Autodesk, rekao je za Architect magazin: – To je velika baza podataka na nebu. Oblak dozvoljava da banka računara bude ono što korisnik od nje želi da bude.

AZMA a.d. osnovana je 1978. god. za potrebe auto-industrije u izradi antizvučnih i antivibracionih materijala. U oblasti građevinarstva prisutni smo već 20 god. i napravili smo atraktivne proizvode i za njih dobili niz značajnih nagrada na sajmovima građevinarstva.

OSNOVNI PROIZVODI SU AZMAFON (A, P I M), AZMA AD PLOČE (obojene i presvučene tkaninom), AZMA SENDVIČ (Azmafon + bitumenska obloga), AZMAVIB, PODEKS PLOČE

34000 Kragujevac Dragoslava Srejovića 89 tel: 034 336 237, 334 455, 336 234 fax:034 336 236 e-mail: azma@verat.net t www.azma.rs 18

PRIMENA U mašinstvu se koriste za izolaciju od buke i vibracija AZMAFON, AZMAVIB i AZMA SENDVIČ.

U građevinarstvu za izolaciju od zvuka, udara (plivajući pod), za spuštene plafone (AD PLOČE) oblaganje potkrovlja i drugo.

Za akustičku i dekorativnu obradu radijskih i TV studija, muzičkih studija, bioskopskih, pozorišnih, koncertnih i svečanih dvorana (AZMAFON A i AD PLOČE).

Za regulisanje i podešavanje vremena reverberacije (AZMAFON A).

Za termo i zvučnu izolaciju podova (PODEKS PLOČE dim 50x50cm).

AZMAFON i AD PLOČE izrađuju se od pamučnih vlakana, otporni su na buđ i glodare, gljivice, ne trule i samogasivi su.

Ekološki su čisti materijali. Za sve karakteristike posedujemo ateste Instituta uwww.build.rs Beogradu.

softver ZA ARHITEKTONSKE PROJEKTE

U OBLACIMA Naravno, u Srbiji je situacija u praksi dosta drugačija i mahom se svodi na ilegalne softvere. Međutim, već dugo postoji rešenje koje znatno pojeftinjuje upotrebu legalnih softverskih paketa, ali ne samo to.

Računarski oblak (cloud computing), computing), koncept može unaprediti proces projektovanja i učiniti sasvim novi, ogroman korak napred za struku. Za sada je optimizovan samo za CAD softvere, pa ga možemo prihvatiti i mi dok čekamo popularizaciju BIM tehnologije – Prosto odredite memoriju i softvere koji su vam potrebni i plaćate po minuti korišćenja.

Tako klasičnu IT infrastrukturu zamenjujete fleksibilnijim sistemom. Autodesk sada sređuje poslednje detalje za svoj Project Butterfly.

– Project Butterfly je nešto kao Google Docs ali za AutoCAD – kaže vođa projekta Tal Weiss i dodaje – Mi premeštamo crteže sa desktopa na internet i činimo ih dostupnim odasvud. Nekoliko korisnika može da radi na jednom AutoCAD dokumentu u oblaku ili ga može preuzeti (download) na svoj računar.

Jedan bloger opisao je Butterfly kao – AutoCAD online. Project Bluestreak, takođe Autodesk-ov, namenjen je za razradu projekata u BIM-u. Ipak, on ne omogućava rad na BIM dokumentima na serveru, već predstavlja neku vrstu socijalne mreže koji prati Autodesk-ove Revit programe.

Javni oblaci poput onih koje nude Amazon, Google ili Microsoft, imaju potencijal da svoje usluge načine pouzdanijim zbog ne preterano velikih zahteva same usluge (npr. elektronska pošta), iako i oni imaju problema na ovom polju. Manje zahtevni programi i aplikacije mogu da prođu bez poteškoća, ali postavljanje BIM-a (koji može imati veoma velike fajlove) na javni oblak zaista predstavlja ozbiljan problem.

Beograd N.Sad Jagodina Palić Smederevo Šabac Pančevo

Zatim se postavljaju i pitanja pravnih okvira i bezbednosti podataka (korisnika će svakako zanimati, na primer, u kojoj državi se zapravo nalazi njegov projekat, jer računarski centri su raspoređeni širom planete).

Chris France, Little Diversified Architectural Consulting, predlaže kolegama iz drugih biroa da grade svoje privatne oblake. Godine 2000. on je postavio računarski centar svoje firme za oblak u Severnoj Karolini, a danas ima i manje ispostave u Vašingtonu, Los Anđelesu i Orlandu. Ova ulaganja su delom obezbeđena i od ušteda na računarskoj infrastrukturi u samim kancelarijama.

U SAD, klasičan CAD softverski paket košta 4.000 dolara i potrebno mu je stalno unapređivanje, dok CAD paket za oblak košta 8.000 dolara i može da mu se pristupi sa četiri do 20 računara, i to – mnogo jeftinijih laptopova relativno slabih karakteristika (naravno, zavisi i od vrste programa koji se pokreću i veličine podataka na serveru). Posebna prednost jeste to što ovakvi privatni oblaci mogu da drže i otvorene BIM dokumente: – Napravili smo virtuelnu kancelariju koja je geografski udaljena od naše. U nju možete dovesti novog projektanta ili eksperta iz neke oblasti kad god želite. Tako tim koji radi na nekom projektu čine profesionalci sa svih strana – objašnjava France.

011/347-05-05, 331-71-66, 341-22-17 021/824-428 035/253-836 Niš 018/4542-790 024/755-585 018/268-988 026/649-639 Čačak 032/461-063 015/375-549 Požarevac 012/531-824 011/274-8090 Kragujevac 034/6794-980

www.build.rs

Richard Nitzsche, iz biroa Perkins+Will konsultovao se sa France-om kako da omogući bolju komunikaciju većih timova.

On je veoma zadovoljan postignutim: – Oblak pomaže mobilnosti i timskoj saradnji, a privatan oblak u velikoj meri doprinosi produktivnosti. Želimo da u potpunosti izbacimo serverske sobe lokalnih mreža u korist strateški lociranih baza podataka.

Potencijal primene računarskih oblaka u arhitekturi zaista jeste veliki, i prisutna je istinska želja da njegova upotreba postane jednostavna i standardna kao što je to slučaj sa elektronskom poštom. AEC je trenutno posvećen razvijanju rešenja za servere koji bi vršili analize na crtežima i modelima koji se postave na mrežu.

Poput neke vrste farme za renderovanje, firme bi postavljale 3D modele, a zatim bi oblak izračunavao, na primer, potencijalnu potrošnju energije objekta, za šta je inače potrebno veliko opterećenje računara u kancelariji zbog brojnih parametara koji se unose i uključuju u proračune.

Kada se celoj priči doda i povezivanje softvera na oblaku sa mnogim analizama, izračunavanjem parametara ili animacija iz GIS-a, jasno je da brzina, pouzadnost i jednostavnost rada u oblaku predstavljaju veliki potencijal za projektovanje u budućnosti.

Optimisti procenjuju da su projektanti na vreme shvatili prednosti oblaka, za razliku od uobičajene situacije kada arhitekte kasne sa primenom tehnologija u odnosu na kolege iz drugih struka. Naravno, govori se o onima koji prate razvoj situacije u SAD. U Srbiji je situacija nešto drugačija... Koliko arhitekata nikada nije radilo na legalnim softverima? Koliko je arhitekata imalo prilike da, umesto u CAD-u, projekte radi u BIM-u? Koliko arhitekata ne zna u čemu je razlika CAD i BIM koncepta? Koliko arhitekata nikada nije ni čulo za BIM? Zato, još mnogo godina, odgovor većine arhitekata u Srbiji na pomen računarskog oblaka biće: ti živiš u oblacima, mala... ■

19

softver Koja je razlika između CAD-a i BIM-a?

BIM (Building Information Modeling) jeste proces stvaranja i upravljanja projektnim podacima u toku same razrade projekta. BIM, za razliku od klasičnog CAD koncepta, prevazilazi doživljaj projekta kao običnog crteža. Zato prelazak sa običnog CAD softvera na BIM nije prosta promena istog radnog okruženja već ulazak u sasvim novi svet sa neverovatnim mogućnostima.

Prednosti BIM-a koje najčešće ističu njegovi pobornici: • bolja vizuelizacija • unapređena produktivnost zbog jednostavne razmene informacija • bolja koordinacija projektnih dokumenata • dodavanje i povezivanje ključnih informacija (specifikacija materijala, položaj detalja i parametri količina potrebni za narudžbinu i proračun troškova) • brže projektovanje • smanjenje troškova.

Suština je u tome da se BIM ne zasniva na običnom digitalnom crtežu već na kompletnom detaljnom modeliranju objekta koje čini da se svaka izmena automatski registruje u osnovama, presecima, 3D modelu…

Naravno, BIM omogućava odličnu komunikaciju sa GIS-om, kao i programima koji vrše proračune potrošnje energije i vode u zgradama već u projektnim fazama.

Kada se tu doda da BIM uključuje i prikaze koji predstavljaju proces gradnje ili održavanje objekta tokom životnog veka, jasno je da klasični CAD programi, koji su i dalje apsolutni standard u procesu projektovanja kod nas, nemaju šanse u konkurenciji sa BIM-om u vremenu koje dolazi.

Istorijat BIM-a Ime Building Information Modeling potiče od Charles M. Eastman-a, iako je on u originalu koristio nešto drugačiji termin – Building Product Model.

BIM

BUILDING INFORMATION MODELING

PROJEKTOVANJE PO STANDARDIMA STANDARD MA STANDARDI SAVREMENOG GRAĐEVINARSTVA RAĐEVINARSTV VA V A BIM softveri za projektovanje arhitektonskih i građevinskih objekata prisutni su u građevinarstvu već preko dve decenije. Poslednjih godina preuzeli su primat nad klasičnim CAD konceptom u svim vodećim projektnim biroima sveta te je danas nezamislivo raditi velike projekte mimo upotrebe BIM tehnologije. Pored klasičnih geometrijskih informacija, BIM predstavlja i prostorne odnose, analizu osvetljenja, geografske parametre, količine i tehnički opis elemenata (na primer, detalje proizvođača pojedinih elemenata zgrade) KORISNICI O BIM-U Oni koji su radili u BIM-u slikovito objašnjavaju o čemu se zapravo radi: – Predstavljaš klijentu 3D model, on kaže da mu se ne sviđa ograda na stepeništu. Klikneš na ogradu i dobijaš kompletnu specifikaciju, tražiš novi model kod proizvođača, menjaš tip ograde, ona ti se pojavljuje u 3D modelu, istovremeno, promenjeni su parametri u specifikaciji, kao i oni u tehničkom crtežu, a sve to sa samo nekoliko klikova ■

Ovaj termin često se pojavljuje u njegovim objavljenim radovima sa kraja sedamdesetih godina. Prvi koji je došao do današnjeg termina, Building Information Modeling, jeste arhitekta i strateški ekspert u kompaniji Autodesk, Phil Bernstein.

Popularizacija i standardizacija termina zasluga je Jerry Laiserin-a. BIM već od sredine 1980-ih postaje uobičajen naziv za koncept digitalnog prikaza procesa projektovanja koje su zatim ponudile kompanije za izradu softvera Bentley Systems, Autodesk i Graphisoft.

Prema Laiserin-u i drugim autorima, prva implementacija BIM-a u neki softver bio je Virtual Building koncept na kom se zasnivao ArchiCAD kompanije Graphisoft koji je svoj debi imao 1987. godine. Tako je, pre više od dve decenije započela istorija tehnologije koja će obeležiti građevinarstvo u decenijama pred nama.

Šta je i šta nudi BIM? Building information modeling objedinjuje geometriju, prostorne odnose, analizu osvetljenja, geografske parametre, količine i tehnički opis elemenata (na primer, detalje proizvođača pojedinih elemenata zgrade).

BIM može predstaviti kompletan životni vek objekta, od procesa gradnje do scenarija korišćenja, tj. održavanja objekta.

BIM pruža jednostavno dobijanje svih potrebnih informacijama o količinama (na primer, prilikom izrade specifikacije i proračuna troškova). Obim i određena polja rada mogu biti izdvojena iz projekta i posebno definisana.

Sistemi, montaža ili delovi objekta mogu biti prikazani u odgovarajućoj razmeri u odnosu na ceo objekat ili grupu objekata.

softver BIM je zapravo sličan konceptu PLM (Product Lifecycle Management – upravljanje životnim vekom proizvoda) jer prevazilazi problematiku geometrije i dotiče teme kao što su: upravljanje troškovima, projektni menadžment, ali i istovremeni rad na većini različitih aspekata korišćenja objekta.

BIM SOFTVERI – KRAĆA LISTA Lista nekih softvera za projektovanje koji se zasnivaju na BIM konceptu: Revit, Tekla, AlarmCAD, ArchiCad, AutoCad AEC Applications, AutoSPRINK, Bentley Building, CADPipe, Design Master Software, FireAcad, GenerativeComponents... ■

Zato prelazak na BIM zato nije kao uobičajeni prelazak sa jednog softvera na drugi. BIM zahteva potpuno drugačiji pristup procesu projektovanja i daleko veću interaktivnu razmenu podataka od onog na koji je većina arhitekata i inžinjera drugih struka navikla.BIM omogućava modelovanje pojedinih delova i elemenata objekta i to je suštinska prednost u odnosu na klasične programe koji se zasnivaju na vektorskim crtežima zasnovanim na linijama koje čine crtež.

Najveća prednost BIM-a jeste pouzdaniji prenos informacija između različitih projektnih timova, ali i projektanata i izvođača,

odnosno, po završetku projekta, pristup pouzdanim informacijama za one koji održavaju objekat (KGH sisteme, vodovod i kanalizaciju, itd).

BIM u praksi Vlasnik zgrade primeti curenje u objektu.

Umesto da traži oštećenje i vrstu optećenja cevovoda lupanjem delova zgrade da bi imao u vidu moguće načine popravke, on može da pogleda BIM svog objekta. Tamo će pronaći tačan položaj cevi, ali to već ima u običnom projektu. Zašto onda BIM? U BIM-u on može videti i mnogo više od položaja cevi. Tamo će stajati podaci kao što je promer cevi, proizvođač, tip cevi, susedni delovi, čvorovi i eventualne druge instalacije – tj. sve informacije koje su bile potrebne izvođačima da tu cev naruče i ugrade.

Već neko vreme teži se ka tome da se naprave i BIM-ovi za stare objekte, ali to naravno nosi mnoge probleme sa sobom jer BIM, da bi imao punog smisla, mora sadržati sve informacije a unošenje samo onih poznatih predstavlja potencijalnu opasnost, jer, jednom naviknuti na BIM, oni koji u njega budu gledali podrazumevaće da se u njemu nalazi apsolutno sve sa čim mogu da se sretnu u jednom objektu.

BIM – neophodan korak napred za građevinsku industriju Srbije U avgustu 2004. godine Nacionalni institut za standarde i tehnologiju SAD (NIST) objavio je analizu troškova usled loše operativnosti pod imenom Cost Analysis of Inadequate Interoperability in the U.S. Capital Facilities Industry. U zaključku se navodi da loša operativnost u industriji košta SAD oko 15,8 milijardi dolara godišnje.

S obzirom da je građevinarstvo u svakoj državi pokazatelj ali i pokretač ekonomije, jasno je da i država treba da bude zainteresovana za bolju komunikaciju na građevinskim projektima. Bolju komunikaciju bez sumnje omogućavaju BIM tehnologije. Njihovom primenom u procesu projektovanja na dobitku će biti svi, projektantske firme, sami projektanti, izvođači, proizvođači... cela industrija, i naravno na kraju – država ■ Napomena: na portalu građevinske industrije Srbije – www.gradjevinarstvo.rs, redovno objavljujemo vesti i dajemo linkove koji vam mogu biti korisni da pratite razvoj BIM-a u svetu, kao i medijsku pažnju koja mu je posvećena u stručnim časopisima i na sajtovima koji donose najnovije vesti za inženjere različitih struka – mašince, arhitekte, građevinske inženjere, itd. ■

promo

KINGSPAN

KROVNI IZOLACIONI SENDVIČ PANELI

Kingspan je vodeća vodeć svetska kompanija u oblas oblasti dizajna, proizvodnje i prod prodaje izolacionih krovnih krovni i zidnih visokokvalitetnih sistema za građevinarstvo građevinarstvo.

Pored fasadnih sistema, sis o kojima je bilo reči re u ranijim izdanjima, Kingspan Kingsp proizvodi i izolacione sendvič panele za krovne sisteme objekata Ponuda Kingspan sendvič sen panela zasniva se na četiri tipa ispune panela: • kamena vuna • poliuretan • IPN • krovno-svetlosni paneli.

KINGSPAN PONUDA IZOLACIONIH SENDVIČ PANELA ZA OBLAGANJE KROVOVA KS1000 RW je trapezoidni krovni sistem sa vidljivim kačenjem za nagib krova 4° i više (7%) i postavlja se od slemena do strehe

KS1000 SX je trapezoidni krovni sistem sa vidljivim kačenjem za nagib krova 4° i više (7%) i postavlja se od slemena do strehe

KS1000 SM je sistem krovnih ploča sa membranom koji koristi unutrašnju platformu za pričvršćivanje, pričvršćujući direktno za konstrukciju. Pogodan je za ravne krovove i krovove pri nagibu od 0,5° i više (1%), kao i za zakrivljene krovove, a paneli se postavljaju od slemena do strehe KS1000 RM je sistem krovnih ploča sa membranom koji koristi unutrašnju platformu za pričvršćivanje, pričvršćujući direktno za konstrukciju. Pogodan je za ravne krovove i krovove pri nagibu od 0,5° i više (1%), kao i za zakrivljene krovove, a paneli se postavljaju od slemena do strehe KS1000 FF je trapezoidni krovni sistem sa vidljivim kačenjem kada je nagib krova 5° i više (8,5%), gde se paneli postavljaju od slemena do strehe. Ima povećan nivo vatrootpornosti

U 2008. godini, kompanija Kingspan d.o.o, na teritoriji Srbije isporučila je preko 200.000m2 samo krovnih panela.

Naime, Kingspan raspolaže širokim spektrom krovnih panela: trapezoidnih i ravnih, sa različitim tretmanom površinskog sloja i asortimanom boja i tekstura.

Sendvič panel KS1000 XD Posebno treba pomenuti sendvič panel tipa KS1000 XD (X-Dek). To je panel sa Firesafe IPN jezgrom specijalno dizajniran za izvođenje ravnih krovova na kojima se nalaze sve vrste vodootpornih membrana i čiji su nagibi oko 1° (2%).

Primenljivi su na čeličnim i drugim krovnim sistemima, pri čemu minimalna temperatura unutar objekta mora da bude viša od 5°C. Poseduju odličnu toplotnu izolaciju, odličnu otpornost na koroziju, kao i dobar indeks redukcije zvuka.

Ono po čemu se takođe ističu jeste i izuzetno visoka nosivost pa se mogu ugrađivati na rasponima koji su za izolacione panele bili nezamislivi u prošlosti. Poseduju vatrootpornost NRO klasifikacije, jednostavni su i brzi za ugradnju (jedna operacija umesto tri) i garantuju vrhunsku izolaciju ■

KS1000 RW/GRP krovni svetlarnik je fabrički spojeni dvoslojni element pogodan za korišćenje samo sa KS1000 RW i SX krovnim panelima, i gde je nagib krova 7° i više (12%), za krovove gde se paneli postavljaju od slemena do strehe

KS1000 RT crepni panel, tradicionalnog izgleda sa modernom tehnologijom je krovni sistem koji koristi vidljivo kačeći metod pričvršćivanja i pogodan je za građevinsku primenu gde je nagib krova 12° i više (21%), za krovove gde se paneli postavljaju od slemena do strehe

Detaljnije informacije o svim ovde navedenim, ali i drugim proizvodima kompanije Kingspan, možete pronaći na sajtu ili se raspitati direktno kod zastupnika i distributera za tržište Srbije, Crne Gore i Makedonije – Kingspan d.o.o ■

22

www.build.rs

KINGSPAN Partizanske avijacije 18/I/13 11070 Novi Beograd tel: +381 11 21 29 837 info@kingspan.co.rs www.kingspan.co.rs

Kingspan d.o.o. Beograd Partizanske avijacije 18/I/13 11070 Novi Beograd Tel. 011/2129 837 Fax. 011/2129 838 Mail: info@kingspan.co.rs www.kingspan.co.rs

Savremeni izolacioni sendviÄ? paneli sa IPN FireSafe vatrootpornom ispunom, ekoloĹĄki i energetski efikasni

promo FIRESTONE SISTEMI ZELENIH KROVOVA – NIKO VAS NE POKRIVA ZELENIJE

FIRESTONE ULTRAPLY™ TPO MEMBRANA ZA ZELENE KROVOVE

Postavljanje zelenih krovova na zgrade ima nekoliko prednosti, kako za korisnike objekta tako i za šire okruženje i životnu sredinu. Osim što štede energiju smanjujući toplotne gubitke u objektu (naročito na poslednjim, najugroženijim, etažama), krovovi sa vegetacijom imaju mnoge druge prednosti: • omogućavaju bolje iskorišćavanje prostora u gradu • nadoknađuju zelene površine koje su potisnute iz urbanizovanih područja • utiču na mikro i makro klimu u gradu (smanjenje efekta vrelih ostrva) • stvaraju mogućnost za lokalnu proizvodnju hrane čime se štedi na transportu i smanjuje emisija ugljen-dioksida • potpomažu biodiverzitet u gradovima, tj. doprinose prisustvu većeg broja biljnih i životinjskih vrsta u gradovima • omogućavaju uređenje krova kao izdignutog parka, vidikovca, iz koga se pruža pogled na grad • čuvaju izolacione slojeve od štetnih uticaja UV zračenja, nevremena, mehaničkih oštećenja, naglih promena temperature, itd.

24

Prednosti zelenih krovova nastavljaju se jedna na drugu i jedna drugu nadograđuju te nije ni čudo što postaju sve popularniji u građevinarstvu. Već postoje i brojne firme specijalizovane za izradu zelenih krovova, a proizvođači izolacionih materijala nude određene proizvode upravo za instalaciju u sistemu zelenih krovova.

Firestone UltraPly™ TPO – idealna za zelene krovove Firestone UltraPly™ TPO jeste idealna membrana za instalaciju u sistemima ekstenzivnih zelenih krovova (krova sa tanjim slojem zemlje). Ekstenzivne krovove karakteriše vegetacija nižeg rasta (trave, poljsko cveće, detelina i sl.) koja zahteva malo ili nimalo održavanja. Upravo zato važno je imati dobru izolacionu membranu.

Firestone UltraPly™ TPO je lagana membrana armirana vlaknima koja se spaja zavarivanjem. Ova membrana je uspešno prošla FLL test probijanja čime je dokazano da ispunjava uslove za primenu u zahtevnim krovnim sistemima. www.build.rs

Prednost korišćenja Firestone UltraPly™ TPO membrane u sistemima zelenih krovova pre svega jeste njena pouzdanost i otpornost na različita mehanička oštećenja.

Da bi zeleni krov trajao onoliko koliko se od njega očekuje, membrana mora izdržati, ne samo uobičajene uticaje, već i potencijalno probijanje korenjem biljaka.

Zato Firestone UltraPly™ TPO membrana predstavlja pouzdano rešenje za kvalitetan krov nad glavom ■

ALTO GRAĐEVINSKI MATERIJALI Bulevar Zorana Đinđića 103/8 tel: +381 11 31 30 572 prodaja@altogm.rs www.altoscm.eu

TM

Firestone EnviroReady krovni sistem Firestone EPDM I TPO krovni sistemi kompatibilni su sa svim gore navedenim PV sistemima.

Kompletna tehniÄ?ka podrĹĄka Lager u Beogradu Sertifikovani izvoÄ‘aÄ?i Garancija 20 godina

Firestone membrane nude odliÄ?ne performanse u odnosu na vremenske prilike, izvanrednu USBKOPTU i mogu da podnesu visoke temperature. Firestone krovni sistemi imaju odliÄ?an izbor EPEBUOJI proizvoda koji se mogu upotrebiti u reĹĄavanju najkomplikovanijih detalja u vezi sa JOTUBMBDJKPN PV panela. Potporni nosaÄ?i se mogu brzo namestiti uz pomoć proizvoda Quick Seam 'PSN'MBTI i QuickPrime Plus u sluÄ?aju EPDM- a, u sluÄ?aju TPO-a uz pomoć traka za obradu detalja ili GBCSJÇ?LJ napravljenih EFUBMKB ,BLP CJ NPHBP EB HBSBOUVKF EVHPUSBKOF QFSGPNBOTF J WPEPOFQSPQVTOPTU 'JSFTUPOF KF SB[WJP EnviroReady Roofing concept.

TM

Distributer za Srbiju

građevinski materijali d.o.o.

Bulevar Zorana Ä?inÄ‘ića 103/8 tel: +381 11 3130 572 prodaja@altogm.rs www.altoscm.eu

Sistem sa probijanjem

Green Shop, Velika Britanija t Lokacija: Bisley, Velika Britanija t Sistem: Potpuno lepljenje t Krovna povrĹĄina: 250 m2

Teknox, Srbija t Lokacija: Beograd, Srbija t Sistem: MehaniÄ?ki priÄ?vrťćen TPO t Krovna povrĹĄina: 3000 m2

EnviroReady Roofing System uzima u obzir: t .PHVÇŽB oĹĄtećenja membrane usled hodanja po krovu tokom instalacije i odrĹžavanja PV TJTUFNB Firestone predlaĹže upotrebu membrane debljine 1.5mm sa većom otpornoťću na probijanje. t 0Ă?UFÇŽFOKB i lomljenje izolacionih ploÄ?a zbog nedostatka dugoroÄ?ne Ä?vrstoće na pritisak i/ili hoda po krovu tokom intalacije i odrĹžavanja PV TJTUFNB Firestone predlaĹže upotrebu Ä?vrstih izolacionih ploÄ?a sa velikom Ä?vrstoćom na pritisak ili upotrebu pokrovnih ploÄ?a velike gustine. t 1PUSFCV za glatkom i ravnom potporom u sluÄ?aju MBNJOBUB Firestone predlaĹže potpuno lepljenje membrane na kompatibilnu potporu i upotrebu Firestone izolacionog lepka JMJ PEPCSFOJI izolacionih podloĹĄki i povezivaÄ?a) da bi se izolacione ploÄ?e spojile.

Sistemi bez prodiranja

Goselin, Belgija t Lokacija; Duffel, Belgija t Sistem: meganiÄ?ki spojen EPDM (RMA) preko PIR izolacije t Krovna povrĹĄina: 14500 m2

MDZ, NemaÄ?ka t Lokacija: Regensburg, /FNBÇ?LB t Sistem: MehaniÄ?ki spojen TPO t Krovna povrĹĄina: 8500 m2

Laminati

Colruyt, Belgija Jedna od najvećih UniSolar PV instalacija u Evropi t Location: Lot, Belgium t System: Fully adhered EPDM t Roof surface: 80.000 Nħ t Output: 2.5 MW

SCI 2008, Francuska Najveća UniSolar PV instalacija u severnoj Francuskoj t Lokacija: Bondues, Francuska t Sistem: Potpuno lepljeni EPDM t Krovna povrťina: 2122 m2 t Proizvodnja: 104 kW

TEMA broja Automatizacija u savremenom zgradarstvu ima za prevashodne ciljeve postizanje komfora i uštedu energije. Ovaj drugi cilj je od poslednje decenije 20. veka zauzeo prvo mesto, to jest, od kada je cena energije već postala konstanta sa eksponencijalnim rastom i nepredvidivom vrednošću budućnosti. Unapređenje tehnologije i standarda učinilo je da ovo više nije stvar luksuza nego potreba za smanjenjem potrošnje energije i resursa.

Sistemi upravljanja nisu električni podizači roletni ili sistemi za zatvaranje prozora sa krilima na motorni pogon koji se aktiviraju na dugme. Sistemi upravljanja nisu prekidači za paljenje i gašenje osvetljenja ili za otključavanje ulaznih vrata. Sistem upravljanja može sve to, ali, pre svega, njegov pravi potencijal, a time i svrha, jeste da zameni ljudski faktor u što većoj meri, i to ne zato da bismo mogli da budemo još više lenji, nego zato što lenji već jesmo, ili prosto imamo mnoge druge stvari na pameti pa često zaboravljamo one dosadne: zatvoriti prozor, smanjiti grejanje, zaključati vrata, ugasiti svetlo ili isključiti uređaje makar na stand-by mod...

Zapravo, sistemi upravljanja jesu mozak vaše kuće koja tako preuzima kontrolu nad samom sobom (dnevnom i spavaćom i svim drugim prostorijama:).

Otuda i potiče popularni naziv – pametna kuća ili zgrada.

piše: Mladen Bogićević

26

SISTEMI UPRAVLJANJA I AUTOMATIZACIJA U ZGRADARSTVU Centralno upravljanje u zgradama objedinjuje nekoliko sistema za upravljanje pojedinačnim uređajima ili podsistema u jedan sistem koji u potpunosti može optimizovati uslove i potrošnju energije u objektu ili delu objekta. Takođe, pojedinačni uređaji mogu imati sopstveni režim automatizacije, ali najbolji rezultati u komforu i uštedama energije postižu se praćenjem i upravljanjem putem jedne centralne kontrolne stanice.

Sistemi koji mogu biti pod kontrolom centralnog sistema za upravljanje: • grejanje – termostati prate temperaturu u prostoriji koja se podešava na željenu u određenim dobima dana (radno vreme/veče/noć), nedelje (radni/neradni dani) ili godine (godišnja doba, odmori, itd); senzori podižu/spuštaju zastore na prozorima da se zakloni/iskoristi toplotna energija sunčeve svetlosti; električno zagrevanje aktivira se ukoliko nema dovoljno sunčeve toplote da ugreje vodu u solarnim kolektorima...

• zagrevanje potrošne vode – ukoliko u solarnim kolektorima nije postignuta željena temperatura tokom radnog dana, sistem izračunava koliko će mu biti potrebno da ugreje vodu u centralnom bojleru do trenutka kada stanari stignu u kuću, i tek u optimalnom trenutku uključuje zagrevanje vode električnom energijom; kontrola temperature i protoka vode u pojedinačnim uređajima (slavine, tuš-kabine, itd. – vidi na sajtu Gradjevinarstvo.rs ušteda vode)...

www.build.rs

• provetravanje – upravljanjem brzinom protoka vazduha u sistemu ventilacije (ili objedinjenom sistemu ventilacije klima ventilacije, klimatizacije i pasivnog grejanja u Passivhaus kućama) centralni sistem može kontrolisati i održavati kvalitet vazduha u prostoriji skoro trenutno; automatsko provetravanje može biti sprovedeno i kontrolom ili samo praćenjem rada pojedinačnih uređaja koji otvaraju i zatvaraju prozore u slučaju vremenskih neprilika, neodgovarajuće spoljašnje temperature, itd. (ovde spadaju i aplikacije za ugradnju unutrašnje i spoljašnje stolarije za omogućavanje protoka vazduha kroz objekat) • osvetljenje – upravljanje prirodnim i veštačkim izvorima svetla u prostoru; aktiviranje noćnog svetla na pokret kao ispomoć za sistem nadzora; de/aktiviranje osvetljenja na pokret, glas ili okretanje ključa u bravi; memorisanje nekoliko kombinacija ambijentalnog osvetljenja • zaštita otvora, vrata i prozora – automatsko upravljanje zastorima, kapcima ili roletnama koji štite staklene otvore na fasadi od prodora previše sunčeve toplote u prostor; komunikacija ovog sistema sa termostatima u prostorijama i celokupnim sistemom za zagrevanje i hlađenje prostora • video-nadzor, kontrola pristupa i bezbednost u objektu – integrisanje sistema nadzora, evidencije prolaza, kontrole pristupa i alarmnog sistema sa drugim sistemima zbog što boljeg usaglašavanja bezbednosnih aspekata sa funkcionalnošću prostora

TEMA broja Treba naglasiti da zapravo arhitekte treba da predstavljaju most između investitora/korisnika i novih mogućnosti u zgradama, čak i kada se može tumačiti da te mogućnosti prevazilaze domen arhitektonskog projekta.

Zato je važno da arhitekta bude šire informisan o sistemima za centralno upravljanje u zgradama, njihovim prednostima i realnim troškovima za klijenta, a za sve detalje tu su specijalizovani stručnjaci (na fotografiji Siemens kontrolna tabla)...

• audio-vizuelni sistemi – razvod ozvučenja kroz ceo objekat koji može služiti za ugodan ambijent ispunjen muzikom od spavaće sobe do kupatila, od kuhinje do terase, ali i kao razglas za prenos informacija ili upozorenja u javnim, poslovnim i stambenim zgradama, pa i u privatnim kućama • kontrola uređaja i kućnih aparata – zaista je moguće povezati aparat za kafu sa otključavanjem vrata ili punjenje kade na određenu temperaturu u određeno vreme; ovo je deo sistema centralnog upravljanja i automatizacije koji daje najviše slobode korisniku ali predstavlja i najluksuzniju aplikaciju koja može biti instalirana u objektu Centralnim sistemom, odnosno svim podsistemima, može se upravljati pomoću univerzalnog daljinskog upravljača, kontrolnih tabli u svakoj prostoriji ili centralne konzole, pomoću softverskog paketa smeštenog u računar ili na server, ali i putem interneta ili mobilnog telefona, već prema potrebama i željama korisnika.

Sistemi upravljanja u našem građevinarstvu Poslednjih godina i kod nas postoje primeri savremenog pristupa građenju, naročito poslovnih objekata, koji su opremljeni sistemima centralnog upravljanja u zgradama.

Kada je reč o tehnologijama koje nisu direktno vezane za građevinske materijale ili, na primer, sisteme gradnje, pored karakteristika same tehnologije, uvek je zanimljiv i aspekt njenog prihvatanja od strane građevinskih struka. Kada se govori o sistemima upravljanja u zgradama na našem tržištu, čini se da su prisutni, ne samo manjak informacija, već i izvestan otpor i sumnja u njihovu stvarnu ulogu i prednosti.

Kakvo je stanje kod nas za sada? Stiče se utisak da su ovi sistemi, pod imenom pametne kuće, prihvaćeni kao realnost valjda samo od strane čitalaca rubrika o lepom uređenju vaše kuće iz bajke. Naše tržište sisteme za upravljanje u zgradama i dalje vezuje isključivo za ekskluzivne poslovne zgrade ili luksuzne apartmane. Nekoliko primera u našem okruženju i dalje je zanemarljiv broj u odnosu na sve ostale projekte u kojima nikome nije palo na pamet da bi mogao ugraditi jedan takav sistem. Ovo može biti posledica nepoznavanja teme ili stvarne cene takvih sistema, ili oba.

Zato smo odlučili da posvetimo jedan broj Build magazina upravo ovoj temi. Upoznavanjem svih naših čitalaca sa njom, kao i prednostima koje može da donese (danas, a ne u bližoj ili daljoj budućnosti), želimo da pospešimo saradnju različitih struka iz oblasti gradnje koje treba zajedno da oblikuju naše životno i radno okruženje.

www.build.rs

KRATKA ISTORIJA AUTOMATIZACIJE • Preteče automatizacije u zgradama zbog komfora sežu daleko u prošlost, od najstarijih kultura kada su robovi mahali lepezama iznad svojih vlasnika. Zvonce u spavaćoj ili radnoj sobi (i sistemi užadi sa zvoncima) za dozivanje posluge, često je prisutno u dobrostojećim kućama tokom 19. i početkom 20. veka. Posluga bi zatim, umesto vlasnika kuće, otvarala ili zatvarala prozore, navlačila zavese, palila svetla, pojačavala ili smanjivala vatru u kaminu...

• U međuvremenu, tokom 17. veka, pojavili su se prvi pokušaji prave automatizacije – sistema koji radi nezavisno od ljudske rada i direktnog upravljanja. Cornelius Drebbel (1572-1663) osmislio je U-posudu sa živom koja je, u zavisnosti od visine temperature u peći na koju je prikačena, zatvarala/otvarala klapnu za automatsku regulaciju temperature.

• Pronalazak parne mašine i napori da se ona stavi pod automatsku kontrolu u industriji doprineli su daljem razvoju automatizacije. Tokom 19. veka najzapaženija istraživanja na ovom polju imao je James Clark Maxwell (1831 – 1879).

• Krajem 19. i početkom 20. veka automatizacija postaje značajna u gradnji velikih brodova. Tada su načinjeni prvi pravi ozbiljni koraci ka sistemima koji sami reaguju na uslove okruženja. Ova istraživanja, sprovedena u 20-im i 30-im godinama 20. veka, postaviće i prve osnove automatizacije KGH sistema u zgradama (PID kontrola – proportional–integral–derivative controller, itd).

• Već 1936. godine osniva se organizacija koja okuplja profesionalce i postavlja standarde u oblasti automatizacije (Industrial Instruments and Regulators Committee).

• Tokom 40-ih i 50-ih nastavlja se veoma plodan period unapređivanja sistema za automatizaciju električnih uređaja. Od tog perioda ogroman uticaj na razvoj povezivanja automatike i računara ima vojna industrija iz vremena Hladnog rata što je na posletku dovelo do savremenih pristupačnih rešenja koja objedinjuju sisteme kontrole, PC računare i mobilne telefone.

• U oktobru 1990. godine nastao je KNX protokol za sisteme upravljanja u zgradama. izvor: Stuart Bennett, A Brief History of Automatic Control, 1996.

27

TEMA broja KNX PROTOKOL Kako bi unapredili svoje poslovanje, pre ravno 20 godina, proizvođači sistema za upravljanje u zgradama, pratećih uređaja i svih aplikacija i opreme u vezi sa ovim sistemom, započeli su priču koja danas predstavlja osnovni standard u ovoj grani industrije – KNX. Firme koje se nalaze u KNX asocijaciji, a danas ih ima preko 200, složile su se da će usaglašavanje osnovnih načela i tehnoloških normi po kojima rade, potrošačima, investitorima, projektantima, i na kraju (ili početku) njima samima, doneti prednost u odnosu na vreme u kojem je svako radio po svom standardu.

Zato je danas, prilikom izrade specifikacije za projekat, ili čak i kod najmanje kupovine jednog elementa sistema, potpuno nevažno od kog proizvođača naručujete softver, prekidače, brave, motore za roletne, vrata, prozore, pa čak i ko je proizveo audio sistem, samo ako je proizvođač član KNX asocijacije.

– KNX je protokol oko kog su se saglasili najznačajniji svetski proizvođači iz ove oblasti (dovoljno je nabrojati samo ABB, Siemens, Schnieder, Cisco, itd). KNX zapravo predstavlja ono što je za računare IP. Postojala su i druga rešenja, poput korišćenja postojeće mreže za komunikaciju među uređajima, međutim, KNX je prihvaćen kao bolje rešenje – priča za Build magazin Nenad Milijanović, predsednik udruženja KNX za Srbiju, i dodaje: – Korišćenje postojećih mrežnih instalacija može da stvori smetnje, a kada ugrađujete luksuzne uređaje ili one sisteme koji treba da vam naprave uštede, važno vam je da sistem radi besprekorno. Drugo, daleko je lakša komunikacija sa tržištem kada klijent zna da postoji konkurencija i ne možete ga već na početku, ili nakon nekog vremena kada se sistem unapređuje ili proširuje, ucenjivati cenom zato što na vašem sistemu rade samo vaši uređaji.

20. oktobra 2010. godine, u celom svetu, pa i u Beogradu, biće obeleženo 20 godina KNX-a ■

Sistemi upravljanja u kući i stambenoj jedinici Uobičajenog radnog dana izlazite iz stana, vaši ukućani već su otišli. Kuća to zna pomoću senzora za detekciju kretanja i ubrzo po vašem izlasku sama aktivira osnovni mod definisan za to doba dana: gasi sve električne uređaje koji nisu izuzeti iz programa (frižider, alarm i sl), gasi osvetljenje, podešava grejanje ili hlađenje na unapred definisanu optimalnu temperaturu u (praznim) prostorijama, podiže alarmni sistem na viši nivo bezbednosti, itd.

Zatim tako, sa minimalnom mogućom potrošnjom energije, čeka novu komandu koja će da je prebaci na popodnevni (večernji) program rada. Ta nova komanda može stići putem mobilnog telefona, internet veze, ključa u bravi, unapred određene satnice, itd.

U međuvremenu, lagano će zagrejati/ohladiti svaku prostoriju posebno, napuniti bojler, upaliti onoliko osvetljenja koliko je potrebno da se dobije željena (unapred podešena) vidljivost, alarmni sistem pripremiti za vaš dolazak i boravak u kući, navući roletne i možda čak upaliti muziku ili određeni TV kanal koje želite da vidite po povratku kući.

Naravno, mogućnosti su neograničene i zavise samo od vaših želja i objektivnog stepena komfora koji vam je potreban u odnosu na mogućnost ulaganja. Tako putem interneta možete naručiti od svoje kuće napunjenu kadu, espreso, poseban raspored osvetljenja, pa čak i nameštaja ukoliko i njega uključite u ceo sistem.

Pored ovoga, sistem je fleksibilan i u delu koji kontroliše sam... Dnevna temperatura i vremenske prilike osciliraju, a kuća će se sa tim ipak snaći i bez vaše pomoći. Senzori će meriti jačinu prirodnog osvetljenja koje ulazi kroz prozore te tako razlikovati sunčane i oblačne, letnje ili zimske dane, spoljašnju temperaturu, temperaturu dobijenu sunčevim zračenjem, atmosferske padavine, jačinu vetra, pa će prema tome odrediti i momenat kada se u sistem solarnog zagrevanja potrošne vode ili vode za grejanje uključuje i

Projektovanje i izgradnja termotehničkih instalacija i instalacija procesne tehnike (gasne instalacije) Mite Rakića 29, 11000 Beograd 474 28tel/fax: 011 3821 241, 2411 556 • mob: 062 225www.build.rs

električni grejač, kada se roletne spuštaju da ne dođe do pregrevanja prostora ili podižu da uhvate poslednje zrake sunca da pripreme kuću za veče, kada je potrebno da veštačko osvetljenje počne da zamenjuje prirodno i, paralelno sa navlačenjem zavesa, pojačava količinu svetla u prostoriji... Čak i ako tumačite nešto od navedenog kao ozbiljan luksuz i preterivanje, većina uređaja i sistema koju stavite pod centralnu kontrolu zapravo su tu da štede energiju održavajući komfor na maksimumu.

Sistemi upravljanja u zgradarstvu Pored toga što je poznato da odnos prema zajedničkom, tuđem, korporativnom, društvenom vlasništvu nije toliko savestan kao onaj prema privatnom, vlasnici poslovnih zgrada i prostora ili upravnici javnih objekata znaju da se svi previdi koje svako od nas napravi i kod kuće, u jednoj od zgrada tog tipa, umnožavaju nekoliko (desetina) puta.

Dodatno, nakon radnog vremena svaki ostavljen prozor, upaljen klima uređaj, računar ili sijalica trošiće energiju do sutradan ujutru, naravno, ukoliko nije dan pred vikend kada se taj period produžava, a sabrani troškovi svih pojedinačnih previda završavaju na jednom računu.

Zato vlasnici poslovnih i javnih zgrada naročito treba da su zainteresovani za integraciju centralnog sistema upravljanja. Što efikasnija eliminacija ljudskog faktora u brojnim studijama navedena je kao osnovni način za smanjenje troškova održavanja zgrade.

Ponegde smo prihvatili slavine sa fotoćelijama koje same gase vodu, ali ovo je tek početak pravih ušteda o kojima se može govoriti tek kada su sve instalacije deo nervnog sistema zgrade koja ima i svoj mozak – centralnu stanicu za upravljanje.

Centralni sistem upravljanja može se primenjivati i za stambene zgrade u celini, a ne samo za individualne stambene jedinice.

TEMA broja Pored potrošnje energije i vode u svakom stanu posebno (uz plaćanje po potrošnji), u jednoj stambenoj zgradi postoji i potrošnja koju će uvek deliti svi stanari: osvetljenje hodnika, liftovi, zalivanje trave ispred zgrade, osvetljenje i sistemi kontrole pristupa oko zgrade, rampe, automatska vrata, alarmi, interfon, garažna vrata i osvetljenje u garaži, itd.

Kancelarijski prostori, prodajni, sportski, ugostiteljski ili industrijski objekti, ali i škole, bolnice, zgrade lokalnih samouprava i državnih službi... dakle, svaka zgrada koja ima veliki broj korisnika, u smislu potrošnje, bezbednosti, higijene, itd, može se pouzdati samo u jedan objedinjen sistem kontrole.

Posebna pogodnost koju centralni sistemi upravljanja nude nestambenom zgradarstvu jeste to što objekti ovog tipa imaju definisane vremenske intervale sa određenim spektrom aktivnosti za razliku od stambenog sektora gde je aktivnost relativno nepredvidljiva i promenljiva tokom 24 sata svakog dana u godini.

Energetski visokoefikasne zgrade (na primer, one građene po Passivhaus standardu) podrazumevaju upotrebu centralnih sistema za upravljanje i automatizaciju u zgradama kako bi se troškovi za grejanje i hlađenje sveli na minimum optimalnim prilagođavanjem trenutnim uslovima okruženja.

Troškovi – kolika je stvarna cena sistema upravljanja u zgradama?

– Da li će projektovanje, oprema i izvođenje jednog ovakvog sistema poskupeti projekat?

– Da, naravno.

– Ah, pa onda, šta će mi!

Zamislite naše pojedine zemljake u vreme elektrifikacije kako odbijaju da se priključe na mrežu jer im to poskupljuje gradnju.

Oni su za svoj stav takođe imali argumente: noću se ionako spava, ručak se kuva na peći na drva, veš se pere na ruke, jede se ono što se tog dana donese iz bašte. Kao što je to nekada bila i elektrifikacija, zatim termoizolacija i sistemi daljinskog grejanja, a potom i telefon, kablovska televizija i internet, tako su i sistemi upravljanja u zgradama polako, ali sigurno, postali potreba korisnika i standard savremene gradnje.

Zato bi možda valjalo podsetiti one koji odlučuju hoće li ih dodati u svoj projekat ili ne, da za ove sisteme ne važe pravila osnovne specifikacije: ponuda, narudžbina, plaćanje... a zatim duži ili kraći period starenja i propadanja. Ova investicija nema samo period upotrebe već i period otplate za kojim sledi period zarade. Ovo treba uvek imati na umu kada se razmišlja o ovim sistemima.

www.build.rs

Za razliku od drugih stavki iz specifikacije, sistemi upravljanja u zgradama, baš kao i termoizolacioni materijali, od trenutka ugradnje zapravo počinju da vraćaju uloženo. Nakon dužeg ili kraćeg vremena vratiće uloženo i počeće da donose zaradu.

Jednostavno je tako.

Ukoliko neko ne ume da izračuna koliko ovi sistemi koštaju, i to u jednačini u kojoj konstanta cene energije raste preko očekivane stope inflacije, onda je najbolje da o ceni i ne razgovara. Kada se u jednačinu doda i to da država Srbija neće moći u beskonačnost da sračunava cenu energije u funkciji u kojoj je prividni socijalni mir važniji parametar od ekonomije, sistemi za upravljanje u zgradama postaju još jeftiniji.

U danima izlaska ovog broja Build magazina mediji su prepuni najava poskupljenja cene električne energije, mazuta i gasa, za 10, 15 ili 20%. Država, od privatizacije NIS-a, više nema glavnu reč i može biti samo posrednik u pregovorima lokalnih samouprava i kompanije. Isto tako će biti i sa električnom energijom kada EPS bude došao na red za privatizaciju. Tada će cenu energije diktirati tržište, bez obzira na ekonomske prilike stanovništva. Daleka budućnost? Godinu dana, dve ili pet... Ne više. Zgrade u koje ćemo se tada useljavati treba početi projektovati već danas, ali – sa jasnim pregledom sutrašnjice.

29

TEMA broja Uostalom, sam sistem centralnog upravljanja traži samo klasičnu pripremu za instalaciju (kanali u zidovima, sa ili bez kablova) i ne mora biti odmah ugrađen već sasvim jednostavno naknadno dodat ako se predvidi i ta mogućnost u projektu instalacija. Tako je ulaganje u startu minimalno i momenat završetka instalacije može biti odgođen do momenta kada otplata bankarskih kredita počne da teče svojim tempom, sa pristizanjem rata za prodate ili iznajmljene kvadrate u jednom objektu.

– Takođe, svaki investitor trebalo bi da se zapita koliko bankarskog procenta odlazi za usputne usluge, obradu kredita, bankarska osiguranja i slične, treba li reći – virtuelne troškove? Sistem centralnog upravljanja u zgradama traži manje od te svote, ali, za razliku od banke, njime se možete igrati, i to ne u vrzinom kolu – podseća Nenad Milijanović.

VIKEND KUĆA NA JEZERU BOGNESEE KOD BERLINA Prozori ove sale još od 1930-ih godina spuštaju se vertikalno sasvim u pod i dvorana se u potpunosti otvara prema dvorištu (foto: Olaf Tausch, Wikimedia) Wikimedia)..

Istina je da se uštede u potrošnji električne energije primenom ovih sistema u većini slučajeva kreću od 5% do 10%, ali zato uštede u toplotnoj energiji lako mogu biti 20, 30, pa i preko 50% uz poboljšanje toplotnih karakteristika samog objekta.

Dakle, pre nego što rešite da je nešto skupo, raspitajte se kod ponuđača o stvarnoj ceni sistema gledano kroz godinu, dve ili celu deceniju. Ne očekujte čuda, ali i ne odbacujte svaku mogućnost da do njih dođe. Odustanite od sistema za upravljanje u zgradama zato što proračun ulaganja i povraćaja nije povoljan – nemojte odustajati zato što mislite da se to ne isplati.

– Investicije u ovakve sisteme mogu učestvovati sa oko 5% u ukupnoj ceni jednog projekta. Period otplate se, u najvećem broju slučajeva, kreće oko dve godine, mada postoje i primeri kada se uvođenje svih mogućih elemenata u sistem, od audio-video sistema i uređaja do kompletne kontrole vodovodnih, elektro i KGH instalacija, isplatilo već za šest meseci – kaže Nenad Milijanović, direktor KNX organizacije za Srbiju.

30

Zaključak Da, ali u svetu! reći će mnogi... Naravno da period otplate u Srbiji zavisi i od toga koliko će još dugo država sponzorisati cenu energije, ali, i pre nego što se to desi, računice su jasne ako uzmemo u obzir sve faktore za neki tip objekta ili decenije u kojima taj objekat treba da bude u upotrebi.

Na primeru stambene zgrade, uvođenje sistema centralnog upravljanja, podigne cenu kvadrata za, na primer, 50 evra. Ako kvadratni metar te zgrade u prodaji košta 1.500 evra, sa povećanjem troškova za 50 evra po kvadratu, na ime eksluzivnosti prodajna cena može biti povećana i za 100, 200 ili više stotina evra. Kada uzmemo u obzir da može biti reč o instalacijama koje ne zahtevaju nikakav poseban tretman u gradnji, dolazimo do toga da ista zgrada, samo sa dodavanjem ovih sistema, obezbeđuje zaradu bez ikakvih posebnih promena u metodu gradnje i organizaciji gradilišta.

To je ono što se često naziva čista zarada.

Svakako da će period ovakvih poslovnih mogućnosti potrajati kod nas još nekoliko godina dok tržište ne podigne osnovne zahteve.

www.build.rs

Kada imate udove, nervni sistem, receptore za temperaturu i dodir, potreban vam je mozak da obezbedi komunikaciju među svima njima. Ne, sistem centralnog upravljanja neće razmišljati umesto vas, niti će znati kako ste raspoloženi dok mu to ne kažete.

On neće znati da li vam je hladno ili vruće zato što ste umorni ili nervozni, ali, ako počnete da se bavite fizičkom aktivnošću u nekoj od prostorija i počnete da je zagrevate dahom i telom, on će znati da održava temperaturu prostorije na ranije programiranom nivou. Da, kuća vam može zalajati kad se vratite sa posla, ali teško da će vam mahnuti repom. Da, kuća vam može poželeti dobar dan, ali teško da će vas zagrliti ili primetiti izraz na licu. Za to služe prijatelji, partner ili deca (ponekad i kućni ljubimci).

Dakle, ima još mnogo toga što će uvek ostati na nama, ljudima. Ne treba se plašiti da će nas previše komfora udaljiti od života kakvog poznajemo i kakav želimo živeti. Da je zaista tako, još bismo sakupljali plodove i lovili po stepama, a ne bismo se trudili da nam ostane više vremena, energije i novca, za te neke, lepše stvari ■

TEMA broja

PAMETNE KUĆE I UPRAVLJANJE INTELIGENTNIM ZGRADAMA

ROOM MASTER

PRIMENA U HOTELSKIM SOBAMA I APARTMANIMA Kao ao dodatak osnovnim funkcijama Room Mastera, dodatne funkcije automatizacije mogu biti ostvarene kombinovanjem ovog sistema sa detektorom prisustva. Uređaj komunicira putem KNX mreže, ali ujedno omogućava i centalizovane kontrolne funkcije i dozvoljava da razni alarmni signali iz sobe budu direktno prosleđeni centralnoj kontrolnoj stanici.

Konekcija sa hotelskim centralnim menadžment sistemom omogućava da soba bude kontrolisana i pripremana efikasno.

Na primer, kada gost izađe, soba može istog trenutka biti prebačena u stand-by režim, gde se automatski spuštaju roletne, isključuje kompletno osvetljenje, isključuje klimatizacija ili grejanje ili odigra bilo koji scenario od desetak mogućih unapred programiranih.

Room Master oblasti primene Hoteli – Room master Premium može da ponudi sve funkcije koje se zahtevaju od savremene hotelske sobe. Jednom kada se instalira, on pruža mnoge prednosti u odnosu na konvencionalne instalacije: • jednostavno i klasično upravljanje funkcijama od strane gosta • kontrolu temperature zavisno od doba godine, spoljne temperature i prisutnosti u prostoriji • prenos poruka do recepcije (očisti sobu, alarmni signali..)

• brza lokacija kvarova u sobi i pojednostavljeno održavanje Bolnice – Kada se koristi u bolnicama ili ustanovama slične namene, Room Master se može pohvaliti spektrom funkcija koje podržavaju efikasnije funkcionisanje savremenih objekata: • jednostavno upravljanje funkcijama unutar prostorije od strane pacijenata • automatska kontrola sobnog okruženja • prebacivanje dan/noć režim rada • prikaz poseta • daljinsko upravljanje funkcijama i prikaz statusa na udaljenoj stanici u sobi dežurne sestre • brza lokacija kvarova u sobi i pojednostavljeno održavanje

Savremene zgrade zahtevaju inteligentan sistem upravljanja kako bi funkcionisale bezbedno i efikasno. Potpuni potencijal mnogih zgrada širom sveta je dostignut samo uz pomoć takvih mrežnih instalacija.

Hoteli, bolnice, studentski domovi, apartmani i mnogi drugi primeri primene Room Mastera otvaraju nove mogućnosti za prostore u rezidencijalnom i hotelskom sektoru...

Apartmani – Room Master čini apartmane privlačnijim i ujedno povećava kvalitet života korisnicima, što su dva ključna faktora odluke prilikom prodaje ili rentiranja: • automatska kontrola različitih lampi i osvetljenja u prostorijama • automatska kontrola grejanja i hlađenja • kontrola roletni i žaluzina • jednostavno i klasično upravljanje funkcijama.

Projektovanje i instalacija: jednostavno, ekonomično i funkcionalno Kompaktni dizajn doprinosi da se Room Master lako uklapa u bilo koju razvodnu tablu. Broj funkcija koji može da ponudi toliki je da biste u suprotnom morali da koristite nekoliko različitih uređaja da zadovoljite istu funkcionalnost. Zahvaljujući konekciji na globalno standardizovan KNX bus sistem, specijalni zahtevi takođe mogu biti realizovani povezivanjem sa drugim uređajima. To projektantu pruža veliki izbor mogućnosti.

Room Master je dostupan u dve varijante: • Room Master BASIC RM/S 1.1 – verzija za jednostavne aplikacije koja automatizuje osnovne funkcije jedne prostorije • Room Master PREMIUM RM/S 2.1 ima mnogo više ulaznih i izlaznih priključaka i nudi veći komfor.

Prednosti Room Mastera su evidentne ne samo prilikom korišćenja instaliranih sistema, već i u fazi projektovanja: • jednostavno projektovanje • strukturno kabliranje • kombinovanje sa drugim KNX uređajima • planiranje i pouzdanost u skladu sa globalnim KNX standardom prema IEC14543 • jednostavno multipliciranje prostorija tokom izrade projekta • može se ugrađivati bilo gde u svetu • naknadna proširenja preko KNX ili IP mreže • kompaktnog dizajna – može biti instaliran u klasičnu sobnu razvodnu tablu zajedno sa minijaturnim automatskim prekidačima • jedno standardno rešenje za puno različitih projekata. www.build.rs

Room Master razvijen je za sve prostorije ovog tipa.

On pokriva sve zahteve koje električne instalacije moraju da ispune u ovakvim prostorima, i nudi sledeće funkcije u kompaktnoj celini: • kontrola svetla • kontrola grejanja i klimatizacije • kontrola roletni i žaluzina • prekidanje kola sa utičnicama i selektovanim potrošačima

Dodatne prednosti prilikom projektovanja: • ne treba mu dodatno napajanje jer se napaja energijiom preko KNX bus sistema • može se upravljati sa jednog centralnog mesta ili daljinski preko KNX bus sistema • programiranje putem ETS software-a jednostavnim kopiranjem identičnih funkcija i prostim umnožavanjem • lokalna automatizacija ■

ABB Kumodraška 235 11010 Beograd tel: +381 11 30 94 300 fax: +381 11 30 94 343 www.abb.rs

31

TEMA broja Pre 100 godina Fritz Sauter je u svojoj roditeljskoj kući u Grindelvaldu, Švajcarska, postavio temelj današnjeg poslovanja kompanije širom sveta. Njegov prvi proizvod bio je prekidač sa satnim mehanizmom za jutarnje isključivanje uličnog osvetljenja.

Infrastrukturni uslovi radionice u švajcarskim brdima i slabe logističke mogućnosti doveli su do preseljenja u pogranični grad Bazel. Tu je, iz ideje o efikasnom iskorišćenju električne energije, nastao veoma uspešan proizvod, električni bojler za vodu Cumulus.

Međunarodno poslovanje u Evropi počelo je da se širi...

Od prekidača uličnog osvetljenja do automatizacije zgrada Tokom deset decenija nastajala je priča o tehnološkim inovacijama i švajcarskom kvalitetu i preciznosti. Sauter je danas lider u oblasti energetski efikasnog upravljanja zgradama. Glavni proizvod Sauter-ove automatizacije zgrada, stanica za automatizaciju EY-modulo 5, dobio je priznanje za najbolji sistem automatizacije zgrada.

Softverskim rešenjem Energy Management Solution Sauter prikazuje potrošnju energije celih sistema i kompleksa zgrada. Na taj način, u stanju je da optimizacijom energije štedi, redukuje emisiju CO2 i smanji operativne troškove. Sauter ECO10 predstavlja osnovne principe kompanije u programu od 10 tačaka. Ovi principi definišu tehnička rešenja koja obezbeđuju napredno i održivo upravljanje energijom, a istovremeno povećavaju energetsku efikasnost i štite životnu sredinu.

JUBILEJ SAUTER-A PRE 100 GODINA. ZA 100 GODINA. Podrška u svim fazama irom sveta projekta širom

1941. Konstantna temperatura zahvaljujući regulatoru equitherm®

Sauter je uvek uz svoje klijente: sa globalnom mrežom distribucije i prodaje kao i kompetentnim i angažovanim specijalistima. Prati vas u svim projektnim fazama, za vreme celog životnog ciklusa zgrada.

Tradicija neprestane inovacije, koja postoji u Sauter-u, jeste ta koja ga osposobljava da pravovremeno prepozna izazove budućnosti i radi na vrhunskim rešenjima – za životne prostore koji imaju budućnost.

Sa Sauter-ovim uređajem equitherm® temperatura tople vode u sistemima centralnog grejanja prvi put u istoriji reguliše se automatski, u zavisnosti od spoljne temperature. Na taj način je omogućeno održavanje konstantne temperature u zatvorenom prostoru.

1910. Prvi Sauter-ov prekidač sa satnim mehanizmom U roditeljskom domu u Grindelvaldu (region Berna/CH), Fritz Sauter osnovao je svoju sopstvenu radionicu.

Konstruisao je visoko precizne prekidače sa satnim mehanizmom, koji su postavili nove standarde u pogledu kvaliteta i pouzdanosti.

Oni se primenjuju, pre svega, za uključivanje i isključivanje uličnih svetiljki, ali i radi korišćenja jeftine struje noću.

1917. Rođen je uspešan proizvod U cilju korišćenja noćne struje, razvijaju se i drugi proizvodi za ovo tržište: električni bojler Cumulus, kao i termostati za bojlere.

Kupci umeju da cene kvalitet Cumulus-a [to mu je donelo višedecenijski uspeh.

Osim toga, Sauter-ov električni bojler trajno je obeležio jezik. U Francuskoj, stručnjaci kada govore o kotlu za toplu vodu, koriste još i dan-danas izraz le cumulus.

1961. Pobednički pohod elektronike Nagli razvoj elektronike dozvoljava nove mogućnosti u oblasti regulacione tehnike.

Sa elektronskim rešenjem flexotron® na tržištu se pojavljuje višenamenski proizvod.

Svoju primenu nalazi, ne samo kod klimatizacije, grejanja i hlađenja, već i u industrijskim postrojenjima.

1974. Počinje era softvera Na tržištu se pojavljuje sistem za automatizaciju zgrada EY1200 kojim se upravlja pomoću softvera. Tako, opet prvi put, dovoljna je jedna osoba da rukuje i kontroliše veća postrojenja uz pomoć mikrokompjutera.

1997. Decentralna inteligencija Era interneta otvara nove mogućnosti i kompanija Sauter ih uspešno prati. Po prvi put do tad, serija EY3600 omogućava rad centralnih sistema za nadzor i upravljanje u zgradama sa bilo kog personalnog računara pomoću internet pretraživača.

2008. Nova rešenja za energetsku efikasnost

1935. Početak regulacione tehnike SAUTER BUILDING CONTROL SERBIA Alekse Nenadovića 15 11000 Beograd tel: +381 11 3835 571; 3836 236 fax: + 381 11 2452 260 natalija.ristic@sauter.rs www.sauter.co.rs

32

Razvoj termostata za bojlere označava početak regulacije grejanja. Novi izum, regulator za klimatizaciju Reflex, predstavlja nastavak tog procesa i postavlja kamen temeljac za regulacionu tehniku u oblasti automatike sistema grejanja i klimatizacije. www.build.rs

Modularnost sistemskog rešenja iz porodice EY-modulo kompanije Sauter obezbeđuje efikasno upravljanje zgradama u pogledu troškova i energije. Stanica za automatizaciju modu525 je u međuvremenu dobila priznanje za najbolji sistem automatizacije ■

TEMA broja Načela o uštedi energije i što većem stepenu iskorišćenja prirodnih resursa na lokaciji, prisutna su u arhitektonskim projektima još od druge polovine 20. veka. U početku, ona su se zasnivala na određenim arhitektonskim rešenjima koja su oblikom, orijentacijom, bojom ili materijalom trebalo da doprinesu ekološkim karakteristikama objekta.

Međutim, razvojem računarskih tehnologija, automatizacije i softverskih rešenja, paralelno sa ovim naporima u arhitekturi razvijana su i rešenja za energetsku efikasnost i uštedu energije u oblasti mašinskog i elektro inženjerstva: solarna i geotermalna postrojenja, KGH sistemi, automatizacija fasada, sistemi upravljanja u zgradama i sl.

Ove dve priče, arhitektonska i inženjerska, tekle su paralelno, skoro svaka za sebe, sve do poslednje decenije 20. veka. Tada je, sa popularizacijom energetske efikasnosti i potrebom da štedimo novac, energiju i resurse, konačno došlo do prave sinteze razdvojenih strukovnih pristupa

KALZIP BIPV

SOLARNI KROVOVI

Sintezi pristupa doprineo je i razvoj tehnologije, kako u smislu materijala, rešenja i preciznog merenja postignutih efekata, tako i u smislu softvera koji u vidu 3D modeliranja energetske efikasnosti u zgradama mogu već u projektnoj fazi da odrede razmere, odnos i prirodu sinteze arhitektonskog i mašinskog inženjerstva na jednom projektu.

Nekada su mašinski i elektro inženjeri dolazili na gotovo, pokušavajući da u dati arhitektonski projekat implementiraju solarne kolektore ili fotonaponske sisteme, KGH sisteme i dr. Zbog specifičnih zahteva koje ove aplikacije nose sa sobom, često su nailazili na probleme, pa i sukobe, u kontaktu sa arhitektonskim projektom, odnosno njegovim autorom. Jedan od problema koji je svakako najviše ugrožavao originalno arhitektonsko rešenje bila je instalacija solarnih sistema na fasadu ili krov zgrade.

Međutim, s obzirom na to da su ovo najizloženije površine objekta, preko kojih on može da prima, iskorišćava i transformiše sunčevu energiju, mnoge studije, eksperimenti i prototipovi solarnih fotonaponskih panela išli su u pravcu pomirenja inženjerskog i arhitektonskog aspekta. Tako su nastala BIPV rešenja. Svakako da je jedan od najznačajnijih pomaka na ovom polju napravila kompanija Kalzip svojim fleksibilnim rešenjem za solarnu arhitekturu...

Kalzip® BIPV rešenja ALUMINIJUMSKI KROVNI SISTEMI Hajduk Veljkova 11 (Master centar) 21112 Novi Sad tel: +381 21 423 933; 483 06 18 tel/fax: +381 21 483 06 19 aks@eunet.rs: kalzip@eunet.rs falzinc@eunet.rs www.kalzip.com, www.falzinc.com www.corus.com

34

U saradnji sa Uni-Solarom Kalzip je proizveo solarne ploče većeg iskorišćenja energije i jednake energetske moći kao i ploče sa kristalnim solarnim ćelijama, što ih čini idealnim za ugradnju širom evropskog kontinenta. Prosečna godišnja osunčanost u Evropi je od 876kWh/m2 na severu Škotske pa sve do 1.752kWh/m2 na jugu Španije, dok je prosečna osunčanost u Nemačkoj npr. oko 1.000kWh/m2. www.build.rs

Ovo je omogućilo razvijanje fotonaponskih sistema – PV (photovoltaic) koji će odgovoriti na zahteve različitih krovnih površina, arhitektonskih stilova i energetskih potreba objekta. Oni su u literaturi poznati kao integrisani fotonaponski sistemi u zgradarstvu – BIPV (building integrated PV).

Kalzip® AluPlus Solar Arhitekti treba da razlikuju krovne montažne i integrisane sisteme (BIPV). Kalzip® AluPlusSolar je veoma otporan solarni laminat integrisan u Kalzip profilisane limove i omogućava izvođenje konkavnih i konveksnih krovova (nagiba od 60 stepeni).

Ovi paneli su prvo BIPV rešenje za solarne krovove na tržištu.

Kalzip® AluPlusSolar AF: • dimenzije 65/537mm • debljina folije 1,0mm • površinska obrada RAL 9006 • težina oko 7kg/m2 (sa solarnom folijom).

Kalzip® SolarClad Kalzip® SolarClad fotonaponski sistemi optimizovani su za instalaciju na metalne krovove. Moduli se sastoje od kombinacije veoma otpornog tankog filma sa ćelijama od amorfnog silikona (a-Si) sa aluminijumskim nosačima koji mogu biti postavljeni na metalni krov bez probijanja krovnog pokrivača. Kalzip® SolarClad moduli lagani su i prilagodljivi površini te na taj način dozvoljavaju jednostavno uklapanje u postojeće objekte ili nove arhitektonske projekte. Posebna prednost ovih panela, naročito važna za naknadne montaže, jeste njihova mala masa od 3 do 7kg/m2.

O ovim Kalzip® rešenjima možete saznati više na sajtu Build magazina ili se raspitajte direktno kod distributera za Srbiju, u preduzeću Aluminijumski krovni sistemi ■

TEMA broja

SECURIFIRE I IPS VIDEOMANAGER

SecuriFire

SecuriFire

IPS VideoManager

SecuriFire je sistem koji sve ostale sisteme dojave požara ostavlja iza sebe kada je u pitanju high-tech inteligencija i pouzdanost. Potpuno redundantna arhitektura sistema pruža duplu bezbednost, što znači da je u potpunosti isključena mogućnost pada sistema.

Sistemi za video nadzor predstavljaju ključni instrument u borbi protiv incidenata. Securiton nudi ove sisteme u različitim stepenima kompleksnosti i za širok raspon primene. Najnoviji proizvod je specijalni softver IPS VideoManager za video analizu i snimanje.

Sav hardver i softver su duplirani i rade paralelno u dva odvojena i autonomna sistema.

Ako aktivni sistem zakaže, rezervni sistem preuzima punu kontrolu. Ovo garantuje maksimalnu efikasnost i mogućnost detekcije svakog požara u deliću sekunde – čak i onda kada je sistem detekcije požara oštećen.

Video analizom mogu se detektovati osobe, požar, dim, ostavljeni prtljag, ispisivanje grafita ili druge vrste neuobičajenog ponašanja. Moguće je određivanje pozicija i izrada putanje kretanja detektovane osobe ili objekta. Radi se o IP baziranom mrežnom video sistemu za megapikselne kamere sa visokom rezolucijom. Naravno, moguće je integrisati i postojeće analogne kamere i sisteme. Sistem je visoko efikasan zahvaljujući velikoj prilagodljivosti postojećim računarskim mrežama.

Modularna, decentralizovana struktura sistema daje vam maksimalnu slobodu planiranja. Moguće je povezati do 16 autonomnih kontrolnih jedinica (centrala), svaka kapaciteta do 14 adresabilnih petlji sa maksimalno 250 javljača požara ili drugih adresabilnih elemenata po petlji (3500 elemenata po kontrolnoj jedinici). Korišćenjem centralnog računara kapacitet sistema postaje neograničen.

Iako je sistem decentralizovanog dizajna, on i dalje radi kao jedan kontrolni panel za dojavu požara. Preko bilo kog upravljačkog panela može se videti i upravljati statusom svakog elementa u sistemu, do nivoa pojedinog javljača.

Ovaj sistem dojave požara se može jednostavno proširiti ili smanjiti - kada korisnik definiše svoje potrebe, topologija sistema se lako prilagođava. SecuriFire sistem bukvalno raste sa zahtevima korisnika.

Karakteriše ga izuzetna pouzdanost u analizi, snimanju, video menadžmentu i prenosu digitalnih video snimaka, kao i funkcionalnost, operativna efikasnost i lako korišćenje za sve potrebe i na različitim nivoima.

IPS VideoManager dopušta neograničenu prilagodljivost u pogledu funkcionalnosti i veličine – od jednostavnog jednokanalnog video rekordera do globalne mreže video klastera sa više od 10.000 kamera. Pomoću visoke prilagodljivosti zahtevima klijenata i nove softverske arhitekture IPS-VideoManager je perfektno i najefikasnije rešenje za svaki nivo i potrebu.

Potencijalni korisnici ovog sistema su: policija, aerodromski objekti, zatvorske ustanove, www.build.rs

Kompanija Securiton d.o.o. je na nedavno završenom 37. međunarodnom sajmu prevencije i reagovanja u vanrednim situacijama – 112 EXPO, predstavila dva inovativna sistema tehničke zaštite objekata: SecuriFire - novi redundantni modularni sistem za dojavu požara i IPS VideoManager – inteligentni sistem za video analizu i snimanje

IPS VideoManager SECURITON – PROJEKTOVANJE, UGRADNJA I SERVISIRANJE • automatska dojava požara • gašenje požara sprinklerom i drendžerom • gašenje požara u kontrolnim sobama ekološkim sredstvima (NOVEC, FM-200, inertni gas…)

• detekcija gasa • dojava provale i prepada • kontrola pristupa • perimetarska zaštita • video nadzor • softver za integraciju tehničkih sistema ■

automobilska i petrohemijska industrija, nuklearna postrojenja, javni saobraćaj, bolnice, muzeji, javni prostori i sl.

Kvalitet na svim nivoima je apsolutni preduslov za pouzdano funkcionisanje sigurnosnih sistema. Securiton proizvodi se izrađuju prema visokim standardima kvaliteta, što potvrđuju sertifikati renomiranih svetskih laboratorija ■

SECURITON d.o.o.

Alarm and Security Systems Danila Lekića Španca 31 11070 Beograd tel: +381 11 318 70 81 318 70 82 318 50 17 fax: +381 11 228 05 25 office@securiton.rs www.securiton.rs A company of the Swiss Securitas Group

35

TEMA broja Automatski sigurnosni sistemiaparati za sprečavanje eksplozije gasa SG 2001 – nastali su kao izraz težnji da se odgovori potrebama potrošača gasa da zaštite prostore u kojima žive.

Tako korišćenje ovog energenta postaje pouzdano i bezbedno

Koncept pametne kuće odgovor je savremenog čoveka na izazov vremena da primenom sofisticiranih tehničko-tehnoloških saznanja i standarda stvori sebi kvalitetniji život. U nizu ključnih zahteva i ciljeva koji se nameću i rešavaju kroz razvoj pametne kuće pored ostalih su i pitanja optimizacije energetske sigurnosti i efikasnosti, te bezbednosti i ekologije. Ovaj opšti, globalni imperativ, pored niza drugih aktivnosti, podržalo je i naše društvo, opredeljenjem za uvođenje gasifikacije u domaćinstva i privredu. Pošto još nema većeg iskustva, naročito kod individualnih potrošača, stvara se određena bojazan i otpor u spremnosti za korišćenje gasa, iz razloga (ne)sigurnosti, odnosno, straha od moguće eksplozije. Ova dilema se otklanja ugradnjom sigurnosnih uređaja-aparata koji mogu da spreče potencijalnu eksploziju.

Zato vam ovom prilikom predstavljamo Program Automatskih sigurnosnih sistema-aparata za sprečavanje eksplozije gasa – SG 2001. Oni su proizvod domaćeg znanja i iskustva, a po tehničko-tehnološkim karakteristikama prate najnovije standarde i u ravni su evropskih. Primenom ovih sistema isključena je greška faktor čovek.

Program sadrži jedanaest proizvoda: šest sistema-aparata, tzv. aktivnih uređaja i pet alarmnih, tzv. pasivnih uređaja.

Odlike sistema SG 2001 Adresabilnost – svaki detektor gasa poseduje jedinstvenu adresu (šifru) koja omogućava tačno lociranje mesta pojave gasa, ispisujući na displeju centralne jedinice šifru, u vidu trocifrenog broja, kojom se obeležavaju detektori 001-256 (sa dodatnom opremom koja se ugovara), i 001-032 (bez dodatne opreme).

MODRIČ Paunova 73 11040 Beograd +381 64 00 99 866; 063 39 61 48 modric@eunet.rs wwww.modric.co.rs

36

AUTOMATSKI SIGURNOSNI SISTEMI-APARATI ZA SPREČAVANJE EKSPLOZIJE GASA

SG 2001

AUTOMATSKI SIGURNOSNI SISTEM SG 2001: • detektor gasa serije 201 (od 2 do 256 detektora) • centralna mikroprocesorska jedinica tip 401.1 (mikrokontroler PIC Microchip) • aktuator MC10 (zatvarač) dovoda gasa • ugrađen GSM modul • mrežni ispravljač i punjač • statički invertor

Ukupna dužina komunikacionih kablova bez dodatne opreme je 600 metara.

Analognost – pored aktiviranja sopstvenog alarma detektori šalju centralnoj jedinici svoju jedinstvenu adresu, kao i izmerenu koncentraciju gasa. Za svaki detektor mogu se nezavisno podesiti pragovi alarma, optimalno prema radnim uslovima konkretne prostorije.

Samoodržavanje – ogromna prednost sistema-aparata SG 2001 je periodično proveravanje kvaliteta senzora u samim detektorima vezanim u sistem. Zahvaljujući ugrađenom programu u centralnoj jedinici, periodično ili na zahtev korisnika, obavlja se provera ispravnosti detektora analizom električnih karakteristika senzora.

nim dežurnim mestom i vlasnikom štićenog prostora, sistemi se mogu nadgraditi u sisteme koji, pored redovne namene obavljaju detektovanje i alarmiranje provale u štićene prostore • sistemi-aparati SG 2001 mogu se raditi i u varijanti bežične komunikacije između detektora i centralne jedinice, na specijalni zahtev naručioca • svi sastavni delovi sistema-aparata su urađeni tako da se uređaji ne otvaraju u cilju povezivanja u sistem već se to obavlja preko brzorastavnih konektora • sistemi-aparati imaju obezbeđenu upravljačku funkciju kroz beznaponsku komandu za upravljanje svim izvršnim organima u sistemima automatskog upravljanja.

Fleksibilni koncept – omogućava više različitih konfiguracija sistema, potpuno se prilagođavajući postojećoj situaciji, zahtevima korisnika i pravilnikom o tehničkim normativima za stabilne instalacije za detekciju eksplozivnih gasova i para.

Kontrola kvaliteta proizvoda i završna kontrola proizvoda vrši se u skladu sa evropskom normom EN 50194. Sistem kontrole može se posmatrati kao posebnost u odnosu na druge proizvođače zato što svaki proizvod ima neizbrisiv serijski broj na sebi, kao i unutar kućišta, koji u dokumentaciji proizvoda definiše poimenice lica koja su učestvovala u reglaži i završnoj kontroli, kao i montera koji je montirao proizvod i svih servisera koji su imali bilo kakve zahvate u okviru redovnih pregleda i intervencija.

Prednosti sistema u odnosu na slične: • sistemi su zaštićeni sa dve lozinke bez čijeg poznavanja nestručna ili zlonamerna lica ne mogu uticati na fabrički podešene karakteristike • poseduju autonomno napajanje koje omogućava nesmetan rad sistema u celini ili samo montiranog dela sistema, zavisno od tipa sistema, što je vrlo značajno u periodima kada nema električnog mrežnog napajanja • po želji naručioca pored GSM komunikacije, koju poseduje SG 2010, sa central-

Pasivne sigurnosne sisteme, aparate i detektore gasa serije 201 odlikuje precizan katalitički gasni senzor za gasove PG (prirodni gas) i TNG (tečni naftni gas), počev od 0,05% DGE u vazduhu (DGE – donja granica eksplozivnosti) i to kroz naponski nivo direktno proporcionalan koncentraciji gasa i dve LED diode. Pri koncentraciji gasa od max. 20% od DGE, pali se LED (žuta) dioda, i uz zvučni signal označava prvi prag opasnosti. Druga LED dioda (zelena) označava prisutnost električnog napajanja detektora ■

Programabilnost – kod već montiranih sistema-aparata SG 2001 centralna jedinica omogućava programiranje i testiranje samostalno ili putem PC računara.

www.build.rs

PRVI KNX TRENING CENTAR U SRBIJI

TEMA broja

PAMETNE KUĆE PO SVETSKOM STANDARDU Velike svetske kompanije elektro-opreme prepoznale su vrednosti KNX standarda i pristupile članstvu u KNX organizaciji. Pravi je trenutak da se i mi uključimo u svetske tokove, stručnom edukacijom i primenom istih tehnologija u Srbiji.

Uz podršku KNX asocijacije iz Brisela, kompanija Vueko osnovala je prvi KNX trening centar u Srbiji, sa ciljem da prenese stručno znanje iz oblasti automatike, upravljanja i kontrole pametnim objektima KNX trening centar PREDNOSTI REGIONALNOG TRENING-CENTRA:

vavei sistem KNX vizuelizacije

Stručnom obukom na sprskom jeziku, u tehnološki potpuno opremljenom treningcentru, polaznici KNX kursa stiču praktično i teoretsko znanje kroz praktičan rad i vežbe. Kao jedinstveni alat za planiranje i programiranje uređaja koristi se ETS softver za koji je kompanija Vueko obezbedila kompletan prevod na srpski jezik. Posle ovog kursa korisnici mogu potpuno samostalno da planiraju i izvode radove u oblasti KNX automatizacije objekata. Kurs traje pet radnih dana.

Kako postati KNX partner?

Posle praktično-teoretske obuke i završnog testa, polaznici dobijaju sertifikat kao obučeni KNX partneri. Svi polaznici se registruju u jedinstvenu bazu podataka KNX asocijacije iz Brisela i mogu se pronaći na stranici www.knx.org. Važno je znati da je ovaj sertifikat, kao i sam KNX, priznat u celom svetu kao svetski standard. Lako možete naći posao na svetskom tržištu rada, gde trenutno vlada velika potražnja za stručnjacima sa KNX sertifikatom zbog sve veće gradnje ekoloških, energetski efikasnih i pametnih objekata.

KNX je jedini otvoreni svetski standard za kontrolu pametnih objekata! Odobren je kao međunarodni standard (ISO/IEC 14543-3), evropski standard (CENELEC EN 50090 i EN 13321-1 CEN), SAD standard (ANSI/ASHRAE 135) i kineski standard (GB/Z 20.965).

Fleksibilnost KNX instalacija Za razliku od klasične elektro instalacije, KNX je zasnovan na BUS tehnologiji.

Komunikacija između aktuatora, senzora i upravljačkih sistema vrši se preko magistrale podataka (TP, PL, RF, IP). Time se postižu fleksibilnost i mogućnost upravljanja kompletnim sistemom sa jedne lokacije.

Jedna od najvažnijih osobina KNX-a jeste modularna nadogradnja sistema, što investitoru daje mogućnost da naknadno dogradi novu KNX opremu koju nudi tržište i sa njom dodatno dobije na funkcionalnosti.

Otvoren standard i kompatibilnost jesu prednosti za investitore Ne vezujte se za proizvode samo jedne firme!

Globalizacija je pokazala da takve firme mogu lako da nestanu sa tržišta, a sa njima rezervni delovi i podrška za vašu opremu!

U KNX sistemu nesmetano funkcioniše oprema različitih proizvođača, investitori i projektanti imaju mogućnost da izaberu između 200 proizvođača opreme, koji najbolje odgovaraju njihovim zahtevima i potrebama. KNX zaštitni znak garantuje njihovu međusobnu kompatibilnost i zajednički rad. Članice KNX organizacije jesu i najveći svetski proizvođači elektro opreme: ABB, Siemens, Schneider, Hager, MDT...

• ušteda troškova putovanja, smeštaja i inostranih dnevnica zaposlenih • mogućnost organizovanja KNX kurseva u prostorijama vaše kompanije na teritoriji Srbije • obuka se odvija na srpskom jeziku • stručna literatura na srpskom jeziku • praktičan rad sa ETS 3.0 F softverom • praktičan rad sa KNX komponentama raznih proizvođača, montaža aktuatora, senzora, njihovo programiranje i integracija u celokupan sistem • male grupe polaznika omogućavaju posvećenost trenera svakom polazniku.

Posebnu ponudu čini obuka za vavei sistem KNX vizuelizacije i upravljanje inteligentnim objektima (kuća, stan, vila, hotel, poslovne zgrade, javni objekti, firme, luksuzni brodovi, jahte, itd) ■

Energetski efikasan KNX je zelena tehnologja, osmišljena da smanji potrošnju energije. To investitoru daje velike olakšice pri izdavanju, korišćenju ili prodaji objekta. Takođe, svetski trend je da zgrade poseduju energetski pasoš, taj trend uskoro dolazi i u našu zemlju. Energetski efikasne zgrade imaju poreske olakšice, i jednostavno – jesu potreba savremenog doba ■ www.build.rs

VUEKO Narodnog fronta 73a/47 21000 Novi Sad tel: +381 60 3883 000 office@vueko.net www.vueko.net

37

TEMA broja Sa željom za jednostavnijim rešenjima koja će u objektima umanjiti prisustvo ventilacionih instalacija, Reynaers uz svoj program aluminijumske stolarije nudi i inovativne ventilacione aplikacije za energetski efikasne savremene objekte.

U februaru 2009. godine, Reynaers Aluminium predstavio je prvi samokontrolni ventilacioni sistem za vrata i prozore - Ventalis. Ovaj sistem pruža pogodnije rešenje za efikasne ventilacione sisteme, naročito za arhitekte, jer ima minimalni uticaj na estetiku fasade ili enterijera

Ventalis na fasadi

VENTALIS

KONTROLA PRIRODNE VENTILACIJE U ZGRADAMA Osnovni snovni problem koji se javlja kod gradnjee energetski efikasnih zgrada u današnje eme jeste njihova zaptivenost. Sprečavreme anjem curenja vazduha sprečavaju se i tovanjem t i gubici, bi i ali li samim i tim, ti javlja j lj se poplotni treba da se vazduh u unutrašnjosti objekta efikasno ventilira kako bi komfor ostao na željenom nivou, a zdravlje korisnika ne bi bilo ugroženo.

Ventalis šema protoka vazduha TEHNIČKE KARAKTERISTIKE REGULACIONE JEDINICE VENTALIS:

Ventalis u enterijeru

REYNAERS ALUMINIUM 11070 Novi Beograd Bulevar Milutina Milankovića 27 tel: +381 11 3132 177 063 1175 177 fax: +381 11 3132 193 kontakt osoba: Saša Sretenović sasa.sretenovic@reynaers.com www.reynaers.com

38

• zaptivenost vazduha, max. testiran pritisak: klasa 2 (300Pa) • zaptivenost vode: klasa 9A (650Pa zatvoren i 450Pa otvoren) • otpornost na vetar, max. testiran pritisak: klasa 5 (2.000Pa) • otpornost na vetar, ugibanje (C≤1/300) • samoregulacija: klasa P3 ■

Uobičajene ventilacione instalacije cevovodima moraju da ispunjavaju oštre protivpožarne zahteve, javlja se problem kondenzacije na cevima, i naravno – dobar ventilacioni sistem ima svoju cenu ali i prostor koji mora da zauzme. Po teoriji koja stoji iza kontrolisane ventilacije u stanovima, smer kretanja svežeg (upumpanog) vazduha ide od suvih prostorija (sobe) do prostorija sa povećanom vlažnošću (kuhinje, kupatila, vešernice, itd) kroz prostor za komunikaciju (hodnici, stepenište).

Vazduh ulazi/izlazi iz prostorija kroz rešetke u zidovima ili ispod vrata. Kretanje vazduha pokreće se ili i podstiče promerima cevi, ventilatorima koji pokreću strujanje, itd. Kontrola ventilacije mora da spreči i pojavu preterane ventilacije koja isušuje vazduh, stvara jako strujanje i stvara povećane gubitke energije. www.build.rs

Sa prirodnom ventilacijom najveći deo ovih problema je otklonjen jer se ona zasniva na prirodnim principima razlika temperature i pritiska vazduha. Zato je Reynaers razvio liš ć elemente l t koji k ji se iinstaliraju t li j samoregulišuće uz vrata i prozore prostorija sa suvim vazduhom. Oni se mogu povezivati u nekoliko konfiguracija zavisno od karakteristika projekta.

Ventalis presek

Patentirane jedinice automatski se zatvaraju/otvaraju u skladu sa promenom protoka vazduha, održavajući ga uvek na istom nivou. Dodatno, podužni ventilacioni kapak korisnik može postaviti u pet položaja, time prilagođavajući protok broju osoba u prostoriji. U svakom od pet položaja automatska jedinica nastavlja da radi u skladu sa protokom vazduha.

Ventilacione jedinice ne propuštaju kišu ili insekte. Takođe, baš kao i klasični sistemi ventilacije cevima, zaštićene su od pojave kondenzacije specijalnom izolacijom. Sistem ventilacije u stolariji jednostavno se ugrađuje između profila stolarije i termoizolacionog sloja, odnosno nosećeg zida. Broj jedinica određen je proračunom potrebnog protoka. Za razliku od standardnih ventilacionih rešetki koje se mogu postavljati samo iznad prozora, Ventalis može stajati sa bilo koje strane prozora ili vrata. Ram Ventalisa može se i povući od ravni fasade ukoliko je to želja arhitekata. U svakom slučaju, važno je napomenuti da se instalacijom Ventalisa ne čine veće izmene u projektovanju zgrade, rešenja fasade ili instalaciji stolarije.

Naravno, svi ventilacioni elementi za ugradnju sa stolarijom naročito su predviđeni da se uklapaju sa Reynaers aluminijumskim prozorima (ECO, CS68 i CS77).

Najveća prednost Ventalis ventilacionih jedinica pokazuje se na većim staklenim površinama kakve se primenjuju u energetski efikasnoj arhitekturi za iskorišćenje toplote sunčevog zračenja ■

Cass University Business School Architect: Bennetts Associates Location: Londen, United Kingdom Reynaers systems: CS 68, CW 86

REYNAERS aluminium 11070 Novi Beograd, Bulevar Milutina Milankovića 27 k\c1 "*/( (( *(*) (.. › dfY1 "*/( -* ((., (.. fax: +381 11 3132 193 e-mail: sasa.sretenovic@reynaers.com www.reynaers.com

TEMA broja

PROCAR SECURITY – CCTV I PROTIVPROVALNI SISTEMI

Procar Security ugrađuje i projektuje CCTV (video nadzor), protivprovalne sisteme, kontrolu pristupa, evidenciju radnog vremena, interfone... i vrši montažu opreme za klimatizaciju Visoka pouzdanost sistema obezbeđuje se kvalitetnim izborom opreme, pravilnim rasporedom elemenata alarmnog sistema i kvalitetnom montažom. Primena alarmnih sistema pogodna je, od najmanjih poslovnih i stambenih prostora, do velikih poslovnih i magacinskih prostora, banaka, obrazovnih, sportskih i objekata specijalne namene, itd.

Alarmni sistemi Zaštita imovine je osnovna namena alarmnog sistema. Obezbeđuje se pravilnom procenom bezbednosne situacije na samom objektu i analizom svih mogućih načina ugrožavanja objekta i imovine. Na osnovu toga, donose se odgovarajući zaključci – koje mere, postupke i tehniku upotrebiti radi ostvarivanja maksimalne zaštite imovine.

REFERENC LISTA – Beograd: Pollino, Pertini, Složna braća, NIS Jugopetrol, F.F.I.S, Planum Tours, Hidro Komerc P.J, JKP Beogradski vodovod i kanalizacija Makiš, S.P.C. Hram sv. Bogorodice, Beotas, Srma Trans, Gigatron, Ž.G.P, Sarantis, Mikros Union, Mobil Beton, AK Rade Končar, O.Š. Svetozar Miletić, O.Š. Vojvoda Stepa, FSTR UBA, Trgovačka škola, Vesti AD, Mernokor, AD Frikom, Tip-Top Surčin, Maligan, Malac, Jet Direct, Vobi Haus, Vukas Mering Batajnica... kao i: RB Kolubara d.o.o. Lazarevac, Jugoremedija Zrenjanin, Cobest Mladenovac, Peštan i Šumadija Production Aranđelovac, Magaza Zemun i Užice, Modriani Šimanovci, Poštanska štedionica Novi Sad i Kraljevo, SZTR Ponte Roso Novi Sad, O.Š. Mladost Tomaševac... ■

PROCAR SECURITY Ratarski put 10 b 11080 Zemun mob: +381 63 39 43 43 tel/fax: +381 11 31 66 182 www.procar.rs

40

Alarmni sistemi sastoje se od: • alarmne centrale odgovarajućeg kapaciteta, koja poseduje automatsku dojavu alarma putem PTT ili GSM mreže (opciono) • akumulatora 7Ah, 12V (rezervnog napajanja za slučaj nestanka mrežnog napajanja) • detektora (infracrvenih, mikrotalasnih, akustičnih, piezzo-električnih, vibracionih, magnetnih, kontaktnih i kombinovanih, žičnih i bežičnih), jednog ili više, istog ili različitog tipa zavisno od situacije na objektu • sirene (unutrašnje i/ili spoljne antisabotažne, samonapajuće) • bežičnih i žičnih panik tastera (opciono) • detektora dima, povećanja temperature, vlage, otrovnih i zapaljivih gasova i sl.

Ukoliko to ne učinite u predviđenom vremenu, potrebno je da razoružate sistem ponovnim ukucavanjem šifre, da se alarm ne bi aktivirao.

Alarmne centrale imaju mogućnost podele kapaciteta na dve ili više nezavisnih particija – alarmnih celina. To znači da, ukoliko postoje dva ili više delova objekta kojima bi se trebalo pristupati preko potpuno nezavisnih šifratora, delovi objekta se organizuju (podele) prema zahtevanoj nameni, a onda im se programski dodeljuju parametri koji služe za identifikaciju. Sistem šifara je organizovan tako da postoji jedna glavna (master) šifra i do 50 korisničkih šifara.

Detektovanje prisustva u štićenim prostorijama vrši se pomoću IC (infracrvenih) detektora koji prate promene temperature.

Pored IC senzora tu su i dualni detektori kretanja, koji sadrže IC detektor i mikrotalasni detektor. Rezervno napajanje služi da obezbedi napajanje sistema u slučaju nestanka mrežnog napona. Kada se napajanje iz mreže uspostavi ponovo, akumulator se dopunjuje. Napomena: ceo sistem poseduje tamper zaštitu od presecanja kablova, što znači da će presecanje kablova na bilo kom mestu u sistemu trenutno aktivirati alarm.

Video nadzor šifarnik

senzor

Programabilne mikroprocesorske alarmne centrale raspolažu različitim brojem zona (4, 6, 8, 16... 128). Njihov izbor zavisi od načina korišćenja objekta i zahteva koje korisnik postavlja pred sistem zaštite. Na centralu je moguće povezati veći broj šifratora.

Kompletna komunikacija sa alarmnom centralom obavlja se preko odvojenog šifratora.

Alarm se uključuje tako što se ukuca šifra korisnika. Potpuno analogno, alarm se isključuje prilikom ulaska u štićene prostorije.

Za opisane operacije predviđeno je ulazno, odnosno izlazno vreme, koje se specificira za ulazno-izlaznu zonu. Samo jedna zona definiše se kao ulazno-izlazna, dok se ostale definišu kao trenutne, što znači da će povreda tih zona trenutno aktivirati alarm. Prilikom napuštanja prostorija otkuca se šifra korisnika. Tada počinje da teče izlazno vreme, koje se takođe specificira u toku programiranja parametara centrale, u toku kojeg treba da napustite prostorije. www.build.rs

Moderni sistemi video nadzora omogućuju praćenje i snimanje svih događaja u, i oko, vašeg poslovnog prostora ili kuće, a svi snimci se digitalno arhiviraju u centralni uređaj video-nadzornog sistema.

Snimljeni materijal u centralnoj jedinici može biti arhiviran i do nekoliko meseci.

Pored nadzora u samom objektu postoji mogućnost prenosa slike preko internet mreže što omogućuje gledanje, snimanje i pretragu snimljenog materijala sa bilo kog mesta putem PC računara ili mobilnog telefona. Funkcija sistema video nadzora jeste obezbeđivanje informacija korisniku, najčešće fizičkom obezbeđenju određenog objekta, radi adekvatne reakcije, kao i arhiviranje informacija radi eventualne naknadne istrage.

Za sve savete i više detalja u vezi sa navedenim sistemima možete se obratiti firmi Procar Security, uz čiju ćete stručnu pomoć i iskustvo odabrati sistem adekvatan vašim potrebama ■

TEMA broja

ARHITEKTURA I CENTRALNO UPRAVLJANJE U ZGRADARSTVU Stvari u svetu ubrzano se pomeraju napred i potrebno je da požurimo da uhvatimo korak. Projektovanje održivih objekata treba od samog početka da uključuje analizu energetske efikasnosti, tj. potrebne mašinske, elektro, vodovodne i kanalizacione instalacije, da bi ona bila postignuta.

Dugo je arhitektonski projekat posmatran kao osnova koja treba da bude nadograđena instalacijama, ali, danas, arhitektonska i elektro ili mašinska priča na nekom projektu treba da teku paralelno. Arhitekti treba da poznaju mogućnosti integracije solarnih fotonaponskih panela ili kolektora, ili pak, aplikacija za upravljanje prirodnim osvetljenjem (solarnim zagrevanjem), te da, prema karakteristikama određenih aplikacija i ponudi proizvođača na tržištu, rešavaju i fasade i krovove svojih objekata. Arhitekti treba da poznaju rešenja za provetravanje, zagrevanje potrošne vode ili sistema za grejanje, kako bi njihova integracija u objekat prošla što bezbolnije po estetiku, ali i po budžet investitora.

Sistem centralnog upravljanja zatim treba da oživi sve ono što sadrži jedan arhitektonski projekat. On treba da predstavlja vezu arhitekture sa ugrađenim instalacijama, bilo u energetskom, bilo u funkcionalnom, bilo u estetskom smislu. KNX protokol koji okuplja preko 200 proizvođača uređaja, opreme i softvera u građevinarstvu, garantuje da će sve ugrađene aplikacije bez problema sarađivati međusobno, ali i da će dozvoljavati modularno proširivanje ili smanjenje celog sistema dodavanjem ili oduzimanjem uređaja.

Najzanimljivije u celoj priči sa arhitekturom koja koristi mašinske, elektro i druge instalacije, u neposrednoj obostranoj komunikaciji već od idejnog projekta, jeste to što arhitekti (i izvođači), neće imati znatno više posla u odnosu na dosadašnja iskustva.

Na tržištu (ne samo našem), ovakav pristup projektovanju može doprineti stvaranju prepoznatljivog stila arhitektonskog biroa ili izvođačke firme, a zatim i kruga klijenata koji znaju šta žele i zašto to žele.

Zvuči opravdano, zar ne? ■

www.build.rs

Već decen decenijama, arhitektura koketira sa s sistemima instalacija na neposredniji način. Pa ipak, neposredn obično se radilo o određenim tipovima projekata i ekstremnim primerima dizajna koji je postavljao nove standarde i u kom instalacije korišćene pre svega su instalac postizanje određenog estetskog za postiza utiska ti k ili ekskluzivnosti objekta.

Daleko rasprostranjeniji pristup bio je da ugradnja instalacija, a naročito sistema za automatizaciju i centralno upravljanje u zgradama, kao i svih pratećih podsistema i uređaja, predstavlja neku vrstu završnih radova gledano iz ugla arhitekata.

Međutim, danas je moguće pomiriti ove dve priče tako što je projekat instalacija u potpunosti integrisan, ne samo u palirski plan, već i u celokupno arhitektonsko i enterijersko rešenje objekta...

41

TEMA broja Japanska firma Mitsubishi Electric predstavlja jednog od vodećih proizvođača opreme za klimatizaciju u svetu. Klima M kao ovlašćeni uvoznik i distributer za teritoriju Srbije u svojoj ponudi ima veliki izbor Mitsubishi Electric proizvoda i rezervnih delova.

Deset godina iskustva prodaje, instaliranja i servisiranja Mitsubishi Electric uređaja na ovim prostorima, najveća je preporuka firme Klima M

MITSUBISHI ELECTRIC IDEALNO REŠENJE KOJE ŠTEDI ENERGIJU KORISTEĆI OBNOVLJIVE RESURSE Mitsubishi Electric VRF sistemi koriste isključivo freon koji ne sadrži hlor i koji ne zagađuje okolinu. Korišćenjem freona R410A postiže se veća efikasnost, produžava se dužina deonica, a smanjuju se dimenzije cevovoda kao i ukupna zapremina freona u uređajima.

Ekonomično rešenje za hladne dane Ecodan toplotna pumpa vazduh-voda jeste sistem u split izradi sastavljen iz spoljne jedinice Mitsubishi Electric i hidrotanka.

NOVO NA TRŽIŠTU VRF TEHNOLOGIJE

VRF sistemi – komercijalna primena Mitsubishi Electric VRF sistem bez zauzimanja prostora, uz minimalne troškove korišćenja energije, pruža grejanje sa dvostruko nižim troškovima od troškova grejanja na gas. Ova serija predstavlja vrhunsku tehnologiju kojom je moguće klimatizovati velike poslovne i stambene prostore, dok je kontrolu rada unutrašnjih jedinica moguće vršiti preko jedinstvenog kontrolnog sistema.

Da je Mitsubishi Electric otišao korak dalje u korišćenju vrhunske napredne tehnologije, govori i činjenica da je sistem moguće povezati na internet i programirati čak i kada se niko ne nalazi u prostoriji.

Prvi put na tržištu VRF tehnologije Mitsubishi Electric objavio je proizvodnju dva modela vazduh-voda jedinica: • ATW HEX (max. 40°C) • ATW HEX Booster (max. 70°C).

Prednosti upotrebe Ecodan sistema: • niski troškovi eksploatacije – visokoefikasni sistem toplotne pumpe vazduhvoda (COP 3,6kW) omogućava izuzetno niske troškove eksploatacije • nizak nivo buke – najnoviji modeli toplotnih pumpi omogućavaju tih i stabilan rad jedinice; nivo buke je sveden na svega 52dBA na max. modu grejanja • jednostavna instalacija i održavanje (potrebno je samo povezati spoljnu jedinicu i bojler) • stabilnost i pouzdanosti – Ecodan sistem je dizajniran da funkcioniše na optimalnom nivou tokom cele godine; maksimalna temperatura vode je 75°C, a sistem funkcioniše do spoljne temperature od -20°C ■

Koristeći sistem R2 Heat Recovery sa ATW HEX jedinicama, u letnjem periodu dobija se besplatna sanitarna voda. Sistem definisan na ovaj način pokazuje prosečni COP i preko vrednosti od 5,5 ■

POWER INVERTER SERIJA Uređaji Power Inverter serije obezbeđuju hlađenje malih računskih soba sa velikom visinskom razlikom spoljne i unutrašnje jedinice. Najnovija serija visokoefikasnih inverter uređaja Mitsubishi Electric poseduje low ambient kit i garantuje operaciju hlađenja pri niskim spoljnim temperaturama do -15°C. Ovi uređaji komercijalne serije pronašli su na-

KLIMA M Bul. Despota Stefana 109 A 11060 Beograd tel: +381 11 32 92 283; 20 84 650 fax: +381 11 20 84 651 www.klima-m.rs

42

www.build.rs

menu u zgradama i objektima sa visinskom razlikom između spoljne i unutrašnje jedinice do 30m, i do 75m ukupne dužinske razlike.

Seriju karakteriše veliki izbor različitih modela, različitog kapaciteta i funkcija, kao i dug radni vek uređaja sa pouzdanim hlađenjem 24h dnevno. Izvedeni objekti: WIG Plaza, Grawe osiguranje, NBG banka...

promo

ALP SISTEM

VAZDUŠNI KANALI SA STILOM ALPactive active – Idealno alno rešenje protiv tiv štetnih mikroorganizama ALPactive antibakterijski ventilacioni kanali rešavaju, jednom zauvek, probleme povezane sa dizajnom i održavanjem instalacija grejanja, klimatizacije i ventilacije. Oni su izuzetno lagani, jednostavno se sastavljaju i omogućavaju velike uštede energije ograničavajući gubitke vazduha, a istovremeno zadovoljavaju visoke sigurnosne i higijenske zahteve.

Zato je ALPactive pravi odgovor na sve veću potrebu za čistim vazduhom u zgradama, kao što su bolnice, farmaceutske i

h b i d ij u kojima k ji b k ij prehrambene industrije, bakterije, plesni i gljivice predstavljaju ozbiljnu pretnju u očuvanju čistoće.

Aktivni princip ALPactive, AglON antimikrob, sporo, ali neprekidno, emituje jone srebra. Ovi joni napadaju funkcije zidova membrane mikroba i bakterija, ometajući njihovo disanje i zaustavljajući njihovu reprodukciju.

ALPactive je efikasan protiv širokog spektra bakterija, kao što su, na primer, legionela, salmonela i listerija, kao i protiv gljivica i plesni ■

THERMOSCREENS

VRHUNSKI KVALITET I MODERAN DIZAJN Od avgusta 2010. godine, Klima M je postala zvanični eksluzivni zastupnik kompanije iz Velike Britanije za vazdušne zavese – Thermoscreens. U ponudi se nalazi širok asortiman električnih, vodenih i ambijentalnih tipova vazdušnih zavesa modernog dizajna i vrhunskog kvaliteta. Tu je i novi tip vazdušnih zavesa koji se, zahvaljujući saradnji sa renomiranom japanskom kompanijom Mitsubishi Electric, može povezati na već postojeći VRF sistem što predstavlja veliku uštedu energije.

Zašto stavljati vazdušnu zavesu?

Prednosti vazdušnih zavesa: • komfor – vazdušne zavese pomažu u održavanju savršene temperature okruženja u hladnim, toplim ili normalnim uslovima – stvarajući ugodno podneblje za klijente i zaposlene

• politika otvorenih vrata – vazdušne zavese promovišu politiku prodaje otvorenim vratimaa u maloprodaji omogućavajući nesmetan prolaz • štednja energije – korišćenje vazdušnih zavesa kod otvorenih vrata dovodi do značajnog smanjenja potrošnje energije u odnosu na mesta gde nema vazdušnih zavesa • zaštita – vazdušne zavese pomažu u održavanju čistoće okruženja – štiteći od prašine, mirisa, insekata i uopšte spoljašnjeg zagađenja • zdravlje i zaštita – u uslovima hlađenja, Termoscreens hladne vazdušne zavese značajno smanjuju ulazak toplog vlažnog vazduha u slučajevima kada je potrebno da vrata budu otvorena prilikom utovara ili istovara • laka ugradnja – vazdušne zavese se vrlo lako ugrađuju i održavaju tokom čitavog radnog veka. To je jednostavno i isplativo rešenje za savršeno okruženje.

To omogućava da vazdušna zavesa radi u kombinaciji sa mnogim drugim tipovima unutrašnjih jedinica, kao jedan sistem. Mogućnosti uštede energije korišćenjem VRF su mnogobrojne i Mitsubishi Electric nudi širok dijapazon opcija. City Multi VRF vazdušnu zavesu možete prebaciti u režim hlađenja i ona će se ponašati kao bilo koja druga unutrašnja jedinica sistema. Ovo može biti slučaj na onim mestima gde postoji politika zatvorenih vrata. Sve VRF vazdušne zavese imaju ugrađene posude za odvod kondenzata koji se javlja prilikom hlađenja ■

Vazdušne zavese na freonski gas U saradnji sa japanskom kompanijom Mitsubishi Electric, Thermoscreen je plasirao najnoviji proizvod – vazdušnu zavesu koja koristi energiju toplotne pumpe ili VRF sistema. Thermoscreen je napravio vazdušnu zavesu koju je moguće povezati sa City Multi VRF (izmenjivi protok freona) sistemom. www.build.rs

KLIMA M Bul. Despota Stefana 109 A; 11060 Beograd tel: +381 11 32 92 283; 20 84 650 fax: +381 11 20 84 651 www.klima-m.rs

43

promo

FLAGON TPO KROVNA MEMBRANA Polykem lykem SR, predstavlja Flagon TPO – hidroizolacione membrane italijanskog proizvođača Flag, i svojim korisnicima, projektantima i izvođačima daje osnovne smernice za ugradnju....

Flagon TPO membrane isporučuju se u rolnama na euro paletama, skladište se na suvom mestu ili moraju biti zaštićene vodonepropusnim pokrivačem od kiše, snega i vlažnosti. Dimenzije rolni su (debljina; širina; dužina): 1,2mm; 2,10m; 25m i 1,5/1,8/2,0mm; 2,10m; 20m.

Polaganje TPO membrane 1) Obodno fiksiranje – Za krovove sa balastom i prohodne ravne krovove obavezno je obodno fiksiranje perforiranim lajsnama Flag Bar (galvanizovani čelik, dim. 20/10). Lajsna se može postaviti horizontalno i vertikalno, zavisno od debljine termoizolacije i vrste ploče (ukoliko je laka tavanica – ne može se postavljati horizontalno). Završno se postavlja na 15cm od ugla ili ivice zida. Da bi se kompletirao Flagofil TPO, detalj (zavareni profil sa perforiranom lajsnom) mora biti zavaren na licu mesta fenom za varenje vrućim vazduhom, sa specijalnom brizgaljkom između fiksirane lajsne i vertikalnog zida.

2) Preklapanje omogućava zavarivanje traka membrane. Preporučena preklapanja traka: a) Flagon EP/PV slobodno položene (krov sa balastom) – min. 5cm (preporučuje se 8cm) b) Flagon EP/PR mehanički fiksirane (prohodan krov) – min. 10cm (preporučuje se 12cm), bez obzira na izabrani način fiksiranja. Podloška i šraf moraju biti fiksirani na 2cm od ivice membrane.

3) Čišćenje spojeva TPO Cleaner-om – spojevi membrane moraju biti očišćeni pre zavarivanja. Stoga, tokom instalacije, trebalo bi uraditi test-zavarivanje da bi se utvrdio kvalitet šava pre nastavljanja procesa postavljanja i varenja membrana. Nisu sve nečistoće vidljive te treba pratiti proceduru za čišćenje opisanu na CD-u Flag instrukcije za ugradnju membrana.

4) Zavarivanje se vrši automatskom mašinom za varenje (za veće površine) i ručnim fenom (za izradu detalja). Takođe, mogu se i lepiti THF (tetrahydrofurane) sistemom.

4.1. Zavarivanje ručnim fenom (Leister) – Trake moraju biti preklopljene min. 5cm/10cm i najpre tačkasto zavarene (spot welding) na svakih 40cm, na 1cm od ivice donje membrane (za 40mm široku brizaljku) odnosno 3cm od ivice donje membrane (za 20mm široku brizaljku).

44

Zbog vazdušnih rupaa mora se izvršiti predvare((pre-weldingg) duž pozadine završnog vara. nje (pre-welding) Za završno varenje ostavlja se 4cm membrane (za 40mm brizaljku) ili 3cm (za 20mm brizaljku). Var bi treba proveriti pre početka završnog varenja (finishing welding). Zavarivanje šava se izvodi stavljanjem vrha fena između dve trake pod uglom od 45º u pravcu linije zavarivanja sa istovremenim pritiskanjem/rolanjem odgovarajućim valjkom preko gornje trake koja se vari. Pritiskanje valjkom se mora izvesti paralelno i pod istim nagibom kao i vrh fena i na nekoliko milimetara od njega (oko 10mm).

fazonski elementi) preporučuju se jer su izrađeni od istog materijala kao i membrane i omogućuju odličnu kompatibilnost sa membranama. Za instaliranje se koristi ručni fen sa toplim vazduhom.

Temperatura varenja zavisi od debljine membrane, spoljne temperature i vrha fena. Sa vrhom fena od 40mm, temperatura varenja se kreće između 550-580°C. Ako se koristi fen sa vrhom od 20mm, temperatura varenja je 470500°C. Brzina varenja je oko 100-120cm/min.

8) Provera ručnog i automatskog zavarivanja – Pre završnog zavarivanja od posebnog je značaja da se uradi probno zavarivanje sa naknadnim testom ljuštenja: a) Provera spoja tokom zavarivanja – Temperatura i brzina zavarivanja trebalo bi da budu periodično proveravane pre i tokom procesa zavarivanja. Zavareni šav bi trebao biti ravan i bez nabora ili drugih nedostataka. b) Vizuelna provera spoja – Posle zavarivanja trebalo bi izvršiti pregled svih zavarenih šavova u pogledu kvaliteta a to se posebno odnosi na: poprečne spojeve, proboje i preklope. c) Mehanička provera spoja – (varenje ručnim fenom ili Varimat automatskom mašinom) šav mora biti u potpunosti ohlađen. Mehanička provera vrši se šrafcigerom ili specijalnom iglom za ispitivanje šava. Provera se izvodi pritiskom duž prednje ivice šava ne oštećujući samu traku/ membranu. Mehanička provera spoja nije provera procurivanja, ali koristi u lociranju bilo kog defekta na spoju. d) Pneumatska kontrola (varenje Saldamax 1000 automatik mašinom) – Duplo zavarivanje (u dve linije) kreira vazdušni prostor između dva vara koji može biti podvrgnut pneumatskom testu (2bara) u trajanju od pet minuta, sa prihvatljivim opadanjem pritiska od 20%. Da bi se postigla dimenziona stabilnost na vazdušnom kanalu pri različitim temperaturama (zima/leto), test bi trebalo izvesti minut posle početnog stavljanja kanala pod pritisak, uz vraćanje pritiska na 2 bara na početku probnog perioda. Ova metoda testiranja garantuje integritet vara. Vodootporne dužine moraju biti preklopljena sa 10cm. Širina duplog zavarivanja je 4,2cm. Centralni deo duplog vara je šupalj i tako formira vazdušni kanal koji omogućuje pneumatski test stabilnosti vara ■

4.2. Zavarivanje automatskom mašinom – Automatsko zavarivanje se izvodi mašinom koja ima ili klin oblikovan kao čvrsti grejač (Saldamax Mille – krovovi sa balastom, membrana odvojena od podloge) ili fen za zavarivanje vrućim vazduhom (Laister Varimat – prohodni krovovi, membrana fiksirana za podlogu). Kod krovova sa balastom optimalna temperatura za zavarivanje je 500-530°C, uz brzinu varenja 170-200cm/min, a kod prohodnih 500-530°C (u zavisnosti od debljine membrane i spoljne temperature), uz brzinu 170-200cm/min. Pre početka varenja preporučuje se podešavanje mašine za radne uslove i test-zavarivanje sa mehaničkom proverom vara (destruktivni test).

4.3. Lepljenje hemijskim THF lepkom – Izvodi se četkom između ivica membrana koje se lepe (preklop 5cm). Prilikom lepljenja vrši se pritisak rolerom u trajanju od 5 sekundi posle nanošenja lepka leti, i 10-15 sekundi zimi, na rastojanju 2-3cm od četke. Moraju se proveriti zalepljene ivice posle 12-24 sata, kad se nanosi Flagon pasta za zaptivanje.

5) Početna ivica i detalj preklopa – Svi uglovi na početnim ivicama moraju biti zaobljeni makazama. Kod višestrukog preklapanja gde debljina spoja prelazi 1,2mm, završne/početne ivice svih T spojeva moraju biti zarubljene ili pritisnute valjanjem. Na spoju ne treba da bude više od tri membrane. Preko paralelno poravnatih membrana polaže se 20cm široka traka od istog materijala da omogući spoj sa sledećim membranama.

6) Dopunska oprema – Gotovi TPO dopunski elementi – accessories/fittings (uglovi, ispusti/slivnici, zaptivni prsten oko cevi i ostali www.build.rs

7) Flagmetal gotovi profili se lako fiksiraju specijalnim tiplovima/klinovima (min. 3/m`) i moguće je da se pokrivači direktno zavare na profil. U slučaju opšivanja i zatvaranja uvek bi trebalo ostaviti otvore (koji se mogu širiti) na spojevima da bi se izbeglo kidanje pokrivača zbog linearnog širenja sekcije ■

POLYKEM SR D.O.O. Aleksandra Seferovic dia a.seferovic@polykemsr.co.rs; www.flag.com

arhitektura GDE NAM JE

Sistem školovanja arhitekata Inženjer ili umetnik? Arhitekta, sa Univerziteta u Beogradu, po vokaciji je inženjer. Arhitekte su članovi Inženjerske komore. Arhitekte spadaju u onih par procenata ljudi sa završenim fakultetom u Srbiji. Pored arhitekata inženjera postoje i arhitekte koje nisu školovane kao inženjeri, ali i oni koji uopšte nisu školovani kao arhitekti a tako se potpisuju (najčešće dizajneri enterijera, nameštaja i sl), što je sve samo još jedan pokazatelj nejasnog položaja struke kod nas. Kako bilo, biti arhitekta po mnogo čemu razlikuje se od ostalih profesija, ne samo inženjerskih već i svih drugih koje podrazumevaju fakultetsko obrazovanje.

Stvarna razlika počinje već sa prijemnim ispitom koji na arhitekturi podrazumeva i procenu sposobnosti koja se ne zasniva samo na tačnim/netačnim odgovorima na testu (koji opet nije standardan i ne postoje knjige u kojima pišu tačni odgovori), već i na komisijskoj proceni crteža, skice, makete i sl, što uključuje izvestan faktor subjektivnosti (kao što je to slučaj na umetničkim akademijama). Ovo dalje podrazumeva skoro obavezne pripremne časove koji maturante koštaju od nekoliko stotina do nekoliko hiljada evra, ne računajući putne troškove za one koji tokom cele školske godine putuju u Beograd gde su mahom skoncentrisane ovakve privatne škole.

Ako ne uspeš da se upišeš na budžet, već godinama unazad, plaćaš najskuplje školovanje pod kapom Univerziteta u Beogradu (nije mnogo drugačija slika ni u Novom Sadu).

Poslednjih godina nejasni su i kriterijumi za upisivanje završnih godina fakulteta (master studija), kao i kriterijumi za vrstu finansiranja nastavka školovanja. Sve ovo su samo početni troškovi na koje se dodaju oni svakodnevni: od pribora za crtanje i papira, do neophodnih bržih računara i štampanja radova.

Tek tada zapravo počinje… Studije arhitekture, po širini tema koje se obrađuju, takođe predstavljaju izuzetak u odnosu na mnoge druge školske programe. Uči se sve: od crtanja, istorije arhitekture, gradova i umetnosti, preko urbanizma i zoniranja, ili inženjerskih predmeta kao što su projektovanje instalacija, statika, mehanika, betonske, čelične i drvene konstrukcije, pa sve do uređenja enterijera i izrade specifikacija i organizacije gradilišta. Zapravo, malo je tema kojima se aktivno bave studenti arhitekture, a koje već nisu pokrivene na nekim drugim fakultetima i umetničkim akademijama. Tako su brojne generacije arhitekata polagale i preko 50 ispita, a zatim i diplomski, da bi došli do diplome inženjera arhitekture na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

46

OBRAZOVANJE I ULOGA PROFESIJE Na početku, pre nego što počnemo sa iznošenjem konkretnih sistemskih predloga za unapređenje položaja arhitekture u našoj svesti, poslu, kulturi i društvu uopšte, važno je bliže se osvrnuti na okruženje u kome se školuju i rade arhitekte u Srbiji poslednjih decenija i kakve su perspektive za naredne. Ovakav pregled važan je, kako arhitektima, tako i drugim profesionalcima u oblasti građevine, ali i onima koji pišu zakone, da se bliže upoznaju sa jednom od najčudnovatijih profesija kod nas.

Edukacija arhitekata, poslednjih godina, uvođenjem bolonjskog sistema, znatno se razlikuje u odnosu na ranija vremena.

Mnogi u ovome vide urušavanje struke, dajući primedbe da generacije koje sada izlaze sa Arhitektonskog fakulteta nemaju dovoljno stručnog znanja za rad u praksi. Ne znam… Pretpostavljam da bi ovakva ocena imala smisla kada bi slučaj bio da je prethodnih pola veka kontinuiranog školovanja arhitektonskih inženjera dalo brojne svetski priznate rezultate, ili, kada bi nam gradovi bili malo drugačiji. To nije slučaj, i ostaje samo da vidimo koliko ćemo u novom sistemu školovanja arhitekata dobiti a koliko izgubiti.

REAKCIJE na tekst Gde nam je arhitektura, Build magazin broj 14. (iz pisama Redakciji i komentara sa internet portala Građevinarstvo.rs): – Dodajem da nam je Inženjerska komora Srbije institucija kroz koju upornim vuvuzelisanjem moramo saterati arhitektonsko delo u urbanistički sklad da bi smo se kao arhitektonska struka izborili za gradograditeljstvo.

Prilika nam je bila javni uvid u novi predlog za licence. A biće još prilika – važno je pisati, govoriti, trubiti... – Biljana Pavlović.

– Dodao bih tome jedino aspekt koji nije pomenut, a to su kadrovi koji rade na polju arhitekture/građevinarstva. Ono što je loše zadesilo arhitekturu, zadesilo je i njene poslenike i to u većoj meri one čiji je napor za uređenijim sistemom bio veći. Oni su skrajnuti iz života, a njihovo mesto u poslu, životu, stručnim raspravama, izložbama... zauzeli su ljudi koji vide unapred najdalje do sutra i čiji su interesi u profesiji i inače, prizemni.

Ovaj aspekt dopunjuje sumornu sliku o arhitekturi/građevinarstvu, a mogućnosti ozdravljenja čini još beznadežnijim – Boris Nemet.

www.build.rs

Međutim, specifičnost arhitekture kao profesije jeste da, makar onoliko koliko se tiče klasičnog inženjerskog znanja, treba da se tiče onih aspekata koji su komplikovaniji za definisanje (funkcija, estetika, uticaj na okruženje, itd). Smatram da odnos treba da bude i znatno povoljniji u korist ovih drugih nego što je to dugo bio slučaj kod nas. Možda naše posmatranje, ali i očekivanja od arhitektonske struke, treba da se pomere od inženjerskog ka dizajnerskom. Šokantno? Ne. Ovo je sasvim uobičajena praksa u svetu i daje rezultate, i, govoreći na osnovu neposredne, poslovne i privatne, komunikacije sa desetinama tek diplomiranih arhitekata, verujem da ćemo ih i mi osetiti za nekoliko godina kada bolonjske generacije uđu u posao.

– …Dodao bih sledeće: Kako je arhitektura ogledalo društva, slična situacija je kod nas u prosveti, zdravstvu...

Kod nas nedostaju standardi, stručni integritet, opšte (društveno) dobro koje određuju crvenu liniju dokle se može i šta nije za prodaju. Treba stvarati ambijent o neophodnosti poštovanja civilizacijskih normi. Još uvek se nadam da ima nade za nas – Ivan Hajzler.

– Kao mlad arhitekta jako sam pogođen ovom situacijom u našoj profesiji. I slažem se sa motivima ovog teksta. Mišljenja sam da u koliko arhitektonska profesija ne pokrene reforme niko, nikad neće.

Zato mislim da je rešenje da se udružimo u vidu nekakvog udruženja ili sindikata čiji bi cilj bio da se bori za sve one arhitektonske interese koji su nestali. Da se kod nadležnih institucija izdejstvuju pravila igre koja će, to sigurno, biti od opšteg interesa. Kao pojedinac ne mogu ništa da uradim, ali Vi, kao časopis, imate sve uslove da uz pomoć ostalih arhitekata pokrenete tu ideju – Bojan Dragović ■

arhitektura ARHITEKTURA – DEO II

ŠKOLOVANJE ARHITEKATA NA INSTITUTU PRATT U NJUJORKU

ARHITEKTONSKE DANAS

U decembarskom broju 2008. godine Build magazin je objavljio intervju sa Evan Douglis-om, njujorškim arhitektom i profesorom na Pratt institutu u Njujorku. O obrazovanju arhitekata on je tada, između ostalog, rekao:

Ali, važno je osvrnuti se i na svetske trendove u građevinarstvu i položaj arhitektonske struke u eri održive gradnje, energetske efikasnosti i masovne izgradnje stambenih, poslovnih i industrijskih objekata koja prati migracije stanovništva i tehnologije ka gradovima i pojedinim regionima sveta. Bez ovoga, možemo načiniti savršen plan za naše okolnosti, ali će one ubrzo biti promenjene bržom integracijom zemlje i društva u svetske tokove... piše: Mladen Bogićević I ne, zgrade nam se neće rušiti samo zato što arhitekti neće biti pravi inženjeri, isto kao što se ni klima uređaji, bela tehnika ili panoramski liftovi ne kvare i ne raspadaju zato što za njihov dizajn nisu odgovorni pravi mašinci već obični industrijski dizajneri.

Komentari onih koji su želeli da daju svoje mišljenje na ovu temu nadovezali su se podsećanjem da slični problemi postoje i u drugim strukama, pre svih, izdvajajući nedostatak standarda profesije i skrajnutom pozicijom stručnjaka na mestima gde se o profesiji odlučuje.

Struka među strukama

U svom komentaru, Goran P, dao je možda najjasniju sliku uništavanja jedne struke u koju je ulagano mnogo (kroz budžet, troškove studija, itd): „Dodao bih samo da se šteta projektantskim firmama načinjena divljom gradnjom može meriti milijardom evra (načinjenom u zadnje dve decenije) i isto toliko izgubljene dobiti na ime nenaplaćenih taksi. Da ovo nije puka spekulacija dokazuje aproksimacija: pomnožite broj prijavljenih jedinica divlje gradnje sa 100m2 (neki prosek, mada ima i daleko većih površina od toga) i sa prosečnom cenom izrade glavnog projekta, pa ćete doći do pomenute cifre. Od koga da tražimo nadoknadu štete, kao ljudi od struke? Kako vratiti u red unakažene gradove?

Kako su divlje sazidani objekti dobijali struju i vodu? Bez toga bi bili beskorisna gomila građevinskog materijala. Hoće li neko prozvati nekadašnje ministre gradnje što nisu nista preduzeli da spreče ovakvu pojavu koja ne postoji nigde u iole civilizovanom svetu?”

Elem... Mora se znati šta je moguće a šta nemoguće, šta je optimalno a šta preskupo, šta je smisleno a šta običan hir, ali, na kraju krajeva, tu je investitor – onaj koji daje novac i svakako želi da zna šta za njega dobija.

Zato smatram da prvo treba da preispitamo naše viđenje i položaj arhitekata, od projektovanja do gradnje jednog objekta, da bismo zatim uopšte mogli da izričemo stavove o načinu njihovog školovanja.

STATISTIKA – ŠIRI DALJE Od 16. jula kada je postavljen na internet, zaključno sa 1. oktobrom 2010. godine, tekst Gde nam je arhitektura, na portalu Gradjevinarstvo.rs zabeležio je 785 poseta sa 688 različitih IP adresa, i to sa prosečnih 6:49 minuta po poseti.

Nije prošao ni jedan dan bez posete, a u navedenom periodu ovo je bio 12. po redu najčitaniji tekst na portalu. Ostavljeno je i pet komentara. Isti tekst je u tom periodu zabeležio i preko 100 poseta na sajtu Build magazina.

Kada se ovome doda i 16.000 primeraka Build magazina koji su poslati na adrese iz naše baze širom Srbije, verujemo da smo uspeli da skrenemo pažnju na problem naše arhitekture. Nastavićemo sa ovom pričom i zato vas molimo da nam se pridružite u vidu identifikacije problema i predloga za njihovo rešavanje, i, pre svega, u vidu međusobne komunikacije, udruživanja i ličnog angažovanja ■

Retko se dešava da cena rada arhitekte bude prihvaćena kao i svaka druga. Još od studentskih dana kada sam bio zamoljen da nacrtam idejni projekat za kuću ili preuređenje stana prvo sam govorio cenu. Uvek je bila velika.

Uvek. Treba li reći da je uvek bila manja od dnevnica koje sam u isto to vreme, i za isto onoliko vremena koliko bi mi trebalo da nacrtam nekoliko varijanti rešenja idejnog projekta, dobijao kao NKV radnik na istim ili sličnim gradilištima? Odgovor na ponudu obično je bilo zbunjeno pitanje: pa zar ne želiš da nešto bude napravljeno po tvojoj ideji? Neuko? Duhovito? Bezobrazno? Po malo od svega toga... www.build.rs

– Naravno... Ne morate da budete naučnik ili inženjer – kreativni pojedinac bi trebalo da bude sposoban da pronađe kreativna rešenja, da oblikuje zgradu koja će u sebi venčati zgradu odgovornu prema okruženju i zgradu koja je vizuelno zanimljiva.

Te stvari ne moraju se deliti. Ne morate da idete kod jednog arhitekte koji će projektovati reprezentativnu zgradu a zatim kod drugog koji će je prilagoditi lokalnim klimatskim uslovima. Moje studente učim da mogu da urade oba!

Pri tom, to ne znači da treba da budete podjednako obrazovani u svakom aspektu.

Kad izađete iz škole, vi ćete svejedno biti u prilici da radite sa inženjerima, izvođačima, tehničarima, dizajnerima tekstila, enterijera, nameštaja, i to će sve biti poslovi o kojima znate ponešto, osnovno, čak i više od toga, ali nećete u potpunosti biti snalažljivi u svemu tome – građenje zato i jeste proces koji čini saradnja. Ali dok su u školi, vođen etičkim principima, pokušavam da im sve ove grane posla održim na okupu kako ne bi upali u zamku verovanja da umetnost i nauka nisu jedna ista stvar.

I to je lepota arhitekture, zar ne? Morate da razmišljate o osnovnom konceptu objekta, o tome kako će on stajati u prostoru, koje materijale možete koristiti, kako ih povezati u jednu celinu, kako će štedeti energiju, koliko bi to moglo da košta...

Jer, kad sazrite i ostarite, tada se sve pretvara u pitanje ekonomije... ■

47

arhitektura Cenovnik za rad arhitekata kod nas jednostavno ne postoji i sličnu komunikaciju sa klijentom doživeo je verovatno svaki arhitekta. Ne pita se za cenu kod lekara, malo se provrti glavom, ali se plati, kod advokata, zna se koliko je malterisanje po kvadratu ili izrada stolarije, ali: zašto običan crtež košta toliko... šta tu ima, samo nacrtaš dve sobe, kuhinju i kupatilo... eventualno terasu, ili ako može još jedna dečija... za slavu imamo puno gostiju pa trpezarija mora da ima dugački sto... a ona kuhinja što amerikanci imaju kao u krug... voleo bih onako dnevnu sa dve odvojene garniture, to mi se baš sviđa... Naravno, ovakav razgovor se vodi o stanu od 70 kvadrata.

A sa druge strane: arhitekta je zamislio zid od staklenih prizmi i investitoru se to svidelo. Samo, arhitekta je zaboravio da pomene cenu jednog takvog zida već u izvođenju (energetska efikasnost ne važi za te manje objekte). Na kraju, umesto prizmi, pola predviđene površine naknadno se zaziđuje blokovima. Onda se i građevinci i mašinci prisete svih onih čudnovatih projekata koji su pravili probleme prilikom izvođenja, pa se priče o arhitekturi najčešće pretvore u otvoreni rat različitih inženjerskih struka.

Problemi su jednaki za tek diplomirane i nezavisne arhitekte, za manje i veće biroe, i nastavljaju se, od studija, pa tokom nekoliko decenija prakse, sve do tačke kada u novinama ne pročitate: S... K... (55), jedan od naših najboljih arhitekata mlade generacije...

Projektovanje ili dizajn Ekserom! Ekserom! – govorio je Zuko Džumhur studentima koji su se žalili na nedostatak pribora. Naravno da određene slobode i uslovi moraju postojati za nastanak arhitektonskog projekta, ali, uvek prvo treba postaviti i pitanje može li se i bez njih rešiti neki problem.

Da uzmemo za primer jednu parcelu u urbanom tkivu: ona ima definisanu spratnost, građevinsku i regulacionu liniju, indeks izgrađenosti, itd. Investitor želi da sagradi poslovni ili stambeni objekat. Svaki značajan otklon, u smislu gabarita, od moguće površine korisnog prostora na datoj parceli, znači manju potencijalnu zaradu.

Evo računice: ukoliko arhitekta želi da se igra sa promenom dubine na fasadi, makar u delu koji pokriva samo četiri kvadratna metra u osnovi, na zgradi spratnosti P+4 gubitak u ukupnoj mogućoj površini iznosi 100m2. Kada se takav jedan izgubljeni kvadratni metar pomnoži sa zaradom od 100 evra dobija se gubitak od 2.000 evra. Kada se na taj gubitak dodaju i sitne komplikacije u izradi oplate ne (čisto) pravougaone osnove, armiranje, merenje, više termoizolacije zbog veće površine fasade, veća površina fasadne obloge, više radnih sati, itd, trošak se povećava u svakoj fazi izgradnje.

48

Razloga za sumnju u ovakav projekat je mnogo. Da li je zarada 100 evra po kvadratu ili znatno više? Da li je ukupan gubitak dve ili pet hiljada evra, ili znatno više? Da li će takva umetnička intervencija biti dovoljno efektna da obezbedi investitoru kupce koji će biti spremni da plate izgubljenu zaradu u vidu veće cene preostalih kvadrata? Moguće, ali teško. Četiri kvadratna metra po osnovi zaista su malo prostora da se, zahvaljujući njima, napravi toliko izuzetna arhitektura da uspe, u ekonomskom smislu, da nadomesti izgubljeno.

Slično je i sa rešenjem funkcije… U poslednjih pola veka, još od graditeljskog buma u celoj Evropi koji je započeo nakon Drugog svetskog rata, zajedno sa svetskim primerima gradova koji su za deceniju ili dve pretekli po mnogim kriterijumima i mnoga istorijska jezgra (Las Vegas, Hong Kong, i dr), izgradili smo milione poslovnih i stambenih zgrada.

Kada se tako posmatraju stvari, lako je uvideti da, bez obzira na razlike (u smislu standarda, klime, kulture, ekonomske snage grada ili države), jedva da može postojati i matematička verovatnoća da je moguće izgraditi poslovnu zgradu ili stan koji negde na svetu već nemaju svog brata blizanca, makar i dvojajčanog. Koliko mogućih varijanti rasporeda prostorija može biti u stanu od 30, 50, 70 ili 100 kvadratnih metara? Koliko velika razlika može biti u arhitektonskom rešenju osnove poslovnog objekta, kancelarijskih prostora ili tržnih centara kakvi se zidaju svuda u svetu?

Evidentno je da su stvari jednostavnije nego što se čini. Ovo su prve uvidele korporacije koje su vlasnici brojnih objekata širom sveta.

Tako lanci hotela, restorana ili hipermarketa imaju osnovne nepromenljive koncepte, pa čak i arhitektonske ili tek enterijerske stilove, koje primenjuju bez obzira da li se objekat nalazi u Beogradu, Bankoku ili Parizu.

Pored toga što na taj način, korporativnom arhitekturom, ističu svoj prepoznatljiv logo u vidu cele zgrade, oni štede vreme i energiju na razmatranje svakog projekta pojedinačno.

Primer je i tunelska gradnja stambenih jedinica u Holandiji: stambene jedinice (osnove oko 3x10m), ređaju se poput hotelskih soba sa jednim fasadnim zidom (oko 3x3m).

Standardi se znaju, spratnost se zna, raspored kupatila, kuhinje, boravka/sobe takođe, zna se i sistem gradnje, i arhitekta tu nema šta da traži. Međutim, raspisuje se arhitektonski konkurs za dizajn fasade. Kada je u pitanju duža stambena lamela sa ovakvim jedinicama, fasada se podeli na nekoliko vertikala i različita arhitektonska rešenja pojedinih segmenata stvaraju vizuelni utisak nezavisnih kuća sabijenog tipa (sa odnosom: visina>širina) kakve su karakteristične za tu zemlju. www.build.rs

I mnogi kritičari i teoretičari arhitekture zastupaju dizajnerski koncept uloge arhitekata u savremenim projektima, po kom se oni neće mnogo mešati u standardne matrice osnovnog oblikovanja zgrada (jedan od onih koji predviđaju da će se najveći deo arhitektonske profesije, zbog manje-više rešene funkcije, konstrukcije, itd, u narednih nekoliko decenija zapravo baviti mahom fasadama, jeste i ko-osnivač londonskog biroa Foreign Off ice Architects – FOA, Alejandro Zaera Polo). Ovome je doprinela i činjenica da popularne projekte starhitekata (zvezda arhitekture, poznatih arhitekata), o kojima pišu i prenose svi svetski mediji, sve češće prate problemi sa preskupom gradnjom, neracionalnošću prostora i primenjenih materijala, ali i nemogućnost kvalitetnog izvođenja takvih projekata, koji zatim moraju biti obnavljani ili rekonstruisani svake godine ili decenije, a neretko i u potpunosti rušeni. Čak i da postavljanje osnovnih matrica zahteva veštine koje imaju samo arhitekti, njihova uloga je, za najveći broj projekata, već odavno ispunjena. Srž ovakvog gledanja na ulogu arhitekte zasniva se na uočavanju nepotrebnosti za utroškom energije, vremena i novca za projektovanje rupe na saksiji.

Kako će nam onda zgrade izgledati? Ne znam. Možda bolje? Da, svima jeste jasno da se arhitektura izdvojila kao profesija zahvaljujući tome što je uspela da stvori izuzetne građevine koje su prerasle svoju ulogu i postale simboli svog grada, države pa i svoje epohe, ali, oni koji lamentiraju nad arhitekturom kao nadri graditeljstvom, zaboravljaju da su svi ti objekti imali smisla samo onda kada su predstavljali izuzetke u osnovnoj urbanoj matrici u kojoj se nalaze.

Evo ponovo primera iz Holandije: ne možete projektovati zgradu tako da se svojom arhitekturom nameće gradu, osim ukoliko nije reč o javnom objektu – školi, muzeju, pozorištu, itd. Ovo je prošle godine u Urbanističkom zavodu Beograda holandski arhitekta Kees Kaan obrazložio rečima: da iznad arhitekture jednog objekta postoji arhitektura celog grada. Ono što je balkon sa ogradom od kovanog gvožđa predstavljao za dvospratnicu između dva svetska rata, to je za grad bila crkva, zgrada opštine ili suda – lajt motiv, reper, simbol…

Kada je arhitekta vaspitavan, a ne samo obrazovan, u tom duhu, ovakva, nepisana ili na neki način definisana pravila, ne doživljavaju se kao ograničenja umetničkih sloboda već kao prosta pristojnost projektanta da prihvati vrednosti okruženja i radi pod njihovim okriljem, bez preterane sujete i ubeđenja da će od privatne zgrade napraviti novi simbol u ravni Partenona ili Ajfelovog tornja.

arhitektura Sada bih se ponovo vratio na obrazovanje arhitekata... Tokom godina provedenih na studijama arhitekture, stekao sam utisak da se zaboravlja na vaspitanje. Neprestanom pričom o najboljim primerima savremene svetske arhitekture (koji su nekim slučajem najčešće slobodnostojeći objekti) kao i projektnim zadacima koji malo imaju veze sa učestalošću određenog tipa objekta tokom radnog veka jednog arhitekte (radi se na primer, jedna kuća, jedna zgrada, jedan muzej, jedan paviljon, jedna banka) ne uspeva se stvoriti svest o realnom ambijentu u kom će teći profesionalni put arhitekata. Na primer, često se zaboravlja i da parter (prizemlje zgrade) sa maloprodajnim prostorima, tokom celog životnog veka zgrade, neće pratiti arhitekturu fasade već ideju projektanta lokala ili, opet pomenuti, korporativni duh banke, robne marke, samoposluge ili restorana brze hrane, tj. korisnika prostora.

Ali, koliko će svršenih arhitekata imati prilike da za svaki stambeni objekat projektuje po jedan muzej tokom karijere?

Koliko diplomskih radova ne sadrži slobodnostojeći objekat, a koliko će puta u karijeri arhitekta imati priliku da projektuje zgradu uglavljenu u urbano tkivo, sa samo dve fasade, od kojih je ta druga zapravo krov? Rezultat je često sebičan odnos prema okolini, agresivan pristup rešenju fasade ili anvelope objekta, primena ekskluzivnih materijala ili upadljivih boja u neopravdanim količinama, i sve ono što srećemo prolaskom kroz ulice naših gradova.

Urbanizam, energija, materijali…

Savremena zgrada u urbanom tkivu neće doneti ništa spektakularno novo, u smislu rešenja prostora, anvelope, pa čak i fasade. Šta je onda to što novi projekti treba da donesu? Krajnji kupac ili korisnik prostora, a zatim i investitori, sve više insistiraju na savremenom opremanju zgrade sistemima za automatizaciju i centralno upravljanje, na energetskoj efikasnosti objekta ili na smanjenju potrošnje vode (što je na mnogim mestima u svetu jednako važna tema). Ovo, po vokaciji, nije posao arhitekte, već inženjera drugih struka, ali uloga arhitekte ipak ne prestaje da ima značaja.

Ranko Božović, dipl.inž.maš, u okviru stručnog seminara Energetska ef ikasnost – perspektive uštede energije u zgradarstvu (Sava Centar, 5. mart 2010. godine), govoreći o svojoj ulozi savetnika za bioklimatsku optimizaciju poznatom arhitekti Rem Koolhaas-u, objasnio je kako izgleda saradnja dve struke (naslov predavanja: Nova tehnologija projektovanja objekata).

Na postavljeno pitanje u kojoj meri mu je dozvoljeno da utiče na arhitektonski projekat, Božović je odgovorio:

– Arhitekta može da kaže: nemoj da mi menjaš projekat, i onda više nemamo o čemu da razgovaramo. Sa druge strane, Koolhaas želi da iskoristi prednosti koje mu pruža energetski 3D model osnovne skice objekta koju zatim razvija u skladu sa optimizacijom buduće potrošnje. Pametan arhitekta će maksimalno iskoristiti ono što možemo da mu ponudimo i oblikovati zgradu tako da smanji potrošnju energije za 10, 20 ili 50 procenata…

Ne treba ignorisati ni činjenicu da danas uloga proizvođača građevinskih materijala postaje sve značajnija za konačni izgled jednog objekta. Proizvođači raznih fasadnih obloga nude gotova rešenja karakterističnih detalja, boja, tekstura, itd.

Naravno, ostaje prostora i za izradu delova objekta, ili pojedinih detalja, po specijalnoj narudžbini, ali, ukoliko arhitekta nije u stanju da najveći deo posla uradi sa već izabranim asortimanom jednog proizvođača fasade, treba da se zapita u vezi sa svojim sposobnostima kombinovanja pa i sa granicama svoje mašte.

Obično se tim povodom setim i reči profesora nacrtne geometrije Grujića da su sve knjige na srpskom jeziku napisane sa trideset slova – kada savladaš njih, možeš da pročitaš i sve knjige. Isto tako deca od istog seta kockica sklapaju nebrojeno mnogo kombinacija različitih oblika pa tako nešto ne bi trebalo da predstavlja problem ni za jednog arhitektu.

Gde treba da stignemo?

Bez namere da poričem značaj inženjerskog pristupa u arhitekturi (ako bi tako nešto uopšte imalo smisla), želeo sam samo da skrenem pažnju na probleme koje još uvek ni ne stižemo da vidimo. Sve i da nam se nekim čudom dogodi opšta revolucija i povratak društva na relativno pristojan nivo poštovanja prema profesiji, svake prema sebi i prema drugim, to i dalje neće biti dovoljno.

Marjanne Pearson iz konsultantske firme Marjanne Pearson Associates decenijama se bavi zapošljavanjem arhitekata za poznate svetske biroe. Na sajtu Gradjevinarstvo.rs pre godinu dana objavili smo intervju sa njom iz koga izdvajamo sledeće delove...

– Morate imati propratno pismo! Ono će stajati na prvoj strani. Tih prvih 75 reči su ono zbog čega poslodavac treba da okrene stranu i nastavi da čita CV. Dajte im odmah dovoljno informacija da shvate ko ste i zašto žele baš vas. Među osnovnim stvarima koje podrazumeva jeste i to da mora biti atraktivno u grafičko-estetskom smislu – ukoliko nemate sopstveno zaglavlje, napravite jedno za tu priliku.

www.build.rs

Lako ćemo uočiti sve što ne valja kod nas, malo teže ćemo to ispraviti, ali, pravi izazov jeste da odmah prepoznamo probleme koji su se u međuvremenu pojavili u svetskoj arhitekturi. Zato sam ovim tekstom želeo za kratko prekinuti priče o načinima za uspostavljanje naše nove arhitektonske scene, o našim sadašnjim problemima, o tome ko su pravi stručnjaci i slične.

Izgubili smo korak pre nekoliko decenija i, ma koliko i taj cilj sada izgledao daleko, ne možemo, ako je tako nešto uopšte moguće, trošiti snage da se vratimo u tu tačku jer svi su drugi sa nje odavno otišli. Ne treba biti preveliki optimista i nadati se da ćemo skoro uspeti da napravimo nadaleko poznatu školu srpske arhitekture (poput one koju imamo u košarci). Ali, možemo makar olakšati jedni drugima, struka struci i generacija generaciji, tako što ćemo, pre busanja u grudi i insistiranju na svom viđenju stvari, prihvatiti da su arhitektura i građevinarstvo uopšte, dovoljno široke i zahtevne oblasti da im ni daleko raznorodniji pristup neće škoditi, naprotiv.

Crtanje kuća nikada neće, niti može biti samo to. Arhitektura, i kada ne pokušava da dosegne one građevine koje su je i svrstale u red umetnosti, predstavlja osovinu za sve druge profesije koje su uključene u jedan građevinski projekat. Arhitekta nije dizajner, niti inženjer, već nešto treće, i njegovo pravo mesto u građenju, kao i granice angažovanja, najbolje će odrediti svakodnevna praksa. Zato je važno da svi akteri uvek imaju na umu da niko, ni mašinac, ni građevinac, ni zidar, ni dizajner, ne može podići valjanu kuću sam, i onda kada prati pravila i ciljeve samo svoje struke.

Arhitektura se menjala od onog dana kada smo je pustili niz vodu. Ne vredi stajati na istoj obali i čekati da se vrati, ista. Ne vredi ni da pođemo za njom, svako za sebe, isti.

Treba da je tražimo zajedno... ■ To je prilika da pokažete da ste kreativna osoba, da ste sve shvatili ozbiljno, i da ste sami sebi brend.

– Mislim da je slanje CV-ja deo prošlog, XX veka. Ukoliko pošaljete e-mail sa onih obaveznih 75 reči i dodate: Napravio sam sajt – 90% onih koji vide taj mail kliknuće na link.

Ljudi su radoznali. Ako će ih na linku dočekati nešto upečatljivo onda je to verovatno najbolji način da pokažete ko ste i šta radite.

Arhitekti treba da imaju svoje sajtove. To je najefikasniji način da pokažete svoje kvalitete – kaže Marjanne Pearson.

Ceo tekst vidi na www.gradjevinarstvo.rs pod naslovom Kako treba da izgleda CV arhitekata prilikom traženja novog posla ■

49

arhitektura Da li ste me primetili?

Gde su oni koji se vode kao nestali u projektim biroima – mladi talenti? Da li arhitekte treba da strahuju da će se ponoviti fenomen izgubljene generacije s početka 90-ih? Kada sam završila koledž 1994. i došla kući otac mi je pružio brošuru svoje firme - prodaja padobrana. Znao je da diplomirani arhitekta u recesiji koja nas je zadesila početkom 90-ih nema mogućnost da pronađe zaposlenje. Celo to leto provela sam u slanju CV-a i nisam dobila nijedan odgovor.

Tako je bilo celoj generaciji. Tada, isto kao i danas, firme su kresale budžete, građevinarstvo je stalo, i ostalo je malo mesta za arhitekte. Prema Ministarstvu rada SAD-a, od tačke najveće zaposlenosti, jula 1990. godine, pa do tačke najdubljeg pada u januaru 1993. godine, čak 14,6% arhitektonskih biroa prestalo je sa radom – za samo 30 meseci. Mnogi su napustili ovu profesiju da joj se nikada ne vrate, a posvetili su se uglavnom tehnologijama – industrija koja je baš u to vreme počela da buja u Los Anđelesu i San Francisku.

Drugi su se pronašli u srodnim delatnostima, kao nadzornici na gradilištima, menadžeri, grafički dizajneri, ili dizajneri nameštaja...

Ali praznina koja je nastala u arhitektonskoj profesiji nije se mogla primetiti sve do ekonomskog rasta počekom XXI veka.

U prethodnoj epizodi Nestalih...

Tada je, oko 2004. godine, rastuće tržište vapilo za generacijama arhitekata od 19901994. kako bi popunili položaje u biroima srednjom generacijom, ali... ona je odavno bila u drugim profesijama. Izbor biroa je bio ili da daju veću platu nego što je predviđeno za taj položaj ljudima koji imaju 25-30 godina staža u profesiji, ili da prerano postave nekoga iz najmlađe generacije na mesto za koje nema dovoljno iskustva.

Konvencija AIA (Američkog instituta arhitekata) 1990. godine u Vašingtonu obilovala je prezentacijama osiguravajućih društava, banaka i agencija za nekretnine. Bili su im potrebni profesionalci obučeni za timski rad i rešavanje problema... Mladi arhitekti sa znanjem iz oblasti računara i grafike vrbovani su od strane industrije elektronskih umetnosti i programiranja igrica, i tu su jedino mogli steći novo iskustvo u skladu sa svojom diplomom.

Peter Oberdorfer nije mogao pronaći posao nakon diplomiranja na odseku za dizajn okruženja (U.C. Berkeley's College of Environmental Design) 1991. godine, i nekoliko meseci je radio prekovremeno za malu platu, da bi zatim otišao u Njujork i završio školu na univerzitetu Columbia. Danas je predsednik velike kompanije za vizuelne efekte Slash FX. Učio je 3D modeliranje i animaciju da bi mu se ubrzo stvorila prilika da dizajnira virtuelno okruženje za film Silvestera Stalonea...

50

BUDUĆNOST ARHITEKTONSKE STRUKE

KOJA VRSTA OBRAZOVANJA GARANTUJE OSTANAK U POSLU? Novi problemi za arhitekte u svetu počeli su još pre dve decenije. Tadašnja svetska ekonomska kriza koju smo tada propustili da osetimo pogođeni onom ratnom, ostavila je bez posla čitave generacije arhitekata koji su zatim hleb našli u raznim drugim zanimanjima.

Zatim je, petnaest godina kasnije, u građevinskom bumu, nastao problem zbog nedovoljno iskusnog stručnog kadra, da bi poslednja kriza donela iste probleme kao i pre dve decenije, samo što sada više nema mnogo alternativa za arhitekte. O ovome govori tekst Mimi Zeiger za Architect Magazine – Da li ste me primetili? (Have You Seen Me?), preveden i objavljen na portalu Gradjevinarstvo.rs prošlog leta, ali je i dalje veoma aktuelan za razumevanje pozicije arhitekture na današnjem tržištu rada izvor: www.gradjevinarstvo.rs David Krantz, zajedno sa Ian Harris-om, režirao je i producirao film Archiculture koji prati poslednji semestar pet studenata arhitekture na Pratt institutu. Tokom snimanja, primetio je zanimljivu stvar: – Ne znam da li je to do naše generacije ili ne, ali primećujem veliku želju da se pravi arhitektura koja ima uticaj na društvo – da mu vraća vrednosti koje uzima. Postojao je veliki progres, pre recesije, u smislu društva i održivosti.

Bili smo na tački kada ljudi počinju da shvataju prednosti bolje investicije. Ali sada su vremena teška, i taj princip je prosto oduvan – dodaje Krantz ■

Velika potražnja za talentima kojih nije bilo u periodu pre 2007. godine dovela je do ekspanzije međunarodne saradnje u oblasti projektovanja sa zemljama koje su mogle da obezbede ljude koji su mogli da obave zadatke. Počela je saradnja sa kućama za rendering iz Indije, Argentine, Slovačke, i svuda gde je standard života niži nego u SAD (ovaj koncept rada svakako je dobro poznat arhitektima u Srbiji – prim.prev.). Ovakva praksa stvorila je paradoks: jeftina radna snaga u drugim zemljama obezbeđuje potrebne projekte za rastući balon u SAD, uz primetni nedostatak iskusnih projekt-menadžera.

Naravno, u sadašnjoj ekonomskoj situaciji potreba za njima je diskutabilna.

Sada situacija za mlade diplomirane arhitekte veoma liči na onu sa početka 90-ih, a daleko veći broj njih je dobro upoznat sa računarskim programima pa će još lakše da ode u neku drugu profesiju koja će umeti da iskoristi njihove sposobnosti i znanja.

Obrazovani... da li i spremni?

Suština teme današnje izgubljene generacije nisu ekonomske okolnosti, već pitanja o realnoj vrednosti škola arhitekture. Da li su diplomci pripremljeni kad uđu u posao sa opštom diplomom za projektovanje? Da li će dodatne specijalizacije doneti prednost na tržištu rada – ili će trpeti posledice uskog obrazovanja? I na kraju, koja to specijalizacija garantuje posao? www.build.rs

Mišljenja su da danas stvari nisu jednostavne kao u starom modelu i da se u poslednje vreme školovanje arhitekata zasniva na dizajnerskim strategijama baziranim na računarima, ne na starim građevinskim tehnologijama, materijalima ili konstrukcijama – što opet nije dovoljno da biste jednog dana implementirali zelene tehnologije u svoje projekte.

Ako ste obučeni jedino za rad na računarima i imate tu filozofiju, onda verovatno nećete imati šta da stavite u svoj CV čime biste postali zanimljiv kandidat. Ironično, ono što je Oberdorfer-u pomoglo da nađe posao, može samo smetati novoj generaciji arhitekata.

Kada je otpušten iz biroa gde je bio zaposlen bezmalo dve godine, Jef Zaborski je zahvaljujući otpremnini mogao da posveti 20 sati nedeljno volonterskog rada u Međunarodnom komitetu za spasavanje gde pomaže izbeglicama iz Butana da pronađu svoje mesto za život u Njujorku. Traži stanove, radi nabavku posteljine, nameštaja i drugih potrepština, i ima nov pogled na sopstevnu situaciju: – Rad sa ljudima koji su se našli u okolnostima na koje ne mogu da utiču čini da pomislite: pa, mogao bih da se posvetim svemu tome još više – kaže Zaborski, koji ipak ne namerava da odustane od svoje profesije – Imam obrazovanje, poznanstva i opšte znanje, pa sada razmišljam kako bih mogao pomoći ljudima više, šta je to što mogu da uradim kao arhitekta?

Svi i dalje samo drže palčeve i ne bave se mnogo prognozama. Izveštaj Ministarstva rada pokazuje da su arhitektonske firme na svom vrhuncu jula 2008. godine brojale 224.500 zaposlenih. Do marta 2009. godine ta brojka je opala za 13%, na 195.100. Dok neki arhitekti popunjavaju vreme radeći na svojim LEED akreditacijama, konobarisanju, volontiranju, mnogi čeprkaju okolo, radeći povremeno neki manji projekat ili crtajući u CADu tu i tamo. Po pravilu... ostaju na pola puta.

Nova izgubljena generacija možda neće biti na vizit-kartama, jer prosto ne postoji više ni mesto na kom mogu da se izgube – zaključuje Mimi Zeiger ■

promo

SAMOUKLAPAJUĆI KROVNI I FASADNI PROFIL PIANO Građevinsku industriju, pored brojnih problema koji dolaze van nje (kao što je to slučaj sa poslednjom, i još uvek aktuelnom svetskom krizom), pritiskaju i brojni problemi vezani za samu struku. Ovi problemi se pre svega otkrivaju prilikom početka izgradnje i tokom izvođenja radova, i pritiskaju izvođače, bila kriza ili ne...

Jednostavnost kao potreba Najveći i najprisutniji problemi prilikom izvođenja građevinskih radova jesu: • kratki rokovi – ubrzana kretanja na tržištu zahtevaju veoma brze reakcije pa investitor ima sve manje vremena za čekanje na izvođenje radova kako bi u novom objektu mogao da započne da se bavi svojom delatnošću • nestašica kvalifikovane radne snage – sve je manje raspoloživih kvalifikovanih radnika koji mogu stručno, kvalitetno i brzo obavljati zadatke koji se pred njih postavljaju.

Proizvođači za građevinsku industriju svakoga dana iznalaze rešenja koja će u najvećoj mogućoj meri rešiti probleme sa kojima se suočavaju izvođači radova. Ovo je jedini način da se ostane aktuelan, i uopšte, da se ostane na tržištu.

Nova rešenja zato pre svega moraju da budu pristupačna (optimalna cena) i pouzadana (po mogućstvu da se oslanjaju na dobro poznate i oprobane materijale i sisteme koje tržište i radnici poznaju), a zatim tek dolazi na red ono što daje prednost u odnosu na konkurenciju: jednostavnija ugradnja koja istovremeno znatno utiče na kvalitet radova otklanjajući što više mesta na kojima može doći do greške ljudskog faktora.

INM zato sada predstavlja upravo proizvod koji će ispuniti estetske i funcionalne zahteve, istovremeno olakšavajući rad izvođačima uz postizanje punog kvaliteta izvedenih radova u kraćim rokovima, ali na puno zadovoljstvo investitora. To je samouklapajući krovni i fasadni profil sa nevidljivim kačenjem – Piano.

Piano – elegancija jednostavnosti Piano je sasvim nov proizvod na tržištu Srbije kada je reč o pokrivanju limovima.

On je zamena za klasične falcovane limove, od kojih ga, pre svega, izdvaja jednostavnost ugradnje na objektu. Spajanje limenih profila na klik, ne samo da odvaja Piano od klasičnih sistema, već ga svrstava u red profila koji će sve veću primenu nalaziti u budućnosti.

SAMOUKLAPAJUĆI PROFIL PIANO

PIANO PROFIL sistem kačenja lima na klik sa nevidljivim vijcima

Univerzalnost ovog proizvoda ogleda se u širokom polju primene, jer, bez obzira na površinu ravni na koju se postavlja, oblik, arhitekturu i tip namene i konstrukcije objekta, može biti primenjen na krovovima i fasadama podjednako jednostavno i adekvatno.

Poseban princip spajanja traka lima odlikuje se jednostavnošću ali i bezbednošću klasično pričvršćene limene obloge. Najveća prednost u odnosu na druge sisteme oblaganja limovima jeste u estetici fasadne, zidne ili krovne obloge – Piano obloga u potpunosti sakriva vijke.

Kačenjem na klik nije ni u najmanjoj meri ugrožena bezbednost pokrivene površine.

Limovi su spojeni vijkom za krovnu konstrukciju, ali sam preklop vrši se jednostavnim postavljanjem dva falca jedan na drugi i pritiskanjem dok veza ne legne.

Izbor materijala mora ostati deo ponude za investitore jer brzina i cena ne mogu biti jedini aduti. Tako se i za Piano profil mogu koristiti različite vrste limova – čelični pocinkovani, aluminijumski ili bakarni lim.

Ostale informacije i detalje u vezi sa montažom limova Piano profila možete preuzeti na sajtu INM, ili se raspitati direktno kod proizvođača ■

INM Put Nikole Pašića bb 31230 Arilje tel: +381 31 894 440 fax: +381 31 894 441 inm@verat.net inmarilje@nadlanu.com www.inm-arilje.com

52

www.build.rs

promo

MAŠINOPROJEKT KOPRING

Mašinoprojekt Kopring je vodeća srpska kompanija u oblasti projektovanja, konsaltinga i projekt menadžmenta, sa dugom tradicijom uspešnog poslovanja. Sa 230 stalno zaposlenih predstavlja jednu od najvećih projektantskih kompanija u regionu iz koje godišnje izlaze stotine hiljada isprojektovanih kvadrata...

Glavni Poštanski centar Beograd • površina: 28.000m2 • lokacija: Zemun, Beograd • projektovanje

Ono što razlikuje Mašinoprojekt od većine ostalih projektantskih firmi kod nas jeste broj inženjera svih tehničkih struka koji mogu da isprojektuju najveće i najsloženije objekte u najkraćem mogućem vremenskom roku.

Poslovni kompleks EDB i EPS • površina: 46.000m2 • lokacija: Blok 20, Novi Beograd • projektovanje i projektni nadzor

Naselje za sportiste BU 2009. Belville • površina: 270.000m2 • lokacija: Blok 67, Novi Beograd • projektovanje i projektantski nadzor

Narodna banka Srbije • površina: 50.000m2 • lokacija: Slavija, Beograd • projektovanje, konsalting i stručni nadzor

Poslovni kompleks Airport City Belgrade • površina: 80.000m2 • lokacija: Blok 65, Novi Beograd • projektovanje, projektantski i stručni nadzor

Višedecenijsko iskustvo na velikim projektima i gradilištima prenosi se na mlade inženjere koji nastavljaju uspešnu tradiciju kompanije. Zaposleni u Mašinoprojektu pomoći će investitorima da izaberu najbolju ideju prema svetskim standardima, koristeći najsavremenije materijale i rešenja koja će biti realizovana kroz projekat kompanije.

Reference i prisutnost Mašinoprojekta na tržištu najbolji su dokaz spremnosti da ponude svetski standard i kvalitet. Mašinoprojekt pruža pun obim usluga što se vidi, ne samo po dugačkom spisku dugoročnih klijenata, već i po mnogobrojnim nagradama.

Naravno, potvrda svega toga jeste i činjenica da Mašinoprojekt uspešno radi u projektantskom miljeu već više od pola veka ■

MAŠINOPROJEKT KOPRING Dobrinjska 8 A 11000 Beograd

Stambeni kompleks Dr. Ivana Ribara • površina: 100.000m2 • lokacija: Blok 64, Novi Beograd • projektovanje i stručni nadzor

Hotelsko-poslovni kompleks Ashtrom • površina: 70.000m2 • lokacija: Rajićeva ulica, Beograd • projektovanje, projektantski i stručni nadzor www.build.rs

Centrala: +381 11 36 35 700 Gen. direktor: 36 35 724 Teh. direktor: 36 35 767 Kom. direktor: 36 35 731 Fin. direktor: 36 35 728 fax: +381 11 2643 995 slobodan.lalic@masinoprojekt.co.rs www.masinoprojekt.co.rs

53

promo

BUZON PODNOŽJA BRZO, JEDNOSTAVNO I, PRE SVEGA, KVALITETNO Preduzeće Buzon Pedestal International sa više od 20 godina iskustva na području gradnje, nudi ekskluzivni sistem izrade terasa i ravnih krovova.

Sistem prilagodljivih podnožja omogućava neuporedivo bržu i jednostavniju montažu kamenih i drvenih obloga terasa i tehničkih podiznih podova, koji se lako mogu dizati radi eventualne brze i bezbolne izmene raznih vodova i instalacija

Svakidašnjica u građevini jesu žurba i stizanje rokova... Zato su građevinari neprestano u potrazi za inovacijama, koje bi im omogućile dostizanje pravog kvaliteta na brži, jednostavniji i, naravno, jeftiniji način.

U preduzeću Buzon Pedestal International, kao odgovor na te želje, razvili su prilagodljiva podnožja.

Buzon podnožja predviđena su za: • krovne terase pokrivene kamenim pločama • terasne vrtove • drvene i kamene terase • razne vrste stalnih ili pokretnih podijuma u jednoj ili različitim visinama (pozorišta, koncerti, mitinzi...)

• stubove • tehničke podove koji se mogu lako podizati i koji imaju svoju primenu u industriji (hemijskoj, mehaničkoj, naftnoj...) kao i na televiziji i elektrokomunikacionim salama.

54

Velika prednost Buzon podnožja jeste u tome što se podovi postavljeni na njih mogu dizati radi eventualne brze i bezbolne izmene raznih vodova i instalacija. Jednostavna montaža i demontaža podova sa podnožjima Buzon zanimljiva je i svima koji postavljaju sajmovske štandove. Tako sajamska prezentacija, na vrlo jednostavan način može u estetskom i funkcionalnom smislu da se izdvoji iz okruženja pružajući ambijent kuće ili bašte u sajamskoj hali.

U milimetarskom hodu podnožja su prilagodljiva do visine od 850mm. Napravljena su od visokokvalitetnog polipropilena, a mogu izdržati i opterećenja preko 1.000kg na podnožje. Kao dodatne delove podnožja, preduzeće Buzon nudi i umetke, koji služe pravljenju fuga između ploča (2 do 10 mm), gumice koje sprečavaju klizanje, korektor nagiba, element za podnožne letve …

S obzirom na to Maramo već godinama vredno sakuplja iskustva u radu sa Buzon podnožjima, rado će vas savetovati i pomoći ■ www.build.rs

MARAMO d.o.o.

Generalni zastupnik za Srbiju, Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Makedoiju Dolenjska cesta 242 c 1000 Ljubljana tel: +386 1 280 66 50 info@maramo.si www.svet-parketa.si

promo Fluidtherm program izrađuje se od sirovine Polypropylene Random (skraćeno, PP-R) type 3, visoke molekularne težine. Za proizvodnju Fluidtherm programa isključivo se koristi repromaterijal renomiranih svetskih dobavljača. Proizvodi iz ove grupe imaju sve sertifikate koji zadovoljavaju najviše standarde prema testovima predviđenim od strane nemačkog Ministarstva zdravlja i nemačkih standarda

FLUIDTHERM PP-R PROGRAM

Fluidtherm cevi i fiting namenjeni su za instalacije tople i hladne vode. Ovaj proizvodni program u potpunosti zamenjuje pocinkovane cevi za vodu za piće.

Upotrebljeni repromaterijali su najvišeg, na nekoliko nivoa proverenog kvaliteta, nabavljeni su od najrenomiranijih svetskih proizvođača.

Fluidtherm je takođe predviđen za transport prehrambenih tečnosti, instalacije u hemijskoj industriji, instalacije za navodnjavanje plastenika i bašti, instalacije za razvod vazduha pod pritiskom, vakuum instalacije, kao i instalacije za slanu morsku vodu, abrazivne tečnosti i naftu.

Upravljanje procesom proizvodnje i kvalitetom gotovog proizvoda, po propisanim dokumentima, poštujući sve standarde iz te oblasti daje gotov proizvod koji je u potpunosti usaglašen sa postavljenim zahtevima kvaliteta, čime se garantuje njegova bezbednost i dug vek eksploatacije.

Peštan nudi u svom asortimanu cevi prečnika od Ø20 do Ø110mm.

Garantovani kvalitet potvrđuju sertifikati i standardi koje Peštan poseduje ISO 9001, SKZ, DWGV, MPA, SABS i dr, u procesu uvođenja ISO14001 i ISO 18000, kao i najsavremenije informacione tehnologije SAP.

Prednosti Fluidtherm-a: • dug vek zahvaljujući otpornosti na spoljne uticaje, nema korozije • niski gubici pritiska zbog glatkih površina • smanjuje pojavu kondenzacije na minimum, što je karakteristika metalne instalacije • apsolutno netoksični u skladu sa normama za transport pijaće vode • otpornost na mraz • svi navojni umeci koji se ugrađuju urađeni su prema EN10226 i garantuju nepropusne spojeve • visoka zavarljivost, svi delovi se mogu sastaviti putem varilice ili električnog mufa • mala težina (9 puta lakši od čelika) olakšava transport i manipulaciju.

Kvalitet Kvalitetom Fluidtherm PP-R programa u Peštanu se upravlja preko kvaliteta repromaterijala koji se ugrađuju u proizvod kao i kroz planski kontrolisano vođenje procesa proizvodnje, kroz autokontrolu i kontrolu od strane za to kvalifikovanih lica.

R&D Razvojni sektor kompanije

Kvalitet proizvoda i proizvodnih procesa je glavno pitanje. R&D sektor treba da bude veoma uključen u kvalitet novih proizvoda kroz potrebni nivo regulatornih zahteva. U saradnji sa Sektorom obezbeđenja kvaliteta, R&D sektor razvija plan kvaliteta za nove proizvode.

Tokom prodaje svojih proizvoda na tržištu, kompanija Peštan prati sve potrebne regulative u skladu sa zakonskim obavezama.

U ovom sektoru rade inženjeri koji iza sebe imaju ogromno iskustvo u ovoj industriji.

Primarna funkcija sektora jeste da sprovede istraživanje novih proizvoda i razvoj novih rešenja. Da bi bila konkurentna na tržištu, kompanija Peštan mora kontinuirano da prolanalazi nove načine za tehnološki razvoj asortimana. Kompaniji Peštan će sve gorepomenuto omogućiti da i u narednom vremenskom periodu ostane lider u proizvodnji elemenata za vodovod i kanalizaciju ■

Komapanija Peštan je u 2009. godini sublimirala procese razvoja koji su bili podeljeni u više sektora u novoformirani Sektor razvoja. U okviru R&D sektora podeljene su funkcije na nekoliko osnovnih.

Primarna funkcija sektora jeste da sprovede istraživanje novih proizvoda i razvoj novih rešenja. Da bi bila konkurentna na tržištu, kompanija Peštan mora kontinuirano da pronalazi nove načine za tehnološki razvoj asortimana.

Održavanje i unapređenje proizvoda je najvažnija sekundarna funkcija R&D sektora.

Ovo pomaže kompaniji da sačuva opseg proizvoda ispred konkurencije i promeni životni vek proizvoda. Postojeće proizvode treba održavati kako bi i dalje bili u standardu koji je propisan prema normama za koje su oni namenjeni. www.build.rs

PEŠTAN 1300 Kaplara 189 34301 Aranđelovac-Bukovik tel: +381 34 742 160 742 180 fax: +381 34 742 109 Beograd: +381 11 36 10 353 063 301 832 kontakt osoba: Radovan Grujić www.pestan.net

55

promo

NOVI ARMAFLEX DUOSOLAR MNOGO POUZDANIJI I ENERGETSKI EFIKASAN Kompanija Armacell je poznati proizvođač tehničkih pena i svetski lider na tržištu za fleksibilne izolacione materijale. U 2009. godini kompanija je imala promet od oko 400 miliona evra. U Armacell grupi radi ukupno oko 2.300 zaposlenih u 12 zemalja. Sedište kompanije je u Muensteru, Nemačka.

Armaflex DuoSolar predstavlja novi sistem koji uključuje spajanje fleksibilnih nerđajućih cevi, nove visokotemperaturne izolacione materijale sa mikroćelijskom strukturom i znatno čvršćom zaštitnom folijom

Armaflex DuoSolar Nova pena u Armaflex DuoSolar sistemu ne samo da ima poboljšane tehničke karakteristike, već je dimenziono stabilna i lakša za rukovanje. Inovacija je postignuta u strukturi zaštitne folije koja je mnogo otpornija na mehaničke uticaje i lakše prolazi kroz prodore u zidovima, kanalima i plafonima.

Potpuno nov dodatak u programu jeste i sistem za spajanje kod Armaflex DuoSolar VA, predizolovane fleksibilne nerđajuće cevi, koje se mogu spojiti brzo i sigurno na komponente solarnih sistema.

Kroz intenzivno istraživanje i inovacione tehnike proizvodnje, Armacell je u mogućnosti da usavrši ćelijsku strukturu elastomernih materijala i dalje poboljša tehničke vrednosti. U poređenju sa tradicionalnim elastomernim materijalima, novi Armaflex DuoSolar karakteriše mnogo bolja penasta struktura.

Zbog mikroćelijske strukture, izolacioni materijal dimenziono je stabilniji i lakši za rukovanje. Armaflex DuoSolar je mnogo energetski efikasniji od njegovog prethodnika: sa toplotnom provodljivošću od λ0°C = 0,038 [W/m∙K], novi izolacioni materijal efikasno smanjuje toplotne gubitke u protoku tople vode od solarnog panela do rezervoara.

56

Otpor difuziji vodene pare zatvorene ćelijske strukture je poboljšana do μ ≥ 4.000, što znači da je materijal takođe optimalno zaštićen od prodora vlage.

Armaflex DuoSolar proizvodi sada su obezbeđeni i novom strukturnom zaštitnom folijom. UV-otporna obloga mnogo bolje trpi mehaničke uticaje i štiti izolaciju od oštećenja u teškim situacijama prilikom instalacije (npr. u nekorišćenom dimnjaku kroz koji su već provučeni cevi i kablovi).

ARMAFLEX DUOSOLAR VA Novi dodatak u proizvodnom programu jeste sistem za spajanje koji je specijalno razvijen za instalacije Armaflex DuoSolar VA. Sa ovim proizvodom predizolovane fleksibilne nerđajuće cevi mogu se povezati na komponente toplotnog solarnog sistema lako i bez specijalnog alata.

Sistem je toliko jednostavan da je greška praktično isključena. Projektovano je naleganje metal na metal i spajanje ostaje čvrsto i nepropusno, čak i nakon odvrtanja i zavrtanja nekoliko puta ■

Armaflex DuoSolar je dostupan kao obložena fleksibilna nerđajuća cev (Armaflex DuoSolar VA) i bakarna cev (Armaflex DuoSolar CU). www.build.rs

Zbog patentiranog sistema za spajanje i razdvajanje, predizolovane cevi mogu se razdvojiti i ponovo spojiti tokom instalacije bez oštećenja zaštitne folije. Proizvodnja predizolovanih cevi se konstantno nadgleda, obezbeđujući u svakom trenutku visok kvalitet. Upotrebom Armaflex DuoSolar povećava se efikasnost celog solarnog sistema.

Pored Armaflex proizvoda, vodećeg brenda u oblasti fleksibilnih tehničkih materijala, kompanija se bavi proizvodnjom tehničkih izolacionih materijala, sistema zaštitnih obloga, proitivpožarne zaštite kao i proizvoda za kontrolu buke, specijalnih pena za višenamenske industrijske primene i penaste materijale koji se koriste kao kompoziti.

Više informacija na www.armacell.com ■

Armacell AG Switzerland Brunnmatt 522 CH-6264 Pfaffnau kontakt osoba: Darko Tanasijević: tel: + 381 11 346 20 73 + 381 65 276 22 35 www.armacell.com

promo

IZOLACIJOM

DO MANJIH TROŠKOVA GREJANJA I HLAĐENJA KUĆA IZOLOVANA KAMENOM VUNOM OSIGURAVA VIŠI KVALITET ŽIVOTA

Kamena vuna je protivpožarna, toplotna i zvučna izolacija

U vreme kada je energija skupa i njena cena neprekidno raste, zgrade i kuće obnavljamo primarno radi poboljšanja energetskog bilansa, a ne samo zbog estetskog doživljaja objekta. Energetski obnovljen dom trošiće manje energije za grejanje i hlađenje, što podrazumeva i manje račune, dakle – finansijsku uštedu Pravilnom izolacijom kuće smanjuju se ne samo troškovi grejanja i hlađenja, već i emisije CO2 u atmosferu ■

Ukoliko kuća ranije nije bila izolovana, uštede energije i novca mogu biti čak i do 80%, pa se primarna investicija može vratiti već za nekoliko meseci. Pored toga, dobro izolovana kuća kamenom vunom osigurava i viši kvalitet života, jer se osim ugodne temperature u unutrašnjosti, rešava

problem buke i vlage. Budući da se počinje taliti tek na temperaturama višim od 1.000°C kamena vuna pruža izvrsnu protivpožarnu zaštitu.

Zgrade i kuće, bilo da su novoizgrađene ili su obnovljene, mogu biti toliko energetski efikasne da troše i do 10 puta manje energije od prosečnih objekata u Srbiji. No, današnja nam tehnologija omogućuje i korak dalje – gradnju objekata koje mogu biti čak i nezavisni od mreže električne energije.

Potvrda tome je i nedavno izgrađena prva PassivePlus kuća u Danskoj koja proizvodi energiju i koja zahvaljujući izuzetno maloj potrošnji (manje od 15kWh/m²) višak energije vraća u mrežu. Između ostalog, za ovu PassivePlus kuću korišteno je 500mm Rockwool kamene vune za izolaciju krovova i zidova ■

NAJAVA KOMPANIJE ROCKWOOL Organizujemo seminar o protivpožarnoj izolaciji građevinskih objekata – 11. novembra 2010. u Beogradu, hotel Holiday Inn. Pozivamo sve zainteresovane da se prijave na mail info@rockwool.rs.

Rockwool Grupa je najveći proizvođač kamene vune u svetu ■

Lykke Friis, danska ministarka za klimu i energiju prilikom otvaranja prve PassivePlus kuće u Danskoj

Godišnja potrošnje energije na grejanje (kWh/m2) 200-280 100 40 15 <15

prosečna zgrada u Srbiji standardno izolovana zgrada ROCKWOOL Prodaja i razvoj u Srbiji tel: + 381 60 101 32 97

niskoenergetska kuća pasivna kuća PassivePlus kuća

0

Prosečna zgrada u Srbiji na grejanje godišnje troši 200 do 280kWh/m2 energije, standardno izolovana ispod 100, dok savremene niskoenergetske kuće troše 40, a pasivne 15kWh/m2 i manje. Stoga se predviđa kako će energetska obnova postati jedna od najznačajnijih aktivnosti u građevinarstvu ■

58

www.build.rs

Prodajna mesta u Srbiji: Polykem SR, Beograd; tel: 011 36 26 134 Partizan UC, Beograd; tel: 011 25 11 067 Gille promet, Beograd; tel: 011 33 21 026 Filli Stahl, Beograd; tel: 011 105 831 Vranjković-Linea, Novi Sad; tel: 021 823 701 B+M Ritam, Zemun; tel: 011 37 77 700 info.rs@rockwool.com www.rockwool.rs

promo PROIZVODNJA GRAĐEVINSKOG MATERIJALA

MARKO TODOROVIĆ

MATOX

Svi smo svesni činjenice da je u današnje vreme apsolutni prioritet, i jedino gde se ne može praviti kompromis, svakako očuvanje zdravlja ljudi i životne sredine.

Tradicionalne boje i lakovi koji su, na žalost, na našem tržištu i dalje u upotrebi, najčešće su bazirane na organski isparivim rastvaračima, koji svojim isparenjima veoma negativno utiču kako na zdravlje ljudi tako i na atmosferu, odnosno ozonski omotač.

Na sreću, situacija počinje polako ali sigurno da se menja, jer nove tehnologije i trendovi u industriji boja i lakova navode proizvođače da tragaju za sofisticiranim rešenjima i novim proizvodima, koji će pored estetskih i ekonomskih ispuniti i ekološke zahteve.

Zakonom koji je u našoj zemlji stupio na snagu početkom ove godine definisano je da nivo organski isparivih materija (VOC – Volatile Organic Compound) ne sme da bude veći od 130 grama po litru proizvoda, a iz godine u godinu će se taj procenat postepeno smanjivati, sve dok se organski rastvarači potpuno ne izbace iz upotrebe...

Fabrika građevinskog materijala Matox a.d, vođena vizijom menadžera da će organski isparive materije svakako morati da se odstrane iz boja i lakova, još 2003. godine krenula je u razvoj boja i lakova na vodenoj bazi, u kojima nema organskih rastvarača, već se kao medijum za razređivanje i čišćenje koristi najobičnija voda.

Takođe je bitno istaći da se velika pažnja posvećuje kontroli kvaliteta, počevši od ulaznih sirovina, kontrole u toku procesa i, na samom kraju, završne kontrole gotovog proizvoda. Kvalitet se potvrđuje i međunarodnim sertifikatima ISO 9001:2008 – menadžment kvalitetom i ISO 14001:2004 – zaštita životne sredine.

Tragajući za što kvalitetnijim rešenjem, obratili su se stručnjacima koji su se već oprobali, pokazali i dokazali na polju proizvodnje ekoloških boja i lakova. Tako je i potpisan ekskluzivni ugovor o preuzimanju tehnologije i licencnoj proizvodnji sa renomiranom švedskom kompanijom Colorex AB, i na osnovu toga ostvarena mogućnost proizvodnje i distribucije u 13 zemalja Srednje i Istočne Evrope, počevši od Austrije, zaključno sa Turskom.

Danas je Scala široko raširena na tržištu Srbije i to u preko 70 mix-centara, a prisutna je i u Crnoj Gori, Makedoniji, kao i u Bosni i Hercegovini. Strateški cilj je da se u naredne dve godine Scala proizvodi nađu i na tržištu ostalih zemalja u regionu.

Nepune dve godine nakon toga završena je izgradnja modernih proizvodnih postojenja i startovala je proizvodnja boja i lakova na vodenoj bazi pod robnom markom Scala. U tu grupu ubrajaju se sledeći proizvodi: • boje za zidove i plafone u enterijerima • boje za spoljne mineralne površine • boje i lakovi za spoljne drvene površine • boje i lakovi za podove i parkete • boje za metalne površine • dekorativni materijali za zahtevnije obrade u enterijerima • pastozni fasadni malteri • boje i lakovi za industrijsku primenu.

Sve boje i lakovi proizvedeni po toj tehnologiji u fabrici Matox a.d. apsolutno su, po svim važnim kriterijumima, identični proizvodima koji se proizvode u Švedskoj, jer se sve sirovine i ambalaža uvoze iz Evropske unije.

Svi oni koji su isprobali rad sa bojama na vodenoj bazi shvatili su da to predstavlja izuzetan komfor. Nema štetnih isparenja i neprijatnih mirisa, kako prilikom same aplikacije tako i kasnije u toku sušenja. Prostorija koja se oboji može se odmah koristiti, uz blago provetravanje. Predrasuda koja se često pominje jeste da se boje na vodenoj bazi veoma sporo suše nakon aplikacije. To uopšte ne odgovara istini, jer je period sušenja ovih boja izuzetno kratak, a naravno najviše zavisi od temperature i vlažnosti vazduha. Takođe je predrasuda da te boje nisu postojane i da ih voda može oprati odnosno odstraniti. Ni ta tvrdnja ne odgovara istini. Naprotiv, površine koje se oboje ovim bojama su, nakon potpunog sušenja, veoma otporne na mokro brisanje, što je još jedna velika prednost jer vaše zidove možete lako održavati brisanjem kada se uprljaju, i na taj način produžiti period između bojenja.

Ozbiljan odnos prema zdravlju čoveka i očuvanju prirodne sredine takođe je prisutan i prilikom proizvodnje praškastih materijala za završne radove u građevinarstvu koji izlaze iz fabrike FGM Matox a.d. www.build.rs

Isključivo odabrane i proverene sirovine koriste se u procesu proizvodnje. Na primer, za razliku od mnogih drugih proizvođača koji kao punilo za praškaste proizvode koriste rečni ili kvarcni pesak (silicium-dioksid), proizvodi fabrike FGM Matox a.d. kao punilo sadrže isključivo krečnjački kamen (kalcijum-karbonat) koji se kontrolisano prerađuje, melje, seje i granuliše u samoj fabrici.

Pored ekološkog faktora, koji je svakako najznačajniji, tu postoji i ekonomski faktor, jer je krečnjak lakši (ima manju zapreminsku masu) od rečnog ili kvarcnog peska, tako da je utrošak finalnog proizvoda daleko manji, a samim tim i gradnja rentabilnija.

Takođe, moguće je isporučivati materijale u auto-cisternama ili silosima, i na taj način se izbegava korišćenje papirne ambalaže, olakšava manipulacija materijalom (istovar, prenošenje do mesta rada itd) a istovremeno se postiže i značajna finansijska ušteda ■

MATOX Glavički put bb; 35250 Paraćin tel: +381 35 570 511 fax: +381 35 562 160 www.scala.rs MATOX Direct Narodnog Fronta 86 v M.M. Lug; 11050 Beograd tel: +381 11 304 61 49; 34 73 973; 34 73 578 direct@matox.rs Kneza Danila 49-51; 11000 Beograd tel/fax: +381 11 322 52 53 www.matox.rs

59

promo

DEMAG ELEKTRIČNE LANČANE DIZALICE JEFTINO REŠENJE ZA TEŠKE ZADATKE U INDUSTRIJI

Električne lančane dizalice počele su da se primenjuju u industriji sredinom sedamdesetih godina prošlog veka, međutim, ozbiljnija ekspanzija upotrebe ovog tipa dizalica dogodila se sredinom devedesetih i traje do danas...

Treće, ujedno i tehnički najsloženije rešenje, jeste automatsko upravljanje dizalicom, koje omogućava obavljanje složenih postupaka, koji se u vremenu ponavljaju (ovakvo rešenje je prisutno u procesnoj industriji – industrija papira, livnice, reciklažna industrija i sl.).

Tehničko rešenje lančane dizalice sa elektro kolicima omogućava i korišćenje lančane dizalice kao vitla sa kolicima za kranove.

Maksimalna nosivost koja se može ostvariti na ovaj način je do 5.000kg.

Pokazalo se da električne lančane dizalice, po pitanju pouzdanosti, ni malo ne zaostaju za standardnim rešenjima sa sajlom, dok je uporednom analizom ustanovljeno da su, za iste nazivne nosivosti, lančane dizalice jeftinije i do 50%. Zbog svojih malih dimenzija, dizalice su upotrebljive u svim granama industrije, pa tako lančane dizalice mogu da se nađu u prehrambenoj, hemijskoj, automobilskoj, industriji cementa, građevinskih materijala, proizvodnim i skladišnim halama i dr.

Kao kuriozitet služi i podatak da se vetrogeneratori (ili vetrenjače kako se ovi sistemi popularno nazivaju), isporučuju uvek sa jednom lančanom dizalicom nosivosti najčešće do 1-2t, koja omogućava podizanje rezervnih delova do turbine i njihovu jednostavnu zamenu.

Načini primene električnih lančanih dizalica Električne lančane dizalice odlikuju se velikim brojem varijeteta u korišćenju i to je, uz izuzetan odnos cene i upotrebljivosti, njihov glavni adut.

Osnovna varijanta lančane dizalice je stacionarno vešanje za fiksnu tačku (konzolu, gredu i dr.). Na ovaj način omogućeno je da se lančane dizalice koriste isključivo za vertikalni transport materijala, ali i kao sastavni deo složenijih sistema (transportnih platformi, transportnih liftova i sl.)

Takođe, fiksna dizalica može da se koristi i kao vitlo na kranovima na kojima nije po-

60

trebno bočno pomeranje dizalice (čest slučaj u postrojenjima za cinkovanje, hromiranje, površinsku zaštitu). Maksimalna nosivost lančanih dizalica za ovakvu primenu je do 5.000kg.

Varijanta koja omogućava veću mobilnost jeste dizalica sa ručnim kolicima (jednošina dizalica). U ovom slučaju dizalice mogu da se kreću duž određene, projektovane, putanje. Ručno kretanje kolica podesno je za kretanje dizalice u proizvodnim postrojenjima, u kojima je potrebno prebaciti obradak sa jedne na drugu mašinu.

Osim pravolinijskog kretanja, u ovom slučaju je moguće ostvariti i rešenje sa zakrivljenim (lučnim) putanjama, odnosno moguće je kombinovanje transportnih linija unutar proizvodnje sistemom prevodnica i/ili skretnica. Maksimalne nosivosti tereta koji se mogu pokretati na ovaj način su do 2.000kg.

Najsloženija varijanta su električne lančane dizalice sa električnim kolicima, kod kojih se pogon vrši preko elektromotora i reduktora koji su integrisani u kolica, a upravljanje može biti na nekoliko načina.

Najjednostavniji način je upravljanje preko komandnog upravljača, koji se veša na samu dizalicu.

Ovakav način kretanja je interesantan kada putanje kretanja dizalice nisu previše dugačke, jer zahteva stalno prisustvo rukovaoca u neposrednoj blizini dizalice. Složenije rešenje upravljanja je daljinskim upravljačem i omogućava znatno veću upravljivost sistemom. www.build.rs

Osim širokog spektra primene lančanih dizalica u industriji, interesantno je napomenuti i dopunske mogućnosti koje su posledica upotrebe velikog broja standardnih prihvatnih uređaja, koji su razvijeni za ovaj tip dizalica. Primera radi, kao prihvatni uređaji koriste se permanentni i elektromagneti različitih nazivnih nosivosti primenljivi u metalskoj industriji, pneumatske hvataljke koje su specijalno razvijane za industriju stakla, specijalne traverze za papirnu industriju i mnogi drugi uređaji razvijeni za specifične oblasti industrije.

Električne lančane dizalice su u prošlosti bile korišćene za lakše radne cikluse, međutim savremene Demagove dizalice se proizvode od klase 4m po FEM (za manje nosivosti), do klasa 2m+ za najveće nosivosti, što omogućava primenu ovog tipa dizalica i u teškim radnim režimima ■

Ovlašćeni zastupnik Demag Cranes and Components TECON Sistem Antifašističke borbe 21 b 11070 Novi Beograd tel: +381 11 301 78 74; 311 66 50 office@demag.rs: www.demag.rs

TEMELJ VRHUNSKE GRADNJE Gradnja savršenog doma počinje jednim savršenim blokom. Onog trenutka kada izaberete POROTHERM, izabrali ste kompletan sistem gradnje koji svojim svojstvima stvara idealno životno okruženje. www.wienerberger.rs

Blok. Stvoren po meri čoveka.

promo

CONVERGENT GROUP SA I PENTRA-SIL® (PATENTIRANI) NANO-LITIJUM (NL)

Convergent Group je vodeći proizvođač Pentra-Sil (NL) na svetu. Od 2001. godine ova kompanija pokrila je više od 200 miliona kvadratnih metara širom sveta za kompanije kao što su: Audi, Ikea, Nestle, Gucci, Decathlon, Daimler-Chrysler, Bakker, Pepsi-Cola, L’Oreal, Lion Food, Glasstech, Carsberg, TNT, Maytag, Makita, HP, Costco, OBI, Scania, Lufthansa, Otis, itd...

Pharma Group, skladište – Pentra Sil

Univerzitet u Helsinkiju, Finska – Stain (UVS) & Guard (HP)

Ukoliko vam je poteban visoki sjaj, estetika ili dugotrajnost poda, Convergent Group ima proizvod za vas. Sa proizvodima iz njihove ponude, vaši podovi trajaće duže i izgledaće bolje.

Convergent rešenja za podove zasnivaju se na primeni litijuma koji završnom sloju daje superiorne performanse u odnosu na druge materijale u upotrebi. Pored prednosti u tehničkim karakteristikama ove podove odlikuju i zelene karakteristike (LEED, low VOCs, itd) što je potvrđeno i brojnim sertifikatima.

Convergent specifični tretmani betona čine betonske podove izdržljivim i lakim za održavanje u raznovrsnim primenama: • Pentra-Sil ® (NL) – učvršćuje, štiti, zgušnjava • Pentra-Sil ® (244+) – štiti od soli i odbija prašinu • Pentra-Guard ® (HP) – industrijski premaz visokih performansi • Pentra Protective Coating™ – industrijski završni premaz • Pentra-Stain™ – umetnost litijuma sa bojama.

CONVERGENT PALETA PROIZVODA PRIMENJUJE SE NA NOVI ILI STARI BETON: • industrijski proizvodni pogoni • magacini, objekti za skladištenje • maloprodajni i šoping centri • parking, garaže, saloni automobila • prostori za održavanje vozila • avionski hangari, terminali • bolnice i domovi zdravlja • škole • kafići, restorani, hoteli • poslovne zgrade • veterinarske klinike • holovi, hodnici ■

Convergent Group S.A. je ISO 9001 – ISO 14001 – EMAS i oslanja se na kvalifikovani inženjerski tim u tehnologiji betonskog poda i mrežu od više od 65 distributera širom sveta. Za više informacija o materijalima i kompaniji obratite se predstavništvu Convergent Group-a za Srbiju ili pogledajte sajt kompanije ■

CONVERGENT GROUP SA Rue de le Mesnil 34 B-5670 Viroinval Belgium, Europe phone: +32 60 390 752 fax: +32 60 390 751 info@convegent-group.com CONVERGENT GROUP – BALKAN Vlajkovićeva 25/1 11000 Beograd tel/fax: +381 11 3373 969 mob: +381 63 447 445 balkan.office@convergent-group.com Ouklend, Novi Zeland, skladište – PS 244+

62

www.build.rs

www.convergent-group.com

promo Super Spacer® je, prvi u svetu, nemetalni distancer od strukturalne pene. Tehnologija koja je nagrađena Thermo Set Spacer (TSS) nagradom, daje maksimalane rezultate.

Od 1989. godine, Super Spacer® prisutan je u toplotnoj efikasnosti prozora u SAD i odavno je uzor za sve ostale slične sisteme

SUPER SPACER

ENERGETSKI EFIKASNI PROZORI

Super Spacer®

Ugradnja Super Spacer® sistema za energetski štedljive prozore može doneti uštede i do 200 evra godišnje na grejanju. Kada se ovome doda i manje rada klima uređaja leti zbog bolje izolovanih prozora koji čuvaju svežiji vazduh u prostoriji od zagrevanja, jasno je da uštede teku tokom cele godine, a ne samo u zimskim mesecima.

Po računicama koje navode u Tinisu, prozori sa Super Spacer® sistemom mogu da umanje račune i do 20% i smanje emisiju ugljen-dioksida za oko tonu godišnje – što je količina koju auto proizvede za tri meseca ■

Super Spacer® testiran je na tržištu Severne Amerike već 20 godina i pokazao se kao izdržljiv proizvod odličnih karakteristika koji doprinosi smanjenju buke i potrošnje energije. Poslednjih godina osvaja i evropsko tržište koje je znalo da brzo prepozna i prihvati sve prednosti ovakvog sistema za zastakljivanje prozora.

Super Spacer® dostupan je u različitim bojama

Nije potrebna velika mudrost da se razume koliko je neprimereno zastakljivati stolariju pomoću metalnih lajsni koje predstavljaju školski primer hladnog mosta. Koliko je energetski efikasno imati duplo zastakljene prozore (čak i sa ispunom od inertnog gasa) ukoliko uz sve četiri ivice ostaju hladni mostovi? Zimi se hladnoća spolja preko stakla, lajsne i drugog stakla prenosi na unutrašnjost objekta, dok se leti istim putem gubi niža temperatura iz klimatizovanih prostorija. Kao i svaki gubitak temperature, ovo znatno utiče na potrošnju energije i mesečne račune. Bez obzira na cenu i jednostavnost proizvodnje prozora sa metalnom lajsnom, bilo je jasno da su potrebna bolja rešenja...

Super Spacer® je 950 puta manje propustan od običnih aluminijumskih lajsni, što umanjuje ukupnu U-vrednost prozora i do 0,2W/m²K. Super Spacer® izolacioni sistem sa niskoemisionim mogućnostima može da smanji gubitke temperature preko prozora do 94% u odnosu na isti prozor sa uobičajenom aluminijumskom lajsnom.

Ovo ima vidnog uticaja na manju emisiju ugljen-dioksida, značajne uštede energije i manje račune za grejanje.

Komfor, zdravlje i bezbednost Naravno, dobar prozor neće samo štedeti energiju već i poboljšati celokupni kvalitet prostora za život i rad – samo zamenom standardne lajsne Super Spacer® sistemom može se smanjiti prenos buke do 2dB.

®

Pored ovoga, dobro izolovani prozori sprečavaju pojavu kondenza, što je osnovni uzrok i za pojavu buđi i drugih alergenata koji kod korisnika prostora mogu izazvati astmu i alergijske nadražaje.

Super Spacer® smanjuje kondenzaciju do 70% čime praktično eleminiše buđ, a time i potencijalni rast bakterija i alergenata.

Termo-staklo sa Super Spacer® lajsnom obezbeđuje prozoru i vetronepropusnost – ovi prozori mogu da istrpe udare vetra brzine i do 246km/h. Takođe, uz pomoć Super Spacer® lajsni moguće je izrađivati zakrivljena termopan stakla.

Porodično preduzeće Tinis Company, osnovano 1992. godine, bavi se trgovinom staklom i svim pratećim proizvodima koji su potrebni za izradu termo-stakala.

U svom asortimanu nudi i raznovrsno građevinsko staklo, reljefno staklo, srebrna ogledala, reflektivna stakla, laminantna stakla, obojena stakla, lakovana stakla...

Od pratećih materijala, u ponudi su lajsne za temoizolaciona stakla, izolacione kuglice, zaptivne mase i drugi neophodni proizvodi. Sve navedeno, kao i Super Spacer® lajsne za zastakljivanje, možete potražiti u preduzeću Tinis na kontaktima ispod ■

Možda ste već svesni da će cena energije rasti i da je neophodno da razmišljamo o smanjenju emisije ugljen-dioksida i odgovornom odnosu prema resursima. Zato je važno izabrati kvalitetno izrađene prozore koji će zaista uštedeti i energiju, novac, i doprineti zdravijem okruženju.

Standardi koje ispunjava Super Spacer®: • S. Amerika – ASTM E2188, E2189, E2190 • SAD – ASTM E773/E774, P-1 • Velika Britanija i Evropa - EN 1279 • ASTM E1886/E1996 and Dade County Hurricane • Kina - GB11944 - 1989 • Nemačka - DIN 1286 Teil 1&2 • Francuska- CSTB for CEKAL • Velika Britanija - BSI 5713 • Kanada - CGSB 12.8, M-90 • Španija - SELLO-INCE • Norveška - NBI testing ■ www.build.rs

TINIS Narodnog fronta 6 11050 Beograd tel: +381 11 3471 705 fax: +381 11 3046 260 tinisiv@sezampro.rs www.tinisco.com

65

promo

MIKOM PREDUZEĆE ZA PROJEKTOVANJE, IZRADU I MONTAŽU ČELIČNIH KONSTRUKCIJA I OPREME

Sirmium Steel, Sremska Mitrovica

Ceo proces proizvodnje, koji se po najvišim svetskim standardima odvija na jednom mestu, omogućuje kontrolu svih procesa u toku projektovanja, pripreme proizvodnje, fabrikacije elemenata i montaže. Rezultati toga jesu visok kvalitet, sigurnost, pouzdanost i savremenost svih Mikom proizvoda, i to po najpovoljnijim cenama i kratkim rokovima realizacije ugovorenih radova.

odvoz elemenata na montažu

Pored programa proizvodnje i montaže čeličnih konstrukcija Mikom vrši i uslužno sečenje, savijanje, bušenje, probijanje, zavarivanje i druge srodne operacije u obradi proizvoda od čelika, kao i poluproizvoda iz programa obojene metalurgije. To preduzeću omogućavaju najsavremenije mašine i oprema koje poseduje.

Za izradu aluminijumske bravarije i fasada, Mikom ima mašine i opremu renomirane nemačke kompanje Elumatec koja je svetski lider u proizvodnji mašina za obradu aluminijumskih profila (CNC dvoglava testera, CNC obradni centar, testera za ukrajanje fasadnih elementa pod uglom, mašina za rezanje lajsni za staklo, mašina za manipu-

66

lisanje sendvič panelima, itd). Plastificirani aluminijumski profili boje se po RAL karti, pa je time omogućena apsolutna sloboda izbora boja. Mikom proizvodi različite vrste elemenata: aluminijum sa termoprekidom za spoljnu stolariju, hladan aluminijum za unutrašnje pregrade, fasadne konstrukcije, klizne sisteme sa i bez tmp, vrata sa dekor ili ravnim panelima, lučne prozore, portale...

Centar Master – Sajam Novi Sad

Od značajnije opreme koju Mikom poseduje za izradu čeličnih konstrukcija i čeličnih polufabrikata izdvojimo: CNC obradni centar za bušenje i sečenje FICEP, aparat za gasno sečenje materijala (fotomat), Trumpf laser TLF 3000 turbo, Peddinghaus CNC mašina za probijanje i bušenje ploča i limova, makaze za sečenje limova (debljine do 13mm i 6m dužine), apkant presa (600t) za savijanje limova debljine do 13mm i 6m dužine, L, U, Z i C oblika, četvorovaljak za savijanje limova debljine 40mm i širine 3.200mm, EPP automat za izradu zavarenih profila dužine 24m (I-profil max širine 2.000mm i kutije 2.000x1.300mm), Gietart postrojenje za protočno sačmiranje čeličnom sačmom profila i limova... ■ www.build.rs

Firma Mikom d.o.o. osnovana je 1993. godine i od tada, neprekidnim razvojem i osavremenjavanjem proizvodnje i opreme sa kojom raspolaže, kao i konstantnim usavršavanjem stručnog kadra, postaje jedan od lidera u regionu u projektovanju, izradi i montaži čeličnih konstrukcija i opreme.

O tome svedoči veliki broj industrijskih, poslovnih, javnih i sportskih objekata čije je konstrukcije Mikom isprojektovao, izradio u svojim pogonima i montirao vlastitim sredstvima

auto salon Mercedes-Benz, Chrysler, Jeep – Novi Sad

– Politika naše firme zasniva se na maksimalnom zadovoljenju zahteva, potreba i očekivanja naših klijenata, na konstantnom osavremenjavanju opreme i stručnom usavršavanju zaposlenih, kao i na upravljanju kvalitetom na svim nivoima – kaže Mirko Karać, generalni direktor i osnivač firme ■

čeličana Sisak

MIKOM Miroslava Prodanovića 12 21000 Novi Sad tel: +381 21 64 11 522 fax: +381 21 64 13 106 info@mikom.rs www.mikom.rs

promo

TENSAR GEOMREŽE NA AERODROMSKIM PISTAMA Armiranje asfaltnog sloja aerodromske piste Sanacija vojnog aerodroma, Ronneby, Švedska, izvedena 1989. godine, odnosila se na rešenje uobičajenog problema aerodromskih pista – reflektivne pukotine (reflective cracking). Ova vrsta oštećenja javlja se na mestima gde se, ispod površinskih slojeva asfaltne obloge, nalaze spojnice betonskih ploča na kojima leže gornji slojevi, tj. sama pista. Bila je to prava prilika da se dokaže efikasnost i dugotrajno rešenje problema primenom Tensar geomreža za armiranje asfaltnog sloja aerodromske piste.

Vojni aerodrom Ronneby nekoliko puta je obnavljan nanošenjem novih slojeva i zakrpa od betona na aerodromsku pistu. Međutim, na mestima gde se, ispod površinske obloge piste, nalaze spojnice između betonskih ploča koje čine bazu piste pojavile su se pukotine. Ova oštećenja su lokalizovana primenom impregniranih tkanih geotekstila. Ipak, bilo je potrebno dugoročnije rešenje kakvo je bilo moguće samo uz primenu geomreža za armiranje piste.

Rekonstrukcija granulatnih slojeva aerodromske piste Ključni problem stare piste aerodroma u Rigi, Litvanija, bilo je loše stanje betonskih ploča koje su služile kao podloga za pistu. Godine 2001. Tensar je sproveo radove na kompletnoj granulatnoj podlozi aerodroma rekonstrukcijom starih betonskih ploča i armiranjem slojeva od recikliranog betona Tensar geomrežom SS40.

Mestimična primena geosintetike zamenjena je Tensar kompozitnom geosintetikom koju su činile geomreža i geotekstil. Ovaj geokompozit prekriven je tanjim slojem asfalta na taj način ga armirajući.

Na spojevima osnovnih betonskih ploča uklonjen je sav asfalt u širini od 1,9m.

Tokom ovog zahvata pokazalo se da je uklanjanje prethodno postavljenih geotekstila veliki problem, čak i uz primenu teške mehanizacije. Geotekstil je zaglavljivao mašinu za uklanjanje i drobljenje asfalta.

Na tako očišćenu površinu postavljena je kombinacija geotekstila i Tensar geomreža i kanal iznad spojnice betonskih ploča ponovo je zaliven asfaltom. Tek sa tako pripremljenom podlogom prešlo se na postavljanje geomreže preko cele piste.

Od kada su urađeni ovi radovi sprovode se redovna ispitivanja stanja piste. Nakon četiri godine utvrđeno je da nigde na pisti ne postoje pukotine na mestima gde se sastavljaju betonske ploče iz osnovne podloge piste.

AERODROMSKA PISTA PRE I POSLE

ŠEMA REFLEKTIVNE PUKOTINE • 200mm asfalta • 300mm betonske ploče

TENSAR REŠENJE: • asfaltni sloj (60mm) • geomreža • asfalt • kompozit • betonska ploča

Nakon dvanaest godina od izvedenih radova na sanaciji piste vojnog aerodroma, klijent je izvestio Tensar da su se pojavile prve manje pukotine u poslednjih par godina, ali da je generalno stanje piste odlično. Primena Tensar geomreža produžila je period između neophodnih sanacija nekoliko puta u odnosu na ranije rešenje ■

Prilikom formiranja slojeva granulata za podlogu piste nisu korišćeni lokalni, već daleko viši standardi iz Velike Britanije (A Guide To Airfield Pavement Design and Evaluation, UK, 2000) ■ ŠEME SLOJEVA PISTE (77mm)

Glavni razlog sveobuhvatne rekonstrukcije bilo je prilagođavanje piste za bezbedno sletanje putničkih aviona Boing tipa 747.

Predloženo rešenje bilo je formiranje dvoslojne podloge uz primenu Tensar geomreže SS40. Nakon ovako izvedene podloge, predviđeno je da se pista asfaltira takođe u dva sloja i to prvo asfaltni beton, a zatim novi asflatni sloj velike gustine.

Nakon uklanjanja stare obloge, uređena je glavna podloga i postavljen je prvi sloj SS40. Zatim je drobljeni beton od stare obloge posut i sabijen na celoj površini piste.

Zatim je dodat još jedan SS40, ali u sloju kamena visokog kvaliteta za ovu vrstu radova (CBR > 80%). Ovako je formirana podloga za površinske slojeve piste.

68

aerodromska pista u toku radova

LIPEX Križanićeva 12a 11000 Beograd tel/fax: +381 11 26 88 413 26 88 816 mob: +381 63 359 314 359 316

aerodromska pista u Rigi, Litvanija www.build.rs

lipex@eunet.rs tensar@tensar.uk www.lipex.co.rs www.tensar-international.com

promo MIKOTERM – 15 GODINA USPEŠNOG POSLOVANJA I MNOŠTVO KREATIVNIH REŠENJA U OBLASTI GREJANJA

autor: Vladimir Ivanović

Kvalitet i dizajn oduvek su bili prioriteti u poslovanju firme Mikoterm. Uz korektan odnos prema partnerima i krajnjim kupcima, za preko 16 godina postojanja Mikoterm je zauzeo značajno mesto na tržištu Srbije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore...

Društvo za proizvodnju, inženjering i marketing Mikoterm d.o.o. osnovano je 1994. godine i 100% je u privatnom vlasništvu.

Kao jedno od poslednjih preduzeća koja su počela da proizvode opremu za grejanje, za veoma kratko vreme, novim rešenjima i veoma atraktivnim dizajnom, pridobili su simpatije krajnjih kupaca i montažera.

Naravno, kvalitet nikada nije bio sporan što pokazuje i 15 godina opstanka na tržištu.

Uvek su se trudili da krajnje korisnike upoznamo sa novim sistemima, kao i sa mnogim mogućnostima uštede deo energije. Samo dva primera su: akumulaciono grejanje i solarna energija.

Akumulaciono grejanje Akumulaciono grejanje je jedan od najekonomičnijih vidova grejanja u koji je moguće uključiti i postojeću opremu. Osnovni energent je struja koja se koristi u noćnom periodu po četiri puta jeftinijoj ceni.

Sa tako smanjenim izdacima za električnu energiju i primenom niskotemperaturnog sistema (podnog ili radijatorskog grejanja vođenog po spoljnoj temperaturi), uštedećemo još jedan deo tako uložene energije.

Ako se ovaj sistem kombinuje sa solarnim sistemom, može se postići još veća ušteda i u letnjem periodu obezbediti velika količina sanitarne tople vode koja može da podmiri čak i potrebe manjih bazena.

Automatika za kontrolu i upravljanje radom gorionika U sebi ima radni termostat, termometar i nalegajući termostat kao i sve sigurnosne elemente

70

Blok kotao Compact (sa donjim izvodima) snage 6-18kW

Iskustvo i ambicije Ove godine preduzeće je ušlo u postupak dobijanja CE znaka i postaće jedna od prvih firmi koja će dobiti CE znak za električne kotlove. Na ovaj potez odlučili su se zbog velikog interesovanja zemalja Evropske unije za naše uređaje. Tokom 2010. godine počeo je izvoz u Rumuniju, Slovačku, Poljsku...

Blok kotao Compact (sa gornjim izvodima) snage 6-24kW

Što se tiče domaćeg tržišta,iz Mikoterma kažu da drže primat sa svim svojim proizvodima.

Vrhunski kvalitet rezultat je saradnje sa velikim evropskim proizvođačima komponenti kao što su: Danffos, Wilo, Finder, Končar, ali i domaćim: Magnohrom i NS Radijatori...

Naše proizvode možete naći na celoj teritoriji Srbije kod svih veletrgovina i u radnjama koje prodaju materijal za grejanje.

Dugogodišnje iskustvo nam daje za pravo da predlažemo ili kritikujemo pojedina rešenja u grejanju jer smo dokazali da umemo da napravimo proizvod koji je u potpunosti svetskog kvaliteta. Od objekata u kojima su ugrađeni naši uređaji izdvojili bismo sledeće: Delta City Beograd, stambeno poslovni kompleks Univerzitetski grad Beograd, Metro, Merkator, Tempo centri i veliki broj stambenih jedinica širom Srbije.

I u budućnosti ćemo nastaviti da unapređujemo kvalitet proizvoda i da svake godine naše krajnje kupce iznenadimo nekim novim proizvodom ■

Diferencijalni termostat Solar sa automatskom regulacijom diferencije

Eliminator kamenca Q50

Odlikuje se većim stepenom iskorišćenja od svih do sada poznatih uređaja na tržištu

Uređaj za otklanjanje kamenca iz sanitarne vode i iz instalacija kapaciteta do 50 litara/čas

www.build.rs

Električni kotao TK24 (zidni) snage 6-24kW

Električni kotao TK24 (podni) snage 36-60kW

Proizvodni program čine još i: • El. kotlovi 60-1.000kW podni • Kombinovani izmenjivači toplote • Automatike za kontrolu sistema grejanja • Protočni bojleri (uskoro)

MIKOTERM Sinđelićeva 4 18205 Niška Banja tel/fax: +381 18 4542 002 www.mikoterm.com

NOVO ČITANJE URBANIZMA

ODRŽIVI RAZVOJ

DOSLOVCE Uređenje gradova za više od polovine stanovnika na planeti zapravo predstavlja uređenje životne sredine. Odavno smo prešli prag kada su gradovi bili samo tačke koncentracije stanovnika, trgovine, industrije i saobraćaja, iz kojih je lako bilo otići i u koje je lako bilo doći, dopremiti ili otpremiti.

Danas je jednostavno nemoguće ispratiti održivi razvoj u milionskim gradovima bez velikih rezova". Sve je više onih " koji upozoravaju da se situacija u gradovima mora promeniti do te mere da moramo redefinisati i iznova postaviti principe urbanog razvoja. Gradovi se rasprostiru toliko da više nije moguće nadomestiti klimatske uslove drvoredima ili parkovima, već se sve više insistira na gradnji zelenih krovova kao površina koje predstavljaju integraciju urbane sredine i prirodnih staništa, i to, bez ikakvih negativnih uticaja na komfor ili kvalitet gradnje, čak naprotiv. Takođe, mnogi podsećaju na značaj lokalne proizvodnje svega, pa i hrane.

U gradovima koji se prostiru kilometrima u krug ovo znači stvaranje urbanog okruženja koje treba da pomiri suprotstavljene" funkcije poslovanja, saobraćaja, stanovanja " i poljoprivrede. Dovoljno je zamisliti šta treba da se desi, pa da u našim gradovima počnemo da proizvodimo bar deo hrane koju danas uvozimo iz kine, poljske, španije, brazila, pa da bude jasnije koliko smo daleko od ovog scenarija... ključ za uspeh pre svega jeste saobraćajna komunikacija – problem sa kojim se borimo sa malo, ili bez ikakvog uspeha. Ne treba sanjati o gigantskim investicijama, ali ne treba se ni držati istih poznatih rešenja" koja su nas i dovela ovde gde smo danas... " www.build.rs

priredio:

živeti u zelenom – zenergija – graditi zeleno

leto 2010

energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade –

pejzaža – održivi

Mladen Bogićević 71

energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe sportske površine – obnovljivi izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba

osnove i karakteristike Urbana poljoprivreda (urban agriculture) je poljoprivredna grana koja se odnosi na uzgajanje, preradu i distribuciju hrane u naseljenim mestima, ili u njihovoj neposrednoj blizini. Ona može biti povezana i sa hortikulturom, uzgajanjem životinja, zasadom drveća sa voćem, akvakulturama, itd. Urbana agrokultura može biti motivisana željom za zaradom, ali i običnim hobijem u urbanim sredinama.

Takođe, može biti primenjena kao strategija za zapošljavanje ljudi, smanjenje stope kriminala, i poboljšanja uslova života u gradovima. Ona doprinosi kvalitetu lanca hrane na dva načina: • povećava količinu dostupne hrane za ljude u gradovima • obezbeđuje sveže voće, povrće i meso za stanovnike gradova.

održivi razvoj gradova

urbana agrokultura Urbana poljoprivreda (urban agriculture) je poljoprivredna grana koja se odnosi na uzgajanje, preradu i distribuciju hrane u, ili u neposrednoj blizini naseljenih mesta. Ona može biti povezana i sa hortikulturom, uzgajanjem životinja, zasadom voćnjaka, akvakulturama, itd. Osnovna karakteristika urbane agrokulture jeste lokalna proizvodnja hrane za lokalnu upotrebu – zatvoren sistem snabdevanja u okviru lokalne zajednice koji pruža mnogo prednosti: rekultivacija neuređenih gradskih površina, zapošljavanje stanovništva, više hrane i zdravija ishrana, povećanje ekonomske moći grada i njegovih stanovnika, jače Xero Project veze među stanovnicima...

Uobičajen način uzgajanja jeste biointezivni metod – način uzgajanja kojim, na što manjoj površini, treba da se proizvede što više organske hrane. Cilj ovakvog metoda je dugoročna održiva poljoprivreda na principu zatvorenog sistema. Na sličan način može se primenjivati i na manjim komercijalnim farmama.

Power Garden, Kuba

Činjenice o gradovima koje govore u prilog urbane agrokulture: • preko 50% svetske populacije živi u gradovima • 800 miliona ljudi bavi se poljoprivredom i hrani stanovništvo u gradovima • siromašno stanovništvo troši od 40 do 60% svojih prihoda za kupovinu hrane • do 2015. godine oko 26 gradova sveta imaće više od 10 miliona stanovnika • gradu od 10 miliona stanovnika svakog dana potrebno je 6.000 tona hrane.

URBANA AGROKULTURA – PRIMERI

Još u antičkoj Persiji organski otpad iz gradova korišćen je za urbanu poljoprivredu.

Maču Pikču je poznat primer ponovne upotrebe vode za irigaciju zelenih terasa za proizvodnju hrane. Tokom svetskih ratova u SAD, Kanadi i Velikoj Britaniji primenjivan je koncept zvan Victory Garden (bašta pobede) – sađenje hrane na privatnim parcelama ali i u javnim parkovima.

U Nemačkoj se početkom 19. veka pojavio sistem baštovanstva na parcelama od 400 do 500m2 koje su date na korišćenje pojedincima za malu ili nikakvu naknadu – allotment. Pored ovoga, drugi sistem koji se danas primenjuje za proizvodnju hrane u urbanim sredinama jeste zajedničko baštovanstvo – na određenim parcelama hranu može uzgajati više korisnika (community gardening). P-Patch je poznati koncept ove vrste karakterističan za Sijetl, SAD. ■

72

Čikago

Urbana agrokultura kao nosilac održivog razvoja gradova Organizacija za hranu i poljoprivredu pri UN – FAO (Food and Agriculture Organization) urbanu agrokulturu definiše kao: Industriju koja proizvodi, prerađuje i prodaje hranu i gorivo, najvećim delom orijentisanu na zadovoljavanje dnevnih potreba korisnika u naseljenim mestima, i to na zemlji i uz upotrebu vode koja je dostupna u tim istim urbanim i suburbanim sredinama, korišćenjem i ponovnom upotrebom prirodnih izvora sirovina i otpada za uzgajanje useva i domaćih životinja.

Savet za poljoprivredu, nauku i tehnologiju (CAST) je međunarodni konzorcijum naučnika i profesionalaca sa sedištem u Ames-u, Ajova, SAD. U svoju definiciju urbane poljoprivrede ova organizacija uključuje i aspekte zdravije životne sredine i uticaj na kvalitet života i zdravlje ljudi. www.build.rs

Grant Park, Čikago

Danas su sve češći primeri da se urbanistički projekti rešavaju tako da implementiraju urbanu agrokulturu, što je u skladu sa principima održivog razvoja. Urbana agrokultura u velikoj meri doprinosi, kako kvalitetu hrane koja je uzgajana u lokalnoj klimi za lokalno stanovništvo, tako i bezbednosti hrane koja za daleko kraće vreme dolazi do korisnika.

Urbana i suburbana agrokultura (UPA – eng.) doprinosi ekonomskom rastu grada kroz proizvodnju, preradu, pakovanje i distribuciju prehrambene robe, ali i posredno, kroz očuvanje ekonomske moći stanovništva kroz uštede.

Ovaj proces pokreće i druge grane privrede (proizvodnja humusa, građevinske pripreme površina za uzgoj hrane, itd), i otvara nova, lokalna, radna mesta. Ovo, zatim, doprinosi smanjenju cene hrane usled manjeg transporta ali i dostupnosti sveže hrane za stanovništvo u gradovima.

ejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda ašte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi

Na ovaj način urbana agrokultura doprinosi ekonomskoj moći grada jer se pare ne odlivaju za dopremanje ili uvoz prehrambenih proizvoda. Stanovništvu ostaje više novca za kupovinu proizvoda koje ne mogu napraviti sami, a još jedna od prednosti lokalnog bavljenja poljoprivredom jeste i stvaranje boljih okolnosti za podizanje porodice, jer roditelji mogu ostati aktivni na poslu u neposrednoj blizini male dece.

Priroda u gradovima

Proizvodnja hrane u gradovima i predgrađima pruža čitav spektar prednosti za lokalno stanovništvo; kvalitetnija ishrana, zapošljavanje u delatnosti koja ima malo ili nimalo rizika na radnom mestu, uzgajanje hrane za sopstvenu upotrebu, uspostavljanje jačih društvenih veza među stanovnicima, itd.

Postoji i ona stara da ništa nije ukusnije od plodova iz sopstvene bašte... Iako je reč o subjektivnoj tvrdnji, činjenica je da možete da znate šta ste koristili da proizvedete hranu, što nikada nije slučaj sa hranom koju kupujete u supermarketima, pa čak i na pijaci.

Lokalno uzgajanje hrane, ne samo da pospešuje ekonomiju gradova i ekonomski položaj lokalnog stanovništva, već u velikoj meri utiče i na ekonomsku snagu države, ali i ekološku sliku planete. Naime, danas je za svaki proizvod prosek dužine transporta preko 2.000km, pri čemu se oslobađaju štetni gasovi usled sagorevanja fosilnih goriva.

Kalifornija

Bruklin, NJujork

Belgija

Bruklin, Njujork

U mnogim delovima sveta izdvaja se kao posebna prednost to što ova grana privrede otvara radna mesta za nezaposlenu žensku populaciju, koja je mahom marginalizovana u okvirima formalnog ekonomskog sistema u gradovima. Dovoljno je pogledati pri(od)sustvo žena u projektima finansiranim od strane grada: izgradnja infrastrukure ili javnih objekata.

Naravno, zemljište u gradovima može biti zagađeno putem vazduha, padavina, otpadnih voda, itd. Međutim, svako zemljište se može testirati na prisustvo opasnih materija, i postoje načini za rešavanje problema ove vrste, od zasada biljaka koje će zemljište prečistiti, do većih zahvata poput izolacije plodnog sloja zemlje od kontaminiranog zemljišta.

S obzirom da se korišćenje urbanih površina najčešće odnosi na zemljište i površine koje nisu u vlasništvu korisnika (krovovi garaža, javnih, industrijskih, poslovnih i stambenih zgrada, nasipi, zelene površine, itd), javljaju se problemi u smislu pravne regulative. Iz tog razloga organizacije koje popularizuju ovu granu privrede objavljuju brošure koje treba da pomognu lokalnim samoupravama da reše ove probleme (jedna od njih je i Vodič za uređenje regulative u oblasti urbane agrokulture – Guidelines for Municipal Policymaking on Urban Agriculture, IDCR i FAO).

Ukoliko se odlučimo da grad projektujemo u skladu sa konceptom lokalne proizvodnje hrane, prednosti postaju još brojnije. Formiranje vertikalnih bašti uticaće pozitivno na klimu u objektu uz koji je postavljena, otvoriće mogućnost za akumulaciju i prečišćavanje atmosferskih voda koje dalje mogu služiti za navodnjavanje, kao tehnička voda za objekat, ili čak i kao pijaća voda. Primenom ovog koncepta na ceo grad rasterećuje se vodovodna i kanalizaciona infrastruktura, umanjuje se efekat vrelih ostrva, smanjuje se zagađenje vazduha i unapređuje kvalitet životne sredine. www.build.rs

stvaranje potrebne infrastrukture za proizvodnju hrane u urbanim sredinama Stvaranje lokalne infrastrukture za uzgajanje hrane u urbanim sredinama podrazumeva stvaranje prostornih uslova i distributivne mreže od proizvođača do potrošača. Za obezbeđivanje prostornih uslova primenjuju se uglavnom dva pomenuta modela: zajedničko uzgajanje hrane koje znači parcelu na kojoj radi više korisnika, ili allotment model gde se određena površina podeli na manje parcele koje korisnici samostalno obrađuju, uz zajedničko korišćenje ostave za alat i sl.

Sledeći korak jeste obezbediti mesto gde će proizvođači moći prodavati svoje proizvode: pijace, lanci samoposluga i supermarketa, ali i omogućiti im neposredne kontakte sa restoranima, hotelima, itd. Treba podsticati i udruživanje više proizvođača kako bi mogli da postignu kontinuirani tok isporuke robe, i samim tim, poverenje kod kupaca. Naravno, lokalnu proizvodnju hrane treba podsticati i kampanjama, urbanističkim projektima, projektima rekonstrukcije krovova zgrada svih tipova (škola, bolnica, javnih ustanova, ali i hotela, industrijskih objekata i sl), i naročito kroz projekte novogradnje.

Nezavisnost, u smislu resursa, energije, hrane i vode, čine osnovu bezbednosti i ekonomskog potencijala svake države.

Ne moraju da postoje posebna ulaganja, ali mora da postoji sluh i prostor za razvoj strategije koja će otvoriti put razvoju urbane poljoprivrede u nekom gradu ili državi. Postoji li kod nas? ■ LOGIČAN NASTAVAK PRIČE...

Na stranicama Build magazina pisali smo o mnogim temama koje idu rame uz rame sa urbanom agrokulturom.

Kada ovde dodamo i tekstove, odnosno teme, koje smo objavljivali na portalu Gradjevinarstvo.rs, dobija se jasnija slika o novim uglovima posmatranja održivog razvoja gradova: • ušteda vode, ponovna upotreba i prečišćavanje otpadnih voda • ozelenjavanje krovova • uticaj zelenila na urbanu sredinu • efekat vrelih ostrva (heat island effect) • toaleti za kompostiranje • teški metali i zagađenje zemljišta • otvorene vodene površine, itd.

Podsetićemo samo da zeleni krovovi štite izolacione slojeve, apsorbuju atmosferske vode i u velikoj meri doprinose povoljnoj klimi u objektu. Zelena je trava, ali, zeleno je i povrće... ■

73

energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe sportske površine – obnovljivi izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba

– Morali smo da napravimo grad, ne za poslovanje i automobile, već za decu i samim tim za sve ljude – rekao je jedan 2001. godine u Džakarti, Indonezija, Enrique Penalosa, tada već bivši gradonačelnik Bogote, Kolumbija – Umesto da gradimo auto-puteve, ograničili smo automobilski saobraćaj... Investirali smo u visokokvalitetne trotoare, pešačke ulice, parkove, biciklističke staze, biblioteke, oslobodili smo se hiljada reklamnih tabli i zasadili drveće... Svi naši svakodnevni napori imaju samo jedan cilj: sreću stanovnika Bogote...

Zvuči kao politička propaganda, ali, reč je o Bogoti u kojoj ste ne tako davno mogli biti kidnapovani ili ubijeni čak i ako ste samo nemi posmatrač haosa koji se dešava na ulicama. Reč je o gradu u zemlji u kojoj decenijama besni građanski rat između vladinih trupa i gerile, paralelno sa neprestanim sukobima države sa narko-kartelima, gradu koji su gušile ogromne saobraćajne gužve i zagađenje vazduha...

Ali, to je i Bogota koju su od 1995. godine vodila dva veoma neobična gradonačelnika, Enrique Penalosa i Antanus Mockus.

Ova dva čoveka učinila su da grad od šest miliona stanovnika (po zvaničnom sajtu grada) i pored svih problema pronađe svoj model uspešnog razvoja.

Magija Mockus-a Bogota je do ranih 1990.-ih bila poznata kao jedan od najnesigurnijih gradova u svetu. Godine 1993. bilo je 4.352 ubistva (81 na 100.000 stanovnika), ali zahvaljujući revitalizaciji grada i konceptu integrisanja bezbednosnih faktora (Communidad Segura), usvojenom 1995. godine, danas je slika drugačija. Tokom 2007. godine u Bogoti je zabeleženo 1.401 ubistvo – 19 na 100.000 stanovnika.

Već do 2000. godine stopa ubistava opala je za 42% u odnosu na 1995. godinu. Međutim, ovo nije postignuto primenom principa nulte tolerancije, već uz primenu daleko suptilnijih i dugoročnijih rešenja, pre svega, obrazovanjem stanovništva. Obrazovanje stanovništa na primeru Bogote treba shvatiti najšire moguće, od ulaganja u obrazovanje do nikada ranije viđenih poteza gradskih vlasti...

Mockus, bivši profesor matematike, bio je prvi čovek Bogote od 1995. do 1998. godine, a zatim i od 2001. godine. Pomalo neobičnim pristupom uspeo je za samo tri godine da pokrene točak napretka. Njegov svojevrstan stil ispoljio se već u predizbornoj kampanji, najjeftinijoj u istoriji Kolumbije (samo 8.000 dolara) vođenoj pod sloganom No P – ne publicitetu, politici, partijama i novcu (plata – špan.).

74

BOGOTA NEKAD I SAD Priča o Bogoti jedan je od najsvetlijih svetskih primera revitalizacije grada sa kraja 20. veka, i kao urbanistički fenomen ide rame uz rame sa Barselonom i drugim sličnim primerima. Naravno, grad od šest miliona ljudi u državi u kojoj bukte sukobi sa gerilom i narko-kartelima, ne može izgledati kao katalonski grad na obali Mediterana, ali ono što su dva gradonačelnika uspela da urade za samo nekoliko godina predstavlja pravi podvig o kom se kod nas malo zna.

Plan razvoja njegove administracije nazvan je Formar Cuidad (Obrazujmo grad), i uključivao je sledeće: građansku kulturu, javne prostore, životnu sredinu, socijalni napredak, urbanu produktivnost i institucionalni legitimitet.

Mockus je građansku kulturu, glavni cilj njegove administracije, definisao kao: zbir navika, ponašanja, akcija i minimuma zajedničkih pravila koja stvaraju osećaj pripadnosti, doprinose harmoniji među ljudima, i vode ka poštovanju zajedničke imovine i nasleđa, kao i prepoznavanju građanskih prava i dužnosti. Vodeći se ovakvim principom njegova administracija vodila je brojne edukativne programe za stanovnike Bogote. A edukativni programi? To je posebna priča…

Možda najneverovatnija priča iz vremena Mockus-ovih mandata jeste ona da je grad plaćao ulične pantomimičare da prate i oponašaju stanovnike Bogote na ulicama. Zvuči pomalo čudnovato da ovakav potez bude deo zvanične strategije za unapređenje grada, ali, podizanje svesti kod ljudi nikada ne ide brže nego kad uoče sopstvene mane kod drugih.

Ipak, nisu svi programi bili tako popularni.

Mockus je na sve načine pokušavao da menja navike stanovništva u vezi sa alkoholom, nošenjem oružj, i igranjem sa vatrometom.

Proizvodnja i prodaja vatrometa su zabranjeni, a alkohol se mogao kupiti do jedan sat po ponoći. Na kraju, procenat uspešnosti ovih kampanja dao je rezultate od 77 do 92%.

Zbog Mockus-ovog (neuspešnog) pokušaja kandidature za predsednika države, priliku da vodi grad dobio je Penalosa. Ipak, Mockus je ponovo izabran 2001. godine, a poznavaoci prilika zaslugu za ovo vide u neobičnom performansu – okupao se u gradskoj fontani, u pratnji medija, tražeći oproštaj od stanovnika Bogote za to što je zbog svojih ambicija napustio mesto gradonačelnika. Pomalo nekonvencionalno, ali, dovoljno efektno za prestonicu Kolumbije i novi mandat. www.build.rs

Penalosa – ekonomija u zemlji kokaina ...No, u gradu koji ima daleko ozbiljnijih problema nema se vremena za konvencionalnosti. Pre svega, Bogota se nalazi u Kolumbiji, zemlji sa stopom nezaposlenosti od oko 20%, sa preko 50% stanovništva koje živi ispod granice siromaštva, zemlji sa opadanjem izvoza (ako se ne računa izvoz opijata), i neprestanim političkim potresima. Životna sredina je ugrožena sijasetom problema, najviše deforestacijom (uništavanjem šuma), upotrebom pesticida i zagađenjem vazduha. Ovaj poslednji problem naročito je primetan u Bogoti.

Zatim, tu su i uobičajeni problemi za gradove Latinske Amerike... Neplansko rasprostiranje gradova dovelo je do razvoja siromašnih predgrađa (slum) od kojih najveći broj nema osnovnu infrastrukturu.

Pored ovoga, neplansko naseljavanje učinilo je da infrastruktura jezgra grada nema dovoljne kapacitete za veći broj stanovnika, pa se javljaju problemi sa otpadnim vodama, ozbiljna zagađenja podzemnih voda i povremeni problemi sa distribucijom pijaće vode.

Takođe, najveći gradovi Latinske Amerike, poput Meksiko Sitija i Sao Paola, imaju veliki problem sa zagađenjem vazduha i jednom od najvećih koncentracija smoga na svetu, pre svega od automobila koji zakrčuju grad, ali i zbog industrije i zastarelih tehnologija.

Ovo su okolnosti u kojima su Mockus i Penalosa preuzeli političku odgovornost u Bogoti. Penalosa je zanimanje za urbanizam nasledio od oca, eksperta za stanovanje pri Ujedinjenim nacijama, i čim je preuzeo vlast započeo je sa skoro opsesivnom reformom gradskog javnog prevoza (Transmilenio). Paralelno sa tim, počela je i izgradnja gradske mreže biciklističkih staza koja će postati još jedna karakteristika Bogote.

ejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda ašte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi

Penalosa je proglasio tzv. Rat protiv automobila, uveo restrikcije za kola u saobraćajnom špicu i smanjio saobraćajne gužve za 40%.

Zatim je izdejstvovao da Skupština grada poveća takse za gorivo i polovina tako prikupljenih sredstava uložena je u gradske autobuse koji prevoze preko pola miliona ljudi dnevno.

– Svake nedelje zatvorimo 120km glavnih gradskih saobraćajnica za vozila tokom sedam sati – objašnjavao je Penelosa formulu za uspeh – Milion i po ljudi svih uzrasta tada voze bicikle, trče, sreću se i uživaju u svom gradu. Za Božić zatvorimo ulice na celu noć i tri miliona ljudi dođe da vidi svečanu rasvetu i da zajedno proslavi praznik.

Ipak, glavni uspeh bio je smanjenje troškova same gradske uprave. Do 1994. godine, preko 45% budžeta grada gutali su organizacioni troškovi (1992. godine iznosili su 52% budžeta). Od 1995. godine oni su bili u stalnom opadanju i već 1999. godine spušteni su na samo 20% ukupnog budžeta. Sa druge strane, gradske investicije su od 1992. do 1999. godine porasle sa 30% na 75% budžeta.

Za sve ove uspehe zaslužan je i period od 1992. do 1994. godine kada je gradonačelnik bio Jaime Castro. Njegova administracija obezbedila je veću autonomiju za gradonačelnika i uspela donekle da inicira sređivanje gradskih finansija. Mockus i Penelosa iskoristilu su naročito prvu prednost.

Biklisti i pešaci na ulicama Bogote

Za vreme njegovog mandata oko 800 miliona dolara uloženo je u infrastrukturu, i to na takav način da su promenu osetili i najugroženiji stanovnici grada, njih oko 650.000. Duplirana su izdvajanja za obrazovanje i broj studenata se popeo na 140.000 do 2000. godine, što je bilo povećanje za 30% u odnosu na raniji period.

Paralelno sa razvojem jačala je i ekonomija grada. Od 1.255 milijardi dolara 1997. godine, prihodi su već 2000. godine bili skoro udvostručeni – na 2.461 milijardu dolara.

Jačanju gradske ekonomije najviše je doprinela taksa na gorivo za automobile, pojednostavljenje obračunavanja nekih poreza, povećanje taksi u oblasti nekretnina koje su u međuvremenu dobile na vrednosti usled bolje infrastrukture, prilagođavanje tarifa javnog prevoza, itd.

Dodatno, država je finansirala 52% formiranja novog gradskog prevoza. Povećanje poreza na gorivo sa 14 na 20% ulivalo je u gradsku kasu svake godine po 20 miliona dolara, novac koji je zatim korišćen za uličnu infrastrukturu i poboljšanje javnog prevoza.

Zatim je usledila i prodaja akcija u preduzeću za telekomunikacije (Telecomunicaciones de Bogota), što je donelo dodatnu injekciju od 646 miliona dolara.

Budući da nisu poticali iz partija koje su se dugo smenjivale na vlasti imali su slobodu da formiraju svoju administraciju ne vodeći se zaslugama partijskih kolega već sposobnostima pojedinaca.

Tako su uspeli oko sebe da okupe veliki broj mladih obrazovanih ljudi i profesionalaca, uz veliki broj žena, što svakako nije bila karakteristika tradicionalne latinoameričke politike. Posledice su bile smanjenje korupcije, povećana efikasnost službenika i bolja komunikacija vlasti sa privatnim sektorom.

Dva čoveka za milione ljudi Dok je Penalosa dobio poverenje zahvaljujući svojim vizijama, Mockus za svoje vođenje grada najviše može da zahvali svojoj blesavosti. Tokom prvog mandata šetao je ulicama u crvenim i plavim trikoima kao Super građanin, dajući prolaznicima savete o ponašanju. Započeo je TV-kampanju za čuvanje vode reklamom u kojoj se pojavljuje pod tušem. Drugu kampanju, 2001. godine, vodio je skoro isključivo na platformi zasnovanoj na problemima saobraćaja, podsticao je ljude da se okruže ljubavlju i učinio je dosta na smanjenju korupcije u redovima policije. www.build.rs

Metode jesu bile prilično neobične, ali su rezultati bili impresivni. Prema New York Times-u, Bogota je već 2002. godine bila bezbednija od Karakasa i Rio de Žaneira, ali i od glavnog grada SAD Vašingtona, Baltimora, itd.

Godine 2000. Penalosa je dobio nagradu Stockholm Challenge Award za organizovanje Dana bez automobila - najvećeg i najuspešnijeg događaja te vrste u svetu. Nagrada je Bogotu stavila u žižu, pa su Ujedinjene nacije, u saradnji sa mnogim drugim organizacijama (npr. Dan zemlje), osnovale radionicu u Bogoti na koju dolaze gradonačelnici zainteresovani da u svojim gradovima organizuju događaj ove vrste.

Transmilenio prednost javnom prevozu

Početkom 1990.-ih Penalosa je rekao da je Bogota grad koji mrze njeni stanovnici, koji se oseća nemoćno i od budućnosti očekuje samo gore i gore stanje. Međutim, ni punu deceniju kasnije, stvari kao da nisu mogle u većoj meri biti drugačije.

Penalosa kaže da je promena saobraćajne kulture (javni prevoz i pune ulice) transformisala gradske javne prostore.

Osnovna karakteristika Bogote jesu pune ulice. Nekada je ovo značilo zakrčenje grada automobilima, dok su trotoari ostajali pusti i na njima je cvetao kriminal. Zatim su uređeni trotoari, parkovi, javne površine i biciklističke staze, javni prevoz zamenio je individualni, i ulice su preplavili pešaci i biciklisti. Stopa kriminala je opadala kako je broj pešaka i biciklista rastao, a opšta sigurnost građana i imovine lagano je rasla od centra ka periferiji. Ovo je pratio i rast cena nekretnina, što je zatim omogućilo povećanje poreza i dalje ulaganje u javni saobraćaj i uređenje grada.

Da bi se stvari pokrenule, ponekada su potrebni odlučni potezi. Da bi oni imali smisla, mora ih sprovoditi neko ko razume svoj grad, i živi sa njim i u njemu.

Zahvaljujući takvoj dvojici ljudi Bogota je konačno počela da živi kao koliko-toliko uređen grad. U svakom slučaju, daleko srećniji nego što je bio pre ■

75

energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe sportske površine – obnovljivi izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba

No.10 - Metro u Kopenhagenu

Metro u Kopenhagenu, glavnom gradu Danske, završen je 2002. godine i povezan je sa železničkim sistemom S-train koji povezuje glavni grad sa predgrađima i ostatkom države. Pored metroa, Kopenhagen ima i javne bicikle koji se iznajmljuju tako što ostavite novac i dobijete ga nazad kada vratite bicikl. U 2006. godini ovaj metro imao je procenat pouzdanosti od 98-99% sa putničkim vagonima koji su poznati po svojoj higijeni što je direktno povezano sa izuzetno visokim stepenom kulture Danaca. Metro se oslanja na automatski sistem zaustavljanja - ATS (Automated Train System) koji putem računara upravlja celim sistemom na bezbedniji i efikasniji način.

Top 10 najboljih sistema javnog prevoza Javni prevoz je ključ za uspešno rešenje saobraćaja u velikim gradovima. Individualni prevoz automobilima podrazumeva prateću infrastrukturu (auto-puteve, obilaznice, parking mesta, itd), saobraćajne gužve, zagađenje vazduha i zagađenje bukom, probleme sa postojećom putnom i uličnom infrastrukturom koja treba da primi veće opterećenje sa porastom broja stanovnika, itd... Za to vreme, Beograd se godinama dvoumi da li će sistemu javnog prevoza biti pridodat i laki šinski metro ili istinska podzemna gradska železnica (zastupnici klasičnog metroa u Beogradu laki šinski metro smatraju nekom vrstom tramvaja).

Tema javnog prevoza čini okosnicu funkcionalnog grada i zato vam predstavljamo ukupno jedanaest najboljih primera sistema javnog prevoza u svetu po izboru sajta AskMen.

No.9 - U-Bahn, Berlin

Podzemnu železnicu u Berlinu čini 132km tunela. Metro je povezan sa S-Bahn-om, nadzemnom železnicom koja povezuje Berlin sa drugim delovima Nemačke.

Kompletna mreža tunela ima dostupnost mrežama operatera mobilne telefonije.

Voz u stanicu stiže na svakih dva do pet minuta, kako u špicu, tako i van njega.

Kopenhagen

Berlin

Hong Kong

Njujork

No.8 - Hong Kong MTR

Oko 90% transporta ljudi u Hong Kongu odvija se javnim prevozom, a najveći deo upravo u metrou – MTR (Mass Transit Railway). Metroom dugim 172km dnevno se vozi oko 7 miliona ljudi, a vozovi su poznati po svojoj tačnosti. Vrata vagona imaju platforme koje povećavaju bezbednost za putnike koji ulaze u voz. Poznata je opcija kupovine Octopus Card-a, kartice kojom putnik limitira iznos koji će potrošiti za prevoz, parking, brzu hranu na metro stanicama, itd. Takođe, obezbeđena je i puna pokrivenost 3G mrežom za mobilne telefone i računare.

Počasno mesto – Portland, Oregon Ovo je jedan od najinovativnijih sistema javnog prevoza u SAD. Čine ga autobusi poznati po tačnosti, laka železnica, tramvaji i žičara. u centralnoj gradskoj zoni prevoz autobusima je besplatan. Grad je poznat i po razvijenom biciklizmu i dobroj pokrivenosti biciklističkim stazama.

Pored sopstvenih bicikala, stanovnici i posetioci mogu da se voze i biciklima u sastavu sistema javnog prevoza ■

portland

76

No.7 – Metro u Njujorku

No.5 – Metro u Seulu

Njujorški metro je jedna od ikona grada, poput Kipa slobode. Star je preko 100 godina i danas ima ukupno 375km pruge. U sistemu paralelno postoje i ekspresne linije, a metro radi svakog sata svakog dana u godini. Nakon 11. septembra bezbednost u metrou je znatno povećana, a zajedno sa njom i higijena (bio je poznat i po grafitima).

Sistem dnevno koristi 4,5 miliona ljudi.

Metropolitan metro u Seulu dnevno preveze 8 miliona putnika linijama dugim 287km koje su povezane sa autobuskim javnim prevozom. Ovaj metro je posebno poznat po odnosu prema putnicima: redovna obaveštenja na LED ekranima (i na engleskom jeziku), Wi-Fi mreža, roboti koji daju informacije, itd. Nije ni čudo jer Južna Koreja planira da u periodu 2015-2020. godina ima robota u svakom domaćinstvu i njihovo postavljanje u metrou je samo veliki test za ovu ideju.

No.6 – metro u Parizu

Pored 110 godina tradicije i 214km šina sa najkraćim stanicama na svetu, pariski Metropolitan metro odlikuje i najveća metro stanica na svetu – Chatelet les Halles.

Dnevno se njime vozi 4,5 miliona ljudi, a pokriva veću oblast od one koju putnici mogu koristiti uz pomoć Navigo card-a (kartice za naplatu). Sistem javnog prevoza u Parizu obuhvata i autobuse, brzu železnicu (RER) ka predgrađima, ali i Velib – sistem javnog prevoza biciklima.Autobusi imaju prednost u odnosu na individualni prevoz automobilima, dok neki smatraju da metro nije pouzdan kao u nekim drugim gradovima, naročito kada se dese već tradicionalni štrajkovi francuskih radnika. www.build.rs

No.4 – Tube u Londonu

Tube (tjub), čuveni londonski metro, najstariji je i najduži na svetu – ukupna dužina podzemnih linija ima 400km. U 2007. godini zabeleženo je da je ovaj metro prevezao preko milijardu putnika. Metro je povezan sa drugim železničkim sistemima van grada, uključujući i Docklands Light Railway (laka železnica) koja putnike vozi pored Temze. Tube karakterišu tapacirana sedišta, LED ekrani za informacije, ali i povremena kašnjenja. Naravno, metro je pokriven poznatim Londonskim sistemom CCTV kamera koje pokrivaju ceo grad.

ejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda ašte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi

No.3 - Taipei MRT

Metro u Tajpeju, Tajvan, jedan je od najskupljih izgrađenih metroa na svetu.

Ipak, ovo se isplatilo jer već tri godine on biva ocenjen kao najbolji metro na svetu po bezbednosti, pouzdanosti i kvalitetu.

MRT pruža putnicima informacije na četiri jezika. U metrou (na stanicama i u vozovima) zabranjeno je pušenje, jelo, pa čak i žvakanje žvakaćih guma. Putnici su ovom metrou dali ocenu 95,5% za urednost. Pored metroa, sistem javnog prevoza Tajpeja uključuje i sistem žičara ukupne dužine preko 4km koja dnevno prevezu 1,1 milion putnika na relaciji zoološki vrt – predgrađe Maokong.

big dig

Ipak, možda najbolja odlika moskovskog metroa jeste efikasnost. Mnogi ga smatraju najboljim na svetu jer nekada stiže i po 40 vozova za sat vremena. Pored svega, ovaj metro je poznat i po malom broju nesreća te za mnoge predstavlja najbolji metro na svetu.

Big Dig (velika rupa), nezvanično je ime projekta izgradnje tunela u Bostonu koji je trebalo da izmesti auto-put 93 iz centra grada. Ukupna dužina ove saobraćajnice ispod Bostona iznosi 5,6km, a projekat je pratila i izgradnja tunela Ted Williams (veza auto-puta 90 sa aerodromom), most preko reke Charles i “zelena staza” Rose Kennedy Greenway na mestu nekadašnje trase auto-puta I-93.

Greenway, Boston Pariz

Seul

London

Tajpej

No.2 – Moskovski metro

No.1 - Metropolitan metro, Tokio

Ovo je jedan od najstarijih sistema podzemne gradske železnice i jedan od najopterećenijih na svetu - preveze preko 7,5 miliona putnika svakog dana. Metro u Moskvi ima ukupnu dužinu linija od 293km a poznat je po reprezentativnim stanicama koje odlikuje visok stepen higijene ali i arhitektura koju vredi videti.

Podzemna železnica u Tokiju preveze 8 miliona putnika dnevno, a deo je velike železničke mreže ukupne dužine 27.270km.

Sedišta u vozovima imaju grejače, obaveštenja su na japanskom i engleskom, a priča se da je nemoguće ugledati otpatke.

Šangajski metro – sastoji se od klasične podzemne i lake železnice. Otvoren je 1995. godine i danas je jedan od najsavremenijih sistema sa najbržim razvitkom na svetu. Ima 268 stanica i preko 420km pruga što je ujedno i najduži sistem gradskih pruga na svetu. Tokom 2009. godine dnevno je prevozio 3,56 miliona putnika a 6. jula ove godine, zabeležen je rekord od 6,46 miliona ljudi ■

Šangaj

Tokio

Tokijski metro poznat je po preciznosti, odustvu vandalizma i zločina, a na peronima su obeležena mesta gde će se naći vrata voza kada se zaustavi u stanici. Ipak, dešavaju se i čuvene scene poznate sa YouTube-a: u špicu, radnici sa belim rukavicama bukvalno će vas gurati u prepune vagone ■

Tokio šema železnice

www.build.rs

Big Dig je bio najskuplji projekat auto-puteva u SAD. Još 1985. godine procenjeno je da će troškovi iznositi 2,8 milijardi tadašnjih dolara (što je vrednost od oko šest milijardi dolara 2006. godine), ali cena je prešla 8,08 milijardi dolara (14,6 po vrednosti iz 2006. godine).

U julu 2008. godine, Boston Globe je pisao da kamate iznose još 7 milijardi što će ukupnu cenu podići na 22 milijarde dolara a isplate zaostalih dugovanja potrajaće do 2038. godine.

Mnogi su pretpostavljali da se može desiti upravo tako nešto, a jedan kongresmen je čak pitao: zar nije jeftinije podići ceo grad umesto spustiti jedan auto-put?

Pored cene, projekat su pratila i hapšenja i naplate od preko pola milijarde dolara zbog loše izvedenih radova.

Park Rose Kennedy Greenway, otvoren 2008. godine, dug je oko 2,4km i zapravo čini niz parkova i javnih površina u centru Bostona na mestu nekadašnjeg puta I-93. On je predstavljao završnu fazu projekta Big Dig. Međutim, park još nije završen iako su do 2001. godine zvaničnici najavljivali da će se to desiti 2005. godine. Planirana je i izgradnja objekata za kulturu na ovom potezu ali su ti radovi odloženi zbog krize i izrade urbanističke analize prostora. www.rosekennedygreenway.org ■

77

promo

PRIVREMENE OGRADE I PLATNA U GRAĐEVINARSTVU

Tradicionalni i jedinstveno razvijeni mrežasti i rešetkasti proizvodi od plastike, koje nudi Sigma Promet, pružaju rešenja za uštedu u troškovima, poboljšanju produktivnosti i zaštite u poljoprivredi i pratećim delatnostima.

Privremena ograda Mreže se mogu koristiti za privremenu signalizaciju/ograđivanje u saobraćaju radi blokiranja ili preusmeravanja saobraćaja, radi obezbeđivanja mesta udesa ili putnih radova. Mreže su najjednostavnije i najjeftinije rešenje koje će u potpunosti ispuniti svoju funkciju.

Posebna pažnja posvećena je razvijanju korišćenja plastičnih mreža u građevinarstvu, arhitekturi, saobraćajnoj i ambalažnoj tehnici...

Platno za metalne privremene ograde Ovo platno čini tamnozelena, gusto pletena mreža sa rupicama za pričvršćivanje, dodatno ojačana UV stabilizatorom za zaštitu od izlaganja sunčevoj svetlosti.

Prednosti mreža za ograđivanje i signalizaciju: • lako se mogu postaviti na bilo koji potporni stub • njihova svetla narandžasta boja je veoma uočljiva • lako se uklanja i može biti ponovo korišćena • boja – oranž sa UV stabilizatorom • materijal – polietilen • mogu biti korišćene za obeležavanje regularnih ili neregularnih radnih mesta.

Dimenzije mreža iz ponude Sigma Prometa: • 1,80 x 50m • 1,50 x 50m • 1,20 x 50m • 1,00 x 50m.

78

Sigma Promet je privatno preduzeće osnovano 1991. godine u oblasti proizvodnje i prometa plastičnih mrežastih proizvoda. Menadžment i zaposleni u preduzeću imaju višegodišnje iskustvo u struci i široke međunarodne poslovne kontakte.

Dužine traka mreže mogu biti proizvoljno krojene bez rasipanja strukture materijala.

Zbog ovih karakteristika platno je upotrebljivo više puta.

Dimenzije platna za metalne privremene ograde: • 2,00 x 50m • 1,50 x 50m • 1,20 x 50m. www.build.rs

Platno za skele Za skele se koristi bela gusto pletena mreža sa mogućnostima štampe. Napravljena je od UV materijala sa rupicama duž cele dužine. Dozvoljava prolaz vazduha i svetlosti. U ponudi je dimenzija 2,50 x 50m.

Kompletna ponuda privremenih ograda firme Sigma Promet predstavljena je i na njihovom sajtu u odeljku za građevinarstvo ■

SIGMA PROMET Svetozara Markovića 104 21220 Bečej tel: +381 21 6914 941 6914 630 mob: +381 63 516 339 sigma@eunet.rs www.sigmaprom.rs

oglasi

â&#x20AC;&#x153;Frigoremontâ&#x20AC;? DOO VlaĹĄka baĹĄta 4a 11500 Obrenovac tel/fax: 011 87 20 246 mob: 064 13 62 176

Ę&#x2039;Ę&#x2013;Ę˝Ę&#x161;ĘŠĘ É¸Ę&#x203A;ĘžĘ Ę¤Ę&#x2DC;Ę&#x2013; ɲʊʼʌĘ&#x17E;Ę˝Ę&#x2013; Ę&#x2C6;Ę&#x203A;ĘĄ ĘŞĘ&#x2013;Y

Servis, remont i montaĹža rashladnih i klimatizacionih kompresora, postrojenja i opreme t ÉžĘ?Ę&#x2DC;ʤʡĘ&#x203A;ĘżĘ&#x203A; Ę&#x2122;ĘŚĘ&#x2013;ʡĘ&#x203A;Ę&#x2DC;Ę&#x17E;ĘŁĘ§Ę Ę&#x17E;ĘŤ Ę&#x2122;ĘŚĘ&#x2013;ʡĘ&#x203A;Ę&#x2DC;Ę&#x17E;ĘŁĘ§Ę Ę¤ Ę?Ę&#x2013;ĘŁĘ&#x2013;Ę¨Ę§Ę Ę&#x17E;ĘŤ Ę&#x17E; Ę&#x17E;ʣʧʨĘ&#x2013;ĘĄĘ&#x2013;ʨĘ&#x203A;ĘŚĘ§Ę Ę&#x17E;ĘŤ ĘŚĘ&#x2013;Ę&#x161;ʤĘ&#x2DC;Ę&#x2013; Ę&#x17E;Ę?Ę&#x2DC;ʤʡĘ&#x203A;ĘżĘ&#x203A; ʧĘ&#x2013;ĘŁĘ&#x2013;ĘŹĘ&#x17E;ʤʣĘ&#x17E;ĘŤ ĘŚĘ&#x2013;Ę&#x161;ʤĘ&#x2DC;Ę&#x2013; ĘŁĘ&#x2013; ʤĘ&#x2014;Ę˝Ę&#x203A;Ę Ę¨Ę&#x17E;ʢĘ&#x2013; Ę&#x2DC;Ę&#x17E;Ę§Ę¤Ę Ę¤Ę&#x2122;ĘŚĘ&#x2013;Ę&#x161;ĘżĘ&#x203A; t Ę&#x2026;ʌʤĘ&#x17E;Ę?Ę&#x2DC;ʤĘ&#x161;ĘżĘ&#x2013; Ę&#x2014;Ę&#x203A;Ę¨Ę¤ĘŁĘ§Ę Ę&#x203A; Ę&#x2122;Ę&#x2013;ĘĄĘ&#x2013;ʣʨĘ&#x203A;ĘŚĘ&#x17E;Ę˝Ę&#x203A;

www.build.rs

79

oglasi Mil Mak Group d.o.o. Beograd tel/fax: 011 228 03 96 mob: 069 510 00 07 e-mail: office@milmakgroup.com www.milmaktechnique.com • KOCOVERK grejač građevina • Švedski mobilni grejači za intenzivno zagrevanje • Izvođenje građevinskih radova u zimskim uslovima • Građevinski objekti, brodogradilišta, magacini, sportske hale, staklene bašte...

80

www.build.rs

informator građevinske industrije

building construction directory

naručite besplatan primerak (narudžbenica na sledećoj strani)

www.construction.rs www.gradjevinarstvo.rs

Infonet Group Luke Vojvodića 30, Beograd tel/fax: +381 11 25 62 004 +381 11 25 62 005 info@gradjevinarstvo.rs

Predstavljanje u BUILD magazinu Tržište Nijedan časopis nema bolju pokrivenost industrije sa najvećim obrtom kapitala u Srbiji Izdavač Renomirani izdavač sa svojom redakcijom garantuje izbor novosti i tema koje će privući veliki broj redovnih čitalaca Besplatna distribucija Izvođači radova, proizvođači materijala, trgovci, projektanti, inženjeri, preduzetnici...

BUILD magazin je jedini časopis o građevinarstvu koji ne čeka da bude kupljen, on direktno stiže do vašeg potencijalnog komitenta Internet Kompletan sadržaj predstavljen je i na www.build.rs Oglašavanje BUILD magazin vam omogućava najefektnije predstavljanje vaših proizvoda i usluga na tržištu Srbije, maksimum odnosa cena-kvalitet Infonet Group, Luke Vojvodića 30, Beograd, tel: +381 (0)11 2562 004, 2562 005 • info@build.rs

(narudžbenicu 15 čitko popuniti i poslati faksom, poštom ili elektronskom poštom) Preduzeće

narudžbenica

za naša izdanja

Ime i prezime Funkcija Adresa Mesto Telefon

(

)

Telefon

(

)

Mob. tel.

(

)

Fax

(

)

Broj zaposlenih 1 do 10 11 do 25 26 do 50 51 do 100

E-mail

101 do 500

Web

više od 500

Mat. br.

PIB Opis delatnosti

Popunite ako želite dostavu na kućnu adresu Ulica i broj Mesto DA, možete koristiti ove podatke i slati nam informacije vezane za delatnost DA, želim da dobijam besplatan primerak poslovnog magazina BUILD DA, želim da dobijam besplatan primerak kataloga Građevinarstvo i opremanje* * samo za preduzeća

m.p. tačnost podataka overava

Besplatni poslovni magazin građevinske industrije Free business construction industry magazine Topic for the next issue:

Tema narednog broja:

PUBLIC SPACES /build 16/

JAVNE POVRŠINE /build 16/

registrujte se za besplatne primerke!

Luke Vojvodića 30, Beograd • tel: 011 2562 004 • www.build.rs

graÄ&#x2018;evinarstvo

u porastu

viĹĄe od milion poseta godiĹĄnje