BUILD18

www.gradjevinarstvo.rs

broj 18 • godina V

www.build.rs

Tema broja

Elektroinstalacije i osvetljenje Buduýnost osvetljenja Sve-elektriÿni svet? arhitektura arhitektura

Verujemo u arhitekturu urbanizam urbanizam

Uliÿna borba green green build build

Urbani džepovi Šta je to „održivi“ krov?

Da li znate... ... da Build magazin četiri puta godišnje potpuno besplatno stiže na adrese svih proizvođača, distributera, uvoznika, predstavništava, ustanova, organizacija, strukovnih udruženja, lokalnih vlasti, biroa i pojedinaca u Srbiji koji su profesionalno vezani za građevinsku industriju?

Da li znate... ... da je Build magazin izuzetno sredstvo za promociju vaše kompanije, proizvoda, usluge ili tehnologije?

Construction Chemicals

BASF Srbija d.o.o., EBC Omladinskih brigada 90b, 11070 Novi Beograd, Tel. ++ 381 11 30 93 432

Istine i zablude

Tema broja

o kompaktnim fluorescentnim izvorima kao alternativi klasičnim sijalicama

Budućnost osvetljenja

30

24

Sadržaj

20

info www.gradjevinarstvo.rs

8

arhitektura Verujemo u arhitekturu

20

tema broja Budućnost osvetljenja Kompanija Google predstavila je novu Android LED sijalicu

Brickhouse (SMART INTERNATIONAL)

53

24

Prečišćavanje otpadnih voda (AS-IMPEKS)

54

28

Tensar geomreže na infrastrukturnim projektima (LIPEX)

56

Geosintetika – Definicija i tipovi proizvoda (POLYKEM SR)

57

Istine i zablude o kompaktnim fluorescentnim izvorima kao alternativi klasičnim sijalicama

30

Sve-električni svet?

34

Svi počinju od temelja, mi počinjemo od krova (STATIK)

58

36

Primena kranova u procesu kreiranja bioenergije (TECON Sistem)

59

INDUSTRIJA NAMEŠTAJA BAJMOK

60

Zidovi u enterijeru (VANEX)

61

IMPOL SEVAL Valjaonica aluminjuma a.d.

62

2 u 1 (ROBERT BOSCH)

63

Spoljno osvetljenje: tehnologija, tehnike i svetiljke

tema broja PHILIPS LIGHTING

Lider u oblasti osvetljenja

40

ZUMTOBEL – Vodeći međunarodni dobavljač integralnih rešenja rasvete za različita područja primene

42

Savremene električne instalacije (SCHNEIDER ELECTRIC)

43

Rasveta za sve (TRGOVINA MATEJIĆ)

44

Ovako se u današnje vreme otvaraju vrata (HÖRMANN SERBIA)

45

Savremene elektroinstalacije (ALING-CONEL)

46

Ultrabrza detekcija požara (SECURITON)

47

urbanizam Ulična borba: pejzažni urbanizam protiv novog urbanizma

promo Energetski odgovorna gradnja

48

uslov za sutra (ESAL)

50

Savremene hidroizolacije (IZOLACIJA HOLDING)

52

zanimljivosti Sijalica koja radi 110 godina green build Urbani džepovi

64 65

Šta je to „održivi“ krov?

68

Pretvaranje prozora u elektrane

70

Čovečanstvo emitovalo rekordnih 30,6 gigatona ugljenika u 2010. godini

72

Novi domovi će 2015. biti manji, sa više akcenata na zelenim tehnologijama

73

Pretvaranje betonske džungle u zelenu

74

narudžbenica

78

Verujemo u arhitekturu

70

Pretvaranje prozora u elektrane

48

Ulična borba

Kompletan sadržaj i sve prethodne brojeve pronaći ćete na adresi www.

build.rs

w

Sve-električni svet?

34

Spoljno osvetljenje:

tehnologija, tehnike i svetiljke

Urbani džepovi

36

65 68 Šta je to „održivi“ krov?

...opširnije na www.Gradjevinarstvo.rs INDEX OGLAS Airco Aluplast BGD AS Impeks Bar System Basf Srbija BT System Build magazin Delta Term Distron Eko-solar Elem & Elgo Esal Expol-MB Flash Gates Geo-del-Mlava GMB Automatik Građevinarstvo i oprem.

Gradjevinarstvo.rs Hörmann Serbia INM Jadranski sajam A.D. Jelovica Kalcer Kumal Laboratorija Legi SGS LM Svem inženjering Manes

www.airco-ltd.com

9

www.aluplast.co.rs

23

www.asimpeks.com

55

www.barsystem.co.rs

19

www.basf.rs

3, 21

office@btsystem.co.rs

13

www.build.rs

2, 7

www.deltaterm.com

29

www.distron.net

30

eko-solar@t-com.me

20

www.elemelgo.rs

16

www.esal.si

51

www.ledreklame.rs

36

www.flash-as.co.rs

17

www.gates.co.rs

15

www.geodelmlava.co.rs

18

www.gmb.co.rs

37

www.gradjevinarstvo.rs

79

www.gradjevinarstvo.rs

80

www.hormann.rs

27

www.inm-arilje.com

69

www.adriafair.co.me

71

www.jelovica.rs

72

www.kalcer.rs

12

www.kumal.hr

35

www.testo.rs

14

www.legi.rs

10

www.lmsvem.com

22

www.manesdoo.com

31

MG Kačarević Mikro princ MJ Inženjering Murexin Nid prof. elektronika Philips Electronics Promoter BBM Razo Rolomatik Saj-Commerce Smart-Net Somborelektro Stratus Printwork Struja Termodom TJ Maxim Vueko

www.mgkacarevic.com

25

www.mikroprinc.com

11

www.mj.rs

68

www.murexin.com

39

www.nidproel.com

38

www.philips.com

41

www.promoterzemun.com

33

www.razo.co.rs

34

www.rolomatik.com

75

www.sajcommerce.rs

66

office@smart-sistem.net

26

www.somborelektro.rs

28

www.ledwork.net

24

www.struja.rs

64

www.termodom.rs

8

www.tjmaxim.com

32

www.vueko.net

49

Rubrika OGLASI www.alu-pvc-jankovic.com Alupo Janković ctehnica@drenik.net Centrotehnica www.egerton.rs Egerton www.fox.rs Fox Electronics www.gradjevinarstvo.rs Gradjevinarstvo.rs www.nlbleasing.rs NLB Leasing www.noveco.co.rs Noveco Serbia Cable Commerce serbia.cable.commerce@gmail.com www.stridon.rs Stridon Group www.svetlost-produkt.co.rs Svetlost-Produkt

76 76 76 77 77 76 76 77 77 76

Fotografiju ustupio Philips Electronics, Beograd

REDAKCIJA

KORAK PO KORAK Leto. Velika količina dnevne svetlosti. Toplote.

Idealni uslovi za rad na gradilištima. Čujete li? Čujete li kovitlac zvukova sa obližnjih gradilišta?

Udar metala o metal, burgije o beton, zagasiti zvuk mašina. Osećate li u vazduhu miris svežeg drveta, u ustima prašine? Zasuze li vama oči, kao i meni, kada prolazite pored nekog gradilišta? Možda nam se zajedno plače iz više razloga. Prvi, i evidentni, jeste pomenuta prašina i uslovi na gradilištima. Drugi, onaj malo tužniji razlog, jeste muk.

Muk napuštenih gradilišta. I vapaj nepostojećih.

Svi smo svesni kroz koje poteškoće danas prolazi industrija u Srbiji. Posebno pogođena industrija jeste građevinska, koja je uvek bila nosilac privrede i pokazatelj razvoja opština, gradova ili država. Kako nam kažu, svetska ekonomska kriza zvanično je prošla. Da li je vreme oporavka građevinske industrije u Srbiji došlo ili se o njemu samo spekuliše?

Građevinska industrija se deli na dva dela: proizvodnu i uslužnu. Industrija građevinskih materijala u Srbiji nije konkurentna iz dva razloga.

Prvi je nedostatak kvalitetnog proizvoda, drugi je nedostatak proizvodnih postrojenja. Srbija uglavnom uvozi građevinske proizvode iz sušte nužnosti. Osim poneke kompanije koja je preostala iz doba stare Jugoslavije, proizvodnja građevinskog materijala nije doživela svoj puni razvoj. Tu se krije potajna mogućnost našeg oporavka. Strane kompanije koje ulažu u Srbiju, rade to iz jednog razloga – a to je interes. Znači, interes postoji. I to je dovoljno. Ostalo je na nama. Vlada Republike Srbije pokušava da privuče strane kompanije sa svojom proizvodnjom u zemlju. Neke kompanije su već odavno prisutne na ovim prostorima, i njihova sedišta i proizvodni procesi su locirani u mestima gde je infrastruktura obezbeđena. Dakle, da bismo privukli potencijalne investitore u našu zemlju, moramo imati infrastrukturu.

Kao što smo mogli videti u vestima, pa i na licu mesta, infrastruktura u Srbiji se zaista gradi, doduše sporo. Možda ste se i zapitali zašto se stalno priča

o infrastrukturi, ali njen razvoj direktno utiče na priliv inostranog kapitala i da bi se taj kapital ovde prikazao u vidu novih fabrika, proizvoda i radnih mesta potrebno je vreme. Odmah vam mogu reći, građevinska industrija u Srbiji neće se oporaviti sutra, neće ni za godinu dana, ali će se oporaviti. Potrebno je samo da shvatimo jednu stvar – da bi bilo šta napredovalo, oko njega se mora raditi.

Proizvodnja građevinskih materijala u Srbiji predstavlja vrlo veliki izazov. Prvenstveno zbog nedostatka osnovnih proizvodnih procesa, nepostojanja fabričkih postrojenja, nedostatka sertifikovanih materijala koji bi se mogli izvoziti i nedovoljne obučenosti naših radnika. Sve nabrojano, generalno, predstavlja veliki problem. Za prevazilaženje toga, mora se krenuti od osnovnog principa poslovanja – korak po korak. To praktično znači da bi se građevinska industrija oporavila i zaživela nekim novim životom, problemi se moraju raščlanjivati i kao takvi rešavati zasebno. Krenućemo od početka: • proizvodni procesi kao takvi nisu nerešiv problem. Investicijama od strane Vlade Republike Srbije, preko investicija stranih ulagača, dobija se mogućnost izgradnje ili rekonstrukcije fabričkih postrojenja i poboljšanja kvaliteta proizvoda • sertifikacija proizvoda u Srbiji je odavno zaživela i ona se radi prema evropskim standardima, i predstavlja veliku izvoznu šansu preduzećima • kontinuirano obrazovanje zaposlenih omogućiće kompanijama da budu u koraku sa novim tržišnom sferom koja zahteva konstantno usavršavanje.

Svaki od ovih problema predstavlja izazov za bilo koju kompaniju, pogotovo u današnjoj Srbiji, ali to nisu nepremostivi izazovi. Njima treba pristupati direktno, bez bojazni i pojedinačno. S verom u bolju budućnost.

Urednik,

Branislav Savić d.i.a.

GLAVNI UREDNIK Tomislav Tom Stamenić UREDNIK Branislav Savić Br IZVRŠNI UREDNIK IZVR Aleksandra Jovanović Aleks DIZAJN I PRIPREMA Ivan Anđelovski DIREKTOR MARKETINGA Dunja Filipović MARKETING Jelena Božić Tanja Vićentijević Katarina Đurić Monika Ilomanoski Ivana Đurić Aleksandra Radosavljević Vesna Vukajlović OBRADA I UNOS PODATAKA Emilija Mitić FINANSIJE Jelena Hajduković Stana Arsenić IZDAVAČ

Luke Vojvodića 30 11090 Beograd tel/fax: +381 11 25 62 004 +381 11 25 62 005 e-mail: info@infonetgroup.com www.infonetgroup.com Izdavač ne snosi odgovornost za istinitost i verodostojnost objavljenih oglasa i promotivnih tekstova

ŠTAMPA

Rotografika d.o.o.

Segedinski put 72 24000 Subotica ISSN 1452-8495 CIP Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije Beograd 624 COBISS.SR-ID 139422220

Besplatni poslovni magazin građevinske industrije Free business construction industry magazine

Topic for the next issue:

INTERIOR

/build 19/

Tema narednog broja:

ENTERIJER /build 19/

Registrujte se za besplatne primerke!

Luke Vojvodića 30, 11090 Beograd | tel: 011 2562 004 | www.build.rs

info Izgradnja objekata vezanih za predstojeće velike sportske događaje London – Olimpijada 2012.

Na inicijativu gradonaÄ?elnika Borisa DĹžonsona, vrĹĄi se zelena transformacija Londona koja ukljuÄ?uje i obnovu najÄ?uvenijih graÄ‘evina ove, po mnogima, prestonice sveta. Zgrade dobijaju niskoenergetsko osvetljenje, osigurava se da kuće u olimpijskim naseljima budu ĹĄto viĹĄe ekoloĹĄke, a priprema se i vozni park sa elektriÄ?nim automobilima koje će zvaniÄ?nici i sportisti koristiti tokom trajanja igara.

PoÄ?etkom juna zavrĹĄena je, taÄ?no na vreme i po predviÄ‘enom budĹžetu, Olimpijska koĹĄarkaĹĄka arena. Ona je jedan od najvećih privremenih objekata ikada koriťćenih za Olimpijske igre, po podacima zvaniÄ?nog sajta Olimpijskih igara London 2012. Ona je zajedniÄ?ki projekat biroa Sinkler Najt Mec, Vilkinson Ajre (Sinclair Knight Merz, Wilkinson Eyre) i KSS-a. ObezbeÄ‘uje mesta za 12.000 ljudi, visoka je 35m, a dugaÄ?ka 115m, a za izgradnju je upotrebljeno 1.000 tona Ä?eliÄ?nih profila prekrivenih sa 20.000m2 bele reciklaĹžne, ekoloĹĄke PVC membrane.

Izveťtaji kaŞu da će, jednom kada Igre budu bile gotove, arena biti razmontirana i predata sledećoj drŞavi koja će ugostiti Olimpijadu 2016. godine.

Rio de Žaneiro - Svetsko prvenstvo 2014. i Olimpijske igre 2016.

Brazil ima ambiciozne planove kao domaćin Svetskog prvenstva 2014. i Letnjih olimpijskih igara 2016. godine. KritiÄ?ari ekonomske sile u usponu, sa druge strane,

kaĹžu da Brazil, u nastojanju da na vreme bude spreman, zanemaruje osnovni proces urbanog planiranja.

nekretnina i potrebom za drĹžavnim stambenim subvencijama. Tu bi trebalo da bude ukljuÄ?ena i reforma hipotekarnog trĹžiĹĄta i oporezovanja imovine.“

Stotine porodica iz Rio de Žaneira, koje treba da ustupe svoje kuće za izgradnju stadiona i smeťtaja za sportiste, podnele su tuŞbu protiv grada, optuŞujući vlasti da su nadoknade neadekvatne.

Neki stanovnici budućeg naselja Svetskog kupa i Olimpijskih igara na zapadu metropole izjavili su da su im kao kompenzacija ponuÄ‘ene sume znaÄ?ajno niĹže od vrednosti njihovih nekretnina. Drugi stanovnici Ä?iji se objekti nalaze na mestu planiranom za izgradnju kaĹžu da su im ponuÄ‘ene alternativne lokacije koje su manje i udaljenije od posla u odnosu na njihove domove. Neki ogorÄ?eno izjavljuju da su nakon povratka sa posla stajali na gradiliĹĄtu – njihove kuće su sruĹĄene tokom njihovog odsustva zajedno sa nameĹĄtajem.

ZvaniÄ?nici Rija odbacuju optuĹžbe. Po njihovim tvrdnjama, u maju mesecu već je 129 od 629 porodica potpisalo ugovore o kompenzaciji. U proseku, kompenzacija iznosi oko 24.000 reala (10.500 eura).

TrĹžiĹĄte nekretnina u Velikoj Britaniji i „preporuke“ EU Dok EU traĹži od Velike Britanije radikalno preispitivanje njenog joĹĄ uvek pregrejanog trĹžiĹĄta nekretnina, broj vlasnika nekretnina u Velikoj Britaniji Ä?ija vrednost na trĹžiĹĄtu je niĹža u odnosu na nekadaĹĄnju je bez presedana.

Preporuke Evropske komisije fokusirane su na pozive na promenu politike koja bi dovela do pristupaÄ?nijeg vlasniĹĄtva i manjih rizika za potroĹĄaÄ?e i banke. Upozoravaju da su cene, uprkos naglom padu tokom recesije, „ostale na izuzetno visokom nivou“, da smanjuju broj transakcija, zaustavljaju potroĹĄnju u domaćinstvima i pogaÄ‘aju poreske obveznike visokim stopama stambenih kredita, doprinoseći pogorĹĄanju britanske fiskalne pozicije.

EU je pozvala na sveobuhvatnu reformu „sa ciljem da se ublaŞe problemi dostupnosti

Četiri od pet kuća koje su kupljene u Velikoj Britaniji od 2006. godine, danas vredi manje nego u momentu kupovine. Od 4,32 miliona nekretnina kupljenih od 2006. godine, 3,45 miliona, dakle 80%, vredi manje nego ranije.

Vlasnici ne Ĺžele da budu na gubitku, te mnogi nisu spremni da postave realne poÄ?etne uslove za kupovinu njihove nekretnine. U proteklih pet godina, najbolje su proĹĄli oni vlasnici koji su svoje nekretnine kupili 2009. godine kada je trĹžiĹĄte dotaklo dno u toku krize.

Kinezi kopiraju austrijsko seoce U Halťtatu (Hallstatt), smeťtenom između jezera i planina, upisanom na listu svetske baťtine UNESCO-a, turizam je osnovna privredna grana. Međutim, mir meťtana grubo je naruťen poslednjih dana juna.

Razlog su kineski ĹĄpijuni koji su doĹĄli da kopiraju ovo seoce.

Celu stvar je otkrila lokalnim medijima 14. juna vlasnica Griner Bauma (Grßner Baum), hotela iznad jezera, koja je tokom dve nedelje ugoťćavala kinesku turistkinju. Iznenađena ťto je vidi prikovanu za sto sa laptopom u kome su bili projektni planovi, naťalila se sa njom da ne treba da radi za vreme odmora.

Ona joj je objasnila da je zapravo arhitekta i da radi za za odsek nekretnina preduzeća Čajna Minmetals (China MinMetals).

Sa nama ťtedite Vaťe vreme, energiju i novac‌ t ."5&3*+"-* ;" 4676 (3"%/+6 t 10,3*7,& * 130;03* t )*%30*;0-"$*+" t ,&3".*," * 4"/*5"3/" 013&." t -".*/"5/* 10%07* t %37&/" (3"ü" t ."À*/& * "-"5* t 5&3.0 * ;76Ǝ/" *;0-"$*+" t '"4"%/* ."5&3*+"-*

8

Beograd: Smederevski put 14, 011/41-44-000; Zrenjaninski put 84g, 011/ 33-17-166 Resnik: t PanÄ?evo: t Novi Sad: 021/82-44-28 Kragujevac: t ÄŒaÄ?ak: t PoĹžarevac: 012/53-18-24 Palić: t Jagodina: t Ĺ abac: 015/37-55-49 Smederevo: t NiĹĄ-Brzi Brod: 018/45-42-790 NiĹĄ-Bubanj: Pasi poljana bb, 018/42-64-925

e-mail: office@termodom.rs www.termodom.rs

info Gradonačelnik je sa druge strane saznao u maju mesecu da jedno kinesko preduzeće namerava da reprodukuje 27 zgrada ovog sela i da iskopa veštačko jezero po ugledu na Halštatsko, u provinciji Guangdong, na jugoistoku Kine. Nameravaju da u tom, za njih egzotičnom, okviru naprave luksuzne apartmane i tržne centre. Jin Liang potpredsednik filijale za nekretnine preduzeća China Minmetal samo je objavio: „Radovi će trajati šest godina i koštati 645 miliona evra“.

Ministar je konstatovao da su Bugarskoj neophodni bolji putevi, navodeći da je u prethodnih 20 godina izgrađeno 177km autoputeva, a u poslednje dve godine, izgrađeno je 52km, a gradi se još 132km. Do kraja 2011. godine biće početa gradnja još 117km puteva.

U Rumuniji su krajem maja potpisani ugovori za izgradnju pet traka autoputa u vrednosti od 693 miliona evra. Ovi radovi obuhvataju deo panevropskog koridora koji će prolaziti kroz Rumuniju od Nadlaka na zapadu do Konstante na istoku. Radove će izvoditi pet konzorcijuma koji obuhvataju kompanije iz Rumunije, Italije, Portugala i Španije. „Za nekoliko godina, Rumunija će imati 845km autoputa, a trenutno ima jedva oko 300“, kaže ministar saobraćaja Anca Boagiu.

Kao trešnjica na torti (ili u ovom slučaju – štrudli), Kinezi nisu nikoga obavestili o ovom svom projektu!

Ponosni na svoje seoce i kulturno nasleđe, meštani nisu bili iznenađeni posetama stotina kineskih turista proteklih meseci. „Za 900 duša ove zajednice sve je postalo kristalno jasno: u stvarnosti se radilo o arhitektama špijunima koji su želeli da što preciznije osmotre mesto“, objašnjava se u evropskoj štampi.

Izgradnja autoputeva kroz Evropu Bugarska će do 2020. godine imati sedam autoputeva i sedam brzih puteva kao deo transevropske putne mreže, najavio je u junu ministar regionalnog razvoja i infrastrukture Bugarske Rosen Plevneliev.

Izgradnja tih puteva koštaće oko 3 milijarde evra, a EU će dati 80% ili 2,5 milijarde evra.

Očekuje se da će sredstva, na predlog Evropske komisije, odobriti Evropski parlament, krajem ove ili početkom sledeće godine.

Početkom juna, ministar turizma Elena Udrea zahtevala je da se zaustavi kontraverzni projekat izgradnje puta koji treba da prođe kroz srce Bukurešta. Već mesecima traje borba mnogih Rumuna za zaustavljanje ovog projekta koji sa jedne strane ugrožava istorijski Bukurešt, a sa druge strane se kosi sa preporukama EU o favorizovanju nezagađujućeg saobraćaja kroz gradske centre.

niz rasprava. Prošlog meseca, preduzeće nije uspelo da isplati poljske podizvođače i radovi na autoputu su prekinuti.

Luna Ring (Mesečev prsten) Japanska korporacija Šimicu (Shimizu Corporation) pravi projekat izgradnje solarnih panela širine oko 19km i dužine oko 11.000km na mesečevoj površini.

Solarni pojas bi prikupljao solarnu energiju direktno od Sunca i onda je slao pravo na Zemlju putem mikrotalasa i lasera.

Plan je da se 13.000teraWatt-a kontinuirane energije šalje na prijemne stanice širom Zemlje, odakle bi se dalje distribuirala stanovništvu. Pošto su planovi NASA-e za povratak na Mesec trenutno zamrznuti, Shimizu planira da sprovede ovaj projekat izgradnje ogromne konstrukcije na Mesecu pomoću robota. Ljudi će biti uključeni samo kao nadgledni organi.

Poljska država raskinula je ugovor sa kineskim preduzećem COVEC - China Overseas Engineering Group Company. „COVEC neće završiti dve sekcije na A2 autoputu. Trenutno analiziramo pravne aspekte dva moguća dalja puta: jedan je tender, a drugi su pregovori. Već smo razgovarali sa 16 kompanija. Drugi takođe istupaju sa svojim ponudama i mi ćemo sve razmotriti“, kaže Andžej Macijevski, direktor direkcije Autoputeva Poljske. Prema njegovim rečima, COVEC treba da plati 188 miliona evra odštete zato što nije ispunio odredbe ugovora.

U saopštenju kompanije kaže se: „Praktično neiscrpna, nezagađujuća solarna energija osnovni je izvor zelene energije koja donosi napredak prirodi kao i našim životima. Shimizu Corporation predlaže Luna Ring za neograničen suživot čovečanstva i planete Zemlje.“

Septembra 2009. godine, COVEC je pobedio nekoliko evropskih konkurenata na tenderu za izgradnju 49km autoputa A2 koji treba da poveže prestonice Poljske i Nemačke. COVEC je dobio posao za 330 miliona evra, što se smatra veoma niskom cenom, te je ovo izazvalo

Mada je to odlična ideja, koja podseća na sličnu zamisao iz filma Moon, plan je jednostavno neizvodljiv. Budući da još ne možemo da naučimo robote da voze kola, kako možemo da očekujemo od njih da sagrade čitavu solarnu farmu na Mesecu?

9

info 77% energije iz obnovljivih izvora U izveštaju međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC - Intergovernmental Panel on Climate Change) kaže se da je dostupnost energije dobijene iz obnovljivih izvora, kao što su vetar i sunce, praktično neograničena i da može da podmiri do 77% svetske potrebe za energijom do polovine ovog veka, ali vlade moraju da usvoje politiku koja će staviti njih u prvi plan.

U izveštaju se kaže da obnovljivi izvori bioenergija, vetar, solar, geotermal, hidro i snaga okeana - trenutno učestvuju u dostavi samo 13% globalne energije.

U drugom delu panela, predstavnici država članica Ujedinjenih nacija usvojili su rezime koji je vrlo bitan za kompanije koje se bave obnovljivim energijama i za aktiviste kako bi izvršili pritisak na državne vođe da promene politiku prema načinu dobijanja energije i da ulože u nove investicije i infrastrukturu.

Struja iz pustinje za Evropu Pogoni za eksploataciju solarne energije u Sahari - i to veliki broj, trebalo bi u budućnosti da obezbede veliku količinu električne energije za Evropu. To je vizija projekta koji se zove Dezertek.

Od pustinjske struje neće profitirati samo Evropa koja ulaže, već i severna Afrika gde bi trebalo da se otvore nova radna mesta, nada se solarni pionir.

Kod potencijalnih severnoafričkih partnera postoji strah da Evropa u stvarnosti nije zainteresovana za ravnopravno partnerstvo već samo za struju i to što je moguće jeftiniju.

Prema izveštaju, da bi se dostigao cilj stvaranja skoro 80% svetske energije iz ovih obnovljivih izvora, potrebne su investicije vlada i privatnog sektora veličine 5,1 biliona dolara do 2020. godine i skoro 7,2 biliona dolara u periodu između 2021. i 2030. godine.

Prema IPCC proceduri, 120 eksperata i istraživača pripremili su Specijalni izveštaj o obnovljivim izvorima energije i smanjenju klimatskih promena (Special Report on Renewable Energy Sources and Climate Change Mitigation) na oko 1.000 strana, poredeći više od 160 mogućih scenarija o obnovljivoj energiji.

Zbog jačine sunčevog zračenja, solarne elektrane su u severnoj Africi znatno efikasnije od onih u centralnoj Evropi. Nije reč samo o solarnim ćelijama već i o solarno-termičkim elektranama koje, uz pomoć velikih ogledala, zagrevaju vodu i pretvaraju je u paru koja zatim pokreće turbine za proizvodnju struje. „To je prednost koja omogućava da se solarna energija prikupljena tokom dana sačuva i tokom noći. Dakle, solarna energija može da se isporučuje bilo kada“, objašnjava Kniz.

„Koncept Dezertek spaja najbolje svetske lokacije za korišćenje sunčeve energije, a to su pustinje, i najbolju svetsku tehnologiju najrazvijenijih zemalja sveta proizvodeći stotinu puta više struje nego što čovečanstvu treba“, kaže Gerhard Kniz, suosnivač fondacije Dezertek i tvorac ove ideje.

U Evropi neki sugerišu da bi sa projektom trebalo sačekati dok se politička situacija na nemirnom severu Afrike ne smiri. Ali Kniz je sasvim drugačijeg mišljenja: „Sa političkim promenama u severnoafričkim zemljama, mogao bi da se napravi veliki korak napred.

Prethodne vlade bile su pre svega zainteresovane da osiguraju svoj položaj i zadrže moć, a nove moraju da se pobrinu za to da ljudima obezbede razumne životne uslove i to kroz otvaranje novih radnih mesta.“

UVEK KORAK ISPRED DRUGIH

Tel: 011 800 14 07 Fax: 011 800 16 73 Mob: 060 54 55 002

11194 Rušanj Novo Naselje 10 office@legi.rs www.legi.rs

i jednostavna montaža, povoljne cene, dugogodišnja garancija, razlog su za poverenje i zadovoljstvo kupaca koje imamo godinama.

Vašim potrebama u industrijskom, komunalnom, sportskom, poljoprivrednom i privatnom sektoru.

DIN EN ISO 1461 evropskoj normi, toplo pocinkovani i po želji troškova za održavanje.

Funkcionalni i ekonomični ogradni sistemi i kapije. jednako stabilne bez obzira na različitost terena i visinske razlike zemljišta, a horizontalna linija na panelnoj konstrukciji je obavezno sigurnost.

Za sve vrste ograda nudimo mehaničke varijabilne kapije koje mogu širinu otvora i do 10 metara, kao ponudi klizne kapije na električni pogon do 25 metara širine.

Postoji mogućnost izrade kapija drugih dimenzija i dizajna po specijalnoj porudžbini.

10

LEGI SISTEM – SINONIM ZA KVALITET!

info Abdelaziz Benouna, bivši generalni sekretar marokanskog Centra za istraživanje i tehnologiju smatra da bi trebalo ulagati u Dezertek jer to podržava demokratizaciju severne Afrike.

vreme. Bundestag je odlučio da rudnici od 2018. godine više neće dobijati subvencije države, ali to ne znači stavljanje katanca na njihova vrata. Ima se na umu i eventualna privatizacija.

Još se ne zna ko će i koliko morati da izdvoji za pustinjske elektrane. Prvi korak najavljuje EU: 30 miliona evra investicija za pilot projekte, za sada u Egiptu i Maroku.

Nemačkoj će ubuduće ruskog gasa biti potrebno još više. Gazprom će postepeno povećavati proizvodnju gasa – ove godine računa se sa 519 milijardi kubnih metara, a 2014. – 570 milijardi.

Nemačka zatvara nuklearke Poslednjeg dana juna, nemački Bundestag odlučio je da zatvori sve nuklearne elektrane do 2022. godine. Sedam najstarijih nemačkih nuklearnih elektrana, koje su isključene posle nesreće u Japanu, više neće biti uključivane na mrežu. Ostale nuklearne elektrane će postepeno, u narednih 11 godina, okončati proizvodnju struje.

Ovim se Nemačka, nakon što je pre pola godine odlučila u korist produženja rada nuklearki, vratila odluci crveno-zelene vlade od pre 10 godina u vezi sa prekidom proizvodnje nuklearne energije. Usvojeno je još sedam zakona koji se tiču okretanja ka obnovljivoj energiji i podsticanju ekološke struje.

Napuštanje nuklearne energije vraća ugalj na veliku scenu jer su nuklearke proizvodile 23% domaće struje. Istovremeno, vetar, voda i sunce to ne mogu da nadoknade u skorije

trana, kaže da je odluka Berlina „daleko od života i realnosti“.

Solarni tunel povezuje Pariz i Amsterdam Belgijska kompanija Enfinity koja proizvodi i ugrađuje sisteme čiste energije, pronašla je način da sistem brze železnice, koji postaje sve popularaniji u svetu, učini privlačnijim - korišćenjem solarnih panela.

Već se grade ili planiraju novi gasovodi – Severnim tokom gas će poteći već na jesen, sve je bliža izgradnja i Južnog toka ispod Crnog mora.

U državnoj agenciji za energiju izračunali su da je Nemačkoj do 2020. potrebno dodatnih 3.600km visokonaponske mreže, kako bi povećanje ponude obnovljivih izvora energije imalo smisla. To je još jedan razlog zbog kog stručnjaci računaju na prirodni gas i biometan kao prirodno gorivo.

Nemačka vlada pobrinuće se da dugoročno ne raste zavisnost od isporuka ruskog gasa, ali srednjoročno to je neizbežno.

Iako će zbog ovakve odluke nemačke vlade Rusija imati koristi, većina Rusa ne shvata odluku o napuštanju nuklearne energije, a ukrajinski predsednik Janukovič, koji se zalaže za izgradnju novih nuklearnih elek-

Tunel je originalno projektovan i izveden sa ciljem zaštite regionalnih šuma postavljanjem šina kroz planine umesto sečenja postojećih šumskih dobara. Ali on sada ima mnogo veću ulogu u zaštiti prirode.

Postavljeni na preko 3,2km, 16.000 solarnih panela proizvodi dovoljno energije da snabde sve vozove u Belgiji jedan dan godišnje, pored snabdevanja energije stanici Antwerp; ovo je otprilike 3,5MW/h energije svake godine. Cena celog projekta je procenjena na oko 20 miliona dolara.

11

info Izgradnja novih gradova u okolini prestonica

REŠITE SE AKUSTIKE U PROSTORU Da li ste primetili da nas nekad iznenada u zatvorenim javnim prostorima zaboli glava, da nekad slabo razumete šta vam neko priča ili svojim razgovorom ometate nekog pored vas? Razlog za takve neprijatnosti je akustika u prostoru!

je rešenje za prostornu akustiku!

Veoma široka primena je u: • Školama: učenici bolje razumeju predavanje a mir za profesore • Kancelarijskim prostorima: lakša komunikacija među zaposlenima • Bolnicama: bolesnicima je obezbeđen mir, a zdravstvenim radnicima bolja koncentracija

KALCER d.o.o. | Batajnički drum 294, Zemun Tel/fax: +381 11 84 86 094, 84 88 316, 84 88 317 E-mail: info@kalcer.rs | www.kalcer.rs

12

Istanbul: Turski premijer Redžep Erdogan u maju je najavio da će oko Istanbula biti izgrađena dva nova grada, koji će biti otporniji na zemljotres. Tada je rečeno da će izgradnja početi nakon opštih izbora koji su održani 12. juna. „Jedan od gradova biće izgrađen na evropskoj strani Istanbula, na obali Crnog mora, a drugi na azijskoj strani“, izjavio je turski premijer. Dodao je da se time želi sprečiti da u nekom jakom zemljotresu strada više hiljada ljudi.

Turski seizmolozi tvrde da će Istanbul i okolina biti pogođeni snažnim zemljotresom, koji se očekuje u severnom delu Anadolije, koja se nalazi samo 20km od metropole, i u kome bi moglo da nastrada 100.000 ljudi.

Oko 20.000 ljudi poginulo je u dva snažna zemljotresa koji su 1999. godine opustošili veoma naseljenu zonu na severozapadu zemlje.

Nakon revolucije, priliv novca za ovaj projekat je smanjen, ali SODIC ne izgleda preterano zabrinut da će se desiti veće smetnje u razvoju projekta.

Gradnja Andrićgrada iliti Kamengrada U Višegradu je na Vidovdan svečano obeležen početak radova na izgradnji Andrićgrada, grada u kamenu, koji će se raditi po ideji reditelja Emira Kusturice.

Andrićgrad će biti građen u tri etape, a planirano je da bude završen 2014. godine.

Ovo je jedan od najvećih poduhvata koji će biti realizovan na ovom prostoru.

Projekat izgradnje Grada u kamenu realizovaće se po ideji Kusturice i to na ušću reke Rzave u Drinu, nedaleko od mosta Mehmed-paše Sokolovića u Višegradu. Grad u kamenu prostiraće se na površini od 17.000m2, a u njegovoj izgradnji učestvovaće oko 2.000 radnika.

„Zbog pretnje od mogućeg zemljotresa, plan je da se izgradi stambena zona koja će biti sigurnija“, izjavio je Erdogan, napomenuvši da će naseljavanje u ova dva nova grada biti na dobrovoljnoj osnovi.

Egipat: Dva nova naselja nazvana Istočni i Zapadni grad, zajednički poduhvat preduzeća SODIC i Solidier International, prvobitno je bio zamišljen za apsorbovanje viška stanovništva i razvijanje modela okrenutog pešacima koji će olakšati saobraćajne gužve i zagađenje izazvano saobraćajem. Sada se predviđa da će ovi novi centri dobiti oko 2,5 miliona stanovnika u narednih 10 godina.

Projektovani su tako da obezbede sve što je stanovništvu potrebno: trgovine, usluge državnih i komunalnih službi. Zapadni grad će zahvatati površinu od 1.200km2 zemljišta duž puta Aleksandrija – Kairo. Istočni grad će biti izgrađen duž Puta 90 blizu kampusa Američkog univerziteta. SODIC očekuje da svaki od projekata košta najmanje 4,2 miliona američkih dolara.

Kamengrad bi trebalo da izgleda kao da je napravljen pre nekoliko vekova. U njegovom sklopu biće 50 kamenih kuća, zgrade gradske skupštine, pozorišta, muzeja, biblioteke, gimnazija, spomen kuća nobelovca Ive Andrića, po kome grad nosi naziv, kao i drugi prateći objekti, crkva, stari han, dućani...

Udaljavajući se od ranijeg modela razvoja egipatskih gradova kod koga su rezidencijalne i komercijalne oblasti bile odvojene, što je primoravalo stanovništvo da svakodnevno koristi automobile ili javni prevoz, Istočni i Zapadni grad vezaće sve usluge u jedinstveno urbano tkanje. Iako nisu predviđeni da prime mnogo ljudi, gradovi će omogućiti ljudima da plate svoje komunalne račune i da kupuju, a da ne moraju da se svakodnevno suočavaju sa ludim saobraćajem.

Andrićgrad biće izgrađen u javno-privatnom partnerstvu. Sredinom aprila potpisan je ugovor kojim je formirano preduzeće za izgradnju ovog grada. Kusturičino preduzeće Lotika je vlasnik 51% kapitala preduzeća, a Vlada RS i Skupština opštine Višegrad preostalih 49%. Kustrica će biti najveći finansijski nosilac projekta, a deo novca obezbediće vlada RS. Opština Višegrad je obezbedila lokaciju i infrastrukturu. Izgradnja Andrićgrada koštaće između 10 i 15 miliona evra.

Mnogi arhitekti angažovani su na ovom ogromnom projektu, a svaki od njih ima jedinstven pristup. Ali pažnja je usmerena na održivost.

Kamnegrad poslužiće i za potrebe eventualnog snimanja filma u režiji Emira Kusturice Na Drini ćuprija, prema romanu Ive Andrića.

info Podstaknuta građevinska industrija Ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Oliver Dulić izjavio je krajem maja da je država u građevinarstvo u ovoj godini uložila oko pola milijarde evra.

Država nema nameru da bude investitor osim dva velika gradilišta u Beogradu. Samo na gradilištu nekadašnje kasarne Stepa Stepanović zaposliće oko 35.000 radnika, a na 245 gradilišta širom Srbije i do 80.000 ljudi.

Rezultati su najvidljiviji u visokogradnji, primarnoj građevinskoj industriji i finalnoj proizvodnji, a posla ima i u velikim infrastrukturnim projektima.

Država je pokrenula stanogradnju u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu.

Ove vesti su najviše podsticale posetioce portala www.gradjevinarstvo.rs da ostave komentar.

Mere NBS i građevinarstvo Banke od 1. jula više ne izdaju stambene kredite s učešćem ili depozitom manjim od 20%, dok je učešće za sve kredite u evrima – minimum 30%.

Prema njegovim rečima, „država nije konkurencija građevinskim firmama“, ali je bilo nužno da pokrene ulaganje u građevinarstvo.

Vlada Srbije usvojila je uredbu o subvencionisanju kreditnog finansiranja u projektima stanogradnje i Izveštaj o pregovorima Ministarstva finansija i Razvojne banke saveta Evrope za projekat socijalne stanogradnje u Srbiji za 2011. godinu.

Prema rečima arhitekte i investicionog konsultanta Mahmuda Bušatlije, problem je u tome što u Srbiji tržište nekretnina u poslednje dve godine živi na subvencionisanim kreditima, „što znači da je to potpuno lažno tržište jer samo određene kategorije imaju mogućnost da kupe stan“.

NBS povećavanjem obaveznog učešća želi da motiviše banke da ove pozajmice odobravaju i u dinarima. Guverner Šoškić ukazuje da je „ovo jedan u nizu koraka koji vode stabilizaciji finansijskog sistema, a stabilizacija finansijskog sistema znači stvaranje uslova za obaranje kamatnih stopa u sistemu“.

Prema podacima NKOSK-a, 55% korisnika stambenih zajmova ulaže u gotovini više od 20% vrednosti nekretnine, u proseku 35%, što je bio glavni argument da se poveća limit obaveznog učešća.

Zahvaljujući ovim merama, nakon dve godine krize, zabeležen je rast u građevinskom sektoru, a između 100.000 i 120.000 ljudi koji rade u ovom sektoru, dobilo je posao, prema rečima ministra Dulića.

Od početka, ministar Oliver Dulić je insistirao da NBS razmotri ovu odluku. Kritike ove odluke su stizale i od strane Udruženja banaka Srbije, Udruženja za građevinarstvo Privredne komore Srbije, od direktora Direkcije za građevinsko zemljište, od građevinaca i prodavaca nekretnina...

Početkom jula, iznet je podatak da je Zakon o podsticanju građevinske industrije doneo prve rezultate i da su primanja i broj ugovorenih poslova u prva četiri meseca ove godine veći nego u istom periodu prošle godine. Od januara do aprila ove godine, u poređenju sa istim periodom 2010. godine, vrednost izvedenih radova povećana je za više od 30%, a ugovorenih poslova za gotovo 60%.

Povodom kritika građevinskog sektora da će odluka NBS zaustaviti stanogradnju i da će hiljade radnih mesta biti ugašeno, Šoškić je rekao da je pitanje građevinske industrije, pitanje ponude i tražnje. „Građevinska industrija je već godinama u problemu zbog drugih stvari. Ne može biti ozbiljnog napretka građevinske industrije ako kvadratni metar košta četiri prosečne srpske plate“, izjavio je Šoškić.

„Imperativ tržišta je da nešto vredi onoliko koliko je neko spreman da plati za to. Taj imperativ ovde kao da ne važi, jer mnogi drže jako visoke cene nekretnina uprkos tome što nema nikog ko bi ih kupio. U takvoj situaciji oni vlasnici koji su bliži vlasti tu razliku nadoknađuju putem subvencija.

Sve dok tržište ne bude slobodno imaćemo i ovakve cene“, tvrdi Bušatlija.

Ovaj stručnjak naročito ističe neusklađenost cene i kvaliteta gradnje „koji je neizmerno lošiji od onog koji graditelji iskazuju“ zbog čega investitori mogu da ulože 500€/m2, a da te stanove onda prodaju četiri puta skuplje.

Naglašava da ovi investitori imaju ogroman interes da država nastavi da odobrava subvencionisane kredite i da svi ovi faktori zapravo sprečavaju pad cena. Ovaj stručnjak smatra i da za veće investitore plaćanje visokih naknada za gradsko građevinsko zemljište i nije toliki problem, prvenstveno zato što je pitanje da li ih uopšte plaćaju i koliko. „Profiti na izgradnju u Srbiji ne mogu biti četiri puta viši nego u EU, gde zarada retko premašuje 10-12% na godišnjem nivou“, zaključuje Bušatlija.

U svakom slučaju, funkcija guvernera je da vodi računa o finansijskoj stabilnosti države, a na pojedinim ministarstvima je da brinu o građevinskoj industriji.

Nova termoviziska kamera TESTO 882 SVA OPREMA ZA MERENJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI NA JEDNOM MESTU Nova termoviziska kamera testo 882 sa 320x240 piksela – još jasnije slike. Sa 76.800 temperaturnih mernih tačaka videćete svaki detalj iz daljine. Više informacija na: www.testo.rs Bulevar Mihaila Pupina 6, 11070 Novi Beograd tel/fax: 011/31-21-741, 011/31-21-755 | e-mail: office@testo.rs 14

PRODAJA | SERVIS | ETALONIRANJE

info Zato ministar Dulić početkom jula najavljuje kontrameru Vlade kojom će se povećati mogućnost subvencionisanih stambenih kredita i kompenzovati činjenica da se više ne može dobiti kredit bez 20% učešća.

slovanja svih preduzeća. Istovremeno, odmah se pristupa pripremama za sprovođenje sveobuhvatne reorganizacije grupe, uz podršku svih poverilaca, što bi trebalo da omogući održiv nastavak poslovanja na duži rok.

I sve će (ponovo) biti dobro...

Krajem juna, pet banaka najvećih poverilaca odblokiralo je račune ovih preduzeća. Ali među bankama nema mnogo razumevanja za zahtev radnika da se ponište privatizacije i da preduzeća preuzme država. Koliko je poznato bankarima, Đurašković je u skoro svim privatizovanim firmama ispunio 95% preuzetih obaveza investiranja i socijalnog programa.

Katanac na puteve?

Hapšenje vlasnika Nibens grupe Mila Đuraškovića i sedam rukovodilaca u putarskim preduzećima iz te grupacije pokrenulo je lavinu događaja koji su obeležili period između dva broja Build-a.

Vlasnik i deo rukovodstva Nibens grupe uhapšeni su pod sumnjom da su oštetili kruševački FAM. FAM je kasnije oduzet Đuraškoviću raskidom ugovora, ali problem je bio šta učiniti u slučaju putarskih preduzeća.

Naime, njima su bili blokirani računi, nemaju niti za struju i telefon, niti za energente i repromaterijal neophodne za rad, a plate nisu isplaćivane i po sedam meseci.

Preduzeća duguju bankama ukupno oko 110 miliona evra i još gotovo isto toliko dobavljačima. Vlasnik je u okviru grupacije napravio sistem začaranog kruga dugovanja u kome su preduzeća jemčila pri uzimanju kredita jedna za druge. Za isti iznos zadužene su sve firme žiranti, te su na taj način dugovi umnožavani.

Istini za volju, država se ne može amnestirati od odgovornosti za teškoće sa kojima se bore putarska preduzeća. Sindikati zaposlenih su godinama ukazivali da im država ne isplaćuje izvršene radove. Čekajući svoj novac, ona nisu plaćala svojim dobavljačima, nisu imali ni za plate, pa su morala da se zadužuju kod banaka.

„Problem Đuraškovića bila je nesrazmera u koju je upao. Kad je kupio preduzeća i krenuo u posao, imao je promet 250-260 miliona €, a prošle godine promet je bio 130 miliona €. Znači, imao je 50% pad poslovne aktivnosti. S druge strane, krediti su mu danas četiri puta veći od vremena kad je postao vlasnik svih tih putarskih preduzeća. To je suština njegovih problema, a ne izvršavanje obaveze iz privatizacije“, rekao je jedan bankar za nedeljnik Novi magazin.

Ministar Mrkonjić negira bilo kakvu vezu svog ministarstva sa privatizacijom Nibens grupe mada je za mnoge poslove angažovalo baš tu grupaciju. U vezi sa proverom poslovanja ove grupacije pre nego što je angažovana za poslove od državnog značaja, ministar je izjavio: „Moj cilj je od starta bio da na što više gradilišta angažujem domaće kompanije. Proverili smo bonitete firmi, dobili garancije banaka i sproveli tendere. Nibens je naša najveća putarska kompanija, koja ima licencu za izgradnju autoputeva. Strane firme koje su privatizovale neka naša putarska preduzeća otpustile su polovinu radnika, a Nibens nije otpustio nikoga. Nećemo Nibensu oduzimati posao koji su dobili. Čim se osposobe, dobiće i nove poslove. Radnici ne smeju da ostanu bez posla i hleba. Ja to ne dam!“

Činjenicu da su odobravali vredne kredite firmama, koje su uvezane međusobnim jemstvima, bankari, samo nezvanično, jednostavno objašnjavaju: „Smatrali smo da nam je naplata sigurna, pošto je reč o firmama koje rade sa državom.“

Kad je u pitanju probijanje rokova, ministar izjavljuje da su oni minimalno ugroženi jer je Nibens „imao samo jednu deonicu od 24km na severu. Na tenderima oni nisu mogli da dobiju posao zbog konkurentnijih inostranih kompanija“.

Radnici preduzeća iz ove grupacije počeli su sa protestima zahtevajući skidanje blokade računa, isplatu zaostalih zarada i raskid ugovora o privatizaciji, kao i omogućavanje nastavka rada na više deonica Koridora 10.

Posle dužih pregovora, postignut je dogovor među bankama poveriocima, u čijem je postizanju aktivno učestvovala Agencija za privatizaciju. On podrazumeva, između ostalog, postavljanje novog profesionalnog menadžmenta od nadležnih organa preduzeća iz grupacije koji će koordinirati njen rad, a čiji je prevashodni zadatak održavanje kontinuiteta proizvodnje i konsolidacija po-

Tršćanska 21 11080 Beograd-Zemun tel/fax: 011 307 74 26 011 316 95 71 011 316 95 72 mob: 064 864 83 07 e-mail: office@gates.co.rs www.gates.co.rs

• Segmentna industrijska i garažna vrata • Industrijske konzolne klizne kapije • Automatizacija svih vrsta kliznih kapija • Automatska senzorna vrata • Automatske rampe i stubići • Kontrola pristupa i parking sistemi 15

info „The“ Koridor Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić je još 2008. poručio kako Koridor kroz našu zemlju mora biti gotov do 2010, ako ne želimo da nas ne pregaze susedi. Posle je obećao krajnji rok 1. maja 2012, a početkom jula da će Koridor biti završen za dve godine: do polovine 2013. godine. Kada je reč o izgradnji Koridora 10 u Srbiji, postalo je iluzorno govoriti o bilo kakvim rokovima.

I sam ministar Mrkonjić se jednom prilikom našalio, izjavivši da je to jedini način da pritisne izvođače i investitore da ozbiljno rade.

Kada će zaista ova evropska saobraćajnica biti kompletirana u Srbiji, danas se ne može precizno reći, tim pre što je po ko zna koji put produžen rok završetka severnog kraka Koridora od Horgoša do Novog Sada. Prvi rok bio je do 1. februara, da bi se sve prolongiralo za avgust. Štrajkovi putara, rasplamsavanje krize u Grčkoj, teškoće s budžetom, sporo projektovanje i rešavanje imovinsko-pravnih odnosa, kiše... samo su neki od faktora koji pogubno utiču na poštovanje rokova.

Graditelje autoputa na severu zemlje delimično je omeo i problem u vezi sa Nibens grupom, a delimično pristajanje na veoma nepovoljan ugovor. Od ukupno gotovo 10 milijardi dinara (ugovorena vrednost radova) učešće države je 35%. Ostatak novca, prema ugovoru, obezbeđuju sami izvođači (Putevi Užice, Planum, Borovica, PZP Beograd), a svaku ispostavljenu fakturu investitor im plaća na odloženo u roku od 30 meseci.

16

Država kao svoj veliki uspeh navodi zatvorenu finansijsku konstrukciju za ovaj kapitalni projekat. Krediti su obezbeđeni, a deo sredstava planiran budžetom. Ali, s obzirom da država finansira samo severni krak Koridora 10, a da je u tom poslu kreditiraju izvođači, izgleda da su se kapitalni rashodi pretočili u javnu potrošnju - plate, penzije...

Iako iz Nibens grupe na ovom projektu učestvuje samo PZP Beograd i kao podizvođač Vojvodinaput-Bačkaput, ni drugim članicama konzorcijuma ne cvetaju ruže, pa se prilično muče da se rastegnu i po tuđim deonicama. Poseban problem je izgradnja obilaznice oko Subotice, čiji rok je produžen do 10. oktobra, jer se na trasi isprečilo sedam dalekovoda.

Od Niša do bugarske granice nedostaje 85km autoputa. Izgradnja obilaznice oko Dimitrovgrada u dužini od 8,7km poverena je austrijskoj Alpini na rok od 720 dana, a vrednost radova je 31,5 milion evra koje je odobrila Svetska banka. Istoj kompaniji je krajem prošle godine poverena i izgradnja 14,3km autoputa od Pirota do Dimitrovgrada na rok od 540 dana, vrednost radova je 30 miliona evra, a finansira se iz kredita EBRD. Od Niša prema makedonskoj granici nedostaje 75km autoputa. U novembru 2010. potpisan je ugovor s firmom Aktor S.A. za izgradnju samo 7,9km na rok od čak 540 dana, a 21,8 miliona evra obezbeđeno je iz Helenik plana. U okviru ovog programa još pre nekoliko godina je obećano 100 miliona evra, međutim, strahuje se da bi kriza u Grčkoj mogla da ugrozi ovaj projekat.

Čekajući „kineski“ most Godinu dana utrošeno je na opsežne pripreme za dolazak kineskih građevinara, 45% radova trebalo bi da izvode naša preduzeća, a svi pripremni radovi su spremni. „Radovi na mostu Zemun-Borča preko Dunava su počeli. Stigli su prvi radnici i kontejneri iz Kine, dobijena je dozvola za

formiranje gradilišta i napravljen je pristupni put. Gradske vlasti nisu zadovoljne dinamikom radova, ali verujemo da će se to popraviti. Očekujem da će, kada zaista počne da se radi, gradnja ići dinamikom kojom kineske građevinske firme rade svuda po svetu i u Kini“, izjavio je gradonačelnik Beograda Dragan Đilas.

On je izrazio uverenje da će most i 27km pristupnih saobraćajnica biti završeni u roku, na proleće 2014. godine.

U Saobraćajnom institutu CIP, koji zajedno sa Kinezima projektuje saobraćajnicu, kažu da ćemo za 170 miliona evra dobiti jeftin objekat po svim evropskim i svetskim standardima. „Svi projekti koje Saobraćajni institut CIP radi zajedno sa kineskom stranom, uključujući i projekat izrade i organizacije gradilišta, spremni su i prošli su kontrolu. Oni su predati investitoru i može se odmah graditi“, kaže Dragoslav Dragićević iz CIP instituta.

Strožiji kriterijumi bezbednosti na gradilištima Po novoj Uredbi o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima, koja stupa na snagu 1. jula, investitor je glavni odgovorni za bezbednost i zaprećene su mu rigorozne novčane kazne.

Investitor ili zastupnik investitora dužan je da odredi jednog ili više koordinatora za izradu projekta i jednog ili više koordinatora za izvođenje radova, da izradi Plan preventivnih mera pre početka radova na gradilištu, kao i da prijavi gradilište nadležnoj inspekciji rada najkasnije 15 dana pre početka radova.

info Novina koju donosi ova uredba, odnosi se i na obavezu investitora da čim dobije ideju da gradi i ulaže, angažuje koordinatora za izradu plana preventivnih mera koji će propisati preventivne mere bezbednosti na konkretnom gradilištu, kao i za aktivnosti u okolini gradilišta. Minimalni zahtev na svakom gradilištu jeste nošenje zaštitnog šlema na glavi.

Otpornost objekata na zemljotrese Posle niza zemljotresa u Kraljevu i katastrofe u Japanu, pokrenute su rasprave koliko su stvarno otporne zgrade u prestonici i da li bi poklekle usled snažnog podrhtavanja tla.

Tome je doprinela i izjava ministra zdravlja Zorana Stankovića da bi loš seizmološki proračun mogao da dovede od urušavanja Kliničkog centra u slučaju potresa.

Prema procenama stručnjaka, u jakom zemljotresu bile bi ugrožene smo zgrade podignute pre 1964. godine, a i od njih samo bi 10% pretrpelo ozbiljna oštećenja. SFRJ je tek posle razornog zemljotresa u Skoplju, 1963. godine usvojila Privremene tehničke propise za građenje u seizmičkim područjima. Tada je počeo da se primenjuje način gradnje kojim je u znatnoj meri pojačana otpornost zgrada.

CAME AUTOMASTSKI SISTEMI

Klizne kapije | Krilne kapije | Parking prostori Kontrola pristupa | Parking sistemi Automatska vrata

URBACO Automatski potapajuči stubovi

BREDA

Segmentna vrata | Folding vrata Zaštitne gume i utovarne rampe

ROLLING CENTER okov za kapije i vrata

FLASH

Proizvodnja | Servis

Uredba, kojom se propisuju minimalni zahtevi za bezbednost i zdravlje na radu, odnosi se na sve koji kroče na gradilište. „Između 30 i 40 smrtnih povreda i više od 1.000 teških povreda godišnje na gradilištima, u koje nisu ubrojani smrtni slučajevi koji su nastupili kao posledica teških povreda, poziva da se obavezi zaštite na radu pristupi s velikom odgovornošću. Drugi razlog donošenja uredbe jeste usklađivanje sa propisima EU“, kaže direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu Srbije Vera Božić Trefalt.

Građevinari smatraju da se prilikom primene Uredbe mora uzeti u obzir da je 70% firmi u ovoj grani industrije u blokadi računa, kao i da Zakonom o javnim nabavkama nije omogućeno domaćim građevinskim firmama da budu izvođači radova, već posluju kao podizvođači, na granici rentabilnosti, ulaze u minus ne bi li opstali, postaju zavisni od bankarskog sistema.

POGINUO RADNIK NA GRADILIŠTU MOSTA PREKO ADE CIGANLIJE Na gradilištu mosta preko Ade važe vrlo ozbiljne mere zaštite i za one koji na njemu rade, ali i za posetioce.

Ipak, nesreća se dogodila. Radnik A. A. (23) poginuo je 19. juna, posle pada sa visine od 12m na gradilištu mosta na Adi Ciganliji. Nesreća se dogodila na novobeogradskoj strani, na gradilištu na Maloj Adi, tokom priprema za demontažu jednog od čeličnih delova na bočnom rasponu mosta. A. A. je na trenutak otkačio sigurnosni pojas kojim je bio opasan. Da bi završio posao koji je započeo trebalo je da se sa jednog mesta prikači na drugo i praktično je prilikom prebacivanja tzv. veze, što je potrajalo tek nekoliko sekundi, došlo do tragičnog pada.

Ovo je prvi nesrećan slučaj na izgradnji mosta preko Ade Ciganlije, a u Direkciji se nadaju da je i poslednji.

„Danas je na snazi Pravilnik o tehničkim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmičkim područjima, donet 1981. godine, mada projektanti sve češće koriste i Evrokod 8, koji nije naš zvaničan dokument. To je propis EU koji se odnosi na projektovanje objekata na dejstvo zemljotresa. On sadrži najnovije preporuke o proračunu konstrukcija na dejstvo zemljotresa“, objašnjava profesor Građevinskog fakulteta Mira Petronijević. Što se tiče KCS, izgradnja centralnog objekta počela je 1975, a za arhitektonskograđevinske radove i projekat bio je zadužen Trudbenik.

Godinu dana pošto je Trudbenik obavio svoj deo posla, promenjena je zakonska regulativa o projektovanju objekata. U vreme gradnje centralnog zdanja KCS objekti su projektovani da izdrže 7. stepen seizmike, dok je 8. stepen važio za javne objekte.

Zakonodavci su 1981. obavezu podigli za stepen, pa je za javne objekte obavezujući postao 9. stepen skale, što godinu ranije izgrađeni KCS nije ispunjavao.

Ozbiljnost pristupa gradnji KCS upotpunjava revizija dokumentacije koju je obavio Građevinski fakultet u Beogradu.

17

info Holcim: za zaštitu životne sredine 10 miliona evra

Novi centar Kraljeva na desnoj obali Ibra

„Kompanija Holcim Srbija je prošle godine u Srbiju plasirala 40 miliona evra. Reč je o novcu izdvojenom za plate, poreze, dobavljače... Plasiranje novca u zemlju u kojoj posluje jeste nešto najbolje što jedna kompanija može da toj zemlji da, a upravo je to ono što radi Holcim“, izjavio je Gustavo Navaro, generalni direktor Holcim Srbija.

Novi centar Kraljeva trebalo bi da nikne na 143ha zemlje na desnoj obali Ibra, tačno preko puta mesta gde se sada na levoj obali uređuje utvrda koja treba da spreči urušavanje starog jezgra grada. Kako planiraju gradski urbanisti, u novom centru grada trebalo bi da nikne veliki sportsko-rekreativni centar koji obuhvata i novu halu sportova, zatvoreni bazen i druge terene na samom ušću Ribnice, ali i čitav kompleks poslovnih i stambenih objekata.

Aleksandar Milošević, direktor komunikacija u preduzeću Holcim Srbija naglasio je da su prioriteti u radu kompanije, između ostalog, zaštita zdravlja na radu, uključivanje u lokalnu zajednicu, zaštita životne sredine i upotreba alternativnih goriva. On je dodao da je na projekte zaštite životne sredine od 2002. do 2010. godine Holcim uložio 10 miliona evra.

Milošević je podsetio da je švajcarska kompanija Holcim u decembru 2001. godine stekla vlasništvo nad 70% cementare u Popovcu i da je po ugovornoj obavezi bila dužna da u predviđenom roku uloži 85 miliona dolara, a da je ta investicija premašena jer je uloženo 89,6 miliona dolara. Milošević je naglasio i to da ukupna ulaganja Holcima u Srbiji premašuju 100 miliona evra.

Aleksandar Obrenov, direktor za bezbednost i zdravlje na radu u kompaniji Holcim Srbija istakao je da su bezbednost i zdravlje na radu jedna od strateških oblasti u kojima se sprovodi korporativna odgovornost.

U tom smislu, dodao je on, praktikuju se redovni sastanci, razgovori i obuke sa zaposlenima. Broj povreda na radu se zahvaljujući tim aktivnostima smanjuje i u 2010. godini ih je svega bilo dve, zaključio je Obrenov.

18

„Kraljevo definitivno mora da se širi na desnoj obali reke jer u gradu više nema parcela koje su interesantne investitorima. Gradski kej je potpuno iscpljen i mi moramo da ponudimo nove lokacije onima koji su voljni da ulažu.

Zato i imamo nameru da napravimo još jedan alternativni centar grada na lokaciji Crkvine“, kaže Aleksandra Sretović, direktorka Direkcije za planiranje i izgradnju Kraljeva.

„Samom izgradnjom nasipa ka Vojnom naselju omogućavamo da se Kraljevo mnogo više približi reci. Zato i jeste u perspektivi izgradnja još jednog mosta, čime će se za gradnju i širenje grada otvoriti jedno ogromno područje na desnoj obali reke“, kaže Sretovićeva.

Energetski nezavisan vrtić Prvi energetsko nezavisni vrtić u Beogradu biće izgrađen u opštini Savski venac koja je donirala plac površine 10ha, a pod pokroviteljstvom društveno-odgovornih kompanija koje bi donirale sredstva i opremu.

Vrtić na 2 nivoa, ukupne površine 700m2 moći će da primi 80 dece. Pored prostorija za kreativne radionice, vrtić će imati kuhinju, trpezariju i podrumski prostor površine 300m2.

Srećko Šević, načelnik Odeljenja za ener-

getsku efikasnost i obnovljive izvore energije grada Beograda, kaže da je ideja da se izgradi jedan objekat koji ne uzima energiju od okoline i da on bude pokazni poligon za savremene tehnologije.

Očekuje se da detaljna izrada plana projekta bude gotova u avgustu, a sledeće godine počeće realizacija projekta. „Izgradnja mosta iz Skopljanske ulice za ovakav posao je prioritet. On ne samo da bi rasteretio sadašnje mostove, već bi omogućio da se sav tranzit iz pravca velikih naselja od Jarčujaka, preko Čibukovca i nadalje ka Ribnici usmeri na tu saobraćajnicu i na mesto gde nameravamo da gradimo novi poslovno-administrativni centar“, kaže Sretovićeva.

Novi pešački most planiran je nešto niže od Skopljanske, tačno sa gradske terase, a povezivao bi centar grada sa Ribnicom. Idejni projekat za ovaj most usvojen je još pre tri godine, ali je zbog besparice njegovo podizanje odloženo. Po tadašnjim proračunima, koštao bi oko milion evra.

„Izolacija će biti takva da će objekat imati veoma malu potrošnju za grejanje i hlađenje, jedan deo će se snadbevati toplotnom energijom iz kolektora, jedan deo solarne energije će se pretvarati u električnu struju, što će biti iskorišćeno i za osvetljenje, a jednim delom će se verovatno geotermalnom vodom dobijati energija za zagrejavanje“, kaže Šević. „Objekat bi koristili i investitori kao svoj pokazni centar za savremene tehnologije u građevinarstvu, grejanju, klimatizaciji, upotrebi obnovljivih izvora energije. Nakon tri godine takvi kabineti se skidaju i ostaje vrtić.“ Šević je istakao da Grad Beograd planira da svake tri godine napravi sličan objekat jer se izmena tehnologije dešava relativno brzo ■

Biti prisutan na trĹžiĹĄtu znaÄ?i imati lager koji će u svakom trenutku moći da odgovori zahtevu graÄ‘evinara-izvoÄ‘aÄ?a radova.

Bar system je ostao dosledan svojoj poslovnoj politici i u Ĺželji da izvoÄ‘aÄ?i na jednom mestu imaju ĹĄto veći izbor kvalitetne opreme koja im je potrebna, proĹĄirio svoj prodajni program.

Transport betona na visinu i njegovo kipovanje je uvek problem. Rukovodeći se time u prodaju smo uvrstili sve vrste kvalitetnih kibli za beton od italijanskih proizvoÄ‘aÄ?a, kapaciteta od 150l do 2500l sa manuelnim i automatskim kipovanjem.

Za “sitnaâ€? betoniranja tu je program meĹĄalica kapaciteta od 200l do 360l na monofazni ili trofazni napon.

Kada se beton izlije onda je potrebno izvibrirati ga da bi dobio svoju strukturu. Upotrebom konvertora snage 1,8kVA koji dozvoljavaju koriťćenje dve vibro igle, a imamo ih u dimenzijama od 38mm do 66mm, to ne predstavlja problem.

VeÄ?iti problem struje na gradiliĹĄtu moĹže se premostiti upotrebom adekvatnih agregata snage od 2kVA do 10kVA sa Hondinim motorom na benzinski ili dizel pogon.

Ne malo puta su se izvoÄ‘aÄ?i radova naĹĄli u problemu posle obilnih padavina ili suoÄ?avajući se sa podzemnim vodama.

Interventno reĹĄenje je u programu muljnih i drenaĹžnih pumpi na bezinski pogon sa Hondinim motorom i elektriÄ?nih potapajućih pumpi i pumpi sa plovkom.

Transport manjeg tereta u rasponu od 200kg do 1.000kg moĹže se reĹĄiti upotrebom konzolnih ili dizalica sa postoljem.

DuĹžina sajle je 25m a po Ĺželji kupca moĹže se izvrĹĄiti promena do 40m.

A kada nam kaĹžu da imaju problem sa podizanjem kolica na visinu... tu su kolica sa preklapajućom ruÄ?kom i japaneri koji sigurno olakĹĄavaju transport na gradiliĹĄtu.

NaĹĄe je bilo da Vas obavestimo o ovome a vaĹĄe da proverite da li su ovo samo reÄ?i na papiru.

#"3 TZTUFN E P P r ÄŒika Ljubina 10/3 11000 Beograd Magacin veleprodaje: Ĺ˝orĹža Klemensoa 56 (bivĹĄa Francuska 56, Luka Beograd) 5FM

t 'BY

F NBJM PGGJDF!CBSTZTUFN DP ST t www. barsystem. co. rs

arhitektura

VERUJEMO

U ARHITEKTURU Ne pitajte se šta arhitektura može učiniti za vas, već šta vaša nacija može učiniti da unapredi arhitekturu!

Izuzetne građevine javne namene, kao što su stadioni, akvadukti, opere, muzeji ili gradske većnice, od davnina predstavljaju najizdržljiviji dokaz tehnološke i umetničke snage civilizacije, a samim tim i njene kulturne i političke ambicije. Današnje zgrade sudova, škole, autoputevi, ambasade i sl. jesu poput skupa nacionalnih ideala i stručnosti u određenom vremenu i prostoru. Arhitektonska politika, do pre tri decenije samo ideja u povoju, danas za mnoge zemlje predstavlja moćno sredstvo u službi različitih domena, poput funkcionalnog, praktičnog ili, pak, samo simboličnog.

20

To itekako ima smisla, naročito kada se postavi pitanje - zašto razvijene zemlje ne bi usmerile oblast koja ima širok spektar uticaja: od upotrebe resursa do urbanog razvoja, od javne bezbednosti do ekonomskog rasta?

desio se 1977. godine, sa usvajanjem zakona koji arhitekturu tretira sa un intérêt public (javni interes), zvanično je prikazujući kao socijalno pitanje i predočavajući vladinu odgovornost da je brani i promoviše. Ovaj zakon omogućio je stvaranje Conseil d’Architecture, d’Urbanisme et de l’Environnement (CAUE), sa kancelarijama širom 91 francuskog administrativnog departmana, koje se bave savetovanjem lokalnih zvaničnika, privrednika i građana u oblasti građevinskih projekata i konkursa.

Francuska, Holandija, Finska, Nemačka, Danska i Norveška su samo neke od mnogih zemalja (pretežno evropskih) koje su predstavile velike nacionalne arhitektonske smernice, zatim inicijative finansirane iz državnog budžeta, pa čak i vladine agencije posvećene unapređenju projektovanja u oblasti javnih objekata.

Norveška nacionalna arhitektonska politika, usvojena 2009. godine, iako među najmlađima, impresionira svojim dalekim dometima, uz učešće 13 od 18 ministarstava (od ministarstva odbrane do ministarstva za decu i jednakost). Dokument sadrži preko 100 strana, uvažavajući arhitekturu kao sredstvo za unapređenje društva i čuvanje kulture, ali i kao sredstvo stimulisanja ekonomije.

Ove ideje tek uzimaju zamaha. Evropski forum za arhitektonsku politiku (FEPA – Forum Européen des Politiques Architecturales), osnovan 1997. godine i lociran u Briselu, izlazi u susret najboljim praktičarima, sazivajući zvaničnike i deleći znanja i iskustva kako nacije mogu najbolje formulisati i primeniti sopstvene politike ili sisteme.

U Evropi, nacionalna arhitektonska politika postaje standard u istoj meri kao i nacionalna klimatska, energetska ili stambena politika.

Stavljajući u prvi plan tri velika prioriteta – održivi razvoj, urbanu i socijalnu transformaciju, i znanje i inovaciju, arhitektonska politika Norveške počinje sa pozicijom vlade, koja treba da deluje kao uzor, a završava se ciljem povećavanja zastupljenosti norveške arhitekture u međunarodnim okvirima. „Stvar nije samo u promovisanju arhitekture, već u mogućnosti da arhitektura i politika zajedno rešavaju probleme“, kaže Lote Grep Knutsen (Lotte Grepp Knutsen), državni sekretar u ministarstvu kulture.

Francuski sistem je najstariji, a po mnogima, i najuspešniji, dokazujući da vladini napori ne samo da mogu podići kvalitet građevinarstva, već mogu i utvrditi stav, kako među političarima tako i među građanima, da je arhitektura povezana sa mnogobrojnim stvarima koje su predmet nacionalnog interesa. Odlučujući momenat za francusku arhitektonsku politiku

www.build.rs

arhitektura PREGLED NACIONALNIH ARHITEKTONSKIH POLITIKA Austrija Austrija je savezna država, poput Nemačke, što znači da je njenih devet federalnih jedinica (Bundesländer) prvenstveno odgovorno za primenu arhitektonske politike; drugim rečima, regionalne vlade definišu njihove sopstvene standarde za projekte iz federalnog budžeta.

Na zahtev austrijske skupštine, progres u provincijama se analizira na svakih pet godina.

Danska U pouzdanom skandinavskom maniru, politika Danske, usvojena 2007. godine, počinje davanjem prioriteta kvalitetu života, no najzanimljivije što su zajedno predstavili ministarstvo ekonomije i ministarstvo kulture, jeste akcenat na arhitekturi koja promoviše turizam i izvoz. Danski arhitektonski poslovi utvrđuju konkurentni, dinamički i globalno orijentisani sektor sa potvrđenim međunarodnim iskustvom i sposobnošću za proboj na tržištima.

i umetnost (Baukultur) 2000. godine, koja ide u prilog svakoj profesionalnoj organizaciji koja je povezana sa projektovanjem. Inicijativa se, zapravo, prvenstveno fokusira na podizanje svesti kod svih onih koji na bilo koji način učestvuju u graditeljskim poduhvatima, podvlačeći regulaciju za dobijanje projekata putem saveznih konkursa.

Italija Kao zemlja sa najvećim brojem arhitekata u prestonici, Italija ima nacrt arhitektonske politike, ali joj nedostaje politička pozadina koja će podržati njen razvoj i implementaciju. Vlada je 2001. osnovala direkciju DARC (le Direzione Generale per l’Architettura e l’Arte Contemporanee), zasnovanu na francuskom modelu finansiranja opštinskih konkursa. Međutim, DARC nije bila uspešna kada je reč o primeni ovog rešenja.

Francuska Za uspeh francuske arhitektonske politike i inicijative zaslužna je sveobuhvatna, višeslojna mreža koja funkcioniše odozgo na dole, promovišući projektovanje sa ekonomskog i kulturnog aspekta. Ova mreža obuhvata mnoštvo savetodavnih tela, agencija u sklopu ministarstava, i mnoge druge odseke.

Holandija Ova zemlja ima interesantnu rotirajuću poziciju glavnog arhitekte, na kojoj se rotiraju osvedočeni profesionalci u struci, tako da ova pozicija nikako ne predstavlja mesto za razvoj karijere jednog birokrate. Glavni arhitekta ima odgovornost i obavezu da stimuliše kvalitet arhitekture i prikladnost javnih građevina u kontekstu urbanizma, da savetuje vladu po pitanju arhitektonske politike, ali i da vrši izbor arhitekata koji se angažuju na državnim projektima.

Nemačka Savezno ministarstvo za transport, građevinu i stanovanje pokrenulo je inicijativu za arhitekturu

Norveška Norveška politika objedinjuje diskusije o pejzažnoj arhitekturi, otvorenom prostoru, životu

u gradovima, kulturnom nasleđu, održivosti i proširivanju znanja. NTR (National Tourists Routes) možda na najbolji način oslikava ciljeve ove politike: projekat Norwegian Public Roads Administration predstavlja kampanju za razvoj i unapređenje 18 turističkih ruta, koja se ogleda u desetinama impresivnih projekata, dela združenih napora inženjera i pejzažnih arhitekata, koji uključuju vidikovce uređene u vidu platformi, pešačke mostove, kioske i info-punktove.

Ujedinjeno Kraljevstvo U Ujedinjenom Kraljevstvu, kao model unapređenja standarda u projektovanju i razvoju javnih objekata i javnih površina postoji Komisija za arhitekturu i građenu sredinu (CABE – Commision for Architecture and the Built Enviroment). Od svog osnivanja 1999. godine, kroz CABE, koja je postala deo Saveta za dizajn (Design Council) prošlo je preko 3.000 velikih projekata, u kojima je ova komisija učestvovala nezavisnim kritikama, ali i tehničkim savetovanjem.

SAD SAD su do sada sprovele više inicijativa vezanih za projektovanje, uz posebna obeležja tokom mandata predsednika Kenedija, Džonsona, Niksona, Regana i Klintona, uključujući stvaranje ustanova: National Endowment for the Arts, Federal Design Improvement Program i Presidential Design Awards.

®

MASTERTOP

MASTERTOP Podovi: Higijenski, fleksibilni i bezbedni U svim oblastima gde higijena ima najviši prioritet, potvrdili su se podni sistemi MASTERTOP 1300. Oni su izdržljivi, otporni, visokog komfora upotrebe i imaju malo isparenje.

Održavaju se izvanredno zahvaljujući površini bez fuga i pora. Antistatičke varijante su pogodne za dijagnostičke prostorije i operacione sale.

BASF Srbija d.o.o., EBC www.build.rs Omladinskih brigada 90b, 11070 Novi Beograd, Tel. ++ 381 11 30 93 432

21

arhitektura Uz jedan veliki izuzetak, razvijene zemlje su u protekle dve decenije usvojile centralizovane arhitektonske politike. Da li je takva politika, oličena kroz federalnu agenciju ili komisiju, izvršne organe ili neke druge vidove centralnih mera primeljiva u SAD?

a i politik a r u t k Arhite dno na je rade za problema ju n rešava

Vlada SAD je kroz istoriju i sama promovisala arhitekturu i dizajn. Tomas Džeferson je bio prvi zagovornik ideje da arhitektura može igrati značajnu ulogu u pogledu širenja nacije i priraštaja, što je tada predstavljalo pitanje od izuzetnog značaja za bivše kolonije. Pogled na graditeljsko nasleđe zemlje pokazuje impresivne primere projektovanja, od urbanističkog koncepta City Beautiful pa do širokog opsega velikih infrastrukturnih projekata federalnih objekata, memorijala i spomenika.

Najdirektnije angažovane institucije u promovisanju projektovanja na najvišem nivou u SAD jesu NEA (The National Endowment for the Arts, osnovana za vreme mandata predsednika Džonsona, 1965) i GSA (General Services Administration’s Design Excellence Program, počela sa radom tokom Klintonove administracije, 1994), a zatim i National Endowment for the Humanities, President’s Committee on the Arts and the Humanities, Smithsonian, kao i State Department, koji nadgleda prezentaciju države na međunarodnim izložbama i izgradnju ambasada i rezidencija u inostranstvu.

ŠKA

NORVE

IJA BRITAN KA

je ktura Arhite teres in javni

Tim koji vodi Adam Jarinski (Adam Yarinski, AIA), a čine ga još i dekan Arhitektonskog

Preduzeće LM SVEM INŽENJERING je privatno preduzeće osnovano 2005. godine. Osnivač i vlasnik preduzeća je dipl. inž. Milan Živković, čovek iza koga stoji preko 38 godina plodonosnog rada u jednom od nekadašnjih giganata u bivšoj SFRJ i SRJ u ovoj branši ˝SVETLOST˝ A.D. Beograd.

Osnovne delatnosti preduzeća su: 1. izvođenje elektroradova jake i slabe struje 2. usluge inženjeringa 3.

22konsalting

NEMAČ

USK FRANC

A

A

IJ AUSTR

ITALIJA

Očigledno je, dakle, da u SAD postoji podrška, ali je ona raspršena i razjedinjena, te se stoga ne registruje kao moćna u onoj meri u kojoj je to slučaj sa ostalim državama. Pa ipak, činjenica je da postoji razvijena svest o važnosti projektovanja u američkoj kulturi, kao i u ekonomiji.

Džejson Šubah (Jason Schupbach), direktor dizajna u NEA, kaže: „Za sada nemamo neko posebno gledište, ali pomno pratimo modele drugih (nacija) i sigurno je da će to gledište biti formirano tako da model može da funkcioniše u SAD i sistemu koji ovde imamo“.

A DANSK

VELIKA

te? nien a) r a f lce enj Il do t nečinj (Slas fakulteta Univerziteta u Sirakuzi - Mark Robins (Mark Robbins, AIA), kao i Džejms Lima (James Lima, HR&A), trenutno se bavi istraživanjem strategija koje mogu poboljšati GSA i usmeravati investicije NEA u kvalitetan projekat, društvene zajednice i kreativno planiranje prostora, sa ciljem utvrđivanja etike kvalitetnog projektovanja širom federalnih agencija, u domenu urbanog projektovanja, pejzažne arhitekture, grafičkog dizajna i javnih prostora uopšte.

Trenutno istraživanje ima korene u seriji diskusija koje je Jarinski organizovao 2008. godine, uz pomoć inženjera Gaja Nordensona (Guy Nordenson), gde je bilo reči o infrastrukturi, održivom razvoju i kontroli klime. Ove debate su vodile ka njihovom predlogu o osnivanju jedne vrste federalne komisije za projektovanje koja bi predstavljala podršku postojećim federalnim agencijama, kao i samim korisnicima federalnih fondova, čime bi se osigurao čvršći nad-

REFERENCE: » Poslovni centar BLUE - BLOK 26, N. BGD, 25000 m2 » Benzinske stanice širom Srbije - NIS, LUKOIL, OMV » Poslovni centar ROHE u Rakovici » Univerzitetska biblioteka u Beogradu » Mašinski fakultet u Beogradu » Visoka zdravstvena škola strukovnih studija u Beogradu » Fakultet organizacionih nauka u Beogradu » Stambena zgrada Hidrotehnika - Ustanička, 115 stanova » Stambena zgrada Đ. Kratovca, 22 stana www.build.rs

Pavla Jakšića 10 11351 Beograd-Vinča tel: 011 806 57 48 fax: 011 240 16 22 mob: 064 117 62 28, 063 282 457 e-mail: svem.ing@gmail.com www.lmsvem.com

rubrika zor pri izboru i izvođenju projekata (javne nabavke i sl). U tom trenutku, Kongres je upravo planirao odobravanje stimulativnog paketa za velike infrastrukturne projekte u iznosu od 789 milijardi dolara, te je predlog došao u pravi čas. „Vlada je prepoznala povezanost različitih institucija, na primer, to što se zone delovanja HUD-a (U.S. Department od Housing and Urban Development) i DOT-a (U.S. Department of Transportation) preklapaju, tako da postoji potreba da svako priča sa svakim. Stoga smo razmatrali kako da poboljšamo komunikaciju među agencijama“, kaže Robins. Nekoliko agencija već uveliko imaju mali istorijat međusobne saradnje u pitanjima projektovanja; na primer: Stejt Department konsultuje GSA za svoje projekte u inostranstvu.

Kompleksnost vladinih struktura i podela odgovornosti samo je jedna od mnogobrojnih prepreka sa kojima se sjedinjena strategija suočava. SAD nisu kompaktne poput Norveške (5 miliona stanovnika), a daleko su čak i u odnosu na Francusku (62 miliona stanovnika), te se ono što se finansira od poreza, a pritom ima predznak kulturno, tretira sa određenom dozom sumnje na Kapitol Hilu, bez obzira na to što arhitektura i dizajn ne moraju nužno predstavljati umetnost ili kulturnu baštinu.

Kultura u SAD, u svom najopštijem značenju i domenu, teži da bude polarizovana i politizovana na način koji je nepojmljiv u Evropi, gde građani očekuju od svojih vlada da subvencionišu stvari od javnog značaja koje im prijaju i u kojima uživaju, a to svakako podrazumeva umetnost. Francuski istoričar arhitekture Žan-Luj Koen (Jean-Louis Cohen) kaže da se ideološko ili političko pitanje nikada ne postavlja, objašnjavajući to veoma malim rizikom da će francuski arhitektonski programi biti napušteni ili defundirani, čak i tokom mandata konzervativnih političkih snaga, smatrajući da su ti programi omogućili mnoge opipljive, stvarne beneficije u izgrađenim sredinama, kao i delotvornost razvoja, ali i same francuske kulture.

Zahvaljujući naporima FEPA i ostalih foruma, mnoge druge zemlje, a posebno članice EU, na putu su usvajanja zvaničnih arhitektonskih politika, uverene u socio-ekonomsku i socio-kulturnu isplativost promovisanja arhitekture i svih njenih aspekata.

Sjedinjenim Američkim Državama, dakle, nedostaje jedna jaka institucija, odnosno federalna agencija koja bi bila ekvivalent ministarstvima kulture u razvijenim evropskim zemljama, pa čak i u nekim zemljama u razvoju koje su prihvatile slične modele po uzoru na one u EU. Ipak, negativna iskustva britanske CABE mogu biti poučna i uticati na oprez kod

nacija koje tek usvajaju nove arhitektonske politike. Uprkos hiljadama projekata i podstreku koji je davala, CABE je oktobra 2010. godine ostala u potpunosti van budžeta, usled ekonomske krize.

U poslednjem času, spas za CABE je došao udruživanjem sa Savetom za dizajn (Design Council), premda je broj zaposlenih u Komisiji drastično smanjen. Interesantno je da je Savet za dizajn tada bio pošteđen ukidanja finansiranja iz budžeta, najverovatnije zbog povezanosti sa ministarstvom trgovine, kao i potreba industrije i proizvodnje, dok je CABE bila primarno povezana sa ministarstvom kulture. U budućnosti će obe institucije biti zasnovane na komercijalnim izvorima prihoda, po principu konsultovanja kakvo je CABE već vršila za potrebe Olimpijskog komiteta, kao i za nacionalnu železnicu.

energeto® Sinonim za kvalitet i energetsku efikasnost kod prozora

Kao suština se nameće vrednovanje dugoročnih i kratkoročnih ciljeva. U nameri da SAD ostanu konkurentne, što je i predsednik Barak Obama u toku godine naveo kao ključ za oporavak nacije, jasno se može sagledati da su dugoročni ciljevi pravi izbor u pogledu investiranja u brze železnice, održivost i dobijanje čiste energije iz obnovljivih prirodnih izvora.

Dobro isplanirana arhitektonska politika može uticati na prevazilaženje političke kratkovidosti koja konstantno guši navedene napore pri ostvarivanju navedenih ciljeva, omogućavajući donošenje vrednih zakonskih propisa koji će međusobno povezati različite profesije, naročito kada je u pitanju sfera ekonomije, koja obuhvata stvaranje novih radnih mesta, povećanje izvoza ili, pak, poboljšanje zdravlja nacije. Iako nacionalna arhitektonska politika SAD deluje zamršeno i tesno povezana sa ishodom izbora, nijedna politička partija ne poseduje dizajn, kao ni faktore koji na njega utiču. „Dizajn ne bi trebalo posmatrati kao luksuz koji postavlja dodatne troškove, već kao proces kojim se povećava kvalitet života. Naše mogućnosti efikasnog takmičenja na stranim tržištima umnogome zavise od često podcenjenog ali integralnog elementa – kvaliteta dizajna.“ (Ronald Regan, Presidential Design Awards 1987) „Novac se troši na sve moguće načine; stoga se treba nadati da će svaki potez imati potencijala koliko god je to moguće“, kaže Robins, nastavljajući: „Ukoliko nastupimo sa nečim što demonstrira vrednost arhitekture, ne poput neke vrste post-fakto mase ili dekoracije, već fundamentalno, u odnosu na svest o našem okruženju i načinu života, to će biti neverovatno. Izazov je pokazati kako snaga naših disciplina u dizajnu može voditi ka tome da se svi ostali delovi naše kulture učine boljim, efikasnijim i uspešnijim.“ ■ www.build.rs

energeto® 8000 | foam inside Uf-vrednost od 0,82 W/m²K Uw-vrednost od 0,61 W/m²K raspoloživo u mnogobrojnim dekorima

www.aluplast.eu ili 011 30 70 328

23

TEMA broja Kako tradicionalne inkandenscentne sijalice postaju prevaziđene, nove, energetski efikasne zamene brzo preuzimaju tržište - i one mogu vremenom promeniti način na koji osvetljavamo naše domove.

U Sjedinjenim Američkim Državama donesen je novi zakon koji će ugasiti 131-godišnju sijalicu Tomasa Edisona, koju su korisnici oduvek povezivali sa toplinom doma.

Od 1. januara, tradicionalne inkandenscentne sijalice od 100 i 150 vati ne prodaju se više u saveznoj državi Kaliforniji. A za godinu dana, ove energetski neštedljive sijalice neće se prodavati nigde u Sjedinjenim Američkim Državama.

Budućnost osvetljenja Godinee 2013, inkandenscentna sijalica od 75 vati će, takođe, otići u istoriju (Kalifornih izbaciti iz radnji godinu dana ranija će ih di A ik i moratii je). Dokk ćće 2014 2014. godine Amerikanci da se oproste od njihovih omiljenih - iako energetski neefikasnih - inkandescentnih sijalica od 60 i 40 vati.

Rezultat prelaska na efikasnije kompaktne fluoroscentne sijalice (CFL - Compact Fluorescent Light) ili na najnovije visokoefikasne halogene koje su proizvođači predstavili značiće mnogo veće cene - oko 2 dolara za sijalicu nasuprot dosadašnjih 50 centi za inkandenscentne. Ali osim toga, za mnoge graditelje, promena će proći neopaženo zato što se, za sada, menjaju samo sijalice a ne i grla.

zavidno tržište za energetski efikasne kuće ide veoma dobro.“ D k G i (D G ) meDerek Grinauer (Derekk Greenauer), nadžer u D&R International, konsalting kompaniji o energetskoj efikasnosti, slaže se. „Ako se izvođači ne opamete i ne počnu da koriste LED (light-emitting diode) osvetljenje i tehnologije, kao i druge nove proizvode koje će imati za osvetljavanje domova, mogu slobodno da se oproste od zelenog talasa koji će razdvojiti konkurentne izvođače od onih koji to nisu.“

„Nije tako teško promeniti navike u pogledu korišćenja energetski efikasnih sijalica“, kaže Džim Bejles (Jim Bayless), vlasnik građevinske kompanije GreenBuild Construction iz Folsoma u Kaliforniji.

U stvari, prema procenama Nacionalnog udruženja proizvođača električne opreme (National Electrical Manufacturers Association), oko četvrtina prodatih sijalica u Americi jesu CFL sijalice, i mnogo stručnjaka ih je prihvatilo. Oni koji nisu, savetuje Leri Vajnštajn (Larry Weinstein), predsednik dizajnerske kompanije DBS-Shared Solutions America iz San Dijega, trebalo bi da ih prihvate. „Arhitekte i izvođači u većini slučajeva sada posluju sa gubicima“, kaže Leri. „Onima koji su dovoljno mudri da shvate da postoji

LED SPOT LIGHT

LED DOWNLIGHT

MR16 - GU10 - E27

6W - 12W - 26W

Izvođači i vlasnici nekretnina koji će žaliti zbog gubitka poznate inkandescentne sijalice u obliku slova A, kaže Vajnštajn, radiće to samo zato „što ne znaju za bolje“.

Ono što oni možda ne znaju jeste činjenica da CFL sijalica - najverovatnija zamena ujedno i za ugradno kućno osvetljenje i za nosive izvore svetlosti kao što su stone lampe - traje oko pet godina i koristi 75% manje energije od tradicionalnih, inkandescentnih sijalica, koje

complete solution for signage and arhitectural light

Novi Beograd, Bul. Zorana Djindjića 87 L6/4 Tel/Fax: 011/ 313 9572; Mob: 063/ 285 200 Email: stratus.ledwork@gmail.com - www.ledwork.net

led trake, led moduli...

24

www.build.rs

LED STREET LIGHT

TEMA broja Prema novim pravilima, sve sijalice će trošiti 25% do 30% manje energije u odnosu na tradicionalne proizvode danas. Do 2020. godine, sve sijalice bi trebalo da budu 70% efikasnije.

CFL sijalice su već za 70% efikasnije od tradicionalnih inkandescentnih sijalica. Visoko efikasne halogen sijalice efikasnije su za oko 30%, tako da one predstavljaju dobar izbor za sada, ali neće biti 2020. godine osim ako proizvođači ne nađu način da ih unaprede.

se kvare, u proseku, posle sedam meseci normalnog korišćenja. CFL sijalice koštaju oko četiri puta više od inkandescentnih.

Ono što sigurno većina ne zna jeste razlika između lumena - količine svetlosti, od jula na kutijama sijalica vidno istaknuta na zahtev vlade SAD-a – i vata, dosadašnjeg merila prosečnog potrošača o tome koliko je jaka svetlost određene sijalice.

Na primer: Stara inkandescentna sijalica od 60 vati proizvodi 800 lumena. Dakle, ako izvođači ili vlasnici nekretnina žele da zamene sijalice od 60 vati sa sličnom, ali energetski efikasnijom sijalicom, treba da biraju između CFL sijalice, visokoefikasnih halogenih ili LED sijalica koje proizvode 800 lumena. Ta informacija će biti jasno ispisana na pakovanju od jula. „Veliki izazov“, kaže Hempton Njusam (Hampton Newsome), advokat i glasnogovornik za Federalnu trgovačku komisiju SAD-a (Federal Trade Commission), „jeste pomoći ljudima da shvate da kada traže količinu svetlosti koju sijalica proizvodi, gledaju u lumene.“ Zato je dobro što prelaz sa dosadašnjih sijalica na energetski efikasnije traje tri godine, kaže Piter Soarez (Peter Soares), direktor razvoja proizvodnje Philips-a. „To će potrošačima obezbediti vreme da razumeju zakonodavstvo“, kaže on.

Mada to može potrajati. „Edukacija potrošača o sijalicama nije postojala dugo, dugo vremena“, primećuje Teri Mekgovan (Terry McGowan), direktor inženjeringa Američkog udruženja proizvođača osvetljenja (American Lighting Association). „Činjenica je da potrošači donose odluke kada se nađu ispred polica i da se zbune sa svim tim etiketama.

Stvarno ne znam šta će raditi.“

Super efikasne, dugotrajne LED sijalice ispunjavaju sve kriterijume, s obzirom da su oko 90% efikasnije od inkandescentnih, ali toliko su inovativne i tako skupe da se projektanti i izvođači retko usuđuju da ih uključe u svoje projekte. Ipak, Soarez iz kompanije Philips Lighting veruje da će projektanti i izvođači gravitirati prema mešanom korišćenju energetski efikasnih halogenki, CFL sijalica i LED sijalica.

Njegovo predviđanje: „Kada god se desi neka promena, uvek postoji malo ludila.“ Uistinu, neki očekuju da će potrošači pojuriti ka inkandescentnim sijalicama kako se 1. januar 2012. godine približava, nagomilavajući ih kao mleko i hleb pre snežne oluje.

Razumevanje pravila Dok će novi zakon postepeno izbaciti iz upotrebe tradicionalnu sijalicu, on neće zabraniti njenu upotrebu. Umesto toga, američko Ministarstvo energije (DOE – Department of Energy) postavilo je standard energetske efikasnosti za sve sijalice, a današnje standardne inkadescentne sijalice ne mogu postići te standarde. Nove, efikasne halogen sijalice – oblika kao inkandescentne sijalice - mogu da postignu te standarde.

One nisu efikasne kao što su kompaktne fluoroscentne sijalice (CFL), ali one emituju istu, toplu svetlost kao njihove zabranjene rođake i lakše ih je prigušiti nego tvrdoglave CFL sijalice, od kojih većina može da se priguši samo do određenog nivoa.

Najednostavnije rešenje, koje on sugeriše, jeste ugradnja tradicionalnih grla i upotreba štedljivih sijalica kao što su halogen, CFL ili LED sijalice. Uistinu, tradicionalna grla daju korisnicima najviše fleksibilnosti zato što su ona kompaktibilna sa većinom sijalica. „Graditelji koji se još uvek drže inkandescentnih sijalica preći će na halogene“, predviđa Soares. „Oni koji već koriste CFL sijalice preći će na LED. Na kraju, postojaće dosta izbora na policama.“ I to će možda uvesti promenu u načine na koji ljudi osvetljavaju svoje domove. „Izvođači se već trude da nametnu upotrebu CFL sijalica u kućama“, primećuje Mekgo-

Preduzeće MG KAČAREVIĆ d.o.o. bavi se proizvodnjom gromobranske opreme, elektrogalanterije i perforiranih i rešetkastih nosača kablova, kao i uslužnom obradom metala.

Brđanska 134/a 11232 Ripanj | tel/fax: 011 8652 429, 011 8653 099 e-mail: office@mgkacarevic.com | www.mgkacarevic.com www.build.rs

25

TEMA broja van, „tako da to neće biti tako dramatična promena. Ali to je nešto na šta će morati da obrate pažnju. Jednostavno, moraće da obrate pažnju, jer će samo ti proizvodi biti dostupni u prodaji.“

„Uzimamo proizvod koji je bio za jednokratnu upotrebu i pretvaramo ga u proizvod koji traje duže“, kaže Soares, koji primećuje da LED sijalice mogu da traju nešto više od 25.000 sati – dok neki predviđaju da mogu da sijaju duplo duže od toga.

To bi trebalo da bude dobra stvar, kometariše dizajner osvetljenja Glen Hajmiler (Glenn Heimiller), predsednik odbora za energiju i održivost Međunarodnog uruženja dizajnera osvetljenja (International Association of Lighting Designers). „Ako žele da ugrade energetski efikasnije osvetljenje, ne bi trebalo da brinu zbog gubitka inkandescentnih sijalica“, kaže on. „Ono što bi trebalo da vidite u dobrom projektu osvetljenja, jeste kombinacija različitih svetlosnih izvora.“

Ali izgled nije jedina razlika koju će postepena gravitacija ka LED sijalicama stvoriti.

Mekgovan predviđa da će LED sijalice promeniti elektroinstalacije u svetu. LED sijalicama nisu potrebni visokonaponski kablovi kao što ih imamo danas u zgradama. Tako da će niskonaponski umeci, konektori i instalacije zauzeti to mesto.

Soarez se slaže sa time. „Projektanti i investitori često se opredeljuju za jeftine inkandescentne sijalice samo zbog cene,“ kaže on. Sa tim jeftinim relikvijama van tržišta, predviđa on, profesionalci bi trebalo da se koncentrišu na dostavu sijalica koje su najprikladnije današnjim grlima, prostoriji u kojoj se nalaze i životnim stilom vlasnika.

On predviđa vreme kada će sami zidovi biti elektroprovodljivi tako da izvori svetlosti nemaju potrebu za kablovima.

Šta nam to donosi budućnost Još uvek se projektanti, investitori i dizajneri osvetljenja slažu da je LED sledeća velika stvar u osvetljenju - sa ili bez zakona koji će naterati graditelje i potrošače u tom pravcu.

26

Mnoge LED sijalice za kućnu upotrebu pakuju se u tradicionalnim pakovanjima, sa srednjim brojem zavrtnja na bazi sijalice tako da mogu da stanu u standardna grla i na taj način zamene tradicionalne inkandescentne sijalice. Ali ubrzo, kaže Mekgovan, one neće izgledati uopšte kao sijalice, iz prostog razloga zato što one to i nisu. „To će biti instalacija koja se osvetljava iznutra, ali vi nećete videti nikakvu sijalicu u njoj - samo čipove i površine i izvore svetlosti“, dodaje on. „Izgledaće sasvim drugačije.“

Kada se njihova visoka cena smanji, visokotehnološko, visokoefikasno osvetljenje će, najverovatnije, promeniti način na koji svet osvetljava svoje objekte.

www.build.rs

„Ne znam šta će projektanti i izvođači raditi dok to vreme ne dođe“, kaže Mekgovan. „Ali veoma je jasno da će ovo otvoriti ceo spektar mogućnosti postavljanja svetla tamo gde želimo i tamo gde ga sada nemamo“ ■

TEMA broja

Kompanija Google predstavila je novu Android LED sijalicu Kompanija Googlee predstavila je novu, izvanrednu, LED sijalicu koja može biti kontrolisana sa svakim Android uređajem korišćenjem kompanijskog, novog, otvorenog wireless protokola umrežavanja. Pretraživački gigant radio je zajedno sa kompanijom Lighting Science Group (LSG) na razvoju omnidirekcionalne sijalice od 60W, čija jačina svetlosti može biti smanjena ili povećana za sekundu korišćenjem uređaja opremljenih Android platformom kao što su pametni telefoni, palmtopovi i laptopovi.

Pametna sijalica je savršen test poligon za Google-ov novi protokol, koji će utabati put novom talasu energetski efikasnih kućnih sistema.

Nova generacija tehnologija u osvetljenju prevalila je veliki put od uređaja iz osamdesetih godina prošlog veka koji su tapšanjem kontrolisali gašenje i paljenje sijalica. Nova

28

novim pametnim sistemima koji se samo podešavaju ne bi li osigurali energetsku efikasnost.

sijalica kompanija Google i Lighting Science Group bazirana je na LED sijalici A19 kompanije LSG i karakteriše je ugrađen radio koji se povezuje sa novim Google-ovim otvorenim wireless protokolom umrežavanja. Prikazan u maju, na Google konferenciji u San Francisku, protokol se može koristiti za upravljanje uređaja i termostata, takođe, tako da je vrlo moguće da on prokrči put

www.build.rs

Veštačko osvetljenje troši oko 11% električne energije prosečnog domaćinstva, tako da su pametniji sistemi osvetljenja siguran put smanjenju ugljenog otiska urbanog okruženja - koji je zaslužan za neverovatnih 38% emisija CO2 u Sjedinjenim Američkim Državama.

Nove LED sijalice pojaviće se u prodaji krajem godine po ceni sličnoj standardnoj LED sijalici ■

Energija sunca uhvaæena solarnim panelima besplatno zagreva sanitarnu toplu vodu zadovoljavajuæi skoro u potpunosti godišnje potrebe objekta, drastièno smanjujuæi upotrebu konvencionalnih izvora energije.

Energija sunca se može efikasno integrisati u sistem grejanja tokom meðusezona; idealna je upotreba u kombinaciji sa panelnim sistemima grejanja (podno, zidno, plafonsko).

Svaki kWh dobijen pretvaranjem sunèevih zraka u toplotnu energiju predstavlja osetnu uštedu kada se poredi sa drugim, skupim gorivima.

Ogranièavanje upotrebe fosilnih goriva nije samo ekonomski isplativo, veæ i smanjuje negativan uticaj svakodnevnih aktivnosti kao što su pranje i grejanje na klimu i prirodu.

Štaviše, to je GIACOMINI! Italijanski proizvoðaè prepoznat širom sveta kao lider u oblasti proizvodnje opreme za grejanje, hlaðenje, i vodovod.

SOLARNI SISTEM: I KUÆA MOŽE STVORITI ENERGIJU Da li je moguæe da objekat proizvodi deo potrebne energije umesto da je samo troši? Solarni sistemi danas ovo omoguæavaju sa umerenom investicijom u sigurnu i testiranu opremu. Korišæenje toplote je veoma važno za porodièni budžet: proizvodnja sanitarne tople vode i grejanje objekta može da uèestvuje i do 80% u ukupnom utrošku energije u objektu. Meðutim, izuzetno veliki deo ove energije može se obezbediti solarnim sistemom koji je konstruktivno jednostavan, ali sa veoma važnim zadatkom da konvertuje sunèeve zrake, koji su dostupni besplatno i u velikim kolièinama, u energiju za zagrevanje vode. Opremanje objekata sa solarnim sistemom je izbor velike odgovornosti u pogledu oèuvanja životne sredine i buduæih generacija, kako zbog smanjenja korišæenja fosilnih goriva, resursa koji su sve više retki, tako i smanjenja emisija gasova odgovornih za klimatske promene.

Banjaluèka 3, 11000 Beograd Tel/Fax: 011 7440 705 6457 722, 3089 135 E-mail: office@deltaterm.com www.deltaterm.com

TEMA broja Povodom aktuelnog povlačenja klasičnih sijalica (inkandescentnih, tip „A“) sa tržišta zemalja Evropske unije, autor ovog rada osvrnuo se na javnosti manje poznate činjenice vezane za kompakt-fluorescentne sijalice, najčešće pominjane i predlagane za zamenu klasičnih sijalica sa užarenim vlaknom.

U daljem tekstu, pod pojmom „kompaktna fluorescentna sijalica“ (ili „kompakt-fluo sijalica“) podrazumevaće se „štedljiva“ fluorescentna sijalica sa integrisanim predspojnim uređajem i standardnim podnoškom E27 (ili E14), predviđena za zamenu klasičnih sijalica sa užarenim vlaknom široko korišćenih u domaćinstvima, restoranima i hotelima.

Nebojša Radivojević d.i.a.

Savetovanje Osvetljenje 2009

30

ISTINE I ZABLUDE o kompaktnim fluorescentnim izvorima kao alternativi klasičnim sijalicama

Plan povlačenja inkandescentnih sijalica sa tržišta zemalja EU: • 1.9.2009. – Sve matirane klasične sijalice i bistre sijalice snaga iznad 80W • 1.9.2010. – Bistre klasične sijalice snage iznad 65W • 1.9.2011. – Bistre klasične sijalice snage iznad 45W • 1.9.2012. – Bistre klasične sijalice snage iznad 7W • 1.9.2016. – Sijalice energetske klase C (halogene energy saver sijalice) Osnovne činjenice: • Klimatske promene su evidentne • Postoji realna potreba za smanjenjem individualne potrošnje električne energije, u cilju smanjenja globalne emisije CO2 • Fluorescentni izvori svetlosti energetski su efikasniji od inkandescentnih (lm/W ) • Političari, proizvođači i trgovci stvaraju dogmu o kompakt-fluorescentnim sija-

www.build.rs

licama kao odličnoj alternativi klasičnim sijalicama • Javnost nije dovoljno upoznata sa svim aspektima vezanim za upotrebu kompakt-fluorescentnih sijalica, odnosno ukupan energetski, ekološki i zdravstveni bilans njihovog korišćenja

Resursi potrebni za proizvodnju i transport Utrošak energije za proizvodnju štedljive kompaktne fluo sijalice je, prema različitim izvorima, od 6 do 40 puta veći nego za proizvodnju klasične sijalice.

Uzimajući u obzir masu i zapreminu štedljivih kompaktnih fluo sijalica, mnogostruko je veći utrošak energije (odnosno veća je emisija CO2) za njihov transport od proizvođača (najčešće u Kini) do prodajnih objekata širom sveta.

Takođe, proizvodnja kompaktnih fluo sijalica iziskuje daleko više materijalnih resursa.

TEMA broja Svetlosni fluks (snaga svetlosnog zraÄ?enja) Na fabriÄ?kim pakovanjima kompaktnih fluo sijalica naznaÄ?ene su njima ekvivalentne sijalice sa uĹžarenim vlaknom. Na primer, za sijalicu od 11W navodi se da je ekvivalentna klasiÄ?noj od 60W. MeÄ‘utim, ako obratimo paĹžnju na svetlosni fluks sijalica (naveden na pakovanju svake sijalice), uvidećemo sledeće vrednosti: • 11W kompaktna fluo sijalica: 570-610lm • 60W klasiÄ?na sijalica: 710lm.

MoĹžemo zakljuÄ?iti da u ovom sluÄ?aju razlika u svetlosnom fluksu ekvivalentnih sijalica iznosi 15-20%.

PotroĹĄnja elektriÄ?ne energije Prividna snaga klasiÄ?ne sijalice od 60W iznosi 60VA. S obzirom da je faktor snage standardne kompakt-fluorescentne sijalice znatno manji od jedinice (kreće se u rasponu 0,45-0,65), smanjenje potroĹĄnje elektriÄ?ne energije koriťćenjem takve sijalice treba posmatrati u odnosu na prividnu snagu.

TipiÄ?ni primeri: Kompaktna fluo sijalica nominalne snage 11W: 90mA x 230 V = 20,70 VA. Kompaktna fluo sijalica nominalne snage 20W: 175mA x 230V = 40,25 VA. Kompaktne fluo sijalice sa visokim faktorom snage (>0,90) su skuplje i nema razloga da se kupci opredeljuju za njih, s obzirom da im to ne bi donelo dodatne uĹĄtede (privatni potroĹĄaÄ?i ne plaćaju reaktivnu energiju).

Kompaktne fluo sijalice prljaju distributivnu mreĹžu viĹĄim harmonicima. Prisustvo viĹĄih harmonika je nepovoljno kako za distributivnu mreĹžu tako i za potroĹĄaÄ?e.

Mogućnost zamene inkandescentnih sijalica kompakt-fluorescentnim Kompaktne fluo sijalice nisu prikladne za koriťćenje u svetiljkama sa loĹĄom ventilacijom (zatvorenim plafonjerama i zidnim svetiljkama, ugradnim svetiljkama, kao i nekim poluotvorenim svetiljkama) zbog osetljivosti integrisane elektronike na visoke temperature. MoĹže se okvirno raÄ?unati da 50% svetiljki u domaćinstvima nije prikladno za kompaktne fluorescentne sijalice, te zabrana klasiÄ?nih sijalica iziskuje dodatne troĹĄkove kupovine novih svetiljki. Kompakt-fluo sijalice dostiĹžu maksimalni svetlosni fluks 30-60 sekundi nakon paljenja (ĹĄto moĹže biti iritirajuće pri kratkim boravcima u prostoriji) Za razliku od kompakt-fluorescentnih, klasiÄ?ne sijalice su standardnih oblika i veliÄ?ina.

Usled veće emitujuće povrĹĄine kompaktfluorescentnih sijalica, njihova svetlost teĹže se optiÄ?ki kontroliĹĄe i usmerava unutar reflektorskih svetiljki (lusterski reflektori, stone lampe itd), Ä?ime se stepen iskoriťćenja takvih svetiljki smanjuje.

Standardne kompakt-fluorescentne sijalice ne mogu se koristiti sa postojećim dimerima za inkandescentne sijalice, kao ni sa elektronskim prekidaÄ?ima. Dimabilne kompakt-fluorescentne sijalice su izuzetno skupe. Temperatura boje svetlosti kompaktfluorescentnih sijalica se ne sniĹžava pri dimovanju (slabost u poreÄ‘enju sa klasiÄ?nim sijalicama).

Za proizvodnju klasiÄ?ne sijalice potrebni su samo: • Staklo • Lim • Bakar • Kalaj • Volfram Svi sastojci su potpuno netoksiÄ?ni i jednostavno se recikliraju!

Za proizvodnju tipiÄ?ne kompakt-fluo sijalice potrebni su: • Staklo • Lim • Bakar • Kalaj • Ĺ˝iva • Olovo • Antimon • Barijum • Arsen • Itrijum • Jedinjenja fosfora • Cink-berilijum-silikat • Kadmijum-bromid • Jedinjenja vanadijuma • Torijum • Plastika

Kvalitet svetlosti Kvalitet svetlosti klasiÄ?nih inkandescentnih sijalica superioran je u odnosu na sve ostale veĹĄtaÄ?ke izvore svetlosti. Razlog za to leĹži u kontinualnom spektru, koji svetlost inkan-

R5 ,)') , (#575- 5, (#'5-. ,.)0 ($ ' R5 ,)$ %.)0 ($ 5#5#40)Ă­ ($ 5, )0 5 5 !,)') , (-%#"5#5 & %.,)5#(-. & #$

R5 -./*(#Ä•.0)95 5 , ( 5 , .)(( ,, -5/Francuska/ Beogradski put bb, Topola 34310 | tel: 034 720 885, 814 037 | fax: 034 722 042 | mob: 064 156 48 20 e-mail: manes@manesdoo.com www.build.rs| 1118' ( - ))8 )' 31

TEMA broja Radni vek sijalica Deklarisani radni vek kompakt-fluo sijalica (pri 50% otkaza) realan je samo u idealnim uslovima: 2,7 sati rada dnevno, ciklusi od 60 minuta rada i 90 minuta isključenja, sijalica radi u idealnim uslovima (izvan svetiljke) itd. U stvarnosti, više od 50% kompaktnih fluo sijalica renomiranih brendova otkaže pre isteka deklarisanog broja radnih sati, a kod sijalica jeftinih brendova radni vek je još kraći (u praksi svega 2-3.000 sati).

Nekontinualnost spektra kompaktnih fluo izvora ima za posledicu nemogućnost razlikovanja finijih nijansi boja. Indeks reprodukcije boja najkvalitetnijih fluo sijalica, iako nominalno visok (Ra=85), i dalje je neadekvatan u stambenim prostorima za duži boravak, zbog mogućeg stvaranja neprijatne atmosfere u prostoriji, izobličenja boje ljudske kože, boja materijala u enterijeru, hrane, odeće i sl.

32

Pretpostavka za uspešnu reciklažu su disciplinovani potrošači!

Uticaj na ljudsko zdravlje i prirodnu sredinu

Troškovi reciklaže jedne kompaktne fluo sijalice kreću se, prema različitim izvorima, od 0,30 do 1,00 evra. Reciklaža kompaktnih fluo sijalica nije ekonomski isplativa i vrši se samo u svrhu bezbednog odlaganja žive.

Energetski skokovi u plavom delu spektra fluorescentnih izvora (čak i onih toplobele svetlosti) utiču na hormonski disbalans u ljudskom organizmu, s obzirom da sekrecija melatonina i serotonina, hormona koji regulišu čovekov cirkadijalni ritam (noćnodnevni biološki časovnik), zavisi od signala iz očnih receptora za plavu svetlost. Melatonin ima pozitivni onkostatični efekat, a njegova sekrecija se inhibira kada se u oku detektuje svetlost sa izraženom plavom spektralnom komponentom. Jednostavnije rečeno, kada smo noću izloženi svetlosti iz fluorescentnih izvora sa izraženom plavom spektralnom komponentom, organizam dobija poruku da je dan, te pojačava lučenje dnevnih hormona (melatonina, kortizola – hormona stresa itd).

U Srbiji (i velikoj većini zemalja u svetu) ne sprovodi se reciklaža kompaktnih fluo sijalica, te živa iz sijalica završava na deponijama smeća, a odatle stiže u podzemne vode, rečne tokove i, na kraju, završava u lancu

Nekoliko studija sprovedeno je kako bi se potvrdila veza između rada u noćnim smenama (pod fluorescentnim svetlom) i povećane učestalosti pojave raka dojke kod žena.

Studija sprovedena u Danskoj ( J. Hansen,

Česta paljenja i gašenja jeftinijih kompaktnih fluo sijalica značajno skraćuju njihov radni vek. Instalacija kompaktnih fluo sijalica (kako jeftinih tako i renomiranih proizvođača) u slabo ventilirane svetiljke može drastično smanjiti njihov radni vek. descentnih izvora čini najpribližnijom sunčevoj svetlosti na koju je ljudsko oko adaptirano tokom miliona godina evolucije.

ljudske ishrane. Ovo može imati nesagledive posledice u slučaju omasovljenja korišćenja kompaktnih fluo sijalica.

Reciklaža

www.build.rs

TEMA broja Epidemiology No. 12, pp. 74-77, 2001), kao i neke kasnije studije, dokazale su da žene koje rade u noćnim smenama imaju veću stopu oboljevanja od raka dojke (i do 30%!)

Indikativno je da su fluorescentni izvori, pogotovo neutralno i hladnobele svetlosti, problematični za učestalo korišćenje u domovima tokom večernjih i noćnih sati.

Odlaganje žive Živa je izuzetno toksičan element, ali i tehnološki neizbežan sastojak svake kompaktfluo sijalice u količinama do (dozvoljenih) 5mg. Kvalitetne sijalice renomiranih proizvođača sadrže manje žive (1-2mg), ali su one značajno skuplje.

Realnost je da će se većina potrošača, primoranih na kupovinu kompakt-fluo sijalica usled zabrane klasičnih sijalica, odlučivati za jeftinije varijante - sa većim sadržajem žive.

Argument pobornika kompakt-fluo sijalica da se upotrebom klasičnih sijalica u atmosferu oslobađa više žive nego što je sadrži ekvivalentna kompakt-fluo sijalica nije relevantan, jer se sagorevanjem uglja u termoelektranama oslobađa elementarna živa. Živa iz kompakt-fluorescentnih sijalica završava na deponijama smeća, gde se mikrobakterijskim procesima u metanskoj sredini sjedinjuje u metil-živu, daleko toksičniju od elementarne žive. Monometil-živa sa deponija, pretežno putem podzemnih voda, ulazi u ekosistem i potom u ljudski lanac ishrane.

Zaključak Oko 5% električne energije utrošene u stanovima otpada na osvetljenje. Racionalnijim korišćenjem bojlera, klima uređaja, šporeta ili veš mašine može se ostvariti značajno veća ušteda električne energije (kao i smanjenje emisije CO2 u atmosferu) nego zamenom klasičnih sijalica kompakt-fluorescentnim!

Uzimajući u obzir ukupni energetski bilans proizvodnje, transporta, upotrebe i reciklaže kompaktnih fluo sijalica, da li je masovna upotreba tih sijalica odgovor na problem globalnog zagrevanja? NE. Upotreba kompakt-fluorescentnih sijalica: • Dnevne, radne i spavaće sobe: nepreporučljivo • Stepeništa, hodnici, pomoćne prostorije, dežurna svetla: preporučljivo (uz obavezujuću reciklažu sijalica)

Štedljive alternative Halogene sijalice klase “C” Radni vek 2.000 sati. Dostupne u standardnim balonima. Oko 30% efikasnije od klasičnih sijalica. Ne sadrže živu. Kontinualan spektar!

LED sijalice sa podnoškom E27 (npr.

OSRAM Parathom) Radni vek do 25.000 sati. Ne sadrže živu, nema UV i IR zračenja. Neprikladne za loše ventilirane svetiljke. Još uvek visoka cena.

Šta preduzeti kada se kompaktna fluo sijalica razbije u stanu* (a što nije istaknuto na fabričkim pakovanjima?)

• Otvoriti prozor i napustiti prostoriju. Provetravati 15 minuta • Sakupiti staklene ostatke sijalice korišćenjem krutog papira ili kartona (nikako golim rukama obzirom da živa prodire kroz kožu) • Lepljivom trakom sakupiti male fragmente stakla • Pod obrisati vlažnim papirom ili krpom • Ukoliko se preostali ostaci usisavaju, kesu iz usisivača nakon čišćenja treba izvaditi • Sve predmete upotrebljene za čišćenje, kao i kesu iz usisivača, treba odložiti u plastičnu kesu, i dobro je zatvoriti • Odeću ili posteljinu na koje su pali delovi sijalice ne treba više upotrebljavati, već ih treba baciti

Ne zaboravimo, najštedljivija sijalica je ugašena sijalica ■

Napomena - * Uputstvo Agencije za zaštitu životne sredine SAD (U.S. Enviromental Protection Agency) za odlaganje slomljenih kompaktnih fluo sijalica

Promoter BBM d.o.o.

Light & Energy Solutions

Timočka 19, 11080 Zemun | tel/fax: +381 (011) 210 87 34 e-mail: promoterzemun@yahoo.com | www.promoterzemun.com

Izrada svih tipova svetlećih reklama, horeca proizvoda, 3D slova i logotipa, pleksiglas galanterije, sajamskih štandova i uređenje enterijera, proizvodnja LED modula i dioda po vodećim svetskim standardima, izrada kontrolera i softvera za upravljanje svetlosnim efektima www.build.rs 33 /svetlosni efekti mogu biti po potrebi naručioca i programirani tako da odgovaraju trenutnoj nameni/

TEMA broja

Sve-električni svet?

Poslednji trend jesu kuće koje funkcionišu isključivo pomoću struje.

Ovo se naročito odnosi na zero-energy objekte i njihovo društvance.

Njima nije potrebno ni ulje, ni gas, ni toplotna mreža niti biomasa.

Međutim, da li struja zaista obezbeđuje ubedljivu alternativu na tržištu grejanja po pitanju ekologije i ekonomije? Da li idemo ka sve-električnom svetu?

Panel koji je održan u januaru ove godine, u sklopu čuvenog minhenskog sajma građevine BAU 2011, pokušao je da nađe odgovore na ova pitanja. Rasprava je vrludala između oštre polemike i opšteg slaganja. Napokon je, na kraju debate, identifikovan igrač koji bi morao da igra ulogu nekoga ko će olakšati snabdevanje objekata i naselja energijom i upravljati njome…

Eksperimentalne kuće sa takmičenja Solar Decathlon Europe zahtevaju veoma malo energije budući da mogu biti snabdevane strujom i grejanjem korišćenjem isključivo sunčeve energije. Ovde se za razmenu energije među zgradama oslanja jedino na struju – fosilna goriva i toplotna mreža više nisu potrebni. Međutim, da li ove zgrade na struju mogu predstavljati model za naše gradove? Ovo je bilo pitanje koje je diskusioni panel želeo da razreši. Predsedavajući je bio Johanes Lang (Johannes Lang) BINE Informationsdienst, a učesnici panela: prof. Manfred Heger (Manfred Hegger) - HHS, TU iz Darmštata, prof. Dirk Miler (Dirk Müller) - E.ON Centar za istraživanje energije, prof. Jirgen Šmit (Jürgen Schmid) Fraunhofer IWES, Klaus Prajzer (Klaus Preiser) – preduzeće Badenova i dr Knut Kibler (Knut Kübler) - iz nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomiju i tehnologiju.

Profesor Heger bi želeo da vidi trajna, jednostavna i robustna tehnička rešenja za tehnologiju usluga u zgradama. Idealno bi bilo da one budu trajne koliko i sama zgrada i podjednako lake za korišćenje. Za njega, zgrade koje funkcionišu isključivo pomoću

električne energije samo su jedna od nekoliko mogućnosti.

Profesor Miler veruje da će na kraju postojati dve vrste koncepta energije za zgrade: prvo, električne zgrade koje pre svega koriste toplotne pumpe za snabdevanje zgrade grejanjem i hlađenjem; drugo, postojaće zgrade sa sistemom kogeneracije koje koriste različito kombinovanu toplotnu i električnu energiju – u potpunosti vođene električnom energijom i sa električnom efikasnošću većom od 40%.

Klaus Prajzer vidi toplotne pumpe kao ključne komponente u zgradama na struju.

Međutim, on smatra da je ova tehnologija po pitanju ekologije diskutabilna jer – s obzirom na široko rasprostranjene preferencijalne stope koje nude distributeri električne energije – to na kraju izjednačava sadašnju strukturu elektrana sa centralizovanim termoelektranama na ugalj i nuklearnim elektranama. Štaviše, on veruje da u većini slučajeva toplotne pumpe nemaju ni komercijalnog ni privrednog smisla.

Mišljenje profesora Šmita jeste da toplotne sisteme koji koriste električnu energiju treba

upotrebljavati u visokoenergetski efikasnim zgradama kao što su pasivne kuće. Takođe, on ovo vidi kao najbolji način primene toplotnih pumpi. Kod postojećih zgrada, postoji značajan potencijal za kogeneraciju, gde bi gorivo trebalo da stiže iz obnovljivih izvora, naročito iz biomase.

Za dr Knuta Kiblera, ima mnogo toga da se kaže o energetskoj budućnosti koju čini sve-električni svet. On veruje da se ovaj pravac razvoja već može videti u građevinskom sektoru. Ipak, smatra da ne treba sav novac staviti na jedan broj. Drugi mogući energetski svetovi moraju takođe biti ispitani putem održivog istraživanja.

Tokom trajanja rasprave postalo je jasno da ne mogu svi developeri da idu svojim putem. Razlog ovome jeste činjenica da toplotne i gasne mreže – uključujući i mreže za koje se očekuje da u budućnosti budu 100% sa obnovljivim energijama – jedino mogu da funkcionišu ekonomski ukoliko se postigne visok nivo potražnje za određenom vrstom energije. Da bi se ovo postiglo, moraju biti razvijeni i prihvaćeni regionalni koncepti energije kako bi se razvili optimalni koncepti gradnje i sistemi distribucije energije u skladu sa lokalnim uslovima i strukturom naselja. Tu bi lokalne vlasti morale da igraju mnogo aktivniju ulogu u budućnosti nego što su to činile u prošlosti. Ovo je bio aspekt oko koga su se, uprkos njihovim različitim mišljenjima, svi učesnici panela složili ■

Bakarska 5, 11010 Beograd Tel: 011/397-7505, 397-7504 • Fax: 011/397-7510 E-mail: office@razo.co.rs • www.razo.co.rs

Automatski osigurači / Utičnice Razvodne table / Prekidači / Ormani FID sklopke / Kontaktori / Kablovi Bimetali / Modularni program / Releji

34

Preduzeće „RAZO“ ima specifičan pristup prodaji prvenstveno opreme „SCHNEIDER-ELECTRIC“-a i ostalih proizvođača putem mreže prodajnih mesta obeleženih logom „SCHNEIDER-ELECTRIC“ po celoj Srbiji www.build.rs

e-mail: info@kumal.hr, info@kumal-bg.rs | www.kumal.hr

TEMA broja Spoljno osvetljenje osvetljava društvena okupljanja, daje nam utehu osećajem sigurnosti, omogućava nam da radimo i da se igramo i pospešuje estetiku naših bašta od sumraka do svitanja.

Sa velikim izborom spoljnog osvetljenja, izbor pravog ponekad je obeshrabrujući.

Shvatanje dostupnih tehnologija, tehnika osvetljenja i svetiljka omogućiće vam da bolje iskoristite vaše imanje nakon zalaska sunca.

SPOLJNO OSVETLJENJE: tehnologija, tehnike i svetiljke Tehnologija spoljnog osvetljenja Različita tehnologija može osvetljavati spoljašnost naših domova. Ako ste proveli neko vreme u kupovini i planiranju spoljnog osvetljenja, verovatno ste primetili da su izvori svetlosti proizvedeni za različite tipove energije: električnu, solarnu i gasnu.

Električna energija Električna energija je konvencionalni izvor energije koja opslužuje standardne i niskonaponske izvore svetlosti.

Standardni 220V AC sistem (220 voltni sistem naizmenične struje) povezan je sa vašim kućnim strujnim ormanom prema lokalnim građevinskim normama. Instalacije treba da budu zaštićene od atmosferalija i zahtevaju posebne mere ugradnje koje će osigurati bezbednost. Dosta proizvođača nudi energetski efikasne proizvode koji pomažu u smanjanju troškova električne energije za razliku od tradicionalnih rešenja. Dodatna oprema poput tajmera, fotoćelija i detektora pokreta automatizuje i olakšava upotrebu spoljašnjeg osvetljenja.

Niskonaponsko osvetljenje je, takođe, povezano sa kućnim instalacijama; ali za razliku

36

www.build.rs

od standarnih, ono koristi transformator koji konvertuje 220V AC sistem sa kućne mreže na 12V AC sistem. Sistem niskonaponskog osvetljenja je pouzdan, ali ako sistem nije propisno isplaniran i korektno izveden, može se javljati pad napona (tj. smanjenje dostupne snage zbog udaljenosti instalacija). Niskonaponsko osvetljenje daje manje svetlosti od standardnog; ali ipak, korišćenje ovog tipa osvetljenja smanjuje brigu oko bezbednosti i koristi manje energije, smanjujući na taj način troškove.

Solarna energija Solarna energija je alternativni vid energije koju proizvode solarne ćelije ili fotonaponske ćelije. Dok sunce sija, fotonaponske ćelije sakupljaju i konvertuju energiju iz sunčeve svetlosti u električnu.

Ova električna energija je sačuvana u unutrašnjoj, dopunjivoj, bateriji. Kada sunce zađe, unutrašnji fotootpornik omogućava dodatnu otpornost unutar strujnog kola svetiljke, i samim tim omogućava i protok elektriciteta unutar kola. Svetiljke se pale kako elektricitet teče. Svetiljke na solarnu energiju su onoliko pouzdane koliko je pouzdano trajanje, dostupnost i intenzitet sunčeve svetlosti u vašem kraju. Osvetljenje na solarnu energiju nema operativne troškove, bezbedno je za instalaciju i ne zahteva ožičavanje.

TEMA broja Gas Gas je konvencionalni izvor energije koji osvetljava putem gorenja. Svetlosni izvori koji se pokreću na gas imaju unutrašnji sistem cevovoda koji doprema fosilna goriva (prirodni gas ili propan) i automatsko paljenje koje je kontrolisano unutrašnjim, električnim prekidačem. Kada se prekidač aktivira, upaljač zaiskri paleći fosilno gorivo i stvarajući plamen. Osvetljenje na gas je bilo u širokoj upotrebi pre pojave električnog osvetljenja. Ova vrsta osvetljenja pru-

ža staromodni tip svetlosti koje je relativno bezbedno i pouzdano.

jedno ili sve vrste osvetljenja koristeći razne tehnike osvetljavanja.

Sijalice za spoljašnje osvetljenje

Tehnike osvetljavanja su metode primene svetla, sa jednog ili više svetlosnih izvora, na specifične elemente ili površine, u cilju postizanja željenog efekta. Tri osnovne tehnike se koriste u spoljnom osvetljenju: svetlost usmerena na dole, gore i poprečno. Radi dobijanja tehnike u kojoj je svetlost usmerena na dole, sijalice se postavljaju iznad elementa ili površine koja se osvetljava. Tehnika osvetljavanja na gore i poprečno koristi izvore svetlosti koji su postavljeni na nivou zemlje.

Pri korišćenju tehnike osvetljavanja na gore, izvor svetlosti se postavlja ispod predmeta osvetljenja, usmeravajući svetlost na njega, dok se poprečno osvetljenje postavlja ispred elementa koji osvetljavamo, usmeravajući svetlost kroz vazduh. Druge tehnike su, suštinski, varijacije ove tri, osnovne, tehnike.

Spoljni izvori svetlosti od 12V i 220V, električni ili solarni, koriste raznovrsne lampe ili ono što se uobičajno naziva sijalice: • Diode koje emituju svetlo (LED - LightEmitting Diode) • Kompaktne fluorescentne • Inkandescentne • Fluorescentne • Halogene • HID (High-Intensity Discharge)

Tehnike spoljnog osvetljenja Osvetljenje, unutrašnje ili spoljašnje, tipično se klasifikuje kao ambijentalno, direktno i indirektno osvetljenje. Ambijentalno, nazivano i obično, osvetljenje osvetljava velike površine. Direktno osvetljenje obezbeđuje svetlo koje je koncentrisano na mali prostor za specifičnu namenu, dok indirektno osvetljenje usmerava vaš pogled na neki element dekoracije, naglašavajući taj element i doprinoseći dramatičnosti prostora. U zavisnosti šta biste želeli da postignete sa svojim spoljnim osvetljenjem, možete upotrebiti

Široko osvetljenje - koristi izvore svetlosti koji su postavljeni na terenu ili na fiksnom mestu na zidu, plafonu ili stubu. Osvetljenje na ovaj način povećava vidljivost u bašti i cvećnjaku i na ulazima.

Osvetljavanje staza - koristi mnogobrojne izvore svetlosti koji su postavljeni duž trotoara ili staza. Svetlost usmerena na dole povećava vidljivost noću, omogućavajući bezbedno hodanje vašom baštom.

ORMANI OD POLIESTERA I ABS-A POGODNI ZA UGRADNJU ELEKTROOPREME, SISTEMA KLIMATIZACIJE, BAZENSKE TEHNIKE, AUTOMATIKE, ZAVRŠNE OPTIČKE KUTIJE...

OPŠTE KARAKTERISTIKE: • Materijal Poliester ojačan sa 25% staklenih vlakana • Samogasivost V-0 prema standardu UL-94 (materijal nezapaljiv) • Indeks zaštite IP-54

ZAVRŠNE OPTIČKE KUTIJE - ZOK od 6 do 24 vlakana • Namenjene su za završavanje optičkih kablova kapaciteta od 6 do 24 optička vlakna (6, 8, 12 i 24) • Predviđeni su za unutrašnju montažu

KABLOVSKI RAZDELNIK od 6 do 24 vlakana • Namenjen za završavanje kablova u mreži za pristup strukturnom kabliranju

E-I E-IIv E-IIh

E-IV

E-VI

E-I: 340 mm x 688 mm x 250 mm / E-IIv: 340 mm x 1028 mm x 250 mm E-IIh: 600 mm x 688 mm x 250 mm / E-IV: 600 mm x 1028 mm x 250 mm E-VI: 800 mm x 1028 mm x 250 mm

GMB AUTOMATIK DIREKCIJA

GMB AUTOMATIK PROIZVODNJA

Kvarnerska 26, 11040 Beograd tel: 011/36 92 584 | tel/fax: 011/36 99 106

Lj. Živkovića Španca 76, Vranić tel: 011/83 www.build.rs 40 475 | tel/fax: 011/83 40 368

e-mail: a.gatalica@gmb.co.rs web: www.gmb.co.rs 37

TEMA broja Tačkasto osvetljenje - koristi izvore svetlosti postavljene ispred elemenata i služi da naglasi arhitektonske detalje ili teksture i detalje bašte.

Unakrsno osvetljenje - koristi mnogobrojne izvore svetlosti postavljene ispred predmeta koji osvetljavamo. Osvetljavanje predmeta iz dva ili više uglova doprinosi stvaranju igre svetlosti i senke, stvarajući dramatičnu tačku fokusa.

ambijentalnu svetlost koja doprinosi osećaju topline društvenog događaja u vašem vrtu nakon zalaska sunca.

Osvetljenje stepeništa - koristi izvore svetlosti postavljene na stepenicama. Osvetljavanje stepeništa poboljšava njegovu vidljivost noću, doprinoseći bezbednijem i olakšanom kretanju.

Spoljni izvori svetlosti

Pozadinsko osvetljenje ili osvetljavanje silueta - koristi izvore svetlosti postavljene iza elemenata koji se koriste u pejzažnoj arhitekturi. Osvetljavanje na gore naglašava oblik tog elementa.

Spoljašnje osvetljenje se može koristiti na, bukvalno, bilo koji način oko vašeg doma.

Izvori svetlosti su dizajnirani i proizvedeni za specifične tipove energije koje koriste, kao i za različite tehnike osvetljenja. Dostupni su u različitim veličinama i stilovima.

Osvetljenje sa strane ili senčenje - koristi izvore svetlosti postavljene sa strane elementa koji se osvetljava. Osvetljavanje sa strane naglašava strukturu pejzažnog elementa i dozvoljava vam da kreirate i pozicionirate senke.

Spoljni izvori svetlosti su ili pomerljivi ili fiksni. Pomerljivi izvori svetlosti su obično solarne svetiljke koje se sa lakoćom mogu premeštati sa mesta na mesto, dok su fiksni izvori svetlosti umreženi i postavljeni na specifičnim lokacijama. Fiksni izvori svetlosti su ili konstantni (tj. odaju konstantno osvetljenje) ili podesivi i mogu biti dimovani po želji. Uobičajni tipovi izvora svetlosti uključuju zidne, plafonske, direktne, stepenišne, stubne i dvorišne svetiljke. Specijalni tipovi izvora svetlosti uključuju potopljive svetiljke, svetiljke za zastave, svetiljke za košarkaške table, svetiljke koje reaguju na pokret, svetiljke programirane za rad od sumraka do svitanja, kao i svetiljke manjeg intenziteta radi smanjenja svetlosnog zagađenja.

Svetlosno okrznuće - koristi izvore svetlosti postavljene blizu baze vertikalne površine. Osvetljavanje na gore naglašava teksturu i detalje fasade objekta.

Mesečevo osvetljenje - koristi izvore svetlosti postavljene na granama drveta koje osvetljavaju na dole. Ovaj način osvetljavanja obezbeđuje dramatično svetlo koje se filtrira kroz grane drveta.

Osvetljenje drveća - koristi izvore svetlosti koji su postavljeni pri stablu drveta. Osvetljavanje na gore naglašava strukturu i oblik drveta, kao i njegovu razgranatost.

Osvetljenje bazena - koristi izvore svetlosti postavljene na raznim lokacijama unutar bazena. Osvetljenje bazena poboljšava vidljivost, obezbeđujući bezbedno plivanje noću.

Takođe, ono nudi dramatičan svetlosni efekat koji doprinosi ambijentu vaše bašte.

Osvetljenje trema - koristi izvore svetlosti postavljene na različitim mestima po tremu.

Osvetljenje površina po tremu obezbeđuje

Pro fes ion a

ika ron t k lna Ele

Direktno osvetljenje - koristi izvore svetlosti postavljene na raznim mestima po vašem domu gde se obavlja specifična aktivnost.

Osvetljavanje košarkaškog terena, na primer, omogućava njegovo korišćenje posle zalaska sunca. Još jedno popularno mesto za postavku direktnog osvetljenja jeste roštilj, omogućavajući njegovo korišćenje i po mraku.

Bezbednosno osvetljenje - koristi izvore svetlosti postavljene na različitim mestima po vašem domu. Postavljanje detektora prisustva pored prozora i vrata gde se može desiti provala u vaš dom jeste odlična vrsta zaštite od lopova i vandalizma.

Uobičajne lokacije spoljnog osvetljenja: • ulazi • garažna vrata • stepenice • staze • pristupni putevi • tremovi, platforme • bazeni • sportski tereni • ograde • arhitektonski detalji • pejzažni detalji ■

NID Profesionalna Elektronika

luspojlb f m F ! b o m b o jp t Q spgf BETONSKE BAZE - odmeravanje agregata - odmeravanje cementa - doziranje i korekcija vode - prateća automatika MERENJE U POKRETU - vaga na traci - protočna vaga - merenje u slobodnom padu KLASIČNA MERENJA MASE - kolske vage 10t,20t,30t,60t - železničke vage - vage na kranovima - magacinske vage

38

Branka Ćopića 3. 35250 Paraćin; tel:035/571/744, fax:035/573/536 www.build.rs www.nidproel.com; nidproel@eunet.rs

> Gradnja > Keramika > Lepljenje > Farbanje > Fasade

MUREXIN d.o.o Radojke Lakić 24 11000 Beograd - Zvezdara Tel/Fax.: +381 11 24 22 133

TEMA broja Philips Lighting je proizvođač kompletnog sistema osvetljenja: izvora svetlosti i svetiljki, predspojnih uređaja i kontrolera. U saradnji sa arhitektama i dizajnerima kreira inovativna rešenja i proizvode koji unapređuju život, a koji se koriste u različitim oblastima osvetljenja unutrašnjih i spoljašnjih prostora, sportskih objekata i dekorativnog osvetljenja.

LED osvetljenje - svetlost budućnosti Philips Lighting, lider u oblasti osvetljenja, u svom poslovanju je usredsređen na inovativne načine korišćenja svetlosti uz brigu o očuvanju životne sredine. Prepoznajući važnost očuvanja prirodnih resursa koji bitno utiču na opstanak čoveka, Philips Lighting posebnu pažnju usmerava na postizanje maksimalnog učinka osvetljenja, uz minimalno korišćenje električne energije. Upravo iz tog razloga na svim velikim projektima Philips Lighting koristi nove LED tehnologije osvetljenja koje, u odnosu na konvencionalne, imaju izuzetno dug vek trajanja.

One doprinose održivom razvoju gradova, racionalnom korišćenju energije, pružaju osećaj sigurnosti i bezbednosti u večernjim časovima, imaju umanjene troškove održavanja, smanjuju emisiju CO2 i svetlosno zagađenje.

LED osvetljenje je verovatno najrevolucionarnija promena u osvetljenju od samog pronalaska električne sijalice, jer transformiše prirodu osvetljenja otvarajući nove mogućnosti. Milioni varijanti raznih boja i dinamičnih efekata, omogućavaju dizajnerima da boje svetlošću, da je uklapaju sa raspoloženjem ljudi ili da njome ispune prostor.

PHILIPS LIGHTING LIDER U OBLASTI OSVETLJENJA BGP430 postavljenih na stubove visine 4,5m.

Nove LED svetiljke imaju ukupnu snagu od 60W i ostvaruju uštedu u potrošnji električne energije od skoro 50%. Okvirna projekcija je da bi na ovaj način godišnje moglo da se uštedi oko 50.000kW/h. Nova posađena stabla platana krase dugovečnost, lepota i otpornost na čestice prašine i čađi, što je veoma bitno zbog prometa saobraćaja na Bulevaru. Naše LED svetiljke zadovoljavaju iste kriterijume, jer su potpuno zaštićene od prodora vlage i prašine (IP66). Dugovečne i nadgradive, pratiće rast platana i razvijati se sa njima.

Philips Lighting je vodio računa i o komforu građana. Kontrolisani svetlosni snop (optika) omogućava kontrolu blještanja i svetlosnog zagađenja. Ova svetiljka zadovoljava uslove zero-candela što postaje obavezan uslov u zemljama EU. Pored uštede energije, Philips LED svetiljke doprinose kreiranju prijatne atmosfere u gradovima koja privlači turiste, a stanovnicima daje osećaj sigurnosti i bezbednosti.

Na trotoarima Bulevara instalirano je 266 Philips LED svetiljki City Soul LEDgine

PHILIPS ELECTRONICS REPRESANTATIVE OFFICE BELGRADE Trg Nikole Pašića 5/V 11000 Beograd tel: +381 11 3231 983 fax: +381 11 3230 962 vojislav.radovic@philips.com www.philips.com

40

Philips ColorReach Powercore svetiljka se koristi za osvetljenje frontalnih fasadnih platna bočne fasade kao i za osvetljenje širokih pilastra na centralnom kubusu, dok se ColorBlast svetiljka koristi za osvetljenje uskih pilastra.

Osvetljenje sportskih objekata Philips Lighting je neprikosnoveni lider u svetu u oblasti sportskog osvetljenja. Sve tipove sportskih objekata, od teniskih i terena za mali fudbal, do profesionalnih stadiona i sportskih objekata, moguće je opremiti Philips osvetljenjem.

Reprezentativan primer osvetljenja sportskih objekata jeste Sportski centar FSS u Staroj Pazovi, u okviru koga postoji pet fudbalskih terena, sportska sala, teniski tereni, hotel i prateći objekti.

Ulično urbano osvetljenje Beograd je među retkim evropskim gradovima koji u korak prate novu LED tehnološku revoluciju u osvetljenju. Gradska vlada se odlučila na hrabar vizionarski potez i odabrala, prvi put u Srbiji, LED osvetljenje za Bulevar kralja Aleksandra u Beogradu. Najsavremenije Philips LED osvetljenje je deo strategije koja treba da doprinese smanjenju potrošnje i poboljšanju energetske efikasnosti u prestonici.

Multimedijalno osvetljenje je postavljeno diskretno na pojedinim fasadnim platnima frontalne fasade u vidu sedam Philips Vidiwall panela, dimenzija 1,5x1,5m koji rade u definisanom ritmu. Na taj način se, pored interesantnog svetlosnog doživljaja, prolaznicima omogućava i sagledavanje grafičkih i slovnih simbola koji ih obaveštavaju o kulturnim dešavanjima u gradu.

Dekorativno osvetljenje Kao vodeća svetska kompanija u oblasti osvetljenja, Philips je optimizovao mehaničke, optičke, termičke i elektronske karakteristike svojih proizvoda.

Osvetljenje kao umetnost Zgrada Palata Albanija nalazi se na raskrsnici tri veoma značajne i dinamične ulice u Beogradu: Terazija, Knez Mihailove i Kolarčeve.

Pored tako važne pozicije, objekat je ugaona zgrada na kojoj dominiraju tri fasade što ga čini još monumentalnijim na panorami ovog dela grada. Koncept osvetljenja je zamišljen kao kreiranje žive, dinamične fasade koja prati ambijent srca grada. Osvetljenje se sastoji iz dva segmenta: multimedijalni paneli i dinamičko osvetljenje fasade. www.build.rs

Celokupno sportsko osvetljenje objekta povereno je Philips-u. Glavni fudbalski teren osvetljavaju ArenaVision projektori sa inovativnim MHN-SE sijalicama snage 2kW. Da bi se postigao nivo horizontalne osvetljenosti od 1.500 lx, odnosno nivo osvetljenosti u pravcu glavne TV kamere od 1.400lx, bilo je potrebno ukupno 130 projektora. Na taj način, ispunjen je zahtev investitora da osvetljenje terena zadovoljava zahteve za održavanje Evropskog fudbalskog prvenstva mladih reprezentacija.

Dva pomoćna fudbalska terena su osvetljena OptiVision projektorima koji su snabdeveni MHN-FC sijalicama snage 2kW. Sportska sala je osvetljena Philips Tempo 3 projektorima sa HPI-TP sijalicama snage 400W, dok je za osvetljenje teniskih terena upotrebljen projektor OptiFlood.

Realizacijom ovog značajnog projekta, Philips je još jednom potvrdio lidersku poziciju u oblasti sportskog osvetljenja, ponudivši najefikasnija i najkvalitetnija rešenja koja su u skladu sa svim evropskim standardima ■

TEMA broja Mi želimo da upotrebimo svetlo da bi stvorili iskustva, učinili rad lakšim i poboljšali komunikacije i sigurnost uz potpunu svest o našoj odgovornosti prema okolini.

Od osnivanja preduzeća 1950. godine od strane dr. Valtera Cumtobela (Walter Zumtobel), ova vizija vodila je Zumtobel u stvaranju inovativnih rešenja rasvete koja ispunjavaju najnovije ergonomske i ekološke standarde i stvaraju dodatnu estetsku vrednost. Ciljevi u srži ove filozofije uvek su bili emocionalni efekti svetla u arhitektonskom okruženju, raspoloženje ljudi i energetski optimizovana upotreba svetla.

Kao vodeći međunarodni dobavljač integralnih rešenja rasvete za različita područja primene, Zumtobel stvara jedinstvenu korist za klijente uz kombinaciju tehnologije, dizajna, emocije i energetske efikasnosti.

Sa više od 50 distributivnih centara i predstavništvima u više od 70 zemalja kompanija, Zumtobel pokazuje internacionalnu prisutnost kod svakog kupca. Kompanija Zumtobel pridaje veliki značaj građenju svetske mreže sa internacionalnim kontaktima specijalista i partnera za projektovanje unutar industrije rasvete.

Emotivno delovanje svetla

ZUMTOBEL

Vodeći međunarodni dobavljač integralnih rešenja rasvete za različita područja primene u svojim rešenjima. Istovremeno, kompanija Zumtobel posebnu pažnju pridaje potrošnji el. energije za rasvetu. Naš koncept je ravnoteža između svetla za dobrobit čoveka i optimalne energetske efikasnosti: human light + energy efficiency = „Humanergy Balance“.

Nova tehnologija na zadatku Cilj kompanije Zumtobel je da čoveku obezbedi svetlo optimalnog kvaliteta za svako aplikativno područje koristeći pri tome sve dostupne tehničke mogućnosti. Moderne tehnologije poput Waveguide, LED i tehnologije mikropiramidalnih struktura, brzo se pretvaraju u proizvode i sisteme visokog kvaliteta otvarajući put za nove svetlosne koncepte. Posebna pažnja primenjenog istraživanja pridaje se energetskoj efikasnosti. Primena upravljanja rasvetom u zavisnosti od dnevnog svetla kao i upotreba svetiljaka sa povećanim stepenom svetlosne efikasnosti daju pri istim preduslovima, u smislu svetlosnih izvora, više svetla od konvencionalnih rešenja.

Sa integralnim rešenjima rasvete, Zumtobel stvara svetlosne atmosfere koje upotpunjuju doživljaj interakcije svetla i arhitekture u njihovoj raznovrsnosti oblikovanja. Kombinovana upotreba svetiljki, upravljanja rasvetom i sigurnosnom rasvetom prilagođava se arhitekturi zgrade i aplikativnom području. Savršena kombinacija optimalnog kvaliteta svetla, tehnološke inovacije i dizajna daje dodatnu vrednost tehničkom rešenju osvetljenja.

ZUMTOBEL LICHT d.o.o.

Nenad Ilić, dipl.ing.el.

Sales Manager Srbija/Crna Gora Jurija Gagarina 31b/10 11070 Novi Beograd Mob: +381 69 5444 802 nenad.ilic@zumtobel.com www.zumtobel.com

42

Kompleksna rešenja rasvete od jednog dobavljača Zumtobel stvara rešenja rasvete u saglasnosti sa arhitekturom i uz prilagođavanje aplikativnom području i to optimalnom kombinacijom svetiljaka, upravljanjem rasvetom i sigurnosnom rasvetom. Rešenje rasvete uvek uključuje kombinaciju proizvoda i usluga i prilagođava se korisniku.

Saradnja sa projektnim partnerima za više mogućnosti Mnogobrojni koncepti rasvete i inovativni proizvodi kompanije Zumtobel razvijeni su tokom izrade arhitektonskih projekata i implementirani su u saradnji sa internacionalno aktivnim arhitektima, dizajnerima i elektroprojektantima. Mnoge od ovih ideja i inovacija su dalje razvijene da bi postale profesionalna rešenja rasvete i ostvarila dodatni uspeh na tržištu.

Svetlo stvara dobar osećaj Kako bi postigao najbolji mogući kvalitet svetla za čoveka, Zumtobel u svojim razvojnim centrima istražuje podsticajno delovanje svetla na zdravlje i kontinuirano ga implementira

se razvija zajedno sa njegovim tehnološkim svojstvima i svetlosnim karakteristikama.

Inovacije za veću funkcionalnost Zumtobel rešenja rasvete zasnivaju se na širokom rasponu svetiljki i sistema za kontrolu rasvete najvišeg kvaliteta. Strategija kompanije je brza implementacija aktuelnih tehnologija u koncepte rasvete.

Dizajn prati funkcionalnost Kombinacija inovativne, energetski efikasne tehnologije rasvete i kreativni dizajn prisutni su kroz kompletan asortiman proizvoda.

Ali dizajn proizvoda nije cilj sam po sebi već www.build.rs

Zumtobel Group, sa sedištem u Dornbirnu u Vorarlberg regiji u Austriji, jedan je od nekoliko globalnih igrača u industriji rasvete.

Grupa, koja je pokrenuta kao Elektrogeräte und Kunstharzpresswerk W. Zumtobel KG 1950. godine, zapošljava 7.329 radnika na dan bilansa stanja (30. april 2010. godine), a u 2009/10 finansijskoj godini objavljeno je konsolidovanih prihoda u iznosu od 1.117,3 miliona evra.

U okviru svoje multibrend strategije, u poslovanju sa profesionalnom rasvetom i rešenjima rasvete, Grupa je predstavljena na tržištu sa brendovima Zumtobel i Thorn. Komponente za upravljanje rasvetom i LED komponente / module proizvodi kompanija Tridonic koja je deo Zumtobel grupe. Od 2010. godine Grupa takođe razvija B2C poslovanje sa inovativnim LED svetiljkama pod brendom LEDON ■

TEMA broja

SCHNEIDER ELECTRIC

Projektujete ili gradite nov objekat, ili možda renovirate postojeći?

Schneider Electric ima rešenja za vas!

SAVREMENE ELEKTRIČNE INSTALACIJE

Ako planirate da gradite poslovnu zgradu čeka vas mnogo više od teškog rada. Susrešćete se sa velikim brojem kako tehničkih tako i finansijskih zahteva.

U poslednje vreme ovi zahtevi se povećavaju. Danas od električne instalacije očekujemo da bude pouzdana, da sistemi imaju mogućnost nadgradnje i da u isto vreme zadovoljavaju stroge kriterijume u pogledu energetske efikasnosti.

Protivpanična rasveta i evakuacioni znakovi

kriterijumi bezbednosti iz dana u dan pooštravaju, pored standardne panik rasvete, na raspolaganju su i svetiljke sa mogućnošću autotestiranja, kao i adresibilni sistem koji omogućava konstantan nadzor ispravnosti sistema.

Uz odgovarajuće adaptere adresibilni DARDO sistem panik rasvete lako se može povezati na centralni sistem za nadzor i upravljanje vašeg objekta.

Detektori prisustva za racionalniju potrošnju

Schneider Electric nudi širok asortiman proizvoda i rešenja, kao i kompatibilnost sa ostalim instalacionim sistemima na tržištu.

Sa njihovim rešenjima opremićete svaki prostor u skladu sa vašim potrebama i željama.

Panik rasveta - Automatskim uključenjem u slučaju nestanka napajanja, panik rasveta obezbeđuje jasno obeležavanje izlaza za slučaj nužde i omogućava efikasnu evakuaciju ljudi.

Pod protivpaničnom rasvetom podrazumevaju se svetiljke i evakuacioni znakovi. Prema evropskim standardima i direktivama minimalni osvetljaj u nivou poda mora biti 1 lux duž centralne linije puta evakuacije.

Evakuacioni znakovi moraju se postaviti pored svakih vrata, stepenica i pri svakoj promeni pravca kretanja duž evakuacione linije.

U zavisnosti od zahteva i tipa objekta, na raspolaganju su vam svetiljke sa autonomijom od jednog ili tri sata. S obzirom da se

instalacija podrazumeva parapetni razvod i podne kutije sa svim potrebnim energetskim i komunikacionim utičnicama.

Instalacioni stubovi i mini stubovi pravo su rešenje za open space prostore gde ne postoji mogućnost postavljanja parapeta.

I uz to, nagla ekspanzija telekomunikacionih servisa zahteva napredni sistem kabliranja.

U ponudi su kablovi Cat. 5, Cat. 6, Cat. 7, kao i odgovarajuće komunikacione utičnice.

LAN kablovi i rešenja za strukturni kablovski sistem

Detektori pokreta i prisustva – Ako zamislite modernu poslovnu zgradu i beskrajne hodnike, polako dobijate sliku koliko je moguće uštedeti na računu za električnu energiju kada svetla ne bi ostajala nepotrebno uključena.

Parapetni razvod, podne i uslužne kutije

U narednim danima besplatno preuzmite katalog sa celokupnom ponudom rešenja za udobnije poslovanje.

Posetite www.SEreply.com i ukucajte šifru: 90237t ■

Pravilno raspoređeni detektori pokreta ili prisustva umnogome će doprineti povećanju energetske efikasnosti vašeg objekta.

Optiline 45: Parapetni razvod, podne i uslužne kutije - Moderni poslovni prostori na prvom mestu zahtevaju fleksibilnost.

Kompanije žele udobnost za svoje zaposlene, što podrazumeva i da su vam sve potrebne instalacije na dohvat ruke.

Takođe, neophodna je i mogućnost jednostavne reorganizacije prostora ili proširenja.

Kancelarijski nameštaj ćete lako pomeriti, ali ne i utičnicu za vaš računar. Moderna www.build.rs

SCHNEIDER ELECTRIC SRBIJA d.o.o.

Vladimira Popovića 38 - 40 11070 Novi Beograd tel: +381 11 3773 100 fax: +381 11 3121 222 podrska.klijentima@schneider-electric.com www.schneider-electric.rs

43

TEMA broja Trgovina Matejić je kompanija koja se bavi uvozom i distribucijom električne opreme i rasvetnih tela više od 15 godina sa idejom o jednoj novoj misiji – da se ubrzano razvija u ovom sektoru zahvaljujući jakoj distributivnoj mreži na teritoriji Balkana kao i svojim dobrim klijentima, pored savremenog shvatanja logistike, usluga i komunikacije.

Trgovina Matejić vodi računa o sugestijama i kritičkim primedbama svojih klijenata u nastojanju da saradnju podigne na najviši mogući nivo. Nastoji da se što brže razvija i da postane dinamična kompanija, lider u svom sektoru, koja zadovoljava zahteve visokog kvaliteta i estetike proizvoda.

Misija i vizija Trgovine Matejić jeste da: • proizvode u prodajni asortiman uvršćuje prema željama i zahtevima klijenata • nastoji da svaki novi poslovni potez nudi mogućnost za buduća poboljšanja u saradnji sa klijentima • vodi računa da zadovolji interese između zaposlenih, poslovnih partnera i društvenog okruženja • se firma razvija u pravcu ponude najboljih proizvoda pod najpovoljnim uslovima Svesni činjenice da uspeh leži u ljudima, menadžment kompanije poklanja veliku pažnju izboru kvalitetnih kadrova i njihovom kasnijem praktičnom i teorijskom usavršavanju, imajući na umu: „Naša velika vrednost je naš kadar“.

U Trgovini Matejić kažu da su: uporni, odlučni, fleksibilni i uvek spremni za timski rad.

Trgovina Matejić distribuira pretežno proizvode sopstvene robne marke Mitea lighting. U asortimanu Mitea lighting-a su rasvetna tela za sve vrste poslovnih prostora, kao i dekorativna rasveta namenjena za kućnu upotrebu. Takođe vam mogu ponuditi i veliki izbor sijalica različitih namena.

RASVETA ZA SVE U Trgovini Matejić posebno preporučuju i predstavljaju LED fleksibilne trake i OFFICE LINE – rasvetu za poslovne prostore.

LED fleksibilne trake Specifičnost ovog proizvoda, njegova originalna primena i različitost nameću se kao pravo rešenje u savremenim potrebama direktnog i indirektnog dekorativnog opremanja enterijera i eksterijera. Samim tim što je ušteda znatno veća u potrošnji električne energije i duži je vek trajanja, LED trake, takođe, imaju manju stopu zagađenja životne okoline, tj. rade bez UV zračenja.

diode. Potrošnja električne energije po segmentu iznosi ≈0,72W, odnosno po metru kod jednobojnih modela 4,8W ili 7,2W kod RGB modela. Montaža LED fleksibilnih traka je jednostavna i praktična.

RGB trake zahtevaju posebne kontrolere koji pomoću daljinskog upravljača omogućavaju upravljanje i promenu režima rada LED trake sa distance do 100m. Svrha rada kontrolera je promena jačine svetla, brzine promene boja i samog menjanja boja.

Pored LED traka u ponudi je i prateća oprema koja je neophodna za primenu i upotrebu ovog tipa rasvete, a to su: napajanja, kontroleri, dimeri, konektori, obujmice i završne zaštitne kapice.

LED trake su primenjive u poslovnim i stambenim prostorijama, hotelima, galerijama, ugostiteljskim objektima, automobilima kao i na mnogim drugim mestima.

Trgovina Matejić u ponudi ima LED fleksibilne trake u IP20 zaštiti u beloj, crvenoj, plavoj, zelenoj, žutoj i RGB boji. Vodootporni modeli su dostupni u IP67 i IP68 zaštiti.

Radni napon svih LED traka je 12V DC i u pakovanjima su od po 5m. Postoji više modela i to sa 30 i 60 LED po metru. Ugao pod kojim se reflektuje svetlo za sve tipove LED traka je 120˚. Na poleđini LED trake se nalazi jako lepljiva traka za pričvršćivanje, koja se upotrebljiva samo na čistim i ravnim površinama. LED trake su pogodne za nastavljanje i sečenje nakon svake treće LED

Pod sloganom Rasveta za sve na jednom mestu, a prema vašim potrebama, Trgovina Matejić vas poziva da ih posetite u njihovom izložbenom salonu i uverite se u dobar kvalitet i asortiman, kao i dobre cene sa još boljom uslugom ■

OFFICE LINE

TRGOVINA MATEJIĆ Birčaninova 1, 37000 Kruševac Tel: +381 37 447 170 Fax: +381 37 447 160 info@matejic.rs www.matejic.rs

44

• Office line je linija proizvoda funkcionalnog i savremenog dizajna namenjena različitim tipovima poslovnog prostora.

• Ova linija proizvoda može se koristiti u kombinaciji sa drugim rasvetnim telima u cilju postizanja savršenog spoja svetla i prostora. Upotrebom visokokvalitetnih materijala u proizvodnji kao što su aluminijum, polikarbonat, čelik i drugi, nastaje idealan proizvod.

• Većina svetiljki koristi flourescentne sijalice koje su veoma ekonomične i imaju veliku efikasnost, posebno vezanu za uštedu električne energije, zaštitu životne sredine i dužeg veka trajanja. Zbog jednostavne montaže, široke primene i lakog održavanja, ovi proizvodi svoje mesto nalaze kako u profesionalnim tako i u amaterskim krugovima.

• Elegantan dizajn omogućava široku primenu u: hotelima, poslovnim zgradama, kancelarijama, prostorijama za učenje, velikim kompleksima, tržnim centrima, halama, velikim hodnicima, recepcijama i dr.

• Izuzetan spoj kvalitetnih materijala, jakog svetla, visoke uštede energije i dizajna ovih proizvoda daje savršeno enterijersko rešenje.

www.build.rs

Ovako se u današnje vreme otvaraju vrata Nekada je otvaranje bilo ručno. U današnje vreme, motori na garažnim vratima se podrazumevaju, tako da se lako mogu otvarati iz vozila preko radio signala.

Moderni daljinski upravljači nisu samo komforni, nego pored toga služe i kao lep modni detalj. Danas imate mogućnost otvaranja vrata elegantno i na mnogo različitih načina.

Garažna vrata se u današnje vreme otvaraju radio signalom, transponderima pa čak i prevlačenjem prsta

dnostavno drži ispred prijemnika. Međutim, može i bez dodatnih delova na svežnju ključeva: preko brojčane šifre. Preko male tastature možete uneti redosled brojeva. Osobe koje se brinu o oštećenjima zato što kodni taster stoji izdvojeno, mogu da se oslone i na varijantu sa zaštitom od vandalizma. Lako dostupan iz udobnosti vozila, sa mogućnošću unosa brojeva, instaliran bez postavljanja kablova. U tu svrhu postoji varijanta radio signala upravljačkog elementa, koja se može postaviti skoro svugde u krugu do 50m.

Nagrađen: model HSD 2 od Hörmann-a dobio je poznatu nagradu Red dot za svoje veoma kvalitetno kućište od aluminijuma ili od hromiranog čelika visokog sjaja.

Ključ taster, koji radi sa uobičajenim sigurnosnim ključem, jeste opcija za ljude koji zaboravljaju preko noći ostavljeni daljinski upravljač u vozilu. Sa transponderom ćete naročito elegantno i jednostavno otvoriti svoja vrata. U tu svrhu mala pravougaona pločica od jake plastike služi kao ključ. Ona se je-

TEMA broja

Takođe, sledeće ekskluzivno rešenje za otvaranje bez ključa, koje još nije toliko prošireno, jeste skener otiska prsta. Ovde ne postoji opasnost od zaturanja i gubitka ključa ili zaboravljanja šifre. Takoreći, on je uvek sa vama.

Možete memorisati do 100 različitih otisaka prsta u čitaču otiska prsta kao što je model FL 100 od Hörmann-a i tolikom broju osoba dozvoliti ulaz u garažu. Ovo je izuzetno pogodan način ulaska u kuću za decu. Na taj način izbegavate gubitak ključeva i skupu zamenu cilindra brave.

Osobe sa ukusom dokazuju svoj stil do u tančina pomoću visokokvalitetnog daljinskog upravljača na svežnju ključeva, kao što je model HSD 2 ili HSP 4 od Hörmann-a.

Sa kućištem od aluminijuma ili hromiranog čelika visokog sjaja, model HSD deluje veoma kvalitetno. Tog mišljenja je bio i žiri za dodelu poznate nagrade Red dot, koja je dodelila nagradu za dizajn. Kod modela HSP, hromirani prsten služi za ključeve,

Ekskluzivan pribor za ekskluzivnu prostoriju za vozilo: čitač otiska prsta: model FL100 od Hörmann-a.

a crna osnovna boja daje plemenit izgled.

Pored toga, model HSP 4 ima ergonomski dizajn – zahvaljujući obliku pločice, on ne odgovara samo svakom džepu, nego i dobro leži u ruci ■

HÖRMANN SERBIA

Komfor preko radio signala: automatska garažna vrata i ulazne kapije su u današnje vreme skoro podrazumevane. Pored daljinskog upravljača vrata se u današnje vreme otvaraju na različite načine.

Ergonomski oblik pločice: model HSP 4 ne izgleda samo lepo, nego i dobro leži u ruci. www.build.rs

Udarnih desetina 32 11271 Beograd-Surčin Tel: +381 11 8440 821 Mob: +381 62 760 126 b.simovic@hormann.rs www.hormann.rs

45

TEMA broja Kako odabrati adekvatnu električnu opremu u Vašem stanu, kući ili poslovnom prostoru, a pri tom ne narušiti vizuelni izgled enterijera?

Aling-Conel je Vaš partner koji će lako rešiti ovo pitanje.

Napravili su paletu proizvoda koja će zadovoljiti i najprobirljivije korisnike i obezbedili su kompletan elektroinstalacioni materijal u istom dizajnu, sa velikim izborom boja čijom kombinacijom se može postići skladnost sa svakim enterijerom. Na raspolaganju je više proizvodnih programa u zavisnosti od upotrebe i želje korisnika.

ALING mode Prvi modularni program sklopki i priključnica proizveden u Srbiji čija paleta obuhvata instalacione sklopke, regulatore rasvete, IC

detektore pokreta, priključnice, komunikacione priključnice za antene, priključnice za računarske mreže (Cat5, Cat6, Cat7), telefonske priključnice. Modularnost omogućava kombinovanje komponenti sa instalacionim kutijama ugrađenim u zid, kao i veoma jednostavnu promenu komponenti u slučaju izmena na instalaciji. Takođe, postoji, uz pomoć određenih adaptera, i mogućnost ugradnje kompletnog programa za instalacije na zid što je veoma značajno kod renoviranja objekata, proširenja instalacije i slično.

ALING-CONEL Železnička 10 21432 Bačka Palanka-Gajdobra Tel: +381 21 762 674 762 586 Fax: +381 21 762 779 info@aling-conel.com www.aling-conel.com

46

SAVREMENE

ELEKTROINSTALACIJE Skkl k priključnice, ikl kljj č i regulatori l i iitd. d iizrađuđ Sklopke, ju se u dve osnovne boje: bela i tamnosiva (antracit), a zaštitne maske u velikoj paleti boja koja uključuje metalizirane varijante i varijante izrađene od drveta.

MODE Intelligence Nova nadgradnja programa Aling mode sa inteligentnim regulatorima rasvete, inteligentnim priključnicama koje mere ili ograničavaju snagu potrošača, a sve to uz mogućnost daljinskog upravljanja preko bežične kućne mreže. Kućni server omogućava

programiranje i praćenje svih događaja u vašoj instalaciji, komunikaciju sa globalnom mrežom i mrežom mobilne telefonije.

PRESTIGE line Program za ugradnju u zid za klasični sistem ugradnje u montažne kutije 60mm sa mogućnošću horizontalnog ili vertikalnog nizanja do četiri komponente u nizu. Paleta proizvoda obuhvata sve instalacione komponente koje su potrebne za jednu kućnu instalaciju sa sklopkama 10 i 16A, regulatorima rasvete, priključnicama, komunikacijskim priključnicama za antenske sisteme, računarske i telefonske mreže.

Program se izrađuje u više standardnih kombinacija boja.

Prestige line je najrasprostranjeniji oblik izvođenja električnih instalacija, dizajniran elegantno i nenapadno tako da ga možete koristiti u svakom enterijeru, bilo da je reč o stambenom ili poslovnom prostoru.

ARMOR line Program sklopki, priključnica i razvodnih kutija za ugradnju na zid u pancirnoj izvedbi, izrađen od metala i sposoban da izdrži kako slučajne udare tako i vandalske napawww.build.rs

de. Za Vašu garažu, terasu, ulaz, radionicu.

Pri tome, estetski element nije zanemaren: program je dizajniran tako da na Vašem zidu izgleda perfektno sa kombinacijom neutralnih boja koja će pristajati uz svako okruženje.

POWER line Još jedan dopadljiv program sklopki, priključnica i razvodnih kutija za ugradnju na zid izrađen od plastične mase u beloj boji ili sivoj neutralnoj kombinaciji. Za one koji žele ekonomičnije rešenje instalacije na zid od rešenja sa metalnim kućištem.

Priključni pribor Serija prenosnog priključnog pribora od nekoliko vrsta različitih utikača do produžnih kablova sa više priključnica. Izrađuju se produžni kablovi u više varijanti sa različitim dužinama kabla i različitim brojem priključnica. Za zaštitu Vaših uređaja koji su osetljivi na električne udare tu su varijante sa prenaponskom zaštitom, a za računarske sisteme izrađuju se produžni kablovi sa master-slave priključnicama kod kojih se isključivanjem računara automatski isključuje i napajanje za periferije (monitor, štampač, skener...) ■

TEMA broja

Ultrabrza detekcija požara – čak i u agresivnim sredinama SecuriSens MHD 535 temperaturni senzorski kabl

SecuriSens MHD 535 je temperaturni senzorski kabl koji detektuje početni požar u rekordnom vremenu. Unutar senzorskog kabla se nalazi mnoštvo veoma osetljivih senzora koji sa vrhunskom tačnošću signaliziraju svaki primetan porast temperature i svaki porast infracrvenog zračenja. Razmak između senzora se može birati, na raspolaganju su kablovi sa senzorima postavljenim na razmaku od 2 do 20 metara. Senzorski kabl može biti maksimalne dužine 2.000 metara.

guće je stalno imati pregled trenutne situacije – samo klikom miša na računaru.

MHD 535 se ističe svojim brojnim prednostima u poređenju sa drugim linijskim detektorima temperature. Poseduje kratko vreme reagovanja, pozicije senzora su jasno definisane, senzori ne zahtevaju rekalibraciju i instalacija je veoma jednostavna zahvaljujući veoma fleksibilnom senzorskom kablu.

Požar u tunelu može imati vrlo ozbiljne posledice. Brza i pouzdana detekcija požara je najbolji način da se u svakom trenutku obezbedi sigurnost korisnika tunela. Pravovremena dojava požara aktivira odgovarajuće mere u pravo vreme, kao što je rano upozoravanje, aktiviranje ventilacionog sistema ili zatvaranje objekta. Sa kratkim vremenom reagovanja i drugim vrhunskim karakteristikama MHD 535 je savršeno prilagođen za upotrebu u tunelima. U zvaničnom testiranju MHD 535 je dokazao da u tunelima reaguje duplo brže nego ostali linijski detektori temperature, čak i pri uslovima brzog protoka vazduha. Zahvaljujući ovim performansama, u slučaju opasnosti je povećana mogućnost spasavanja svih ljudi u tunelu.

Pomoću specijalnog softvera MHD Config Software moguće je programirati kontrolnu jedinicu za tili čas – u skladu sa uslovima u nadgledanoj sredini. Na primer, moguće je podesiti vrednosti maksimalne i diferencijalne temperature na kojoj će reagovati svaki senzor ili grupa senzora. Pomoću vizuelnih prikaza alarma i temperaturnih profila, moSECURITON PROJEKTOVANJE, UGRADNJA I SERVISIRANJE • • • • • • • •

automatska dojava požara automatsko gašenje požara detekcija gasa dojava provale i prepada kontrola pristupa perimetarska zaštita video nadzor softver za integraciju tehničkih sistema

Kada je u pitanju ljudski život, ni najbolja tehnička zaštita nije dovoljno dobra.

Upravo zbog toga je Securiton sa SecuriSens MHD 535 učinio detekciju požara još pouzdanijom.

Senzorski kabl SecuriSens MHD 535 je veoma otporan – i savršen za agresivne sredine. Sistem funkcioniše pouzdano na temperaturama od -55°C do +125°C i u uslovima 100% vlažnosti vazduha. Sistem je usaglašen sa standardom EN 54-5 (klase A1, A2, B, C) i dizajniran je u skladu sa EN54-22, budućim standardom za linijske detektore temperature.

U industrijskim postrojenjima postoji mnogo faktora koji mogu uticati na pouzdanost rada sistema za detekciju požara: visoka vlažnost vazduha, prašina, agresivni gasovi, velike razlike u temperaturama i drugo. SecuriSens MHD 535 temperaturni senzorski kabl ispunjava sve uslove pouzdane i brze detekcije požara u industriji, pa se može koristiti za zaštitu npr. transportnih traka, kosih mostova, kablovskih kanala, pilana, siwww.build.rs

losa, utovarnih rampi, itd. Jedna verzija detektora je prilagođena za rad u eksplozivno ugroženim prostorima.

Na kraju, ali ne i najmanje važno, MHD 535 daje mnogo sigurnosti za uloženi novac. Postavljanje, konfigurisanje i puštanje u rad su jednostavni, sam sistem ima dug vek trajanja, a zahtevani troškovi za održavanje su minimalni ■

SECURITON Alarm and Security Systems Danila Lekića Španca 31 11070 Beograd tel: +381 11 318 70 81 318 70 82 fax: +381 11 228 05 25 office@securiton.rs www.securiton.rs A company of the Swiss Securitas Group

47

urbanizam

ULIČNA BORBA

pejzažni urbanizam protiv novog urbanizma

U njihovom prvom dijalogu, pejzažni urbanista Čarls Valdhajm (Charles Waldheim) i novi urbanista Andres Duani (Andres Duany) otkrivaju da problem nije u širenju gradova, nego je u onom što se nalazi svima ispred ulaznih vrata – ulica.

Nova urbana mreža Prethodnih godina kontraverza se dobrim delom krčkala oko relativnih vrednosti novog urbanizma, najuticajnijeg pokreta urbanog projektovanja za poslednje dve decenije, i pejzažnog urbanizma koji je prihvaćen od strane Harvard univerziteta, ali još uvek predstavlja nov koncept.

Mnogim projektantima, izvođačima i zvaničnicima, debata – ako su je uopšte svesni – sigurno zvuči akademski. Ali, ipak, pobednik te debate bi mogao da oblikuje izgrađeno okruženje narednih decenija.

Mnoge od tih diskusija fokusirane su na to da li pejzažni urbanizam, koji je specijalizovan za projektovanje skupih, javnih, otvorenih prostora koji imaju ekološke karakteristike, predstavlja zeleniju formu širenja gradova. Prema komentarima harvardskog profesora Čarlsa Valdhajma, najvećeg imena pejzažnog urbanizma, i odgovora Andresa Duanija, najvećeg stručnjaka novog urbanizma, na Kongresu za novi urbanizam (Congress for the New Urbanism) održanog 4. juna, optužbe po pitanju politike širenja gradova se čine neosnovane.

koji su šampioni u projektovanju kompaktnih zajednica, nisu u potpunosti izbacili ideju širenja gradova, imali su dosta uspeha u popularizaciji njihovih ideja o ulicama stvorenim za pešake. Valdhajm, koji je studirao arhitekturu na Univerzitetu Pensilvanije sredinom osamdesetih godina, zapazio je da je novi urbanizam postao prekretnica u projektovanju urbanih naselja u Severnoj Americi tokom njegove karijere.

Sada profesor pejzažne arhitekture na Harvard univerzitetu, Valdhajm se obratio učesnicima Kongresa za novi urbanizam, kojih je bilo oko 1.000, održanog u Viskonsinu.

Našalio se da je putovao sa diplomatskim pasošem – svojevrsno priznanje neprijateljstva između pokreta novih urbanista i pejzažnih urbanista. Uverio je učesnike kongresa da on u potpunosti podržava „razvijanje gustih urbanih naselja bez emisija štetnih gasova.“ „Pejzažne arhitekte se ne izvinjavaju za korišćenje koncepta širenja“, rekao je on.

Pravi problem i kamen spoticanja stručnjaka jeste ono što se nalazi ispred svačijih ulaznih vrata. Potrebno je malo zaći u istoriju da bismo objasnili koliko je problem ukorenjen.

Prva je Džejn Džejkobs (Jane Jacobs) u njenom romanu iz 1961. godine „Smrt i život velikih američkih gradova“ (The Death and Life of Great American Cities) hvalila urbane ulice, sa njihovim pravilnim uličnim frontovima – način urbane izgradnje koji je napadan od 1920-tih godina zbog planiranja gradova i ulica prema automobilima. Taj napad, uprkos svemu, nastavio se narednih pola veka – do nedavnog pada tržišta nekretnina – kada se krenulo u širenje urbanih naselja širom SAD-a, ređanjem saobraćajnica sa parkinzima i garažnim vratima.

Novi urbanizam je počeo da se razvija osamdesetih godina, propagirajući dobro organizovane ulične pejzaže kao vrlo bitne za privlačenje pešaka. Iako novi urbanisti,

48

Valdhajm je predstavio naselje nazvano Lafajet park (Lafayette Park) – modernističko naselje od 32ha u Detroitu, izgrađeno kasnih pedesetih godina prošlog veka – koji pojašnjava razlog sukoba mišljenja između pejzažnog i novog urbanizma.

Iako je veoma drugačiji od bilo kog novog urbanog naselja, Lafajet park je ispunio mnoge ciljeve novog urbanizma, složio se Valdhajm.

Kompaktan je, ima mešavinu različitih tipova objekata sa različitom namenom, i projektovan je sa mrežom saobraćajnica koje se spajaju. Ali, Lafajet park, koji su projektovali modernisti Ludvig Hilbersajmer (Ludwig Hilberseimer) i Mis van der Roe (Mies van der Rohe), zajedno sa pejzažnim arhitektom Alfredom Kaldvelom (Alfred Caldwell), okreće www.build.rs

svoje zgrade od ulica dajući prednost frontovima koji većinom sadrže zelenilo. Lafajet park pokazuje da se može stvoriti naselje „bez tog određenog alata“ zgrada koji su okrenuti saobraćajnicama, kaže Valdhajm. I dodaje da je ovo „značajna razlika“ između novog urbanizma i pejzažnog urbanizma.

Ova, neverovatno iskrena, procena poslužila je Duaniju da započne svoje izlaganje.

Hilbersaimer nije obezbedio „ni baštu u dvorištu niti živahnu ulicu napred“, kaže Duani, dodajući da „Zbijenost i urbanizam nisu isto“. Pokušao je da to objasni ovako: „Ukoliko nema velike zbijenosti, ljudska bića neće tuda prolaziti“, osim kada ima privlačnog uličnog fronta.

Kritikovao je renderovane slike pejzažnih arhitekata koje pokazuju Lafajet park pun pešaka. „Zaista sumljam da se ljudi koji su ovde dodati uz pomoć fotošopa, zaista nalaze tamo“, rekao je on, „ali ako se bilo ko od njih snalazi tamo i oseća udobno na toj mreži puteva iz 19. veka, to pokreće pitanje da li bi trebalo da bude razmirica između ovih ideja i vizije novog urbanizma.“ Nastojanje pejzažnih urbanista da ostave netaknute potoke i močvarna područja, bez obzira gde se oni nalaze, „seče mrežu“, rekao je Duani, objašnjavajući da su za pejzažne arhitekte „cevovodi anatema“. Menheten ima 2.700 izvora koji su cevovodima preusmereni, dodao je on. Ako se svaki od ovih izvora poštuje ekološki, grad ne bi mogao da funkcioniše saobraćajno i njegovi građani bi bili raštrkani, objašnjava Duani. Odbijanje da se izvori vode preusmere kroz cevovode na drugo mesto gde bi bili upotrebljeni, negativno utiče na gustinu grada i povećava korišćenje automobila – pogotovo u urbanim centrima. „Zar nije urbano jezgro postizanje ekološke održivosti drugim metodama?“ zapitao je on.

Najveći napadi harvardskog profesora Valdhajma bili su upućeni težnjama novih urbanista ka retro dizajnu. „Vaš kulturni program je iz oko 1979. godine“, dodao je on.

Prema novim urbanistima, „dvadeseti vek bi trebalo gledati kao istorijsku anomaliju. (...)

Još uvek postoji latentni i siromašni neoklasicizam u srži novog urbanizma.“ Valdhajm

urbanizam se zalaĹže da mladi arhitekti imaju pravo da budu „deo arhitekture kao kulture na najvećem nivou“ ali da, bez obzira na to, teĹže urbanizmu koji je svestan svog okruĹženja.

Duani se sloĹžio da „naĹĄ najveći prkos jeste prvoklasni dizajn“. Dodao je da je Valdhajm „neverovatno obaveĹĄten“ o ranjivosti koncepta novog urbanizma u ovom polju. PejzaĹžni urbanizam je ponekad sam sebi dovoljan, ali je „skoro uvek bolje projektovan i bolje prezentovan“.

U novom urbanizmu postoji vrlo malo neprijateljstva prema modernizmu, osim ĹĄto on izmeĹĄta trĹžiĹĄte i, samim tim, modernizam se generalno izbegava, dodaje Duani.

Sledbenici klasiÄ?ne i tradicionalne arhitekture koji gravitiraju prema konceptima novog urbanizma, mogli bi da se ne sloĹže sa Duanijem po ovom pitanju.

Zastupnici ova dva pravca „urbanizma“ mogu se sloĹžiti oko smanjenja emisija ĹĄtetnih gasova i u drugim aspektima ekoloĹĄkog uÄ?inka, dodaje Valdhajm. Jedan nezavrĹĄen projekat koji je on predstavio: Lower Don Lands u Torontu, projektovan od strane Ken Grinberga (Ken Greenberg), koji je smatran novim urbanistom, i pod voÄ‘stvom glavnog projektanta i pejzaĹžnog urbaniste Majkla Van Valkenburga (Michael Van Valkenburgh). „Spreman sam da taj projekat i njegove karakteristike u vidu zbijenosti i ugljeniÄ?nog otiska koji odaje suprostavim bilo kom projektu u ovoj prostoriji“, rekao je Valdhajm.

Valdhajm je, takođe, predstavio naselje The High Line u Njujorku, za koje Duani kaŞe

da ga novi urbanisti „oboĹžavaju“. Ali cena jeste problem – The High Line „koĹĄta 90.000 dolara po duĹžnom metru, dok dobra ulica koĹĄta oko 2.100 dolara po duĹžnom metru“, objaĹĄnjava Duani. „Mora da postoji predlog (pejzaĹžnog urbanizma) koji je isplativ.“ PejzaĹžni urbanizam, sa samo ĹĄaÄ?icom zavrĹĄenih projekata od kojih su većina parkovi, nije isproban u noĹĄenju sa problemima velikih metropolitskih sredina – ukljuÄ?ujući centre gradova, urbanih naselja, kao i manjih gradova, na Ä?emu su novi urbanisti decenijama radili. „Mi nemamo projekata koji su relevantni“, kaĹže Valdhajm, misleći na broj projekata u drĹžavi Floridi. „Imamo mnogo posla ako Ĺželimo da doÄ‘emo do pozicije hegemona koju oni uĹživaju.“ „Kao neidealistiÄ?ki pragmatisti“, kaĹže Duani, novi urbanisti „će upiti znanja o tome ĹĄta funkcioniĹĄe od pejzaĹžnih urbanista“. Ali, rekao je Valdhajmu: „ako ne upijete (od novih urbanista) principe projektovanja uliÄ?nih frontova i mogućnosti „stavljanja potoka u cevovod“, prevlast će ostati nepromenjena“.

Propast i oĹživljavanje – „Smrt i Ĺživot“ ako Ĺželite – gradova jeste jedan od velikih trendova naĹĄeg vremena. Veliki deo ovog oĹživljavanja usmeren je na urbane ulice, kao ĹĄto su to primetili DĹžejkobsova i novi urbanisti, koji su usmeravali vaĹžnost izgradnje frontova u cilju stvaranja atraktivnih ulica. Bez obzira koliko su pejzaĹžni urbanisti kreativni, Valdhajmova prezentacija će ostaviti mnoge u sumnji da li je ova grupa ljudi shvatila poruku – i do kog stepena će pejzaĹžni urbanizam promovisati realni urbanizam â–

POSTANITE KNX PARTNER, BRZO I LAKO DO KNX –SERTIFIKATA: k .=Ó PNAJEJC ?AJP=N R=I JQ@E K>QGQ J= ONLOGKI FAVEGQ k 3PNQ JQ HEPAN=PQNQ J= ONLOGKI FAVEGQ k 0N=GPE =J N=@ O= %43 OKBPRANKI E +.8 GKILKJAJP=I= N=VJED LNKEVRKx= = JFEDKR= IKJP=Ú= E LNKCN=IEN=JFA k 'N=PEO K>QGQ V= R=RAE OEOPAI +.8 REVQAHEV=?EFA E QLN=RHF=JFA EJPAHECAJPJEI K>FAGPEI=

DODATNA OBJAĹ NJENJA O POKRETIMA NOVOG I PEJZAĹ˝NOG URBANIZMA Novi urbanizam je pokret u urbanom projektovanju koji promoviĹĄe susedstva unutar kojih se moĹže ĹĄetati i unutar kojih su zastupljeni razliÄ?iti tipovi stanovanja i zaposlenja. Pokret je nastao u SAD poÄ?etkom osamdesetih, a i dalje je znaÄ?ajan po reformama mnogih aspekata razvoja nekretnina i urbanog planiranja.

Novi urbanizam je nastao pod snaĹžnim uticajem standarda urbanog dizajna koji su bili znaÄ?ajni pre masovne upotrebe automobila i obuhvata principe kao ĹĄto su tradicionalni dizajn susedstva i tranzitno orijentisani razvoj. TakoÄ‘e, blisko je povezan sa regionalizmom, environmentalizmom i ĹĄirim konceptom „pametnog rasta“.

KNX sertifikat kao i KNX je priznat u celom svetu kao svetski standard.

KNX partnerstvom ulaĹžete u buduÄąnost vaĹĄe karijere.

Organizaciono telo koje zastupa ideje novog urbanizma je Kongres za novi urbanizam (Congress for the New Urbanism), koji je osnovan 1993. godine. Prilikom osnivanja ovog tela doneta je Povelja novog urbanizma (Charter of the New Urbanism), koja se zalaĹže za restruktuiranje javne politike na principima novog urbanizma.

PejzaĹžni urbanizam je teorija u urbanizmu koja promoviĹĄe koriťćenje principa pejzaĹžnog projektovanja, umesto arhitekture, po kojoj je ovaj metod uspeĹĄniji alat u organizovanju gradova i poboljĹĄanju urbanog iskustva. PejzaĹžni urbanizam se razvio, prvo, teoretski u poslednjih petnaest godina i daleko je od toga da postane koherentna doktrina. Ova teorija opisuje „mogućnost stvaranja urbanih efekata koji su se, tradicionalno, postizali kroz izgradnju objekata putem organizacije horizontalnih povrĹĄina“. ÄŒarls Valdhajm je dao ime ovom pokretu – PejzaĹžni urbanizam – Ĺželeći da opiĹĄe skoraĹĄnje pojavljivanje pejzaĹžne arhitekture kao medijuma urbanog reda za savremene gradove. „Poreklo pejzaĹžnog urbanizma se moĹže naći u postmodernim kritikama upućenih modernistiÄ?koj arhitekturi i planiranju.“ â– Izvor: Wikipedia

www.build.rs

Narodnog fronta 73a/47 21000 Novi Sad tel: +381 60 3883 000 office@vueko.net • www.vueko.net

49

promo Efikasna energetska obnova objekata sa Esalovim proizvodima značajno smanjuje troškove grejanja i hlađenja omogućavajući brzu isplativost investicije

Savremena izgradnja ne podrazumeva samo projektovanje i realizaciju projekata u zadatim finansijskim okvirima, već sve više i odgovornost prema društvenim i ekološkim potrebama budućih generacija. Objekat mora korisniku pružati osećaj sigurnosti, zaštitu od vremenskih i drugih uticaja, kao i prijatno stanovanje i rad u dugom periodu i bez većih troškova obnove.

ENERGETSKI ODGOVORNA GRADNJA USLOV ZA SUTRA drugi način, horizontalnim preklapanjem.

Detalji spojeva i načini pričvršćivanja kao i doslovce neograničen izbor veličina ploča, pružaju beskrajne mogućnosti u stvaranju jedinstvenih, privlačnih fasada.

Ventilisana fasada sa izraženom crtom trajnosti i prestiža Posebno projektovani sistem ventilisane fasade Swisspearl® je sa stanovišta građevinske fizike najpouzdaniji. Unutrašnji slojevi obezbeđuju zgradi nosivost kao i toplotnu i zvučnu izolovanost, dok spoljašnja obloga efikasno štiti unutrašnje slojeve od kiše, vetra i snega. Najveći deo padavina otiče preko fasadne obloge, dok vetrenje omogućava brz i nesmetan prelaz vlage iz konstrukcije u atmosferu i sprečava nastanak kondenza u unutrašnjim slojevima. Najrazličitije mogućnosti korišćenja Swisspearl® ploča omogućuju oblikovanje spoljašnjeg omotača u nagibu čime se umanjuje uticaj sunca.

Takođe je moguća i estetska integracija elemenata koji služe kao senila.

Swisspearl® fasadne ploče su dostupne u različitim specifičnim načinima završne obrade. Nakon obrezivanja sa sve četiri strane, ploče mogu biti sečene prema željenim dimenzijama. Swisspearl® fasadni paneli mogu da se postave u jednoj ravni sa vertikalnim i horizontalnim spojevima, ili na

Prednosti Valovitka® jesu jednostavna, brza i ekonomična ugradnja. Prvenstveno ih koristimo za pokrivanje krovova novoizgrađenih objekata, a zbog jednakih dimenzija i profilacije, idealne su za zamenu stare salonitne krovne ploče. Ploče lako pričvršćujemo na postojeće neoštećene letve i noseću konstrukciju.

Ploče sa naglašenim vertikalnim linijama ne stvaraju samo prirodnu zatalasanost krovnog pokrivača i fasade već obezbeđuju i visoku statičku čvrstoću. Pokrivanje na preklop povećava kontinuiran rad krovnog pokrivača onemogućavajući pojedinačno pomeranje ploča.

Visoka izdržljivost kao i dugoročan kvalitet cementnog jezgra i premaza dokazani su milionima ugrađenih ploča širom sveta u poslednjih trideset godina.

Objekti prekriveni i obloženi valovitim pločama dobijaju na estetici Esalovi osnovni proizvodi su valovite krovne ploče Valovitka®. Zbog svojstava vlaknocementa, ploče obezbeđuju veliku sigurnost u primeni, a zbog sistema pokrivanja, odlično ventilisanje i regulisanje vlažnosti u prostoru. Time se sprečava nastajanje kondenza na unutrašnjoj strani ploče što je osnova trajnosti drvene konstrukcije i letava.

Fasadni i krovni sistemi Esal sa odgovarajućom izolacijom i ventilisanjem omogućavaju energetsku i finansijsku efikasnost, čime se značajno produžava trajnost objekata i utiče na smanjivanje emisije štetnih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.

Ekološki besprekorne vlakno-cementne ploče dodatno doprinose prijatnom osećaju stanovanja kao i prirodnom i karakterističnom izgledu objekata ■

ESAL d.o.o. Beograd Bulevar Mihajla Pupina 10ž, lokal 70 11070 Novi Beograd tel/fax: +381 11 3115 784 mob: +381 63 318 558 esal@esal.co.rs www.esal.si

50

www.build.rs

promo IZOLACIJA je prva srpska firma koja je počela profesionalno da se bavi izolaterskim radovima u građevinarstvu. Osnovani smo daleke 1959. godine. Višedecenijsko iskustvo i integrisana znanja na brojnim projektima uz konstantno unapređenje tehnologije osnovni je moto naše kompanije.

U želji da Srbija uhvati i zadrži korak sa svetskim pravcima u zaštiti mostovskih konstrukcija, postavljeni su inovativni tehničko-tehnološki zahtevi koje hidroizolacija mora da ispuni.

Reč je o jednom od najsavremenijih materijala i metoda koji se u svetu koristi kada je u pitanju zaštita mostovskih konstrukcija - hidroizolacioni sistem za mostove nanet prskanjem – (airless) erles sprej tehnikom, na bazi metil-metaakrilatnih smola – skraćeno MMA. Na mostovima se zbog dejstva specifičnih sila posebno projektuju hidroizolacioni slojevi koji imaju funkciju da zaštite betonsku konstrukciju od vode, vlage, vetra i mraza koji su drastični na ovim mestima zbog njihovih lokacija. Izolacioni sistemi za mostove naneti prskanjem, na bazi MMA omogućavaju kompletnu hidroizolacionu zaštitu podloge od korozivnog dejstva vode i hloridnih jona u slučaju kada se koriste za: betonske mostove, čelične mostove, mostovske elemente, mostovske servisne cevi i kanale.

IZOLACIJA je autorizovani izvođač Eliminator sistema od strane Stirling Lloyda iz Engleske, koji je proizvođač navedenog materijala.

Superiornost MMA sistema je iskazana u više osobina koje ga čine jedinstvenim i zbog kojih se ovaj sistem pokazao kao jedan od najboljih, ako ne i najbolji.

Te osobine su: • 100% efektna zaštita površina na koje se nanosi uz pomoć jedinstvene MMA tehnologije • Neprevaziđen način međusobnog povezivanja hidroizolacije, kolovoznog zastora i podloge • Hidroizolacija bez spojeva, preklopa, ivica, • Sistem koji je hemijski povezan sa podlogom i slojevima iznad hidroizolacije • Jedinstveni sistem kvaliteta od proizvodnje do potvrde prilikom ugradnje • Veoma brza, pouzdana i sigurna ugradnja sa mogućnošću završetka na površinama preko 2.000 m2/dan • Praktično bez ograničenja u atmosferskim uslovima, ugradnju je moguće izvesti i na -20oC, kao i na +50oC temperature podloge • Jaka i izdržljiva hidroizolacija – bez posebne zaštite nakon ugradnje, a u uslovima ugradnje na železničkim mostovima - ugradnja tucanika direktno na hidroizolaciju • Originalno razvijena receptura i sistem razvijen u sopstvenim laboratorijama.

52

IZOLACIJA HOLDING SAVREMENE HIDROIZOLACIJE Navedene prednosti pokazane su na konkrenim primerima u praksi. U 2010. godini je tnim li iš projekata, j k t od d kojih k jih se neke k realizovano više zbog svojih specifičnosti izdvajaju. Čelični most na prelazu između Srbije i Republike Srpske – most Sremska Rača Projekat je izdvojen kao specifičan zbog zahtevane brzine i kratkih rokova za ugradnju hidroizolacije

Petlja Careva Ćuprija Projekat je specifičan zbog: mogućnosti ugradnje hidroizolacije na betonima starim i do 7 dana, rada na niskim temperaturama, prilagođavanja izvođenja radova hidroizolacije u odnosu na ostale radove, kao i zbog mogućnosti obrade velikih površina u kratkom roku - do 2.500m2/dan.

jem na delovima konstrukcije koja se ne sanira.

Kod ugradnje MMA sistema Eliminator, i dl iigra veoma bit l priprema podloge bitnu ulogu u uspešnosti celog sistema. Na čeličnim površinama, sva rđa, prljavština i druga zagađenja moraju biti uklonjena do metalnog sjaja. Zagađenja od ulja i masti potrebno je ukloniti odgovarajućim rastvaračima pre peskarenja.

Kod betonske podloge, sve nepravilnosti u betonskoj ploči moraju biti pregledane i popravljene, betonska ploča treba da je čista, suva i bez leda, mraza, cemetnog mleka, nevezanog agregata, ulja, masnoća, mahovine, uraslih algi, prašine i ostalih prljavština.

Obzirom da se predviđeni sistem hidroizolacije MMA tehnologijom isključivo zasniva na hemijskim reakcijama materijala koji se upotrebljavaju u sprezi sa podlogom, od vitalnog značaja za funkcionalnost sistema jeste da podloga bude zadovoljavajuća za nanošenje MMA sistema hidroizolacije.

Pull-off test je test prijanjanja hidroizolacije za podlogu i njegova učestalost varira od projekta do projekta u zavisnosti od toga šta je predviđeno tehničkim specifikacijama. Rezultati testova moraju zadovoljiti standarde propisane uslovima proizvođača.

Fazno izvođenje radova, nastavci u radovima, promptno rešavanje pitanja kvaliteta podloge na kojoj se izvode radovi na hidroizolaciji, kao i striktni rokovi koji se moraju ispuniti su samo neke od okolnosti pod kojima Izolacija izvodi radove na pripremi i sanaciji hidroizolacije.

Sanacija mosta Gazela Projekat sanacije mosta Gazela je u ovom trenutku najprestižniji projekat sanacije mostovske konstrukcije u Srbiji. Ovo je specifičan projekat komplikovane sanacije sa isprepletenim operacijama radova sa više izvođača, pri tom se radi u urbanim uslovima sa izuzetno jakim saobraća-

Izolacija kao svoje najveće vrednosti ističe kvalitet usluge, iskustvo u obavljanju radova i poverenje klijenata koje se meri u hiljadama kvadrata izvedenih projekata ■

IZOLACIJA HOLDING Miška Jovanovića 9 11050 Beograd tel: +381 11 3986 641 fax: +381 11 3986 615 info@izolacija.rs www.izolacija.rs

www.build.rs

BRICKHOUSE

promo

Fasada je istinski važan aspekt svakog objekta, umešnost i privlačnost njenog oblikovanja su ideje koje zaokupljaju arhitekte širom planete. Uspešno obavljen zadatak sugeriše na opšti kvalitet objekta, ali i interesantnu i dobro osmišljenu unutrašnjost.

Brickhouse koji posluje u okviru preduzeća Smart International je zvanični distributer Feldhaus Klinker – Nemačka i Vandersanden – Belgija, vodećih svetskih proizvođača fasadnih cigli (u punom formatu i brick slip formatu) i fasadnih sistema. Brickhouse u svojoj ponudi ima preko 100 različitih tekstura i boja opeke i klinker cigli, kao i adekvatnih brick-slip pločica dostupnih po porudžbini, dok u svakom trenutku ima na raspolaganju oko 30-tak.

energetskoj efikasnosti. Ali, energetski pasoš će morati da poseduje i svaka zgrada prilikom prodaje nepokretnosti, iznajmljivanja itd.

Spoljna izolacija zidova sa estetski prihvatljivom oblogom, ekonomski opravdana, laka za montažu, bez dopunskih troškova održavanja jeste perfektno rešenje ovog problema.

Brickhouse je usresredila poslovanje na ponudu sistema fasada isključivo izrađenih od opeke i klinker cigle za oblaganje novih, ali i za rekonstrukciju ili nadogradnju starih objekata, kao i za široku upotrebu u enterijerima jer daje topao i relaksirajući efekat za korisnike, sa ekološkim prirodnim materijalom, estetski prihvatljvim, koji nikoga ne može ostaviti ravnodušnim.

Showroom: Bul. Mihajla Pupina 115, upr. zgrada G.P. Napred 115

Napraviti estetski prihvatljiv objekat, obložiti ga adekvatnim materijalima, približiti ga zainteresovanim klijentima i pružiti satisfakciju vlasnicima, proceniti koliko uložiti u eksterijer objekta a da bude ekonomski prihvatljiv jeste dilema koja graditelje i investitore zaokuplja već godinama.

Takođe, u porastu je i svest o globalnom zagrevanju, uštedi energije, redukciji CO2, sprečavanju klimatskih promena, što produbljuje priču da fasade pored estetskih vrednosti moraju ujedno biti i energetski efikasne.

Sem estetskih kriterijuma, od 2011. godine se uvodi Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada, dok će u budućnosti zakonska regulativa i legislativa biti striktna u pogledu termičkih performansi objekata. To znači da će sastavni deo tehničke dokumentacije biti elaborat o

Brick slip sistem

Ovaj koncept uključuje mehaničke i athezivne fiksatore izolacije i izolacionih ploča sa spoljne strane zgrade, koje se nakon toga pokrivaju profilisanom rabic mrežom ili se direktno lepe preko termoizolacije, dok za finalni izgled fasade možete postaviti brick slip opeku, malterisati ili raditi nešto potpuno treće. Ovaj sistem dugoročno štiti vašu imovinu i pomaže u sprečavanju nepotrebnog gubljenja energije kako za grejanje tako i hlađenje objekta. Često se ovaj sistem upotrebljava za rekonstrukciju i restauraciju starih i dotrajalih objekata bez izolacije.

Složeniji i kvalitetniji radovi, kraći rokovi i niže cene sa nabavkom materijala i ugradnje su cilj savremene gradnje. Brza i efikasna izgradnja čak i 3x brže od klasičnog zidanja, sa vođicama u specijalno profilisanim izolacionim pločama (stiropor, styrodur ili kamena vuna) ili pak profilisana rabic mreža su prednosti brick slip sistema. Sistem je otporan na ciklično smrzavanje i topljenje i nakon dužeg izlaganja takvim uslovima ne pokazuje znake potencijalnog odvajanja i odlepljivanja.

Prednosti brick slip sistema: • smanjenje efektivnih troškova za rušenje (kod objekata kod kojih se radi rekonstrukcija) • redukcija nepotrebne energije i emisije CO2 • smanjenje kondenzacije i uništavanja vaše imovine • zaštita konstrukcije i poboljšanje izgleda vašeg objekta • visoka zaštita od udara • superiorna zaštita od atmosferskih uticaja • vrlo niski troškovi održavanja • očekivani životni vek min. 30 godina • izuzetno pozitivni efekti na životnu sredinu • težina kompletne fasade (bez nosećeg dela konstrukcije) iznosi oko 30-35 kg/m2 • tanke ploče od klinkera ili ručno formirane cigle debljine od 9-20mm • debljina izolacije na zidu može varirati od 60-160mm • neograničeni izbor boja, tekstura, dimenzija • može se kombinovati sa drvetom, kompaktima /Fundermax, Trespa/ malterom, kamenom, veštačkim kamenom i natur betonom • optimalna termoizolacija može smanjiti troškove grejanja za 60% • laki fasadni sistem koji ne zahteva temeljenje • pločice od cigle imaju potpuno iste karakteristike kao i cela klinker cigla tj. ručno formirana cigla ■

ZAŠTO CIGLA? KONCEPT „BRICK-SLIP“ SISTEMA? Klinker i ručno formirana cigla je stari ali i dugotrajan, prirodan, stilizovan i pre svega ekološki građevinski materijal koji se koristi od davnina na mnoštvo načina.

Ime Feldhaus i Vandersaden su odavno sinonim za reč kvalitet. Napredne proizvodne tehnike u kombinaciji sa mnogo godina iskustva i tehničkog znanja su garancija za pouzdanost, doslednost i snagu svih proizvoda od klinker cigle.

Cigle ispunjavaju sve uslove savremenog dizajna u kombinaciji sa kontinuiranim razvojem u njihovoj proizvodnji. Sa različitim bojama i teksturama omogućavaju pojavu individualnosti i autentičnog dizajna i teksture koja ne može ostaviti nikoga ravnodušnim.

Svi proizvodi su otporni na mraz, postojanog su oblika i boja, zbog svoje jednostavnosti i dugotrajnosti daju izgled objektima za sva vremena, ali i uspešan spoj tradicionalnih i savremenih kvaliteta.

www.build.rs

SMART INTERNATIONAL Svetog Save 43, 11000 Beograd Tel: +381 11 3086 573, 3086 574 3112 135 Fax: +381 11 3086 695 office@brickhouse.rs www.brickhouse.rs

53

promo Preduzeće AS-IMPEKS d.o.o. osnovano je 1992. godine i osnovna delatnost mu je trgovina.

Pošto su uspeli da prebrode sve nedaće u veoma teškom periodu poslovanja do 2000. godine kao priznanje dolazi im ponuda od slovenačke firme ProSigma iz Maribora da budu njihovi generalni zastupnici u Srbiji za sve njihove programe. Takođe su dokapitalizacijom postali vlasnici 25% firme. Od tada pa do danas njihova saradnja je sve uspešnija, a broj programa koji rade u Srbiji stalno raste. Od programa švedske fabrike AJ Off ice koji se bavi opremanjem svih vrsta poslovnih prostora, sa kojim je saradnja i počela, došli su do najaktuelnijh programa iz oblasti prečišćavanja svih vrsta otpadnih voda kao i drugih segmenata vezanih za zaštitu čovekove okoline.

Između toga postoji još čitav niz programa sa kojima se možete upoznati na njihovom sajtu.

U ovom tekstu želimo da stavimo akcenat na pomenuta dva programa tj. na program AJ Office i program isporuke i montaže prečistača za sve vrste otpadnih voda, kako sanitarnih tako i industrijskih.

Veliki broj klanica, mlekara, pogona finalne prerade mesa, voća i povrća, vinarija, proizvođača sokova, hotela, motela, pojedinaca i lokalnih samouprava u Srbiji, ali i u Crnoj Gori i Republici Srpskoj, obratio se preduzeću As-Impeks za savet u rešavanju problema iz tih oblasti. Celokupna tehnologija se uvozi iz Nemačke, Češke i S.A.D-a, a samo neophodan fiting nabavlja se na domaćem tržištu od proverenih proizvođača.

Podrazumeva se da je svaki deo tehnike koji ugrade atestiran i odgovara svim zahtevima predviđenim za zemlje EU. Veliki ugled i kvalitet proizvoda njihovih dobavljača: Rewatec, Wissmann, Ecofluid iz EU kao i Georg Fischer Signet LLC iz S.A.D.-a, garantuju, kako njima tako i njihovim kupcima,

PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA veoma visok stepen sigurnosti u ugrađenu opremu kao i njenu dugovečnost i efikasnost.

SBR i USBF prečistači koje nude su najviše klase kao što su i sve vrste merača protoka kako za pomenute grupe kupaca tako i za zahtevnije kupce kakvi su Lukoil, Mol, NIS, OMV kao i druge kompanije čiji su zahtevi daleko složeniji zbog prirode posla kojim se bave i robe koju isporučuju.

Kako je u međuvremenu, zbog velikih investicija, preduzeće ProSigma iz Maribora postalo većinski vlasnik firme, As-Impeks je značajno pomognut stalnim savetima i treninzima zaposlenih za nove programe kao i posetama samim fabrikama koje isporučuju opremu. Njihovo iskustvo je od neprocenjivog značaja jer su oni u Sloveniji isporučili i ugradili nekoliko stotina prečistača svih vrsta kao i merača protoka i druge neophodne instrumente i uređaje propisane za tu oblast dokumentima EU. Sve faze izgradnje prečistača, od izrade projektne dokumentacije do isporuke i montaže opreme, detaljno su obrađene na veoma visokom profesionalnom nivou, tako da njihovi kupci mogu biti apsolutno sigurni u svoju investiciju. To je posebno važno ako se ima u vidu da su to, po pravilu, značajne investicije, koje ne utiču na povećanje produktivnosti i broj zaposlenih, ali predstavljaju zakonsku obavezu koju smo kao zemlja u procesu približavanja EU preuzeli i usvojili u zvaničnim dokumentima. To znači dodatno opterećenje za firme koje su obavezne da instaliraju opremu za prečišćavanje svojih otpadnih voda kao i dovođenje okoline u propisane uslove.

Ako se osvrnemo na zvaničan podatak Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja da se u Srbiji prečisti samo oko 4% otpadnih voda, onda postaje sasvim jasno da su potrebe za investicijama u ovoj

oblasti ogromne. Firma As-Impeks se trudi da svim zainteresovanim kupcima obezbedi najbolju moguću opremu po prihvatljivim cenama uz kompletnu uslugu: od izrade projekta od strane sertifikovanog projektanta do isporuke i montaže uz garantne rokove prenete od proizvođača opreme; sertifikate, licence, servis, rezervne delove itd. Takođe, njihove prateće poslovne banke spremne su da kreditno pomognu njihove potencijalne kupce pod najpovoljnijm uslovima na tržištu.

Program švedske fabrike AJ Office namenjen je kompletnom opremanju svih vrsta poslovnog prostora, kancelarija, magacina, arhiva, radionica, hotela, restorana, bolnica...

Firma putem kataloške prodaje uspešno distribuira ove proizvode na teritoriji Srbije već 10 godina. Tokom tog perioda distribuirali su više od 800.000 besplatnih kataloga. Takođe svakodnevno slanje mejlinga na hiljade adresa potencijalnih kupaca pomoglo je da u proteklom periodu steknu oko 6.500 stalnih i povremenih kupaca. Isporuka veoma kvalitetne robe švedskog proizvođača, koji je u međuvremenu postao i suvlasnik, 49%, njihovog većinskog vlasnika, stavilo ih je u poziciju pouzdanih isporučilaca kojima veruju i najveće firme, institucije i diplomatska predstavništva u Srbiji.

Navešćemo samo neke od njih: US Steel, Zdravlje – Leskovac koji je sada u vlasništvu islandske kompanije Actavis, Galenika, BAT, FC Novi Popovac, Baal Packaging, NBS, Valy, Coca – Cola, gotovo sva ministarstva Republike Srbije, desetak ambasada, USAID… Na njihovom sajtu u meniju reference možete pronaći veliki broj eminentnih firmi, koje su deo referenc liste.

Kupujte sa poverenjem, kupujte od As-Impeks-a ■

AS-IMPEKS Boška Stojanovića bb 14000 Valjevo tel: +381 14 248 438 tel: +381 14 248 838 tel/fax: +381 14 220 090 info@asimpeks.com www.asimpeks.com

54

www.build.rs

promo

TENSAR GEOMREŽE NA INFRASTRUKTURNIM PROJEKTIMA K išć j Tensar Korišćenje T geomreža ž na projektu modernizacije pruge Modernizacija pruge između Bratislave i Trnave uključuje izmeštanje koloseka u dužini od 2,4km. Ova pruga je deo Evropskog koridora V. Deo izmeštene linije ide preko veoma lošeg terena sa malim kapacitetom nosivosti. Izmeštanje počinje sečenjem i produžavanjem prvog nasipa do visine od 8,5m u dužini od 400m. Nastavlja se železničkim viaduktom dužine 700m iza koga je oporac i sledeći nasip visine 7m i dužine 600m. Tu je i most raspona 40m iznad rečice uz nasip. Ovo je značilo da smo imali suprotstavljenu krutu mostovsku konstrukciju sa mekšim nasipom uz predviđeno sleganje od oko 500mm.

Najvažnije stvari su bile striktne i precizne: • Smanjiti totalno sleganje i različito sleganje ne samo u podužnom nego i u poprečnom smeru • Rešiti problem prelazne zone između nasipa i mosta • Bitno je istaći da je predviđeno sleganje oporca između 25 i 60mm a za nasip iza Opis projekta: Šenkvice - geoćelije, Slovačka Primena: Geoćelijski madrac za železnički nasip Tensar proizvodi: RE 80 - rebra geoćelijskog madraca SS 30 - osnova geoćelijskog madraca SS 20 - tehnološki sloj Datum: započeto tokom oktobra 2002. godine Klijent / Investitor: Slovačka železnička uprava, Bratislava Projektant: PRODEX s.r.o, Bratislava Izvođač: Doprastav a.s, Mlynske Nivy Osnovni tehnički detalji: Visina nasipa: prosečno 7,5m Dužina objekta: ~ 850m Površina: ~ 22.000m2 Kosina: Dužine RE greomreža: 4,0-6,0m Visinsko rastojanje geomreža: 0,5-1,5m ■

Lipex d.o.o. d je zvanični distributer kompan kompanije Tensar International za područja Srbije, Crne Gore i Makedonije. Kompanija Tensar je pionir lider na području proizvodnje i lide i primene geomreža.

samog oporca i do 300mm. Sve to uz što manje oštećenja po okolinu.

Geoćelije su uzete kasnije posle prvih upoređenja raznih metoda.

Ovo područje je kavartalni sediment koji se nalazi iznad neogenog sedimenta. Bušotine su rađene na svakih 40m ispod viadukta, odnosno 100m ispod nasipa. Kvartalni sedimenti variraju između 4 i 10m. Nivo voda je toliki da je površina gotovo cele godine vlažna, uz prosečnu temperature 9,6º C.

Najbitniji deo je bio definisanje dreniranja zbog kvalitetnog proračuna. Kao prvo postavljanje vertikalnih prefabrikovanih drenova do dubine od 11m trougaono raspoređeni na rastojanju od 1,4m. Za nasipe visine preko 4m projektovane su geoćelije od jednoosnih HDPE geomreža sa silama 80kN/m i dvoosne geomreže 30kN/m. Za nasipe do 4m visine umesto geoćelija tkani geotekstil sa 600kN/m.

Nasip je građen u 5 faza, tako da smo mogli pratiti sleganje nakon završetka svake faze.

Originalnim projektom predviđeno je iskopavanje i nasipanje pogodnim materijalom: • 100.000m³ • Ekološka zaštita okoline Šipovima i Vibro kamenim stubovima – slični problem ~15.000m³.

Poprečni preseci na koti 23.200km

U početku geoćelije su bile predviđene samo kod mosta, kada se uvidelo kao se ovom metodom rešava problem različitog sleganja između oporca i nasipa, geoćelije su dodate i iza spoljašnih oporaca.

Osmatranje: Uzeto je za karakteristične 5 poprečnih preseka na nasipu i postavljeni instrumenti (piezometi, inklinometri, klizajući deformometar). Osmatranje se vrši tokom process gradnje kao i dve godine nakon puštanja u saobraćaj. Dobijeni podaci o sleganju pokazuju vrednosti od svega 42% od predviđenih sleganja bez geoćelija ■

Podužni presek

LIPEX Križanićeva 12a; 11000 Beograd tel/fax: +381 11 26 88 413 26 88 816 mob: +381 63 359 314 359 316 lipex@eunet.rs tensar@tensar.uk www.lipex.co.rs www.tensar-international.com

56

www.build.rs

promo

GEOSINTETIKA

Definicija i tipovi proizvoda POLYKEM M SR je multinacionalna kompanija koja posluje u okviru RAVAGO firme GROUP. Osnovna aktivnost fi rme je zastupanje i distribucija visokokvalitetnih građevinskih materijala, najpoznatijih svetskih proizvođača. Među poznatim svetskim brendovima, sa kojima je POLYKEM SR u partnerskim odnosima, izdvajamo Geofelt, najvećeg austrijskog proizvođača geosintetike.

Familija geosintetičkih proizvoda se sastoji od tekstilnih, gumenih i plastičnih materijala kao i bitumensko – polimernih i specijalnog materijala bentonita.

Geotekstil (GT) se može podeliti u dve podgrupe: netkani geotekstil i tkani geotekstil.

Netkani geotekstil (GTnw) se proizvodi od sintetičkih vlakana koja se obrađuju i vezuju mehanički ili termički.

Tkani geotekstil (GTw) proizvodi se tkanjem dva ili više sintetička vlakna: 1. paralelno sa pravcem tkanja 2. vertikalno u odnosu na tkanje

Geogrids - geomreže (GG) mogu biti: ekstrudirane, pletene i vezane. Osnovna namena im je za ojačanje i poboljšanje strukture zemljišta.

Ekstrudirane geomreže Proizvode se najčešće od high density polietilena ili polipropilena koji su ekstrudirani, a zatim izvlačeni u jednom pravcu

Pletene geomreže Proizvode se najčešće od high modulus poliester sintetičkih vlakana obloženih zaštitnim slojem od sintetičkog materijala koji obezbeđuje otpornost spojeva.

Vezane geomreže proizvode se od dva ili više vlakana putem vezivanja (bonding). Ove mreže obično su kompozit koji čine centralno jezgro napravljeno od vlakana poliestera visoke čvrstoće i istrajnosti i zaštitni sloj tj. obloge od polietilena. Osim toga, postoje i proizvodi u kombinaciji sa geotekstilom.

Biotekstil i biomat (BT) Biotekstil se proizvodi od prirodnih vlakana (juta, kokosova vlakna i sl.) sastavljenih u kompozit koji je prilagodljiv obliku tla na

koje se polaže. Ovi proizvodi se koriste kao privremeno rešenje za zaštitu od erozije tla, naročito kosina, sve dok vegetacija ne izraste i preuzme tu ulogu.

Biomat se proizvodi u kombinaciji prirodnih vlakana (slama, kokosova vlakna, vlakana agave i sl.) umetnutih između mreža napravljenih od sintetičkih materijala (polipropilen ili poliamid) ili prirodnih materijala (juta). Osnovna namena mu je kao i kod biotekstila.

Geomats (GA) Geomat se proizvodi od sintetičkih materijala (polietilen velike gustine, poliamid, polipropilen i drugi) zamršenih u deformabilni oblik debljine 10-20 mm. Koristi se na kosinama da poboljša otpornost na eroziju prouzrokovanu dejstvom kiše i vododerina.

Geocell (GL) se sastoji od ćelija postavljenih jedna do druge spojenih trakama od ekstrudiranih sintetičkih materijala u formu saća. Osnovna funkcija Geocell-a je da zadržava zemlju ili drugi rastresiti materijal na mestu kako bi sprečio klizanje niz kosinu.

Geonet (GN) je mreža izrađena od dve preklopljene serije vlakana koja su ukrštena pod konstantnim uglom (između 60° i 90°) formirajući konstantne i pravilne otvore.

Ove mreže se proizvode od ekstrudiranih termoplastičnih polimera. Geonet u kombinaciji sa geotekstilom (ima funkciju filtera) i/ili geomembrane (ima funkciju barijere) može da se koristi za drenažu.

Geosintetika za drenažu (GCD) Može biti napravljena kako od homogenog tako i od kompozitnog materijala.

Kompozitne materijale nazivamo još i geokompozit za drenažu. Sastavljeni su od geonet ili geomat sloja umetnutog između dva sloja geotekstila.

www.build.rs

g Glineni geosintetički materijali (GCL) p Ovo su proizvodi napravljeni od bentonita geosinte i geosintetike: tanak sloj gline koja nabubri umetnuta između dva sloja geotekstila ili zalepljena za sintetičku membranu. Delimo ih u tri vr vrste: Prvi tip – sloj bentonita fiksiran između dva geot sloja geotekstila zašivenih jedan za drugi Drugi tip – pravi se od natrijumovog bentonita pomešanog sa rastvorljivim lepkom i postavljenim između dva sloja geotekstila Treći tip – sastoji se od bentonita sa lepkom koji ga povezuje sa geomembranom (HDPE).

Kao i kod drugog tipa i ovaj je samovezujući Sintetičke geomembrane (GMS) mogu biti homogene i sa ojačanjem. Isto tako mogu biti plastomerne i elastomerne.

Plastomerne geomembrane – trake debljine 0,5-2,5mm i sa malim koeficijentom propustljivosti. Proizvode se mešavinom termoplastičnih polimera (LDPE, HDPE, PVC, PP) i nekoliko različitih aditiva rastopljenih i redukovanih do tražene debljine.

Elastomerne membrane – su trake debljine 0,5-2,0mm, sa malim koeficijentom propustljivosti. Proizvode se u dve faze. U prvoj fazi se proizvodi homogenizirana mešavina koja se sastoji od nevulkaniziranog polimera i nekoliko različitih aditiva. U drugoj fazi se homogena mešavina propušta kroz zagrejane valjke i na taj način dovodi na traženu debljinu, istovremeno se vulkanizijući da bi se dobila ravna traka.

Bitumenske geomembrane (GMB) trake debljine 3-6mm. Proizvode se pravljenjem livene mešavine koja se sastoji od bitumena, plastomernih i elastomernih polimera i mineralnih punilaca. Sloj za ojačanje može biti: tkani ili netkani poliesterski filc ili stakleni voal.

Ove membrane se koriste za hidroizolaciju krovova i za geotehničke i hidro projekte: kanale, brane, rezervoare...

U dodatne proizvode spada GEO-CEV koja je obično perforirana i koristi se za drenažu i to najčešće kod deponija. Osim cevi, koristi se i GEO-FOAM (pena) u blokovima napravljenim od ekspandiranog polistirena. Upotrebljava se za termičku izolaciju kao laka ispuna ili kao kompresovani vertikalni sloj kojim se smanjuje pritisak zemlje na potporne zidove.

Za sve navedene materijale, Polykem obezbeđuje edukaciju i podršku u projektovanju i ugradnji, kao i sertifikaciju izvođača ■

POLYKEM SR d.o.o.

Dimitrija Tucovića 28/A II sprat 11000 Beograd Tel: +381 11 24 34 856 Fax: +381 11 24 58 093 a.seferovic@polykemsr.co.rs

57

promo

STATIK

Svi počinju od temelja, mi počinjemo od krova Statik d.o.o. Kovin osnovan je 1991. godine kao firma za poljoprivrednu proizvodnju, trgovinu i inženjering. Osnovna delatnost firme u tom periodu bila je izgradnja industrijskih, stambenih i poslovnih objekata.

Statik d.o.o. 1995. godine proširuje svoju delatnost na izgradnju čeličnih spiralno motanih silosa po LIPP tehnologiji, izradu opreme za mehanički kontinualni transport i fabrike stočne hrane.

Statik d.o.o. je u Srbiji jedna od vodećih firmi u oblasti proizvodnje i montaže silosa i celokupne prateće opreme što svedoči i refernc lista sa preko 100 izvedenih objekata širom Srbije. Proizvode silose za skladištenje žitarica, brašna, stočne hrane, hemijskih, građevinskih materijala, kao i za ostale zrnaste i praškaste materijale. Celokupna oprema izrađuje se u sopstvenim specijalno opremljenim pogonima i radionicama, a sve sa ciljem proizvodnje opreme visokog kvaliteta.

Usluge • projektovanje i inženjering • transport i ugradnja betona • bravarske usluge

Projektovanje i inženjering Projektni biro firme Statik d.o.o. svojim dugogodišnjim iskustvom nudi veoma kvalitetna i stručna rešenja.

Tim vrhunskih i iskusnih stručnjaka izaći će u susret svim vašim željama i potrebama i ponuditi najbolje rešenje.

Izrađuju idejne projekte, glavne projekte, projekte izvedenog stanja. Poseduju sve neophodne licence za projektovanje i izvođenje radova.

Statik d.o.o. 2005. godine u svoj proizvodni program uvodi proizvodnju i transport betona.

Kapacitet betonske baze je 30 m3/h betona.

Danas, Statik projektuje i izrađuje: • silose sa celokupnom pratećom opremom • fabrike stočne hrane sa celokupnom pratećom opremom • sušare za žitarice • industrijske objekte • podna skladišta • poslovne objekte • stambene objekte Statik d.o.o. trenutno zapošljava 105 radnika, od čega: 7 diplomiranih inženjera, 2 inženjera i 50 visokokvalifikovanih majstora. Dosta pažnje polažu na usavršavanje svojih stručnjaka kako bi odgovorili na zahteve novih trendova u skladištenju i transportu materijala, sa ciljem postizanja još višeg nivoa kvaliteta proizvoda i usluga.

Proizvodi • • • • • • •

58

silosi oprema za silose građevinski objekti fabrike stočne hrane mešaone stočne hrane proizvodnja betona penobeton

Prednosti LIPP tehnologije izrade silosa • veoma kratak rok montaže • potpuno nepropustljiv • automatizovana, efikasna montaža na licu mesta • niski investicioni troškovi • niski troškovi montaže • niski troškovi održavanja • ćelije se mogu koristiti za skladištenje različitih materija od žitarica i drugih zrnastih, praškastih materija sve do tečnih goriva i drugih proizvoda koji se nalaze u tečnom stanju

Za razliku od klasično izgrađenih silosa, silosi izgrađeni po LIPP tehnologiji su najpogodniji za sigurno skladištenje materijala. LIPP tehnologija duplog falca je najbrži, najjednostavniji i najpovoljniji način izgranje silosa. Čelični silosi po LIPP sistemu izrađuju se iz neprekidne čelične trake motanjem na licu mesta. Međusobno spajanje vrši se duplim falcovanjem. Ova tehnologija motanja silosa omogućava izradu silosa prečnika od 2,7m www.build.rs

do 25m, i visine do 35m. Motanje se izvodi pomoću dve mašine, od kojih je jedna spoljašnja, a druga unutrašnja. Debljina čelične trake od koje se izrađuju silosi: 1,5 do 4,0mm.

Traka širine 495mm se uvodi u mašinu za rolovanje gde se vrši profilisanje trake. Formira se falc širine 30-40mm oko tela silosa koji ima ulogu u ojačanju same konstrukcije silosa. Širok spektar materijala se može koristiti za izradu silosa, međutim najčešće se koristi klasična čelična traka i pocinkovana čelična traka.

Tipovi silosa: • silosi sa gravitacionim pražnjenjem • silosi sa prinudnim pražnjenjem Po LIPP tehnologiji se pored silosa mogu izrađivati rezervoari i tankovi različitih dimenzija, u zavisnosti od želja i potreba klijenata ■

STATIK d.o.o.

Smederevska 72 26220 Kovin Tel/ Fax: +381 13 741 224 741 533 statik@kovin.info www.statik.rs

promo

Primena kranova u procesu kreiranja bioenergije Primena kranova je moguća u svim segmentima industrije. Investitori u nekim situacijama, kao najekonomičnije i najadekvatnije rešenje često vide neke druge vidove transporta (poput viljuškara), koji su sa stanovišta industrijske logistike često usko grlo u sistemu.

Primera radi, predstavljamo vam specijalno rešenje koje je Demag Cranes primenio u Engleskoj, u procesu prerade sena u pelete.

U skladu sa principom „razmišljajte globalno, delujte lokalno“, mnoge kompanije su počele da vode računa o odgovornom ponašanju sa stanovišta ekologije i zaštite životne sredine, kao i smanjenja emisije CO2.

Demag Cranes & Components se pridružio ovom trendu, projektovanjem i izradom specijalnog krana, koji služi za manipulaciju senom, koje se koristi kao ulazna sirovina za proizvodnju peleta, za potrebe termoelektrane Drax Power Ltd., koja spada u red najvećih termoelektrana u Velikoj Britaniji.

Da bi bile zadovoljene potrebe za preradom sirove slame, Demag Cranes & Components je konstruisao, proizveo i instalirao specijalan sistem za automatsku manipulaciju u okviru skladišta površine 1.700m2.

Kapacitet skladišta je 936 bala slame, dimenzija 2.500×1.300×1.200mm, koji mogu da se slože u piramidu visine 8m.

Termoelektrana koja kao bazično pokretačko gorivo koristi ugalj, najnovija je, najčistija i energetski najefikasnija termoelektrana u Velikoj Britaniji. Sa godišnjom proizvodnjom od 4.000MW iz šest generatora, ova termolektrana obezbeđuje oko 7% potreba cele Velike Britanije.

Proizvodnja koja se odvija 24 sata, podrazumeva da je potrebno preraditi oko 400t/h.

Slama se dovozi kamionima do mesta za istovar, na kojima je preuzima automatski kran. Sistem za prihvat slame se sastoji od 6 grabilica koje mogu da u jednom hodu prihvate i transportuju do 12 bala slame.

Specijalna grabilica sa sofisticiranim senzorskim sistemom

Precizna manipulacija Nominalna nosivost krana je 22t, na rasponu od 22,28m i visine dizanja 11,26m. Brzina kretanja krana je frekventno regulisana i kreće se od 3-40m/min. Kretanje kolica sa dizalicom je takođe frekventno regulisano i kreće se od 2-40m/min. Zbog lakše manipulacije i održavanja, kao i velike frekvencije rada ugrađeno je specijalno otvoreno vitlo, čiji režim rada zavisi od opterećenja. Kada je sistem maksimalno opterećen sa 22t tereta (12 bala slame), brzina dizanja je 16m/min.

Kada je sistem opterećen sa 50% nominalane nosivosti (11t i manje), brzina dizanja je 24m/min. Dopunsku pouzdanost sistemu daje sistem za digitalno merenje i kontrolu preopterećenja.

Ekološki doprinos sistema Planirana proizvodnja oko 100.000t peleta, zameniće oko 60.000t uglja u procesu proizvodnje električne energije. Na ovaj način emisija ugljen dioksida na godišnjem nivou je smanjena za oko 120.000t, što je velik doprinos zaštiti životne sredine.

Kako bi se obezbedio maksimalan učinak termoelektrane, napravljeno je prototipsko postrojenje koje procesira slamu pšenice, ječma i hmelja. Ovo postrojenje je nastalo kao rezultat pokretanja posebnog programa za procesiranje biomase u CO2 neutralne pelete. Pelete se koriste u procesu proizvodnje električne energije, kao dodatak uglju.

Prednost ovakvog rešenja grabilice, koja je podeljena u dva segmenta, jeste u tome što može da se podešava, kako bi omogućila optimalno prihvatanje bala sena. Kada je teret prihvaćen, senzori automatski proveravaju količinu vlage u senu, kako bi se obezbedilo da vlaga bude u prihvatljivim granicama.

Zatim, kran se prebacuje u automatski mod i transportuje bale sena na lokaciju za odlaganje, za preciznošću od 15mm. Frekventna kontrola svih kretanja omogućava da se teret precizno pozicionira na tačno određeno mesto.

Kada senzor u proizvodnji alarmira sistem da je potrebno ubaciti dopunsku količnu sena, kran se automatski aktivira i po utvrđenom algoritmu prihvata određenu količinu sena i dostavlja ga do trakastog transportera koji seno dalje odvozi do pogona za peletiranje. www.build.rs

Mali, ali veoma značajan doprinos dao je Demag Cranes & Components svojim tehničkim rešenjem automatskog skladišta za bale sena ■

Ovlašćeni zastupnik Demag Cranes and Components TECON Sistem Antifašističke borbe 21b 11070 Novi Beograd tel: +381 11 301 78 74; 311 66 50 office@demag.rs; www.demag.rs

59

promo

INDUSTRIJA NAMEŠTAJA BAJMOK Istorijat razvoja

Proizvodni program

Preduzeće je registrovano 7. aprila 1958. godine, počevši sa proizvodnjom građevinskog materijala i umetničke stolarije. Godine 1963. nastavlja sa radom pod novim nazivom Samostalna industrija nameštaja Bajmok sa tridesetak zaposlenih, a 1977. godine pripaja se Industriji nameštaja „Žarko Zrenjanin“. U paleti proizvoda izdvajaju se stolice i ukrasni nameštaj, a broj zaposlenih

INB proizvodi nameštaj od bukovog masiva, medijapana (furniranog medijapana) i iverice (furnirane iverice).

2. prodaja nameštaja 3. opremanje poslovnih prostora (hoteli, bolnice, restorani, stambeni i rezidencijalni objekti, poslovni i ostali javni objekti.)

4. izrada nameštaja po specijalnoj narudžbi

Prilikom narudžbe proizvoda, kupci imaju mogućnost odabira boje drveta kao i inteziteta sjaja laka, od dubokog mata, preko polusjaja do visokog sjaja. Za lakiranje se koriste poliuretanski lakovi koji su otporni

Preduzeće u svom sastavu ima: • stovarište rezane građe • industrijsku energetiku • sušionice • krojačicu masiva

• • • • • • • • •

se povećava na sedamdeset. Tokom 1987. godine INB se izdvaja i nastavlja poslovanje kao samostalna radna organizacija. Preduzeće je ponovo preregistrovano 1997. godine u Društveno preduzeće INB Bajmok.

Nakon privatizacije 4. septembra 2003. godine, INB Bajmok postaje akcionarsko društvo. Preduzeće se sada bavi proizvodnjom stolica i stolova, a pruža i usluge popravke i restauracije starog nameštaja. U tom periodu zapošljava oko sto radnika.

INB danas Posebnu pažnju i domaćih i stranih kupaca, naročito na brojnim sajamskim izložbama, i drugim poslovnim događajima, privlači asortiman stilskog nameštaja.

Bajmočka fabrika nameštaja stekla je visok renome u opremanju ugostiteljskih objekata i hotela, a INB je kao afirmisani proizvođač stilskog nameštaja postao poznat i po restauratorskim radovima na starom stilskom nameštaju.

U 2006. godini pokrenuta je nova proizvodna linija za izradu trpezarijskih komoda, vitrina i pločastog nameštaja. INB se danas prilagođava različitim zahtevima potrošača te izrađuje nameštaj po specijalnim zahtevima i narudžbama kupaca.

60

Industrija nameštaja Bajmok je renomirani prozvođač stolica, stolova, stilskog nameštaja, i nameštaja modernih linija, sa referencama kako na domaćem tako i na inostranom tržištu.

na vlagu, visoke temparature i grebanje.

Kupci takođe imaju mogućnost odabira mebl štofa. U štof karti se nalazi preko pedeset izuzetno kvalitetnih mebl štofova, kao i eko kože. Kupci, takođe mogu dostaviti i svoj mebl štof za izradu nameštaja.

S obzirom na postojanje velikog broja modela nameštaja, boje drveta i štofova, postoji izuzetno veliki broj kombinacija, te tako kupac lako može da prilagodi proizvod svom ambijentu i potrebama.

Asortiman proizvodnje podeljen je u dve osnovne stilske linije: • linija modernog nameštaja • linija stilskog nameštaja

Delatnost 1. proizvodnja trpezarijskog nameštaja i nameštaja za kuhinje i dnevne boravke www.build.rs

krojačicu pločastih materijala liniju pripreme furnira liniju za obradu pločastih elemenata liniju za obradu masiva lakirnicu liniju montaže tapetariju skladišta salon za prodaju u krugu fabrike

Tržište i plasman INB izvozi 30 % svoje proizvodnje u zemlje bivše SFRJ, dok se ostatak proizvodnje realizuje na domaćem tržištu putem veleprodajne mreže ■

INDUSTRIJA NAMEŠTAJA BAJMOK Štrosmajerova 14, 24210 Bajmok Veleprodaja Bajmok: Tel/Fax: +381 24 762 003 Maloprodaja (Vivana d.o.o.) salon 1 Bajmok: +381 24 762 568 salon 2 Palić: +381 24 755 440 inb@inbajmok.com www.inbajmok.com

promo Pri izboru materijala za završnu obradu enterijera dobro je odabrati one koji u najvećoj meri skraćuju vreme rada, smanjuju mukotrpno čišćenje, koji su neškodljivi za zdravlje te pogodni za održavanje (po mogućnosti perivi) čime im se znatno produžava vek trajanja.

Boje, pre svega, služe za zaštitu površina nemaju samo dekorativnu, nego i zaštitnu funkciju.

Navedene karakteristike svojstvene su DULUX TRADE programu za dekorativnu obradu enterijera. Dulux Trade nudi široku paletu od preko 1.246 nijansi boja.

Izbor može biti olakšan korištenjem programa Mouse Painter Studio koji služi za preliminarnu vizualizaciju boja u Vašem prostoru – na digitalnoj fotografiji uz pomoć miša i tastature možete obojiti sobu i videti kako se pojedine boje slažu.

Takođe, na svim prodajnim mestima Dulux Trade boja nalazi se display sa karticama boja koje se mogu odneti kući i kombinovati.

Osim palete Dulux Trade boja, moguće je izmešati i boje iz paleta boja RAL, NCS, BS, Pantone itd. tako da je na raspolaganju ukupno preko 15.000 različitih nijansi.

Ukoliko želite biti sigurni kako deluje određena boja ili odabrana kombinacija boja, isprobajte je pomoću Dulux Colour Sampler testera od 250ml. Tako možete na delu zida, stolarije ili metalne površine načiniti probni premaz i izbeći moguće razočaranje lošim izborom boje.

Fabrički nijansirane boje za enterijere Dulux Colours of the World - program zidnih boja nudi 29 fabrički toniranih nijansi, u pakovanju od 2,5l i 5l, pogodan je za sve koji žele da brzo urede svoj prostor, uz maksimalnu uštedu vremena i novca.

DRVO I METAL U EKSTERIJERU Hammerite boja za metal – direktno na rđu!

Program Hammerite za dekorativnu zaštitu metala, daje veliku uštedu na vremenu i radu: jedan premaz Hammerite boje za metal zamenjuje 3 sloja: 1 premaz osnovne boje, međupremaz i 1 premaz uobičajenog završnog laka.

Karakteristike boja Za zidove u stambenom prostoru – radnim sobama, dnevnom boravku, spavaćim sobama itd, izloženim umerenom habanju i prljanju, prikladna je Dulux Trade Vinyl matt zidna boja. Dostupna u celoj paleti boja Dulux Trade, veoma izdašna i visoke moći prekrivanja, otporna je na čišćenje mokrom krpom. Dulux Trade Vinyl matt je vodeća zidna boja na britanskom tržištu već dugi niz godina.

Za zidove u npr. javnim prostorima, hodnicima i dečijim sobama, preporučuje se korištenje Dulux Trade Diamond Matt, odnosno Dulux Trade Diamond QD Eggshell polumat zidnih boja, kako u beloj, tako i u celoj Dulux Trade paleti boja.

Izuzetne izdržljivosti i otpornosti na pranje i habanje, specijalna Diamond tehnologija sprečava stvaranje mrlja i omogućava njihovo lako uklanjanje i pranje.

Diamond Matt i Diamond QD Eggshell mogu se nanositi direktno na drvene površine u enterijeru i na stare uljane premaze – samo ih treba lagano išmirglati.

Zašto odabrati Hammerite boje?

1. Direktna primena na rđu Boja se nanosi direktno na rđu bez prethodnog nanošenja antikorozivnog premaza.

2. Vrhunski kvalitet Hammerite formula pruža potpunu i lepšu zaštitu metalnih površina, otpornu na atmosferske uticaje i pranje 3. Ušteda vremena Posao je gotov za samo nekoliko sati. Potrebno je samo ukloniti rđu i boju koja otpada, nakon čega odmah možete započeti s bojenjem Premaz boje otporan je na kišu već nakon 1 sata, a suv na dodir nakon 2 sata. Nanošenje drugog premaza moguće je već nakon 4 sata 4. Trajnost Sa samo 2 premaza Hammerite boja stvara neprobojnu prepreku prodoru vlage i sprečava dalji razvoj korozije do 6 godina nakon nanošenja 5. Velik izbor boja Proizvodi su dostupni u širokoj paleti boja te u sjajnoj, polumat i efekt varijanti, u pakovanjima od 0,75 i 2,5l www.build.rs

Potražite i naše specijalne proizvode za ograde, garažna vrata, baštenski nameštaj i radijatore.

Sadolin – čuvar vremena Drvo zahteva poseban pristup i negu da bi zadržalo svoja konstrukcijska i estetska svojstva. Asortiman Sadolin nudi tankoslojne i debeloslojne lazurne premaze i razne proizvode posebne namene.

Dugogodišnja skandinavska tradicija sa drvetom i njegove intenzivne primene garantuju kvalitet i lepotu primene sistema iz asortimana Sadolin.

Zašto odabrati Sadolin?

1. Vrhunski kvalitet Boje Sadolin ne pucaju i ne ljušte se. Osiguravaju dugotrajan dobar izgled drveta 2. Široka paleta boja Proizvodi Sadolin nude široku paletu boja kaoja može da zadovolji i najveće zahteve u uređenju eksterijera i enterijera 3. Lako nanošenje Vrhunski kvalitet proizvoda omogućava jednostavnu upotrebu 4. Trajnost Sadolin proizvodi nude dugotrajnu zaštitu u različitim atmosferskim uslovima.

5. Lagane za održavanje Posebna prednost proizvoda Sadolin jeste jednostavno obnavljanje i lako održavanje 6. Sigurne za zdravlje Sadolin stalno razvija tehnologiju premaza u skladu s najvišim ekološkim i zdravstvenim standardima ■

Ovlašćeni uvoznik i distributer za Srbiju i Crnu Goru: VANEX d.o.o.

Balkanska 29/3, 11000 Beograd Tel: +381 11 2688 865 Fax: +381 11 2681 644 e-mail: office@vanex.rs www.dulux-srbija.com

61

promo

IMPOL SEVAL Valjaonica aluminjuma a.d.

Višedecenijska tradicija u preradi aluminijuma je rezultirala visokim ugledom kako na domaćem, tako i na svetskom tržištu (na koje plasira 95% svoje proizvodnje).

Proizvodni program Impol Seval Valjaonice aluminijuma čine sledeće grupe proizvoda (koji najširu primenu imaju u građevinarstvu): 1. Toplovaljane trake 2. Toplovaljane ploče 3. Hladnovaljane trake 4. Hladnovaljani limovi 5. Bojene trake i limovi 6. Embosirane trake i limovi 7. Orebreni limovi 8. Profilisani limovi, nebojeni i bojeni, ravni i lučno savijeni 9. Finalni proizvodi za građevinarstvo (spušteni plafoni, roletne, solomatik C 80).

Spoljašnje S lj š j žaluzine ž l i (solomatik) ( l ik) Spoljašnje žaluzine (solomatik), dizajnirane su za široku primenu na komercijalnim i rezidencijalnim objektima.

Osnovna karakteristika solomatika, što ih čini idealnim sistemom za zaštitu od sunca, jeste sprečavanje direktnog zagrevanja velikih staklenih površina, čime se eliminiše efekat staklene bašte.

IMPOL SEVAL Valjaonica aluminijuma a.d. Sevojno je najveći prerađivač aluminijuma u Republici Srbiji i jedini proizvođač valjanih proizvoda od aluminijuma. se eliminiše efekat refleksije računarskih monitora ili TV ekrana, čime se stvaraju najpodesniji uslovi za zaštitu očiju od zamaranja.

• Maksimalizacija prirodnog dnevnog svetla – kada je spoljašnji nivo svetla nizak, sistem za zaštitu (zastor) može biti povučen u gornji položaj, čime će raspoloživo dnevno svetlo biti najbolje iskorišćeno.

• Zaštita biljaka, nameštaja, slika i umetničkih dela od štetnog uticaja sunčevih zraka, što se postiže ugradnjom senzora za svetlost, koji automatski spušta zastor solomatika kada ste odsutni iz kancelarije/kuće.

• Zaštita od hladnoće – tokom zimskih meseci spušten zastor solomatika redukuje količinu hladnoće koja se unosi preko staklenih površina.

Naše bojene trake i vaša mašta ulepšavaju svet!

• Komunikacija – sistem solomatika dozvoljava pogled na okolinu tj. osigurava da zaposleni u zgradi nemaju osećaj da su odsečeni od spoljašnjeg sveta.

Solomatik C 80

• Pametne kuće – Ovaj sistem zaštite od sunca sjajno se uklapa u savremenu tehnologiju izgradnje tkz. pametnih kuća namenjenih komfornijem stanovanju i povećanju energetske efikasnosti ■

Osim toga, ovim sistemom zaštite postižu se višestruki efekti: • Redukcija solarnog zračenja, koje ulazi u zgradu (čak do 90%), čime se povećava energetska efikasnost, jer se smanjuje potrošnja električne energije za rad klima-uređaja. Efikasnost se povećava i cirkulacijom vazduha između solomatika i staklenih površina. Prema ispitivanjima, solomatik C80 snižava temperaturu u prostoriji za 10 do 12ºC. • Smanjenje aero–zagađenja, zbog ređeg korišćenja klima uređaja, koji svojim radom generišu emisiju štetnih gasova.

• Komforniji rad u poslovnim prostorima i dnevnom boravku, jer automatizacijom upravljanja solomaticima, zahvaljujući širokoj varijabilnosti položaja lamela, postiže se inteligentno zasenčenje kojim

62

www.build.rs

IMPOL SEVAL VALJAONICA ALUMINIJUMA a.d.

Prvomajska b.b.

31205 Sevojno Tel: +381 31 591 100 591 101 591 110 591 120 591 170 591 124 Fax: +381 31 532 962 office@seval.rs www.seval.rs

promo

2u1 • GLM 80 Professional jee las llaserski aser as e sk er skii da d daljiljjiigiba i oosvetljenim gi svet sv e lj et ljen en nim nomer sa senzorom nagiba displejem kad ssee p po osttav a i u • Postaje digitalna libela kad postavi mernu vođicu • Pojednostavljuje posredno merenje visine i dužine • Ima litijum-jonsku bateriju koja se puni preko kabla za mikro USB uređaj

a to au toma mats t ki p rreepo epoozn znaj aje je ugao uggao n u agiib ag ba,, a u ba, reeđaj đaj đa automatski prepoznaje nagiba, uređaj izzraaču čuna nava na va odgovarajuću odgov odg dggov ovar a aj ajuć ajuć u u visinu viisi sinu inu nu pomoću pom omooćću sinuomoć sinu si n izračunava ssn ne funkcije. ffu funk unk nkci kci c je. jee. Po Po istom ist stom oom mp rriinccip pu ta ttakođe akkoođe đe ssee sa s sne principu laakkooćo ćom mo ćom m ggu um erit er itii ud it uudaljenosti dallje jeno n st sti ti d doo p pov ovrš ov r ii-lakoćom mogu meriti površipop oput u staklenih sta takl k en kl enih ih h fasada fas asad ada da koje koje ko je n efl f ek ektu tuju tu j ju naa poput nee re reflektuju zrake laserskog snopa: uređaj se jednostavno usmeri na reflektujuću tačku iznad prozorskog stakla i GLM 80 Professional brzo i pouzdano utvrđuje stvarnu udaljenost uz pomoć senzora nagiba i sinusne funkcije.

Za profesionalce koji žele da na jednostavan način mere udaljenosti, visine i nagibe, sada je dostupan Bosch GLM 80 Professional.

U jednom uređaju ujedinjene su funkcije daljinomera i merača nagiba, a kada se postavi u mernu vođicu R 60 Professional, proizvedenu u tu svrhu, postaje digitalna libela. Na taj način ovaj svestrani alat pokriva vrlo širok spektar primene i postavlja nove standarde na području merne tehnologije.

Rešenje vrhunske tehnologije za precizna merenja.

Bosch laserski dalji daljinomer postavljen u vođicu za merenje postaje digitalna libela. meettaarraa, teži m teeži 140 140 40 grama grama raamaa i može moože see poneti pon one net eti naa metara, grrad gr adil ad adil dil iliš ište ište t čak čakk u džepu džžeepu pu jakne jak akne kn nee ili ili li pantalona. pan nta talo lona lon lo na gradilište

Sasvim nova prime primena jjednim d i klik klikom Kada se GLM 80 Professional postavi u mernu vođicu R 60 Professional, koja je razvijena posebno za ovu svrhu, on postaje digitalna libela. Integrirano prepoznavanje vođice osigurava da uređaj pri uključenju automatski prelazi u modus merenja nagiba i da se displej rotira.

Tako se uz tačnost od ± 0,2 stepena mogu, npr. proveriti nagibi krovnih greda i bočne strane stepenica ili izravnati sanitarni objekti poput kada za tuširanje. Pritom pomaže zvučni signal koji se javlja na položaju od 0 i 90 stepeni.

Brži put do rezultata kroz pojednostavljeno merenje visine i dužine GLM 80 Professional zamenjuje laserski daljinomer DLE 70 Professional. Zadržane su proverene funkcije poput izračunavanja površine i obima ili minimalne/maksimalne funkcije. Integrisani senzor nagiba sada ima ključnu ulogu pri posrednom određivanju visine i dužine koje je dosad zahtevalo više merenja s preciznim nivelisanjem. Radi preko obe ose uređaja i pokriva, zavisno od referentne strane, radijus od 120 ili 360 stepeni. S njim je, na primer, moguće jednim jedinim merenjem odrediti visinu građevine. Pritom se cilja na gornju ivicu spoljnog zida kako bi se laserski zraci mogli reflektovati. Senzor nagiba potom

GLM 80 Professional meri udaljenost do 80 metara, a tačnost merenja iznosi ± 1,5 milimetar. Svi podaci mogu se očitati na velikom osvetljenom displeju. Displej se automatski rotira s uređajem kada on prelazi iz vertikalnog u vodoravni položaj. Uređajem se upravlja preko preglednih dugmića koji su označeni simbolima. Napaja se pomoću litijum-jonske baterije koja se puni preko kabla za mikro USB uređaj. Po punjenju baterije moguće je do 25.000 pojedinačnih merenja. Dimenzije uređaja GLM 80 Professional iznose samo 111 x 51 x 30 mili-

GLM 80 Professional i merna vođica R 60 Professional dostupni su pojedinačno ili u setu u specijalizovanim Bosch radnjama od maja 2011 ■

Tehničke karakteristike uređaja Bosch GLM 80 Professional (zamenjuje DLE 70 Professional) Merno područje Tačnost merenja

0,05 – 80m ± 1,5mm

Tačnost merenja (u mernoj vođici R 60 Professional)

± 0,2°

Merni polumer senzora nagiba

0 – 360° (referentna strana: bočna strana uređaja) 0 – 120° (referentna strana: poleđina uređaja)

Napajanje Laserska dioda / razred lasera Zaštita od prašine i prskanja vode Dimenzije (dužina x širina x visina) Težina (uključujući bateriju)

Litijum-jonska baterija 1,25Ah 635nm, < 1mw, razred 2 IP 54 111 x 51 x 30mm 140g www.build.rs

ROBERT BOSCH d.o.o.

Milutina Milankovića 11a 11070 Novi Beograd Tel: +381 11 2052 351 Fax: +381 11 2052 355 jelena.popovic@bosch.com www.bosch-professional.rs

63

rubrika

SIJALICA KOJA RADI 110 GODINA Svetski rekord koji prkosi svim poznatim zakonima fizike dešava se u Kaliforniji. Reč je o sijalici koja duže od jednog veka nastavlja da radi u vatrogasnom domu u Livermoru.

Livermor, američki gradić na istoku Kalifornije, 8. juna proslavio je rođendan sijalice koja sija manje-više neprestano od 1901. godine… Sasvim neobičan rekord!

priključena na gradsku elektranu na 110V (te podložna problemima sa elektranom), a ne na pomoćni generator koji radi u slučaju nestanka struje.

Ginisova knjiga svetskih rekorda proglasila ju je „najstarijom poznatom sijalicom na svetu“. Riplijev Verovali ili ne istraživao je 1972. godine i proglasio je za najstariju. Priznali su je čak i predsednik SAD-a, Kongres, Senat, Senat i skupština države Kalifornije…

Godine 1976, uz kompletnu pratnju policije i vatrogasaca, prebačena je na svoje sadašnje mesto u 6. vatrogasno odeljenje Istočna avenija 4550, u Livermoru, Kalifornija. Tada je povezana na odvojeni izvor struje na 120V i od tada nije prekidala sa radom.

Mnogi mediji su izveštavali o njoj. Jedna španska medijska kuća napravila je emisiju u kojoj je jedna od glavnih zvezda bila upravo livermorska sijalica. Emisija govori o tome kako su nekada proizvodi pravljeni da traju, a onda se, negde 1920. godine, shvativši da im kvalitet proizvoda umanjuje mogućnost zarade grupa biznismena sastala i dogovorila da to promeni – od tada proizvodi imaju sve kraći vek trajanja. Ne bavimo se samo mi u Srbiji zaverama.

Ona je tokom sveg tog vremena ostavljana da stalno gori u vatrogasnom domu kao noćno svetlo iznad vatrogasnih kola. Počela je sa radom na 60W, a trenutno sija na 4W. Danas je sijalica ponos zajednice i postala je nezamisliva turistička atrakcija koja bi trebalo da privuče još više sveta ponovnim ozvaničenjem tog rekorda.

U svakom slučaju, sijalica koja je nedavno proslavila 110. rođendan nastala je pre tog kobnog datuma za potrošače. Ona pripada unapređenim inkadescentnim svetiljkama, koje je izmislio Adolf A. Šaje (Adolphe A. Chaillet). Ovu ručno duvanu sijalicu sa karbonskim vlaknom proizvelo je preduzeće Šelbi elektrik (Shelby Electric Company).

www.lighting.rs 011.3098.557 64

Denis Bernal vlasnik preduzeća Livermore Power & Light Co, poklonio je sijalicu 1901. godine vatrogasnom domu. Tada je prvi put instalirana. Dva puta je seljena u različita vatrogasna odeljenja, ali nije prestajala sa radom duže nego što je potrebno da se u drugom domu instalira, izuzev kad je 1937. godine renoviran vatrogasni dom u kome je bila. Tada je bila isključena oko nedelju dana. Tokom prvih 75 godina bila je www.build.rs

„Niko ne zna zašto nastavlja i dan danas da sija“, kaže Lin Ovens, penzionisani šef vatrogasaca i predsednik komiteta proslave stodesetogodišnjice sijalice. Grad Livermor i njegov vatrogasni dom nameravaju da ostave sijalicu da radi dokle god može. Riplijev muzej je tražio za svoju zbirku, ali trenutno ne postoji plan šta će uraditi sa njom kada prestane sa radom.

Naučnike je takođe zaintrigirala ova enigma, ali za sada nisu našli nikakvo racionalno objašnjenje. Starost sijalice je dokumentovana natpisima iz lokalnih novina i, što je važnije, inženjeri iz GE su je proučili. Međutim, od kad je objavljen njen rekord, zabranjeno je da se dodiruje, te je naučnicima onemogućeno da joj se približe!

Pošto je, uz veliko veselje, proslavljen njen stodeseti rođendan, očekuje se da će i naučnička znatiželja biti zadovoljena ■

URBANI DŽEPOVI

Državni funkcioner drži predavanje o strategiji države o održivom razvoju na jednom fakultetu. Poziva studente da i oni daju doprinos svojim projektima. Grupa studentkinja odlučuje da napiše projekat koji ne samo da se oslanja na održivi razvoj, doprinosi boljitku zajednice, već i promoviše njihovu struku koja je marginalizovana čak i u nekim stručnim krugovima u zemlji.

Projekat je prihvaćen i kabinet funkcionera daje svoju preporuku. Svim opštinama glavnog grada šalje se projekat kao predlog saradnje. Prva ga prihvata opština koja čini geografski centar grada. Anketiraju se građani, biraju se lokacije…

Prva lokacija je izabrana i počinje se sa radom. Na projektu sarađuju: mladi stručnjaci sa fakulteta, opština koja ga finansira, stanovnici mesne zajednice svojim angažovanjem na projektu koji će poboljšati kvalitet njihovog života, organizacije koje prepoznaju projekat kao nešto vredno podrške…

Rezultat: opština dobija svoj prvi urbani džep - gradski prostor malih dimenzija sa velikom upotrebnom, socijalnom i ekološkom vrednošću.

Ako priču niste prepoznali ni nakon spominjanja termina koji je već ušao u širu upotrebu, velika je verovatnoća da ćete pomisliti da vam prenosimo još jednu „zelenu priču“ sa Zapada. Tako zvuči, ali, na sreću, ovo je priča o uspehu mladih ljudi iz Srbije koji su doneli pozitivnu promenu, ne u inostranstvu, nego u svojoj zemlji. www.build.rs

Osnovni ciljevi projekta „Urbani džepovi“ jesu unapređenje kvaliteta života gradskog stanovništva, podizanje nivoa svesti stanovništva o njihovoj ulozi u očuvanju i unapređenju životne sredine i aktivacija lokalne zajednice na rešavanju pitanja životne sredine, kao i promocija pejzažne arhitekture kao struke budućnosti.

živeti u zelenom – zenergija – graditi zeleno

leto 2011

energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade –

pejzaža – održivi

Autor: Aleksandra Jovanović

65

energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe sportske površine – obnovljivi izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba

Ova priča je, zaista, sasvim zelena.

Ne samo da se radi o projektu koji je održiv, već su njegovi tvorci mladi stručnjaci sa Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Mogli ste da pročitate vesti o nagradama koje su u svetu osvajali studenti sa ovog fakulteta. Radovi njihovih stručnjaka, u Srbiji koja se umiva za Evropsku uniju, dolaze do izražaja na raznim manifestacijama, konferencijama, tribinama… Nalaze svoje mesto u planiranju neke daleke budućnosti, kada se stvore uslovi… U teoriji cenjeni, u praksi – u najboljem slučaju, cene ih kao nekog „ko zna sa cvećem“.

Sivi okvir priče U praksi, umesto da uradimo što više možemo na očuvanju i unapređenju našeg neposrednog životnog okruženja, mi se okrećemo rešenjima koje je razvijeni svet počeo da napušta kao loša još pre nekoliko decenija. Investitori reklamiraju okruženje objekata i naselja koje grade naglašavanjem blizine tržnog centra i velikog parkinga.

Neosporno je da su to pogodnosti za svakog čoveka u urbanom društvu, ali šta je sa zelenilom, sa onim tako bitnim delom

našeg okruženja koje traži tako malo, a za uzvrat nam daje tako mnogo? Sistematski ga uništavamo i ne razmišljajući o tome da se vraćamo priči o nekadašnjim blokovima gde je na nekoliko hiljada stanovnika bilo po jedno kržljavo drvo kome se klanjalo kao božanstvu – toliko je neobično bilo u svem tom betonu. I pošto su nas u našoj

Zašto su urbani džepovi važni?

Ovi prostori su važni jer predstavljaju neposredno životno okruženje gradskih stanovnika i, kao takvi, imaju brojne potencijale: • unapređenje ekoloških uslova mikrolokacije • ostvarivanje ekonomske dobrobiti u neposrednom okruženju • socijalizacija otuđenog gradskog stanovništva (jedna od osnovnih potreba čoveka kao socijalnog bića jeste kontakt sa drugim ljudima; ovakvi prostori mogu pružiti mogućnost za ostvarivanje različitih socijalnih kontakata i interakcija) • bezbedno igranje dece • bavljenje rekreacijom • bavljenje različitim vrstama hobija • odmaranje i beg od gradske vreve • razvijanje različitih umetničkih sadržaja, vizuelnih repera itd.

Ukratko, aktiviranjem i adekvatnim uređenjem ovih prostora može se značajno unaprediti ekološki, sociološki i ekonomski okvir života gradskog stanovništva. http://urbani-dzepovi-beograda.weebly.com

gluposti, kao sreća u nesreći, zaustavile vesele devedesete, mi se nakon njih vraćamo na stari put: uništavamo ono što je naša prednost – lepu, zelenu Srbiju.

I zbog toga što misle da je isplativije, zbog toga što malobrojni kupci nisu naučeni da razmišljaju o svom okruženju kao o nečemu što je deo njihove svakodnevice i čiji izgled utiče na krajnju vrednost njihove nekretnine, investitori i ne konsultuju pejzažne arhitekte. Zašto bi?

Urbani džepovi: ideja i realizacija prvog projekta Daliborka Stojaković, Jelena Radojković, Jovana Kovačević, Lena Madžarević, Mirjana Jovanović, Nada Jadžić i Vesna Gvozdenov, odlučile su da iskoriste mogućnost koja im se ukazala i da učine ono što mogu za svoju zemlju i svoju struku. Godine 2008, u vreme kad je ministar Božidar Đelić držao predavanje na temu Nacionalne strategije održivog razvoja na Šumarskom fakultetu, one su bile studentkinje koje su, uz svesrdnu pomoć svojih profesora

„SAJ-COMMERCE“ d.o.o.

| Maršala Birjuzova 8, 11000 Beograd | Tel: 011/2624-061, 3286-718 | Fax: 011/2638-695 e-mail: sajcommerce@sajcommerce.rs | www.sajcommerce.rs

KOTLOVI

BOJLERI

d.o.o.

SVI BOJLERI SU DUPLO VAKUUMSKI EMAJLIRANI

• Na pelet sa švedskim gorionikom 15-50 kW • Na pelet sa Eragon gorionikom 50-300 kW • Na pelet, drvenu piljevinu 100-7000 kW • Na čvrsto gorivo od 24-1000 kW • Na tečno-gas gorivo 15-6000 kW 66 • Akumulatori vode sa i bez izmenjivača 750-3000l

www.build.rs

• Sa jednim izmenjivačem-horizontalni veličine 80 i 120l • Sa jednim izmenjivačem veličine 130,160, 200, 300, 400, 500, 800 i 1000 l • Sa dva izmenjivača veličine 200,300,400,500,800,1000 l • Akumulatori vode 300, 500, 850, 1000, 1500, 2200 l • Solarni kolektori „TINOX“

ejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda ašte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi

Andreje Tutundžića, Nevene Vasiljević i Dragana Vujičića, napisale projekat kao odgovor na poziv ministra da studenti daju svoj doprinos Strategiji.

Njihov projekat bavi se malim, najčešće zapuštenim prostorima unutar naselja.

Ti prostori koji su oduvek bili, ili su vremenom postali, delovi grada pored kojih se samo silom prilika prolazi i gde se ne zadržava, prostori koji predstavljaju ruglo naselja i celog grada, imaju veliki potencijal ako im se posveti malo pažnje i ulože čak i minimalna sredstva. A dobrobit za zajednicu je velika jer upravo ti zapušteni prostori ispred naših domova jesu ono što čini našu svakodnevicu. Da li će ona biti lepa ili ružna, zavisi dosta od nas samih.

Urbani džep gradski prostor malih dimenzija sa velikom upotrebnom, socijalnom i ekološkom vrednošću

U slučaju prvog projekta, urbanog džepa na Vračaru, on je finansiran sredstvima opštine. Stanovništvo je aktivno učestvovalo u izvođenju projekata koji se odužio zbog naše stare boljke – administracije.

Decembra 2010. godine, mnogi mediji izveštavali su o realizaciji ovog projekta, na uglu Nebojšine i Braničevske ulice, čije su autorke Daliborka Stojaković i Lena Madžarević. Realizacijom ovog projekta, ideja ovih devojaka dobila je potvrdu u stvarnosti. Potrebno je tako malo, da bi se napravilo nešto tako vredno.

postojeće stanje Projekat je nazvan Urbani džepovi Beograda. Kabinet ministra Đelića ga je prihvatio i dao preporuku. Poslat je beogradskim opštinama, a prvi projekat je urađen na opštini Vračar.

Ideja projekata jeste da se stanovništvo što više uključi u celu priču. Pošto opština da par predloga lokacija koje odgovaraju svojom veličinom i brojem stanovništva koje bi ih koristilo, vrše se ankete u izabranim naseljima. Na osnovu odgovora ispitanika – njihove zainteresovanosti i spremnosti da podrže ovaj projekat, bira se jedna od ponuđenih lokacija.

Nakon toga, pristupa se izradi projekata.

To je deo koji su na sebe preuzeli mladi stručnjaci pejzažne arhitekture i hortikulture Šumarskog fakulteta.

Projekat mogu da finansiraju opštine, grupe građana, kompanije i organizacije ili pojedinci. Takođe, finansiranje može biti u obliku javno-privatnog partnerstva – model koji se sve više upotrebljava u razvijenim zemljama jer se pokazao kao izuzetno uspešan. Ovako zamišljen sistem finansiranja predstavlja još jedan korak napred koji je ovaj projekat ponudio Srbiji.

Autorkama projekta pridružile su se kolege: Ana Matović, Marko Ivošević, Marko Nikolajević, Miloš Milanović, Miloš Stanojević, Nataša Petrović, Nikola Nikolić i Semka Đurić. Zajedničkim radom oni čine sve što mogu ne samo da ispune svoj ovogodišnji plan o rasprostiranju lepih i funkcionalnih urbanih džepova po teritoriji glavnog grada, već i da, pristupom poslu i profesionalnošću, zaraznom verom u ono što rade, dopru do što većeg broja svojih sugrađana. Da prošire ideju o lepoti življenja u sredini koja vodi računa

izvedeno stanje

ZELENA BUDUĆNOST BLIZU NAS Pošto je jedan od osnovnih ciljeva ovog projekta i što veće uključivanje stanovništva kako bi se ono edukovalo o značaju njihovog neposrednog životnog okruženja i mogućnostima koje ono pruža, po realizaciji svakog projekta, pa i ovog prvog, planirano je da se prati kako stanovnici održavaju i koriste svoj urbani džep.

Za opštinu Vračar su, pored ovog realizovanog, urađena još dva projekta: za prostor u Baba Višnjinoj ulici i prostor između Makenzijeve ulice, Mutapove i ulice Ivana Đaje. Projekat Urbani džepovi Beograda dobio je inicijalnu podršku gradskog Sekretarijata za zaštitu životne sredine.

Beogradski festival cveća - BLUM i Udruženje pejzažnih arhitekata Srbije ukazali su poverenje ovom projektu.

Planirano je da, tokom 2011. godine, svaka od beogradskih opština dobije po jedan urbani džep. Bez obzira na skoro sigurne poteškoće koje kod nas prate svaki novi projekat koji se ne uklapa u standardne poslove opštinske administracije, ovi projekti imaju sve izglede za uspeh. www.build.rs

o svojim zajedničkim, javnim prostorima.

Ono što su do sad uradili daje nadu da će uspeti. Anketirani Beograđani pozitivno reaguju. Doprinose svojim idejama.

Javljaju se i prvi sponzori (pojedinci, grupe građana, preduzeća i organizacije…) kojima se dopala mogućnost da pomognu u ulepšavanju svoje životne sredine.

U odabiru mesta koja će postati novi, funkcionalni urbani džepovi, značajan faktor jeste iskazana spremnost okolnog stanovništva da u njegovoj realizaciji učestvuje. To učešće ne mora biti materijalno.

Ono se može ogledati u želji da se što više pomogne kako bi urbani džep u njihovom komšiluku nastao i kasnije opstao, prelivajući se, možda, i na susedne zapuštene prostore.

Termin urbani džepovi ušao je u široku upotrebu tako da se koristi i za produkte delatnosti koji nisu u neposrednoj vezi sa ovim timom pejzažnih arhitekata i njihovim projektima. Njima to ne smeta. I to je jedan oblik njihovog uspeha. Idu dalje.

Korak po korak. Sigurno ka cilju. Nakon zelenijeg Belog grada, druge opštine, drugi gradovi... ■

67

energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe sportske površine – obnovljivi izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba

izdržljivo krovnih sistema standarda izdržljivosti može, umnogome, p povećati životni vek, kako krovova tako i zgrada.

ŠTA JE TO

„ODRŽIVI“ KROV? Izazov zov definisanja pojma „održivog krova“ čan je zadatku kada slepi ljudi opisuju sličan na Jedan čovek zameni masivnu nogu slona. za stub, drugi doživljava surlu kao zmiju, dok ostali mešaju uši sa velikim ventilatorima i kljove sa vrhovima koplja. I kao što svaka individualna percepcija ne uspeva da shvati veličinu celog slona, tako i prvi utisci o održivim krovovima ne otkrivaju njihov pravi potencijal.

Reči kojima trenutno opisujemo održive krovove stvaraju više zabune nego jasnoće.

Održivi krov se može opisati kao topao i cool. Oni nisu samo „energetski efikasni“ i ne proizvode samo „čistu energiju“. Često su održivi krovovi opisani određenom bojom koju ispoljavaju: „belu“ da bi reflektovali sunce, „plavu“ od sakupljanja kišnica, „zelenu“ zbog živog tepiha biljki i „crnu“ od odsjaja solarnih panela. Ali iza ovih opisa leži činjenica da moderni krovovi imaju mnogo namena i da utiču na okruženje na mnoge, različite, načine: • Energija: Efikasni krovovi mogu ujedno da sačuvaju i da proizvedu energiju.

Potencijal energetske uštede kroz korišćenje krovnih sistema sa izolacijom mogao bi da prevaziđe cifru od 700 biliona Btu jedinica svake godine, dok se solarni potencijal krovnih površina sveta ne može ni pojmiti.

• Voda: Prihvatanje i ponovno korišćenje kišnice može igrati veliku ulogu u sma-

njivanju potrošnje vode i otpadnih voda koje idu u zastarele kanalizacione sisteme širom svetskih gradova gradova. Korišćenje ove vode za potrebe održavanja zelenila i za tehničke potrebe zgrada, takođe, može smanjiti potražnju za vodom.

• Vazduh i klimatizacija: Pored toga što štede energiju tokom sezone klimatizovanja objekata, hladne površine krovova pomažu smanjenju efekata toplotnih ostrva u urbanim sredinama, smanjujući na taj način zagađenje vazduha i globalno zagrevanje.

• Materijali: Otpad sa krovova čini oko 5% od sveg čvrstog otpada koji se godišnje stvara u Sjedinjenim Američkim Državama.

Poboljšani materijali i ponovno korišćenje krovnih materijala nude jednu od najboljih prilika ze smanjenje deponija širom sveta.

• Životni vek: Često propadanje zgrada počinje sa krovom koji curi što vodi ka oštećenju unutrašnjih površina, pojave buđi i šteti konstrukcijama. Razvoj novih

Ивана Цанкара, 11080 Земун тел: 011 307 62 45 | факс: 011 307 62 46 моб: 063 315 841 | info@mj.rs | www.mj.rs

68

Kako je javno priznan priznanje kompleksne uloge krovnih površina poraslo, pora ograničeni opisi održivih krovnih sistem sistema zasnovani na samo jednoj karakteristici sta stapaju se u jedan i opisivanje poprima sveobuh sveobuhvatniji pristup. Odličan primer ovog trenda jeste krov na Nacionalnom centru za istra istraživanje velikih reka i obrazovanje ((Jerry F. C Costello National Great Rivers Research & Educ Education Center Confluence Field Station) n u A Altonu, SAD, koji je skoro primio nagradu Inovacije u dizajnu 2010. godine Centra za ekološke inovacije u krovnim sistemima (Ce (Center for Environmental Innovation in Roofing’s Roofi 2010 Innovation in Design award) za njegov sveobuhvatan doprinos konceptu održivih krovova.

Ovaj objekat služi kao laboratorija i mesto za

učenje za istraživače i studente koji studiraju ekologiju i upravljanje velikim rekama. Održive karakteristike ovog krova uključuju: • krovnu vegetaciju koja sadrži lokalne biljke da bi se na taj način smanjio uticaj na lokalnu ekologiju • solarne panele montirane na krovu koji snabdevaju električnom energijom dovoljnom za polovinu potrebnog osvetljenja zgrade • sveobuhvatan sistem zadržavanja kišnice koji obezbeđuje vodu potrebnu za navodnjavanje vegetacije u zgradi i van nje • visokoefikasnu krovnu izolaciju koja smanjuje potrebu za grejanjem i hlađenjem objekta • visokoefikasni krovni sistem koji je projektovan na način da produžava životni vek objekta

Производња и одржавање јавних сатова: фасадних, торањских, стубних /једнострани, двострани, тространи, четворострани/, зидних. Сви они могу бити различитих облика и димензија. Механизми сатова су израђени од квалитетних материјала које контролише дигитални матични сат синхронисан на ГПС тачно време.

www.build.rs

ejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda ašte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi

• krovne površine koje se koriste kao učionice i mesta za sastanke što proširuje iskorišćenost krovnog prostora Za profesionalce, višestruki pristup održivom krovu kao na primeru zgrade Nacionalog centra za istraživanje velikih reka i obrazovanje, nameće veliki broj izazova.

Postoje nove tehnologije koje treba razumeti i primeniti, a ove nove tehnologije zahtevaju nove veštine projektovanja i izvođenja ne bi li se one efeikasno integrisale u sveukupan projekat krova. Što se tiče obnovljivih izvora energije, nove tehnologije mogu obuhvatati sisteme solarne energije koji zahtevaju znanje rukovanja sa ovim sistemima kao i znanje projektovanja elektroinstalacija i osvetljenja. Nove tehnologije zadržavanja kišnice mogu zahtevati poznavanje klimatskih uslova kao i projektovanja u odnosu na njih i teren. Takođe, ispitivanje energetske efikasnosti novih, visokoefikasnih materijala može zahtevati nova saznanja iz oblasti grejanja i hlađenja.

Sa svim ovim na umu, efikasna integracija sistema predstavlja, možda, najkritičniji izazov. Koje su posledice sprovođenja mnogih, različitih zelenih strategija unutar sistema jednog objekta? Koji su kompromisi i kako sveukupan održivi doprinos krovnih sistema može biti optimizovan?

Zbog povećanja kompleksnosti održivih krovova, potrebni su sofisticiraniji projekti i odlučnije metode. Kao odgovor ovom problemu, Centar za ekološke inovacije u krovnim sistemima razvio je dobrovoljan, zasnovan na konsenzusu, vodič za sisteme održivih krovova nazvan RoofPoint. Slično cilju programa za ceo objekat kao što je LEED, misija RoofPoint-a jeste da služi kao vodič za odabir ekološko-inovativnih krovnih sistema; kao spisak koji identifikuje načine na koji krovni sistemi obezbeđuju ekonomske i ekološke beneficije; kao sistem poređenja različitih alternativa krovnih sistema; i kao platforma za sveobuhvatni program sertifikacije koji prepoznaje i nagrađuje ekološki odgovorne kompanije.

www.build.rs

RoofPoint je organizovan u pet funkcionalnih delova koji predstavljaju primarne ekološke doprinose modernih krovnih sistema: upravljanje energijom, upravljanje materijalima, upravljanje vodama, upravljanje životnim ciklusom krova i inovacije krovnih sistema. Svaki funkcionalni deo je razbijen na priznanja kao što su: količina prirodne svetlosti koju krov daje, sadržaj recikliranih materijala, program održavanja krova i inovacije u dizajnu. Svako priznanje ima poseban strategijski cilj i kriterijum ocenjivanja, a poeni se dobijaju ostvarivanjem ovih ciljeva i kriterijuma krovnih sistema. Ovi poeni se, zatim, sabiraju da bi se dobila celokupna ocena koliko je neki krovni sistem održiv.

Trenutno, RoofPoint se primenjuje kao pilot program koji finansiraju kompanije koje su članice Centra za ekološke inovacije u krovnim sistemima.

RoofPoint je jedan korak bliže prikazivanju i objašnjavanju značajne uloge krovne industrije i njenoj ulozi u održivom razvoju. Komercijalni krovovi prekrivaju preko 4,6 milijardi metara kvadratnih površine u Severnoj Americi, i ako se efikasno koriste, ova ogromna oblast krovnih površina može doneti velike dobrobiti, kako kroz energetsku efikasnost, tako i kroz proizvodnju čiste energije ■

69

energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe sportske površine – obnovljivi izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba

PRETVARANJE PROZORA U ELEKTRANE Ako A Ak o nova no ovaa ttehnologija ehno eh hno olo logi g ja razvijena gi raz azvi vijjeenaa na na MIT-u MIT-u MI MITT-u T((M Mas asač ačus ač ussetski sk ki in iinstitut inst nst stit itu utt ttehnologije ehno eh nolo logije giije je – M Ma ass ssasaa(Masačusetski Massacchusetts ch hus uset e ts Institute Instiitu ute of of Technology) Tech Tech Te c no nolo logy gy) is gy iispuni spu p ni ni ssva vvaa očekivanja, jednog dana svi prozori zgrada mogu biti korišćeni za dobijanje električne energije a da se pritom ne naruši sposobnost da se vidi kroz njih.

Ključna tehnologija jeste fotonaponska ćelija napravljena od organskih molekula koja sakupljaju energiju od infracrvenog svetla usput dozvoljavajući vidljivoj svetlosti da prođe kroz nju. Fotonaponske ćelije se stavljaju kao sloj na obično staklo i mogu proizvesti energiju za osvetljavanje i za druge uređaje, i smanjili bi cenu ugradnje korišćenjem postojećih prozora i fasada.

Danas, instalacija tankofilmnih solarnih sistema košta od polovine do dve trećine ukupne cene, dok polovina cene panela odlazi na staklo i strukturalne delove, kaže Vladimir Bulović, profesor elektro inženjerstva na odseku elektro inženjerstva i računarskih nauka (Department of Electrical Engineering and Computer Science). Ali ovi transparentni fotonaponski sistemi koje je on razvio zajedno sa Ričardom Lantom (Richard Lunt), istraživačem u Laboratoriji za elektroniku, mogli bi da eliminišu mnoge od ovih troškova, kažu oni.

Istraživački rad Bulovića i Lanta koji opisuje njihov novi sistem objavljen je na internetu u žurnalu Applied Physics Letters, i pojaviće se u sledećem štampanom izdanju ovog žurnala.

Prethodni pokušaji stvaranja providnih solarnih ćelija rezultirali su ili ekstremno slabom efikasnošću (manje od 1 odsto od pristižuće solarne radijacije se pretvara u elektricitet), ili su blokirali previše svetlosti da bi se mogli koristiti kao prozori. Ali istraživači sa MIT-a su bili uspšni u pronalaženju specifične hemijske formulacije za njihove ćelije koje, kada se kombinuju sa delimično infracrvenim-reflektivnim premazom, daju ujedno veliku transparentnost vidljivog svetla i mnogo bolju efikasnost od ranijih verzija - uporedivo sa netransparentnim organskim fotonaponskih ćelijama.

Na novim zgradama, ili onim gde bi se prozori inače menjali, dodavanje transparentnih solarnih ćelijskih materijala na staklo predstavljalo bi, relativno mali,

70

p po ove veećaaj cen cce ene ne, bu b udu ući d sstaklo, tak aklo ak lo,, ra rramovi m vvii i mo povećaj cene, budući daa st iin nst stal tal alac aaccijje koštaju košttaju isto ko istto is o ssaa il iilii bez b z solarnih be sola so larn rnih ih instalacije k ko mpo mp on nen enti, ti, ka ti ka u iistraživači kažu ssttrraaživa živvaači ži ačii i dodaju do od daajju ju da da je je komponenti, rano proceniti koliko bi to zaista koštalo. I sa modernim prozorima i fasadama od duplog stakla, fotonaponski materijal bi mogao da se postavi na jednoj od unutrašnjih strana, gde bi bio u potpunosti zaštićen od vremenskih uslova ili pranja prozora. Da se kompletira sistem, bili bi potrebni samo žičane konekcije na prozoru i kontroler napona.

nje optimizacije op pttiim miiiza zaci za acciijjee kompozicije kom ompo mp po ozi zici zici cije je i konfigurakon nfi f gu gurraanje je fotonaponskih fot oton on nap apo apon on nssk kiih kih h materijala. maatteerrij ijal ala.. cije Istraživači očekuju da će nakon dodatnih istraživanja u laboratoriji koja će pratiti rad na proizvodnji, ova tehnologija postati praktični komercijalni proizvod za deceniju. Pored toga što je tehnologija pogodna za premaz direktno na staklo u procesu proizvodnje novih prozora, ona, isto tako, može biti premazana na fleksibilne materijale koji bi potom mogli biti postavljeni na postojeće prozore ili fasade, kaže Lant.

Korišćenje površine prozora postojećih zgrada obezbedilo bi mnogo veću površinu potrebnu za proizvodnju solarne energije nego tradicionalni solarni paneli, kaže Bulović.

Tokom jutra i večeri, kada je Sunce nisko na nebu, strane velikih gradskih zgrada su jasno osvetljene, pojašnjava on i dodaje da vertikale zgrada ovih potencijalnih farmi svetla mogu proizvesti značajnu količinu energije.

Dodatno, većina troškova postojećih solarnih panela dolazi od staklene podloge na koju se postavljaju ćelije, i od rukovanja staklom u fabrici. Opet, većina tih troškova ne bi postojala ako se ovi procesi uvrste u postojeću proizvodnju i instalaciju prozora ili fasade. Naposletku, kaže Bulović, „veliki deo troškova bismo eliminisali na ovaj način“ u poređenju sa današnjim solarnim instalacijama.

Ovo ne bi bilo krajnje rešenje potreba sveta za obnovljivom energijom, ističe Bulović, već je deo „porodice rešenja“ za proizvodnju energije bez stvaranja štetnih gasova. „Ovo rešenje je privlačno zato što se može instalirati na stvarima koje već postoje“, što je mnogo bolje nego nabavljanje zemljišta i infrastrukture za ceo novi sistem.

Fino podešavanje ćelija Istraživanje je još uvek u ranoj fazi, upozorava profesor Bulović. Do sada su postigli efikasnost od 1,7% proizvodnje energije kod prototipskih solarnih ćelija, ali očekuju da će sa budućim razvojom dostići 12%, što bi ih učinilo uporedivim sa postojećim, komercijalnim, solarnim panelima. „Biće izazov doći do toga“, kaže Lant, „ali to je pitanje eksitonskog inženjerstva“, zahtevawww.build.rs

Maks Štejn (Max Shtein), vanredni profesor nauke o materijalima i inženjerstva na univerzitetu Mičigen (University of Michigan), kaže: „Ovo istraživanje pokazuje koristan efekat koji je zasnovan na jasnoj nauci i inženjerstvu.“ Ali dodaje da je ovo „samo jedan od mnogih drugih metoda kojima se slična funkcionalnost može postići“, i kaže da je najveća nesigurnost trenutno zato što je ta tehnologija nova, „životni vek organskih fotonaponskih ćelija je nepoznanica za sada, ali nada ipak postoji.“ Pride, Štejn kaže: „Potencijal ove tehnologije je odličan ako se projektuje daleko u budućnosti“, ali samo ako se efikasnost poboljša kao što istraživači očekuju.

Kao dodatna prednost izdvaja se proces proizvodnje ove organske solarne ćelije koji bi bio „zeleniji“ od današnje, energetski intenzivne, proizvodnje silikonskih solarnih ćelija. Proces proizvodnje solarnih ćelija u MIT-u održava staklene panele na sobnoj temperaturi, objašnjava Bulović.

Postavljanje ovog sistema na fasade i prozore bi blokiralo dodatno zagrevanje unutrašnjosti zgrada, potencijalno smanjujući potrebe klimatizacije objekata.

Ovo istraživanje je finansirano od strane Centra za Eksitoniku - energetskog istraživačkog centra finansiranog od strane američkog Ministarstva energije (U.S. Department of Energy) ■

ejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda ašte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi

33. SAJAM GRAĐEVINARSTVA Budva, 21 - 25.09.2011.

A.D. Jadranski sajam, 85310 Budva, Trg slobode 5, CRNA GORA Tel: +382 33 410 413 Fax: +382 33 452 132, 410 425 www.adriafair.co.me e-mail: gradjevinarstvo@jadranskisajam.co.me vode@jadranskisajam.co.me

energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe sportske površine – obnovljivi izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba

ČOVEČANSTVO EMITOVALO

REKORDNIH 30,6 GIGATONA UGLJENIKA U 2010. GODINI Prema neobjavljenim procenama Međunarodne energetske agencije (IEA - International Energy Agency), čovečanstvo je emitovalo istorijski visok nivo ugljenika prošle godine, dovodeći nas do cifre od 30,6 gigatona (što je više za 1,6 gigatona u odnosu na 2009. godinu). Ova procena opovrgava glasine koje kruže okolo da će globalna recesija pripomoći smanjivanju emisija ugljenika, i koja je navela naučnike da izjavljuju da ćemo sa tom činjenicom imati minimalne šanse u promeni globalnog zagrevanja i smanjenju klimatskih promena.

„Ove cifre pokazuju da su emisije sada blizu nivoa na kome možemo reći da je normalan za prošla vremena. Prema procenama Međuvladinog panela o klimatskim promena (Intergovernmental Panel on Climate Change’s) takav pravac bi značio oko 50% mogućnosti povećanja prosečne svetske temperature za više od 4 stepena Celzijusa do 2100. godine“, izjavio je profesor

Sa sadašnjim procenama iz 2010. godine, zaista zastrašujuća računica može se napraviti. IEA procenjuje da, kako bismo izbegli najgore posledice globalnih klimatskih promena, moramo bolje držati nivo globalne emisije ugljenika ispod 32 gigatona do 2020. godine. Ako se prošlogodišnji nivo nastavi i u 2011. godini, dostićićemo taj cilj devet godina pre planiranog. Usred najlošijeg trenutka globalne ekonomske krize - od 2008. do 2009. godine - globalne emisije su se, zapravo, smanjile za mali deo i, mada se očekivao njihov mali porast prošle godine, ovaj skok je poprilično šokirao naučnike širom sveta. „Ova vest je šokirala svet. Ipak, čak i sada, političari svih velikih svetskih sila razmatraju neobične i riskantne načine ekstraktovanja poslednjih svetskih rezervi fosilnih goriva - čak i ispod artičkog leda koji se topi“, kaže Džon Soven (John Sauven), izvršni direktor Greenpeace-a u Velikoj Britaniji. „Ne gasite vatru benzinom. Sada je na nama da ih zaustavimo.“ ■

Bićemo iskreni, ova informacija potresla je redakciju Build magazina - pitamo se da li smo uzaludno pisali. Naravno, svesni smo da mi imamo mali doprinos smanjenju globalnog zagrevanja, ali svaki put mora krenuti od edukacije i podizanja nivoa svesti pojedinaca i profesionalaca. To je nešto čemu mi težimo.

72

Londonske škole ekonomije, Lord Stern. „Takvo globalno zagrevanje poremetilo bi živote stotinama miliona ljudi širom planete, što bi dovelo do širokih masovnih migracija i konflikata. Ovo je rizik koji bi svaka normalna osoba želela da smanji“, dodaje profesor Stern.

www.build.rs

ejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda ašte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi

NOVI DOMOVI ĆE 2015. BITI MANJI, SA VIŠE AKCENATA NA ZELENIM TEHNOLOGIJAMA Arhitekte i građevinari pretpostavljaju da će novi domovi nastaviti sa trendom smanjivanja kvadrature pod rastućim uticajem demografskih promena, ali i iz drugih razloga.

stati manji, dok 68% tvrdi da će postati ze2015 godine, godine što prilično nadmašuje leniji 2015. ostale trendove obuhvaćene istraživanjem: više tehnologije (29%), bolja dostupnost (20%) i više različitih zahteva za intervencijama u spoljašnjem prostoru (10%).

Prema skorašnjem istaživanju NAHB (National Association of Home Builders), arhitekte i projektanti, građevinari i predstavnici drugih struka koji učestvuju u projektovanju i izvođenju, veruju da će se fenomen smanjivanja kvadrature stanova vezan za recesiju nastaviti i nakon ekonomskog oporavka. Zaključci pomenutog istraživanja pod nazivom Novi dom 2015. (The New Home in 2015) govore da će prosečan novi dom nastaviti da se smanjuje i do 10% do sredine decenije, te će u proseku biti oko 200 metara kvadratnih (istraživanje za SAD). Ove podatke prenosimo kako bismo predstavili tendencije građevinske industrije u SAD, tržišta koje važi za jedno od najvećih na polju rezidencijalne gradnje. Premda oni nisu relavantni za područje naše zemlje, pa ni Evrope, ovo predstavlja uvid na koji način globalna ekonomska kriza utiče na razvoj građevinske industrije.

Zanimljivo je, pak, primetiti da su zelene tehnologije koje trebaju biti implementirane u nove domove 2015. u najvećoj meri i najisplativije, jer se ovim metodama postiže efikasnost kako u pogledu energije, tako i u pogledu potrošnje energenata. Ispitanici navode mnoge zahteve, među kojima su najzastupljeniji prozori sa niskom emisijom (termalna efikasnost), zatim kompozitnu drvenu građu (podvlake, rebra, rešetkasti nosači), nove armature i sisteme za efikasnije snabdevanje vode (manji gubici), kao i interesovanje za Energy Star Home – združeni program Agencije za zaštitu životne sredine (U.S. Environmental Protection Agency) i Ministarstva za energiju (U.S. Department of Energy), koji nudi efikasna rešenja i proizvode pospešujući štednju i čuvajući okolinu. „Prema mišeljenju naših stručnjaka, korisnici se zaista trude da smanje energetske troškove. Kada kažu zeleno oni misle na smanjivanje troškova grejanja, hlađenja, i vođenja domaćinstva“, kaže Rouz Kvint,

Na listi trendova primena zelene tehnologije je u samom vrhu. Prema ispitanicima u istraživanju, 74% kaže da će domovi poJednoporodične kuće će biti manje

74%

Jednoporodične kuće imaće više "zelenih" osobina Jednoporodične kuće biće tehnološki opremljenije

68% 29%

Jednoporodične kuće imaće bolji pristup

20%

Jednoporodične kuće imaće više izmeštenih funkcija napolju, npr. kuhinje, kamini 10

20

30

40

50

60

70

80

Tabela 1 - Verovatni trendovi u sledećih pet godina

2%

150 do 185

13%

185 do 225

63%

225 do 280

22%

280 do 500

1% 0

10

Ipak, ne utiču samo ekonomija i energetski troškovi na smanjenje kvadrature. Želje i očekivanja korisnika se takođe menjaju.

Prema Kvintovoj, dom više ne predstvavlja ono što je bio ranije; stanari više ne doživljavaju investiranje u dom kao investiciju u životni prostor, pa čak ni kao prostor koji se može proširiti po potrebi. Starijim generacijama iz perioda bejbi bumera (baby boomers, 1946 – 1964) koji stare, danas su potrebni manji stanovi i to takođe objašnjava tendenciju ka smanjivanju kvadrature.

Ranija istraživanja trendova u stanovanju pokazala su da će prostori sa jednom fiksnom namenom, kao što su medijateke, hobi sobe, velike trpezarije i sl, drastično manje biti zastupljene u novim domovima 2015. godine, već će biti zastupljeni veliki multifunkcionalni prostori, u kojima će biti kombinovane funkcije dnevnog boravka, zabave i razonode, radnog prostora, kao i kuhinje i obedovanja. Jedini prostor koji ima blagu tendenciju ka rastu kvadrature u 2015. jeste porodična soba; 52% ispitanika iznosi pretpostavke da će se sobe za dnevni boravak sjediniti sa nekim prostorijama, dok 30% tvrdi da će sve zajedno nestati, stvarajući jednistveni multifunkcionalni prostor dnevne zone.

10% 0

Manje od 150

pomoćnik potpredsednika za istraživanja ( Quint NAHB Economics u NAHB (Rose Quint, and Housing Policy). Ispitanici tvrde da bi iskorišćavanje prednosti zelenih tehnologija moglo biti i većeg obima, ali rešenja koja imaju bolje performanse su skuplja, pa je i pored dužeg roka za otplatu, interesovanje za takva rešenja u padu na listi zahteva, zbog nepovoljnih uslova kreditiranja.

20

30

40

50

60

70

Tabela 2 - Prosečna površina kuća u 2015. godini (m2) www.build.rs

80

Kvintova navodi da su ljudi postali realističniji po pitanju svojih potreba i da radije zasnivaju svoje želje i očekivanja na osnovu potreba nego na osnovu načina života, i dodaje: „Kuća postaje manje skupa kada odstranite zidove i iskombinujete mnoge životne prostore u jednoj sobi. Time se takođe postiže i veći volumen prostora sa smanjenom kvadraturom“.

Interesantni su i podaci koji pokazuju da će infrastruktura igrati značajno veću ulogu u projektovanju novih domova, kako bi se obezbedila jednostavnija ali i suptilnija dostupnost pri renoviranju i adaptacijama, kao i podrška za nove tehnologije koje su predviđene u kućama za 2015. godinu ■

73

energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe sportske površine – obnovljivi izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba

PRETVARANJE

BETONSKE DŽUNGLE U ZELENU Nije Nij Ni je mnogo je mno n go o zab zabavno bav a no naglas izgovoriti t T reč, č u stvari, t i podseća d ć na rečč b beton.

Ta hladni, tvrdi, sivi svet.

Sama supstanca betona je dosadna. Čak ga ni njegovo mesto u istoriji i koreni od Rimskog Carstva ne čine preterano privlačnim. Suočimo se sa tim – beton je dosadan. Većina ga prepoznaje odmah, kada vidimo ružne stambene i poslovne zgrade iz šezdesetih i sedamdesetih godina dvadesetog veka, koje su tada predstavljale moderan stil u arhitekturi.

Ekološki uticaj Ali sve to plaća okolina. U svetu se svake godine napravi trideset milijardi tona betona. „Način na koji se beton pravi je vrlo prost“, kaže profesor Ulm. „Pravi se od cementa. Cement je u suštini krečnjak i glina. Zatim se cement meša sa vodom da bi stvorio sveprisutan materijal koji oblikuje naše okruženje i gradove.“

S obzirom da naša očekivanja od ovog materijala nisu velika, vreme je da posetimo Masačusetski institut tehnologije (Massachusetts Institute of Technology), bolje poznat pod imenom MIT.

„Beton je, najverovatnije, najstariji materijal na svetu napravljen od strane čoveka“, kaže on. „Neki ljudi kažu da je korišćen za drugi sloj egipatskih piramida, dok je moderni cement napravljen tek u kasnom devetnaestom, ranom dvadesetom veku.“ Kada upoznate ove istraživače, njihova strast prema betonu postane zarazna. Beton je, ipak, imao ogroman uticaj na čovečanstvo. Pomoću njega smo premošćavali reke lako, živeli jedni iznad drugih u relativnom komforu i vozili automobile hiljadama kilometara, a da se zaglavimo u blatu.

Hamlin Dženings (Hamlin Jennings), izvršni direktor laboratorije za ispitivanje održivosti betona na MIT-u (skup akademika iz različitih profesija koji ispituju beton do najsitnijih detalja), kaže da je beton jedna fascinirajuća supstanca. „Beton je relativno jeftin materijal. On je, ujedno, i materijal koji lako prašta – obični radnici ga mogu napraviti, on može biti korišćen u različitim klimama, od Južnog pola do tropskih delova Zemlje. I on može da se stvrdne pod vodom.“

74

Alii ovo Al ovo je bio bio o lakši deo posla. Sledeće dve go odine di jjedan edan akademik a godine sa MIT-a, Roland Pelenk (Roland ( Pellenq), igrao je video igru koja je bila zaista zais naporna. On je dodavao, otklanjao, pom pomerao i menjao molekule tradicionalnom modelu betona. I onda je jjednog d d dana napravio istoriju. Ponovo je izumeo beton.

Ova verzija betona je jača, izdržljivija i zelenija. Zovu ga zeleni beton, i njega ne treba mešati sa gomilom proizvoda koji se već tako zovu, a koji su uglavnom modifikovani samo promenom imena, a ne i promenom molekularnog sastava. „Skoro svaki građevinski fakultet na svetu, skoro bez izuzetka, ima grupu ljudi koji, na ovaj ili onaj način, rade na razvoju betona“, kaže profesor Dženings. „Koprcali su se probajući ovo ili ono i formulacija se jeste promenila za poslednjih pedeset godina, ali ne radikalno.“

Testiranje

Betonsko doba Ovde se beton tretira sa divljenjem, koje je obično rezervisano za dijamante i zlato, pogotovo od strane Franc-Jozef Ulma (Franz-Josef Ulm), jednog od glavnih profesora na Odseku za građevinsko inženjerstvo.

mo m ode del be b eto tona na na molekularnom nivou. model betona G Go od diine n 2200 0099, 00 9, tri t godine nakon svakodnevGodine 2009, no og rrada ada n ad mo nog naa modelovanju, svi atomi su doššl li na na svoje svo vo ojjee m e šli mesto i prikazali su živopisnu sst tab bil ilnu m ilnu matric stabilnu matricu na monitoru.

Ovaj proces kombinovanja vode, cementne paste, peska i kamena, stvara užasno mnogo CO2 gasova – koje neki naučnici povezuju sa globalnim zagrevanjem – oko 5% do 10% ukupne svetske emisije. Naučnici sa MIT-a hteli su da vide da li ova cifra može biti smanjena. Ipak, naučnici sa MIT-a imaju naviku pravljenja velikih iskoraka sa minimalnim promenama – tako malim da su, u ovom slučaju, nevidljive ljudskim okom.

Uprkos njegovoj dostupnosti svugde po svetu i lakoći korišćenja, molekularna struktura betona ostala je nepoznanica decenijama. Posebno jedan njen deo – hidrat kalcijum silikata – koga je bilo nemoguće analizirati elektronskim mikroskopom ili nano-indentacijom. „Hidrat kalcijum silikata ne otkriva svoje tajne olako“, kaže profesor Hamlin Dženings. „On je delom amorfan; sadrži dosta vode, koja isparava menjajući strukturu.

Tako da ono što vidite u elektronskom mikroskopu, koji zahteva postojanje vakuuma, suštinski je različito od onoga što je inače tamo.“ Tako da su se naučnici okrenuli svojim kompjuterima, i koristeći najsavremeniju računarsku matematiku, napravili su www.build.rs

Ali nemojte odmah da tražite zeleni beton u fabrici betona. U najboljem slučaju, prva građevina koja će koristiti ovu novu tehnologiju biće izgrađena tek za pet godina.

Posao naučnika sa MIT-a je gotov, ali taj posao je bio da dostave „dokaz koncepta“.

Sada je na svetskoj građevinskoj industriji da uzme ovu novu vrstu betona i da ga uvrsti u svoje standardne materijale. Smeša će biti vučena, gurana, stezana, zamrzavana, ispravljana i udarana sve dok ne počne da moli za milost zvaničnike vlade i industrije.

Tek kada se dokaže u stvarnom svetu, moći će da preuzme titulu „najkorišćeniji materijal na svetu“ od svog bliskog rođaka.

Kako će se naš svet promeniti je, takođe, nešto što naučnici sa MIT-a nisu ispitivali.

Njihova pronalazačka faza će, nesumljivo, voditi ka ubedljivoj inovativnoj fazi daleko od kembričkog kampusa. Ali nije teško zamisliti sve mogućnosti, i dobre i loše.

Manje udarnih rupa na putevima? Manje radova na putevima i gužvi u saobraćaju?

Ogromne uštede kompanija i vlada pri izgradnji nekretnina? I šta će se desiti sa brojem građevinskih radnika? Zgrade koje duže traju znače manje radnika, ali više zgrade i duži mostovi napravljeni sa novom, čvršćom, cementnom pastom možda će značiti više posla.

Ništa, kao što kažu, nije zapisano u kamenu – ili betonu ■

ejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda ašte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi

oglasi VELIKI IZBOR GOTOVE

PVC STOLARIJE proizvedene u SRBIJI od petokomornih profila E IŽEN sa ugrađenim okovima SN ENE C

CENTROTEHNICA Vojvode Stepe 496/e, 11000 Beograd tel: 011 394 87 82, 394 83 10 | fax: 011 394 83 21 | mob: 063 279 451 e-mail: ctehnica@drenik.net | www.centrotehnica.com

AKUMULATORI, GUME I ULJA ZA GRAÐEVINSKE I KAMIONSKE MAŠINE Generalni predstavnik preduzeća

- Hrvatska

Odaberite opremu sa naših zaliha namenjenu graðevinskoj industriji, gde možete naæi:

• platforme Genie • dizalice • viljuškare • kontejnere • rovokopaèe Posetite naš sajt www.nlbleasing.rs ili nas pozovite putem telefona 011 222 0 111 ili 011 222 0 113

76

www.build.rs

Prozor jednokrilni Prozor jednokrilni Prozor jednokrilni Prozor jednokrilni Prozor jednokrilni Prozor jednokrilni Balkonac Balkonac Balkonac Prozor dvokrilni Prozor dvokrilni Prozor dvokrilni Prozor dvokrilni Prozor dvokrilni Prozor dvokrilni Prozor dvokrilni Prozor dvokrilni Balkonac dvokrilni Balkonac dvokrilni Balkonac dvokrilni Sobna vrata Karolaj vrata Karolaj vrata Ukrasni panel vrata Ukrasni panel vrata Ukrasni panel vrata Ukrasni panel vrata Sigurnosna vrata Sobna vrata

50x60 100x100 80x120 100x120 80x140 120x140 80x200 70x210 80x210 120x120 160x120 200x120 120x140 140x140 160x140 180x140 200x140 140x210 160x210 180x210 80x200 110x210 140x210 100x200 110x210 130x210 140x210 86-96x205 kral. mas.

70,80,90x205

4.315 7.665 8.069 8.786 8.766 10.943 12.357 12.357 12.337 12.676 13.672 17.060 12.926 14.004 14.959 15.519 18.703 23.565 23.565 23.565 20.974 26.733 26.733 26.733 36.085 36.085 6.950

3.790 6.690 7.500 8.500 8.400 10.300 11.900 11.900 11.700 11.990 12.900 15.900 12.500 13.500 13.990 14.900 17.500 19.700 22.700 23.700 12.700 18.700 24.700 24.700 24.700 34.700 34.700 13.650 6.190

7. jula br. 23, 12000 Požarevac prodajni centar Požarevac, Prote Mateje bb. tel: 012/551-340, mob: 063/87 07 301 svetlost-produkt@open.telekom.rs www.svetlost-produkt.co.rs

oglasi SERBIA CABLE COMMERCE DOO Filipa Višnjica 4a, Novi Sad

VELEPRODAJA KABLOVA. VELEPRODAJA ELEKTRO-MATERIJALA. Tel: 021 661 62 84 Fax: 021 661 35 04 Mob: 063 590 703, 063 590 882 E-mail: serbia.cable.commerce@gmail.com

STRIDON GROUP Firma Stridon Group d.o.o. bavi se prodajom ručnog električnog alata renomiranih svetskih proizvođača: BOSCH, METABO, MAKITA, SKIL… ručnog alata: UNIOR, TOPTUL, WOLCRAFT… kao i brusnog i reznog alata: RUKO, KLINGSPOR… Pored navedenog bavimo se i prodajom HTZ opreme, kao i uslugom SERVISIRANJA ručnog alata raznih proizvođača.

Možete nas kontaktirati na brojeve telefona ili se upoznati sa našim asortimanom putem naše web strane.

Vojislava Ilića 141 g 11000 Beograd tel/fax: 011 2886 509 2891-485 e-mail: info@stridon.rs web: www.stridon.rs

www.build.rs

77

Predstavljanje u BUILD magazinu Tržište Nijedan časopis nema bolju pokrivenost industrije sa najvećim obrtom kapitala u Srbiji Izdavač Renomirani izdavač sa svojom redakcijom garantuje izbor novosti i tema koje će privući veliki broj redovnih čitalaca Besplatna distribucija Izvođači radova, proizvođači materijala, trgovci, projektanti, inženjeri, preduzetnici...

BUILD magazin je jedini časopis o građevinarstvu koji ne čeka da bude kupljen, on direktno stiže do vašeg potencijalnog komitenta Internet Kompletan sadržaj predstavljen je i na www.build.rs Oglašavanje BUILD magazin vam omogućava najefektnije predstavljanje vaših proizvoda i usluga na tržištu Srbije, maksimum odnosa cena-kvalitet Infonet Group, Luke Vojvodića 30, Beograd, tel: +381 (0)11 2562 004, 2562 005 • info@build.rs

(narudžbenicu 18 čitko popuniti i poslati faksom, poštom ili elektronskom poštom) Preduzeće

narudžbenica

za naša izdanja

Ime i prezime Funkcija Adresa Mesto Telefon

(

)

Telefon

(

)

Mob. tel.

(

)

Fax

(

)

Broj zaposlenih 1 do 10 11 do 25 26 do 50 51 do 100

E-mail

101 do 500

Web

više od 500

Mat. br.

PIB Opis delatnosti

Popunite ako želite dostavu na kućnu adresu Ulica i broj Mesto DA, možete koristiti ove podatke i slati nam informacije vezane za delatnost DA, želim da dobijam besplatan primerak poslovnog magazina BUILD DA, želim da dobijam besplatan primerak kataloga Građevinarstvo i opremanje* * samo za preduzeća

m.p. tačnost podataka overava

U pripremi je 10. štampano izdanje kataloga

GRAÐEVINARSTVO i opremanje

U cilju kvalitetnijeg prezentovanja, preduzeýima nudimo oglašavanje putem paketa koji obuhvataju štampano izdanje i internet portal.

• sadrži detaljne informacije o preduzeýima, proizvodima i uslugama graĀevinske industrije • detaljna klasikacija proizvoda i usluga • štampa se jednom godišnje • besplatno se distribuira preduzeýima koja posluju u domenu graĀevinarstva • promovisan na sajmovima graĀevinarstva i nameštaja

Na ovaj naÿin omoguýeno je pokrivanje oba medija po veoma povoljnim cenama

Luke Vojvodiýa 30, Beograd • tel: 011 2562 004 • info@gradjevinarstvo.rs

postavite visoke ciljeve uz nas

... za sve koji imaju potrebu za informacijama iz graĀevinarstva ... za sve koji žele da pruže informacije svim ÿiniocima graĀevinske industrije