www.gradjevinarstvo.rs
broj 20 • godina V
www.build.rs
Tema Tema broja broja
Upravljanje vodama Postizanje vodonezavisnosti u zgradama Preÿišýavanje otpadnih voda u Srbiji
transmaterijali transmaterijali Predenje Predenje novih novih materijala materijala u u nit nit green green build build Besplatna Besplatna energija energija Voda: Voda: kljuÿni kljuÿni sektor sektor kome kome je je potrebno potrebno “ozelenjavanje” “ozelenjavanje”
SAJAMSKI broj /21/ Besplatni poslovni magazin građevinske industrije Free business construction industry magazine Topic for the next issue: FAIR ISSUE /build 21/
Veći tiraž • Dodatna distribucija na sajmu • Veći broj strana
:: registrujte se za besplatne primerke Luke Vojvodića 30, Beograd • tel: 011 2562 004 • www.build.rs
Tema broja
Upravljanje vodama
42 Prečišćavanje otpadnih voda u Srbiji 56
Sadržaj info www.gradjevinarstvo.rs intervju Provereni kvalitet u srpskim kućama
8
(HÖRMANN SERBIA)
21
promo LETAČ - od ideje do realizacije
24
Embosirane i orebrene trake od aluminijuma (IMPOL SEVAL) DOW CHEMICALS - vrhunska izolacija (POLYKEM SR d.o.o.)
HUOT-ova rešenja za smanjenje gubitaka vode
48
Da li su cevi u vašem domu zaštićene od mržnjenja?
49
promo Svečano otvoren Regionalni centar 25
za kontrolu leta (GEZE GmbH)
50
26
Centralni sistem upravljanja sportskom infrastrukturom na primeru hale “Čair” (TEHNICOM COMPUTERS)
51 52
Siguran put u budućnost sa jednim od najvažnijih mostova u Srbiji! (VILLAS Austria GmbH)
27
Električni kotao Oganj - iskra koja pokreće sve (KATANA)
Energetska efikasnost poslovnih i stambenih objekata (FON INŽINJERING)
28
Stabilni sistemi za automatsko gašenje požara (SECURITON)
53
Energetski odgovorna gradnja (ESAL)
29
Tensar tehnologija kod potpornih konstrukcija (LIPEX)
54
30
Robusna oprema za upotrebu na otvorenom (BOSCH)
55
FILLI STAHL - vaš partner za krov, fasadu i hidroizolaciju BAUDER - visokokvalitetna tehnička rešenja za industrijske objekte
31
tema broja Postizanje vodonezavisnosti u zgradama 34 Kanalizacioni sistemi i prečišćavanje gradskih otpadnih voda u Republici Srbiji – stanje i perspektive
42
Primena hidroizolacije kod velikih vodoprivrednih objekata (IZOLACIJA a.d.)
46
Kompletni vodovodni i kanalizacioni materijal (UNIPROGRES)
47
transmaterijali Predenje novih materijala u nit green build Besplatna energija
56 57
Voda: ključni sektor kome je potrebno 'ozelenjavanje'
62
Kako zelena infrastruktura čini gradove više održivim i prijemčivim
63
narudžbenica
66
Predenje novih materijala u nit
Kako zelena infrastruktura čini gradove više održivim i prijemčljivim
63 Kompletan sadržaj i sve prethodne brojeve pronaći ćete na adresi www.
build.rs
w
34
Da li su cevi u vašem domu zaštićenje od mržnjenja?
Postizanje vodonezavisnosti u zgradama
49 62
57
Voda: Ključni sektor kome je potrebno “ozelenjavanje”
Besplatna energija
...opširnije na www.Gradjevinarstvo.rs INDEX OGLASA ALP Project Sistem Aluplast BGD Avalon Partners Bar system Beogradski Sajam Beotubi Benic Spatial Solutions Build magazin E.W.E. Ecosystem Esal Flash Fliegl Gates Gradjevinarstvo.rs Gređevinarstvo i oprem. Heli viljuškari group HL Hutterer & Lechner GmbH Hörmann Serbia INM Kalcer Korad-G Laboratorija Legi SGS Landesmesse Stuttgart
www.alp.rs
62
www.aluplast.co.rs
15
www.avalon.rs
14
www.barsystem.co.rs
45
www.seebbe.com
61
beotubi@gmail.com
42
www.benicspatial.rs
9
www.build.rs
3
www.ecosystems.co.rs
36
www.esal.si
59
www.flash-as.co.rs
19
www.fliegl.rs
20
www.gates.co.rs
18
www.gradjevinarstvo.rs
22-23, 68
www.gradjevinarstvo.rs
67
www.heli.rs
38
+381 64 615 91 21
39
www.hormann.rs
7
www.inm-arilje.com
60
www.kalcer.rs
8
+381 63 868 80 31
10
www.testo.rs
12
www.legi.rs
17
www.messe-stuttgart.de
1, 32-33
Metinvest SMC MG Kačarević Microfill Murexin Nid profesionalna elektronika Presskan Rolomatik Skala-M Struja Superlab Termodom Termoenergetika armature
www.metinvestholding.com
43
www.mgkacarevic.com
40
www.microfill.co.rs
35
www.murexin.com
13
nidproel@eunet.rs
44
www.presskansystem.cz
41
www.rolomatik.com
2
www.skala-m.rs
37
www.struja.rs
11
www.super-lab.com
63
www.termodom.rs
16
www.termoenergetika.rs
34
Rubrika OGLASI CWG Balkan Fittich S.A. Frigoremont Gradjevinarstvo.rs Invent TIS-Jelovica S1 Construction SV Montsistem Bau Plus Termo-Simax Inženjering
www.cwg.rs
65
www.fittich.eu
64
frigoremont@gmail.com
64
www.gradjevinarstvo.rs
64
www.invent.co.rs
65
www.jelovica.co.rs
64
+381 62 510 533
64
www.svmontsistem.com
65
www.termosimax.co.rs
65
Naslovna strana: LANDESMESSE STUTTGART
REDAKCIJA GLAVNI UREDNIK Tomislav Stamenić
DO POSLEDNJE KAPI Ne smemo napredovati a ne razmišljati: ko je ako ne mi odgovoran za sve ono što se dešava na ovom t N li ići d lj razvijati ij ti se bbrže, ž biti svetu. Ne bi bismo smeli dalje, okrenuti tehnologiji, a ne stati i razmisliti. Razmisliti na koji način mi, kao ljudska rasa, sa svojim tehnološkim (ne)dostignućima, upropašćavamo naš dom – planetu Zemlju. Nekada smo se mogli opravdati rečima da nismo znali šta smo činili; da nismo znali kako naša delovanja mogu da poremete tako veliku stvar kao što je planeta. Nekada smo mogli koristiti ta opravdanja. Danas više ne. Naravno, nije samo neznanje jedini krivac za stanje sveta danas. Pored njega, krivicu možemo i prebaciti svetskim moćnicima, političarima i konglomeratima čija je jedina vodilja uvek bio, i biće, novac. Dok su brzi načini dolaska do njega uvek štetili životnoj sredini, zdravlju ljudi i planeti Zemlji, ušuškanost običnog čoveka nije išla u prilog prirodi. Krivica se može prebaciti i na obične ljude, građane ovog sveta, koji su dozvolili ovakav način ponašanja. Ali, to pitanje se ne sme gledati samo jednostrano i krivica se ne sme tako olako prebacivati. Da, pogrešili smo. Da, imamo šansu da prestanemo da grešimo. Da li ćemo imati šansu da popravimo nastalu štetu? To zavisi od majke prirode i da li smo spremni da promenimo naša ustaljena ponašanja. Možemo pričati o globalnom zagrevanju, promeni klime, otapljavanju glečera, sve češćim pojavama prirodnih nepogoda kao direktnih rezultata našeg ponašanja. Trebalo bi da pričamo o razlozima koji stoje iza ovih promena, ne bismo li shvatili kako one nastaju i na koji način možemo smanjiti uticaj tih promena na naše okruženje i zdravlje ljudi. Voda, kao jedan od glavnih gradivnih elemenata života, oduvek je bila od životnog značaja. Dovoljno govore podaci da je ljudsko telo sačinjeno od oko 70% vode, a isto tako je oko 70% plane-
te prekriveno vodom, od čega je 97% slana voda mora i okeana, a 2% je zaleđeno na polovima i u l č i d k jje ttekk 1% d t išć j glečerima, dok dostupno za kkorišćenje. Samo ovi postotci nam mogu preneti sušti značaj koju voda ima za nas, biljke i životinje, prirodnu sredinu, klimu, i samu planetu. Tema broja koja se nalazi pred vama se upravo bavi upravljanjem voda, kako generalno, tako i u zgradarstvu. Smatrali smo da je potrebno skrenuti pažnju na ovu problematiku, koja, ako se nešto ne preduzme, može predstavljati ogroman problem za funkcionisanje održivog razvoja i čitavog sveta. Održivi razvoj po definiciji predstavlja integralni ekonomski, tehnološki, socijalni i kulturni razvoj, usklađen sa potrebama zaštite i unapređenja životne sredine, koji omogućava sadašnjim i budućim generacijama zadovoljavanje njihovih potreba i poboljšanje kvaliteta života. Spremnost političara i ljudi ka održivom razvoju polako postaje sve bitniji činilac u budućem razvoju sveta. Naša obaveza mora biti usmerenje svih naših snaga ka ovom cilju. Ako ne zbog nas, onda zbog naših potomaka. Možda se pitate na koji način možete uticati na smanjenje klimatskih promena, na svest ljudi oko vas i, u krajnjoj meri, na budućnost planete Zemlje. Više puta smo se ovom tematikom bavili u podlisku Green Build, kao i u samom časopisu i na našem internet portalu www.gradjevinarstvo.rs, gde smo prenosili iskustva i načine koji vode ka održivoj sutrašnjici. Ali ono što svako može da uradi, ako već nije u stanju da utiče na svet oko sebe u meri u kojoj bi želeo, jeste da se vodi parolom boraca za životnu sredinu iz 1960-ih godina:
Razmišljaj globalno, deluj lokalno. Urednik,
Branislav Savić d.i.a.
U UREDNIK Bra Branislav Savić IZVRŠ IZVRŠNI UREDNIK Aleksa Aleksandra Jovanović DIZAJ I PRIPREMA DIZAJN Ivan Anđelovski DIREKTOR MARKETINGA Dunja Filipović MARKETING Jelena Božić Tanja Vićentijević Katarina Đurić Monika Ilomanoski OBRADA I UNOS PODATAKA Emilija Mitić FINANSIJE Jelena Hajduković Stana Arsenić IZDAVAČ
Luke Vojvodića 30 11090 Beograd tel/fax: +381 11 25 62 004 +381 11 25 62 005 e-mail: info@infonetgroup.com www.infonetgroup.com Izdavač ne snosi odgovornost za istinitost i verodostojnost objavljenih oglasa i promotivnih tekstova
ŠTAMPA
Rotografika d.o.o. Segedinski put 72 24000 Subotica ISSN 1452-8495 CIP Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije Beograd 624 COBISS.SR-ID 139422220
info Najveći solarni most
KLIZNA VRATA KOJA ULAZE U ZID
Blackfriars Bridge – most Blekfrajars, viktorijanski železnički most u srcu Londona, trenutno je na dobrom putu da postane najveći solarni niz u Londonu i najveći solarni most na svetu. Kada instalacija bude završena, krov nove Blekfrajars železničke stanice postaće dom za preko 6.000m2 solarnih panela što će obezbeđivati polovinu energetskih potreba stanice.
Ako imate problem sa malim prostorom u kojem bi klasična vrata prilikom otvaranja zauzimala dosta prostora, pri čemu taj deo zida treba da je prazan, bez slika, postera ili komada nameštaja. Idealno rešenje u ovom slučaju bi bila klizna vrata koja ulaze u zid. Vrata se sastoje od pocinkovanog rama koji se ugrađuje u zid i u koje ulazi vratno krilo.
KLIZNIM VRATIMA DOBIJATE: UŠTEDU U PROSTORU, ESTETIKU, PRECIZNOST, BEZBEDNOST
Zbog nedostatka novca su, takođe, zaustavljeni radovi na 10.000km pruga. Kineski dnevni list China Daily piše, pozivajući se na izjavu inženjera China Railway Tunnel Group Vanga Mengšua, da ugovarači radova duguju velike sume i distributerima čelika i cementa. Sudar dva voza velike brzine krajem jula, kada je poginulo 40, a povređeno 177 ljudi, takođe je doveo do ubrzanja preispitvanja železničkih projekata i do zaustavljanja nekih.
Sky Tree - najviši toranj na svetu Sa neverovatnih 634m Sky Tree (Nebesko drvo) u Tokiju biće najviši toranj na svetu. Na vrh ovog remek dela savremene arhitekture i građevinarstva stiže se liftom koji prelazi 350m za manje od jednog minuta. Pogled koji ovaj toranj nudi prava je poslastica za oči. Proletos ste mogli da pročitate na portalu Gradjevinarstvo.rs o tunelu od 3,2km sa 16.000 solarnih panela na krovu. Ovi paneli obezbeđuju energiju za signalizaciju, osvetljenje i grejanje železničkih stanica, kao i nekih vozova koji koriste belgijsku želez ničku mrežu.
Kada zvanično bude bio otvoren u februaru 2012. kao televizijski toranj, ulaznica do prve panoramske platforme na 350m koštaće 18 evra, dok će do druge koja se nalazi na visini od 450m iznositi oko 27 evra. Ko poželi, moći će da prođe vazdušnim hodnikom odnosno spoljnim stepeništem urađenim od stakla.
Most Blekfrajars, na kome je sada počeo rad, imaće preko 4.400 visokoefikasnih HIT fotonaponskih panela (HIT skraćenica za Heterojunction with Intrinsic Thin layer - visokoefikasne solarne ćelije) instaliranih na novosagrađenom krovu. Instaliraju ih londonska preduzeća Solarcentury i Jacobs. Blekfrajars premošćava reku Temzu, a originalni most je sagrađen tokom doba parnih mašina 1886. godine. Nova Blekfrajars stanica trenut no se rekonstruiše kao deo programa nadgrad nje Network Rail Thameslink koji se finansira iz fonda britanskog Odseka za sigurnost u saobraćaju i životno okruženje - Department for Transport’s safety and environment. Ovaj program ima za cilj nabavku dužih vozova – što znači više mesta za putnike – na relaciji od Bedforda do Brajtona preko Londona. Solarna instalacija generisaće, tvrde, 900.000kW/h struje svake godine, što će biti kombinovano sa drugim merama za uštedu energije kao što su sistemi za prikupljanje kišnice i sunčane cevi za prirodno osvetljenje.
Kina: nedostatak novca zaustavlja projekte
KALCER d.o.o. | Batajnički drum 294, Zemun Tel/fax: +381 11 84 86 094, 84 88 316, 84 88 317 E-mail: info@kalcer.rs | www.kalcer.rs
8
U Kini su, zbog nedostaka gotovine za isplatu radnika i isporučilaca, neki projekti izgradnje puteva i železnice zaustavljeni. Mnogi imigranti, od šest miliona koliko ih radi na železničkim projektima u Kini, nisu plaćeni već mesecima, pokazuje novi zvanični izveštaj.
Kako će takva građevina opstati na trusnom japanskom tlu? Po svemu sudeći, bez problema. Konstrukcija može da smanji vibraciju zemljotresa za 50%. Simulacije su pokazale da će bez problema izdržati i zemljotres od osam stepeni Rihterove skale, a možda čak i jači. Inače, u srcu Nebeskog drveta nalazi se drevna tehnogija gradnje pozajmljena od japanskih hramova. Naime, shimabashira, centralni stub od ojačanog betona odvojen je od spoljne čelične školjke i ponaša se kao kontrateg kada se toranj zaljulja. Inženjeri imaju puno poverenje u ovakav način gradnje, budući da se petospratne pagode sa takvim stubovima nikada nisu srušile za vreme zemljotresa. Takođe, Sky Tree gotovo da nije oštećen ni posle stravičnih zemljotresa koji su danima razarali Japan od 11. marta.
info Ekonomska kriza pogaÄ‘a evropske arhitekte IstraĹživanja pokazuju da se arhitekte plaĹĄe nedostatka projekta u teĹĄko pogoÄ‘enoj Ĺ paniji i Italiji. Prema Evropskom arhitektonskom barometru (European Architectural Barometer) i ispitivanju istraĹživaÄ?ke firme Arch-Vision, koja se nalazi u Roterdamu u Holandiji, proĹĄirenje ekonomske krize u Evropi predstavlja pretnju za arhitekte u najteĹže pogoÄ‘enim zemljama. Arhitekte u Ĺ paniji, Italiji i Holandiji kaĹžu da su patili zbog manjeg angaĹžovanja tokom krize. ÄŒak 54% ĹĄpanskih arhitekata i 61% italijanskih arhitekata kaĹžu da je nedostatak poslova njihova najveća pretnja. Ĺ panija i Italija (zajedno sa GrÄ?kom, koja nije bila ukljuÄ?ena u ovo istraĹživanje) suoÄ?avaju se sa rastućim ekonomskim problemima zbog evropske duĹžniÄ?ke krize. U Velikoj Britaniji, koja je bila primorana da preduzme sopstvene mere ĹĄtednje, arhitekte takoÄ‘e nalaze manje posla, sa 41% ispitanika koji navode manja angaĹžovanja kao najveću pretnju, a 29% ukazuje kao najveću pretnju nedostatak angaĹžovanja. Projekti renovacija, sa druge strane, bili su svetla taÄ?ka: 51% britanskih ispitanika navodi upravo projekte renoviranja kao njihove najveće ĹĄanse.
Arhitekte u NemaÄ?koj, koja je ostala relativno netaknuta tokom krize, pokazuju manje zabrinutosti. Dvoje od troje nemaÄ?kih arhitekata kaĹžu da ekonomska kriza nije imala nikakve posledice na njihove kompanije, a 38% ispitanika ne vidi predstojeću krizu kao pretnju za njihovo poslovanje. Nisu svi nemaÄ?ki ispitanici imali tako ruĹžiÄ?aste stavove – 28% ispitanika ne vidi nove prilike za svoje poslovanje.
milijardu dolara. Poređenja radi, najavljena snaga solarne elektrane Ivanpah u Kaliforniji, koja se smatra za najveću centralu te vrste u svetu, iznosi 392MW.
U Francuskoj je 31% arhitekata odgovorilo da oni ne vide nove poslovne mogućnosti, dok je 29% identifikovalo rast cena kao najveću pretnju. Evropski arhitektonski barometar anketirao je 1.200 arhitekata u NemaÄ?koj, Francuskoj, Italiji, Ĺ paniji, Velikoj Britaniji i Holandiji u trećem kvartalu 2011. godine.
Koreanci grade solarnu elektranu u Nevadi Konzorcijum juĹžnokorejskih kompanija Korea Midland Power - KOMIPO i POSCO Engineering & Construction pobedio je na tenderu za izgradnju i upravljanje solarnom elektranom u Nevadi, SAD, prenosi novinska agencija Reuters. Ukupne investicije u novu solarnu elektranu planirane snage 300MW procenjene su na
Solarna elektrana u Nevadi treba da bude zavrĹĄena decembra 2014. godine. Elektrana će biti razmeĹĄtena na 627ha u pustinji, udaljenoj 25km od Las Vegasa. KOMIPO i POSCO su dobili pravo da upravljaju stanicom tokom 50 godina, do 2064. godine, prema uslovima sporazuma. Za izgradnju novog objekta biće odgovorna POSCO Engineering & Construction, a KOMIPO preuzima na sebe upravljanje i eksploataciju centrale. KOMIPO u projektu uÄ?estvuje sa 30%, POSCO sa 10%, a ostala sredstva će investirati privatni investitori.
Dva puta brĹže do cilja %XOHYDU 2VORERĂ“HQMD %HRJUDG /Showroom: UDGQR YUHPH RG GR K/ WHO _ ID[ PRE H PDLO RIILFH#EHQLFVSDWLDO UV www.benicspatial.rs
Milimetar GPS predstavlja veliki skok u automatizaciji građevinskih maťina i gradiliťta. Lagan je za koriťćenje i na najkomplikovanijim poslovima. Prenosiv sa jedne maťine na drugu, nadogradiv sa 2D na 3D. To je sistem koji raste sa Vama i Vaťim mogućnostima.
9
info Trgovinski rat oko solarne energije između SAD i Kine SAD i Kina pripremaju se za trgovinski rat oko solarne energije, piše američki list New York Times koji navodi da je američko ministarstvo trgovine otvorilo istragu koju su zatražili američki proizvođači koji optužuju Kineze za damping solarnih ploča u SAD-u, odnosno za prodaju tog proizvoda koji zahvaljujući milijardama dolara vladinih podsticaja prodaju po ceni nižoj od troška proizvodnje i distribucije. Kineska trgovinska grupacija odmah je optužila Belu kuću da je komercijalnu pritužbu pretvorila u “političku farsu, koja je vrlo verovatno tek predstava za javnost koju je Obamina administracija priredila zbog nadolazećih izbora”. U Vašingtonu solarna energija predstavlja politički spornu temu, delimično zbog činjenice da je letos bankrotirala Solindra - kompanija koja je proizvodila solarne ploče, a koja je pre toga dobila preko 500 miliona dolara saveznih kredita. Američko ministarstvo trgovine doneće preliminarnu odluku o antidampingu najkasnije krajem marta, a o tužbi u vezi podsticaja najkasnije sredinom juna sledeće godine. Inače, kineske kompanije su izgubile gotovo sve parnice vezane za antidamping i podsticaje u poslednjih nekoliko decenija. Upotreba solarne energije u SAD ubrzano raste, ali kineski proizvođači solarnih panela razvijaju se još brže pa su u poslednjih pet godina uspeli da udvostruče svoj udeo na američkom tržištu. Zbog činjenice da obuhvata složena pitanja poput proizvodne politike, otvaranja novih radnih mesta i klimatskih promena,rasprava o solarnim pločama mogla bi se pretvoriti u politički najžešći trgovinski slučaj u posled nje vreme. Solarna energija doprinosi američkoj električnoj energiji sa manje od 0,5% od teorijskih mogućnosti, ali količina nove solarne potrošnje u vatima koja se u zemlji instalirala od 2008.
godine raste po godišnjoj stopi od preko 70%. Proizvođači koji su zatražili istragu zahtevaju da se na kineske solarne ploče nametne carinska stopa od preko 100%. Kakve god mere američka vlada odluči da preduzme, one će možda doći prekasno za spas američke industrije solarnih ploča. Kina, čija je vlada veliki pobornik kompanija koje se bave zelenom energijom, već učestvuje u svetskoj proizvodnji solarnih panela sa preko tri petine, što joj daje veliku prednost u globalnim razmerama. Kina izvozi 95% proizvedenih panela, a to joj je pomoglo da naglo spusti veleprodajne cene solarnih ploča sa 3,30 dolara po vatu kapaciteta 2008. godine na samo jedan ili 1,2 dolara.
Seul “najpametniji” grad Južnokorejska prestonica, Seul, našla se na čelu rang liste najpametnijih gradova sveta, koju je sastavila kompanija Erikson. Autori rejtinga najvećih svetskih gradova koji koriste tehnologije pametne i komforne gradske sredine uzeli su kao osnov brzinu i kvalitet uvođenja informaciono-komunikacionih tehnologija u gradske strukture. Rejtingom su obuhvaćena 24 najveća grada sveta, a pored dostupnosti visokotehnoloških usluga, autori su ocenjivali nivo bruto domaćeg proizvoda, ekologije, zdravstvene zaštite i obrazovanja. Seul je zauzeo vodeće pozicije zahvaljujući sveobuhvatnoj realizaciji programa u oblasti ekologije, a, sem toga, južnokorejska prestonica je široko koristila informaciono-komunikacione tehnologije u realizaciji svojih projekata. Iza južnokorejske prestonice je Singapur, koji je veoma uspešno realizovao inicijative u zdrav stvenoj zaštiti, kao i u upravljanju gradskim saobraćajem. Treće mesto je zauzeo Stokholm, koji je uspešno rešio neke ekonomske probleme. Među prvih deset pametnih gradova našli su se i Njujork, London, Tokio, Pariz, Peking, Los Anđeles i Šangaj.
Preduzeće za proizvodnju, promet i usluge
KORAD-G Luke Lazarevića bb, 15220 Koceljeva Tel/Fax: 015 556 973 | Mob: 063 868 80 31
Izvodi radove antikorozione zaštite čelične konstrukcije na elektroenergetskim postrojenjima, dalekovodima i trafostanicama na 110KV, 220KV i 400KV u Srbiji i inostranstvu. 10
Jedini ruski megapolis na listi je Moskva, koja je poboljšala svoje pozicije, podigavši se za jedan stepenik, na 11. mesto. Zajedno sa Sidnejem, Buenos Ajresom i Pekingom, ruska prestonica se svrstala u prosečnu grupu. Autori rejtinga su preporučili upravama tih gradova da “odrede ključne tačke rasta, u koje mogu da se uvedu informaciono-komunikacione tehnologije, a zatim da iniciraju i koordiniraju razvojne programe.” Prema rečima Patrika Regarda, pametni gradovi uspešno privlače nove ideje, kapital i kvalifikovane ljude. “Takvi rezultati zahtevaju stalno unapređenje ekonomije, kao i socijalnog i ekološkog konteksta”, ističe.
Rusi ulažu u nekretnine u svetu Rusi će do kraja 2011. godine za kupovinu nekretnina u inostranstvu potrošiti više od 15 milijarde dolara, izjavio je Stanislav Zingel, direktor međunarodne agencije za nekretnine Gordon Rock. Hipotekarni krediti čine trećinu ove sume. Međutim, većina ruskih privatnih investitora ne čeka odobrenje bankarske pozajmice i investira sopstvena sredstva, objašnjava Zingel, a prenosi ruska agencija RIA Novosti. Udeo hipotekarne kupovine je ove godine smanjen na 30-40%. Ruski kupci se najčešće odlučuju za ulaganja u objekte nepokretnosti koji se nalaze u Nemačkoj, Velikoj Britaniji i Francuskoj. U ranijem zajedničkom istraživanju agencije Gordon Rock i kompanije Lowell Finance navedeno je da su ruski građani u kupovinu stanova van svoje zemlje prošle godine uložili više od 12 milijardi dolara. Rusi su 2009. godine, prema podacima ruske agencije za nekretnine DOKI, za kupovinu nekretnina u inostranstvu potrošili 11,3 milijarde dolara.
Morgan Stanley banka prošlog meseca je prognozirala da će Rusi 2012. godine u strana tržišta nekretnina uložiti 12 milijardi dolara.
Foto: SLV
Vodeći svetski sajam za roletne, kapije i zaštitu od sunca R+T 2012 Vodeći svetski sajam za roletne, kapije i zaštitu od sunca R+T 2012 održaće se od 28. februara do 3. marta 2012. godine u Štutgartu.
info
Kubanci napokon mogu da trguju svojim nekretninama Kubanska vlada dozvolila je građanima da kupuju i prodaju nepokretnu imovinu. Do sada su građani Kube mogli samo da, u komplikovanim aranžmanima ili na crnom tržištu, vrše zamenu nekretnina.
R+T u Štutgartu, sajam roletni, vrata, kapija i sistema za zaštitu od sunca, proširio je svoju mrežu. Sajam R+T podržavaju i poznati savezi: Savezno društvu za roletne i zaštitu od sunca (BVRS), BVT - Savez za vrata koji su stručni i idejni nosioci sajma, te Industrijski savez Tehničke tkanine – roletne – zaštita od sunca (ITRS), takođe stručni nosilac sajma. Na stručnoj konferenciji za novinare, održanoj 27. oktobra 2011. godine, direktor sajma u Štutgartu, Ulrih Kromer fon Berle je izjavio: “Odgovorno korišćenje energije globalni je zadatak. Pojmovi kao što su energetska efikasnost i primena obnovljivih energija dobijaju sve veći značaj u čitavom svetu zbog sve veće oskudnosti fosilnih goriva i opasnosti od proizvodnje atomske energije. To je radno područje koje R+T, vodeći svetski sajam za roletne, vrata i zaštitu od sunca, već dugo vreme kvalitetno pokriva. Roletne i elementi za zasenjivanje nude važan doprinos uštedi energije i, pored toga, štite od provala. Tokom zime moguće je roletnama smanjiti troškove grejanja, a leti zaštita od sunca montirana sa spoljne strane sprečava zagrevanje prostorija i time smanjuje troškove klimatizacije. Proizvođačima u oblasti izrade vrata takođe je stalo do uštede energije.”
Ovo je još jedna odluka u nizu važnih reformi koje sprovodi predsednik Raul Kastro. Cilj kubanskog predsednika i Vlade jeste da se oživi posustala kubanska ekonomija. Granma, dnevni list kubanske Komunističke partije preneo je vest o stupanju na snagu propisa od 10. novembra koji važi samo za kubanske građane i one sa stalnim boravištem na Kubi.
Rekonstrukcija puta Sarajevo – Podgorica – Tirana Savjet ministara BiH utvrdio je Prijedlog memoranduma o razumijevanju između tri nadležna ministarstva BiH, Crne Gore i Albanije za rekonstrukciju i modernizaciju puta Sarajevo – Podgorica – Tirana. Memorandumom je predviđeno formiranje zajedničkog stručnog tima koji će brojati devet članova, po tri iz BiH, Crne Gore i Albanije. “Dokument je i potvrda volje tri nadležna ministarstva da zajednički rade na rekonstrukciji i modernizaciji puta Sarajevo – Podgorica – Tirana na osnovnoj regionalnoj mreži u jugoistočnoj Evropi”, saopštio je Savjet ministara BiH.
Sa druge strane, i predsednik ITRS-a, Bernd Sejbold, izrazio je stav da je saradnja sa R+T sajmom veliki korak za ovu organizaciju: “R+T je najvažniji sajam ove vrste u svetu. Ovo će biti i važno mesto za predstavljanje tehnologije koja je tri godine deo ITRS-a digitalna štampa kao zaštita od sunca. Ova vrsta zaštite poslednjih godina pozicionirala se kao rastuća grana zaštite od sunca posled njih godina.”
Memorandum koji će zaključiti Ministarstvo komunikacije i transporta BiH, Ministarstvo saobraćaja, pomorstva i telekomunikacija Crne Gore i Ministarstvo javnih radova i transporta Albanije ima državni, regionalni, te, samim tim, i međunarodni značaj. Prihvatanje memoranduma svojevrsna je potvrda spremnosti Evropske komisije i međunarodnih finansijskih institucija da finansiraju projekte razvoja putne infrastrukture.
11
info Autoput Bar – Boljare Savremeni Skadar na Bojani Autoput Bar – Boljare koji je počeo da se gradi nakon što je svečano obeležen početak radova uz prisustvo premijera Hrvatske, Srbije i Crne Gore ni nakon tri godine nije mrdnuo iz Gornjih Mrka. Međutim, Ministarstvo pomorstva i saobraćaja Crne Gore saopštilo je da će njegova izgradnja početi iduće godine. Izabrani konsultant, kako se očekuje, počeće sa radom u januaru 2012. godine i imaće rok od pet meseci za pripremu tehničke studije o opcijama za realizaciju projekta. Vlada Crne Gore veoma optimistički je ušla u projekat gradnje autoputa Bar-Boljare. Realizacijom tog posla stoleća, tvrdilo se, trebalo je da se promeni slika zemlje i život ljudi duž trase zamišljenog puta dugog 170km. “Samo čovek koji živi u bespuću zna od kolikog je značaja put”, navodilo se u zvaničnim dokumentima crnogorske vlade uz citiranje reči Petra II Petrovića Njegoša: “Onaj ko ne putuje, taj i ne živi”. Elan kojim se pristupilo poslu, još u vreme ekonomskog buma, nisu, međutim, pratile aktivnosti na terenu. Jer, pregovori vlade sa pobednicima na tenderu jedan za drugim propadali su. Najpre, hrvatskom konzorcijumu na čelu sa preduzećem Konstruktor iz Splita nije uspelo da obezbedi bankarske garancije za projekat. Zatim je na red došao grčko-izraelski konzorcijum Aktor-HCH koji je tvrdio da, samo ako dobiju posao, novac uopšte nije problem.
Ponuda je glasila: 64 kilometra autoputa Crnu Goru bi koštalo skoro milijardu i 600 miliona eura, pa bi Crna Gora dobila najskuplji autoput na svetu, jer bi svaki njegov kilometar koštao 25 miliona evra. Iako su se razmetali da nemaju problema sa finansijama, iz konzorcijuma Aktor-HCH je, kada je trebalo dostaviti garancije, stiglo samo Pismo o namerama uz zahtev za novo produženje roka.
i da Bar ima velike komparativne prednosti, za nekoliko godina te prednosti će se istopiti jer se Bar ne naslanja ni na jedan put, a luka Drač će se naslanjati na stranu Hrvatske. Imate Ploče, luku koja vas direktno vodi sa trasom do Zapadne Evrope”, naveo je.
Pad vrednosti građevinskih radova u Sloveniji Državni zavod za statistiku Slovenije objavio je da su prošle godine obavljeni građevinski radovi u vrednosti od 2,4 milijarde evra što je za 16% manje nego pre dve godine. Vrednost radova na stambenim zgradama je, prema saopštenju Zavoda, pala za više od 39%, najviše na višespratnicama, gde je obavljeno za 47% manje građevinskih radova.
Tender je potom i zvanično proglašen propalim, a Vlada je, uprkos sugestijama dela domaće stručne i političke javnosti, ali i važnih međunarodnih finansijskih institucija i dalje pokušavala da do cilja stigne prečicom, odnosno, da umesto raspisivanja novog tendera, sklopi posao sa kineskom EXIM bankom, koja je ispostavila neprihvatljive zahteve.
Ukupna vrednost građevinskih radova u Sloveniji iznosila je: • 2006. god. - 2,4 milijarde evra • 2007. god. - više od 2,9 milijardi evra • 2008. god. - nešto manje od 3,6 milijardi evra • 2009. god. - manje od 2,9 milijardi evra Prošle godine, vrednost građevinskih radova je na nestambenim objektima pala za 3%, ali je vrednost na garažnim objektima porasla za 234%, na sportskim dvoranama za 110% i na muzejima i bibliotekama za 37%.
Početkom novembra, direktor crnogorske Agencije za promociju stranih investicija Petar Ivanović ocenio je da bi za Crnu Goru bilo bolje da je gradila jadransko-jonski autoput, za koji je, od američke firme Behtel, Crna Gora dobila relevantnu ponudu i koji ne bi bio građen u javno-privatnom partnerstvu, za koji je Ivanović rekao da predstavlja model koji je svugde propao. “Država bi se, po Behtelovoj ponudi, značajno zadužila, ali pod povoljnim uslovima, a korist bi bila višestruka”, rekao je Ivanović. “U Albaniji imate već blizu 100km autoputa. To je plan: da se do 2013. godine kompletan autoput završi od luke Drač do Prištine. Koliko god to nama izgledalo čudno
Nova termoviziska kamera TESTO 882 SVA OPREMA ZA MERENJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI NA JEDNOM MESTU Nova termoviziska kamera testo 882 sa 320x240 piksela – još jasnije slike. Sa 76.800 temperaturnih mernih tačaka videćete svaki detalj iz daljine. Više informacija na: www.testo.rs Bulevar Mihaila Pupina 6, 11070 Novi Beograd tel/fax: 011/31-21-741, 011/31-21-755 | e-mail: office@testo.rs 12
PRODAJA | SERVIS | ETALONIRANJE
> Gradnja > Keramika > Lepljenje > Farbanje > Fasade
MUREXIN d.o.o Radojke Lakić 24 11000 Beograd - Zvezdara Tel/Fax.: +381 11 24 22 133
info Pogibeljni putevi u BiH Prema istraživanju EuroRAP - European Road Assessment Programme (Evropski program za ocenjivanje puteva) više od 51% magistralnih puteva u Bosni i Hercegovini izrazito je rizičan. Na putevima u BiH mogućnost pogibije veća je čak 2-3 puta nego na bilo kom evropskom putu, tvrdi Džon Doson (John Dawson), predsednik EuroRAP. Prema procenama, ako u narednoj deceniji ne bude potpune rekonstrukcije ili izgradnje novih puteva, u budućnosti bi se broj stradalih u saobraćajnim nesrećama na putevima u BiH mogao povećati. Poseban oprez, upozoravaju rezultati ovog istraživanja, potreban je vozačima na crnim deonicama: • Gorica - Grude • Buna - Stolac - Hutovo - Neum • Šuica - Posušje - Široki Brijeg - Mostar • Ljubuški - Tasovčići • Šujica - Livno - Kazanci. Istraživanje je istovremeno pokazalo da su najsigurniji magistralni putevi u BiH: • Kaonik - Blažuj • Doboj - Maglaj • Strmica - Bosansko Grahovo • Prača - Mesići • Glavica - Baraći. JP Putevi RS trebalo bi da vrše popravke čim se uoče propusti, da više vode računa o garantnim rokovima koje daju izvođači radova na putu, a da nadzorni organi treba da budu stroži. “Ima slučajeva de se cela saobraćajnica rekonstruiše ili asfaltira, a da se nadzorni organi retko pojave”, kaže Milenko Jaćimović, predsednik Udruženja za unapređenje i bezbednost saobraćaja Srpske. Problem sa kojim se vozači u BiH svakodnevno susreću jesu ulegnuća i rupe koje se pojavljuju prilikom radova i raznih prekopavanja, a posledica su, pre svega, nekvalitet nog presvlačenja kolovoza asfaltom. Svaki od puteva je pod garancijom nakon završetka radova, rekonstrukcije ili izgra-
dnje putne mreže, navode u JP Putevi RS koje upravlja sa 4.191.125km magistralnih i regionalnih puteva. Na osnovu EuroRAP metodologije, većina puteva u BiH pripada putevima visokog ili srednjeg rizika koji su 2-3 puta opasniji od puteva u većini evropskih zemalja. Prema analizama prikupljenih podataka, utvrđeno je da 68 deonica dvokolovoznih puteva, tj. 56,2% ili 1.055,90km pripada deonicama visokog rizika, drugim rečima postoji veća mogućnost da se dese nesreće sa fatalnim ishodom na ovim deonicama. Putevima visokog srednjeg rizika pripada 27 analiziranih deonica dugih 493,55km; srednjeg rizika je deset deonica dužine 152km, dok je samo deset deonica dužine 196km označeno ovim istraživanjem kao put kategorije niskog rizika, tj. kao putevi na kojima je mali rizik od saobraćajnih nesereća.
Prvi samit energetskih menadžera Centralno evropski forum za razvoj – CEDEF je 14. decembra 2011. u Vršcu održao Prvi Samit energetskih menadžera, uz institucionalnu podršku Vlade Republike Srbije, a u saradnji sa Agencijom za energetsku ef ikasnost RS, Pokrajinskim sekretarijatom za energetiku i mineralne sirovine AP Vojvodine, opštinom Vršac, kompanijama Global Intercontinental Utilities BGD, Henkel Ceresit, Würz Energy, Vaillant, Volksbankom i brojnim energetskim menadžerima. Cilj Samita, koji je otvorila Verica Kalanović, potpredsednica Vlade RS za privredni i regionalni razvoj, bio je da poveže energetske menadžere gradova, opština i industrije iz Srbije kako bi razmenili iskustva i predstavili aktuelne i buduće projekte iz oblasti energetske efikasnosti. Tom prilikom formirana je i Mreža energetskih menadžera Srbije MEMS, koju je pokrenuo CEDEF kao nastavak aktivnosti na jačanju kapaciteta energetskog menadžmenta, a u cilju ostvarivanja dalekosežnih rezultata od interesa za primenu ukupne energetske strategije Srbije.
Memorandum o osnivanju MEMS-a potpisali su predstavnici: Agencije za energestku efikasnost RS, Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine AP Vojvodine, Privredne komore Srbije, Stalne konferencije gradova i opština, fakulteta sa Beogradskog, Novosadskog, Niškog i Kragujevačkog Univerziteta, kao i veliki broj energetskih menadžera gradova i opština, industrije, transporta i javno-komunalnih preduzeća.
Poslovanje i izdavanje građevinskih dozvola u Srbiji U Izveštaju o uslovima poslovanja za 2012. (Doing Business) Svetske banke i Međunarodne finansijske korporacije navodi se da je Srbija po uslovima poslovanja 183 zemlje pala za četiri mesta na 92. poziciju. Sa tom pozicijom, Srbija bez Kosova našla se na začelju u poređenju sa zemljama EU, ali i regiona. Srbija je sprovela reforme u domenu upisa nepokretnosti uvođenjem ubrzane procedure i u domenu rešavanja nesolventnosti. Po upisu nepokretnosti, Srbija se tako našla na 39. mestu, sa šest procedura, trajanjem od 11 dana i troškom od 2,8% vrednosti nepokretnosti, a prošle godine bila je na 100. poziciji. Najslabija tačka i dalje su građevinske dozvole, gde je Srbija, u izostanku reformi od prošle godine, na 175. mestu - za sticanje građevinske dozvole potrebno je 279 dana,
Lider u racionalizaciji troškova električne energije
www.avalon.rs 14
info 19 procedura, a trošak je 16 BDP po stanovniku. Poražavajuće je što se građevinska dozvola teže dobija u samo osam zemalja sveta. Primena zakonskih propisa o izdavanju građevinskih dozvola značajno je uticala na pad građevinske aktivnosti u zemlji, ocenjuju članovi Srpskog poslovnog kluba Privrednik, a usled toga, kompletna građevinska delatnost već dve godine snosi ozbiljne posledice.
svelo na 160 dana, Saša Simić, predsednik Granskog sindikata građevine, industrije građevinskog materijala, drvne industrije i putne privrede Nezavisnost rekao je za dnevni list Danas: “Procedura za dobijanje građevinskih dozvola je zaista smanjena. U zakonodavnom smislu tu je svakako došlo do pomaka, međutim, u praksi se stvari nisu pomerile sa mrtve tačke, odnosno delimično su se i pogoršale.” Simić objašnjava: “Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku iz septembra, broj izgrađenih stanova smanjen je u odnosu na isti period prošle godine za 38,5%. Prema tome, ne možemo da konstatujemo da je zabeležen pomak. Do napretka je svakako došlo kada je reč o projektima od nacionalnog značaja, odnosno u izgradnji mostova, obilaznica i slično. Međutim, te objekte uglavnom rade strane kompanije, tako da se ne može reći da srpska građevinska industrija ubira značajnije prihode u toj oblasti”.
energeto® Sinonim za kvalitet i energetsku efikasnost kod prozora
Završen most na Savi kod Obrenovca Svi znaju da se friziraju podaci o broju izdatih dozvola i da se barata sa 100 puta većim ciframa od realnih. U mnogim gradovima se tvrdi da građevinska dozvola može da se dobije za osam do deset dana, ali to je varljivo vreme jer brojnu dokumentaciju na osnovu koje se podnosi zahtev za njeno izdavanje treba pripremiti. Oliver Dulić, ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja izjavio je da je prosečno vreme za izdavanje građevinskih dozvola u Srbiji 160 dana, a ne 280 dana, kako se navodi u izveštaju Svetske banke o uslovima poslovanja. Dulić je napomenuo da je “Svetska banka nesumnjivo koristila stari zakon i procedure iz starog zakona kada je ocenjivala Srbiju”. Ministar Dulić je rekao da prilikom procenjivanja nije uzeto u obzir ni da je od 2008. smanjen broj procedura neophodnih za dobijanje građevinske dozvole sa 27 na trenutnih 16, ni smanjena cena građevinske dozvole. Navodi da se resorno ministarstvo suprotstavilo izveštaju Svetske banke, koji je urađen “aljkavo”, jer je “želeo da zaštiti Srbiju”. “Izveštaj Svetske banke čitaju investitori koji žele da dođu u Srbiju i kada vide takav podatak, verovatno ustuknu ili razmisle da li bi došli”, smatra Dulić. Primena novih, bržih i lakših procedura za izdavanje dozvola, prema njegovim rečima, zavisi pre svega od lokalnih samouprava. Povodom tvrdnji ministra Olivera Dulića da se posle donošenja novog Zakona o planiranju i izgradnji prosečno vreme za izdavanje građevinskih dozvola u Srbiji sa 280
Most na Savi kod Obrenovca, vredan 1,5 milijardi dinara, koji su zajednički izgradili Grad Beograd i Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja pušten je u saobraćaj 1. decembra. Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda naglasio je da je taj most jedan od najznačajnih projekata, pored mosta na Adi. “Čelični deo mosta preko reke dugačak je 442m, na surčinskoj strani je izgrađena prilazna rampa dužine 180m, što čitavu konstrukciju mosta čini dugom 622m”, naveo je Đilas prilikom obilaska mosta.
energeto® 8000 | foam inside Most na Savi, između Obrenovca i Surčina, počeo je da se gradi 1994. godine, a radovi su obustavljeni tri godine kasnije, da bi se početkom 2011. nastavili. Most kod Obrenovca, koji je jedini od Šapca do Ostružnice, širok je 14,5m, ima dve saobraćajne trake, trotoare na obe strane i dva pojasa za instalacije i infrastrukturu i deo je tzv. Sremske gazele koja će od mosta voditi do petlje Dobanovci na autoputu.
Uf-vrednost od 0,82 W/m²K Uw-vrednost od 0,61 W/m²K raspoloživo u mnogobrojnim dekorima
www.aluplast.eu ili 011 30 70 328
15
info Novi zakoni SkupĹĄtina Srbije usvojila je 22. novembra Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, izmene Zakona o odrĹžavanju stambenih zgrada i Zakon o komunalnim delatnostima.
Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama treba da podstakne javno-privatno partnerstvo i privuÄ?e domaće i strane investitore i banke da uÄ?estvuju u finansiranju projekata od opĹĄteg interesa. Kroz takvo partnerstvo trebalo bi da se sprovedu infrastrukturni projekti koji na izgradnju Ä?ekaju godinama, a koji se odnose na modernizaciju putne i komunalne infrastrukture i pruĹžanja usluga od javnog znaÄ?aja, za ĹĄta je neophodno privući privatne investicije. Novi zakon, koji uvodi mogućnost javnoprivatnog partnerstva, omogućiće lokalnim samoupravama da projekte na svojoj teritoriji sprovedu i bez ukljuÄ?ivanja Vlade, a cilj zakona je uspostavljanje dugoroÄ?nog part nerskog odnosa javnog i privatnog sektora. Javno-privatno partnerstvo moĹže biti ugovorno ili institucionalno, kroz osnivanje zajedniÄ?kog preduzeća koje će sprovoditi odreÄ‘ene projekte. Zakon uvodi novi mehanizam investiranja izmeÄ‘u javnog i privatnog partnera i omogućava viĹĄe modela povezivanja. MeÄ‘u njima je i mogućnost da privatni investitor svojim sredstvima izgradi ĹĄkolu ili obdaniĹĄte, a lokalna samouprava da plaća naknadu i da se nakon odreÄ‘enog vremena ti objekti vrate lokalnoj samoupravi.
UtvrÄ‘eno je da će za projekte od nacionalnog znaÄ?aja biti zaduĹžena Vlada Srbije, a za one koji su od lokalnog znaÄ?aja - lokalna samouprava. Izmene Zakona o odrĹžavanju stambenih zgrada predviÄ‘aju da skupĹĄtina stanara, glasovima većine od ukupnog broja Ä?lanova, donosi odluke o izvoÄ‘enju radova na sanaciji ravnog krova i pretvaranju zajedniÄ?kih prostorija u stan.
Gazela puĹĄtena u saobraćaj Svih ĹĄest traka na mostu Gazela otvorene su za saobraćaj 12.11. uveÄ?e. “To je bio vrlo zahtevan projekat, jer nije bila reÄ? o rehabilitaciji već rekonstrukciji mosta, u koji je ugraÄ‘eno viĹĄe od 2.000t dodatnog Ä?elikaâ€?, objasnio je Slavoljub Tubić, pomoćnik generalnog direktora preduzeća Putevi Srbije.
Zakonom o odrĹžavanju stambenih zgrada do sada je bilo predviÄ‘eno da se odluke o radovima donose uz saglasnost vlasnika stanova i drugih posebnih delova zgrade kojima pripada viĹĄe od polovine ukupne povrĹĄine. Ustavni sud Srbije je 20. aprila ove godine utvrdio da ta odredba zakona nije u sagasnosti sa Ustavom Srbije. Zakon o komunalnim delatnostima bi trebalo da omogući privatne investicije i bolje uslove za poslovanje u toj oblasti. PredlagaÄ? zakona je naveo da će taj propis omogućiti transprentan i jednostavan ulazak privatnog kapitala kroz javno-privatno partnerstvo. Komunalnu delatnost vodosnabdevanja, trolejbuski prevoz i groblja moći će da obavljaju samo javna preduzeća ili privred na druĹĄtva u kojima je većinski vlasnik sa najmanje 51% kapitala drĹžava ili lokalna samouprava, dok će sve ostale komunalne delatnosti moći da budu poverene drugim privrednim druĹĄtvima. Komunalnu delatnost mogu obavljati javna preduzeća, privredno druĹĄtvo, preduzetnik ili drugi privredni subjekt, precizirano je zakonom. Novi zakon će omogućiti razvoj i investicije u one sektore u kojima je situacija loĹĄa. To se odnosi na preÄ?iťćavanje otpadnih voda, kanalizacionu mreĹžu, upravljanje otpadom i vodosnabdevanje. Propisani su i kriterijumi na osnovu kojih se odreÄ‘uju cene komunalnih usluga, ĹĄto do sada nije postojalo.
Tubić je naglasio da je most Gazela saobraćajna Ĺžila kucavica Beograda i da taj most dnevno preÄ‘e oko 160.000 vozila naglaĹĄavajući da je austrijsko preduzeće Strabag sa domaćom Mostogradnjom, kao podizvoÄ‘aÄ?em, kvalitetno uradilo posao. Tubić je naveo da će radovi na rekonstrukciji Gazele biti nastavljeni ispod mosta do februara, kada će most biti potpuno obnovljen.
Najava izgradnje obilaznice i tunela kroz Fruťku goru Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić najavio je sredinom decembra da će u prvoj polovini naredne godine krenuti izgradnja obilaznice oko Iriga i tunela kroz Fruťku goru. U toku je izrada projektne dokumentacije i traŞenje investitora, a postoji i interesovanje stranih investitora za ulaganje u taj projekat.
UĹĄuĹĄkajte svoj dom...
t ."5&3*+"-* ;" 4676 (3"%/+6 t 10,3*7,& * 130;03* t ."Ă€*/& * "-"5* t )*%30*;0-"$*+" t -".*/"5/* 10%07* t ,&3".*," * 4"/*5"3/" 013&." t %37&/" (3"ĂĽ" t '"4"%/* ."5&3*+"-* t 5&3.0 * ;76ĆŽ/" *;0-"$*+" t 0(3&7 #3*,&5* * %370 16
t F NBJM PGGJDF!UFSNPEPN ST t XXX UFSNPEPN ST
info Inače, problem Irižana s tutnjanjem vozila – čak 20.000 dnevno – kulminirao je od kada su zbog radova na putu Novi Sad– Inđija vozila preusmerena na ovaj, inače najfrekventniji srpski put. Od pomenutih 20.000 vozila, čak oko 8.000 su teški kamioni koji prolaskom ovim putem izbegavaju naplatu putarine. Prosta matematika je pokazala - da su svi teški kamioni koji su prošli kroz Irig samo u prethodne tri godine platili putarinu, to bi bilo dovoljno novca da se izgradi i obilaznica oko Iriga i tunel kroz Frušku goru, što je nekoliko miliona evra. Idejno rešenje obilaznice oko Iriga i tunela kroz Frušku goru postoji još od 23. decembra 1982. godine kao diplomski rad Dušana Sekulskog na Građevinskom fakultetu u Beogradu. “Ovaj deo puta je veoma značajan jer je to deo pravog koridora sever–jug, na kojem saobraćaj treba da se odvija nesmetano, a u Srbiji od ideje do realizacije ne može da dođe ni nakon gotovo 30 godina. Sa stručnog aspekta, sve je ovo veliko razočarenje i struka je veoma degradirana, a ljudi koji danas predstavljaju struku treba da budu iz nje izbačeni. Potresno je to koliko ljudi ovde imaju ignorišući stav prema svemu što im se događa”, razočaran je dr Sekulski. Jarboli
Težak položaj građevinara U Srbiji je ove godine bez posla ostalo između pet i šest hiljada građevinara, a trend pada građevinske aktivnosti biće nastavljen i u 2012. godini. Predrag Peruničić, direktor Inspektorata za rad izjavio je da, prema njegovim procenama, u Srbiji 20% od ukupnog broja radnika radi na crno naglašavajući da je broj ovih radnika veći nego prošle godine. Problem, kako on kaže, predstavljaju i fantomska preduzeća koja nisu prijavljena, a zapošljavaju od 30 do 50 ljudi. U takvim slučajevima Inspekcija rada nije nadležna. Predsednik Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Duško Vuković kaže da se “skoro svake godine za oko 5% smanji broj građevinara”. On dodaje da je državni program za pomoć građevinarima, sa oko 245 projekata, dao određene rezultate, ali da te mere nisu dovoljne da izvuku iz krize građevinski sektor. U domaćem građevinskom sektoru je, prema njegovim rečima, trenutno zaposleno oko 110.000 radnika. Predsednik sindikata je naveo da, sa druge strane, sve više ljudi radi na crno, da su pla-
Parkirne rampe
Ukrasne ograde
te građevinara sve manje i da ne podmiruju potrošačku korpu. Vuković je kazao da je sindikat uvojio deklaraciju za 2012. kojom se zahteva dalja primena Posebnog kolektivnog ugovora, veća zaposlenost i stimulativne mere za dalju podršku i pomoć građevinskim preduzećima - povoljniji krediti za kupovinu stanova i stvaranje uslova za njihov nastup u inostranstvu. Vuković je kazao da bi u 2012. na javnim nabavkama poslove trebalo davati poslodavcima koji primenjuju Kolektivni ugovor i podržavaju sindikalno delovanje, obezbediti mere za smanjenje rada na crno i formirati posebno ministarstvo za građevinarstvo. Država je ove godine pokušala da pomogne građevincima tako što je finansirala gradnju infrastrukture, stanova za tržište i za socijalno ugrožene, tako da je na 250 gradilišta angažovano 85.000 radnika. Naredne godine država će građevincima pomoći sa 17 milijardi dinara. Bitno je da država pomaže građevincima, čak i kad je i drugima teško, jer kako nadležni kažu, tu na svaki uloženi dinar dolaze tri dinara investicija u druge delove privrede, a novo radno mesto povlači četiri novozaposlena radnika. Pritom, građevina se u krizi pokazala kao najranjivija - za tri godine u svetu je bez posla ostalo pet miliona građevinskih radnika. Samonosive kapije
www.legi.rs
Tel: Mob:
+381 11 800 14 07 +381 11 800 16 73 +381 60 54 55 002
11194 Rušanj - Beograd Novo Naselje 10 office@legi.rs
UVEK KORAK ISPRED DRUGIH Specifičnost LEGI dizajna pruža maksimalnu stabilnost i sigurnost našim proizvodima u najrazličitijim sredinama. Upotrebom specijalne tehnologije (sve ogradne konstrukcije su toplo pocinkovane po DIN EN ISO 1461 evropskoj normi, i po želji plastificirane) omogućena je garancija na zaštitu protiv korozije do 20 godina. Za sve vrste ograda nudimo odgovarajuće kapije: jednokrilne, dvokrilne, klizne i samonosive. Po potrebi možemo ugraditi i motorizaciju za kapije. U našoj bogatoj ponudi možete pronaći gabione, parkirne rampe, jarbole, pocinkovane rešetke, stepeništa, žicu, žičane proizvode, itd. Sa kompletnom ponudom možete se upoznati putem našeg sajta ili nas lično posetite. e-mail: office@legi.rs
17
http://www.legi.rs
info Američki univerzitet na mestu niške kasarne Američka kompanija Clean earth capital kupila je zemljište nekadašnje kasarne Bubanjski heroji u Nišu po početnoj ceni od oko 1,5 miliona evra. Prema najavi direktora i suvlanika Filipa Harolda Beja (Philip Harold Bay), na površini od nešto više od 15ha planira se izgradnja hotela, šoping mola, univerziteta i stambenih zgrada, a izgradnja celog kompleksa trajaće između 8 i 10 godina. On je dodao da će oko 50% cele površine biti iskorišćeno za stanogradnju. “Univerzitet o kome govorim će se baviti primenjenim naukama, elektronikom, projektovanjem. Imaćemo apartmane za prodaju i za iznajmljivanje. Nećemo graditi luksuzne stanove u prvih šest godina, fokus će biti na srednjoj klasi. U okviru kompleksa će svakako biti i stanova namenjenih iznajmljivanju studentima”, objasnio je Bej. Za sada se ne zna precizno kada će otpočeti izgradnja, ali prema planovima investitora, u naredna dva meseca trebalo bi da bude izrađen master-plan.
zaboraviti na pomenutih 21.000m2 stambenog prostora što, kada se pretvori u novac, pokazuje da je kompleks, zapravo, prodat za čak 16 miliona evra”, kaže gradonačelnik Niša, Miloš Simonović, podsećajući kako treba uračunati i najmanje desetak miliona evra od naknade za gradsko građevinsko zemljište, te činjenicu da će na realizaciji ovog projekta raditi stotine lokalnih neimara. Grad Niš je od Ministarstva odbrane zemljište dobio bez naknade, a zauzvrat, Vojsci Srbije predaće oko 300 stanova. Ukoliko ih investitor ne izgradi, po slovu Ugovora, biće aktivirana pomenuta bankarska garancija na deset miliona evra.
Koridor 10 Prvog dana novembra, nakon obilaska radova na izgradnji obilaznica oko Dimitrov grada, novi šef programskog tima Svetske banke zadužen za Balkan Baher El Hefnevi (Baher El-Hifnawi) izjavio je da bi Srbija trebalo da ubrza izgradnju istočnog kraka Koridora 10, od Niša do bugarske granice. On je naglasio da je putni Koridor 10 prioritetan za evropske integracije Srbije.
Clean earth capital Serbia, preduzeće koje je formalno kupilo kasarnu, registrovano je u Nišu sredinom novembra, a u vlasništvu je Clean earth capital sa sedištem u Kaliforniji, SAD. Kako je novinarima pojasnio Filip Harold Bej, reč je o “mešovitom američkoevropskom kapitalu”. Na konkurs koji je Grad Niš raspisao za prodaju zemljišta nekadašnje kasarne pristigle su dve ponude, ali je komisija u startu odbacila jednu jer “nije poslata na pravu adresu”, niti je bila navedena katastarska parcela za koju se dostavlja ponuda. Početna cena na konkursu bila je 1.014 dinara po kvadratnom metru, dok je Clean earth capital kupio po ceni od 1.020 dinara. “Stvarna cena daleko je veća od 153 miliona, što mnogi kritičari prećutkuju. Jer, ne treba
biti završen do aprila kao što je planirano. Austrijska Alpina kasni s radovima oko dva do tri meseca.
Alpina, koja gradi obilaznicu oko Dimitrovgrada i autoput od bugarske granice do Pirota, neće uspeti do aprila sledeće godine, kako je ugovoreno, da završi ove dve deonice. Zoran Kostić, tehnički direktor ove austrijske kompanije, kaže da je septembar realan rok za završetak. On kaže da je ovo preduzeće najviše problema imalo sa nerešenom eksproprijacijom, sa fundiranjem i podzemnim vodama, a uzrok kašnjenja je i arheološko otkriće rimskog puta Via Militaris. Alpina je, kako bi ubrzala radove, sada angažovala 600 radnika i 120 kamiona. Mihajlo Mišić, direktor preduzeća Koridori Srbije kaže: “Oni sada rade onako kako mi to očekujemo. U jednom trenutku sam se iznenadio vezano za broj radnika i za sve aktivnosti na gradilštu”. Grčka preduzeća grade krak Koridora od Niša prema makedonskoj granici, koji se finansira iz Helenik plana. U vezi sa njihovim radom, Mišić kaže: “Ja ne mogu da kažem da li će Grci da ispoštuju rokove ili ne, i Aktor i Terma su ozbiljne firme iza kojih stoje bankarske garancije. Kriza koja je u Grčkoj budi nedoumicu da li će oni završiti ovaj posao ili ne”. U Koridorima Srbije kažu da je rano govoriti o prekoračenju rokova za ovu deonicu budući da se grčka firma Aktor obavezala da 7,5km autoputa od Donjeg Neradovca do Srpske Kuće sagradi za osam meseci.
Izgradnja severnog kraka Koridora 10 od Beograda do Horgoša je, sredstvima iz budžeta, posle velike kampanje i uz mnogo problema, privedena kraju. Međutim, iako je novac obezbeđen od Svetske banke i iz grčkog kredita, radovi od Niša do Dimitrov grada i od Niša do Preševa kasne. Istočni krak Koridora, prema Dimitrovgradu, neće
Evropska investiciona banka i Srbija pot pisale su 7. decembra ugovor o bespovratnom kreditu od tri miliona evra za završetak projekata na saobraćajnom Koridoru 10 kroz Srbiju, saopštila je EIB. U saopštenju se navodi da će biti obezbeđena tehnička podrška za izgradnju deonice od 83,4km autoputa između Niša i Dimitrovgrada, za izgradnju 74,1km autoputa od Leskovca do granice sa Makedonijom, kao i završetak sekcija A i B obilaznice oko Beograda.
Tršćanska 21 11080 Beograd-Zemun tel/fax: 011 307 74 26 011 316 95 71 011 316 95 72 mob: 064 864 83 07 e-mail: office@gates.co.rs www.gates.co.rs
18
• Segmentna industrijska i garažna vrata • Industrijske konzolne klizne kapije • Automatizacija svih vrsta kliznih kapija • Automatska senzorna vrata • Automatske rampe i stubići • Kontrola pristupa i parking sistemi
info Tzv. Koridor 11 Srbija ne odustaje od izgradnje autoputa koji će je povezati sa Crnom Gorom. U realizaciji ovog projekta očekuje se pomoć Azerbejdžana i Turske, koji će sa po 300 miliona evra kreditirati izgradnju dela autoputa. Bar tako piše u predloženom Zakonu o budžetu za narednu godinu, kojim su predviđene državne garancije. Autoput Beograd - južni Jadran ključna je deonica Koridora 11. Predstavlja drumsku vezu između dve države, a istovremeno povezuje luke na Jadranu sa lukama na Dunavu i dalje sa celom mrežom panevropskih koridora. To će ujedno biti i najkraća veza Mađarske i Rumunije preko Srbije i Crne Gore sa južnom Italijom i Albanijom. Projekat izgradnje autoputa je star više od tri decenije, a tek u avgustu prošle godine otvoreno je prvo gradilište na deonici od Uba do Lajkovca u dužini od 12,5km. Trebalo je da radovi budu završeni do 26. decembra ove godine, ali zbog problema u Preduzeću za puteve Beograd, koje je deo domaćeg konzorcijuma, taj rok je probijen. Sredinom decembra ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić izrazio je zadovoljstvo dinamikom kojom se obavljaju radovi. Mrkonjić je na gradilištu u Nepričavi rekao da je ispunjeno obećanje koje su u novembru dali on i predsednik Boris Tadić, prilikom obilaska radova, da će izgradnja te deonice autoputa biti ubrzana, uz angažovanje većeg broja radnika. Inače, dužina trase od Beograda do Bara je 423km - 258 na teritoriji Srbije i 165 u Crnoj Gori. Prema procenama projektanata, ukupna vrednost radova je oko 4,9 milijardi evra - na srpskom delu 2,4, a na crnogorskom 2,5 milijardi evra. Trasa autoputa je poznata. Od Beograda pun profil vodi preko Obrenovca, Lajkovca, Ljiga, Požege, Arilja, Peštera, Berana, Podgorice do Bara. Sporan je, međutim, još samo ulazak autoputa u Beograd, jer je Sava podelila projektante. Republička reviziona komisija još nije odlučila da li će trasa u Beograd ući levom ili desnom obalom Save. Ipak, smatra se da će biti usvojena varijanta koja ide levom obalom da bi se izbegli ogromni troškovi saniranja klizišta Umka i Duboko. Na delu od Beograda do Boljara (granica sa Crnom Gorom) predviđene su dve računske brzine, od 100km/h za brdovit i planinski teren, do 120km/h na ravničarskim deonicama. Prognozirano saobraćajno opterećenje za 2020. godinu je od 30.000 do 40.000 vozila na dan. Na autoputu će biti izgrađeno 250 mostova, 62 tunela, 13 denivelisanih
raskrsnica i jedan granični prelaz. Ministar Mrkonjić je kazao da je ukupna vrednost radova na dve deonice - od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga, oko 250 miliona evra.
Kasni izgradnja Žeželjevog mosta Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu upozorio je sredinom decembra da gradnja Žeželjevog mosta kasni pola godine, a Železnice Srbije tvrde da odgovornost za snose izvođači radova - firme Azvi, Tadei i Konsaldi iz Španije i Italije.
CAME AUTOMASTSKI SISTEMI
Klizne kapije | Krilne kapije | Parking prostori Kontrola pristupa | Parking sistemi Automatska vrata
URBACO Automatski potapajući stubovi
BREDA
Segmentna vrata | Folding vrata Zaštitne gume i utovarne rampe
ROLLING CENTER Okov za kapije i vrata
FLASH
Proizvodnja | Servis
“Na Žeželjevom mostu se sa radovima kasni šest meseci. Ugovori sa izvođačima, španskim i italijanskim firmama Azvi, Tadei i Konsaldi potpisani su još u januaru 2011, na osnovu idejnog projekta i tzv. Žutog fidika i oni su bili obavezni da u roku urade glavni projekat”, rekao je Mrkonjić prilikom obilaska gradilišta. Ministar je u saopštenju naveo da projekat još nije završen iako je rok bio u julu, “tako da se, uprkos svim dosadašnjim upozorenjima, sa radovima kasni već šest meseci”. Na taj način je, prema izjavi Mrkonjića, ugrožen ugovoreni rok za završetak izgradnje, novembar 2013. godine, “što finansijeri izgradnje nisu smeli da tolerišu”. Finansiranje izgradnje mosta realizuju Evropska komisija i Železnice Srbije. “Postoji evidentno kašnjenje u realizaciji projekta izgradnje Žeželjevog mosta preko Dunava na železničkom Koridoru 10 ”, navodi se u saopštenju i podseća da su firme - izvođači radova glavni projekat predale 7. decembra, što je znatno kasnije od ugovorenog roka. Ipak, ističu da kašnjenje izvođača sa predajom glavnog projekta za izgradnju mosta ne mora da ugrozi krajnji rok (novembar 2013) ukoliko se pojača dinamika i nađu rezerve u planu realizacije projekta. Železnice Srbije navode da je u toku tehnička kontrola predate dokumentacije, kao i utvrđivanje razloga za kašnjenje predaje glavnog projekta za izgradnju mosta. Posle prihvatanja glavnog projekta steći će se uslovi za prijavu početka izvođenja radova.
19
info Most na Adi - poklon Beograđanima u novogodišnjoj noći Most na Adi biće otvoren za saobraćaj u novogodišnjoj noći, pa će Beograđani već u prvim minutima 2012. godine moći da pređu sa jedne na drugu obalu Save. Građanima će na raspolaganju za početak biti po jedna ulazna i izlazna rampa sa obe strane mosta - na čukaričkoj i novobeogradskoj - dok će u toku naredne godine biti nastavljeni radovi na završetku svih pristupnih saobraćajnica, odnosno pretljama Hipodrom, Radnička i ulica Jurija Gagarina.
Koliko košta most kod Beške? Građane Srbije bi most kod Beške mogao da košta dva i po puta više nego što su ugovorili austrijsko preduzeće Alpine i JP Putevi Srbije. Izvođaču radova koji se pre pet godina obavezao da most izgradi za 37 miliona evra do sada je isplaćeno 43 miliona evra, ali on traži da mu, na ime naknadnih troškova, bude uplaćeno dodatnih 50 miliona evra. Sa druge strane, JP Putevi Srbije procenjuje da ova investicija košta ukupno 52 miliona evra i više od toga ne želi da plati. Direktorka beogradskog predstavništva Alpine Nevenka Sinđić je, pošto nema odobrenje da daje izjave o ceni mosta samo kratko rekla: “Radi se na konačnom obračunu i do kraja godine će se sve znati”.
U početku će preko mosta saobraćati 13 autobusa sa linije 94, a razmatra se i uvođenje kratke mini bus linije koja bi samo služila da preveze građane sa jedne na drugu stranu od Ade do Novog Beograda, najavio je ranije direktor Direkcije za javni prevoz Zoran Šarac. Prema njegovim rečima, uvođenje nove linije koja bi išla od Banovog brda do Novog Beograda biće u opticaju kada se Požeška ulica spoji sa novim mostom. Vozila na liniji 94 kretaće se od Novog Beograda ulicama Ivana Ribara, Jurija Gagarina, Omladinskih brigada, Bulevarom Milutina Milankovića i Proleterske solidarnosti, preko novog mosta, kroz Bulevar vojvode Mišića, ulicom Teodora Drajzera, Bulevarom kneza Aleksandra Karađorđevića do naselja Miljakovac 1, navode u Direkciji. “Ovaj most ne pripada ni vlasti ni opoziciji, već svima koji žive u Beogradu. On je poklon Beograđanima za Novu godinu i zbog toga je najprimerenije da ga oni tačno u ponoć, uz vatromet, šetnjom otvore”, poručio je gradonačelnik Beograda Dragan Đilas. Most na Adi, kao sastavni deo unutrašnjeg magistralnog prstena, dugačak je 969 metara i širok 45 metara, sa pilonom visokim 200 metara. Ima šest saobraćajnih traka, a biće uređena i dva koloseka za metro i dve pešačko-biciklističke staze.
20
Generalni direktor Puteva Srbije Zoran Drobnjak nije želeo da komentariše šta kompanija Alpine traži ističući da nadzorni organ, engleska kuća Skot Vilson (Scott Wilson) treba da utvrdi šta je urađeno i ispostavi konačni račun koliko to košta. Drobnjak priznaje da je ponuđena cena mosta na tenderu bila niska, ali su pravila kreditora, u ovom slučaju Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke, takva da se bira ponuđač koji nudi najnižu cenu radova. Za sekretara Udruženja za građevinarstvo PKS Gorana Rodića, računica je jednostavna: Alpine može da traži para koliko hoće, ali Putevi Srbije moraju da isplate ono što je potpisano ugovorom i kroz anekse ugovora. Izmene projekta sigurno su, kaže Rodić, zahtevale dodatne radove koji su, moguće je, poskupeli izgradnju mosta. Pored toga, poznato je da je Alpine na gradilištu kod Beške imala veliki problem sa klizištem. Nezahvalno je napamet procenjivati, smatra Rodić, koliko je tačno to sve uticalo na cenu mosta. Tokom novembra i Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, nagovestio je da će konačna cena biti viša od ugovorenih 37 miliona. “Ceo posao je svojevremeno licitiran na bazi idejnog, a ne glavnog projekta. A idejni projekat nikad nije dovoljan da bi se precizirala ukupna vrednost radova. Ubuduće, dok sam ja ovde, poslovi se neće ugovarati dok se ne uradi glavni projekat”, izjavio je tada Mrkonjić. Na konferenciji za štampu 20. novembra ministar nije želeo da otkrije koliko je Srbiju koštala izgradnja novog mosta kod Beške, ali je najavio da će cifra biti obelodanjena u naredna dva dana. Do zaključenja ovog broja Builda javnosti nije data ta informacija.
intervju
Provereni kvalitet u srpskim kućama Nemačka firma Hörmann, vodeći svetski proizvođač garažnih i industrijskih vrata, otvorila je poslovnicu u Srbiji olakšala S biji da d bi kupcima k i l kš l putt do d pravog kvaliteta. k lit t Prodaja je organizovana preko dilera, a od sada će proizvodi brže i jednostavnije stizati direktno iz proizvodnih pogona u Nemačkoj Vodeći svetski proizvođač garažnih i industrijskih vrata – nemačka firma Hörmann, nedavno je otvorila filijalu u Srbiji. Na više od hiljadu kvadrata u Surčinu, u neposrednoj blizini autoputa Beograd – Šid, smeštene su poslovne prostorije i magacin. Hörmann proizvodi su i do sada bili prisutni na srpskom tržištu, ali će otvaranjem predstavništva, kako kaže Bojan Simović, direktor filijale Hörmann Serbia, između ostalog, prodaja i distribucija proizvoda biti brža i efikasnija. B.S: Hormann je na našem tržištu već punu deceniju zastupljen preko dilera koji su direktno iz naših fabrika u Nemačkoj uvozili naše proizvode. Zahvaljujući kvalitetu i pouzdanoj funkciji, naši proizvodi su se brzo etablirali na tržištu i pronalazili put do kupaca. Bilo je samo pitanje trenutka kada će Hörmann otvoriti svoju filijalu u Srbiji, a sve sa ciljem da budemo dostupniji kupcima. Build: S obzirom na to da je ime Hormann postalo sinonim za kvalitet, pre svega, industrijskih i garažnih vrata i van granica Evrope, šta donosite na srpsko tržište? B.S: Sa 18 fabrika u Evropi, tri u SAD i dve u Kini, i godišnjim prometom od preko milijardu evra, Hörmann je vodeća evropska kompanija u proizvodnji garažnih i industrijskih vrata, kao i dodatne opreme. Uz to, mnogo naših proizvoda je prijavlje-
Poslovne prostorije sa magacinom prostiru se na više od hiljadu kvadrata: Segmentna vrata - Jedan od Hörmannovih proizvoda
no za evropske patente, a za neke proizvode konkurenciji ni danas nije jasno kako smo uspeli da ih uvedemo u serijsku proizvodnju. Recimo, za pešačka vrata na garažnim vratima koja nemaju prag, posedujemo evropski patent. Slogan firme je „Dobro ime mora da se zasluži“, a mi ćemo ovde, u Srbiji, da potvrdimo i nastavimo tu tradiciju. U kvalitet Hörmann-ovih proizvoda uvereni su kupci na svim kontinentima, a siguran sam da će tako biti i ovde. Build: Vaši proizvodi se nalaze na hiljadama objekata koji predstavljaju svojevrsna remek dela arhitekture. Da pomenemo samo neke od njih: Pasaž Evropa u Hamburgu, fabrika Poršea u Lajpcigu, BMW-a u Minhenu, zgrada Univerziteta u Vajmaru... Šta biste, kao prvi čovek Hörmann-a u Srbiji, izdvojili iz asortimana? B.S: Za industrijska garažna vrata ASR 40 kao i ALR Vitraplan dobitnici smo priznanja Red Dot za 2010. godinu u kategoriji Architektur und Interior Design. Godine 2007. smo dobili priznanje za naš daljinski upravljač HSD 2. Ta nagrada se dodeljuje za izuzetne dizajnerske kvalitete. Kriterijumi su stepen inovativnosti, funkcionalnost i ekološka kompatibilnost. Build: Proizvodnja Hörmann vrata, poznato je u poslovnom svetu, počela je u porodičnoj firmi, i danas je najviše fabrika u Nemačkoj. Kako je organizovana distribucija, konkretno, kako kupci u Srbiji mogu da dođu željene robe? B.S: Prodaja je isključivo preko dilera. To mogu da budu stovarišta građevinskog materijala, firme koje proizvode i montiraju stolariju, kojima su osim sopstvenih proizvoda, potrebna i vrata kako bi mogle da ponude sve iz jedne ruke. Trenutno radimo na proširenju dilerske mreže kako bi put do naših kupaca bio što jednostavniji. Hörmann Serbia sebe vidi kao servis svojim dilerima – radimo na promociji proizvoda, obučavamo njihove montere, posredujemo između njih i naših fabrika u Nemačkoj, obezbeđujemo i kataloge i sve neophodne tehničke informacije, vodimo ih na seminare, a takođe, sa nama imaju priliku da posete i proizvodne pogone u Nemačkoj. www.build.rs
Bojan Simović, direktor filijale Hörmann Serbia
Build: Prava roba nađe svoga kupca, a poznato je da se za kvalitet novac ne štedi. Koliko cene Hörmann proizvoda odgovaraju ovdašnjim tržišnim uslovima? B.S: Raduje me što sve češće upoznajem ljude koji cene kvalitet i koji su svesni zašto naša vrata koštaju malo više nego vrata drugih proizvođača. Ono što odlikuje naše proizvode jeste, pre svega, kvalitet, a ne smemo zanemariti ni funkcionalnost, kao ni dizajn. Porediti cene sa proizvodima drugih proizvođača je prosto nemoguće. To je kao da poredite luksuzni automobil visoke klase sa automobilom neke niže klase. Činjenica je da se investitori, kada su im neophodna vrata koja obavljaju svoju funkciju na duži vremenski period, bez izuzetaka odlučuju za Hörmann. Ipak, prepoznavši želju privatnih lica da povoljno dođu do kvalitetnih garažnih vrata, Hörmann je u celoj Evropi pokrenuo akciju EuropaPromotion 2011, u kojoj se veoma povoljno nude neki naši proizvodi. Build: Vi ste novu eru poslovanja u Srbiji započeli upravo tom akcijom... B.S: Kao i u svim drugim zemljama u kojima je Hörmann direktno prisutan i mi smo pokrenuli akciju Europa-Promotion. U akciju su uključeni određeni modeli garažnih segmentnih vrata u dve boje i dva dezena, ulaznih vrata za kuću u istim bojama i dezenima, kipujuća garažna vrata, kao i motori za klizne i krilne kapije ■
HÖRMANN SERBIA Udarnih desetina 32 11271 Beograd-Surčin Tel: +381 11 8440 821 Mob: +381 62 760 126 info@hormann.rs www.hormann.rs
21
Gradjevinarstvo.rs je jedinstven internet portal za sve koji imaju potrebu za informacijama iz građevinarstva, kao i za sve koji žele da pruže informacije svim činiocima građevinske industrije. Gradjevinarstvo.rs predstavlja izuzetno moćno i nezaobilazno on-line marketinško sredstvo građevinskih kompanija i svih koji su na bilo koji način vezani za građevinarstvo.
PROFIL FIRME Vaše preduzeće će biti predstavljeno logotipom, podacima, proizvodnim programom, opisom delatnosti, fotografijama, video zapisom... Biće istaknuto u svim kategorijama i pri svim pretragama kojima je obuhvaćeno. Objava profila firme uključuje: logotip, adresu, brojeve telefona, broj faksa, e-mail, adresu internet prezentacije, imena kontakt osoba, spisak svih kategorija (proizvodi i usluge), opis delatnosti (proizvodnog programa, reference...), do 6 fotografija, video zapis, linkove ka vestima i tekstovima, prioritetno isticanje Vaše firme u svim kategorijama u kojima se nalazi 120 EUR/godina
PROMO TEKST Izuzetan način za predstavljanje kompanija, proizvoda ili tehnologija. Promotivni tekstovi mogu sadržati prateće fotografije i tabele. Naslov sa linkom ka tekstu se nalazi na početnoj strani kao i u do 3 tematske kategorije. Ovi tekstovi ulaze u sistem pretrage i do njih je jednostavno doći i pretraživanjem ključnih reči na portalu, ali i preko internet pretraživača. 60 EUR/mesec
SPONZORISANI LINK Ovakav način oglašavanja sastoji se u tome da se oglašivačima nudi povezivanje odabranih ključnih reči uz naziv firme, brend ili proizvod čime se doseže maksimalan broj pripadnika ciljnih grupa. Ovaj vid kontekstualnog oglašavanja bazira se na sistemu koji skenira tekst na pojedinoj stranici, pronalazi određene (sponzorisane) reči zakupljene od oglašivača i vizuelno ih ističe. Prelazeći mišem preko tako istaknute reči, korisniku se prikazuje oblačić sa oglasnom porukom oglašivača. Uz ovaj način oglašavanja na portalu sleduje i prikaz banera pri unosu izabrane reči u polje “Pretraga” ili klikom na link te reči (u levom stupcu, na svim stranama). Veličina banera je 468x60 ili 120x600px. 120 EUR/mesec
BANERI Baneri na celom portalu (na vrhu svih strana) Ovi baneri pokrivaju sve kategorije i primenjuju se u slučajevima kada nije potrebno definisati posebnu ciljnu grupu. Baneri su naizmenični. Najviše 2 banera se mogu smenjivati pri otvaranju svake stranice portala (verovatnoća prikazivanja jednog banera je 50%). H1 (468x60)
300 EUR/mesec
H2 (120x60)
200 EUR/mesec
Baneri (fiksni) na početnoj strani (home page) portala Najposećenija strana portala. Sadrži najnovije vesti i tekstove, linkove ka svim kategorijama... HP (120x160)
180 EUR/mesec
HP (120x60)
110 EUR/mesec
Baneri (fiksni) u kategorijama (grupama proizvoda i usluga) portala Oglašavanje u kategorijama omogućava vam da profilišete posetioce portala kojima će biti prikazan vas oglas. Ovde se ubraja i oglašavanje u rubrici vesti, tekstovi, promo tekstovi... K1 (468x60)
90 EUR/mesec
K2 (120x160)
60 EUR/mesec
K3 (120x60)
40 EUR/mesec
K4 (120x600)
100 EUR/mesec
NAPOMENE: za zakup na period od 6 meseci odobrava se popust od 5% • za zakup na period od 12 meseci odobrava se popust od 10% minimalan period zakupa je 3 meseca • PDV (18%) nije uračunat
Zakupom profila, banera i promo teksta (na minimalno 6 meseci) ostvaruje se popust od 40% Paket 1
meseci
puna cena
Paket 2
meseci
puna cena
profil
12
120
profil
12
120
baner K3
6
240
baner K3
6
480
promo tekst
6
360
promo tekst
6
720
ukupno:
720 -40% = 432
ukupno:
1320 -40% = 792
Paket 3
meseci
puna cena
Paket 4
meseci
puna cena
profil
12
120
profil
12
120
baner K3
12
480
baner HP120x60
12
1320
promo tekst
6
360
promo tekst
12
720
sponzorisani link
6
720
sponzorisani link
12
1440
ukupno:
1680 -40% = 1008
ukupno:
3600 -40% = 2160
* Cene su prikazane u evrima, bez PDV-a
promo
Letač - od ideje do realizacije Letač d.o.o. građevinska kompanija, posluje još od davne 1990. godine u poslovima građevinarstva i to u svojstvu investitora, projektanta i izvođača radova, i od tada su izgradili veliki broj poslovnih industrijskih objekata namenjenih tržištu, ali i ostvarili veliki učinak na izgradnji saobraćajnica, kanalizacionih sistema i drugih građevinskih formi.
Outlet centar Inđija
Zahvaljujući profesionalizmu u svim oblastima svoje delatnosti, Letač se na tržištu pokazao kao pouzdan i proveren partner. Njihov rad u procesu poslovanja, od ideje do realizacije, karakterišu kvalitet, pouzdanost u ispunjavanju obaveza i potpuna pravna sigurnost. Naravno, kompanija Letač prati trendove u oblasti u kojoj posluje, tako da iz godine u godinu usavršava sopstvene kadrove, osavremenjuje tehničke kapacitete i edukuje sopstveni menadžment. Ovo je firma koja svojim kapacitetima svakako može odgovoriti svim potrebama tržišta i prihvatiti poslove koji su velikog obima i specifičnih zahteva. Kompanija se već duži niz godina bavi poslovima niskogradnje, ali poslednjih godina može se svakako podiči-
ti i rezultatima koje je postigla na izgradnji kompletnih proizvodno-poslovnih objekata sa celokupnim uređenjem saobraćajnica unutar njihovog fabričkog kruga. Uspeli su da kreiraju jednostavan sistem funkcionisanja koji im pre svega omogućava da pruže njihovim komintentima vrhunsku uslugu uz minimalnu novčanu nadoknadu, u razgovoru sa nama ističu nadležni u ovoj veoma uspešnoj srpskoj kompaniji.
• Technology Park - Mühlbauer Technologies U novembru 2011. godine, u Staroj Pazovi, počeli su sa izgradnjom tehnološkog parka nemačke kompanije Mühlbauer technologies koja se bavi proizvodnjom tehnoloških rešenja, neophodnih za izradu identifikacionih dokumenata visokog stepena bezbednosti.
Aktuelni projekti vezani za 2011. godinu • Fashion Park outlet centar Inđija Resursi kompanije angažovani su na izgradnji prvog Outlet centra u Srbiji. Gradnja centra započela je u maju 2011. godine, a otvaranje prve faze centra od 15.000m² predviđeno je za 1. mart 2012. godine.
Technology Park Mühlbauer Technologies
• Gorenje Home Uspešna saradnja preduzeća Letač sa kompanijom Gorenje se nastavlja izgradnjom proizvodnog pogona za Gorenje Home u Zaječaru. Kompanija Letač je i u 2011. godini opravdala poziciju jednog od lidera na polju izgradnje industrijskih objekata ■
LETAČ Kralja Petra I bb, 22320 Inđija tel/fax: +381 22 560 524 tel/fax: +381 22 510 031 letac@neobee.net www.letac.rs
Gorenje Home
24
www.build.rs
promo
Embosirane i orebrene trake od aluminijuma Visoki ugled, koji Impol Seval ima na domaćem tržištu i među mnogobrojnim kupcima širom sveta, posledica je posebne pažnje koju fabrika posvećuje kvalitetu svojih proizvoda. Kvalitet je prioritet broj jedan u radu Društva Impol Seval a.d. u svim funkcijama i na svim nivoima, jer je to osnovni mehanizam za postizanje zadovoljstva kupaca i realizaciju strateških ciljeva Društva. To se ostvaruje doslednom primenom sistema menadžmenta kvalitetom u skladu sa standardom ISO 9001:2008. Proizvodni program Impol Seval Valjaonice aluminijuma čine sledeće grupe proizvoda (koje najširu primenu imaju u građevinarstvu): • Toplovaljane trake • Toplovaljane ploče • Hladnovaljane trake • Hladnovaljani limovi • Bojene trake i limovi • Embosirane trake i limovi • Orebreni limovi • Finalni proizvodi za građevinarstvo (spušteni plafoni, roletne, solomatik C 80) Predstavljamo vam dva proizvoda Impol Seval-a: embosirane i orebrene trake, kojima je zajednička karakteristika reljefna površina, zbog čega imaju specifičnu namenu.
Embosirane trake Embosirane trake dobijaju se propuštanjem aluminijumske trake kroz gumene valjke sa reljefnom površinom, čime se identična reljefna struktura prenosi na traku. Zbog tako povećane površine i termičkih karakteristika aluminijuma, embosirane trake se primenjuju u rashladnoj tehnici: za unutrašnje oblaganje zamrzivača, rashladnih vitrina i komora. Osim toga, koriste se
Impol Seval Valjaonica aluminijuma a.d. Sevojno, je renomirani evropski proizvođač valjanih proizvoda od aluminijuma i najveći prerađivač aluminijuma u Republici Srbiji.
pri proizvodnji kvarcnih grejalica, ali i toplotnih komora tj. sušara za voće, povrće, lekovito bilje, drvo itd. Zbog svoje dekorativnosti (mogu biti nebojene ili bojene u bojama RAL ton karte) koriste se u građevinarstvu za izradu panela, lamperije, spuštenih plafona i drugih elemenata enterijera (maske za radijatore i sl). Embosirane trake se, takođe, primenjuju za oblaganje kamp-prikolica.
Orebrene trake Orebrene trake dobijaju se valjanjem aluminijumskih traka čeličnim valjcima, čija površina je specijalno obrađena tj. umesto standardne, glatke površine, ovi valjci imaju urezanu teksturu koja može biti različito dezenirana. Pri procesu valjanja aluminijum se utiskuje u narezanu teksturu, tako da se s lica dobija rebrasta površina, dok je traka sa naličja glatka (pošto je donji valjak klasične, glatke površine). Tako dobijena površina trake ima jako izražene protivklizne karakteristike, te se stoga veoma široko primenjuje u oblastima gde je neophodno redukovati klizavost. Orebreni limovi se pre svega koriste u proizvodnji saobraćajnih sredstava (za gazišta i platforme vatrogasnih kola, saniteta, autobusa, čamaca i jahti, železničkih vagona, prikolica za prevoz havarisanih vozila itd.). Osim toga, primenjuju se i pri izradi teretnih liftova, a u građevinarstvu i industriji za izradu stepeništa, mobilnih platformi i skela. U ponudi se nalaze dva dezena orebrenih limova: duet i kvintet. Uverite se u vrhunski kvalietet valjanih proizvoda od aluminijuma kompanije Impol Seval Valjaonice aluminijuma a.d. Sevojno ■
www.build.rs
IMPOL SEVAL VALJAONICA ALUMINIJUMA a.d. Prvomajska b.b. 31205 Sevojno Tel: +381 31 591 100 591 101 591 110 591 120 591 170 591 124 Fax: +381 31 532 962 office@seval.rs www.seval.rs
25
promo
DOW CHEMICALS
- vrhunska izolacija POLYKEM SR d.o.o. iz Beograda je multinacionalna kompanija koja posluje u okviru RAVAGO GROUP. Osnovna aktivnost je zastupanje i distribucija proizvoda Dow Chemicals-a iz programa Building solution namenjenih termoizolaciji i poboljšanju energetske efikasnosti građevinskih objekata. STYROFOAM™ plava, ekstrudirana polistirenska pena – XPS, jeste izolacioni materijal izuzetnih karakteristika, razvijen 1941. godine u fabrici DOW Chemical Company. Zahvaljujući tehnologiji proizvodnje ekstrudiranjem, ploče imaju jednoliku strukturu zatvorenih ćelija. Ova zatvorena ćelijska struktura pruža brojne prednosti prilikom ugradnje: niska vrednost toplotne provodljivosti za dugi period, odlična mehanička čvrstoća, nema kapilarnog upijanja, visoka otpornost na vlagu, postojanost na cikluse smrzavanja i odmrzavanja, dugi rok upotrebe, mala težina i laka obrada, lako se reže jednostavnim alatima, otporna na truljenje i starenje, čista, bez mirisa i ne nadražuje kožu. Ovakve karakteristike omogućavaju ugradnju STYROFOAM™ proizvoda bez zaštite od vlage u posebnim sistemima izolacije kao što su inverzni ravni krovovi, spoljašnji podrumski zidovi, izolacija poda ispod ploče, kao i izolacija protiv smrzavanja u stambenim zgradama i inženjerskim objektima.
DOW je razvio širok spektar izolacionih proizvoda koji odgovaraju specifičnim zahtevima u građevinarstvu i industriji: • Shapemate – za izolaciju spoljnih zidova, podrumskih zidova i serklaža • Roofmate – za izolaciju ravnih i kosih krovova i međuspratnih konstrukcija • Floormate 500, 700 – za izolaciju industrijskih podova i podova sa velikim opterećenjem • Styrofoam LB – za izolaciju PVC i aluminijumskih panela • Styrofoam RTM GV X – za izolaciju hladnjača kamiona i vagona U skladu sa propisom EC 2037/2000 o supstancama koje troše ozonski omotač, DOW je sva svoja proizvodna mesta STYROFOAM-a u Evropi preveo na tehnologiju bez HCFC-a. STYROFOAM™ izolacija od ekstrudiranog polistirena (XPS), proizvod koji je izumeo Dow pre više od 60 godina i koji se redovno specificira za različite građevinske projekte širom sveta, uznapredovala je u smislu energetske efikasnosti, što omogućava ispunjavanje novih zahteva.
Za proizvode STYROFOAM™-a koristi se reciklirani ugljen-dioksid kao glavno sredstvo produvavanja, čime se postiže potencijal globalnog zagrevanja (Global Warming Potential - GWP) manji od pet. Poboljšana termička otpornost proizvoda iz asortimana STYROFOAM™-a dodatno doprinosi energetski efikasnom građevinskom projektovanju, tako što se postiže još bolji učinak izolacije na osnovu postojećih nivoa debljine proizvoda, i tako smanjuje potrebna energija za grejanje i hlađenje. Dow veoma ozbiljno shvata odgovornost koju ima kao pronalazač i predvodnik tehnologije za STYROFOAM™ i nastaviće sa istraživanjima u cilju dodatnog poboljšanja kvaliteta proizvoda koji je postao neizostavni deo energetski efikasne arhitekture. Za sve navedene materijale, Polykem Sr obezbeđuje edukaciju i podršku u projektovanju i ugradnji ■
Počev od 1. januara 2012. godine, Dow Chemicals poboljšava lambdu (λ) proizvoda STYROFOAM™ na 0,002 W/mK Sada je prilikom pripreme specifikacije poznato ne samo da svi proizvodi STYROFOAM™-a pružaju dugoročnu mehaničku čvrstoću i otpornost na vlagu, na koje se računa u mnogim primenama, već i da su celokupni asortiman i opseg debljine proizvoda ROOFMATE™-a i FLOORMATE™-a, napredovali u smislu termičke otpornosti, čime se postiže poboljšana lambda od λ=0,002 W/mK.
26
www.build.rs
POLYKEM SR d.o.o. Dimitrija Tucovića 28/A II sprat 11000 Beograd Tel: +381 11 24 34 856 Fax: +381 11 24 58 093 a.seferovic@polykemsr.co.rs
promo
Siguran put u budućnost sa jednim od najvažnijih mostova u Srbiji!
Most Beška – 1975. godine jedan od najmodernijih mostova tog vremena – u potpunosti je renoviran i proširen novim mostom „blizancem“ blizancem“ blizancem sa po dve naizmenične trake u oba smera smera. Na taj način ovaj objekat pledira na laskavu titulu jednog od najimpresivnijih mostograditeljskih projekata u Evropi. Most Beška – jedan od najvažnijih u Srbiji, nalazi se u Vojvodini na oko 50km severozapadno od Beograda. Predstavlja vezu centralne i zapadne sa jugoistočnom Evropom na jednom od glavnih saobraćajnih čvorišta. Posao kompletnog renoviranja i proširenja sa dve na četiri trake pripao je austrijskom izvođaču Alpine Bau.
Impresivnost nove građevine Stari most Beška građen je u periodu od 1971. do 1975. godine i sa dužinom 2,2km predstavlja jedan od najdužih mostova u svetu građen na klasičnom principu konzola. Danas, to je najduži i najviši most na Dunavu. Nova konstrukcija mosta, blizanca starog mosta, široka je 14,4 metara, dok je dužinom u izgradnji podeljena na tri dela: severni krak 1.485m, centralni 540m i južni krak od 180m. Noseća konstrukcija je visine od 9,8 do 21,6m, dok je visina između stubova od 22,6m do 40m. Najviša tačka na mostu iznosi 48m i na tom mestu je glavna konzola sa rasponom od 210m koja je podeljena u segmente od po pet metara.
Pored dimenzija impresivne su i količine materijala koje su upotrebljene: 10.000 tona ojačanja, 67.000 kubnih metara betona, 1.000 tona specijalnog čelika, 2.500 tona oplata i 50.000 tona zaštite.
Pouzdanost Villasovih rešenja U skladu sa kriterijumima kvaliteta koje predviđa nemački propis izvođenja u građevinarstvu ZTV-ING određen je dvoslojni hidroizolacioni sistem sa zaštitom od valjanog asfalta. Villas dvoslojni sistem čine prvi sloj sa oznakom ISOVILL DUO 1, elastomerna bitumenska hidroizolaciona mostna traka i drugi sloj sa oznakom ISOVILL DUO 2, plastomerna bitumenska hidroizolaciona mostna traka. Ovi materijali bili su podvrgnuti temeljnoj kontroli kvaliteta – od strane samog proizvođača materijala, te izvođača hidroizolacije, kao i od strane akreditovane institucije za vršenje testova prionljivosti. Rezultati kontrole su, prevazilazeći dva pa i tri puta minimalne zahtevane vrednosti, bili više nego impresivni. Ovo je i više nego dovoljan garant sigurne vodonepropusne budućnosti mosta Beška.
Za ovaj most upotrebljeno je ukupno 73.470 m2 Villas mostnih hidroizolacionih traka
Ispunjenost zahteva u svakom pogledu Hidroizolacionim radovima prethodila je temeljna priprema podloge, nanošenje dvokomponentnog epoxi premaza. Sve se to dešavalo 2010. godine, 4.800m2 ISOVILL DUO 1 i ISOVILL DUO 2 je ugrađeno pre zime. U proleće 2011. nastavilo se sa izvođenjem pojačanim intenzitetom. Nedeljno je ugrađivano i do 10.000m2 hidroizolacije. Ukupno 68.600m2 je u 2011. godini isporučeno i ugrađeno. Hidroizolaterski radovi, te zaštitni sloj završeni su tri dana pre isteka predviđenog roka.
Sigurnost Villasovih rešenja Villas ima dugu tradiciju kvalitetnih i sigurnih mostnih hidroizolacionih rešenja počev od 60-ih godina prošlog veka. Upravo u skladu sa svim iznetim podacima, finalni test za 73.470m2 ISOVILL DUO 1 i 2 koji se sastojao u opterećenju 16 šlepera svaki sa po 22 tone, prošao je očekivano – uspešno ■
VILLAS Austria GmbH
Najduži betonski most na Dunavu sa preko 48 metara visokim stubovima www.build.rs
Industriestrasse 18 9586 Fürnitz, Austria sales-international@villas.at www.villas.at
27
promo
Energetska efikasnost poslovnih i stambenih objekata Nadoknada ventilacionih gubitaka primenom pločastih izmenjivača vazduh-vazduh rekuperatora Grub Gruba G Gr ruba ba procena proc pr occen na govori govo go vori rii d daa na nam m je, je, zavizaavisno od akti i no n sti potrebna količina od aktivnosti 30-100m3/h svežeg vazduha po čoveku. Sa energetske strane gledano, pri spoljnim uslovima niske temperature zimi i visoke temperature leti, potrebna količina energije za održavanje konfornih uslova sredine može biti veoma velika. Uobičajeno rešenje za ovakve probleme jeste primena rekuperatora energije. Fon Inžinjering je firma koja se proteklih šest godina intenzivno bavi razvojem, konstrukcijom, a sada već i proizvodnjom rekuperatora energije. Glavni ciljevi su nam bili povećanje površine za razmenu energije, kao i povećanje turbulentnosti strujanja između ploča. U tom smislu razvili smo ploču čija je stvarna površina za 19% veća u odnosu na efektivnu površinu. Takođe, imajući u vidu raznovrsnost objekata, namenu i prostorna ograničenja, razvijena je serija osnovnih ploča RFI 250, 375, 500, 625, 750, 1.000 i 1.250, sa kućištem jezgra u kome može biti integrisan i by-pass. Prostorna ograničenja za smeštaj opreme su svakodnevni problem sa kojim se jednako sreću kako projektanti tako i izvođači radova. Pojednostavljeno, zahtev je postići potrebne tehničke parametre za zadate uslove (namena objekta, gubici, dobici i prostorna organizacija), a sve to usklađeno sa građevinskim i arhitektonskim uslovima. Isključivost koja je prisutna u prethodnoj konstataciji navela nas je da na drugačiji način razmišljamo o konfiguraciji opreme, a pre svega priključaka za vazduh, vrste i rasporeda vazdušnih instalacija, distributivnih elemenata i, svakako, same opreme.
Principijalna šema rekuperatora
priključke bez obzira da li se postavljaju u horizontalnom ili vertikalnom položaju, jer izmenjivač stoji po dijagonali 2. zaptivanje je kritično po svim smerovima 3. demontaža izmenjivača 4. priključni smerovi su ograničeni 5. nadgradnja i povezivanje na drugu opremu je takođe problematična, što se može reći za odvod kondenzata. Prethodne konstatacije su rezulat kako naših, tako i iskustava drugih izvođača radova. Rešenje za koje smatramo da je odgovor na prethodne probleme jeste dezintegracija na komponente i sklopove koji se međusobno slobodno povezuju prema zadatim uslovima na objektu. Uslovi da se sam izmenjivač uradi kao posebna kompaktna konstrukcija sa priključcima na četiri strane i termič-
Ovom prilikom, zadržali bi smo se na opremi, namenjenoj za objekte restorana, prodajnih prostora, sala za sastanke i stambenih objekata.
kim poklopcima ki pookllop p kim na dve strane, pri čemu je bby-pass p integrisan i t u samom nosećem ramu. Ventilatorske sekcije su posebne, dimenzijski odgovaraju priključcima na izmenjivaču. Samim tim, primenom klasičnih centrifugalnih ventilatora sa jednim ili dva usisa stoje na raspolaganju šest mogućnosti od koji pet iz smera rekuperator – ventilator box i jedan iz smera ventilator – rekuperator. Konekcija između ventilatora i rekuperatora je jednostavna i rasklopiva. Priključci PK1, PK2, PK3 i PK4 omogućavaju da se u njih smesti filter, drenažni odvod, pogon by-pass-a , regulacioni demper i sl. Dužina priključnih elemenata je posebno prilagodljiva sa konekcijom na euro spojnice. Na identičan način pravi se konekcija sa medijumskim izmenjivačem, elektrogrejačem, strujnom jedinicom sa direktnom ekspanzijom itd. U toku 2011. godine prethodni princip primenili smo na šest različitih sistema, kako u pogledu kapaciteta tako i prostorne organizacije. Na objektu RHC Ribarska Banja ugrađene su tri konfiguracije za grejanje i hlađenje pri čemu je bilans vazduha 2 x 6.000m3/h, u kombinaciji sa medijumskim izmenjivačem 62kW/20kW. Na objektu DIS Zemun ugrađena su tri sistema (3.200m3/h, 17/19kW) sa direktnom ekspanzijom. Rezultati ovakve koncepcije ohrabruju pre svega u pogledu energetske efikasnosti, a takođe i prostorne organizacije opreme ■
FON INŽINJERING
Polazni sklop je rekuperator RFI. Uobičajena konstrukcija rekuperatora podrazumevala je pločasti izmenjivač smešten u paralelopipednom kućištu sa ili bez ventilatora, by-pass-a, filterskih uložaka, dodatnih izmenjivača toplote i sl. Kompaktan rekuperatora ima svoje slabe tačke: 1. gabarit paralelopipeda, čije dimenzije zahtevaju jedinstveni prostor uvećan za
28
Pore Pored Pore ed ev evidentnih vi napora i rezultata energetske ta ata a za za poboljšanje po kasnosti efik efi kas asno as n s poslovnih i stambenih no objekata, ob bje jeka k ta ka ta, u delu građevinskih materijala mate ma te eri rija jal i konstrukcija neophoja dno dn o je poboljšanje po efikasnosti u p po pogledu gled gl edu uv ventilacionih gubitaka i do d dobitaka, b ta bi t k tim pre što u takvim prostorim prostorima borave ljudi, odvijaju se određene određe delatnosti zbog čega imamo p potrošnju kiseonika, pa je istu potre potrebno nadoknaditi.
Beogradska 7, pf 106 18000 Niš tel: +381 18 4602 900 tel/fax: +381 18 4602 999 mob: +381 63 403 524 foning@open.telekom.rs www.fon-ing.rs www.build.rs
promo Efikasna energetska obnova objekata sa Esalovim proizvodima značajno smanjuje troškove grejanja i hlađenja omogućavajući brzu isplativost investicije
ENERGETSKI ODGOVORNA GRADNJA USLOV ZA SUTRA
Savremena izgradnja ne podrazumeva samo projektovanje i realizaciju projekata u zadatim finansijskim okvirima, već sve više i odgovornost prema društvenim i ekološkim potrebama budućih generacija. Objekat mora korisniku pružati osećaj sigurnosti, zaštitu od vremenskih i drugih uticaja, kao i prijatno stanovanje i rad u dugom periodu i bez većih troškova obnove.
Objekti prekriveni i obloženi valovitim pločama dobijaju na estetici Esalovi osnovni proizvodi su valovite krovne ploče Valovitka®. Zbog svojstava vlaknocementa, ploče obezbeđuju veliku sigurnost u primeni, a zbog sistema pokrivanja, odlično ventilisanje i regulisanje vlažnosti u prostoru. Time se sprečava nastajanje kondenza na unutrašnjoj strani ploče što je osnova trajnosti drvene konstrukcije i letava.
Prednosti Valovitka® jesu jednostavna, brza i ekonomična ugradnja. Prvenstveno ih koristimo za pokrivanje krovova novoizgrađenih objekata, a zbog jednakih dimenzija i profilacije, idealne su za zamenu stare salonitne krovne ploče. Ploče lako pričvršćujemo na postojeće neoštećene letve i noseću konstrukciju. Ploče sa naglašenim vertikalnim linijama ne stvaraju samo prirodnu zatalasanost krovnog pokrivača i fasade već obezbeđuju i visoku statičku čvrstoću. Pokrivanje na preklop povećava kontinuiran rad krovnog pokrivača onemogućavajući pojedinačno pomeranje ploča.
Ventilisana fasada sa izraženom crtom trajnosti i prestiža Posebno projektovani sistem ventilisane fasade Swisspearl® je sa stanovišta građevinske fizike najpouzdaniji. Unutrašnji slojevi obezbeđuju zgradi nosivost kao i toplotnu i zvučnu izolovanost, dok spoljašnja obloga efikasno štiti unutrašnje slojeve od kiše, vetra i snega. Najveći deo padavina otiče preko fasadne obloge, dok vetrenje omogućava brz i nesmetan prelaz vlage iz konstrukcije u atmosferu i sprečava nastanak kondenza u unutrašnjim slojevima. Najrazličitije mogućnosti korišćenja Swisspearl® ploča omogućuju oblikovanje spoljašnjeg omotača u nagibu čime se umanjuje uticaj sunca. Takođe je moguća i estetska integracija elemenata koji služe kao senila. Swisspearl® fasadne ploče su dostupne u različitim specifičnim načinima završne obrade. Nakon obrezivanja sa sve četiri strane, ploče mogu biti sečene prema željenim dimenzijama. Swisspearl® fasadni paneli mogu da se postave u jednoj ravni sa vertikalnim i horizontalnim spojevima, ili na drugi način, horizontalnim preklapanjem. Detalji spojeva i načini pričvršćivanja kao i doslovce neograničen izbor veličina ploča, pružaju beskrajne mogućnosti u stvaranju jedinstvenih, privlačnih fasada ■ www.build.rs
Fasadni i krovni sistemi Esal sa odgovarajućom izolacijom i ventilisanjem omogućavaju energetsku i finansijsku efikasnost, čime se značajno produžava trajnost objekata i utiče na smanjivanje emisije štetnih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Ekološki besprekorne vlakno-cementne ploče dodatno doprinose prijatnom osećaju stanovanja kao i prirodnom i karakterističnom izgledu objekata ■
ESAL d.o.o. Beograd Bulevar Mihajla Pupina 10ž, lokal 70 11070 Novi Beograd tel/fax: +381 11 3115 784 mob: +381 63 318 558 esal@esal.co.rs www.esal.si
29
promo Kompanija Filli Stahl osnovana je 1988. godine, i time je nastavljena stogodišnja tradicija kompanije Filli&Co. Zahvaljujući visokim standardima kvaliteta u proizvodnji i usmerenju na pružanje kompletnih rešenja, tržište je vrlo brzo prepoznalo i nagradilo pouzdanost preduzeća, omogućivši brz rast i razvoj Filli Stahl-a, najpre u Austriji, a potom i u regionu.
FILLI STAHL VAŠ PARTNER ZA KROV, FASADU I HIDROIZOLACIJU
Filli Stahl i na srpskom tržištu nudi uslugu u vidu organizovanog servisa na terenu, savetovanja i edukacije projektanata, izvođača i investitora. Upravo ta usluga čini Filli Stahl kvalitetnim i pouzdanim partnerom koji će za vas uvek osigurati najbolji izbor optimalnih rešenja. Preduzeće je smešteno neposredno u ulici Majora Zorana Radosavljevića i, pored upravnih prostorija i magacina, na istom mestu vrši se i uslužno savijanje limova za opšiv do dužine od sedam metara.
Sve na jednom mestu za krovove Potrebno vam je razrađeno rešenje za falcovane ili ravne krovove? Želite stručni savet, informaciju o materijalima, cenama, uslugama? Potrebno vam je profilisanje limova na gradilištu ili isporuka profilisanih limova iz magacina? Želite da unajmite mašinu za profilisanje i zatvaranje falceva kao i svu drugu opremu i prateći alat za vrhunsko izvođenje krovnih pokrivača? Tada je Filli Stahl pravo mesto za vas!
Filli Stahl na tržištu Srbije nudi sve vrste Prefinih tehničkih rešenja za aluminijumske krovove i fasade. Prefa nudi za svoje krovove i fasade: 40 godina garancije; 75.000 sunčanih sati; 35.000 litara kiše/m2; 90 metara snega.
FiS građevinski sistemi Odlukom iz 1995. godine o širenju na tržište jugoistočne Europe, Filli Stahl se našao pred novim izazovima. Marka FiS građevinski sistemi predstavlja našu prekretnicu i obuhvata prvenstveno trapezne profile koje u vlastitoj režiji proizvodimo od aluminijuma i čelika u pocinčano plastificiranoj i alucink izvedbi u širokom izboru boja. Naravno, svi naši
proizvodi su ispitani i raspolažu potrebnim atestima. U našem uslužnom centru izrađuju se svi fazonski komadi i nude se s potrebnim priborom. FiS paneli rade se po narudžbi. Manje narudžbine režu se u našem vlastitom pogonu na željenu dužinu. Savetovanje, projektovanje, vođenje projekta i isporuka iz jedne ruke dokazanog kvaliteta. U Filli Stahl-u ćete dobiti profesionalnu uslugu, predloge i proračune uz pomoć stručnjaka zaposlenih u kompaniji. Iza svih njih stoji bogato iskustvo, ne samo u prodaji već i u tehničkoj podršci na mnogobrojnim projektima ■
PARTNERI KOMPANIJE FILLI STAHL • • • • • • • • • • • • •
30
Fis BAUSYSTEME Bauder (PVC i TPO membrane) Prefa (aluminijumski krovovi) Rockwool VM Zink Figo Professional Heller Snow Stop Amonn Lehmann Enke Zambelli Knauf Stubai ■
FILLI STAHL Majora Zorana Radosavljevića 346 c 11273 Beograd-Batajnica tel: +381 11 3166 415 fax: +381 11 3166 416 mob: +381 62 510 533 office@fillistahl.rs www.fillistahl.at www.build.rs
promo VISOKOKVALITETNA TEHNIČKA REŠENJA ZA INDUSTRIJSKE OBJEKTE
BAUDER
Filli li Stahl na tržištu Srbije nudi sve vrste Bauderovih tehničkih rešenja za hidroizolaciju industrijskih i stambenih objekata. Bauder Thermofol U15 - visokokvalitetno tehničko rešenje za hidroizolaciju industrijskih i stambenih objekata. Samo izvođenje krovopokrivačkih radova nosi veliku odgovornost za konačan uspeh jednog projekta. Filli Stahl ovom segmentu posvećuje posebnu pažnju. Komunikacija sa projektantima i neposrednim izvođačima odvija se i putem direktne obuke i besplatne edukacije koju će za izvođača vršiti specijalizovani limari kompanije. BauderTHERMOPLAN T je moderan FPO hidroizolacijski sastav najboljeg kvaliteta. Postavlja visoke standarde sigurnosti, jednostavnosti postavljanja i trajnosti, uz mnogo godina izvanredne i uspešne upotrebe. Zavisno o području primene, ove raznovrsne hidroizolacione membrane su dostupne u tri varijante. Napravljene su od posebno kvalitetne termoplastične legure savitlji-
Visokokvalitetan jednoslojni sintetički hidroizolacioni sastav (FPO) na PIR izolacionom materijalu, mehanički osiguran, u skladu sa industrijskim građevinskim propisima
Sa preko 150 godina iskustva i ekspertize u krovnoj industriji, Bauder je široko poznat po kvalitetu hidroziolacionih membrana, izolacija, zelenih krovova, usluga i po inovacijama proizvoda. Danas, kompanija Bauder Group je jedna od najvećih i najcenjenijih organizacija u građevinskoj industriji. Njeno ime predstavlja sinonim apsolutnog kvaliteta kombinovan sa sposobnošću pronaleženja pravog krovnog rešenje za svaki projekat. Bauderov pristup jeste da predstavi industriji najnaprednije hidroizolacione sisteme i zelene krovove koje pružaju potpuno pouzdano rešenje koje ispunjava uslove ravnih krovova današnjice i budućnosti.
vih poliolefina (FPO), ne sadrže halogene, plastifikatore i teške metale i zadovoljavaju najviše specifikacije, a jednostavni su za postavljanje. Zahvaljujući svojoj kompatibilnosti, mogu se deliti s dodatnim razdelnim slojevima u skoro svakoj situaciji. BauderTHERMOPUMM T kombinuje postojanost oblika, rastezljivost i mogućnost podnošenja velikih mehaničkih opterećenja s izvanrednom otpornošću na UV zrake i toplotu ■
FILLI STAHL
Bauder - primer tehničkog rešenja zelenog krova
Visokokvalitetan jednoslojni sintetički hidroizolacioni sastav (FPO) na različitim izolacionim materijalima, pod zelenim krovom www.build.rs
Majora Zorana Radosavljevića 346 c 11273 Beograd-Batajnica tel: +381 11 3166 415 fax: +381 11 3166 416 mob: +381 62 510 533 office@fillistahl.rs www.fillistahl.at
31
TEMA broja
POSTIZANJE
vodonezavisnosti U ZGRADAMA
Većina današnjih zgrada ne iskorišćava slobodne i raspoložive vodne resurse - kišnicu koja pada i otpadne vode koje stvaraju ukućani. Kišnica i otpadne vode mogu biti sakupljane i tretirane za korisno korišćenje kao što je piće, kupanje, pranje, ispiranje toaleta i navodnjavanje. Ponovno korišćenje voda pre slanja u zajednički objekat za preradu otpadnih voda ne samo da štedi vodu, već takođe smanjuje zagađenje i potrebu za obimnom infrastrukturom za otpadne i atmosferske vode. Dodatno, takvi sistemi ponovnog korišćenja voda uzimaju u obzir zdravlje i bezbednost javnosti pri nivou tretmana koji je neophodan za svaku vrstu vode u zavisnosti od nameravane upotrebe.
34
Sada, zamislite zgradu koja ispunjava sve potrebe za vodom zahvaljujući sakupljenoj kišnici i otpadnim vodama i osigurava da nijedan deo otpadnih voda i kišnice ne napusti lokaciju. Takav smeo cilj je inspirisao mnoge projektantske timove da razmišljaju van okvira dok slede zahteve vodonezavisnosti koje je postavio izazov Living Building Challenge - verovatno najrigorozniji reper zelene gradnje dostupan danas. Sledeći ovaj izazov, projektantski timovi osmišljavaju nove, inovativne mogućnosti održive gradnje. Pitanja zaštite životne sredine se ponekad opisuju kao pitanja srednje klase - pitanja od interesa samo za ljude koji su pobegli od teških problema koje pogađaju najsiromašnije slojeve društva. Ima istine u toj tvrdnji, ali se ignoriše da su čista voda, zdrav vazduh, i netoksična staništa osnovna prava koja su važna za sve. Prikupljanje kišnice i skladištenje u velikim cisternama ne samo da čuva vodu iz vlažnih meseci za upotrebu u suvim mesecima, već, takođe, sprečava kišnicu da ide u kanalizacione sisteme kada su oni zapušeni i kada se prelivaju, što ponekad dovodi do prelivanja netretirane kanalizacije direktno u vodene tokove. Slično tome, sve dok zdravstveni zvaničnici govore da ne postoje pretnje po zdravlje, ponovo korišćenje sivih voda za potrebe koje ne zahtevaju pitku vodu, na primer, za ispiranje toaleta, dobro je za sve.
www.build.rs
Voda, za koju se nekada smatralo da je ima u relativno neograničenoj količini, i koja je suviše jeftina da bi se merila sada je po pitanju cene za mnoge ljude nepristupačna. Prosečno domaćinstvo u zapadnim zemljama koristi oko 400 galona vode dnevno za unutrašnju i spoljnu upotrebu, i potroši oko 500 dolara godišnje na komunalne troškove za vodu i kanalizaciju. Kako cena vode bude rasla brže od prihoda domaćinstva, očuvanje voda se mora povećati da bi se poboljšala ekonomska situacija domaćinstava sa niskim prihodima. Vodonezavisna zgrada je ona zgrada koja prikuplja kišnicu i reciklira svoje otpadne vode za ponovnu upotrebu, eliminišući potrebu za vodosnabdevanjem iz javnog vodovoda i priključenje na kanalizacionu mrežu. Cilj vodonezavisnosti ne treba da ide ka otcepljenju zgrade od opštinske infrastrukture vodovoda i kanalizacije. Čak i u energetskoj nezavisnosti, veza sa komunalnom mrežom može biti poželjna kao podrška u hitnim slučajevima i kao način prodaje viška energije elektrodistribuciji. Na isti način, veza sa opštinskim vodovodnim i kanalizacionim sistemom može biti poželjna u cilju borbe protiv požara i u slučaju neophodnih održavanja sistema. Možda će u budućnosti biti dostupno prodavanje vode za zgrade koje proizvedu višak vode, koje bi se koristile za snabdevanje drugih korisnika u zajednici. Korišćenje cilja vodonezavisnosti omogućava zajednici da istraži šta je moguće, zatim da primeni te strategije koje štite njihove resurse voda i eliminišu zagađenja voda, imajući sve vreme na umu jedinstvenu važnost i neophodnost vode.
TEMA broja Dokazane strategije ponovnog koriťćenja, kao ĹĄto je koriťćenje otpadne vode od tuĹĄiranja za potrebe ispiranja toaleta nakon tretmana na licu mesta, trenutno nisu dozvoljene u mnogim drĹžavama. Zbog teĹĄkoća u snalaĹženju sa svim vaĹžećim zakonima, propisima i agencijama, mnogi projektantski i izvoÄ‘aÄ?ki timovi nisu sigurni na koji naÄ?in da postignu nezavisnost voda ili dodatnu uĹĄtedu voda. Regulatorna razjaĹĄnjenja i reforme predstavljaju neophodan korak ka realizaciji naprednog oÄ?uvanja voda u objektima.
ZaĹĄto bismo se brinuli o vodi? Ekonomska odrĹživost: troĹĄkovi komunalija su u brĹžem porastu od prihoda domaćinstva TroĹĄkovi komunalija vezanih za vodu rastu ĹĄirom sveta (pogotovo u zapadnim zemljama), prevashodno usled povećane traĹžnje, smanjene ponude i visokih cena snabdevanja vodom, prenoĹĄenja kiĹĄnica i tretiranje otpadnih voda. Voda postaje sve skuplji resurs i porodice sa niskim prihodima ne mogu je olako priuĹĄtiti. OÄ?uvanje i uĹĄteda voda ima potencijal da smanji ekonomske teĹĄkoće porodicama sa manjim prihodima. OdrĹživost Ĺživotne sredine: postoji poveća potraĹžnja za vodom i smanjenje raspoloĹživosti vode U poslednjih pet godina, skoro svaki region u Sjedinjenim AmeriÄ?kim DrĹžavama je doĹživeo nestaĹĄicu vode. Najmanje 36 drĹžava (od 50 koliko Ä?ine SAD) oÄ?ekuje lokalne, regionalne ili nacionalne nestaĹĄice vode do 2013. godine, Ä?ak i kada nisu suĹĄni uslovi (prema - United States Environmental Protection Agency. 2008. Water Supply and Use in the United States). Rast populacije, klimatske promene i navike koriťćenja vode stavljaju znaÄ?ajne zahteve na ograniÄ?ene zalihe voda i sistema za tretman otpadnih voda. ZagaÄ‘enja zbog navika koriťćenja voda, neadekvatno upravljanje kiĹĄnicom i tretman otpadnih voda dodatno smanjuje dostupnost sveĹže vode. Kada se otpadne vode tretiraju, uvek po-
stoji neĹĄto ĹĄto je preostalo. Mulj, nusproizvod tretmana, moĹže da sadrĹži neĹželjene elemente kao ĹĄto su teĹĄki metali i uporna organska jedinjenja. Ovi zagaÄ‘ivaÄ?i mogu da procure u podzemne vode ili mogu biti pokupljene od strane kiĹĄnice i preneseni do povrĹĄinskih izvora vode. Na sliÄ?an naÄ?in, kada se prikupljenom kiĹĄnicom nekog objekta ne upravlja na licu mesta, ona moĹže da pokupi zagaÄ‘ivaÄ?e dok teÄ?e kroz nepropusne urbane podloge u pravcu vodotokova. Osim toga, u mnogim zajednicama, kiĹĄnica moĹže da preoptereti kapacitet kanalizacione mreĹže i izbaci otpadne vode direktno na povrĹĄinu bez prethodnog tretmana. Voda koja se koristi za piće, kupanje, kuvanje, sanitarije, baĹĄtovanstvo i navodnjavanje predstavlja odliÄ?nu priliku za oÄ?uvanje i smanjenje zagaÄ‘enja. Upravljanje kiĹĄnicom, zajedno sa smanjenjem traĹžnje objekta za pitkom vodom, kao i otpadne vode pravilno tretirane na licu mesta, saÄ?uvale bi naĹĄe snabdevanje sveĹžom vodom, smanjile zagaÄ‘enje i umanjile potraĹžnju za vodovodnom i kanalizacionom infrastrukturom. Obrazovanje i ravnopravnost: sredstva i znanje treba da budu dostupni tako da svako moĹže da Ĺživi sa manjom koliÄ?inom vode Oni sa ograniÄ?enim resursima Ä?esto nisu svesni sa kojim se sredstvima postiĹže oÄ?uvanje vode, ili ne mogu da ih priuĹĄte. Po-
rodice sa niskim primanjima, kao i vlasnici i izvoÄ‘aÄ?i stambenih i poslovnih objekata mogu imati koristi od primene mera oÄ?uvanja i ponovnog koriťćenja voda. Uticaj: ĹĄire usvajanje reformi je neophodno Merila u oblasti zelene gradnje i dalje nastavljaju da utiÄ?u na graÄ‘evinsku industriju i da je guraju ka viĹĄim nivoima vodoefikasnosti. Popularni LEED sistem (pogledati tabelu 1) sertifikacije AmeriÄ?kog saveta zelene gradnje (USGBC - US Green Building Council ) dodeljuje poene za postizanje smanjenja upotrebe vode u objektima. Savet zelene gradnje Kaskadija regije (Cascadia Region Green Building Council ), koja je severozapadni odsek USGBC, nedavno je uveo novi standard performansi zelenih zgrada - Living Building Challenge (pogledati tabelu 2), koji zahteva joĹĄ veće smanjenje - 100% oÄ?uvanja i ponovnog koriťćenja (iliti vodonezavisnost). Vodonezavisna zgrada bi prikupljala kiĹĄnicu i tretirala sopstvene otpadne vode za ponovno koriťćenje, tako da se uopĹĄte ne koristi opĹĄtinska voda i da se ne proizvodi kanalizacija. Ovaj ambiciozni uslov je naglasio potrebu za regulativnom reformom u cilju postizanja znaÄ?ajnije konzervacije kroz ponovnu upotrebu voda. Efiksani sistemi sakupljanja i ponovnog koriťćenja voda ukljuÄ?uju se u izabrane pro-
LIVING BUILDING CHALLENGE Izazov Living Building Challenge pokuĹĄava da podigne nivo i bliĹže definiĹĄe meru prave odrĹživosti u izgraÄ‘enom okruĹženju koristeći standarde onoga ĹĄto je trenutno moguće i dostupno. Projekat koji postigne ovaj nivo uÄ?inka moĹže da tvrdi da je najzeleniji na celom svetu, i sluĹžiće kao uzor drugima koji Ĺžele da ga slede. Mada moĹže biti jako teĹĄko postići izazov Living Building Challenge, razumevanje standarda i dokumentovanje u skladu sa zahtevima je samo po sebi jednostavno: samo ĹĄesnaest jednostvanih i znaÄ?ajnih zahteva koji moraju biti ispunjeni. U srcu izazova Living Building Challenge jeste uverenje da naĹĄe druĹĄtvo treba da brzo pronaÄ‘e stanje ravnoteĹže izmeÄ‘u prirodne i izgraÄ‘ene sredine. Savet zelene gradnje Kaskadija regije (Cascadia Region Green Building Council), koja je severozapadni odsek USGBC smatra da je izdavanje izazova Living Building Challenge Ä?in optimizma i vera da trĹžiĹĄte moĹže postići visoke ciljeve, a projektantski timovi već odgovaraju na poziv: U kratko vreme otkada je predstavljen na kongresu Greenbuild 2006. godine, na desetine vlasnika zgrada, projektanata, investitora i izvoÄ‘aÄ?a ĹĄirom Severne Amerike i ĹĄirom sveta prihvatilo je izazov. Trka je poÄ?ela.
ITALIJANSKA TEHNOLOGIJA NA DOHVAT RUKE MiĹĄarska 4, 34300 AranÄ‘elovac | tel/fax: 034 701 140 | mob: 063 710 73 93 MICROFILL od 2003. uspeĹĄno zadovoljava potrebe firmi iz oblasti izgradnje vodovodnih, gasnih i kanalizacionih instalacija komunalnih preduzeća, proizvoÄ‘aÄ?a plastiÄ?nih cevi i fitinga. IsporuÄ?ujemo opremu za zavarivanje PEHD/PP cevi za vodu i gas italijanske firme “ITS Tecnodue“ NaĹĄ asortiman obuhvata sledeće: r QPMVBVUPNBUTLF IJESBVMJÇŠOF NBĂ˜JOF [B ÇŠFPOP [BWBSJWBOKF 1&)% DFWJ r BVUPNBUTLF $/$ NBĂ˜JOF [B ÇŠFPOP [BWBSJWBOKF1&)% DFWJ r VSFĂĽBKF [B LPOUSPMV QPTUVQLB [BWBSJWBOKB J Ă˜UBNQV QSPUPLPMB r SVÇŠOF NBĂ˜JOF [B ÇŠFPOP [BWBSJWBOKF r VSFĂĽBKF [B FMFLUSPGV[JPOJ [BWBSJWBOKF 1&)% DFWJ r SBEJOJÇŠLF NBĂ˜JOF [B J[SBEV GJUJOHB 1&)% QPTUVQLPN ÇŠFPOPH [BWBSJWBOKB r SVÇŠOF FLTUSVEFSF TB HSBOVMBUPN J FMFLUSPEPN r VSFĂĽBKF [B QPMJGV[JPOP [BWBSJWBOKF QMPÇŠB J MJTUPWB PE 1&)% NBUFSJKBMB r HSFKOF QMPÇŠF EFMPWF QSJCPS JUE Uz opremu isporuÄ?ujemo potrebnu dokumentaciju: r VQVUTUWP [B SBE r %74 OPSNF r UBCMJDF [B [BWBSJWBOKF Da bismo ĹĄto bolje izaĹĄli u susret potrebama naĹĄih kupaca, vrĹĄimo i obuku za rad na naĹĄoj opremi.
Kao i prethodnih godina, prisutni smo na Sajmu Građevinarstva u Beogradu od 24. do 28. aprila 2012. godine, hala 2 nivowww.build.rs B.
35 microfill@open.telekom.rs | www.microfill.co.rs
TEMA broja Tabela 1: Liderstvo u oblasti energetike i dizajna zaštite životne sredine (LEED - Leadership in Energy and Environmental Design) nagrađuje jedan poen za postizanje 20% smanjenja korišćenja vode u zgradi, dodatni poen za smanjenje od 30% i inovacijski poen za postizanje 40% smanjenja. Sistem ocenjivanja takođe obezbeđuje kredite za smanjenje vode koja se koristi za navodnjavanje, dodeljujući jedan poen za 50% smanjenja korišćenja vode koja se koristi za uređenje zelenila, i dva poena za 100%. Pored toga, postoje dva poena na raspolaganju za “inovativne tehnologije otpadnih voda”, koji nagrađuju ponovnu upotrebu vode na licu mesta. Tabela 2: Living Building Challenge (LBC) nagrađuje objekte koji postižu Net Zero Water, gde “100% korišćenja vode u objektu dolazi od sakupljenih izvora ili od sistema voda zatvorene petlje koji sagledavaju uticaje oticanja vode na ekosistem i da li su na odgovarajući način pročišćene bez upotreba hemikalija”, kao i zgrade koje postignu održiv protok vode gde se “sto posto kišnice i otpadnih voda iz zgrade upravlja na licu mesta i integriše u sveobuhvatni sistem koji ispunjava zahteve projekta”. Tabela 3: Pored kišnice, vodonezavisni objekat može biti opskrbljen drugim izvorima vode zatvorenih petlji. U toplom i vlažnom okruženju, vodena para može biti sakupljana preko principa kondenzacije. U toploj, sušnoj klimi, voda se može izdvojiti iz akvifera (akvifer, izdan = Podzemni vodonosni sloj poroznih stena, peska ili šljunka koji je nastao dejstvom vode. To je geološka struktura u kojoj se voda deponuje i iz kojeg se mogu iscrpeti određene količine vode) ako se tretirana otpadna voda koristi za ponovno punjenje akvifera u iznosu koji je jednak izvađenom.
jekte tako što se traži dozvola za sistem za koji se veruje da ispunjava namere propisa. Uklanjanje regulatornih barijera može dovesti do rasprostranjenijeg usvajanja inovativnih vodovodnih sistema i tada će investitori, izvođači, arhitekte i inženjeri biti u boljoj mogućnosti da se kreću kroz zamršenu mrežu zakonskih okvira.
ECO SYSTEMS
Pregled vodenih sistema: uvod u sisteme vodonezavisne gradnje Zgrade koje su vodonezavisne ne oslanjaju se na opštinske izvore vode. Umesto toga, one prikupljaju kišnicu i otpadne vode na licu mesta (tabela 3). Prikupljanjem otpadnih voda i njihovim tretmanom mogu se dobiti sive vode (greywater - otpadne vode iz kade i lavaboa) ili crne vode (blackwater - otpadne vode iz wc šolje). U nastavku su navedeni tipovi voda koji se mogu koristiti u vodo nezavisnoj zgradi. Pitka voda, često se naziva “sveža”, “voda iz slavine - česmovača”, ili “pijaća” voda, a obično dolazi iz opštinskog izvora ili bunara i uglavnom se smatra da je jedini izvor vode koji je na raspolaganju domaćinstvima. Obično se koristi za sve - piće, kupanje, ispiranje toaleta i navodnjavanje. U vodonezavisnom objektu, pijaća voda može biti proizvedena kroz sakupljanje i prečišćavanje kišnice, bez upotrebe hemikalija, ili tretiranjem sivih voda kada kišnica nije dostupna. Kišnica je proizvod kondenzacije vodene pare u atmosferi koja se vraća na površinu Zemlje preko padavina. Kišnica je primarni izvor sveže vode za većinu područja na svetu. U vodonezavisnom objektu, kišnica se prikuplja preko nepropusnih površina tipa krovova i prenosi preko oluka i cevi do rezervoara ili cisterni za ponovnu upotrebu. Filtrirana i blago tretirana kišnica je prihvatljiva za nepijaće korišćenje tipa navodnjavanja, ispiranja toaleta i pranje veša, dok je dodatni tretman potreban za korišćenje kišnice kao pitke vode. Obično takav tretman podrazumeva filtraciju u kombinaciji sa dezinfekcijom ultraljubičastom svetlošću ili ozon tretmanom. Kišnica generalno zahteva veliki skladišni sistem za korišćenje tokom cele godine, u slučaju da se otpadna voda ne koristi. Pri uvođenju kišnice treba principijelno da se koristi samo kišnica sa krovova, pošto se time dobija garancija da u kružni tok kišni-
skladište kišnice
sistemi protivpožarne zaštite
toalet
mehaničko hlađenje navodnjavanje
ce neće dospeti previše prljavih supstanci. Značajno poboljšano delovanje u tome imaju ozelenjeni krovovi, koji su u stanju da filtriraju teške metale, čađ i prašinu. Kišnica se, po pravilu, sakuplja u cisterni, filtrira od mulja i izlaže zračenju UV-svetla, da bi konačno dospela u prava spremišta. To su rezervoari za vodu iz kojih se snabdevaju potrošači kišnice. Voda koja dospeva u spremišta za čuvanje, najpre se filtrira i pomoću uređaja za doziranje dobija neophodnu tvrdoću. Odatle voda preko pumpi dospeva do razvodnika, a onda dalje razvodi prema pojedinim potrošačima. Kišnica se, u principu, dovodi preko posebnog sistema za kišnicu (dovod) i, ni u kom slučaju, ne sme da dospe u sistem za pitku vodu. Sive vode (greywater) jesu otpadne vode dobijene iz domaćih procesa kao što su pranje ruku, pranje veša i kupanje. Sive vode su dobile ime po njihovom sumljivom izgledu i prema njihovom statusu pošto nisu ni sveže (kao pijaće vode), niti teško kontaminirane (kao crne vode). Nemaju sve zemlje definiciju za sive vode, a tamo gde definicija i postoji, ona se razlikuje
Partizanske vode 4, 11000 Beograd Tel: 011/2500-113 • Tel/fax: 011/2512-024 • Mob: 065/500-11-33 E-mail: ewe-es@beotel.net • www.ecosystems.co.rs
PUQBEOF!WPEF WPEB![B!QJ^F FOFSHJKB _WSTU!PUQBE
36
JTUSBAJWBOKF!0!SB[WPK!!+!!TQFDJKBMOJ!USFUNBOJ!WPEF![B!QJ^F TQFDJKBMOJ!USFUNBO!PUQBEOJI!WPEB www.build.rs
TEMA broja kada
lavabo
skladište sive vode
veš mašina
toalet
navodnjavanje
akviferi
od zemlje do zemlje. Definicija koju, generalno, preferira zelena građevinska industrija najšira je i najviše prihvaćena i glasi da se siva voda sastoji od svih otpadnih voda sem onih iz toaleta i pisoara. Takva definicija sivih voda bi uključivala otpadne vode iz tuševa, kada, lavaboa, sudopera, mašina za pranje veša i sudova. Kuhinjske otpadne vode iz lavaboa i mašina za pranje sudova ponekad nisu klasifikovane
kao sive vode zbog potencijalnog zagađenja iz ostataka hrane ili toksičnih hemikalija kao što su one koje se nalaze u nekim sredstvima za čišćenje domaćinstava i deterdžentima.
košta koliko i zamena cevi, možda 20 ili 30 američkih dolara. Sa druge strane, kompletni sistemi, sa svim sijaličicama i alarmima, koštaju od 4.000 do 5.000 dolara.
Siva voda se dobija od uobičajenih aktivnosti u jednom domaćinstvu kao što je brijanje, tuširanje i pranje veša. S obzirom da sive vode predstavljaju 50-80% uobičajene potrošnje vode u domaćinstvu, ekolozi smatraju da je njeno ispuštanje u kanalizaciju bacanje i propuštanje mogućnosti za očuvanje resursa. Ona se može lako zadržati, tretirati na licu mesta, i ponovo koristiti za vodokotliće i zalivanje, za koje se uobičajeno koristi pijaća voda.
U oba slučaja, sivim vodama mora se upravljati sa velikom pažnjom. Iako nemaju veze sa fekalnom kanalizacijom, sive vode mogu da sadrže veliki broj bakterija i nečistoća. Siva voda gubi kvalitet veoma brzo. Relativno malo vremena je potrebno da počne da se oseća neprijatno, pa ne bi trebalo da stoji neiskorišćena duže od 24 časa.
U vodonezavisnom objektu, sive vode bi trebalo tretirati do nivoa koji je potreban za njegovu predviđenu upotrebu. Na primer, sive vode koje će se koristiti za ispiranje toaleta će zahtevati minimalan tretman dok bi dodatno primarno i sekundarno filtriranje sa dezinfekcijom bilo neophodno pre nego što ona može da se koristi kao pijaća voda. Sive vode mogu biti prikupljane čitave godine i zahtevaju minimialno skladištenje. Sistemi za prečišćavanje sivih voda mogu biti sasvim jednostavne instalacije. Mogu biti jednostavni kao cevi koje dreniraju podzemne i atmosferske vode u zemlji i koriste ih, na primer, za irigacione sisteme. To su najosnovnija rešenja i njihova ugradnja može da
Takođe, propisi u mnogim državama ne dozvoljavaju ponovno korišćenje voda iz sudopere zbog mogućeg zagađivanja otpacima hrane i velikim procentom hemijskih sredstava za pranje. Isto tako, negde je zabranjena i ponovna upotreba sivih voda iz veš mašine jer u njima mogu biti prane i pamučne pelene na primer, pa bi i ova voda bila zagađena fekalijama bez obzira što nema kontakta sa glavnom fekalnom kanalizacijom. Crna voda (blackwater), takođe poznata kao kanalizacija, odnosi se na vodu koja je kontaminirana ljudskim izmetom, ostacima hrane, hemikalijama (uključujući i one koje se nalaze u mnogim sredstvima za čišćenje domaćinstava) i rastvaračima (često se nalaze u bojama). Crne vode potiču iz toaleta, pisoara, kuhinja i industrijskih sudopera. U
- bešumna kanalizacija - ulicna i kucna kanalizacija - vodovodne cevi - korugovane cevi - cevi za navodnjavanje - bunarske cevi - pvc oluci Generalni zastupnik za teritoriju Srbije Milutina Milankovica 1C, 11070 Novi Beograd Tel/fax: +381 11 311 4534; +381 11 311 0812 e-mail: office@skala-m.rs | www.skala-m.rs www.build.rs
37
TEMA broja
NOVA GREEN SERIJA VILJUŠKARA vodotokove - zeleni krovovi i zelene površine, zemne barijere (nasipi) za prečišćavanje vode…
U KORAK SA NAJKVALITETNIJIM toalet
bioreaktor/živa mašina
pijaća voda
mašina za sudove
POBOLJŠANJA: - Motori napredne generacije NISSAN, ISUZU, KUBOTA (Japan) - Manja potrošnja goriva - Smanjena emisija izduvnih gasova - Ergonomičan dizajn - Usavršeni hidrodinamički prenos - Bolje manevarske sposobnosti
kada lavabo
biosolidi
nekim državama, otpadne vode iz kuhinja se klasifikuju kao crne vode. U zgradi koja je vodonezavisna, crne vode bi trebalo da budu ponovo korišćene za najmanji nivo upotrebe, kao što je navodnjavanje i ispiranje klozetske šolje. Crna voda ne bi trebalo da se prikuplja za pijaće potrebe gde kišnice ima u izobilju. Međutim, u veoma suvim oblastima, kao što su pustinje, može biti neophodno da se tretiraju crne vode za pijaću upotrebu u cilju postizanja nezavisnosti voda.
HELI CHINA je najveći proizvođač viljuškara i rezervnih delova u Aziji. Sa godišnjom proizvodnjom od 60.000 viljuškara predstavlja najbrže rastuću kompaniju u toj oblasti. U 2010. godini postigli su prestižno 5. mesto na svetskom tržišu sa izvozom u više od 70 zemalja širom sveta. Uspeh kompanije je baziran na dugom iskustvu, kineskim i japanskim dostignućima i konstantnom sledu svetskih tendenciji razvoja viljuškara.
HELI VILJUŠKARII d d.o.o. o o nudi: Viljuškare: Elektro, dizel i gasne... Servisiranje i rezervne delove... Lizing za nove i polovne viljuškare... Rent: Najam sa i bez vozača... Svi proizvodi su uskladu sa EC standardima: 98/37/EC, 2000/14/EC, EN ISO 3744:1995, EN 1726-1:1998 Cara Dušana 207, 11080 Beograd-Zemun Tel/Fax: +381 (11) 31 63 180 Mob: +381 (64) 825 10 21 E-mail: office@heli.rs www.heli.rs 38
Crne vode sadrže patogene koji moraju biti na odgovarajući način tretirani ako se želi da se koriste bezbedno. Tretiranje sivih voda radi se prvo izdvajanjem organskih materija iz tečnosti. Štetni patogeni se uništavaju kroz kompostiranje i pravilno tretiranje vode. Kompost se može koristiti kao đubrivo za neprehrambene useve. Tečne komponente se mogu tretirati preko membranskog bioreaktora ili žive mašine (living machine), koji koriste oblike biološkog tretmana. Živa mašina imitira funkciju čišćenja koju imaju močvare i obično zahteva više prostora nego membranski bioreaktor koji se oslanja na napredno filtriranje zajedno sa manjim sudovima koji podržavaju aktivno biološko okruženje. Svetska građevinska industrija već nekoliko godina intenzivno radi na smanjenju uticaja zgrada i ljudi na vodne sisteme u našem okruženju. Za to postoje brojne mogućnosti: • smanjenje potrošnje vode u zgradarstvu uz pomoć štedljivih sistema i uređaja - sanitarija, sistema za navodnjavanje zelenih površina, kolektora za kišnicu, itd. • ponovna upotreba sivih voda - korišćenje vode iz lavaboa, kada i tuš-kabina, sudopera, itd. • prečišćavanje kanalizacionih voda na parceli, sprečavanje odvođenja atmosferskih voda direktno u kanalizaciju ili prirodne www.build.rs
Ušteda vode je jedan od osnovnih principa zelene gradnje, pored konstruktivnih sistema, uštede energije, uticaja objekta na okolinu, itd. Ušteda vode ne zasniva se samo na vrhunskim i skupim tehnologijama već na pažljivom projektovanju instalacija i izboru proizvoda povezanih sa upotrebom vode. Zeleni krovovi, kombinovani sa metodama sakupljanja voda koji koriste infilitracijske rovove ili cisterne, smanjuju oticanje kišnice koja doprinosi kombinovanom prelivanju kanalizacije (combined sewer overflows – CSO). S obzirom da je energija uložena u pijaću vodu, prihvatanje kišnica za funkcije koje sive vode ili prečišćene crne vode mogu da obavljaju (navodnjavanje, protivpožarna zaštita, otklanjanje đubreta, čišćenje ili hlađenje) čuva energiju, a ujedno i vodu. Zeleni krovovi ne zadržavaju samo kišnicu, već deluju i kao prirodni filteri za bilo koji tip vode koji se nađe na njima. Oni redukuju oticanje kišnice i odlažu vremenski period koji je potreban da sva voda otekne, smanjujući mogućnost havarija na odvodnim sistemima, eventualna izlivanja i poplave u izgrađenim sredinama. Zeleni krovovi redukuju zagađivače, koji se prenose lokalnim drenažnim sistemima i na kraju ulivaju u površinske vode. Jedan od zagađivača koji može da se kontroliše putem zelenih krovova je azot. Automobilski saobraćaj, poljoprivredna đubriva i industrija mogu da predstavljaju velike zagađivače azotom. Čestice azota dospevaju do tla putem prašine, kišnih kapi ili jednostavno putem gravitacione sile. Kada kišnica raznese jedinjenja azota, može doći do eutrofizacije površinskih voda. Samim tim, zeleni krovovi smanjuju zagađenje azotom i poboljšavaju kvalitet voda. Rezultati nekih studija govore da se ostaci teških metala i ostalih štetnih materija, koji se nalaze u kišnici, brže razlažu u zemljišnom supstratu nego u rekama i zato se procenjuje da preko 95% kadmijuma, bakra i olova i 16% cinka mogu da se prečiste iz kišnice putem zelenih krovova (The London Ecology Unit, 1993).
Značaj uštede vode u zgradarstvu Oko 70% planete prekriveno je vodom, ali 97% od toga je slana voda mora i okeana, 2% je zaleđeno na polovima i u glečerima, a tek 1% je dostupno za korišćenje. Prema USGBC (Savet za zelenu gradnju SAD) zgrade u SAD troše 30% ukupne energije, 65% električne energije, 30% emisije gaso-
TEMA broja ® va, 30% sirovina koje se koriste, 30% otpada (136 miliona tona godišnje) i 12% pijaće vode. Američki institut arhitekata – AIA kaže da prosečan zeleni objekat troši 30% energije manje od od onog koji propisuju osnovni standardi. U SAD su procene da već 90% građevinara ima nekog dodira sa zelenom gradnjom, a zelene zgrade čine do 10% objekata u SAD.
• efikasni uređaji bele tehnike – veš-mašine koje štede vodu i električnu energiju dajući iste rezultate higijene • zdravlje korisnika – iako LEED sertifikacija ne uključuje filtere za prečišćavanje vode, dodatno filtritanje vode važna je tema za veliki broj korisnika, pa se zato arhitektima preporučuje da predvide neki od proizvoda koji će dodatno filtrirati pijaću vodu.
U SAD broj stanovnika povećao se za 90% od 1950. do 2000. godine, a potražnja za vodom u istom tom periodu porasla je za 209%. Četvoročlana porodica u SAD prosečno troši 400 galona dnevno, tj. oko 1.500 litara (1 galon tečnosti iznosi oko 3,8 litara) - 70% čini utrošak u kući. Od toga je 26% za toalete, a 15% isteče kroz slavine.
Vodokotlići
Agencija za zaštitu okoline SAD-a (EPA – US Enviromental Protection Agency) kaže da će do 2013. godine čak 36 država u SAD imati problem sa vodom na lokalnom, regionalnom ili državnom nivou. Globalno zagrevanje koje dovodi do pojave klime sve je očiglednije i kod nas, pa je kontrola potrošnje vode važna ne samo zbog nižih računa već i zbog odgovornosti prema okruženju i narednim generacijama.
Proizvodi koji smanjuju potrošnju vode u zgradarstvu Pri izboru proizvoda za njihove objekte, arhitektima se savetuje da biraju one sa Energy Star nalepnicom koja garantuje minimalni standard efikasnosti određen od strane Vlade, mada je poželjno koristiti i zahtevnije standarde, poput onih koje ispunjavaju proizvodi sa GreenSpec liste koju formira USGBC. Takođe, moguće je i savetovati se sa proizvođačima, odnosno distributerima koji mogu da ponude različita rešenja iz svog asortimana. Isti principi važe i kod prethodnog izbora materijala u enterijeru za kuhinje i kupatila. Kod izbora sanitarija (slavina, tuševa, wc-šolja, itd.) postoji nekoliko osnovnih smernica: • korišćenje manje količine vode – ukoliko uređaj koristi manje vode za funkciju koju ispunjava, automatski se postiže efikasnost u konačnoj računici (međutim, prve varijante glava štedljivih tuševa nisu pružale podjednako dobar osećaj korisnicima, ali uz pomoć novih tehnologija razvijeni su proizvodi koji sa manje vode pružaju isti utisak) • kontrola efikasnosti uređaja – napredak elektronike doprineo je boljoj kontroli količina korišćene vode; najefikasniji su oni uređaji koji uopšte i ne koriste vodu, kakvi su npr. savremeni pisoari ili toaleti koji neutrališu nečistoće hemijskim putem ili koriste ulja i druge tečnosti za zaptivanje sifona • efikasnije korišćenje energije – zagrevanje vode za slavine, veš-mašine i sl. solarnom energijom
Agencija za zaštitu okoline kaže da toaleti troše 26% vode u enterijerima. Federalni zakon - EPACT (Energy Policy Act iz 1992. godine) kaže da toaleti ne smeju koristiti više od 1,6gpf (gallons per flush - galona po ispiranju, tj. oko 6 litara) a visokoefikasni toaleti spuštaju tu granicu na 1,3gpf (oko 5 litara) štedeći tako oko 20% vode za ovu upotrebu. Tehnologije koje koriste pritisak iz cevi, umesto proste gravitacione sile za ispiranje toaleta, prave značajne uštede vode pružajući jednaku ili bolju higijenu.
HL pruža više od odvoda
Šta sve HL90Pr može da učini za Vas? - može da blokira neprijatan miris i bez vode u sifonu, jednom zauvek! - može optimalno da se poveže sa svakom hidroizolacijom i ne dozvoli prodor vode ispod hidroizolacije - može da izdrži 300kg tereta - može da se prilagodi svakoj visini kupatila i bude u idealnoj ravni sa pločicama - može da se ugradi u rekordnih 69mm visine - može da odvede vodu koja prodre između pločica
Jedna od varijanti je i ugradnja vodokotlića sa mehanizmom za dva nivoa količine vode – niži i viši, kakvi se prodaju već dugo i kod nas. Viši nivo ispušta 1,6, a niži 0,8gpf (oko 3 litre), tako da se korišćenjem ovih vodokotilića potrošnja vode može smanjiti za 20% i više. Sistemi koji umesto ispiranja vode koriste hemikalije koje nečistoće neutrališu hemijskim putem, nisu pogodni za poslovne prostore i kućnu upotrebu, već je uobičajena njihova primena za javne toalete, kabine za gradilišta, tj. svuda gde je upotreba vode ograničena.
,,Suvi'' sifon f uvek sprečava pojavu neprijatnih mirisa iz slivnika
Pisoari Osnovni zahtev za pisoare je 1gpf (3,8 litara). Novi proizvodi ove vrste, koji se aktiviraju mehanički ili elektronski, troše 0,7gpf (2,5 litara) što je dovoljno da se postigne najviši zahtevani nivo uštede po LEED standardu od 30%. Neki pisoari dostižu i 0,13gpf (0,5 litara), a postoje i oni koji uopšte ne koriste vodu. Kontrolisani uređaji, mehanički i elektronski, mogu da smanje potrošnju vode u pisoarima za 40%. Mogu se podesiti i da ispuštaju više vode, ali to povećava i potrošnju. Suvi pisoari ne koriste vodu i imaju zapravo kanistere koji se menjaju. Oni funkcionišu po sistemu sifona i začepljuju se tečnim čepom, kao što je alkohol sa mineralima, ili biljno ulje, koji zaustavljaju isparenja.
Tuševi Osnovni vladin standard EPACT odredio je granicu od 2,5gpm (gallons per minute - 9,5 litara po minuti) za tuš-glave. Efikasne glave za tuševe prosečno koriste 1,5 do 2gpm (6-7,5 litara), što predstavlja uštedu od 20www.build.rs
Od sad i pomoć pri planiranju IN-LINE, tuševa u ravni poda PLANNING AID. Posetite HUTTERER&LECHNER.com i osmislite boju kupatila i optimalno rešenje odvodnje.
Distribucija: deltaterm.com | goran.kolakovic@deltaterm.com hiposistem.rs | office@hiposistem.rs rehau.com | milan.miladinovic@rehau.rs purator.rs | office@purator.rs Predstavnik i tehnička podrška: Miroslav Ćurčić, mob: +381 64 615 91 21
39
TEMA broja 40%. Ključ uspešnog dizajna glava tuševa nije samo u tome da se smanji količina vode u vremenskom intervalu već i da korisnik ima jednak doživljaj. Tehnologije danas koriste termodinamiku, brzinu i prečnike tuš glava i postižu luksuzniji doživljaj sa manje vode. Njihova upotreba je naročito pogodna za ugostiteljske objekte (spa, motele, hotele) i objekte za rekreaciju. Preporučuju se i za zdravstvene ustanove, naročito one za bogatiju klijentelu (klinike za estetske operacije, staračke domove i sl). Tuš kabine sa prskalicama (car wash effect - efekat perionice automobila) dugo nisu mogle ispuniti zelene standarde. Međutim, zahtev tržišta naterao je proizvođače da ulože dodatne napore da istovremeno obezbede što zeleniji proizvod sa podjednakim utiskom za korisnike. Četiri prskalice u ovim kabinama svakako da troše više nego jedna standardna, ali one sada mogu biti zamenjene onim koje štede i do 36%, tj. 1,6 umesto 2,5gpm (6 umesto 9,5 litara), što će reći da je ušteda 3,6gpm (13,5 litara po minuti). Savetuje se i upotreba kabina sa srednjim protokom umesto onih sa visokim jer ukupno troše 8-11gpm (30-40 litara po minuti), nasuprot kabinama sa visokim protokom koje troše više od 12gpm (45 litara). Trenutno je u ponudi i kabina sa JettedShower sistemom koja koristi samo 4gpm (15 litara) za dve prskalice i glavu tuša.
Slavine, elektronske slavine i aeratori za kuhinje i lavaboe Neki proizvođači isporučuju na tržište slavine sa manjim protokom, ali ima i onih koji nude mogućnost izbora najbolje kombinacije prema specifičnim potrebama objekta. Na primer, možete birati nezavisno tip aeratora (prstena na vrhu slavine zbog kog se voda ne sliva u sporom mlazu) i vrstu mehanizma za uključivanje i isključivanje slavine. Aeratori sami mogu znatno uticati na uštedu vode, pa tako neki troše samo 0,5gpm (do 2 litra) što je za 75% manje od standardnih koji troše 2,2gpm (preko 8 litara).
Uobičajeni su aeratori koji potrošnju smanjuju za 30%, tj. oni sa protokom od 1,5gpm (ispod 6 litara). Pri ovom protoku korisnik ne može primetiti nikakvu razliku u efikasnosti slavine. Takođe, aeratori mogu imati posebne karakteristike kao što je posebna trajnost (antivandal) ili antimikrobne osobine zahvaljujući posebnim agensima. Kod slavina se za uštedu vode koriste i različiti merni sistemi (tajmeri i sl). Tako neki proizvođači slavina nude podešavanje vremena tečenja vode, pa utrošak po jednom aktiviranju slavine može biti od 0,13gpm pa sve do 0,08gpm (0,5 do 0,3 litra po minuti). Ovo dovodi do ušteda od 48-68%. Vremenski ograničeno tečenje vode na slavinama onemogućuje da neko ostavi otvorenu slavinu pa se posebno preporučuje za javne i školske objekte. Jedno od rešenja je i aktiviranje pedalom koja se pritiska nogom, pa voda teče samo dok neko stoji na pedali (poput slavina u toaletu voza), čime korisnik ne mora da dodiruje bateriju. Tako je moguća ušteda vode i za 30%. Naravno, postoje i elektronski uređaji koji rade po principu digitalnog oka (kao i automatska klizeća vrata) koji takođe omogućavaju bolju higijenu i preciznu kontrolu potrošnje vode po jednom aktiviranju. Elektronske slavine poslednjih godina sve se češće upotrebljavaju i u stambenim enterijerima. Neke od njih isporučuju se sa aplikacijama za programiranje rada po potrebi korisnika: • vreme tečenja po jednom aktiviranju • vreme aktiviranja – koliko će vremena trebati da voda poteče nakon aktiviranja slavine • zaključavanje – koliko vremena može da prođe između dva aktiviranja • domet senzora – udaljenost na kojoj ruka aktivira senzor (može se podesiti da voda teče sve dok su ruke ispod slavine) • mogućnost nastavka tečenja nakon zadatog vremenskog intervala ako su ruke u zoni slavine.
Preduzeće MG KAČAREVIĆ d.o.o. bavi se proizvodnjom gromobranske opreme, elektrogalanterije i perforiranih i rešetkastih nosača kablova, kao i uslužnom obradom metala. Brđanska 134/a 11232 Ripanj | tel/fax: 011 8652 429, 011 8653 099 e-mail: office@mgkacarevic.com | www.mgkacarevic.com 40 www.build.rs
Hands-free tehnologija podrazumeva aktiviranje bez dodira slavine i u velikoj meri utiče na uštedu vode. Postoji i tehnologija aktiviranja i deaktiviranja dodirom gde se tečenje vode uključuje i isključuje prilikom dodira bilo koje tačke slavine (cevi, aeranta ili ručke). Ovo pruža dodatne pogodnosti pri radu u kuhinji, na primer kada je potrebno napuniti veću posudu vodom. Naravno, proizvođači snabdevaju tržište uređajima koji kombinuju ove dve tehnologije. Ipak, bez obzira na sve napretke visoke tehnologije, ukoliko slavine nemaju dodatno i efikasne aeratore ne mogu dobiti LEED standard. Elektronske slavine same po sebi nemaju znatnije prednosti u odnosu na ostale sisteme za kontrolu potrošnje vode na slavinama (prethodno navedene mogu da postižu istu potrošnju savesnim korišćenjem), ali one doprinose boljim higijenskim uslovima za korisnike (smanjuju širenje bakterija ili raznošenje organskih materija koje pogoduju razvoju mikroorganizama kod obrade sirove hrane). Njihova posebna prednost je u tome što su jednostavne za korišćenje svim korisnicima bez obzira na uzrast ili eventualne invaliditete.
Filtracija vode Filtracija vode ne spada pod LEED standardizaciju ali je važna tema u savremenom građevinarstvu u delu koji se odnosi na zdravlje i komfor korisnika prostora. Posredno, uključivanje aplikacija za prečišćavanje vode u objektu znatno doprinosi očuvanju planete – korisnici zbog bojazni za zdravlje ili ukusa industrijski dezinfikovane vode u gradskom vodovodu kupuju vodu u plastičnim flašama, pa se filtriranjem na licu mesta štedi na duplom transportu vode za piće (vodovod i transport flaširane vode na istu adresu), a sve plastične boce ipak ne završe na reciklaži. Filtracija vode eliminiše štetne materije kao što su živa, olovo i pesticidi. Neka rešenja zasnivaju se na filtraciji vode kroz minerale što znatno doprinosi ukusu pijaće vode. Filtracija vode može naći svoje mesto kod kuhinjske sudopere, kupatilskog lavaboa ili u sklopu frižidera.
TEMA broja Efikasni uređaji bele tehnike LEED sertifikacija objekta uključuje korišćenje efikasnih tehnologija koje se odnose na zagrevanje i upotrebu vode. Na primer, može se doći do LEED poena korišćenjem mašina za pranje veša i posuđa koje imaju oznaku Energy Star. Proizvođači bele tehnike nude i proizvode koji koriste manje vode od standardnih uz jednaku higijensku efikasnost. Savetuje se i upotreba protočnih bojlera koji greju vodu samo onda kada je potrebna. Naravno, sva topla voda u objektu može biti deo većeg sistema čiji osnov čine solarne ploče za zagrevanje vode na krovu objekta. Oni u Srbiji mogu dovesti vodu na temperature i preko 700ºC leti, pa će zapravo mašine za pranje priključene na ovaj sistem, a ne samo direktno na vodovod, imati zadatak samo da dogreju vodu do potrebnih temperatura. Tržište, ne samo u SAD, sve je bolje snabdeveno uređajima koji objedinjavaju sve ove aplikacije.
Navodnjavanje zelenih površina Prema programu WaterSense agencije EPA 30% vode u stambenom sektoru odlazi za navodnjavanje zelenih površina, što u SAD iznosi ukupno 7 milijardi galona dnevno (26 miliona hektolitara), dok BuildingGreen daje podatak da čak 50% vode u urbanim sredina-
ma služi za navodnjavanje. Zavisno od lokalnih klimatskih uslova, ovaj procenat varira u različitim delovima SAD – 10% na severu, i čak 70% na zapadu i jugozapadu zemlje. Procene su da je čak 50% ove količine neiskorišćeno zbog preteranog zalivanja, isparavanja, raznošenja vetrom, loše postavljenih ili održavanih sistema za navodnjavanje itd. Načini uštede i primenjeni sistemi zavise od isplativosti, vrste i namene objekta, pa je važno znati da je, bez obzira da li se radi o vikendici, javnom objektu ili kući, moguće pronaći neki od načina za što efikasniju upotrebu vode. Optimalno rešenje za uštedu ove vode jeste sadnja autohtone vegetacije, tj. one kojoj navodnjavanje i nije preko potrebno. Kada je navodnjavanje neophodno, preporučuju se pametni sistemi: • kapalice - voda biva isporučena ispod biljaka direktno na tlo, bez gubitaka koje odnese vetar ili koji ispare sa lišća • sistemi za kontrolu vlažnosti - obezbeđuju dodavanje vode na onim mestima gde je zaista potrebna • sistemi praćenja vremenskih uslova - u skladu sa vremenskim uslovima, tipu zemljišta i vrstama bilja na zelenoj površini prilagođavaju upotrebu vode za svaki deo površine posebno • sakupljanje atmosferskih voda - izgradnja rezervoara koji će prikupiti vodu iz oluka,
slivnika, drenažnog sistema i sačuvati je za kasniju upotrebu • sakupljanje sive vode - korišćenje za zalivanje filtrirane upotrebljene vode iz kuće (npr. iz tuš kabina). U SAD već su dostupne detaljne preporuke za sisteme za navodnjavanje zelenih površina koje je izradila EPA u okviru WaterSense programa.
Zaključak U objektima je moguće ostvariti znatne uštede vode izborom proizvoda koji će obezbezbediti optimalnu potrošnju, a pri tome se ne mora izgubiti na estetskom kvalitetu enterijera ili izdvojiti više novca. Bez obzira na ograničenu ponudu tržišta u Srbiji, navika arhitekata da razmišljaju u skladu sa održivom gradnjom pri projektovanju objekata, polazna je tačka za uspostavljanje održive gradnje i kod nas. Zelena gradnja je i nastala pre svega kao etički koncept struke, da bi tek zatim došla do priznatih standarda ili bila proglašena obaveznom u nekim gradovima i državama sveta. Zadatak arhitekata nije da čekaju nametanje standarda, već da implementiraju standarde u svaki naredni projekat - ne zato što mora, nego zato što treba, i zato što je, na kraju krajeva - isplativo ■
Poređenje gradnje kanalizacionih sistema gravitacione kanalizacije i kanalizacije pod pritiskom
● ● ● ● ● ● ● ● ● ● ● ●
u ravničarskim terenima u terenima sa visokim nivoom podzemnih voda u retko naseljenim mestima u zaštićenim zonama kao zajednički sistem za nekoliko domaćinstava kod delova naselja koji su niži od postojeće kanalizacije na terenima gde imamo veliki broj ostalih instalacija kod ukrštanja sa vodotocima, gasovodima, vodovodima kod ulica koje se nalaze ispod kota gradske kanalizacije kao zajednički sistem za nekoliko mesta koja koriste PPOV u geološki nestabilnim terenima u zajedničkom rovu sa gasovodom i vodovodom
www.build.rs
41
Preduzeće u okviru usluga klijentima nudi: - konsalting pri izradi studija i projekata - kvalitetan projekat koji garantuje izgradnju i funkcionalnost sistema - stručnu podršku u eksploataciji i servisiranju sistema
TEMA broja Gradske otpadne vode se sastoje od upotrebljenih voda iz domaćinstava, ustanova, škola, ugostiteljskih objekata, i dr. koje su u nekim slučajevima pomešane sa industrijskim otpadnim vodama. Gradske otpadne vode sadrže različite supstance koje, kada se neprečišćene ispuste u vodoprijemnik (reke, kanali, jezera), na različite načine zagađuju životnu sredinu. Da bi se smanjili negativni uticaji otpadnih voda na vodne resurse i životnu sredinu uopšte, neophodno je pre ispuštanja otpadne vode izvršiti njeno prečišćavanje. Prema EU direktivi vezanoj za upravljenje vodama i prečišćavanje otpadnih voda (EU Directive 91/271/EEC) organizovano odvođenje svih komunalnih otpadnih voda predstavlja trajnu obavezu države. Skupština Srbije je 2010. godine usvojila novi Zakon o vodama (Sl. gl. R. Srbije 30/2010) koji velikim delom usklađuje domaću regulativu sa regulativom Evropske unije i uvodi dugoročne obaveze sakupljanja i prečišćavanja gradskih otpadnih voda (princip zagađivač plaća).
Autor: Aleksandar Đukić, Magistar tehničkih nauka Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu
KANALIZACIONI SISTEMI i prečišćavanje gradskih otpadnih voda u Republici Srbiji – stanje i perspektive Postojeće stanje kanalisanja i prečišćavanje otpadnih voda u Republici Srbiji Kanalisanje naselja Na kanalizacione sisteme je priključena skoro polovina stanovništva centralne Srbije i Autonomne Pokrajine Vojvodine, pri čemu je procenat priključenja na kanalizaciju znatno viši u centralnoj Srbiji. Poredeći ove podatke sa podacima iz zemalja Evropske unije, gde je procenat priključenja preko 80%, a u nekim zemljama i preko 95%, može se zaključiti da su kanalizacioni sistemi prilično nerazvijeni. Stanje kanalizacionih sistema nije u potpunosti poznato, ali uobičajeni problemi su zasipanje, prevelika infiltracija, ulaz atmosferskih voda u sanitarnu kanalizaciju i nepostojanje sistema merenja i praćenja rada kanalizacije. Ako se ovome doda da je u jednom broju mesta, uključujući najveće gradove kao što su Beograd i Novi Sad, kanalizacija izvedena većim delom po opštem sistemu, može se zaključiti da su potrebna značajna sredstva za kompleksne radove na rekonstrukciji i proširenju kanalizacione mreže u budućnosti kako bi se omogućilo efikasno sakupljanje i transport gradskih otpadnih voda.
Prečišćavanje gradskih otpadnih voda U periodu od šezdesetih godina do danas, u Srbiji je izgrađeno više od četrdeset postro-
Beotubi d.o.o.
jenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda (PPOV), od kojih su neka samo započeta. Postrojenja koja rade suočavaju se sa nizom problema u radu: zasipanje peskom, hidraulička preopterećenja usled infiltracije i ulaska atmosferskih voda, akcidentna zagađenja industrijskim otpadnim vodama usled odsustva ili nepravilnosti u radu uređaja za predtretman industrijskih otpadnih voda, zastarela i neispravna oprema, nedovoljno obučeno osoblje, i drugo. Možda najveći problem u radu postojećih postrojenja jeste taj što su troškovi rada i amortizacije veći od sakupljenih sredstava od naplate usluga kanalisanja, prečišćavanja i ispuštanja otpadne vode. Već duži niz godina cena komunalne usluge vodosnabdevanja, kanalisanja i prečišćavanja voda je pod kontrolom države i njen nivo ne omogućava pokriće operativnih troškova postojećih sistema, a kamoli razvoj i amortizaciju. Ekonomska neodrživost i tehnički problemi u eksploataciji su već doveli do zatvaranja nekih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Srbiji. Novi Zakon o vodama uvodi novine u politiku cena usluga vodosnabdevanja i kanalisanja, tako da se uvodi princip korisnik plaća, odnosno da cena vode treba da omogući pokriće svih troškova ovih usluga. Puna primena ovih zakonskih postavki očekuje se u budućnosti, a preduslov za to je usvajanje i primena odgovarajuće metodologije i sistema određivanja cene vode. Danas je u radu oko dvadeset postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda na teritoriji Srbije. Značajna gradska postrojenja koja rade navedena su u tabeli ispod.
Milutina Milankovića 34, 11070 Novi Beograd tel: 011 / 212 00 12, 212 00 13 | fax: 011 / 613 37 52 e-mail: beotubi@gmail.com | www.beotubi.co.rs
Vaša rešenja za vodovod i kanalizaciju! 42
www.build.rs
TEMA broja Metinvest je internacionalna vertikalno integrisana grupa koja proizvodi i prodaje širok asortiman proizvoda po konkurentnim cenama, uključujući proizvode rude gvožđa, koksa i uglja, poluproizvoda i proizvoda od čelika, kao i valjane proizvode i cevi. Svoje proizvode izvozi u više od 75 zemalja preko svojih distributivnih centara koji pokrivaju većinu ključnih regiona u svetu. Na tržištu Srbije iz našeg proizvodnog programa u ponudi je: Toplovaljana žica • Limovi Šipkasti i pljosnati čelik • L profili U, I nosači • Debeli limovi Rebrasta armatura u šipci Toplovaljana i hladnovaljana traka Cevi • Armaturna mreža
PPOV Subotica
Praktično sva navedena postrojenja primenjuju sekundarni (biološki) tretman sa procesom aktivnog mulja. Samo novoizgrađeno postrojenje u Subotici pored uklanjanja organskih i suspendovanih materija vrši i uklanjanje nutrijenata (jedinjenja azota i fosfora) do nivoa traženog EU direktivama. Na neki vid sekundarnog prečišćavanja otpadnih voda priključeno je oko 10% staOkrug Br. Beogradski Borski Braničevski Zaječarski Zlatiborski
1 1 -
Jablanički
2
Kolubarski Mačvanski Moravički Nišavski
1 1 -
Pirotski
2
Podunavski
1
Pomoravski
2
Pčinjski Rasinski Raški Toplički
-
Šumadijski
4
Severna Bačka Zapadna Bačka
1 1
Južna Bačka
2
Severni Banat Srednji Banat Južni Banat Srem Ukupno
1 1 21
novništva u Srbiji, dok se uklanjanje nutrijenata vrši na manje od 2% gradskih otpadnih voda. Svi ovi podaci ukazuju na ogromno zaostajanje Srbije u odnosu na standarde koji se primenjuju u Evropskoj uniji. U poslednjoj deceniji izgradnja ili rekonstrukcija kanalizacije uglavnom su finansirane iz sredstava lokalnih samouprava uz povremeno učešće Republike. Sa druge gradska PPOV Kapacitet (ES)
Naziv
10.000
Kladovo
5.000
Soko Banja
10.000 6.000 110.000
Vlasotince Medveđa Valjevo
50.000
G.Milanovac
9.500 20.000 35.000 45.000 35.000
Dimitrovgrad Bela Palanka Velika Plana Jagodina Paraćin
25.000 4.000 125.000 8.000 160.000 180.000 50.000 13.000 60.000
Aranđelovac Aranđelovac Kragujevac Topola Subotica Sombor Bečej Bač Kikinda
110.000
Vršac
1.070.500
Tabela: Gradska PPOV u Srbiji www.build.rs
METAL IZ PRVE RUKE
Metinvest SMC d.o.o. Alekse Bačvanskog 6, 11040 Beograd Tel. + 381 11 2660 007 +381 11 3670 411 +381 11 3671 264 Fax. + 381 11 2660 006 Email: office@metinvestsmc.rs www.metinvestsmc.rs www.metinvestholding.com 43
TEMA broja strane, rekonstrukcija i izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda je najčešće rezultat saradnje sa međunarodnim institucijama, uz sufinansiranje od strane Republike i lokalne samouprave. Tako je u protekloj deceniji izvršena ili započeta rekonstrukcija ili izgradnja gradskih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Topoli, Subotici, Vrbasu, Leskovcu. Za niz postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda priprema se tehnička dokumentacija, što je obaveza lokalnih samouprava i preduslov za pribavljanje sredstava za realizaciju, bilo kod domaćih ili kod inostranih izvora finansiranja.
Obrada muljeva Poseban problem predstavlja obrada mulja koji nastaje u procesu prečišćavanja otpadnih voda, jer u ovom trenutku nema pouzdanih saznanja o nivoima obrade i dispoziciji mulja iz postroj enja za prečišćavanje otpadnih voda. U Srbiji se ne primenjuju procesi naknadnog tretmana mulja (na primer spaljivanje ili kompostiranje), a nije poznato da li se mulj koristi u poljoprivredi. Praktično
svaki mulj izdvojen iz procesa prečišćavanja odlaže se na deponijama čvrstog otpada, što dugoročno nije održivo. Samo na nekoliko većih postrojenja primenjuju se postupci obrade mulja koji obezbeđuju dobijanje biogasa iz mulja, koji sadrži visok procenat metana koji se može energetski iskoristiti.
Budući razvoj kanalisanja i prečišćavanja gradskih otpadnih voda u Srbiji EU direktiva 91/271/EEC o prečišćavanju gradskih otpadnih voda nalaže da sva naselja – tačkasti izvori zagađenja veći od 2.000 ekvivalentnih stanovnika, moraju imati postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. U Srbiji, prema popisu iz 2002. godine, ima ukupno 509 naselja većih od 2.000 ekvivalentnih stanovnika, od kojih se 216 nalaze u Vojvodini, a 293 u centralnoj Srbiji. Ukupan broj potrebnih PPOV je manji od broja naselja, jer će neka PPOV prečišćavati otpadne vode iz nekoliko naselja. Kako je trenutno u Srbiji samo dvadesetak postrojenja u funkciji, biće potrebno izgraditi u narednom
PPOV Kragujevac
Pro fes ion a
nik tro lna Elek
a
periodu više od stotinu postrojenja kako bi se dostigli zahtevi zakonske regulative. Razvoj kanalizacionih sistema i izgradnja gradskih postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda zahtevaće značajna sredstva i vreme. Najnovije analize ukazuju da investicije u rekonstrukciju i dogradnju kanalizacionih sistema i postrojenja za prečišćavanje gradskih otpadnih voda u narednih 15 godina, za dostizanje priključenosti 70% stanovništva na kanalizaciju i na postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda, treba da iznose oko 3 milijarde evra, od čega najveći deo ide u investiranje izgradnje nove kanalizacione mreže i izgradnju postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda. Domaća građevinska preduzeća su uglavnom osposobljena za izvođenje građevinskih radova na izgradnji kanalizacionih sistema i postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda. Takođe, postoje firme koje uspešno mogu izvršiti montažu opreme. U pogledu primene i ugradnje domaće opreme na postrojenjima za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda, situacija je danas znatno lošija jer se praktično sva oprema za prečišćavanje u današnjim uslovima mora uvoziti. Da bi se obezbedila primena dva osnovna principa na kojima se temelji politika u oblasti voda u Evropskoj uniji i u Srbiji, a to su zagađivač plaća i korisnik plaća, odnosno da naknada za usluge u domenu voda mora da obezbedi pokrivanje svih troškova obezbeđenja usluge, biće potrebno znatno povećanje cene komunalnih usluga za vodosnabdevanje i kanalisanje (cena vode). Dosadašnja iskustva ukazuju da je ekonomska cena samo za prečišćavanje 1m3 gradske otpadne vode, u zavisnosti od stepena prečišćavanja, lokalnih uslova i veličine postrojenja, u rasponu od 0,15 do preko 0,5 evra po 1m3. U ovu cenu su uključeni operativni troškovi (fiksni i varijabilni), troškovi kapitala i amortizacija. Pored ovoga, biće potrebno uspostaviti nova sistemska rešenja koja će obezbediti odgovarajuće uslove za plasman sredstava u različite sektore komunalnih delatnosti, vodoprivrede i obrazovanja ■
NID Profesionalna Elektronika
!FFmfluspojlb b mo b o jp t f g p s Q BETONSKE BAZE - odmeravanje agregata - odmeravanje cementa - doziranje i korekcija vode - prateća automatika MERENJE U POKRETU - vaga na traci - protočna vaga - merenje u slobodnom padu KLASIČNA MERENJA MASE - kolske vage 10t,20t,30t,60t - železničke vage - vage na kranovima - magacinske vage 44
Branka Ćopića 3. 35250 Paraćin; tel:035/571/744, fax:035/573/536 www.build.rs www.nidproel.com; nidproel@eunet.rs
H20 nosači Jedna od glavnih karakteristika H nosača je njihova stabilnost. Širok izbor dimenzija od 245cm do 590cm zadovoljava potrebe izvođača radova i omogućava uštedu vremena prilikom šalovanja. Zaštićeni su premazom melaminske smole, lagani su i prilagodljivi zbog različitih dužina. Jednostavni su za korišćenje. Njihova je namena – nosači plafonske oplate. Standardne dužine: 245, 250, 265, 275, 290, 300, 330, 360, 390, 450, 490, 590cm
Vodootporna šper ploča (blažujka) Šperploča izrađena od brezovog, topolovog, bukovog drveta, na čiju je površinu obostrano nanesen fenolni film, a koja se primarno primjenjuje pri izradi oplatnih sistema ili pri ručnom šalovanju. Izrađuje se unakrsnim slaganjem i lepljenjem furnira, naknadnim brušenjem i egalizovanjem na nazivnu debljinu, nanošenjem fenolnog filma i zaštitom rubova bojenjem akrilnom bojom.
Žuta oplatna ploča Ovaj tip oplate je veoma zahvalan jer je veoma rentabilan. Naime, ovo je oplata koja ima solidne karakteristike, veoma jednostavna za montažu i skladištenje, male težine. Elementi su: • paneli od drveta, iverice, tj. tri unakrsno slepljena sloja čija je debljina 27mm (paneli 21mm debljine se ređe koriste) • distanceri-rasponke dimenzija od 10 do 100cm (u odnosu na potrebnu debljinu zida) • vezivni elementi-stubovi.
OSB ploča Trgujemo vodootpornim OSB-3 pločama: • Dimenzije: 2500x1250mm, 2440x1200mm) • Na skladištu držimo standardne debljine (8, 9, 10, 11, 12, 15, 18 i 22 mm) u dve varijante: obične i falcovane • Koriste se za izradu pregradnih zidova, postavljaju se ispod parketa kao izolator, za oblaganje potkrovlja...
Sistemska oplata Pločasti materijali Distanceri Podupirači Skele Dodatni elementi Radne platforme Industrija nameštaja
Vaš siguran oslonac BAR system d. o. o • Čika Ljubina 10/3 11000 Beograd Magacin veleprodaje: Žorža Klemansoa 56 (bivša Francuska 56, Luka Beograd) Tel: + 381 11 3039 188, + 381 11 3039 189 • Fax: + 381 11 3039 024 e-mail: office@barsystem. co. rs • www. barsystem. co. rs
TEMA broja
Primena hidroizolacije kod
velikih vodoprivrednih objekata Izolacija a.d. lidersku poziciju na polju hidroizolacije mostova, dopunjuje pozicioniranjem i delovanjem u oblasti vodoprivrede. Postrojenje za preradu vode Makiš II je jedan od objekata vodoprivrede na kome je kompanija učestvovala. Radovi su izvođeni u dve faze premazima na bazi polimercementa, završeni su u roku i u skladu sa tehničkim uslovima. Veliki vodoprivredni objekat na kome Izolacija izvodi sanacione radove jeste dovod Strvna u okviru sistema Vlasinskih hidroelektrana. Prilikom definisanja tehničkih rešenja uzete su u obzir sve osobenosti objekta i celog sistema, a u prvom redu karakteristike terena na kome su objekti izvedeni, način funkcionisanja sistema. Kanal Strvna drenira vode Strvničke i Preke reke, kao i vode malih vodotoka koje preseca. Dovod je projektovan i izveden kao trapezni kanal, kasnije zatvoren betonskim pokrovnim pločama. Delom je izgrađen od betona, a delom od kamena zidanog u cementnom malteru, sa bokovima u nagibu 1:1. Dimenzije kanala se menjaju duž njegove trase, sa povećavanjem profila prema ulivu u Vlasinsko jezero. Dužina kanala je približno 16 kilometra.
• nepromenljivost fizičko-mehaničkih karakteristika tokom vremena • mogućnost upotrebe u sistemima za vodosnabdevanje. Uslovi koji su ovim projektom postavljeni u pogledu kvaliteta geomembrane moraju se ispuniti, kako bi se obezbedila dugogodišnja funkcionalnost sistema kanala uz minimalne troškove održavanja. Takođe, izvođenje radova je u skladu sa svim tehničkim uslovima i praćeno je propisanom dokumentacijom, atestima za materijale i detaljnom metodologijom i termin-planom izvođenja radova.
Predviđeno je da se vodoodrživost korita kanala ostvari upotrebom hidroizolacione folije - EPDM geomembrane i u skladu sa tim je odabran i Izvođač radova – Izolacija a.d. Izbor geomembrane izvršen je na osnovu analize različitih geosintetičkih materijala koji danas postoje na tržištu. Imajući u vidu značaj projekta, krajnje efekte koji se postižu sprečavanjem oticanja vode iz kanala i specifičnost trase i postojećeg stanja kanala (geomembrana se ugrađuje preko postojeće obloge kamena i betona), kriterijumi za izbor EPDM geomembrane su sledeći: • mogućnost prilagođavanja različitim nepravilnostima podloge • mogućnost prilagođavanja pomeranjima podloge • otpornost na UV zračenje i oksidaciju • otpornost na niske temperature • pouzdanost spojeva • mogućnost jednostavne ugradnje i održavanja u toku eksploatacije
IZOLACIJA a.d. Kumodraška 257, 11221 Beograd tel: +381 11 3986 641 fax: +381 11 3986 615 info@izolacija.rs www.izolacija.rs
46
Zahtevane fizičko - mehaničke osobine geomembrane • Trajnost - Geomembrana mora imati takve karakteristike da njena jačina i elastičnost moraju ostati nepromenjene u minimalnom vremenskom periodu od trideset godina i to prvenstveno sa aspekta istezanja, omekšavanja, topljenja, pucanja, kao i da moraju imati očekivanu trajnost od minimalno pedeset godina. • Vodonepropusnost - Geomembrana apsolutno mora da bude vodonepropusna u svojoj kompletnoj površini, kako po fabričkoj površini, tako i po spojevima izvedenim na gradilištu. • UV otpornost i postojanost na toploti Geomembrana mora da bude postojana na uticaj toplote i uticaja UV zračenja. www.build.rs
• Postojanost na hladnoći - Uzimajući u obzir temperaturne opsege za region u kome se sprovodi projekat, izuzetno je važno da geomembrana zadržava fleksibilnost u zimskim uslovima, čak i pri temperaturama ≤ -30°C. Prema EN 495-5, geomembrana ostaje fleksibilna pri temepraturama ≤ -45°C. • Masa membrane - Masa po jedinici površine treba da bude takva da geomembrana ne ispliva kada je potopljena, odnosno preko 1.000gr/m2. • Elastično izduženje i čvrstoća na zatezanje - Geomembrana mora imati svojstvo elastičnosti, odnosno velikog istezanja, kako bi se mogle kompenzovati neregularnosti podloge bez posledica po fizičkomehaničke osobine membrane. • Dimenziona stabilnost - Dozvoljeno odstupanje u pogledu dimenzione stabilnosti (prema EN1107-2) je ≤0,5%. • Otpornost na cepanje i otpornost na probijanje - Oni su od značaja kako u toku eksploatacije tako i u toku ugradnje. • Hemijska otpornost - Geomembrana mora da bude otporna na hemijske uticaje. • Otpornost na proboj korenja - Zahteva se da geomembrana i da spojevi budu otporni na proboj korenja prema DIN 4062, FLL testu ili sl. • Kompatibilnost sa živim svetom - Geomembrana mora da ima stabilnu hemijsku strukturu, tako da u kontaktu sa vodom ne dolazi do emitovanja bilo kakvih hemijskih komponenti koje su štetne po živi svet. Proizvođač materijala mora posedovati dokaz da se materijal može koristiti u sistemima za navodnjavanje, u sistemima za pripremu vode za piće. • Ekološki materijal - Zahteva se da materijal bude hemijski inertan čime se garantuje da membrana neće imati štetan uticaj na kvalitet vazduha i vode, odnosno da neće emitovati zagađenja u okolinu. • Pouzdanost spojeva geomembrane Spojevi geomembrane izvedeni na terenu moraju imati iste karakteristike (vodonepropusnost, čvrstoća pri prekidu, izduženje pri prekidu) kao i sama membrana. Odabran je materijal koji ispunjava sve pomenute uslove, a Izolacija a.d. je brzinom i kvalitetom izvedenih radova zadovoljila tražene uslove kvaliteta i ispunila termin-plan za ovu fazu radova ■
Kompletni vodovodni i kanalizacioni materijal
Od 1997. godine preduzeće poseduje sopstveno skladište veličine 4.400m2, a 2004. godine na istom lokalitetu izgradili su upravnu zgradu od 200m2 i prodajno-izložbenu halu od 250m2. Preduzeće Uniprogres poseduje sopstvena dostavna i utovarna vozila za nesmetanu isporuku asortimana do mesta kupca i to: pick up, kombi, kamion i viljuškar. Svojim prepoznatljivim i profesionalnim radom od osnivanja uspeli su da ostvare poslovne kontakte i usluže gotovo sve vodovode, komunalna preduzeća, direkcije, vodoprivredne organizacije i veće građevinske operative na teritoriji država Srbije i Crne Gore. To je, prvenstveno, zasluga njihove operativnosti, povoljnih i prikladnih cena, kao i
TEMA broja Od svog osnivanja 1991. godine preduzeće Uniprogres d.o.o. bavi se prometom i trgovinom kompletnim vodovodnim i kanalizacionim materijalom sa akcentom na kompletnom učešću na investicionim zahvatima i održavanju već postojećih cevovoda i instalacija, jer u svom asortimanu imaju kompletan asortiman koji je za to potreban.
kvalitetne i proverene robe uz koju obavezno dostavljaju i atest o kvalitetu. Nadaju se veoma dugom postojanju na ovim prostorima, i s pravom očekuju proširenje kruga poslovnih saradnika na obostrano zadovoljstvo. Kompletan asortiman poteban za izgradnju i održavanje vodovoda i kanalizacije sastoji se od cevi svih vrsta, vodovodne armature, spojnih i fazonskih elemenata i fitinga, i to: • PVC cevi za vodovod Ø63 - Ø630 za pritisak 6, 10 i 16 bari • TPE cevi za vodovod Ø63 - Ø630 za pritisak 6, 10 i 16 bari • Fluidterm program za kućnu instalaciju • PVC cevi za uličnu kanalizaciju Ø160 Ø630 • PVC cevi za kućnu kanalizaciju Ø50 - Ø160 • PVC fazonske komade za uličnu i kućnu kanalizaciju • PVC cevi za kablovsku ptt i el. kanalizaciju • TPE cevi korugovane za kanalizaciju • TPE cevi za gasifikaciju Ø20 - Ø630 za pritisak 4 bara • PE spiral-cevi za fekalne kolektore, podmorske ispuste, transport industrijskih otpadnih voda Ø300 – Ø3.000 • pocinkovane i crne cevi (šavne i bešavne), fiting (pocink i mesing) • betonske cevi armirane i nearmirane Ø300 - Ø2.500 • drenažne PVC cevi Ø100 - Ø400 • šaht poklopci, kišne i kanalske rešetke i žablji poklopci • liveno gvozdeni fazonski komadi • zasuni pljosnati i ovalni Ø50 - Ø800 • povratni i nepovratni ventili, hvatači nečistoća, žablji poklopci • leptir zatvarači, vazdušni ventili • podzemni i nadzemni hidranti i hidrantske kape • vodomeri, merači protoka ■ www.build.rs
UNIPROGRES Vladimira Nazora b.b. 22400 Ruma Tel: +381 22 474 265 479 808 474 440 433 420 Fax: +381 22 473 019 unipro@neobee.net www.uniprogres.rs
47
TEMA broja
HUOT-ova rešenja za smanjenje gubitaka vode Među glavne probleme u sistemima javnog vodosnabdevanja vodosnabdevanja, sa aspekta energet energetske efikasnosti, spadaju stara i neodržavana oprema, nedostatak novčanih sredstava i neefikasno gazdovanje energijom. Zbog niskog nivoa standarda građana, cene komunalnih usluga su često dotirane od strane opština tako da je za njih veoma značajno da unaprede tehničke i finansijske mogućnosti svojih komunalnih preduzeća. Distributivni sistemi su vrlo raznoliki, sastavljeni od PVC, AC, livenih, PE i pocinkovanih cevovoda. U vodovodima je često evidentna nenamenska potrošnja vode u letnjim mesecima (zalivanje, pranje javnih i privatnih površina itd). Problem bilansiranja vode posebno je izražen tamo gde nema merenja i kod velikog broja hidrantskih mreža preduzeća koja ne rade i koje su prikačene pre mernih instrumenata, gde postoje veliki gubici zbog dotrajalosti i nenamenske potrošnje. U najvećem broju vodovoda se ne može na zadovoljavajući način uraditi bilans vode, ne znaju se lokacije curenja, a gubici u transportu pitke vode u Srbiji se procenjuju na 40-50%! Cenu kubika pitke vode opterećuju podjednako, sa jedne strane troškovi cene električne energije a sa druge troškovi radne snage, hemikalija, analize i ostalo. Jedno od mogućih rešenja za koje mogu da budu zainteresovani vodovodi jeste nabavka tehničke opreme koja bi smanjila uticaj električne energije (npr. no-
HUOT predstavništvo Nebojšina 12, 11118 Beograd mob: +381 65 3368 899 v.vasiljevic@huot.rs www.huot.rs
48
Osnovni cilj u oblasti vodosnabdevanja koji je naša zemlja definisala za naredni period, sadržan i u novom zakonu o racionalnoj upotrebi energije, odnosi se na obezbeđenje urednog i efikasnog snabdevanja vodom.
vih pumpi i potisnih cevovoda). Ovakvo rešesred nje je često preskupo za većinu manjih i srednjih vodovoda i može dostići visoke iznose. Na tržištu postoje rešenja koja mogu omogućiti kontrolu nad cenama komunalnih usluga i koja imaju pozitivan uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi što je nemoguće izraziti u novcu.
Rešenja francuskog proizvođača HUOT Glavni rizik curenja u jednoj vodovodnoj mreži dolazi od priključaka koji imaju dvostruko više delova koje treba zaptivati u odnosu na cevi na koje su instalirani. Cena koštanja priključka je manja od 1% ukupnih troškova izgradnje mreže. Kompanija HUOT, francuski proizvođač koji obezbeđuje dizajniranje, industrijski proces kao i prodaju kompletnog priključnog sistema za mrežu pitke vode ističe nekoliko osnovnih principa za dugotrajno zaptivanje u vodovodnoj mreži: 1. Dobra konstrukciona rešenja (spojnice namenjene cevima od bilo kog materijala različitih spoljnih prečnika, ogrlice za ugradnju bez teflona, pravi i ugaoni servisni ventili za vertikalno ili horizontalno bušenje pod pritiskom, vodomerni šahtovi od polietilena sa opremom i sigurnosni ventili sa zaključavanjem za vodomere i dr.) 2. Elastične osobine i oblik gumenih zaptivki (gumene zaptivke integrisane na prirubnicama spojnica, široke pritezne gume, odvojeno pritezanje na obe strane spojnice, velika naležuća površina na cev, mesingani nazubljeni prsten protiv izvlačenja cevi, mogućnost montaže pod uglom i dr.) 3. Epoksidna zaštita (zaštita korozije i elektrolitičkih procesa; garantovana debljina epoksidnog filma 300 μm; montaža šrafovima bez matica sa urezanim zaštićenim navojima) 4. Dokaz o ispravnosti za pitku vodu Kompanija Huot posluje od 1901. godine, deo je industrijske grupacije koju čini pet kompanija, prisutna je na pet kontinenata i ispunjava u potpunosti sve zahteve evropskog standarda EN805: 1. Preporučeni životni vek vodovodne mreže: 50 godina www.build.rs
2. Materijali u kontaktu sa pitkom vodom u skladu sa sanitarnim pravilima 3. Sprečavanje zagađenja (test na podpritisak -0,8 bars) 4. Kapacitet zaptivanja pod uglom (apsorbuje sleganje tla) 5. Obavljanje konstrukcionih poslova u skladu sa važećim standardima Rezultati jedne studije sprovedene pre nekoliko godina pokazuju da zbog infrastrukturnih problema Italija godišnje izgubi 42% vode ili 4 milijarde kubnih metara, a da ukupni troškovi po ovom osnovu iznose između 3,9 i 5,2 milijarde evra na godišnjem nivou. Studija pokazuje i da trošak neinvestiranja u unapređenje mreže dugoročno nije održiv, kao i da gubici usled infrastrukturnih problema neprekidno rastu usled klimatskih promena i uvećanja urbane populacije ■ Priključak: 3 zaptivke
Cevi: 3 zaptivke na svakih 12 metara Priključak: 3 zaptivke
Da li su cevi u vašem domu zaštićene od mržnjenja? Prema svetskim meteorolozima, ova zima će biti neoubičajeno hladna sa dosta padavina. Tokom hladnih zimskih meseci, zamrznute cevi su ozbiljan rizik za vaše zdravlje i dom. Sa prvim danima zime, stiže pravo vreme da zaštitite svoj dom i sprečite mržnjenje cevi. Nauka je vrlo jednostavna. Voda smrzava kada se njena toplota prenosi na hladan vazduh van cevi. Kada se voda zaledi, prelazi iz tečnog u čvrsto stanje i postaje led. Kristalna struktura leda čini je mnogo manje gustom nego kada je u tečnom stanju, što objašnjava poznati fenomen ekspanzije. Pritisak koji se javlja širenjem leda u ograničenom području cevi izaziva razilaženje šavova na cevima. Kada se cev razdvoji, stotine litara vode može da isteče iz pukotine i da izazove značajnu štetu okolnoj konstrukciji i materijalima. Istraživanje koje je sproveo Građevinski istraživački savet Univerziteta Ilinois (The Building Research Council at the University of Illinois) utvrdilo je da potencijal zamrzavanja vode unutar cevi postoji kada spoljašnja temperatura dostigne -6,66°C ili niže. Spoljašnje slavine i cevi koje se nalaze na promaji, u nezagrejanim oblastima, ili unutar spoljnih zidova najpodložnije su smrzavanju. Pre hladnijeg vremena, budite sigurni da svi ukućani znaju gde se nalazi glavni ventil za vodu. Proverite ventil, tako što ćete ga isključiti, a zatim uključiti, kako biste bili sigurni da on pravilno radi. Dok još uvek toplije vreme dozvoljava (i nismo zaglibili duboko u minus), odvojite malo vremena da ostvarite sledeće zadatke u nastojanju da zaštitite svoj dom i sprečite mržnjenje cevi: • Proverite dihtunge na vratima i prozorima i uverite se da su oni funkcionalni • Zamenite one dihtunge koji nedostaju ili su oštećeni • Zapečatite praznine koje uvlače hladan vazduh unutar prostora korišćenjem silikona ili akrilnog lateksa • Zapečatite spoljašnje praznine i pukotine korišćenjem pur pene • Ako imate bazen ili sprinkler sistem proverite da li su njihove instalacije pravilno drenirane u skladu sa uputstvima proizvođača • Otkačite creva sa spoljnih česmi; iscedite preostalu vodu iz creva
TEMA broja Da li znate šta da radite ako imate zaleđene cevi u vašem stanu ili kući – ili, čak, da li znate da li imate problem? Naučite kako da identifikujete i popravite zamrznute cevi ili, još bolje, da sprečite uopšte pojavu zamrznutih cevi. m kap po kap, mlake vode. Ovo će omogućiti nastavak kreta kretanja vode kroz vodovodne cevi. Samim tim, kada se voda kreće, manje je verovatno da će se zamrznuti. Ako dođe dan kada treba da odvrnete slavinu tokom hladnih zimskih meseci i shvatite da vode nema ili da ide samo kap po kap (a da nije problem u vodosnabdevanju), onda postoji dobra šansa da su vam vodovodne cevi zaledile. U tom slučaju, hitna akcija je neophodna i ona se mora preduzeti odmah kako bi se sprečila bilo kakva šteta u vašem domu od mogućeg curenja vode nastalog raspuknućem cevi.
• Ako imate neku spoljnu slavinu koja nije otporna na mraz, isključite joj dovod vode, otvorite slavinu i pustite da višak vode isteče • Stavite izolaciju na svaku cev i slavinu koja je izložena vremenskim uslovima • Vodovodne cevi koje se nalaze unutar kuće u oblastima koje se ne greju, tipa potkrovlja, garaža, podruma itd, trebalo bi izolovati izolacijom napravljenom od polietilena ili neoprenske pene • Podesite vaše daljinsko grejanje na minimum od 12°C kada izlazite iz stana na duže vreme tokom hladnih zimskih meseci. Čak i sa preventivnim merama na snazi, zima je nepredvidiva, a dodatni problem (kao što je gubitak energije vašeg doma) mogu se desiti. Ako izgubite električno napajanje, a pritom se grejete na struju, vaš dom neće biti grejan u tom periodu. U zavisnosti od spoljašnje temperature i trajanja vremena pre nego što se struja vrati, to može da predstavlja ozbiljan problem. Ukoliko imate dodatni izvor napajanja, kao što je generator, ne trebate da budete zabrinuti. Međutim, ako nedostaje električno napajanje vašeg doma duži vremenski period, sve vodovodne cevi, čak i cevi unutar grejnih površina vašeg doma, mogu biti pod rizikom smrzavanja. U takvim slučajevima treba da otvorite sve pristupne tačke cevima (revizije, plafonske ploče i sl.) tamo gde se one nalaze unutar zidova ili spuštenih plafona. Ovo će omogućiti prodor unutrašnje toplote koliko god da je ostalo da cirkuliše u ovim oblastima i pomoći održavanju toplote vodovodnih cevi u većoj meri nego što bi inače bio slučaj. Takođe bi trebalo da odvrnete svaku slavinu i da na taj način omogućite stabilano kapanje, www.build.rs
Identifikujte lokaciju zamrznute cevi prateći vodovodne cevi od slavine do negrejanih delova vaše kuće (za one koji ne znaju položaj cevi unutar zidova ili plafona, najbolje bi bilo da potraže pomoć vodoinstalatera i da mu pritom prilože arhitektonsko-građevinski projekat objekta). Potražite primetno nagomilavanje mraza ili leda na spoljnoj strani zidova cevi. Kada nađete zamrznuti deo cevovoda, moraćete da zagrevate taj deo površine i da na taj način otapate zamrznute cevi. Nikada ne treba odmrzavati zamrznute cevi upotrebom otvorenog plamena, jer to predstavlja ozbiljnu opasnost od požara, a takođe, možete oštetiti kako vodovodnu cev, tako i okolni materijal. Umesto toga, treba koristiti fen, izvore toplote tipa kvarcne grejalice, portabl grejače, kalorifere ili čak peškire natopljene u toplu vodu kojima oblažete zamrznute cevi. Ostavite slavine odvrnute i postupno krenite da odmrzavate od slavine ka zaleđenom delu cevi. Ovo omogućava vodi, kako se topi, da pobegne i smanjuje pritisak unutar cevi. Cevi više nisu zamrznute onda kada se uspostavi pritisak vode. Imajte na umu da treba da zavrnete glavni ventil vode dok odmrzavate zamrznute cevi, pošto se svakog trenutka može javiti pucanje cevi. Ukoliko se desi da vaša cev pukne ili da nabubri, popravke su neophodne. Naoružani razumevanjem naučnih saznanja o zamrznutim cevima, informacijama o vremenskoj prognozi, kao i znanjem o prevenciji i neophodnim korektivnim merama, možete sprečiti pojavu mržnjenja vodovodnih cevi i zaštiti svoj dom od značajnih oštećenja izazvanih vodom ove zime ■
49
promo
Svečano otvoren
Regionalni centar za kontrolu leta Pre par meseci, u Beogradu, tačnije u Surčinu, svečano je otvoren novi Regionalni centar za kontrolu leta leta. Izgrađeni objekat predstavlja poslednju reč tehnike, kako u pogledu sistema za navođenje i upravljanje avionima, tako i sa stanovišta prateće opreme i svih drugih ugrađenih sistema. Kompleks regionalne kontrole leta opremljen je i pratećim sadržajima, čime su zaposlenima omogućeni optimalni uslovi rada. Glavni izvođač, kompanija Deneza M je u rekordnom vremenu završila ovaj kompleksni objekat i pokazala da je spremna za izvođenje radova na sličnim i složenijim projektima. Pored svog značajnog obima, projekt je tehnološki veoma složen i zahtevao je angažovanje velikog broja podizvođača. Izrada fasade i ulaznih partija pripala je kompaniji Valve Profil iz Kraljeva. Projektni zahtev je bio da se obezbedi kontrolisani ulaz zaposlenih i posetilaca, ali da se na istim ulaznim pozicijama obezbedi efikasna i nesmetana evakuacija. Dodatni uslov je bio da se obezbedi dovoljno snažan automatski pogon, kako bi moglo da se upravlja krilima vrata čija je težina veća od 200 kilograma. Ulazna vrata objekta su opremljena staklom
otpornim na metke, čime je uvećana težina svakog pokretnog krila na više od 200 kilograma. Imajući u vidu sve postavljene tehničke uslove Investitor se opredelio za GEZE Pogone TSA 160 NT Z-Invers. Na objekat je ugrađeno ukupno osam GEZE pogona sa pripadajućom opremom, a sistem je povezan na sistem zaštite od požara, sistem pristupne kontrole i sistem evakuacije.
Predstavljanje GEZE GmbH GEZE GmbH je svetski priznat i poznat proizvođač sistema za vrata, prozore i sigurnosne tehnologije. Kao vodeća inovativna kompanija sa vrhunskim rešenjima dizajna, ova porodična firma je osnovana 1863. godine. Kao proizvođač i distributer vrhunskih tehnologija GEZE je svojim inovativnim rešenjima uticao značajno na izgradnju objekata i na konačna rešenja koja su primenjena na svim kontinentima. GEZE zatvarači za vrata poznati su širom sveta, a u Nemačkoj GEZE je najznačajniji isporučilac automatskih kliznih vrata.
Milioni ljudi svakodnevno prolaze kroz vrata koja zatvara GEZE gornji zatvarač TS 5000, a mnogi objekti imaju ugrađene sisteme Slimdrive serije automatskih kliznih vrata. Pored ovoga, GEZE proizvodi i kompletan program sistema za otvaranje prozora za ventilaciju i otvaranje u slučaju požara u cilju evakuacije dima. Ovo je deo ukupne GEZE ponude sigurnosnih sistema namenjenih sigurnosti i bezbednosti ljudi i objekata. Arhitektama, GEZE nudi prestižni sistem potpuno integrisanog stakla (IGG) koji omogućava slobodu projektovanja. GEZE proizvodi nalaze se na najreprezentativnijim objektima širom sveta. Kompanija je predstavljena u svetu sa preko 23 zavisnih preduzeća, a fleksibilnu i efikasnu prodaju i servis obezbeđuje 1.900 zaposlenih ■
GEZE GmbH tel: 011 3287 248, 3283 668 mob: 063 217 729 Ivan Albunović mob: 062 77 19 78 Andreja Egarić mob: 064 25 35 421 Amir Mujezinović email: i.albunovic@geze.com web: www.geze.com
50
www.build.rs
promo
Centralni sistem upravljanja sportskom infrastrukturom na primeru hale “Čair” Opis centralnog sistema za nadzor i upravljanje sportskom infrastrukturom predstavljen je preko tehničkih rešenja na rekonstrukciji, adaptaciji, sanaciji i dogradnji sportske hale “Čair”, gde se kao glavni nosilac posla pojavila beogradska kompanija Tehnicom Computers Za potrebe datog posla Tehnicom Computers je implementirao svoje rešenje automatizacije elektroenergetskih i termotehničkih instalacija u objektu. U želji da se korisniku obezbedi pouzdanost i dug vek eksploatacije sistema, korišćena je oprema renomiranog proizvođača Schneider Electric. Instalirani sistem centralnog nadzora realizovan je pomoću Vijeo Citec SCADA softverskog paketa. Omogućeno je softversko praćenje sistema klimatizacije,
tiv za inženjere kroz ceo proces realizacije ovog projekta. Omogućeno je da se grejanje i osvetljenje automatski regulišu u skladu sa radnim vremenom. Takođe, sistem se može konfigurisati tako da se u zadatim danima održava određeni režim rada.
ventilacije i grejanja, kao i sistema unutrašnjeg i spoljašnjeg osvetljenja hale. Takođe, napravljen je novi softver (ticketing aplikacija), koji omogućava štampanje ulaznica sa bar kodom, pa će pristup događaju posetioci imati jednostavnim provlačenjem ulaznice kroz bar kod čitač na ulaznim kapijama dvorane.
morao fizički da ode do lokacije na kojoj se taj sistem nalazi. Ako bi do takve situacije došlo u vreme trajanja neke sportske manifestacije, bilo bi nametnuto pitanje otežanog pristupa i brzine reagovanja tehničkog osoblja. Centralizacijom je ostvarena fleksibilnost, lako korišćenje i potpuni pristup alarmima sistema u različitim delovima. Uz to, korisnici imaju kompletan uvid u podatke koji im omogućava donošenje odluke o prioritetu intervencija na sistemima bez obzira na to gde se nalaze.
Integracijom svih sistema koji zahtevaju upravljanje, ostvarena je konekcija između upravljanih sistema i kontrolera na udaljenim lokacijama sa centralnim kompjuterom. Komunikacija se obavlja putem lokalne Ethernet mreže i Modbus TCP/IP protokola. Optimalno korišćenje energije kroz buduću eksploataciju hale predstavljalo je impera-
Da bi mogao da odgovori na alarm nekog od sistema ili da podesi njegovo funkcionisanje, rukovaoc kompletnog sistema bi tradicionalno
U skladu sa pravilima Evropske rukometne federacije definisani su sledeći režimi korišćenja sportskog terena: režim rekreacije, treninga, utakmice, emergency režim rada TV prenosa, režim CTV prenosa, kao i
režim HDTV prenosa. Za svaki od navedenih režima definisan je nivo osvetljenosti koji mora da se ostvari na terenu. Ovi nivoi osvetljenosti se ostvaruju uključenjem različitih grupa reflektora. Za upravljanje kombinacijom grupe reflektora koristi se PLC u kombinaciji sa touch screen panelom, smešten lokalno u prostoru, u razvodnom ormanu sa koga se napajaju
reflektori. Ugrađeni su reflektori sa brzim startom, proizvođača Philips, čime je predupređen problem sporog paljenja reflektora u situaciji nestanka mrežnog i uključenja agregatskog napajanja. Nakon završene rekonstrukcije, hala Čair postala je reprezentativni objekat, jedna od najmodernijih hala na ovim prostorima, koji zadovoljava visoke standarde za održavanje sportskih takmičenja i tako spremno dočekuje održavanje Evropskog prvenstva u rukometu, u januaru 2012. godine ■
TEHNICOM COMPUTERS Bulevar Vojvode Mišića 37 b 11040 Beograd tel: +381 11 3060 800 fax: +381 11 3961 915 projektanti@tehnicom.com www.tehnicomcomputers.com www.build.rs
51
promo
Električni kotao Oganj - iskra koja pokreće sve
Preduzeće Pr red duz uzeć ećće Katana a sse eb bavi avi proizvo proizvodnjom odn njom jom ko kotlova otl tlov va se serije eri rije Oganj još od 1996. godine. Znanje, ideje i stvaralački duh učinili su da danas u proizvodnom centru poseduju već devetnaest patenata iz oblasti termo-dinamike, od kojih su tri već u serijskoj proizvodnji. Imate efikasan sistem za grejanje? Onda vam nedostaje samo varnica koja treba da ga oživi... Električni kotao tipa Oganj predstavlja rešenje koje ne zahteva posebne energente, mnogo prostora i skupe priključke, a imajući u vidu da radi na sasvim drugačijem principu od klasičnih el. uređaja (voda je u funkciji grejača), kotao će trošiti minimum električne energije potrebne da bi sistem efikasno ispunjavao svoj zadatak. Zato prvo pitanje nije: koliko troši vaš kotao, već: koliko troši vaš objekat?
Kotlovi Oganj U firmi Katana stručnjaci sa iskustvom pronalaze originalna, efikasna i funkcionalna rešenja za vaše domove i poslovne prostore. Kotlovi serije Oganj, bazirani na sopstvenim patentima i velikom iskustvu inženjera, mogu se lako uklopiti, ali istovremeno i zadovoljiti potrebe prostora svih veličina. Oganj je električni protočni kotao i bojler čiji je princip rada zasnovan na direktnom pretvaranju električne energije u toplotnu. Može se koristi kod klasičnog etažnog grejanja (radijatorsko grejanje) ili kod podnog grejanja za grejanje kuća, stanova i objekata drugih namena. Mogućnost izbora tipa električnog kotla odgovarajuće snage, a prema potrebama vašeg prostora, kao i precizan režim rada trenutnog uključivanja/isključivanja, učiniće da trošite tačno onoliko energije koliko je potrebno da svoj prostor učinite prijatnim za život i rad. Najvažnije prednosti grejanja ovim uređajima: • dimenzije su mu 50-100 puta manje od klasičnih kotlova iste snage • zbog svoje jednostavnosti, kao i zbog činjenice da se voda zagreva direktno protokom struje kroz nju, praktično ne postoji mogućnost kvarova i pregorevanja grejača • grejanje ovim kotlom je dva do tri puta jeftinije u odnosu na ostale načine • u slučaju nestanka tečnosti u grejnom sistemu kotao prestaje sa radom, što isključuje mogućnost kvarova, termičkih oštećenja i požara
52
• Oganj ima pet puta veću snagu u odnosu na svoju veličinu i do 75% manju potrošnju električne energije za iste grejne efekte, u istim uslovima rada. Kada se govori o samim električnim kotlovima za grejanje, bez obzira na sve prednosti jednog ili drugog tipa, proizvođača i sl, razlika u samom kotlu može da se kreće od 30 do 50% potrošnje u zavisnosti od kvaliteta kotla, tj. jedan može biti bolji od drugog do dva puta. Naravno, ovo se odnosi na rezultate koje kotao postiže u identičnim uslovima rada.
Izbo Iz borr poda pod veoma je važan kod podnog greIzbor janj ja njaa i ima ima veliku važnost za energetsku efijanja kaasn snos ostt celog ce sistema grejanja. Apsolutno se kasnost prrep p epor oruč uču u podovi od kamena, poliranog preporučuju b toona be naa,, ke kkeramičkih pločica, itd. Ovim pobetona, d vi do vim ima ma se se daje prednost u odnosu na klasidovima č n masivni ča maasi siv iv parket, laminat i druge podove čan baz azi drveta azi drvv zato što oni imaju sposobnost dr naa bazi velike akumulacije temperature ali i zato što ne predstavljaju termoizolacioni sloj između cevi i prostorije koju treba grejati. Ova karakteristika omogućava korišćenje jeftine noćne struje za postizanje željenog temperaturnog nivoa u podu koji će masa materijala akumulirati i emitovati u toku celog dana i na taj način izbeći uključivanje u četiri puta skupljoj prvoj tarifi. U dobro izolovanom objektu kada se u toku trajanja devetočasovne jeftine struje temperatura poda zagreje na 27°C u prostorijama bude oko 24°C. Za period osamnaestočasovne skupe struje temperatura u prostorijama opadne za 3°C odnosno na 21°C tako da se grejanje ne mora uključivati do sledeće jeftine tarife.
Međutim, razlika u količini potrebne energije za zagrevanje objekta može biti i deset puta veća kod loše izolovanog u odnosu na odlično izolovan prostor – dakle, toplotni gubici mogu biti i do deset puta veći sa lošom izolacijom! Tako zapravo osnovno pitanje nije: koliko troši kotao, već koliko troši objekat? Naime, sistem grejanja u nekom objektu samo nadokađuje toplotne gubitke zidova, poda, plafona i prozora, dakle, što su gubici veći, to je veća i potrošnja. Loše izolovan objekat neće pružati komfor čak ni kada je sistem za grejanje na granicama svojih kapaciteta jer toplotni gubici mogu biti jednaki, ili veći, od toplotnih dobitaka iz sistema.
Podno grejanje i efekti akumulirane temperature Predstavljamo vam primer upotrebe električnog kotla Oganj kod podnog grejanja. Prenos toplote sa cevi na cementnu košuljicu i dalje na podnu oblogu poboljšava se aplikacijama od metala u vidu leptir-pločica. One se postavljaju na cevi i prilikom izlivanja cementne košuljice ostaju duboko u njoj (veličine su oko 10x12cm). Tako se temperatura sa cevi prenosi na ove metalne pločice koje je zatim distribuiraju 40 puta brže celom svojom površinom u termalnu masu poda, jer je prolazak tolpote kroz metal 40 puta brži. Na taj način se, sa istom količinom vode i cevi, višestruko povećala površina grejnih tela u podu, odnosno, u ovom slučaju – cevi. www.build.rs
Celokupna podstanica Oganj 3 – dole desno (crno)
Tamo gde nije instalirano podno grejanje već klasično radijatorsko grejanje, a gde su veliki gubitci toplotne energije zbog neizolovanog ili loše izolovanog objekta, moguće je ugraditi dodatni rezervoar koji će imati ulogu akumulatora toplote. Kada su ispunjeni preduslovi: dobra izolacija i razveden efikasan sistem grejanja, potrebna je još samo prava iskra – kotlovi tipa Oganj ■ KATANA Miloja Radosavljevića 70 34000 Kragujevac tel: +381 34 326 003 tel/fax: +381 34 326 059 mob: +381 63 611 570 szrkatana@gmail.com www.katana.rs
promo Securiton ugrađuje sisteme za automatsko gašenje požara raspršenom vodom (sprinkler i drendžer), sisteme za gašenje požara ekološkim sredstvima (FM-200, Novec, Ecaro 25, inertni gasovi i drugi), kao i hibridne sisteme R-102 i Piranha.
• Sprinkler sistemi su najrasprostranjeniji sistemi za automatsko gašenje požara, prvenstveno zbog velike efikasnosti gašenja i ekonomične cene. U slučaju požara aktiviraju se samo mlaznice zahvaćene požarom. Sprinkler sistemi se izvode kao mokri ili suvi, u zavisnosti od toga da li u prostoru koji se štiti postoji opasnost od smrzavanja.
Treća varijanta sprinkler sistema je preakcioni sprinkler sistem koji je kombinacija suvog i mokrog sistema, a koristi se u prostorima gde bi šteta od slučajnog aktiviranja sprinkler mlaznice bila velika. Aktivira se preko sistema za automatsku dojavu požara. Za zaštitu osetljivijih prostora (npr. elektro sale) moguće je usloviti aktiviranje sistema istovremenim uključenjem automatske dojave požara i pilot linije sa sprinkler mlaznicama. Oblast primene: velike javne garaže, garaže u stambenim objektima, standardna i visokoregalna skladišta, industrijski objekti, itd.
SECURITON Projektovanje, ugradnja i servisiranje: • automatska dojava požara • automatsko gašenje požara • detekcija gasa • dojava provale i prepada • kontrola pristupa • perimetarska zaštita • video nadzor • softver za integraciju tehničkih sistema
STABILNI SISTEMI ZA AUTOMATSKO GAŠENJE POŽARA • NOVEC pripada grupi hemijskih ekoloških sredstava za gašenje požara, koji ne oštećuju materijalna dobra, niti čovekovu okolinu. Važna osobina ovoga gasa je da ljude pa može da se koristi u nije štetan za ljude, prostorima sa stalnim boravkom ljudi. Novec se nalazi u bocama u tečnom stanju, a za gašenje je potrebna veoma mala količina gasa. Zbog visoke gustine tečnosti i niske koncentracije potrebnog sredstva za gašenje, boce koje sadrže Novec ne zauzimaju mnogo prostora, te su pogodne za instalaciju u gotovo svako okruženje. Oblast primene: izložbeni prostori, muzeji, arhive, računarski centri, kontrolne sobe za procesnu industriju, finansijski centri i banke, osiguranja, vojna industrija, farmaceutska i medicinska oprema, knjižare, telekomunikacioni centri, univerziteti, itd.
maceutska i medicinska oprema, knjižare, telekomunikacioni centri, univerziteti, itd. • PIRANHA sistemi predviđeni su za gašenje kuhinjama Ovi sistesiste požara u komercijalnim kuhinjama. mi koriste kombinaciju agensa i vode i na mnogim poljima su nadmašili sve konvencionalne sisteme za gašenje požara jednim sredstvom. Piranha sistemi vrše brzo gašenje plamena pomoću PRX™ tečnih sredstava koja u formi tankog filma poklope plamen, a nakon toga sledi gašenje vodom koja brzo hladi i sprečava povratak požara. Piranha sistemi su dostupni u više različitih veličina i mogu se kombinovati u skladu sa veličinom kuhinje koju treba zaštititi. Oblast primene: restorani, škole kulinarstva, sportski kompleksi, ugostiteljski objekti sa 4 i 5 zvezdica.
• Sistem gašenja požara inertnim gasom je siguran i prirodan način za gašenje požara. PROINERT sistem koristi smešu IG-55, koja ne oštećuje ozonski omotač i ne utiče na globalno zagrevanje, budući da se koriste gasovi argon i azot iz prirode.
Securiton ugrađuje opremu za automatsko gašenje požara koja poseduje važeće FM, UL, VdS i LPCB ateste. Projektovanje sistema vrši se prema SRPS i EN normama, kao i NFPA i FM propisima ■ Proinert nudi mnogo prednosti u odnosu na druge inertne sisteme koje se ogledaju u nekoliko projektnih poboljšanja. Specijalno patentirani ventil automatski smanjuje visok izlazni pritisak iz boca na nivo pritiska koji je potreban na mlaznicama pri gašenju požara. Tako je obezbeđen idealan izlazni pritisak, te nisu potrebne skupe cevi neophodne za visoke pritiske, kao kod drugih inertnih sistema. Proinert sistem je projektovan za delovanje na veliku daljinu. Boce sa gasom i sektorski ventili omogućuju zaštitu više prostorija sa jednom baterijom boca koja je smeštena daleko od zaštićenih prostorija. Oblast primene: izložbeni prostori, muzeji, arhive, računarski centri, kontrolne sobe za procesnu industriju, finansijski centri i banke, osiguranja, vojna industrija, farwww.build.rs
SECURITON - Alarm and Security Systems Danila Lekića Španca 31 11070 Beograd tel: +381 11 318 70 81 318 70 82 318 50 17 fax: +381 11 228 05 25 office@securiton.rs www.securiton.rs A company of the Swiss Securitas Group
53
promo
TENSAR TEHNOLOGIJA
KOD POTPORNIH KONSTRUKCIJA Lipe Lipex Li ip pe ex d.o.o. d.o. d. d.o. o.o. o. je je zvanični zvan zv anič ani ični ni d distributer istr is triib but ute err kompanije kom omp pa an niije je Tensar Ten ensar ssa ar In nte tern rnat atio atio iona ona nal za nal za p odručj od ručj ru čja Srbije, Srrbi S bije je, Crne Crrn C ne e Gore Gor ore i Ma M ak ke ed do oniije e. International područja Makedonije. Kompanija Tensar je pionir i lider na području proizvodnje i primene geomreža. Još od ranih osamdesetih godina, Tensar tehnologija se primenjuje u izgradnji različitih potpornih konstrukcija širom sveta. Ova tehnologija obezbeđuje bržu i jeftiniju gradnju, a pri tome sve ove konstrukcije su potvrđene i BBA serifikatima za životni vek od 120 godina cele konstrukcije (sertifikat obuhvata komplet od projekata preko Tensar materijala do izvedene konstrukcije). Poseban segment predstavljaju vertikalne konstrukcije – sistem TW1, suvomontažni sistem koji ne zahteva upotrebu nikakvog veziva ili armaturne mreže. Ceo sistem se zasniva na izuzetnim karakteristikama jednoosnih HDPE geomreža i njihovoj vezi sa blokom na licu uz pomoć Blue connector, takođe izrađenih od istog materijala. Ovakva veza omogućava čvrstu i pouzdanu vezu betonskog bloka na licu zida i bloka armirane zemlje i za koji zapravo preuzima sva opterećenja i napone u toj potpornoj konstrukciji.
u svetu je ispod visine 65m-Dubai) niti u pogledu pozicije (obalni zid reke u UK), kosina na kojoj se postavlja (Mihas, Španija), ni klimatskih uslova gde se gradi (Rostov, Rusija). Dodatna prednost ovog sistema je da, osim što predstavlja potpornu konstrukciju, može i da preuzme sva opterećenja kakva su kod oporaca mostova (Dubai). Takođe, ispod je uporedni prikaz cene izgradnje gravitacionih, armirano betonskih i Tensar sistemom izgrađenih potpornih konstrukcija.
Fujairah, Dubai, 65m
Hempton Vejl, UK
Kod nas se sistemom armirane zemlje rade potporne konstrukcije još od 2002. godine, prva takva konstrukcija na Mokroj Gori, pa preko Ovčar Banje (najviša konstrukcija vertikalnog potpornog zida u Srbiji), a od skoro postoji i sertifikovani proizvođač blokova (raznih oblika i boja), tako da ova tehnologija postaje sve dostupnija i našim graditeljima.
Dodatna korist koja se ostvaruje ovakvim sistemima jeste upotreba lokalnog, manje kvalitetnog, materijala za popunu, a takođe i korišćenje agregata sa krupnijim zrnom i do 125mm (ovo je moguće jer Tensar geomreža ima jako mali faktor oštećenja prilikom ugradnje).
Tensar učestvuje u svim segmentima izgradnje ovakvih potpornih konstrukcija od besplatnog predloga rešenja, preko izrade kompletnog projekta, do podrške prilikom izgradnje prisustvom na terenu i uputstvima za pravilnu upotrebu ove tehnologije i podrške davanjem svih sertifikata za ove konstrukcije.
Za ovakve potporne konstrukcije ne postoje ograničenja u pogledu visine (trenutno najviša
Uz Tensar tehnologiju, gradićete brže, pouzdanije i jeftinije potporne konstrukcije ■
Mihas, Španija
Rostov, Rusija
Oporac mosta, Dubai
LIPEX Križanićeva 12a; 11000 Beograd tel/fax: +381 11 26 88 413 26 88 816 mob: +381 63 359 314 359 316 lipex@eunet.rs tensar@tensar.uk www.lipex.co.rs www.tensar-international.com
54
www.build.rs
promo
Robusna oprema
za upotrebu na otvorenom: m: Optički niveliri iz kompanije Bosch, ch, ce od profesionalaca za profesionalce Četiri različita modela kako bi ispunili zahtevanu udaljenost i tačnost. Idealno za upotrebu na otvorenom, zahvaljujući stabilnom metalnom kućištu sa IP54 zaštitom od prašine i prskanja vode. Visoka preciznost u stepenima ili gonima na velikim razdaljinama do 100 metara. Jednostavno rukovanje. Bosch sada širi svoj asortiman optičkih nivelira – prethodno zastupljenih sa modelima GOL 26 D Professional i GOL 26 G Professional – sa alatima GOL 20 D Professional i GOL 20 G Professional koji imaju mogućnost uvećanja 20 puta. Sva četiri modela omogućavaju jednostavno i precizno vršenje klasičnih zadataka nivelisanja, kao što su utvrđivanje i prenos visina na otvorenom terenu ili na gradilištima. Korisnici mogu da izaberu da li će vršiti merenje u stepenima ili gonima, izborom odgovarajuće vrste modela – D za stepene, ili G za gone. Zahvaljujući svom stabilnom metalnom kućištu sa IP54 zaštitom od prašine i prskanja vode, ovi alati su posebno robusni i odgovarajući za upotrebu na otvorenom.
Pravi alat za klasične zadatke nivelisanja Sa tačnošću nivelisanja od tri milimetra na razdaljini od 30 metara, modeli GOL 20 D Professional i GOL 20 G Professional obezbeđuju visoku preciznost na razdaljinama
do 60 metara. Oni su, stoga, pogodni za uobičajene zadatke nivelisanja, na primer postavljanje odvoda ili temelja. Korisnici kojima je potrebna još veća tačnost, kao što su geometri, mogu birati između već dostupnih modela GOL 26 D Professional i GOL 26 G Professional, koji imaju maksimalno odstupanje od 1,6 milimetara na 30 metara i rade precizno na razdaljini do 100 metara.
Jednostavno za korišćenje Sva četiri modela su u svakom trenutku spremna za upotrebu budući da ne zahtevaju napajanje. Sa svojim 5/8" navojem, oni su kompatibilni sa standardnim građevinskim stativima kao što je BT 160 Professional kompanije Bosch. Optički niveliri se ravnaju pomoću tri zavrtnja za vodoravno podešavanje. Oni su pravilno pozicionirani kada je mehur centriran u kružnoj libeli. Sve što treba da uradite da to potvrdite je da nakratko pogledate penta-prizmu iznad nje. Ukoliko je libela ravna, integrisani kompenzator alata automatski vrši fino podešavanje. Optički nivelir je inicijalno poravnat sa svojim ciljem – obično mernom letvom – pomoću integrisanog ciljnog kolimatora. Oštru sliku garantuje teleskop sa uvećanjem 20 puta ili 26 puta i presekom objektiva od 36 milimetara. Kao rezultat toga, objektiv je naročito brz. Vrednosti na mernoj letvi mogu se, stoga, jasno videti i sa lakoćom očitati zahvaljujući krstićima u vidnom polju. Horizontalno poravnanje se vrši putem ugaonog podešavanja sa frikcionom spojni-
Specifikacija Merna jedinica Uvećanje Presek objektiva Tačnost nivelisanja Radno područje Navoj stativa Zaštita od prašine i vode Dimenzije (dužina x širina x visina) Težina
Bosch GOL 20 D Professional Bosch GOL 26 D Professional 360 stepeni 20 puta / 26 puta 36 mm 3 mm na 30 m / 1,6 mm na 30 m 60 m / 100 m 5/8" IP 54
Bosch GOL 20 G Professional Bosch GOL 26 G Professional 400 gona 20 puta / 26 puta 36 mm 3 mm na 30 m / 1,6 mm na 30 m 60 m / 100 m 5/8" IP 54
215 x 135 x 145 mm
215 x 135 x 145 mm
1,7 kg
1,7 kg www.build.rs
com kojom se upravlja podešavanjem zavrtnjeva na svakoj strani.
Bezbedan transport Kako bi se sprečilo oštećenje optičkog nivelira, a posebno kompenzatora, tokom transporta, oni se isporučuju u prenosnom koferu sa mehanizmom za zaključavanje. Prenosni kofer je dostupan i kao dodatna oprema. Svi optički niveliri kompanije Bosch predstavljaju izuzetnu vrednost. Modeli GOL 26 D Professional i GOL 26 G Professional sa uvećanjem 26 puta već su dostupni u specijalnim trgovinama. Oni se isporučuju sa poklopcem objektiva, klatnom, usadnim trnom, imbus ključem i prenosnim koferom sa mehanizmom za zaključavanje. Takođe, dostupan je komplet koji uključuje građevinski stativ BT 160 Professional od 5/8" i mernu letvu GR 500 Professional. Novi modeli GOL 20 D Professional i GOL 20 G Professional su dostupni u specijalnim trgovinama. Predmet isporuke je isti kao i kod modela sa uvećanjem 26 puta. Komplet koji uključuje građevinski stativ BT 160 Professional od 5/8" i mernu letvu GR 500 Professional ■
ROBERT BOSCH d.o.o. Milutina Milankovića 11a 11070 Novi Beograd Tel: +381 11 2052 351 Fax: +381 11 2052 355 jelena.popovic@bosch.com www.bosch-professional.rs
55
transmaterijali
Predenje novih materijala u nit Nova tehnika bi mogla da omogući stvaranje raznih vlakana za elektronske i fotonske uređaje. Istraživači sa Masačusetskog instituta tehnologije (MIT - Massachusetts Institute of Technology) uspeli su da stvore finu nit koja funkcioniše kao dioda, uređaj u samom srcu moderne elektronike. Ovaj podvig - omogućen zahvaljujući novom pristupu tipu proizvodnje vlakana poznat kao izvlačenje vlakana (fiber drawing) - može stvoriti mogućnosti za farbrikovanje širokog spektra elektronskih i fotonskih uređaja unutar kompozitnih vlakana, korišćenjem različitih materijala. Tehnike izvlačenja vlakana koriste se za izradu optičkih kablova za većinu današnjih širokopojasnih komunikacija, ali ove tehnike su ograničene na materijale koji se mogu delimično topiti i razvlačiti kao gumena bombona na temperaturama koje se koriste za izvlačenje vlakana. Novo delo pokazuje način sinteze novih materijala u toku procesa pravljenja vlakana, uključujući i materijale čije su tačke topljenja daleko veće od temperature koje se koriste za obradu vlakana. Jednostavan dokaz koncepta putem demonstracije sprovedene od strane istraživača sa MIT-a bi mogao da otvori vrata širokom spektru sofisticiranih uređaja na bazi kompozitnih vlakana, kažu istraživači sa MIT-a. Rezultati, deo doktorskog istraživačkog projekta koji se bavi naukom o materijalima, Nikolasa Orfa (Nicholas Orf ), su objavljeni u časopisu Zbornik radova Nacionalne akademije nauka (Proceedings of the National Academy od Sciences). Koautori rada bili su Orf (sada na postdoktorskim studijama na MIT-u); Džon Joanopulos (John Joannopoulos), profesor fizike; Joel Fink (Yoel Fink), profesor; Mark Baldo (Marc Baldo), profesor; Ofer Šapira (Ofer Shapira), istraživač u istraživačkoj laboratoriji elektronike; postdoktorski student Fabien Sorin; i Silvajn Danto (Sylvain Danto), koji je bio na postdoktorskim studijama u to vreme. Rad je sproveden u istraživačkoj grupi profesora Finka.
56
staklene šipke nalik ogromnom modelu vlakna koji će se proizvoditi. Ovaj preoblikovani materijal se zagreva dok ne dostigne konzistenciju gumene bomobone i potom se izvlači u tanka vlakna. Materijali koji čine preoblikovani materijal ostaju nepromenjeni kako se njihove dimenzije drastično smanjuju. U aktuelnimom istraživanju, preoblikovani materijali sadržali su selen, sumpor, cink i kalaj, ugrađeni u okviru sloja materijala od polimera. Proces izvlačenja, koji se vrši na temperaturi od samo 260°C, kombinuju ove materijale i stvaraju vlakna koja sadrže cink selenid, iako to jedinjenje ima tačku topljenja od 1.530°C. Rezlutirajuće vlakno je bio jednostavan, ali funkcionalan uređaj poluprovodnika koji se zove dioda - vrsta jednosmernog ventila za elektičnu struju, koji dozvoljava da elektroni teku kroz njega u jednom smeru. Dioda, koja nikada do sada nije napravljena na ovaj način, jeste osnovni gradivni element za električna kola. “To pokazuje da mnogo više vrsta materijala može biti uključeno u vlakna nego ikada ranije”, kaže Orf. Zato što je fizički aranžman koji se nalazi u preoblikovanom materijalu sačuvan u izvučenom vlaknu, na kraju bi trebalo da bude moguće integrisati više složenih elektronskih kola unutar strukture samog vlakna. Takva vlakna se mogu koristiti kao senzori za svetlo, temperaturu ili u druge svrhe, kaže Orf. Ili bi ta vlakna mogla biti tkana, tako da se od njih mogu praviti solarne ćelije, dodaje on.
Svi prethodni radovi na izvlačenju vlakana završili su sa istim materijalima sa kojima su počeli, samo u različitim oblicima, kaže Orf, dodajući: “U ovoj metodi, novi materijali nastaju tokom procesa izvlačenja.”
Profesor Fink kaže da je njegova grupa istraživača radila više od jedne decenije na proširivanju vrste materijala i struktura koji mogu biti inkorporirani u vlakna. On kaže da, uprkos brzom napretku u poslednjih nekoliko decenija u raznim oblicima elektronike “bilo je malo napretka u unapređenju ukupne funkcionalnosti i sofisticiranosti vlakana i tkanina... jednog od najranijeg oblika ljudskog izražavanja”.
Izvlačenje vlakana podrazumeva pripremu preoblikovanog materijala, kao što su velike
Istraživanje grupe, kaže on, proizašlo je od osnovnog pitanja: “Koliko sofisticirana vlawww.build.rs
kna mogu biti?” Tokom godina, uključivali su sve više i više materijala, strukture i funkcija u vlakna. Ali, jedno od najvećih ograničenja bio je skup materijala koji može biti integrisan u vlakna; ovaj novi rad je u velikoj meri proširio tu listu. Rad nam pokazuje da je moguće, kaže Fink, “korišćenje tehnologije izvlačenja vlakana kao način sintetisanja novih materijala. To je prvi put da je ovo igde demonstrirano.” Cink selenid, specifično jedinjenje formirano u ovom procesu izvlačenja, važan je materijal zbog svojih elektronskih i optičkih osobina, kaže Orf. Takva vlakna se mogu koristiti u novim fotonskim kolima, koja koriste svetlosne zrake da obavljaju funkcije slične onima koje sprovode elektroni koji teku u elektronskim kolima. Iako je ovaj eksperiment proizveo petnaest pojedinačnih dioda u vlaknu, svaku odvojenu od druge, profesor Fink kaže da kroz nastavak istraživanja oni misle da mogu da stvore stotine, i čak da ih međusobno povežu u obliku elektronskih kola. Profesor Džon Balato (John Ballato), direktor Centra za nauku optičkih materijala i inženjerske tehnologije Univerziteta Klemson (Center for Optical Materials Science and Engineering Technologies at Clemson University), dodaje: “Postojalo je rastuće međunarodno interesovanje za poluprovodnička optička vlakna u poslednjih nekoliko godina. Takva vlakna nude potencijal da se spoje sa optoelektronskim prednostima poluprovodnika, (za) koje znamo iz fotonika silicijuma i integrisanih kola, sa svetlosnim smernicama i velikim dužinama optičkih vlakana.” Novo istraživanje sa Masačusetskog instituta tehnologije je prilično značajno, kaže on, zbog “korišćenja vlakana kao hemijskih reaktora u mikročvrstom stanju u cilju stvaranja materijala koji se generalno ne stvaraju normalnom proizvodnjom vlakana”. Balato, koji nije učestvovao u ovom istraživanju, dodaje da je slična tehnika korišćena za dobijanje reakcija korišćenjem gasova, ali da je prema njemu, “ovo prva metoda koja širi svoj koncept na čvrsta stanja, gde uistinu više obilnih prilika postoji za dobijanje šireg spektra materijala”. Taj proces je toliko fleksibilan i ima potencijal da se koristi sa tolikim spektrom materijala, kaže on, da se “ono može smatrati važnim korakom ka ‘vlaknima koje rade sve’ - stvara, propagira, oseća i manipuliše fotonima, elektronima i fononima”. Istraživanje je podržano od strane američke vojske (U.S. Army) kroz MIT Institut za vojne nanotehnologije (MIT Institute for Soldier Nanotechnologies) i od strane Centra za istraživanje materijala i inženjerstva Nacionalne fondacije za nauku (Materials Research Science and Engineering Center Program of the National Science Foundation) ■
BESPLATNA ENERGIJA Strategije pasivne gradnje koje svaki izvođač može da iskoristi Čak i za one koje nisu spremni da učine puni skok, postoje koraci koje svaki izvođač može - i treba - da preduzme u cilju dramatičnog povećanja performansi objekta. Zbog svog visoko tehnoloških uslova, današnji programi pasivne gradnje mogu izgledati kompleksno, ali osnovna premisa je jednostavna: umesto da se koristi energiju za grejanje i hlađenje doma sa aktivnim sistemima koji su često skupi, pasivni objekat se koristi klimatskim kontrolama koje priroda pruža besplatno - sunce, hladovina, zemlja i vetar. Dakle, koliko dobro to funkcioniše? Prema Pasivhaus institutu Sjedinjenih Američkih Država (PHIUS - Passive House Institute U.S.), objekti zgrađeni prema standardima instituta može se pohvaliti uštedama između 80% i 90% na troškove grejanja i hlađanja u poređenju sa tradicionalno izgrađenim objektima - nudi utočište od visokih računa za struju, što praktično niko ne može da zanemari.
Pasivna gradnja se može činiti kao najsavremenija u energetsko efikasnoj gradnji, ali njeni principi su daleko od novih a u industriji gde su ulozi preveliku da se riskira na hir, to je dobra stvar. Srećom po izvođače, ljudi širom sveta koristili su pasivnu gradnju da izgrade i zadrže svoje domove udobnim više od hiljadu godina. Zašto? Zato što oni funkcionišu, besplatna energija nikada ne izlazi iz mode.
živeti u zelenom – zenergija – graditi zeleno
zima 2011/12
energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade –
pejzaža – održivi
57
energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe sportske površine – obnovljivi izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba
I za razliku od aktivnih sistema obnovljive energije, kao što su solarni paneli, koji moraju da se oslanjaju na vladine subvencije da bi bile isplative, pasivni objekat je dokazao svoju sposobnost da vrati inicijalno ulaganje i mnogo više. “Kako da utvrdite koliko se vaši dodatni troškovi povećavaju zavisi delom od osnovnih stvari”, kaže Majkl Hindl (Michael Hindle), direktor arhitektonskog biroa INDRAlogic Architecture iz Baltimora i sertifikovani konsultant pasivne gradnje. “Ako obično koristite najjeftinije prozore i ciljate minimalnom poklapanju sa normama, onda da, to će biti skuplje. Ali ako želite da izgradite dobru kuću, pasivna kuća nije mnogo skuplja.”
“Ima vrlo precizne ciljeve, ali nije propisano kako da dođete do njih.”
Drugi: Termičke performanse omotača
U cilju pomoći graditeljima u snalaženju sa ponuđenim opcijama, Pasivhaus institut nudi Planski paket pasivne gradnje (PHPP Passive House Planning Package), eksel fajl na 30 strana koji računa uticaj pojedinih elemenata na ukupne performanse u kući, vodeći graditelje ka standardima koje kuća treba da ispunjava da bi dobila sertifikaciju.
Sve ove pažljive pripreme dovešće vas samo donekle ako omotač objekta ne obavlja dobro svoju funkciju održavanja stabilne temperature u prostoriji. Postizanja tog 'termos' učinka zahteva dve stvari: više izolacije i pažnju ka toplotnim mostovima.
Ali za one izvođače koji još nisu spremni da se u potpunosti upuste u ovaj izazov, još uvek postoje načini da se smanji grejanje i hlađenje potrebno za udobnost jedne kuće. Hindl preporučuje četiri koraka koje građevinari mogu da preduzmu i na taj način iskoriste neke od moći pasivnih principa.
Prvi: Orijentacija
Međutim, čak i u poređenju sa konstrukcijama koje su u potpunosti u skladu sa građevinskim normama, Hindl smatra da je objekat koji je građen pasivnim standardima ima ekonomskog smisla. On ukazuje na projekte koji su izgrađeni za manje od 2% povećanja inicijalnih troškova i ipak su isporučili obećanih 80% do 90% uštede na grejanju i hlađenju. Prema studijama slučaja, kaže on, tipična pasivna kuća se isplati za šest do osam godina. “To je uporedivo sa drugim prilično umerenim standardima energetske efikasnosti kao što je Energy Star, ali zarada je mnogo veća.” Troškovi takođe zavise od regiona, kaže Metju Hauard (Matthew Howerd), predsednik kompanije M.C. Howard Builders Corp. iz Minesote. Zato što se ušteda energije oslanja na elemente - i miks onoga što priroda daje se dramatično menja - kakav će vam dom biti u mogućnosti da se osloni na pasivne uštede energij zavisiće na osnovu njegove lokacije i klime. Za one koje žele da zarade priznanje pasivne kuće, njihov dom mora da ispuni rigidni skup zahteva, uključujući i test nepropusnosti vazduha (blower-door test) koji ne sme biti viši od 0,6 ACH na 50 paskala; godišnju potrebu za grejanjem i hlađenjem ne više od 4,75 kBTU po kvadratnoj stopi godišnje; i korišćenje primarne energije ne veće od 38,1 kBTU po kvadratnoj stopi godišnje. Uprkos teškim i brzim standardima, “to nije propisana metodologija”, kaže Hindl.
58
“Ne trebate kuću koja izgleda kao jedna od onih pasivnih solarnih kuća iz 70-tih ili 80-tih godina sa celim zidom stakla na južnoj strani”, kaže on. “Ljudi su projektovali kuće sa ogromnom količinom solarne dobiti, tako da je kuća tokom dana postajala jako topla, dok bi se noću u potpunosti ohladila.” letnje sunce zimsko sunce
Zahvaljujući prelasku na super-izolovane kuće, domovi sada mogu ostati prijatni uprkos dobijanju manje količine toplote. Ali da bi se postigao pravi balans, Hindl kaže, orijentacija mora biti dobro promišljena. U najmanju ruku, kaže on, “izađite na lokaciju sa vašim smartfon kompasom i utvrdite gde je jug, i orijentišite vašu kuću u skladu sa tim”. Ali za bolje opcije, on preporučuje ulaganje u analizu solarne putanje (solar pathfinder analysis), koja prikazuje dnevne specifičnosti o položaju sunca tokom cele godine, koliko sunčevog zračenja pogađa lokaciju, i koliko je ona pogođena senkom. Sa tim informacijama, graditelji onda mogu planirati prema tome i obezbediti da dom dobija odgovarajuću količinu sunčeve svetlosti tokom svake sezone, s obzirom na lokalnu klimu. “Najbolja investicija koju možete učiniti jeste zapošljenje energetskog konsultanta koji bi izašao na lokaciju, davao savete o projektu i omotaču, i naravno, pomogao vam da se dodatno edukujete”, kaže Hindl. www.build.rs
I dok je izbegavanje termalnih mostova od kritične važnosti za termički performans objekta, neuspeh u pažljivom projektovanju zidnih sistema, u cilju izbegavanja mostova, može takođe da bude rizik po zdravlje. “Ako premošćavanje izaziva da unutrašnje površine padnu ispod tačke rose (Tačka rose ili rosište je temperatura na kojoj bi se vodena para kondenzovala u vodu, kada bi se posmatrani deo vlažnog vazduha do te temperature ohladio, a da pri tom barometarski pritisak ostane nepromenjen. Kondenzovanu vodu zovemo rosa. Tačke rose je temperatura zasićenja), to može izazvati kondenzaciju, kao i probleme buđi i truljenja koje ona donosi”, kaže Hindl. U cilju maksimiziranja izolacije, neki izvođači su počeli zamenu tradicionalnih materijala za okvire sa prerađenim drvetom I-nosača, koji se tipično koriste za podne i krovne konstrukcije, kaže Majk Knezović, direktor komunikacije PHIUS-a. “Dobijate deblje zidove koji omogućavaju veliku količinu izolacije, koristeći uobičajno dostupne materijale koji su jeftiniji od standardnih okvira.” U cilju postizanja nepropusnog omotača, temelji i krovovi takođe zahtevaju dodatnu izolaciju. Za krov, Hindl preporučuje korišćenje rešetkastih nosača ispunjenih sa visokim nivoom izolacije. Temelji, međutim, mogu biti teži pošto zahtevaju čvrstu izolaciju, koja izaziva ekološku zabrinutost. Iako nije nikakva tajna da nisu sve izolacije stvorne jednako, Hindl upozorava posebno protiv ekstrudiranog polistirena i penaste, zatvoreno ćelijske izolacije, zbog njihovog visokog potencija za globalno
ejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda ašte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi
zagrevanje i kancerogenih supstanci koje sadrže. “Studije pokazuju da ako ste uradili R-40 zid (zid sa vrednostima U od 0,15 W/m²K), što i jeste ono što verovatno pasivnoj kući i treba u podnebljima umerene klime, korišćenje zatvoreno ćelijske izolacije iliti XPS izolacije, doprinosi šteti u vrednosti od 80 godina u smislu emisija ugljenika u poređenju sa tipičnom kućom koja se greje na fosilna goriva”, kaže on. Da biste izbegli problematične materijale, on predlaže dobro izolovane podove iznad negrejanih neiskorišćenih prostora i podruma. Pored dobro projektovanih zidnih sistema i odgovarajuće izolacije, Bil Artur (Bill Arthur), arhitekta i konsultant pasivne gradnje u arhitektonskom birou Coalesce Architecture iz Solt Lejk Sitija, predlaže okupljanje vodovodnih instalacija u jednu gomilu u cilju deljenja jedinstvenih rupa kroz koje one prolaze. Podizvođači bi takođe trebali da znaju šta je cilj projekta i da dobiju obuku za njihovo ostvarenje, kaže Džerod Denton (Jarrod Denton), partner u arhitektonskoj firmi Signum Architecture i konsultant pasivne gradnje. On predlaže najmanje poludnev-
nu edukaciju o pasivnoj gradnji za sve koji učestvuju u gradnji. “Ako električar zna da će bušenjem rupe u zidu stvoriti termički most, onda su svi na istoj strani, ka putu dostizanja prave pasivne gradnje.” Planski paket pasivne gradnje takođe može biti koristan resurs za obezbeđivanje čvrstog omotača, čak i kada projekat nije u potpunosti posvećen postizanju pasivhaus standarda, kaže Alan Abrams iz kompanije Abrams Design Build. Kada radi na projektima rekonstrukcije, Abrams koristi deo tabela Planskog paketa pasivne gradnje koji je posvećen omotaču objekta i sa time on izračunava na koji će način promena plana uticati na BTU gubitak (BTU - British Thermal Unit - osnovna mera termalne energije). “Na primer, ako promenim debljinu zidova sa 15cm na 20cm, ili ako koristim trostruko zastakljena stakla, onda je to zaista brza analiza koliko će BTU jedinica biti sačuvano.”
kada je cilj da pobegnete od oslanjanja na aktivne sisteme za regulaciju temperature, taj način razmišljanja mora da se promeni. “Moramo da odvojimo termalne performanse od solarne toplotne dobiti i orijentišemo zastakljivanje mudro, tako da postiže solarnu dobit zimi, ali izbegava opteređenje sistema za klimatizaciju leti”, kaže Hindl. Tipično, kaže on, objekat će imati najveću korist imanjem prozore niske toplotne dobiti na istoku objekta, zapadnoj i severnoj
Treći: Prozori Konvencionalna mudrost je već dugo bila da što je manji dobitak sunčeve toplote preko prozora, to je bolje. Držite dalje spoljne elemente od petljanja sa unutrašnjom temperaturom kuće, mudrost se nastavlja, i neka sistemi za grejanje i hlađenje održavaju optimalne uslove u domu. Ali,
www.build.rs
59
energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade –
strani, sa dubokim senčenjem na istoku i zapadu da bi se izbeglo nisko ugaono jutarnje i večernje letnje sunce. Na južnoj strani, prozori visoke toplotne dobiti pomoći će u zagrevanju kuće zimi, ali mogu takođe biti opremljeni sa sistemima za osenčanje koji su proračunati na način da ne dozvoljavaju najače toplotno zagrevanje leti. Svi prozori, naravno, treba da budu visokih termalnih performansi. Kada je reč o specifičnim prozvodima, nekoliko izvođača je upozorilo da oslanjanje samo na etiketu Energy Star nije dovoljno. Prema novoj Energy Star 3 smernici, prozor mora da ima U vrednost između 0,6 i 0,3, u zavisnosti od toga gde se objekat gradi. “Kvaliteni prozori pasivne gradnje su obično bolji od toga - obično oko 0,14 U vrednosti”, kaže Hindl. Takvi proizvodi sa odličnim performasama koštaju više, on priznaje; međutim, njihov visok nivo performansi omogućava objektu funksionisanje na mnogo manjim (i samim tim i jeftinijim) sistemima grejanja i hlađenja. Zahvaljujući dolasku kvalitetnih evropskih ekstrudiranih vinil prozora na američko tržište, postoje više pristupačnijih opcija nego što ih je bilo u prošlosti. A čak i ako pasivhaus sertifikovani prozori nisu dostupni, neki proizvođači prozora iz Severne Amerike obezbeđuju bolje performanse.
60
Četvrti: Vazdušno zaptivanje i posvećena ventilacija “Ljudi kažu da kuća mora da 'diše'. To je u suštini zabluda”, kaže Hindl. “Ljudi u kući moraju da dišu. Da li želite da oni udišu vazduh koji je usisan kroz rupe u izolaciji, koje možda imaju buđ u njima i pune su patogena, ili želite da zapečatite omotač i donesete vazduh kroz posvećenu ventilaciju?” Da bi zadovoljio ujedno zahteve efikasnosti strukture i respiratorne zahteve ukućana, čvrsti omotač kuće mora da se ventilira sa ventilatorom koji ima povraćaj energije (ERV - energy recovery ventilator). ERV obezbeđuje neprekidni protok svežeg vazduha od spolja dok štedi energiju kroz upotrebu mehanizma za rekuperaciju toplote u kome se dolazni vazduh usklađuje sa temperaturom i vlažnošću odlazećeg vazduha, smanjujući opterećenje električnog sistema doma. Neki ERV sistemi rade na do čak 96% efikasnosti.
Ali, iako ove promene mogu da naprave velike razlike u štednji energije i smanjenju emisije ugljenika, na kraju, Hindl i drugi sagovornici snažno ohrabruju ispunjenje svih zahteva pasivne gradnje ili nekih sličnih programa, zbog eksponencijalnih poboljšanja u energetskoj uštedi kada svi elementi u kući rade zajedno.
“Sve bi trebalo da teče kroz taj sistem”, kaže Artur. Ventilatori u kupatilu. Sve.”
“Ekonomisti ukazuju na to da je ušteda značajnija ako možete smanjiti opterećenja toliko da značajno smanjite veličinu sistema kao sastavnih delova prvobitne cene”, objašnjava Hindl. “A kada pogledate cenu operativne energije tokom života objekta, to je čista, poslovna, logika.” ■
Rezultat je svežiji, čistiji vazduh u odnosu na standardne domove bez toplotnih gubitaka koji se dovode u vezi sa curenjem vazduha kroz fasadni omotač.
www.build.rs
“Jedna od intrigantnih aspekta (pasivne kuće) je u tome što mobinuje mnogo malih stvari, i na kraju, celina je tada veća od zbira delova”, kaže Denton.
energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe sportske površine – obnovljivi izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba
Voda: ključni sektor kome je potrebno 'ozelenjavanje' Ozelenjavanje, prema izveštaju Zelena ekonomija Programa životne sredine Ujedninjenih nacija (United Nations Environment Program’s Green Economy report), koji je predstavljen u Najrobiju početkom godine, znači rad na poboljšanju socijalne jednakosti, smanjujući ekološke oskudice i rizike po životnu sredinu. U izveštaju se ukazuje da ulaganje samo 2%, ili 1,3 biliona dolara globalnog bruto domaćeg proizvoda godišnje u ozelenjavanje sektora kao što su građevinarstvo, energija i ribolov može da započne put ka svetu sa smanjenim emisijama ugljenika. Podsećamo naše cenjene čitaoce da smo o ovoj temi pisali u 17. izdanju magazina Build u tekstu pod nazivom Koja je cena izgradnje zelene ekonomije?. Azija je jedan od regiona koji se suočava sa ogromnim izazovima u sektoru upotreba voda. Skoro milijardu ljudi nema pristup čistoj vodi za piće i 1,4 miliona dece ispod pet godina svake godine umre zbog nedostatka pristupa pijaćoj vodi i odgovarajućih sanitarnih uslova. Izveštaj pokazuje da će po sadašnjoj stopi napretka investicija, Milenijumske razvojne ciljeve (Millennium Development Goal ) za vodovod i kanalizaciju propustiti jedna milijarda ljudi, uglavnom u podsaharskoj Africi i Aziji. Majk Jang (Mike Young) sa Adelajd univerziteta (University of Adelaide), koji je koordinarajući autor segmenta voda u izveštaju Ujedinjenih nacija, navodi da je loše upravljanje vodnim resursima “jedna od najizazovnijih stvari sa kojima se svet suočava”. “U mnogim gradovima i selima ljudi nemaju adekvatan vodovod i kanalizaciju. To je zaista nešto što podriva osnovne izglede za ekonomski razvoj i pobeđivanje siromaštva”,
62
kaže Jang. “Dok to ne ispravimo, napredak će biti veoma težak.”
Upravljanje vodnim resursima Kada su sanitarne usluge neadekvatne, troškovi lečenja bolesti koje su izazvane lošim uslovima su visoki. Izveštaj pokazuje da Kambodža, Indonezija i Vijetnam, na primer, gube oko devet milijardi dolara godišnje zbog loših ili nepostojećih vodovodnih i kanalizacijonih instalacija. Upravljanje i ulaganje u ekosistemima se smatra od suštinskog značaja za rešavanje bezbednosti širom sveta ujedno za ljude i ekosisteme. “Ako rđavo upravljamo vodom onda ćemo rđavo upravljati i sa toliko mnogo stvari u ekonomiji”, profesor Jang ističe. “Ako upravljamo vodnim resursima pogrešno, imamo veliki problem, posebno u proizvodnji hrane koja nam treba da bismo se hranili.” U Aziji, Pavan Sukhdev, šef Inicijative zelene ekonomije Programa životne sredine Ujedinjenih nacija, kaže, postoji značajna količina degradacije sveže vode. “Prvi i najvažniji razlog je da se 70% vode koristi za poljoprivredu, a korišćenje sveže vode u poljoprivredi je neefikasno, jer se dosta sveže vode gubi u vrlo starim i nepopravljenim sistemima za navodnjavanje, od tačke početka do tačke korišćenja u poljoprivredi.”
www.build.rs
Procenjuje se da je “između trećine i polovine sveže vode u tradicionalnom poljoprivrednom sistemu zapravo izgubljeno na putu tamo”, dodaje Sukhdev. “Dakle, prvo postoji pitanje otpada i, drugo, postoji puno zagađenja zbog nedostatka regulative.”
Ići ka ‘zelenom’ Trenutno, svet troši oko 2% bruto domaćeg proizvoda u subvencijama za neodržive resurse koji se koriste u oblastima kao što su fosilna goriva, poljoprivreda, vodoprivreda i ribarstvo. U izveštaju se ističe da taj novac može da se koristi za finansiranje tranzicije ka zelenoj ekonomiji. Pavan Sukhdev naglašava da dve najveće ekonomije - Indija i Kina - već koriste metode iz izveštaja Zelene ekonomije. “U Kini, četrdeset miliona domova već koristi solarne bojlere i oni štede svakom domaćinstvu oko 500 američkih dolara godišnje na račune za grejanje i, naravno, to smanjuje njihove emisije ugljen-dioksida”, kaže Sukhdev. “U Indiji, oni su stvorili transfernu šemu gde plaćaju seljane da se uključe u sakupljanje vode, u izgradnji sistema navodnjavanja i sadnji lokalnih šuma.” U izveštaju se sugeriše da će ozelenjivanje poljoprivrede sa praksama kao što je efikasno korišćenje voda pružiti sredstva ishrane svetskoj populaciji od oko devet milijardi ljudi do 2050. godine bez oštećivanja prirode ■
ejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda ašte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi
KAKO ZELENA INFRASTRUKTURA ČINI GRADOVE VIŠE ODRŽIVIM I PRIJEMČIVIM Američko društvo pejzažnih arhitekata ASLA - The American Society of Landsca(ASLA pe Architects) upravo je objavilo ogromnu bazu podataka koja sadrži 479 različitih studija koje opisuju uspešnu primenu tehnika “zelene infrastrukture” koje sakupljaju i obrađuju kišnicu prirodnim putem pre nego što ona oteče u kanalizaciju kao zagađena voda. Baza podataka pokazuje moć sve više rasprostranjene primene održive prakse za spečavanje zagađenja, istovremeno vraćajući prirodu i prirodne procese nazad u urbane sredine. Studije slučaja dolaze iz 43 države Sjedinjenih Američkih Država, Kolumbija distrikta i Kanade. Ova baza podataka ima potencijal da postane jako vredan resurs. Jedan od najhitnijih izazova zaštite životne sredine sa kojim se suočavaju gradovi i predgrađa u razvijenim zemljama jeste uticaj oticanja zagađene kišnice sa izgrađenih zemljišta - autoputeva, parkirališta, krovova i drugih nepropusnih površina - u naše reke, jezera i priobalne vode. Savezna agencija za zaštitu životne sredine SAD-a (EPA - Environmental Protection Agency) procenjuje da više od deset milijardi galona netretiranih gradskih i prigradskih atmosferskih oticanja nalazi svoj put u površinske vode svake godine, uništavajući zemljište, stanište riba i menjajući ekologiju voda i hidrologiju. Problem postaje naročito akutan u gradovima koji dreniraju ujedno i atmosferske vode i kanalizaciju u zajednički skup cevi i kanala. Kada se dese velike oluje ovi, najčešće stari, sistemi ne mogu da se izbore sa količinom padavina i rezultat je ono što se zove kombinovano prelivanje kanalizacije (combined sewer overflows), tj. neopisiv nered. Uz korišćenje zelene infrastrukture (poznate po malom uticaju na životnu sredinu), skup tehnika urbanog projektovanja koje kopiraju način na koji se priroda bavi kišnicom - kori-
šćenjem vegetacije i zemljišta kao prirodnih sunđera za atmosferska oticanja - ovi problemi mogu biti rešeni, umesto oslanjanja isključivo na betonske cevi i rezervoare prošlosti. Ovakve tehnike kao što su zeleni krovovi, zasadi pored puteva, kišne bašte, propusno popločanje, vertikalne bašte i sakupljanje kišnice, ne samo da poboljšavaju kvalitet voda, one takođe, transformišu kišnicu iz izvora zagađenja u vredni resurs zajednice. Ako je dobro urađena, zelena infrastruktura pomaže da se bukvalno ozeleni urbani pejzaž, hladi i čisti vazduh, da se smanji i pojava astme i problemi vezani za nju i bolesti izazvane vrućinama, da se smanje troškovi grejanja i hlađenja, stvore urbane oaze otvorenih prostora i da se generiše zeleno uređenje gradova i nova radna mesta.
betonskih “sivih infrastruktura” koje bi inače morale da dreniraju atmosferska oticanja. Sedamdeset i pet posto studija je reklo da je korišćenje zelene infrastrukture ili spustilo ili nije uticalo na troškove. Bioswales (elementi pejzaža projektovani da uklone mulj i zagađivače sa površinskih voda) jesu najčešće zastupljeni oblici, zajedno sa kišnim baštama, biozadržavanjima i poroznim popločanjima. Četrdeset posto projekata zahtevalo je upotrebu od oko pola hektara, ili manje, zemljišta; dok je sedamdeset i pet posto zahtevalo upotrebu oko 2 hektara, ili manje, zemljišta. Šestdeset i osam posto projekata koji čine ovu bazu podataka dobilo je pomoć iz javnih fondova.
Pametan rast - rast naših metropolskih regija u više kompaktnih modela - pomaže da se smanji obim atmosferskih oticanja preko slivova, jer smanjuje širenje novih trotoara u prethodno nerazvijenim ili minimalno razvijenim područjima. Ali to nije dovoljno, jer nam je potrebno da vodeni tokovi koji su blizu razvijenih područja postanu čistiji i sigurniji. Mnogi gradovi i predgrađa sada prolaze kroz intenzivniji razvoj, jer sada moraju da povedu računa o drugim ekološkim brigama, kao što su efikasnost prevoza i konzervacija zemljišta. Ali, ako se razvoj ne nastavi u pravcu koji uračunava potencijal atmosferskih oticanja, neki vodotokovi mogu da postanu još više zagađeni.
Možda jedan od vodećih primera u SAD-u jeste planirano usvajanje zelene infrastrukture u većem obimu u gradu Filadelfiji. Pod formalnim planom da ispuni uslove Zakona o čistim vodama (Clean Water Act), koji je odobren od strane Savezne agencije za zaštitu životne sredine SAD-a u junu ove godine, grad je sada pristao da transformiše najmanje jednu trećinu nepropusnih površina koje su u upotrebi u kanalizacionom sistemu grada u “ozelenjene površine” - prostore koji koriste zelenu infrastrukturu da infiltriraju, ili na drugi način sakupe, prvi pedalj oticanja od bilo koje oluje. Ta količina je dovoljna da sačuva oko 80% do 90% oticanja godišnje iz ovih oblasti inače preopterećenog kanalizacionog sistema grada Filadelfije.
Posebno je ohrabrujuće to što je polovina studija koje je analiziralo Američko društvo pejzažnih arhitekata bila naknadna dogradnja postojećih projekata. Dodatnih 19% uključivalo je projekte ponovnog razvoja. Organizacija je takođe utvrdila da korišćenje zelene infrastrukture češće smanjuje troškove nego što ih dodaje, verovatno zato što uspešna zelena infrastruktura može otkloniti neke od
Svi mi volimo zelenu infrastrukturu, jer nam je očigledno potrebna urbana gustina kako bi pristupili rešavanju problema povezanih sa očuvanjem zemljišta, vodotokova, transporta i emisijom štetnih gasova. Ali, ove tehnike - u mnogim slučajevima bukvalno kao i figurativno zelene - imaju efekat omekšavanja te urbane gustine, što ih čini još više privlačnim i bolje funkcionalnim ■
R
INSPIRISAN KVALITETOM
M. Milankoviæa 25, N. Beograd Tel./Fax: 011 2222 222 E-mail: testo@super-lab.com www.super-lab.com
OPREMA ZA MERENJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI
160 120 35°C
320 240 45°C
640
TERMOVIZIJSKI SISTEMI BESKONTAKTNO I KONTAKTNO MERENJE TEMPERATURE www.build.rs
480 52°C
60°C
63
oglasi 34000 Kragujevac, Kanicova 11A Industrijska zona Petrovac Tel: +381 34 333 400 (direkcija) Mob: + 381 63 68 98 44 (dir. prodaje) + 381 63 77 60 465 (direktor) E-mail: ljiljana@jelovica.rs pedja@jelovica.rs
“Frigoremont” DOO Vlaška bašta 4a 11500 Obrenovac tel/fax: 011 87 20 246 mob: 064 13 62 176
Prodaja slovenačkih sobnih vrata sa lagera
Isporuka odmah!
fittich s.a. Servis, remont i montaža rashladnih i klimatizacionih kompresora, postrojenja i opreme
Majora Zorana Radosavljevića 346 c 11273 Beograd-Batajnica mob: +381 62 510 533 mob: +381 64 4376 829
Preduzeće S1 CONSTRUCTION bavi se izvođenjem hidroizolaterskih radova. Uspešnu saradnju su ostvarili sa firmama: STRABAG AG, Preduzeće za puteve Zaječar, NAMI d.o.o, SPEED d.o.o, TRADE UNIQUE, CITY Kafe STEELSOFT d.o.o. i mnogi drugi...
64
... predstavlja izuzetno moćno i nezaobilazno on-line marketinško sredstvo građevinskih kompanija ...
www.build.rs
oglasi
t 1SPJ[WPEOKB NFNCSBOTLJI QPTVEB [B TQSFÇ?BWBOKF QPKBWB IJESBVMJÇ?LPH VEBSB [BQSFNJOB 7 MJU Â&#x; 7 MJU
t 1SPJ[WPEOKB NFNCSBOTLJI IJESPGPSTLJI QPTVEB [BQSFNJOF 7 MJU Â&#x; 7 MJU /1 CBSB Â&#x; /1 CBSB
"WJKBUJÇ?BSTLJ USH ;FNVO ] UFM F NBJM TJNBY!WFSBU OFU ] XXX UFSNPTJNBY DP ST
PUMPEX SWEDEN Muljne potapajuće elektriÄ?ne pumpe.
EUROPOWER Generators Belgija Elektroagregati
MULTIMEDIJALNI FILTERI, OMEKĹ IVAÄŒI, NEUTRALIZATORI, DEFERIZATORI, HLORINATORI, DEZINFEKCIJA, EDI, DEHLORINATORI, DEARSENIZATORI, DEMINERALIZACIJA, OZON, DESALINIZACIJA, MEMBRANSKA FILTRACIJA, BAZENSKA OPREMA, JONOIZMENJIVAÄŒKA SMOLA, FILTRACIONI MATERIJALI, HEMIKALIJE I OSTALA OPREMA ZA PRIPREMU VODE Bul. OsloboÄ‘enja 271 11000 Beograd
T: +381 11 39 80 249 F: +381 11 24 77 949
www.cwg.rs office@cwg.rs
www.build.rs
KOSHIN LTD. Kyoto - JAPAN Muljne pumpe i pumpe za Ä?istu vodu sa SUS motorom.
SV MONTSISTEM BAU PLUS d.o.o. TC Konjarnik, UstaniÄ?ka 189, 11000 Beograd tel-fax 011 347 48 60 montsistem@gmail.com www.svmontsistem.com 65
Predstavljanje u BUILD magazinu Tržište Nijedan časopis nema bolju pokrivenost industrije sa najvećim obrtom kapitala u Srbiji Izdavač Renomirani izdavač sa svojom redakcijom garantuje izbor novosti i tema koje će privući veliki broj redovnih čitalaca Besplatna distribucija Izvođači radova, proizvođači materijala, trgovci, projektanti, inženjeri, preduzetnici... BUILD magazin je jedini časopis o građevinarstvu koji ne čeka da bude kupljen, on direktno stiže do vašeg potencijalnog komitenta Internet Kompletan sadržaj predstavljen je i na www.build.rs Oglašavanje BUILD magazin vam omogućava najefektnije predstavljanje vaših proizvoda i usluga na tržištu Srbije, maksimum odnosa cena-kvalitet Infonet Group, Luke Vojvodića 30, Beograd, tel: +381 (0)11 2562 004, 2562 005 • info@build.rs
(narudžbenicu 20 čitko popuniti i poslati faksom, poštom ili elektronskom poštom) Preduzeće
narudžbenica
za naša izdanja
Ime i prezime Funkcija Adresa Mesto Telefon
(
)
Telefon
(
)
Mob. tel.
(
)
Fax
(
)
Broj zaposlenih 1 do 10 11 do 25 26 do 50 51 do 100
101 do 500
Web
više od 500
Mat. br.
PIB Opis delatnosti
Popunite ako želite dostavu na kućnu adresu Ulica i broj Mesto DA, možete koristiti ove podatke i slati nam informacije vezane za delatnost DA, želim da dobijam besplatan primerak poslovnog magazina BUILD DA, želim da dobijam besplatan primerak kataloga Građevinarstvo i opremanje* * samo za preduzeća
m.p. tačnost podataka overava
U pripremi je 10. štampano izdanje kataloga
GRAÐEVINARSTVO i opremanje
U cilju kvalitetnijeg prezentovanja, preduzeýima nudimo oglašavanje putem paketa koji obuhvataju štampano izdanje i internet portal.
• sadrži detaljne informacije o preduzeýima, proizvodima i uslugama graĀevinske industrije • detaljna klasikacija proizvoda i usluga • štampa se jednom godišnje • besplatno se distribuira preduzeýima koja posluju u domenu graĀevinarstva • promovisan na sajmovima graĀevinarstva i nameštaja
Na ovaj naÿin omoguýeno je pokrivanje oba medija po veoma povoljnim cenama
Luke Vojvodiýa 30, Beograd • tel: 011 2562 004 • info@gradjevinarstvo.rs
gradjevinarstvo.rs construction.rs
Qpsubm!hsb}fwjotlf!joevtusjkf