BUILD22 by ARCHIFEED

www.gradjevinarstvo.rs

broj 22 • godina VI

www.build.rs

Tema Tema broja broja

Bezbednost u zgradarstvu Mere bezbednosti i zdravlja na radu Intervju: Vera Božić Trefalt Kako smanjiti rizike na gradilištu Protivpožarna zaštita objekata u izgradnji

green green build build Zašto Zašto je je veliko veliko toliko toliko loše? loše? Stambeni Stambeni solarni solarni energetski energetski sistemi sistemi

krovovi

/tema broja 23/ Besplatni poslovni magazin građevinske industrije Free business construction industry magazine

Topic for the next issue: ROOFS / build 23/

Rezervišite vaš promotivni prostor! Luke Vojvodića 30, Beograd • tel: 011 2562 004 • www.build.rs

Tema Broja

Pametna boja

može da smanji troškove monitoringa konstrukcija

Bezbednost u zgradarstvu

Sadržaj info www.gradjevinarstvo.rs promo 25 GODINA porodične tradicije – BANKOVIĆ

8 24

PIONIR i LIDER geomreža – LIPEX

NOPAL LUX – kvalitet, trajnost, pouzdanost, bezbednost...

tema broja Protivpožarna zaštita objekata u izgradnji

Automatska detekcija i gašenje požara – INTER PROTEKT

Brza detekcija požara u računskim centrima i kontrolnim sobama – SECURITON

PERI – bezbednosni sistemi

Sistemi protivpožarne zaštite u enterijeru – RAVAGO LAMBDA SR

Mere bezbednosti i zdravlja na radu Intrevju: Vera Božić Trefalt

Pametna boja može da smanji troškove monitoringa konstrukcija

Kako smanjiti rizike na gradilištu

promo MUREXIN – sistemi za podove vrhunskih performansi!

Novi Akropolj muzej u Atini – GEZE GmbH

Hidroizolacija ravnih krovova, terasa i balkona tečnom gumom – DRACOMERX

green build Zašto je veliko toliko loše?

Stambeni solarni energetski sistemi

Zašto bi trebalo da brinemo o transparentnosti proizvoda?

Stambeni solarni energetski sistemi

narudžbenica

Kompletan sadržaj i sve prethodne brojeve pronaći ćete na adresi www.

build.rs

Protivpožarna zaštita objekata u izgradnji

27 Kako smanjiti rizike na gradilištu

Mere bezbednosti i zdravlja na radu Intervju: Vera Božić Trefalt

42 49 Zašto je veliko toliko loše?

...opširnije na www.Gradjevinarstvo.rs INDEX OGLASA ABR ALP Project Sistem Aluplast BGD Avalon Partners Beozaštita Benic Spatial Solutions Build magazin EL-MET SISTEM Gates Gradjevinarstvo.rs Gradjevinarstvo i oprem. Heli viljuškari group HL Hutterer & Lechner GmbH Housematik INM Jadranski sajam a.d. Komercijalna banka Layher

www.abr.co.rs

www.alp.rs

www.aluplast.co.rs

www.avalon.rs

www.beozastita.co.rs

www.benicspatial.rs

www.build.rs

3, 22

www.el-met.co.rs

www.gates.co.rs

www.gradjevinarstvo.rs

54, 60

www.gradjevinarstvo.rs

16, 59

www.heli.rs

+381 64 615 91 21

www.housematik.rs

www.inm-arilje.com

www.adriafair.co.me

www.kombank.com

www.layher.rs

Legi SGS Metinvest SMC Murexin Noveco Previ Rolomatik Salmont Termodom Tobler-Skele Utva Silosi Rubrika OGLASI Dekor-Mont Edil Fittich S.A. Invent Lederflex Ultra-Stop Aloha

www.legi.rs

www.metinvestholding.com

www.murexin.com

www.noveco.co.rs

www.previ.rs

www.rolomatik.com

www.salmont.co.rs

www.termodom.rs

www.tobler-skele.com

www.utva.rs

www.dekormont.weebly.com

office@edil.co.rs

www.fittich.eu

www.invent.co.rs

www.lederflex.com

www.folijezastakla.com

REDAKCIJA GLAVNI UREDNIK Tomislav Stamenić UREDNIK Branislav Savić IZVRŠNI UREDNIK Marija Dameski

BEZ//bedni/?! BEZ Primerak magazina zina i Build B ild koji k ji se nalazi l i pred d vama ma bezbednosti u građevinarstvu. bavi se pitanjima Tematika ove vrste nije uošte naivna, niti bi se njome trebalo baviti paušalno na bilo koji način. Građevinarstvo je jedno od najvećih industrija u Evropi, sa godišnjim prihodom od preko 900 milijardi evra i skoro 13 miliona zaposlenih samo u državama članicama Evropske unije. Nažalost, ono je takođe jedno od najopasnijih industrija. Najviše radnika pogine, povredi se ili je lošeg zdravlja nego u bilo kojoj drugoj industriji. Građevinska industrija je vodeći industrijski poslodavac u Evropi, dajući 7,5 posto od ukupnog broja zaposlenih i 28,1 posto od industrijskog zaposlenja u Evropi. Evropski građevinski sektor ugrubo čini oko 1,9 miliona građevinskih preduzeća, od kojih 97 posto imaju manje od dvadeset zaposlenih i 93 posto manje od deset. Zaposlenje u ovom sektoru ima veoma moćan višestruki efekat na celokupnu ekonomiju i procenat zapošljavanja. U poređenju sa drugim industrijskim aktivnostima, građevinski sektor je daleko najviše radno-intenzivna industrija. Oko 50 posto prometa se ostvaruje kroz rad radnika. Iz tog razloga radna snaga građevinskih preduzeća predstavlja glavnu ekonomsku polugu za buduće preživljavanje sektora. Produktivnost u sektoru u velikoj meri određuje konkurentnost građevinskih preduzeća. Tradicionalno su građevinski radnici izuzetno ranjiva grupa u visoko konkurentnoj bici između građevinskih preduzeća. Visoka učestalost radnih nezgoda (od koji su neke sa fatalnim ishodom), značajan broj cikličnih nezaposlenih lica i veliki procenat neprijavljenog rada, nisu nepoznati fenomen u ovom sektoru. Žestoko konkurentna situacija u građevinskom sektoru je očigledna, između ostalog, zbog sna-

DIZAJN I PRIPREMA Ivan Anđelovski DIREKTOR MARKETINGA Dunja Filipović

ž ih pritisaka žnih ii k d da se smanje j cene na nivo i kkoji ji jje niži nego ikada. Glavni negativni efekat konkurentnog pritiska je relativno visok broj bankrotstva u ovom sektoru. Učestalost „prevara“ je takođe izuzetno visoka. Građevinski sektor nije samo najveći industrijski poslodavac, već takođe i motor opšte politike zapošljavanja. Uticaj ovog sektora na ekonomsku, socijalnu i fiskalnu politiku je od velikog značaja za nacionalne vlasti. U ovakvoj konstalaciji stvari potrebno je preduzeti sve potrebne mere ka smanjenju rizika na gradilištima. Republika Srbija, nažalost, u statistici ne zaostaje za državama Evrope. Situacija je kod nas možda i teža jer ne postoji preko potrebna ingerencija države, društva i pojedinaca koji se bave ovom tematikom. Kao i uvek, problem ne leži u zakonima, normativima i pravilnicima, već u njihovom sprovođenju i volji. Nije teško razumeti potrebu koja je utemeljena iza „bezbednog i zdravog mesta za rad“, niti je neshvatljiv cilj te potrebe – očuvanje života. Svako društvo koje se ne razvija, niti kritički pristupa stvarima, osuđeno je na propast. Svako preduzeće koje se ne usklađuje sa savremenim razvojem, tvrdokorno braneći poslednji bastion poslovanja „kako nekad bejaše“, osuđeno je na stagnaciju, a potom i propast. Razvoj je nepobitna činjenica života, sa kojim dolazi i konstantno usavršavanje. Znanje je moć, i trebamo je iskoristiti. Jer, kako kaže Bendžamin Franklin: Investicija u znanje plaća najbolje dividende.

MARKETING Jelena Božić Tanja Vićentijević Katarina Đurić Monika Ilomanoski Mirjana Simović OBRADA I UNOS PODATAKA Emilija Mitić FINANSIJE Jelena Hajduković Stana Arsenić IZDAVAČ

Luke Vojvodića 30 11090 Beograd tel/fax: +381 11 25 62 004 +381 11 25 62 005 e-mail: info@infonetgroup.com www.infonetgroup.com Izdavač ne snosi odgovornost za istinitost i verodostojnost objavljenih oglasa i promotivnih tekstova

ŠTAMPA

Rotografika d.o.o. Segedinski put 72 24000 Subotica ISSN 1452-8495 CIP Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije Beograd 624 COBISS.SR-ID 139422220

Urednik,

Branislav Savić d.i.a.

info Kinezi planiraju izgradnju najviše zgrade na svetu za samo tri meseca Izgradnja trenutno najviše zgrade na svetu „Burdž Kalifa“ u Dubaiju trajala je više od pet godina, a kineske arhitekte i inženjeri tvrde da će za svega 90 dana napraviti čak za deset metara viši soliter.

SAD objavile „solarni rat“ Kinezima Američke vlasti uvešće dodatne poreze na uvoz solarnih panela iz Kine zbog, kako navode, nerealnih cena kineskih proizvođača koje sufinansira Vlada u Pekingu.

Građevinsko preduzeće Broad Sustainable Buildings (BSB) iz Hunana namerava da sagradi 838 metara visoku zgradu Sky City, u Čangšau, prestonici ove kineske provincije. Oblakoder će imati 220 spratova i biće najviša zgrada na svetu, a troškovi njegove izgradnje procenjuju se na 628 miliona dolara. Kada bude završen, baciće u zasenak kineski ponos, 632 metara visok „Šangajski toranj“.

Ministarstvo trgovine SAD-a saopštilo je da kineski proizvođači prodaju solarne panele na američkom tržištu po dampinškim cenama koje idu od 31 do 100 odsto ispod realnih. Ukoliko prođe predlog američke vlade, na uvoz kineskih solarnih panela biće uveden dodatni porez od prosečno 31 odsto. To nije prvi put da američke vlasti reaguju na niske cene solarnih ploča koje dolaze iz Kine. Vašington je u martu već uveo dodatni porez od 2,9 do 4,73 odsto na tu robu pošto je utvrđeno da Kina na nedozvoljeni način dotira proizvodnju svojih kompanija.

Početkom juna kompanija BSB dogovorila se s vlastima u Čangšau da zgrada bude podignuta u četvrti Vangčeng, a sada projekat čeka odobrenje centralne vlade.

Porezi koji su predloženi znatno su viši od očekivanih, što bi moglo da dovede do novih tenzija u trgovinskoj razmeni između SAD i Kine.

Ali, kako graditelji misle da naprave zgradu tako brzo? Ključ je inovativna tehnika razvijena u BSB. Većina njihovih zgrada prave se od prethodno proizvedenih komponenata, a u ovom slučaju će čak 95% zgrade biti završeno pre nego što počne kopanje temelja.

Zemlje u kojima je građevinarstvo još na ceni

Prema tvrdnjama kompanije, zgradu, koja treba da obezbedi milion kvadratnih metara korisnog prostora, povezanog sa 104 lifta, projektovao je arhitekta iz Dubaija. Planirano je da u objektu bude smešten „J hotel“, hotel na najvećoj visini na svetu. - Pošto je projekat još na čekanju, nećemo komentarisati Sky City, ali je teško poverovati da će BSB uspeti za tako kratko vreme da napravi zgradu višu od 800 metara - izjavio je predstavnik za štampu kompanije „Gensler“, koja je izgradila Šangajski toranj, visok 828 metara. U BSB, međutim, ističu da im nije cilj da podignu novi kineski zaštitni znak, već da naprave štedljivu zgradu, koja neće previše koštati, kao i da i unaprede futuristički urbani stil. Građevinska kompanija Broad Group je 2011. za nedelju dana sagradila zgradu od 15 spratova, a onda su rešili da pred sebe postave još jedan naizgled nedostižan cilj i za dve nedelje naprave duplo višu zgradu i u tome su uspeli.

Recesija je ostavila duboke tragove u ekonomiji, ali građevinarstvo se oporavilo pa je potreba za inženjerima u svetu sve veća. Ali gde tačno tražiti posao? Sajt ArchDaily organizovao je anketu koja je pokazala gde je najveća potreba za arhitektama i građevincima i gde će dobiti najbolje uslove za rad. Evo kako izgleda ta lista: 1. Norveška Jedna od prvih zemalja u Evropi koja je izašla iz recesije i sada je u potrazi za visokokvalifikovanih kadrovima. Norveška ostvaruje visoki privredni rast, nezaposlenost je mala a plate su veoma visoke. Idealna je zemlja za mlade arhitekte iz inostranstva jer je znanje engleskog jezika dovoljno za obavljanje posla.

2. Panama Veliki građevinski bum ova zemlja doživela je pre pet godina pa je potreba za stručnim kadrovima ogromna. Plate su bolje nego u regionu. Uslovi su solidni. 3. Švajcarska Ako ste u potrazi za poslom na kojem ćete naučiti posao direktno na gradilištu i za to biti veoma dobro plaćeni, Švajcarska je idealno mesto za mlade arhitekte i građevince. Ali prvo naučite dobro nemački. 4. Brazil Brazil se razvija velikom brzinom pa ako vas interesuje urbanizam, stanogradnja i saobraćajna infrastruktura nema bolje zemlje za rad od ove. Ipak, plate su dosta male a i radna viza se dobija veoma teško. Znanje portugalskog jezika je plus. 5. Vijetnam Vijetnam ne gradi zgrade – oni grade cele gradove! Investitori u Vijetnamu veoma cene strane arhitekte i građevince. Posla ima veoma mnogo mada su plate relativno niske… kao i troškovi života.

6. Indija Odlično mesto za rad mladih arhitekata i građevinaca jer ova zemlja poduzima masivne urbanističke projekte po celoj svojoj teritoriji. Nezaposlenih arhitekata u Indiji nema, plate su osrednje a troškovi života mali. Dobra strana je što je engleski jedan od zvaničnih jezika. 7. Saudijska Arabija Iako je način rada drugačiji nego kod nas, prilike za arhitekte i građevince su odlične jer potreba za ovom radnom snagom raste iz dana u dan… kao i plate. Idelna gradovi su Rijad i Džeda. 8. Australija Australija u pojedinim svojim delovima ima veoma velike potrebe za arhitektama dok u pojedinim nema uopšte. Na primer, slaba ponuda za poslom je u Melburnu a izuzetno visoka u Brisbejnu i Pertu. Plate su vrlo visoke ali se radna viza dobija veoma teško. Ne treba ni da spominjemo da se u ovoj zemlji priča engleski.

info 9. Kina I naravno Kina. Zemlja koja napreduje eksponencijalnom stopom ima veliku potrebu za kvalifikovanom radnom snagom. Jezička barijera može biti problem dok su uslovi za rad menjaju od firme do firme. Najbolji gradovi za rad su Šangaj i Hong Kong.

Spoljna struktura džinovskog terminala sa staklenom fasadom nadvijaće se nad gradom na visini od 148 metara. Krov stanice biće prekriven zelenim površinama i pešačkim stazama, pružajući građanima Hong Konga ugodan prostor za odmor i šetnju. Biće, takođe, postavljena i panoramska platforma sa koje će se pružati veličanstven pogled na grad i okolinu.

Azijske zemlje obnavljaju „Put svile“ Azijske zemlje pokrenule su projekat oživljavanja najduže saobraćajne mreže predmodernog doba, „Puta svile“, koji je povezivao Sredozemlje sa istočnom Azijom. Predstavnici zemalja centralne Azije su se na konferenciji u glavnom gradu Turkmenistana Ašgabatu usaglasili da je potrebno izgraditi razne koridore s ciljem ponovnog oživljavanja nekad 7.000 kilometara duge mreže puteva. S obzirom na to da su za projekat zainteresovane moćne države poput Kine, Irana, Kazahstana i Turske, očekuje se da će motorni karavani u bliskoj budućnosti povezivati Evropu sa Istokom. Nekad najrazvijenija saobraćajna mreža na svetu tzv. „Put svile“ postepeno je izrastao iz pojedinačnih starih trgovačkih puteva. Put je dobio zvučno ime, koje se pretvorilo u mit, tek nekoliko stotina godina nakon što je prestao da postoji.

Nemački geograf Ferdinand von Rihthofen upotrebio je naziv „Put svile“ 1877. godine u svojoj prvoj svesci knjige „Kina“, a potom je održao predavanje o „srednjeazijskim putevima svile“. „Put svile“ danas ima još samo romantično pustolovno značenje, s obzirom na to da putovanja „tragom Marka Pola“ privlače sve veći broj turista u ova zabačena područja. Od početka privrednog rasta Kine naziv „Put svile“ dobio je sasvim drugo značenje i sada se pod tim pojmom podrazumeva nagli priliv kineskih investicija u zemlje Evrope.

Projektom, čiji je autor američki arhitekta Endru Bromberg iz arhitektonskog studija „Aedas“, predviđena je izgradnja stanice. Svi vozovi će saobraćati brzinom od 200 kilometara na sat, što će prepoloviti vreme putovanja, posebno na bližim relacijama kao što su gradovi Guangdžu i Šenžen. Radovi na terminalu trebalo bi da budu završeni 2015. godine.

Hong Kong gradi najveću metro stanicu na svetu U Hong Kongu se trenutno gradi najveća podzemna železnička stanica na svetu, koja će se prostirati na 430.000 kvadratnih metara i imati 15 koloseka.

mesec dana

besplatna demonstracija Bulevar Oslobođenja 227, 11040 Beograd /Showroom: radno vreme od 9 do 17h/ tel: 011 394 48 44 | fax: 011 394 47 75 mob: 062 815 93 09 e-mail: office@benicspatial.rs www.benicspatial.rs

Dva puta brže do cilja Milimetar GPS predstavlja veliki skok u automatizaciji građevinskih mašina i gradilišta. Lagan je za korišćenje i na najkomplikovanijim poslovima. Prenosiv sa jedne mašine na drugu, nadogradiv sa 2D na 3D. To je sistem koji raste sa Vama i Vašim mogućnostima.

info Kraljica Elizabeta imenovala Zahu Hadid za prvu Damu arhitekture Kraljica Elizabeta II imenovala je vodeću junakinju arhitekture kao Damu komandanta reda britanske imperije (Dame Commander of the Order of the British Empire) za svoja dostignuća u arhitekturi. Ženska verzija viteza - Dama Zaha sada se nalazi na počasnoj listi gostiju proslave Kraljičinog rođendana ove godine.

Kina gradi 70 novih aerodroma do 2015. godine Kina će u naredne tri godine izgraditi 70 novih aerodroma, u okviru ambicioznih planova širenja poslovanja u aviosaobraćaju, izjavio je početkom juna šef Kineske uprave za civilni aviosaobraćaj (CAAC) Li Ðesjeng. Ðesjeng je, takođe, naglasio da će avioprevoznici kupovati u proseku više od 300 aviona godišnje u periodu od 2011-2015, prenosi agencija AFP. „Kina planira da u narednih nekoliko godina izgradi 70 novih aerodroma i proširi oko 100 već postojećih“, rekao je on u Pekingu, na godišnjem generalnom sastanku Međunarodnog udruženja avioprevoznika (IATA).

Rast u Kini, drugoj najvećoj ekonomiji sveta, usporio je na 8,1 odsto u prvom kvartalu 2012. godine, što je njen najsporiji tempo za poslednje tri godine.

Nemačka proizvela sunčevu energiju kao iz 20 nuklearki Nemačka je u maju uspela iz solarnih kolektora da proizvede 22 gigavata električne energije po satu, što je količina koju proizvede 20 nuklearnih elektrana u punom pogonu. Norbert Alnoh, direktor Instituta za industriju obnovljive energije, izjavio je da su solarni kolektori u ta dva dana u maju u nemačku mrežu ubacili gotovo 50 posto potreba za energijom. Nikada do sada nijedna zemlja nije proizvela toliku količinu fotonske struje, izjavio je Alnoh.

On je dodao da će broj aerodroma do kraja 2015. dostići više od 230, i da će kineski avioprevoznici do tada raspolagati sa oko 4.700 aviona. Odluka o preduzimanju snažnih akcija usledila je nakon što je generalni direktor IATA Toni Tajler upozorio da bi ovogodišnji profit u oblasti globalne avio industrije mogao biti prepolovljen zbog viših cena nafte i dužničke krize.

Rođena u Bagdadu 1950. godine, nagrađena je diplomom londonskog Udruženja arhitekata 1977. godine kao i mnoštvom počasnih titula od tada. Postala je prva žena koja je dobila Prickerovu nagradu za arhitekturu. Pored toga je i dva puta nagrađena od strane Kraljevskog instituta britanskih arhitekata (Royal Institute of British Architects). Najveći deo njenog rada oslanja se na konceptualizam, a njeni najpoznatiji objekti se nalaze u Nemačkoj, Austriji, Danskoj, SAD, Francuskoj. Po prijemu ove časti, Hadid je izjavila: „Oduševljena sam što je arhitektura prepoznata na ovaj način.“

Očekuje se da će avionska industrija u azijsko-pacifičkom regionu u 2012. godini ostvariti profit od dve milijarde dolara, prema podacima IATA, ali to međutim i dalje predstavlja polovinu u odnosu na profit tog regiona iz 2011. godine. Takav pad profita je u najvećoj meri posledica usporavanja indijske i kineske ekonomije.

Nemačka je svetski lider kad je reč o korištenju obnovljivih izvora energije i ova industrijski visoko razvijena zemlja već sada oko 20 posto potreba za energijom zadovoljava iz obnovljivih izvora – sunca, vetra i biomase. Reč je o jedinstvenom uspehu koji će dati novi vetar u jedra grupama koje se zalažu za što veće oslanjanje na obnovljive izvore energije kao jedinu održivu opciju u svetu koji je zavisan od fosilnih goriva. Vlada nemačke kancelarke Angele Merkel se prošle godine našla pod snažnim udarom javnosti nakon što je najavila da planira da produži vek trajanja svojih nuklearnih elektrana. Javnost, koja se većinom protivi nuklearnoj energiji, dodatno je bila potre-

• Segmentna industrijska i garažna vrata • Industrijske konzolne klizne kapije

Tršćanska 21 11080 Beograd-Zemun tel/fax: 011 307 74 26 011 316 95 71 011 316 95 72 mob: 064 864 83 07 e-mail: office@gates.co.rs www.gates.co.rs 10

• Automatizacija svih vrsta kliznih kapija • Automatska senzorna vrata • Automatske rampe i stubići • Kontrola pristupa i parking sistemi

info sena katastrofom u japanskoj nuklearnoj elektrani Fukušima. Nakon te katastrofe u Nemačkoj je dodatno porasla podrška javnosti stranci zelenih pa je, delom i zbog toga, vlada odlučila da se odustane od daljeg oslanjanja na nuklearnu energiju. Protivnici ovog sistema navode da je ta energija i dalje izuzetno skupa te da zbog nje građani u Nemačkoj plaćaju gotovo najskuplju struju na svetu (23 evrocenta po kilovatu).

Most Golden Gejt u San Francisku proslavio 75. rođendan Čuveni Golden Gejt most u San Francisku, koji je nekada bio najveći viseći most na svetu, napunio je 75 godina, a godišnjica je obeležena turističkim obilascima, izložbenim postavkama, filmskim projekcijama i muzičkim koncertima, kao i velikim vatrometom.

Korišćenjem LED osvetljenja uštedećemo i do 85% energije Pilot projekat LED uličnog osvetljenja realizovan u 12 najvećih gradova sveta, čiji su rezultati predstavljeni na samitu UN o održivom razvoju „Rio 20 plus“, pokazuje i do 85% uštede energije, saopštila je kompanija „Philips“. Izveštaj o rezultatima projekta „LightSavers“, koji je trajao dve i po godine, u saradnji sa „Philips“-om pripremila je Klimatska grupa koja je ocenila da ubrzavanje rasta LED tržišta treba definisati kao politički prioritet. Direktor Klimatske grupe Mark Kenber ocenio je da LED tehnologija predstavlja revoluciju za čistu energiju na delu i pozvao vlade da uklone zakonske prepreke i omoguće brzu tranziciju na osvetljenje sa smanjenom emisijom ugljenika.

HL pruža više od odvoda

ŠTA SVE HL90Pr MOŽE DA UČINI? - može da blokira neprijatan miris i bez vode u sifonu, jednom zauvek! - može optimalno da se poveže sa svakom hidroizolacijom i ne dozvoli prodor vode ispod hidroizolacije - može da izdrži 300kg tereta - može da se prilagodi svakoj visini kupatila i bude u idealnoj ravni sa pločicama - može da se ugradi u rekordnih 69mm visine - može da odvede vodu koja prodre između pločica

Osvetljenje je odgovorno za 19% globalne potrošnje električne energije i za oko šest odsto globalne emisije gasa, a procenjuje se da bi LED sijalice mogle godišnje da utiču na smanjenje 670 miliona tona emisije gasa.

Kada je most izgrađen 1937.godine, njegova za to doba neobična konstrukcija izazvala je oprečna mišljenja arhitekata i vojnih stručnjaka, koji su smatrali da nije adekvatan za Pacifički okean, na kome je ležao. Tokom izgradnje mosta 11 radnika je poginulo, a njegova cena se, preračunata u današnje dolare, procenjuje na oko 1,2 milijarde. Izgradnja mosta je započela 1933, da bi bila dovršena četiri godine kasnije, kada su se njim prošetale hiljade ljudi. Sledećeg dana su Golden Gejtom prošli i prvi automobili.

Kako je navedeno u saopštenju, udvostručavanje efikasnosti osvetljenja na globalnom nivou na klimu bi imalo efekat jednak polovini emisije gasa od proizvodnje čitave električne i toplotne energije u EU.

f uvek sprečava pojavu ,,Suvi'' sifon neprijatnih mirisa iz slivnika

Ankete rađene u Kalkuti, Londonu, Sidneju i Torontu, gde je sproveden pilot projekat „LightSavers“ pokazuju da građani više vole LED osvetljenje i između 68 do 90% ispitanika podržava primenu te tehnologije u celom gradu. Oni su kao prednosti označili povećan osećaj bezbednosti i poboljšanu vidljivost.

Parking vredan milion dolara Parking mesto, koje se nalazi u garaži na Menetnu, košta šest puta više nego jedna porodična kuća u Sjedinjenim Američkim Državama. U sedam metara dugoj, 3,6 metara širokoj i 4,5 metara visokoj garaži, kupac ima mogućnost da postavi lift kako bi mogao istovremeno parkirati dva automobila. Veruje se da će kupac ovog parking mesta biti jedan od šest stanovnika luksuznog kompleksa izgrađenog iznad garaže. Garaže, koje se nalaze ispod stanova su veoma cenjene na Menhetnu, jer se parking mesta teško nalaze i skupa su, piše Njujork post.

Od sad i pomoć pri planiranju IN-LINE, tuševa u ravni poda PLANNING AID. Posetite HUTTERER&LECHNER.com i osmislite boju kupatila i optimalno rešenje odvodnje. Životni vek LED osvetljenja kreće se od 50.000 do 100.000 sati, a zahteva minimalne popravke, jer je stopa kvara LED proizvoda tokom 6.000 sati rada oko 1%, dok je kod tradicionalnog osvetljenja 10%. Očekuje se da će do 2020. godine LED tržište porasti za 60 posto.

Distribucija: deltaterm.com | goran.kolakovic@deltaterm.com hiposistem.rs | office@hiposistem.rs rehau.com | milan.miladinovic@rehau.rs purator.rs | office@purator.rs Predstavnik i tehnička podrška: Miroslav Ćurčić, mob: +381 64 615 91 21

info Slovenci obnavljaju pruge u Crnoj Gori „Železničko građevinsko preduzeće“, koje je deo grupe „Slovenske železnice“ na međunarodnom javnom konkursu dobilo je posao u Crnoj Gori, a vrednost obnove železničke infrastrukture iznosi 2,54 miliona evra.

Predsednik uprave turske kompanije Mehmet Cengiz kazao je kako je ona u stanju da izvede najzahtevnije poslove, te kako u svetu ima ugovorene radove vredne 7,4 milijardi dolara. Nova deonica autoputa od Sarajeva prema Mostaru dužine pet kilometara trebala bi se graditi oko dve i po godine, a razlog za tako dug rok je težak teren i činjenica da treba izgraditi tunel dug tri kilometra, još jedan manji tunel, te most i priključnu petlju.

Fond iz Dubaija planira izgradnju hotela i luksuznih vila na Hvaru Radove će finansirati Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), saopštile su „Slovenske železnice“. Dobijeni posao je ocenjen kao dokaz da „Železničko građevinsko preduzeće“ može uspešno učestvovati na međunarodnim konkursima. - Poslovi su posebno dobro došli u vreme kada se građevinski radovi na železničkoj infrastrukturi odvijaju sporijom dinamikom - saopštile su „Slovenske železnice“.

Investicioni fond „Arqaam Capital“ iz Dubaija, kod Starog Grada na ostrvu Hvar planira izgradnju hotela s pet zvezdica, kapaciteta između 150 i 200 soba, kao i stotinak luksuznih vila. Investicija bi trebalo da se realizuje već iduće godine, a ulagači iz Ujedinjenih Arapskih Emirata su još tokom 2008. i 2009. godine otkupili 16 hektara zemljišta.

Na konkursu su učestvovali i italijanski CLF, austrijski „Strabag“ i češki OHL.

Turska kompanija „Cengiz Insaat“ gradiće novu deonicu autoputa na delu Koridora 5C koji prolazi kroz Bosnu i Hercegovinu. Kako su javili sarajevski mediji, turska kompanija je za ukupan posao ponudila cenu od 115 miliona evra. Ugovor o realizaciji projekta u Sarajevu je sa predstavnicima turske kompanije potpisao direktor preduzeća „Autoceste“ Federacije Bosne i Hercegovine Ensad Karić.

Sa druge strane, španski konzorcijum „Summum design“ planira da obnovi 23 ruševina letnjikovaca i vila u Dubrovniku i okolini, koje bi nakon restauracije činile novi dubrovački hotelski lanac. Prema spomenutom izvoru, kompleksom kapaciteta 800 ležajeva upravljaće južnoafrički lanac „Kerzner International Resorts“ u čijem sastavu rade turistička naselja na Bahamima, Maldivima i Mauricijusu, Dubaiju, Meksiku, Maroku i Južnoafričkoj Republici. Posebno se ističe kako investitori planiraju minimalne intervencije u okolini. Plan je, naime, da se projekat maksimalno uklopi u mediteranski ambijent.

Azerbejdžanci ulažu 258 miliona evra u Herceg Novi? Predstavnici naftne kompanije Azerbejdžana, „State oil company of Azarbaijan Republic“ (SOCAR), koji su na tenderu dobili u devedesetogodišnji zakup bivšu vojnu kasarnu „Orjenski bataljon“ u Kumboru, posetili su tokom maja Herceg Novi i razgovarali sa predsednikom Opštine Dejanom Mandićem.

Azerbejdžanci su najavili ukupni investicioni program od 258 miliona evra, a za dodatne koristi Herceg Novom 2,5 miliona evra, kao i mogućnost zapošljavanja oko 1.500 radnika. Kompanija namerava da završi projekat u tri faze i predviđa gradnju hotela, hotelskih apartmana, stambenog kompleksa, objekta za kongresni turizam, heliodroma, jaht kluba i marine sa 250 vezova. Na mestu doskorašnje vojne kasarne u Kumboru prostornim planom Opštine predviđena je izgradnja turističkog kompleksa najvišeg ranga, ali je, pre svega, potrebno uraditi i usvojiti Detaljni urbanistički plan Kumbora. Urađen je idejni projekat.

Naručilac radova je kompanija „Željeznička infrastruktura“, a slovenačko preduzeće će obnoviti donje i gornje ustrojstvo šina na stanici u Nikšiću u dužini od 2,1 kilometar, promeniti devet skretnica na stanici Nikšić i 28 na stanicama u Ostrogu, Danilovgradu i Spužu.

Turski „Cengiz Insaat“ gradi autoput od Sarajeva do Mostara

Mandić nije mogao da saopšti detalje razgovora, a „Vijesti“ su nezvanično saznale da je bilo reči o investiciji u Kumboru i da su biznismeni iz Azerbejdžana bili zadovoljni gradom za koji su ocenili da „ima uslova da se u njega investira“.

Nekadašnja kasarna u Kumboru, iz koje se Vojska iselila pre pet godina, prostire se na površini od 241.695 kvadratnih metara. U kompleksu su zgrade komande i kasarne, gde su bili smešteni vojnici, vojna ambulanta, magacini i hangar za hidroavione, koji je izgradila još Austrougarska vojska.

Godišnjica izgradnje Andrićgrada Krajem juna, navršilo se tačno godinu dana otkako je poznati srpski režiser Emir Kusturica počeo sa gradnjom Andrićgrada u Višegradu. Od tada pa do danas ovo veliko gradilište posetilo je veliki broj zvaničnika Republike Srpske i Srbije koji su prilikom svake posete bili iznenađeni brzinom gradnje i napretkom radova. Samo u toku prošle godine izgrađeno je više nego što je prvobitno bilo planirano prvom fazom gradnje, a do sada je pod krov stavljeno oko 11.000 kvadrata. Na objektima koji su već izgrađeni završeno je postavljanje izolacije i armaturnih mreža, pa se uveliko počelo sa zidanjem hercegovačkim kamenom. Govoreći o sadržajima u glavnoj ulici gde će biti korzo, Kusturica kaže da ona spaja dva perioda, fragmente renesanse sa otomanskim periodom i Vizantijom.

info - Na ulazu se karavan saraj susreće sa vizantijskim dvorom, a u nastavku će biti ono što je mogla da izgradi Austrija a nije, kao što ni Otomanska imperija nije izgradila ono što je trebalo da gradi. Na kraju, prema glavnom trgu koji predstavlja neku vrstu klasicizma, a koji je trebalo da nastane za vreme kraljevine između dva svetska rata, razvijaće se ulica sa delovima renesanse - objasnio je nedavno Kusturica u Višegradu.

U Andrićgradu će se nalaziti šest trgova, jer su oni glavna karakteristika srednjeg veka i na njima se odvijao život. - Na jednom od tih šest trgova nalaziće se i gradska pijaca, ali ne straćara, već ozbiljna pijaca, koju će zatvarati gradska kuća, hotel i zgrada preduzeća „HE na Drini“ - objasnio je Kusturica.

Sekulić: Budva je uništena Ministar turizma i održivog razvoja Crne Gore Predrag Sekulić kazao je da je prostor Budve u urbanističkom smislu devastiran, odnosno uništen i da ga treba prepustiti sebi samom. On je, na predavanju studentima arhitekture u rektoratu Univerziteta, posebnu pažnju obratio na gradnju u metropoli crnogorskog turizma, ostajući nedorečen i u aluzijama.

Kad su u pitanju stilovi gradnje i različite vrste kamena za objekte u ovom kompleksu Kusturica kaže da je to sve, uglavnom, renesansa. - Kamen smo pažljivo odabrali uz pomoć oca Save, igumana manastira Tvrdoš i vladike Grigorija i tako smo uspeli da dođemo do najfinijeg kamena sa starih kuća u Hercegovini, što upotpunjuje koncept i ideju o starim građevinama u Andrićgradu - izjavio je Kusturica.

„Kad kažemo da je turizam naša najveća razvojna šansa onda moramo veoma pažljivo da planiramo šta ćemo uraditi sa našom obalom. U redu, prostor Budve je devastiran. Mislim da je je to lepa zamena za jednu brutalnu reč - uništen. Nekako devastiran mnogo pitkije zvuči, lakše izgovaramo. U svakom slučaju mislim da taj prostor treba prepustiti njemu samom, onome što je uradio jedan profesor beogradskog univerziteta. Znate, ne razmišljaju svi profesori

na pravi način. Mislim da profesori veoma pažljivo razmišljaju o svom prostoru, a o tuđem možda malo manje“, kazao je Sekulić. „Na šta nam danas liči Budva, prozor u prozor, dva metra između, bez parkinga, bez stajališta parkova, dečijih igrališta, bez svega onoga što se zove urbani život. Naravno oni koji brane taj koncept reći će da Budva ima 10.000 stanovnika, a da leti dođe 100.000. Slažem se, Budva uostalom donosi polovinu turističkog prihoda države i ja kao ministar turizma to ne bi trebao da zaboravim. Ali ne zaboravimo da ta Budva živi i zimi, da ljudi dele taj prostor u kojem se nalazi arhitektonski haos“, istakao je Sekulić. On je kazao da i sam „vrlo svesno snosi deo krivice za ono na šta će Budva tek da liči“ i prilično nejasno počeo da zamišlja i upoređuje urbanistički haos Budve sa cik-cak skladom Monte Karla.

info Kvadrat i 1.700 evra, prodaja slaba Broj prodatih stanova u novogradnji u Crnoj Gori u prvom kvartalu ove godine manji je za 49,2 odsto u odnosu na isti period lane.

je nasip, a s novosadske strane se odvaja peĹĄaÄ?ka staza od gradiliĹĄta. Ubrzo su se uklonili ostaci stuba i na baÄ?koj strani kako bi se mogli pobijati ĹĄipovi. Kako saznaje â&#x20AC;&#x17E;Dnevnikâ&#x20AC;&#x153;, temelji postojeÄ&#x2021;ih stubova izvan vode Ä&#x2021;e se delimiÄ?no koristiti za izgradnju novih, ali Ä&#x2021;e se proĹĄiriti jer Ä&#x2021;e buduÄ&#x2021;i most biti ĹĄiri od pre 13 godina poruĹĄenog: imaÄ&#x2021;e dve drumske, dve peĹĄaÄ?ke trake i dva koloseka, dok je bivĹĄi imao samo jedan. U vodi Ä&#x2021;e se graditi potpuno novi stub. Ä&#x152;im su se uklonili ostaci preostalog stuba, desetak metara dalje premestio se i gasovod i dva cevovoda za snabdevanje vodom, ĹĄto je uradila novosadska firma â&#x20AC;&#x17E;Graditeljâ&#x20AC;&#x153; i NIS â&#x20AC;&#x17E;Naftagasâ&#x20AC;&#x153;. Glavni izvoÄ&#x2018;aÄ? radova, konzorcijum dve ĹĄpanske firme â&#x20AC;&#x17E;Azviâ&#x20AC;&#x153; i â&#x20AC;&#x17E;Horta Kosladaâ&#x20AC;&#x153;, te italijanski â&#x20AC;&#x17E;Tadeiâ&#x20AC;&#x153; uklanjanje preostalih delova stubova poverio je jagodinskoj firmi â&#x20AC;&#x17E;Matâ&#x20AC;&#x153;, a â&#x20AC;&#x17E;Mostogradnjaâ&#x20AC;&#x153; Ä&#x2021;e montirati konstrukciju.

Kako se navodi iz Zavoda za statistiku (Monstat), proseÄ?na cene stana u novogradnji u Crnoj Gori iznosi 1.209 evra po metru kvadratnom.

KonaÄ?no poÄ?ela izgradnja novog â&#x20AC;&#x17E;Ĺ˝eĹželjaâ&#x20AC;&#x153; Na gradiliĹĄtu novog ĹželezniÄ?ko-drumskog mosta preko Dunava u Novom Sadu je poÄ?elo pobijanje prvih ĹĄipova, temelja stubova. BuĹĄenje ĹĄipova je zapoÄ?eto u maju na sremskoj strani, kad se potpisao izvoÄ&#x2018;aÄ?ki projekat, za ĹĄta je angaĹžovana beogradska â&#x20AC;&#x17E;Geosondaâ&#x20AC;&#x153;. Pripremni radovi za izgradnju novog mosta poÄ?eli su krajem aprila, nakon ĹĄto je dobijena dozvola. Do sada su uklonjeni ostaci stuba na petrovaradinskoj strani i proĹĄiren

Mihajlo MiĹĄiÄ&#x2021;, direktor â&#x20AC;&#x17E;Koridora Srbijeâ&#x20AC;&#x153;, istiÄ?e da je uspeh graÄ&#x2018;evinara koji su izgradili obilaznicu od batajniÄ?ke petlje do Dobanovaca i deo od OrlovaÄ?e do tunela StraĹževica skoro osam meseci pre predviÄ&#x2018;enog roka najveÄ&#x2021;i uspeh graÄ&#x2018;evinara u poslednje vreme. - Dosad je postojala loĹĄa praksa da se domaÄ&#x2021;i graÄ&#x2018;evinari stalno Ĺžale kako ne mogu da dobiju poslove, a sada dobijamo neke nove firme koje poĹĄtuju i Ä?ak skraÄ&#x2021;uju rokove navodi MiĹĄiÄ&#x2021;. On uskoro oÄ?ekuje i ozbiljnije radove na auto-putu Beograd - juĹžni Jadran, koji bi trebalo da poveĹže Rumuniju, Srbiju, Crnu Goru i Italiju.

Prema podacima Monstata, najveÄ&#x2021;a proseÄ?na cena stanova novogradnje u prvom kvartalu ove godine ugovorena je u opĹĄtini Budva i iznosi 1.767 evra po kvadratu. Cena stanova u novogradnji u Crnoj Gori u prvom kvartalu 2012. veÄ&#x2021;a je za 0,3 odsto u odnosu na isti period proĹĄle godine.

veliki posao biti gradnja auto-puta Beograd - Jadran ili dela Koridora 11 i viĹĄe vaĹžnih magistralnih saobraÄ&#x2021;ajnica.

Na gradiliĹĄtu s petrovaradinske strane formirano je kontejnersko naselje za potrebe izvoÄ&#x2018;aÄ?a radova i nadzornog organa, koji je poveren nemaÄ?koj firmi â&#x20AC;&#x17E;DD-internationalâ&#x20AC;&#x153;. Ä&#x152;elik za izgradnju mosta dopremaÄ&#x2021;e se po utvrÄ&#x2018;enoj dinamici iz Poljske, mostovska konstrukcija Ä&#x2021;e se proizvoditi u Italiji, a njene delove ovde Ä&#x2021;e montirati â&#x20AC;&#x17E;Mostogradnjaâ&#x20AC;&#x153;.

- ReÄ? je o sloĹženoj trasi, koju Ä&#x2021;e saÄ?injavati 68 mostova razliÄ?itih raspona, pet tunela i veliki broj regulacija reÄ?nih korita i potoka. Rok za izgradnju je tri godine - navodi MiĹĄiÄ&#x2021;.

Koridor 11 ĹĄansa za velike investicije

Boris TadiÄ&#x2021;, predsednik Demokratske stranke, izjavio je da je obaveza narednih vlada da do 2020. godine auto-putevima poveĹžu Srbiju sa svim okolnim drĹžavama. On je ocenio da je reÄ? o projektu od najveÄ&#x2021;eg nacionalnog znaÄ?aja, jer Ä&#x2021;e se drastiÄ?no poveÄ&#x2021;ati moguÄ&#x2021;nosti za privlaÄ?enje stranih investicija.

Do 2015. godine planiran je zavrĹĄetak radova na trasi VrĹĄac - Beograd - juĹžni Jadran, koja treba da poveĹže Rumuniju, Srbiju, Crnu Goru i Italiju. Novac za izgradnju Koridora 10 je obezbeÄ&#x2018;en, na skoro svim deonicama su poÄ?eli radovi, tako da Ä&#x2021;e sledeÄ&#x2021;i

- Srbija za nekoliko godina neÄ&#x2021;e izgledati isto, mi Ä&#x2021;emo sa svim centralnim zemljama regiona biti povezani auto-putevima, i na taj naÄ?in Ä&#x2021;e oko 70 odsto graÄ&#x2018;ana biti u blizini auto-puta - rekao je TadiÄ&#x2021;.

UĹĄuĹĄkajte svoj dom...

t .BUFSJKBMJ [B TVWV HSBEOKV t )JESPJ[PMBDJKB t 5FSNP J [WVÇ?OB J[PMBDJKB t 'BTBEOJ NBUFSJKBMJ t 4UBLMFOF QSJ[NF t 1PLSJWLF J LSPWOJ QSP[PSJ t -BNJOBOUOJ QPEPWJ t ,FSBNJLB J TBOJUBSJKF t %SWFOB HSBĂŞB t .BĂ?JOF J BMBUJ t 0HSFW CSJLFUJ J ESWP 14

t F NBJM PGGJDF!UFSNPEPN ST t XXX UFSNPEPN ST

info Prvi vetroparkovi u Srbiji 2014. godine?

Međutim, Cvetković je naveo da korišćenje energije vetra nosi i određene probleme.

Srbija bi do početka 2014. godine trebalo da dobije prve vetroparkove, koji će omogućiti da se iskoristi do sada nekorišćeni potencijal vetra, izjavio je nedavno savetnik u Ministarstvu za zaštitu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Slobodan Cvetković.

- Pre svega energija vetra nije stalna, pa postoji problem u balansiranju elektroenergetskog sistema za takve izvore energije, tu je i problem uticaja na životnu sredinu, pre svega zaštita biološke raznovrsnosti, uticaja na ptičji svet i remećenje lanca ishrane - naveo je Cvetković.

- Od ukupnog potencijala obnovljivih izvora energije u Srbiji, koji je procenjen na 4,7 miliona tona ekvivalenta nafte, oko 5% otpada na procenjeni potencijal energije vetra - rekao je Cvetković povodom Svetskog dana vetra, 15. juna.

Svetski dan vetra obeležen je 15. juna u više od 75 zemalja sa ciljem da se predstave prednosti vetra kao energenta.

On je kazao da je u Srbiji najveći potencijal za korišćenje energije vetra u košavskom području, a to je, kako je naveo, region Banata, donji tok Dunava, deo kod Vršca, Plandište, Pančevo i Kovin. - To je regija u kojoj su najbolji uslovi za korišćenje energije vetra. Osnovni uslov da bi se koristila energija vetra je da minimalna brzina na visini od 50 metara bude između dva do tri metra u sekundi - rekao je Cvetković.

Privremeno obustavljanje proizvodnje u „Železari Smederevo“ Proizvodnja u „Železari Smederevo“ biće privremeno obustavljena od 10. jula do 1. septembra stavljanjem druge visoke peći na „tihi hod“, izjavio je ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić.

energeto® Sinonim za kvalitet i energetsku efikasnost kod prozora

Cvetković, koji je samostalni savetnik za obnovljive izvore energije u Ministarstvu za zaštitu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, rekao je da je veliki broj projekata u razvoju kada je reč o obnovljivim izvorima energije vetra. - Veliki broj stranih investitora prati ovu oblast i želi da ulaže zahvaljući podsticajnim merama koje je Vlada Srbije donela 2010. godine - rekao je Cvetković. Kako je naveo, Rumunija i Bugarska su zemlje regiona koje koriste više energije vetra od Srbije.

On je novinarima rekao da je na sastanku sa predstavnicima sindikata i menadžmenta „Železare“ zaključeno da je privremena obustava proizvodnje u ovom trenutku ekonomski opravdana i najbolje rešenje. Ćirić je rekao da će u tom periodu deo zaposlenih otići na plaćena odsustva, a deo na godišnje odmore i ponovio da neće biti gašenja „Železare Smederevo“ jer je to strateški važna kompanija za privredu Srbije. Predstavnici sindikata istakli su da je postignut kompromis i da su dobili uveravanja da neće biti zatvaranja „Železare“. Menadžment „Železare“ prošle sedmice najavio je da će u prvoj nedelji jula rad na drugoj visokoj peći u „Železari Smederevo“ biti prebačen na režim „tihog hoda“ zbog potrebe da se promeni način finansiranja kompanije.

- Parkovi će biti deo energetskog sistema Srbije. Kada se završi, objekti se priključuju na energetski sistem Srbije i država u okviru određene tarife plaća za proizvedenu elektirčnu energiju iz takvih postrojenja - kazao je on.

Vlada Srbije 18. aprila raspisala je tender za izbor strateškog partnera za „Železaru Smederevo“ u kojem je krajnji rok za dostavljanje obavezujućih ponuda bio 4. maj. Taj rok je, kako je saopšteno, na zahtev potencijalnih kupaca produžen do 10. juna, koji je takođe prolongiran do 10. septembra.

energeto® 8000 | foam inside Uf-vrednost od 0,82 W/m²K Uw-vrednost od 0,61 W/m²K raspoloživo u mnogobrojnim dekorima

www.aluplast.eu ili 011 30 70 328

info U Inđiji počela izgradnja tehnološkog parka Indijska „Embassy“ grupa je polaganjem kamena temeljca u aprilu počela u Inđiji izgradnju informaciono-tehnološkog i biznis parka, koji će okupiti preduzeća iz oblasti novih tehnologija.

apartmani i bolnica - ovako će izgledati prostor nekadašnje kasarne „Bubanjski heroji“ u Nišu koju je na licitaciji kupila američka kompanija Clean Earth Capital (CEC). Završen je master plan budućeg stambeno-poslovnog kompleksa od oko 300.000 kvadrata koji se prostire na 15 hektara i koji će biti centar gradske opštine Palilula. Američki investitor položio je depozit od 10 miliona evra kao garanciju da će projekat biti završen za pet godina. - U roku od 30 dana biće završeno raščišćavanje lokacije, a onda će nam biti potrebno još oko šest meseci za pribavljanje dozvola za izgradnju. Prvo će biti izgrađen sportski centar, a sledi izgradnja stambenog naselja i šoping centra - rekao je Filip Bej, vlasnik CEC-a.

Projekat izgradnje IT parka uključuje izgradnju kancelarijskog prostora klase A, od ukupno 25.000 kvadratnih metara smeštenih u četiri poslovne zgrade.

- Bej je insistirao da se zadrži postojeće drveće kako se ne bi čekalo 30 godina da novo poraste - dodao je vlasnik projektantskog biroa „Forma antika“ Sima Gušić.

Projekat će se sastojati iz više faza, a planirano je da prva faza bude završena u drugom kvartalu iduće godine.

„Electrawinds“ planira izgradnju solarnog parka u Zrenjaninu

Predviđeno je da bi ovaj park u narednih pet godina mogao da se proširi i do 250.000 kvadratnih metara poslovnog prostora.

Niš dobija kulu od 20 spratova Stambeno poslovna kula sa 20 spratova, savremeni biznis centar, hotel, stambeni kompleks, šoping centar, vodeni park, teniski tereni, olimpijski bazen na otvorenom, zgrada Univerziteta, studentski dom, luksuzni

Belgijska kompanija „Electrawinds“, u partnerstvu sa gradom Zrenjaninom, planira izgradnju solarnog parka instalisane snage 10 megavata. Park će biti na površini od dvadesetak hektara, i ukupne vrednosti 20 miliona evra, rečeno je na sastanku održanom u multimedijalnoj sali Gradske kuće u Zrenjaninu, na kome je predstavljeno pomenuto preduzeće i planovi za investicije u Srbiji. Pregovori su u toku, a po rečima menadžera za razvoj u „Electrawinds“ Branka Kurilića, kompaniji je ponuđeno nekoliko potencijalnih lokacija za solarne parkove. Jedna je u predgrađu Zrenjanina, u industrijskoj zoni prema Elemiru, a druga u blizini Perleza. - Razvojni tim naše kompanije, koja broji preko tri stotine zaposlenih, u ovom trenutku, u sedištu kompanije „Electrawinds“, u

Ostendeu, radi na investicionom planu. Vojvodina je, inače, dobar teren za solarne parkove, koji se mogu graditi na slatinastim neplodnim zemljištima, a Zrenjanin je nekoliko koraka ispred drugih u Srbiji na ovom planu – rekao je Kurilić, koji je, kao pogodnost za ulaganje u solarni park u Zrenjaninu, naveo povlašćenu tarifu u Srbiji za solarnu energiju, od 23 evrocenta za kilovat. On je precizirao da je planirana gradnja solarnog parka do 10 megavata, jer je za investicije te snage nadležna lokalna samouprava, sa kojom belgijska kompanija već ima odličnu saradnju. Za gradnju elektrane preko 10 megavata nadležni su viši nivoi vlasti, a Belgijanci bi posao da završe na lokalu. Po rečima menadžera kompanije „Electrawinds“ za područje Srbije Kurta Derjua, u ovom trenutku u našoj zemlji ta kompanija realizuje dve velike investicije. Jedna je u južnom Banatu, gde se u okolini Alibunara gradi vetropark veličine 50 megavata, čija je vrednost preko sto miliona evra. Druga je u Inđiji, gde je u toku izgradnja postrojenja za preradu biomase, odnosno klaničnog otpada, kapaciteta 150.000 tona godišnje. Vrednost ove investicije iznosi preko 21 miliona evra.

Mrkonjić: Na Koridoru 11 se radi „punom parom“ Radovi na izgradnji Koridora 11 od Uba do Lajkovca i od Ljiga do Preljine obavljaju se punim kapacitetima, izjavio je ministar za infrastrukturu i energetiku Milutin Mrkonjić tokom obilaska radova.

detaljne informacije o preduzećima, proizvodima i uslugama građevinske industrije detaljna klasiﬁkacija proizvoda i usluga, štampa se jednom godišnje besplatno se distribuira preduzećima koja posluju u domenu građevinarstva promovisan na sajmovima građevinarstva i nameštaja 16

Luke Vojvodića 30, Beograd • tel: 011 2562 004 • info@gradjevinarstvo.rs

info Mrkonjić je izrazio zadovoljstvo dinamikom izvođenja radova na tim deonicama budućeg autoputa prema Crnoj Gori, ističući da su se radovi sve vreme odvijali putnim intenzitetom i da na njih nije uticalo čekanje na formiranje nove vlade. „Radovi ne smeju da čekaju, bez obzira na to što se čeka na formiranje nove vlade“, naglasio je Mrkonjić. On je pohvalio domaće građevinare angažovane na deonici Ub Lajkovac i azerbejdžansku firmu „Azvirt“ koja gradi autoput od Ljiga do Preljine. Koridor 11 treba da poveže Rumuniju, Srbiju, Crnu Goru i Italiju trasom Temišvar - Beograd - Bar - Bari. Deonica Ub - Lajkovac, dugačka 12,7 kilometara, deo je budućeg autoputa prema Crnoj Gori. Na toj deonici koja se finansira iz budžeta biće izgrađeno 13 mostova, od kojih pet velikih u dužini između 100 i 500 metara, petlja kod Lajkovca i prateći objekti, a radove izvode Putevi Užice i preduzeće Planum. Za izgradnju deonice od Ljiga do Preljine u dužini oko 40 kilometara dobijen je kredit Vlade Azerbejdžana od oko 300 miliona evra, po fiksnoj kamatnoj stopi od četiri odsto na 15 godina, sa periodom mirovanja od tri godine, a Srbija će obezbediti osam miliona evra.

Trasu čine tri deonice: Ljig - Boljkovci, Boljkovci - Takovo i Takovo - Preljina, glavni izvođač radova je azerbejdžanska firma „Azvirt“, a skoro polovinu posla će obavljati domaća gradevinska operativa.

Jedan radnik poginuo, drugi povređen u odronu zemlje u Veterniku Milosav Đurđević (47) iz Loznice je poginuo, a njegov kolega Petar Plavšić (43) iz Temerina je teško povređen, kada se na njih obrušila zemlja u kanalu za gradsku kanalizaciju u ulici Pavla Vuisića u Veterniku prošlog meseca. Njih dvojica su kao radnici beogradskog preduzeća „Milenijum tim„ radili na postavljanju kanalizacije u ovom delu Veternika, a nesreća se dogodila pored betonske šahte koje je nešto ranije postavljena u rov dubok oko 4 metra. Kada se zemlja obrušilo na nesrećne radnike, njihove kolege su ugasile mašine i sa nekolicinom ljudi iz kuća ispred kojih se desila tragedija pritrčali do kanala i pokušali da spasu Milosava i Petra. Prema rečima Predraga Georgijevića, koji je među prvima priskočio u pomoć, svi koji su se zatekli na licu mesta odmah su počeli lopatama i ru-

kama da otkopavaju zemlju ispod koje su bili Đurđević i Plavšić. Oni su tu, samo neki minut ranije, poravnavali tlo. Georgijević, Grahovac i još jedan radnik „Milenijum tima„ su, rizikujući da i sami budu zatrpani, odmah uskočili u kanal. - Uspeli smo da otkopamo i izvučemo jednog čoveka koji je davao znake života i nekako smo ga izneli napolje. Znali smo da je još jedan čovek ispod gomile zemlje pa smo nastavili kopanje. Došli smo i do njega, izvukli mu glavu iznad zemlje i tada je još uvek i on davao znake života. Hitna pomoć je stigla za nekoliko minuta, ali nažalost nisu uspeli da ga spasu - kaže Petar. Povređeni Plavšić je odmah po pružanju prve pomoći, prebačen u Urgentni centar Kliničkog centra Vojvodine, odakle su saopštili da je povređeni primljen sa teškim prelomom kostiju lica i da se nalazi na odeljenju intenzivne nege. U kanalu u kom se desila nesreća bili su postavljeni metalni podupirači koji se prilikom dubljih iskopavanja postavljaju upravo zbog mogućih odrona, ali ovoga puta oni nisu bili dovoljni. U okviru istrage koju je vodila istražni sudija Ana Stamenić, ispitaće se i da li su bile ispunjene sve bezbednosne mere koje se podrazumevaju prilikom izvođenja ovakvih radova.

info U Srbiji se gradi sve manje stanova Prema broju građevinskih dozvola izdatih u februaru, u Srbiji je prijavljena izgradnja 531 stana, za 59,4 odsto manje nego u istom mesecu 2011. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).

Ovaj uspešni tandem mladih arhitekata prethodno je na nacionalnom konkursu osvojio vicešampionsku titulu i zajedno sa još dva tima otputovao u Slovačku da predstavlja Srbiju na prestižnom međunarodnom Isover konkursu, a kako oboje objašnjavaju za „24 sata“, nisu se nadali da mogu da pobede. - Nagrada je neočekivana. Mislili smo da se radi o drugom timu iz Srbije. Mnogo nam znači što smo pobedili jer se već neko vreme prijavljujemo na razne konkurse, a ovo je prvi put da smo radili na nekom međunarodnom. Pratimo šta se dešava u svetu arhitekture pa nije bilo teško odgovoriti na zadatak - priča Nemanja Kocić.

Prosečna površina novih stanova iznosi 70,6 kvadratnih metara. Od ukupnog broja 14,9 odsto stanova biće građeno u zgradama s jednim stanom, s prosečnom površinom 127,5 kvadratnih metara, a 76,6 odsto u zgradama s tri i više stanova, a njihova prosečna površina biće znatno manja i iznosiće 60,9 kvadrata. U februaru je ukupno izdato 359 građevinskih dozvola, za 16,9 odsto manje nego u istom mesecu prethodne godine, dok je predviđena vrednost radova manja za 25,2 odsto. Od ukupnog broja izdatih dozvola, 72,4 odsto je za zgrade i 27,6 odsto za ostale građevine. Ukoliko se posmatraju samo zgrade, 60 odsto odnosi se na stambene i 40 odsto na nestambene, dok se kod ostalih građevina najveći deo odnosi na cevovode, komunikacione i električne vodove - 73,7 odsto. Predviđena vrednost radova novogradnje u februaru je 70,5 odsto od ukupno predviđene vrednosti radova. Najveća građevinska aktivnost zabeležena je u Beogradu, na koji otpada 40,3 odsto od predviđene vrednosti novogradnje. Slede moravička oblast sa 12,6 odsto, sremska sa 10,6 i niška sa 5,6 odsto, dok se učešće ostalih oblasti kreće do 3,8 odsto.

Srpski studenti osmislili najbolje kuće za Britance Tamara Kuljanin i Nemanja Kocić, studenti druge godine master studija Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, osmislili su najbolji životni prostor engleskog industrijskog grada i time osvojili žiri na 10. internacionalnom Isover konkursu krajem maja u Bratislavi ostaviši iza sebe 60 timova iz 21 zemlje.

U pitanju je arhitektonski studentski konkurs, a tema je obuhvatala razvijanje specifičnog oblika stanovanja u industrijskoj zoni Notingema u Engleskoj i pokretanje grada. Rešenje je trebalo da zadovolji standarde energetske efikasnosti, sa ciljem što uspešnije upotrebe obnovljivih izvora energije.

nastavljeni jer u kasi JP „Železnice Srbije“ nema novca za ovakve projekte. Ugovor je vredan oko 26 miliona evra i nalazi se u proceduri odobravanja u Kuvajtu. Naime, još 2010. godine ugovorena je saradnja sa pomenutom zemljom, a navodno je sva dokumentacija spremna i čeka se potvrda od kuvajtskog investicionog fonda. Radiće se samo ispod ploče, gde nedostaju četiri koloseka (1, 2, 3, 4), jer za obimnije radove za sada nema sredstava.

U maju otvorena petlja „Hipodrom“ Vozači do Mosta na Adi, i sa njega, mogu da dođu direktno iz Požeške ulice na Banovom brdu, preko petlje „Hipodrom“, jer su majstori koji su vredno radili na ovom gradilištu završili i poslednji deo posla.

Beograd dobija još jedan most na Savi kod Ostružnice Zamenik generalnog direktora „Puteva Srbije“ Slavoljub Tubić najavio je u junu potpisivanje ugovora tog preduzeća sa domaćim konzorcijumom „Planum - Ratko Mitrović“ za izgradnju druge trake obilaznice od Dobanovaca do Ostružnice i nagovestio izgradnju novog mosta na Savi kod Ostružnice.

Tubić je rekao da će druga traka te deonice biti završena 2013, a pun profil cele obilaznice do 2014. godine.

Na ovoj deonici, dugačkoj 550 metara, izgrađene su tri konstrukcije, postavljena je hidroizolacija, pešačke ograde, javna rasveta, horizontalna i vertikalna signalizacija, kao i stakleni zid za zvučnu izolaciju. Saobraćajnica je spojena sa ranije rekonstruisanim delom Požeške ulice, i to kod raskrsnice sa Ulicom Vladimira Radovanovića, gde konstrukcija prelazi u zemljani nasip i uklapa se u postojeću mrežu.

- Očekujemo da Koridori Srbije u okviru njihovih sredstava finansiraju izgradnju novog mosta preko Save kod Ostružnice - takođe je rekao Tubić.

- Značaj ovih radova ogleda se, pored brzine i bezbednosti saobraćaja, i u uštedi goriva i vremenu putovanja - rekao je Aleksandar Bijelić, pomoćnik gradonačelnika Beograda.

Prokopu neophodan kuvajtski zajam od 26 miliona evra

Konstrukcija predstavlja denivelisanu saobraćajnicu sa po dve saobraćajne trake u oba smera, ispod kojih se nalazi servisna saobraćajnica povezana preko Paštrovićeve ulice sa okolnom uličnom mrežom. Ukupna površina sve tri konstrukcije je 8.000 kvadratnih metara, a u njih je ugrađeno 600 tona armature.

Druga traka obilaznice od Ostružnice do Dobanovaca biće dugačka oko 17 kilometara, a vrednost radova procenjena je na oko 1,65 milijardi dinara, naveo je zamenik generalnog direktora Tubić.

Za završetak radova na železničkoj stanici „Beograd centar“, poznatijoj kao „Prokop“, potrebno je 108,5 miliona evra, procenili su projektanti sa saobraćajnog instituta CIP. Mašine i kranovi više od deset godina stoje u mestu, a od 2000. urađena su dva koloseka i perona, i to uz finansijsku pomoć Grada Beograda. Prema poslednjim informacijama, čeka se da Kuvajt odobri kredit da bi radovi bili

Prva faza izgradnje petlje „Hipodrom“ počela je u julu 2009, završena je krajem 2010. godine kada je premošten pružni prelaz, i saobraćaj se od tada odvija bez ukrštanja sa železničkom prugom. Drugom i trećom fazom petlja je konstrukcijama spojena sa petljom „Radnička“ i Požeškom ulicom.

Kamena ograda

Previše se odlaže rekonstrukcija Narodnog muzeja Predsednik Upravnog odbora Narodnog muzeja Srbije Branislav Mitrović izjavio je u maju da će to telo Vladi Srbije uskoro uputiti ozbiljan zahtev za otpočinjanje obnove te ustanove.

12. maja u Domu vojske, predstavio prve korake rekonstrukcije tri objekata u okviru sajmišta, a koja se nalaze pod ingerencijom grada. – Reč je o tri objekta, među kojima je i zgrada sa centralnom kulom koja, prema planu komisije, treba da bude prva rekonstruisana i začetak memorijalnog kompleksa „Staro sajmište“. Ideja je da se budućim posetiocima ponudi četiri ključna sadržaja, kao što su: sećanje, obrazovanje, dokumentacija i istraživanje o tom mestu – najavio je Ožegović. On je podsetio da je predhodna gradska komisija, koju je takođe vodio, definisala stanje u oblasti imovinsko - pravnih odnosa, dok ova treba da učini prvi korak u ostvarenju konačnog cilja.

Mitrović je na svečanosti povodom proslave 168. godišnjice Narodnog muzeja Srbije ocenio da više nema vremena za odlaganje obnove tog zdanja i da država mora imati sluha za takvu ustanovu kulture.

info

Tel: +381 11 800 14 07 Fax: +381 11 800 16 73 oﬃce@legi.rs

11194 Rušanj - Beograd Novo Naselje 10 www.legi.rs

LEGI je brend koji prati inovacije. Zahvaljujući visokom stepenu zaštite od korozije, LEGI proizvodi imaju 20 godina garancije protiv korozije (svi elementi su prema DIN EN ISO 1461 normi toplo

– Ipak, to nije lokalno pitanje, koje konačno treba da bude rešeno na državnom nivou, kao i svuda u svetu gde se otvaraju memorijalni kompleksi – zaključio je Ožegović.

„Ne prebacujem, ali upozoravam da država mora da vodi računa o jednoj ovakvoj kući“, rekao je Mitrović i podsetio da je na proslavi godišnjice Narodnog muzeja Srbije 2010. godine bilo obećano da će obnova početi za dve godine i da se to do danas nije desilo. On je rekao da su „postavljeni zdravi temelji“ za otpočinjanje obnove nacionalnog muzeja, ali da mu se čini da država nije prepoznala te napore i uloženi trud. Mitrović je dodao da Narodni muzej Srbije nije u stanju da predstavi svoj fundus od zatvaranja stalne zbirke u junu 2003. godine, a sav rad odvija se u otežanim uslovima. Direktorka Narodnog muzeja Srbije Tatjana Cvetićanin rekla je da je prošle godine ta ustanova organizovala 34 izložbe, a od početka ove godine 10 izložbi na kojima su predstavljene zbirke izuzetne vrednosti.

Predstavljen plan rekonstrukcije spomeničkog kompleksa „Staro sajmište“ Član Gradskog veća Beograda Željko Ožegović i predsednik komisije za utvrđivanje stanja na području spomeničkog kompleksa i kulturnog dobra „Staro sajmište“ predstavio je 12. maja, u ime grada Beograda, plan rekonstrukcije tog kompleksa u memorijalni centar posvećen žrtvama holokausta. On je u okviru međunarodne konferencije, koje je na tu temu bilo održano od 10. do

Na konferenciji pod nazivom „Ako ne sada, kada....? Budućnost prostora Sajmišta u Beogradu“ uzeli su učešće predstavnici stručne javnosti iz zemlje i inostranstva, predstavnici Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda i Arhiva grada Beograda, kao i drugih memorijalnih kompleksa.

FLOR LEGI proizvodi imaju glatke površine, bez šiljaka i nepotrebnih materijala, a jednostavan dizajn omogućava brzu i laku montažu. Samim tim, svi proizvodi iz LEGI asortimana spremni su da odgovore na mnogobrojne zahteve kako privatnih lica, tako i projektanata i arhitekata.

Prostor Starog sajmišta je pod nemačkom okupacijom, od 1941. do 1944. godine, bio koncentracioni logor u kome je ubijeno na hiljade ljudi, pre svih Jevreji, Srbi i Romi.

Na Voždovcu nastradao građevinac Na gradilištu bivše kasarne u naselju „Stepa Stepanović“ na Voždovcu preminuo radnik S. D. (39), posle pada sa zgrade na čijoj izgradnji je radio. Radnik S. D. koji je radio na gradilištu bivše kasarne, u naselju „Stepa Stepanović“ na Voždovcu, pao je 3. jula sa petog sprata zgrade u izgradnji i teško se povredio.

Ukrasnа ogradа

3D ograda

Sa svojom višestrukom namenom, LEGI ograde nalaze primenu u ograđivanju privatnih, industrijskih, komunalnih i sportskih terena, kao i zelenih površina.

Na lice mesta ubrzo je stigla Hitna pomoć, koja je povređenog svojim vozilom prevezla u Urgentni centar. Međutim, S. D. nije izdržao do tamo. Od zadobijenih povreda je preminuo na putu do bolnice. Kapije

info Održana nedelja suve gradnje Sredinom maja održana je nedelja suve gradnje organizovana pod pokroviteljstvom kompanije Ravago Lambda Sr, koja posluje u okviru Ravago Group-e. Polykem Sr je ove godine u saradnji sa Lambda Systeme Ltd otvorio svoje prvo Ravago Lambda Sr skladište materijala sa izložbenim prostorom (showroom). Čitav koncept se zasniva na želji da njihovim velikim i malim kupcima pored prodaje pruže i mogućnost da se detaljno upoznaju sa materijalima raznih proizvođača iz oblasti termoizolacije, hidroizolacije, tehničke izolacije, geosintetike, fasadnih obloga i suve gradnje, kao i mogućim načinima ugradnje i održavanja.

Gazela je trenutno najsigurnija prekorečna veza u gradu, ne računajući novoizgrađeni Most na Adi. U preduzeću „Mostprojekt„ prate i snimaju Gazelu poslednjih 20 godina.

Nakon završetka druge faze radova, Zemunci su dobili prvu mobilnu pijacu popločanu granitnim neklizajućim pločama najvišeg kvaliteta. Postavljena je fontana i prateći mobilijar, nova rasveta uklopljena u postojeći ambijent. Mobilna pijaca sa sklopivim i lako pokretnim tezgama u isto vreme ima i funkciju gradskog trga sa obnovljenom kanalizacionom, hidrantskom elektro-infrastrukturom, u ukupnoj površini od 3.700m2. - Konceptom pijace trga obezbediće se bolji higijenski uslovi, čistiji pijačni plato, ponuda najraznovrsnije hrane, kao i uredno snabdevanje svih građana - rekao je Veinović.

Ovog meseca kompanija Ravago Lambda Sr je započela sa promotivnom prodajom materijala suve gradnje, gde im je namera bila da se usmere ka manjim kupcima, pružajući i edukativni karakter celom događaju. Uz prigodne prezentacije i predavanja od strane stručnjaka iz kompanija sa kojima sarađuju (Armstrong, Lafarge, Knauf, Amf, Knauf Insulation, Ursa, Rockwool, Dow, Koelner), uspeli su da predstave stručnoj javnosti osvežavajući koncept prodaje i distribucije materijala. Na nedelji suve gradnje učestvovalo je više tehničkih saradnika iz kompanija distributera, kao i stručnih saradnika i majstora iz nekih od naših najvećih izvođačkih kompanija. Strategija kojom su se vodili je motivisana prodajom materijala putem vaučera kojim kupci ostvaruju rabate u zavisnosti od grupe materijala. Odgovorni u kompaniji ističu da im sama zarada nije prvenstveni cilj, već je namera da kroz edukaciju pomognu usavršavanje primena materijala i pravilnog izvođenja radova. Takođe, najavljuju i nastavak organizovanja sličnih prezentacija usmerenih edukaciji i promociji sistema gradnje.

Otvorena prva pijaca - trg u Zemunu Prva pijaca trg u Beogradu otvorena je krajem juna na Zemunskoj pijaci od strane predsednika Skupštine grada Aleksandra Antić i v. d. direktora JKP „Gradske pijace“ Predraga Veinovića.

Po njegovim rečima, cilj je da se prostor u popodnevnim satima, kada se pijaca zatvori, oplemeni i da se na njemu održavaju razni kulturni sadržaji. Na taj način Beograd će dobiti ne samo nove kulturne sadržaje, nego će i poboljšati svoju turističku ponudu i obogatiti sadržaj gradskog života.

- Uz redovno održavanje, Gazela je sada most čiji eksploatacioni vek može trajati 40 ili 50 godina. Naravno, neophodno je da se na svake četiri godine, što je regulisano i zakonom, radi pregled svih vitalnih delova mostovske konstrukcije i otklanjaju eventualni kvarovi - kaže Radomir Radičević, direktor građevinskog biroa „Mostprojekta“. Od onih koji su stari više decenija Brankov most je na prvi pogled u sasvim dobrom stanju. Radičević, međutim, napominje da je do pre nekoliko godina i ova prekorečna veza bila pred ozbiljnom sanacijom, ali je ulaganjem u održavanje most preživeo bez velike rekonstrukcije. - Možda je na njemu neophodno poraditi na dilatacijama koje nisu baš idealne - savetuje Radičević. Stari Savski odnosno Tramvajski most, koji je rekonstruisan 2008, u poslednje vreme ima problem sa asfaltom. Asfalt na njemu bi morao češće da se menja ili makar prati, konstatuju stručnjaci, ali daleko od toga da most može doživeti sudbinu Pančevca ili Gazele. Problemi na gornjem delu konstrukcije mogu da se shvate ako se zna da preko mosta idu i vozila i tramvaji. I laik zaključuje da je od svih gradskih mostova u najgorem stanju jedini most preko Dunava - Pančevački most.

Pančevac je od svih mostova u najgorem stanju

- Ovaj most traži hitnu popravku i ozbiljno ulaganje i u najgorem je stanju od svih gradskih mostova - kaže Branko Knežević, direktor „Mostogradnje“.

Beograd ima deset mostova, od kojih sedam za drumski saobraćaj. Mnogi od njih građeni su pre Drugog svetskog rata, rušeni, pa ponovo podizani, a neki ni do danas nisu rekonstruisani poput Brankovog i Pančevačkog mosta.

Beogradu nedostaju još tri mosta. Jedan kod Ade Huje, drugi kod Vinče i treći, u zavisnosti od toga kakav bude projekat beogradskog metroa, most koji će taj metro voditi na drugu stranu reke ■

Tobler-Skele d.o.o. Preševo je generalni predstavnik švajcarske firme Tobler AG, koja se bavi proizvodnjom, veleprodajom, iznajmljivanjem skela i savetodavnim uslugama.

U našem proširenom asortimanu možete dobiti sledeće usluge i proizvode: - Proizvodnja novih modela Skele: MATO-1, MATO-2, MATO-N, MATO-R, MATO-S, MATO-Z, MATO-8 modul sistem - Prodaja i iznajmljivanja polovnih skela - Specijalne skele po narudžbini kupca - Savetodavna pomoć u rešavanju problema na licu mesta - Vizir šipke u različitim dimenzijama - Mostovi za ulazak u građevinu i ograde - Regalne čelične dvorane - Liftovi za građevinu - Podupirače i oplate - i mnogo drugih proizvoda

Selo Rajince, 17523 Preševo tel: +381 17 664 459 tel/fax: +381 17 664 658 Niški auto-put 25, 11000 Beograd tel/fax: +381 11 347 67 36 e-mail: tobler@tobler-skele.com www.tobler-skele.com

Da li znate... ... da Build magazin četiri puta godišnje potpuno besplatno stiže na adrese svih proizvođača, distributera, uvoznika, predstavništava, ustanova, organizacija, strukovnih udruženja, lokalnih vlasti, biroa i pojedinaca u Srbiji koji su profesionalno vezani za građevinsku industriju industriju??

Da li znate... ... da je Build magazin izuzetno sredstvo za promociju vaše kompanije, proizvoda, usluge ili tehnologije?

Dunavska 46, 26220 Kovin tel: 013 741 484, 741 625 fax: 013 742 821 E-mail: office@utva.rs www.utva.rs

SIGURAN PARTNER Proizvodni program naše firme čine: - toplovaljani čelični limovi - hladnovaljani limovi od niskougljeničnog čelika - toplovaljani rebrasti čelični limovi - sliteri - šavne cevi (kvadratne, pravougaone i okrugle) - profili za građevinsku bravariju - hladno oblikovani profili - zaštitne ograde za puteve - čelične trake sa oborenim ivicama - čelične pocinkovane trake za uzemljenje - silosi i silosna oprema - program izrade istegnutog metala - zavojnice, spirale, pužni transporteri - izrada i montaža objekata - kontejneri za smeće - program ograda - noseće koturaljke za klizna i harmonika vrata - bravarsko-zavarivačke usluge

Siloin d.o.o. Kovin Preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom tel: 013 741 484 | fax: 013 742 821 e-mail: siloin.direktor@utva.rs

“Utva Silosi”a.d. “Dahop Utva”Aleksinac Kovin-ogranak i poslovni centar Društvo za hladno oblikovanje profila za proizvodnju čeličnih, hidroispitanih cevi tel: 018 882 040 | fax: 018 882 041 e-mail: bojan.nikolic@utva.rs i šupljih profila, Aleksinac tel: 018 804 197 | fax: 018 804 310 e-mail: milos.milovanovic@utva.rs

promo

25 GODINA

porodične tradicije Ono što je danas građevinsko-privredno društvo Banković, nastalo je 1987. godine i u tom trenutku je imalo samo 3 zaposlena radnika. Razvoj i napredak dovode do toga da po obimu i kvalitetu izvedenih radova, ali i po broju zaposlenih, prvobitna radnja prevazilazi svoje okvire, kada se i transformiše u građevinsko preduzeće. Od 2006. godine, pod novim imenom nastavlja poslovanje, izvodeći radove i ugovarajući nove angažmane. Najznačajniji momenti u istoriji razvoja bili su poslovi od kapitalnog značaja za državu, kao što su Beogradska podzemna železnica, Beogradska Arena i adaptacija domova zdravlja – u regiji 11. U svojstvu izvođača i podizvođača radova, građevinsko preduzeće Banković gradilo je veliki broj stambenih i poslovnih objekata namenjenih tržištu, ali i objekata od javnog značaja. Kao moderna, razvijena korporacija, građevinsko-privredno društvo Banković svoje kapacitete raspoređuje na različitim lokacijama prema principima organizacionih zahteva i efikasnosti i u skladu sa potrebama razvijanja poslovanja. Kompanija poseduje plac površine 78 ari u Suvoj Moravi kod Vladičinog Hana u neposrednoj blizini trase Koridora 10, sa izgrađenom betonskom bazom, armiračkim pogonom, radionicom, upravnom zgradom i magacinskim prostorom. U sklopu proizvodnih pogona građevinsko-privrednog društva Banković, postoji i sopstvena betonska baza koja ispunjava potrebe njihovog građevinskog angažmana, pružajući klijentima dodatnu uslugu. Baza poseduje vrhunski sistem rukovođenja kao i ogranak za separaciju. Glavna kancelarija kompanije se nalazi u Surdulici, odakle se vodi posao i gde je locirano centralno računovodstvo i administracija. Zbog širenja obima poslovanja i sve većeg angažovanja izvan neposrednog okruženja, kompanija iz logističkih i organizacionih razloga otvara predstavništvo u Beogradu.

Građevinski kapaciteti Kapaciteti građevinsko-privrednog društva Banković obuhvataju široku paletu usluga u svim segmentima gradnje, obuhvatajući i niskogradnju i visokogradnju. Kroz spoj zanatske veštine i mašina, grade više, veće i bolje nego što je to bilo moguće u prošlo-

sti, a da bi postigli taj cilj služe se moćnom mehanizacijom. U osnovne kapacitete spadaju: • Armirački pogon; • Bravarski pogon; • Auto i stacionarne pumpe za beton; • Više ICB miksera betona u okviru fabrike betona; • Kranovi; • Betonska baza; • Građevinske skele; • Pet kamiona različite nosivosti.

Društvena odgovornost Građevinsko preduzeće Banković nastaje i deluje na specifičnom tlu juga Srbije, na padinama Čemernika. Okrenuti zajednici i neposrednom okruženju, svojom delatnošću i napornim radom trude se da doprinesu većem razvoju celog regiona, uposle što više ljudi i poboljšaju socijalnu strukturu.

Humanost i donatorske aktivnosti čine neodvojivi deo aktivnosti kompanije od njenog nastanka. Investicije u oblasti obrazovanja, kulture, vere, nauke i zdravstva, kao i poboljšanja stanja društva u celini, praćene su i velikim brojem priznanja. Za postizanje i stalno unapređivanje kvaliteta odgovorni su zaposleni na svim nivoima. Skoro 100 stalno zaposlenih, što je duplo više nego pre tri godine, ukazuju na permanentno povećanje njihovih kapaciteta. Svesni su da samo kroz investiranje u ljude, edukaciju i profesionalno osposobljavanje, mogu da odgovore na potrebe tržišta. Reference: • Pešačka zona u centru Surdulice 2011. • Stambeno-poslovni objekat, Blok 29 u Beogradu 2011. • OŠ „Siniša Nikolajević“ u Beogradu 2011. • Dečiji vrtići u Nišu, Vranju i Surdulici 2011. www.build.rs

Na osnovama tradicije, izgrađena je moderna kompanija koja odgovara na zahteve sadašnjeg trenutka u pogledu organizacije, tehnoloških inovacija i osluškivanja izazova iz vremena koja tek dolaze. • Sportska sala u Požarevcu 2011. • KBC Zemun u Beogradu 2011. • Izgradnja Hrama Svetog Kneza Lazara u Vladičinom Hanu 2010. • Sanacija vodozahvata „Vlasina“ i „Lisina“ za Hidroelektranu Đerdap 2010. • Objekti „Dubočica 2“ i „Tri šešira“ u Leskovcu 2010. • Rekonstrukcija zgrade Opštine Surdulica 2010. • Ribnjak Ruplje u Crnoj travi 2009. • OŠ „Desanka Maksimović“ u Katunu 2009. • Adaptacija više od 60 pošta regija 6 i 7 za JP PTT Srbija 2009. • Sanacija stambeno-poslovnog objekta „Kraljev trg“ u Nišu 2009. • Izgradnja zgrade tehničkog pregleda „Perić Trade“ u Surdulici 2009. • Dovršetak izgradnje objekata O2, O3 i O4 na lokaciji „Viktor Bubanj“ u Vranju 2009. • Objekta „Centar“ u Medveđi za Građevinsku direkciju Srbije 2009. • Sanacija rezervoara za vodosnabdevanje „Piskavica“ u Surdulici 2009. • Sanacija poslovno-stambenog objekta „Peral sistem“ u Beogradu 2008. • Sanacija dečjeg vrtića „Pčelica“ u Vladičinom Hanu 2008. • Pošta br. 8 u Nišu 2008. • Objekat Stepa Stepanović, Beograd. • Objekat u izgradnji dr Ivan Ribar, Beograd. Postepenim razvojem i posvećenošću, Banković dolazi do svoje trenutne pozicije lidera u građevini u Srbiji ■

BANKOVIĆ Jadranska 16, 17530 Surdulica tel/fax: +381 17 814 208 tel: +381 17 812 916 Betonska baza: +381 17 473 325, 472 757 Beograd: +381 11 3989 075 office@bankovic.rs www.bankovic.rs

promo

PIONIR i LIDER geomreža

Lipex d.o.o. je zvanični distributer kompanije Tensar International za područja Srbije, Crne Gore i Makedonije. Kompanija Tensar je pionir i lider na području proizvodnje i primene geomreža. U ovom broju pričaćemo o još jednom iskustvu ugradnje geomreža, kao i svim pogodnostima koje one nude, na primeru sanacije slabonosivog tla u mestu Ada. Avgusta 2009. godine, preduzeće DP Dumača je uputilo preduzeću Lipex zahtev za sanaciju slabonosivog tla, prilikom izvođenja radova na prilazu mosta preko reke Tise u mestu Ada. Lokacija na kojoj su se izvodili radovi je bivša pilana sa procenjenom dubinom deponovane piljevine i do 11 metara, dok je u neposrednoj blizini bezbroj rukavaca reke Tise, tako da je vlažnost posteljice bila izuzetno visoka, više od 30 posto. Na osnovu merenja dinamički moduli su bili <4MN/m², tako da je bilo neophodno zameniti 3 metara posteljice da bi se na vrhu dobili zahtevani statički moduli >80MN/m². Stručnjaci iz preduzeća Lipex su uradili proračun na osnovu ovih osnovnih parametara i ponudili sledeće rešenje: • Direktno na posteljicu postaviti Tensar TriAx 160 geomrežu; • Preko nje 30cm lomljenog kamena 0-63mm; • Preko sledeći sloj Tensar TriAx 160 geomreže; • Na kraju još jedan sloj 30cm istog lomljenog kamena 0-63mm.

Broj

Dan Vreme Broj

Opis merne tačke; Primedba

Vrednosti brzine [mm/s]

Prosečna brzina [mm/s]

Vrednosti odstupanja [mm]

Prosečna odstupanja [mm]

s/v

Evd

[ms]

[MN/m2]

28.9.10 9:20 2

132,8 135,5 135,8

134,7

0,584 0,590 0,585

0,586

4,350

38,4

28.9.10 9:22 3

114,9 121,1 120,6

118,9

0,471 0,498 0,493

0,487

4,096

46,2

28.9.10 9:24 5

141,7 148,2 149,8

146,6

0,666 0,702 0,707

0,692

4,720

32,5

28.9.10 9:28 6

140,8 150,8 152,9

148,2

0,557 0,609 0,647

0,604

4,076

37,3

28.9.10 9:29 7

159,3 164,6 151,4

158,4

0,595 0,606 0,556

0,586

3,699

38,4

28.9.10 9:31 8

146,6 151,9 149,4

149,3

0,616 0,628 0,616

0,620

4,153

36,4

Tabela: Utvrđivanje dinamičkih modula

Na vrhu ovakvog sloja garantovali su da će dinamički moduli biti veći od >30MN/m², odnosno ~60MPa statički modul. S obzirom na kompletnu kolovoznu konstrukciju i zahtevane module na i ispod asfaltnih slojeva, preduzeće Lipex je ispunilo zahtev i ostavilo izvođaču više od jednog metra sloja koji su mogli da popune drugom vrstom materijala. Osim evidentne uštede u novcu (iskop i zamena tako velikih slojeva materijala), zatim dovoza kvalitetnog zrnastog materijala

na sever Vojvodine (nema ga u blizini, pa su transporni troškovi izuzetni), izvođač je uspeo da uštedi dodatno i na vremenu izvođenja (radovi sa Tensar TriAx geomrežama su završeni u jednom danu). U tom trenutku još uvek nije postojao proizvod Tensar TriAx L (povećani otvor okaca) sa kojim se dobija mnogo efikasnije uklještenje zrna agregata sa geomrežom (za granulacije 0-63mm ili čak i veće), sa čijom primenom moduli bi bili veći i od 45MPa. Ovaj proizvod je naročito pogodan za primenu prilikom radova na železnici (korišćenje starog tucaničkog materijala iz zastorne prizme) bilo prilikom rešetanja ili pri obimnijim radovima na donjem stroju pruge ■

LIPEX Križanićeva 12a, 11000 Beograd tel/fax: +381 11 26 88 413, 26 88 816 mob: +381 63 359 314, 359 316 lipex@eunet.rs tensar@tensar.uk www.lipex.co.rs www.tensar-international.com www.build.rs

promo

NOPAL LUX

kvalitet, trajnost, pouzdanost, bezbednost... NOPAL LUX d.o.o. iz Bačke Palanke je vodeći proizvođač elektroinstalacionog materijala u Srbiji i u regionu, kao i na prostoru bivših jugoslovenskih republika. Kao baštinik proizvodnog programa i pedesetogodišnje tradicije preduzeća NOPAL a.d., NOPAL LUX je sinonim za kvalitet, trajnost, pouzdanost i bezbednost proizvoda u oblasti električnih instalacija. Preduzeće zapošljava 130 radnika i raspolaže godišnjim proizvodnim kapacitetom od 5 miliona jedinica, nudeći kompletan asortiman proizvoda za električne instalacije: • Sijalična grla i svetiljke; • Instalacione sklopke i priključnice; • Utikače, prenosne priključnice i razvodnike; • Instalacioni pribor; • Kućna zvona; • Elektronski program.

Preduzeće raspolaže pogonima za preradu plastičnih masa tehnikom injekcionog brizganja i direktnog presovanja, pogonom za preradu metalnih delova sa razvijenom tehnologijom površinske zaštite (niklovanjem i cinčanjem) i pogonom montaže. Kao potpuno zaokružena poslovna i tehničko-tehnološka celina, preduzeće ima svoju službu razvoja proizvoda i modernu alatnicu opremljenu CNC mašinama i CAD/CAM sistemom. Preduzeće je posvećeno usavršavanju kadrova, praćenju trendova savremene tehnike i primeni novih materijala u celokupnom procesu projektovanja. U poslednjih godinu i po dana, poslujući na novim vlasničkim odnosima, sa unapređenom poslovnom filozofijom i kompetetivnom strategijom NOPAL LUX je tradicionalnom kvalitetu svojih proizvoda dodao savremena proizvodna rešenja, inovativne funkcije kao i svež dizajn i kolorit. Novi proizvodni program „OG Lux IP44“ pogodan za spoljnu upotrebu, privlačne forme i lak za ugradnju veoma brzo je našao svoje mesto na tržištu i u primeni.

Jovana Jakovljev, suvlasnik i izvršni direktor Nopal Luxa prima nagradu Udruženja za tržišne komunikacije za sajamski nastup

Na 56. Međunarodnom sajmu tehnike u Beogradu, održanom od 14.05. do 18.05.2012. godine NOPAL LUX je po prvi put predstavio modularni sistem „Interio“

ojii mu oj u jjee od d sst t zaa k koji strane stručnog žirija sajma dode do d ljjen de na na nagr grad ad „Korak u budućnost“ za dodeljena nagrada vrhuns vr hu un nsska tehničko-tehnološka teh hn niičk č vrhunska dostignuća ob bla last sstti elektroenergetike. eleek el ktrro u oblasti Preduzeće je uz n a vi aj više še o c nee od strane UEPS - Udruce uz najviše ocene žžeenj enjja zaa ttržišne ržiš rž išne nee komunikacije n k ženja nagrađeno i naag grrad adom om m zzaa u ku nagradom ukupan sajamski nastup. Modu Mo du d ulaarn rni sistem sisstem si te „Interio“ je lako prilagodljiv Modularni okkruže ružžeenj ru nju u ko kome m se radi i boravi. Osnov sisokruženju temaa su su moduli moodu duli li koji ko imaju sve potrebne funktema ciijjee u kućnoj kuć u no noj instalaciji: inst in stta cije prekidače, tastere, regu ula l tooree svetlosti, sve vetl tlos ostti ti energetske priključnice kao ti, gulatore tteele lefo efo fon nske,, kompjuterske nske kkoom i telefonske, i multimedijalne prik pr iklj kljljuč uččni nice c . Moduli ce Mod Mo d se lako kombinuju i pripriključnice. llaago g đaava vaju izm iizmenjenim zmen enjj lagođavaju potrebama korisnika. Prred dnosti sistema su visoka pouzdanost, komPrednosti pletaan izbor elemenata, pl eleme pletan jednostavna ugradnja, kao i širok izbor m kao materijala i boja.

Modularni sistem „Interio“

Za poslovnu izuzetnost i ostvarene rezultate preduzeće je marta 2012. godine, od strane „Mass Media International“ nagrađeno prestižnom regionalnom nagradom „Biznis partner 2012“ u oblasti proizvodnje elektroinstalacionog materijala. Preduzeće je predstavljeno i u oficijelnom katalogu srpske privrede „200 Best - 200 Najboljih 2010/11 - Best of Serbian Brands - Najbolji brendovi i kompanije u Srbiji“ (15. izdanje), koji se tradicionalno priređuje u neposrednoj saradnji sa Privrednom komorom Srbije i resornim ministarstvima. Preduzeće NOPAL LUX ima stalno rastuće tržište kako u zemlji tako i u inostranstvu. U ukupnoj prodaji domaće tržište učestvuje sa 60 posto, dok inostrano tržište učestvuje sa 40 posto ■

NOPAL LUX

Jovana Jakovljev sa ocem Đurom Jakovljevim na dodeli nagrade „Korak u budućnost“

Jovana Jakovljev na dodeli nagrade „Biznis partner 2012“ www.build.rs

Branka Bajića 78 21400 Bačka Palanka tel: +381 21 6045 179 fax: +381 21 6043 623 mob: +381 62 8051 775 8051 756 , 8051 757 office@nopallux.rs www.nopallux.rs

Protivpožarna zaštita objekata u izgradnji Protivpožarni inženjeri se ne koriste dovoljno često kako bi se pozabavili nivoima protivpožarne zaštite tokom građevinskih aktivnosti. Međutim, pošto opasnosti od izbijanja požara, olakšavajuće okolnosti i verodostojni scenariji izbijanja požara variraju tokom građevinskih faza, treba uzeti u obzir angažovanje protivpožarnih inženjera tokom perioda izgradnje objekata. Kada se požar desi, odgovarajuća razmatranja pasivnih i aktivnih karakteristika protivpožarne zaštite mogu da umanje razmere štete i gubitaka do kojih dolazi. Takvi gubici mogu da uključuju i ranjivost investitora na finansijske gubitke nastale zbog kašnjenja izazvanih požarima tokom perioda izgradnje, što je briga koja je često van dometa većine regulatornih zahteva koji se odnose na objekte u izgradnji. Takođe, treba da se posveti dužna pažnja osiguravanju adekvatnih pristupa gradilištu i objektu u izgradnji osoblju koje reaguje u vanrednim situacijama.

Problematika Vodeći uzroci požara u objektima u izgradnji jesu zapaljive materije (39,5%); otvoreni plameni, žar ili breneri (20,8%); i oprema za grejanje (9,7%). Vodeći uzroci požara u zgradama koje se ruše su otvoreni plamen, žar ili breneri (51,7%), kao i zapaljive materije (35,9%). Procenat gubitka imovine kod požara u objektima pod izgradnjom je veći od većine gubitaka koji se dešavaju kod požara u završenim objektima. Većina propisa se obraća većini ovih zajedničkih uzroka, u pokušaju da spreči ili minimizuje štetu od požara tokom izgradnje, rekonstrukcije ili rušenja objekata. Razmatranja protivpožarne zaštite koji se obraćaju ovim zajedničkim uzrocima obično uključuju dobro održavanje gradilišta i

TEMA broja Protivpožarni inženjeri rade na projektovanju novih objekata, rehabilitaciji postojećih objekta i na analizi uslova u postojećim objektima. U mnogim slučajevima, protivpožarni inženjeri takođe pružaju svoje usluge tokom izgradnje objekata, procenjujući građevinske ili instalacione karakteristike protivpožarne zaštite i sistema.

bezbednosti na licu mesta. Ove stvari obično potpadaju pod odgovornost lica zaduženog za protivpožarnu bezbednost. Iako to ne mora biti slučaj, kada se stavlja veći naglasak na bezbednost gradilišta, to je često na račun pristupnih puteva vatrogasaca. Kao kod useljenih objekata, vatrogascima se mora obezbediti adekvatan pristup u i u okviru gradilišta. Vatrogascima se mora obezbediti u potpunosti pristup eksterijeru zgrade. Potrebni pristupni putevi moraju da se održavaju tako da budu bez opstrukcija, a na ulazima u gradilište treba da im se obezbedi dovoljna širina pristupa. Ovo se može obezbediti sa ključnim ulaznim tačkama na gradilište. Kod višespratnih zgrada, mora se obezbediti pristup gornjim etažama kod objekata u izgradnji, dok se stepenice moraju održavati prohodnim kod objekata koji se ruše. Pravilno obučena čuvarska služba na gradilištima može biti korisna u otkrivanju požara u ranim fazama, obaveštavajući vatrogasnu službu u hitnim slučajevima i dajući im sve potrebne informacije o prisustvu i stanju opreme za zaštitu od požara, kao i o potencijalnim opasnostima od požara i poziciju pristupnih tačaka, tipa građevinskih liftova. Kada je u pitanju protivpožarna oprema i opasnost od požara, protivpožarni inženjer koji je učestvovao na izradi projekta je najsposobniji da identifikuje uslove za obuku čuvara na gradilištima. Kada protivpožarni inženjer učestvuje u izgradnji objekata pružajući periodične konsultacije, on može da ažurira čuvarsku službu po pitanju svih promena do kojih dolazi na gradilištu, kao što su promene statusa opreme za zaštite od požara i sl.

Zaštita od požara Iako objekti u izgradnji ili rekonstrukciji mogu predstavljati jedinstvene izazove www.build.rs

TEMA broja bi razumno pretpostaviti da inženjer zaštite od požara prati status protivpožarnih instalacija u zgradi i da bi mogao da identifikuje eventualne nedostatke. Treba napomenuti da ne bi trebalo da bude kašnjenja u instalaciji opreme za zaštitu od požara, i da je u ovom slučaju dozvoljeno korišćenje privremenog snabdevanja vode. Protivpožarni inženjer na licu mesta može da oceni da li bi veza sistema za snabdevanje vode, čak i bez pumpe, zadovoljila uslov funkcionisanja sistema protivpožarne zaštite. Takođe, on bi mogao da insistira da se ta veza ostvari po postavljanju zapaljivih sistema i materijala. Dužnost protivpožarnog inženjera bi takođe mogla da bude i ocenjivanje ispravne postavke protivpožarnih sistema u skladu sa projektom i predloženim rasporedom gradnje.

po pitanju zaštite od požara i otpornosti konstrukcija od požara, na ozbiljnost ovih požara takođe utiče loše održavanje i činjenica da protivpožarni sistemi često nisu operativni. Pozabavićemo se u ovom tekstu potencijalnim posledicama kada automatski sprinkler sistem nije operativan u skladu sa normativima. Scenario koji ćemo iskoristiti kao primer jeste požar koji se javlja u objektu koji prolazi kroz veliku rekonstrukciju. Građevinske aktivnosti se smanjuju i objekat treba da bude useljen u bliskoj budućnosti. Slučajni požar potiče iz tavanskog prostora zgrade i krovna konstrukcija, međuspratna konstrukcija i unutrašnji podeoni zidovi su izgrađeni od zapaljivih materijala. Pored toga, pošto je zgrada blizu useljenja, kancelarijski nameštaj je postavljen u mnogim delovima objekta. Vatra se širi nesmetano sve dok se ne pokrenu ručni napori gašenja iste od strane vatrogasne službe. Deo projekta rekonstrukcije je instalacija sprinkler sistema u celoj zgradi. U vreme nastanka požara, instalacija sprinkler siste-

ma je skoro završena. Kao što to zahtevaju propisi, sistem hidranta je takođe potreban i on je isto tako dostupan u vreme požara. U cilju ispunjenja potrebnih uslova sistema hidranta, protivpožarna pumpa se mora postaviti; ali zbog nedostatka određenog dela, pumpa nije instalirana u vreme požara. Javni vodovodni sistem nije dovoljno dobar da zadovolji potražnju sprinkler sistema bez pumpe. Međutim, u vreme požara, ne postoji automatsko vodosnabdevanje za automatski sprinkler sistem pošto dolazeća cev za snabdevanje nije povezana sa sprinkler sistemom. Razmatranje u ovom slučaju jeste da li je cev za snabdevanje trebala da bude priključena na sistem automatskih sprinklera. Regulativa, a i zdrava logika, zahteva da tamo gde je automatski sprinkler sistem obezbeđen, instalacija bude operativna što pre. Protivpožarni inženjer je verovatno jedina osoba koja bi izrazila zabrinutost zbog nefunkcionalnog sprinkler sistema koji nije povezan sa pouzdanim automatskim snabdevanjem vode. Ako je investitor angažovao usluge inženjera za zaštitu od požara, bilo

www.previ.rs

Ako se jedan aspekt građevinskih aktivnosti odloži, kao instalacija protivpožarne pumpe u ovom slučaju, izvođač bi trebao da uspostavi privremene mogućnosti za zaštitu od požara, kao što je privremeno vodosnabdevanje za sprinkler sistem. O ovim kašnjenjima se može raspravljati tokom redovnih sastanaka izvođača, projektanata i investitora na gradilištu. Protivpožarni inženjer bi trebao da bude uključen u određivanju rasporeda postavke sistema zaštite od požara i da obezbedi da se dosledno primenjuju svi normativi. Pored sistema za zaštitu požara, pregrade takođe pružaju način upravljanja požarom. Treba razmotriti obezbeđivanje protivpožarnih i dimnih barijera u objektima, kao i njihovo najranije moguće funkcionisanje. Program redovnih inspekcija bi trebao da postoji kako bi se osiguralo da obavezno samostalno zatvaranje i automatsko zatvaranje vrata nije narušeno preprekama, tipa građevinskog materijala ili opreme koja je postavljena na pragove vrata. Privremeni separacioni zidovi treba da budu izgrađeni tako da odvoje površine sa većim stepenom opasnosti od požara od drugih delova objekta. Iako se oni obično ugrađu-

Mihajla Pupina 25, 24000 Subotica tel: +381 24 577 250 | fax: +381 24 577 273 mob: +381 600 577 251 | e-mail: office@previ.rs

ZA[TITA OD PO@ARA Preduzeće za zaštitu od požara “PREVI” se bavi sledećim poslovima: - ispitivanje stanja i predlaganje mera i rešenja u cilju efikasne zaštite od požara - iznalaženje racionalnih rešenja u skladu sa najsavremenijim tehničko-tehnološkim rešenjima i zahtevima investitora - obezbeđenje planskog rešavanja problematike zaštite od požara uz primenu selektivnih mera - obuka kadrova iz oblasti zaštite od požara - servisiranje i održavanje vatrogasne opreme, kako mobilne (vatrogasnih aparata), tako i stabilne (vatrogasni hidranti i stabilne instalacije za gašenje požara) - inžinjering i izvođenje protivpožarnih sistema na objektima - 28 prodaja najsavremenije vatrogasne opreme, i to vatrogasnih aparata, www.build.rs creva, mlaznica, vatrogasne armature i slično

TEMA broja takođe, obezbeđuju sredstva za analizu potencijalnih uticaja različitih strategija protivpožarne zaštite u zgradama u izgradnji. Ovi alati obezbeđuju sistematski pristup ocenjivanju izgradnje objekata, zapaljivosti njegovih materijala i konstrukcije, kao i zaštite koje pružaju sistemi protivpožarne zaštite i mogućnosti koje se menjaju tokom raznih faza izgradnje. Takođe se mogu razmatrati ujedno i sredstva sprečavanja izbijanja vatre i upravljanje požara koji se mogu pojaviti.

ju u useljenim objektima koji prolaze kroz neku rekonstrukciju, korišćenje privremenih separacionih zidova bi trebalo razmotriti i za objekte u izgradnji. Kada se građevinski materijali i oprema čuvaju unutar objekata u izgradnji, takve površine mogu da predstavljaju veći rizik i treba da budu odvojene od drugih delova zgrade privremenim separacionim zidovima. Ovaj koncept i pristup je sličan tipičnim zahtevima normi za razdvajanje opasnih oblasti u useljenim zgradama.

Sistematski pristupi rešavanju problema Pristup i principi projektovanja protivpožarne zaštite za nove objekte ili evaluacija zaštite od požara u postojećim zgradama,

Takođe, zabrinutost investitora i njegovi ciljevi po pitanju zaštite od požara mogu biti drugačiji od onih opisanih u regulativi. Regulatorni zahtevi koji se odnose na objekte u izgradnji tipično pokušavaju da obezbede razuman nivo bezbednosti ljudima i imovini. Međutim, investitor može biti zainteresovan za bilo koja kašnjenja koja se mogu desiti u toku izgradnje usled neželjenog požara. Drugi pristup bi bio priprema procene rizika od požara za vreme kada je objekat u izgradnji. Opasnosti od požara, olakšavajuće okolnosti i kredibilni požarni scenariji za objekat u izgradnji mogu biti značajno drugačiji nego kod izgrađenih objekata. Potrebna dokumentacija za procenu rizika od požara može da posluži kao korisna referenca za protivpožarnog inženjera na gradilištu,

kao i za izvođača, u cilju određivanja rizika koji je prisutan na gradilištima, a u skladu sa ciljevima protivpožarne zaštite i utvrđenim ciljevima zainteresovanih strana. Primer kako se opasnosti od požara i kredibilni požarni scenariju mogu razlikovati tokom izgradnje uključuje poslove na izgradnji krovova. Otvoreni plamen, žar i breneri su vodeći uzroci požara u zgradama u izgradnji. Mnogi od ovih požara su povezani sa izgradnjom krova i uključuju korišćenje izvora toplote i tople procese u neposrednoj blizini zapaljivih materijala koji često ne mogu biti izbegnuti. Prisutni rizici tokom

izgradnje krova nisu tipični rizicima koji postoje kada se građevinske aktivnosti ne dešavaju. Dakle, procena rizika od požara koja je pripremljena za objekat tokom procesa projektovanja ne može da obuhvati rizike i požarne scenarije koji se najčešće dešavaju tokom izgradnje objekata ■

Vrhunska rešenja i za najzahtevnije skelne konstrukcije

www.layher.rs Allround® - modulska skela Blitz® - fasadna skela Sistemi podupirača Zaštitni sistemi Pokretni tornjevi Event sistemi Merdevine Dodatni pribor za skele

Layher d.o.o. Generalni zastupnik za Srbiju i Crnu Goru Bul. Arsenija Čarnojevića 78, 11070 Novi Beograd; Tel: +381 11 212 96 88; Fax: +381 11 313 35 83 www.build.rs Email: info@layher.rs; Web: www.layher.rs, www.skele.rs

TEMA broja

Automatska detekcija i gašenje požara Kompanija INTER PROTEKT je osnovana 2011. godine kao deo kompanije Tehnoinspekt iz Makedonije, koja je jedna od vodećih kompanija u oblasti protivpožarne zaštite na području jugoistočne Evrope. U ponudi su zastupljeni sistemi za automatsku detekciju i dojavu požara, sistemi za gašenje požara kao i sistemi za monitoring server sala najvećih svetskih kompanija iz oblasti protivpožarne zaštite. Kompanija Inter Protekt je osposobljena za instalaciju, puštanje u rad i ispitivanje svih vrsta protivpožarnih sistema. U svojim magacinima kompanija Inter Protekt ima veliki i raznovrstan lager robe, što joj omogućava da u najbržem mogućem roku isporuči robu svim svojm kupcima. Kompanija Inter Protekt u svojoj referenc listi ima više od dve stotine projekata u oblasti zaštite od požara. Dugogodišnje iskustvo, stručnost tima i duga lista zadovoljnih klijenata su garancija kvaliteta usluga. Najsavremeniji evropski metodi i standardi su platforma profesionalnog poslovanja kompanije. Kupcima stavljaju na raspolaganje sve njihove resurse i bogato višegodišnje iskustvo kako bi doprineli ostvarenju svih njihovih zahteva. Cilj i osnovna ideja vodilja kompanije je kvalitet bez kompromisa, uz puno uvažavanje konkurenata. Žele da budu tačka oslonca svojim klijentima – siguran i pouzdan partner na koga se u svakom trenutku možete osloniti.

Stabilni sistemi za dojavu i gašenje požara • Sistemi za automatsku detekciju i dojavu požara Sistemi za automatsku detekciju i dojavu požara služe za pravovremeno i brzo otkrivanje, javljanje i alarmiranje požara. Sistem se sastoji od centrale za detekciju požara, automatskih detektora, ručnih javljača, električnih instalacija, svetlosno-zvučnih jedinica i ostalih pomoćnih komponenti.

Sistemi za automatsku detekciju i dojavu požara

Sistemi za gašenje požara gasom NOVEC i FM-200

• Sistemi za monitoring server sala Sistemi za monitoring server sala omogućavaju kontrolu i praćenje kritičnih uslova okruženja (kao što su temperatura, relativna vlažnost i isticanje vode) koji mogu uništiti mrežne komponente u server sali. • Sistemi za detekciju opasnih gasova Oslobađanje opasnih gasova, nedostatak kiseonika, kao i prisutnost zapaljivih gasova i pare može se pratiti sistemima za otkrivanje gasova. • Sprinkler sistemi Sprinkler sistemi su jedni od najčešćih sistema za gašenje požara. Omogućavaju efikasnu protivpožarnu zaštitu i velike mogućnosti prilikom projektovanja komercijalnih, industrijskih, stambenih i institucionalnih objekata. • Sistemi za gašenje požara CO2 Sistemi za gašenje ugljen dioksidom su jedni od najstarijih sistema za gašenje požara. Kod sistema potpune zaštite od požara, zaštita ugljen dioksidom smatra se najpovoljnijom zbog velike efikasnosti kod gašenja, kao i ekonomične cene protivpožarnih instalacija. • Sistemi za gašenje požara gasom NOVEC i FM-200 Sistemi za gašenje požara FM-200 se koriste za zaštitu objekata u kojima je smeštena specifična i skupa oprema, gde ne sme biti prekida posla i oštećenja opreme u slučaju aktiviranja sistema. Pri tome je potrebno efikasno gašenje, brzo delovanje, kako ne bi bilo opasno za ljude i štetno po životnu sredinu. www.build.rs

• Sistemi za gašenje požara inergenom Inergen je sredstvo za gašenje požara koje prekida proces gorenja na taj način što ispunjava štićeni prostor, istiskuje vazduh i na taj način menja kvantitet gasa u prostoriji. • Sistemi za gašenje požara u kuhinjama U kuhinjama ugostiteljskih objekata koriste se velike količine vruće masti i ulja za pripremu hrane što sa sobom nosi visoki rizik od požara. Većina požara u kuhinjama započinje u fritezama, rernama i roštilj pločama sa neispravnim električnim instalacijama. • Mikro sistemi za gašenje požara Mikro sistemi za gašenje požara (Firetech) su samoaktivirajući sistemi za gašenje požara namenjeni za zaštitu malih prostorija. Koriste se za zaštitu elektro ormana, telekomunikacijskih kabineta, dizel agregata, oprema i mašina, pogonskih delova, vozila, rudarskih mašina, autobusa, i sl.

Sistemi za gašenje požara u kuhinjama

• Sistemi za gašenje požara penom Pena se koristi za gašenje zapaljivih tečnosti i zapaljivih materijala. Gašenje se vrši sprečavanjem isparavanja zapaljivih tečnosti, hlađenjem i sprečavanjem procesa sagorevanja. Pena za gašenje požara se formira mešanjem vode sa koncetratom pene i vazduha. Mnoge protivpožarne pene sadrže hemikalije kao što su fluorini, koje takođe sprečavaju gorenje ■

INTER PROTEKT Borova 60, 18000 Niš tel/fax: +381 18 574 570 office@interprotekt.com www.interprotekt.com

TEMA broja

BRZA DETEKCIJA POŽARA U RAČUNSKIM CENTRIMA I KONTROLNIM SOBAMA SecuriRAS ASD 535 aspiracioni detektor dima Svaka vaka sekunda je važna kada se radi o detekciji požara u računskim centrima i kontrolnim sobama. Otkazivanje servera, računarske mreže ili prekid procesa proizvodnje u današnje vreme nijedna kompanija ne može sebi dozvoliti. Većina požara je uzrokovana kvarovima na instalaciji, a počinje laganim, neprimetnim tinjanjem. U mnogim slučajevima rana detekcija požara pomoću SecuriRAS ASD 535 može neutralizovati početni uzrok požara tako što će aktivirati stabilni sistem za gašenje požara i time sprečiti štetu pre nego što požar dobije priliku da se razvije. Securiton-ov detektor SecuriRAS ASD 535 se sastoji od sistema cevi sa otvorima za aspiraciju (usisavanje) vazduha iz prostora koji se štiti i kućišta uređaja u kome su smešteni senzor dima, ventilator za usisavanje vazduha i elektronika. ASD 535 kontinuirano usisava vazduh kroz sistem cevi koje su postavljene u nadzirani prostor i prenosi ga do senzora dima. Taj senzor – opremljen novom HD (High Dynamic) tehnologijom – ispituje vazduh u potrazi za česticama dima. Osetljivost senzora kreće se od 0.002%/m do 10%/m. Ako je alarmni prag prekoračen, detektor trenutno šalje alarmni signal sistemu dojave požara. Prostor spuštenog plafona

Detektor ima ugrađenu funkciju automatskog samoučenja, pomoću koje se osetljivost uređaja automatski prilagođava uslovima okruženja. U posebno teškim ambijentalnim uslovima, od izuzetne je važnosti mogućnost prikupljanja svih podataka tokom probnog rada, koji može potrajati i više meseci.

izgled jednog računskog centra

Sa dodatnim interfejsom aspiracioni detektor dima SecuriRAS ASD može se integrisati u sistem dojave požara SecuriFire (vidi u prethodnim brojevima Build magazina). Na taj način omogućeno je lako prikazivanje i podešavanje osetljivosti ili na primer, dnevno/noćnog režima rada sa upravljačke konzole centrale za dojavu požara. ASD PipeFlow softver za proračunavanje pruža mogućnost projektovanja asimetričnih sistema cevi, što nudi veliku fleksibilnost u izvođenju sistema. Softver vrši proračun potrebnih otvora na cevima kao i usaglašenost projektovanog sistema sa VdS standardima.

cevi sa otvorima za aspiraciju postavljene na orman sa opremom aspiracioni detektor dima SecuriRas ASD 535

Cevi za aspiraciju vazduha postavljaju se tako da štite radni prostor, prostor spuštenog plafona i prostor duplog poda. Ukoliko se želi zaštita konkretnih uređaja, npr. rekova ili ormana sa opremom, moguće je cevi za aspiraciju vazduha postaviti na sam uređaj ■ Ventilacija

Sistem za dojavu požara SecuriFire

SECURITON Alarm and Security Systems Danila Lekića Španca 31 11070 Novi Beograd

IT ormani

Primer zaštite Prostor duplog poda računskog centra pomoću ASD 535 aspiracionog detektora dima i stabilnog sistema za gašenje požara

Aspiracioni detektor dima SecuriRAS ASD 535

www.build.rs

tel: +381 11 318 70 81 318 70 82 318 50 17 fax: +381 11 228 05 25 office@securiton.rs www.securiton.rs A company of the Swiss Securitas Group

TEMA broja

PERI - bezbednosni sistemi PERI inženjeri koriste svoja stručna iskustva kako bi, na osnovu najboljih tehničkih rešenja, podržali građevinske firme prilikom realizacije individualnih projekata. Pritom, oni uvek imaju u vidu troškove i bezbednost ljudi na gradilištu. Pre više od deset godina PERI je inovirao skelu uvođenjem sistema PERI UP T72 T104 kod koga je, po prvi put, omogućeno da se zaštitne ograde postavljaju unapred, tokom montaže, ili skidaju naknadno, prilikom demontaže.

Hotel, Vrdnik

PERI UP T72-T104 fasadna skela sa T-ramom Za razliku od ostalih ramovskih skela, kod ove skele montaža se vrši sa bezbedne i stabilne pozicije dok se ograda za naredni nivo skele postavlja zajedno sa T-ramom. Montažu i demontažu izvodi osoba, koja je od pada konstantno zaštićena ogradom. PERI UP T72 -T104 • sistemska širina 72cm, odnosno 104cm, širina patosnica 64cm, odnosno 96cm; • mogućnost korišćenja kao radna i zaštitna skela za klasu opterećenja od 1 do 6 (0,75 – 6,00 kN/m²); • pored malog broja osnovnih, postoje i dodatni elementi koji omogućavaju rešavanje nestandardnih, komplikovanih zahteva; • nesmetano odlaganje materijala koji se koristi za izvođenje radova, u zavisnosti od širine skele.

Atesti PERI UP T72 / T104 sistemska skela ispunjava sve uslove stabilnosti i sigurnosti na radu prema najvišim standardima, a u skladu sa evropskim normama EN 12810 i EN 12811.

Prednosti • Bezbedna montaža Bočna ograda gornjeg nivoa montira se, sa donjeg nivoa i stabilne podloge, istovremeno sa T-ramom. Montažer je bezbedan od samog stupanja na platformu sledećeg nivoa. • Lagani ram T-ram se sastoji od laganih komponenti jednostavnih za rukovanje. Tako, na primer, ram širine 72cm teži svega 14kg. • Integrisani sigurnosni sistem za patosnice Zahvaljujući specijalnom sistemu patosnice su, odmah nakon postavljanja i bočnog podešavanja, obezbeđene protiv podizanja. Samim tim nije potrebno korišćenje dodatnih sigurnosnih elemenata. Moguće je i naknadno ugrađivanje ili uklanjanje patosnica kod već montiranih skela. • Unutrašnja ograda Spoljašnja strana elemenata poseduje iste priključke kao i unutrašnja, tako da samim tim trodelna bočna zaštita (gelender, međuograda i ivične daske) mogu biti postavljene sa obe strane. Na taj način nije potrebna montaža dodatnih elemenata. Most 4, Dimitrovgrad

PERI-OPLATE d.o.o. Ugrinovačka 201 A 11272 Beograd-Dobanovci tel: +381 11 2175 191 2175 193 mob: +381 63 633 843 fax: +381 11 3185 962 office@peri.rs www.peri.rs

www.build.rs

PROKIT EP 110 - Bezbednosni sistem za bočnu zaštitu na objektu u izgradnji PERI je razvio PROKIT sistemske elemente koji, uz izuzetno jednostavnu montažu, obezbeđuju sigurnu zaštitu na ivicama oplata, skela i betonskih konstrukcija. Sistem karakterišu: minimalan broj elemenata, visoka fleksibilnost i jednostavno rukovanje. Kompatibilnost sa drugim PERI sistemima dodatno povećava stepen njegove iskoristivosti. Prednosti • Bezbedan rad - pouzdana zaštita na otvorenim površinama objekta u izgradnji, atestiran shodno EN 13374 klasa A i DIN EN 12811. • Brza montaža - zahvaljujući malom broju laganih sistemskih komponenata i nosaču (stubiću) sa osiguračem. • Fleksibilna primena - zahvaljujući različitim mogućnostima pričvršćivanja za zid ili ploču kao i kompatibilnosti sa gotovo svim PERI sistemskim oplatama i skelama ■

TEMA broja

Sistemi protivpožarne zaštite u enterijeru Kompanija Ravago Lambda SR d.o.o. sa sedištem u Beogradu posluje u okviru Ravago Group-e, evropskih lidera u distribuciji građevinskih tehnologija i materijala, vrhunskih svetskih proizvođača. Krajem 2011. godine, Lambda System Ltd, najveći maloprodajni lanac građevinskog materijala u Mađarskoj, pridružuje se Ravago Group-i. U cilju pružanja kvalitetnijih usluga svojim klijentima i u želji da na jednom mestu objedini prodajni prostor, logistiku i tehničku podršku njihovih inženjera, RAVAGO LAMBDA SR je ove godine u saradnji sa Lambda System Ltd otvorio svoje prvo Lambda 1 stovarište materijala sa showroom-om. Čitav koncept se zasniva na želji da velikim i malim kupcima pored prodaje pruže i mogućnost da se detaljno upoznaju sa materijalima i tehnologijama raznih proizvođača iz oblasti termoizolacije, hidroizolacije, tehničke izolacije, geosintetike, fasadnih obloga i suve gradnje, kao i mogućim načinima ugradnje i održavanja.

Među poznatim svetskim brendovima, sa kojima je RAVAGO LAMBDA SR u partnerskim odnosima, izdvajamo: Dow Chemicals Company, Rockwool, Knauf, Ursa, Knauf Insulation, Armacel, Flag, Alchimica, Asphaltop, Firestone, Tema, Beco, Geofelt, Armstrong, Lafarge, Trespa, Rieder, Argeton, Keraben, Alcoa... LAFARGE GIPS kao jedan od svetskih lidera u proizvodnji gips kartonskih ploča, nudi najracionalnija tehnička rešenja za zaštitu od požara suvo-montažnim postupkom. U primeni su sistemska tehnička rešenja za izradu protivpožarnih pregradnih gipsanih zidova, spuštenih plafona, obloga i zaštitu čeličnih konstruktivnih elemenata. U zavisnosti od upotrebljenih tipova gips kartonskih ploča, metalnih potkonstrukcija i

PREGRADNI ZIDOVI klasa otpornosti

debljina zida

sastav zida

izolacija

F30

d=100mm

1 x Lafarge NIDA Flam GKF 12,5 CW75/UW75 1 x Lafarge NIDA Flam GKF 12,5

staklena vuna 12 kg/m3

F60

d=125mm

2 x Lafarge NIDA Flam GKF 12,5 CW75/UW75 2 x Lafarge NIDA Flam GKF 12,5

(izolacija nije neophodna)

F90

d=125mm

2 x Lafarge NIDA Flam GKF 12,5 CW75/UW75 2 x Lafarge NIDA Flam GKF 12,5

(izolacija nije neophodna)

F120

d=135mm

2 x Lafarge NIDA Flam GKF 15,0 CW75/UW75 2 x Lafarge NIDA Flam GKF 15,0

staklena vuna URSA TWF1 d=75mm

F180

d=150mm

3 x Lafarge NIDA Flam GKF 12,5 CW75/UW75 3 x Lafarge NIDA Flam GKF 12,5

kamena vuna ROCKWOOL AIRROCK XD

klasa otpornosti

debljina

sastav plafona

izolacija staklena vuna d=50mm, 10,5 kg/m3 (izolacija nije neophodna) (izolacija nije neophodna) kamena vuna d=50mm, ROCKWOOL MULTIROCK C

ispune od kamene/staklene vune, postižu se različite klase otpornosti prema požaru od F30 do F180 (od 30 minuta do 120 minuta). Na poziciji pregradnih zidova: ROCKWOOL AIRROCK XD, ND, HD, LD – kao protivpožarni element, termo i zvučna izolacija. Na poziciji spuštenih plafona: ROCKWOOL MULTIROCK C – kao protivpožarni element, termo i zvučna izolacija. Gips kartonske ploče su tipa LAFARGE NIDA Flam (GKF) d=12,5/15,0/18,0/25,0mm, potkonstrukcija LAFARGE NIDA metal CW/UW i CD/ UD debljine lima d=0,6mm, ispuna spojeva LAFARGE NIDA Profesional sa kompletnim pratećim priborom za montažu ■ Za sve dodatne informacije tehničke i komercijalne prirode:

SPUŠTENI PLAFONI F30

1 x Lafarge NIDA Standard GKB 12,5mm

F60

2 x Lafarge NIDA Flam GKF 15,0

F90

25+18mm Lafarge NIDA Flam GKF

F120

3 x Lafarge NIDA Flam GKF 12,5mm

OBLOGE ZIDOVA klasa otpornosti

debljina

sastav obloge

izolacija

F30

2 x Lafarge NIDA Standard GKB 12,5mm

F60

2 x Lafarge NIDA Flam GKF 15,0

3 x Lafarge NIDA Flam GKF 12,5mm

(izolacija nije neophodna) (izolacija nije neophodna) (izolacija nije neophodna)

F120

Prema izvršenim ispitivanjima u oblasti otpornosti prema požaru i stručnim mišljenjima izdatim od strane Instituta za ispitivanje materijala IMS Beograd. www.build.rs

RAVAGO LAMBDA SR d.o.o. Cara Dušana 207a 11070 BeogradZemun tel: +381 11 71 51 250 fax: +381 11 316 49 49 office@ravago.rs www.ravago.rs

TEMA broja

Mere bezbednosti

i zdravlja na radu nisu trošak, Intervju: Vera Božić Trefalt već investicija

direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu Ministarstva rada i socijalne politike Republike Srbije

Autor: Branislav Savić d.i.a. Pitanja bezbednosti na gradilištima su oduvek predstavljala temu o kojoj se malo pričalo, a još manje na tom polju radilo u našem društvu. Vrlo retko je bio važan pojedinac, njegova bezbednost i mogućnost obavljanja normalnog rada. Na prvom mestu je bilo ono što se čini najvažnijim, a to je profit. Profit kroz nebrigu o radnicima i nepoštovanje njihovih prava, nažalost. Naravno, ovakva praksa nije bila sveprisutna i uvek su postojali izuzeci. Imajući u vidu da je građevinska industrija sektor u kome se dešava najviše povreda na radu i sa najvišim procentom smrtnih ishoda, tema bezbednosti i zdravlja na radu na gradilištima je itekako bitna. U tu svrhu smo i razgovarali sa Verom Božić Trefalt, direktorkom Uprave za bezbednost i zdravlje na radu. vanju Uprave za bezbednost i zdravlje na radu. Da li biste mogli da nam približite čime se Uprava bavi?

Build: S obzirom da je prošlo sedam godina od donošenja novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, kakva su iskustva u primeni istog?

V.B.T: U mnogim zemljama Evropske unije, u trenutku približivanja EU najčešće u okviru ministarstva nadležnog za rad osniva se poseban organ u čijoj nadležnosti je transponovanje direktiva EU. U okviru Ministarstva rada i socijalne politike, a u skladu sa članon 60. Zakona obrazovana je Uprava za bezbednost i zdravlje na radu, sa osnovnom nadležnošću da transponuje direktive EU.

Vera Božić Trefalt: Nakon donošenja Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu 2005. godine, usledilo je donošenje još desetak podzakonskih propisa koji podržavaju Zakon. Jedan od najznačajnijih pravilnika koji je donet je Pravilnik o načinu i postupak procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini. Ceo sistem bezbednosti i zdravlja na radu počiva na preventivnim merama i procenjivanju rizika na radnim mestima na kojima zaposleni rade, a koji su pod kontrolom poslodavca. Do sada je doneto i sedamnaest podzakonskih propisa kojima su transponovane direktive Evropske unije (EU). Mi imamo obavezu da do kraja ove godine transponujemo još tri direktive u skladu sa Nacionalnim planom integracija. Konkretan odgovor na vaše pitanje bi bio da postoje poslodavci koji Zakon primenjuju i poslodavci koji ni u elementarnom smislu ne primenjuju obaveze utvrđene ovim propisom. Problem primene mera bezbednosti i zdravlja na radu sagledava se uglavnom kod malih i srednjih firmi. Međutim, postoje globalni problemi u privredi koji direktno utiču na primenu propisa u ovoj oblasti i to su, pre svega rad „na crno“, angažovanje nestručne radne snage za obavljanje poslova, siva ekonomija itd. Takođe, u samoj oblasti postoje problemi, kao što su: nezavršen proces transponovanja direktiva EU, nepo-

Napominjem da je najveći problem primene propisa u ovoj oblasti svest poslodavaca, pogotovo malih i srednjih preduzeća, jer najčešće smatraju da je to trošak, a ne investicija. Ali, ono što je dobro jeste da svi poslodavci danas u Srbiji znaju da se pitanja bezbednosti i zdravlja na radu moraju rešavati.

Pored ove obaveze Uprava je u obavezi da vrši edukaciju poslodavaca, predstavnika zaposlenih, zaposlenih, lica za bezbednost i zdravlja na radu i dr., u ovoj oblasti, sa ciljem podizanje kulture rada. Takođe, prati i ocenjuje stanje bezbednosti i zdravlja na radu i priprema stavove za jedinstveno uređivanje mera bezbednosti i zdravlja na radu, organizuje polaganje stručnih ispita za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, izdaje licence pravnim licima i preduzetnicima za obavljanje ovih poslova, stara se o primeni međunarodnih akata, razvija saradnju sa Agencijom za bezbednost i zdravlje na radu EU, Međunarodnom organizacijom rada, nevladinim organizacijama, razvija socijalni dijalog sa reprezentativnom Unijom poslodavaca i reprezentativnim sindikatima i obavlja druge poslove u skladu sa zakonom.

Build: Prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu doneta je i odluka o osni-

Build: Koje je propise Uprava donela do sada koji se tiču građevinske industrije?

Vera Božić Trefalt

stojanje jedinstvenog registra povreda na radu, ne postoji jasno osiguranje od povreda na radu i profesionalnih bolesti, ne postoji zakonska obaveza permanentne edukacije, veća uloga medicine rada, itd.

www.build.rs

gradilišta. Kada se bude doneo i ovaj PravilMetinvest je internacionalna vertikalno nik smatramo da će biti zaokružena pravna regulativa koja se odnosi na primenu mera integrisana grupa koja proizvodi i prodaje bezbednosti i zdravlja na radu u građevi- širok asortiman proizvoda po konkurentnim narstvu. Važno je napomenuti da su ovim cenama, uključujući proizvode rude gvožđa, dokumentima utvrđena prava, obaveze i odgovornosti kako investitora, poslodavaca, koksa i uglja, poluproizvoda i proizvoda od čelika, kao i valjane proizvode i cevi. tako i zaposlenih. Build: Doneta je Nacionalna Strategija za razvoj bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji za period od 2009. do 2012. godine. Kakva su iskustva proistekla iz toga i da li imate u planu donošenje nove Strategije za naredni period? V.B.T: Želeli smo da kao svaka zemlja koja pridaje značaj bezbednosti i zdravlju na radu donesemo Strategiju u ovoj oblasti i Vlada Republike Srbije je to uradila 2009. godine. U Strategiji bezbednosti i zdravlja na radu RS za period 2009. do 2012. godine utvrđeno je dvanaest ciljeva. Većina tih zadataka je završena, dok će se neki ciljevi razrađivati u sledećem periodu. U ovom strateškom periodu date su inicijative za obrazovanje centra – centara za edukaciju u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kao i inicijativa za uređivanje pitanja osiguranja od povreda na radu i profesionalnih oboljenja. U vezi permanentnog učenja u ovoj oblasti, odnosno edukacije dobijen je projekat od Norveške Kraljevine i taj projekat je već u drugoj fazi. U vezi pitanja osiguranja od povreda na radu veliku pomoć nam pruža Međunarodna organizacija rada. Strategija bezbednosti i zdravlja na radu za period 2013.-2017. oslanjaće se na Strategiju bezbednosti i zdravlja na radu EU. Kao jedan od strateških ciljeva i dalje će biti podizanje kulture rada, naročito kod malih i srednjih poslodavaca.

V.B.T: Vrlo je bitno praćenje građevinske industrije, imajući u vidu da se oko 50% povreda na radu dešava u ovoj grani industrije. To nije slučaj samo sa našom zemljom, to je tako i u zemljama EU. Pored Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu u kome su utvrđene obaveze za sve poslodavce, tako i za poslodavce u delatnosti građevinarstva, Vlada RS je 2009. godine donela Uredbu o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima. Takođe, donet je i Zakon o potvrđivanju Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 167 o bezbednosti i zdravlju u građevinarstvu koja se odnosi na gradilišta, a još uvek je na snazi i Pravilnik o zaštiti na radu pri izvođenju građevinskih radova od 1997. godine, koji se primenjuje ukoliko odredbe iz tog pravilnika nisu u suprotnosti sa odredbama utvrđene Uredbom. U toku je priprema Pravilnika o elaboratu o uređenju

Svoje proizvode izvozi u više od 75 zemalja preko svojih distributivnih centara koji pokrivaju većinu ključnih regiona u svetu. Na tržištu Srbije iz našeg proizvodnog programa u ponudi je: Toplovaljana žica • Limovi Šipkasti i pljosnati čelik • L profili U, I nosači • Debeli limovi Rebrasta armatura u šipci Toplovaljana i hladnovaljana traka Cevi • Armaturna mreža

METAL IZ PRVE RUKE

Build: Pomenuli ste osnivanje Centra za edukaciju. Možete li nam reći na koji način će on funkcionisati? V.B.T: Takvih centara u Evropi ima mnogo. Osnivanje takvog centra će upotpuniti sistem bezbednosti i zdravlja na radu u Srbiji. U oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, odnosno u Zakonu o bezbednosti i zdravlja na radu nije utvrđena obaveza permanentnog učenja koji se bave poslovima bezbednosti i zdravlja na radu. U narednom periodu kada se bude radila izmena i dopuna Zakona bezbednosti i zdravlja na radu mora se uspostaviti obaveza stalnog usavršavanja. Da bi to postigli potrebno je obrazovati centar ili centre za trening i edukaciju. U tim centrima sve zainteresovane strane, od poslodavaca, preko lica zaduženih za bezbednost i zdravlje na radu, investitora, inženjera, izvođača radova, sindikata, predstavnika zaposlenih do medija imaće potreban nivo edukacije. www.build.rs

Metinvest SMC d.o.o. Alekse Bačvanskog 6, 11040 Beograd Tel. + 381 11 2660 007 +381 11 3670 411 +381 11 3671 264 Fax. + 381 11 2660 006 Email: office@metinvestsmc.rs www.metinvestsmc.rs www.metinvestholding.com 35

TEMA broja

Build: Pošto je građevinska industrija oblast u kojoj su prisutni najveći rizici, koji su najčešći uzroci povreda na radu i koji se propisi najčešće krše na gradilištima u Srbiji? V.B.T: Do ove godine, nenošenje sredstava lične zaštite na radu je bio osnovni razlog uzroka povreda na radu. Najčešći slučaj povređivanja na gradilištima jeste nepridržavanje elementarnih mera bezbednosti i zdravlja na radu, odnosno nepridržavanje procedure, instrukcija pri obavljanju rada, nepropisno postavljanje skela, nenošenje pojasa imajući u vidu da je u pitanju rad na visini, neosposobljavanje za bezbedan i zdrav rad, pa čak i neupućivanje na perio-

dične lekarske preglede, jer se najčešće radi o radnim mestima sa povećanim rizikom. Nedavni smrtni slučajevi na gradilištima ukazuju na problem da se na gradilištima često angažuju lica koja rade „na crno“. Odgovornost za nepridržavanje mera bezbednosti i zdravlja na radu na gradilištima je pre svega na poslodavcu, ali i na zaposlenima. Zaposleni moraju da shvate da svaki posao na gradilištu moraju da obave po određenoj proceduri, bez obzira što su u svojoj praksi taj posao obavljali više puta. Svako ko se danas bavi građevinarstvom mora da je svestan odgovornosti i da jedan deo svojih investicija odvoji za bezbednost i zdravlje na radu. To ne znači samo ulaganje u sredstva i opremu lične zaštite.

Build: Prošlo je godinu dana od početka primene Uredbe o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima. Da li je donošenje Uredbe doprinelo poboljšanju kvaliteta bezbednosti i zdravlja na radu? V.B.T: Uredba o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima primenjuje se od jula 2011. godine i mislim da je rano govoriti da je Uredba doprinela smanjenju povreda na radu u delatnosti građevinarstva. Investitori imaju saznanja o njihovim obavezama da još u fazi projektovanja angažuju koordinatore za izradu plana preventivnih mera, u skladu sa Uredbom, a kasnije da i u fazi izvođenja radova angažuju koordinatora koji bi kontrolisao da li se plan preventivnih mera sprovodi. Da bi se shvatio značaj i uloga koordinatora koji su angažovani od strane investitora na gradilištima inspekcija rada je u prvih pola godine delovala savetodavno. Još uvek svest o toj vrsti odgovornosti da na gradilištima postoje koordinatori koji, pored poslodavaca odnosno lica za bezbednost i zdravlja na radu koje je odredio poslodavac, brinu o merama bezbednosti i zdravlju na radu, nije razvijena. Mislim da još uvek Uredba u pravom smislu nije zaživela, ali to vreme će doći, jer se u praksi zemalja koje uveliko primenjuju ovu Uredbu pokazalo da je dosledna primena Uredbe doprinela smanjenju povreda na radu na gradilištima.

„Najčešći slučaj povređivanja na gradilištima jeste nepridržavanje elementarnih mera bezbednosti i zdravlja na radu“

www.build.rs

Build: Da li je Uredba doprinela smanjenju smrtnih slučajeva i povreda na radu i uopštenom povećanju bezbednosti na gradilištima?

TEMA broja V.B.T: Uredba još nije zaživela kao što sam ranije spomenula. Kada se dogodi povreda na radu odgovoran je, pre svega, poslodavac - neposredni izvođač radova, čiji je zaposleni povređen, dok je koordinator tu da koordinira realizacijom planiranih aktivnosti sa ciljem da se obezbedi da poslodavci i druga lica koja izvode radove dosledno primenjuju preventivne mere bezbednosti i zdravlja na radu, da preduzima mere radi obezbeđivanja da pristup na gradilište imaju samo lica koja imaju dozvolu da uđu na gradilište, da obaveštava nadležnu inspekciju rada o slučajevima kada poslodavci i druga lica ne primenjuju mere za bezbedan i zdrav rad i da obavlja i druge poslove u skladu sa Uredbom. Uloga koordinatora jeste da utiče na smanjenje povreda na radu, ali pre svega, da poveća bezbednost i zdravlje na radu na gradilištima, uz odgovornost svih koji obavljaju bilo kakvu aktivnost na gradilištu. Ukoliko koordinator u fazi izrade projekta ili u fazi izvođenja radova ne obavlja poslove u skladu sa Uredbom, odgovoran je investitor i on se određivanjem koordinatora ne oslobađa svoje odgovornosti. Build: Pošto je Uredba povećala troškove investitora, razmišlja li se o donošenju nekih rešenja kojima bi se umanjili troškovi, s obzirom na to da je kriza u građevinskom sektoru i da svaki dodatni trošak predstavlja opterećenje? V.B.T: U pitanju je građevinarstvo, jedna od najrizičnijih delatnosti, gde se najčešće dešavaju povrede na radu i zbog toga je i doneta Uredba, odnosno uvedena obaveza za investitora, da preko koordinatora brine o bezbednosti i zdravlju na radu na gradilištu. Pri donošenju Uredbe konsultovani su investitori, a bila je i predmet razmatranja na Socijalno ekonomskom savetu Republike Srbije. Tada se znalo da ona donosi uvećanje troškova investitorima. Kada je u pitanju bezbednost i zdravlje na radu moj lični stav i stav kao direktorke Uprave za bezbednost i zdravlje na radu je-

ste da bez obzira na krizu koja vlada moraju se primeniti mere bezbednosti i zdravlja na radu. Uredba propisuje minimalne mere o bezbednosti i zdravlju na radu. Mi ne pričamo o visokom standardu mera, već o minimalnim merama. Smatram da ove mere svaki investitor, pre svega, a naročito poslodavac mora da sprovede bez obzira na krizu. Ovde se radi o ljudskim životima, te u tom smislu neće doći do izmene Uredbe u smislu da investitor neće biti u obavezi da angažuje koordinatore kako u fazi izrade projekta, tako i u fazi izvođenja radova. Build: Uredbom o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima predviđeno je i uvođenje koordinatora za bezbednost i zdravlje na radu u fazi izrade projekata i koordinatora u fazi izvođenja radova. Na koji način se vrši edukacija kadrova i izdavanje potrebnih uverenja? V.B.T: Uredbom o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima propisano je koje uslove treba da ispunjava fizičko lice da bi bilo koordinator za izradu projekta, odnosno koordinator za izvođenje radova. Između ostalih uslova utvrđeno je da fizičko lice koje podnese zahtev za jednog ili za drugog koordinatora ima i položen stručni ispit za obavljanje poslova

koordinatora za izradu projekta, odnosno za izvođenje radova. Ministar nadležan za poslove bezbednosti i zdravlja na radu doneo je Pravilnik o programu, načinu i visini troškova pripreme i polaganja stručnog ispita za obavljanje poslova koordinatora za izradu projekta i stručnog ispita za obavljanje poslova koordinatora za izvođenje radova. Build: Koliko je do sada izdato uverenja za koordinatore i da li ste zadovoljni kvalitetom tih kadrova? V.B.T: Do sada je prema evidenciji Uprave izdato 350 uverenja. Imena lica koja su položila stručni ispit za obavljanje poslova koordinatora za izradu projekta i za obavljanje poslova koordinatora za izvođenje radova nalaze se na sajtu Uprave za bezbednost i zdravlja na radu. Sva obaveštenja o pripremi i polaganju ovog stručnog ispita mogu se dobiti na sajtu Uprave. Zadovoljni smo kvalitetom lica koja su položila ovaj ispit, iz razloga što su većina njih uglavnom diplomirani građevinski inženjeri, koji u praksi već rade kao projektanti ili kao izvođači radova. Prolaznost na ispitu je visoka. Ispit se polaže putem testa. Članovi Komisije su između ostalih, direktor

www.beozastita.co.rs

Безбедност и здравље на раду д.о.о. Далматинска 101; Смедеревски пут 4Ф 11000 Београд | 011 2750 774 | 011 2750 127 063 8074 677 | 064 6415 939 | beozastita@eunet.rs

www.build.rs

› › › › ›

Безбедност и здравље на раду Заштита од пожара Заштита животне средине Обезбеђење имовине и лица Хигијенско-техничке услуге

TEMA broja

NOVA GREEN SERIJA VILJUŠKARA

U KORAK SA NAJKVALITETNIJIM

POBOLJŠANJA: Motori napredne generacije NISSAN, ISUZU, KUBOTA (Japan) Manja potrošnja goriva Smanjena emisija izduvnih gasova Ergonomičan dizajn Usavršeni hidrodinamički prenos Bolje manevarske sposobnosti

HELI CHINA je najveći proizvođač viljuškara i rezervnih delova u Aziji. Sa godišnjom proizvodnjom od 60.000 viljuškara predstavlja najbrže rastuću kompaniju u toj oblasti. U 2010. godini postigli su prestižno 5. mesto na svetskom tržišu sa izvozom u više od 70 zemalja širom sveta. Uspeh kompanije je baziran na dugom iskustvu, kineskim i japanskim dostignućima i konstantnom sledu svetskih tendenciji razvoja viljuškara.

HELI VILJUŠKARII d d.o.o. o o nudi: Viljuškare: Elektro, dizel i gasne... Servisiranje i rezervne delove... Lizing za nove i polovne viljuškare... Rent: Najam sa i bez vozača... Svi proizvodi su uskladu sa EC standardima: 98/37/EC, 2000/14/EC, EN ISO 3744:1995, EN 1726-1:1998 Cara Dušana 207, 11080 Beograd-Zemun Tel/Fax: +381 (11) 31 63 180 Mob: +381 (64) 825 10 21 E-mail: office@heli.rs www.heli.rs 38

Inspektorata za rad, dekan Fakulteta zaštite na radu, predsednik Inženjerske komore Srbije i drugi eminentni stručnjaci iz svojih oblasti. Praksa u zemljama EU je pokazala da se samo 10-20% lica koja polože ovaj ispit i bave poslovima koordinatora na gradilištima. Build: Prema prethodnom Zakonu o zaštiti na radu, poslove bezbednosti i zdravlja na radu moglo je jedino da obavlja lice sa zvanjem inženjera ili diplomiranog inženjera zaštite na radu, a prema novom Zakonu o bezbednosti i zdravlja na radu te poslove mogu da obavljaju i lica drugih tehničkih struka. Ovo je izazvalo dosta polemike u stručnoj javnosti. Kakvo je vaše mišljenje i iskustvo o ovome, i da li postoji potreba menjanja propisa?

ti da poslove bezbednosti i zdravlja na radu obavljaju samo i jedino inženjeri sa određenom stručnom spremom. To bi bilo, prvenstveno, jako skupo i takva praksa ne postoji u okruženju.

V.B.T: To pitanje jeste izazvalo polemike, međutim u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlja na radu poslodavac odlučuje o načinu organizovanja poslova za bezbednost i zdravlje na radu u zavisnosti od tehnološkog procesa, organizacije, prirode i obima procesa rada, broja zaposlenih koji učestvuju u procesu rada, procenjenih rizika, broja lokacijskih jedinica, broja radnih smena i vrste delatnosti.

Da bi na efikasan način poslodavac mogao da obavlja ove poslove Zakon o bezbednosti i zdravlja na radu dozvoljava mogućnost da poslodavac poslove bezbednosti i zdravlja na radu obavlja određivanjem svog zaposlenog ili organizovanjem službe za bezbednost i zdravlja na radu u okviru svojih zaposlenih ili angažovanjem pravnog lica ili preduzetnika sa licencom za obavljanje ovih poslova.

Potpuna odgovornost za bezbednost i zdravlje na radu je preneta na poslodavca i na njemu je odluka za koga će se opredeliti da obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu. Naime došlo je do promene svojinskih odnosa u privredi i umesto društvene ustanovljava se privatna svojina, kao osnovni oblik svojine, te u tom smislu i pitanje da li će poslodavac izabrati kvalifikovano-kompetentno lice ili tim stručnjaka za obavljanje ovih poslova, odlučuje poslodavac. Zakonodavac nije smatrao da je uputno nametnuti poslodavcu da ove poslove može da obavlja samo tehničko lice, sa najmanje „višom stručnom spremom“ ili inženjer zaštite na radu, jer je bezbednost i zdravlje na radu skup savremenih tehničkih, ergonomskih, zdravstvenih, obrazovnih, socijalnih, organizacionih i drugih mera sa ciljem njihove primene za otklanjanje rizika od povređivanja i oštećenja zaposlenih, i/ili njihovog svođenja na najmanju moguću meru. U zemlji gde postoji oko 200.000 malih i srednjih firmi, nelogično je od njih zahtevawww.build.rs

Istovremeno je nametnuo obavezu pravnom licu ili preduzetniku da bi dobio licencu za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, ispunjava, između ostalih i uslov, da ima zaposlene sa stečenim visokim obrazovanjem iz polja tehničko-tehnoloških, prirodno-matematičkih i medicinskih nauka na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije-master, specijalističe akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine. Ustanovljavanjem privatne svojine, kao osnovnog oblika svojine izgubio se veliki broj preduzeća i pojavili su se novi poslodavci koji treba da shvate značaj primene mera bezbednosti i zdravlja na radu, sa napomenom da su preduzeća iz ranijeg perioda imala tradiciju primene mera zaštite na radu uvažavajući princip solidarnosti.

TEMA broja Build: Da li prema iskustvu Uprave i Inspektorata za rad poslodavci i investitori obraćaju dovoljno pažnje na sve potrebne propisane mere bezbednosti i zdravlja na radu?

Build: Koja lica konkretno vrše obuku radnika o bezbednosti i zdravlju na radu i da li ta lica moraju biti odgovarajuće struke i licencirana?

veliki broj rešenja kojima je izdala licence za obavljanje poslova u ovoj oblasti, ali isto tako donela je i veliki broj rešenja o oduzimanju licenci, o čemu se vodi evidencija.

V.B.T: U skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlja na radu poslodavac je dužan da izvrši osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad i to kod zasnivanja radnog odnosa, odnosno premeštaja na druge poslove, prilikom uvođenja nove tehnologije ili novih sredstava za rad, kao i kod promene procesa rada koji može prouzrokovati promenu mera za bezbedan i zdrav rad.

Najčešći razlog oduzimanja licenci u ovoj oblasti jeste što pravna lica i preduzetnici sa licencom angažuju lica koja ne ispunjavaju propisane uslove u skladu sa Zakonom, a ta lica obavljaju poslove kod trećih lica sa kojima je licencirana kuća sklopila ugovor. U narednom periodu doći će do promene propisa kojima se reguliše izdavanje i oduzimanje licenci i sigurno će se uslovi za dobijanje licenci u ovoj oblasti pooštriti.

Kako je poslodavac u obavezi da priprema i sprovodi osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad preko lica za bezbednost i zdravlja na radu, najbolje bi bilo da iz reda svojih zaposlenih odabere kvalifikovana lica koja će izvršiti osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad i teoretski i praktično, imajući u vidu da poslodavac, odnosno njegovi zaposleni najbolje poznaju tehnološki proces rada (organizaciju rada, broj zaposlenih, vrstu poslova, opremu za rad,...), odnosno opasnosti i štetnosti na radnim mestima. Međutim, ukoliko poslodavac na ovaj način ne organizuje osposobljavanje radnika za bezbedan i zdrav rad on može angažovati spoljnu službu, odnosno pravno lice ili preduzetnika sa licencom za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu. Build: Na koji način Uprava vrši kontrolu i proveru odgovornih lica, pravnih lica i agencija sa licencama? V.B.T: Uprava za bezbednost i zdravlje na radu kontroliše zakonitost rada nad odgovornim licima, pravnim licima i preduzetnicima koji imaju licence iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, što je utvrđeno odredbom člana 60. Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu. Uprava je do sada donela

Build: Kakva je saradnja i koordinacija Uprave za bezbednost i zdravlje na radu i Inspektorata rada? V.B.T: Uprava za bezbednost i zdravlje na radu i Inspektorat za rad su deo Ministarstva rada i socijalne politike i svako od ovih organa deluje u okviru svojih nadležnosti koje su propisane zakonom. Uprava je nadležna za donošenje propisa u ovoj oblasti, a Inspektorat za rad kontroliše primenu tih propisa, te u tom smislu su vrlo dragocene sugestije i komentari Inspektorata za rad, jer Inspekcija rada najbolje sagledava kako poslodavci u praksi primenjuju mere bezbednosti i zdravlja na radu. Zajedno sarađujemo po mnogim pitanjima iz ove oblasti, te smatram da Uprava ima odličnu saradnju sa Inspektoratom za rad.

V.B.T: Naše iskustvo je da kada su u pitanju poslodavci sa većim brojem zaposlenih, kao i strani poslodavci, mere bezbednosti i zdravlja na radu se primenjuju, ali kada su u pitanju mala i srednja preduzeća, zaboravljaju na primenu mera bezbednosti i zdravlja na radu. Mi moramo još mnogo da radimo na podizanju svesti i kulturi rada. Poslodavci još uvek smatraju da je ulaganje u mere bezbednosti i zdravlja na radu trošak, ali mnogo je teža situacija kada se dogodi povreda na radu, tada se postavlja pitanje odgovornosti, ali i izdataka povodom povrede na radu, (pitanje zdravstvenog osiguranja, naknada troškova, sudski troškovi, itd.). Potrebno je više delovati putem edukacija, preko predstavnika zaposlenih, medija, itd.

Build: Da li je Inspektorat za rad ocenio Uredbu o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima, i da li na osnovu njihovih saznanja treba nešto menjati? V.B.T: Još uvek nemamo komentare od Inspektorata za rad o primeni Uredbe, ali u planu su nam konsultacije sa Inspekcijom rada, ali i sa koordinatorima u fazi projektovanja i u fazi izvođenja radova kako bismo

Build: Da li prema vama postoji dovoljan broj inspektora rada i da li oni imaju sva potrebna ovlašćenja? V.B.T: Republika Srbija je potpisnica Konvencije 81 Međunarodne organizacije rada kojom je ustanovljena organizacija i funkcija inspekcije rada, te u tom smislu Konvencija je ispoštovana i po broju inspektora rada i po pitanju njihovih ovlašćenja. www.build.rs

TEMA broja dobili informacije da li postoji nešto što bi doprinelo boljem funkcionisanju Uredbe. Organizovaćemo i sastanke sa investitorima, da bismo čuli i njihovo mišljenje. Po dosadašnjem saznanju postoje investitori koji dosledno primenjuju Uredbu, a i oni koji to ne čine. Jedan broj koordinatora već ima dobru praksu u primeni Uredbe. Build: Pošto se prema Uredbi ne može angažovati koordinator za izvođenje radova iz redova preduzeća koje izvodi radove, da li po vama može doći do sukoba interesa kada investitori angažuju koordinatora za izvođenje radova iz redova projektantske kuće koja im je radila projekat? V.B.T: To je vrlo interesantno pitanje. Mislimo da ne postoji sukob interesa u tom slučaju. Bitno je da u konkretnom slučaju zaposleni kod izvođača radova ne može biti određen za koordinatora za izvođenje radova. Svaka druga situacija je dopuštena u skladu sa Uredbom. U koliko se u praksi pokaže da postoji problem angažovanja koordinatora u fazi izvođenja radova iz projektantske kuće od strane investitora, nastojaće se da se u tom delu Uredba dopuni.

Build: U maju je održan Sajam prevencije i reagovanja u vanrednim situacijama, bezbednosti i zdravlja na radu u Beogradu. Možete li nam reći da li je on pomogao u podizanju svesti o potrebi kvalitetne bezbednosti i zdravlja na radu i da li postoji plan izrade medijske kampanje koja bi poslodavcima i radnicima približila značaj bezbednosti i zaštite na radu? V.B.T: Sajam je upravo organizovan zbog podizanja svesti o kulturi rada, odnosno primeni mera bezbednosti i zdravlja na radu kod poslodavaca i zaposlenih. U prilog tome ide činjenica da nam je sav materijal o značaju bezbednosti i zdravlja na radu podeljen. Sam broj posetilaca nam govori da je Sajam uspeo u svojoj nameri. Što se tiče medijske kampanje, mi pripremamo projekat koji se odnosi na Centar za edukaciju i u okviru tog projekta biće i medijska kampanja, koja će relativno skoro biti organizovana. Svakog osmog avgusta na Dan građevinara, 28. aprila na Dan bezbednosti i zdravlja na radu, kao i poslednje nedelje oktobra povodom Evropske nedelje bezbednosti i zdravlja na radu, organizujemo prikladna dešavanja i

angažujemo medije sa kojima približavamo javnosti pitanja bezbednosti i zdravlja na radu. Naravno, u tu svrhu se organizuje i Sajam prevencije i reagovanja u vanrednim situacijama, bezbednosti i zdravlja na radu svake druge godine. Takođe, učestvujemo na svim dešavanjima, čak i preko naših mogućnosti, koja za temu imaju bezbednost i zdravlja na radu. Build: Da li postoji nešto što biste želeli da poručite investitorima, projektantima i izvođačima radova na šta bi posebno trebali da obrate pažnju? V.B.T: Ono što želim da poručim investitorima, projektantima i izvođačima radova, jeste da se dobro upoznaju sa Uredbom o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima i da je dosledno primenjuju. Investitori treba da angažuju koordinatore jer su oni vrlo korisni i to je, praktično, zaštita njihovih interesa. Takođe bih želela da im poručim da ne treba da se plaše odgovornosti, jer dosledna primena zakona i podzakonskih akata, odnosno mera bezbednosti i zdravlja na radu, jeste deo investicija, a ne trošak ■

www.build.rs

Pametna boja

TEMA broja osnovano 1991. g.

DRUŠTVO ZA PROIZVODNJU I INŽENJERING BANKARSKE OPREME I SISTEMA ZAŠTITE BANKAR

može da smanji troškove No Novo u ponudi Parking sistemi monitoringa konstrukcija Trenutni monitoring velikih struktura poput mostova, vetroturbina i rudnika se uglavnom oslanja na vizuelnu inspekciju koja oduzima vreme i pri kojoj se koriste specijalni instrumenti i oprema. U prevodu: to je skupo. Ali, ako se oštećenja mogu otkriti pre nego što dođe do bilo kakve štete konstrukcije, troškovi održavanja se mogu značajno smanjiti i bezbednost se može povećati.

Istraživači sa Univerziteta Stratklajd (Strathclyde University) iz Glazgova rešavaju ovaj problem sa pametnom bojom za koju oni tvrde da detektuje ne samo mikroskopske greške pre nego što dođe do konstruktivnih oštećenja, već to radi po ceni od samo jednog procenta postojećih, široko rasprostranjenih metoda inspekcije. Poput drugih tehnologija monitoringa konstrukcija o kojima smo pisali, kao što su bežični senzori, samopopravljajući senzori i nanokompozitni materijali, pametna boja omogućava kontinuirano praćenje objekata bez potrebe za skupim inspekcijama. Osnovni materijal koji se koristi za pravljenje boje je leteći pepeo – stvara se sagorevanjem i on je reciklirani otpadni materijal koji se proizvodi sagorevanjem uglja. Meša se sa izuzetno poravnatim ugljeničnim nanocevima, i formira boju koja može da se nanese na bilo koju površinu. Nakon nanošenja, u boju se ugrađuju elektrode koje mogu da detektuju strukturalnu štetu mnogo pre nego što ona postane očigledna ili pre nego što dođe do urušenja. Ove elektrode se uparuju sa bežičnim komunikacionim čvorovima koji takođe imaju mogućnost sakupljanja energije i komunikacione sposobnosti koje im omogućuju da funkcionišu i da daljinski šalju upozorenja onda kada se otkrije oštećenje konstrukcije.

Pored toga što je u stanju da kontinuirano nadgleda celu površinu strukture, istraživači kažu da boja ima osobine nalik cementu koje je čine idealnom za primenu u teškim uslovima. „Trenutna tehnologija je ograničena na praćenje određenih oblasti konstrukcije u svakom trenutku, međutim, pametna boja pokriva celu strukturu što je posebno korisno kako bi se povećala mogućnost sprečavanja značajnih šteta i gubitaka ljudskih života“, kaže dr Mohamed Safi (Mohamed Saafi), profesor na Građevinskom fakultetu Univerziteta Stratklajd. „Osobine letećeg pepela daju boji izdržljivost koja joj dozvoljava da bude korišćena u bilo kom okruženju, što je ogromna prednost u oblastima gde vremenski uslovi čine bezbednosni monitoring struktura posebno teškim.“ Ali niska cena pametne boje, koju istraživači procenjuju na samo jedan procenat postojećih široko korišćenih alternativnih metoda inspekcija, jeste potencijalno najveća prodajna prednost pametne boje za ministarstva koja oskudevaju u novcu. „Ne postoje ograničenja gde ona može biti korišćena i njena jeftina priroda joj daje značajnu prednost u odnosu na trenutne opcije dostupne u industriji“, kaže dr Safi. „Proces izrade i primene boje joj takođe daje prednost jer ne zahteva stručnost i sam proces monitoringa je jednostavan.“

Istraživanje je sprovedeno na Univerzitetu Stratklajd, pod vođstvom dr Safija i Dejvida Mekgahona (David McGahon), koji je inicirao ovaj rad kao deo svog projekta za doktorske studije. Oni su već izvršili testove na prototipu gde su dobili pozitivne rezultate i sada se nadaju prilici da prikažu efikasnost pametne boje na velikoj strukturi ■ www.build.rs

Terminali za hitnu medicinsku pomoć

Office & Service: Stojana Aralice 1 11077 Beograd, Srbija tel/fax:+381 11 22 80 870; 22 80 875; 22 80 891 E-mail: office@salmont.co.rs

http://www.salmont.co.rs 41

TEMA broja

Kako smanjiti rizike na gradilištu Zamislite sebe kao deo industrije koji pomaže ljudima da izgrade svoje snove i težnje u životu. Zamislite da ste sposobni da delite nadu da svako može da ostvari ono što je godinama želeo. Vi upravljate njihovim zahtevima i na kraju ih pretvorite u male ili velike rezidencijalne projekte, ili u projekte privrednih subjekata koji bi mogli da dovedu njihov način života ka novijim standardima po njihovom izboru. U očima drugih ljudi, šta biste vi mogli biti? Da naravno, možete biti ili inženjer, arhitekta, stolar ili šta god što je povezano sa ovime.

Kao što ljudi ovih dana žive u društvu i trendovima koje to društvo nameće, oni teže osećanju potrebe imanja nečega što mogu: ili nazvati svojim; ili nazvati njihovim načinom pomaganja drugim ljudima; ili bilo kao njihov način ka sopstvenoj koristi očuvanja životnog stila kroz profit. Ali posle svih tih snova, šta dolazi u naše umove posle? Neki ljudi kažu: “Temeljan i siguran plan bi bio dobar.” Ali nešto bolje sigurno postoji za ove upite: Akcija.

Zarad uspeha projekta, oni koji su uključeni u projektovanje, namenu ili prirodu njega moraju detaljno proučiti svaki rezultat do koga on može dovesti: uticaj na životnu sredini, budžet, zakazivanje, a najviše od svega, samu bezbednost i sigurnosne mere ne samo gradilišta, već i za građevinske radnike. Ali kao i sa svakom izgradnjom, uspeh i bezbednost svakog radnika takođe zavisi od toga koliko su oni opremljeni ne samo mentalno, već i fizički. Uobičajeno je da svaki građevinski radnik bude jak i spretan. Ali koje faktore takođe treba uzeti u obzir da bi oni bili efikasni? Da, oni moraju biti dobro obučeni da bi bili otporni na bilo kakve nezgode.

Koraci za smanjenje rizika na gradilištu Građevinska industrija ostaje jedan od najopasnijih kopnenih poslova na svetu. Čak i iskusni radnici mogu da pretpostave da će doživeti ozbiljni incident jednom u svojoj karijeri. Uzlazni trend povreda, pa čak i smrti na gradilištima čini neophodnim i obavezujućim procenu rizika i sveobuhvatni sistem upravljanja rizika na bilo kom gradilištu. Sadržaj ovog članka, međutim, nikako nije iscrpan i kompanije i radnici koji rade u građevinskom sektoru moraju da budu svesni različitih zakona koji se primenjuju na njih, dok se dodatne informacije mogu dobiti od, na primer, Uprave za bezbednost i zdravlje na radu Ministarstva rada i socijalne politike Republike Srbije.

U najčešćim oblastima arhitekture i inženjerstva, izgradnja je vrhunac i suština samog posla pošto se on obično smatra kao proces montaže, izgradnje i davanje života određenim arhitektonskim projektima. Osim prikupljanja podataka (geografskih, itd.), formiranja resursa i još mnogo toga, on se takođe brine o efikasnosti nadležnih osoba u odnosu na predloženi projekat, pokretanju i organizaciji gradilišta i svakog zahteva zainteresovanih strana.

Ali, upravo, mnogi u industriji smatraju to kao neminovnost, i veoma je to teško kontrolisati u velikoj radnoj sredini koja se stalno menja.

Kao što većina ljudi u industriji zna, građevinarstvo je najopasnije zanimanje na kopnu u Evropi pošto godišnje skoro 13 radnika gine na 100.000 radnika, u poređenju sa drugim industrijskim granama kao što je lov i ribolov gde se obično ta cifra kreće oko 5 radnika na njih sto hiljada. U Sjedinjenim Američkim Državama, taj procenat je malo veći, iznoseći oko 13,3 radnika na sto hiljada. Većina uzroka ovih fatalnih nesreća koje su prouzrokovale ne samo povređivanje, već i strah za većinu radnika su nepoznati. www.build.rs

TEMA broja Procena opasnosti Jedan od najvažnijih koraka ka smanjenju rizika jeste temeljna procena svih rizika koji se nalaze na gradilištu - bilo od strane ovlašćenog stručnog savetnika ili nadređenog na gradilištu. Poznavanje potencijalnih opasnosti i svih relevantnih faktora na gradilištu može da proizvede niz propisa usmerenih ka bezbednim radnim uslovima. Procena rizika na gradilištu je mukotrpan proces sa toliko mnogo stvari koje treba razmotriti i toliko zakona ispoštovati. To je samo raspon od nekoliko važnih stvari koje treba razmotriti, na osnovu nekih od oblasti koje su verovatno najviše doprinele povređivanju i smrtnim slučajevima u industriji u poslednjih četvrt veka.

Uverite se da su radnici dobro obučeni Došlo je do priliva nekvalifikovanih radnika na bezbrojnim gradilištima zbog ograničene ponude kvalifikovanih radnika. Pravilan trening je neophodan pre nego što stavite ovaj deo radne snage u opasnost. Obuka u korišćenju određene opreme, kao i edukacija kada nešto krene naopako, jeste veoma važna za bezbednost.

Ne idite prečicama Prečice pri izvršavanju postavki elektroinstalacija, zaštite od pada i rukovanju za-

paljivim proizvodima mogu biti fatalne za radnike. Da biste pravilno odradili posao, pratite navedene korake i procedure.

oprema ili potrošni materijal koji je pao. Taj dodatni trenutak podupiranja ili obezbeđivanja tereta može da spasi život.

Nošenje potrebne opreme za bezbednost

Ne žurite

Lična zaštitna oprema, ili LZO, je od suštinskog značaja za bilo koga ko radi na gradilištu. U najmanju ruku, svaki radnik treba da nosi šlem, lako uočljivu jaknu ili prsluk i čizme sa metalnim vrhom - svaka oprema mora biti u dobrom stanju. Nekim specijalizovanim radnicima mogu zatrebati dodatne stavke lične zaštitne opreme, kao što su sigurnosne naočare, maske za lice ili čepovi za uši. Svaka relavantna lična zaštitna oprema mora biti nošena sve vreme dok je radnik na gradilištu.

Osigurajte svaki teret Jedan od najčešćih opasnosti na gradilištima jeste mogućnost da vas udari ili ubije

www.build.rs

Svako ima druge aktivnosti i dužnosti koje treba da obavi tokom radnog dana, i često, prvi impuls je da žurite kroz trenutni zadatak da biste što pre došli do sledećeg. Građevinarstvo zahteva koncentraciju i vreme da se svaki zadatak završi bezbedno i dobro. Nemojte žuriti i obavite posao kako treba.

Zaštitite se od opasnosti po zdravlje Obezbedite sveobuhvatni trening, ispravne alate i zaštitnu opremu za rukovanje hemikalijama, azbestom i različitim rastvaračima na gradilištu. Uvek držite na vidnom mestu istaknuto uputstvo koje naznačava odgovarajuće medicinske tretmane za hemijske povrede.

TEMA broja Nikada ne radite na opasnom gradilištu Budite svesni svog okruženja i rizika povezanih sa svojom opremom, proveravajte uslove svaki dan, uzimajući u obzir habanje i ekološke faktore. Ako je rizik evidentan, nemojte raditi.

“EL-MET SISTEM” – proizvodnja automatskih i poluautomatskih mašina za izradu armaturnih mreža, mašina za izradu binor nosača, kalibratora, uređaja za orebravanje, mašina za ispravljanje i sečenje armature, mašina za savijanje, aparata za čeono zavarivanje…

Tel: +381 11 8238 581 +381 11 8224 634 +381 11 8254 100

Uvek koristite zaštitne barijere i ograde Nemojte nikada odstranjivati barijere ili bezbednosne funkcije sa opreme ili alata. Oni su postavljeni tu kao rešenja za protekla bezbednosna pitanja, i trebaju da ostanu na mestu za zaštitu radnika. Nemojte sklanjati barijere i ograde sa gradilišta sve dok se ne uverite da rizik po bezbednost nije više prisutan.

rani i obeleženi kao bezbedni trebaju da se koriste, dok svi kablovi treba da budu jasno obeleženi tako da drugi budu svesni rizika.

Visinska zaštita

Održavanje opreme

Padovi sa visine su uobičajeni izvori povreda, pa čak i smrtnih povreda na gradilištima. Dakle, vrlo je važno da bilo koja izdignuta platforma ima ogradu i rukohvate oko perimetra u cilju sprečavanja pada. Pristup ovim platformama treba da bude preko merdevina ili skela koje su pravilno postavljene i osigurane.

Svu opremu treba održavati na redovnoj osnovi kako bi bili sigurni da je bezbedna za upotrebu. Ako se alat pokvari, on može da izazove ozbiljnu štetu. Na primer, cirkularna testera sa tupim diskom može se lako zakačiti za neki materijal, zbog čega testera može da se istrgne iz ruku operatera, što potencijalno može izazvati povredu. Rutinske inspekcije sve opreme su obavezne, i bilo koji pokvareni alat treba odmah popraviti ili zameniti. Nesreće na gradilištima su skupe, i na emotivnom i na finansijskom nivou. Na ugled kompanije može negativno da utiče smrtna povreda izazvana nepažnjom na gradilištu - i porodica oštećenog ili preminulog lica može tražiti naknadu; što često može imati veliki finansijski uticaj i može osakatiti mali biznis.

Padovi i saplitanja Padovi i saplitanja i dalje čine najveći uzrok povreda na radu u svim oblastima. Konkretno, pad sa visine je i dalje glavni faktor Na primer, američka OSHA (Occupational Safety and Health Administration - Administracija za bezbednost i zdravlje na radu) navodi da merdevine i druga oprema za rad na visinama ne treba da bude postavljena unutar radijusa od tri metara od elektičnih vodova. Druge države imaju svoja pravila, ali ovo se može posmatrati kao minimalni standard koji može da se ispuni.

Električna bezbednost Bilo koji radnici koji obavljaju svoje poslove u blizini električnih kablova i opreme treba da budu obučeni u izbegavanju opasnosti koje prete na gradilištima. Strujni udar može izazvati ozbiljne povrede ili čak smrt. Samo alati i oprema koji su nedavno testi-

www.el-met.co.rs

www.build.rs

TEMA broja rizika, zbog čega su brige oko bezbednosti skela, platforma, korišćenje merdevina i pokretnih platforma za podizanje još uvek od takvog značaja. Oblasti koje su iskopane, neuredne površine gde je građevinski materijal ostavljen tako da se ljudi mogu saplesti o njega i uklanjanje otpada na gradilištima su doprineli nezgodama koji mogu dovesti do ozbiljnih povreda i, u nekim slučajevima, smrti.

Rizici od požara Rizici od požara su uvek problem na gradilištima i treba da postoje odgovarajuće odredbe za sprečavanje požara, kao i pravilne procedure u slučaju požara. Svaka skladištenja i upotreba opasnih ili zapaljivih materija se moraju uzeti u obzir. Značaj ovog dela mera bezbednosti na gradilištima je jako bitan, i zbog tog razloga smo ga obradili u posebnom tekstu u ovom izdanju magazina Build (strana 27).

Električna oprema Električna oprema se uvek u velikoj meri koristi na gradilištima, a imajući u vidu prirodu posla, ona se često izlaže vremenskim elementima i sve odgovarajuće mere predostrožnosti treba preduzeti u odnosu na ovo,

kao i osiguravanje da dolazni napon bude što je moguće niži. Takođe, treba obezbediti da se sva takva oprema svakodnevno proverava i da je u potpunosti u ispravnom stanju.

Zaštita od buke Buka može biti prekomerna sa svim raznim mašinama koje rade okolo, ali rukovodioci gradilišta često mogu smanjiti nivo buke tako što će organizovati redosled operacija mašina kako bi se smanjio broj radnika izloženih buci istovremeno i, naravno, odgovarajuća zaštita od buke u obliku čepova ili slušalica mora biti nošena.

Prijavite nebezbedne uslove nadležnom organu Smanjenje rizika jeste predmet ozbiljnog razmatranja na svakom gradilištu, i prijavljene opasnosti se ne uzimaju olako od strane bilo kog odgovornog poslovođe. Gradilišta

su takođe složena i fizički ogromna, tako da se neki rizici mogu prevideti ako se ne prijave blagovremeno.

Zaključak Lista potencijalnih opasnosti na gradilištu je skoro beskrajna. Druge oblasti koje trebaju biti povezane sa rizikom i koje imaju odgovarajuće odredbe koje su preduzete će verovatno uključivati, između ostalog, proveru azbesta i proveru lokacije podzemnih vodova i linija, tako da kopanje bude bezbedno. Obezbeđivanje odgovarajućih sigurnosnih procedura na mestu prilikom preduzimanja krovnih radova je takođe neophodno. Postojaće još gomila problema na gradilištu i ono što je krucijalno jeste da poslovođe i lica za bezbednost i zdravlje na radu budu sigurni da nijedan aspekt bezbednosti i zdravlja nije previđen pre nego što posao započne ■

Lider u racionalizaciji troškova električne energije

www.avalon.rs www.build.rs

promo

MUREXIN sistemi za podove vrhunskih performansi! Odgovornost prema životnoj sredini: upotrebom proizvoda na bazi vode Murexin se zalaže za održivi razvoj i odgovornost prema budućim generacijama i to sprovodi u svakodnevnoj praksi. Završni lakovi na bazi vode omogućavaju zdravu sredinu za boravak ljudi, a za sigurno lepljenje preporučujemo najkvalitetniji poliuretanski lepak.

Lepljenje Lepak za parket PU 560 Visokokvalitetan, dvokomponentni lepak, na bazi reakcione poliuretanske smole. Za lepljenje klasičnog, gotovog i daščanog parketa, drvenih pločnika i parketa od egzotičnih vrsta drveta na upojnim i neupojnim podlogama. Ovaj lepak je osvojio tržište svojim kvalitetom i jednostavnošću primene.

nopravni svojim prethodnicima koji sadrže rastvarače kada je u pitanju njihova hemijska i mehanička postojanost. To pokazuje i tržište. U Evropi su vodeni lakovi za parket preuzeli vođstvo i imaju tendenciju rasta.

• Lepak ima produženo otvoreno vreme (50-60 minuta); • Profi set pakovanje 10 kilograma (komp A + komp B); • Na standardnim podlogama, moguća aplikacija bez predpremaza.

Lakiranje Vodeni lak NANO NT 100 Murexin za sportske podove, koji su najzahtevniji po pitanju otpornosti na grebanje i habanje, kao završni sloj preporučuje dvokomponentni lak na vodenoj bazi NANO NT 100. Ovaj proizvod garantuje prvoklasni rezultat koji kvalitetom ispunjava sve zahteve. Nove tehnologije i sirovine dovele su do toga da su vodeni lakovi za parket više nego rav-

Široka primena za normalne zahteve u stambenim prostorima, viši zahtevi u kancelarijskim prostorijama ili veoma visoki zahtevi u školama, ugostiteljskim objektima i na sportskim podovima: sve se površine mogu zaštititi i ulepšati Murexinovim vodenim lakovima za parket. Primena novih, specijalnih sirovina u proizvodnji lakova otvara potpuno nove mogućnosti. Kako bi se krajnjem korisniku pri aplikaciji dodatno izašlo u susret razvijena je serija proizvoda koji su jednokomponentni pored onih koji se sastoje od dve komponente, pri čemu se sa komponentom učvršćivača postiže viša mehanička postojanost (sada je najviše čvrstoće moguće postići i jednokomponentnim lakom). Njima se postižu tvrde površine koje ne sakupljaju prašinu, a podjednako su fleksibilne kao drveni podovi. Standardni sistem sastoji se iz kita za drvo (mase za štukovanje) koji se meša sa sitnom piljevinom - ostacima nakon brušenja parwww.build.rs

keta, kako bi se dobila identična boja drveta. Na ovako pripremljenu površinu nanosi se odgovarajući predpremaz valjkom. U zavisnosti od nivoa sjaja završne površine koji želi da se postigne, dalje se nanosi Vodeni lak NANO NT 100 u željenom sjaju. Prednost sistema sa vodenim lakovima je u brzini izvođenja, u tome što praktično nema štetne emisije i u estetici završnog sloja kao i kompatibilnosti sa drvetom koje je prirodni materijal ■

MUREXIN d.o.o. Radojke Lakić 24 11000 Beograd, Zvezdara Tel: +381 11 24 22 133 info@murexin.rs www.murexin.rs

promo

Novi muzej Akropolj u Atini, sa GEZE vratima najnovije tehnologije

NOVI AKROPOLJ MUZEJ U ATINI Ne postoji bolje mesto gde se više ceni lepota velike umetnosti Svako ga odmah prepoznaje kao simbol grčke prestonice i „Mesto Bogova“ – Akropolj, visoko na brdima u Atini, na obnovljenom hramu Partenona. Pallas Partenos sa odajama boginje grada Atine je ujedno i simbol demokratije. Ako ste na galeriji Partenona na spratu novog Muzeja Akropolja i uživate u panoramskom pogledu na Akropolj i hram Partenona, jedna stvar postaje odmah jasna. Nova impozantna zgrada je jedna od najvećih atrakcija Atine, ne samo zbog neuporedivih arheoloških blaga koje sadrži, već zbog svojih arhitektonskih karakteristika. Prošlo je preko trideset godina da vizija muzeja postane stvarnost. Projektovan od strane švajcarskog arhitekte Bernara Tschumi-a, novi Muzej Akropolja je otvoren posle skoro jedanaest godina izgradnje. Zajedno sa staklenom fasadom, struktura Galerije Partenona ispunjava najznačajniji arhitektonski zahtev: optička veza između eksponata u Partenonu i hrama Akropolja, udaljena je oko 300 metara.

Funkcionalnost, sigurnost i dizajn sa GEZE vratima i sigurnosnom tehnologijom Inovativna funkcionalnost, visoke performanse, izvanredan dizajn GEZE vrata i bezbednosne tehnologije ističu arhitekturu novog Muzeja Akropolja, obezbeđuje neophodan brzi i bezbedni pristup ljudima koji ulaze u zgradu. Integrisani GEZE Boxer zatvarači za vrata, predstavljaju idealno rešenje za ovaj vid ar-

hitekture - ili bolje rečeno umetnosti – nekoliko vrsta zatvarača su koristili za 135 vrata na objektu. Boxer zatvarači su integrisani u potpunosti unutar krila vrata. Vodilica, koja je vidljiva samo kada su vrata otvorena, znači da dizajn vrata nije ugrožen. Funkcija integrisanih zatvarača vrata je, dakle, praktično nevidljiv i elegantno „upakovan“. Šezdeset dvokrilnih protivpožarnih vrata su opremljena zatvaračima GEZE TS 4000 E–IS, sa integrisanom hidrauličnom završnom sekvencom i uređajima za elektro-magnetno otvaranje. U slučaju požara ili nestanka struje, uređaj za otvaranje se automatski oslobađa i otvara vrata samostalno i bezbedno. Integrisani redosled zatvaranja garantuje da će se vrata zatvoriti korektno i da ispunjavaju ulogu protivpožarnih vrata. GEZE panik poluge su montirane na pedeset vrata za izlaz u slučaju opasnosti, odlikuje ih prijatan estetski izgled i ujedno ispunjavaju bezbednosnu ulogu. Sa svojim elegantnim dizajnom i suptilnošću, skladno su integrisani u ukupnu arhitekturu muzejske zgrade. U hitnim slučajevima, krila vrata se odmah otvaraju pritiskom na panik poluge.

O GEZE-u

GEZE je svojom naprednom tehnologijom imao presudan uticaj na razvojne tehnologije vezane za vrata i prozore, kao i sofisticirane sisteme zaštite i bezbednosti. GEZE zatvarači vrata i klizni sistemi otvaraju brojne tehničke i vizuelne mogućnosti. GEZE zatvarači vrata su poznati i cenjeni širom sveta. Svaki dan, milioni ljudi prolaze kroz vrata sa GEZE TS 5000 zatvaračima i uživaju u očiglednim prednostima automatskih vrata iz Slimdrive programa. Integrisani stakleni sistemi obezbeđuju arhitektonsko projektovanje i slobodu za sve zahtevnije građevinske projekte. Pored toga, GEZE nudi širok spektar proizvoda, uključujući ventilacione i protivdimne sisteme, sisteme odvođenja toplote stvorene požarom (RWA), kao i bezbednosnu tehnologiju. Tehnička rešenja iz GEZE-a se mogu videti u renomiranim objektima širom sveta. Sa preko 27 filijala, ova firma je zastupljena širom sveta sa fleksibilnom i visoko efikasnom mrežom prodaje i servisa. Sa 2.200 zaposlenih kompanija je napravila promet od oko 400 miliona evra u finansijskoj 2009/2010 godini ■

GEZE GmbH

GEZE GmbH je jedan od vodećih svetskih isporučioca sistema za vrata, prozore i bezbednosne tehnologije. Jedan je od lidera u inovacijama i dizajnu, i ovom modernom firmom upravlja peta generacija jedne porodice. GEZE proizvodi i prodaje najsavremeniju tehnologiju namenjenu pre svega proizvođačima fasada, vrata i prozora. www.build.rs

tel: 011 3287 248, 3283 668 mob: 063 217 729 Ivan Albunović mob: 062 77 19 78 Andreja Egarić mob: 064 25 35 421 Amir Mujezinović email: i.albunovic@geze.com web: www.geze.com

promo

Hidroizolacija ravnih krovova, terasa i balkona tečnom gumom Razvojem građevinske hemije stvoreni su materijali koji su izrazito jednostavni za primenu a ujedno osiguravaju dugotrajnu zaštitu od vode bez obzira na atmosferske i mehaničke uticaje kojima su izloženi.

raturnog šoka od 200°C. Umreženi premaz može ostati izložen ili se na njega direktno lepe keramičke pločice ili kamen. Proizvod je dostupan u beloj i u sivoj boji. Obe boje su neutralne pa mogu zadovoljiti većinu estetskih zahteva.

AKWAGARD ST – superiorna hidroizolacija

Energetski efikasna hidroizolacija

Porodicu poliuretanskih hidroizolacija AKWAGARD čine jednokomponenti i dvokompenentni premazi izrazite elastičnosti i dugog veka trajanja. Među njima najširu primenu ima AKWAGARD ST. Za ovu hidroizolaciju raširen je naziv „Tečna guma“ jer je u tečnom stanju, a u dodiru sa vlagom iz vazduha stvara visoko elastičnu membranu sa izvrsnim prianjanjem na različite podloge.

Hidroizolacijom objekta AKWAGARDom ST u beloj boji vašu kuću učinićete energetski efikasnom. Naime, bela boja reflektuje većinu sunčeve toplotne energije čime snižava temperaturu unutar objekta i smanjuje potrošnju električne energije potrebne za hlađenje tokom letnjih meseci.

AKWAGARD ST je jednokomponentni premaz koji se nanosi vrlo jednostavno: četkom, valjkom ili gleterom u dva sloja. Pošto se nanosi u tečnom stanju osigurano je efikasno prianjanje kod najsloženijih detalja. Proizvod ima izvrsnu toplotnu otpornost. Ne omekšava niti menja svojstva u rasponu od -40°C do 80°C, uz izdržavanje tempe-

Voda kao glavni uzročnik građevinskih oštećenja predstavlja stalnu pretnju bez obzira da li se radi o novosagrađenim zgradama ili održavanju postojećih. Odabir pravog materijala koji će sprečiti prodor vode u konstrukciju i enterijer zgrade može biti komplikovan zadatak.

AKWAGARD ST

AKWAGARD ST se najčešće koristi za hidroizolaciju i zaštitu: ravnih krovova, laganih krovova od metala ili fibrocementa, verandi i balkona, gipsanih i cementnih ploča i bitumenskih traka. Svakoj hidroizolaciji novog krova ili sanaciji starog krova treba pristupiti individualno, jer svaki krov ima svoje specifičnosti, a naročito u rešavanju detalja. Pre početka rada na hidroizolaciji objekta svakako kontaktirajte

AKWAGARD ST - aplikacija

DRACOMERX tehnički ured i zatražite stručni savet ili izradu kompletnog projekta hidroizolacije objekta ■

Pročelje PU kit AKWAFLEX 2.5 Keramički sokl PU kit AKWAFLEX 2.5 Keramičke pločice Fleksibilna fuga

ZIDARSKA OBRADA (izravnjavanje) PODLOGE PU KIT AKWAFLEX 2.5+ OJAČANJE TRAKOM AKWABAND BUTYL

Fleksibilno lepilo za spoljašnje radove PU hidroizolacija u dva sloja AKWAGARD ST Prajmer (izbor prema podlozi) Estrih ili beton za pad (pravilno dilatiran) AB ploča

Bul. Kralja Aleksandra 578 11000 Beograd Boban Uzunović mob: +381 65 5009 100 boban.uzunovic@dracomerx.com Vladimir Mandić mob: +381 65 3009 104 vladimir.mandic@dracomerx.com www.dracomerx.com

AKWAGARD ST - tehnički detalj

DRACOMERX tehnički ured

www.build.rs

ZAŠTO JE VELIKO TOLIKO LOŠE? Vetro, solarna i druge tehnologije obnovljive energije koje su nekada smatrane prikladnijim za pojedinačne kuće ili male zajednice dostižu nivoe obima i centralizacije koji su pre bile rezervisane za postrojenja na ugalj, gas ili nuklearne reaktore. Drugim rečima, zeleno ide ka gigantskom. Kompanije koje grade ili sanjaju velike energetske projekte tvrde da postoji veliki ekonomski dobitak u veličini. U pustinji severno od grada Tukson (Tucson), SAD, elektroprivredno preduzeće Arizona Public Service, koristi niz ogledala kako bi koncentrisala sunčevu svetlost i zagrevala mineralno ulje do 287 stepeni Celzijusa; toplota isparava u obliku tečnog ugljovodonika, koji zatim pokreće generatore za stvaranje struje.

www.build.rs

Da li su veliki elektroenergetski sistemi zaista isplativiji nego što se to čini? “Malo je lepo”, napisao je ekonomista E.F. Šumaher pre skoro 35 godina. U većini oblasti ekonomije, on je obrazložio, proizvodnja je postala prevelika i previše centralizovana. Ali, on je možda pogrešio u temi o kojoj je znao najviše: energiji. Kada je reč o alternativnim načinima generisanja energije, veliko može biti bolje.

živeti u zelenom – zenergija – graditi zeleno

leto 2012

energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade –

energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe sportske površine – obnovljivi izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba

Ali ovo se ne dešava na nekom krovu. Postoji šest redova ogledala, svaki skoro od po 400 metara dugačak, u ukupnom iznosu od oko 10.000 metara kvadratnih. Projekat proizvodi jedan megavat struje dovoljno da pokrenete jednu bolnicu ili veliki tržni centar - ali kompanija koja ga je postavila, Acciona Solar Power, očekuje da uskoro otvori elektranu na 142 hektara blizu grada Bolder u Nevadi, proizvodeći 64 megavata sa sličnom tehnologijom. Takođe, elektroprivredno preduzeće Arizona Public Service je samo jedno od mnogih komunalnih preduzeća koji razmatraju učešće u zajedničkom projektu izgradnje elektrane od 250 megavata zasnovanoj na istoj tehnologiji. Takvi projekti su u suprotnosti sa nekim idejama kako alternativna energija treba biti razvijena. Džeremi Rifkin (Jeremy Rifkin), autor i futurista koji veruje da će milioni ljudi uskoro stvarati sopstveni vodonik iz obnovljivih izvora energije, rekao je da postoje ogromni gubici izgradnje velikih centralnih postrojenja zbog gubitaka u prenosu. „Ako postavite elektranu u pustinju i vraćate energiju nazad do potrošača, gubite 7 do 9 posto u putu“, rekao je on. Što je još bitnije, kaže gospodin Rifkin, energija generisana kući će biti mnogo jeftinija. „Na kraju je to pitanje ko je vlasnik i ko je kontroliše“, rekao je on. „Ako sami posedujete sisteme za obnovljivu energiju, to će biti po jeftinijoj ceni nego da vam eletropreduzeće proda energiju.“ Ali, nisu samo korporacije one koje su zaključile da veće može biti bolje. Gradić Hal (Hull ) u Masačusetsu je poprilično daleko od naftnih ili gasnih izvora. Njegova opštinska elektroprivreda je odlučila ranih 1980-ih da izgradi vetrenjaču, iskorišćavajući jake povetarce koje dolaze sa okeana severno od Bostona. Vetrogenerator koji su izgradili može stvarati 40 kilovata energije, što je dovoljno za nekoliko domova. Pre pet godina, vlasti u Halu su pokušale opet, i dalje želeći da smanje troškove energije i emisije gasova koji stvaraju efekat staklene bašte kako se ne bi desilo da im Atlantski okean, koji okružuje grad sa tri strane, priđe previše blizu. Oni su izgradili vetrenjaču koja je šesnaest puta bila veća od prethodne i koja može da generiše 660 kilovata energije. Dok je stara vetrenjača iz 1985. godine bila na strukturi koja liči na stari radio predajnik, nova vetrenjača, nazvana Hal 1, nalazi se na tornju visokom 45 metara. Ali, ona je bila suviše mala. Prošle godine grad je instalirao vetrenjaču Hal 2, koja je sa kapacitetom od 1,8 megavata tri puta

veća. Sada zvaničnici Hala razmatraju postavku još četiri nove vetroturbine od kojih bi svaka proizvodila 3,6 megavata. „One male koje imamo, čisto estetski posmatrane, su vrlo ružna stvar“, kaže Džon Murdok (John Murdock), menadžer opštinske elektroprivrede. Sa svojim sporokretajućim, gracioznim lopaticama, rekao je on, „velike su mnogo atraktivnije“.

će proizvesti onoliko energije kao skromna elektrana na ugalj ili prirodni gas. Svakako ne postoji razlog zašto bi pravili manje projekte, kaže Mark Rodžers (Mark Rodgers), portparol Cape Wind projekta. „Imate troškove koje uključuju skele, izgradnju na vodi, postavljanje prenosne elektroenergetske infrastrukture ispod morskog dna, nabavku plovila za održavanje, korišćenje objekata luke, rezervne delove, skladištenje, puštanje u rad operativnog centra, osiguranje i poreze“, kaže on. Za mnoge od ovih stvari, ako je projekat 50 posto veći ili 50 posto manji, troškovi bi se malo razlikovali. „Ovo su stvari koje ćemo mi morati da uradimo, bilo da je veoma mala ili veoma velika vetroelektrana na moru“, kaže Rodžers. „Najisplativije je graditi veliko.“

Vetrenjača Hal 2

One su takođe ekonomski smislenije, dodao je Murdok. Ranije ove godine, grad je postavio malu turbinu od 1.800 vati, kao obrazovno sredstvo, za 15.000 dolara. Ako 1.000 porodica u oblasti postavi takve mašine, oni bi imali istu proizvodnju kao Hal 2, po ceni od 15 miliona dolara. Hal 2 košta oko 3 miliona dolara. Energetska strategija Hala se ponavlja u državi Nova Engleska (New England ) i celom svetu. Malo dalje niz obalu Masačusetsa u gradu Nantaket Saund (Nantucket Sound ), na primer, preduzetnici pokušavaju da izgrade Cape Wind projekat, koji se sastoji od 130 turbina, od kojih svaka proizvodi po 3,6 megavata. Rendi Zvirn (Randy Zwirn), izvršni direktor Siemens Power Generation, koja proizvodi opremu za vetroturbine i ostale generatore, izjavio je da bi jedino ograničenje veličine vetroturbina moglo biti trajanje transportovanja lopatica do lokacije vetrenjače. Simensova vetrenjača od 3,6 megavata koristi lopaticu koja je duga 54 metara. Druge kompanije žele da grade čak i veće vetroturbine sa kapacitetima i do sedam megavata. Velike mašine će biti čak i više - možda i 76 metara - i mogle bi da iskoriste činjenicu da su vetrovi na tim visinama jači za po 20 posto, kaže dr Mark Džejkobson (Mark Jacobson), vanredni profesor na inženjerskom departmanu Univerziteta Stanford. Ali u Nentaket Soundu, vetroturbine od 3,6 megavata se smatraju dovoljno velikim. Na vetrovitom danu, 130 vetrenjača www.build.rs

Iako sistemi ogledala u pustinji ne mogu da funkcionišu na krovovima, vrsta tehnologije koja može, fotonaponske ćelije koje pretvaraju sunčevu svetlost u energiju, takođe mogu bolje funkcionisati na velikoj razmeri, kažu stručnjaci. Kućna instalacija je u redu, kažu oni, ali nije isplativa. Ona može biti isplativa kroz velike razvojne projekte kao što je projekat zamišljen od strane Bada Anana (Bud Annan), koji je bio solarni programski direktor Ministarstva energije SAD-a (U.S. Department of Energy) tokom Klintonove administracije. Gospodin Anan je rekao da su troškovi krovnog fotonaponskog sistema podeljeni na proizvodnju solarnih ćelija i postavku. Izvestan napredak je postignut u smanjenju proizvodnih troškova, ali oba dela ove jednačine moraju da spuste cenu, rekao je on. On sada živi u Skotsdejlu (Scottsdale) u Arizoni i radi sa komunalnim preduzećima i lokalnim investitorima u nastojanju da ugrade solarne krovove odjednom na 10.000 novih kuća. Na taj način, rekao je on, monteri mogu da idu od kuće do kuće na način kako to rade stolari, vodoinstalateri i električari. „On može da standardizuje svoju instalaciju, i cela druga polovina jednačine postaje više dostupna“, kaže gospodin Anan. Klasteri kuća mogu deliti banku akumulatora, tako da bi mogli da garantuju stabilnu izlaznu energiju. Struja na koju elektropreduzeće može da računa vredi više od struje koja je nepredvidiva. Solarna energija koja je povezana sa baterijskim sistemom je dostupna čak i nakon zalaska sunca, što je čini skupljom. Rodžer Litl (Roger Little), izvršni direktor kompanije Spire Corporation, proizvođača

ejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda ašte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi

solarnih ćelija blizu Bostona, rekao je da njihovi sistemi koštaju 7 ili 8 dolara po vatu instalisanih kapaciteta kada se postave na krovove, što znači da bi oprema potrebna da osvetli sijalicu od 100 vati koštala između 700 ili 800 dolara. Polovina tih para je za ćelije, dok je polovina za ostatak sistema, uključujući i postavku i spoljašnje instalacije. Gospodin Litl je rekao da bi oni mogli da smanje cenu na 3,6 dolara, ali da bi prvi korak ka tome morao da bude zamena tipičnih solarnih panela, od kojih svaki proizvodi oko 160 vati električne energije, sa panelima od 1.000 vata. Veliki panel bi zahtevao manje pridružnog materijala po vatu nego manji panel, rekao je on. Ali panel bi bio težak 90 kilograma, što bi bilo preteško za postavku na krovu. Rešenje jeste, kako on kaže, da ga postavite na zemlji, na velikom ravnom mestu u pustinji - koja bi, uzgred, bila idealno mesto za izgradnju fabrike solarnih ćelija, što bi smanjilo troškove isporuke na nulu. Što je veća instalacija, niža je cena, po vatu, druge potrebne opreme, pojašnjava Litl. Gospodin Litl pregovara sa Tukson elektroprivredom (Tucson Electric Company) radi izgradnje fabrike u Arizoni koja bi proizvodila 100 megavata solarnih ćelija godišnje, i koja bi funkcionisala oko 10 godina. Drugi gradovi i kompanije razmatraju slične ideje.

u kampanji kako bi pokazalo da ne postoji zeleni pristup koji ne funkcioniše dobro na korporativnom nivou. Prošle godine, počeli su da uzgajaju alge, hraneći ih ugljen-dioksidom iz elektrane na gas – Red Hawk, koja se nalazi zapadno od Feniksa. Oni koristi alge za proizvodnju biodizela, goriva za vozila koje se najčešće pravi od soje ili kukuruza. Kompanija sada instalira veću opremu kako bi ispitala ovaj proces u većem obimu.

Uzgajanje algi

Čak i za obnovljivu energiju kao što je grejanje sa drvetom (ideja koja postoji mnogo duže od termina „obnovljivo“), obim raste. Na primer, Univerzitet u Južnoj Karolini (University of South Carolina) je želeo da smanji količinu ugljenika koju emituje i da smanji račun od 6,5 miliona dolara godišnje za prirodni gas, tako da je on izgradio elektranu koja koristi drvene otpatke kako bi pravila struju, i koristi paru iz otpadnog toplotnog sistema za zagrevanje kampusa. Ovo nije nekakav kotao na drva. To je projekat gasifikacije vredan 18 miliona dolara koji će zagrevati drvo, uglavnom strugotinu i piljevinu, kako bi proizveo zapaljivi gas, koji će biti spaljen u turbini koja podseća na mlazni motor. On se neće pokretati na strugotinama dobijenih iz stabala na univerzitetu, već na one dobijenih iz drvoprerađivačke industrije. Kako bi sistem funkcionisao, potrebno je četrnaest prikolica punih strugotina dnevno, što čini oko 55.000 tona godišnje.

Protivpožarna vrata

Pošto se drvo gasifikuje a ne spaljuje, sistem koji je sličan onom u Burlingtonu, proizvodi manje azotnih oksida i pepela od kotla, kaže Džonatan Ron (Jonathan Rhone), direktor kompanije Nexterra Energy Corporation iz Vankuvera, koja je izgradila sistem gasifikacije. Ali biti tako čist zahteva sistem industrijske veličine. Litl je rekao da će se u nekom trenutku njegov projekat pretvoriti u „odgajivača“, gde bi njegova električna proizvodanja plaćala njegovo funkcionisanje. Njegova kompanija već drži fabrike koje proizvode 50 megavata novih ćelija godišnje. Elektroprivredno preduzeće Arizona Public Service, u čijem je vlasništvu solarni generator severno od Tuksona, je izgleda

Postoji još jedan razlog zašto ovo nije vrsta projekta koji radi na maloj bazi: potrebno je oko 14 godina da isplati samog sebe. „Univerzitet postoji već 200 godina“, rekla je Helen Zajgler (Helen Zeigler), poslovni menadžer univerziteta. „Mi možemo sebi priuštiti da napravimo investicije kao što je ova. Period od četrnaest godina za povratak investicije ne može da funkcioniše u okviru porodičnog budžeta“, kaže ona ■ www.build.rs

HOUSEMATIK d.o.o. Stevana Stevanovića 4 tel: +381 11 8076 136 mob: +381 63 8898 685 www.housematik.rs www.garaznavrata-benefit.rs 51

ZAŠTO BI TREBALO DA BRINEMO O TRANSPARENTNOSTI PROIZVODA? U poslednje vreme mnogo se priča o „transparentnosti“ - privlačna reč za davanje ljudima više informacija o proizvodima, finansijama, korporativnim ponašanjima i još mnogo čemu.

Šta je u njemu? Gde je napravljen? Da li je proizvođač društveno odgovoran? Na ova pitanja o građevinskim proizvodima danas je mnogo lakše dobiti odgovor.

Čini nam se da će u skorijoj budućnosti put ka transparentnosti biti glavna tema, tako da ćemo se u ovom članku pozabaviti sa objašnjavanjem različitih formi transparentnosti i šta bi to zapravo trebalo da znači za građevinsku industriju u praksi.

klamovane tvrdnje proizvođača da je neki proizvod „zelen“.

Od boljih podataka do boljih proizvoda Naravno, bolje i dostupnije informacije same po sebi ne čine neki proizvod zelenim, ali to mnogo olakšava da se vidi koliko je u stvari zelen neki proizvod. Možemo izabrati mnogo bolje odluke o kupovini kada znamo tačno šta je u proizvodu - ne samo tvrdnje proizvođača o tome čega „nema“ u proizvodu - i kada znamo stvarne uticaje proizvodnje na životnu sredinu u odnosu na alternative, a ne samo da se oslanjamo na tvrdnje trgovinskih udruženja ili samopro-

Proizvod ne može biti zelen samo zahvaljujući obilju informacija koje se dostavljaju o određenom proizvodu. Ali, transparentnost informacija nam pomaže da odlučimo koliko je i da li je proizvod zelen. To nam svakako štedi mnogo analiziranja, i cela poenta je da nam uštedi vreme.

Zašto su nam potrebne „Nutritivne etikete“ za građevinske proizvode Nutritivne etikete omogućavaju kupcima da uporede dve kesice čipsa. Motivacija i pokret iza transparentnosti leži u želji da se traži taj nivo transparentnosti za građevinske materijale. Transparentnost građevinskih proizvoda je u poslednje vreme bila vruća tema u svetu dizajna i izgradnje. Pionirski proizvođači poput InterfaceFLOR obeledanjuju ekološku deklaraciju proizvoda (EPD - Environmental Product Declaration). Uticajni arhitektonski biroi kao što je čikaški Perkins+Will sakupljaju i objavljuju više podataka o tome šta se zapravo nalazi u našim građevinskim materijalima (ako niste videli novu internet adresu o transparentnosti materijala biroa Perkins+Will predlažemo vam da je pogledate).

www.build.rs

Nacrti sertifikacionog programa LEED 2012 Saveta zelene gradnje Sjedinjenih Američkih Država (U.S. Green Building Council ) podržavaju podsticanje transparentnosti građevinskih materijala nudeći kredite za upotrebu proizvoda koji imaju ekološku deklaraciju proizvoda.

Kraj zelenog pranja? Pet mitova o transparentnosti proizvoda Da li će ekološka deklaracija proizvoda zaustaviti zeleno pranje? Ne tako brzo. Mi svi želimo da znamo više o tome odakle naši građevinski proizvodi dolaze i šta je u njima. Konačno, sa pojavom ekološke deklaracije proizvoda, mi ćemo to i saznati! Zar ne? Obećanje koje leži iza pokreta ka transparentnosti proizvoda je veliko i mi mislimo da će ovaj trend u povoju igrati veliku ulogu u održivoj proizvodnji, projektovanju i izgradnji u narednih nekoliko godina. Ali stvari nisu tako jednostavne kao što možda izgledaju u ovoj neistraženoj oblasti. Postoji mnogo više u ekološkoj deklaraciji proizvoda nego što se čini. I u mnogim slučajevima, postoji manje nego što se čini, takođe. Iako mnogi proizvođači naporno rade da pokažu liderstvo u pravoj transparentnosti, takođe postoji rizik od podmu-

klog zelenog pranja sa kojim se ranije nismo susretali. Pet mitova o ekološkoj deklaraciji proizvoda: • Proizvod „zarađuje“ ekološku deklaraciju proizvoda. Daleko od toga. Proizvođači plaćaju desetine hiljada evra da bi dobili deklaraciju, i činjenica da neki proizvod ima ekološku deklaraciju ne govori vam apsolutno ništa o njegovom uticaju na životnu sredinu. Morate zapravo da pročitate izveštaj da biste znali da li je proizvod ekološki prihvatljiv ili ne. • Ekološka deklaracija proizvoda je kao nutritivna oznaka za građevinske proizvode. Kada ste poslednji put videli nutritivnu oznaku dugačku dvadeset strana na vašem čipsu? Mi smo krivi što poredimo ove dve oznake, ali ne dajte se zbuniti. Da, informacije date u ekološkim deklaracijama proizvoda moraju da slede standardni format, ali tu se sličnosti završavaju. Kao prvo, ekološke deklaracije proizvoda su potpuno na dobrovoljnoj bazi, i takođe, mi smo veoma daleko od razvoja jednostavne oznake u kojoj sve potrebne informacije možete uvideti odmah, iako postoje napori da se ona razvije. • U ekološkim deklaracijama proizvoda radi se o nauci, a ne o marketingu. Ekološke deklaracije proizvoda su podržane sa procenama životnog ciklusa, i obe moraju biti urađene od strane trećeg lica u skladu sa ISO standardima. Ali kompanije mogu da izaberu koji njihovi proizvodi će imati ekološku deklaraciju, i mnogi će to odabrati iz marketinških razloga: nećete saznati koliko je neka kompanija sveukupno ekološki odgovorna uvidom u ekološku deklaraciju jednog proizvoda. Nasuprot tome, kompanija InterfaceFLOR radi na razvijanju ekološke deklaracije proizvoda za sve svoje proizvode - ali takve kompanije su definitivno izuzetak. Takođe možete primetiti jezik marketinga u nekim delovima izveštaja.

• Ekološke deklaracije proizvoda nabrajaju sve sastojke u proizvodu. Da, ekološke deklaracije moraju da navedu sve materijale koje proizvođač koristi ali teško da ćete saznati šta je zapravo u tim materijalima (poput insekticida, na primer) tako što ćete pogledati deklaraciju. Radi se na razvitku zdravstvene deklaracije proizvoda koja bi mogla da popuni praznine. Jedna od stvari za koje se nadamo da će trend uvođenja ekoloških i zdravstvenih deklaracija proizvoda doneti jeste da pomogne proizvođačima da dobiju više informacija od njihovih dobavljača o potencijalnim štetnim sastojcima. • Ekološke deklaracije proizvoda sadrže informacije o toksičnosti i ekologiji. Ekološke deklaracije proizvoda mogu delovati mnogo više obimnije nego što zapravo jesu. Iako će se procena životnog

ciklusa iza ekoloških deklaracija proizvoda usmeriti na „ljudsko zdravlje“ i „ekološke“ efekte, ove kategorije zvuče šire nego što njihova imena to pravdaju. Što se tiče zdravlja ljudi, zdravstvene deklaracije proizvoda bi mogle da pripomognu ovde takođe. Uspeh transparentnosti nekog proizvoda zavisi od znanja stručne javnosti u pogledu šta su to ekološke deklaracije proizvoda, a šta nisu. Kako bismo zaista mogli da računamo na transparentnost nekog proizvoda, potrebno je da razumemo šta ona donosi i na koji način ona koristi sveobuhvatnom uticaju na ljude i životnu sredinu. Put ka transparentnosti je oduvek bio put trnja. Put u kome su se preplitale interesne sfere različitih struktura. Ali, došlo je vreme da jedina važna interesna sfera na ovoj planeti budu ljudi, a sa njima i budućnost ■

Vaš internet portal Izuzetno moćno i nezaobilazno online marketinško sredstvo građevinskih kompanija.

gradjevinarstvo.rs construction.rs

www.build.rs

Qpsubm!hsb}fwjotlf!joevtusjkf

STAMBENI SOLARNI ENERGETSKI SISTEMI Nekada N Ne ek ka ada da je je postavljanje po p ost stav stav avl avlj ljjan anjje e kućnog ku uć ćno nog solarnog sol sol so la arn rno og g energetskog en ne er rg ge et ts sk kog og s sistema iis ste tema b io sk s ku up pin apor ap oran an p pro roje ro jeka je jeka kat. t. V iiš še ni n ije je. Uz Uz p ove ov eć ća an nu popu po opu pula lar rn no os st bio skup naporan projekat. Više nije. povećanu popularnost solarne s so sol ol la arn arn ne en e energije, nergi ergi er gijje e, obilje obiil ob ljje e proizvoda pro roiz izvo voda da i proizvođača pr ro oiz izv zvo vođa đača ča u učinili čiinili č nil ni lii s su u ku k kućne ućn ćne ćne solarne sisteme dostupnijim. Oni takođe mogu biti znatno jeftiniji zbog dostupnosti finansijskih podsticaja za solarne energetske sisteme. Planiranje kućnog solarnog energetskog sistema Prvi korak u planiranju kućnog solarnog energetskog sistema jeste da utvrdite da li je vaša kuća pogodna za solarne panele. Većina ljudi misli da njihova kuća mora da bude okrenuta direktno ka jugu da bi se iskoristila maksimalna solarna energija, ali većina solarnih panela može da postigne 85% do 95% efikasnosti na istočnim i zapadnim stranama. Dodatni paneli se mogu dodati tako da se nadoknadi gubitak energije zbog nesavršene orijentacije. Nagib krova i njegove materijale takođe treba uzeti u obzir. Niži nagibi krovova su obično bolji u zarobljavanju više direktne sunčeve svetlosti (odnosno, kada je sunce skoro direktno iznad glave) u vrelim letnjim danima. Generalno, što je svetlija površina vašeg krova on će ostati hladniji tokom toplih letnjih meseci. Pošto su solarni paneli nešto manje efikasniji na vi-

sokim temperaturama, ovo će pomoći da energetski dobitak bude veći tokom vrelih dana. Ako postavljate solarni energetski sistem u kombinaciji sa drugim kućnim sistemima, razmislite o krovu od bele gumene membrane sa niskim nagibom kako biste pomogli povećanje efikasnosti solarnog energetskog sistema. Osenčenje je još jedan značajan faktor u planiranju solarnog energetskog sistema. Montaža solarnih panela na krovu je često najbolji način da ih zadržite iznad nivoa gde oni mogu biti u senci drveća ili drugih kuća. Čak i delimično osenčenje panela može drastično smanjiti proizvodnju solarnog sistema, tako da može biti neophodno da se iseku ili uklone drveća koja mogu da bace senku na vaš sistem tokom vršnih sati. Sledeći korak je razmatranje finansijskog aspekta ulaganja, kao i dobijanje eventualnih finansijskih povlastica koji proističu iz instalacije i upotrebe solarnih energetskih sistema. Generalno, većina zapadnih

zemalja je uvela veliki pregršt subvencija koji podstiču ulaganje u sisteme obnovljivih izvora energije. Nažalost u Srbiji nije takvo stanje. Ono što je dobro jeste da se svest građana i političara polako menja, a sa promenom svesti dolazi i promena legislacije i beneficije. Kada ste završili neka preliminarna istraživanja, kontaktirajte lokalna preduzeća koje se bave postavkom solarnih sistema. Većina preduzeća će vrlo rado izaći na teren i analizirati vašu kuću kako bi videli koji bi bio najefikasniji tip solarnog energetskog sistema. Nakon početne procene terena, oni će vam sastaviti ponudu i projekat postavke i često će vam pomoći u objašnjavanju svih pogodnosti i mana ovog sistema. Najbolje bi bilo da dobijete tri ili više posebnih ponuda tako da znate da za svoju investiciju dobijate najbolje rešenje.

Komponente i instalacija Solarni paneli Solarni paneli su primarna komponenta solarnih energetskih sistema i dostupni su u mnogim oblicima i veličinama tako da mogu da se uklope u širok spektar krovnih površina. Najbitnije razmatranje u izboru solarnih panela jeste količina energije koju fotonaponske solarne ćelije mogu da generišu. Tehnologija, kvalitet i starost doprinose efikasnosti ćelija solarnih panela. Najčešći metod poređenja solarnih panela je razmotranje odnosa cene prema vatu. Solarni paneli postavljeni na krovnim površinama su najčešći, ali i druge opcije se pojavljuju na tržištu. Solarna šindra, solarni crep ili fleksibilni solarni listovi koji se postavljaju na metalne krovove nude dodatna sredstva za prikupljanje solarne energije i generisanje energije. Standardni paneli mogu čak biti postavljeni na stalak koji je na zemlji. Početni troškovi za ove

www.build.rs

Standardno električno brojilo moraće biti zamenjeno sa mrežno povezanim brojilom koji pokazuje dve cifre - jedna je kupljena snaga, druga je prodata snaga. Većina država tera energetske kompanije da koriste “mrežno merenje”, što znači da vam plaćaju isti iznos za višak energije koju generišete kao za dodatnu energiju koju kupujete.

opcije mogu biti veći, ali oni vam nude načine na koji solarna energija radi za vas, nudeći veći povraćaj ulaganja na duži rok. Solarni paneli su obično pričvršćeni na šinama koje su strukturalno povezani sa krovnom konstrukcijom. Dizajn sistema šina treba da bude takav da postavka solarnih panela bude izvedena pod najboljim uglom za prikupljanje sunčeve energije. Električni vodovi, koji se obično postavljaju u kanalima, povezuju solarne panele sa inverterom i šalju solarnu energiju u kućni električni sistem.

Mrežno isključenje Mrežno isključenje je prekidač za isključivanje sistema koji je neophodan za mrežno povezane sisteme. Zbog toga što energija u mrežno povezanom sistemu može da se vrati nazad u električnu mrežu, mrežno isključenje omogućava električnoj kompaniji da ugasi protok energije kako bi zaštitila električare i dozvolila im da rade u bezbednim uslovima prilikom popravki.

Inverter Inverter je komponenta koja pretvara električnu energiju iz solarnih panela u korisnu energiju za kuću. Pošto je električna energija proizvedena od strane solarnih panela u obliku jednosmerne struje, a naši domovi koriste naizmeničnu struju, inverter menja solarnu električnu energiju iz jednosmerne u naizmeničnu struju.

Upravljanje sistemom Sistemi solarne energije obično zahtevaju vrlo malo održavanja i traju oko 25 do 30 godina. Povremeno pranje solarnih panela kako bi se uklonila prljavština i ostaci je obično maksimalni stepen održavanja koji je potreban za solarne enrgetske sisteme. Kao i kod bilo kog renoviranja kuće, važno je da uključite vaš solarni energetski sistem u polisu osiguranja vaše kuće kako biste je dodatno zaštitili.

Nadzor i interfejs Jednom kada se solarni energetski sistem postavi, dobra je ideja imati način da se nadzire koliko energije proizvodi. Većina invertora prikazuje tu informaciju, ali mnoge kompanije nude bežični monitor koji može biti postavljen na više pristupačnijoj i vidljivijoj lokaciji. Ovi podaci mogu Inverter je čvor između solarnih panela i kućnog električnog ormana, i sadrži mnoge delikatne elektronske delove, pa je potrebno postaviti ga na suvom mestu. Inverter je obično veličine srazmeno izlaznoj moći panela, ali on može biti povećan ako želite da dodate još panela u sistem u bliskoj budućnosti. Električno brojilo Većina solarnih energetskih sistema su postavljeni kao mrežno povezani sistemi koji ostaju povezani na glavnu električnu mrežu kablovima koji dolaze u vašu kuću. Mrežno povezani sistemi ne zahtevaju da višak energije bude sačuvan u baterijama - u suštini se koristi mreža kao baterija. Tokom dana automatski koristite solarnu energiju, a kada proizvodite više energije nego što je koristite, možete prodati višak.

biti poslati i na internet, gde se mogu prikazivati na personalizovanoj stranici koja prikazuje dnevnu proizvodnju struje, kao i istorijski učinak sistema.

www.build.rs

Ako kupovina solarnog energetskog sistema nije u okviru vaših finansijskih moći, svejedno popričajte sa preduzećima koja se njima bave i pitajte ih da li daju u zakup solarne sisteme. Bez početnih ulaganja u iznajmljeni sistem, vaš novi račun za struju u kombinaciji sa ratom za iznajmljivanje solarnih sistema bi ipak mogao da bude manji i do 25 posto. Takođe, možete razmisliti i o podizanju kredita. Bez obzira da li kupujete ili iznajmljujete, onda kada je vaš sistem postavljen možete se samo zavaliti i čekati te jeftinije račune za struju ■

oglasi ULTRA STOP ALOHA

Projektovanje i izvođenje enterijera Ustanička 164, 11000 Beograd tel/fax: 011 207 10 34 mob: 063 232 167, 062 82 50 406, 065 21 76 622 e-mail: dekormont@ymail.com

www.dekormont.weebly.com www.dekormont.yolasite.com

Zaštitne folije Termoizolacione, Sigurnosne, UV, Auto folije Reklamne/štampane folije Vektorske, Meš, One Vision, PVC štampana folija, Ciradno platno

Preko 20 godina iskustva u radu sa sistemima Rigips i Armstrong. / spušteni plafoni / pregradni zidovi / adaptacija potkrovlja / venecijaneri / / trakaste zavese / tende i komarnici / projektovanje / stručni saveti /

Mirijevski bulevar 39v, 11060 Beograd tel/fax: +381 11 2417 581 mob: +381 63 7714 596, + 381 61 1531 153 e-mail: office@folijezastakla.com www.folijezastakla.com

1997-2012 – 15 godina sa vama Proizvodnja zaštitne obuće visokog kvaliteta za sve uslove eksploatacije i u skladu sa svim domaćim i evropskim standardima.

Prizrenska 4 25000 Sombor tel/fax: +381 25 421 056 tel: +381 25 462 600 mob: +381 64 190 87 05 +381 64 611 66 34 office@lederflex.com

www.lederflex.com

fittich s.a.

www.build.rs

Predstavljanje u BUILD magazinu Tržište Nijedan časopis nema bolju pokrivenost industrije sa najvećim obrtom kapitala u Srbiji Izdavač Renomirani izdavač sa svojom redakcijom garantuje izbor novosti i tema koje će privući veliki broj redovnih čitalaca Besplatna distribucija Izvođači radova, proizvođači materijala, trgovci, projektanti, inženjeri, preduzetnici... BUILD magazin je jedini časopis o građevinarstvu koji ne čeka da bude kupljen, on direktno stiže do vašeg potencijalnog komitenta Internet Kompletan sadržaj predstavljen je i na www.build.rs Oglašavanje BUILD magazin vam omogućava najefektnije predstavljanje vaših proizvoda i usluga na tržištu Srbije, maksimum odnosa cena-kvalitet Infonet Group, Luke Vojvodića 30, Beograd, tel: +381 (0)11 2562 004, 2562 005 • info@build.rs

(narudžbenicu 22 čitko popuniti i poslati faksom, poštom ili elektronskom poštom) Preduzeće

narudžbenica

za naša izdanja

Ime i prezime Funkcija Adresa Mesto Telefon

(

)

Telefon

(

)

Mob. tel.

(

)

Fax

(

)

Broj zaposlenih 1 do 10 11 do 25 26 do 50 51 do 100

E-mail

101 do 500

Web

više od 500

Mat. br.

PIB Opis delatnosti

Popunite ako želite dostavu na kućnu adresu Ulica i broj Mesto DA, možete koristiti ove podatke i slati nam informacije vezane za delatnost DA, želim da dobijam besplatan primerak poslovnog magazina BUILD DA, želim da dobijam besplatan primerak kataloga Građevinarstvo i opremanje* * samo za preduzeća

m.p. tačnost podataka overava

U pripremi je 11. štampano izdanje kataloga

GRAÐEVINARSTVO i opremanje

U cilju kvalitetnijeg prezentovanja, preduzećima nudimo oglašavanje putem paketa koji obuhvataju štampano izdanje i internet portal.

• sadrži detaljne informacije o preduzećima, proizvodima i uslugama građevinske industrije • detaljna klasifikacija proizvoda i usluga • štampa se jednom godišnje • besplatno se distribuira preduzećima koja posluju u domenu građevinarstva • promovisan na sajmovima građevinarstva i nameštaja

Na ovaj način omogućeno je pokrivanje oba medija po veoma povoljnim cenama

Luke Vojvodića 30, Beograd • tel: 011 2562 004 • info@gradjevinarstvo.rs

gradjevinarstvo.rs construction.rs

Portal gra|ﾃ親vinske industrije