BUILD24

www.gradjevinarstvo.rs

broj 24 • godina VI

www.build.rs

Tema Tema broja broja

Putna infrastruktura Propusne podloge Infrastruktura i recesija Da li je arhitektura otporna na prirodne katastrofe?

Autoputevi buduýnosti Samoleÿeýi beton: Put ka samoodrživoj infrastrukturi? green green build build Ekomanipulacija Ekomanipulacija Konstrukcije Konstrukcije od od zemlje zemlje

Tema broja:

Samolečeći beton: Put ka samoodrživoj infrastrukturi?

Putna infrastruktura

41

Propusne podloge

30

Sadržaj info www.gradjevinarstvo.rs poslovanje Skromni izgledi za evropsko građevinarstvo do 2015. promo Oduvek i zauvek Grad(i)ti – BEOGRADSKI SAJAM (SEEBE) Kvalitet pre svega – HIDROKOMERC

Skromni izgledi za evropsko građevinarstvo Infrastruktura i recesija

38

21

Samolečeći beton: Put ka samoodrživoj infrastrukturi?

41

22

SELMA – Semafori, Elektronika, Mašinstvo, Automatika

42

24

Tehnička zaštita tunela – SECURITON

43

Sulfatno-otporni cement niske toplote hidratacije – LAFARGE Beočinska fabrika cementa

44

8

BENTOFIX® BFG 5000: Geosintetička bentonitna folija za hidroizolaciju podzemnih betonskih konstrukcija – PD OPTICUS

25

AUSTROTHERM – godine prolaze, liderstvo traje i opstaje

26

VARIOKIT modularni sistem: Sistemska rešenja za mostove, tunele i inženjersku gradnju – PERI-OPLATE 45

Rolo vrata na ručni pogon za vrata koja se retko koriste – HÖRMANN

28

Da li je arhitektura otporna na prirodne katastrofe? I može li biti?

46

30

Autoputevi budućnosti: Putevi koji svetle u mraku

48

tema broja Propusne podloge: Podloge koje cure kao sito Hidroizolacija betonskih konstrukcija pod zemljom – DRACOMERX

32

20 godina savremenog poslovanja – GATES

33

Zaštitne putne ograde – UTVA SILOSI

34

Vaš pouzdan partner u gradnji – PUT INŽENJERING

36

TenCate Polyfelt® - Osnovne smernice za ugradnju geosintetičkih proizvoda za asfaltiranje: PGM 14, PGM-G i PGM-G E – RAVAGO LAMBDA SR

37

green build EKOMANIPULACIJA: Zloupotreba i krivotvorenje ideje održivosti, zelenog pokreta i manipulacija u oblasti ekologije

21

Konstrukcije od zemlje

49

Konstrukcije od zemlje: Gradnja sa kompresovanim zemljanim blokovima

54

narudžbenica

58

54

Kompletan sadržaj i sve prethodne brojeve pronaći ćete na adresi www.

build.rs

w

Infrastruktura i recesija

Autoputevi budućnosti

48

38

Da li je arhitektura otporna na prirodne katastrofe?

I može li biti?

46

Ekomanipulacija

49

...opširnije na www.Gradjevinarstvo.rs INDEX OGLASA ABR Aluplast BGD Attos Klima Austrotherm Beogradski Sajam Build magazin DE International Gradjevinarstvo.rs Građevinarstvo i oprem.

Hörmann INM Instalacija Inženjering Jofi-Komerc Legi SGS MG Kačarević Minichotherm

www.abr.co.rs

10

www.aluplast.co.rs

11

www.attos.rs

20

www.austrotherm.rs

27

www.seebe.com

23

www.build.rs

7, 56

messe-muenchen@ahk.rs

9

www.gradjevinarstvo.rs

55, 60

www.gradjevinarstvo.rs

59

www.hormann.rs

29

www.inm-arilje.com

2

www.instainz.co.rs

39

jofikomerc@open.telekom.rs

41

www.legi.rs

13

www.mgkacarevic.com

18

www.minichotherm.co.rs

12

www.primat.rs Primat www.rockwool.rs Rockwool Adriatic www.schneider-electric.com Schneider Electric Srbija SDD Information Technology Group www.sdditg.com www.systemair.com Systemair www.iwea.eu Technoport www.tensar.co.uk Tensar International www.termodom.rs Termodom www.utva.rs Utva Silosi Rubrika OGLASI www.dekormont.weebly.com Dekor-Mont frigoremont@gmail.com Frigoremont kolubaragas@gmail.com Kolubara Gas saxmermer@gmail.com SAX www.tehnikoms.rs Tehnikom-S www.zenitkop.co.rs Zenit Kop

16 15 3 17 19 51 31 14 35 57 57 57 57 57 57

Oskar Nimajer (1907-2012)

REDAKCIJA GLAVNI UREDNIK Tomislav Stamenić UREDNIK Branislav Savić

Odlazak titana arhitekture Bezz obziraa kojim koj ojim im m životnim m stilom živite živ ivit itee i čime it čiimee se se bavite,, zadivljujuće zadiivl vlju j ju ju j će je živeti ž veti i raditi ži rad dit i i do 104.

1104 04. godine. godi go din ne ne.

Ali za Oskara Nimajera to je bio samo poseban završni čin u karijeri punoj sa izazovnom, radosnom, kontra-intuitivnom aktivnošću.

On je bio odan sledbenik i saradnik Le Korbizijea, uronjen u njegov strog modernistički pristup, ali je ipak Nimajerov rad podrivao njegove principe sa čulnim, zavodljivim krivinama i izrazito nemodernim preferiranjem estetski privlačne forme nad funkcijom. Bio je ateista koji je izgradio katedralu, nekoliko crkava i džamija. On je takođe bio i arhitektonski otac nacije, projektant glavnog grada Brazila, Brazilije. I njegova doživotna ljubav ka komunizmu ga nije sprečila da stvara raskošne, hvalospevne vladine zgrade i bogate, diskutabilno buržoaske privatne rezidencije.

Ovaj usavršen i plodan pragmatizam održao je Nimajera u poslu preko devet decenija, gradeći preko 500 objekata širom sveta u veoma različitim političkim i ekonomskim klimama. Oskar, u svom ogromnom arhitektonskom opusu ima, zajedno sa Le Korbizijeom zgradu Ujedinjenih nacija u Njujorku, Zmijski paviljon za Zoološki vrt u Londonu i zgradu Komunističke partije Francuske u Parizu.

na drugu planetu.

Mnogi ljudi Nimajerov dru rugu gu pla p lan la netu netu ne tu. Mn Mnog ogii lj og ljud udii ko ud koji j vide N ji Ni ima m je j rov grad grad po po prvi pr vi put putt imaju sličan utisak. utiisak. On je odvažan, skulpturalan, šaren i slobodan – i nimalo sličan bilo čemu već viđenom. Samo je par arhitekata u skorašnjoj istoriji bilo sposobno da prizove tako rezonantan vokabular i da ga struktuira u tako brilijantno komunikativan i zavodni tektonski jezik.

Brazilija je sada grad pod zaštitom UNESCO-a jedini grad sa ovom oznakom koji ima ispod sto godina starosti. Njegov slavni arhitekta (sa već preko stotinu godina) je bio ikona koji je nedavno dizajnirao niz „Converse“ patika. Ovo je sigurno jedinstvena diverzifikacija za arhitektu svetske klase, populistu i pragmatičara.

U jednom intervjuu, Nimajer kaže: „Arhitektura je bio moj način da izrazim svoje ideje, da budem jednostavan, da stvorim svet jednak za sve, da posmatram ljude sa optimizmom, da svako ima ponešto. Ja ne želim ništa za sebe sem opšte sreće.

Zašto je to loše?“ Na kraju su pitali ovog doživotnog ateistu, koji je proveo veliki deo svoje karijere projektujući crkve, šta misli o sreći posle smrti. „Ništa“, odgovorio im je Nimajer pušeći cigarilos.

Međutim, njegova reputacija će na kraju počivati na percepciji Brazilije, glavnog grada Brazila izgrađenog ni od čega između 1956. i 1960. godine kako bi spektakularno najavio dolazak Brazila na međunarodnu scenu. Projekat je nastao iz odlučnosti, popustljivosti i pod pokroviteljstvom predsednika Kubičeka i, jasno, mnogo duguje urbanističkim planovima Lucio Koste. Ali na kraju će uvek biti Nimajer, tvorac neodoljivih arhitektonskih ikona centralne Brazilije, onaj sa kojim će grad biti identifikovan.

Smrt Oskara Nimajera je prirodno tužna vest, ali ona na kraju zaokružuje njegov životni opus. Sada kao istorijska ličnost pored vršnjaka kao što su Alvar Alto, Le Korbizije i Mis van der Roe, njegova karijera može da pređe u istorijski kontekst. Možda su ga njegove pragmatične tendencije činile manje ispravnijim modernistom, ali lepota i neposrednost njegovih najboljih dela garantuje njegov status kao globalni simbol značaja inspirativne arhitekture u životima svih nas.

Kažu da je ruski kosmonaut Juri Gagarin kada je posetio Braziliju, povezao to iskustvo sa sletanjem

Urednik, Branislav Savić d.i.a.

DIZAJN I PRIPREMA Ivan Anđelovski DIREKTOR DIRE MARKETINGA Dunja Filipović MARKETING Jelena Božić TTanja Vićentijević Katarina Đurić Monika Ilomanoski Mirjana Simović OBRADA I UNOS PODATAKA Emilija Mitić FINANSIJE Jelena Hajduković Stana Arsenić

IZDAVAČ

Luke Vojvodića 30 11090 Beograd tel/fax: +381 11 25 62 004 +381 11 25 62 005 e-mail: info@infonetgroup.com www.infonetgroup.com Izdavač ne snosi odgovornost za istinitost i verodostojnost objavljenih oglasa i promotivnih tekstova

ŠTAMPA

Rotografika d.o.o.

Segedinski put 72 24000 Subotica ISSN 1452-8495 CIP Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije Beograd 624 COBISS.SR-ID 139422220

Veći tiraž ► Dodatna distribucija na sajmu ► Veći broj strana ►

sajamski broj /build 25/ Besplatni poslovni magazin građevinske industrije Free business construction industry magazine

/build 25/ FAIR ISSUE

Luke Vojvodića 30, Beograd • tel: 011 2562 004 • www.build.rs

info Južna Koreja gradi grad vredan 290 milijardi dolara Ovaj grad nije slučajno nazvan 8City jer je osmica srećan broj! Barem je tako kod Kineza, baš kod onih za koje je namenjen ovaj kockarski raj.

Posle 12 meseci gradnje postignuti su impresivni rezultati. Preko 4.200 radnika ugrađuje dnevno oko 6.300 metara kubnih betona u dve smene što ovo gradilište čini najvećim na svetu. Na gradilištu je postavljeno 70 dizalica i 30 pumpi za beton a opremu za skele obezbeđuje kompanija Peri.

Ceo projekat vredan je oko 5,5 milijardi dolara a završetak radova očekuje se krajem 2014. godine.

Nova najviša zgrada u Evropi: Merkuri Siti u Moskvi sa 339 metara

Kako bi privukla što više Kineza, koji svoje pare na kocku troše uglavnom u Makau, najvećoj kockarskoj državi na svetu, Južna Koreja gradi grad iz budućnosti kao raj za kockare za koji planira da potroši 290 milijardi dolara.

Sve do sada, neboder Šard (Shard ) u Londonu, arhitekte Renzo Pjana, je bila najviša zgrada u Evropi sa 310 metara visine. Ova titula je sada prešla na toranj Merkuri Siti koji se nalazi u Moskvi i koji je projektovan od strane Mihaila Posokhina, Genadija Sirota i pokojnog arhitekte Frenka Vilijamsa.

8City je zamišljen kao luksuzno ostrvo u vidu dva prstena koje će povezivati ogromna staklena kupola koja će zapravo biti promenada sa kockarnicama. Projekat su podržali „Kempinski“, „Korean Air“ i „Daewoo“, a planira se da izgradnja traje do 2030. godine.

Da bi brodovi mogli da savladaju visinsku razliku od oko 26 metara, kako bi prošli Panamski kanal, grade se tri prevodnice u nizu svaka duga po 403 i širine 55 metara.

Britanski list „Dejli mejl“ piše da su kineski investitori rešeni da, bez obzira na ovaj problem, zgradu završe do aprila 2013. godine.

Porodica preminulog je odbila da premesti grob jer nije zadovoljna odštetom koju investitori nude za premeštanje humke.

Taijuan je grad sa više od četiri miliona stanovnika i smatraju ga jednim od najvećih industrijskih centara Kine. U poslednje vreme grad se proširio u nastojanju da postane moderna regionalna metropola sa međunarodnim uticajem.

Brazilski arhitekta Oskar Nimajer, čija je vizija pre 50 godina oblikovala futuristički izgled Brazilije, preminuo je 6. decembra u 104. godini.

Predstavnica za štampu bolnice Samaritano u Rio de Žaneiru potvrdila je vest o Nimajerovoj smrti i kazala da je njen uzrok bila respiratorna infekcija. Nimajer je poslednjih nekoliko nedelja proveo u bolnici. Njegov lekar Fernando Gjorup rekao je da je brazilski arhitekta radio i u danima pred smrt, kao i da su ga posećivali inženjeri i drugi profesionalci.

Merkuri Siti će prema planovima biti završen početkom 2013. godine. Neboder će imati 70 spratova i karakteriše ga fasada od stakla koja je svetlucavo bakraste boje.

Ceremonija probijanja rekorda je održana 1. novembra kada je zgrada dostigla svoju punu visinu od 339 metara.

Neboder Merkuri Siti će zadržati samo kratko titulu najviše zgrade u Evropi (kao što je i neboder Šard), pošto će Federacijska kula, projekat nemačkih arhitekata Schweger Partners i NPS tchoban voss architects BDA, biti završena 2013. godine sa veličanstvenom visinom od 506 metara (uključujući šiljak).

Moskva je evropski grad sa najviše nebodera: Sve u svemu, Moskva broji 87 objekata koji su najmanje 100 metara visoki ili imaju više od 40 spratova. Više od dve trećine njih nije stariji od devet godina.

8

Porodica iz sela blizu kineskog grada Taijuana ne dozvoljava da se u okviru gradnje kompleksa zgrada u ovom gradu u severnom pokrajini Šansi pomeri grob njihovog pretka koji je tu zakopan 2004. Tako su radnici iskopali deset metara duboke temelje zgrade i ostavili malo ostrvo zemlje u kojem se nalazi grob.

Preminuo brazilski arhitekta Oskar Nimajer

Najveće gradilište na svetu: Proširenje Panamskog kanala Proširenje Panamskog kanala je projekat veka koji će koštati oko 5,5 milijardi dolara. Prevodnice, na obalama Atlantskog odnosno Tihog okeana dugačke su po 1.800 metara. One se grade paralelno sa starim prevodnicama a njima će prolaziti brodovi širine do 49 metara i gazom dubljim od 15 metara.

Porodica odbila da sa gradilišta premesti grob pretka, kineska firma nastavila gradnju

Nimajer, koji je 1988. godine osvojio najprestižniju nagradu u arhitekturi – Prickerovu

info nagradu, smatra se ocem brazilske arhitekture. Čuveni arhitekta, pionir u upotrebi prenapregnutog betona i svojim visokim, krivudavim oblicima, učestvovao je u oblikovanju Brazilije 1960. godine i autor je više od 600 drugih dela širom sveta. Krajem 1940-ih bio je istaknuta figura međunarodne arhitekture i radio je na zgradi Ujedinjenih nacija u Njujorku sa Le Korbizjeom.

Nimajer je 1956. postavljen za glavnog arhitektu na ambicioznom projektu izgradnje novog glavnog grada Brazila u amazonskoj džungli i zahvaljujući Braziliji postao je jedan od najpoznatijih svetskih arhitekata. Autor je više od 400 zgrada uključujući i galeriju Serpentina u Londonu, Penang džamiju u Maleziji i sedište Francuske komunističke partije u Parizu.

ISH 2013 u Frankfurtu za budućnost planete kroz održivu tehnologiju

ISH je vodeći svetski sajam kupatila, usluga i energije u zgradarstvu, klimatizacije i obnovljivih izvora energije. Na njemu učestvuju svi najveći predstavnici industrije, predstavljaju se najsavremenije tehnologije iz ovih oblasti, proizvodi koji su već dostupni na tržištu ali i inovacije koje svoj komercijalni potencijal ostvariti u godinama koje dolaze.

ISH – statistike: • preko 200.000 posetilaca • preko 2.350 izlagača • 250.000m2 izložbenog prostora ISH zapravo obuhvata dva velika pitanja savremenog održivog građevinarstva: vodu i energiju. Gravitirajući oko ove dve teme ISH pruža spektar odgovora industrije na izazove očuvanja resursa, uštede vode i energije, efikasnosti u njihovom korišćenju, proizvodnji i distribuciji.

Naredni sajam ISH u Frankfurtu biće održan od 12. do 16. marta 2013. godine. Na regionalnoj konferenciji za novinare održanoj u Beču 4. decembra, u prikladnom prostoru bečkog Muzeja grejanja, Iris JeglitzaMoshage, potpredsednica Frankfurtskog sajma, predstavila je sajam ISH ali i Franfurtski sajam.

Tu su predstavljena funkcionalna i dizajnerska rešenja vodovodnih aplikacija, efikasnih uređaja za zagrevanje i hlađenje prostora, proizvodi i sistemi održavanja i upravljanja u zgradarstvu, itd.

Sajam ISH organizuje se svake druge godine, a za sve svoje posetioce ISH nudi nove pogodnosti i ove godine: Niže cene čekiranja avio-karata, besplatan gradski prevoz, itd. Zvanični zastupnik Frankfurtskog sajma za Srbiju je firma Zodax.

„Energoprojekt Niskogradnja“ rekonstruiše puteve u Peruu „Energoprojekt Niskogradnja“, u konzorcijumu sa kolumbijskom firmom „Conalvias S.A.“, i Ministarstvom saobraćaja i komunikacija Perua, potpisali su ugovor o izvođenju radova na rehabilitaciji i rekonstrukciji deonice puta Pericos-San Ignacio u Peruu.

Dužina deonice iznosi 55km i nalazi se u regionu Cajamarca, u planinskom području Perua.

Kako je saopštio „Energoprojekt“, ugovorena vrednost radova koje će njihovo zavisno preduzeće „Niskogradnja“ obavljati, iznosi 33 miliona dolara. Rok za realizaciju projekta je 18 meseci.

15. – 21. april , Minhen ZEMLJA PARTNER

Indonezija

Profitirajte od jednog od najbrže rastuc´ih tržišta na svetu!

Osetite sada puls buduc´nosti.

Ocˇekuje Vas sajam bauma 2013.

Ucˇestvujte i Vi na sajmu superlativa sa oko: 570.000 m2 izlagacˇke površine 500.000 posetilaca Prijavite se 3.300 izlagacˇa online i uštedite!

Kontakt: DEinternational d.o.o.

Tel. +381 11 202 8014, messe-muenchen@ahk.rs

Iskoristite Vaše prednosti i prijavite se direkno online:

www.bauma.de/tickets/en 9

info Izgrađena najuža kuća na svetu

postići „ako svi pomognu - banke i vlasnici, ali isto tako i kupci, dobavljači i radnici“.

Najuža kuća na svetu, „Keret House“ je otvorena krajem oktobra u bivšem jevrejskom getu, Vola okrugu, između zgrada u Hlodnoj br. 22 i Želazne 72 u Varšavi, Poljska.

Šulteis je izjavio da će broj radnika „Alpine“ pasti na devet do deset hiljada, s trenutnih 15.000, dok će se prihodi smanjiti na oko 2 milijarde evra, s 3,5 milijarde evra. On je najavio da će se „Alpine“ u budućnosti usredsrediti na profitabilna glavna tržišta u Austriji i drugim zemljama nemačkog govornog područja, i ujedno se što je pre moguće, a najkasnije do 2014, povući iz Skandinavije, Azije i eventualno Češke.

Kao što smo izvestili prošle godine, izuzetno uska kuća sagrađena oportunistički u uličici, varira u širini, od 122 santimetara na najširem delu u unutrašnjosti, do malih 72 santimetara na najužem delu. iznad površine ovog prolaza, struju dobija od susedne zgrade i ima nezavisne vodovodne instalacije (kao vodovodni sistem na nekim brodovima).

Kuća je na tri sprata koji su povezani merdevinama. Na prvom nivou je kuhinja sa kupatilom i prostorom za obedovanje. Na drugom je spavaća soba sa radnim stolom, a postoji čak i mini potkrovlje za odlaganje stvari. Enterijer je ofarban u belo, kao i spoljašnjost kuće.

Ipak, njena malena veličina nije uspela da spreči arhitektu Jakuba Ščeznija (Jakub Szczęsny) iz biroa Centrala, da tu smesti kuhinju, toalet i tuš, kao i spavaću sobu (jednokrevetnu, naravno). Po danu ovo je iznenađujuće dobro osvetljen prostor, što je karakteristika koju Ščezni pripisuje korišćenju materijala od polikarbonata, koje su svetle boje, i koji zbog relativno male debljine maksimiziraju širinu unutrašnjeg prostora.

Projekat je nazvan Ermitaž, ali je poznatiji kao Keret kuća (Keret House) pošto će u njoj provoditi vreme (ako ne i stanovati) izraelski pisac Etgar Keret. Zvanično, ne vodi se kao kuća. Naime, budući da po građevinskom zakoniku Poljske zbog proporcija objekta on ne može da se zavede kao kuća, objekat je zvanično umetnička instalacija.

Površina osnove objekta iznosi 14,5 metara kvadratnih. Objekat je jednostavna trouglasta čelična konstrukcija, izolovana sendvič panelima i obložena ivericom. Podignuta je

10

Ulaz u kuću je rešen pokretnim stepenicama: na pritisak dugmeta, one se spuštaju i podižu. Kada su podignute, deo se podvlači pod kuću, a deo postaje podna površina.

„Alpine“ odlazi iz Istočne Evrope Austrijska kompanija „Alpine“, deo posrnule španske građevinske grupe FCC, planira da smanji broj radnika za trećinu i da se povuče iz Istočne Evrope, najavio je njen novi direktor.

Kompanija je pod pritiskom nakon što su građevinski planovi stavljeni na čekanje zbog vladinih programa štednje. „Alpine“ ima rok do kraja februara da izradi novi plan kojim će uveriti banke da ne blokiraju kreditne i garantne linije.

Jozef Šulteis (Josef Schultheis), kojem je početkom decembra poveren nadzora reogranizacije kompanije „Alpine“, rekao je za austrijske novine „Salzburger Nachrichten“ da to može

„Alpine“-ove banke, među kojima su „Erste“ i „UniCredit Bank Austria“, pristale su na predlog da do kraja februara ne raskidaju kredite u vrednosti 600 miliona evra i osiguraju sredstva za premošćavanje nelikvidnosti u dvocifrenim milionskim iznosima.

Izvršni direktor kompanije „Alpine“ podneo je ostavku u oktobru nakon što je kompanija objavila upozorenje o dobiti. Naknadno su objavili da njihovi interni računi pokazuju da su u trećem tromesečju poslovali s gubitkom od 89 miliona evra. Španska grupa FCC ima problema zbog slabog tržišta u matičnoj državi, koja se nalazi u drugoj recesiji u poslednje tri godine.

Stoga su u FCC-u krajem decembra odustali od isplate dividende.

Ciglane „Nexe“ moraju na zimski odmor Industrija građevinskog materijala u Srbiji se već godinama opire krizi koja zatvara ciglanu za ciglanom. Od zatvorenih tridesetak pogona najviše je onih malih, 12 je većih, međutim, ovih dana najavljuje se krah čak i najvećih proizvođača iz sastava

info izjavio je kako je pored smanjene tražnje na loše rezultate poslovanja uticalo i crno tržište koje je oborilo cene proizvoda, pa su loše rezultate ostvarili oni koji su radili legalno i plaćali i državi poreze i radnicima doprinose. Skupi energenti samo su prelili čašu.

U Brčkom ukraden most težak nekoliko tona

hrvatske kompanije Nekse grupe, koja je u Srbiju došla na velika vrata i privatizovala fabrike u Novom Bečeju, Sremskim Karlovcima, Jelen Dolu... Finansijski direktor ove grupacije za Srbiju Šandor Kiš, koji je ujedno i generalni direktor ciglane „Stražilovo“ u Sremskim Karlovcima, izjavio je da je stanje katastrofalno, da će mnogi završiti ovu godinu s gubitkom i ako ne krenu nove investicije, spasa im nema.

Svetska kriza usporila je investicije u svim zemljama i ugrozila stabilnost najvećih. Na poslovanje kompanija Nekse grupe u Srbiji nepovoljno se odrazilo i to što Nekse grupa iz Našica nije u mogućnosti da fondovima isplati iznos kamata po prispelim ranije emitovanim obveznicama u Hrvatskoj, što je, kako kaže Šandor Kiš, snizilo kreditni rejting kompanije i alarmiralo banke na oprez. Gubitak ulagača ceni se na oko milijardu kuna, što ne ostavlja nikoga ravnodušnim.

Sagovornik kaže da je najteže u ciglani „Stražilovo“, novobečejskoj fabrici „PoletKeramika“ i fabrikama betona u Novom Sadu, Batajnici i Ostružnici, koji su na ivici propasti. Jedini koji se drže iz ove grupacije su proizvođači crepa u Novom Bečeju i kamenolom s krečanom u Jelen Dolu, ali za njega je potpisan ugovor o prodaji.

Kiš dodaje da je ciglana u Sremskim Karlovcima 24. decembra prekinula proizvodnju zbog remonta i zime, kada je i inače mala prodaja simbolična. Radi samo pogon za proizvodnju blokova, međutim, zbog male potražnje i otežanog plasmana ove godine je iskorišćeno manje od pola kapaciteta. Umesto mogućih 120 miliona jedinica normalnog formata blokova, ova godina zaključiće se s proizvodnjom od samo 55 miliona.

Ciglana „Stražilovo“ u Sremskim Karlovcima još je proletos upozoravala na velike probleme u oblasti građevinske industrije i razmišljala da li nastaviti s proizvodnjom ili stati, uprkos njenom izvanrednom položaju uz reku Dunav i između dva velika centra – Novog Sada i Beograda. Generalni direktor „Nekse grupe“ za Srbiju Momčilo Radojčin

Most preko potoka Zovčica u Brčkom, težak nekoliko tona, ukraden je sredinom oktobra.

Prema tragovima koji su ostali na zemlji može se zaključiti da su kradljivci odvojili zavrtnje za vezivanje gvozdene konstrukcije za betonske stubove i kompletnu je odvezli u pravcu najbližeg asfaltnog puta. Pretpostavlja se da je krađa izvedena nekim jačim traktorom.

Most je koristilo više porodica koje su prelazile na drugu stranu sa poljoprivrednom mehanizacijom radi obrade zemlje. Zejneba Pašalić, rekla je da su most na potoku, koji je delio njeno imanje na pola, sagradili ona i muž osamdesetih godina prošlog veka.

Ona smatra da vrednost mosta nije onolika koliki je značaj imao pri obradi zemlje, jer sada ne zna kako da traktor, koji treba da joj uzore parcelu na desnoj obali, pređe na drugu stranu.

energeto® Vrhunski prozor

energeto® 8000 | foam inside Uf-vrednost od 0,79 W/m²K Uw-vrednost od 0,60 W/m²K

Makedonija planira izgradnju aerodroma na Ohridu Ministarstvo transporta Makedonije objavilo je oglas sredinom novembra u kome se pokazuje interesovanje za izgradnju novog aerodroma na Ohridskom jezeru. Aerodrom na vodi bio bi izgrađen putem koncesija ili na bazi privatnog partnerstva.

Zainteresovani su do 10. decembra trebali da dostave izjave o interesovanju, sa kratkim opisom aktivnosti kompanije i kopije operativnih i finansijskih izveštaja za poslednje tri poslovne godine.

Skopski „Utrinski vesnik“ prenosi da država ovim „opipava puls“ da li postoje inostrani i domaći investitori zainteresovani za realizaciju takvog projekta u gradu pod zaštitom UNESCO-a. www.aluplast.eu ili 011 30 70 328

11

info Za autoput od Kosova do Albanije milijarda evra Autoput „Ibrahim Rugova“ koji povezuje Kosovo sa Albanijom, dug je 102 kilometra, a u novembru su završeni radovi do 64. kilometra. Cena celog projekta mogla bi dostići čak milijardu evra.

Radnici konzorcijuma „Bechtel-Enka“ rade neprekidno već dve godine na izgradnji tog autoputa. Rok za završetak projekta, prema planovima, je 36 meseci. „Ovo je autoput po međunarodnim parametrima, na kojem se postižu velike brzine, od 120 do 130 kilometara na sat. Deo je regionalne putne infrastrukture, po međunarodnim parametrima i projektima“, kaže Ela Ruči iz konzorcijuma „Bechtel-Enka“.

Pre nekoliko godina, put od Prištine do Tirane trajao je 12 sati, a sada samo tri. Vlada Albanije uložila je blizu 3 milijarde evra u autoput na albanskoj strani. Sa druge strane, tzv. Vlada Kosova je do sada isplatila 560 miliona evra, a ceo projekat, sa eksproprijacijom zemljišta, mogao bi dostići cifru od milijarde evra.

Tzv. Vlada Kosova već je počela pripreme za izgradnju još jednog autoputa, ovog puta prema makedonskoj granici.

„Strabag“ preuzima sve više gradilišta u Sloveniji Zbog stečajeva vodećih slovenačkih građevinskih kompanija, ali i „dampinških“ cena, austrijsko građevinsko preduzeće „Strabag“ sve više osvaja slovenačka gradilišta i dobija tendere za nove projekte.

Samo u zadnjih nekoliko meseci „Strabag“ je uspeo na javnom tenderu dobiti nekoliko velikih poslova, poput više od 100 miliona evra vredne investicije u regionalni centar za zbrinjavanje i recikliranje otpada blizu Ljubljane, te poslove na održavanju lokalnih puteva, dok je nakon propasti ljubljanskog

„SCT“-a, velenjskog „Vegrada“ i drugih najvećih slovenačkih građevinskih kompanija udeo slovenačkih graditelja sve manji.

septembra u Banjaluci potpisali predstavnici „Elektroprivrede RS“ i nemačke kompanije RWE.

„Nemamo ništa protiv konkurencije, ali samo ako ista pravila važe za sve“, rekla je za Alenka Abveršek iz slovenačke privredne komore, izražavajući sumnju da „Strabag“ u Sloveniji nastupa s dampinškim cenama, a ima i prednost jer ga prate austrijske banke, dok slovenačke banke ne mogu davati dobra jemstva slovenačkim građevinarima.

„Ugovorom je definisan odnos od 60 odsto za RWE, a 40 procenata „Elektroprivreda RS“ u zajedničkoj kompaniji. Reč je o izgradnji četiri hidroelektrane, „Buk Bijela“, „Foča“, „Sutjeska“ i „Paunci“, a projekti su instalisane snage 260 megavata, ukupne godišnje proizvodnje od 760 gigavat-sati električne energije iz obnovljivih izvora, čija je orijentaciona investiciona vrednost oko 460 miliona evra“, rekao je ministar industrije, energetike i rudarstva Republike Srpske Željko Kovačević.

Slovenački list iznosi i kritike slovenačkih građevinskih kompanija koje navode da „Strabag“ većinu građevinskog materijala nabavlja u Austriji te da slovenački građevinari nemaju šanse na javnim tenderima za građevinske poslove u susednoj državi, gde se teško prihvataju i jemstva slovenačkih banaka.

Za hidroelektrane na Drini 460 miliona evra Početak izgradnje četiri hidroelektrane na Drini planiran je za iduću godinu. Elektrane će se graditi na osnovu Ugovora o strateškom partnerstvu u istraživanju, razvoju, izgradnji i korišćenju hidroenergetskog potencijala gornjeg sliva reke Drine, koji su 26.

On je dodao da je značajan deo projektnotehničke dokumentacije već završen, idejni projekt, studija izvodljivosti za „Buk Bijelu“ i „Foču“, nacrt studije uticaja na životnu okolinu i lokacijski uslovi.

Kovačević je istakao da bi početak izgradnje prve hidroelektrane „Buk Bijela“ trebalo da usledi početkom oktobra 2014. On tvrdi da se u svemu vodilo računa o zaštiti životne sredine. „Garancija da će sve ekološke pretpostavke biti ispunjene jeste izbor ovog strateškog partnera, koji radi u svim zemljama najbolje energetske projekte ispunjavanjem ekoloških uslova“, naglasio je Kovačević.

• Izvođenje centralnog grejanja sa akcentom na kotlarnice • Održavanje centralnog grejanja • Izvođenje ventilacije i klimatizacije

Tradicija firme od 1908. godine 12

Milentija Popovića 4, 11070 Novi Beograd Carigradska (Ðure Strugara) 2, 11108 Beograd tel: +381 11 3241 840 | fax: +381 11 3235 594 mob: +381 63 259 674 | e-mail: aminich@eunet.rs www.minichotherm.co.rs

Kamena ograda

Svetski vrh zelene gradnje ponovo u Srbiji

Beška zvanično koštala 5,3 milijardi dinara

Međunarodna izložba i konferencija o održivoj gradnji Serbia Green Building Expo 2013, održaće se po drugi put od 27. februara do 1. marta 2013. godine u hali Belexpo centra u Novom Beogradu, saopštio je organizator ovog događaja, Savet zelene gradnje Srbije.

Nakon nešto više od godinu dana posle puštanja u saobraćaj novog mosta preko Dunava kod Beške i natezanja investitora i izvođača radova oko toga koliko je koštala izgradnja ovog kolosa preko velike reke, Javno preduzeće „Putevi Srbije“ utvrdilo je konačnu cenu radova.

Drugi po redu Serbia Green Building Expo fokusiraće se na svetske trendove u održivoj gradnji iz oblasti arhitektonskog i inženjerskog održivog projektovanja, upravljanja zelenim investicijama, energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije, upravljanja otpadom, racionalnog korišćenja vode, energetske analize i sertifikacije zgrada, te najnovijih održivih proizvoda i rešenja koji se primenjuju u zelenoj gradnji.

Tel: +381 11 800 14 07 Fax: +381 11 800 16 73 office@legi.rs

info

11194 Rušanj - Beograd Novo Naselje 10 www.legi.rs

LEGI je brend koji prati inovacije. Zahvaljujući visokom stepenu zaštite od korozije, LEGI proizvodi imaju 20 godina garancije protiv korozije (svi elementi su prema DIN EN ISO 1461 normi toplo

Ukupno odobrena suma za izgradnju mosta Beška iznosi 5.322.171.977,52 dinara, nakon što je odbijena suma za kašnjenje na projektu.

Pored izložbenog dela predviđene su i brojne konferencije tokom kojih će predavači iz celog sveta predstaviti svetska naučna i tehnička saznanja i najnovije trendove iz oblasti održive gradnje i tržišta nekretnina.

Pored mnogobrojnih predavača iz zemlje i sveta, na drugoj konferenciji zelene gradnje, gostovaće i Nadav Malin, vodeći ekspert za održive materijale u zelenoj gradnji i jedan od prvih licenciranih predavača za LEED standard zelene gradnje. Malin je vodio tim koji je stvorio Nacionalnu bazu zgrada sa izuzetnim karakteristikama za Ministarstvo energetike SAD. „Nemoguće je biti u toku savremene građevinske industrije i zelene gradnje bez praćenja rada Nadava Malina. Zato je naša želja i obaveza bila da ga dovedemo u Srbiju“, kaže Marija Golubović, predsednik Saveta zelene gradnje Srbije.

Malin će u Beogradu za domaće stručnjake govoriti o perspektivama razvoja poslovanja u novim okolnostima ograničenih resursa, primeni zelenih standarda i aktuelnih tržišnih prilika.

U „Putevima Srbije“ kažu da je austrijskom preduzeću „Alpine“, kome je povereno i projektovanje i izgradnja mosta, do sada isplaćena ova cifra. Ovakva odluka znači da investitor, orijentaciono, nije odstupio od cene koju je ponudio još krajem januara 2012. godine, kada je s izvođačem potpisao memorandum. Tada su usaglašene 42 od 43 stavke u pregovorima oko cene, ali je ostalo otvoreno pitanje oko produžetka roka izgradnje, na osnovu čega je izvođač radova tražio dodatni novac, koji je dosegao, kako se moglo čuti, čak do 100 miliona evra.

Ako izvođač radova nije zadovoljan konačnom odlukom investitora, u JP „Putevi Srbije“ kažu da je prva instanca za žalbu po ugovoru nezavisni FIDIC inženjer koji donosi svoj stav. Ukoliko jedna od strana u postupku ne bude zadovoljna, drugi učesnik može da pokrene arbitražu.

Da podsetimo, ugovorena cena je bila oko 37 miliona evra, najpre su se koplja lomila oko toga da li posao treba dodeliti domaćoj „Mostogradnji“ koja je predvodila srpski konzorcijum i dala najpovoljniju ponudu za izgradnju mosta, ili, pak Austrijancima.

Posle toga je usledila rasprava zašto se tako mnogo kasnilo s izgradnjom, investitor je prigovarao izvođaču, u jednom momentu je bilo u opciji i da im se posao oduzme, a izvođači su optuživali investitora da nije stvorio preduslove za izgradnju. Ugovor o izgradnji je potpisan 2006, a most je pušten u saobraćaj 3. oktobra 2011. Da li će se utvrđenom cenom staviti tačka na Bešku, ili će završiti na arbitraži, kao koncesija Horgoš-Požega koja je poverena istoj firmi, ostaje da se vidi.

FLOR LEGI proizvodi imaju glatke površine, bez šiljaka i nepotrebnih materijala, a jednostavan dizajn omogućava brzu i laku montažu. Samim tim, svi proizvodi iz LEGI asortimana spremni su da odgovore na mnogobrojne zahteve kako privatnih lica, tako i projektanata i arhitekata.

Ukrasnа ogradа

3D ograda

Sa svojom višestrukom namenom, LEGI ograde nalaze primenu u ograđivanju privatnih, industrijskih, komunalnih i sportskih terena, kao i zelenih površina.

Kapije

13

info Rusija odobrila kredit Srbiji od 800 miliona dolara za obnovu „Železnica“ Rusija je odobrila Srbiji kredit od 800 miliona dolara za ĹželezniÄ?ku infrastrukturu sa rokom otplate od pet godina, rekao je krajem novembra ruski ministar finansija Anton Siluanov. Siluanov je precizirao da će kamata na taj kredit koji će biti na raspolaganju već ove godine, biti 4,1% na godiĹĄnjem nivou.

PredviÄ‘eno je da u poslovima obnove ĹželezniÄ?ke infrastrukture u Srbiji ruske kompanije uÄ?estvuju sa 70%, a srpske sa 30%.

DrŞava duguje milijardu Proizvodnja građevinske industrije Srbije desetkovana je i radi sa 30 odsto kapaciteta.

Pored toga građevinska operativa beleŞi pad od 30 odsto u periodu januar-avgust u odnosu na isti period lane.

Većina ozbiljnih firmi je u kolapsu ili pred steÄ?ajem, pre svega zbog velikih dugova, a pritom drĹžava konstantno duguje domaćim graÄ‘evinskim firmama izmeÄ‘u 600 miliona i milijardu evra, izjavio je krajem oktobra savetnik predsednika Privredne komore Srbije Aca Popović.

„Kredit će sluĹžiti za infrastrukturne projekte: Izgradnju novih pruga, obnovu, kupovinu lokomotiva i drugo“, objasnio je Siluanov.

GraÄ‘evinske firme otprilike isto toliku duguju drugim firmama, za poreze i doprinose i drugo, rekao je Popović novinarima u PKS, gde je odrĹžana zajedniÄ?ka sednica odbora UdruĹženja za graÄ‘evinarstvo PKS i Privredne komore Vojvodine. On je rekao da graÄ‘evinskoj industriji Srbije treba pomoći u celosti i da je PKS predloĹžila Ä?itav paket mera za pomoć toj vaĹžnoj industrijskoj grani, a najvaĹžnija je reprogramiranje dugova.

„Mi smo predlagali da Narodna banka Srbije, vlada i graÄ‘evinska operativa udruĹžene preko PKS naÄ‘u neki model da se dugovi reprogramiraju po niĹžim kamatnim stopama, da se dugovanja koja firme imaju prema drĹžavi ‘prebiju’, kao ĹĄto se to nekada radilo, jer je mnogo novca koji je bio planiran za isplatu već izvedenih radova otiĹĄao na predizbornu kampanju“, naveo je Popović. On je rekao da bi bolje bilo da se drĹžava zaduĹži i plati dugove i tako zaustavi lanac nelikvidnosti, kao i da će se veći deo tog novca vratiti drĹžavi.

Veliki problem je i dalje, prema njegovim reÄ?ima, neureÄ‘eno domaće trĹžiĹĄte za graÄ‘evinsku operativu. Sekretar UdruĹženja za graÄ‘evinarstvo u PKS Goran Rodić je kazao da je graÄ‘evinska industrija Srbije kompletno u padu kako na domaćem trĹžiĹĄtu tako i u izvozu i da se neka znaÄ?ajnija pomeranja u toj oblasti ne oÄ?ekuju u bliskoj budućnosti.

On je rekao da po statistici građevinska operativa beleŞi pad od 15 odsto u periodu januar-avgust u odnosu na period proťle godine, ali da je prema podacima PKS pad duplo veći. Rodić je istakao da je domaća operativa potcenjena kod drŞave, s obzirom

PredviÄ‘eno je da u se u prvoj fazi projekta realizuje izgradnja i elektrifikacija drugog koloseka pruge Beograd-PanÄ?evo, rekonstrukcija ĹĄest deonica pruge na Koridoru 10 ukupne duĹžine 111 kilometara, i nabavka dizelmotornih vozova od ruske kompanije „MetrovagonmaĹĄâ€œ.

Prema ranijim informacijama Ministarstva saobraćaja Srbije, druga faza projekta biće izgradnja 68 kilometara jednokoloseÄ?ne pruge Valjevo-Loznica, a treća rekonstrukcija dela pruge Beograd-Bar, koji prolazi kroz Srbiju.

Ukupna vrednost projekta procenjena je na 920 miliona dolara, a Srbija će morati da obezbedi 15% sredstava odnosno 120 miliona dolara.

UĹĄuĹĄkajte svoj dom...

t .BUFSJKBMJ [B TVWV HSBEOKV t )JESPJ[PMBDJKB t 5FSNP J [WVÇ?OB J[PMBDJKB t 'BTBEOJ NBUFSJKBMJ t 4UBLMFOF QSJ[NF t 1PLSJWLF J LSPWOJ QSP[PSJ t -BNJOBOUOJ QPEPWJ t ,FSBNJLB J TBOJUBSJKF t %SWFOB HSBĂŞB t .BĂ?JOF J BMBUJ t 0HSFW CSJLFUJ J ESWP 14

t F NBJM PGGJDF!UFSNPEPN ST t XXX UFSNPEPN ST

info da su na velikim projektima u niskogradnji angažovane velike strane firme, za koje naši građevinari rade kao podizvođači.

bi radovi mogli da počnu na proleće. Kineska bespovratna pomoć iznosi oko milion evra (10 miliona juana).

energiju. Prvi put obuhvaćeni su i socijalni stanovi, a uvođenjem energetskih pasoša napravljen je prvi korak.

Imaš dinar?!

„Sredstva će biti iskorišćena za pomoć onima kojima je u Srbiji najpotrebnija. Ovo je drugi put da Kina Srbiji dodeljuje bespovratnu pomoć“, rekao je Dinkić.

Prvi energetski pasoš dobila je poslovna zgrada na beogradskom Dedinju. Potvrdu o energetskoj efikasnosti dobiće uskoro još 150 zgrada u Srbiji. Sprečavanju daljeg rasipanja energije trebalo bi da doprinese i usvajanje Zakona o racionalnoj potrošnji.

Ministar finasija Mlađan Dinkić izjavio je da je Vlada Srbije zamolila Kinu da sa 1,8 milijardi dolara podrži energetske i saobraćajne infrastrukturne projekte u Srbiji.

On je početkom novembra na konferenciji za novinare nakon sastanka sa zamenikom kineskog ministra za trgovinu Džung Šanom i potpisivanja sporazuma o kineskoj donaciji Srbiji, kazao da se ta molba kineskoj vladi i Eksim banci odnosi na deonice autoputa od Beograda do Ljiga, od Pojata do Preljine i od Novog Sada do Rume, Šapca i Loznice, kao i za izgradnju kapaciteta termoelektrane „Kostolac 2“ koja bi počela 2014.

Dinkić je kazao da bi Eksim banka dala kredit Srbiji po preferencijalnim uslovima, a da bi u radovima zajedno učestvovali kineske i srpske kompanije po principu koji se već primenjuje na izgradnji mosta ZemunBorča.

On je kazao i da bi sporazumi o realizaciji tih projekata trebalo da budu spremni za potpis u prvom kvartalu 2013. godine, a da

Srbija najveći rasipnik energije u Evropi Od tri miliona zgrada u Srbiji, 70 odsto nema izolaciju, ne samo po evropskim standardima, već ni po našim važećim domaćim propisima. Otuda ne čudi što su naša domaćinstva najveći rasipnici energije u Evropi.

Po novom Zakonu, svaki novi objekat treba da ima termoizolaciju od 12 centimetara, čime se troši tri puta manje energije.

Ministarka energetike Zorana Mihajlović kaže da je povećanje energetske efikasnosti prioritet rada ove Vlade i resornog ministarstva, a da je cilj da se donese Zakon o racionalnoj potrošnji energije i svi podzakonski akti, njih oko 30.

Predstoji dosta rada, jer najčešća slika srpske kuće ili zgrade pokazuje neizolovane krovove, neomalterisane zidove i vrata i prozore koji ne dihtuju.

Kada bi se na kući od 200 kvadrata, što je prosečna površina kuće u Srbiji, izolovala samo fasada, domaćinstvo bi godišnje uštedelo sto hiljada dinara za grejanje i hlađenje, a investiciju isplatilo za dve-tri godine. Ministarstvo građevina otvorilo je i sajt kako bi građane obavestilo o tom poslu.

Vlada je odlučna da kroz energetsku efikasnost poboljša kvalitet življenja i da štedi

15

info Mrkonjić: Završićemo Koridor 10 pre nego Rumuni i Bugari Koridor 4 Srbija će završiti gradnju drumskog Koridora 10 pre nego što Rumuni i Bugari završe njihov Koridor 4, izjavio je ministar saobraćaja Milutin Mrkonjić. „Ne ulazim u procene oko rokova izgradnje mosta Kalafat preko Dunava (koji će spojiti Rumuniju i Bugarsku), jer mi je želja da sve što se gradi što pre bude i gotovo. Ipak, mislim da taj most neće biti skoro gotov, jer sam nedavno bio tamo“, rekao je Mrkonjić.

On je kazao da Srbija upravo zato i žuri da završi Koridor 10 kako nas tranzit ne bi zaobišao Koridorom 4 preko Rumunije i Bugarske, koje su članice EU. Ministar je istakao da je cilj da se veliki broj kamiona, najviše turskih, usmeri na naš Koridor 10 koji je najkraći put od Evrope ka Turskoj, na osnovu čega bi imali značajne prihode od putarine. „Zato smo i žurili, pa možda i napravili neke propuste u realizaciji, na primer kod projektovanja i eksproprijacije, ali sada tih grešaka više nema i sada je sve definisano i očekujem da ćemo završiti Koridor 10 pre

16

nego što Bugarska i Rumunija završe Koridor 4“, naveo je Mrkonjić. Ovakvi projekti su, prema njegovim rečima, često podložni mogućnosti korupcije. „Moram, ipak, da se pohvalim da su sa Koridorom 10 i Koridorom 11 svi projekti licitirani i bili na tenderima. U krajnjoj liniji međunarodne banke i ne dozvoljavaju drugačiji način rada“, rekao je Mrkonjić.

On je kazao da su na tim tenderima firme koje su ponudile najnižu cenu dobijale posao uz obavezu da ih rade po uzusima banaka kreditora - Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke. „Tvrdim da na Koridoru 10 i na Koridoru 11 nije bilo korupcije i da su tu građevinari potpuno čisti“, naglasio je Mrkonjić.

Ranije je najavljeno da će ceo Koridor 10 kroz Srbiju, sa šest traka autoputa, biti završen do kraja 2015. godine.

Vlasnici bespravnih objekata ostaju bez povlastica?

Odluka Ustavnog suda, kojom se iz Zakona o planiranju i izgradnji kao neustavne brišu sve odredbe o legalizaciji bespravno izgrađenih objekata, još nije dostavljena Skupštini

Srbije, a time ni Vladi, niti resornom Ministarstvu građevinarstva. Tekst odluke je još na redakciji, a zakonodavcu od 6. decembra teče rok od šest meseci da pripremi i usvoji izmene i dopune zakona. Za to vreme sporne odredbe o legalizaciji biće u primeni.

Iako nadležni još nemaju obrazloženje Ustavnog suda, prema nezvaničnim informacijama odredbe su neustavne zbog predviđenih astronomskih popusta i smanjenog obima dokumentacije. Ustav garantuje jednakost građana, što u procesu legalizacije, onako kako predviđa Zakon o planiranju i izgradnji, znači diskriminaciju svih investitora, koji su gradili po propisima. Nakon objavljivanja odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku“ za oko šest meseci, vlasnici bespravnih objekata u naknadnom izdavanju građevinske i upotrebne dozvole najverovatnije, dakle, neće moći da računaju na popuste od 99 i 60 odsto niti na smanjeni obim potrebne dokumentacije.

Ali, moći će da upišu vlasništvo nad svojim objektima u katastru nepokretnosti što će omogućiti takozvana katastarska legalizacija po predlogu Ministarstva građevinarstva, o kojem bi uskoro trebalo da se izjasni Vlada Srbije. Oko pitanja zemljišta, međutim, još se lome koplja.

Oko upisa vlasništva nad zemljištem ispod objekta još nije postignuta saglasnost, na-

info ravno kada je reč o tuđim parcelama, uključujući i državne. Jedni smatraju da zemljište ispod objekta bespravni graditelji moraju da plate i da to treba da bude uslov za katastarsku legalizaciju. Drugi kažu da treba upisati vlasništvo, a da onda oštećeni u sudskom postupku mogu da traže nadoknadu.

Srbija gradi najsporije na svetu Za dobijanje svih građevinskih dozvola u Srbiji je investitoru potrebno da prođe kroz 18 procedura. A na to će, ukoliko sve bude teklo u najboljem redu, čekati 269 dana, navodi se u ovogodišnjem izveštaju Svetske banke o lakoći poslovanja u zemljama sveta.

sti, po Plaćanju poreza na 149, a najlošije smo – već godinama – plasirani u oblasti dobijanja građevinskih dozvola.

Najkraće se, po izveštaju Svetske banke, čeka na dobijanje dokaza o vlasništvu nad zemljištem (šest dana) i na dozvolu za početak radova i tehnički pregled zgrade (po jedan dan).

Najduže je potrebno za dobijanje same građevinske dozvole (90 dana), dok se za dozvole i saglasnosti od toplane, vodovoda, Inspekcije rada i slično, kao i za upis zgrade u registar, čeka između 45 i 60 dana.

Porez na izgradnju jednog takvog skladišta u predgrađu Beograda koštao bi, po proračunu Svetske banke, oko 5,4 miliona dinara.

U regionu Istočne Evrope i Centralne Azije se u proseku za dobijanje svih građevinskih dozvola čeka nešto kraće nego u Srbiji – 226 dana. U Finskoj je, na primer, investitoru za to potrebno svega 66 dana, koliko i u Hongkongu. Apsolutni rekorder je ipak Singapur, koji i inače prednjači na svim listama o biznis-okruženju – u toj azijskoj zemlji-gradu za dobijanje građevinskih dozvola potrebno je tek 26 dana.

Lošije od Srbije su, između ostalih plasirani Zimbabve (614 dana), kao i Haiti, gde je investitoru za dobijanje svih građevinskih dozvola i saglasnosti potrebno čak tri godine.

Po tome smo na 179. mestu na svetu, među 185 država čiji su uslovi za biznis mereni u tom istraživanju. Kako su izračunali analitičari Svetske banke, za dobijanje svih potrebnih građevinskih dozvola i saglasnosti koje mora imati investitor koji želi da na svom zemljištu podigne skladište, potrošiće tačno 6.341.769 dinara. U tu cifru, naravno, nisu zaračunati mito i korupciju kojima će u Srbiji svakako morati da „podmaže“ da bi sve išlo kako treba.

Izveštaj je pravljen po standardizovanim procedurama: Uzeta je u obzir gradnja magacinskog objekta jedinstvene vrednosti.

Lokalni saradnici Svetske banke tada izračunavaju sve troškove i procedure potrebne za izgradnju takvog objekta a dobijeni podaci se potom rangiraju po zemljama. Srbija je u ovogodišnjem izveštaju Svetske banke na 86. mestu globalne liste koja meri lakoću poslovanja i među deset ekonomija koje su sprovele najveći broj reformi, a na prošlogodišnjoj listi bila je na 95. mestu, saopštila je ta međunarodna finansijska institucija.

U oblasti Osnivanje preduzeća Srbija je na listi Svetske banke na 42. mestu, po Upisu nepokretnosti na 41, po Međunarodnoj trgovini na 94, po Dobijanju kredita na 40, po Dobijanju priključka za struju na 76, i po Zaštiti investitora na 82. mestu.

U oblasti Sprovođenje ugovora Srbija je na 103. mestu, kao i u Rešavanju nesolventno-

U 2013. izgradnja dva regionalna puta Ministarka regionalnog razvoja i lokalne samouprave u Vladi Srbije Verica Kalanović najavila je da će naredne godine započeti izgradnja dva regionalna puta koji će doprineti ekonomskom razvoju Srbije.

Kalanović je na javnoj debati o novom konceptu države i održivog razvoja u funkciji smanjenja nezaposlenosti navela da će jedan regionalni put biti u Vojvodini, a drugi u Pomoravlju, uz napomenu da je putna infrastruktura veoma važna u privlačenju stranih investitora.

Predsednik PKS Miloš Bugarin naglasio je da je Srbiji neophodna nova politika koja će doprineti dugoročnoj promeni privredne strukture i rastu zaposlenosti.

Bugarin je naveo da je potrebno definisati novu politiku privlačenja investicija, koja će podrazumevati zamenu za skupe finansijske stimulacije investitora.

On je istakao i da je potrebno izgraditi strategiju za uključivanje domaće industrije u velike infrastrukturne projekte i podići kapacitete domaćih kompanija za učešće u tim projektima, čime će se direktno doprineti rastu zaposlenosti.

17

info Zaha Hadid projektuje za Beograd Čuveni iračko-britanska arhitekta potpisuje projekat stambeno-poslovnog kompleksa od 94.000 kvadrata, na mestu nekadašnje fabrike konfekcije ispod Beogradske tvrđave.

Zaha Hadid, jedna od vodećih arhitekata današnjice, staviće autorski pečat i u Beogradu na mestu nekadašnje fabrike „Beko“ u podnožju Beogradske tvrđave. Njen studio sa sedištem u Londonu potpisuje multifunkcionalni centar: hotel, luksuzne apartmane i poslovni prostor. Ako se obistine namere investitora grčke kompanije „Lamda“, koja je zgradu fabrike „Beko“ u stečaju kupila 2007. godine za 55,8 miliona evra i angažovala kuću Zahe Hadid, Beograd će biti prvi grad u ovom delu Evrope koji će se moći pohvaliti da ima avangardne građevine koje je projektovao slavni arhitekta. „Kompleks će se prostirati na 94.000 kvadratnih metara i činiće ga rezidencijalni, komercijalni i poslovni prostor, kao i hotel sa pet zvezdica. Postaće novi urbani centar grada u kome će biti mesta za različite sadržaje: turizam, šoping, šetnju, odmor. Projektovan je tako da zadovolji najviše standarde zelene gradnje. Pozicioniran je na 3,3 hektara između Kalemegdana i Sportskog centra ‘Milan Gale

Muškatirović’ i povezaće grad i reku. I što je najvažnije otvoriće 1.000 radnih mesta“, kažu u kompaniji „Lamda divelopment“ i naglašavaju da su oni jedini vlasnici i nosioci posla u koji će uložiti više od 200 miliona evra.

Na ovom projektu Hadidova sarađuje sa Patrikom Šumaherom, poznatim arhitektom iz njenog tima koji je na ovogodišnjoj Beogradskoj nedelji dizajna najavio da će glavni grad Srbije dobiti „reprezentativnu zgradu hotela koja će se izvanredno uklopiti u ambijent“. U „Lamdi“ potvrđuju da je projekat u skladu sa domaćim propisima i regulativama i da su sve sugestije Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture uvrštene u finalno rešenje.

Ali dok je plan detaljne regulacije prošle godine bio na javnom uvidu, deo stručne javnosti pobunio se protiv gradnje na toj lokaciji. Predvođeni Aleksandrom Banović, arhitektom i autorom prethodnog plana za taj blok iz 1969. godine, tvrdili su da će nove građevine zakloniti pogled na tvrđavu sa reke i da je nedopustivo da se bilo šta zida na toj lokaciji, jer pripada tvrđavi, spomeniku kulture od izuzetnog značaja. Zamerke su bile upućene i na Generalni plan Beograda iz 2003. godine, odnosno što su urbanisti dozvolili da se on menja. Odgovorni za taj planski dokument smatrali su tada, kao što misle i danas, da industriji na toj lokaciji više nije mesto i prenamenili je u sadržaje poput ugostiteljstva, poslovanja, kulture.

Budući višenamenski centar nalazi se u okviru kompleksa Beogradske tvrđave kao deo spomenika kulture od izuzetnog značaja za republiku. Uslove zaštite za to područje za potrebe plana detaljne regulacije koji je prethodio urbanističkom projektu i koji je usvojen u martu ove godine propisao je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, u čijoj nadležnosti je tvrđava.

Protivnici gradnje, umesto novih kvadrata predlagali su isto što i prethodna planska dokumenta, slobodnu površinu za javne sadržaje, odnosno zabavni park sa zelenim površinama, pešačkim stazama i kulturnim sadržajima.

„Urbanistički projekat je izrađen u skladu sa uslovima zaštite, koje smo propisali i na njega smo dali saglasnost“, kažu u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture.

Izgradnja beogradske železničke stanice „Prokop“ biće nastavljena već početkom januara, najavio je ministar saobraćaja Milutin Mrkonjić.

Nastavak izgradnje „Prokopa“ početkom januara 2013.

Ministar je podsetio da je Srbija sredinom decembra dobila kuvajtski kredit od 25 miliona evra za nastavak gradnje tog veoma važnog dela Beogradskog železničkog čvora.

Mrkonjić je rekao da će najverovatnije Kinezima biti ponuđeno da iznad stanice, na ploči, izgrade komercijalne sadržaje. „Dobili smo deo sredstava kojima će biti završena saobraćajna infrastruktura ‘Prokopa’, a ono što je iznad ploče ostaje kao komercijala i to ćemo verovatno ponuditi Kinezima“, istakao je on.

Mrkonjić je naveo da će radovi na saobraćajnoj infrastrukturi „Prokopa“ početi pre proleća, jer i u toku zime može da se radi unutar stanice.

Preduzeće MG KAČAREVIĆ d.o.o. bavi se proizvodnjom gromobranske opreme, elektrogalanterije i perforiranih i rešetkastih nosača kablova, kao i uslužnom obradom metala.

Brđanska 134/a 11232 Ripanj tel/fax: 011 8652 429 011 8653 099 e-mail: office@mgkacarevic.com www.mgkacarevic.com 18

info

Za završetak i unutrašnjih saobraćajnica u „Prokopu“, prema njegovim rečima, potrebno je obezbediti još oko 60 miliona evra.

na stuba na dubinama od 40 metara ispod dna reke, izbetonirano je prvih 50 metara noseće konstrukcije, a trenutno se od pristupnih saobraćajnica grade prelazi preko Velikog i kanala Vizelj.

počinju 2013. Kompletna rekonstrukcija Narodnog muzeja sačekaće neka bolja vremena, kada bude više para za kulturu u Srbiji“, potvrdila je nova direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković.

Svaki sledeći deo mosta koji se bude betonirao je kraći. Prvo će se betonirati strana kolovoza prema Zemunu, a potom i ona ka Borči. Radi se sa pokretne skele, kao i na dva glavna stuba u Dunavu.

Ministarstvo kulture objavilo je sredinom novembra da ima najniži budžet za kulturu u regionu, iz kojeg je za potrebe Narodnog muzeja opredeljeno tek 1,1 milijarde dinara, i to za naredne tri godine.

„Na stubu broj četiri u toku je izrada naglavne glave, a stubu broj pet izbetoniran je prvi segment u visinu. Svi radovi odvijaju se planiranom dinamikom i završetak mosta i pristupnih puteva planiran je za kraj 2014. godine“, kažu u Direkciji za građevinsko zemljište.

Breškovićeva kaže da je svesna kako to nije dovoljno da bi istitucija, koja bi trebalo da bude ponos prestonice, u potpunosti bila rekonstruisana, ali uverava da se i sa ovoliko sredstava Narodni muzej može privesti svojoj nameni. Kako kaže, prioritet je da se zbirka muzeja postane dostupna za publiku.

Ministar saobraćaja je ranije izjavio da je ponudio predstavnicima Kuvajta da na sadašnjem lokalitetu Glavne železničke stanice u Beogradu, po njenom izmeštanju i izgradnji stanice „Prokop“, naprave Kuvajtski poslovni centar.

Vlada Srbije odustala je od rekonstrukcije Narodnog muzeja u Beogradu

Počela glavna faza radova na mostu Zemun-Borča

Vlada Srbije odustala je od rekonstrukcije Narodnog muzeja u Beogradu, i odlučila se za delimičnu sanaciju jedne od najznačajnijih ustanova kulture u Srbiji, koja je već deset godina zatvorena za posetioce.

Graditelji mosta Zemun-Borča počeli su glavnu fazu radova na novom prelazu. Do sada je pobodeno svih 26 šipova za dva glav-

„Rok za završetak sanacije je kraj 2015. godine. Radovi u nekoliko faza po etažama

Take a rest – Systemair will do the work for you DVS sileo fans – Systemair solution

Bulevar Zorana Đinđića 87, III/8 - 11070 Beograd, Srbija tel: +381 11 6304-988 | fax: +381 11 6304-998 email: info@systemair.rs | www.systemair.com

systemair 19

info Skupština grada Beograda prihvatila studiju o beogradskom metrou Studija opšteg koncepta metro sistema grada Beograda usvojena je na sednici Skupštine grada 9. novembra. Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas podsetio je da je prvi koncept beogradskog metroa bio laki šinski sistem, ali je gradska vlast zaključila da za Beograd taj model nije dovoljan i da grad mora da dobije nezavisni šinski sistem.

„Beogradski metro se ni na jednom jedinom mestu neće ukrštati s drumskim saobraćajem. ‘Alstom’ je jedna od najvećih svetskih firmi koja se ovom oblašću bavi i sa njom ćemo pregovarati javno, a cene koje bude nudila uporedićemo sa drugim cenama. Tu neće biti prostora za korupciju i bilo kakve zloupotrebe. Cena metroa će zavisiti od

toga da li je nadzemni ili podzemni i koliko ima stanica, a što se građevinskih radova tiče, to je ogroman projekat i on zaslužuje raspisivanje međunarodnog tendera“, rekao je Đilas.

Prema njegovima rečima, iduće godine grad će ući u izradu studije za drugu liniju metroa. „U izgradnju metroa ćemo ući samo ako obezbedimo finansijska sredstva. Jasno je da Beograd u vreme krize, sa budžetom od 600 miliona evra, nema mogućnosti da sam gradi metro, ali očekujemo da ćemo iz krize izaći i da ćemo pregovarati i sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj i Evropskom investicionom bankom, ali i svima ostalima koji su spremni da ponude povoljne kredite sa velikim grejs periodom.“

Solarni punjač za telefone i na Tašu Novi javni solarni punjač za mobilne telefone „Strawberry Tree“ postavljen je u Tašmajdanski park, saopštila je kompanija „Strawberry Energy“. Solarni punjač, koji je postavljen u saradnji sa opštinom Palilula i Gradom Beogradom, pomoći će posetiocima Tašmajdanskog parka da napune svoje mobilne telefone, tablet računare i multimedijalne uređaje energijom Sunca.

U Beogradu je to drugo „Strouberi drvo“, a osmo u Srbiji, ali je dobilo novi dizajn koji je uradio arhitekta Miloš Milivojević. Konstrukcija punjača je dugačka više od tri i po i visoka pet metara i prati linije pravog drveta ■

Prva linija metroa trebalo bi da bude duga 14 kilometara, a ukupna dužina čitavog metroa 41 kilometar. Metro mreža bila bi nosilac javnog saobraćaja, a njoj bi se prilagodili svi ostali oblici. Studija predlaže i metro stanice i napravljeno je saobraćajno modelovanje broja putnika, koje je pokazalo da je maksimalni kapacitet ovog sistema 18.000 putnika u vršnom satu sa vozilima dužine do 70 metara, a čak 24.000 u vršnom satu sa vozilima od 90 metara. Prema svim istraživanjima, kad sve tri linije budu urađene najviše što ćemo imati na pojedinim stanicama biće oko 12.500 putnika.

Klimatizacija, ventilacija, grejanje

OTAPANJE OLUKA I KROVOVA, STEPENIŠTA I TOVARNIH RAMPI, GREJANJE TERASA I PODNO GREJANJE t HSFKOJ LBCMPWJ [B PUBQBOKF PMVLB J LSPWPWB t HSFKOJ LBCMPWJ [B QSJMB[OF SBNQF TUB[F TUFQFOJÝUB t HSFKOJ LBCMPWJ [B PUBQBOKF DFWPWPEB J UFIOJǏLJI WPEPWB t iQBNFUOJ HSFKOJ LBCMPWJw TBNPSFHVMJÝVǎF TOBHF t HSFKOJ LBCMPWJ [B QPEOP HSFKBOKF t HSFKOF GPMJKF t EFUFLUPSJ UFNQFSBUVSF J WMBHF t DFOUSBMOP VQSBWMKBOKF J QSPHSBNJSBOKF t QSBUFǎJ QSPHSBN [B NPOUBäV

20 Temerinski put 26 A, 21000 Novi Sad | tel: 00 381 21 419 999 | fax: 00 381 21 419 900 | e-mail: attosklima@attos.rs | www.attos.rs

poslovanje

Skromni izgledi za evropsko građevinarstvo do 2015.

Kombinovano tržište šest evropskih zemalja uključeno u izveštaju Evropskog arhitektonskog barometra (European Architectural Barometer) i ispitivanju istraživačke firme Arch-Vision, koja se nalazi u Roterdamu u Holandiji, pokazuje prve znake oporavka, ali realni rast se ne očekuje ranije od 2015. godine.

Iako britanske arhitekte vide napredak u obimu posla, većina drugih tržišta se i dalje pogoršava.

Ovo su neki od zaključaka izveštaja za treći kvartal 2012. godine Evropskog arhitektonskog barometra, koje se sprovodi među 1.200 arhitekata u šest evropskih zemalja.

Evropski arhitekti deluju kao vodeći indikatori za građevinske aktivnosti.

Evropsko tržište će nastaviti svoj pad u narednim godinama, ali sa svakom godinom negativni razvoj će slabiti. Realni rast za kombinovano tržište šest zemalja se očekuje ne ranije od 2015. godine. Do tada, tri od šest zemalja će pokazati rast, dve će se zadržati na nivou 2014. godine, a samo će Italija registrovati i dalji pad građevinskih aktivnosti.

U trećem kvartalu 2012. godine, britanske arhitekte su prijavile najveće povećanje poslovanja drugi kvartal zaredom. Samo 17 odsto je pomenulo da ima pad u obimu posla, dok je njih 15 odsto prijavilo smanjenje prometa u trećem kvartalu. Većina ostaje na nivou iz drugog kvartala 2012. godine, ili su zabeležili porast dva indikatora.

Velika Britanija, zajedno sa Nemačkom, predstavlja jedinu zemlju gde poslovanje u arhitektonskim praksama raste iz kvartala u kvartal. Iako izgleda da britanski arhitekti imaju više projekata u planu, broj građevinskih dozvola u zemlji i dalje opada, što utiče na ukupnu prognozu za britansko građevinsko tržište na negativan način.

Nestabilna situacija u francuskom građevinskom tržištu primećena u drugom kvartalu je sada još više zabrinjavajuća. Učešće arhitekata koji su primetili jak negativan razvoj u obimu poslovanja se povećao sa 23 odsto u drugom kvartalu na 33 odsto u trećem kvar-

talu. Ukupno, 45 odsto od svih francuskih arhitekata je prijavilo pad u poslovanju. Isti trend može biti primećen kada je u pitanju promet. U poređenju sa drugim zemljama, udeo novih projekata koji su započeti u trećem kvartalu u Francuskoj je nizak (24%). Samo Holandija pokazuje niži udeo (22%). Broj građevinskih dozvola u Francuskoj brzo opada u poslednja dva kvartala i ako se ovaj trend nastavi u četvrtom kvartalu, kombinacija sa smanjenom vrednošću arhitektonskog poslovanja dovešće do značajnog prilagođavanja u prognozi poslovanja u građevinskoj industriji u Francuskoj u narednom kvartalu.

Posle dva relativno stabilna kvartala u poslovanju španskih arhitekata, postojala je nada da bi ovo mogao biti početak oporavka ovog sektora. Ali španski arhitekti su imali težak treći kvartal. Opet, mnogi od njih su prijavili pad u broju poručenih poslova (51%), dok samo njih 14 odsto zapaža povećanje. Španski arhitekti imaju jednu od najvećih udela u projektima koji su započeti u trećem kvartalu, ali i dalje ostaju najpesimističniji kada je u pitanju budućnost. Njih 40 odsto očekuje praznu knjigu porudžbina u narednih dvanaest meseci. Nesigurnost iz prošlosti se može videti u njihovom stavu prema budućnosti. Prognoza firme Arch-Vision za Španiju je -12% u 2012. godini, dok se za 2013. godinu očekuje manje negativni trend za sektor (-5%).

Italija sa druge strane jeste mnogo više pozitivnija kada je u pitanju budućnost. Samo 23 odsto arhitekata očekuje praznu knjigu porudžbina, dok se njihova situacija zapravo pogoršava. U Italiji se može videti značajan

Predviđanje kretanja građevinske industrije (promene u odnosu na prethodnu godinu)

2012.

2013.

2014.

2015.

-4% -3% -2% 1%

€ 733 mlrd € 710 mlrd € 698 mlrd € 702 mlrd

-2% -3% -1% 2%

6% 2% 1% 4%

-2% -2% -1% 0%

-12% -5% -3% 0%

-16% -15% -10% -8%

www.build.rs

-13% -3% -1% 2%

pad prometa iz kvartala u kvartal. Rad na veoma malim projektima, ili sa veoma niskim cenama može biti objašnjenje za ove rezultate. Naredne dve godine će doneti ozbiljno smanjenje italijanskog građevinskog tržišta.

Broj poslova holandskih arhitekata pokazuje istu sliku već četvrti kvartal zaredom.

Preovlađujući udeo profesionalaca doživljava smanjenje poslovanja. To dovodi do vrednosti iz kvartala u kvartal koji su neznatno bolji od onih u Francuskoj. U isto vreme, zbog efekata poslednjih nekoliko kvartala, Holanđani su ponovo na veoma niskom obimu poslovanja u poređenju sa godinama pre krize. Opadajući obim poslovanja holandskih arhitekata, u kombinaciji sa smanjenim brojem izdatih građevinskih dozvola, rezultira značajnim korekcijama predviđanja firme Arch-Vision za 2012. godinu. Oni sada prijavljuju pad od 13% za 2012. godinu, a očekuje se pad od 3% za 2013. godinu.

Ovi i mnogi drugi rezultati razvoja evropskog građevinskog tržišta se može naći u izveštajima Evropskog arhitektonskog barometra – međunarodnim istraživanjima koji su sprovedeni među 1.200 arhitekata u Evropi. Ova studija se sprovodi u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Španiji, Velikoj Britaniji i Holandiji od strane firme Arch-Vision četiri puta godišnje. Pored pokazatelja prognoze za evropsko građevinsko tržište, specifična tema je istaknuta svakog kvartala. Tema trećeg kvartla 2012. godine je „Održivost“.

Arhitekte mogu da se koriste ne samo kao pouzdan izvor za buduće obime poslovanja građevinske industrije, već je i njihova uloga veoma važna jer oni imaju veliki uticaj na načine na koji se projekti grade i koji materijali se koriste ■

21

promo

Oduvek i zauvek Grad(i)ti Beogradski sajam će od 16. do 20. aprila 2013. godine organizovati vodeći sajamski susret u građevinskoj industriji regiona jugoistočne Evrope – SEEBBE, najvažnije mesto okupljanja profesionalaca iz građevinske industrije.

Sve kompanije čije ime nešto znači u građevinarstvu su prisutne na ovoj strukovnoj smotri koja je izrasla u najveću priredbu Beogradskog sajma. Ovo je i najveći i najvažniji sajam građevinarstva u regionu, značajniji čak i od onih koje organizuju države iz regiona koje su članice Evropske unije.

Izlaganje na ovoj specijalizovanoj manifestaciji tradicionalni izlagači, kojih svake godine ima preko 80 odsto od ukupnog broja izlagača, smatraju najekonomičnijim načinom da se susretnu sa starim, ali i potencijalnim kupcima za koje nisu znali.

Broj prijavljenih izlagača je do ovog trenutka prešao šest stotina, od čega je trećina iz inostranstva. Primetno je povećano interesovanje izlagača iz inostranstva. Popunjeni su veći

deo svih hala, kao i najatraktivnije pozicije na otvorenom izložbenom prostoru. Osim već tradicionalnih nacionalnih izložbi Italije, Turske, Hrvatske, Mađarske i Slovenije, najavljene su izložbe Rumunije, Tajvana i, po prvi put, nastup nemačke pokrajine Hessen u hali 4.

Posetioci, koji dolaze ne samo iz Srbije, već svake godine sve više iz zemalja regiona, imaju mogućnost da uživo vide eksponate, da ih dodirnu i prisustvuju njihovim demonstracijama, ali i da ih uporede sa konkurencijom.

Očekujemo veliku posetu stručnjaka iz okolnih zemalja. Profesionalci ovaj Sajam doživljavaju kao centralno mesto okupljanja građevinske struke i platformu za prezentaciju inovacija. Na ovoj prestižnoj manifestaciji se saznaju trendovi na tržištu,

upoznavaju se novi proizvodi, postupci i procesi bez kojih nema jačanja konkurentnosti i produktivnosti.

U tim interaktivnim odnosima između izlagača i posetilaca, u dijalogu stručnjaka, nastaju ideje za inovacije i zbog toga je Sajam SEEBBE mesto susreta pokretača koji vuku napred celokupnu građevinsku delatnost.

Sagradite svoj poslovni uspeh na sajmu građevinarstva od 16. do 20. aprila ■

BEOGRADSKI SAJAM Bulevar Vojvode Mišića 14 11000 Beograd tel: +381 11 2655 310 2655 899 2655 301 2655 248 fax: +381 11 2655 219 seebbe@sajam.rs www.seebbe.com

22

www.build.rs

promo

Kvalitet pre svega Hidrokomerc d.o.o. je jedno od najbolje snabdevenih srpskih privrednih društava specijalizovanih za proizvodnju i promet vodovodnog i kanalizacionog materijala.

Preduzeće Hidrokomerc d.o.o. je osnovano 23. 09. 1991. godine. Osnivač je gospodin Nikolić Duško koji je ujedno i direktor. Lokacija preduzeća je na teritoriji opštine Lučani u industijskoj zoni i obuhvata prostor od jednog hektara.

Proizvodni program obuhvata proizvodnju vodovodnih i kanalizacionih cevi, cevi za gas i cevi za optičke kablove kao i fitinga za unutrašnje vodovodne instalacije (PPR) i kompresionog fitinga.

Od osnivanja privrednog društva trgovinska delatnost je bila osnovna ali danas je ona praktično sporedna delatnost, koja služi da se kupci sem artiklima iz proizvodnog programa snabdeju i sa ostalim materijalom neophodnim za spajanje i montažu cevovoda.

Pored stalnog ulaganja sredstava za povećanje proizvodnje i proizvodnog asortimana,

Hidrokomerc d.o.o. posebnu pažnju posvećuje poboljšanju kvaliteta svojih proizvoda. U tu svrhu značajna sredstva su uložena u razvoj sistema kvaliteta i dobijanje sertifikata ISO 9001:2008 a takođe i u nabavku opreme za sopstvenu laboratoriju za ispitivanje i obezbeđenje kvaliteta proizvoda.

PRES čija proizvodnja je započeta u drugoj polovini godine. Cilj proizvodnje je da se na domaćem tržištu ponudi roba domaćeg proizvođača, koja je po izgledu i karakteristikama u najmanju ruku ekvivalentna sa robom koja dolazi iz inostranstva, a značajno niža sa cenom u odnosu na stranu robu.

U 2011. godini od Akreditacionog tela Srbije dobijen je Sertifikat o akreditaciji kojim se potvrđuje da laboratorija zadovoljava zahteve standarda SRPS ISO/ IEC 17025:2006 i da je kompetentna za obavljanje poslova ispitivanje kvaliteta.

Privredno društvo Hidrokomerc d.o.o. snabdeva sa robom sve veće vodovode, a po opremljenosti spada u veća preduzeća te vrste u Republici. Preduzeće nikad nije poslovalo sa gubitkom i nema nijedan dan blokade računa.

U 2012. godini, na osnovu istraživanja i analize tržišta, privredno društvo Hidrokomerc d.o.o. ulaže sredstva u nabavku opreme za proizvodnju kompresionog fitinga AQUA-

Privredno društvo Hidrokomerc d.o.o. nastavlja da prati zahteve i potrebe kupaca i nastojaće da konstantnim unapređenjem proizvodnje i kvaliteta svojih proizvoda opravda poverenje svojih kupaca ■

HIDROKOMERC Dragiše Mišovića b.b.

32240 Lučani tel: +381 32 817 209 820 035, 818 833 fax: +381 32 820 036 hidrokomerc@open.telekom.rs www.hidrokomerc.co.rs

24

www.build.rs

promo

BENTOFIX BFG 5000 ®

Geosintetička bentonitna folija za hidroizolaciju podzemnih betonskih konstrukcija

Geosintetička bentonitna folija Bentofix® BFG 5000 predstavlja vrhunac tridesetogodišnjeg razvoja i konstantnog usavršavanja procesa proizvodnje bentonitnih folija svetskog lidera u proizvodnji geosintetičkih materijala, nemačke kompanije „NAUE GmbH & Co.KG“.

Bentofix® BFG 5000 se proizvodi u skladu sa najstrožim standardima u oblasti proizvodnje geosintetičkih materijala, podleže konstantnoj, strogoj internoj i eksternoj kontroli i poseduje ateste i sertifikate vodećih svetskih instituta za ispitivanje geosintetičkih materijala.

Sastav i najvažnije osobine Bentofix®-a: Bentofix® BFG 5000 sastavljen je od dva sloja geotekstila, nosećeg – tkanog i pokrivnog – netkanog, između kojih se nalazi inkapsuliran specijalnom metodom iglanja, natrijum bentonit u obliku najfinijeg i najkvalitetnijeg praha. Zahvaljujući patentom zaštićenom procesu, prirodni natrijum bentonitni prah se trajno stabilno zadržava na svom mestu u lavirintu pregrada od vlakana koje se stvaraju tokom procesa proizvodnje.

Bentofix® BFG 5000

Najviši mogući kvalitet komponenti koji čine Bentofix® BFG 5000, omogućavaju maksimalnu fleksibilnost, mehanička i fizička svojstva, kao i jednostavnu ugradnju.

Zbog svog potpuno prirodnog porekla i najvišeg stepena kvaliteta, natrijum bentonitni prah je veoma stabilan i omogućava predvidljive dugoročne performanse geosintetičke bentonitne folije Bentofix® BFG 5000.

Posebno važno svojstvo prirodnog natrijum – bentonita u obliku praha jeste njegova sposobnost bubrenja kada dođe u kontakt sa vodom, naročito sa podzemnim vodama, što rezultira njegovim prevođenjem iz stanja suvog praha u nepropustan gel procesom bubrenja, kada se njegov volumen povećava oko 20 puta. Ova i niz drugih osobina geosintetičke bentonitne folije Bentofix® BFG 5000, čine ga idealnim materijalom za hidroizolaciju podzemnih betonskih konstrukcija.

Bentofix® BFG 5000 je robustan materijal otporan na ekstremne vremenske uslove i u potpunosti koristi fizičke i mehaničke osobine svih komponenti od kojih je izrađen.

Osim izvanrednih mehaničkih osobina, Bentofix® BFG 5000 poseduje i izuzetno veliku otpornost na bušenje, kao i sposobnost samozaptivanja u slučaju nastanka manjih rupa.

Takođe, geotekstili vrhunskog kvaliteta koji čine sastavni deo geosintetičke bentonitne folije Bentofix® BFG 5000, pružaju izuzetno visok stepen zaštite od mehaničkih oštećenja koja mogu nastati prilikom procesa ugradnje.

Ugradnja Bentofix®-a BFG 5000: Ugradnja Bentofix®-a BFG 5000 vrši se jedino procesom preklapanja, prilikom kojeg nije potrebno vršiti posipanje dodatnog bentonitnog praha na mestima preklopa, niti paste dobijene mešanjem smese bentonita sa vodom, kao ni bilo kakvo međusobno lepljenje susednih rolni primenom različitih tipova lepljivih traka.

„Energetski kompleks Elektroprivrede Srbije“ u Beogradu

Takođe, nije potrebno vršiti ni „tiplovanje“ susednih rolni na mestima preklapanja. To je naročito značajno ako se ima u vidu da Bentofix® BFG 5000 na zonama preklapanja, kao i na celoj svojoj površini, sadrži (specijalnom metodom tokom proizvodnog procesa) impregniranu dodatnu koncentraciju bentonitnog praha koji omogućava maksimalnu čvrstinu veze između dve susedne rolne prilikom procesa ugradnje.

Bentofix® BFG 5000 se proizvodi u tri standardne veličine i isporučuje se u rolnama. U zavisnosti od primene, odabir veličine rolne omogućava jednostavno čuvanje i rukovanje na gradilištu, odnosno na mestu postavljanja.

Dimenzije Bentofix®-a BFG 5000: • Mikro lajner: ......................... 1,25×2,5m • Mini lajner: .............................. 2,5×15m • Maksi lajner: ............................... 5×40m Geosintetička bentonitna folija Bentofix® BFG 5000 je uspešno ugrađena i ugrađuje se na velikom broju kapitalnih stambenih, poslovnih, industrijskih i infrastrukturnih objekata na celoj teritoriji Srbije.

Na navedenim poslovima partneri su nam vodeće izvođačke kompanije i investitori iz Srbije, EU i celog sveta.

Tržni centar „Tempo – Ada“ u Beogradu

Gotovo ceo kompleks stambenog naselja „Stepa Stepanović“ u Beogradu

Ekskluzivni zastupnik nemačke kompanije „NAUE GmbH & Co.KG“ u Srbiji, je kompanija „OPTICUS“ iz Beograda.

Ponuda kompanije „OPTICUS“ za tržište Srbije je koncipirana tako da vrši nabavku, isporuku i ugradnju svih tipova geosintetičkih materijala koji se ugrađuju prilikom izvođenja najrazličitijih objekata, pruža usluge inženjeringa na osnovu bogatih iskustava iz celog sveta, od projektovanja do izvođenja.

Pored navedenog, sa timom inženjera kompanije „NAUE GmbH & Co.KG“ rešavaju raznovrsne projektne zadatke i izvođačke poslove za koje daju i garanciju ■

PD OPTICUS

Tržni centri „Merkur“ u Beogradu i Novom Sadu www.build.rs

Knez Mihajlova 6, 11000 Beograd kontakt osoba: Mileta Gajić tel/fax: +381 11 3221 306 3348 120, 2182 970 mob: +381 64 3800 942 opticusing@yahoo.com

25

promo

Austrotherm – godine prolaze, liderstvo traje i opstaje Austrotherm d.o.o je deo grupacije „AUSTROTHERM INTERNATIONAL“ i već duže od 11 godina postoji i uspešno posluje u Srbiji. Kompanija je 2005. godine preuzela poziciju srpskog lidera u proizvodnji termoizolacionih ploča na bazi EPS-a (ekspandiranog polistirena, tj. „stiropora“) i XPS-a (ekstrudiranog polistirena, tj. „stirodura“) i tu poziciju neprikosnoveno drži i utvrđuje sve do današnjih dana.

Centrala Austrotherm d.o.o. se nalazi u Valjevu, gde je smeštena i jedna od tri srpske EPS-fabrike ove kompanije. Druge dve se nalaze u Srbobranu i u Nišu, pri čemu u Nišu kompanija poseduje i pogon za proizvodnju termoizolacionih ploča od XPS-a.

Reč je o jedinoj XPS-fabrici koja uopšte postoji u Srbiji. Austrotherm d.o.o. je fizički prisutan i u Beogradu, preko svoje kancelarije za marketinško-tehničku podršku.

Austrotherm d.o.o puno pažnje poklanja konstantnom obogaćivanju svoje palete proizvoda. U periodu 2001-2012, kompanija je na tržište Srbije, kao i na tržišta okolnih zemalja, osim svojih gore pomenutih standardnih proizvoda „izbacila“ i sledeće proizvode: Austrotherm AMK®: Element ispune za međuspratne konstrukcije („monta od stiropora“).

Austrotherm PPG®: Sistemska ploča za podno grejanje, sa distancerima za postavljanje cevi. poslednja međuspratna ploča Austrotherm EPS®A100 Austrotherm TPE®

Austrotherm EPS® AF PLUS: Fasadna termoizolaciona ploča od EPS-a obogaćenog primesama grafita koji pločama daje karakterističnu sivu boju. Poseduje do 20% bolja termoizolaciona svojstva u odnosu na ekvivalentni „beli“ EPS. Austrotherm EPS® T650 / T1000: Ploča za zvučnu izolaciju od udarne buke. Ugrađuje se u „košuljicu“ međuspratne ploče, iznad termoizolacione ploče. „T650“ je idealna za ugradnju u stambenim i poslovnim prostorima, dok se „T1000“ primenjuje i ugrađuje u industrijskim objektima, tamo gde udarnu buku ne proizvode samo ljudi već i teške mašine (opteretivost ploče je 1000kg/m²).

Austrotherm UNIPLATTE®: Ploča na bazi XPS-a, obostrano obložena specijalnom malterskom smešom u koju je već utisnuta armaturna mrežica. Primarno se koristi za završne radove u „mokrim čvorovima“ (kupatila / kuhinje), jer se na ovu ploču direktno polaže i lepi keramička obloga. Sa ovim proizvodom se izrađuju pregradni zidovi, ormarići, regali, stepenice i police u „mokrim čvorovima“, oblažu se kade, umivaonici, cevi i instalacije u istim itd. Proizvod nalazi veliku primenu i u izgradnji danas modernih wellness centara.

Austrotherm TPE®: Tavanski podni element koji se sastoji iz dva sloja - donji sloj je stiropor (u debljini od 60mm ili 100mm), a gornji sloj čini drvo (iverica/OSB, debljine 8mm). Primenjuje se na pod poslednje međuspratne ploče - one koja odvaja nezagrevano potkrovlje od etaže ispod potkrovlja (koje se zagreva). Funkcija proizvoda je da „sačuva“ kosi krov (iznutra, između krovnih rogova) Austrotherm EPS® A30 Austrotherm KLEMMFIX® Austrotherm KLEMMFIX PLUS® pod međuspratne ploče (u „košuljici“) Austrotherm EPS® A100 Austrotherm EPS® A120 Austrotherm EPS® A150

kosi krov (spolja) Austrotherm EPS®A150

konstruktivni deo međuspratne ploče Austrotherm AMK®

cokle, rubovi međuspratnih ploča, izbegavanje „hladnih mostova“ Austrotherm XPS® P (FS)

ravan krov Austrotherm XPS® 30 (FS)

fasadni zidovi Austrotherm EPS® AF (FS) Austrotherm EPS® AF PLUS (FS)

spoljni podrumski zidovi i ispod temeljne ploče Austrotherm XPS® 30 (FS) sanitarna područja Austrotherm UNIPLATTE®

26

podno grejanje Austrotherm PPG®

zvučna izolacija od udarne buke Austrotherm EPS® T 650 Austrotherm EPS® T 1000

www.build.rs

toplotu u zagrevanoj etaži ispod potkrovlja, odnosno da omogući čvršći pod tavana na koji se onda mogu oslanjati teži tereti.

Austrotherm KLEMMFIX / KLEMMFIX PLUS®: Ploča za izolaciju prostora između krovnih rogova. Elastična je, tj. idealna za „uglavljivanje“ između krovnih rogova. Izrađuje se od belog („KLEMMFIX“) ili od sivog „grafitnog“ stiropora („KLEMMFIX PLUS“).

Austrotherm EPS-granulat: U ponudi su granule svih 5 kategorija belog stiropora (EPS) od kojih se izrađuju termoizolacione ploče (A30, AF, A100, A120 i A150). Granule su prečnika od 0,5mm do 10mm, a primena im je višestruka, u zavisnosti od prečnika.

Granule prečnika 0,5mm-1mm se koriste kao ispuna za jastuke. Granule prečnika 2mm5mm čine, zajedno sa peskom, cementom, vodom i aditivom (plastifikatorom), osnovu za proizvodnju tzv. „lakih betona“, koji su sve zastupljeniji u građevinarstvu. „Laki beton“ se koristi za izradu pada (kosine) na ravnim krovovima, plivajućim podovima, industrijskim toplim podovima, kao i za izradu ravnajućih slojeva. Zahvaljujući prisustvu EPS-granula, zapreminska masa betona je znatno smanjena, a to važi i za masu cele konstrukcije. Granule takođe poboljšavaju i termoizolacione karakteristike betona, kao i njegovu mehaničku obradivost. Granule prečnika 5mm-10mm se koriste u industriji nameštaja, kao ispuna za tzv. „lazy bag“ fotelje i vreće ■

Rolo vrata na ručni pogon za vrata koja se retko koriste

Na rolo vrata SB koja proizvodi Hörmann lako se može naknadno ugraditi motor WA 300 R S4.

Foto: Hörmann

promo

Laka za rukovanje: Zahvaljujući tehnici zateznih opruga vratima se može lako rukovati i kada nisu na motorni pogon.

Dva šampiona na istoj talasnoj dužini

Svejedno da li se radi o manjoj radionici, proizvodnom pogonu ili trgovini – za vrata koja se retko koriste Hörmann sa svojim novim rolo vratima SB nudi robusno i povoljno rešenje, kojim je moguće lako ručno rukovati. Težina zastora se izjednačava preko zateznih opruga koja je takođe razvio HÖrmann. Tako da je potrebna minimalna snaga pri podizanju ili spuštanju čak i veoma velikih vrata.

Ručno se može upravljati vratima i do pet metara širine i četiri i po metara visine, pri čemu se mogu zadržati u svakoj željenoj visini. Tako i pešaci veoma brzo mogu da prođu kroz vrata jer vrata ne moraju da se otvore do kraja. Ukoliko dođe do promene u korišćenju objekta ili se jave dodatni zahtevi, onda se vrata bez problema mogu nadograditi motorom. Takođe novo razvijeni motor WA 300 R S4 koji je prilagođen rolo vratima SB, ima meki polazak i meko zau-

Mihael Šumaher je novi ambasador grupacije Hörmann. Najuspešniji vozač formule 1 svih vremena i vodeći evropski proizvođač vrata su dogovorili dugoročnu partnersku saradnju koja će krenuti početkom 2013. godine. Mihael Šumaher će se kao predstavnik preduzeća koje posluje širom sveta pobrinuti za to da marka Hörmann bude još poznatija.

Za retko korišćena vrata Hörmann nudi sa svojim rolo vratima SB povoljno i istovremeno robusno rešenje.

Zahvaljujući tehnici zateznih opruga vratima se može jednostavno rukovati i kada su u varijanti bez motora.

stavljanje što utiče na miran rad vrata. Kao zastor se pored aluminijumskih Decotherm profila ispunjenih poluuretanskom penom mogu dobiti i jednozidni aluminijumski profil HR 120A, perforirani profil HR 120 aero kao i aluminijumska rolo rešetka ■

„Radujemo se što smo uspeli da pridobijemo svetski poznatog i cenjenog Mihaela Šumahera za ambasadora marke Hörmann“, kaže Martin Hörmann, jedan od suvlasnika firme Hörmann. „Mihael Šumaher je već dugi niz godina simbol za uspeh, ambiciju, iskustvo, opčinjenost tehnikom i porodične vrednosti – i time savršeno odgovara porodičnom preduzeću kao što je Hörmann, koje se razvilo u vodećeg evropskog ponuđača kvalitetnih vrata, garažnih vrata i motora.

I Mihael Šumaher veruje u novonastalo partnerstvo: „Marka Hörmann je za mene pojam još od početka moje karijere. Još su tada bila na našoj stazi za karting postavljena Hörmann-ova industrijska vrata, a i današ još viđam njihove proizvode na mnogim stazama formule 1, kao što je u Španiji, na Nirburgringu ili Šangaju“ ■

Hörmann Serbia d.o.o.

Rasploživi zastori: Za rolo vrata SB mogu se koristiti Decotherm-profili (npr. za zagrevane proizvodne pogone), HR 120 A (za negrejane hale), HR 120 aero (za ograđivanje unutrašnjih prostorija, npr. delovi magacina) kao i rolo-rešetka HG-L (za zatvaranje unutrašnjih prostorija, npr. lokali u tržnim centrima)

28

www.build.rs

Udarnih desetina 32 11271 Beograd-Surčin tel: +381 11 844 0821 mob: +381 62 760 126 info@hormann.rs www.hormann.rs

TEMA broja

Propusne podloge:

Podloge koje cure kao sito Propusni beton je zapažen u građevinskoj industriji u Sjedinjenim Američkim Državama nakon što je kongres usvojio Zakon o čistim vodama 1987. godine (Clean Water Act). Uz ograničenja količine prelivenih atmosferskih voda koja su dopuštena sa puteva, parkinga i drugih nepropusnih površina, neki projektanti su počeli da traže ekološke alternative. Našli su ih u egzotičnom, vodoupijajućem betonu koji je prvi put testiran na Floridi pre oko 30 godina kao način odbrane od poplava. Inženjeri su postavili visoko porozni beton duž puteva na Floridi koji su često bili poplavljeni. Propusna površina je obezbedila brzo sušenje kolovoza, koji nisu ostali poplavljeni nakon oluja.

Jednostavno rečeno, propusni beton se sastoji od cementa, šljunka i vode bez peska u mešavini. Odsustvo finih agregata rezultiralo je betonom sa 15 do 20 posto praznog prostora, dozvoljavajući vodi da prođe kroz njegovu površinu. Ostavite baštensko crevo da teče na pravilno postavljenom propusnom betonu i neće se formirati barica; voda kao da nestaje slično kao Alisa kroz ogledalo.

Koje su prednosti propusnih podloga?

Kako je interesovanje građevinske industrije za propusne betone počelo da raste, američki Institut betona (American Concrete Institute) počeo je da eksperimentiše sa betonskim mešavinama i tehnikama. Pre nego što su postale široko prihvaćeno sredstvo za ublažavanje urbanih poplava, propusne podloge su morale da se dokažu i da izdrže kažnjavajuće cikluse zamrzavanja-odmrzavanja u zimskim oblastima, kao što je Nebraska. Inženjeri su otkrili, da sa malim podešavanjem mešavine i dubokim (od 30cm do 40cm) slojem šljunka ispod, ovaj tip podloge ne samo da će preživeti cikluse zamrzavanja i odmrzavanja, već takođe predstavlja jedinstvenu korist zimi: smanjuje potrebu za uklanjanjem snega.

Kada sneg padne na konvencionalnim površinama, on se lepi za njih kao lepak. Kako dnevne temperature rastu, neki delovi snega se tope, stvarajući ćebe od leda kada termometar padne ispod nule. Na propusnom betonu, porozna struktura omogućava propuštanje toplote iz zemlje čime se sneg topi odozdo; zajedno sa površinskim topljenjem, voda se odvodi kroz površinu, ostavljajući iza sebe suvu površinu bez leda.

Još jedna prednost: Ako sadite drveće pored propusne podloge, koreni dobijaju vodu i vazduh, tako da rastu nadole i šire se horizontalno, umesto da teže površini usputno savijajući i lomeći trotoare i puteve. Iz perspektive zelene gradnje, propusni beton takođe služi kao „prva linija odbrane“ za zagađene vode, slično kao travnate površine ili stajaće vode. Kako se voda filtrira kroz slojeve šljunka, bakterije aerobno degradiraju ugljovodonike. Bakterije u zemlji završavaju posao, tako da kada kišnica koja prođe kroz beton i dođe do izdana, ona je u potpunosti pročišćena. Propusni beton takođe smanjuje količinu atmosferskih voda koje se odvode u opštinsku kanalizaciju, smanjujući potrebu za preterano velikim sistemima odvodnjavanja i ograničavajući dopiranje mulja i zagađivača do slatkih voda.

Cilindar propusnog betona sa čvrstoćom na pritisak od 3.000psi (20.684kPa) dozvoljava prolaz od skoro 70 litara vode u minuti po kvadratnom metru.

30

www.build.rs

Održavanje Da bi ispravno funkcionisao, materijal mora da ostane porozan, što znači da on mora ostati čist pri ugradnji i nakon nje u upotrebi.

Vremenom prašina, mulj, nafta i drugi zagađivači formiraju tanak, ali vodonepropusan, film preko površine betona. Kada se ovo desi, propusna površine ne funkcioniše adekvatno.

Održavajući ga tako da ostane propusan i besprekorno čist zahteva ulične čistače koji kombinuju pranje i usisavanje, i povremeno hidrauličko pranje, što je kontinuirana obaveza i trošak za koji morate biti svesni i koji mora biti jasno naveden u specifikacijama.

Iako ova mešavina betona (mešavina portland cementa, agregata šljunka veličine graška ili promera oko 0,9cm, i malo ili nimalo peska) jeste jednostavan koncept, njegova logistika je daleko od jednostavne. Da bi ovaj visoko porozni beton obezbedio trajnu površinu, uslovi moraju da budu skoro savršeni. Beton zahteva tačnu proporciju agregata i vode, specijalnih hemijskih mešavina, pravilno mešanje tokom isporuke, i stručno postavljanje. Ako odlučite da koristite propusne podloge u nekom od projekata, nemojte to raditi sami. Angažujte najbolje izvođače u vašem kraju i radite sa najvećim i najsofisticiranijim dobavljačima.

Propusne podloge nisu toliko betonski proizvod, već sistemi za asfaltiranje koji uključuju zemljište, podlogu i, naravno, mešavinu.

Priprema podloge je presudna Pošto se voda odvodi kroz propusni beton, ona mora negde da ode. Na peskovitom tlu, propusne podloge se ponekad mogu postaviti direktno. Većina zemljišta zahtevaju šljunčani tampon sloj najmanje 15cm debljine koji će delovati kao drenaža, zadržavajući atmosferske vode dok polako otiču u zemljište. Ako je zemljište bogato glinom, i/ili se zemljište zamrzava zimi, morate osigurati da se bilo koja vlaga u betonu odmah ocedi – da biste ovo postigli, odmah konsultujte inženjera.

Primer pripreme podloge: Kada je zemljište glinovito i često mrzne, poželjno je dodatno iskopati podlogu za nekih 30cm. Zatim staviti sloj netkanog geotekstila na zemljište kako bi se sprečilo rasipanje šljunkovitog sloja zajedno sa blatom, potom dodate 25cm čistog, lagano sabijenog agregata (od 1,9cm do 3,8cm drobljenog krečnjaka). Radi osiguranja, možete staviti dva ili tri reda odvoda koji su spojeni sa najbližom atmosferskom kanalizacijom; ako neuobičajeno velike padavine izazovu plavlje-

TEMA broja nje debelog sloja šljunka, kišna kanalizacija služi kao ventil u slučaju prelivanja.

Konvencionalni beton uvek ima donji stroj za drenažu, ali važno je da šljunčani sloj ispod propusnog betona ostane izravnan u cilju maksimalnog zadržavanja vode i filtriranja u zemljište. U nekim slučajevima, ovo može biti prednost; nekada je teško uspostaviti prolivanje vode pri velikim rasponima betona.

peraturama, reduktore vode i modifikatore viskoznosti koji pomažu obradivosti. Cilj je praktična mešavina koja se „lako“ postavlja i daje podlogu sa 15% do 20% praznine u strukturi (podseća na kolač od pirinča). Proizvođači betona mogu odlučiti da dodaju mali procenat sitnih čestica, obično leteći pepeo (reciklirani materijal koji potiče iz elektrana na ugalj), radi bolje čvrstoće na pritisak, tako da se betonske površine ne mrve vremenom.

Klimatski pogodna mešavina

Pravilno postavljanje i sušenje

Tipična mešavina propusnog betona sastoji se od agregata veličine zrna graška, portland cementa i vode u razmeri 0,25:0,30 (oko jedne trećine suvlje od tipičnog betona). Zbog niskog sadržaja vode, propusni betoni ne mogu biti pumpani. To je mešavina sa kojom je teško raditi, ne izliva se iz kamiona niti širi lagano, a njegova visoka poroznost dozvoljava vazduhu da uđe i isparava brzo vlagu (hidratacija), čineći potrebno da proces izlivanja i finiširanja bude završen u roku od 20 minuta. Da biste se izborili sa ovim karakteristikama, možete dodati hemikalije koje usporavaju hidrataciju, stabilizuju mešavinu, i pružaju nešto duže vreme za rukovanje.

Izlivanje propusnog betona zahteva visoko koordinirani napor. Tipični izazovi koji se mogu javiti uključuju vađenje suve mešavine iz kamiona i niz levak, teško razlivanje i kratko vreme za rukovanje od 15 minuta ili manje.Važno je imati dovoljno ljudi i da svi shvate njihov specifičan posao.

Dodaci betonu uključuju i aerant agense (hemikalije koje dodaju mikroskopske vazdušne džepove cementnoj pasti tako da vlaga ima gde da se proširi bez oštećivanja betona) kako bi se sprečilo pucanje na niskim tem-

Dramatičan trenutak je onda kada suva, srebrna, metalik pasta započinje njen spori tok duž levka. Jedan radnik usmereva levak, dok drugi primorava čvrstu mešavinu ka dole rukom ili lopatom. Beton se izliva na zemlju u humkama dok radnici grabuljama i lopatama razvlače mešavinu. Čvrsta mešavina je teška za rukovanje i podseća na vlažan šljunak. Zatim, da izravnjate mešavinu koristite mehanički linijski vibrator postavljen 1,5cm iznad površine.

Umesto da ravnate sa letvom, koristite valjak od čelične cevi. Profil površine nije kritičan kada je reč o propusnom betonu. Izdignuća ili

www.build.rs

ulegnuća neće postati jezerca – nesavršenosti postaju nevidljive u takvoj gruboj površini. Sa druge strane, važno je izbeći prekomerno „glačanje“ površine, koje bi ga zapečatilo i samim tim, onesposobilo njegovu funkciju.

Odmah nakon nabijanja betona sa čeličnim valjkom, nanesite na beton sredstvo za negu i zatim pokrite površinu sa polietilenskom oblogom, a sve u roku od 15 minuta od postavljanja. Sa veoma poroznom strukturom i veoma niskim sadržajem vode, vlaga brzo isparava i ugrožava proces očvršćavanja. Nepravilno očvrsli beton je glavni uzrok pucanja propusne podloge. Ne možete prskati vodu na površinu koja bi usporila hidrataciju, jer bi to cementnu pastu ispralo na dno, ostavljajući nepropusni sloj ispod i lošu, krtu koru iznad.

Plastična obloga, zapečaćena trakom i ukotvljena duž ivica sa vrećama za pesak, mora da ostane na mestu sedam dana. Proveravajte je dnevno i popravite bilo koje rascepe.

Nakon uklanjanja polietilena, dajte betonu punih 21 dan za očvršćavanje pre nego što dozvolite protok saobraćaj preko njega.

Iako proces može da zvuči složen i zahtevan, on je takođe veoma efikasan. Jednom kada izvođač stekne iskustvo sa propusnim podlogama, niži troškovi radne snage mogu rezultirati u ekonomičnosti, a samim tim i u profitu.

Kako potražnja za ovim proizvodima raste, oni sa potrebnim iskustvom će imati prednost ■

31

TEMA broja

Hidroizolacija

betonskih konstrukcija pod zemljom Trajnost i dobro funkcionisanje podzemnih delova objekata uveliko zavisi od njihove zaštite od vode.

U području hidroizolacija, izolovanje konstrukcija pod zemljom spada u red najzahtevnijih inženjerskih aktivnosti.

Brojni su parametri koji se moraju uzeti u obzir kod odabira hidroizolacionog sistema, a najbitniji su: • ne sme propuštati tečnost, vodenu paru ni plin; • ne sme menjati strukturu niti degradirati; • mora podnositi agresivne mikroorganizme prisutne u terenu; • mora zadržati fizičke i hemijske karakteristike tokom vremena; • mora podnositi pomeranje konstrukcije; • eventualna oštećenja moraju se jednostavno popravljati; • aplikacija mora biti jednostavna.

VOLTEX – trajan i efikasan sistem za celi životni vek objekta

storu, što je garancija nepropusnosti u svakoj tački. VOLTEX je vodonepropusan do 70m visine vodenog nivoa. Geotekstili štite bentonit od mehaničkih oštećenja i daju mu fleksibilnost. U fazi betoniranja vlakna geotekstila mehanički se vezuju za beton čime se stvara kontinuirana nepropusna membrana koja prati rad objekta i traje koliko i on sam.

VOLTEX je hidroizolaciona membrana koja se sastoji od granula Volclay bentonita zarobljenih između dva međusobno prošivena geotekstila. Jedinstvena karakteristika Volclay bentonita je povećanje volumena do 16 puta u kontaktu s vodom od onoga u suvom stanju. U uslovima gde se nalazi kompresovan u prisustvu vode ili vlage, bentonit se pretvara u nepropusni gel i bubri u ograničenom pro-

Prednosti VOLTEX sistema su što se postavlja izrazito jednostavno i brzo po praktično bilo kakvom vremenu (kiša i hladnoća) bez specijalnih alata, prajmera i lepkova. Podloga na koju se postavlja može biti nepravilna, ne mora nužno biti ni čista, ali mora biti bez većih udubina i oštrih izbočina. VOLTEX se postavlja direktno ispod armirane betonske ploče, dok se kod izolovanja podrumskih zi-

dova postavlja na unutrašnju stranu spoljašnje oplate tako da se betonira direktno uz izolaciju. Bitno je naglasiti i da je VOLTEX u potpunosti ekološki proizvod.

VOLTEX se upotrebljava kao zaštita i hidroizolacija podzemnih betonskih konstrukcija od stalne ili povremene vode. Izvrstan je kao hidroizolacija podzemnih horizontalnih i vertikalnih površina (temeljne ploče, zidovi uz nasip, dijafragme i sl.) kod građevina kao što su podrumi, garaže, skloništa, pothodnici, tuneli i ostali objekti ukopani u tlo.

Pre početka rada na hidroizolaciji objekta svakako kontaktirajte DRACOMERX tehnički ured i zatražite stručni savet ili izradu kompletnog projekta hidroizolacije objekta ■

DRACOMERX tehnički ured Bulevar Kralja Aleksandra 578 11000 Beograd Boban Uzunović mob: +381 65 5009 100 boban.uzunovic@dracomerx.com www.dracomerx.com

32

Direktni spoj temeljne ploče sa dijfragmom www.build.rs

20 godina

savremenog poslovanja Kompanija „GATES“ d.o.o. ove godine obeležava dvadeset godina uspešnog poslovanja na tržištu Srbije i regiona.

Kompanija „GATES“ d.o.o. se bavi proizvodnjom industrijskih i garažnih vrata, konzolnih kliznih kapija, automatizacijom kliznih i zaokretnih kapija, kao i postavljanjem sistema za zatvaranje prostora, protokolizacijom (prolazi i parking mesta), automatskim rampama, automatskim stubićima, parking sistemima, senzorskim automatskim vratima za ulaz u poslovne objekte, banke, markete, itd.

Kompanija „Gates“ nalazi se u Tršćanskoj ulici br. 21, Zemun. Kancelarije i proizvodnja su smešteni u zgradi fabrike satova „INSA“, dok je njihov proizvodni pogon organizovan na površini od 2.300m2 sa najsavremenijom opremom i mašinama za proizvodnju.

Proizvodni i prodajni program • Automatska vrata „BFT“- Italy; • Snaga i pouzdanost - prilagođena za korišćenje krila težine do 150kg (120kg + 120kg ako su dva krila) uz neprekidni radni ciklus; • Sigurnost pri radu - elektronski sistem upravljanja obrtnim momentom, brzinom i usporavanjem; • Brzo postavljanje – sistem AUTOSET dozvoljava automatsku regulaciju svih parametara neophodnih za funkcionisanje; • Bešuman rad; • Ugrađeni radio prijemnik; • Elegantno i funkcionalno – blago zaobljene linije i prikladne dimenzije.

Kao generalni zastupnici firme „BFT“Italy u Srbiji vrše snadbevanje kompletnog

programa tog, vodećeg svetskog proizvođača automatike, po najboljim uslovima.

Garažna i industrijska segmentna vrata Kompanija „GATES“ d.o.o. proizvodi, isporučuje i montira automatska, segmentna, termoizolovana garažna i industrijska vrata po potrebnim dimenzijama. Industrijska vrata se izrađuju od aluminijumskih panela sa ispunom od pleksiglasa/leksana.

TEMA broja Infrastrukturna rešenja Kompanija „Gates“ je od skora i zastupnik kompanije „EJ“ iz Francuske, ranije poznate pod imenom „NORINCO“, koja razvija, proizvodi i plasira na tržište veoma široki spektar infrastrukturnih rešenja u obliku rastegljivog gvožđa, nerđajućeg i galvanizovanog čelika, aluminijuma i kompozita za: • odlivke i pribor za putnu infrastrukturu; • telekomunikacionu i kablovsku mrežu; • rešenja urbanog mobilijara; • glavne infrastrukturne projekte: tunele, pristaništa, aerodrome itd. Želeli bi posebno da izdvojimo njihovu proizvodnu liniju pod nazivom SELFLEVEL, koja po svojim karakteristikama najviše odgovara našem tržištu. U pitanju su poklopci i rešetke koji prate/kreću se (dišu) sa asfaltom u zavisnosti od vremenskih uslova (godišnjeg doba). Ugradnjom ovog proizvoda stavlja se tačka na propadanje/izbijanje šahtovskih poklopaca i njihovog rama.

Za proizvodnju segmentnih termoizolovanih garažnih i industrijskih vrata koriste se kompozitni paneli, sa visokokvalitetnom poliuretanskom izolacijiom, debljine 40mm.

Sa obe strane panela nalazi se pocinkovani, plastificiran čelični lim.

Paneli korišćeni za segmentna garažna i industrijska vrata su, sa unutrašnje strane, ojačana jakim čeličnim pločama koje omogućavaju sigurno fiksiranje šarki i drugih dopunskih elemenata.

Za izradu segmentnih vrata koristi se lim debljine 0,45mm sa polimernom prevlakom, čime je obezbeđena zaštita od korozije i veća čvrstoća.

Za međupanelnu izolaciju koristi se energofleks uz pomoću kojeg je izbegnuto stvaranje vlage među panelima. Kompletan okov, uključujući i torzione opruge, prekriven je slojem cinka debljine ne manje od 20μm.

Svi metalni profili su debljine ne manje od 2mm, čime je izbegnut prevremeni kvar vrata u slučaju nepravilnog rukovanja. Vrata poseduju visoki stepen zvučne izolacije i nizak stepen termopropustljivosti.

Kao zastupnik kompanije „EJ“ u Srbiji, kompanija „Gates“ pruža svu tehničku podršku pri projektovanju i ugradnji, kao i naravno snabdevanju proizvoda iz programa ove vodeće svetske kompanije ■

GATES Tršćanska 21 11080 Beograd - Zemun tel: +381 11 3169 571 3169 572, 3077 426 fax: +381 11 3713 680 mob: +381 64 8648 307 office@gates.co.rs www.gates.co.rs www.build.rs

33

TEMA broja

Zaštitne putne ograde Preduzeće „UTVA Silosi“ je locirano u najekskluzivnijem delu industrijske zone Kovin i prostire se na površini od gotovo 25ha. Blizina svih važnijih magistralnih drumskih saobraćajnica i blizina Beograda, te potencijal budućeg razvoja železničkog, rečnog i vazdušnog saobraćaja pružaju neograničene mogućnosti za intenzivan razvoj preduzeća.

Proizvodni program firme čine: • toplovaljani čelični limovi; • hladnovaljani limovi od nisko ugljeničnog čelika; • toplovaljani rebrasti čelični limovi; • sliteri; • šavne cevi (kvadratne, pravougaone i okrugle); • profili za građevinsku bravariju; • hladno oblikovani profili; • zaštitne ograde za puteve; • čelične trake sa oborenim ivicama; • čelične pocinkovane trake za uzemljenje; • silosi i silosna oprema; • program izrade istegnutog metala; • zavojnice, spirale, pužni transporteri; • izrada i montaža objekata; • kontejneri za smeće; • čelične konstrukcije.

U savremenom putnom saobraćaju uz razvoj putogradnje velika pažnja se poklanja opremi puteva. Značajni element opreme puteva čine zaštitne ograde za puteve koje svojom funkcijom omogućuju sigurnost u saobraćaju.

Zbog nepredvidljivog opterećenja od strane raznih vrsta vozila profili zaštitne ograde moraju imati osobinu da pretrpe plastične deformacije bez loma ili moraju delovati unutar granice elastičnosti. Čelik je pokazao tu plastičnu sposobnost i ponaša se zadovoljavajuće bez loma čime je efikasnost čelične zaštitne ograde posebno kod težih udaraca,

• • • • • • •

odnosno većih poprečnih opterećenja, pokazala prednost u odnosu na druga rešenja.

U proizvodnom programu poseduju više vrsta zaštitnih ograda i to: • jednostrana ograda; • jednostrana ograda sa odstojnikom; • dvostrana ograda; • dvostrana ograda sa odstojnikom; • ostali elementi zaštitnih ograda za puteve.

Pored izrade zaštitnih ograda za puteve vrše i njihovu ugradnju. Zaštitne ograde za puteve isporučuju korisniku (kupcu) po metru, dok za potrebe održavanja isporučuju i pojedine elemente zaštitnih ograda.

UTVA SILOSI Dunavska 46 26220 Kovin tel: +381 13 741 484 741 625 fax: +381 13 742 821 tel: +381 18 882 040, Dahop Utva office@utva.rs www.utva.rs

34

Elementi zaštitnih ograda za puteve su: • štitnik profil B l=4.300mm; • štitnik profil A l=4.300mm; • stub zaštitne ograde; • podupirač tip B; • podupirač tip A; • podesiva spojnica; • odstojnik jednostrani; • u spojnica; • odstojnik dvostrani; • traka jednostrane ograde sa odstojnikom; • podložna pločica M10; www.build.rs

podložna pločica M16; stub za objekat; sidrena ploča; završni komad - lični; završni komad - kosi; vijčana roba za zaštitne ograde; reflektujuća tela (katadiopteri) i dr.

Takođe proizvode i zaštitne žičane ograde za puteve sa farmerskim (žičanim) pletivom za opremanje javnih puteva visine h=1.500mm do 2.000mm, koja se sastoji od sledećih elemenata: • zatezni stub zaštitne žičane ograde; • unutrašnji profil zateznog stuba zaštitne žičane ograde; • kosnik zateznog stuba zaštitne žičane ograde; • središnji stub zaštitne žičane ograde; • vijčana roba za vezu zateznog stuba i unutrašnjeg profila; • farmersko (žičano) pletivo.

Rade više vrsta zaštitnih žičanih ograda i to: • žičana ograda bez nastavaka iznad pletiva; • žičana ograda sa jednim ili više nastavaka iznad pletiva; • žičana ograda u kombinaciji sa jednokrilnim vratima; • žičana ograda u kombinaciji sa jednokrilnim i dvokrilnim vratima.

Materijal za izradu je čelik kvaliteta S235JR prema standardu SRPS EN 10025. Zaštitne žičane ograde se postavljaju da predstavljaju fizičku prepreku sa minimalnom mogućnošću prolaza za krupne divljači, krupnije predstavnike male dlakave divljači, ljude i domaće životinje. Zaštitne žičane ograde za puteve isporučuju kupcu po metru, dok za potrebe održavanja isporučuju i pojedine elemente zaštitnih žičanih ograda. Zaštitna žičana ograda se postavlja celom dužinom trase autoputeva, izuzev na mestima gde već postoje prirodne i veštačke prepreke koje funkcionalno zamenjuju zaštitne žičane ograde ■

Siloin d.o.o. Kovin Preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom tel: 013 741 484 | fax: 013 742 821 e-mail: siloin.direktor@utva.rs

“Dahop Utva” Aleksinac Društvo za hladno oblikovanje profila tel: 018 882 040 | fax: 018 882 041 e-mail: bojan.nikolic@utva.rs

SIGURAN PARTNER

Dunavska 46, 26220 Kovin | tel: 013 741 484, 741 625 | fax: 013 742 821 | e-mail: office@utva.rs | www.utva.rs

TEMA broja

VAŠ POUZDAN PARTNER U GRADNJI

Put Inženjering punih 20 godina radi kao specijalizovano preduzeće za izgradnju infrastrukture u niskogradnji i visokogradnji, kao i proizvodnje kamenog agregata i betona. Preduzeće se bavi i transportom, uslugama građevinske mehanizacije i specijalne opreme.

Ponuda Put Inženjeringa Fabrika betona: • proizvodnja svih marki betona; • izrada ferobetona.

Niskogradnja: • sve vrste iskopa; • ugradnja ivičnjaka, kanalica, rigola; • asfaltiranje; • izgradnja mostova, propusta; • izrada kanalizacije, kolektora; • pobijanje larsen talpi za obezbeđenje obrušavanja terena; • proizvodnja i ugradnja sistema betonske odbojne zaštitne ograde na putevima u skladu sa standardom EN1317.

Proizvodnja: • kamenog agregata iz sopstvenog kamenoloma; • Betonblock kocki za izradu pregradnih zidova; • nosača za mostovske konstrukcije; • prednapregnutih šupljih ploča; • elemenata za prefabrikovanu gradnju (temelji, čašice, stubovi, grede, krovne rožnjače).

Transport: • auto-mikseri za prevoz betona; • kiperi; • damperi; • pumpa za beton; • niskonoseća prikolica; • prikolica za transport betonskih gotovih elemenata; • autodizalice nosivosti 35t, 40t, 70t; • specijalna niskonoseća prikolica nosivosti do 60t.

Visokogradnja (fotografije iznad): • proizvodnja prefabrikovanih armiranobetonskih konstrukcija (temelji, čašice, stubovi, T nosači svih dimenzija, A nosači do 30m, prednapregnute šuplje ploče, rožnjače) takva je da se mogu izvesti različiti tipovi konstrukcija svih raspona i rastera sa upotrebom tipskih elemenata čime se ostvaruje racionalizacija sistema; • izgradnja hala po crtežima klijenata ili prerada po sistemu i statičkim proračunom preduzeća Put Inženjering; • montaža prefabrikovanih elemenata; • izrada temelja i temeljnih greda; • izrada armature u sopstvenom armiračkom pogonu; • izrada objekata po sistemu ključ u ruke.

Za detaljnije informacije možete se informisati na sajtu Put Inženjeringa ili direktno na kontakte date na dnu strane ■

PUT INŽENJERING Knjaževačka bb 18000 Niš tel: +381 18 215 355; 575 574 fax: +381 18 576 600 office@putinzenjering.com bbaza@putinzenjering.com www.putinzenjering.com

36

www.build.rs

TenCate Polyfelt

TEMA broja

®

Osnovne smernice za ugradnju geosintetičkih proizvoda za asfaltiranje: PGM 14, PGM-G i PGM-G E Ravago Lambda SR iz Beograda je multinacionalna kompanija koja posluje u okviru RAVAGO GROUP. Među poznatim svetskim brendovima, sa kojima je u partnerskim odnosima, izdvajamo TenCate Polyfelt® najvećeg austrijskog proizvođača geosintetike.

Očuvanje putne mreže u dobrom stanju je veliki izazov za putare. Samo prosto polaganje novog asfaltnog sloja preko starog ispucalog i oštećenog sloja bitumena ili betona, neće obezbediti dugotrajno rešenje. U kratkom vremenskom periodu novi sloj asfalta biće uništen reflektujućim pukotinama usled habanja i temperaturnih razlika. Ovaj problem je opštepoznat, a rešenje je TenCate Polyfelt® PGM-G E, sloj za armiranje, koji štiti novi asfalt od pukotina počev od donjih slojeva puta. Novi sloj asfalta mora biti ojačan (armiran), zaštićen od formiranja novih pukotina upotrebom geosintetičkih proizvoda ugrađenih između starog i novog sloja asfalta, u skladu sa evropskim standardom EN 15381. Geosintetički kompozit TenCate Polyfelt® PGM-G E upotrebljava se da bi produžio životni vek putne površine i do 4 puta, što je izuzetno važno uzimajući u obzir veliku uštedu u eksploatacionom veku nove putne površine.

Pripremni radovi Čišćenje površine puta i pukotina od otpada, prašine i rastinja. Spojeve koji su u lošem stanju, izuzetno nejednake površine ili velika ulegnuća potrebno je izravnati. Procenat šupljina na površini puta ne sme biti veći od 8%. Pukotine čija širina je veća od 4mm potrebno je popuniti odgovarajućim materijalima do nivoa okolne površine.

Nanošenje veznog sloja Za vezne slojeve pogodne su obe vrste bitumenskih emulzija, razređene i katjonske (min. 65%). Naročito se preporučuju polimer-modifikovani bitumeni, dok bitumeni koji sadrže topitelje ne bi trebalo da se koriste. Faktori uticaja: Klimatski uslovi, asfaltni zastori i saobraćajno opterećenje. Preporučena vrsta veznog sloja: Polimer-modifikovani bitumeni (ili emulzije) i standardni bitumeni (ili emulzije).

Preporučena količina veznog sloja Neophodna količina materijala za izvođenje veznog sloja izračunava se na osnovu količine koja je neophodna da bi došlo do zasićenja ugrađenih netkanih proizvoda tipa PGM 14, PGM-G i PGM-G E i kako bi se postiglo potpuno vezivanje.

Nanošenje veznog sloja prskanjem uvek treba vršiti pomoću kalibrisane prskalice montirane na kamion kako bi se obezbedilo nanošenje odgovarajuće količine.

Ugradnja proizvoda iz serije PGM 14 i PGM-G i PGM-G E Ugradnju ovih proizvoda mora vršiti samo osoblje koje je obučeno za to ili takozvani odobreni izvođač.

Početak radova Početak ugradnje određuje izvođač, pri čemu se uzima u obzir kvalitet upotrebljenog veznog sloja i preovlađujući klimatski uslovi. Ukoliko je odabrani vezni sloj bitumen – bilo polimermodifikovani ili razređeni – može se odmah početi sa polaganjem proizvoda za izvođenje kolovoznog zastora. Međutim, ukoliko će vezni sloj biti emulzija, polaganje PGM proizvoda mora se odložiti do trenutka neposredno pre razlaganja emulzije. Vreme razlaganja nije moguće tačno predvideti - ono se razlikuje u zavisnosti od klimatskih uslova.

Upotreba mašine za ugradnju proizvoda Prilikom polaganja proizvoda PGM 14, PGM-G ili PGM-G E širine veće od 1,0m ili u većim količinama, preporučuje se upotreba mašine za ugradnju proizvoda.

Postupak ručnog polaganja Za polaganje proizvoda PGM 14, PGM-G ili PGM-G E širine manje od 1,0m obično nije neophodna upotreba mašine za ugradnju proizvoda. Proizvodi za izradu kolovoznog zastora se u tom slučaju mogu polagati ručno. Emulzije se preporučuju za ručno polaganje zato što omogućavaju vršenje naknadnih korekcija.

Spajanje traka Za spajanje traka u podužnom smeru duž puta, preporučuju se sučeoni spojevi. Razmaci između traka ili otvori širine do 40mm mogu se zanemariti na mestima na kojima ispod trake nema većih pukotina.

Sečenje Svi tipovi proizvoda se jednostavno seku pomoću noža ili makaza. www.build.rs

Uk U kllaan njjan anj nabora ili neravnina Uklanjanje Trak Tr raakkkee je je potrebno po Trake polagati bez gužvanja. Manji naabo n bori ri (5-10mm) (55nabori su nevažni i mogu se zanemaariittii,i, ali m ali nabore koji mogu napraviti tri sloja al mariti, trak tr ake potrebno potrre po trake je ukloniti sečenjem ili zagrevanjjem nj em. Se em Sečenje: S Seče eččee Veliki nabori seku se nožem ili njem. ma m akkaazama zama za m Jedan deo nabora se zatim polaže makazama. naa vvezni n ezni ssloj i nanosi se dodatnih 0,8kg/m² ezni ez ma ase p pre ree postavljanja drugog dela na svoje mase mest me sto. st to. Zag Zagrevanje: Z Za ag Nabor može da se regulimesto. pal p alje jenj njjem pomoću gasnog gorionika. Vodite šee paljenjem raču č na d računa daa sse na tkanini ne naprave rupe.

Nanošenje posipa Posipanje proizvoda za izradu kolovoznih zastora obično nije potrebno; međutim, usled određenih okolnosti, može biti neophodno da se traka zaštiti: • Usled izbijanja proizvoda korišćenog za vezni sloj naročito usled visokih temperatura okoline; • Ukoliko je tačka razmekšavanja veznog sloja suviše niska, usled čega točkovi vozila za izvođenje kolovoznog zastora pomeraju trake.

Vremenski uslovi Vetar: Ukoliko se javi potreba usled slabog prijanjanja trake na vezni sloj, pređite blagim pritiskom gumenog valjka.

Kiša: Trake se ne pokrivaju dok kiša ne ispari. Manja količina preostale vlage je prihvatljiva ukoliko je temperatura zastora dovoljna da omogući isparavanje.

Nanošenje sloja bitumena Mogu se koristiti sve vrste asfalta vezanih bitumenom i makadama u okviru temperaturnog raspona između 140°C i 180°C. Sloj asfalta koji se polaže iznad traka mora biti najmanje 40mm debljine. Bitumen se nanosi primenom konvencionalnih metoda, uzimajući u obzir sledeće: saobraćaj na gradilištu može da se odvija na pravilno položenim trakama PGM 14, PGM-G i PGM-G E. Kada se vezni sloj u potpunosti stvrdne, može se dozvoliti javni saobraćaj preko traka PGM 14, PGM-G i PGM-G E u kratkom periodu, pri čemu se mora voditi računa o smanjenom trenju između traka i guma na vozilima. Na trake PGM 14, PGM-G i PGM-G E se ne nanosi nikakav dodatni vezni sloj (izuzetak su preklopi). Na tragove točkova mora se naneti posip ukoliko dođe do izbijanja veznog sloja. Zbog slabog trenja između traka i guma na vozilima, nemojte do maksimuma opteretiti finišere ■

RAVAGO LAMBDA SR d.o.o.

Cara Dušana 207a 11080 Beograd-Zemun tel: +381 11 71 51 257 fax: +381 11 316 49 49 a.seferovic@ravago.rs www.ravago.rs

37

TEMA broja

Infrastruktura i

RECESIJA

Zašto bi trebalo da investiramo i reinvestiramo u našu javnu infrastrukturu koja je u stalnom stanju propadanja?

Kako su meseci prolazili i dubina i oštrina finansijske krize 2008. godine postajali jasniji, mi u redakciji magazina Build smo pomislili da je ovo tačno ona remetilačka promena potrebna da nas natera da iznova promenimo ekonomiju na globalnom nivou.

Izgledalo je kao savršen podsticaj za rešavanje klimatskih promena u realnim uslovima, za zamenu našeg razmišljanja industrijskog doba i infrastrukture, kao i za stvaranje zdravijeg okruženja za našu decu. Za nas je bilo očigledno: Zelena tehnološka revolucija je bila logičan „motor“ povlačenja ekonomije iz jarka i postavke sveta na više sigurniji i održiviji put.

Rani znaci su bili tu: • Američki milijarder Voren Bafet je kupovao pruge, jedan od najekonomičnijih vidova dugolinijskog transporta; • Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Barak Obama objavio je planove za izgradnju američke brze železnice;

• Kina i neke zemlje Zapadne Evrope (predvođene Nemačkom) su u velikoj meri ulagale u obnovljive izvore energije; • Troškovi proizvodnje solarnih panela su opadali; i • Električni automobili i pametne mreže su bile teme o kojima se sve više raspravljalo.

Razmišljajući o ambicioznom cilju koji je najavio Džon Kenedi 25. maja 1961. godine – slanje čoveka na Mesec do kraja decenije – uzbudili smo se samo zamišljajući mogućnosti i nenadmašne inovacije čiste tehnologije koje se naziru u budućnosti.

Uvereni smo da ovo nije samo momenat u vremenu u tranziciji ka održivoj zelenoj ekonomiji, već naša moralna odgovornost.

Do sada bi velike ekonomije sveta trebale da postavljaju ciljeve slične Kenedijevom i da napreduju u tom pravcu. Kako bismo obnovili same temelje, velike ekonomije treba da prate korak sa razvitkom tehnologija i štite svoje građane u budućnosti, postavljajući lestvicu visoko i pružajući primer ostalima.

Prvi i osnovni zadatak sa kojim se suočavaju nacije razvijenih zemalja ove godine jeste pretvaranje recesije u oporavak.

Možda pravo pitanje nije zašto je Kenedi postavio taj cilj, već zašto ne postavljamo sebi ciljeve opet?

38

www.build.rs

Savršeno dobra kriza će propasti Svaka kriza sa sobom nosi plodove oporavka.

Ono što jeste paradoksalno jeste činjenica da je izlazak iz ekonomoske krize jedino moguć negiranjem postojanja krize i što većim pokretanjem proizvodnje i industrije. Naravno, naša ekonomija je nepobidno vezana za ekonomiju regiona i Evropske unije i bez njihovog pokretanja se ne možemo ni mi pokrenuti. Moramo pomenuti i političku paralizu Sjedinjenih Američkih Država, kao i usporavanje kineske ekonomije kao faktore koji ne doprinose bržem prolasku globalne krize.

Svetskoj finansijskoj krizi nije pristupljeno na pravi način, i činjenje onoga što je zaista potrebno da se ona stabilizuje na dugi rok se smatra previše politički rizičnim prema američkim i evropskim političarima koji sprovode rigidne ideologije i štite kratkoročna nasleđa.

U međuvremenu, ovde u Srbiji, a i u regionu, imamo ogromnu infrastrukturu, od kojoj je većini prošao „rok trajanja“, koja ima veliku potrebu za rekonstrukcijom ili zamenom. Spisak je beskrajan: Stambene i javne zgrade koje rasipaju energiju, trošni putevi i zarđali mostovi, preopterećena električna mreža i objekti za preradu vode će svi zahtevati decenije istraživanja i razvoja, planiranja, renoviranja, proizvodnje, izgradnje i održavanja. Životi naše dece će bukvalno zavisiti od toga.

Nikada više u našim životima nećemo imati hitnije razloge ili bolju priliku da preduzmemo ogroman posao infrastrukturne obnove: 1. Velika obučena radna snaga je nezaposlena, lako dostupna i u riziku da postane trajno nesposobna za rad sa svakim prolazećim mesecom.

TEMA broja 2. Obeshrabreni stariji radnici su primorani da odu u penziju prevremeno, sa oskudnim prihodima, dodajući pritisak na već preoterećen penzioni sistem.

3. Mladi radnici, trenutno nezaposleni i sa malom mogućnošću zaposlenja, manje će naučiti i zarađivati tokom njihovih života.

4. Prilika bez presedana postoji da se povećaju ciljane tehničke veštine za radnike kroz školovanje i volontiranje, kao i preko mentorskih programa.

5. Pouzdana infrastruktura je od ključnog značaja za ekonomiju i uspostavljanje moderne i efikasne baze za proizvodnju i trgovinu.

6. Ubrzane klimatske promene nas sada primoravaju da se prebacimo sa ofanzivnog na defanzivni položaj.

7. Troškovi kreditiranja nikada neće biti niži.

Dakle, šta čekamo?

Reč je o štednji Koristimo izraz „mi“ u globalnom smislu, jer smo kao (navodno) najpametnija vrsta sa suprotno postavljenim palcem na planeti svi zajedno u ovome.

Verujemo da se svi mi možemo složiti da je globalnoj ekonomiji potrebna „intervencija“ neke vrste koja bi je ponovo pokrenula. Pravi problem jeste u tome što mi ne možemo da se dogovorimo kako da dođemo „odavde“ do „tamo“. Kada je filozof i začetnik političke ekonomije Adam Smit uveo koncept „nevidljive ruke“ kako bi opisao samoregulišuću prirodu tržišta pre više od 250 godi-

na, sigurni smo da nije predvideo negativne posledice te iste ruke koja ima svoj „palac na tržištu“.

Dakle, to je mesto gde vlada treba da dođe do izražaja – postavljanje pravila tržišta kroz politiku i regulativu i vođenje računa o javnom interesu kroz investicije (potrošnju) finansirane od strane prihoda (poreza). Nažalost, to se dešava samo na malom nivou i u lokalnoj sferi.

Prošlo je već četiri godine od kraha iz 2008. godine. Evropska centralna banka nastavlja da se neadekvatno bori sa bankarskim „požarima“, a sada profitabilne američke banke oklevaju da pozajmljuju novac jer je to previše „rizično“. Nakon ukidanja miliona radnih mesta u poslednje četiri godine, mnoge korporacije su sada profitabilnije nego ikada i sede na gomilama novca. Berzanski trgovci i dalje profitiraju kako njihovi kompjuteri brzo ulaze i izlaze na tržišta, reagujući iz minuta u minut na izveštaje o evropskim polumerama.

Takođe je sada potpuno jasno, kao što je više ekonomista predviđalo, da evropske mere štednje (koje su uvedene da bi napale hronične deficite) nisu uspele da uliju poverenje u tržišta predviđena od strane politi-

čara. Nije iznenađujuće da te mere štednje vode Evropu nazad u recesiju, povlačeći sa sobom i Sjedinjene Američke Države, a od nedavno, i Kinu sa njima.

Da dodamo so na ranu, čini se da tamo postoji dovoljno novca da se plate neki poslovi koji hitno treba da se završe. Slučajno je to za potrebe turizma u Švajcarskoj i Kajmanskim ostrvima. Jedan odsto privrede se sasvim dobro snalazi.

Kako „sigurnost“ izgleda?

Dozvolite nam da kažemo na ovaj način.

Kada najveća ekonomska i vojna sila na svetu, koja takođe ima valutu u kojoj se obračunava rezerva, nije dovoljno „sigurna“ da li da investira u svoju budućnost, ona šalje poruku koja odzvanja širom sveta.

Sedamdeset odsto američke ekonomije je vođeno potrošnjom naroda koji je izgubio 20 godina neto vrednosti od 2007. godine, vraćajući ih finansijski nazad u 1992. godinu. Obučena radna snaga iz srednjeg staleža se smanjuje, popunjavajući poslove sa minimalnom zaradom koji su tradicionalno bili zauzeti od strane mlađih radnika sa nižim obrazovanjem. Plate i penzije padaju, tako

Izvor buke

Izvor buke

Prijemna prostorija

www.build.rs

39

TEMA broja da preduzeća ne zapošljavaju jer potražnja jednostavno ne postoji. To je začarana silazna spirala koji su neki ekonomisti već prozvali „izgubljenom decenijom“.

Jednostavna logika (i mnogi ekonomisti) sugerišu da pravilno ciljana, velika infrastrukturna investicija jeste doza adrenalina potrebna da oživi bolesnu ekonomiju. To je radno intenzivni poduhvat koji se ne može obaviti nigde drugde nego u samoj zemlji.

On bi dao arhitektonskoj, inženjerskoj i građevinskoj struci preko potreban posao u njihovom polju ekspertize i stvorio nove mogućnosti u komunikacionim i tehničkim delatnostima, od kojih bi svaka od njih injektirala novac direktno u naselja i zajednice u kojima obitavaju.

Sektori van građevinskog bi videli neposredne korisiti kako vodoinstalateri, električari, izvođači, kamiondžije, softverski inženjeri, dobavljači, i njihove porodice ponovo stiču poverenje u državu dok se prihodi u domaćinstvu povećavaju. To se, zatim, odatle proteže naviše i preduzeća svih vrsta počinju da zapošljavaju kako bi zadovoljili povećanu tražnju. Poreski prihodi rastu sa primanjima, pomažući u plaćanju troškova.

Poreski podsticaji direktno vezani sa stvaranje radnih mesta i poboljšanje energetske efikasnosti će održati pozitivno kretanje.

A za onu grupu „ali mi to ne možemo da priuštimo“ koja tvrdi da će potrošnja ostaviti veliki teret duga njihovim unucima, imamo dva pitanja: 1. Možete li sebi priuštiti da ne uradite to?

2. Ako ne sada, kada?

Izveštaj „Pripremanje za rizike 21. veka“ (Preparing for 21st Century Risks), koji je nedavno objavila Alijansa za američku proizvodnju (Alliance for American Manufacturing), naglašava oštru realnost: „Američki način života zavisi od dinamične privrede, postojanje koje se zasniva na stručnoj radnoj snazi, inovacijama i infrastrukturi svetske klase. Veći deo ove kritične infrastrukture je ranjiv na napade, katastrofalne vremenske

uslove, zastarelost i propadanje. Neposredna nacionalna bezbednost, pripravnost i ekonomske potrebe zahtevaju podjednako jaku domaću proizvodnu bazu koja je, iz mnogih razloga, erodirala tokom godina.“ Ova realnost opisuje skoro svaku razvijenu zemlju na planeti, i premda se recepti obnove razlikuju od zemlje do zemlje, pokretačka sila koja stoji iza ideje jeste univerzalno primenljiva. Možete se kladiti da će korporacije, bankari i privatni investitori trčati da ugrabe svaku priliku da investiraju nešto od tog viška novca u velike inicijative koji će se odvijati tokom decenija. Oni samo čekaju signal. I mi zaista nemamo više vremena za gubljenje.

Klimatske promene su ovde Bezočno smo ignorisali već nekoliko decenija upozorenja naučnika, pravdajući se sa negativnim uticajima na ekonomiju. Sada se alarmi oglašavaju svuda na svetu, a posebno u Sjedinjenim Američkim Državama. Rekordna suša u Teksasu prošle godine, najveća suša od 1956. godine, je devastirala useve kukuruza i soje, što je za posledicu imalo veću cenu hrane u narednoj godini.

Toplotni talasi su iskrivili železničke šine i asfalt na autoputevima. Sve oštrije zime su, takođe, imale svoj danak na dotrajalu infrastrukturu.

Nacionalne agencije Sjedinjenih Država su procenile 2006. godine da je ukupna materijalna šteta i ekonomski uticaj sezone uragana iz 2004. godine bio 45 milijardi dolara.

Godine 2011, Nacionalna administracija za okeane i atmosferu (NOAA - National Oceanic and Atmospheric Administration) napravila je rang listu najskupljih uragana od 1900. do 2010. godine i otkrila da su se svi osim jednog desili u 21. veku.

Iako je bilo lako odložiti akciju i zažmuriti onda kada su klimatske promene bile samo buduća „verovatnoća“, mi sada moramo da ih rešavamo direktno. Voda i ušteda energije

40

su kritična pitanja koja ne mogu više čekati.

Ekstremni vremenski događaji su sada, po prvi put, direktno vezani za klimatske promene.

www.build.rs

Američka vojska je počela da „zeleni“ u velikom stilu, pošto je iskusila strateške slabosti konvoja za snabdevanje fosilnih goriva u Iraku. General Stiven Anderson (Steven Anderson) je, poput mnogih vojnih lidera, shvatio da potrošnja fosilnih goriva čine SAD ranjivim na druge načine. „Postoji velika veza između energije i vojske. Što se više energije koristi, to ste manje vojno efikasni zato što ste ranjivi.“ Mnoge bitke tek predstoje pre nego što globalna „zelena tehnološka revolucija“ dobije bilo kakav zalet i one će biti vođene u političkim i korporativnim centrima moći. Ako se političari velikih zemalja ikada slože da daju „zeleno svetlo“ realnim akcijama za rešavanje klimatskih promena kroz zelene infrastrukturne incijative, ostatak sveta može da stekne pouzdanje koje nam svima treba kako bi prilagodili naše prioritete i ekonomije ka više održivoj budućnosti ■

SamoleÄ?eći beton:

TEMA broja

Put ka samoodrĹživoj infrastrukturi?

Bilo da govorimo o zgradama, mostovskim konstrukcijama, putevima, branama ili parkinzima, beton je neophodan za građevinsku industriju.

MeÄ‘utim, beton ima jedan ozbiljan nedostatak: On ima malu zateznu snagu i ima tendenciju da puca kada je podvrgnut tenziji. ÄŒak i kada su ojaÄ?ane Ä?elikom, betonske konstrukcije postaju ranjive kada su izloĹžene vodi, jer sićuĹĄne pukotine na povrĹĄini dozvoljavaju vodi da prodre unutar konstrukcije i ugroze Ä?eliÄ?nu armaturu.

Zbog ovoga inĹženjeri Ä?esto koriste veće koliÄ?ine Ä?eliÄ?ne armature unutar betonske konstrukcije nego ĹĄto je neophodno kako bi spreÄ?ili da pukotine postanu previĹĄe velike – ovo je viĹĄak Ä?elika koji ne samo da je skup, već i nema nikakvu konstruktivnu svrhu.

dom i pretvaraju hranljive materije u kreÄ?njak, koji se zatim uÄ?vrťćuje na ispucaloj povrĹĄini i popunjava je. „Dodali smo betonskoj meĹĄavini ‘sredstvo za leÄ?enje’, taÄ?nije Ä?estice sastavljene od bakterijskih spora (uspavane bakterije) i odgovarajuće hrane okruĹžene premazom“, objaĹĄnjava DĹžonkins. „NaÄ?in na koji samoleÄ?eći beton funkcioniĹĄe jeste taj kada se pukotina

nada da će sistem postati komercijalno dostupan u naredne dve do tri godine.

Kada smo već kod te teme, DĹžonkins kaĹže da je komercijalni potencijal znaÄ?ajan, posebno u vlaĹžnim sredinama kao ĹĄto su podrumski zidovi, podzemne garaĹže za parkiranje, tuneli i infrastruktura kao ĹĄto su vijadukti koji pate od posledica kristalizacije soli na povrĹĄini koje su veoma ĹĄtetne po betonsku konstrukciju.

Kada je upitan o preprekama koje će ova tehnologija morati da prevaziÄ‘e, DĹžonkins je rekao da je najveći izazov u ovom trenutku proizvodnja sredstva za leÄ?enje u velikoj meri po prihvatljivoj ceni. On kaĹže da je cilj njegovog tima da proizvede sredstvo za 2-3 evra po kilogramu, ĹĄto bi trebalo da bude oko 30 do 45 evra po kubnom metru betonske meĹĄavine (15 kilograma sredstva za leÄ?enje se primenjuje po kubnom metru betona).

Ĺ taviĹĄe, kada beton zaista pukne, reparacija moĹže biti jako zahtevna i skupa, naroÄ?ito u sredinama gde je ograniÄ?en pristup konstrukciji ili strukturama kao ĹĄto su podzemna skladiĹĄta za opasni otpad, tuneli, mostovi i sliÄ?ne strukture, gde je obavljanje reparacija oteĹžano, i moĹže predstavljati bezbednosni rizik.

Bolje reĹĄenje, prema mikrobiologu dr Henku DĹžonkinsu (Henk Jonkins), profesoru sa Delft Univerziteta tehnologije (Delft University of Technology) iz Holandije, jeste razvijanje reĹĄenja koje omogućava betonu da se samozaleÄ?i prirodnim putem.

u betonu javi, pucanje otvara Ä?estice koje izbacuju bakterijske spore i hranljivu materiju u pukotinu. Dolazeća voda aktivira bakterijske spore, pretvarajući ih u aktivne bakterije, koje zatim pretvaraju hranljivu materiju u kreÄ?njak. Ovaj proces ima za posledicu zatvaranje (samo-popravku) pukotina.“

Od 2006. godine DĹžonkins blisko saraÄ‘uje sa graÄ‘evinskim inĹženjerima u razvoju sredstva za leÄ?enje koje sadrĹži bakterije koje se aktiviraju onda kada doÄ‘u u kontakt sa vo-

Sistem je već uspeĹĄno testiran u laboratoriji, i tim ima u planu otvoreno testiranje u punoj veliÄ?ini u narednoj godini. Ukoliko se i ovi testovi pokaĹžu uspeĹĄnim, DĹžonkins se

Na ovom nivou, on kaĹže da će se dodatni troĹĄkovi sami isplatiti u prvih pet godina u pogledu troĹĄkova za reparaciju koji bi bili izbegnuti. Osim toga, kaĹže on, joĹĄ viĹĄe znaÄ?ajnija finansijska korist bi bila dobijena kroz povećani Ĺživotni vek konstrukcija.

Projekat samoisceljujućeg betona je deo ĹĄireg istraĹživaÄ?kog projekta na Delft Centru za materijale. Za sada, beton puca kada se izloĹži tenziji. Za nekoliko godina, ako profesor DĹžonkins i njegov tim budu uspeĹĄni, te pukotine će automatski leÄ?iti same sebe u novoizgraÄ‘enim strukturama â–

20 GODINA SIGURAN I POUZDAN PARTNER #*56.&/4," &.6-;*+" t )*%30*;0-"$*+" /"'5" t /"'5/* %&3*7"5* t 670; *;70; /J� t 5SH 1BWMB 4UPKLPWJʉB UFM GBY t UFM GBY t NPC KPĕLPNFSD!PQFO UFMFLPN ST www.build.rs 41

TEMA broja

SELMA – Semafori, Elektronika, Mašinstvo, Automatika Preduzeće „SELMA” iz Subotice osnovao je septembra 1989. godine Martin Paloš.

Bilo je to jedno od prvoosnovanih privatnih preduzeće u tadašnjoj Jugoslaviji.

Samo ime preduzeća „Selma“ nastalo je od početnih slova imena delatnosti kojima se preduzeće počelo baviti – Semafori, Elektronika, Mašinstvo, Automatika.

i zastarelih semaforskih uređaja, tako da su sposobni da otklone i najsloženije kvarove.

„Selma“ se brzo na tržištu pozicionirala i postala prepoznatljiva kao preduzeće za proizvodnju, održavanje i projektovanje signalizacione opreme. Vremenom se delatnost jasno kristalizovala i profilisala.

Najuže definisanu delatnost danas čini proizvodnja, servisiranje, razvoj i projektovanje saobraćajne signalizacije, sistema nadzora, parking i naplatnih sistema, uređaja za slepe i slabovide osobe, radarskih sistema i sistema centralnog upravljanja.

U svom proizvodnom programu poseduju kvalitetne uređaje, koji mogu da odgovore i najzahtevnijim evropskim zahtevima.

Jedan od njih je regulator saobraćaja „FOTON“, kruna preduzeća, na koji su izuzetno ponosni. Uređaj za regulisanje saobraćaja „Foton“ je savremeni mikroprocesorski uređaj, projektovan po konceptu savremenih industrijskih kontrolera, i po uzoru na uređaje savremenih evropskih proizvođača regulatora saobraćaja. Uređaj je originalni proizvod preduzeća „Selma“ iz Subotice koji je odobren od strane „TÜV Rheinland“.

Poslovanje ovog renomiranog preduzeća je organizovano kroz nekoliko sektora, od razvojnog i projektnog sektora, preko proizvodnje, do servisnog sektora. Projektno odeljenje radi projektnu dokumentaciju po zahtevu investitora, kako za semafore tako i za parking sisteme. U razvojnom sektoru se razvijaju i testiraju inovacije vezane za bezbednost saobraćaja, do konačnog proizvoda, spremnog za dalju proizvodnju. Svi proizvodi se sklapaju u proizvodnom sektoru po ispitanim i atestiranim projektima, korišćenjem visoko kvalitetnih repromaterijala, uvezenih iz zemalja Evropske unije. Servisni sektor servisira i održava semaforske uređaje širom zemlje. Serviseri poseduju veliko stručno iskustvo u servisiranju, kako novih tako

Na osnovu novog zakona o bezbednosti saobraćaja, rodila se inicijativa za razvoj novog proizvoda, takozvani uređaj za nadzor i evidentiranje prekršaja u saobraćaju „SELSmartCam“, koji prepoznaje prekršaje (prelazak na crveno svetlo, prekoračenje dozvoljene brzine) i dokumentuje u vidu slike ili video snimka, radi daljeg kažnjavanja prekršioca. Uređaj je testiran i odobren od strane „Direkcije za mere i dragocene metale“ Beograd.

Pored pomenutih uređaja, „Selma“ u svom proizvodnom programu ima kako hardverske uređaje: analizatore saobraćaja, mobilne semafore, brzinski displej, laserski radar „FamaLaser III“, tako i softverska rešenja koja to mogu da proprate u normalnim uslovima ili specifičnim situacijama.

SELMA ELECTRONIC CORP. Beogradski put 58 24000 Subotica tel: +381 24 553 681 fax: +381 24 553 682 selma@selma.rs www.selma.rs

42

www.build.rs

Regulator saobraćaja „Foton“

Koliko dobro i uspešno rade u „Selmi“, dokaz je i to da su prisutni na tržištima svih bivših jugoslovenskih republika. Takođe, njihovi uređaji su našli primenu i u drugim zemljama, poput Omana, Alžira, Slovačke, Rumunije, Bugarske.

Jedno od njihovih osnovnih strateških poslovnih opredeljenja za naredni period jeste da naprave labaratoriju za merenje i baždarenje radarskih uređaja. Njihovo generalno poslovno opredeljenje jeste praćenje savremenih tokova i novih dostignuća u ovoj oblasti proizvodnje i poslovanja i njihova implementacija na našim prostorima. Svi proizvodi „Selme“ imaju standard ISO 9001, kao i druge neophodne standarde, sertifikate i ateste, ali i pored toga vode se idejom da je ipak neophodno stalno i konstantno ulaganje u modernizaciju i osavremenjavanje.

Preduzeće „Selma“ je stavilo naglasak na kvalitet svojih proizvoda i usluga. Neprestanim praćenjem najnovijih tehnologija, razvojem i poboljšavanjem svojih proizvoda osigurava mesto među vodećim preduzećima na polju saobraćajne tehnologije ■

TEMA broja

Tehnička zaštita tunela

Tuneli su važan i vrlo osetljiv element putne infrastrukture, i od izuzetne je važnosti da funkcionišu besprekorno i maksimalno sigurno. Nesrećni događaji u tunelima širom sveta poslednjih godina su pokazali da su brzi i pouzdani sistemi tehničke zaštite obavezni radi zaštite života i sprečavanja bilo kakve veće štete.

Kompanija Securiton projektuje, ugrađuje i održava savremene sisteme tehničke zaštite pomoću kojih se sigurnost u tunelu možu podići na najviši nivo. Prvenstveno se misli na sisteme za detekciju požara, detekciju opasnih koncentracija gasova i video nadzor.

Brza i pouzdana detekcija požara je najbolji način da se u svakom trenutku obezbedi sigurnost korisnika tunela. Pravovremena dojava požara aktivira odgovarajuće mere u pravo vreme, kao što je rano upozoravanje, aktiviranje ventilacionog sistema ili zatvaranje objekta za saobraćaj.

Za detekciju požara u tunelima koriste se gotovo isključivo linijski detektori temperature. Samo oni ne daju lažne alarme i nisu osetljivi na uslove okoline. Securitonov SecuriSens MHD 535 je temperaturni adresabilni senzorski kabl koji detektuje početni požar u rekordnom vremenu. Unutar senzorskog kabla se nalaze veoma osetljivi senzori koji sa vrhunskom tačnošću signaliziraju svaki porast temperature i svaki porast infracrvenog zračenja. Moguće je podesiti vrednosti maksimalne i diferencijalne vrednosti temperature na kojoj će reagovati svaki senzor ili grupa senzora.

Senzorski kabl SecuriSens MHD 535 je veoma otporan – i savršen za agresivne sredine. Sistem pouzdano funkcioniše na temperaturama od -55°C do +125°C i u uslovima 100% vlažnosti vazduha. Sistem je usaglašen sa standardom EN 54-5 (klase A1, A2, B, C), a dizajniran je u skladu sa EN 54-22, budućim standardom za linijske detektore temperature.

U zvaničnom testiranju MHD 535 je dokazao da u tunelima reaguje duplo brže nego ostali linijski detektori temperature, čak i

je rizične događaje. Posebno je praktičan za sisteme sa velikim brojem kamera ili za objekte sa posebnim bezbednosnim zahtevima.

Ovaj softver ima module za video-analitiku koji detektuju osobe, požar, dim, zaustavljeni automobil, ostavljeni prtljag, ispisivanje grafita ili druge vrste neuobičajenog i/ili rizičnog ponašanja.

Kompanija Securiton je ugradila sistem za detekciju požara i video nadzor u tunel Straževica 2 (dužine 765m) koji se nalazi na obilaznici oko Beograda.

pri uslovima brzog protoka vazduha. Zbog infracrvene osetljivosti senzora na zračenje toplote, kabl MHD 535 će izvršiti alarmiranje i pre nego što dođe do povećanja ambijentalne temperature do postavljenog praga alarma. Tako će, na primer, u slučaju prolaska kroz tunel vozila sa zapaljenom prikolicom ili postojanja stalnog požara pri velikoj promaji MHD 535 izvršiti alarmiranje i pre povećanja ambijentalne temperature do alarmnog praga, tj. pre nego što dođe do većeg razvoja požara.

Detekcija opasnih koncentracija gasova obezbeđuje pravovremeno upozoravanje i aktiviranje ventilacionog sistema u tunelu.

Securiton nudi sisteme detekcije opasnih koncentracija otrovnih, zapaljivih i eksplozivnih gasova koji se mogu koristiti na objektima različitih namena: industrija, saobraćaj, podzemne garaže i sl.

Sistem za video nadzor je važna karika u tehničkoj zaštiti tunela. Securitonov najnoviji proizvod je specijalni softver IPSVideoManager za video analizu i snimanje, koji se koristi sa megapikselnim kamerama.

IPS-VideoManager automatski obavlja video-analizu u realnom vremenu i detektu-

Moguće je integrisati i postojeće analogne kamere i sisteme. Sistem je visoko efikasan zahvaljujući velikoj prilagodljivosti postojećim računarskim mrežama. Karakteriše ga izuzetna pouzdanost u analizi, snimanju, video menadžmentu i prenosu digitalnih video snimaka, kao i funkcionalnost, operativna efikasnost i lako korišćenje za sve potrebe i na različitim nivoima.

Tuneli su samo jedan od mnogih vrsta objekata gde je upotreba IPS-VideoManager sistema preporučljiva. Potencijalni korisnici su i policija, aerodromski objekti, zatvorske ustanove, automobilska i petrohemijska industrija, nuklearna postrojenja, bolnice, muzeji, javni prostori i sl.

Kvalitet na svim nivoima je apsolutni preduslov za pouzdano funkcionisanje sistema tehničke zaštite. Securitonovi proizvodi se izrađuju prema visokim standardima kvaliteta, što potvrđuju sertifikati renomiranih svetskih laboratorija ■

SECURITON Alarm and Security Systems Danila Lekića Španca 31 11070 Beograd tel: +381 11 318 70 81 318 70 82 fax: +381 11 228 05 25 office@securiton.rs www.securiton.rs A company of the Swiss Securitas Group

www.build.rs

43

TEMA broja

Sulfatno-otporni cement niske toplote hidratacije

Rešenje iz kompanije Lafarge za specifične zahteve projekata

Armirani temelj vetrenjače

Kompanija LAFARGE svojim proizvodnim programom može da zadovolji sve, pa i najteže zahteve specifičnih projekata. U protekom periodu je bilo projekata koji su zahtevali upotrebu betona koji će biti otporan na dejstvo hemikalija, pre svega sulfata. S druge strane, postoji stalna težnja da se skupljanje betona svede na najmanju moguću meru i na taj način izbegnu troškovi oko izvođenja dilatacija ili eventualnih sanacija pukotina koje nastaju usled prirodnog skupljanja betona.

Kompanija Lafarge je kao odgovor na zahteve tržišta, u aprilu 2012. god. promovisala novi sulfatno-otporni cement niske toplote hidratacije CEM III/B 32.5N LH/SR. Cement ima nizak sadržaj trikalcijum-silikata (C3S) i trikalcijum-aluminata (C3A) uz visok sadržaj metalurške zgure, što ovaj cement čini pravim izborom za betone koji će biti izloženi dejstvu agresivnih sredina kao i za ugradnju masivnih betona koji zahtevaju nižu toplotu hidratacije. Bitno je napomenuti da rastvorne soli koje imaju negativan uticaj na beton (sulfati, nitrati, amonijumove soli...) ne potiči samo iz zemljišta i podzemnih voda, već treba uzeti u obzir da te hemikalije mogu nastati i u industrijskim postrojenjima.

Stoga, prilikom projektovanja industrijskih rezerovara i kanalizacionih kolektora treba ozbiljno razmotriti upotrebu sulfatno-otpornog cementa CEM III/B 32.5N LH/SR. Tokom razvoja proizvoda vršena su ispitivanja samog cementa i betona spravljenog od cementa CEM III/B 32.5N LH/SR na dejstvo različitih hemikalija. Beton je podvrgnut dejstvu 10% rastvora natrijum-sulfata, 10% rastvora uree, 2% rastvora amonijum-nitrata, 2% rastvora sirćetne kiseline i 5% rastvora mlečne kiseline. Dobijeni rezultati su dokazali da je ovaj tip cementa najbolje rešenje za betone koji će biti izloženi dejstvu pomenutih hemikalija. To praktično znači da kompanija Lafarge ima gotovo rešenje za betone

LAFARGE Beočinska fabrika cementa Trg Beočinske fabrike cementa 1 21300 Beočin tel: +381 21 874 100, 874 226, 874 160, 874 225, 874 478 fax: +381 21 871 277 lbfc.office@bfc.lafarge.com www.lafarge.rs

44

za kanalizacijske kolektore i crpne stanice za vodovod, podove za farme, betone za bazene bio-otpada, silose za skladištenje različlitih materijala kao što su veštačka đubriva.

Betonirani temelj vetrenjače

ali kao poređenje se može uzeti podatak da se kod zidova dilatacije izvode maksimalno na 6 metara dužine zida. Kod betona koji je bio spravljan sa cemenom CEM III/B 32.5N LH/SR, dilatacije su izvođene na 12 metara dužine zida i to bez nastalih pukotina.

Limanski kolektor

S druge strane, niska toplota hidratacije cementa (ispod 250J/g nakon 7 dana) obezbeđuju da se ovaj cement može koristiti za spravljanje betona za brane i masivne temelje vetrenjača vetroparkova ali i druge vrste betona kod kojih oslobođena toplota hidratacija može izazvati skupljanja u betonu (podovi, betoniranja pri povišenim temperaturama i slično). Generalno, na beton deluju sile i mehanizmi koji izazivaju skupljanje poput sleganja betona ili tla i skupljanje usled oslobađanja toplote hidratacije. Skupljanja betona koja izazivaju pukotine, mogu se eliminisati merama kao što su: adekvatna priprema tla, nega betona kako bi se sprečilo njegovo isušivanje, adekvatan sastav betona (uz eventualnu upotrebu kompenzatora skupljanja) i pravilna ugradnja. Izvođenje dilatacija jeste još jedna od mera gde se kompenzuju skupljanja betona i izbegava nastanak pukotina.

Maksimalna površina betona za jednu dilataciju je 24-36 puta debljina ploče. To znači da za ploču debljine 10cm, dilatacija mora da se izvede na 3m do maksimalnih 4,5m dužine ploče. Zahvaljujući svojim osobinama, cement CEM III/B 32.5N LH/SR u značajnoj meri smanjuje skupljanja betona i na taj način se izbegava jedan od uzroka nastanka neželjenih pukotina u betonu. Konkretna prednost upotrebe ovog tipa cementa je mogućnost betoniranja elemenata većih dimenzija (ploče, zidovi) uz značajno manji broj izvedenih dilatacija, čime se postiže ušteda u radu i materijalu. Ukupan broj i način izvođenja dilatacija svakako zavisi od dimenzija objekta, www.build.rs

Upravo takve osobine cementa omogućuju izbegavanje izvođenja dilatacija tamo gde one nisu poželjne ili značajno utiču na troškove izvedenih radova: bazeni, rezervoari, podovi industrijskih postrojenja.

Dosadašnja iskustva su pokazala prednosti koje imaju betoni spravljani sa ovim tipom cementa: • Visok nivo krajnih čvrstoća – iako se radi o cementu klase čvrstoća 32.5, uz pravilan izbor hemijskih dodataka dobijaju se identične čvrstoće kao sa CEM II cementima klase 42.5 (za istu količinu cementa); • Umeren priraštaj čvrstoća – priraštaj čvrstoća je (očekivano) niži nego kod CEM II cemenata klase 42.5, ali on nikako nije spor – nakon 7 dana se dostiže 70% od projektovane čvrstoće betona; • Pokretljivost betona – dobijaju se betoni koji dugo vremena zadržavaju konzistenciju i veoma su pokretljivi (nema efekta tiksoptopije), što značajno olakšava ugradnju; • Dobijanje betona bez pukotina – dobijeni su betoni koji nisu imali nijednu pukotinu (površina od 7.000m2 ili betonski zidovi dužine 12m).

Referentni projekti na kojima se ugrađivao beton koji je u svom sastavu imao i sulfatnootporni cement CEM III/B 32.5N LH/SR su: Farma muznih krava PKB u Vrbovskom, Limanski kolektor, Crpna stanica Veternik.

Razvoj proizvoda se ne završava na ovom koraku. Tim stručnih ljudi u komapaniji Lafarge, nastavlja da radi na recepturama za beton sa cementom CEM III/B 32.5NLH/SR, a kao rezultat daljeg razvoja će se sigurno javiti nove primene za ovaj tip cementa ■

TEMA broja

VARIOKIT modularni sistem Sistemska rešenja za mostove, tunele i inženjersku gradnju

VARIOKIT modularni sistem za inženjersku gradnju nemačkog proizvođača oplata i skela PERI razvijen je na osnovu već poznatih kombinacija dozvoljenog opterećenja u tunelogradnji, mostogradnji i visokogradnji. Zahvaljujući standardnim sistemskim elementima koji mogu da se iznajme, izrađuju se ekonomične nosive konstrukcije optimizovane za različita geometrijska rešenja.

Izuzetno raznovrsna primena Mostovi: • sistem nagurivanja; • slobodna konzolna gradnja; • spregnute konstrukcije; • izrada pešačkih staza ili venaca; • izrada parapeta: - platforma oplate venca; - kolica oplate venca; - konzola oplate venca.

Tuneli: • otvoreni metod građenja: - monolitno; - delimično monolitno; - poseban metod livenja; • tehnike miniranja: - delimično monolitno; - poseban metod livenja.

Inženjerska gradnja: • opšta inženjerska gradnja; • nosive skele za velika opterećenja; • penjajuća tehnika.

Prednosti sistema Maksimalno redukovanje specijalnih elemenata Svega nekoliko različitih elemenata koristi se pri izradi ovog modularnog sistema: • 3 ključna elementa (penjuća šina RCS, univerzalni čelični profil SRU i navoj za velika opterećenja SLS);

Pfänder tunel, Bregenz, Austrija

• dodatni pribor poput konzolnih cevi i spojnica.

Postoji samo nekolicina tipiziranih spojnica sa posebnim prednostima: • neophodan je manji broj veznih elemenata (bolcne i osigurači); • standardizovana opterećenja u odnosu na vrstu spoja; • jednostavna montaža shodno zahtevima gradilišta.

Perfektno prilagođavanje potrebama gradilišta zahvaljujući finom podešavanju dužine za optimalnu primenu: • čelični profil SRU (16 dužina u rasteru od 72cm do 6m); • penjuća šina RCS (5 dužina u rasteru od 2,5m do 10m); • navoj za velika opterećenja SLS (8 dužina kontinualno podesivih u rasteru od 40cm do 4,80m).

Veliki izbor sistemskih elemenata Standardni elementi ovog sistema skraćuju vreme projektovanja, uz maksimalnu mogućnost prilagođavanja rešenja oplate uslovima na samom gradilištu. Optimalne dodatne komponente kao što su mehanizam za premeštanje, električne ili hidraulične komponente pospešuju učinak sistema VARIOKIT.

VARIOKIT u mostogradnji

Novi most kod Beške, Srbija

Fleksibilna i ekonomična VARIOKIT oplatna kolica za izradu glavnog nosača mosta i oplate venca, perfektno prilagođena individualnim zahtevima gradilišta. www.build.rs

Most na auto-putu preko reke Rio Sordo, Portugal

VARIOKIT u tunelskoj gradnji U zavisnosti od projekta specifično koncipirana tunelska konstrukcija za oplatu, izrađena od sistemskih VARIOKIT elemenata.

Opciono dostupne dodatne komponente, kao što su električni uređaji i hidraulični mehanizmi, povećavaju efikasnost.

VARIOKIT u inženjerskoj gradnji Nosive skele za velika opterećenja su već dugi niz godina u upotrebi u inženjerskoj gradnji. PERI je, kao prvi proizvođač, redefinisao njihovu upotrebu u okviru inženjerskog modularnog sistema VARIOKIT ■

PERI-OPLATE d.o.o.

Ugrinovačka 201 a 11272 Beograd-Dobanovci tel: +381 11 2175 191 2175 193 fax: +381 11 3185 962 mob: +381 63 633 843 office@peri.rs www.peri.rs

45

TEMA broja

Da li je arhitektura otporna na prirodne katastrofe?

I može li biti?

Ne bi trebalo da postoji negiranje klimatskih promena i rezultata koje one donose na životnu (kako neizgrađenu, tako i na izgrađenu) sredinu. Arhitekte stoje na liniji fronta u ratu protiv klimatskih promena i ekstremnih vremenskih prilika.

Majansko proročanstvo je ipak izgleda bilo pogrešno protumačeno. Kraj sveta nije nastupio 21. decembra 2012. godine, i sve radosti i problemi življenja su ostali.

Ali, uvek postoje nova proročanstva i novi „stručnjaci“ koji će u njima videti kraj sveta. Šta ćemo sa njima raditi? Hoćemo li dozvoliti da nam kao prethodni put predstavljaju remetilačku silu ili ćemo nastaviti da živimo kao do sada? Kao do sada?

Teško. Sa ili bez proročanstava, čovečanstvo se kreće ka novom ratu. Ne onom klasičnom, nacija protiv nacije, već čovečanstva protiv planete koja vida svoje rane. Ali, ovaj rat se ne bije konvencijalnim oružijem. On se bije mudrošću i učenju na greškama, snalažljivošću i prihvatanjem sopstvenih krivica. Možemo ga dobiti jedino suočavanjem sa samima sobom i nepobitnim istinama i pokušati da se izborimo sa posledicama.

Uragan Katrina uništio je Nju Orleans 2005. godine, toplotni talas u Čikagu 1995. godine ubio je preko 700 ljudi, snežna oluja u Kanadi je 1998. godine ostavila četiri miliona ljudi bez energije i naterala 600.000 da se privremeno isele iz svojih domova, od posledica toplotnog

talasa u Evropi 2003. godine umrlo je oko 30.000 stanovnika kontinenta, cunami u Indijskom okeanu 2004. godine je usmrtio oko 250.000 ljudi, zatim cunami u Japanu prošle godine nakon razornog zemljotresa, zemljotresi u Čileu i na Haitiju, vulkan na Javi, zemljotres u Kraljevu, poplave u Srednjoj Evropi i nedavni uragan Sendi koji je pogodio istočnu obalu Severne Amerike... prirodne nepogode su zaista tu, i to su sve posledice ovog novog „tihog“ rata. Nijedan rat ne prolazi bez žrtava, a u ovom slučaju gubitnici smo samo mi.

„Svako ko misli da ne postoji dramatična promena vremenskih obrazaca negira realnost“, rekao je guverner države Njujork Endru Kuomo (Andrew Cuomo) na konferenciji za novinare dan posle uragana Sendi. „Mi imamo novu realnost, kao i staru infrastrukturu i stare sisteme.“

Dakle, šta nam je činiti? Moramo da se menjamo radi budućnosti naše dece i planete Zemlje (koja nije moja, niti tvoja, niti vaša, niti njihova – već svačija: prošlih, sadašnjih i budućih generacija biljaka, životinja i ljudi). A u međuvremenu nam ostaje samo da se na najbolji način branimo od prirodnih katastrofa. Drugim rečima, moramo se fortifikovati (nemojte nas bukvalno shvatiti, molim vas).

Kako je uragan Sendi protutnjao preko cele istočne obale, poređenja sa uraganom Katarina su bila neizbežna. Očevici su dokumentovali posledice oluje preko interneta, škole i berze su bile zatvorene, cela naselja su bila evakuisana, skoro osam miliona ljudi je ostalo bez struje, otkazano je oko 16.000 letova. Procenjuje se da je oko 20 milijadi dolara u imovini oštećeno ili unušteno, dok je desetine ljudi poginulo.

Prirodne nepogode se sa razlogom zovu Božja dela. Nije bilo ništa što je bilo ko mogao da uradi da zaustavi uragan Sendi.

Naprotiv – ne računajući dobro organizovan odgovor vlasti Sjedinjenih Američkih Država i mnogih pojedinačnih činova junaštva – čovečanstvo je samo pogoršalo situaciju.

46

Kaako K ko? Kr ko?

K rozz zanemarivanje zan a em emar ariv ar ariv ivan anjjee n a e iin aš nfr fras astr truk tr u uk Kako?

Kroz naše infrastrukt rree i našeg tu naš ašeg egg stalnog sttaalnog ln nogg neuspeha neu e sp peh ha smanjenja sm manje anjeenj an njaa ture emisija štetnih gasova, koji pogoršavaju klimatske promene i podstiču ekstremne vremenske nepogode.

www.build.rs

Američka vojska i globalna industrija osiguranja se slaže sa guvernerom Kuomom (kao i naučni establišment, što nije iznenađujuće).

Američko ministarstvo odbrane i sve četiri grane službe navode klimatske promene kao pretnju nacionalnoj bezbednosti; dok ih osiguravajuće kuće, sa svoj strane, smatraju kao najozbiljnije pretnje.

Ipak kratkovidni komercijalni, politički i verski interesi imaju misiju da diskredituju klimatologe i druge naučnike, dezinformišu čovečanstvo o jasnim i prisutnim opasnostima od klimatskih promena i blokiraju nacionalne i

TEMA broja međunarodne napore za rešavanje tog problema. I radeći to, oni su otišli daleko izvan granica zdravog skepticizma ili razumne sumnje.

Hotimično neznanje i lični interes poricanja klimatskih promena ugrožava naše nacije i planetu, podjednako kao i što to radi terorizam.

Američko društvo građevinskih inženjera je u svom izveštaju o infrastrukturi iz 2009. godine dao Sjedinjenim Američkim Državama ocenu D (ekvivalent oceni 2 – dovoljan), i procenilo da će biti potrebno 2,2 biliona dolara u narednih pet godina kako bi se ispravilo stanje infrastrukture. U međuvremenu su Sjedinjene Države potrošile oko 7,8 biliona dolara za odbranu i nacionalnu bezbednost u deceniji posle 11. septembra, uključujući i troškove ratova u Avganistanu i Iraku.

To nije stvar resursa, to je stvar prioriteta. Zamislite da Sjedinjene Države nisu u ratu protiv terorizma ili ratu protiv droge, već u ratu protiv klimatskih promena, uz arhitekte i inženjere koji ponosno služe na prvim linijama fronta. U toj alternativnoj Americi, usvajanje održivih tehnologija je politički imperativ, a ne dobra volja; gde se podrška i finansije ulivaju u istraživanje i razvoj koji može da revolucionizuje građevinsku nauku; gde bi svaka novogradnja i renoviranje ciljalo najviše ekološke standarde i energetsku efikasnost.

Postavljena su i prva načela projektovanja bezbednijih zgrada koje mogu biti operativnije u uslovima dužeg nestanka struje ili vode, goriva za transport hrane, ekstremnih temperatura, itd. Ključne elemente zgrada prilagođenih pasivnom preživljavanju izneo je i Aleks Vilson (Alex Wilson), urednik internet portala Building Green, EBN:

•

•

• Otpornost na oluje – zgrade moraju biti sposobne da izdrže ozbiljnije oluje. Nekada „stogodišnje“ oluje sada se javljaju na svakih dve ili tri decenije. Jedan od najstrožijih propisa za zgrade koji se odnosi na oluje na snazi je u Majamiju (Miami–Dade County building code). Snažni •

•

vetrovi nisu retkost ni u Srbiji pa prilikom projektovanja i izvođenja treba voditi računa da krovovi pružaju manji otpor vetru (dobro zatvaranje oboda krova) jer će tokom svog životnog veka zgrada morati da preživi i desetinu i više snažnih oluja; Gabarit zgrada – u smislu ranjivosti, visoke zgrade (neboderi) možda ne mogu da opravdaju svoje postojanje. One zahtevaju mnogo energije da bi bile operativne a mogu generisati samo manji deo te energije (kao posledica njihove geometrije), i u njima je znatno otežana komunikacija, pa čak i snabdevanje vodom u slučaju nestanka električne energije (liftovi, pumpe za vodu, itd). Zato je možda bolje opredeliti se za nešto niže zgrade, na primer, lamele; Pasivni dizajn – Zgrade bi trebalo da mogu da održavaju podnošljivu temperaturu u enterijeru u slučaju dugotrajnijeg nestanka energije za zagrevanje ili hlađenje. Danas već veoma dobro znamo kako da napravimo energetski efikasne zgrade: rešenje detalja, izolacija, prirodna ventilacija i kruženje vazduha u zgradama, pasivno solarno zagrevanje, pasivna zaštita od pregrevanja, itd. Sve ove strategije bi trebalo da postanu standardna praksa i neodgovorno je ignorisati ih; Dnevno svetlo – prirodno osvetljenje takođe treba da bude standardna praksa jer omogućava ljudima da koriste zgrade u kako-takvim uslovima i kada nema električne energije na duže vreme; Obnovljivi izvori energije – upotrebom obnovljivih izvora na samom objektu ili na parceli, umanjuje se zavisnost od mreže za distribuciju električne energije. Tako havarija koja se dogodi stotinama pa i hiljadama kilometara daleko neće imati presudan uticaj na upotrebljivost objekta.

Zato treba iskoristiti potencijal solarnih fotonaponskih panela i kolektora za zagrevanje vode, vetra ili biomase (opalog lišća, trave, drveta na parceli i u neposrednoj okolini). I kada u regularnim uslovima ovi sistemi u maloj meri doprinose ukupnim potrebama za energijom u zgrawww.build.rs

di, u kriznim situacijama redefinisane primarne potrebe mogle bi biti zadovoljene iz ovih izvora. Mogu biti korisne i pumpe ili osvetljenje na solarno napajanje; • KGH sistemi – sistemi za klimatizaciju, grejanje i hlađenje trebalo bi da budu optimizovani tako da u određenim uslovima mogu da rade i samo zahvaljujući energiji koju dobijaju iz solarnih panela. Moguće je koristiti se i prirodnim zakonima strujanja vazduha za ugradnju alternativnih rešenja koja će funkcionisati poput kanala za ventilaciju u zgradama pre pojave električne energije; • Čuvanje vode – sakupljanje atmosferskih voda na parceli ili u objektu jeste jedna od osnovnih komponenti zgrada prilagođenih za pasivno preživljavanje.

Vlasti mogu čak i da prihvate vrstu briljantnog kontraintuitivnog dizajna koji su arhitekte i urbanisti prikazali 2010. godine na izložbi Muzeja moderne umetnosti pod nazivom „Rastuće struje: Projekti za dokove Njujorka“ (Rising Currents: Projects for New York’s Waterfront). Jedan tim, na čelu sa Stivenom Kaselom (Stephen Cassell ) i Adamom Jarinskim (Adam Yarinsky) iz biroa Architecture Research Office i Suzan Drejk (Susan Drake) iz biroa Dlandstudio, predložili su zamenu betonske periferije donjeg Menhetna sa močvarama i propustljivim betonskim ulicama projektovanim da apsorbuju kako brzo nadolazeće talase, tako i spori rast nivoa mora. Ovi biomimetički baferi bi bili jako korisni za vreme uragana Sendi (fotografije iznad i levo).

Nadamo se da će neko dobro proistići iz svih skorašnjih katastrofa. Uragan Sendi će možda poslužti kao poziv za buđenje onima koji žive u stanju poricanja posledica klimatskih promena i hitne neophodnosti ulaganja u infrastrukturu. Politički prokret prema naučnoj realnosti i ekološkoj odgovornosti će imati duboke pozitivne efekte na naš ekosistem i ekonomiju. Koliko prirodnih katastrofa treba da se desi da bismo nešto uradili?! ■

47

TEMA broja

Autoputevi budućnosti: Putevi koji svetle u mraku

Putevi se grade na sličan način već preko sto godina. Sa zastrelim dizajnom i tehnologijom, dolazi do velikog broja nesreća. Predviđa se da će autoputevi budućnosti biti u korelaciji sa automobilima budućnosti. Pa, budućnost je možda već i stigla. Projekat pametnog autoputa koji će svetleti u mraku i koga karakterišu iluminirani vremenski pokazatelji će biti postavljen u Holandiji sredinom 2013. godine. „Jednog dana sam sedeo u svom automobilu u Holandiji i bio sam zapanjen sa ovim putevima na koje mi trošimo milione, a za koje niko nije briga kako izgledaju i kako se ponašaju“, rekao je dizajner ovog novog koncepta autoputeva, Dan Rosegarde (Daan Roosegaarde). „Počeo sam da zamišljam taj autoput budućnosti gde tehnologija iskače iz kompjuterskog ekrana i postaje deo nas.“ Projekat pametnog autoputa (Smart Highway) Studia Rosegarde (Studio Roosegaarde) i infrastrukturne kompanije Heijimans je osvojio nagradu „Najbolji budući koncept“ na takmičenju Dutch Design Awards, i već je otišao van okvira koncepta. Studio je razvio foto-svetleći prah koji će zameniti oznake na putu - on se puni na sunčevoj svetlosti, što mu omogućava da svetli do deset sati tokom noći. „On je sličan boji koja svetli u mraku koju smo imali kada smo bili deca“, objašnjava dizajner Rosegarde, „ali mi smo se udružili sa proizvođačem farbi i pogurali njen razvoj. Ona je sada gotovo radioaktivna.“ Posebne boje će se takođe koristiti za bojenje markera poput snežnih pahulja širom površine puta - kada temperatura padane do određene tačke, ove slike će postati vidljive, što ukazuje da će površina biti verovatno klizava. Rosegarde kaže da ova tehnologija postoji već godinama, na proizvodima tipa hrane za bebe, i da ju je studio samo unapredio.

Prvih nekoliko stotina metara ovog pametnog puta koji svetli u mraku i ima indikatore vremena će biti postavljeno u provinciji Brabant, Holandija, sredinom 2013. godine.

Pored navedenog, put će karakterisati prioriotetna indukciona traka za električna vozila, interaktivno osvetljenje koje se pali kada automobili prolaze i osvetljenje koje se napaja na snagu vetra koji će biti postavljeni u narednih pet godina.

Ideja nije samo da se koriste više održive metode osvetljavanja glavnih saobraćajnica, što ih čini sigurnijim i efikasnijim, već ponovo razmatranje načina na koji projektujemo autoputeve u isto vreme dok se smišljaju novi dizajni automobila. Kako to Studio Rosengarde posmatra, automobili i interni navigacioni sistemi povezani sa globalnim

48

sistemom (koji sadrži podatke o uslovima saobraćaja) predstavljaju samo jednu polovinu naših budućih sistema za upravljanje putevima - putevi moraju da postignu svoj deo pogodbe i takođe postanu inteligentni, korisni upravljači sa informacijama.

„Istraživanja o pametnim transportnim sistemima i pametnim putevima postoje već više od 30 godina - pozovite bilo kog saobraćajnog stručnjaka ili stručnjaka za infrastrukturu i videćete i sami“, kaže Emina Sendijarević iz Studia Rosegarde. „Ono što nedostaje jeste implementacija tih novih inovacija i stvaranje tih inovacija intuitivnih i vrednih samim korisnicima, tj. vozačima. Da bismo ovo postigli, promena mentaliteta mora da se dogodi u okviru jedne zemlje i njenog naroda, ali i unutar kompanija, kao što je Heijmans.“ „Ovo je priča koja prevazilazi koncept ‘pametnog autoputa’ kao takvog – radi se o činjenici da kompanija Heijmans i Studio Rosegarde neće više da čekaju da inovacije pronađu svoj put kroz politički sistem, već će početi sa izgradnjom ovog pametnog autoputa odmah.“ Sve ukupno, studio ima oko dvadeset ideja koje će na kraju biti prezentovane, i bilo je dosta interesovanja od strane zemalja širom sveta za njihove projekte. „Indija je zaista zainteresovana za ovaj koncept; oni imaju dosta restrikcija i nestašica struje, tako da bi ovo bilo odlično rešenje za njih“, kaže Sendijarevićeva.

Rosegarde se takođe nada da će svoj dizajn uspeti da plasira na tržište Sjedinjenih Američkih Država, posebno na zapadnu obalu, gde kompanije kao što je Google već imaju autonomna vozila koja saobraćaju po njihovom kampusu: „Zapanjuje me da je većina tehnoloških inovacija na zapadnoj obali bazirana na www.build.rs

ekranima. Uvek sam zamišljao da će tehnologija izaći van okvira ekrana i postati deo našeg okruženja. Vrlo je važno da nastavimo da zamišljamo kako će naša stvarnost izgledati.

Mnogi ljudi su mi usput rekli da ono što sam želeo nije moglo da se ostvari, a moj je posao bio da dokažem da oni nisu u pravu.“ Novi koncept autoputeva izgleda dolazi u pravo vreme pošto su vlasti u Velikoj Britaniji najavili da će osvetljenje na autoputevima, stambenim ulicama i pešačkim stazama biti isključeno ili zatamnjeno već od devet časova uveče kako bi se uštedeo novac (što je u nekim slučajevima i po stotine hiljade funti) i da bi se ispunili zeleni ciljevi. I to se ne dešava samo u Velikoj Britaniji. Zemlje čitavog sveta u jeku ekonomske krize pristupaju ovakvim merama.

Neke opštine u Velikoj Britaniji preuzimaju na sebe troškove postavljanja novog osvetljenja sa dimerima, što je trošak za koji mora da se čeka od četiri do pet godina za povraćaj novca, a za to vreme su mogli da sačuvaju taj novac za više efikasne i sigurnije načine uštede na troškovima osvetljenja.

Prema izveštajima zvaničnika, u Engleskoj skoro 5.000 kilometara puteva nije osvetljeno, na deonici od 75 kilometara osvetljenje se gasi između ponoći i pet ujutru, dok se mnogo opština prebacilo na kontrolisano osvetljenje. Potpuno gašenje osvetljenja na velikim putnim pravcima je uštedelo Agenciji za autoputeve oko 400.000 funti u 2011. godini.

Ali, ni nije ovo dobro rešenje. Većina nesreća u saobraćaju se dešavaju u mraku. Takođe, nedostatak osvetljenja, prema nekim izveštajima, podstiče porast kriminala. Iako ove tehnike smanjenja ili potpunog gašenja svetla mogu uštedeti novac u smislu energije, one donose mnogo veće troškove u pogledu bezbednosti, sigurnosti i nesreća.

Kako se budućnost uz pomoć tehnologije sve više približava, nedovoljno je razvijati se u samo jednom planu i pravcu. Sa sve bržim rastom stanovništva i ekonomija, infrastruktura takođe napreduje. Ona ne može ostati na nivou na kome se nalazi poslednjih sto godina. Napredak je neizbežan, a promena neumoljiva. Održivi, autonomni i zeleni putevi definitivno jesu naša budućnost ■

EKOMANIPULACIJA ZLOUPOTREBA I KRIVOTVORENJE IDEJE ODRŽIVOSTI, ZELENOG POKRETA I MANIPULACIJA U OBLASTI EKOLOGIJE

Globalna afirmacija zelenog pokreta i održivog razvoja odvija se kontinuirano od druge polovine 20. veka do danas. Na prostoru bivše Jugoslavije kontinuitet je bio prekinut u kritičnoj fazi tog procesa koji je obeležio poslednju deceniju 20. veka. U toj fazi razvijeno potrošačko društvo je bilo poprište zelene potrošačke revolucije i prvog talasa zelenog konzumerizma, zelenog marketinga i propagande, komercijalizacije i manipulacije zelenog.

A krajnji rezultat je suštinska promena: Zloupotreba i krivotvorenje zelenog pokreta i održivog razvoja postale su njegov sastavni deo.

Sada kada se ovaj prostor, ili konkretnije prostor srpsko-hrvatskog govornog područja, ponovo priključuje glavnom toku evolucije održivosti, od presudnog je značaja da se ta suštinska promena registruje i označi terminom koji je najbolje definiše: Ekomanipulacija.

Usvajanje termina sa jasnom definicijom je uslov za prepoznavanje i suzbijanje ove štetne i opasne pojave koja se javlja u bezbroj varijacija, brzo i lako regeneriše i adaptira, i koja je postala najodrživiji vid zelenog.

zima 2012/13 živeti u zelenom – zenergija rgija – graditi zeleno

energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade –

Autor: Jasminka Demin, d.i.a. LEED GA

www.build.rs

49

energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe sportske površine – obnovljivi izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba

Koji su fenomeni obeležili poslednju deceniju prošlog veka i kako se to odrazilo na dalji razvoj zelenog pokreta i održivosti?

Kad je 1987. godine Bruntlandska komisija Ujedinjenih nacija u izveštaju pod nazivom „Zajednička budućnost“ upozorila na globalnu ekološku krizu i usvojila definiciju održivog razvoja, činilo se da su na pomolu velike promene. Izveštaj je izazvao zabrinutost potrošača i došlo je do značajnog porasta potražnje proizvoda koji su zeleni, eko, etični, organski ili kako je kojoj industriji već priličilo. „Naravno, potražnja je propraćena odgovarajućom ponudom i izgledalo je da će postojeći štetni proizvodi i procesi biti potisnuti sa tržišta i da će ih vremenom u potpunosti zameniti zeleni, tj. manje štetni proizvodi, što bi dalje dovelo do restrukturiranja kompletne privrede u skladu sa potrebama zaštite životne okoline,“ kaže dr Ričard Gozden (Richard Gosden) u eseju „Zeleno, porez na budale“ (Greening all the Way to the Bank) i analizira kako i zašto nije došlo do zelene potrošačke revolucije mada je izgledala sasmim izvesna.

Umesto toga formirala su se dva uporedna tržišta: za etične i za neetične proizvode.

U nekoliko kratkih godina prvobitni polet potrošača da putem potrošnje poznate kao zeleni konzumerizam spase svet, eksploatisan je od strane proizvođača, reklamnih i marketinških agencija toliko da je to dovelo do masovne zloupotrebe i krivotvorenja ideje održivosti i zelenog pokreta.

Što je zeleni konzumerizam više posustajao, zelena propaganda i marketing su postajali žešći tako da je postalo gotovo nemoguće prepoznati, pa samim tim i izbeći njihove zamke. Potreba za usvajanjem termina koji će ovaj fenomen definisati i učiniti lakše prepoznatljivim dovela je do toga da je 1999. godine u desetom izdanju Oksford rečnika engleskog jezika ušao termin greenwashing sa značenjem: „Dezinformacija prezentovana od strane proizvođača da bi stvorili sliku o sebi kao o organizaciji koja se odgovorno ponaša prema životnoj sredini i njenoj zaštiti.“

Ova engleska leksema je masovno usvojena u drugim jezicima, pa i kod nas, ali se isto tako često doslovno prevodi kao „zeleno pranje“. Iako veoma rasprostranjen ovaj prevod je neprimeren. „Zeleno farbanje“ je primereniji prevod ali zbog svog kolokvijalnog karaktera nije podoban, a „zeleno ispiranje mozga“ iako značenjski opravdan, nepraktičan je za upotrebu.

S obzirom da je opšteprihvaćeni termin sa jasnom definicijom neophodno sredstvo za prepoznavanje i efikasno suzbijanje ove štetne i opasne pojave čija je suština mani-

pulacija u oblasti ekologije, smatram da je ekomanipulacija najprimereniji i najpraktičniji prevod za stručnu i svakodnevnu upotrebu. Stoga sam taj termin unela u srpsko-hrvatsku verziju Vikipedijinog članka o greenwashing-u (http://sh.wikipedia.org/ wiki/Ekomanipulacija).

Grehovi ekomanipulacije Vremenom su se izkristalisale različite kategorije popularno nazvane „grehovi ekomanipulacije“. TerraChoice, ekološka marketing kompanija, vodeći autoritet u oblasti, je 2008. godine definisala „Sedam grehova ekomanipulacije“.

Prvi greh je da se proizvod deklariše kao zelen samo po jednoj osnovi neprihvatljivo uskog kriterijuma i bez pridavanja značaja drugim, nekada važnijim aspektima zelenog i održivog. Sledeći grehovi su sami po sebi razumljivi, greh nedostatka dokaza, greh neodređenosti, greh beznačajnosti, greh otvorenog laganja, zatim prikazivanja manjeg od dva zla, u smislu da je zelena tvrdnja tačna u okvirima kategorije proizvoda, ali postoji opasnost da kupac previdi značajnije aspekte uticaja na prirodnu sredinu te kategorije u celosti. Sedmi greh je obožavanje lažnih etiketa; preko reči i slika se stvara impresija da je proizvod preporučen od strane neutralnog arbitra ili eksperta iz te oblasti. I pored toga što se lista grehova stalno proširuje, ima znakova poboljšanja; istraživanja kompanije TerraChoice pokazuju da je 2010. godine procenat proizvoda široke potrošnje koji su „bezgrešni“ porastao (4,5%) u odnosu na prethodnu godinu (2%).

Pokušaj da se zeleno reguliše putem sveobuhvatnog programa sertifikacije, ovom je programu otvorio mogućnost manipulacije koja po svom značaju prevazilazi jednostavni rejting ekomanipulacije, a sertifikacija je prerasla u čitavu industriju.

Sertifikati ne potrvrđuju apsolutne nego relativne vrednosti proizvoda; potvrđuju da je zadovoljen standard, ali ne govori puno o kvalitetu samog standarda. Proizvod dobije naizgled validan sertifikat od nezavisne agencije – ali proizvođači ili trgovinske asocijacije su uticali na razvoj sistema sertifikacije koji sledi niže standarde.

Dobar primer je šumska i drvno-prerađivačka industrija koja se u ranim 90-im godinama dvadesetog veka našla na udaru kritika zbog masovnog krčenja šuma, ali umesto da se pridruži rigoroznom zelenom standardu koji je već postojao, industrija se udružila i kreirala svoj program: Savet za održivo upravljanje šumama (FSC – Forest Stewardship Council) sa sličnim, ali mnogo neodređenijim standardima.

50

www.build.rs

ejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda ašte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi

Ali nije samo industrija ta koja pribegava ekomanipulaciji širokih razmera, to čine vlade i uvažene međunarodne institucije.

Najsvežiji primer je trgovinski rat koji Sjedinjene Američke Države i Evropska unija vode protiv jeftinih kineskih solarnih panela.

U poslednjoj deceniji kineska vlada je investirala milijarde dolara u istraživanje i razvoj proizvodnje solarnih panela što je dovelo do strmoglavog pada njihove cene tako da sada čista zelena tehologija ne košta puno više od prljave tehnologije fosilnih goriva. Ali velika je opasnost da će i ova kao i sve prethodne zelene revolucije biti ugušena. Istina je da i Kina, kao i SAD i EU, daje milijardske subvencije naftnim kompanijama i kompanijama za eksploataciju uglja, ali Kina za razliku od ostalih subvencioniše i solarnu industriju.

Bankrot mnogobrojnih proizvođača solarnih panela u SAD-u i EU je rezultat nedovoljnog ulaganja u čiste tehnologije, a ne posledica nelojalne kineske konkurencije kako to lobisti koji zagovaraju uvođenje specijalnih tarifa nastoje prikazati. Istina je sušta suprotnost njihovim tvrdnjama: Ogromna većina poslova u solarnom sektoru van Kine je instalacija i održavanje panela, tako da jeftini paneli povećavaju zaposlenost i naravno obavljaju svoju prvobitnu namenu – umanjuju klimatske promene. Za zemlje van EU, kojima je uglavnom potrebna temeljita obnova i

modernizacija energetskog sektora, ovo je odlična prilika da to urade na pravi način i po pristupačnoj ceni.

linu, tako je i pokret za zaštitu prirode jačao i doveo do zakona za zaštitu prirodne okoline.

Najteža posledica ekomanipulacije je svakako to što udvostručava potrebu za regulacijom; kako samog zelenog tako i mera za sprečavanje njegovog krivotvorenja i zloupotrebe. Marketing i prodaja zelenih proizvoda koji to nisu, usporava proces širenja istinski zelenih proizvoda, tehnologija i inovacija. Činjenica da ekomanipulacija nije uvijek namerna i planirana ne umanjuje štetni efekat i može da ima dalekosežne posledice i ugrozi potrošače.

Ponekad je rezultat propusta u istraživanju i razvoju proizvoda, nedovoljne provere i kontrola, žurbe da se što pre izbaci na tržiste i tako stekne strateška prednost u odnosu na konkurenciju.

Zato je „Zeleni“ bio logičan izbor imena partije čija je platforma utemeljena na zaštiti životne okoline u kontekstu društva u celini. Prve Zelene partije su osnovane 70-ih godina 20. veka, a danas su rasprostranjene širom sveta i u mnogim zemljama učestvuju na izborima i imaju mesta u parlamentu. Glavne karakteristike Zelenih su aktivizam na polju ukidanja vladinih subvencija industrijama i kompanijama koje uništavaju resurse i zagađuju prirodu, promovisanje „zelene takse“ koja će ohrabriti proizvođače i kupce da odbace proizvode koji imaju negativan efekat na prirodnu okolinu, antiglobalizam, borba protiv upotrebe nuklearne energije i nagomilavanja upornih organskih zagađivača (POP – Persistent Organic Pollutants).

A šta znači zeleno?

Zeleno je simbol prirode i svega što je vezano za prirodu uključujući i njeno očuvanje. Svest o potrebi očuvanja prirode je stara koliko i čovečanstvo i manifestovala se u različitim formama i u različitim delovima sveta kroz celokupnu istoriju. Kako su posledice ljudske aktivnosti postajale očiglednije i pogubnije po prirodnu oko-

Održivo i zeleno nisu sinonimi iako se tako koriste Održivost se više koristi u smislu čovekove održivosti na planeti otkako je postalo očigledno da je način na koji zadovoljavamo

PLUTAJUĆI BAGERI I SEPARACIJE za eksploataciju peska i šljunka kao i separisanje frakcija

TECHNOPORT / IWEA-KG Telefon: 00 386 41 626 586 E-mail: technoport@siol.net www.iwea.eu www.build.rs

51

energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe sportske površine – obnovljivi izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba

potrebe sadašnjosti neodrživ jer ugrožava planetu pa i sam opstanak čovečanstva.

To je ujedno i najrasprostranjenija definicija održivog razvoja: Održivi razvoj je razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjosti bez ugrožavanja mogućnosti budućih generacija da zadovolji vlastite potrebe.

52

logije. Zato je Papanek puno putovao u nastojanju da nauči o stvarnim potrebama i stvarnim rešenjima od lokalnih i tradicionalnih kultura. Jedna od njegovih destinacija bila je i bivša Jugoslavija za koju u jednom intervjuu kaže: „Jugoslavija je na dobrom putu. Oni žele proizvoditi za izvoz i razvijati turizam, ali pri tome žele zadržati humanistički pristup.“ Ovaj komentar i činjenica da je njegova knjiga „Dizajn za stvarni svijet“, kod nas prevedena ubrzo po objavljivanju (Nakladni Zavod Marko Marulić, Split 1973.), jasno ukazuje da smo tada u pogledu održivosti pripadali avangardi u pravom smislu te reči; svet nije bio spreman za Papanekove ideje o održivom, društveno i ekološki odgovornom dizajnu i one su naišle na otpor i porugu.

Zato prvi talas tada nije identifikovan kao održivost nego je još uvek ostao pod kišobranom zelenog. Isto je bilo sa dizajnom.

Takozvani zeleni dizajn se zadovoljio time da njegovi predmeti imaju smanjen štetni uticaj po prirodnu okolinu, što nikako ne znači da su rezultat održivog načina proizvodnje. Danas svet Papaneka slavi upravo zbog ideja zbog kojih ga je ismejao pre 40 godina; više ne izgledaju tako radikalne, našle su uporište u konceptu ekosistema i na njima se razvija novi talas koji karakteriše preduzimljivost i optimizam.

Ono što danas smatramo početkom održivosti od Bruntlandskog izveštaja iz 1987. godine koji je doneo gore navedenu definiciju održivog razvoja, ustvari je njegov treći talas. Treći talas u suštini reciklira ideje prvog uz primenu iskustava iz prethodnog perioda od četrdesetak godina koliko je proteklo između ta dva talasa.

Viktor Papanek koji je svoje ideje o održivom tj. društveno i ekološki odgovornom dizajnu objavio u knjizi „Dizajn za stvarni svijet“ (1971.) zajedno sa Rejčel Karson (Rachel Carson) i Džejmskom Lovlokom (James Lovelock) je začetnik i pripadnik prvog talasa održivosti.

Recikliranje zelenog

Etičan pristup dizajnu po Papaneku se zasniva na odgovornoj upotrebi resursa i rezultira proizvodima koji su bolje prilagođeni lokalnim potrebama, za razliku od centralizovanog dizajna koji se zasniva na upotrebi univerzalne moderne tehno-

Iako je recesija ranih 90-tih već bila daleko iza nas, održivo još uvek nije zaživelo, a zelenom je trebalo skoro dve decenije da prevaziđe otpor koji je izazvao zeleni konzumerizam i ponovo uđe u modu kao „novo crno“. Godine 2006, za Dan Zemlje,

www.build.rs

časopis Vanity Fair je pokrenuo godišnjak „Zeleno“, što najavljuje novi talas zelenog konzumerizma. Godine 2009, izdavač je ukinuo to izdanje sa objašnjenjem da je zeleno u međuvremenu integrisano u način života, da prožima sve aspekte života društva, i da mu specijalno izdanje nije potrebno.

Ali to nije cela priča. Prema najnovijem istraživanju kompanije TNS Media Intelligence, već krajem 2008. godine, interesovanje za teme o okruženju – uključujući klimatske promene, globalno zagrevanje, zeleni konzumerizam i održivost, je opalo za 27% u odnosu na početak iste godine. Tome je doprinela globalna finansijska kriza i zeleni zamor – generalizacija i marginalizacija – klišetizirane priče u kojima se isti značaj pridaje topljenju leda na Grenlandu kao i

ejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda ašte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi

nekom zelenom detalju iz života slavnih.

Izgleda da je to bio kraj romanse mode i zelenog.

Ali istraživanja javnog mnjenja pokazuju nesto više, pokazuju najpogubniji efekat ekomanipulacije, a to je percepcija da je zeleno/održivo skuplje od neodrživog, koju podržava nerealna jeftinoća ovog poslednjeg. Naime, niske cene se postižu kroz eksternalizaciju troškova, tj. bazirane su na ekonomskim kriterijima uz potpuno zanemarivanje štete po okruženje i troškove saniranja te štete. Proizvođači/investitori pokupe profit, a posledice snosi društvo u celini i troškovi su uglavnom projektovani u budućnost (npr. čišćenje posle izlivanja nafte iz tankera, čišćenje rečnih tokova i dekontaminacija zemljišta). Krajnji rezultat: Zeleno/održivo ima status luksuza koji možemo priuštiti u dobrim vremenima, a koji se može ili mora odbaciti u teškim vremenima. A u stvari je obrnuto: „Recesija čini ‘slučaj okruženja’ jos važnijim“, kaže Zak Goldsmit (Zac Goldsmith), bivši urednik magazina „Ekolog“. „Ako bi se pravilno iskoristilo ubrzanje mogli bismo iz recesije izaći sa zelenom ekonomijom za sve, a ne samo sa mogućnošću izbora za one sa dubljim džepom.“

Godine 2011. se čini da je uz zeleni konzumerizam, zeleni marketing najodrživiji vid zelenog, posle zatišja koji donose recesije, skepticizam i ekomanipulacija, vraća se sa još većom žestinom.

uvek se doživljava kao luksuz dostupan manjini zanesenjaka i dobrostojećih, a ne kao osnovno ljudsko pravo.

S druge strane, nalazi ovog istraživanja su sasvim relativni u svetlu podataka koji slede. Iste te 2011, druga istraživačka grupa je ispitivanjem javnog mnenja došla do poražavajućeg rezultata da 41% Amerikanaca pogrešno veruje da zeleni proizvodi imaju pozitivan uticaj na prirodno okruženje!?

Samo 29% njih razume da termin označava proizvode koji imaju smanjen štetni uticaj u poređenju sa (postojećim) proizvodima koji su im konkurencija. Ova studija pokazuje da u javnosti postoji mnogo dobre volje da se veruje u marketinške poruke iako se već nebrojeno puta pokazalo ne samo da su netačne, nego i da su takve mahinacije nerazdvojni deo marketinške strategije koja omogućava proizvođačima da postignu nezaslužen kredit i profit.

Međutim, nekoliko decenija borbe sa zelenim konzumerizmom i ekomanipulacijom donosi prve rezultate, na korist ali i na štetu svih. Ispitivanje koje je kompanija Carbon Trust radila u Velikoj Brita-

niji pokazuje da samo 7% ispitanika drži kompanije za reč kad su u pitanju njihove tvrdnje u pogledu smanjenja štetnog uticaja njihovih proizvoda na prirodnu okolinu i klimatske promene. S druge strane 53% veruje da kompanije naprave jednokratno poboljšanje da dobiju publicitet i vrate se uobičajenom načinu poslovanja.

Zaključak Kad je 1987. godine Bruntlandska komisija UN u izveštaju pod nazivom „Zajednička budućnost“ upozorila na globalnu ekološku krizu i usvojila definiciju održivog razvoja, činilo se da su na pomolu velike promene. Mada se uskoro uvidelo da promene nisu tako velike i sveobuhvatne jer su zahvatile samo razvijeno potrošačko društvo, fenomeni koji su ih pratili obeležili su poslednju deceniju prošlog veka.

Vek poznat po afirmaciji zelenog završio se njegovom komercijalizacijom i manipulacijom, što je dovelo do zamora koji izaziva rezistenciju i skepticizam potrošača. Zeleno je postalo masovno komercijalno sredstvo koje unosi zabunu i različita istraživanja potvrđuju da ni danas široka javnost ne razume šta taj pojam tačno znači.

Prostor bivše Jugoslavije, ili konkretnije srpskohrvatskog govornog područja, između ostalog i zbog objektivnih okolnosti u kojima se nalazio u tom periodu, tada nije bio izložen ovim fenomenima. S obzirom da se oni brzo i lako recikliraju i globalizuju, neophodno je uspostaviti relaciju između tih fenomena i njihovih manifestacija, razumeti ih u potpunosti i označiti terminima koji će ih jasno definisati, da bismo izvukli pouke i eventualno izbegli zablude i zamke kroz koje je razvijeno potrošačko društvo već prošlo ■

Istraživačka grupa Grail pokazuju da se kupcima povratila vera u zeleno ali da zbog smanjene kupovne moći to više odražave njihove želje nego stvarno stanje, jer konkretna kupovina zelenog iznosi samo 10% od procenta kupaca koji se deklarišu kao zeleni. Osim toga, zbog raširene ekomanipulacije, a i zbog recesije, kupci ne žele da plate više ako nema dokaza da je zeleni proizvod ili servis „efikasan i istog kvaliteta“ kao njegova alternativa. Etična kupovina je još uvek marginalna, i još www.build.rs

53

energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe sportske površine – obnovljivi izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba

KONSTRUKCIJE OD ZEMLJE: Gradnja sa kompresovanim zemljanim blokovima Sa dugom listom prednosti, komprelj i blokovi bl k i či id l i sovanii zemljani čine idealni građevinski materijal. Otprilike jedna četvrtina svetskog stanovništva živi u domovima napravljenim od zemlje, uglavnom u zemljama u razvoju. To ima smisla, ipak. Zemlja je bilo jeftina ili besplatna, a kuće izgrađene od njih imaju dosta prednosti, uključujući: • materijal za gradnju je iz lokalnog porekla; • kuće imaju veliku toplotnu masu; • kuće su vazdušno propusne; • nisu toksične i • otpone su na požar, uragan, zemljotres i tornado.

Međutim, graditelji na zapadu nisu prihvatili građenje zemljanim materijalima na način na koji su to uradile zemlje u razvoju, i to zbog jednog glavnog razloga – cene.

Zemlja može biti jeftina, ali rad nije, zbog čega mehanizacija ima toliko smisla za graditelje koji su zainteresovani za praktičnu održivost. Kompresovani zemljani blok (KZB) je dokazana tehnologija koja omogućava da konstrukcije od zemlje budu konkurentne sa konvencijalnim metodama gradnje.

Prema umetnosti izgradnje sa prirodnim t ij li k b kuće k ć su građene đ E l materijalima, kob u Engleskoj u 13. veku, i kob je bio istaknuti materijal za gradnju sve dok industrijalizacija i jeftin transport u kasnom 19. veku nije izrodio savremene građevinske tehnike.

Kob se generalno pravi od gline pomešane sa slamom, peskom i vodom. Ova mešavina se zatim nanosi na kamene temelje i utaba u mestu stvarajući osnovu, koja se zatim ostavlja da se osuši pre nego što se doda obloga, omogućavajući graditeljima veliku fleksibilnost u dizajnu i arhitekturi.

može da funkcioniše dobro u nerazvijenim lj b niskih i kih troškova t šk d ali li ne zemljama zbog rada, i za zemlje kao što je SAD. S obzirom na relativno niske cene i jednostavnosti prevoza drugih raspoloživih građevinskih proizvoda, zemljani materijali generalno ne dokazuju svoju finansijsku izvodljivost.

Dugotrajan dom je održiv dom Iako je zemlja bila originalni zeleni građevinski materijal (ili, bolje rečeno, braon građevinski materijal), ona nikada nije stekla popularnost u građevinarstvu Sjedinjenih Američkih Država koje je naviklo na brzinu i ekonomičnost. Beton i cigle su stvorene od strane ljudi za potrebe gradnje - zemlja nije.

Većina formi zemljane izgradnje, kao što su kob i adob (ćerpič) zgrade (tradicionalni objekti građeni sa zemljanim materijalima), jesu radno-intenzivne, što je pristup koji

Kompresovani zemljani blokovi Konstrukcija od kompresovanih zemljanih blokova, međutim, jeste ekonomski održiva opcija koja može da se takmiči sa konvencijalnim metodama gradnje. Koristeći najnovije tehnologije mahaničke kompresije, domovi mogu biti izgrađeni po još nižoj ceni nego sa ciglama i drvetom, jer zemljani blokovi mogu biti proizvedeni po stopi od 500 ili više po satu.

Jedna kompanija koja čini zemljane zgrade pristupačnim jeste Advanced Earthen Construction Technologies (AECT), KZB proizvođač iz San Antonija u Teksasu, SAD. Oni kažu da, koristeći njihovu tehnologiju za proizvodnju blokova, možete da izgradite mali pravougaoni dom za oko 90% troškova za izgradnju klasičnog doma od opeke. „Mi smo gradili kuće koje su od 760 dolara po kvadratnom metru, pa sve do 3.000 dolara po kvadratnom metru, u zavisnosti od pogodnosti koje su ugrađeni u domove“, kaže Lorens Džeter (Lawrence Jetter), predsednik kompanije AECT. Objašnjavajući veliku varijaciju u ceni, on pojašnjava: „Ono što se dešava sa kućama

54

www.build.rs

ejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda ašte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi

od kompresovanih zemljanih blokova jeste da klijenti počinju da razmišljaju o lukovima i svim takvim sličnim stvarima. U tim slučajevima, odjednom njihova obična mala kuća postaje skupa.“ Jedna od prednosti izgradnje sa zemljanim materijalima, njegova fleksibilnost u dizajnu, može da bude glavna zamka za investitore koji poseduju kreativni nagon, ali nemaju finansijsku uzdržanost.

Prednosti gradnje sa zemljom Džeter priznaje da je moguće izgraditi konvencijalni dom jeftiniji od onog izvedenog od zemljanih blokova, ali pitanje kvaliteta zatim postaje dominantno. „Možete otići i kupiti ivericu i fasadne obloge i izgraditi kuću koja je jeftinija od one od zemljanih blokova, ali za deset godina ona će biti za đubre“, kaže Džeter. „Troškovi posedovanja kuće od zemljanih blokova su mnogo manji. Jedan kućevlasnik je imao kuću od 280 kvadratnih metara za koju je plaćao račun za struju od 320 do 340 dolara mesečno u letnjem periodu. Njegova nova (zemljana) kuća je površine od 530 kvadratnih metara i račun je od 100 do 145 dolara mesečno u letnjem periodu zato što su zemljani blokovi mnogo efikasniji.“ Za Dena Pauela (Dan Powell) iz kompanije Earth Tek Inc., proizvođača kompresovanih zemljanih blokova iz Novog Meksika, SAD, održivost je korist broj jedan kompresovanih zemljanih blokova. „Oni (zemljani domovi) su hladniji leta i topliji zimi“, kaže Pauel. „Po mom isku-

stvu, kada je leti spoljašnja temperatura 37 stepeni Celzijusa, u kući je temperatura oko 20 stepeni.“ Takva vrsta efikasnosti hlađenja dolazi zbog zemljane kuće koja ima debljinu zidova od 30cm ili više, pod pretpostavkom da su vrata i prozori zatvoreni. Ovo čini dom koji nije samo energetski efikasan već i udoban, pošto hlađenje dolazi prirodno, a ne preko klimatizacije.

Institut Auroville Earth istražuje, razvija i obučava ljude tehnologijama zasnovanim na korišćenju zemlje. Institut se nalazi u Indiji, zemlji koja je često pogođena svim vrstama prirodnih katastrofa, od zemljotresa preko cunamija do ciklona. Njihova istraživanja su pokazala da, iako je kvalitet izgradnje objekta glavni faktor u tome da li će on stajati nakon zemljotresa, zemljani objekti su preživeli velike zemljotrese sasvim dobro, dok su neke obližnje kamene građevine bile svedene na ruševine. Ovo istraživanje je vodilo vlade, i unutar i izvan Indije, da odobre zemljanu tehnologiju gradnje instituta za korišćenje pri obnovi područja koja su podložna katastrofama.

Zemljani domovi nisu samo otporni na prirodne katastrofe, oni su i izdržljivi. Prema Auroville Earth institutu, Rameseum u Tebi, Egipat, je najstarija zemljana zgrada na svetu izgrađena pre 3.300 godina. I ona nije jedina. Širom sveta je uobičajeno videti stare zemljane zgrade koje još uvek stoje i odolevaju zubu vremena dok su njihovi suparnici odavno svedeni na ruševine. Dugotrajan dom je održiv dom jer mu je potrebno manje popravki i manje podsticaja da ga sruše i izgrade ponovo.

Pa, zašto nije svaka zgrada izgrađena od kompresovanih zemljanih blokova? „Zato što niko ne zna kako to da uradi“, kaže Džeter. „Arhitekte i inženjeri ne znaju ništa o tome. Ne znaju. I to nije njihova krivica; nisu ih to učili.“ Zemljana blokovska konstrukcija je relativno nova stvar u

savremenom građevinarstvu, tako da obrazovni sistemi sporo reaguju. Džeter se ipak nada, jer se na nekoliko univerziteta, kao što je Univerzitet u Koloradu, A&M Univerzitet u Teksasu i Univerzitet u Oklahomi, sada predaje o zemljanoj gradnji.

Pauel ukazuje na loše normative i reklamni sistem u Sjedinjenim Američkim Državama. „Naši normativi i reklamni sistemi su usmereni na drvo i beton“, kaže on. „I drvne i betonske industrije su toliko velike da će oni uraditi sve da zemljani blokovi ne budu igrač u ovom poslu.“ Sa listom izazova jednako dugačkom kao listom pogodnosti, nije ni čudo što izgradnja od zemljanih blokova ima poteškoće da postane popularna u razvijenim zemljama. Sa tehnologijom kompesovanih zemljanih blokova, glavni izazov - cena - prestaje da bude problem, čineći kompresovane zemljane blokove održivom opcijom za izvođače zainteresovane za rad sa visoko održivim materijalom i za investitore koji žele sveukupno održivi, udoban, izdržljiv dom po pristupačnoj ceni ■

Vaš internet portal Izuzetno moćno i nezaobilazno online marketinško sredstvo građevinskih kompanija.

gradjevinarstvo.rs construction.rs

www.build.rs

Qpsubm!hsb}fwjotlf!joevtusjkf

55

Da li znate... ... da Build magazin četiri puta godišnje potpuno besplatno stiže na adrese svih proizvođača, distributera, uvoznika, predstavništava, ustanova, organizacija, strukovnih udruženja, lokalnih vlasti, biroa i pojedinaca u Srbiji koji su profesionalno vezani za građevinsku industriju industriju??

Da li znate... ... da je Build magazin izuzetno sredstvo za promociju vaše kompanije, proizvoda, usluge ili tehnologije?

oglasi

Projektovanje i izvođenje enterijera

Preko 20 godina iskustva u radu sa sistemima Rigips i Armstrong / spušteni plafoni / pregradni zidovi / / adaptacija potkrovlja / venecijaneri / / trakaste zavese / tende i komarnici / / projektovanje / stručni saveti /

“Frigoremont” DOO Vlaška bašta 4a 11500 Obrenovac tel/fax: 011 87 20 246 mob: 064 13 62 176

e-mail: dekormont@ymail.com www.dekormont.weebly.com www.dekormont.yolasite.com

Ustanička 164, 11000 Beograd tel/fax: 011 207 10 34 | mob: 063 232 167, 062 232 203, 065 21 76 622

Servis, remont i montaža rashladnih i klimatizacionih kompresora, postrojenja i opreme

D.O.O.

“S A X“

DOO

MERMERI GRANITI Grejanje Vodovod

rezanje blokova i ploča | poliranje, štokovanje, pikovanje, bunjanje profilisanje i poliranje kantova | izrada elemenata enterijera za kupatila i kuhinje proizvodnja svih vrsta spomenika i grobnih elemenata isporuka | ugradnja Užice, Dimitrija Tucovića 57 | tel/fax: +381 31 521 615; mob: +381 63 623 065 proizvodnja Gorjani: +381 31 546 287 | e-mail: saxmermer@gmail.com

20 sa Vama godina

SVE ZA BRAVARE LIMOVI/HLADNOVALJANI/TOPLOVALJANI/POCINKOVANI

Toše Jovanovića 11, Beograd +381 11 354 84 83

ČELICI/CEVI/FLAHOVI/NOSAČI/UGAONICI RADIJATORI/MEŠALICE/GRAĐEVINSKA KOLICA...

USLUGE SEČENJA I SAVIJANJA LIMOVA

www.tehnikoms.rs

PRODAVNICA OKOVA ŠRAFOVA I ALATA

Bulevar JNA 8a, 11222 Beograd Tel.: +381 11 394 22 42, 394 20 42 e-mail: office@zenitcop.co.rs www. zenitkop.co.rs

www.build.rs

57

Predstavljanje u BUILD magazinu Tržište Nijedan časopis nema bolju pokrivenost industrije sa najvećim obrtom kapitala u Srbiji Izdavač Renomirani izdavač sa svojom redakcijom garantuje izbor novosti i tema koje će privući veliki broj redovnih čitalaca Besplatna distribucija Izvođači radova, proizvođači materijala, trgovci, projektanti, inženjeri, preduzetnici...

BUILD magazin je jedini časopis o građevinarstvu koji ne čeka da bude kupljen, on direktno stiže do vašeg potencijalnog komitenta Internet Kompletan sadržaj predstavljen je i na www.build.rs Oglašavanje BUILD magazin vam omogućava najefektnije predstavljanje vaših proizvoda i usluga na tržištu Srbije, maksimum odnosa cena-kvalitet Infonet Group, Luke Vojvodića 30, Beograd, tel: +381 (0)11 2562 004, 2562 005 • info@build.rs

(narudžbenicu 24 čitko popuniti i poslati faksom, poštom ili elektronskom poštom) Preduzeće

narudžbenica

za naša izdanja

Ime i prezime Funkcija Adresa Mesto Telefon

(

)

Telefon

(

)

Mob. tel.

(

)

Fax

(

)

Broj zaposlenih 1 do 10 11 do 25 26 do 50 51 do 100

E-mail

101 do 500

Web

više od 500

Mat. br.

PIB Opis delatnosti

Popunite ako želite dostavu na kućnu adresu Ulica i broj Mesto DA, možete koristiti ove podatke i slati nam informacije vezane za delatnost DA, želim da dobijam besplatan primerak poslovnog magazina BUILD DA, želim da dobijam besplatan primerak kataloga Građevinarstvo i opremanje* * samo za preduzeća

m.p. tačnost podataka overava

U pripremi je 11. štampano izdanje kataloga

GRAÐEVINARSTVO i opremanje

U cilju kvalitetnijeg prezentovanja, preduzeýima nudimo oglašavanje putem paketa koji obuhvataju štampano izdanje i internet portal.

• sadrži detaljne informacije o preduzeýima, proizvodima i uslugama graĀevinske industrije • detaljna klasikacija proizvoda i usluga • štampa se jednom godišnje • besplatno se distribuira preduzeýima koja posluju u domenu graĀevinarstva • promovisan na sajmovima graĀevinarstva i nameštaja

Na ovaj naÿin omoguýeno je pokrivanje oba medija po veoma povoljnim cenama

Luke Vojvodiýa 30, Beograd • tel: 011 2562 004 • info@gradjevinarstvo.rs

gradjevinarstvo.rs construction.rs

Qpsubm hsb}fwjotlf joevtusjkf Qpsubm!hsb}fwjotlf!joevtusjkf