E2 Magazin 03 nov-dec 2011

PRVI ONLINE MAGAZIN O ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI | NOVEMBAR / DECEMBAR 2011 | #03

E2 MAGAZIN

poklon

Grejanje i izolacija: Efikasno grejanje Sanacija kosog krova Energetski efikasni stanovi u Beogradu Uštede u transportu Energija iz vode Cloud computing: Eunet Cloud

ADSL

Mere uštede “Going Green”

Grejanje i izolacija (II)

Energetska Energetska n efikasnost

Biomasa

Sanacija kosog krova i

Е2 teme broja

ušteda energije

Cloud

26

Zauvek zeleno

28

Efikasno grejanje

36

Toplotna pumpa

40

43

Građevinski materijal za bolju budućnost stanovanja

55

Energetski efikasni stanovi u Beogradu

60

Vodonik generator – energija iz vode

62

Efikasna kontrola pristupa na stadionima

66

Budućnost je zelene boje

68

Biomasa – energetski resurs

Mere za primenu energetske efikasnosti i saveti za uštedu

E2 zona

Sadržaj

50

za budućnost

70

Zeleni čardaci

74

novembar / decembar 2011

3

Impresum Poštovani čitaoci, pred vama je treći broj E2 onim besplatnim koje traže samo naš angažman magazina - prvog online magazina o energetskoj tako i onim koje zahtevaju ulaganja ali donose efikasnosti koji se svakog svakog drugog meseca povrat investicije posle samo 3-4 godine. besplatno distribuira u vaše email sandučiće

Predstavljamo vam interesantnu energetski

putem E2 newslettera. E2 magazin je dostupan efikasnu stambenu zgradu koji se u ovom trenutku za „listanje“ na portalu www.e2.rs, možete ga gradi na Kanarevom brdu u Beogradu. i sačuvati na svom računaru ili poslati svom prijatelju.

Pozivamo vas obratite posebnu pažnju na članak koji se bavi temom primene energije iz

U drugom broju vas pored standardnih E2 ves- vode u automobilskoj industiji i uštedama koje na ti očekuju teme posvećene obnovljivim izvorima taj način nastaju. energije i održivom razvoju. Ulazimo u period go-

Čitaoci koji od 1.novembra pročitaju treći

dine kada je grejna sezona u jeku i s obzirom na broj E2 magazina i pronađu skriveni simbol porast cena smatrali smo da bi bilo korisno da se “zeleni oblak”, na nekoj od strana magazina, pozabavimo temom grejanja. Radovi na postav- biće u prilici da osvoje 4 meseca besplatnog ljanju spoljašnjih izolacija su na objektima već ADSL internet koji poklanja Eunet (detalje u poodmaklim fazama a onima koji su to ostavili možete videti na strani 6). za proleće spremili smo primere i savete.Veliku pomoć u ovome su nam pružili naši partneri svojim stručnim člancima.

Proverite vaše email sanduče, čitajte E2 magazin!

Očekuje vas i poduži članak o merama energetske efikasnosti koje je moguće uspešno primenE2 urednički tim

jivati i u zgradarstvu i u svom domaćinstvu; kako

Redakcija

Tehnički urednik|Aleksandar Dabić Prevod, korektura, lektura|Nina Banić Saradnici|Marko Urošević, Sandra Biserko, Jasmina Mirković, Miljan Milivojević, Svetlana Dabić, Petar Slijepčević, Dragana Marković, Vlada Bezbradica Kontakt|Cerski venac 8, Beograd

Urednički tim

+381 11 23 93 123

Direktor marketinga|Jelena Mirković

office@e2.rs|www.e2.rs

Marketing|Marija Ivanišević

ISSN|(Online) 2217-6209 novembar / decembar 2011

5

E2 zona

Uvodna reč

vesti

Poklon za čitaoce – besplatan ADSL Internet 4 meseca Prvi online magazin o energetskoj efikasnosti u građevinarstvu, ITju, transportu i domaćinstvu E2 organizuje sa kompanijom EUnet pro-

E2 zona

motivnu akciju povodom izlaska trećeg broja.

Svi čitaoci koji od 1 do 15. novembra pročitaju treći broj E2 magazina i pronađu skriveni simbol “zeleni oblak”, na nekoj od strana magazina, biće u prilici da osvoje 4 meseca besplatnog ADSL interneta koji poklanja kompanija EUnet.

POTREBNO JE SAMO DA PRONAĐETE SKRIVENI SIMBOL “ZELENI OBLAK” I DO 15. NOVEMBRA POŠALJETE E-MAIL NA ADRESU MARKETING@E2.RS SA ODGOVOROM NA KOJOJ STRANICI U MAGAZINU SE NALAZI SIMBOL Srećnog čitaoca će nagraditi predstavnici EUneta i urednički kolegijum E2 magazina. Ime dobitnika kao i fotografije će biti objavljene u narednom broju E2 magazina.

Inženjer iz Jagodine osvojio komplete štedljivih sijalica U cilju promovisanja drugog broja E2 magazina u mesecu avgustu obezbedili smo za najsrećnijeg čitaoca, u saradnji sa beogradskom firmom Ex Ecentar, poklon – zamenu starih sijalica novim štedljivim sijalicama proizvođača ACME. Naime, u periodu od izlaska magazina 1.septembra pa do 15. septembra bilo je potrebno da čitaoci koji pročitaju magazin i pronađu simbol „zelenu sijalicu“ (skrivenu na 49. strani magazina u tekstu „Termiozolacioni materijali u službi energetske efi kasnosti“) pošalju na email adresu redakcije tačan odgovor na kojoj strani se simbol nalazi.

Najviše sreće da bude izvučen imao je email sa tačnim odgovorom g-dina Gorana Stefanovića iz Jagodine, inženjera elektrotehnike, inženjera industrijskog menadžmenta kao i master inženjera rudarstva za reciklažne tehnologije i održivi razvoj. U telefonskom razgovoru, g. Stefanović nam je otkrio da je posle zamene starih sijalica novim, štedljivim sijalicama, osetio veliku promenu u svom domu.

6

novembar / decembar 2011

vesti

Anketa na www.e2.rs – Alternativni načini transporta U saradnji sa kancelarijom UNDP-a za Srbiju, Srbiju E2 magazin je organinačina transporta. U anketi je u periodu od izlaska broja od 1.septembra pa do 15.oktobra učestovalo nekoliko stotina posetilaca portala.

Koristimo priliku da se zahvalimo svim posetiocima koji su dali svoj glas i pokazali da je među učesnicima ankete najviše njih koji su dali svoj glas za: “Koristim javni prevoz za odlazak na posao/školu” a približno isti broj je odgovorio da: “Koristim javni prevoz sa automobilom za odlazak na posao/školu“. Anketa je pokazala da je još uvek mali broj nas koji – “Koristim bicikl i javni prevoz za odlazak na posao/školu“.

E2 vesti Na narednim stranama za vas objavljujemo izbor iz sekcije E2 vesti portala www.e2.rs .

novembar / decembar 2011

7

E2 zona

zovao anketu na svom internet portalu www.e2.rs sa temom alternativnih

vesti

Održan II. Međunarodni forum o finansiranju energetske efikasnosti i obnovljive energije U Beogradu je, u petak, 16.9.2011, održan Međunarodni fo-

E2 zona

rum: „Finansiranje projekata energetske efikasnosti i obnovljive energije – Predstavljanje fondova iz EU i regiona i Vodiča za finansiranje energetske efikasnosti i obnovljive energije“ koji je organizovao Centralno-evropski forum za razvoj – CEDEF, pod pokroviteljstvom Ministarstva infrastrukture i energetike, a u saradnji sa Agencijom za energetsku efikasnost Republike Srbije, Kabinetom potpredsednika Vlade za evropske integracije, Kancelarijom za evropske integracije Vlade Republike Srbije i Privrednom komorom Srbije.

Na Forumu je istaknuto da Nacionalnom strategijom održivog razvoja nisu predviđena posebna sredstva za finansiranje projekata održivog razvoja u koji spadaju i energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije. I u svetu je praksa da se sredstva obezbeđuju iz državnih i lokalnih budžeta, donacija, razvojnih fondova, kredita i drugih načina finansiranja. Cilj Srbije je da do 2020. ostvari uštedu energije od 9% a 2012. 1,5%. Ulaganje u energetsku egikasnost je isplativo i investicije se mogu isplatiti za tri do pet godina ili u slučaju složenijih projekata za 10 godina.

Održan Sajam energetike i Ecofair od12. do 14. oktobra u Beogradu U halama 1 i 1a Beogradskog sajma od 12. do 14. Oktobra održan je sedmi Međunarodni sajam energetike “Energetika 2011″ i osmi Međunarodni sajam zaštite životne sredine “EcoFair”.

Pokrovitelji ove dve manifestacije bili su Ministarstvo energetike Republike Srbije i Ministarstvo zaštite životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, uz podršku Privredne komore Srbije.

Ovogodišnji slogan bio je “Prirodno”, a proizvode, usluge i aktivnosti predstavilo je više od 250 izlagača iz zemlje i inostranstva. Sajmovi su okupili značajne domaće i inostrane kompanije i institucije koje se bave proizvodnjom i distribucijom različitih vidova energije, naftom, gasom, električnom energijom, obnovljivim izvorima energije, energetskom efikasnošću i zaštitom i očuvanjem životne sredine.

Održan je i bogat prateći stručni program sa konferencijama, prezentacijama i stručnim skupovima među kojima izdvajamo konferenciju „Investiranje u obnovljive izvore energijе – predstavljanje gradova sa najvećim potencijalima“.

Medijski partner i učesnik ovogodišnjih sajmova bio je i E2 magazin.

8

novembar / decembar 2011

vvesti ve est es sti

Energetski pasoši obavezni od 30. septembra 2012.

Svi objekti u Srbiji

E2 zona E2 zon ona na

će od 30. septembra iduće

godine

morati

da imaju “energetske pasoše” i nove zgrade od tada neće smeti da troše godišnje više od 65 kilovat časova struje po metru kvadratnom, dok će stare moći najviše da troše 75 kilovat časova.

“Energetski pasoš” zgrade sadržaće opšte podatke o zgradi, potrebnoj energiji, klimatske podatke, termotehničke, kao i preporuke za poboljšanje energetskih svojstava objekta.

U Srbiji postoji oko tri miliona objekata i trenutno se troši od 150 do 200 kilovat časova po kvadratu godišnje, rekao je Šumarac novinarima na prezentaciji Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada i Pravilnika o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada, u okviru osmog Međunarodnog sajma zaštite životne sredine “Ekofer” i sedmog Međunarodnog sajma energetike “Energetika 2011”.

On je kazao da će te dokumente izdavati oko 5.000 licenciranih inženjera, koje sada obučava Inženjerska komora Srbije. Odgovarajuća izolacija, prema njegovim rečima, poskupi gradnju objekta za najviše 10 odsto, a donosiće velike uštede.

Prethodno treba uvesti tarifni sistem kako bi se daljinsko grejanje plaćalo po potrošnji, a ne kao sada paušalno, rekao je Šumarac. On je dodao da će Inženjerska komora Srbije tražiti da banke u tu svrhu obezbede povoljne kredite sa kamatom od četiri ili pet odsto, a država i lokalne samouprave da obezbede garancije. “Građani će imati velike uštede, pa će od tog novca moći da plaćaju rate kredita”, ocenio je.

10 10

novembar n ov ovemb em emb mb bar ar / decembar dece cemba mb m ba bar 2011 2011

vesti

Naplata grejanja po utrošku moguća sledeće zime Toplotna energija bi već sledeće grejne sezone mogla da počne da se

predviđeno je da 18 meseci od stupanja na snagu tog zakona toplane počnu da primenjuju novi tarifni sistem, kazao je Banjac u diskusiji na Beogradskim sajmu koju je organizovao Centralno-evropski forum za razvoj (CEDEF) “Najveći problem je oko Fonda za energetsku efikasnost. Ministarstvo finansija i dalje misli da ovaj fond nije dobro rešenje. Mišljenje Ministarstva energetike, ali i drugih ministarstava, jeste da je to dobro rešenje”, kazao je Banjac. Dodao je da cilj osnivanja tog fonda nije da se dodatno finansijski opterete građani već da se prikupe sredstva i usmere u projekte energetske efikasnosti.

U Beogradu se oko milion stanovnika greje na daljinsko grejanje, pri čemu je 70% objekata koji se greju izgrađeno 60-ih i 70-ih godina i ne ispunjavaju standarde izolacije a mere za uštedu energije će imati smisla tek kada se reši pitanje izolacije stambenih zgrada.

U planu zasebni računi za grejanje Toplane će ubuduće u slučaju priključivanja novih objekata na sistem grejanja morati da ugrade merne uređaje u podstanice, kazao je Banjac.

Za grejanje će se izdavati zasebni računi i to će biti nadležnost toplana, a u računima će biti navedena potrošena energija, cena i potrošnja u prethodnom mesecu.

On je ocenio da je jedan od najboljih načina za uštedu energije uvođenje naplate po utrošku i naveo da bi, prema procenama, na taj način moglo da se uštedi u potrošnji od 15% do 20% energije.

Zamenik direktora Agencije za energetsku efikasnost Bojan Kovačić naveo je da EU izdvojila 11 milijardi evra za podršku zemljama jugoistočne Evrope i bivšeg Sovjetskog Saveza u susedstvu u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije.

On je upozorio da u Uniji ima zahteva da se tržište EU zatvori za takozvane “energetske rasipnike”.

Kovačić je kao lidere u EU u energetskoj efikasnosti naveo Nemačku i Dansku a kao primer uspešnog razvoja i korišćenja daljinskog grejanja naveo grad Stokholm, gde se od 1986. do 2006. udvostručila proizvodnja toplotne energije, što je, kako je istakao, dokaz proizvođačima u Srbiji da ne treba da se plaše mera energetske efikasnosti. Član Upravnog odbora Poslovnog udruženja Toplane Srbije Janko Čobrda rekao je da se toplane u potpunosti oslanjaju na uvozne energente - gas i mazivo, i ocenio da će i one imati ogromne koristi od uvođenja naplate prema potrošnji jer će se time smanjiti troškovi poslovanja, omogućiti bolji rezultati poslovanja i stvoriti uslovi za priključenje novih korisnika. Naveo je da će novi sistem naplate omogućiti i smanjenje uvoza energenata. novembar / decembar 2011

11

E2 zona

naplaćuje po utrošku, izjavio je 4. oktobra pomoćnik ministra infrastrukture i energetike Miloš Banjac. Nactom zakona o racionalnoj upotrebi energije

Međunarodno takmičenje kompanije Siemens Srpski fakulteti u igri za million evra E2 tema broja

Kompanija Siemens uložiće ložiće više iše od milion evra e ra u razvoj ra oj ideje koja pobedi na međunarodnom takmičenju za inovacije u oblasti “pametnih” mreža „Smart Grid Innovation Contest 2011“. Pravo učešća ima univerzitetsko osoblje – profesori, postdoktoranti, studenti ili potencijalni studenti doktorskih studija.

Cilj takmičenja je generisanje i dalji razvoj ideja u biznis modele koji imaju veliki potencijali da u bliskoj budućnosti značajno doprinesu razvoju “pametnih” mreža koje su održive i više orijentisane ka kupcima.

Zainteresovani za učešće na Siemensovom takmičenju treba da se registruju na internet stranici www.smartgridcontest.com i da prijave predloge za istraživanje najkasnije do 30. novembra 2011. godine. Učesnici takmičenja moraju biti spremni da sprovedu istraživanje na projektu zajedno sa Siemensom ili da napišu doktorsku disertaciju. Pobednici će biti proglašeni u januaru 2012. godine.

Koncept „pametnih“ mreža, koji je Evropska unija usvojila 2005. godine, podrazumeva viziju inteligentne i fleksibilne kontrole proizvodnje, prenosa i korišćenja električne energije.

Potrošači biraju snabdevača tek od 2015. liberalizacija tržita gasa u Srbiji postepena 1 novembra b kubik k bik gasa u Srbiji S biji koštaće k š ć 36 dinara, di li to ne znači či Od 1. ali da će maloprodajne cene “plavog energenta” biti iste za sve potrošače.

Građani još uvek ne mogu da biraju od kog distributera će kupiti gas a tu mogućnost će steći 2015. godine kada nastupi potpuna liberalizacija tržišta.

Koliko će ko platiti zavisi od toga kako će svoje cenovnike formirati lokalni distributeri gasa koji “plavi energent” preuzimaju od Javnog preduzeća “Srbijagas”. Ipak, to ne znači da snabdevači maloprodajne cene gasa mogu da kaleme kako im je volja, već se ceo proces odvija po strogoj metodologiji koju je odredila Agencija za energetiku. Razlike u maloprodajnim cenama snabdevača nisu velike i u proseku se može izračunati da će računi za gas nakon 1. novembra iznositi oko 14.000 dinara.

Kako je zakonski predviđeno od 1. januara 2012. godine cenu gasa i struje određivaće Agencija za energetiku umesto Vlade. Postepenim otvaranjem tržišta predviđeno je da obaveza javnog snabdevanja strujom i gasom svih potrošača važi do 1. januara 2013. za sve potrošače a od 1. januara 2015. godine samo za domaćinstva.

12

novembar / decembar 2011

vesti

Održan sajam potrošačke elektronike u Beogradu U Beogradu je od 30.septembra do 2. oktobra 2011. održan prvi Sa(Consumer Electronics & Home Appliances).

Sajam je organizovan po ugledu na najveće svetske sajmove iz ove oblasti, kao što su IFA u Berlinu, CeBit u Hanoveru i CES u Las Vegasu, i objedinio je na jednom mestu proizvođače iz oblasti potrošačke elektronike, kućnih aparata, bele tehnike i informacionih tehnologija. Posetioci su imali priliku da vide najnovije proizvode najpoznatijih svetskih proizvođača računara i prateće opreme, TV, video i audio uređaja, foto opreme, mobilnih telefona, igračkih konzola i video igara, softverskih rešenja, bele tehnike i kućnih aparata, kao i mnoge druge proizvode koji spadaju u savremenu tehnologiju.

Uskoro subvencije za energetski efikasne zgrade iz Državni sekretar u Ministarstvu za zaštitu životne sredine Bojan Đurić izjavio je da će to Ministarstvo za nekoliko nedelja subvencionisati kredite za izgradnju energetski efikasnih zgrada.

Kako je istakao, taj program je još uvek u razmatranju i za nekoliko nedelja postoji mogućnost da Ministarstvo subvencioniše kompletnu kamatnu stopu za kredite koji će finansirati izgradnju energetski efikasnih zgrada.

Mreža reciklažnih centara do kraja naredne godine 2012 godine Srbija će biti pokrivena mrežom reciklažnih centara u Do kraja 2012. kojima će se prikupljati sekundarne sirovine, najavio je nedavno direktor akcije Očistimo Srbiju Miloš Panjković tokom obilaska reciklažnog centra u Subotici.

- Potpisani su ugovori sa 16 opština za izgradnju 17 reciklažnih centara, sa četiri koja su finansirana kroz akciju Očistimo Srbiju prošle godine, pet izgrađenih i osam čiju ćemo adaptaciju pomoći, Srbija će u potpunosti biti pokrivena reciklažnim centrima - objasnio je direktor akcije Panjković.

Prema njegovim rečima, u reciklažnom centru se prikupljaju otpadna pet ambalaža, mešana ambalažna folija i tvrda plastika, otpadni papir, karton i limenke.

- U reciklažne centre stiže prečišćen i selektiran otpad pogodan za dalju preradu. Komunalna preduzeća će otpad dalje razvrstavati i prodavati reciklerima. To će omogućiti da komunalna preduzeća dobiju dodatna sredstva i prošire obim svojih usluga - ukazao je Panjković.

On je podsetio da je početkom akcije Očistimo Srbiju manje od 60 odsto stanovništva bilo obuhvaćeno organizovanim odnošenjem otpada.

- Sada je taj broj povećan na 72 odsto, a očekujemo do kraja godine da se ostvari procenat predviđen Nacionalnom strategijom upravljanja otpadnom, od 75 odsto - zaključio je Panjković. novembar / decembar 2011

13

E2 zona

jam potrošačke elektronike i kućnih aparata, pod nazivom CE&HA Fair

vesti

Predstavljen “zeleni porše” u okviru Siemens “zelene nedelje” Revolucionarni električni porše, takozvani ta eRuf Roadster, predstavljen je sredinom septembra u okviru “Siemens zelene nedelje”

E2 zona

na stazi Autokomerca u Beogradu, a priliku da se upoznaju sa Siemensovim rešenjima za pametne mreže i elektromobilnost i testiraju električni porše imali su Njegova ekselencija nemački ambasador u Srbiji Volfram Mas, uvaženi predstavnici Vlade, poslovni partneri kompanije uključujući i E2 magazin, kao i ostale poznate ličnosti iz javnog života.

ERuf Roadster je zasnovan na modelu Porše 911 i raspolaže Siemensovim pogonskim sistemom s maksimalnom snagom od 270 kilovata, može da razvije maskimalnu brzinu od oko 250 km/h, a zahvaljujući litijum-jonskim baterijama koje služe kao akumulator, pri prosečnom načinu vožnje može da pređe 200 kilometara bez dodatnog punjenja. Kad se parkira i spoji na izvor napajanja, električni automobil skladišti višak struje dobijene iz obnovljivih izvora energije, a zatim je, tokom vožnje, vraća u mrežu.

Konceptom “pametnih mreža”, čiji je deo i eRuf Roaster, Siemens još jednom dokazuje da je globalni lider u rešavanju izazova klimatskih promena u svetu. “Zelena” rešenja već sada čine trećinu ukupnog prihoda kompanije Siemens.

Putnici GSP-a u Beogradu će od 2012. znati tačno u minut kad im dolazi autobus Uporedo sa uvođenjem sistema «Busplus» (elektronske karte) u planu je postavljanje 10 informativnih tabli (displeja) na najfrekventnijim stajalištima u centralnoj zoni grada. Kada sistem bude pušten u rad (od 2012. godine), počeće i informisanje putnika o vremenu narednog polaska vozila (sa stajališta na kome se nalazi) na linijama koje koriste navedeno stajalište, broj linije i krajnju stanicu - kažu u Direkciji za javni prevoz. Ako na stanici piše da tramvaj dolazi za sedam minuta, to vreme je dovoljno da se, recimo, sa bankomata podigne novac.

Tribina «Cikliranje» je projekat za budućnost gu «Cikliranje», odnosno upotreba bicikla kao javnog prevoza u gusto naseljenim mestima, projekat je za budućnosti u Srbiji, ocenjeno je na nedavno održanoj debati sa temom «Urbana mobilnost – primeri održive mobilnosti». Skup je održan u beogradskom Domu omladine, povodom Svetskog dana bez automobila u okviru Nedelje mobilnosti.

U narednom periodu će biti organizovana nabavka opreme potrebne za uvođenje bicikla kao javnog prevoza u Beogradu i ta oprema će biti ustupljena Gradskom saobraćajnom preduzeću, a ono će zauzvrat prikupljati sredstva od pretplata i korišćenja. Grad će pružiti neophodnu logističku podršku, a kasnije i pomoći razvoj biciklističke infrastrukture, odnosno biciklističkih staza na teritoriji Grada Beograda.

14

novembar / decembar 2011

vesti

Uslužni automobili na struju u Parizu U Parizu je 2. oktobra počelo probno korišćenje uslužnih automobila na struju, str po ugledu na uslužne bicikle koji su građanima na raspolaganju od 2007. godine. Cilj uvođenja uslužnih ekoloških automobila

Parižanima je na raspolaganje stavljeno 66 automobila «blukar» (Bluecar) u 10 od 33 uslužnih stanica.

Javnosti će ova usluga u potpunosti biti na raspolaganju 5. decembra, kada će se na ulicama naći najmanje 250 automobila, a planirano je da se ekološki javni vozni park do kraja juna 2012. godine poveća na 2.000 vozila.

Maksimalna brzina je 130 kilometara na čas, a sa baterijom može da pređe 250 kilometara u gradu i 150 van grada. Cena pretplate na uslugu Autolib je skromna - 12 evra mesečno za godišnju pretplatu i po pet evra za prvih pola časa korišćenja.

Rambo Amadeus – bicikli su brži i bolji od automobila Muzičar Rambo Amadeus nedavno je apelovao na stanovnike gradova Srbije da više voze bicikle a manje automobile i tako doprinesu manjem zagadjenju životne sredine.

«Nisam rekreativac, ja sam dresirani biciklista, što znači da koristim biciklo kao zamenu za saobraćaj», rekao je Rambo Amadeus.

«Potpisujem da se u krugu dvojke u Beogradu biciklom sve duplo brže obavlja nego automobilom, kao i da automobili ni u ostalim delovima grada nisu brži», dodao je.

Akcija u kojoj je učestvovao poznati muzičar se vodila u oviru «Jugo Cikling kampanje» koja već više od deset godina promoviše biciklizam kao alternativno prevozno sredstvo. Najznačajniji projekti u ovom periodu su Bajk lift na Brankovom mostu, promovisanje biciklističkih staza na Novom Beogradu i festival biciklizma «Bajk Fest».

Automobili bez vozača do 2020 godine glo Potpredsednik «General motorsa» (GM) za globalna istraživanja i razvoj Alan Tob nedavno je izjavio da će vozila koja se delimično kreću bez pomoći vozača biti u upotrebi do sredine ove decenije, a da će sistemi za upravljanje kolima koja sama krstare biti dostupni do 2020. godine.

Automobili koji se kreću po putevima bez vozača, koristiće tehnologije koje su već sada poznate, kao što su senzori, radari, kamere, GPS sistemi i prenosive komunikacione naprave. U kombinaciji sa digitalnim mapama, primena novih tehologija obezbediće da se automobili sami kreću, a da vozači dok putuju rade nešto drugo, da čitaju novine, na primer.

- Glavni cilj je bezbedenost. Buduća generacija bezbednosnih sistema eliminisaće mogućnost sudara u potpunosti pošto će reagovati pre vozača i pre nego što postanu svesni opasne situacije - rekao je Tob. novembar / decembar 2011

15

E2 zona

je promena običaja Francuza, koji su vezani za lične automobile. U Francuskoj koja broji 65 miliona stanovnika ima 38 miliona vozila, dok ih u Nemačkoj, koja ima 81 milion, ima 40 miliona.

vesti

Voda Voda pokreće razvoj, ili ograničava progres svake zajednice- od porodice do civilizacije. Broj stanovnika na našoj planeti se ubrzano povećava,

E2 zona

a samim tim i potreba za vodom, iako se njena količina ne menja. Potrebe odraslog čoveka za vodom su od 2,5-3l dnevno. Do 2025. godine, 2/3 čovečanstva će osetiti izbiljan nedostatak vode. Organizacija Ujedinjenih Nacija je pre desetak godina proflasila 22. mart za Svetski dan vode, sa namerom da istakne njenu važnost i ograničavajuću ulogu u razvoju. Šta možemo i moramo da učinimo sa vodom? Da je štitimo, i štedimo. Svakog dana, na svakom mestu, u svakoj prilici. Posebno treba decu vaspitati tako da uče da štede vodu od najmlađe dobi, da uče da vole prirodu, da budu osetljivi po pitanju zaštite životne sredine, jer će upravo oni biti ti koji će u budućnosti donositi odluke o razvoju društva.

Levis-ova nova tehnologija uštedeće 16 miliona litara vode Najpopularniji svetski brend farmerki, Levi’s, predstavio je nove revolucionarne modele iz linije “Go Forth” koje će uštedeti milione litara vode. Naime, za izradu jednog para “ispranih” farmerki inače se koristi čak 42 litra vode, a novom tehnologijom taj broj je sveden na minimum.

Kako bi se uštedela voda, u Levi’s-u sada koriste nove načine obrađivanja teksasa kao što su izbacivanje vode iz “stonewash” pranja, korištenje ozona i slično. U novoj kolekciji proizvedeno je 1.5 miliona pari farmerki, što znači da je ušteđeno čak 16 miliona litara vode. Novi modeli jednako su udobni kao i dosadašnji, ali na sebi imaju oznaku “Water>Less”

Selen Selen se često spominje kao neophodni sastojak ishrane. Potreban je za održavanje metaboličkih procesa u organizmu, a ima ga u mesu, jajima, žitaricama, crnom i belom luku, brokolima.. Količina selena u namirnicama zavisi od njegove zastupljenosti u zemljištu, a u našem zemljištu ga jednostavno nema dovoljno. Zato selen, čak i kad se hranimo zdravo, ipak ne unosimo u dovoljnim količinama.

Selen je antioksidant koji sprečava štetno dejstvo slobodnih radikala, koji nastaju u organizmu pod dejstvom teških metala, radioaktivnog i ultraljubičastog zračenja, smoga, duvanskog dima, alkohola, nekih lekova, jednolične ishrane, pojačanog fizičkog napora (trening spada u tu kategoriju), čestog stresa, nervne napetosti. U kombinaciji sa drugim antioksidantima (recimo, vitaminom C) selen sprečava razvoj kardiovaskularnih i kancerogenih oboljenja, obezbeđuje normalan rast i razvoj organizma, jača imunitet, povećava potenciju muškaraca i povećava plodnost.

16

novembar / decembar 2011

vesti

Genetski modifikovana hrana uskoro u Srbiji Genetski modifikovana hrana u Srbiji – ako je verovati borcima za zaštitu životne sredine, to bi uskoro mogla postati stvarnost. Naime, to su od Srbije tražile SAD, a

E2 zona

pominje se i kao uslov prijema u STO. Od juna 2009. godine, u Srbiji je na snazi Zakon kojim se zabranjuju proizvodnja i promet genetski modifikovanih organizama (GMO) u komercijalne svrhe.

Svojevremeno je međutim, Ministarstvo poljoprivrede Sjedinjenih Američkih Država objavilo informaciju da srpsko Ministarstvo poljoprivrede namerava da izmeni taj zakon jer bi on mogao da postane prepreka ulasku Srbije u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO). Srbija u toj organizaciji trenutno ima status posmatrača koji je na dobrom putu ka članstvu.

Vlada Srbije sama nije nagovestila da će menjati postojeći Zakon, štaviše, ona još uvek tvrdi da je njena politika „očuvanje i afirmacija Srbije kao zemlje u kojoj se proizvodi zdrava hrana“ kao i da „ni u jednoj evropskoj zemlji nije dozvoljena upotreba genetski modifikovane hrane“.

Među stručnjacima postoje poprilična neslaganja kada je reč o posledicama genetski modifikovane hrane po zdravlje. Tehnologija uzgoja biljaka je olakšana, ali eksperimenti su pokazali da takvi organizmi mogu biti toksični u meri koja je štetna i po ljude. Postoji i mogućnost unošenja neželjenih gena u genom primaoca, što može dovesti do stvaranja mutacija i kancera.

Nove oznake na kućnoj hemiji od 1. oktobra Agencija za hemikalije Srbije nedavno je najavila da će tokom oktobra i novembra početi inspekcijski nadzor koji se odnosi na klasifikaciju pakovanja i obeležavanje hemikalija. Naime, od 1. oktobra industrijska i kućna hemija, kao i deterdženti koji se stavljaju na tržište Srbije moraju da imaju nova obeležja na pakovanjima, koja će potrošačima omogućiti bolju informisanost i zaštitu.

“Svako ko bude došao u dodir sa tim hemikalijama moći će jasno i nedvosmisleno da zna koja su svojstva tih supstanci i koliko su opasne za zdravlje ljudi i okolinu”, izjavila je tom prilikom direktorka Agencije za hemikalije Jelena Cvetković. Kako je dodala, isticanje upozoravajućih slika (piktograma), biće obavezno i na uvoznim i na domaćim proizvodima, i biće u skladu sa opasnošću i svojstvima koje hemikalija zaista poseduje.

Srbija prva zemlja u regionu koja je prenela sistem globalnog obeležavanja u svoje zakonodavstvo što su do sada, pored Evropske unije, uradili samo Japan, Novi Zeland, Australija, Južna Koreja i Sjedinjene Američke Države.

18

novembar / decembar 2011

novembar / decembar 2011

19

Lush kozmetika Kompanija Lush je vodeći svetski proizvođač prirodne kozmetike i svetski broj 1 u kontekstu društvene odgovornosti u zaštiti životinja. Bore se pro-

E2 zona

tiv korišćenja životinja u EU programu testiranja hemikalija REACH. Ručno izrađuju proizvode od esencijalnih ulja, voća i povrća, bez konzervansa.

Veliki broj Lush proizvoda nema nikakvu ambalažu, već se pakuje u beli papir sa nalepnicom, ili u kesu od prirodnog celofana. To pokazuje visoku ekološku svest o tome da ambalaža često predstavlja suvišan otpad, ali i samouverenost u to da sam kvalitet, bez sofisticiranog dizajna, prodaje proizvod.

Ipak, pošto kreme, i šamponi ne mogu bez ambalaže, sadrže i bitan podatak sa listom sastojka tog proizvoda, jer postoji veliki broj ljudi alergičan na određene sastojke.

Konzervansi su još jedna tema o kojoj Lush ima jasan stav. Dve trećine artikala ne sadrže konzervanse, a tamo gde se oni nisu mogli izbeći, upotrebljeni su oni najneopasniji i u mininalnim količinama. Rok trajanja im je samim tim znatno skraćen - sa tri do pet godina, na samo godinu dana.

Drveni eko nameštaj Najčešće zastupljene vrste drveta kod nameštaja su: bukva, hrast, jasen i jela. Postoji više razloga zbog čega je dobro odabrati baš drveni eko nameštaj za dom: takav nameštaj je dugotrajan, i na taj način štedi dalje korišćenje drvenih sirovina; drveni ekološki nameštaj je izvor zdravlja, jer dolazi iz zdrave šume; može da služi kao regulator vlage, i ako je nema dovoljno u prostoru, on je ispušta, a ko je ima previše, drvo je upija. I, pošto se ne koriste veštački materijali, nema opasnih isparenja u vazduhu. Premazuje se biljnim uljima, što znači da postoji mogućnost restauracije; a ako dođe do nekih oštećenja, može lako da se popravi bez ozbiljnijih intervencija.

Eko moda Dve tinejdžerke iz Velike Britanije, koje su gajile strast prema retro odeći i koje su htele da izgledaju drugačije, odlučile su da prilagode svoju sopstvenu odeću. Počele su da kupuju mušku odeću iz secondhand radnji i da od njih prave svoje eksperimentalne kreacije.

Danas su one vlasnice radnje “Junky Styling”, a sve o svom putu u svet dizajnera zapisale su u istoimenoj knjizi. Napravile su uspeh koristeći muška odela i košulje i pretvorivši ih u zaista jedinstvene dizajne. Ovaj džanki stajling takođe nudi tzv. “hirurške usluge za odeću”, što znači uslugu koja klijentima omogućuje da donesu svoju staru/iznošenu odeću u „Junky“ radnju i tako budu deo procesa redizajna.

One smatraju da ljudi treba da budu odgovorniji u pogledu zaštite životne sredine, da ponovo koriste resurse i da budu pažljiviji pri trošenju resursa.

20

novembar / decembar 2011

vesti

Microsoft Office 365 za efikasnost i uštede preduzeća “Microsoft Office 365 je skup alatki za rad na internetu koji omogućava pristup elektronskoj pošti, dokumentima, kontaktima i kalendarima sa bilo kog

E2 zona

mesta i računara, čime se ostvaraju značajne uštede u radu preduzeća. Ovo je usluga na cloud-u, odnosno oblaku, koja pojednostavljuje IT upravljanje uz istovremeno podizanje nivoa produktivnosti preduzeća”, kazao je Kueva na predstavljaju ovog programa u okviru konferencije Sinergija 11 koja je nedavno održana u Beogradu.

Prema njegovim rečima, Office 365, kao rešenje na oblaku omogućava predvidljive mesečne troškove, izostanak inicijalnih ulaganja u infrastrukturu, a plaćaju se samo usluge koje su potrebne.

Osim toga, kako je naveo, velika prednost je moguć pristup sa “Windows phone”- a, “iPhone”- a, “Blackberry”- ja i “android” uređaja, a posebno zaštita do virusa i neželjene pošte. Kueva je dodao da je ovaj program dostupan većem broju ljudi jer mu je cena svega šest dolara po korisniku mesečno.

Fujitsu pomaže školama i kompanijama da smanje izdatke za IT sektor Kompanija Fujitsu je nedavno predstavila nove sisteme za višekorisničko radno okruženje zasnovane na softverskoj platformi Windows MultiPoint Server 2011. Fujitsuovi sistemi su pogodni za organizacije i kompanije sa manjim budžetima koje žele da smanje izdatke za IT sektor, a istovremeno uspešno obuhvate što veći broj radnih mesta.

Istraživanja, pokazuju da obrazovne insititucije širom sveta teže da svoje učionice opreme savremenim tehnologijama i upravo u tom smislu tehnologija Windows MultiPoint Server može da umanji ukupna ulaganja i za dve trećine, snižavanjem cene hardvera, utroška energije i održavanja sistema.

Za samo deo sredstava koja bi bila neophodna za kupovinu pojedinačnih stonih računara, novo Fujitsuovo višekorisničko okruženje pruža iste prednosti u radu kao i klasični računari, a omogućava da se do 20 korisnika poveže na jedan server ili stoni računar.

Fujitsuov server Primergy MX130 i stoni računar Esprimo P700 su sada optimizovani za rad sa sistemom Windows MultiPoint Server 2011, i predstavljaju gotovo rešenje spremno za primenu.

Novi tablet Motorole namenjen preduzećima Kompanija “Motorola” je proizvela posebno ojačan tablet računar “ET1” namenjen korišćenju u organizacijama koje rade u sektorima kao što su zdravstvo, maloprodaja i snabdevanje.

“ET1” koristi operativni sistem “Android 2.3” dopunjen mogućnostima kao što su otvaranje više korisničkih naloga na jednom uređaju i šifrovanje sistema datoteka. Računar ima ekran od 17,8 cm (sedam inča), napravljen od “Gorila” stakla i patentirani priključak za povezivanje sa periferijama kao što su skener trakastih (bar) kodova i čitač kreditnih kartica. Baterija mu se može zameniti i dok radi, pošto bez baterije ostaje uključen još 15 minuta. “Motorola” osim toga nudi i odgovarajuću stanicu za punjenje baterije.

22

novembar / decembar 2011

vesti

Intel je u četvrtak pokazao eksperimentalni procesor nazvan Klermont (Claremont), koji može da obavlja lakše zadatke služeći se strujom iz solarne ćelije veličine poštanske markice zato što mu je potrošnja snižena na manje od 10 miliva . Njegov rad je demonstriran na predavanju koje je na Intelovom forumu upravo održanom u San Francisku, održao Džas n Retner, tehnološki direktor kompanije.

Ovaj centralni procesor koga nazivaju i procesorom bliskim naponskom pragu (nearthreshold voltage processor - granice na kojoj se tranzistori uključuju), neće posta komercijalni proizvod, ali rezulta istraživanja koja omogućava mogli bi se integrisa u neke buduće procesore i druga elektronska kola, poručio je Retner.

Procesor je naime deo projekta Intelovih laboratorija čiji je cilj da se smanji energija koju čipovi troše i da se računarskim uređajima omogući da ostanu uvek uključeni.

Intelov cilj je da u narednih deset godina poboljša energetsku efikasnost za 300 puta i dos gne potrošnju od svega 20 pikodžula po jednoj operaciji u pokretnom zarezu u sekundi (FLOPS), što je nekoliko redova veličine daleko od današnjeg stanja.

Eco friendly navigator Eco friendly navigator je sistem satelitske navigacije koji uz to pruža dijagnostiku automobila i njegovih performansi, i pomaže vam da vidite kako način vaše vožnje utiče na uštedu potrošnje goriva. Sistem vam pokazuje najefikasniji put kojim treba da idete, informiše vas o emisiji CO2, i omogućuje sigurno eco friendly putovanje.

novembar / decembar 2011

23

E2 zona

Intelov eksperimentalni processor troši manje od 10 milivata

vesti

E2 zona

Duplo niža cena i dva puta veća brzina EUnet interneta Ove jeseni “EUnet” je spremio mnogobrojna iznenađenja za sve nove, ali i za postojeće korisnike ADSL Interneta. Svakog novog korisnika očekuje duplo niža cena Interneta godinu dana, a sve postojeće korisnike “EUnet” nagrađuje sa dva puta većom brzinom Interneta za najkvalitetnije surfovanje do sada, saopštio je nedavno “EUnet”.

Svaki novi “EUnet” ADSL korisnik dobija mogućnost da 12 meseci plaća samo pola računa za Internet, pa će od sada za osnovni paket 1,5 Mb/s plaćati samo 780 dinara mesečno. Postojeće ADSL korisnike EUnet nagrađuje duplo većim Internet brzinama, po istoj ceni. Svi korisnici koji su do sada bili na paketu 1,5 Mb/s, od sada će imati brzinu 3 Mb/s.

Osim brzog Interneta ove jeseni sve korisnike očekuje pregršt zabave u svojim domovima uz digitalne programe IPTV televizije nove generacije za samo 1 dinar.

Svaki “EUnet” ADSL korisnik osim najkvalitenijeg Interneta, ima mogućnost da svakog meseca do 20 minuta besplatno telefonira sa prijateljima i rodbinom u inostranstvu, korišćenjem “EUnet” Phone usluge.

Telekom poklonio Beogradu Strawberry drvo Kompanija “Telekom Srbija” poklonio je Beogradu solarni punjač “Strawberry drvo” koji je svečano pušten u rad u subotu, 15. oktobra ispred Ustanove kulture “Vuk Karadžić”.

Pomoću ovog uređaja, korisnici mobilnih telefona, muzičkih plejera, tablet računara i digitalnih fotoaparata moći će da dopune svoje baterije i na taj način skrenu pažnju na važnost korišćenja obnovljivih izvora energije.

“Strawberry drvo”, javni solarni punjač mobilnih telefona, osmislila je i napravila grupa studenata sa Beogradskog univerziteta, a prvi put je predstavljen ne samo Srbiji već i svetu oktobra 2010. godine kada je instaliran na Gradskom trgu u centru Obrenovca.

Nova HP aplikacija za štampanje sadržaja direktno sa mobilnog uređaja Iz HP stiže nova aplikacija koja će korisnicima omogućiti štampanje sadržaja direktno sa mobilnih uređaja. Kada se “HP ePrint Home & Biz” instalira na smartfon ili tablet, korisnici mogu sa bilo koje lokacije (kroz cloud ili preko lokalne Wi-Fi mreže) da štampaju na bilo kom mrežnom ili HP ePrint štampaču fotografije, PDF dokumente, tekstualne fajlove, “Microsoft Office” dokumente i web stranice.

“HP ePrint Home & Biz” aplikacija je besplatna za preuzimanje, dostupna i korisnicima u Srbiji, a može se koristiti za štampanje sa bilo kog mesta na bilo kom registrovanom “HP ePrint” štampaču u svetu.

Takođe, moguće je izvršiti skeniranje direktno sa štampača na mobilni uređaj, povećavanje rezolucije slika pre štampanja radi kvalitetnijeg otiska.

24

novembar / decembar 2011

E2 tema broja

EUNET CLOUD EUnet je od kompanije 3TERA iz grupacije ravljanja vašim postojećim i potencijalnim korisComputer Associates, zasluženo dobio povere- nicima, exchange serveri za bržu i jednostavniju zynje da bude prvi regionalni partner na Balkanu e-mail komunikaciju, mailing liste za slanje e-mail koji nudi AppLogic Cloud Platformu. Imajući u poruka na više adresa u istom trenutku, razni sistevidu napredne mogućnosti CA Cloud platforme, mi za postavljanje i skladištenje dokumentacije i neprekidan rad na razvoju novih Cloud Business internu komunikaciju u kompaniji, VoIP telefonske servisa i softver koji su razvili za jednostavno up- centrale za besplatnu komunikaciju, kao i mnogi ravljanje Cloud servisima (Cloud Control Panel), drugi servisi po vašoj želji mogu biti instalirani EUnet je provajder koji trenutno nudi najveći iz- na Cloud serveru znatno jeftinije i brže nego što bor Cloud servisa (SaaS) i Cloud infrastrukturnih je to tradicionalna hosting infrastruktura dozvorešenja (IaaS i PaaS) u zemlji i regionu.

ljavala. Poenta je u činjenici da vi zakupuljujete

Potencijalni korisnici Cloud hostinga su sve već pripremljen standardizovan servis koji vam kompanije koje imaju zahteve za pojednostav- olakšava i ubrzava poslovanje. ljenjem IT infrastrukture, skalabilnošću, visokom dostupnošću i žele da plate samo IT resurse koji su

Uštede u oblaku

upotrebili. Bez obzira na veličinu, svakoj kompaniji je potreban mail server koji vam omogućava da

Cloud može da ponudi mnogo zanimljivih

pristupate svojoj elektronskoj pošti sa bilo kog mes- rešenja za uvođenje novih servisa i usluga, ali i ta na svetu gde postoji Internet konekcija. Takođe, da optimizuje postojeća rešenja i potencijalno servisi za vođenje projekata, unapređivanje up- smanji troškove održavanja IT svake firme. Pos26

novembar / decembar 2011

E2 tema broja toje uštede i pogodnosti koje je teže iskazati u dataka. Bilo da se radi o finansijskoj, zdravstvenoj vrednostima, ali svakako imaju povoljan uticaj na ustanovi ili prodajnom objektu, Data centri više poslovne procese preduzeća.

ne služe samo za puko odlaganje važnih podataka. Oni su specijalizovani i za robusne mreže koje

Cloud vam omogućava da pristupate svojim po- podržavaju veliki saobraćaj i upotrebu zahtevnih dacima i poslovanju sa bilo kog računara i u bilo aplikacija za potrebe čitavih kompanija. koje vreme. Takođe možete brzo organizovati regionalne kancelarije ili predstavništva, bez potrebe za značajnim ulaganjima u IT infrastrukturu ili jednostavno povezati udaljene lokacija preduzeća.

U slučaju kvara na tradicionalnom serveru (matična ploča, HDD i sl.), dešava se da se poslovanje potpuno zaustavlja dok se server ne popravi, što u nekim situacijama može trajati i do 7 radnih

Sigurnost vaših podataka u profesionalnim Data centrima neuporedivo je veća od „inhouse“ rešenja.

Svaki Data centar koji ispunjava najnovije standarde u obavezi je da ima zaštitu od požara, nestanka struje ili neželjenih upada u sistem. Takođe, u Data centrima se o sigurnosti sistema brine tim inženjera 24 časa dnevno, 365 dana godišnje.

Korisnik od sada može da izaberete u kome delu

dana. U takvim situacijama uštede su nemerljive. sveta želi da hostuje svoje servise i čuva važne poU situaciji više sile (požari, poplave, krađe i sl.) datke. Kompanija EUnet omogućava svojim koriskompanija može ostati bez važnih podataka što je nicima da za potrebe iznajmljivanja Cloud hosting kao posledicu može dovesti čak i do bankrota.

Bezbednost u oblaku

usluga, osim u Beogradu i Londonu, koristite najmoderniji Tier 4 Data centar u Majamiju. Amerika, kontinent koji poseduje najbolju infrastrukturu za telekomunikacije, omogućava nam pružanje uslu-

Novi trendovi u svetu velikih IT kompanija su ga najvećeg kvaliteta. Uz pomoć vrhunske opreme, virtuelizacija, potreba za većim brojem servera na na raspolaganju vam je brz protok podataka prema što manjem prostoru i rast broja uskladištenih po- Evropi i Južnoj Americi. novembar / decembar 2011

27

E2 tema broja

ZAUVEK ZELENO

PRIVREDNO upravljanje koje čuva resurse spaja ekonomiju i ekologiju radi stvaranja situacije u kojoj su na dobitku kompanije, društvo i planeta Zemlja.

„Going green“ ili „prelazak na zeleno“ post- dustrijskog doba ljudi su bili zabrinuti za prirodne aje sve popularnija tema u društvu. Nastojanja resurse, što se u tom razdoblju odnosilo na šume. da se okolina zaštiti ključna su ako želimo da Tla prekrivena šumom krčila su se brže nego što održimo mogućnost života na Zemlji u godinama je drveće moglo ponovno da izraste. Danas su nekoje slede. Uprkos tome, vlade širom sveta nisu dostatak neophodnih industrijskih sirovina, sve uspele da postignu dogovor o usklađivanju poli- veće cene energije i sve brži tempo klimatskih tika za očuvanje životne sredine.

promena odlučujući faktori o kojima se javno raspravlja. Tada, kao i danas, zamisao koja stoji

Uprkos svim problemima sa kojima smo iza razmišljanja o održivosti je ista: inteligentnim suočeni, za našu planetu još ima nade. Zaštita povezivanjem ekonomskih potreba, životne srediokoline je u toku: održivost je postala moto ne i društvenih okolnosti možemo čiste savesti da pokušaja povezivanja ekonomije i ekologije, pri predamo svoju planetu budućim naraštajima. Pričemu dolazi do situacije u kojoj su na dobitku marni cilj održivosti nije da ograniči rast i komfor, kompanije, društvo i planeta Zemlja. Održivost već da primeni inovativna tehnička rešenja koja kao tema zapravo nije novost. Još na početku in- mogu da osiguraju dobrobit čitave planete uz min28

novembar / decembar 2011

E2 tema broja imalnu upotrebu energije i sirovina, a to zahteva istraživanje i razvoj već se upotrebljava za razinteligentnu efikasnost. „Održivost nije ponajpre vijanje zelene tehnologije. Godine 2010. ostvarili etičko pitanje,“ naglašava Alexander Holst iz kon- smo 28 milijardi evra prihoda svojim ekološkim sultantskog preduzeća Accenture. „Za kompanije portfolijom, što predstavlja 36 posto naših ukupuvek ima više smisla da uklope održivost u svoj nih prihoda. Do 2014. želimo da ostvarimo svojim poslovni model, jer održivost povećava vrednost ekološkim tehnologijama više od 40 milijardi evra proizvoda u očima potrošača. Primenom održivih prihoda.“ Korporativna odgovornost s naglaskom pristupa, kompanije mogu da smanje troškove, na održivosti načelo je koje vodi našu korporaostvare dobit i izgrade poverenje.“ Siemens je tivnu strategiju. Kao deo svojih nastojanja, Sieizvrstan primer takvog pristupa. Kao pionir na mens se trudi da minimizuje vlastiti CO2 otisak. području zelene infrastrukture, Siemens uklapa Siemens nije jedini koji primenjuje strategije očuvanje resursa i održivost u rešenja koja razvi- održivosti. Danone se usredsredio na područje ja za svoje potrošače. „Time istovremeno služimo CO2. Meri ispuštanje CO2 za sve svoje proizvode, a i okolini i društvu,“ kaže glavni izvršni direktor u nekim područjima stvara dodatnu uštedu, osim Peter Lešer. „Svaki treći evro koji potrošimo na one na temelju ispuštanja manje količine CO2. novembar / decembar 2011

29

E2 tema broja

Zeleni London Glavni grad Velike Britanije nastoji da postane budući predvodnik na polju ekološke tehnologije.

Sumeet Manchanda iz Londonske agencije za razvoj (London Development Agency), govori o gradskim infrastrukturnim planovima: Cilj Evrope je da smanji CO2 za 34 posto do 2025.

London želi da dosegne 60 posto. Već primenjujemo neke postupke koji su usmereni na postizanje 25 posto. Potrebna su nam inovativna rešenja koja nas mogu dovesti do cilja od 60 posto. Pametne mreže igraće centralnu ulogu. U saradnji s kompanijom Transport for London sprovodimo fantastičan program e-mobilnosti: postavićemo više od 10.000 stanica za punjenje po gradu. Ideja koja stoji iza ovoga je eliminacija ugljenika iz energetske mreže.

Ako uspemo da koristimo električne automobile kao jedinice za skladištenje energije, nećemo morati toliko da proširujemo energetsku mrežu. Nadamo se da će Siemens nastaviti da pruža još više inovacija potrebnih za takva nastojanja u budućnosti. Inovacije povezane s Olimpijskim igrama 2012. takođe će imati veoma nisku emisiju CO2, kao i Globalni urbani centar održivosti u Zelenoj poslovnoj četvrti.

30

novembar / decembar 2011

Sumeet Manchanda je stručnjak za životnu sredinu u Londonskoj agenciji za razvoj.

Otto Versand radi na smanjenju rizika u lancu na- vode i usluge. Kompanije ne mogu sebi da priušte bavke. Potrošači tekstilnih kompanija posebno su zanemarivanje ovog trenda.

Ali koja su glavna problematična područja

fizičkom radu dece mogu ozbiljno da nanesu štete kojima su trenutno potrebna inovativna rešenja za imidžu preduzeća. Kako bi se suočio s tim prob- održivost? Stručnjaci predviđaju da će budućnost lemima, Otto Versand se ne oslanja na obećanja naše planete odrediti gradovi. Već danas više od svojih dobavljača, već lično sprovodi nadzor nad polovine čovečanstva živi u gradovima, a očekuje uslovima rada pri različitim postupcima. Mnoge se da će se taj broj do 2050. povećati na više od velike kompanije, od proizvođača igračaka Lego 70 posto. Prema jednom istraživanju, samo će se do pomorske kompanije Maersk i korporacije Akzo u Kini u narednim godinama izgraditi 30 gradova Nobel koja proizvodi boje i lakove, slede načelo za 450 miliona ljudi. Za desetak godina, trenutni zatvorenih kružnih sistema, tzv. načelo “od broj od 3,3 milijardi stanovnika gradova gotovo će kolevke do kolevke” koje je predložio nemački se udvostručiti, a svim tim ljudima biće neophodprocesni inženjer Michael Braungart. On je raz- ni električna energija, voda i prevoz. Gradovi već vio ideju ekološki efikasne ekonomije bez otpada. danas troše 75 posto energije koja se koristi u Prema njegovom načelu, proizvodi se moraju svetu i ispuštaju 80 posto gasova staklene bašte. vratiti u prirodu bez zagađivača ili ih treba pot- Dakle, mere zaštite životne sredine naročito su puno reciklirati. Ti primeri dokazuju da se održive korisne u gradovima. aktivnosti ne moraju primenjivati isključivo pod

Troškovi za potrebnu infrastrukturu procen-

prinudom političkih odluka. Tehnološke inovacije juju se na otprilike 27 milijardi evra u narednih i konkurencija na globalnim tržištima direktno do- nekoliko godina. Hoće li taj novac biti uložen na prinose takvim nastojanjima. Što se tiče OECD-a održiv način? „Hoće li se? I u budućnosti usred(Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj), srediti na automobile ili na osmišljavanje novih na primer, globalni porast inovativnih aktivnosti načina mobilnosti za pešake, bicikle, i centre za ključan je za stvaranje budućnosti u kojoj je lokalni javni prevoz,“ pita Lutz Engelke iz agenmoguće živeti. OECD je razvio sopstvenu inova- cije Triad Berlin Projektgesellschaft, koji je ostivnu strategiju usredsređenu na obrazovanje, mislio paviljon Urbana planeta na svetskoj izložbi omogućavanje osnivanja kompanija u tom sektoru Expo 2010. u Šangaju. i bolju razmenu znanja između nauke i poslovnog

U svakom slučaju, on se slaže s glavnom pos-

sveta. Takođe, želi da savetuje zainteresovane tavkom izložbe, a to je da je sve međusobno podržave o tome kako da sprovedu te planove. Kao vezano: „Električna vozila postaće poželjna tehpotrošači, svi mi možemo da podržimo održive nologija kada uspeju da objedine dobar energetski projekte. Segment potrošača LOHAS (zdrav i efikasan dizajn. Centralizovani sistemi javnih usluodrživ način života) raste u poslednjih nekoliko ga zahtevaju inteligentne mreže, a nijedan nacrt godina. Ljudi u tom segmentu žele da iskoriste urbanističkog plana nema smisla bez logistike.“ svoje potrošačko ponašanje kako bi podržali ideju U svakom slučaju, mobilnost je jedan od ključnih održivosti. U industrijskim državama između 10 faktora za bolji život u budućnosti. Saobraćaj osti 40% stanovništva već traži odgovarajuće proiz- varuje između 20 i 25 posto ukupne potrošnje ennovembar / decembar 2011

31

E2 tema broja

osetljivi na uslove proizvodnje. Novinske priče o

E2 tema broja

Elektrana Malženi ce: Zahvaljujući visokom stepenu efikasnosti, višem od 58 posto, ova elektrana snabdeva više od 900.000 domaćinstava električnom energijom koja ne šteti životnoj sredini.

Rešavanje problema ugljendioksida U godinama koja dolaze i dalje ćemo u dobijan- na efikasnosti prilikom proizvodnje energije. To je ju energije zavisiti od fosilnih goriva. Zbog toga bi moguće zahvaljujući novim generacijama Siemensotrebalo da te vredne resurse trošimo što efikasnije. vih turbina. Istovremeno se radi na praktičnom Jedna od mogućnosti je u postizanju visokog stepe- korišćenju ugljen-dioksida dobijenog tokom procergije. Emisije CO2 su u stalnom porastu. U Evropi slučajevima, rezultat toga su stalni saobraćajni su društvene i privredne sile bile glavni pokretači zastoji. Prošle godine u Kini jedan veliki zastoj porasta prometa od 1980. godine: centralizacija dugačak 800 km trajao je četiri dana! trgovačkih centara i poslovnih lokacija van stam-

Srećom, nove tehnološke mogućnosti pružaju

benih područja, kao i trendovi u logistici pomor- nove opcije gradovima i opštinama koje se bore skog saobraćaja poput pravovremene isporuke i s tim problemom. Pod sloganom „Potpuna moprelaska sa železničkog i pomorskog saobraćaja bilnost“ Siemens predstavlja održiva rešenja na kamione. Sada se taj trend oponaša na mnogim za današnje izazove. Inteligentno povezivanje tržištima u razvoju, i to punom brzinom. Potreba saobraćajnih tokova na autoputevima, šinama za mobilnošću raste prateći ekonomski rast, a i u vazduhu omogućava brži i sigurniji prevoz širenje putne infrastrukture zaostaje. U brojnim ljudi i dobara s tačke A do tačke B. Javni prevoz 32

novembar / decembar 2011

E2 tema broja Elektrolizator proizvodi vodonik u velikim količinama.

Vodonik se može upotrebiti za rastavljanje ugljen-dioksida na iskoristive elemente.

esa. Jedna od mogućnosti je upotreba viškova alter- Oni se zatim mogu iskoristiti za proizvodnju vrednih nativne energije koji se povremeno pojavljuju kako plastičnih masa ili goriva. Siemens takođe proučava bi se ugljendioksid pretvorio u korisna jedinjenja. Na mogućnost upotrebe vodonika bogatog energijom primer, vodonik proizveden s viškovima alternativne za pokretanje turbina i proizvodnju energije u veenergije može da pretvori ugljendioksid u nusproiz- likim količinama. vode kao što su ugljen-monoksid ili mravlja kiselina. postaje sve udobniji, efikasniji i sve manje šteti automobila ponudiće električna vozila. Stručnjaci životnoj sredini. U putnom saobraćaju upravljanje procenjuju da će do 2020. u Nemačkoj biti milisaobraćajem i parking mestima doprinosi boljoj on električnih vozila na putevima. SAD želi upotrebi infrastrukture, kraćem vremenu vožnje, da postigne taj cilj već do 2015, a Kina ulaže 2 većoj sigurnosti i nižem stepenu ispuštanja milijarde evra u pilot-projekte koji uključuju na otrovnih materija. Dodatno naplaćivanje putarine hiljade električnih automobila. Novi izazov je da za ulaz u centar grada smanjuje broj vozila i se uklopi saobraćaj električnim vozilima u gradsku omogućava da stanovnici grada lakše dišu.

infrastrukturu. Mesta za parkiranje i punjenje u

Električni automobili, kao ekološka alterna- garažama, u supermarketima i na parkinzima komtiva automobilima koje pokreće benzin, postali panija ili modeli iznajmljivanja automobila čine su goruća tema. Gotovo svi najveći proizvođači prvi korak. Veliki prelazak na električna vozila novembar / decembar 2011

33

E2 tema broja

POREĐENJE različitih metoda za proizvodnju sirovog gvožđa. Postupak Corex/Finex ovde je upoređen s uobičajenim talioničkim pećima.

takođe je početak novog energetskog doba u za energijom, da bi se na odgovarajući način kojem će električna energija sve više zamenjivati mogli kontrolisati svi delovi unutar mreže. Cilj ostale oblike energije. U tom slučaju, akumula- je da se osigura snabdevanje energijom, održi tori u električnim vozilima služiće za skladištenje uravnoteženost mreže i koristi alternativna energija i uravnotežavanje opterećenja. Energija se može u najvećoj mogućoj meri. Osim potrošača koji će proizvesti na način koji ne šteti životnoj sredini. igrati aktivnu ulogu u tom novom svetu, zgrade, Prema predviđanjima, obnovljiva energija će do gradske četvrti i grupe proizvođača energije 2030. činiti otprilike trećinu ukupne energije.

takođe mogu da budu uključeni u pametnu mrežu

Dostupnost inteligentnih energetskih mreža, kao virtuelne elektrane. Po pravilu, i zgrade i poznatih kao pametne mreže, preduslov je za saobraćaj delovi su gradske okoline i direktno su korišćenje energije koju proizvode vetroparkovi u gladni energije. Odgovorni su za 40 posto potrošnje severnoj Evropi, solarne termoelektrane na jugu i primarne energije u svetu i za približno 21 posto fotonaponske ploče na našim privatnim domovima, gasova staklene bašte. Ovi brojevi mogu biti znatno a Siemens je predvodnik razvoja na tom području. smanjeni optimizacijom stambene tehnologije, Te pametne mreže precizno moraju da isplaniraju rasvete i automatizacijom zgrade. „U budućnosti mogućnost snabdevanja energijom, kao i zahteve će zgrade takođe igrati važnu ulogu u proizvodnji 34

novembar / decembar 2011

ju. Takođe, koristiće se sistemi samonadzora i

Matrica Eco-Care

samoregulacije. To je bio zaključak istraživanja Trendts koji je sproveo Siemensov sektor Drive

Održivost

i

ekonomska

efikasnost

nisu

međusobno protivrečne ideje. Da bi dokazao tu tvrdnju, Siemens je u saradnji sa danskim Tehničkim univerzitetom i Tehničkim univerzitetom u Berlinu razvio matricu Eco-Care koja grafički prikazuje ekološku kompatibilnost i ekonomsku efikasnost proizvoda i procesa. Matrica koristi poznatu metodu ocenjivanja životnog ciklusa, uzimajući u obzir trošak kapitala i troškove rada.

Matrica Eco-Care može se uklopiti u postojeći sistem upravljanja životnim ciklusom proizvoda. Ona inženjerima pokazuje koje parametre treba promeniti kako bi se postigla prava zelena rešenja.

Technologies. U njemu je više od 100 istraživača, vladinih organizacija i Siemensovih kupaca ispitano kako zamišljaju svet 2025. godine.

Proizvodi i proizvodnja će se u budućnosti planirati i simulirati gotovo isključivo virtuelnim putem, što će u velikoj meri smanjiti vreme potrebno za razvoj i pokretanje. Takva sveobuhvatna digitalizacija industrije takođe će omogućiti ispunjavanje ostalih zahteva vezanih za proizvode, kao što je proizvodnja uz efikasnu potrošnju energije i materijala, regionalizacija uz troškovnu efikasnost ili pak potpuno prilagođavanje proizvoda kupcu.

Jedan od osnovnih aspekata tog koncepta je ideja dizajna pogodnog za recikliranje, odnosno uzimanje u obzir kasnije mogućnosti ponovne upotrebe vrednih sirovina koje proizvod sadrži na kra-

i skladištenju energije,“ ističe Christoph Hielscher ju svog veka korišćenja. Naravno, sopstveni proiziz Siemensovog sektora Building Technologies. vodni otpad kompanije efikasnije će se reciklirati „Zgrade će postati toliko pametne da će moći ne samo da bi se poštovala stroža pravila, već i da kombinuju mogućnost skladištenja poput da bi se očuvale sirovine. Središte celog procesa električnih automobila, uz sopstvenu proizvodnju osmišljavanja i proizvodnje proizvoda više će nagenergije radi optimizovanja energetskih troškova.“ injati aspektima potrošnje energije. Dakle, inovaZa to će biti neophodan inteligentan sistem tivne tehnologije nude širok spektar mogućnosti za upravljanja koji omogućava punjenje automobila planiranje i ostvarivanje vizije o održivom „boljem u određenim vremenskim razmacima tokom dana i životu“ u budućnosti. Podrazumeva se da će biti dovođenje energije u mrežu u periodima najvećeg potrebna određena ulaganja kako bi se te održive opterećenja. Ovo je tipičan primer činjenice da se zamisli pretvorile u realnost. Međutim, većina najveći broj rešenja koja čuvaju resurse temelji na tih investicija veoma brzo će se isplatiti, a širom inovativnom softveru.

sveta postoji zanimanje za povećanu efikasnost i

Održivu budućnost kontrolisaće informacione produktivnost. Ako se „Prelazak na zeleno“ pokaže tehnologije. To se, naravno, odnosi i na proizvodnju. isplativim, tada postoje velike šanse za realizaciju U budućnosti će fabrike biti opremljene mašinama većine projekata.. novembar / decembar 2011

35

E2 tema broja

koje mogu da samostalno međusobno komunicira-

E2 tema broja

Serbia

Efikasno grejanje Autor: Maja Matejic, UNDP Rukovodilac portfolija za energetiku

Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) ak- definišu tehničke uslove za projektovanje. Sistetivno podržava procese reforme u Srbiji. Sa global- mi za grejanje su najveći potrošači energije u nim, regionalnim i nacionalnim iskustvom, UNDP zgradama. Podaci pokazuju da se u Srbijiu zimposeduje neophodan kapacitet da doprinese celovi- skom periodu preko 80% energije u domaćinstima tom napretku razvoja zemlje što obuhvata i zaštitu troši na grejanje prostora i potrošne tople vode.

Slično važi i za javne zgrade. Zato nije čudo da, okoline i efikasnu upotrebu obnovljive energije. www.undp.org.rs

kada se razmatra energetska efikasnost zgrada, kako javnih, tako i stambenih, sistemi za grejanje

Uloga sistema za grejanje je održavanje tem- zauzimaju centralno mesto. perature u grejanom prostoru u željenom opsegu

Na efikasnost sistema grejanja najviše se

tokom hladnijeg razdoblja godine. Opseg željene utiče u fazi njegovog projektovanja. Tada se temperature zavisi od namene prostora, a kada u najadekvatnije

može izvršiti izbor energen-

njemu borave ljudi, onda je taj opseg definisan ta s obzirom na njegovu raspoloživost, cenu, potrebnim komforom u odnosu na delatnost koja mogućnost skaldištenja, uticaj na životnu sredse tamo obavlja. Zahtevani parametri komfora inu i dr. Pošto je investicija u sistem grejanja po 36

novembar / decembar 2011

E2 tema broja pravilu dugoročna, pri izboru energenta treba daljinskog grejanja. uzeti u obzir projekcije cena energenata, kao i

Grejanje se može izvoditi kao pojedinačno,

aspekte zaštite životne sredine. Paritet cena en- kada se izvor toplote (peć, štednjak, kamin, greergenata u Srbiji trenutno nije u skladu sa svets- jalica i sl.) nalazi u prostoriji koja se greje i kao kim trendovima. Zbog toga je klasično grejanje centralno, kada se izvor toplote nalazi na jednom na električnu energiju još uvek veoma isplativo, mestu, odakle se toplota razvodi u grejna tela iako je iz aspekta energetske efikasnosti najne- preko kojih se greju ostale prostorije. Posebnu povoljnije. Očekuje se da će u narednih neko- vrstu centralnog grejanja čini daljinsko grejanje, liko godina ovakvo stanje biti značajno promen- kod koga se izvor toplote nalazi u blokovskoj kotjeno u smislu povećanja cene električne energije larnici ili toplani, odakle se toplota distribuira do i daljeg povećanja cena fosilnih goriva. Zato se zgrade a zatim i do pojedinačnih stanova. Projekpreporučuje da se, kada god je to moguće, razma- tovanje centralnih sistema grejanja vrše stručnjaci tra korišćenje lokalno raspoložive bio mase a tek za termotehniku čiji je zadatak da, uzimajući u zatim ostalih energenata. Tamo gde postoje uslovi obzir propise, standarde i pravila struke, postignu treba obavezno razmotriti povezivanje na sistem optimalni kapacitet i efikasnost sistema, kao i novembar / decembar 2011

37

E2 tema broja vrednost investicionih troškova. I investitor može risti, treba imati na umu da povećanje temperaznačajno da doprinese energetskoj efikasnosti u ture u grejanom prostoru od samo 1oC povećava fazi projektovanja, tako što će taj zahtev jasno potrošnju energije za oko 5%. Zato je održavanje istaći, iako to često podrazumeva prihvatanje optimalne temperature prostora osnovni način da većih investicionih troškova. U najvećem broju se postigne efikasna funkcija sistema. Regulaciju slučajeva veća investicija se kasnije brzo isplati temperature u prostoriji nikako ne treba vršiti otkroz ostvarene uštede u troškovima za grejanje. varanjem prozora, već odgovarajućim uređajem Danas je u ponudi niz visoko efikasnih izvora top- na grejnom telu, odnosno izvoru toplote. lote, odnosno sistema grejanja, kao što su sistemi

Za sisteme centralnog grejanja, od mera in-

na bazi kondenzacionih kotlova ili tolotnih pumpi, vesticionog održavanja, savetuje se ugradnja kao i sistemi sa integrisanim termosolarnim kolek- termostatskih ventila na grejna tela, radi lokatorima, čiju primenu svakako treba razmotriti u lne regulacije temperature u prostoriji, kao fazi projektovanja. Takođe, savremeni sistemi i uvođenje centralne regulacije temperature grejanja projektuju se sa visokim stepenom au- polaznog voda. U slučaju zgrada povezanih na tomatske regulacije pa ih je moguće integrisati u sistem daljinskog grejanja, lokalna regulacija se efikasne sisteme upravljanja zgradama.

kombinuje sa uvođenjem automatske regulacije

Moguće je značajno uticati i na efikasnost predate količine toplote u podstanici, u zavisnosti postojećih sistema grejanja. Način na koji se od spoljnih uslova. U tipične mere investicionog to postiže zavisi od sistema za grejanje koji se održavanja spada i zamena nedostajuće izolacije koristi, ali se uvek svodi na pravilno održavanje na spoljnim delovima toplovoda, kao i zamena sistema (investiciono i tekuće) i dobru regulac- izvora toplote energetski efikasnijim, što može iju njegovog rada. Bez obzira koji sistem se ko- uključiti i promenu energenta.

38

novembar / decembar 2011

Od mera tekućeg održavanja, obavezno je u odnosu na prostoriju koja se greje. Peći treba da servisiranje izvora toplote pre početka grejne budu stručno montirane, a spojevi sa dimnjakom sezone, kao i provera i eventualno čišćenje od treba da dihtuju, kako dim ne bi prodirao u proskamenca i odzračivanje instalacija i grejnih tela. toriju. Jednom godišnje potrebno je očistiti dimPosebno je važno da se proveri stanje izolacije na njak. Ako se koristi kamin, treba zatvarati vrata delovima toplovoda izvan grejanog prostora. Kada kada kamin nije u funkciji, da bi se izbegli gubici se kao izvor toplote koristi kotao, neophodno je toplote kroz dimnjak. Kad se koristi čvrsto gorivo, jednom godišnje očistiti dimnjak.

treba obezbediti njegovo pravilno skladištenje,

I oni koji imaju sistem pojedinačnog grejan- kako bi se izbeglo da se drvo ili ugalj navlaže. ja takođe mogu uticati na njegovu energetsku Pri punjenju peći ne treba stavljati suviše krupne i troškovnu efikasnost. Kao prvo, kad god je to komade drveta, odnosno treba izbegavati prepunmoguće treba odustati od grejanja električnom javanje ložišta, jer se time smanjuje kvalitet sagenergijom, posebno ako se za grejanje koriste orevanja. Kod peći na gas ili lož-ulje takođe treba izvori bez mogućnosti akumuliranja toplote. Ako obratiti pažnju na mešanje goriva sa vazduhom, se za grejanje koriste termoakumulacione peći, kako bi se obezbedila maksimalna efikasnost propunjenje peći treba vršiti noću, po nižoj tarifi za cesa sagorevanja. električnu energiju. Bez obzira koji energent se koristi, treba odabrati adekvatan kapacitet izvora

Mr Maja Matejić, dipl. ing., UNDP novembar / decembar 2011

39

Toplotna pumpa Buderus Logatherm Grejanje,

priprema

tople

potrošne

vode, upotrebu u porodičnim kućama i kućama, u

ali i hlađenje u kući mogu se ostvariti na krajnje većim zgradama u novogradnji kao i kod sanacija. ekonomičan način posredstvom toplotne pumpe Pritom, ove toplotne pumpe se mogu kombinovati vazduh/voda. Sunčevim zračenjem dolazi do zagre- sa postojećim sistemima. vanja vazduha, koje se konstantno regeneriše. Ovu

Nema posebnih zahteva po pitanju mesta

energiju, na nižem temperaturnom nivou, preuzima montaže; po pravilu nisu potrebni nikakvi zemljatoplotna pumpa, a zatim je dovodi na viši nivo kako ni radovi, niti dimnjaci. Takođe, nije neophodna bi se koristila za svakodnevne kućne potrebe.

izgradnja bilo kakvih skladišnih prostora za gorivo ili rezervoar. Cevovodi za vodu ne moraju da se

Obrnuti princip rada frižidera

postavljaju na otvorenom, čime je garantovana

Princip rada ovih pumpi može se porediti sa apsolutna sigurnost sistema od zamrzavanja. obrnutim principom

rada frižidera. Frižider iz

Karakterišu ga mali troškovi eksploatacije,

unutrašnjosti izvlači toplotu i predaje je oko- jer se kao glavni toplotni izvor koristi “vazduh”, lini zbog čega je zadnja strana frižidera topla. a invertorska tehnologija omogućuje kontinualno Rashladni fluid koji cirkuliše u sistemu, oduzima podešavanje kapaciteta trenutnim potrebama. toplotu od okoline i, pritom, isparava. Kompre- Karakteristike sor usisava pa komprimuje paru. Kompresijom se ostvaruje viša temperatura.

• Visoko efikasna toplotna pumpa vazduh/voda za unutrašnje instaliranje sa upravljačkim sistemom Logamatic HMC 20

Buderus WPL Logatherm Sa Buderus WPL Logatherm toplotnom pumpom vazduh-voda možete visoke troškove grejanja jednostavno prebaciti na pokrivanje troškova svežeg vazduha jer ova toplotna pumpa najveći deo svoje neophodne energije uzima iz spoljnog vazduha.

Buderus WPL Logatherm je idealan za 40

novembar / decembar 2011

• Postiže zagrevanje vode do maksimalnih 60°C • Sistem funkcioniše u rasponu spoljnih temperatura od -20°C to +35°C. • Poseduje visoko efikasne izmenjivače toplote poslednje generacije • Integrisani električni grejač • Ove pumpe su jedne od najtiših na tržištu

E2 tema broja novembar / decembar 2011

41

E2 tema ema broja

Mere za primenu energetske efikasnosti i saveti za uštedu

Dosadašnja istraživanja su pokazala da zgra- efikasnosti, darstvo učestvuje u finalnoj potrošnji energije sa 40%.

Sprovođenjem

b)

Informisati

javnost

o

energetskoj

efikasnosti putem energetskih pasoša za zgrade, raznih

mera

energetske energetskih oznaka za uređaje kao i odgovarajućih

efikasnosti u zgradama mogu se postići značajne priručnika, uštede svih tipova energije. Sprovođenjem ma-

c) Izvršiti uticaj na tržište merama energetske

kar osnovnih mera koje ne zahtevaju nikakve efikasnosti u cilju povećanja primene energetski investicije, u zgradama su moguće uštede i do efikasnih materijala i opreme.

20%.

U većini zemalja članica Evropske unije u

Mere energetske efikasnosti se mogu primeniti opticaju je veliki broj raznih vodiča i priručnika u sistemima za grejanje, hlađenje, rasvetu i gre- za upravljanje energijom u raznim tipovima janje tople vode.

građevina kojima je cilj da na što jednostavniji

Efikasne mere za povećanje energetske efikas- način upoznaju ciljne grupe s merama energetske nosti u zgradama obuhvataju određene aktivnosti efikasnosti i načinima njihove konkretne implekoje je neophodno sprovesti;

mentacije. Predstavićemo vam nekoliko grupa

a) Doneti propise za toplotnu izolaciju i uštedu primenljivih i uspešnih mera (u zavisnosti od energije zasnovane na standardima energetske troškova investiranja): novembar / decembar 2011

43

1) Osnovne mere energetske efikasnosti (besplatne) - Regulisanje termostata na radijatorima centralnog grejanja i bojlerima, isključivanje rasvete i energetskih uređaja, korišćenje prirodnog

E2 tema broja

(dnevnog) osvetljenja, izbor načina grejanja i hlađenja, podešavanje kućnih aparata (frižideri i zamrzivači, veš mašine, šporeti, klima uređaji...) i dr.

2) Mere energetske efikasnosti niskih investicionih troškova (do 150 eur) - izolacija na vratima i prozorima, kvalitetno provetravanje, energetski efikasna rasveta i korišćenje vremenskih prekidača (tajmera), ugradnja termostatskih radijatorskih ventila i dr.

3) Mere energetske efikasnosti srednjih investicionih troškova (od 150 do 550 eur) - zamena upravljačkih mehanizama sistema za grejanje tople vode, energetski efikasni kućni aparati, održavanje kotlarnice i dr.

4) Dugoročne mere energetske efikasnosti (preko 550 eur) - zamena kotlova u sistemima za grejanje, solarni sistemi za grejanje tople vode i dr.

I Besplatne mere energetske efikasnosti

Karakteristično za veliki deo stambenog i javnog sektora zgrada je pregrejavanje prostora koje se rešava, najnefikasnijim načinom – otvaran-

Pod pojmom besplatne mere energetske jem prozora. Umesto da se jednostavno smanji efikasnosti podrazumevaju se sve one mere koje dotok toplote, on ostaje nepromenjen a prostone traže investicione troškove (ili vrlo niske rije se hlade prekomernim provetravanjem. troškove) već jedino angažman.

Regulisanjem termostata na radijatorima, tako da se temperatura u prostoriji smanji za samo 1°C,

Korisni saveti prilikom izbora načina grejanja Prilikom izbora načina grejanja u bilo kojem tipu

godišnje se može ustedeti 6% energije.

Smanjenjem

temperature

u

prostorijama

zgrade vrlo je važno dobro proučiti faktore korisnog za nekoliko stepeni u većini slučajeva bi se đelovanja pojedinih uređaja ili sistema za grejanje. nepromenjena

toplotna

udobnost

korisnika

Ako uređaj ili sistem ima faktor korisnog delovanja postigla dodavanjem džempera ili sakoa (svi smo manji od 70%, preporuka je ne kupovati, nezavisno svedoci ulaska u stanove ili kancelarije u kojima od cene ili nekih drugih radnih karakteristika.

borave ljudi u letnjoj odeći dok je napolju tem-

Korišćenje uređaja s otvorenim plamenom u peratura ispod nule). bilo koju svrhu izuzetno energetski neefikasno.

Moguće je ugraditi sistem za merenje koji bi

Korisno delovanje otvorenog plamena je između očitavao stvarnu potrošnju energije za grejanje 15 i 30% što znači da 70 do 85% energije iz goriva ikoji bi bio podloga za izračunavanje stvarnih odlazi u dimnjak (u vazduh). Poređenja radi, troškova grejanja. energetski efikasni sistemi grejanja imaju faktor korisnog delovanja između 70 i 90%.

Regulisanje termostata na bojlerima Preporuka je da se voda u bojlerima ne zagre-

Regulisanje termostata na radijatorima central- java na temperaturi većoj od 50°C . nog grejanja 44

novembar / decembar 2011

Isključivanje rasvete i energetskih uređaja Kada se prostorija napušta na više od nekoliko

Tuševi i kade U cilju uštede energije i vode, preporuka je

(televizori, računari, DVD uređaji, i dr.) koji tre-

Za tipično tuširanje se potroši samo 1/5

nutno nisu u funkciji treba ih takođe isključiti energije potrebne za kupanje u kadi. (prekidač u off položaju).

Nadalje, korišćenje štedljivih tuševa, senzora koji prekidaju vodeni tok i sl. značajno se sman-

Korišćenje prirodnog (dnevnog) osvetljenja

juje potrošnja tople vode.

Važno je naglasiti da se između korišćenja prirodnog ili veštačkog osvetljenja uvek treba Hlađenje zgrade odlučiti za prvu varijantu, jer: obezbeđuje zdravi-

Preporučljivo je ne hladiti prostorije ne tem-

je klimatske uslove u prostorijama, štedi energiju peraturi nižoj od 26°C. i novac, smanjuje emisije štetnih gasova i dr.

Razlika u podešenoj temperaturi klimatizovanog uređaja od samo 1°C (umesto

Slavine za vodu

na 25°C

hladimo na 26°C ) rezultira povećanjem od 9%

Neispravne slavine za vodu treba što pre po- potrošnje električne energije. praviti. Kapanjem tople vode gubi se puno i energije i vode.

Energetski izuzetno neracionalno je hladiti prazne prostorije.

novembar / decembar 2011

45

E2 tema broja

minuta, svetla treba iskljuciti. Električni aparati tuširanje umesto kupanja u kadi .

Provetravanje zgrade Sa ciljem uštede energije treba izbegavati

E2 tema broja

dugotrajno provetravanje prostorija tokom zimskih meseci i dugotrajni rad mehaničkih uređaja za provetravanje ako za to nema potrebe.

Prekrivanje prozora tokom noći Kroz prozore, prvenstveno one sa jednoslojnim staklom gubici toplote su jako veliki. Vrlo jednostavna ali provereno efikasna mera je prekrivanje prozora zavesama tokom noći i u razdobljima kada nije potrebno dnevno svetlo.

Koristi sunčeve energije Jednostavan način iskorišćenja sunčeve en-

Kuvanje Preporuke za energetski efikasno kuvanje:

ergije je da se otvore sva unutrašnja vrata prosto- uvek stavljati poklopce na posude u kojima se rija da bi se toplota distribuirala po svim dostup- kuva; uvek koristiti optimalno kolo za grejanje za nim delovima zgrade.

odabranu posudu; mikrotalasne pećnice su energetski efikasnije od običnih i dr.

KUĆNI APARATI Frižideri i zamrzivači Frižideri i zamrzivači trebaju da budu post-

II Mere energetske efikasnosti niskih investicionih troškova - do 150 eura

avljeni na što hladnijem mestu u kući, nikako u blizini šporeta ili bojlera. Treba izbegavati, ako

Kratak

je to ikako moguće njihovu izloženost suncu. rata

period

pov-

investicija

je

Vrlo je važno da između zadnjeg dela frižidera karakterističan za mere ili zamrzivača i zida ostane dovoljno prostora za energetske efikasnosti niventilaciju.

skih investicionih troškova i to do najviše 2 godine.

Veš mašine Preporuka je izbor programa pranja s najnižom Izolacija na vratima i protemperaturom vode dovoljnom da veš bude zorima kvalitetno opran. Energetski je efikasnije pranje punog bubnja veša.

Preporuka je obavezna izolalacija vrata i prozora jer se na taj način značajno redukuju toplotni gubici.

46

novembar / decembar 2011

Preporuke za kvalitetno provetravanje Prilikom zatvaranja prolaza vazduha u cilju izbegavanja promaje i gubitaka toplotne energije važno je imati na umu da svi uređaji s otvorenim plamenom iz sigurnosnih razloga zahtevaju nesmetan dotok svežeg vazduha, samim tim kuhinje, kupatila i vešeraj treba da se dodatno provetravaju radi izbegavanja kondenzacije vodene pare. se često koristi veštačko svetlo (prosecno 2 ili više Korišćenje vremenski upravljanog prekidača sati dnevno) obavezno koriste kompaktne fluores(tajmera) centne sijalice ili fluorescentne cevi.

Tajmeri su izuzetno korisni dodaci raznim sistemima i uređajima koji nam omogućavaju da Zavese i prozorske daske neku energetsku potrebu (za toplom vodom, greZavese od nekog kompaktnijeg materijala, janjem i dr.) zadovoljimo tačno onda kada nam je prvenstveno ako sadrže i reflektujući sloj, puno stvarno potrebna. Kada unapred znamo da neko- su delotvornije u smanjenju toplotnih gubitaka liko dana nećemo biti u kancelariji ili stanu jed- kroz prozore od onih običnih. Kako bi se sprečila nostavno namestimo tajmer tako da grejanje npr. cirkulacija vazduha između zavese i prozorske vode u bojleru ili zagrejavanje prostorije počne daske preporuka je da zavesa lagano naleže na nekoliko sati pre našeg planiranog povratka. prozorsku dasku, posebno ako je na tom zidu isOvde treba napomenuti da ukoliko su pod prozora ugrađen radijator. spoljašnje temperature ispod nule preporučljivo je ne isključiti grejanje potpuno, tj. zagrejavati prostor na neku vrlo nisku temperaturu kako bi se sprečilo eventualno zaleđivanje cevi i instalacija.

III Mere energetske efikasnosti srednjih investicionih troškova od 150 do 550 eura

Ugradnja termostatskih radijatorskih ventila (TRV)

Karakterističan za mere energetske efikas-

Iskustva pokazuju da se ugradnjom termo- nosti srednjih investicionih troškova je tipičan statskih radijatorskih ventila (TRV) na radijatore period povrata investicija od oko 3 do 4 godine. mogu postići uštede energije i do 20%.

Upravljački mehanizmi sistema za grejanje tople Energetski efikasna rasveta Kompaktne fluorescentne (štedne) sijalice za

vode Brojna iskustva pokazuju da je zamena starih

isti intenzitet svetlosti koriste samo 1/5 električne upravljačkih mehanizama u sistemima za greenergije u poređenju sa obicnim (volframovim) si- janje i pripremu tople vode, u većini slučajeva jalicama. Preporuka je da se u prostorijama gđe ekonomski isplativa mera. Novi upravljački menovembar / decembar 2011

47

hanizmi

treba obavezno da imaju programer i

odvojene termostate na radijatorima i grejačima

E2 tema broja

vode, čime je omogućeno nezavisno upravljanje sistemima za grejanje i pripremu tople vode kao i njihovo uključivanje i isključivanje po potrebi.

Ako je sistem za grejanje opremljen optimizatorima oni omogućavaju uključivanje u posljednjem trenutku da bi se na vreme temperatura u prostorijama podigla na željeni nivo, odnosno isključivanje sistema onog momenta kad grejanje više nije potrebno.

Sistemi za grejanje i pripremu tople vode u

slučajevima

većih

skupljih

objekata

sa

sofisticiranijim upravljačkim mehanizmima su davstvu primenjuju “Pravilnik o obaveznom enerenergetski efikasni sistemi koje treba primenjivati getskom označavanju kućnih aparata i kancelariuvek kad to finansijske prilike dozvoljavaju pri jske opreme“. čemu treba imati u vidu da je period povrata investicija maksimalno 4 godine.

Uređaji se prema potrošnji energije dele na 7 nivoa energetske efikasnosti označenih slovima od A do G (grupu A čine energetski najefikasniji uređaji).

Grejalice

Energetska

nalepnica

omogućava

Preporuka je da prilikom kupovine grejalice korisnicima uređaja efikasno poređenje različitih treba voditi računa da nije predimenzionirana tj. modela nekog uređaja zavisno od energetske da joj je izlazna snaga optimalna za prostor koji efikasnosti, godišnje energetske potrošnje i nekim treba da se greje i da je opremljena termostats- vaznijim radnim karakteristikama i mogućnostima kim upravljačkim mehanizmom. Važno je naglasiti uređaja. da električne grejalice, osim onih akumulacionih, troše električnu energiju upravo onda kad je ona Zatvaranje dimnjaka najskuplja.

Važno je znati da dimnjak može biti jedan od glavnih razloga promaje i toplotnih gubitaka, čak i

ENERGETSKI EFIKASNI KUĆNI APARATI

u slučajevima kada se ne koristi otvoreni plamen.

Delimično zatvaranje dimnjaka koji se ne koriste (obavezno treba ostaviti otvore za provetravanje) značajno će smanjiti toplotne gubitke.

Preporuka je da se prilikom kupovine vodi računa o potrošnji uređaja, pri čemu je ekonom- Održavanje kotlarnice ski opravdano kupovati aparate energetske klase

Redovno održavanje sistema za grejanje pre-

A ili eventualno energetske klase B. Evropska ma uputstvu proizvođača, od izuzetne je važnosti Unija kao i neke zemlje iz regiona u svom zakono- za njegovo efikasno delovanje.

48

novembar / decembar 2011

zadovoljavajućim se pokazao kombinovani kotao koji služi za istovremeno grejanje prostorija rezervoar za toplu vodu izbegavaju se toplotni gubici koje on, ma koliko dobro bio izolovan, uvek u većoj ili manjoj meri uzrokuje.

Solarni sistemi za grejanje tople vode Tipični solarni sistem za pripremu tople vode u domaćinstvima sastoji se od solarnih kolektora standardne površine 3 do 4 m² postavljenih na južno orijentisani krov sa izolovanim rezervoarom za toplu vodu.

Dugoročne mere energetske efikasnosti – investicioni troškovi veći od 550 eura

Ispravno dimenzioniran sistem za pripremu tople vode bi u zavisnosti od klimatskih uslova trebao da obezbedi 50 do 60% potreba domaćinstva za toplom vodom, dok bi se preostale potrebe obezbedile nekim konvencionalnim sistemom.

Dugoročne mere energetske efikasnosti su mere čiji investicioni troškovi prelaze iznos od 550 eura, čija implementacija nije toliko hitna.

Implementacija dugoročnih mera energetske efikasnosti u okviru većih sanacija i rekonstrukcija građevine je veoma preporučljiva.

Zamena kotlova u sistemima za grejanje Iskustva pokazuju da je kotao stariji od 10 godina ekonomski isplativo zameniti novim.

Prema zahtevu EU Direktive o energetskim karakteristikama zgrada (2002/91/EC) sve kotlove u sistemima grejanja starije od 15 godina treba obavezno zameniti.

Energetski najefikasniji je kondenzacioni kotao, i kao takav se preporučuje za sisteme za grejanje i to prvenstveno u većim kućama. Prilikom nabavke novog kotla preporuka je kupiti onaj što veće energetske efikasnosti.

Sa

stanovišta

energetske

uštede

veoma novembar / decembar 2011

49

E2 tema broja

i pripremu tople vode, a time što nije potreban

E2 tema broja

YTONG građevinski materijal za bolju budućnost stanovanja Proizvođač građevinskog materijala YTONG - Xella International GmbH iz Duisburga u Nemačkoj kao i njena kćerka kompanija Xella Srbija doo, sa vlastitom koncepcijom energetski efikasne kuće, već duže vreme promoviše svoj doprinos u opštoj zaštiti klime i globalnoj uštedi energije. Činjenica je da smo svakim danom sve više sa inovacijama na području energetski efikasne opterećeni vestima o velikim prirodnim nepogo- gradnje, a samim tim i štedljivije gradnje - od dama: uraganima, poplavama, snežnim lavina- ekološkog i energetski efikasnog procesa proizma… Reč je naime, o uticaju ekstremno visokih vodnje, do ambalažiranja proizvoda u biorazgratemperatura i efektima koje imaju na globalno divu eko foliju, do distribucije prirodnih YTONG zagrevanje. Velika zagađenost okoline takođe građevinskih elemenata koji osiguravaju investiznačajno utiče na sve lošije klimatske uslove, i torima nastajanje energetski efikasne građevine zahteva hitne mere zaštite okoline i atmosfere pa koja će za vreme eksploatacije trošiti od 30 do 50 je bavljenje tim tematskim kompleksom postalo % manje energije, u odnosu na građevine građene neophodno i u građevinarstvu.

Xella je kao koncern među prvima krenula 50

novembar / decembar 2011

klasičnim materijalima.

Navedenim konceptom energetski efikasne

YTONG termoblok od 37.5 cm

na bazi prirodnih sirovina peska, kreča i vode, u okviru proizvodnog procesa koji čuva resurse i pri kojem ne nastaju ostaci koji bi opterećivali okolinu. U njegovoj suštini je zaštita okoline i zdravo stanovanje.

YTONG ima odlična termoizolaciona svojstva.

Taj građevinski materijal već pri jednoslojnoj gradnji (monolitna gradnja gde se ne dodaje dodatna

termoizolacija)

odgovara

zahtevima

o uštedi toplotne energije. Leti YTONG blok sa YTONG kuća u Srbiji

svojom strukturom materijala ima osobinu da ne akumulira toplotnu energiju tokom dana, tako da

gradnje, emisije CO2 koje nastaju gradnjom i up- u večernjim satima ne dolazi do isijavanja toplote otrebom takvih građevina, svode se na minimum. iz YTONG zidova.

Građevinski materijal koji se u takvim građevinama

YTONG Termoblok 30cm bez dodatne top-

koristi je porobeton YTONG termoblok sertifiko- lotne izolacije, zadovoljava nove propisane vredvan kao ekološki proizvod. On nudi sigurnu zaštitu nosti za Koeficijent prolaza toplote U=0.30 W/ od svih vrsta zračenja, i pruža zdravu i ugodnu m2K, što je jedinstveno na tržištu za monolitne mikroklimu u prostoru, pogodnu čak i ljudima sa zidove koji time investitorima donose ogromne raznim alergijama. U tehničkom smislu, YTONG finansijske uštede u većoj neto površini prostora, nudi graditeljsku sigurnost, zahvaljujući visokom a istovremeno predstavljaju idealno rešenje za kvalitetu izvođenja; pojedine komponente YTONG termoizolaciju. Zahvaljujući svojim dobrim tersistema gradnje međusobno su usklađene na način moizolacionim svojstvima YTONG štiti stambene da se mogu spajati bez propuštanja vazduha i bez prostorije od rashlađivanja zimi i toplotnih mostova. Ovaj građevinski materijal ne od prejakog zagrevanja leti što gori i garantuje maksimalnu zaštitu od požara. tokom čitave godine osiguraProizvodi se uz mali utrošak primarne energije, va ujednačen nivo, a samim novembar / decembar 2011

51

YTONG niskoenergetska kuća u Sloveniji

osiguravaju dobru toplotnu izolaciju.

Tako snižavaju potrošnju energije i smanjuju emisiju štetnih materija u

E2 tema broja

atmosferu.

Mikroklima kod zdravog stanovanja rezultuje dobrim osećajem i služi za prevenciju od raznih bolesti. Istovremeno potpuno zatvorena konstrukcija koja ne propušta vazduh pruža i zaštitu veoma važnu za ljude koji pate od alergija. Štetne materije koje bi tim i zdravu mikroklimu.

u slučaju propusnih omotača zgrada dospele u

Zaštita okoline i zdravo stanovanje važni unutrašnjost kuće, u slučaju gradnje jednim masu kriterijumi za primenu nekog građevinskog terijalom, ostaju napolju. U međuvremenu, svima proizvoda. Osim toga, povećavaju se zahtevi nam je postalo jasno da moramo da se pažljivo prema građevinama u vezi letnje i zimske top- ponašamo prema našoj okolini. Korišćenjem lotne zaštite. Ekološki prihvatljiva gradnja znači ekoloških, masivnih građevinskih materijala čijih da se koriste građevinski materijali koji se sas- komponenti u prirodi ima u izobilju, čuvaju se toje od prirodnih sirovina i dobijaju u okviru dragoceni resursi. A ukoliko ti građevinski materiekološkog proizvodnog procesa. Ali znači još i to jali uz to imaju i dobra termoizolaciona svojstva, da se primerenom gradnjom od samog početka to istovremeno omogućuje i snižavanje troškova ublažava mnoštvo problematičnih zona. Pritom grejanja, čuva okolinu i daje važan doprinos se masivni građevinski materijal YTONG posebno zaštiti klime. iskazao. YTONG blokovi i elementi za zidanje

precizno

međusobno i

time

su

usklađeni omogućuju

savršenu zaptivenost izgrađenog što

objekta,

nije

slučaj

zi-

danja klasičnim sistemom

gradnje.

Građevine

koje

građene jednog

od

građevinskog

materijala, toplotne

su

samo nemaju

mostove

i

YTONG kuća u Francuskoj

E2 tema broja novembar / decembar 2011

53

Ursa mineralna vuna- najbolja izolacija za vaš krov Krov je građevinski element koji je najviše izložen spoljašnjim uticajima. Istovremeno je i element omotača zgrade, kroz koji prolazi veliki deo toplotne energije. Zato je jako važno da krov ima odgovarajuću toplotnu zaštitu i toplotnu stabilnost, da kroz njega ne prolazi hladan vazduh u unutrašnje prostorije, a da je istovremeno i dovoljno paropropusan da ne dođe do kondenzacije u njemu. Izvođenje sa izolacijom od mineralne vune URSA SF 35 nam garantuje sve navedene osobine.

Kanal za provetravanje i sekundarni krov Krov pre ugradnje izolacije mora biti odgovarajuće pripremljen. To znači da je pod krovnim pokrivačem (crep, tegola...) odgovarajuće izveden kanal za provetravanje, a ispod njega je smeštena paropropusna – vodonepropusna folija odnosno sekundarni krov.

Vrlo je važno da omogućimo nesmetano kruženje vazduha u kanalu za provetravanje po celoj površini krova. Minimalna visina kanala za provetravanje mora biti 5 cm.

Paropropusna - vodonepropusna folija

Kanal za provetravanje

Montaža parne brane i završne obloge Na “C” - profil obostrano lepljivom trakom nalepimo parnu branu. Svi uzdužni spojevi, proboji i spojevi sa bočnim zidovima moraju biti dobro pričvršćeni i zalepljeni. Na kraju pričvrstimo i gips-kartonske ploče (unutarnja završna obloga). Pošto se parna brana postavlja etapno iz delova, delovi koji se nastavljaju treba da se postave na preklop od 10 cm i zalepe trakom,ili nekim silikonom.

Izolacija URSA SF 35

Rezanje izolacije na ploče Izolacija od mineralne vune URSA 35 je upakovana u rolne. Izrežemo je prema veličini prostora između rogova na ploče odgovarajuće širine.

Preporučujemo rezanje na 1 do 2 cm širu meru od svetle šireni između rogova, zbog bolje zategnutosti i prijanjanja izolacije između rogova. Debljina izolacije prvog sloja jednaka je visini roga,kako zbog bolje toplotne zaštite, tako i zbog bolje zvučne zaštite!

Proračun gubitka toplotne energije kroz 1m 2 krova: Klimatski uslovi: stepen dani 2753 K/dan (Beograd).

2

PRIMER A: Debljina toplotne izolacije 14 cm (K=0,234 W/m K ) K-prolaz toplote kroz krov Godišnji toplotni gubici po 1m2 krova: 2753 K/dan x 24h x 1m2 x 0,234 W/mK = 15,5 kWh ...to pretvorimo u količinu goriva (ekstra lako lož ulje*): 15,5 kWh: 8 kWh/l = 1,94 l/m2 godišnje PRIMER B: Debljina toplotne izolacije 30 cm (K=0,113 W/m2K ) K-prolaz toplote kroz krov Godišnji toplotni gubici po 1m2 krova: 2753 K/dan x 24h x 1m2 x 0,113 W/mK = 7,5 kWh ...to pretvorimo u količinu goriva (ekstra lako lož ulje*): 8,9 kWh: 8 kWh/l = 0,94 l/m2 godišnje

Montaža prvog sloja izolacije Izolacionu ploču od mineralne vune URSA SF 35 umetnemo između rogova. Velika elastičnost i kompaktnost izolacije omogućavaju da ploče stoje među rogovima bez dodatnog pričvršćivanja.

Montaža drugog sloja izolacije Na rogove pričvrstimo metalne držače i “C” - profil suvomontažne konstrukcije. Iza “C” - profila umetnemo drugi sloj izolacije URSA SF 35, TWF-1 ili TWF FONO.

54

Zbog svoje elastičnosti izolacija postavljena između rogova dobro naleže na njih i uprkos delovanju drveta (radu rogova) kroz vreme, ne pojavljuje se prazan prostor između izolacije i roga (toplotni mostovi).

* energetska vrednost za ekstra lako lož ulje, ako se uzme u obzir 80% iskorišćenja sistema za grejanje.

Znači, ugradnjom deblje izolacije razlika je: 1,94 – 0,94 = 1,0 litar po m 2 krova godišnje!

To znači, da kada bi u krovu površine 150 m2 povećali debljinu izolacije sa 14 na 30 cm, smanjili bismo potrošnju lož ulja za 150 l/godišnje! A da ne pričamo o troškovima za hlađenje pregrejanih krovova za vreme letnjih vrućina u primeru “A”...

Vrlo je ekonomična i ekološki opravdana odluka za nadstandardnu debljinu izolacije (preporučujemo ukupnu debljinu 20-30 cm) jer na taj način znatno smanjujemo troškove grejanja kuće zimi i hlađenja leti, te smanjujemo emitovanje gasova staklene bašte u atmosferu.

novembar / decembar 2011

URSA d.o.o. Beograd Milutina Milankovića 25 11070 Novi Beograd Tel.: 011 137 548 assistance.srbija@uralita.com www.ursa.rs

E2 tema broja

Sanacija kosog krova i ušteda energije Pretvaranje potkrovlja u stambeni prostor, u

Sanacijom starijeg neizolovanog ili loše izolo-

današnje vreme nedostatka istog je sigurno ra- vanog krova mogu se bitno smanjiti toplotni gubici zumno rešenje. Da bismo kvalitetno iskoristili zimi i dobici leti, a samim tim i troškovi za enpotkrovlja za stambeni prostor moramo odabrati ergiju, koji nisu zanemarljivi. Pametno je ugraditi odgovarajući izolacioni materijal. Mineralna stak- što više toplotne izolacije, jer se na taj način za lena vuna URSA nudi najbolje rešenje za ugodan duži vremenski period osiguravamo od prevelikih boravak u potkrovnim stanovima. U programu troškova za grejanje i hlađenje. URSA vam savetupreduzeća URSA imamo dva izolaciona materijala je kako te toškove smanjiti i dugoročno uštedeti, a primerena za ugradnju u kose krovove: URSA SF 35 pri tome obezbediti odgovarajući kvalitet boravka i URSA SF 38.

Da bi nam kvalitet boravka u potkrovnom prosto-

u potkrovlju.

Prilikom sanacije sa unutrašnje strane i pret-

ru bio odgovarajući, mora se ugraditi odgovarajuća varanja postojećeg potkrovlja u stambeni prostor, debljina termoizolacije. Takođe je jako važno često se susrećemo sa nedostatkom ili nedovoljnom poštovati principe koji određuju redosled postavke debljinom termoizolacije, kao i sa nepravilno postmaterijala u kosi krov, kao i odgovarajući kvalitet avljenim slojevima u izvedenom kosom krovu. Izdizvođenja.

vajamo dva karakteristična slučaja: novembar / decembar 2011

55

Primer krova sa postojećom paronepropusnom krovnom folijom (sa spoljašnje strane) Kao sekundarni krov (spoljašnja krovna folija) sprečava pregrevanje u letnjem periodu). upotrebljena je bitumenska lepenka ili alu folija,

Kanal

za

provetravanje

mora

da

ima

tetrapak folija ili neki drugi paronepropusni ma- odgovarajuće izvedeno rešenje zahvatanja vazduterijal. Posledično može da dođe do kondenzacije ha u okapnici i ispusta u slemenu.Krovna lepenka pare unutar krovne konstrukcije. Da bi to sprečili mora biti u slemenu prekinuta, a u okapnici treba treba da Između podaščanog krova na koji je post- obezbediti otvor za vazduh. Izolacija URSA SF 35 avljena paronepropusna krovna folija i između ili SF 38 se zatim postavi između rogova, pa isizolacije napravimo ventilirajući vazdušni kanal. pod rogova. Na podkonstrukciju za postavljanje Formiramo ga tako što između rogova zategnemo unutrašnje obloge, postavi se parna brana i na kraparopropusnu foliju sa razmakom od min 4-5 cm ju završna obloga. Preporučena debljina izolacije od podaščanog krova (veća debljina efikasnije je između 20-30 cm.

1 3

6

4 5 7 2 8

10

Primer krova sa postojećom paronepropusnom krovnom

9

11

folijom (sa spoljašnje strane) 1. krovni pokrivač (crep); 2. paronepropusna krovna folija; 3. drvena oplata; 4. letve-distanceri; 5. parоpropusnavodonepropusna folija; 6. vazdušni kanal; 7. toplotna izolacija URSA između rogova; 8. toplotna izolacija URSA ispod rogova; 9. potkonstrukcja unutrašnje obloge; 10. parna brana; 11. unutrašnja obloga 56

novembar / decembar 2011

U

slučaju

nepostojanja

ventilirajućeg i na kraju završna obloga. Preporučena debljina

vazdušnog prostora, dolaziće do pregrevanja kon- izolacije je takođe između 20-30 cm. strukcije u letnjem periodu i do pojave konden-

Ne postojanje ventilirajućeg vazdušnog sloja

zacije unutar krovne konstrukcije zimi. U ovom utiče na pregrevanje krovne konstrukcije leti, slučaju je najoptimalnije sledeće rešenje: Na već kao i do pojave kondenzata u konstrukciji zimi. postojeće kontra letve na kojima stoji crep post- Pojava kondenzata u samoj konstrukciji(najčešće avimo dodatnu letvu-distancer između rogova,pa u izolacionom sloju) povećava odavanje toplote oko rogova i preko te letve obavijemo paropro- konstrukcije i uzrokuje veće troškove za grejanpusnu-vodonepropusnu foliju čime se formira je. Nastali kondenzat može da dođe u dodir sa trougaoni kanal za strujanje vazduha-između drvenim rogovima, i uzrokuje njihovo truljenje. crepa

i

paropropusne-vodonepropusne

folije Ukoliko nije dobro izvedena parna brana ,nastali

(pozicije 1, 2, 3 i 4). Izolacija URSA SF 35 ili SF 38 kondenzat može da procuri i do unutrašnje obloge i se zatim postavi između rogova, pa dodatno još ošteti je. Postojanje ventilirajućeg vazdušnog sloja sloj ispod rogova. Na podkonstrukciju za postav- i paronepropusne spoljašnje krovne folije takođe ljanje unutrašnje obloge,postavi se parna brana uzrokuje nastanak kondenzata u konstrukciji.

1

2 3 4 5 6

7 Primer krova bez vazdušnog kanala i krovne folije

8

9

(sa spoljašnje strane) 1. krovni pokrivač(crep); 2. letve-distanceri; 3. vazdušni kanal; 4. paropropusna-vodonepropusna krovna folija; 5. toplotna izolacija URSA između rogova; 6. toplotna izolacija URSA ispod rogova; 7. parna brana; 8. potkonstrukcja unutrašnje obloge; 9. unutrašnja obloga novembar / decembar 2011

57

E2 tema broja

Primer krova bez vazdušnog kanala i krovne folije (sa spoljašnje strane)

Sanacija kosog krova - zahvat sa spoljašnje strane Obnova krova može se uspešno izvesti i sa

nepropustan sloj i zato je neodgovarajuća.

spoljašnje strane. Povećanje i saniranje slojeva

Prilikom sanacije zamenimo je paropro-

toplotne izolacije obično radimo, istovremeno

pusnom – vodonepropusnom folijom.

kada se odlučimo i za zamenu krovnog pokrivača

3. Ako smo u stambenim prostorima osetili

pri čemu možemo ponovo upotrebiti i stari pokrivač

brže rashlađivanje vazduha ili promaju za

samo ako je isti u dobrom stanju. U slučaju da za

vreme hladnih vetrovitih dana to znači da

vreme vetrovitog, hladnog vremena osetimo brzo

je postojeća parna brana veoma oštećena

rashlađivanje potkrovnog prostora, moramo sani-

ili na spojevima nije zalepljena. Ako je

rati i sekundarni krovni pokrivač tj. krovne folije.

ne saniramo sa unutrašnje strane lepljen-

Sanaciju izvodimo na sledeći način: 1. Odstranimo

krovni

pokrivač

jem, možemo to učiniti na sledeći način sa i

krovne

letve.

spoljašnje strane: - preko postojećeg sloja položimo par-

2. Odstranimo mogući sekundarni pokrivač

nu branu koja će, zajedno s postojećom

koji je kod starijih zgrada uglavnom bi-

oštećenom parnom branom, i završnom

tumenska krovna lepenka koja je paro-

unutarašnjom oblogom, usporiti prelaz

Prikaz sanacije kosog krova zahvat sa spoljašnje strane 1 unutarašnja obloga; 2 parna prepreka / brana; 3 mineralna staklena vuna URSA; 4 paro-propusna – vodonepropusna folija; 5 uzdužne letve (za vazdušni kanal); 6 poprečne letve; 7 krovni pokrivač 58

novembar / decembar 2011

E2 tema broja vodene pare u novu izolaciju i ograničiti

čemu je na spojevima zalepimo lepljivom

prekomerno strujanje vazduha kroz slojeve

trakom za krovne folije.

u krovu. Novu parnu branu dobro pričvrstimo između rogova bočnim letvama.

4. Odstranimo

dotrajalu

staru

7. Postavimo uzdužne letve visine barem 5 cm. Na njih se poprečno postave letve koje

izolaciju

služe za postavljanje krovnog pokrivača

između rogova i položimo prvi sloj izolaci-

(vidi sliku). Na taj način stvorimo vazdušni

je URSA SF 35, URSA SF 38 ili URSA DF 40.

kanal koji sprečava kondenzaciju vlage is-

5. Odgovarajuću debljinu toplotne izolacije

pod krovnog pokrivača, a ujedno sprečava i

postižemo tako što na rogove s gornje

pregrevanje potkrovnih prostora za vreme

strane poprečno postavimo letve između

letnih vrućina. Kod većih krovova koji im-

kojih položimo dodatni sloj toplotne izo-

aju duže stranice preporučujemo vazdušni

lacije URSA SF 35, URSA SF 38 ili URSA DF 40

kanal visine 8 cm. Kod višestrešnih krovova,

(vidi sliku). Preporučujemo upotrebu izo-

raščlanjenih krovova, zaobljenih krovova,

lacije URSA SF 35 jer ima najbolja termo-

krovnih prozora, širih dimnjaka i sličnih

izolaciona svojstva i zato trebamo manju

prepreka za neometan protok vazduha is-

debljinu. Visinu letava diktira potrebna

pred barijere i iza nje prekinemo uzdužnu

debljina drugoga sloja izolacije koju dik-

letvu,tako da vazdušni tok sprovedemo u

tira »standard«, a određuje se proračunom

susedni prostor za provetravanje.

(u programu URSA TERMIKA). Preporučena ukupna debljina izolacije je 20-30 cm.

6. Iznad gornjeg sloja izolacije postavimo paro-propusnu – vodonepropusnu foliju koja ima ulogu sekundarnog pokrivača ,pri novembar / decembar 2011

59

E2 tema broja

Energetski efikasni stanovi u Beogradu Energetska efikasnost predstavlja neophodnost višeg stepena komfora i standarda, štedi energiju. i potrebu savremenog čoveka. U cilju što man-

Primenom Pravilnika o energetskoj efikanosti

jeg rasipanja energije i što čistijeg života, uz is- zgrada, novog Zakona o racionalnoj upotrebi entovremeno ostvarivanje višeg stepena komfora i ergije kao i Pravilnika o izdavanju sertifikata o standarda, savremeni čovek primenjuje sledeće energetskim svojstvima zgrada beogradska firma mere: zamenjuje neobnovljive energente obnov- M enterijer u potpunosti realizuje potrebe savreljivim, zamenjuje energetski neefikasne potrošače menog čoveka. efikasnim, izoluje prostor koji se greje, zamenju-

Pravi primer ove primene u praksi predstav-

je dotrajalu stolariju u prostorima koji se greju, lja novi stambeno-poslovni objekat koji se u ugrađuje merne i regulacione uređaje za potrošače ovom trenutku gradi u ulici Petra Konjovića bb u energije, uvodi tarifne sisteme od strane distrib- beogradskom naselju Rakovica. U izgradnji ovog utera koji podstiču štednju energije i dr.

objekta koriste se najnovije tehnologije koje štede energiju. Celokupni objekat

gradi se od

M enterijer je firma koja se bavi građevinskim blokova simprolita, koji štede energiju i koji čine radovima, arhitektonskim projektovanjem i opre- život savremenom čoveku komfornijim. manjem enterijera. Firma je realizovala već oko

Stanovanje u 8300 m2 prostora, u jednom od

100 različitih građevinskih projekata. M enterijer 77 novih stanova (od 30 do 90 m2) predstavljaće prepoznao je potrebu savremenog čoveka koji zarad cilj kome teži savremen čovek koji živi komforno i 60

novembar / decembar 2011

nje biće postavljeni posebni izolacioni materijali, prozori, krov zgrade i unutrašnje instalacije. Baenergiji solarnih panela. Blizina škole i obdaništa, pogled na šumu, čist vazduh nošen izuzetno povoljnim vetrovima u potpunosti će oplemeniti život u ovim stanovima.

Više informacija oko ovog projekta, kao i o svim drugim projektima možete pronaći na http://m-enterijer.com/site/start.html Za više informacija oko mogućnosti kupovine novih stanova u novoj energetski efikasnoj zgradi, kontaktirajte nas.

Kontakt Telefon: 011/4145405 • Faks: 011/4145408 Email: office@m-enterijer.com tanja.menterijer@gmail.com

čovek koji štedi energiju. Stanovi će imati pogled na Košutnjak. U skladu sa principima zelene grad-

M enterijer • Definisanje Definisanje projektnog zadatka zad - definiše očekivanja investitora, poslovnog tima i svih ostalih korisnika objekta • Upoznavanje sa zakonskom regulativom i urbanističkim planovima – mogućnosti gradnje na nekom zemljištu • Idejni projekat – njime se usklađuju ideje naručioca sa funkcionalnim arhitektonskim rešenjima, kao i urbanističkim mogućnostima lokacije koja je predmet gradnje • Projektovanje stambenih, poslovnih, javnih, proizvodnih, sportskih, privrednih i ostalih objekata • Projektovanje i opremanje enterijera • Izgradnja objekta, kontrola i nadzor gradnje • Izvođenje svih vrsta građevinskih radova • Sistem Ključ u ruke – savetovanje oko izbora lokacije, priprema i izrada projektnog zadatka, pribavljanje dozvola i potrebne dokumentacije, merenje zemljišta, izrada idejnog rešenja, izrada trodimenzionalnog modela, revizija investitora, izrada glavnog projekta, izvođenje radova i izrada enterijera prema našem ili vašem projektu novembar / decembar 2011

61

E2 tema broja

zen, u okviru objekta, zagrevaće se zahvaljujući

E2 tema broja

INTERVJU SA BRANKOM HINIĆEM – ELEFANTINO DOO, Eco & Energy Solutions

Branko Hinić direktor Elefantino doo

VODONIK GENERATOR – ENERGIJA IZ VODE Kao jedan od najvećih svetskih potrošača efikasnosti i očuvanju životne sredine. fosilnih goriva SAD su pre nekoliko godina os-

Firma ELEFANTINO je osnovana sa idejom da

novale specijalizovanu agenciju i počele da se na određeni način uključi u domaću automotive izdvajaju sve veća finansijska sredstva za industriju i prvenstveno veže za programe komeristraživanja na polju

energije vodonika sa cijalnih vozila. Radeći za jednog od najvećih ev-

ciljem da u budućnosti smanje zavisnost od ropskih proizvođača vozila na poziciji rukovodioca uvoza energenata.

prodaje za Srbiju i Crnu Goru, moj tim i ja smo

To je bila inicijalna kapisla da iz “ilegale” duži niz godina sarađivali sa različitim firmama izađu svi oni koji su, ne toliko javno, istraživali na tržištu, analizirali njihove potrebe i zajednički ovaj vid energije. Sve ovo pokrenulo je i neko- radili na prevazilaženju prepreka u njihovom liko mladih ljudi u Srbiji..

poslovanju.

Jedan od najvećih problema je bilo i ostalo

E2: Kojom delatnošću se bavite?

konstantno povećanje cene energenata, pre Pre svega moram da vam se zahvalim, što ste svega dizel goriva, koje je osnovni parametar pored velikog broja inostranih firmi na tržištu Srbi- pri kalkulaciji krajnje cene usluge prevoza. je, prepoznali značaj i ulogu domaćih preduzeća, U septembru 2010. godine, na obostrano zakoja su sve značajniji faktor u oblasti energetske dovoljstvo, upoznajem nekoliko mladih ljudi iz 62

novembar / decembar 2011

HHO gas ili Oksyhidrogen je smeša vodonika (H) i kiseonika (O). Vodonik je najlakši hemijski element i ima najmanji atom, a najveću energiju u odnosu na masu svih poznatih goriva (142 MJ/ kg), tako da slobodno možemo reći da je vodonik najbolje i najjače poznato gorivo. Ono što je jako bitno da napomenemo je da se HHO gas dobija iz vode, koja pokriva 2/3 naše planete. Postupak za dobijanje ovog gasa smo učili u osnovnoj školi i naziva se elektroliza vode - razlaganje hemijskog jedinjenja pod uticajem električne struje.

Sva poznata goriva su ugljovodonici - jedinjenja vodonika i ugljenika, tako da se vodonik već nalazi u svim gorivima. Iskorišćenost energije ovih goriva u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem kreće se u rasponu od 50-90%.

Beograda koji su se u periodu od nešto više od dve

Stepenom

nedovoljnog

sagorevanja

raste

godine bavili baš tim problemom, ali na specifičan i zagađenje vazduha, jer onaj deo goriva koji način. Naime, izučavali su primenu tzv. „HHO“ ne sagori stvara štetne izduvne gasove. Jedino gasa na motorima sa unutrašnjim sagorevanjem i vodonik ima 100% iskorišćenost energije i jedino razvili uređaj koji danas nazivamo VODONIK GEN- vodonik sagoreva 100% do poslednjeg atoma a ERATOR (fabrička oznaka HS-VG).

Stečeno znanje iz ove oblasti sa jedne strane

ujedno je potpuno čist i ekološki zdrav.

Nakon što u usisnu granu dizel ili benzinskog

i iskustvo iz oblasti plasmana proizvoda automo- motora zajedno sa vazduhom iz atmosfere uvetive industrije sa druge kao i zajednički interes demo HHO gas, u trenutku paljenja goriva u komkoji se prirodno pojavio, doveli su do saradnje sa presionom prostoru cilindra, vodonik preuzima njihovom firmom HYDROGEN SOLUTIONS (u janu- paljenje ostalog goriva jer ima veću brzinu sagaru 2011.godine). Oblast angažovanja firme ELE- orevanja. Kao direktan efekat imamo smanjenu FANTINO postaje prodaja, marketing i razvijanje potrošnju (duži pređeni put sa istom količinom servisno - prodajne mreže uređaja HS-VG!

goriva), povećavanje snage motora i konačno, smanjene izduvnih gasova.

E2: Šta je „HHO“ gas i na koji način taj gas povećava energetsku efikasnost motora?

Ovo se dešava zbog povećanja iskorišćenosti energije i boljeg sagorevanja postojećeg goriva. novembar / decembar 2011

63

E2: Da li možemo reći da je produkt vodonik jvidljiviji kod velikih potrošača goriva, koji su generatora alternativno gorivo?

ujedno i najveći zagađivači životne sredine. Za taj

Naravno, VODONIK GENERATOR HS-VG možemo širok opseg primene, proizvođač „Hydrogen Solusvrstati u tri podjednako važne oblasti kojima se tions“ je spremio razne modele HS-VG uređaja, bave mnogi, od vlada zemalja do pojedinaca, a za motore zapremine od 1.000-30.000 cm3. koje su bitne za čovečanstvo i opstanak života:

Možemo da se pohvalimo da smo za ovaj kratak

ENERGETSKA EFIKASNOST, ALTERNATIVNI IZVORI period od kada smo zvanično počeli prodaju (april ENERGIJE I OČUVANJE ŽIVOTNE SREDINE.

2011.), ugradili preko 150 HS-VG uređaja u putnička i laka teretna vozila, da smo odskora počeli sa ugrad-

E2: Gde očekujete najširu primenu?

njom HS-VG u teretni program, a da već imamo

VODONIK GENERATOR HS-VG je samostalan zahteva za isporuku HS-VG uredjaja za agregate za uređaj koji koristi električnu energiju sa alterna- proizvodnju električne energije, sa motorima preko tora na motoru kako bi elektrolizom vode proiz- 30.000 cm3 i potrošnjom dizel goriva 200-250 l/h. veo HHO gas, a za nesmetan rad korisnik uređaja je obavezan da na određen propisan vremenski

E2: Da li je do sada prepoznat vaš doprinos

period u rezervoar uređaja dosipa destilovanu na ovom polju od strane institucija?

Do sada nam je činjenica da je projekat „iz-

vodu.

To znači da je naš HS-VG primenjljiv na svim net“ do kraja bila veoma bitna. Mnogi naši pavrstama vozila, od putničkih do teških teretnih, na metni ljudi koji imaju šta da pokažu na polju građevinskim i poljoprivrednim mašinama, agre- izuma nailaze na prepreke kao što su finansije, gatima, brodovima, odnosno gde god se koriste nerazumevanje državnih institucija, neinformifosilna goriva za pogon motora sa unutrašnjim sanost, itd., pa svoje ideje i projekte ne mogu sagorevanjem.

da realizuju do kraja, odnosno ne uspevaju da ih

Naravno, učinak primene HS-VG-a je na- zaštite, usavrše i komercijalizuju.

64

novembar / decembar 2011

Na svu sreću, mi ne spadamo u tu kategoriju, tako da je HS-VG zaštićen u Zavodu za intelektualnu svojinu i nakon višemesečnog ispitivanja dobijeno je Uverenje za bezbednu primenu HSVG na motorima sa unutrašnjim sagorevanjem od strane renomirane institucije Mašinskog fakulteta u Beogradu. Od priznanja moramo za sada da izdvojimo dva, a to su: Srebrna medalja sa likom Nikole Tesle 2010. godine i Plaketa Privredne komore Beograda za 2009/2010.

E2: Možete li nam nešto reći o planovima za naredni period?

Firma ELEFANTINO će pokušati da jedan ovakav proizvod kvalitetno, kako on to i zaslužuje, promoviše i van granica Srbije, pogotovo imajući u vidu da je u Beogradu trenutno jedina proizvodnja ovakvih uređaja u Evropi i da HS-VG po svim tehničkim karakteristikama spada u sam svetski vrh kada su u pitanju HHO generatori.

Interesovanje, pre svega iz zemalja regiona, sve je veće i upravo zbog toga smo se angažovali oko dokumentacije koja nam je neophodna da započnemo izvoz za Crnu Goru, BiH i FYRM.

E2 tema broja

Efikasna kontrola pristupa na stadionima Konstantnim unapređenjima na polju beskon-

• Terminali za ulazak: na njima se postavljaju

taktne radio-identifikacije, računarskih mreža i

bar-kod i RFID čitači sa obrtnim mehanizom

tehnologija došlo se do najsavremenijih sistema za

sa dvokrakom rukom kojom se propuštaju

kontrolu pristupa sa veoma raširenom primenom.

posetioci;

Ovakvi sistemi svakodnevno su u upotrebi svuda oko

• Prodajno mesto: sastoji se od računara sa

nas, kao što su poslovni objekti, objekti namenjeni

klijentskom aplikacijom za izdavanje kartica

kulturnim događanjima, fitnes centri, sportske hale,

(jednostruke kartice i sezonske kartice);

stadioni itd.

• Centralni server za upravljanje svim transak-

Jedan savremen sistem za kontrolu ulaska na stadionu objedinjuje nekoliko tehnologija:

cijama; • Nosilac informacija odnosno kartica za ulazak

• Bar-kod kartica (sve popularniji 2D bar kod) – namenjena je za jednokratnu upotrebu;

na stadion bila ona bar-kod kartica ili beskontaktna RFID kartica.

• RFID (engl. Radio Frequency Identification) – tehnologija korišćenja beskontaktnih kartica (sezonske kartice, VIP kartice itd);

Prednost ovog sistema je brzina ulaska pri čemu se vreme čekanja na svodi na minimum. Aproksi-

• Izdavanje kartica putem Interneta (engl. In- mativna brzina obrtanja dvokrake ruke je 180o za jednu sekundu, što znači da svake sekunde može

ternet ticketing); • Savremene

baze

podataka

pouzdanošću i brzinom pristupa;

sa

velikom proći jedan gledalac. Na konkretnom primeru Westfalen stadiona u Dortmundu, čiji je kapacitet

• Najnovija arhitektura za prenos informacija ~ 82.000 gledalaca, gde je instalirano ukupno 130 između prodajnih mesta (uključujući i ona sa linija za ulazak, teoretski se može napuniti za 10 Interneta) i centralne baze podataka (Data do 12 minuta.

Center).

Pored efikasnosti u radu, kod ovih sistema poseb-

Prednost korišćenja ovakvog sistema za kontrolu no se vodi računa o efikasnoj ulozi koju moraju odipristupa na stadionima je višestruka, počev od bez- grati u vanrednim situacijama. Vanredne situacije bedonosnih pitanja pa sve do toga da se danas u recimo mogu biti požar na stadionu, elemetarna UEFA i FIFA krugovima ovakva vrsta sistema posma- nepogoda, neredi navijača ii td. Ovakvi sistemi tra kao budući standard.

imaju i protiv-panični mehanizam koji aktiviranjem

Sistem za kontrolu pristupa sastoji se iz nekoliko oslobađa dvokraku ruku terminala što olakšava brzo komponenti, kao što su: 66

novembar / decembar 2011

napuštanje stadiona.

E2 tema broja

U Trimu, budućnost je zelene boje Potreba P t b za održivim d ži i napretkom tk i jačanjem j č j b bi a zatim ti ih nudimo di ši probamo na sebi, i našim ekološke svesti nezaobilazne su u 21. veku. Svet- klijentima, svesni da građevinarstvo ima ogroman ska komisija za životnu sredinu i razvoj definisala uticaj na emisiju gasova staklene bašte, odnosno je održivi razvoj kao zadovoljenje trenutnih potre- stopu ugljen-dioksida1.

Radi ilustracije, najveći deo energije u Evropi

ba, a da pritom ne ugrozimo zadovoljenje potre-

ba budućih generacija. Potrošački mentalitet se troši se u zgradama – 42 odsto, što stvara približno menja i okreće održivim rešenjima i dodatoj vred- 35 odsto ukupnih emisija ugljen-dioksida. U nosti proizvoda i tehnologija, a ekološka svest ima Srbiji, u zgradama se troši približno 65 odsto sve širi smisao. Izreka modnog prizvuka „Green is energije. Stare, energetski neefikasne zgrade the new black“ govori da je za uspeh kompanija veći su emiteri gasova staklene bašte nego avioni održivost u svakom smisu postala glavni odgovor i automobili.

Zato su ekološki neškodljiva rešenja i ekološki

na večito pitanje – kako ostvariti profit. U Trimu,

održivi razvoj je jedna od osnova vizije i strate- neškodljivi tehnološki procesi Trimov način da se klijentima ponude mnoge prednosti. U proizvodi-

gije već punih pedeset godina.

U Trimu održivosti se teži putem razvoja ma i rešenjima, energetska efikasnost spojena je s ekoloških

proizvoda,

tehnologija

i

sistema

neškodljivih po okolinu, brižnim i efikasnim upravljanjem otpadom i prirodnim resursima (voda, gorivo, energija...). Svoja rešenja prvo 68

novembar / decembar 2011

1

Carbon footprint – nova je merna jedinica, kojom se iskazuje koliko gasova staklene bašte stvara svaki čovek, odnosno ljudske aktivnosti svakodnevno. Ugljen dioksid (ekvivalent) se meri u tonama ili kilogramima.

E2 tema broja bezbednošću, estetikom i praktičnim rešenjima za dodatno iskorišćenje već postojećih izvora energije. Od prirodnih su materijala, mogu potpuno da se recikliraju, bezbedni su (vatrootporni, vodonepro-

Trimo EcoSolutions Trimo EcoSolutions porodicu energetski efika-

pustljivi, otporniji na zemljotrese nego klasični snih panela čine Trimo EcoSolar PV (kompletno rešenje krovova i fasada za proizvodnju električne materijali). To znatno smanjuje cenu investicija. energije iz energije Sunca, kao i softverom za

Trimoterm

izračunavanje proizvodnje), Trimo EcoSolar Air (za zagrevanje vazduha u objektu), Trimo Eco-

Odlična termička i protivzvučna izolacija, Clean (posebna zaštita fasade omogućava lako visoka vatrootpornost i higijenske karakteristike čišćenje u dodiru s atmosferskim vodama) i Trimo čine Trimoterm krovne i fasadne sendvič panele i EcoEnergy (posebna obloga omogućava maksimalsisteme pogodnim za upotrebu u najzahtevnijim no iskorišćenje već postojeće toplotne energije iz sredinama na gotovo svim tipovima objekata. okoline, te smanjuje potrošnju energije i troškove Trajni su, otporni na vodu, nepropustljivi na klimatizacije bez obzira na godišnje doba). vazduh,

multifunkcionalni

i

jednostavno

se

montiraju. Zid od panela sa mineralnom vunom debljine 90 milimetara može da zameni čak 760 milimetara neizolovanog betonskog bloka.

Valentina Miladinović Stručni saradnik za odnose s javnostima Trimo inženjering

novembar / decembar 2011

69

E2 tema broja

BIOMASA – ENERGETSKI RESURS ZA BUDUĆNOST Biomasa kao gorivo je lako dostupan, obnov- efikasnosti i snage gde god je to u ciklusima sagorljiv, tehnički i ekološki prihvatljiv izvor energije. evanja biomase i prenosa toplote moguće.

Korišćenjem biomase smanjuju se potrebe za uvozom konvencionalnih energenata, što u posred-

TRŽIŠTE SRBIJE

nom smislu obezbeđuje neprekidnost u snabdevanju energijom, povećanje broja zaposlenih,

Srbija je bogata biomasom koja može da se

podizanje kvaliteta života u ruralnim područjima, koristi u procesima sagorevanja za dobijanje smanjenje migracije selo-grad i manju zavisnost toplotne energije i koja predstavlja biljne osdržave od spoljašnjih pritisaka. Korišćenjem tatke iz primarne poljoprivredne proizvodnje i biomase u energetske svrhe u Srbiji može se za- prerađivačke industrije. dovoljiti ¼ ukupnih potreba za energijom.

U

okviru

poljoprivredne

proizvodnje

na

Direktno sagorevanje čvrste biomase najstarija godišnjem nivou na raspolaganju je oko 12,5 milioje tehnologija za dobijanje energije koju je koris- na tona biomase. Smatra se da od ukupnih potencitio čovek. Takvo sagorevanje je dobro razvijena jala biomase nastale iz poljoprivredne proizvodnje komercijalna tehnologija dobijanja energije koja se za dobijanje toplotne energije može da se koristi primenjuje takoreći u svim industrijski razvijenim oko 25-30%, što bi iznosilo oko 4 miliona tona. zemljama, kao i u zemljama u razvoju.

U pogledu drvne biomase u Srbiji, na godišnjem

Razvoj ove tehnologije dobijanja energije je sada nivou sečom šuma raspolaže se sa oko 0,6 miliona koncentrisan na rešavanje problema zagađivanja kubika upotrebljivog ostatka (granje), u šta nisu životne sredine, poboljšanje performansi korišćenja uvršteni panjevi i još dosta drvnog ostatka, koji osviše vrsta goriva, kao i na povećanje energetske taju u šumi. Od drvne mase u Srbiji još su važni i 70

novembar / decembar 2011

poljoprivredne proizvodnje), a 20% čine potencijali mikrohidropostrojenja i geotermalnih izvora.

Pomak u korišćenju biomase u energetske svrhe u našoj zemlji može da se ostvari uz dobro osmišljenu i koordinisanu politiku.

OSTATAK IZ PRERADE VOĆA KAO GORIVNI MATERIJAL Problem obezbeđenja potrebnih količina energije, po aktuelnosti i značaju, nalazi se odmah iza hrane. Od uspešnog rešenja ovog problema u velikoj meri zavisi opšti tempo ekonomskog razvoja i naučno-tehnički progres društva u celini.

Biomasa kao konkurentno gorivo može se uspešno koristiti za proizvodnju toplotne energije, u prvom redu kod potrošača malih i srednjih ostaci nakon rezidbe voćnjaka i vinograda u poljo- instalisanih snaga koji se nalaze na mestu nastaprivrednoj proizvodnji.

janja biomase ili u neposrednoj blizini. Njena ek-

Trenutni nivo proizvodnje energije u Srbiji iz sploatacija može imati značajno mesto tamo gde sopstvenih izvora zadovoljava samo 25% od ener- je razvijena poljoprivredna proizvodnja, u lokalgetskih potreba zemlje. Procenjuje se da će Srbija nim i regionalnim okvirima. svoje rezerve uglja istrošiti u narednih 55 godina, a nafte i gasa u periodu od oko 20 godina.

U brojne materijale, organskog porekla, koji se mogu upotrebiti za proizvodnju ekološkog goriva

Navedeni fosilni energenti se koriste na nivou ubrajaju se ostaci iz primarne poljoprivredne proizod oko 93%, a obnovljivi sa oko 7%.

vodnje i to: slama od svih vrsta žitarica, soje i ul-

Najveći deo u produkciji energije iz obnov- jane repice, kukuruzovina, stabljike od suncokreta, ljivih izvora energije realizuje se hidroenergijom, kao i ostaci rezidbe u voćarstvu i vinogradarstvu. tj hidrocentralama iz kojih se sa dosta zastarelom

Jedna od najznačajnijih agrotehničkih mera

opremom dobija oko 10.200 GWh godišnje, sa pro- koja se obavezno sprovodi u zasadima voća i vicenom da se nadogradnjom kapaciteta iz tih izvora nove loze je rezidba. Prema ispitivanjima brojnih na godišnjem nivou može dobijati oko 14.200 GWh.

autora u različitim ekološkim uslovima, godišnje

I u tako neizvesnoj situaciji u Srbiji koristi se se po jednom čokotu rezidbom odstrani 1,2 do 1,8 samo 20 do 25% od ukupnih sadašnjih realnih po- kg zrele ili zelene mase. Preračunato na jedinicu tencijala obnovljivih izvora energije. Pri sadašnjoj površine, nakon obavljene rezidbe, na raspotehnološko-tehničkoj razvijenosti i investicionih laganju ostane između 4000 i 6000 kg/ha granmogućnosti oko 80% neiskorišćenih potencijala nal- jevine. Istraživanja se odnose i na toplotnu moć azi se u eksploataciji biomase (biomasa drveta i iz granjevine: vinova loza 18,4 MJ/kg, jabuka 17,4 novembar / decembar 2011

71

MJ/kg, kruška 17,5 MJ/kg, breskva 17,7 MJ/kg, maslina 17,8 MJ/kg, šljiva 17,8 MJ/kg.

E2 tema broja

Neka istraživanja ukazuju, ukoliko bi se svi ostaci biljne proizvodnje u poljoprivredi iskoristili kao gorivo, moglo bi se podmiriti skoro celokupna energetska potreba agrokompleksa.

U poslednje vreme su sve zanimljiviji ostaci iz prerade voća kao potencijalni izvori energije.

U prvom redu misli se na koštice i ljuske voćnih vrsta. Prednost korišćenja ovog oblika biomase ogleda se u velikim količinama i u tome što je njeno sagorevanje najekonomičnije.

Jedna od pogodnosti korišćenja ostataka iz prerađivačke industrije je i ta što se prerada voća obavlja u jesenjem i zimskom periodu kada se dobijeni materijal može koristiti kao gorivni materijal za zagrevanje objekata različitih namena.

Podaci o količinama ostataka iz prerade voća su nedovoljno istraženi. Utvrđivanjem prosečnih prinosa pojedinih voćnih vrsta, a na osnovu bioloških karakteristika plodova, moguće je odrediti udeo nejestivih delova plodova u ukupnom prinosu i na taj način predstaviti potencijalne raspoložive količine biomase koja se može iskoristiti.

Sa druge strane, ovi materijali lako gore,

Aktuelno tržište koštičavim voćnim vrstama ostavljaju neznatne količine pepela i veoma su pokazuje da je jedan veći deo ostvarenog prinosa pogodni za fino regulisanje temperature te se i na namenjen prerađivačkoj industriji. U Srbiji se pre- taj način mogu ostvariti značajne godišnje uštede rada koštičavog voća odnosi na proizvodnju voćne kako energije tako i u novcu usled predvidive pulpe i kaše, kašastih voćnih sokova, smrznutog potrošnje osnovnih fosilnih energenata. voća, kompota i džemova.

U Srbiji se prerada voća iz godine u godinu raz-

ENERGETIKA I EKOLOGIJA

vija te se samim tim i stvaraju značajne količine ostataka iz prerade u vidu koštica i ljuski. Ispitivanja

Stalan porast potrošnje energije, cene goriva

ovih materijala na gorenje ukazuju da su pogodni na svetskom tržištu i iscrpljivost rezervi konvenza gorenje ali ne kao osnovno i jedino gorivo već u cionalnih goriva utiču na promenu odnosa prema kombinaciji sa drugim energentima (ugalj).

alternativnim izvorima energije, među kojima

Ispitivanja gorenja koštica ukazuju na mogućnost biomasa zauzima značajno mesto. uštede uglja, kao osnovnog energenta i do 60%.

72

novembar / decembar 2011

Biomasa je dragocena sirovina za proizvodnju

jskom sastavu sadrže približno iste vrednosti pepela i sumpora kao i drvo, s tom razlikom što je učešće na sirovine iz drveta. Pri korišćenju i sagorevanju fosilnih goriva dolazi do mnogo većih zagađenja životne sredine. Upotrebom fosilnih goriva u atmosferu se oslobađaju različite vrste jedinjenja (ugljen dioksid, pepeo, živa, sumpor, toksična jedinjenja, gasovi staklene bašte i dr.) koji izazivaju globalno zagrevanje planete i klimatske promene.

Korišćenjem obnovljivih resursa nastoji se da se količina gasova smanji, i da se do minimuma dovede stvaranje drugih štetnih materija.

Za šire korišćenje biomase u energetske svrhe neophodno je savladati niz poteškoća počev od prikupljanja, transporta i bezbednog skladištenja do uspešnog sagorevanja. Za ostatke ratarske proizvodnje je karakteristično da se dinamika njihovog nastajanja ne poklapa sa dinamikom potreba u energiji, pa to zahteva njihovo skladištenje. Pošto su ostaci ratarske proizvodnje kabasti i lako zapaljivi, skladišta moraju biti prostrana i predstavljaju stalnu opasnost od požara. Takođe, ostaci ove proizvodnje ekološkog goriva. Među materijale organskog pore- se bitno razlikuju od drvnih otpadaka po sadržaju kla koji se mogu upotrebiti za njegovu proizvodnju mineralnih primesa, koji je i do 10 puta veći. spadaju ostaci iz ratarske proizvodnje (slama od

Od svih alternativnih izvora energije, najveći

svih vrsta žitarica, otpadak od soje i uljane re- doprinos u bližoj budućnosti očekuje se od pice, kukuruzovina, stabljike od suncokreta i os- biomase. Njenim korišćenjem smanjuje se zataci drugih poljoprivrednih kultura) i drvo. Deficit visnost od uvoza energije i ostvaruje značajna drveta, nastaje usled masovnog nestajanja šuma u devizna ušteda. Takođe, nove tehnologije povlače svetu, i stvara potrebu za izradom novih proizvoda sa sobom i upošljavanje nove radne snage a sve koji nemaju stvarnu upotrebnu vrednost.

to zajedno doprinosi povećanju nacionalnog do-

Korišćenje materijala za proizvodnju biomase hotka i uopšte državnoj stabilnosti. Dugoročna ali je opravdano sa aspekta ekologije i energetike.

i najveća prednost ovog načina dobijanja energije

Pri sagorevanju biomase ostaje minimalni je očuvanje i zaštita životne sredine. sadržaj pepela i sumpora, materija koje najviše doprinose zagađivanju životne sredine.

Sirovine iz ratarske proizvodnje po svom hemi-

MSc Goran Stefanović, inženjer rudarstva za reciklažne tehnologije i održivi razvoj novembar / decembar 2011

73

E2 tema broja

pepela posle njihovog sagorevanja veće u odnosu

E2 primer iz prakse

Zeleni čardaci Apartmanski kompleks sa

su

od

četiri zvezdice (najviše u kat-

drveta i kamena, uz

eleni egoriji etno apartmana) Zeleni

korišćenje prirodnih ekoloških materijala, funk-

00 m nadmorske visine cionalno su organizovani i pružaju vrhunske uslove Čardaci, smešten na oko 1000 m stoletnim stablima za odmor i ugodan boravak na planini. Apartmani na proplanku okruženom četinara Tare, jedne on najlepših planina Srbije, imaju više varijanti grejanja (kaminsko, radiima sve što je potrebno za potpuni odmor. Sa jatorsko, klima uređajima, podno); većina ima mogućnošću smeštaja oko 20 osoba i uređenim kamine, a neki i kaljeve peći. Sklad pet prirodKlubom, Zeleni čardaci pružaju i sve uslove za or- nih elemenata, sklad boja, dobra rasveta, ugodganizaciju manjih skupova, seminara i kreativnih nosti današnjice (satelitska TV, kućni bioskop, bežični internet, moderno opremljena kuhinja), radionica. umetnički i etnografski detalji, pažnja domaćina, Kompleks Zeleni čardaci sadrži više objekata prirodna lepota okruženja, opuštaju i “pune batrazmeštenih u živopisnom zelenilu – “Konake”, erije” prirodnom energijom.

“Izvor”, “Žubor” i “Slavuj”, letnjikovac i klupe za odmor, otvoreno ognjište, roštilj, pekaru, prostor

U bliskom okruženju Čardaka su izletnička

za igru dece i smeštaj kućnih ljubimaca. Sagrađeni mesta; u okruženju su Mokra gora, Šarganska 74

novembar / decembar 2011

osmica, Drvengrad, jezera Zaovine i Perućac, etno naselje Sirogojno, Manastir

Rača, Mitro-

vac, lovački centar i vidikovci. Pešačke staze kroz stare četinarske šume, trim i biciklisticke staze, staništa endemskih biljnih i životinjskih vrsta pružaju uslove za zdravo opuštanje, kao i ribolov na obližnjoj Drini. www.zelenicardaci.net

sledeći broj izlazi 25. decembra