E2 Magazin 06 maj-jun 2012

PRVI ONLINE MAGAZIN O ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI | MAJ / JUN 2012. | #06

E2 MAGAZIN EE gradnja: Niskoenergetska kuća Termoizolacija Održivi razvoj: EE pokrajina E-bicikli Biomimikrija

e

a poklon z čitaoce!

Kuća meseca

Održivi razvoj IT vesti

Održivi transport

Logo square Color:

Zeleni proizvodi

E2 zona

Sadržaj Е2 teme broja Energetski efikasni materijali 32

Draga smanjio sam decu

56

Termofasada od kamene vune 36

Zelena kuća meseca

58

Energetski efikasna pokrajina

38

Industrijska simbioza

64

Podrška održivom saobraćaju

42

e - bike

48

Zeleni kutak

54

maj / jun 2012.

3

Impresum Poštovani čitaoci, pred vama je novi broj E2 savetima oko izbora vezanih za uštede koje je moguće magazina - prvog online magazina o energetskoj ostvarivati kako u industriji tako i u domaćinstvima. efikasnosti koji se svakog svakog drugog meseca be-

Donosimo vam tekstove posvećene održivom raz-

splatno distribuira u vaše email sandučiće putem E2 voju sa posebnim akcentom na alternativne načine newslettera. E2 magazin je dostupan za „listanje“ transporta (i e-bicikle) kao i gradnji energetski efina portalu www.e2.rs, možete ga i sačuvati na svom kasnih objekata i primeni ekoloških principa i principa računaru ili poslati svom prijatelju.

energetske efikasnosti (u celoj jednoj EE pokrajini u

Za nama su dva važna dešavanja, Sajam Austriji). građevine i izbori (na svim nivoima) na kojima smo

Čitaoci koji do 22.maja pročitaju šesti broj

mogli da vidimo aktuelnu ponudu na našem tržištu. E2 magazina i pronađu skriveni simbol “zelena Opšti utisak je da je ponuda slična onoj od prošlog kozmetika”, na nekoj od strana magazina, biće u puta ali da je organizacija ovogodišnjih dešavanja prilici da osvoje POKLON PAKET KOZMETIKE koji ipak bolja.

poklanja kompanija HEMIGAL (detalje možete vi-

Organizatori ovih dešavanja su izjavili da je deti na strani 6).

Pozivamo vas da nam pišete i posećujete naše

posećenost bila za nijansu veća od prošlih i da su se

potrudili da i pored prisutne krize animiraju što veći strane na socijalnim mrežama. broj nas građana da uzmemo učešća. Sigurno je da E2 urednički tim

oba ova dešavanja imaju velikog značaja na naš svakodnevni život i rad i ostaje nam da informacije koje

Proverite vaše email sanduče,

smo dobili iskoristimo na najbolji mogući način.

čitajte E2 magazin!

U ovom broju E2 magazina ćemo kao i do sada

E2 urednički tim

našim čitaocima nastojati da pomognemo predlozima i

Redakcija

Tehnički urednik|Aleksandar Dabić Prevod, korektura, lektura|Nina Banić Saradnici|Marko Urošević, Sandra Biserko, Jasmina Mirković, Miljan Milivojević,

Svetlana Dabić, Petar Slijepčević,

Urednički tim Direktor marketinga|Jelena Mirković Marketing|Marija Stanimirović

Dragana Marković, Maja Todorović

Kontakt|Cerski venac 8, Beograd

+381 11 23 93 123 office@e2.rs|www.e2.rs

ISSN|(Online) 2217-6209 maj / jun 2012.

5

E2 zona

Uvodna reč

vesti

Počela izgradnja stanova u novobeogradskom naselju “DR IVAN RIBAR” – prvi stanari u julu 2013.godine

Poklon za čitaoce - kompanija Hemigal poklanja paket kozmetičkih proizvoda E2 zona

Svi čitaoci koji u periodu od 8.maja do 22.maja pročitaju šesti broj E2 magazina i pronađu skriveni simbol - “zelenu kozmetiku” na nekoj od strana magazina, biće u prilici da osvoje paket kozmetičkih proizvoda.

U novobeogrdskom bloku 72 u Ulici doktora Ivana Ribar počela je izgradnja 707 stanova koju finansira država, gde će cena kvadrata sa porezom na dodatu vrednost (PDV) biti 1.290 EUR. Ministar životne sredine i prostornog planiranja Srbije Oliver Dulić je naglasio da državi nije namera da zaradi novac na izgradnji stanova već da napravi kvalitetne stanove, koji su uknjiženi, legalni, izgrađeni POTREBNO JE SAMO DA PRONAĐETE SKRIVENI SIMBOL “ZELENU KOZMETIKU” I DO 22.MAJA 2012. POŠALJETE E-MAIL NA ADRESU MARKETING@E2.RS SA ODGOVOROM NA KOJOJ STRANICI U MAGAZINU SE NALAZI SIMBOL

od najkvalitetnijih materijala i energetski efikasni i da budu ponuđeni tržištu po cenama nižim od tržišnih. U novobeogradskom bloku 72 gradi se šest zgrada sa 37.000 kvadrata stambenog prostora, a vrednost radova je 37 mil EUR. U sklopu bloka biće obdanište i poslovni prostor. - Prve zgrade u naselju, gde će stanovi biti od 30 do 85 kvadarata, trebalo bi da bude završene u julu 2013. godine, a ostale će se sukcesivno graditi - kazao je direktor Građevinske direkcije Srbije Dragan Grujić. Prema rečima Grujića, na gradilišu će biti uposleno više od 5.000 radnika iz više od 20 firmi iz čitave Srbije.

Stanovi su namenjeni tržištu i slobodnoj prodaji, kako jedna od mera podrške građevinskoj indistiriji Srbije, dodao je Grujić.

Srećnog čitaoca će nagraditi predstavnici kompanije Hemigal i urednički kolegijum E2 magazina.

Ime dobitnika, kao i fotografija, će biti objavljeni u narednom broju magazina.

DOBITNIK BESPLATNOG PREVOĐENJA AGENCIJE DICTA

U saradnji sa prevodilačkom agencijom Dicta iz Beograda, jednom čitaocu smo poklonili besplatno prevođenje sa francuskog jezika. Srećni dobitnik je gospođa Maša Lekić iz klinike Menssana iz Beograda. Ona je dala tačan odgovor da se skriveni simbol “zeleni rečnik” nalazi na 30.strani E2 magazina.

6

maj / jun 2012.

maj / jun 2012.

7

E2 zona

vesti

vesti

vesti

E2 zona

E2 zona

Završen Sajam građevine SE E B E

Na Beogradskom sajmu je od 24-28.aprila održan 38. Međunarodni sajam građevine. Ove godine je u sedam sajamskih hala kao i na otvorenom prostoru ispred hala Beogradskog sajma smoju ponudu predstavilo oko 800 izlagača, od kojih je jedna četvrtina bila iz inostranstva. Tokom 5 dana Sajam je posetilo oko 50.000 posetilaca.

Na sajmu su bile zastupljene sve oblasti građevine; od najnovijih materijala, preko inovacija u projektovanju do najsavremenijih tehnologija i sistema gradnje i uređenja prostora, kao i brojni noviteti.

Beogradski sajam se uoči Sajma građevinarstva uključio i u akciju “Da svi pomognemo” i sa Fondacijom “Ana i Vlade Divac” potpisao protokol o saradnji na prikupljanju sredstva za izgradnju stanova za socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima za izbegla i raseljena lica iz kolektivnih centara.

Tokom sajma izlagačima su dodeljene nagrade “Nova vizura” i “Posebno priznanje”.

E2 magazin je jedan od medijskih partnera ovogodišnjeg Sajma.

8

maj / jun 2012.

maj / jun 2012.

9

vesti

Nagrada za kalkulator energetske efikasnosti Knauf Insulation d.o.o. dobitnik je posebnog priznanja na 38. Međunarodnom sajmu

E2 zona

građevinarstva SEEBBE. Kompanija je nagrađena za

kalkulator

ergetske

en-

efikas-

nosti, koji služi za proračun potrošnje energije

u

stam-

benim objektima, a posetioci Sajma imali su priliku da ga isprobaju na štandu Knauf Insulation.

Krajnje jednostavna za upotrebu, ova aplikacija kroz samo nekoliko koraka izračunava koliko novca se troši za zagrevanje kuće ili stana, u zavisnosti od različitih parametara, kao što su lokacija, vrsta zidova, grejana površina itd. Pored cene grejanja, korisnici dobijaju i podatak koliko bi uštedeli ako bi koristili adekvatnu termoizolaciju. Pored ušteda u novcu, uz dobru izolaciju stambenog objekta povećava se komfor i svakodnevni kvalitet života.

Ova veoma korisna aplikacija može se isprobati na internet adresi www.kamenavuna.com.

Solarna toplana po izumu sprskog stručnjaka U selu Badnjevac nadomak Kragujevca u završnoj fazi je izgradnja postrojenja solarne to-

plane po izumu Vladimira Petrovića, direktora firme Alternativna energija.

Reč je o sistemu solarne toplane sa koncentratorom i visokotemperaturnim akumulatorom u koju može da se koncentriše sunčeva energija na visokoj temperaturi i da se čuva mesecima.

Imajući u vidu da je kod obnovljivih izvora energije veliki problem njihova konstantnost, ovo postrojenje je značajan prodor na polju energetske efikasnosti. “Prednosti ovog sistema u odnosu na postojeće u svetu su kontinuirana proizvodnja energije iz akumulirane sunčeve energije, kao i do pet puta veći kapacitet akumulacije od postojećih”, tvrdi Petrović.

Vladimir Petrović svoj izum - pilot postrojenje solarne toplane podiže u dvorištu svoje kuće izgrađene u šumadijsko-japansko-bavarskom stilu, i kako tvrdi, njime će grejati kuću površine oko 500 kvadratnih metara kao i manji proizvodni pogon pored nje.

Solarna toplana u Badnjevcu je prečnika 13 metara i visine 18 metara, i sa koncentratorom i visokotemperaturnim akumulatorom omogućava da se akumulirana energija iz sunca proizvodi po potrebi i u kontinuitetu - 24 časa na dan, i tako 365 dana u godini.

Kada bi država, dodao je Petrović, stala iza tog projekta, vrlo brzo bi se tehnologiju izvozila na svetska tržišta, koja, kako je ukazao, već sada pokazuju interesovanje, poput Engleza odakle su i investitori izgradnje pilot postrojenja, zatim Jordana, Nemačke, Kine i Norveške.

Uskoro 9 milijardi EUR u energetski sektor Srbije Korišćenjem sistema solarne energije Srbija bi za 5 godina značajno smanjila energetsku zavisnost od uvoza. Srbija ima više od 2.000 sunčanih sati godišnje što je skoro 2 puta više od evropskog proseka. Samo 1 solarni kolektor površine od svega 1m² u Srbiji generiše energiju koja se dobija sagorevanjem 130 litra nafte, pruža uštedu od 750 kWh električne energije, podmiruje do 30 % potreba za grejanjem i smanjuje emisiju CO2 za više od 305.000t na godišnjem nivou.

CEDEF je organizovao skup sa ciljem da zainteresuje lokalne samouprave za solarne projekte, kako bi se unapredila investiciona klima, predstavili potencijali gradova i opština u Srbiji i istakao značaj sve bitnije oblasti investiranja u „zelenu energiju“. Na skupu su predstavljeni projekti 10 opština, najsavremenije tehnologije i kreditne linije u oblasti solara.

Srbija dobija najveći solarni park na svetu Luksemburški investicioni fond “Sekurum ekviti partners” odlučio je da u Srbiji izgradi solarni park, najveći na svetu, vredan 1,7 milijardi evra.

Odmah nakon potpisivanja ugovora, zbog ovog posla kompanija MX grupa će iz Milana preseliti svoje sedište u Beograd i izgraditi dve fabrike u Srbiji. O tačnom mestu fabrike koja će proizvoditi opremu za solarni park koji će se prostirati na 3.000 hektara još se razmišlja, verovatno će biti na 50 kilometara od Beograda prema jugu, jer su to prostori sa dovoljnim brojem sunčanih sati tako da se može proizvoditi struja.

Upravo potencijal sunčevog zračenja koji je u Srbiji za trećinu veći nego u srednjoj Evropi bio je jedan od ključnih

10

maj / jun 2012.

maj / jun 2012.

11

E2 zona

vesti

vesti tražimo da bude izgrađena gasna elektrana u Zaječaru kako bi Timočka krajina bila energetski stabilno područje”,

svetskog lidera - kalifornijskog solarnog parka snage 500 megavati.

rekao je Ničić.

U Srbiji je intenzitet sunčeve radijacije među najvećima u Evropi. U poređenju sa Nemačkom, zemljom koja je

Nakon ovog vetroparka, na istoj lokaciji, biće izgrađena još tri vetroparka ukupne instalisane snage 35,45 mega-

najnaprednija u ovom sektoru na svetskom nivou, potencijal je veći skoro za 40 odsto. Sem toga, geografski položaj

vati. Predviđena je izgradnja 17 vetrenjača, razvodno postrojenje i priključni dalekovod dužine 5,5 km a takođe će

zemlje je odličan, što je od velikog značaja budući da nam je cilj izvoz električne energije, ističe Matejak.

biti rekonstruisano i izgrađeno 50 km lokalnih puteva.

Ako dobiju sve dozvole za gradnju na vreme, od januara 2013. godine bi trebalo da počne izgradnja solarnog parka koja bi se po fazama odvijala do kraja 2015. godine. Kako se očekuje, prvi zeleni kilovati izaći će na tržište Srbije, ali i Evropske unije u drugom tromesečju sledeće godine, jer je italijanska MX grupa obećala isporuku opreme za proizvodnju 40 megavata mesečno u parku sa panelima ukupne instalisane snage 1.000 megavata. U fabrici za izradu solarne opreme bi trebalo da radi 200 ljudi, mahom projektanata, inženjera građevine i arhitekture, radnika, dok bi solarni park trebalo da zaposli još 1.000 ljudi, zaključuje Matejak.

Italijanska kompanija gradi postrojenje za proizvodnju toplote i električne energije na biomasu u Kikindi Predsednik Opštine Kikinda Ilija Vojinović, predsednik fondacije “Mittel Europa” Đuzepe Forlaneli i Gena Nikolić u ime firme “General projekt” potpisali su memorandum o izgradnji postrojenja za proizvodnju toplotne i električne energije na bazi biomase. Fondacija “Mittel Europa” okuplja 900 italijanskih preduzeća, a Kikinda je prva opština sa kojom sarađuju u Srbiji.

- Potpisivanje memoranduma znači dve stvari za sve nas. Prva je izgradnja fabrike na biomasu, koja bi proizvodila struju, a nus proizvod je topla voda. Na taj način bi Javnom preduzeću “Toplana” bila omogućena sirovina mnogo jeftinija nego gas, što bi snizilo cenu daljinskog grejanja. Druga važna okosnica ovog sporazuma jeste što Fondacija može usmeriti u Kikindu i druga italijanska preduzeća koja bi investirala i u drugim sektorima - rekao je Čolak.

Istraživanja su pokazala da naše zgrade imaju veoma lošu izolaciju i neefikasno grejanje, pa se najviše energije troši na zagrevanje prostorija, a toplota gubi preko zidova, krovova, kroz zemlju, prozore i vrata.

Među prvim rešenjima tog problema je bolja termoizolacija, o čemu se posebno vodilo računa pri usvajanju Istraživanja su pokazala da naše zgrade imaju veoma lošu izolaciju i neefikasno grejanje, pa se najviše energije troši na zagrevanje prostorija, a toplota gubi preko zidova, krovova, kroz zemlju, prozore i vrata.

Među prvim rešenjima tog problema je bolja termoizolacija, o čemu se posebno vodilo računa pri usvajanju novog Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada koji je propisalo Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja. Naime, na osnovu Pravilnika koji će početi da se primenjuje u septembru, spoljni zidovi neće smeti da imaju koeficijent prolaznosti toplote („U“) veći 0.298 W/m2K. Nove odredbe značajno će uticati i na industriju građevinskog materijala, a kompanija Xella Srbija doo, već je ponudila inovativno i jedinstveno rešenje na našem tržištu.

Novi Ytong Termoblok PLUS 30 zadovoljava dozvoljene vrednosti koeficijenta prolaza toplote „U“ i obezbeđuje i do 50% uštede u potrošnji energije za grejanje i hlađenje u odnosu na klasični sistem gradnje.

Ytong Termoblok PLUS 30 jedini je građevinski materijal na našem tržištu koji u samo jednom sloju od 30 cm, bez dodatne termoizolacije, zadovoljava propisane vrednosti koeficijenta prolaza toplote u zidu- njegova „U“ vrednost je tačno 0.298 W/m2K, saopštila je kompanija Xella Srbija, proizvođač Ytong termoblokova za zidanje.

Ytong Termoblok PLUS 30 preporučuje se za gradnju spoljašnjih zidova objekata u svim delovima Srbije, a u kom-

Savetnik premijera za energetiku Petar Škundrić i gradonačelnik Zaječara Boško Ničić postavili su 3.maja kamen temeljac za prvi vetropark u Srbiji “Vrška Čuka 2A” instalisane snage devet megavati.

“Ovo je ne samo istorijski trenutak za Zaječar, već i za Srbiju”, ocenio je Škundrić i rekao da ovim počinje realaizacija projekta izgradnje energetskih kapaciteta koji će proizvoditi energiju na bazi vetra.

Ničić je naglasio da su ovo pionirski koraci koji ukazuju na smernice kojim bi Srbija trebala da ide. “Spremni smo da čim uđe gasovod Južni tok maj / jun 2012.

Novi YTONG Termoblok za bolju izolaciju i uštedu energije do 50%

binaciji sa Ytong pregradnim zidovima omogućava uštedu neto prostora čak do 10% u odnosu na tradicionalnu gradnju.

Prvi vetropark u Srbiji

12

Na realizaciji ovog projekta biće angažovano oko 1.000 radnika a u stalni radni odnos biće primljeno između 50 i100 visokoobrazovanih stručnjaka iz Zaječara i okoline.

“Pametna” brojila tek dogodine Prva pametna brojila u Srbiji, kako sada stvari stoje, neće ove godine početi da mere potrošnju struje, kao što je ranije planirano.

Elektroprivreda Srbije već je dobila kredit od 80 miliona evra za uvođenje oko 250.000 savremenih merača u pet opština, ali sada želi da proširi projekat. Zato je u toku novi tender, na kojem će pronaći finansijera. maj / jun 2012.

13

E2 zona

E2 zona

vesti razloga da se luksemburška firma odluči da baš u našoj zemlji gradi solarnu elektranu dvostruko veću od sadašnjeg

vesti

vesti

Tehnologija “smart grid”, kroz ovaj pilot projekat, treba da zaživi prvo u Novom Pazaru, Vrbasu, Krnjači, Velikoj Plani i Vranju, jer u ovim područjima EPS ima najveće gubitke. Za to su Evropska investiciona banka i Evropska banka za obnovu i razvoj još 2010. godine odobrile kredite po 40 miliona evra.

Plan je bio da već ove godine počne zamena starih brojila, čime bi se potrošnja struje očitavala iz jedinst-

napominjući da je blačka opština u veoma kratkom roku obezbedila sve neophodne dozvole za rad elektrane, uključujući neophodno odobrenje “Elektroprivrede Srbije”.

Obeležen svetski dan energetske efikasnosti E2 zona

E2 zona

venog centra, a krađa struje bila bi sprečena.

Energetska efikasnost u zgradarstvu U Inženjerskoj komori Srbije 15.marta je održan seminar na temu energetske efikasnosti u zgradarstvu.

Cilj održavanja ovog događaja je da se ukaže na iskustva u primeni energetski efikasne gradnje u Nemačkoj i Evropi.

Poseban akcenat stavljen je na zakonsku regulativu, značaj difuzije vodene pare u arhitekturi i građevinarstvu, kao i uticaj novih tehnologija gradnje i materijala u perspektivi novog Pravilnika o Energetski efikasnoj gradnji.

Seminar je najnoviji iz serije na ovu temu “Energetska efikasnost u zgradarstvu”, koji se održavaju u organizaciji Inženjerske komore Srbije i Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, a u saradnji sa Nemačkim društvom za međunarodnu saradnju - Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ).

U selu Vrbovac kod Blaca puštena u rad solarna elektrana Solarna elektrana, prva na ovom području,puštena je u rad početkom marta nedaleko od Blaca.

Po rečima Radoja Krstovića, predsednika blačke opštine, u projekat izgradnje elektrane od deset kilovata uloženo je oko 30.000 EUR. - Privatnik Miki Petrović sagradio je elektranu na svom imanju u ovom selu i planira da vremenom proširi kapac-

CEDEF

je 5.marta u saradnji sa Agencijom za energetsku efikasnost Republike Srbije i pod pok-

roviteljstvom kompanije Ceresit organizovao dodelu nagrada novinarima povodom Svetskog dana energetske efikasnosti.

Tom plilikom, Jovan Šarenac, direktor kompanije Ceresit je uručio nagrade pobednicima nagradnog novinarskog konkursa na temu “Izolacija u zgradarstvu i energetska efikasnost”.

Međutim, ovde nagradama nije bio kraj. Agencija za energetsku efikasnost dodelila je Centralnoevropskom forumu za razvoj CEDEFu specijalno priznanje za značajan doprinos misiji unapređenja svesti o značaju energetske efikasnosti u Srbiji, prepoznajući CEDEFov višegodišnji angažman u ovoj važnoj oblasti.

Konferencija je pored promovisanja značaja energetske efikasnosti, imala za cilj da pokaže posvećenost u sprovođenju mera održanja energetske efikasnosti u kontinuitetu od strane društveno odgovornih institucija, organizacija i ostalih subjekata društva.

itet na 100 kilovata, jer mu prostor to dozvoljava - ističe predsednik Krstović, 14

maj / jun 2012.

maj / jun 2012.

15

vesti

vesti Tim švajcarskih stručnjaka koji je izgradio najsavremeniji avion na solarni pogon planira da u junu preleti Mediteran bez

E2 zona

ijedne kapi goriva, izjavio je pilot Bertran Pikar.

Pikar je rekao da će let, dug 2.500 kilometara, od Švajcarske do Maroka trajati dva dana, sa sletanjem u Madridu i Rabatu.

Prototip solarnog aviona jednoseda “Solar Impuls” će se

je duži, veća je i potrošnja goriva.

Do sledeće zimske sezone gume je neophodno uskladištiti na odgovarajući način. Ako ostaju na felnama, detaljno ih operite i složite jednu na drugu položene, a između njih staviti novinski papir.

Ukoliko su gume bez felni, poređajte jednu pored druge uspravno. Gume bi inače trebalo skladištiti u suvom i zatamnjenom prostoru.

Transportom do održive Srbije

na tom letu suočiti s novim izazovima, uključujući preletanje Pirineja i turbulencije iznad Gibraltara, pre

Centralno-evropski forum za raz-

nego što stigne na krajnju destinaciju u pustinjskom gradu Ouarzazate, rekao je Pikar.

voj – CEDEF u saradnji sa Agencijom

Avion “Solar Impuls”, koji je 2011. već leteo na relaciji Pariz-Brisel, težak je svega 1,6 tona (koliko i

za energetsku efikasnost Republike

prosečan automobil), sa 63,4 metara raspona krila, ima oko 12.000 fotogalvanskih elemenata koji solar-

Srbije, Saobraćajnim fakultetom Uni-

nom energijom snabdevaju četiri elektromotora od 10 konjskih snaga.

verziteta u Beogradu i Privrednom

Timu od 70 ljudi i 80 partnera bilo je potrebno sedam godina da sagrade avion od ugljenih vlakana, koji

komorom Srbije 2. aprila 2012. orga-

je projektovan da leti i danju i noću bez goriva i emisija zagađujućih materija.

nizovao je u stručnu konferenciju na temu: ”Održivi transport - jedini put u budućnost”.

Samo trećina postojećih vlasnika ponovo kupuje hibridne automobile Prema poslednjem istraživanju tržišta, samo 35 postojećih vlasnika hibridnih vozila ponovno se odlučuje za vozilo koje kombinuje rad benzinskog i električnog motora u cilju niže potrošnje.

Rezultati su još gori ako se iz jednačine izuzme najpopularniji hibridni automobil Toyota Prius, kada lojalnost prema ovoj tehnologiji pada na čak 25 odsto.

Iako se prodaja od 2007. udvostručila, hibridni automobili trenutno drže svega 2,4 odsto ukupnog tržišta, 0,5 posto manje nego 2008. godine.

Ipak, da nije sve potpuno crno, pokazuje podatak prema kojem kupci hibrida ostaju lojalni marki vozila pa je Toyota uspela da zadrži 60 odsto kupaca, a Honda 52 odsto.

Ostaje da se vidi da li će masovniji ulazak ostalih proizvođača u hibridni segment okrenuti situaciju na bolje.

glavi stanovnika u pogledu emisije CO2, od 36 zemalja u Evropi. Sektor transporta predstavlja jednog od najvećih emitera CO2, a samim tim i najvećeg zagađivača životne sredine sa godišnjom emisijom od 15% ukupne emisije CO2.

Primena energetski efikasnih tehnologija i saobraćajnih politika koje omogućavaju veću intermodalnost, integrisanost i povezanost, doprinela bi da se smanje potrošnja goriva kao i emisija CO2 čak za 50% po pređenom kilometru.

Jovanka Arsić-Karišić, predsednik UO CEDEF istakla je: „Saobraćaj ima ključni uticaj na kvalitet života i ekonomski rast i razvoj društva, ali je i jedan od najvećih korisnika energije, sa izrazito niskom energetskom efikasnošću i velikom emisijom štetnih gasova. Svega 15% energenata se iskoristi tokom transporta, sve ostalo su gubici. Kada bi se primenila najsavremenija tehnološka rešenja, energetska efikasnost bi bila na toliko visokom nivou koji bi omogućio da jedan automobil pređe 100km sa svega 4l goriva umesto dosadašnjih 10l kolika je prosečna potrošnja po vozilu u Srbiji danas.“

Elektromobil made in Serbia Srbija bi za tri godine mogla da postane proizvođač

Šta raditi sa zimskim gumama Zakon je propisao upotrebu zimskih guma od 1. novembra do 1. aprila, i tada ste obavezni da imate zimske pneumatike na svom vozilu.

Iako zakonom nije propisano da se zimske gume zamene letnjim nakon 1. aprila, ovi pneumatici nisu dobro rešenje za letnji period. Na višim

16

U Srbiji se godišnje emituje oko 6.2 tone CO2 po glavi stanovnika, što je oko 2 puta više od proseka drugih zemalja sa sličnim ili istim dohotkom i nivoom razvoja. Stoga je Srbija svrstana na peto mesto najvećih zagađivača po

maj / jun 2012.

električnih automobila, a takvu proizvodnju ovde vrlo ambiciozno namerava da pokrene korporacija Faraon.

Predstavnici Faraona predstavili su, naime, plan proizvodnje elektromobila, koji ne bi bio hibrid, već 100 odsto električni automobil, a fabriku bi otvorili u Srbiji 2015. godine.

Ovakav projekat trebalo bi da otvori više od 1000 novih

temperaturama zimski pneumatici gube veoma bitne karakteristike, pa ne

“eko” radnih mesta, u roku od 5 godina od početka proizvodnje, ali i da “povuče” i oko novih 8000 “eko” rad-

prianjaju najbolje za podlogu. Takođe, veoma brzo se troše, zaustavni put

nih mesta sa dobavljačima za proizvodnju same fabrike za sklapanje automobila. maj / jun 2012.

17

E2 zona

Oko sveta u ekološkom avionu

vesti

Novo rešenje za globalno zagrevanje “izbeljivanje oblaka”

Budućnost u elektranama koje upijaju

CO2

Iako

investicije

E2 zona

E2 zona

vesti

u

Ugledni

bri-

zelenu energiju postaju

tanski

inženjer

sve važnije i dalje zavi-

Stiven

Salter

simo od fosilnih goriva i

predložio je da na Farskim ostrvima

potrebno je uložiti još dosta napora kako bi smanjili tu zavisnost. Rešenje bi moglo biti oko 50.000

budu

elektrana koje upijaju velike količine CO2 ispuštenog u atmosferu.

izgrađene

posebne

Ova neobična “bio-elektrana” deo je konceptualnog projekta Bogdana Čipera. On smatra kako

za

kule

“izbeljivanje

bi današnja energetska infrastruktura trebala da mutira u oblike koji su više “eco friendly” . Zato je

oblaka”, kao tehničko rešenje za globalno zagrevanje i topljenje leda na Arktiku, koji predstavljaju

predložio ekološki prihvatljiviju alternativu današnjim elektranama.

opasnost za celu planetu.

Ova elektrana impozantnog izgleda u svojoj je osnovi zapravo je dimnjak visine oko 1000 metara, što je veće od najvišeg svetskog nebodera, Burdž Kalifa, i pun je sintetičkih ugljeničnih filtera koji bi trebali da ulove CO2, koji dolazi iz raznih izvora, pre nego što ode u atmosferu.

Uprkos impozantnoj visini, toranj ostavlja svetli trag jer je izgrađen od takvog potpornog materijala.

Karbonska vlakna i čelični mrežni okvir omogućuju fleksibilnost tornja. Gasovii i pare prolaze kroz kanale vodootpornog i fleksibilnog sloja, a cela se stvar održava pomoću izgubljene energije. Neiskorišćena termalna energija pretvara se u vruć vazduh i hvata se u vrećice koje potom podižu celu strukturu poput zavezanog balona napunjenog vrućim vazduhom.

Jedna od poenti ove elektrane je da bude upadljiva. Većina se elektroenergetskih objekata nalazi

Naučnici su upozorili britansko ministarstvo za zaštitu životne sredine da postoji mogućnost oslobađanja velike količine metana u vazduhu, koja je inicirana otapanjem leda na Arktiku.

Reč je, tvrde naučnici, o velikoj opasnosti za život na zemlji i upozoravaju da je moguće da će se za nekoliko godina led na Severnom polu potpuno topiti svakog septembra.

Upravo zbog toga inženjer Salter osmislio je način kako da “rashladi” planetu i spasi život na njoj.

Na Farskim ostrvima planira da izgradi kule koje bi “usisavale” morsku vodu i ponovo je vraćale u atmosferu, tako je rashlađujući, piše BBC. Područje prekriveno ledom na Arktiku svakog leta je sve manje, s obzirom da su temperature vazduha i mora u poslednjih nekoliko godina drastično porasle.

Rast temperature mora doveo je do oslobađanja veće količine metana u vazduh. Ukoliko led na

izvan gradova i ljudi nisu svesni njihovog štetnog uticaja na okolinu. S obzirom na visinu ovog zdanja

Arktiku potpuno nestane, količine metana u atmosferi, ali i na kopnu, drastično će porasti i dovesti

ljudi će biti svesniji svog uticqaja na okolinu, smatra Čiper.

do još većeg porasta temperature na zemlji. Prvi korak u sprečavanju katastrofe upravo je izgradnja kula na Farskim ostrvima, objašnjavaju naučnici.

18

maj / jun 2012.

vesti

vesti

E2 zona

Budućnost srpskog turizma je ulaganje u ekološka odmarališta. Eko odmarališta koriste prirodne resurse za sve aspekte svog poslovanja, od gradnje do potrošnih proizvoda, kao što su proizvodi za čišćenje i održavanje.

U njima se koriste obnovljivi izvori energije, snabdevaju se proizvodima organskog porekla od lokalnog stanovnistva, ne proizvode otpad jer se sve reciklira i funkcionišu na principu energetske efikasnosti. Dok promovišu održiv princip življenja, eko odmarališta pozivno utiču na celu zajednicu i kroz zapošljavanje stanovništva.

Alicia Silverstone lansirala liniju Eco kozmetike Glumica Alicia Silverstone je zajedno za jednom kozmetičkom kompanijom lansirala svoju liniju ekoloških proizvoda za negu lica . Cena proizvoda se kreće od 16 do 35 dolara. Proizvodi su napravljeni od organskih sastojaka i nalaze se u pakovanjima napravljenim od recikliranih materijala. Liniju čine: podloga za lice, korektor, ruž za usne,

Eco parfemi

puder i sredstvo za skidanje šminke.

Beyonce, Halle Berry, Sarah Jessica Parker i druge slavne ličnosti su se pridružile ECO kampanji, i postali su zaštitna lica eco parfema. To su parfemi napravljeni bez alkohola i drugih štetnih hemikalija. Cena im je izuzetno povoljna, svega 18,99$.

LEGEND - recikliraj i ti Modna kompanija Legend je od 16.aprila do 4.maja organizovala akciju „Recikliraj i ti“, u okviru koje je bilo moguće doneti stari džins i zameniti ga za novi uz 20% popusta.

H&M H&M modna kuća je sve više aktivna sa eco friendly garderobom; predstavili su ekskluzivnu kolekciju za crveni tepih, napravljenu od održivih materijala. Linija je u Holivudu već postala izuzetno popularna, i dobila je svoje fanove, poput Viole Davis, Michelle Williams, Amande Seyfried.. Od sredine aprila se prodaje u 100 butika širom sveta, pa se potrudite da nabavite nešto za sebe i da dokažete svima da i „zelena“ boja može da bude glamurozna.

20

maj / jun 2012.

maj / jun 2012.

21

E2 zona

Ekološka odmarališta budućnost srpskog turizma

vesti

vesti

Bršljan

i protiv „čuvenog ženskog neprijatelja“ celulita. Ulje bršljana se pokazalo kao izuzetno delotvorno, jer je njegov glavni kvalitet uklanjanje viška vode

E2 zona

E2 zona

Osim što ima lekovita svojstva, pogotovo za disajni sistem, bršljan se koristi

i naslaga masnoće. Stimuliše mikrocirkulaciju, rastvara masnoće i sprečava taloženje novih.

Maslačak Maslačak je pravi pokretač metabolizma. Unošenjem maslačka u organizam, aktivirate vaš metabolizam i čistite ga. Zdravo je pojesti sirove stabljike maslačka, iako nisu baš najukusnije, ali su odlične protiv mnogih bolesti: jetre, žuči, šećerne bolesti..

Jagode Došlo je vreme za jagode! Osim što su odlična izvor vitamina c, one su i antioksidant, smanjuju rizik od karcinoma i srčanih oboljenja. Sadržaj antioksidanata je u jagodama sedam puta veći nego u bananama ili jabukama, a dva puta veći nego kod narandži ili grožđa. Dobar su izvor prehrambenih vlakana, i jednim obrokom daju 16% preporučenih dnevnih potreba.

Rotkvice Rotkvice imaju malo kalorija, ali su pune kalijuma, vitamina C i dijetalnih vlakana. Dobre su za imuni sistem, održavaju desni zdravima, ubrzavaju zacelivanje rana; vitamin C povećava nivo „dobrog holesterola“, koji iz arterija izbacuje masnoću i tako smanjuje rizik od srčanog udara.

Pigment antocijan koji daje boju korenu rotkvice je pun oksidanata, i u istraživanjima je utvrđeno da što je jači pigment to jače deluje kao antioksidant.

22

maj / jun 2012.

maj / jun 2012.

23

vesti

vesti Informaciono-tehnološki park – Inđija je jedinstveno mesto, koje će okupiti mala

E2 zona

i srednja preduzeća iz oblasti novih tehnologija. Kompanija MACE rukovodi prvom fazom izgradnje, tokom koje će biti sagrađeno 25 hiljada kvadratnih metara kancelarijskog prostora “A” klase. Kancelarije će biti raspoređene u četiri poslovne zgrade. Planirano je da prva faza izgradnje IT parka bude završena do drugog kvartala 2013. godine. Praksa je pokazala da zelena gradnja donosi velike uštede i investitoru i korisnicima objekta.

Stručnjaci MACE-a koji rukovode izgradnjom IT parka u Inđiji staraju se da se primenom najsavremenijih svetskih LEED standarda zelene gradnje značajno uštedi, kako u procesu gradnje, tako i kada zaživi ovaj veliki kompleks koji će se sastojati od kancelarijskog prostora, restorana, banaka i objekata za odmor i rekreaciju. Svakako, ne sme se zanemariti ni ekološki aspekt, s obzirom da se zelenom gradnjom unapređuje i štiti ekosistem i biodiverzitet, poboljšava se kvalitet vazduha i vode, smanjuje se količina čvrstog otpada i očuvavaju se prirodni resursi. Na lokaciji IT parka, zahvaljujući primeni standarda zelene gradnje, biće smanjeno opterećenje na lokalnu infrastrukturu, operativni troškovi biće niži, poboljšaće se vrednost imovine i profita, a zaposleni u IT parku će biti produktivniji i zadovoljniji.

GREENPEACE: “prljavi” Microsoft, Apple i Amazon Kompanije Microsoft, Apple i Ama-

Ta društvena mreža je napravila prvi korak u dobrom pravcu izgradnjom data centra u kome su smešteni kompjuterski sistemi i propratne komponente u Švedskoj, a koji može potpuno da se snabdeva obnovljivom energijom.

Besplatan bežični internet u autobusima VEOLIA Putnici

na

međugradskim

i

međunarodnim linijama autobuskog prevoznika “Veolia transport Litas” iz Požarevca, od sredine aprila mogu da koriste besplatno i neograničeno Internet na svojim pametnim mobilnim telefonima i laptop računarima, objavilo je to preduzeće.

Kako je navedeno, zahvaljujući saradnji sa kompanijom “Telenor”, prvi put u Srbiji će putnici moći da koriste ovu uslugu tokom vožnje. Projekat će u prvoj fazi biti realizovan u ukupno 40 vozila, a besplatni Internet će u svakom od tih vozila moći da istovremeno koristi do 10 putnika.

Specijalne GOOGLE naočare Google je objavio prvi opis svog

javoj” energiji za svoje dematerijal-

projekta vezanog za naočare kroz

izovane informatičke usluge.

koje se vidi „povećana realnost“.

Ekološka organizacija Greenpeace

Na taj način je potvrđena glasina

u svom izveštaju pre svega “upire pr-

da internet gigant radi na toj novoj

stom” na usluge koje omogućavaju In-

tehnologiji koja kombinuje realan i

ternet korisnicima onlajn skladištenje

virtuelni svet.

Google

je

objavio

na

svo-

ne vode dovoljno računa o električnoj

joj društvenoj mreži Google plus

energiji koju troše i nastavljaju da u

kratak video-snimak tog projekta

velikoj meri koriste “prljave” energije

„Project glass“ (PG), trenutno na

radi omogućavanja funkcionisanja dematerijalizovanih informatičkih uslumaj / jun 2012.

Sa druge strane čestitke su dobili Google, Yahoo, kao i Facebook koji je prema izveštaju Greenpeace-a sada prijatelj obnovljivih energija.

zon u velikoj meri pribegavaju “prl-

podataka ili programa. Tri “loša đaka”

24

ga, navodi Greenpeace.

ispitivanju.

Film prenosi gledaoca iza uzanih naočara futurističkog izgleda, s malim kamerama sa strane. maj / jun 2012.

25

E2 zona

Svetski standardi zelene gradnje za IT park

vesti One omogućavaju da se snimi neka scena iz spoljnjeg sveta, kao što je plakat za odreden koncert i da se na to doda virtuelni 3D sloj koji sadrži informacije s interneta, kao što su linkovi za prodaju karata za koncert s plakata.

Mikrofoni integrisani u naočare omogućavaju glasovni poziv prema internet linkovima, bilo da se

E2 zona

radi o redu vožnje, metorološkim podacima ili porukama prijatelja.

Projekat “ECOBUS” u užem izboru za nagradu Svetskog kongresa telekomunikacija Projekat “ecoBus” ušao je u najuži

izbor

za

nagradu Svetskog kongresa

tele-

komunikacija (GSMA)

u

kat-

egoriji “Najbolje mobilne inovacije za

automobilsku

industriju, usluge prevoza i komunalne

usluge,

saopštio je krajem marta “Telekom Srbija”.

Na

interak-

tivnoj mapi na mobilnom telefonu ili Internet stranici ovaj projekat prikazuje informaciju o kvalitetu vazduha, temperaturi, pritisku ili vlažnosti u realnom vremenu.

Rešenje se sastoji od uređaja koji prikazuju kvalitet vazduha, senzora za okruženje i lokaciju koji se stavljaju na autobuse, a povezani su preko mobilne mreže i platforme za upravljanje informacijama.

Merenje i podatak o položaju prosleđuju se kroz mobilnu mrežu do centralne baze podataka, a rezultati u realnom vremenu predstavljeni su na gradskim Gugl mapama, kao i na veb stranici i preko Android mobilne aplikacije.

Projekat je razvila i primenila kompanija “Ericsson”, a “Telekom Srbija” je preuzeo ulogu provajdera i obezbedio celokupnu infrastukturu.

Razvijen je u okviru SENSEI FP7 projekta Evropske unije, a prvi probni uređaj bio je instaliran u Beogradu 2010. godine na odabranim gradskim autobuskim linijama.

26

maj / jun 2012.

vesti Posle probnog perioda, rešenje je primenjeno 2011. godine u jednom od najzagađenijih gradova u Srbiji, u Pančevu, i to na celom autobuskom voznom parku od 60 vozila, a primena

Kućište za IPAD sa solarnim napajanjem

Kako će izgledati novo sedište kompanije “APPLE”

E2 tema broja

E2 zona

ovog rešenja i u drugim gradovima u Srbiji je u toku.

Za sve ljubitelje IPAD-a, uskoro će se na tržištu pojaviti Logitech-ovo kućište sa solarnim napajanjem, a pored solarnih ćelija ima i ugrađenu tastaturu. Cena će mu biti oko 130$.

“Apple” od očiju javnosti ne skriva samo buduće proizvode, nego će zakloniti i svoje buduće sedište, koje će dobrim delom biti zaklonjeno drvećem.

Novi crteži koje je objavio “Apple Insider”, pokazuju da će čitav kampus u Kupertinu biti veoma pošumljen, zbog čega će buduća zgrada svemirskog izgleda u potpunosti biti okružena debelim zidom drveća, većinom kajsija. Između drveća nalaziće se staze za trčanje i šetnju.

Novo sedište kompanije “Apple” napajaće se iz sopstvenog energetskog centra koji najvećim delom neće uzimati struju iz gradske mreže. Gradska mreža će mu zapravo služiti kao rezervni izvor napajanja. Većina struje dobijaće se iz centralnog postrojenja koje će emitovati minimalne količine ugljeničkih gasova, i iz solarnih panela. Na prikazanim planovima vide se detalji krova u celosti prekrivenog solarnim panelima.

Polaganje kamena temeljca novog sedišta kompanije obaviće se ove godine, a prema planu čitav kampus treba da bude završen 2015.

28

maj / jun 2012.

maj / jun 2012.

29

E2 tema broja

E2 tema broja

Niža cena Interneta za najkvalitetnije surfovanje!

Iskoristite povoljnosti naše nove Internet i IPTV ponude! Svi koji se do 31. maja prijave za prolećnu promociju uživaće u prednostima ADSL Interneta i visokokvalitetne televizije za samo 1560 dinara mesečno.

Naime, tokom dvogodišnjeg ugovora, na raspolaganju ćete imati ADSL brzine 4 Mb/s, a plaćaćete nižu cenu koja važi za osnovni paket 1.

Osim brzog Interneta, čak godinu dana uživaćete u programima Osnovnog paketa IPTV usluge po simboličnoj ceni mesečne pretplate od 1 dinar. Televizija nove generacije vam omogućava vrhunski kvalitet slike, veliki izbor kanala i video na zahtev kada vama to najviše odgovara. IPTV ugovor se takođe potpisuje na 24 meseca.

Uz EUnetADSL do 20 minuta besplatno razgovarajte svakog meseca sa dragim prijateljima, rodbinom ili poslovnim partnerima u inostranstvu, korišćenjem EUnet Phone usluge.

Kako bi vaš Internet uvek besprekorno radio na raspolaganju vam je EUnet ehnička podrška 24h 365 dana u godini.

Prijavite se do 31. maja na 0800 300 400, on-line ili posetite neku od najbližih EUnet-ovih poslovnica.

30

maj / jun 2012.

maj / jun 2012.

31

Energetski najefikasniji materijali u građevinarstvu

moblok

TerPLUS

30

preporučuje se za gradnju

spoljašnjih

E2 tema broja

E2 tema broja

Ytong

zidova objekata u svim

delovima

Sr-

bije, a u kombinaciji sa

Zelena gradnja i ušteda novca na jednom mestu

Ytong

pregrad-

nim zidovima i elementima za vertikalne i horizontalne serklaže omogućava uštedu neto prostora čak i do 10% u odnosu na tradicionalnu gradnju.

Kompanija Xella Srbija otišla je i korak dalje i kupcima ponudila Ytong Termoblok PLUS

37.5cm koji premašuje propisane vrednosti koe

Na 38. Međunarodnom sajmu građevinarstva SEEBBE u Beogradu, Kompanija Xella Srbija predstavila je Ytong niskoenergetsku kuću, kao i energetski najefikasnije građevinske materijale.

Ekonomični, laki i namenjeni za brzu gradnju rešenja, koje je kompanija Xella Srbija poYtong materijali prednjače kada je reč o ener- nudila tržištu su novi Ytong Termoblok PLUS

Ytong Termoblok PLUS 30 jedini je građevinski materijal na našem tržištu koji u

getski efikasnim proizvodima pogodnim za izgrad- 30cm i Ytong Termoblok PLUS 37,5cm. Oba nju stambenih, poslovnih i industrijskih objekata, proizvoda zadovoljavaju dozvoljene vrednosti

samo jednom sloju od 30cm, bez dodatne ter-

kao i porodičnih energetskih i niskoenergetskih koeficijenta prolaza toplote „U“ i obezbeđuju i do 50% uštede u potrošnji energije za grekuća.

novim Pravilnikom o energetskoj efikasnosti

janje i hlađenje u odnosu na klasični sistem Jedno 32

od

inovativnih

maj / jun 2012.

i

moizolacije, zadovoljava vrednosti propisane zgrada prema kojem koeficijent prolaza toplote u zidu ne sme da pređe U=0.298 W/m2K.

jedinstvenih gradnje. maj / jun 2012.

33

E2 tema broja

to da je njegova „U“ vrednost čak 0.24 W/m2K.

kova opremeljen solarnim kolektorima.

getskih i niskoenergetskih projekata kuća koje su projektovane za svačiji ukus i džep.

Ytong porodična kuća je objekat koji se u

Kompanija je za sve svoje kupce obezbedila

moblok PLUS 37,5cm zadovoljavaju najstrožije potpunosti može izgraditi od Ytong termobloko-

i besplatan proračun i specifikaciju potreb-

Ytong Termoblok PLUS 30cm i Ytong Ter-

svetske standarde gradnje. Njihova prednost je u va, pri čemu se štedi dvostruko. Ytong termobtome što su pogodni za spoljne i unutrašnje zi- lokovi se vrlo jednostavno obrađuju i ugrađuju,

nog Ytong materijala za zidanje, DVD sa

dove i koriste se za gradnju kuća, stambenih i po- blokovi su velikih dimenzija i male težine, pa je

uputstvom za gradnju, besplatnu tehničku

slovnih zgrada, kao i industrijskih i ugostiteljskih gradnja dva i po puta brža nego klasičnim materi-

pomoć instruktora za gradnju, kao i listu

objekata.

jalima. Mala težina dodatno štedi vreme, snagu i gorivo potrebno za transport. Važno je istaći da,

Ytong termoblokovi poznati su i kao odlični zahvaljujući odličnim toplotnim i zvučnim karakekološki materijali napravljeni od potpuno prirod- teristikama, dodatna izolacija nije potrebna, što nih sirovina—peska, kreča, cementa, gipsa i vode. omogućava uštedu i do 30% u spoljašnjem zidu.

Ytong porodična niskoenergetska kuća

Troškovi grejanja u Ytong porodičnoj kući tokom zime niži su i do tri puta u odnosu na troškove u kući građenoj od klasičnog materijala. Na primer, u kući koja

sertifikovanih izvođača radova i stovarišta Ytong materiala”, kazao je Orlović.

Ytong Bela tavanica i Beli krov za najbolju termoizolaciju

Ytong Bela tavanica sastoji se od betonskih gredica, ležajnica i Ytong ispunskog bloka debljine 20cm, dok Ytong beli krov sadrži Ytong ispunski blok debljine 15cm. Kao lagani materijal nezamenjivi su kada je reč o nadogradnji, rekonstrukciji ili modernizaciji objekata, kao i kod izgradnje novih objekata. Primena sistema Ytong Bela tavanica i Beli krov omogućava značajne prednosti u odnosu na klasične sisteme izlivenih ploča i međuspratnih konstrukcija. Jedinstvene karakteristike predstavljaju mala težina konstrukcije (1,45 - 2,30 kN/m2) lagana, nosiva konstrukcija bez gornje betonske ploče, kao i jednostavna i brza ugradnja.

Ytong bela tavanica ima dobru termoizolaci-

Kompanija Xella Srbija predstavila je na Sa-

ju, kao i otpornost na požar i potres. Ovo je kon-

jmu Ytong Belu tavanicu i Ytong Beli krov. Reč

strukcija koju nije potrebno podupirati prilikom

je o roštiljnim lakobetonskim konstrukcijama

montaže (kod raspona većih od 2,8m podupire se

je zidana Ytong termoblokom PLUS 30 prosečna

samo sredina raspona). Dodatna pogodnost je i

potrošnja plina

mogućnost izrade površina specifičnih oblika, kao

na

mesečnom

nivou iznosi

200m3, dok u istom takvom objektu građenom

i gredica “po meri” za svaki konkretni projekat.

od klasičnog materijala potrošnja ide i do 600m3.

Ytong porodična kuća leti rasterećuje rad klima uređaja, što stvara nemerljive dugoročne uštede u energiji i novcu.

Zoran Orlović, direktor marketinga kompanije

Ytong Bela tavanica koristi se već posle 24

Xella Srbija rekao je da su Ytong porodične kuće

časa od trenutka betoniranja gredica u letnjem

poznate i kao efikasni niskoenergetski objekti,

periodu.

vrlo pogodni za ugradnju solarnih panela, odnosno korišćenje sunčeve energije. Ytong niskoenergetsku kuću koja i do 50% smanjuje utrošak energije moguće je sazidati za samo 65 dana.

“Kompanija Xella Srbija – Ytong, nudi jeNa ovogodišnjem sajmu građevinarstva pred- dinstven servis na tržištu i u svojoj ponudi stavljen je demo model jedine gotove zidane kuće ima čak 40 različitih idejnih rešenja ener34

maj / jun 2012.

koje se koriste za izgradnju međuspratnih konstrukcija, ravnih i kosih krovnih ploča, stepeništa, nadstrešnica, kao i u industrijskoj gradnji. maj / jun 2012.

35

E2 tema broja

ficijenta prolaza toplote u zidu s obzirom na od 40m2 kompletno napravljen od Ytong termoblo-

Došlo je vreme da se vodi računa o svakom potrošenom dinaru i KWh, te se više ne postavlja pitanje DA LI IZOLOVATI KUĆU ILI NE, nego KOLIKO IZOLACIJE je potrebno da biste bili energetski efikasni, tj. smanjili potrošnju energije za grejanje i hlađenje, samim tim i visinu računa?

Kuća snova?

Prosečan stanovnik Srbije živi u neizolovanoj kući, tj. u objektu bez bilo kakve izolacije, često i bez fasade. Tokom godine, na svojoj koži oseća bar jedan od sledećih 5 simptoma: 1.

2.

3.

4.

5.

osećaj nedovoljne toplote u prostoriji u kojoj se zimi dosta greje naglo hlađenje kuće po prestanku grejanja nepodnošljiva toplota u prostorijama leti vlaga, plesan, kondenzacija i gljivice u pukotinama i u uglovima pukotine u zidovima i malteru

Kontaktna fasada sa kamenom vunom Ako ste se pronašli u gore navedenim situacijama, vreme je da znate 5 + 5 razloga zašto Vam je neophodna termoizolacija kuće sa kamenom vunom: 1.

Termoizolacija ‘leči’ svih 5 gore navedenih simptoma!

2.

Termoizolacija smanjuje potrošnju energije za grejanje i hlađenje i tako štedi Vaš novac 3.

Termoizolacija mehanički štiti zgradu i produžuje vek njenog trajanja 4.

Termoizolacija utiče na stvaranje zdrave mikroklime za ugodan boravak Vas i Vaših ukućana unutar prostorija 5. Termoizolacijom direktno štitimo okolinu kroz smanjenje količine CO2 koje nastaju sagorevanjem fosilnih goriva (ugalj, lož ulje, mazut…)

Kako do uštede – izračunajte lako!

Posetite www.kamenavuna.com i uz pomoć Kalkulatora potrošnje energije izračunajte pre svega koliko novca i energije trošite na grejanje i hlađenje svoje kuće, a onda i kolika bi vaša ušteda bila ako biste se na pravilan način izolovali materijalima od kamene vune. U toku je i konkurs za najlepšu srpsku fasadu u 2012. godini – više o svemu tome pogledajte na gore navedenom sajtu ili na www.knaufinsulation.rs ili pozovite besplatni info telefon 0800 333 003.

Primer iz prakse Gospodin Laza Jeftić iz Mladenovca je 2008. godine na svoju porodičnu kuću ugradio termofasadu sa kamenom vunom, debljine 5cm (sada su propisi mnogo stroži i minimum debljine kamene vune za novogradnju je 11cm, a za renoviranje 8cm).

Po njegovim rečima, pre ugradnje izolacije, trošio je oko 750m3 gasa mesečno za zagrevanje i hlađenje kuće od 200m2. Danas, njegova potrošnja se kreće od 300m3 pa do 420m3 pri ekstremno niskim temperaturama! Kaže da klimu leti gotovo i ne uključuje, i da očekuje da mu se investicija potpuno isplati za ukupno 6 godina. Nakon toga, izolacija počinje da štedi za njega!

Da li je izolacija skupa?

Ako investirate u svoju nekretninu, i to u materijal koji je kvalitetan, dugovečani koji će umnogome poboljšati komfor vašeg života – svaka investicija se isplati!

Krajem marta, Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, u saradnji sa Republičkim fondom za zaštitu životne sredine raspisalo je konkurs za dodelu subvencionisanih kredita građanima za izolaciju, i za zamenu prozora i vrata. Za građane ovo praktično znači da će kod banke moći da podignu kredit, a država će subvencionisati kamatnu stopu –Vamaostaje da plaćate ratu koja je približna ako ne i niža od mesečne uštede koju ćete ostvariti ugradnjom izolacije!

1.

KAMENA VUNA i vaši zidovi ‘dišu’ – nema vlage, plesni, buđi ni gljivica u uglovima, jer vodena para nesmetano prolazi kroz slojeve zida od unutra ka spolja 2.

KAMENA VUNA i vaša investicija se brzo vraća! Uloženi novac u termoizolaciju se vraća za svega nekoliko godina, u najvećem broju slučajeva 4-5 godina!

3.

KAMENA VUNA je odličan zvučni izolator te sa ugradnjom termoizolacije poboljšavamo i kvalitet boravka po ovom veoma značajnom kriterijumu 4.

KAMENA VUNA ne gori! – u Vašim kućama ste mnogo sigurniji u slučaju pojave požara 5.

KAMENA VUNA je potpuno prirodan materijal što garantuje njegovu trajnost i nepromenljivost kroz vreme, a Vama obezbeđuje kvalitetan unutrašnji vazduh u prostorijama 36

maj / jun 2012.

maj / jun 2012.

37

E2 tema broja

E2 tema broja

Termofasada od kamene vune – optimalan izbor za maksimalni kvalitet

E2 tema broja

Pre tri godine, započet je i projekat „Energetski grad Wels“, koji se posebno orijentiše na potencijale uštede energije, energetsku efikasnost, ekoenergiju, ekosaobraćaj i nabavku električnih automobila.

U gradskom voznom parku Welsa postoji jedno vozilo na gas, jedno hibridno, i jedan elektroautomobil, a 34 autobusa prođu dobar deo svoje kilometraže na biodizel i staro ulje, što godišnje donosi smanjenje emisije ugljen dioksida od 1500 tona.

Energetski efikasna pokrajina Јedna od vodećih evropskih i svetskih regija kada je reč o zaštiti životne sredine i kvalitetu života - Gornja Austrija, treća je po broju stanovnika, i četvrta po veličini od devet pokrajina u Austriji. Glavni grad ove pokrajine, Linz, smešten je sa obe strane Dunava, u dolini Linzer Becken, a u blizini je i „energetski grad“ Wels.

To je pokrajina sa najvećom kvotom izvoza (7,8 %, 2011. godine), stopa nezaposlenosti se približava potpunoj zaposlenosti (samo 6,1%). U prilog takvoj klimi ide i netaknuta priroda, kvalitetan sistem obrazovanja, veliki angažman zaposlenih, sigurnost, brza i efikasna uprava.

Kada se tome doda da je potpuno normalno imati bar tri kante za smeće, da je stvar bontona gasiti svetlo po izlasku iz prostorije, a solarni paneli su uobičajena stvar, a ne nešto što koriste samo entuzijasti, Gornja Austrija izgleda kao neko izmišljeno mesto, ili daleka budućnost o kojoj možemo samo da sanjamo.

„Energetski grad“ U Welsu, drugom gradu po broju stanovnika, živi oko 70.000 stanovnika. Taj grad je postao energetski štedljiva opština, i prvi grad koji se okitio tom titulom. Podstiče mere zaštite životne sredine još od 1985.godine, korišćenje alternativnih energenata još od 1994., a od 2003.je potpisana deklaracija o energiji, kojom se grad obavezuje na podsticanje obnovljivih izvora energije i na najveću moguću energetsku efikasnost. Sa tom, ali i deklaracijom o pasivnoj kući koja je nedav38

maj / jun 2012.

Sadašnji status uživa zahvaljujući i tituli grada sajmo-

Poznat je njihov regionalni energetski sajam, jedan od najpoznatijih i najvećih sajmova u Evropi. Koliku važnost pridaju obnov-

va.

ljivim izvorima energije i njihovom razumevanju, vidi se i u edukativnom centru Welios, smeštenom u blizini samog centra Welsa.

Welios je interaktivna izložba, a nalazi se u zgradi osvetljenoj fotonaponskim ćelijama koje joj daju oblik energetskog snopa. Na 2.500 m2 bavi se temama obnovljivih izvora energije, omogućava doživljaj sveta fizike aktivnim sudelovanjem i eksperimentisanjem sa oko 150 eksponata.

Ukratko, učenje kroz interakciju, dokazuje da nauka može da bude itekako zabavna.

U blizini Welsa, u mestu Sattledt, smeštena je logistička jedinica kompanije Fronius International u kojoj se proizvode sistemi za punjenje baterija, zavarivanje i solarni izmenjivači. Kompanija zastupa koncept energetske efikasnosti vidljiv i na samoj zgradi u kojoj se nalazi, inače investiciji vrednoj oko 40 miliona evra.

Naime, 90% potrebne energije zgrada dobija preko fotonaponskog postrojenja i toplane na biomasu. Granice novih tehnologija iz segmenta obnovljivih izvora energije se stalno pomeraju i danas izvoze 99% svojih proizvoda. Tako su došli i do novog rešenja - Fronius energetske ćelija koja će se u budućnosti upotrebljavati za pretvaranje izlazne energije u hidrogen, koji će se potom skladištiti i pretvarati u korisnu energiju.

Najposećeniji muzej u Linzu, ARS Electronica Center, je mesto u kojem ne postoji znak „Ne diraj“.

Posvećen je nauci, tehnologiji i umetnosti u svim njenim oblicima. Može se eksperimentisati i “igrati“ sa biotehnologijom, genetikom, robotikom, neurologijom ili umetnošću. maj / jun 2012.

39

E2 tema broja

no potpisana, Wels zauzima vodeću poziciju u poređenju sa gradovima iste veličine, ali i većim gradovima u Austriji.

E2 tema broja

E2 tema broja

Tamo je sasvim uobičajeno putovati u svemir kroz virtuelnu 3D stvarnost, skijati pri brzini od 140 km/h, razgovarati telefonom sa androidom, klonirati biljke ili izolovati sopstvenu DNK. Treba pomenuti i postrojenje na biomasu u Engerwitzdorfu – najveće i prvo takvo postrojenje u Austriji kapaciteta 10 miliona kilovat časova godišnje koje snabdeva 4.000 domaćinstava. Čak 50 seoskih imanja iz regije dostavlja sirovinu za proizvodnju biometana, a od otvaranja pogona krajem 2010. U mrežu je pušteno više od 500.000 m3 biometana za šta je prerađeno 4.500 supstrata.

Mere zaštite okoline

Podsticaji u EUR

Privatna izgradnja solarnog postrojenja

1.000

Privatna ugradnja toplotne pumpe

1.000

Privatna izgradnja grejanja na biomasu

1.000

Privatna izgradnja fotonaponskih ćelija

1.500

Kupovina električnog automobila

500

Kupovina elektroromobila

100

Privatno priključenje na dalinsko grejanje

500

Izgleda da je u „zelenoj“ i energetski efikasnoj pokrajini Gornja Austrija baš sve moguće.

40

maj / jun 2012.

maj / jun 2012.

41

Problem održivog saobraćaja u Beogradu sam po sebi pred-

Za bezbednije, zdravije i efikasnije kretanje u gradu!

stavlja izuzetan i kompleksan izazov. Beograd karakteriše brdovita konfiguracija terena i specifična geografska dispozicija. Beograd je podeljen na celine, što zbog rečnih tokova, što zbog saobraćajne

E2 tema broja

E2 tema broja

Podrška održivom saobraćaju u gradu Beogradu

infrastrukture, a glavni razlog ovome je činjenica da dve glavne transportne ose (koridori 7 i 10) prolaze kroz sam grad i preseca-

Autor: Natasha Martins, UNDP Rukovodilac portfolija za klimatske promene, održiv transport i redukciju emisija u urbanim sredinama Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) aktivno podržava procese reforme u Srbiji. Sa globalnim, regionalnim i nacionalnim iskustvom, UNDP poseduje neophodan kapacitet da doprinese celovitom napretku razvoja zemlje što obuhvata i zaštitu okoline i efikasnu upotrebu obnovljive energije.

je prepoznat kao jedan od sekemisija gasova koji uzrokuju negativan uticaj na zdrav-

zemalja u razvoju. Saobraćaj ili transport tora koji najviše doprinosi porastu efekat staklene bašte i koji imaju lje stanovništva, i to ne samo u

urbanim sredinama, već

na celoj planeti. Rešavanje

ovog problema je izuzet-

no kompleksan zadatak koji

zahteva

sistemski pristup.

holistički

Beograd

se,

i kao

i

mnogi

evropski

gradovi

raznim izazovima, kao što su

veliki demografski priti-

sak i migracije stanovništva iz

lisani

urbani

razvoj

grada

nom infrastrukturom, pre svega ekonomski razvoj koji takođe predstavlja

razvijenih

regiona,

nekontro-

koji je nemoguće pratiti adekvatsaobraćajnom, ali i energetskom, kao i poseban izazov.

Beograd je, kao dom skoro 2 miliona stanovnika koji na dnevnoj osnovi komuniciraju i cirkulišu gradom, konstanto suočen sa prethodno pomenutim izazovima. Gradske vlasti u poslednjoj deceniji, a osobito u poslednjih godinu dana, stavljaju ove probleme i izazove visoko na svoju listu prioriteta i problema koje treba rešavati. Srbija takođe kroz svoje učešće u procesu evropskih integracija i kao zemlja potpisnica međunarodne konvencije koja se odnosi na klimatske promene prepoznaje ove probleme ne samo na lokalnom već i na nacionalnom nivou i podržava ovakve i slične inicijative koje kao krajnji cilj imaju borbu protiv klimatskih promena.

torizovanim prevoznim sredstvima. Prave se određeni pomaci u smeru olakšavanja i defokusiranja saobraćaja na zelenije vidove, a u prilog tome govore i veliki infrastrukturni radovi koji su preduzeti na disloakciji koridora 10 iz centra grada, izgradnji multimodalnog logističkog centra koji će olakšati teški od dovoljnih da bi se postigli ciljani rezultati, a to je umeren saobraćaj koji predstavlja izbalansirani odnos automobila, javnog prevoza i nemotorizovanih vidova saobraćaja (tu se pre svega misli na bicikl i pešačenje). Trenutno stanje u Beogradu ne ide u prilog prethodnoj definiciji pošto je udeo automobila puno veći od onog koji bi postojeća infrastruktura mogla da adekvatno podnese bez stvaranja saobraćajnih gužvi i zagušenja. Odgovor na ovaj problem leži upravo u podizanju svesti javnosti o pitanjima alternativnih vidova mobilnosti, koji čuvaju zdravlje i životnu sredinu, a pritom imaju i pozitivan ekonomski efekat. Projekat koji pruža podršku održivom saobraćaju u Beogradu upravo se bavi ovom problematikom.

Projekat “Podrška održivom

današnjice, susreće sa ruralnih područja i manje

u Beogradu, koji je uglavnom podređen teškoj infrastrukturi i mo-

saobraćaj sa Dorćola kao i izgradnji i puštanju u saobraćaj novog mosta na Adi. Ali ove mere su daleko

Razdvajanje ekonomskog razvoja i emisije CO2 izazovi su sa kojima se susreću ne samo gradovi, već društva svih razvijenih zemalja, pa i

ju ga. Ove karakteristike u velikoj meri određuju stil saobraćaja

saobraćaju u gradu Beogradu“ krenuo je sa aktivnostima pre tačno godinu dana, i finansiran je od strane fonda GEF u iznosu od 950.000 USD. Projekat traje nepune četiri godine i kao glavni cilj ima smanjenje emisija štetnih gasova u urbanim delovima Beograda.

Kroz ovaj projekat, koji se sprovodi u partnerstvu sa gradom Beogradom (odnosno Direkcijom za građevinsko zemljište i izgradnju i Sekretarijatom za saobraćaj), a pod pokroviteljstvom Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, grad će dobiti podršku u pripremi svih neophodnih mera kako bi došlo do sistemskih promena u procesu planiranja, kako u saobraćajnom tako i u urbanističkom smislu. Da bi se uhvatilo u koštac sa saobraćajnim i urbanističikim problemima jednog modernog grada, neophodno je uspostaviti strateški i sistemski pristup u planiranju, a koji paralelno uzima u obzir socijalne, ekonomske i aspekte očuvanja

42

maj / jun 2012.

maj / jun 2012.

43

procenat u naredne dve i po godine, do kraja ovog

naučnoj javnosti u Evropi kao Planovi održive urbane mobilnosti

projekta. Svakako, najvažnije je da i sam grad

ili saobraćaja. Evropska komisija daje snažne preporuke da svaka

nastavi da održava ove teme aktuelnim i podstiče

aglomeracija sa više od 100.000 stanovnika pripremi jedan takav

stanovnike na alternativne vidove mobilnosti.

E2 tema broja

E2 tema broja

životne sredine jedne aglomeracije. Ovi su planovi bolje poznati

plan koji prožima saobraćajni, urbanistički, ekonomski i socijalni razvoj, imajući sve vreme u centru pažnje zaštitu životne sredine.

Najmlađa populacija, a to su osnovci (osobito oni do 11 godina), ciljna su grupa druge kampanje,

Obzirom na činjenicu da je priprema jednog ovakvog plana

koja za cilj ima edukaciju đaka, roditelja i nas-

dosta kompleksan proces koji zahteva finansijske resurse koji prevazilaze budžet ovog projekta, UNDP

tavnika o vrlo sličnim temama, a to su alternativna

kroz ovaj projekat samo trasira prvu, pripremnu fazu ovog plana, u nadi da će grad i dalje da pridaje

mobilnost i bezbednost u saobraćaju. Da bismo što

važnost ovim problemima i finansira iz drugih sredstava doradu pomenutog dokumenta (koji bi u vrlo

više približili ovu problematiku roditeljima, posto

bliskoj budućnosti za Beograd između ostalog predstavljao i odličnu platformu za projekte koji bi se mogli

su oni ti koji odlučuju o prevoženju i navikama svo-

finansirati kroz evropske kohezione i strukturne fondove).

je dece, odlučili smo da u praksi primenimo ideju o bezbednih putevima ka školi. Za realizaciju ove Projekat se takođe osvrće i radi

ideje, koja podrazumeva izvođenje horizontalne i

na podizanju javne svesti o temama

vertikalne signalizacije i obeležavanje specijalnim

kao što su alternativni vidovi kretanja

bojama i znakovima putanje koje vodi ka školi,

kroz grad, a tu se pre svega podrazume-

a koja je najćešće korišćena od strane đaka koji

va vožnja bicikla i pešačenje. Krajnji

pohađaju tu školu, u susret nam je izašla osnovna

cilj ovih inicijativa je povećanje udela

škola „Sveti Sava“ koja se nalazi na Vračaru, u zoni

biciklista kao ravnopravnih učesnika u

gustog i frekventnog saobraćaja. Očekujemo da će

saobraćaju, koji bicikl koriste pre sve-

signalizacija i obeležavanje najbezbednijih putan-

ga kao prevozno sred-stvo, a ne samo

ja biti završeno do početka iduće školske godine

rekreativno. Povećanje broja biciklis-

i da će učenici škole „Sveti Sava“ moći da promovišu Pedibus - organizovano pešačenje u grupama pod

ta u saobraćaju doprineće prevashod-

vodstvom odrasle osobe već početkom oktobra ove godine. Ovi projekti tzv. bezbednih puteva ka školama

no smanjenju saobraćajnih gužvi,

su već duže vremena realnost ne samo u zemljama u zapadnoj Evropi, već i u okruženju. Ljubljana već

umirenju

smanjenju

neko vreme sprovodi ove projekte u zoni više osnovnih škola, a interesovanaje roditelja i đaka za ovakvim

broja putničkih automobila koji često

projektima je ogromno. Verujemo da ćemo u naredne dve godine uspeti da smanjimo broj đaka koje u

saobraćaju gradom sa samo jednim

školu dovoze kolima.

saobraćaja,

putnikom, i iznad svega smanjenju emisija štetnih gasova nastalih u urbanom saobraćaju. U Beogradu je neophodno povećati takozvanu kritičnu masu biciklista kako bi se stvorili neophodni uslovi da svi učesnici

Svakako da je nemoguće postići bilo kakav napredak ukoliko se i populacija koja učestvuje u saobraćaju

u saobraćaju obrate više pažnje na njih, čime bi se poboljšala i njihova bezbednost, a što će stimulisati i

ne uključi aktivno u ovaj projekat, a to podrazumeva podi-

ostale građane da koriste bicikle u svojim svakodnevnim kretanjima. Projekat je već započeo sa kampan-

zanje kapaciteta i dodatnu edukaciju. Odlučili smo da nam

jom pod nazivom „Vozimo bicikl u Beogradu” i sloganom „Bicikliraj”. U okviru kampanje sprovedeno

fokus bude usmeren ka profesionalnim vozačima i njihovom

je uvodno istraživanje javnog mnjenja o navikama, mišljenjima i razlozima naših sugrađana za upotrebu

stilu vožnje, tako da ćemo iduće godine organizovati kurs

bicikla. Istraživanje je posvetilo pažnju glavnim problemima, izazovima i strahovima Beograđana, a re-

za oko dvadeset profesionalnih vozača, što iz redova Grad-

zultati su pokazali da samo nešto manje od 1% stanovnika koristi bicikl kao prevozno sredstvo. Pozitivni

skog saobraćajnog preduzeća, što iz gradskih institucija.

parametri ipak postoje, a to su srednjoškolci i studenti koji u nešto većem procentu bicikliraju, i naš je

Oni će pohađati obuku za instruktore iz takozvane eko-

fokus podjednako uperen na njih kao i na ostatak građanstva i verujemo da ćemo uspeti da povećamo ovaj

vožnje koja ima za cilj da promoviše stil vožnje koji je sa

44

maj / jun 2012.

maj / jun 2012.

45

jedne strane bezbedniji, a sa druge strane energetski efika-niji. Novine koje se sprovode u GSP idu u prilog ovome, pošto ne samo da GSP sprovodi monitoring kretanja svojih vozila, nego će uskoro sprovesti i jači eko-stila vožnje. Da bismo obezbedili održivost ovoj novini u našoj sredini, svi vozači koji prođu ovu obuku

E2 tema broja

E2 tema broja

monitoring potrošnje svoje flote, a što će svakako uticati na profesionalane vozače da što više pridržavaju će dobiti sertifikate da svoje znanje mogu da prenose dalje, svojim kolegama, tako da će u datom vremenskom periodu svi vozači GSP upražnjavati eko-stil. Efekti ove mere su svakako veliki i dalekosežni po pitanju zašitite životne sredine i energetske štednje, koja svakako ima i ekonomski efekat.

Na kraju projekta, sredinom 2014, UNDP će objaviti i finalni izveštaj u kojem ćemo sumarno prikazati sve rezultate ovog projekta kako u narativnom smislu, tako i kroz brojeve i procente. Iskreno se nadamo da ćemo uspeti da popravimo trenutno stanje urbanog saobraćaja u Beogradu i postaviti temelj za dalje razvijanje svesti, infrastrukture, i grada u pravcu održive mobilnosti.

Follow UNDP Serbia: http://www.undp.org.rs/ http://www.facebook.com/UNDPSerbia http://www.youtube.com/user/undpserbia http://www.flickr.com/photos/undp_serbia/ http://twitter.com/undp Contact UNDP Serbia: communications.rs@undp.org Internacionalnih brigada 69, 11000 Belgrade Phone: +381 11 20 40 400 Fax: +381 11 34 44 300

46

maj / jun 2012.

maj / jun 2012.

47

BEZ VOZAČKE DOZVOLE Električni bicikl naoko se ne razlikuje od ’’običnog’’ bicikla, osim što ima ugrađen pomoćni elektromotor koji se napaja iz akumulatora. Ovakav bicikl brzo i lako kreće s mesta i u kratkom vremenu postiže punu brzinu. Za vožnju nije potrebna zaštitna kaciga (ali se preporučuje) kao ni vozačka dozvola.

E-bicikl je prema trenutno važećoj definiciji u EU, bicikl sa pedalama opremljen dodatnim električnim motorom čija je maksimalna snaga 0,25 kW i postiže brzinu do 25 km/h. Obično su dizajnirani za jednu osobu, a mogu da se voze upotrebom pedala, električnog motora ili njihovom kombinacijom. Svrstani su u posebnu kategoriju vozila za koje nije potrebna vozačka dozvola ni registracija.

Postoje i razlike među njima s obzirom na način pokretanja pa tako postoji onaj koji se pokreće pedalama i elektromotorom, i onaj koji se pokreće uz pomoć električne energije, najčešće ručicom „gasa“ i pedaliranjem kao dodatnom pomoći.

S

ve veće saobraćajne gužve na ulicama, naročito one u velikim gradovima, sa skupljim gorivom i sve većim zahtevima današnjice za očuvanjem prirode, naterali su mnoge proizvođače automobila da krenu u preispitivanje proizvodnje vozila sa ciljem stvaranja jeftinog i jednostavnog vozila budućnosti. Tim putem su krenuli i proizvođači skutera i bicikala.

Kod bicikla na pedale sve počinje automatski, pokretanjem pedale. Motor olakšava proces pedaliranja pri nižim brzinama i čini ga mnogo lakšim, a kod postizanja brzine od 25km/h on se automatski gasi. Energija motora u stvari pomaže vozaču i olakšava mu samu vožnju, ali bicikl nije moguće pokretati isključivo energijom motora. Njihova baterija obično traje duže i omogućava vožnju na veće udaljenosti od bicikala koje pokreće električna energija.

Druga, složenija vrsta bicikla sve to radi bez pedaliranja i koristi se samo električna energija iz baterija. Bilo je zanimljivo na velikom sajmu automobila u Frankfurtu među najnovijim modelima automobila najvećih svetskih proizvođača videti i jedan bicikl. A upravo je taj Fordov bicikl izazvao najveće zanimanje posetilaca koji nisu navikli na takve

U ovom članku vam predstavljamo e-bicikl koji po mnogim svojim karakteristikama odgovara zahtevima savremenog čoveka. Primena ovakvog bicikla je raznovrsna i velika: od odlaska na posao - do rekreacije, uz minimalne troškove održavanja i punjenja baterije.

Prednosti su velike: nema problema sa parkiranjem, lakše savladavanje uspona, dozvoljen ulaz u pešačke zone, a ne treba zaboraviti ni ekološki aspekt u pristupu svakodnevnom problemu transporta.

E-bikeovi i druge kategorije LEV-a (Light Electric Vehicles) sve su promenili i sada kletva iz naslova ovog članka više ne zvuči tako loše!

48

maj / jun 2012.

proizvode na sajmu automobila.

Doduše, reč je o prototipu Fordovog električnog bicikla na struju.

Ford + Galaxy S II Okosnica dizajna je trapezoidni ram. Napravljen je od aluminijuma i karbona, težak je oko 2,5 kg. Točkovi deluju kao da lebde, dok je pogonski sistem skriven od pogleda, što daje maj / jun 2012.

49

E2 tema broja

E2 tema broja

`Da Bog da se ceo život vozio na e-bikeu!

Opel RAD e

čist i minimalistički izgled. Pokretanje omogućava sistem koji se sastoji od motora na prednjem točku, litijumionske baterije skrivene u ramu,

Opel je u Ženevi predstavio svoju “RAD e” stud-

Fordovi stručnjaci su se očigledno pozabavili pojedinostima ovog

iju dizajna – futuristički

bicikla budućnosti. Formula 1 i Galaxy S II zajedno! Na upravljaču ovog

e-bicikl koji je u skladu

bicikla se nalazi Galaxy S II u kombinaciji sa specijalizovanom aplikacijom koja može da menja načine

sa

vožnje između Economy, Comfort ili Sport moda. Zahvaljujući prostranom ekranu, može da se koristi

jom e-mobilnosti. U tom

Google Maps, Runkeeper ili neka druga aplikacija, da se igraju igrice, sluša muzika itd.

smislu, RAD e odgovara

Black Trail Turbo

trenutnom

E2 tema broja

E2 tema broja

integrisana kontrola i patentirani senzor iz tehnologije Formule 1.

strategi-

potrebama kupaca kojima je

potrebna

mobilnost

kada je upotreba autoTurbo E-bicikl proizvođača Black Traila nosi ponosnu

mobila ograničena ili nije

titulu E-bicikla današnjeg vremena. Sa svojim turbo

moguća. RAD e će poneti

pogonom postiže brzinu od 45km/h. Iza njega ide model

mnogo od Opelovog tipičnog dizajna, kao što su detalji u obliku bumeranga.Tehnologija okretanja pedala

EH Linea. Već je nazvan Ferrarijem među biciklima, jer

sa motorom od 250 vati pruža vozaču podršku dok okreće pedale da bi tako dostigao ospeg između 60 i

sa svojih 250 kilovata i jedinstvenim alumijumskim ra-

145 kilometara.

mom tehnologijom senzora predstavlja pravi biser. Ali, cena mu je oko 7.000 eur, za šta može da se kupi automobil niže klase.

Velocity

„KOCKASTI“ SKUTERI

Kompanija Velocity se pobrinula za sve one koji biciklom žele da idu

Novi trend E-vozila ne slede

na posao. Mogu da dođu na posao uz pomoć baterija, da ne budu umorni i

samo automobili i bicikli, već i

iscrpljeni, a po povratku kući da isključe baterije i da koriste pedale.

skuteri. Poznata su rešenja Peu-

Peugeot

geota, Honde, BMW-a, koja još nisu zaživela u praksi, jer se stručnjaci još uvek više bave au-

Ono što nudi sa svojim automobili-

tomobilima zbog veće zarade.

ma, Peugeot je ponudio i svojim konceptom E-bicikla. Postavili su i pose-

Kompanija Evolve iz Amerike

ban deo u koji dolazi kožna torbica za

je tržištu predstavila svoju viz-

laptop, što je mnogo sigurnije za sam

iju skutera budućnosti koji je –

računar, ali ujedno postavlja i bolju

kockast! U sebi nosi aplikaciju za Iphone koja snima podatke o vožnji, deli fotografije i videozapise i locira

ravnotežu bicikla pa ga je zabavnije

druge vlasnike iste marke vozila.

voziti. A torbu sa laptopom možete da zaključate srebrnim ključićem.

50

maj / jun 2012.

maj / jun 2012.

51

SKUTER

E-BIKE

Prosečni trošak kupovine

1.500,00

900,00

Redovno održavanje

100,00

25,00

Trošak goriva 9.000 km

340,00

40,00

Zamena baterije

70,00

130,00

Bolo

120,00

0,00

Osiguranje tokom 3

450,00

0,00

DA

NE

DA

NE

DA

NE

NE

DA

Prevoz putnika

DA

DA

Održavanje tokom 3

700,00

450,00

ZAGAĐUJE

EKOLOŠKI

3.280,00 (cena 3

1.545,00 (3-godišnji

električna bicikla)

trošak u proseku

E2 tema broja

E2 tema broja

Prednosti električnog bicikla u odnosu na skuter (utrošak tokom 3 godine izražen u eur):

god.

Obavezna vozačka dozvola Obavezna registarska tablica Katalizatori zagađivanja Tržni centri i bicikl. staze

god.

EKO UKUPNO

zanemarljiv)

52

maj / jun 2012.

maj / jun 2012.

53

ECO-FRIENDLY OSVEŽIVAČI VAZDUHA Osveživači su biorazgradivi, nisu otrovni, napravljeni od prirodnih iz-

ZELENI POKLONI ZA KRAJ ŠKOLSKE GODINE

vora. Održavaju vaše okruženje čistim, a pozitivno utiču i na vaše zdravlje.

E2 tema broja

E2 tema broja

Zeleni kutak

Ne sadrže hemijske parfeme, tako da su odličan izbor i za ljude koji pate Bliži se kraj školske godine. Dajemo vam predloge kako možete da ob-

od alergija.

radujete člana porodice nekim od « zelenih » poklona, koji će biti u isto vreme i korisni a i čuvaće okolinu.

1.

1. Jastučnica od organskog pamuka, sa natpisom « Promeni svet » 2. Lančić napravljen od recikliranog srebra

DRVENA POLICA ZA KNJIGE

2.

3. Foto-album, napravljen od prirodnih vlakana

Ova eco-friendly polica je naprav-

3.

ljena od javora, i cela je premazana uljem i pčelinjim voskom da bi se istak-

4. Udobne patike, napravljene od

4.

organskog pamuka i gume koja potiče iz

la prirodna lepota tog karakterističnog drveta.

sertifikovanih šuma kojima se odgovorno upravlja 5. Futrola za pasoš i dokumenta, ručno napravljena od kože.

5.

ORGANSKI ŠAMPON I BALZAM ZA SVE TIPOVE KOSE PREKRIVAČ ZA DECU OD ORGANSKOG PAMUKA

54

maj / jun 2012.

Šampon i balzam su napravljeni od limunove kore i argana. Dobri

Prekrivač je napravljen od organski uzgojenog

su za farbanu kosu jer se boja ne ispira. Šampon je bez glutena, sul-

pamuka, minimalno je obrađivan, i odličan je do-

fata, parabena. Arganovo ulje doprinosi kosi da bude meka kao svila.

datak za krevete bilo koje dimenzije.

maj / jun 2012.

55

malo linearan.

Konj je u eocenu bio težak jedva 8

E2 tema broja

E2 tema broja

Draga smanjio sam decu!

su otkrili da njihov razvoj nije bio ni-

kilograma, a onda je postao još manji i slabiji. U tom periodu je bila visoka koncetracija

ugljen-dioksida,

koja

je dovela do povećanja temperatura

Ako se nastave klimatske promene, najveća veličina odeće budućih naraštaja bi mogla da bude XS. Da li se će to zaista i dogoditi, naučnici nas uveravaju da hoće.

za 10 stepeni Celzijusa. To je, veruju naučnici, uticalo i na težinu konja.

A kada je Zemlja počela da se hladi, prosečne temperature su pale na one slične današnjima, životinje su postajale sve veće i veće, i narasle do današnjih veličina. Upravo to je prvi važan dokaz da temperatura direktno utiče na veličinu tela sisara. To je svakako zanimljiva teza u doba kada beležimo rast prosečnih

Kada bismo mogli da oživimo

globalnih temperatura, pa se treba zapitati da li

najstarijeg pronađenog konja, a

će našim potomcima biti dovoljan konfekcijski broj

reč je o vrsti Sifrhippus sandrae

današnjeg deteta.

koja je živela na početku eocena, dakle pre 55,8 miliona godina, sig-

Ali, hipoteza nije nova, jer o njoj govori i

urno ga ne bismo poveli na današnje

Bergmanovo pravilo,

prema kojem manje

hipodrome. On bi tamo najvero-

životinje žive u toplijim klimama, a veće u hlad-

vatnije poginuo pod kopitima pri-

nijim. Reč je o tezi nemačkog biologa Carla Berg-

padnika svoje vrste ili pod nogama

mana, koji je primetio da iste vrste toplokrvnih

gledalaca. Taj najstariji predak

životinja, polulacija sa manjom masom i težinom

današnjih konja je imao oko 8,5 ki-

žive u toplijim krajevima, dok su populacije ma-

lograma i desetak centimetara. Ali, kako stvari stoje, još je zanimljivija prognoza u budućnosti da bi se pod uticajem globalnog rasta prosečnih vrednosti temperatura današnji konji, a i ljudi sa njima,

sivnih jedinki iste vrste pronađeni dalje, u hladnijim krajevima.

kao i ostali sisari, postepeno smanjivali.

To je zbog činjenice da velike životinje u Da li vam to deluje pomalo suludo, pogotovo u današnje vreme razvoja medicine, tehnologije,

pravilu imaju veću

telesnu masu i to rezultuje većom proizvodnjom

toplote.

masovne proizvodnje hrane,kada su ljudske

stanak u tropskim krajevima je neophodna spo-

sobnost ispuštanja

Za

op-

vrste postale dugovečnije u odnosu na svoje

toplote u okolinu, a u hladnijim da se smanji taj

gubitak.

pretke?

Istraživanja američkih paleontologa ob-

Da li sve ovo znači da će pod uticajem global-

javljena početkom ove godine su pokazala

potomci koristiti dečije konfekcijske brojeve? Manje

zanimljive promene u veličini toplokrvnih

manje hrane, koristile manje veštačkih đubriva i ener-

životinja, i to u zavisnosti od klimatskih

proizvodile manje ugljen-dioksida.

nog zagrevanja naši ljudske jedinke bi jele genata, pa bi zbog toga i

promena. Proučavajući ostatke drevnih konja pronađenih u Severnoj Americi, naučnici 56

maj / jun 2012.

maj / jun 2012.

57

E2 tema broja

E2 tema broja

”Zelena kuća” meseca maja

Predstavljamo vam “zelenu kuću” meseca maja po izboru našeg uredničkog tima. Ova kuća predstavlja spoj moderne estetike i održivog razvoja i prva je porodična kuća na pacifičkoj obali SAD (ostrvo Bajnbridž) sa LEED sertifikatom.

58

maj / jun 2012.

Kada su budući vlasnici odlučili da izgrade svoj

arhitekata je projekat bazirao

dom iz snova njihova lista želja se sastojala od tri

na principima održivog razvoja,

stavke: želeli su da stvore luksuzni i komforni pros-

planiranju i pripremi lokalieta,

tor, da postignu što viši nivo održivosti ali i da svo-

očuvanju energije, kao i efikasnom

jim primerom edukuju lokalnu zajednicu o „zelenoj

korišćenju enterijera.

gradnji“ bez žrtvovanja estetike.

Saradnja vlasnika sa lokalnom arhitektonskom firmom rezultovala je sa oko 300 kvm LEED platinum sertifikovanog doma sa panoramskim pogledom. Tim maj / jun 2012.

59

E2 tema broja

E2 tema broja

Planiranje i priprema lokalieta

početka gradnje novog objekta trebalo je napraviti plan ukljanjanja starog objekta ali tako se deo

Energetska efikasnost

Smanjivanje na minimum uticaja gradnje materijala ponovo može upotrebiti. Vodilo se objekta na prirodno okruženje je bio jedan od računa i o tome da se parcela na kojoj se gradilo najvećih izazova sa kojim su susreo tim arhitekata zaštiti, da vozila koja izlaze sa gradilišta ne prl-

je moguće proizvesti čistu i efikasnu energiju na

jaju okolinu kao i o detaljnom planiranju isporuka

području. Rešenje je pronađeno u koordinisanoj

zbog ušteda u materijalu. Kada je konstrukcija

upotrebi solarnih i geotermalnih kolektora koji će

u fazi projektovanja.

Parcela na kojoj se gradilo bila je relativno objekta završena na zapadnoj strani parcele je mala sa puno drveća i na njoj se već nalazila stara postavljen vrt koji je imao i funkciju sakupljanja kuća okružena gustim rastinjem. Neposredno pre i filtriranja kišnice.

60

maj / jun 2012.

Drugi veliki izazov bilo je odrediti na koji način maloj pošumljenoj parceli u vlažnom klimatskom

blokovima radi smanjivanja temperaturnih promena.

Kao rezultat, ova kuća troši do 70% energije manje u odnosu na druge objekte u ovom području.

Objekat odlikuju velike staklene površine proobezbediti kontinuirani dotok čiste energije. Kao zora, vrata i svetlarnika na krovu koje obezbeđuju dodatak sistemu kolektora za postizanje ušteda u prirodnu svetlost i pasivno zagrevanje zimi. Dobroj energiji korišćeni su i solarni bojleri kao i gradnja izolaciji doprinose trostruka stakla na prozorima. maj / jun 2012.

61

Ugrađeni ventilacioni sistem donosi svež vazduh u svim prostorijama.

E2 tema broja

E2 tema broja

Druge „zelene karakteristike“ enterijera se odnose na hibridni izolacioni sistem pene i vune, radijalnog podnog grejanja, stolarije i nameštaja od

„Zelene karakteristike“ eksterijera se odnose na primenu recikliranih metalnih panela otpornih na vlagu kao i drvenih panela koje odlikuje velika otpornost na spoljne uticaje.

drveta.

U svakom delu ove kuće se nalazi drveni nameštaj i drvene tavanice, a kako se drvo ponaša kao dobar izolator domaćini se uvek prijatno osećaju što je prava odlika energetske efikasnosti.

Efikasna upotreba prostora Objekat je opremljen sa dve spavaće sobe kao i dnevnim boravkom, trpezarijom i radnim delom ali je tim arhitekata ovde uspeo i u nameri da kreira multifunkcionalni prostor i na taj način smanji karbonski otisak.

Deo za pranje i sušenje veša i garderober su smešteni u kupatilo, radni deo je smešten u uglu dnevnog boravka a dvodelna klizna vrata se po potrebi koriste za odvajanje prostora. Krov kuće istovremeno je i mali vrt.

Vlasnici vide svoj dom kao savršen spoj modern estetike i održivog načina življenja i poručuju da je moguće i bez pravljenja kompromisa živeti u komforu.

62

maj / jun 2012.

maj / jun 2012.

63

kako biomimikrijom do većeg profita i očuvanja životne sredine?

Ukoliko posmatramo ekološku održivost tehnologije kroz kvantifikovanje upotrebe prirodnih resursa i proizvedenih emisija – jasno je da su takvi tehnološki sistemi zapravo neodrživi.

Za održivi razvoj je posebno značajan proizvodni tehnološki sistem.Tu se izdvaja proizvodni tehnološki proces u kome se obavlja transformacija ulaza sistema u željene izlazne tokove. Kako bi se ostvario tehnološki progres u skladu sa održivim razvojem, i dalje se trebaju poštovati osnovni postulati tehnološkog napretka, (kao što je postojanje inovativnosti koja je u direktnoj sprezi sa razvijenošću naučno-istraživačke delatnosti, primenljivost pronalaska, produktivnost, razvoj kadrova, itd.), ali koji će biti primenjeni i u funkciji smanjenja njegovog štetnog uticaja na životnu sredinu.

Upravljanje tehnološkim procesom može se posmatrati izolovano ukoliko se tehnološki proces izdvoji i odrede se njegove fizičke osobine. Međutim, upravljanje tehnološkim procesom može se posmatrati i u okviru integralnog sistema upravljanja jednom organizacionom proizvodnom celinom. Sve više je prisutan pristup jedinstvenog sistema upravljanja u nizu industrijskih grana. Kako naravno, tehnologija nije samo angažovana na polju razmene materijala sa okolinom, već i sa celokupnim društvom, ona stvara i kreira svojevrstan industrijski metabolizam. Ključni aspekt jednog uspešnog sistema, kao činioca u okviru industrijskog metabolizma jeste internalizacija materijalnog ciklusa, što predstavlja težnju totalne minimazicije otpada. Druga karakteristika tehnološkog sistema, kao dela industrijskog sistema bi bila sistematska integracija koja predstavlja sistemsku korelaciju svih aspekata u datom sistemu da bi se postigla maksimalna efikasnost i profit.

nastaju kao polazna tačka za testiranje i implementaciju industrijske ekologije.

Slični

u

aspektima

E2 tema broja

E2 tema broja

Industrijska simbioza:

Eko-industrijski parkovi

određenim standardnim

industrijskim

parkovima,

eko-industrijski parkovi su konstruisani sa ciljem da se

dozvoli

preduzećima

da dele infrastrukturu kao strategiju

za

povećanje

produktivnosti i smanjenje troškova.

Bitna

karakteristika

eko-industrijskih

parkova

jeste njihova upotreba ekološkog

dizajna

da bi se omogućila saradnja između

firmi

upravljanju ekološkim i energetskim tima. U eko-industrijskom parku proizšeme preduzeća, kao i održavanje parka, su sa ciljem da se isprate principi prirodnih kroz reciklažu, u skladu sa granicama lokalnih i ma i težeći optimizaciji energije – kreirajući svojevrsni

u

oblasv o d n e udruženi ciklusa i sistema globalnih

ekosiste-

industrijski ekosistem.

Ekološki dizajn koji se primenjuje u njihovom projektovanju teži biomimikriji postojećih prirodnih ekosistema, pri čemu više tehnoloških jedinica učestvuje u simbiozi – baš kao i u prirodnim ekosistemima.

“Industrijska simbioza uključuje industrije, koje su tradicionalno različite u kolektivni pristup, radi postizanja konkurentske prednosti putem fizičke razmene materijala, energije, vode i/ili proizvoda. Ključ Industrijske Simbioze jeste kolaboracija i sinergetske mogućnosti koje su određene malom geografskom udaljenošću”.

Chertow, 2000 Eko-industrijski parkovi daju preduzećima mogućnost da sarađujući međusobno povećaju eko-

Kao jedan od načina da se implementiraju pomenute karakteristike i faktori, moguće je ostvariti u okviru stvaranja eko-industrijskih parkova.

nomske i ekološke performanse sa poboljšanom efikasnošću. To podrazumeva i minimizaciju otpada, povećanje inovativnosti i tehnološkog razvoja, pristup novim tržištima, strategijsko planiranje i privlačenje novih investicija.

64

maj / jun 2012.

maj / jun 2012.

65

Kalundborg sistem se sastoji od 5 ključnih partnera:

E2 tema broja

•

Asnas termoelektrane, koja radi na bazi uglja i ima kapacitet proizvod

Principi ekosistema

Prirodni ekosistemim

Industrijski ekosistem

Razmena materije i

- Recikliranje materije

- Recikliranje materijala i sirovina

energije

- Razmena energije

- Efikasna transformacija i upotreba energije

tona

Diverzitet

- Biodiverzitet

- Učestvovanje različitih aktera

•

- Diverzitet u međuzavisnosti i saradnji

- Diverzitet u međuzavisnosti i saradnji

ploča godišnje);

- Upotreba lokalnih resursa, uz

- Upotreba lokalnih resursa, uz poštovanje

Lokalnost

poštovanje postojećih uslova i faktora

postojećih uslova i faktora

- Postojanje međuzavisnosti i saradnja

- Saradnja između lokalnih tehnoloških jedinica

- Postojanje evolutivnog procesa i stvaranje različitih vrsta - Korišćenje solarne energije - Reprodukcija

- Reupotreba otpadnih materijala i energije - Postepeni razvoj raznolikosti sistema

nje od 1500 megavati; •

godišnje;

•

- Postepeno stvaranje raznlikosti sistema

Gyproc-a, fabrike gipsanih ploča, (sa proizvodnjom od 14 miliona kvadratnih metara gipsanih Novo Nordisk, internacionalne biotehnološke kompanije, sa godišnjom prodajom od preko 2

milijarde dolara. Fabrika u Kalundborgu je njihova najveća i proizvodi medikamente (uključujući 40% svetskih rezervi insulina) i industrijske enzime.

•

Postepena promena i adaptacija na promenu

Statoil rafinerije nafte, najveće u Danskoj sa kapacitetom od 3.2 miliona

Grada Kalundborga – snabdevača vode i grejanja za 20 000 stanovnika i industrije.

U toku poslednje dve decenije, ovi partneri su spontano razvili seriju bilateralnih razmena koje takođe uključuju i druge brojne kompanije. Nije bilo inicijalnog planiranja ovakvog sistema – on je jednostavno evoluirao kao kolekcija jedan-na-jedan sporazuma koji si imali ekonomski smisao za svaki par učesnika. Simbioza je startovala kada je Gyproc locirao svoje postrojenje u Kalundborgu kako bi iskoristio prednost nabavke gasa za gorivo od Statoil-a.

Jedan od prototipa ovakvog industrijskog parka jeste gradić Kalundborg u Danskoj gde je nastao sistem sporazumom 4 velika industrijska proizvođača i samog grada u deljenju materijalnih i energetskih resursa i reupotrebe otpada. Industrijska simbioza, kako je u praksi označena ova pojava, značajno je redukovala ekološki impakt industrije u toj oblasti, a pritom smanjila njenu potrebu za energijom i sirovinama.

66

maj / jun 2012.

maj / jun 2012.

67

E2 tema broja

U narednoj tabeli možemo videti sličnosti u funkcionisanju prirodnih i industrijskih ekosistema:

Para, gas, hladna voda i gips cirkulišu između partnera u Kalundborgu. Višak toplote se koristi za ribnjake, grejanje okolnih kuća i parka, kao što su sumpor, leteći pepeo i mulj se prodaju kompani-

E2 tema broja

E2 tema broja

staklenike. Drugi nus-proizvodi koji ne mogu da se koriste u okviru jama u blizini.

Termoelektrana je daleko povećala efikasnost pretvaranja uglja u energiju, time što višak toplote prodaje gradu za grejanje i za grejanje lokalnih ribnjaka. Takođe prodaje paru Statoil-u i Novo Nordisk-u, a gips koji potiče iz SO2 skrubera prodaje Gyproc-u i leteći pepeo građevinskim firmama. Statoil rafinerija prodaje gas Asnes-u i Gyproc-u, umesto da ga ispušta kao otpadni gas i šalje vodu za hlađenje Asnesu, pri čemu redukuje njenu potrebu za svežom vodom. Sa druge strane prodaje čist sumpor fabrici za proizvodnju sumporne kiseline. Novo Nordisk generiše veliku količinu organskog mulja i otpada, kao nus-proizvoda, koji se tretira i distribuira lokalnim farmerima kao dodatak đubrivima.

Ovim su postignute sledeća poboljšanja: 1.

redukovana zavinost od materijalnih inputa – posebno vode, uglja, nafte, gipsa, đubriva, itd.

2.

redukovano zagađenje – smanjeno termalno i hemijsko zagađenje vode, redukcije u CO2 i SO2

emisijama, kao i redukovano zagađenje od kontaminacije tla usled odlaganja otpada.

3.

povećana energetska efikasnost od sagorevanja uglja sa 40 na 90% (gornja granica), usled

iskorišćenja gasa iz sagorevanja.

4.

korisna upotreba materijala koji su prvenstveno tretirani kao otpad – troškovi odlaganja otpada

su izbegnuti i nus-proivodi su korišćeni kao materijalni input, smanjujući potrebu za sirovinama.

sledeći broj izlazi 2. jula

Treba naglasiti da Kalundborg model nije nastajao samo pod uticajem ekoloških regulativa. Partneri su kreirali međusobne sporazume iz više razloga: niže cene materijala i energije, minimizacija troškova skladištenja otpada i veća ekološka odgovnornost. A što se profita tiče – Statoil, recimo generiše dvostruko veći prihod po zaposlenom nego prosečno u naftnoj industriji i povraćaj investicija je gotovo 50% veći za period 2006 – 2010.

Kombinacija ovih motiva jasno demonstrira inovativni i obećavajući odnos između ekonomskih potreba i redukovanog ekološkog impakta kroz principe industrijske ekologije.

Kalundborg, Danska Autor: Dr Maja S. Todorović e-mail: mtodogreen@gmail.com www.ekoposlovanje.rs

68

maj / jun 2012.

maj / jun 2012.

69