BizLife-broj 65-66 by Artena Presents

Magazin za

USPEŠAN BIZNIS i dobar život...

Sve na jednom mestu!

Business magazine

BROJ 65 / 66 • DECEMBAR 2018. / JANUAR 2019.

OVO JE BILA

/// WWW.BIZLIFE.RS

NAŠA GODINA

UVODNIK

SPARTA! D

a bi se napravio dobar, uspešan i, što je najvažnije, efikasan tim – potreban je veliki rad, ponekad čudan splet okolnosti, ali i izvesna doza sreće. Prošle godine na ovom mestu u novogodišnjem broju umesto teksta bila je jedna grafika fudbalskog tima, koji je predstavljao naš mali kolektiv. U toku godine doveli smo nekoliko novih „napadača”, malo ojačali sredinu terena i, što je najvažnije, promenili menadžera. Početkom godine bili smo autsajderi, danas smo šampioni. Taj neki surovi optimizam i naše mantre koje su se provlačile cele godine u takoreći uzvicima „Jao, šta ćemo sve da radimo!” i „Sparta!” doveli su nas do toga da ovo bude najuspešnija godina u istoriji ove medijske kuće. I dalje smo najčitaniji poslovni portal u Srbiji, a može se reći, i jedini koji ozbiljno shvata važnost društvenih mreža. Ove godine smo stigli i na Instagram i nadamo se da ćemo već u prvoj polovini sledeće godine doći do 10K broja pratilaca. Na Fejsbuku smo već blizu 50K. Ali ono što je najvažnije, doneli smo u Srbiju dve akcije koje će biti obeležje BIZLifea i narednih godina. Prvi put smo, po ugledu na magazin Forbs, napravili listu „30 ispod 30” sa mladim ljudima iz različitih polja delovanja koji su pre tridesete godine ostvarili određeni uspeh. Ova akcija je izazvala takvu pažnju javnosti da već sada dobijamo predloge i „kandidature” za takvu listu za 2019. godinu.

uvela je novi način komunikacije sa komDruga naša akcija, sa organizacione strane mnogo veća – u decembru smo, panijama, učinili smo da nam kompanije takođe prvi put u Srbiji, (sami) organiveruju, sa nama rado sarađuju i menjaju se zajedno sa našom idejom da ih predzovali koncert kompanijskih bendova stavimo na drugačiji način u odnosu na „BIZ bendovi Srbije”. Taj koncert je imao ono što se na ovim prostorima radi. i humanitarni karakter, i to usmeren ka Zato na naslovnoj strani i vidite naNURDOR-u, a generalni utisak naših gostislov „Naša godina”. Ovo je definitivno ju na koncertu jeste da je on definitivno bio bila naša godina, najbolja kompanijska novogodišnja žurka. OVO JE DEFINITIVNO ali i godina naših o Ali sve to na BILA NAŠA GODINA, sagovornika, kojima ćete čitati u stranu, dokazali ALI I GODINA NAŠIH ovom dvobroju. smo da jedna mala Ekipa BIZLifea medijska kuća, SAGOVORNIKA, O vam želi srećne može da pomeri KOJIMA ĆETE ČITATI novogodišnje i bostvari, da zamisli, ali i ostvari ono U OVOM DVOBROJU žićne praznike i da vam 2019. godina o čemu možda i velike medijske bude uspešna kao što je nama bila kuće sanjaju. Jedna mala medijska kuća 2018! •

Glavni i odgovorni urednik

/// MILOVAN MILIČKOVIĆ

BIZLife UVODNIK

SADRŽAJ

14 RETROSPEKTIVA 2018.

70 ODLUČIO SAM

DA BUDEM ZADOVOLJAN

ON SALE

NIKOLA RAKOČEVIĆ Glumac

GODINA USPEŠNIH 22 ZAMISLI... SVE „DRUGIH PRIČA”

DEJAN TURK CEO Vip mobile Srbija i A1 Slovenija

PETAR NOGO Telenor

76 LITERATURA ZA 2019. Najbolje knjige u 2018.

26 SAUTER BI SE SVEGA ODREKAO PRE NEGO KVALITETA

MLADEN VUKANAC Generalni menadžer kompanije Sauter

BRUNO KOMELJAS Internacionalni direktor, No + Vello

34 USPEH U GODINI

103 SRBI UŽIVAJU U

PRIKAZIVANJU SEBE U NAJBOLJEM IZDANJU

MLADEN PUTIN Direktor prodaje, Heineken Srbija

38 MORATE BITI SPREMNI

NA PROMENE I IZAZOVE

IVAN KRPIĆ Direktor sektora za lekove, Bayer doo Beograd

GODINA 2018. - NAJBOLJA U HOLDINGA

ŽIVORAD VASIĆ Potpredsednik Delta Holdinga

KOJI SVUDA USPEVA

JASENKA STEKIĆ Fashion company

105 BLENDIRANJE JE UMETNOST COLIN SCOTT Chivas Regal

68 KVALITETNO

118 TAKTIKA POSLOVNOG

NOVINARSTVO JE ČIST INCIDENT

MUŠKARCA DEDA MRAZ

VOJA ŽANETIĆ Novinar

#BIZBENDOVI

PRIČA O NECTAR GRUPI

Prvi koncert kompanijskih bendova u Srbiji

MIHAILO JANKOVIĆ Direktor Nectar grupe

IMPRESUM

Business Magazine

BROJ 64 • NOVEMBAR 2018

Boginja magičnih prijateljstava Prva dama

TANJA NJEGOMIR,

DANICA STUPAR

tanja.njegomir@bizlife.rs

danica.stupar@bizlife.rs

Ekspert za vlašku magiju

MARIJA PULJECOVIĆ,

Redakcijski starac Fočo

MILOVAN MILIČKOVIĆ milovan.milickovic@bizlife.rs

Menadžer za jednoroge

JELENA NIKOLIĆ

Kreativni nindža

jelena.nikolic@bizlife.rs

BOJANA VRHOVAC bojana.vrhovac@bizlife.rs

Digitalni prorok

BOJANA MILOVANOVIĆ

Šef magijskog odeljenja

MINJA MILENKOVIĆ minja.milenkovic@bizlife.rs

marija.puljecovic@bizlife.rs

Alhemičar za ljubavne napitke

TANJA KOVAČEVIĆ

Foto Čarobnjak pokretnih slika

SERVIS BETA MEDIJA CENTAR BEOGRAD

ALEKSANDAR MIJAILOVIĆ

Oficir za štampač

redakcija@bizlife.rs

Gospodarica navodnika

NEVENA ERIĆ

ZLATNA KNJIGA BAGRDANSKI PUT BB, JAGODINA

Vilenjaci

MILENKO VASOVIĆ, SRĐAN MRĐA, DIJANA CARIĆ, DARKO SOKOVIČ

Srećni praznici! 04 4

BIZLife

SADRŽAJ

ISSN 2334-8011 COBISS SR-ID 198317324

Izdavač

DIGITAL LIFE

Knez Mihailova 1/II, Beograd +381 11 71 52 458 +381 11 71 52 520 www.bizlife.rs

Saznajte više skeniranjem QR koda. Neophodna vam je aplikacija (QR code reader) koja će aktivirati kameru telefona i skeniranjem koda odvesti vas do dodatnog sadržaja.

BIZLife XXX

INTERVJU

Piše: /// SERGEJ VASIĆ

GODINA USPEŠNIH

„DRUGIH PRIČA” T

ržište telekomunikacija jedno je od najdinamičnijih, što se pokazalo i na primeru Srbije u 2018. godini. Velike promene u tako zahtevnoj industriji stvaraju nove prilike, koje traže spremnost na pravovremenu reakciju, u skladu sa postojećim strateškim odlukama. Takvu mogućnost iskoristio je Vip mobile, koji je i u izazovnoj 2018. nastavio sa trendom rasta zahvaljujući inovativnim ponudama za korisnike, koje su postavile nove standarde na tržištu, kao i zahtevnim projektima iz različitih oblasti, koji su najmlađeg operatera u Srbiji doveli u poziciju inovatora i jednog od najpoželjnijih poslodavaca. O godini koja prolazi i onoj ispred nas razgovarali smo sa Dejanom Turkom, generalnim direktorom kompanije Vip mobile i A1 Slovenija, koji je nedavno proglašen za menadžera godine od strane Srpske asocijacije menadžera. Kako biste opisali 2018. godinu za kompaniju Vip mobile? — Godina za nama je definitivno zaslužila epitet dinamične godine. Smatramo je jednom od najuspešnijih godina jer smo ostvarili sjajne rezultate i uspehe na brojnim poljima. Ponovo

BIZLife

INTERVJU

smo donosili inovacije na tržište telekomunikacija, u kojima uživa naših, sada već više od 2,2 miliona korisnika, što nam je donelo i rast tržišnog učešća na 24,1 odsto. Svima njima i dalje obezbeđujemo „drugu priču”, jer uspevamo iznova da ih iznenadimo. Osim prepoznatljive NEOgraničene komunikacije za privatne i poslovne korisnike, prvi smo obezbedili bolje uslove za troškove rominga. Posebno smo ponosni i na naše društveno odgovorne projekte, a samo jedan od njih je „Vip Kinoteka”, zahvaljujući kojem doprinosimo razvoju digitalizacije u Srbiji i čuvamo domaću umetnost. Ponosan sam što sam na čelu kompanije koja je i u 2018. godini prepoznata kao pokretač pozitivnih promena – kako u telekomunikacijama, tako i u celokupnom društvu. Vip mobile je poneo brojne nagrade. Među značajnijim nagradama je ona koju je nedavno Udruženje poslovnih žena Srbije prvi put dodelilo, a to je „Rodno najsenzitivnija kompanija”. Kako je Vip to postao? — Ovo važno priznanje za nas je, zapravo, stiglo prirodno. Svim zaposlenima obezbeđujemo potpuno ravnopravne uslove za napredovanje u karijeri, zaradu i usavršavanje. Imamo

VIP MOBILE JE ZVANIČNO PRVA KOMPANIJA U SRBIJI SA SERTIFIKATOM „FAMILY FRIENDLY ENTERPRISE”, KOJI NAS ČINI PORODIČNO ODGOVORNOM KOMPANIJOM

više od hiljadu zaposlenih, među kojima je ravnopravan broj muškaraca i žena, a posebno nas raduje što je isti takav odnos i na menadžerskim pozicijama. Mislim da više ne bi trebalo da rodna ravnopravnost bude izazov poslodavcima, već je potrebno da je promovišu i istinski primenjuju. Čime je Vip zaslužio mesto među najpoželjnijim poslodavcima u Srbiji? — Naš odnos prema zaposlenima bazira se na pružanju privlačnih i motivišućih uslova za rad, dajući im osnova da istovremeno budu posveće-

MISLIM DA VIŠE NE BI TREBALO DA RODNA RAVNOPRAVNOST BUDE IZAZOV POSLODAVCIMA, VEĆ JE POTREBNO DA JE PROMOVIŠU I ISTINSKI PRIMENJUJU ni i zadovoljni. Vip mobile je zvanično prva kompanija u Srbiji sa sertifikatom „Family Friendly Enterprise”, koji nas čini porodično odgovornom kompanijom. Ovaj sertifikat se dodeljuje kompanijama koje unapređuju organizacionu kulturu prepoznavanjem balansa poslovnog i privatnog života zaposlenih. Formirali smo „Family Friendly” tim, zadužen za praćenje implementacije svih mera i osmišljavanje novih benefita koji će ravnotežu posla i privatnog života zaposlenima učiniti još lakšom. Dosta pažnje ste poklonili roditeljstvu. Kakve benefite u tom pogledu imaju vaši zaposleni zahvaljujući sertifikatu „Family Friendly”? — Fleksibilno radno vreme, rad van kancelarije, kao i dodatno plaćeno odsustvo iz porodičnih razloga – samo su neke od pogodnosti za sve zaposlene. Više od polovine naših kolega su roditelji i želimo da svoje karijere u Vipu unapređuju i usklađuju sa ulogom mame ili tate. Ponosni smo na našu odluku da svim zaposlenima na porodiljskom odsustvu isplaćujemo punu razliku do ugovorene zarade tokom celog trajanja odsustva. Naše buduće mame ne želimo da opterećujemo dok čekaju svoje prinove, već želimo da im taj period učinimo što bezbrižnijim. Takođe, po dolasku sa porodiljskog, novopečenim mamama obezbeđujemo period privikavanja, uz pola radnog vremena i punu isplatu. Ove godine smo imali 80

DEJAN TURK CEO Vip mobile Srbija i A1 Slovenija

»»» BIZLife INTERVJU

»»»

beba u Vipu, a nadam se da će ih sledeće godine biti još više. Svi zaposleni koji su roditelji mogu da koriste slobodan dan za polazak svoje dece u prvi razred, omogućen im je rad od kuće tokom perioda prilagođavanja dece vrtiću, kao i upis dece u kompanijski vrtić, a naše tate imaju plaćene dodatne slobodne dane povodom rođenja deteta.

Srpska asocijacija menadžera proglasila vas je menadžerom godine. Da li su i ove mere doprinele tome, kao i razvoju i uspehu kompanije? — Lično mislim da kompanija, ukoliko želi da bude uspešnija iz godine u godinu, mora da bude svesna da su joj neophodni zadovoljni i ispunjeni zaposleni, koji su konstantno motivisani u

najboljem radnom okruženju. Njihov lični uspeh je krucijalan za kolektivni uspeh, što na dugoročnom planu donosi pozitivne rezultate. Uprkos konstantnim ulaganjima u tržište, usluge i infrastrukturu, kao i u licence za mobilne frekvencije, Vip mobile već nekoliko godina unazad obezbeđuje održivi rast, koji se ogleda i u konstantnom porastu broja korisnika. •

Po čemu ćete pamtiti 2018. godinu? — Osim drage podrške Beogradskom festivalu igre, ušli smo u još jednu pustolovinu iz sveta umetnosti. Mogu da kažem da je „Vip Kinoteka” vrlo zahtevan i zabavan projekat, koji radimo sa Jugoslovenskom kinotekom. Digitalnom restauracijom doprineli smo očuvanju kultnih filmova, što je javnost prihvatila sa oduševljenjem. U skladu sa porodičnim vrednostima, jako nam je važno što smo omogućili roditeljima da uz aplikaciju „Dečja zona”, sajt bezbedniklinci.rs i sistem „Čuvarkuća” vode mirniji život. Ne mogu da ne pomenem i što smo kroz projekat „4G učionice” obezbedili internet za 25 škola u udaljenim mestima u Srbiji, kao i podršku projektima Saveza udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom. Na kraju, bila je ovo je vrlo dinamična godina, puna radosnih i pozitivnih trenutaka. Šta očekujete od 2019. godine? — Znamo da smo na dobrom putu, tako da ćemo i sledeću godinu iskoristiti za nove podvige. Mi volimo da kažemo da smo u svemu što radimo prešli dug put, ali da se tek zagrevamo. U 2019. godini očekujte još novih nezaboravnih „drugih priča”.

BIZLife

INTERVJU

BIZLife XXX

INTERVJU

Piše: /// SERGEJ VASIĆ

ŽIVORAD VASIĆ Potpredsednik Delta Holdinga

PLANIRAMO DA

IZGRADIMO NAJLEPŠI

HOTEL U BEOGRADU

no što je obeležilo ovu godinu za Deltu jeste to da su sve naše kompanije poslovale najbolje u istoriji rada kompanije Delta Holding. Nije bitno da li govorimo o mesnoj industriji, agraru, auto-industriji, hotelijerstvu, kaže za BIZLife magazin Živorad Vasić, potpredsednik Delta Holdinga. „Svaka kompanija Delte je imala neverovatan uspeh i to je nešto što je obeležilo našu poslovnu godinu. To je taj momenat, koji traje,“ kaže Vasić. Jedna od stvari u koju ste kao potpredsednik kompanije aktivno uključeni, a da to nije primarno vaš hotelski biznis, jeste slučaj oko Sava centra. Da li se epilog, ako ga uopšte ima, može smatrati neuspehom Delte ili, možda, nekako drugačije? — Ja ne mislim da je epilog Sava centra neuspeh za Deltu, zato što smatram da će Delta realizovati rekonstrukciju Sava centra. Siguran sam da smo u Gradu pronašli partnera i mislim da tu imamo zajedničku viziju, što ja, definitivno, vidim kao zajednički uspeh. Naravno da je privatno javno partnerstvo jedan komplikovan proces i da on traje. Ipak, želim da naglasim da Delta želi taj projekat sa Sava centrom ne da bi imala sopstvenu korist, nego da bi Beograd imao korist, da bi hotelijeri imali korist, da bismo mogli da dovedemo 5000 ljudi i da ih u istom trenutku smestimo u Kongresni centar. Svi bi bili mnogo profitabilniji, a samim tim, mnogo veći novac bi se slivao u budžet Grada Beograda i države Srbije, tako da ja, kao neko ko je uvek pozitivan, verujem da će privatno javno partnerstvo između Delte i Grada Beograda biti realizovano. Vi ste generalni direktor hotela Crowne Plaza u Be-

BIZLife

INTERVJU

ogradu. Kako je hotel ove godine poslovao? Kakvo je poslovanje bilo vaših hotela u regionu? — Uvek kažem da slika govori više od reči. Nije bilo perioda u godini da je bilo ko ušao u Crowne Plazu a da ona nije bila puna. Ovo je peta godina našeg poslovanja i, po mom mišljenju, poslednja godina u kojoj mi možemo da imamo rast. Ne verujem da nakon pet godina možemo značajno da uvećamo rast u odnosu na ovaj koji smo dosad ostvarili. Moram istaći da će nam zauzeće za ovu godinu biti preko 80 odsto. U ovom trenutku ne mogu da kažem precizno da li je to 83 ili 86 odsto. To dosta zavisi i od meseca decembra, novogodišnje svečanosti i svega ostalog što se događa u decembru. Nedavno su objavljeni podaci da je Beogradu i dalje potrebno još hotela, tj. hotelskih soba. Da li Delta, pored prvog Indigo hotela, ima ambicije da napravi još neki hotel u Beogradu ili Srbiji? — Delta će da napravi samo još jedan hotel u Beogradu. Što se Srbije tiče, ne bih govorio, jer da bi se gradili hoteli širom zemlje, Srbija mora da obezbedi infrastrukturu, prvenstveno auto-puteve, da se do gradova može stići brzo. Naša želja je da napravimo hotel s pet zvezdica na zemljištu između Banke Inteze i Hajata. Planiramo da napravimo hotel od 200 soba koji će biti ubed-

ljivo najlepši hotel u Beogradu i koji će, kao što sam pomenuo, imati pet zvezdica i koji će lepše izgledati čak i od hotela koji smo prošle godine izgradili u Ljubljani, Intercontinentala.

DOMAĆE KOMPANIJE

Kakvo je Srbija poslovno tlo za

U novembru je objavljena nova „Duing biznis” lista, prema kojoj je Srbija malo nazadovala. Da li i vi primećujete tu razliku u odnosu na prethodnu godinu? — Ja ne primećujem tu razliku, jer se u Beogradu, što se hotelskog biznisa tiče, broj turista povećava. Ono što definitivno predstavlja problem jeste što, iako imamo veliki broj hotela, prosečne cene su niže u odnosu na region. Na primer, u Zagrebu i Ljubljani cene su za čak 50 evra veće nego u Beogradu. Pritom, Beograd ima mnogo više hotelskih lanaca u odnosu na te gradove, tako da mislim da smo mi, hotelijeri, dužni da u Beogradu pružamo najbolju uslugu, ali da cenu te usluge povisimo i izjednačimo sa cenama u regionu.

velike kompanije, posebno domaće? — Mi smo, kao velika domaća kompanija, imali veoma mnogo problema i to nije tajna, ali mislim da se poslovno tlo menja nabolje i želim da vidim da u Srbiji domaće kompanije dobiju isti tretman kao strane. Iskreno se nadam da ćemo nastaviti da idemo dalje, ka što više investicija koje se dešavaju u Srbiji.

Šta možemo očekivati od Delte u narednom periodu? — Od Delte u narednom periodu možemo očekivati nešto što mi zovemo „koncept 3+3” i to ćemo raditi svake godine. „Koncept 3+3” znači da tri projekta završimo, a tri projekta počnemo. Tri projekta koje završavamo jesu šoping mol u Banjaluci, koji otvaramo 21. marta, šoping mol u Varni, koji otvaramo 28. marta, i hotel Indigo, koji otvaramo u oktobru 2019.

PLANIRAMO DA NAPRAVIMO HOTEL OD 200 SOBA KOJI ĆE BITI UBEDLJIVO NAJLEPŠI HOTEL U BEOGRADU I KOJI ĆE, KAO ŠTO SAM POMENUO, IMATI PET ZVEZDICA I KOJI ĆE LEPŠE IZGLEDATI ČAK I OD HOTELA KOJI SMO PROŠLE GODINE IZGRADILI U LJUBLJANI, INTERCONTINENTALA BIZLife INTERVJU

»»»

INTERVJU

»»»

Hotel Intercontinental

OD DELTE U NAREDNOM PERIODU MOŽEMO OČEKIVATI NEŠTO ŠTO MI ZOVEMO „KONCEPT 3+3” I TO ĆEMO RADITI SVAKE GODINE. „KONCEPT 3+3” ZNAČI DA TRI PROJEKTA ZAVRŠIMO, A TRI PROJEKTA POČNEMO Ujedno se nadam da ćemo sledeće godine dobiti dozvole da gradimo svoju poslovnu zgradu, šoping mol „Delta Planet”, na Autokomandi, i hotel Intercontinental sa poslovnom zgradom na zemljištu kod Banke Inteza. Za čitaoce je jako bitan podatak

da su ukupne investicije 600 miliona evra, da će biti mnogo posla tokom izgradnje, ali i mnogo otvorenih radnih pozicija kada se objekti završe. Bliži nam se Nova godina, pa sledi i jedno pitanje u

vezi sa njom. Kako jedan čovek koji vodi posao u velikoj kompaniji provodi te, pretpostavljamo, slobodne dane? Da li uopšte ima predaha za vas i šta vama predstavlja odmor? — Svake godine imam istu dilemu, jer za Novu godinu treba brinuti o svim našim hotelima, o Belekspocentru... Naše goste na svim ovim mestima očekuje dobra zabava, a kao generalni direktor, osećam dužnost da svuda budem glavni domaćin i dočekam i pozdravim goste. Srećan sam što u toku te večeri stižem da budem na nekoliko mesta. Sa druge strane, odmah nakon dočeka, sa svojom porodicom idem na jedno mnogo lepo i tajno mesto u Istri, gde se odmaram u divnim šetnjama, uz mnogo dobre hrane, lepo istarsko vino i druženje sa prijateljima koji nas tamo dočekuju i paze kao svoje najmilije. Moja supruga, sin i ja mnogo se radujemo tom kratkom odmoru. Onda dolaze Badnje veče i Božić, ti divni i posebni dani koje tradicionalno provodimo sa porodicom u domu. Nadam se da će i ovog puta to biti početak jedne uspešne godine. Ovo je divna prilika da svim čitaocima vašeg magazina poželim srećne praznike. •

Po čemu ćete pamtiti 2018. godinu? — Godinu 2018. ću, vrlo lično, pamtiti po roditeljskom sastanku, na koji sam prvi put otišao. Bio sam oduševljen pristupom nastavnikâ i profesora i pohvalama koje su mi uputili za sina, za njegovo zalaganje i dobre ocene. Ali ono što je za mene bilo važnije jeste to što su mi rekli da njegove dobre ocene nisu ono što je primarno kada je on u pitanju, već to da je on jedan radostan dečak, uvek nasmejan, dobar drug, spreman da pomogne i da ima dobro kućno vaspitanje. Za mene je to bio poseban momenat, potvrda da sam dobar u onome što mi je najvažnije – da sam dobar roditelj. Šta očekujete od 2019. godine? — Od 2019. godine očekujem da kompanija Delta nastavi da se širi, da najzad dobije građevinske dozvole, da se potpiše dogovor sa Gradom i osnuje privatno javno partnerstvo za Sava centar, da krenemo da gradimo šoping mol na Autokomandi, Intercontinental Beograd i da budemo ponosni što Novi Beograd, pored toga što ima toliko lepih hotela, toliko dobrih restorana, na kraju, ima i prestižni kongresni centar, na koji će cela Srbija biti ponosna.

BIZLife

INTERVJU

PAMETNI GRADOVI – SPOJ KREATIVNOSTI, INOVATIVNOSTI

I MODERNE TEHNOLOGIJE

a Markom Mudrinićem, osnivačem poznatog poslovno-tehnološkog magazina Netokracija Srbija, razgovarali smo o savremenim tehnologijama, menjanju života u urbanim sredinama, konceptu „pametnog grada” i nagradnom konkursu kompanije Belgrade Waterfront, „Imam rešenje za pametniji grad”, čiji je bio deo. Da li možete da nam približite koncept „pametnog grada”? — „Pametan grad” je jednostavno ime koje koristimo da opišemo urbane sredine koje primenjuju savremene informacione i komunikacione tehnologije kako bi život njihovih stanovnika bio bolji. Ovakvi gradovi, na primer, omogućavaju korišćenje mobilnih aplikacija koje pokazuju dostupnost parking mesta ili nivo zagađenja vazduha u okolini. Spektar upotrebe pametnih tehnologija zaista je širok. Da li su nam pametne tehnologije potrebne u svakodnevnom funkcionisanju? — U današnjem svetu verovatno bismo mogli da preživimo bez pametnih tehnologija, ali bi nam svakodnevica bila otežana. Na primer, to što sada račune možemo da platimo onlajn – do pre nekoliko desetina godina izgledalo je kao deo naučne

fantastike. Danas nam ova opcija štedi mnogo vremena i energije, kojih je uvek premalo. U savremenom dobu, gradovi su sve razvijeniji, a samim tim su kompleksniji problemi sa kojima se građani svakodnevno suočavaju, što „pametna” rešenja čini sve značajnijim. Kompanija Belgrade Waterfront organizovala je nagradni konkurs „Imam rešenje za pametniji grad”, uz operativnu podršku ICT Huba i Netokraciju, kao medijskog partnera. O čemu se tačno radi? — Belgrade Waterfront je prepoznao potencijal koji imaju pametne tehnologije i zato je pokrenuo konkurs za izbor i novčano nagrađivanje najinovativnijih ideja u oblasti „pametnih gradova” u Srbiji. Na konkurs, koji je bio otvoren od 24. oktobra do 25. novembra, pristigle su rekordne 172 prijave. ICT Hub je odabrao deset finalista, koji su svoje ideje prezentovali pred stručnim žirijem, koji su činili eksperti u oblasti visokotehnoloških startapa, a tri pobednika podelila su novčanu nagradu od čak 10.000 evra. Dodatno, kompanija Belgrade Waterfront obezbedila je i 25.000 evra za primenu najboljih projekata ili njihov dalji razvoj.

i unapređenjem komunalnih problema uz pomoć pametnih aplikacija, ali je bilo, na primer, i onih koje savremene tehnologije koriste za pomoć u vanrednim situacijama. Koje su bile pobedničke ideje? — Prvo mesto je osvojio tim Energym Group sjajnom idejom „pametne teretane”, sa posebno modifikovanim spravama za vežbanje koje proizvode energiju. Drugo mesto pripalo je timu Smart Light, čiji je projekat bio sistem uličnog osvetljenja koji uz posebne senzore reguliše svetlost i štedi energiju. Treće mesto osvojio je tim Smart Solutions idejom „pametnih kontejnera”, koji prate podatke relevantne za komunalne službe, kako bi optimizovali rute kamiona i bili alarmirani ukoliko je kontejner zapaljen. Sve pobednike krasi ista, pobednička kombinacija: spoj kreativnosti, inovativnosti i moderne tehnologije. •

MARKO MUDRINIĆ Osnivač poslovnotehnološkog magazina Netokracija Srbija

Iz kojih oblasti je bilo najviše prijavljenih ideja? — Veliki broj ideja bavio se ekološkim izvorima energije

BIZLife INTERVJU

RETROSPEKTIVA 2018.

Piše: /// MILOVAN MILIČKOVIĆ

ON SALE

erports” uskoro će preuzeti aerodrom, a ukupna nominalna vrednost te transakcije iznosi oko 1,46 milijardi evra. Ugovor o koncesiji na 25 godina obuhvata finansiranje, upravljanje, održavanje, proširenje i nadogradnju postojećeg aerodromskog terminala i poletno-sletne staze. Kako se tada najavilo, „Vansi” je ponudio jednokratnu koncesionu naknadu u iznosu od 501 milion evra, a minimalna koncesiona naknada po godini kretaće se između 4,4 miliona evra do 15,1 milion evra. U medijima se, međutim, pojavila informacija da ova koncesija ima i klauzulu da nijedan aerodrom u Srbiji nema više od milion putnika godišnje. To se, pre svega, odnosi na aerodrom u Nišu, koji je najbliži toj cifri. Zato je niška gradska uprava „poklonila” državi na upravljanje „Konstantin Veliki”, što je u jednom periodu izazvalo proteste građana Niša. Sve u svemu, kako stručnjaci procenjuju, „Vansi” će „napraviti revoluciju” kada su tzv. lou kost kompanije u pitanju i pokušaće sve da ih vrati u Beograd. Iz Niša.

PKB

ekako, kada dođe ovaj period godine, kada se sumira, iz godine u godinu postaje sve teže. Toliko nebitnih, trivijalnih događaja, koji nam se u nekom delu godine čine važnim, skreće pažnju sa onih bitnih i onih koji će imati nekog efekta i nakon

BIZLife

RETROSPEKTIVA 2018.

nekoliko godina. Ili decenija. I koji su to „bitni” događaji? Jednom poznatom tviterašu u onom takozvanom „pinned tweetu” stoji pitanje: „Gde smo se brukali danas?” Naša „bruka” ove godine je to što smo, kao građani, ostali bez važnih preduzeća čiji smo bili vlasnici.

Odrekli smo se nekih važnih resursa, nekih važnih prihoda, a posledice toga ćemo videti u nekom narednom periodu. Godina je počela potpisivanjem ugovora o koncesiji beogradskog aerodroma „Nikola Tesla” na 25 godina. Francuska kompanija „Vansi

Komisija za zaštitu konkurencije Srbije nedavno je odobrila kompaniji „Al Dahra” iz Ujedinjenih Arapskih Emirata da kupi Poljoprivrednu korporaciju Beograd (PKB) i njena tri zavisna preduzeća – Eko lab, PKB Agroekonomik i Veterinarska stanica PKB. Nepokretnu imovinu PKB-a i zavisnih preduzeća firma „Al Dahra”, registrovana u Irigu, kupila je početkom oktobra ove godine za nešto više od 105 miliona evra. Sto pet miliona evra?! Sledeća akvizicija možda nema veze sa osnovnom pričom, ali ako pomislimo da jedan PKB vredi 105 miliona, kako obja-

KAKO STRUČNJACI PROCENJUJU, „VANSI” ĆE „NAPRAVITI REVOLUCIJU” KADA SU TZV. LOU KOST KOMPANIJE U PITANJU I POKUŠAĆE SVE DA IH VRATI U BEOGRAD. IZ NIŠA

sniti da jedan kablovski operater vredi 195 miliona evra? Toliko je, naime, naš „Telekom Srbija” platio „Kopernikus”. Kako su objasnili, „da nisu to uradili, ’Kopernikus’ bi ih pretekao”. Koliko god nemoguće zvučala ova rečenica, još je interesantnije šta je vlasnik „Kopernikusa” uradio tim novcem. Kupio je dve nacionalne televizije i jedan od najposećenijih portala u Srbiji i još mu je ostalo 15 miliona evra. Dakle, građani Srbije su preko Telekoma dali 195 miliona evra kako bi jedan preduzetnik kupio nacionalne frekvencije. O političkoj pozadini ove kupovine i dalje se raspravlja, a posledice ovog čina građani Srbije će ubrzo videti. Najverovatnije preko TV dodatka.

STARA PLANINA Sa druge strane, jednu stvar koja se dešava u 2018. godini građani nisu prihvatili tako što su vest čuli na televiziji, slegnuli ramenima i nastavili dalje. To je izgradnja mini-hidroelektrana na srpskim rekama. Najintenzivnija borba građana sa

privatnim investitorima vodi se na Staroj planini. Kako kažu iz raznih udruženja, „neko iz države je dao reke, koje su javno dobro, u ruke privatniku”. U selu Rakita, udaljenom 40 kilometara od Pirota, a dvadesetak od Babušnice, od leta 2018. godine traju protesti meštana i aktivista Grupe građana „Odbranimo reke Stare planine” i članova Saveza mesnih zajednica Stare planine zbog, kako su naveli, namere investitora da, radi izgradnje male hidrocentrale, uništi Rakitsku reku. Oni traže od Vlade da zabrani gradnju derivacionih MHE na celoj teritoriji Srbije. Grupa smatra da cevovode, kao tehničko rešenje, treba zauvek izbaciti iz prakse, a po potrebi se orijentisati na protočne pribranske MHE, sa valjano urađenim ribljim stazama, jer ako to ne urade, ostaćemo bez reka. Bez koga su građani Srbije ove godine još ostali? Nažalost, ovo je bila godina u kojoj smo izgubili neke od veoma bitnih ljudi u različitim oblastima života. Najvažnija regionalna vest oktobarskih dana bila je ta da je preminula glumica Milena Dravić. Tokom godine odlazili su Nebojša Glogovac, Mirko Alvirović, Jelena Žigon, Božidar Boki Milošević, Oliver Dragojević (još jedna vest koja je potresla ceo region), Vladeta Jerotić, Predrag Ejdus... Kada su u pitanju „sitnice koje život znače”, ove godine Novak Đoković se vratio na prvo mesto ATP liste, odbojkašice su prvakinje sveta, a Zvezda je prvi put igrala u Ligi šampiona (i pobedila Liverpul). A ostalo? Sve po starom. •

NAŽALOST, OVO JE BILA GODINA U KOJOJ SMO IZGUBILI NEKE OD VEOMA BITNIH LJUDI U RAZLIČITIM OBLASTIMA ŽIVOTA BIZLife

RETROSPEKTIVA 2018.

CORPORATE

Piše: /// SERGEJ VASIĆ

PRIČA O NECTAR GRUPI „Z

a osnovnu ideju mislim da zasluga pripada ne samo meni nego, pre svega, supruzi, koja je imala ideju da radimo nešto što će doprineti zdravlju. U razvoju te ideje došli smo do podataka da tada, u vreme sankcija, niko nije otkupljivao industrijsku jabuku, jer su svi pogoni bivše Jugoslavije bili stali. A to je osnovna sirovina za proizvodnju jabukovog sirćeta.” Ovo su reči Slobodana Raduna, osnivača i vlasnika Nectar grupe, koja ove godine slavi 20 godina poslovanja. Kompanija je prešla dug put, a za tih dvadeset godina poslovanja Grupa je generisala preko milijardu evra bruto dodate vrednosti (oko tri procenta BDP-a Srbije u 2017. godini), u sistemu vrednosti u kojem je aktivnostima kompanije podržano preko 5500 zaposlenih u Republici Srbiji. „Kamen koji je bio prekret-

nica za brzinu razvoja jeste kupovina primarne prerade u Vladičinom Hanu. Tamo smo vrlo brzo osvojili proizvodnju prerade voća, a zahvalnost dugujemo Milovanu Rankoviću, koji je, kao tehnolog, prihvatio da vodi taj pogon. To nam je omogućilo da temeljnije sagledamo razvoj Nectara. Tada se uključuje moj sin Bojan, koji je razvio novi pristup poslovanja, organizacije, uvođenja sistema obrade podataka, novi sistem marketinga i prodaje. Njegovom zaslugom kompaniju smo usmerili ka novom, modernom pristupu tržištu”, priča Radun. Nectar je, u želji da sagleda put koji je pređen za dvadeset godina, angažovao konsultantske kuće „Peterhof Consulting”, sa Draganom Lončarom na čelu, profesorom Ekonomskog fakulteta u Beogradu, i „Alba Partners” i napravio „Analizu ekonomskog

AKO VAM KAŽEM DA SVAKA ŠESTA JABUKA KOJA OSTANE U SRBIJI ZAVRŠI U NECTAR PROIZVODIMA, RAZUMEĆETE KOLIKI SMO PUT PREŠLI OD REGISTROVANJA PORODIČNE FIRME DO KOMPANIJE KOJA JE OSMI NAJJAČI BREND U REGIONU

uticaja Nectar grupe u Srbiji u periodu 1998–2018. godine”. Na osnovu posebno razvijene metodologije analizirana je kompanija sa aspekta bruto dodate vrednosti koju je kreirala svojim poslovanjem u sistemu sa dobavljačima i kupcima, a koja je ostala u Srbiji. Prilikom predstavljanja analize, Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, ocenio je da su porodica Radun i njihova kompanija dokaz da i Srbija ima najbolje primere za udžbenike uspešnog porodičnog biznisa. „Nectar je primer kako preduzetni, vredni i smeli ljudi, inovativni i otvoreni za znanje i inovacije drugih, mogu da savladaju i najveće izazove sa kojima se porodični biznis suočava, da prepoznaju i iskoriste poslovne prilike i na domaćem i na međunarodnom tržištu i da od dobrih preduzetničkih ideja i male firme izgrade uspešnu, veliku kompaniju – regionalnog lidera u svojoj oblasti”, rekao je Čadež. A kako postati regionalni lider? O tome govori Slobodan Radun. „Akvizicijom Fructala, Nectar je prevazišao granicu Srbije i postao međunarodna kompanija sa pogonima

u Sloveniji, Makedoniji i Srbiji. Doneli smo odluku o vertikalnoj integraciji, što nije prečesta pojava u Srbiji. Ja mislim da je za Srbiju, ovakve veličine i ovakvog razvoja, jako dobro da se vertikalno postave programi koji na nove korake pokreću i druge delove privrede i druga pravna lica. Pravac vertikalne integracije sa modernim načinom poslovanja može da se objedini u vrlo uspešnu kombinaciju. Mislim da to naš primer i pokazuje. Najnovije stvari koje se dešavaju sa aspekta razvoja i koje vodi današnje rukovodstvo naše kompanije jesu ne samo novi programi u prodaji i marketingu nego i novi programi sa aspekta proizvodnje.” Današnje rukovodstvo kompanije čini i direktor Mihailo Janković. „Ako vam kažem da svaka šesta jabuka koja ostane u Srbiji završi u Nectar proizvodima, razumećete koliki smo

put prešli od registrovanja porodične firme, sa idejom da se

NECTAR JE PRIMER KAKO PREDUZETNI, VREDNI I SMELI LJUDI, INOVATIVNI I OTVORENI ZA ZNANJE I INOVACIJE DRUGIH, MOGU DA SAVLADAJU I NAJVEĆE IZAZOVE SA KOJIMA SE PORODIČNI BIZNIS SUOČAVA

bavimo proizvodnjom zdrave hrane, do kompanije koja je osmi najjači brend u regionu. Kompanija je za ovih 20 godina poslovanja generisala preko milijardu evra bruto dodate vrednosti u Srbiji i jedina je domaća u celosti porodična kompanija koja se sa svojim konsolidovanim prihodima nalazi na listi 100 najuspešnijih kompanija u Srbiji, prema podacima APR-a, zbog čega smo jako ponosni”, kaže Janković. Kompanija je iznela i svoju viziju do 2038. godine, koju želi da dočeka sa 500 miliona evra prihoda i da tada bude ne samo regionalni lider već i važni globalni učesnik na tržištu zdrave hrane. „Ukoliko se ostvare vizionarski planovi Nectara do 2038. godine, kompanija će realizovati preko pet milijardi evra bruto dodate vrednosti koja će ostati u Srbiji”, rekao je profesor Lončar, jedan od autora analize. •

RADUN: MOJI SNOVI SU PREVAZIĐENI „Snovi koje sam imao prevaziđeni su sa aspekta poslovnog uspeha. Ponosan sam na sve zaposlene, na porodicu, na sadašnje rukovodstvo, koje ovaj brod, koji zovemo Nectar Fructal grupa, vodi u dobrom pravcu i ponosan sam što je taj rast zdrav, najzdraviji mogući”, kaže Radun.

BIZLife

CORPORATE

BIZLife

CORPORATE

Piše: /// MIHAILO JANKOVIĆ, direktor Nectar grupe

„NIJE SVEJEDNO”

U SARADNJI S PRIRODOM DO 2038!

IMAJUĆI U VIDU DA JE OSNOVNA IDEJA VODILJA KOD OSNIVANJA KOMPANIJE BILA PROIZVODNJA ZDRAVIH PROIZVODA, TIM PRAVCEM NASTAVLJAMO I DALJE

ćara i voća, koje zaslužuje da bude zaštićeno kao domaća tradicija i nasleđe, što nas čini jedinstvenim u svetu. Želimo da 2038. godine, odnosno za 20 godina, ostvarimo svoju viziju: • da ostanemo kompanija koja neguje porodične vrednosti; • da zadržimo poziciju regionalnog lidera i postanemo globalni igrač u proizvodnji sokova; • da ostanemo verni svojoj filozofiji poslovanja: „Nije svejedno”; • da dostignemo 500 miliona evra godišnjih prihoda;

ut iza nas, za ovih dvadeset godina, koliko Nectar obeležava u 2018. godini, zaista je veliki i nikako nije svejedno kada se pogleda unazad, ali verujem da je ovo tek prva uspešna faza ove ambiciozne kompanije, kojoj je kvalitet na prvom mestu. Imajući u vidu da je osnovna ideja vodilja kod osnivanja kompanije bila proizvodnja zdravih proizvoda, tim pravcem nastavljamo i dalje. Dugo-

BIZLife

CORPORATE

ročno smo usmereni na razvoj proizvodnje organske hrane. Sa velikim zadovoljstvom delim sa vama informaciju da će Nectar podići zasade organskog voća na površini od 114 hektara u okolini Vladičinog Hana, koji će, svakako, biti najveći u Srbiji. U narednom periodu naši planovi su usmereni i na širenje portfolija sa oznakom zaštićenog geoporekla, kako bismo na ovaj način dalje doprineli promociji lokalnih vo-

• da izvozimo u preko 100 zemalja sveta; • da svaka druga jabuka koja ostane u Srbiji prođe kroz Nectarove prerađivačke kapacitete; • da nastavimo sa intenzivnim ulaganjem u savremene tehnologije i da istrajemo u inovativnosti u svim aspektima poslovanja; • da nam u centru svih naših aktivnosti i dalje bude potrošač. •

BANCA INTESA

NAŠA GODINA AGILNOSTI U

koliko bi 2018. godinu trebalo da opišemo jednom rečju iz perspektive upravljanja poslovnim procesima, kreiranja proizvoda ili zajedničkog rada zaposlenih, onda bi to zasigurno bila reč „agilno“. Ideja vodilja Banca Intesa jeste prepoznavanje i odgovaranje na rastuće potrebe klijenata na jednako brz i kvalitetan način. On najčešće označavana razvoj u skladu sa inovacijama i sveprisutnom digitalizacijom poslovanja, koji se najpre oslikavaju kroz rad zaposlenih banke. Pored neminovnog pojednostavljenja internih procesa i kontinuiranog jačanja timova unutar banke, uvođenje agilne metodologije, odnosno agilnog poslovanja jeste još jedan logičan korak napred. Šta agilno zapravo znači? Dinamično, brzo, u korak s trendovima i prilagodljivo, samo su neki od brojnih sinonima za ovaj termin. Agilnost je jedan poseban pristup, način razmišljanja koji vodi stvaranju savremene i interno dobro umrežene organizacije. Reč je o pažljivo struktuiranom procesu kroz koji zaposleni na proaktivan i dinamičan način rade na unapređenju postojećih i razvoju novih usluga. Iako je agilni koncept u Banca Intesa zastupljen od 2017. godine, svoju širu primenu unutar banke doživeo je tokom 2018. godine, kada se jedan tim kolega okupio oko zajedničke ideje s ciljem da razvije novu uslugu. Ispred tabli i panoa sa šarenim papirima, tim entuzijasta je udruženim snagama, na vrlo struktu-

iran način i uz dvosmernu komunikaciju sa klijentima u rekordnom roku razvio Online keš kredit, proizvod koji predstavlja inovaciju ne samo na lokalnom, već i na evropskom tržištu. U pitanju je usluga koja klijentima banke omogućava da im keš kredit bude odobren i sredstva na računu 15 minuta od podnošenja zahteva putem online servisa banke, bez i jednog odlaska u ekspozituru. Ovaj vid saradnje ne samo da je rezultirao inovativnom uslugom, već je i komunikacija među kolegama iz različitih organizacionih jedinica znatno unapređena a izrodile su se i brojne ideje za buduće projekte. Na ovaj način je agilnost postepeno ali sigurno postajala sve zastupljenija u banci i značajan deo poslovne svakodnevice zaposlenih. Već sada veliki broj timova primenjuje agilan način rada i time menja uobičajen, tradicionalni pristup bankarskom poslovanju a kakve inovacije će nam doneti godina pred nama, jedva čekamo da otkrijemo! Kažu da je čar agilnog poslovanja u balansu zabavnog karaktera, neminovne discipline i posvećenosti koju ovaj proces sa sobom nosi, a šta kažu naši zaposleni o agilnom

pristupu radu? „Odličan, fleksibilan, inovativan! Kroz ovaj način rada probudio se još jači timski duh među kolegama, a komunikacija postala još otvorenija“ – Zorana, Odeljenje za multichannel „Iako je potpuno drugačiji od svega do sada, vrlo sam lako prihvatio ovaj način rada, koji donosi zabavu, ali zahteva istrajnost i disciplinu da bi se održao“ - Marko, Sektor za ICT •

KAŽU DA JE ČAR AGILNOG POSLOVANJA U BALANSU ZABAVNOG KARAKTERA, NEMINOVNE DISCIPLINE I POSVEĆENOSTI KOJU OVAJ PROCES SA SOBOM NOSI

ČAR AGILNOG POSLOVANJA Kažu da je čar agilnog poslovanja u balansu zabavnog karaktera, neminovne discipline i posvećenosti koju ovaj proces sa sobom nosi, a šta kažu naši zaposleni o agilnom pristupu radu? „Odličan, fleksibilan, inovativan! Kroz ovaj način rada probudio se još jači timski duh među kolegama, a komunikacija postala još otvorenija“ – Zorana, Odeljenje za multichannel „Iako je potpuno drugačiji od svega do sada, vrlo sam lako prihvatio ovaj način rada, koji donosi zabavu, ali zahteva istrajnost i disciplinu da bi se održao“ - Marko, Sektor za ICT

BIZLife

BANCA INTESA

BIZLife

XXX

BIZLife XXX

INTERVJU

ZAMISLITE... SVE O

vu, 2018. godinu za kompaniju Telenor obeležila je kampanja „Zamisli sve”, a kako u razgovoru za BIZLife magazin kaže Petar Nogo, direktor marketinških i digitalnih komunikacija u ovoj kompaniji, time je počelo repozicioniranje Telenor brenda na tržištu. „Promena slogana bila je samo uvod u novu viziju Telenor brenda u Srbiji. Paralelno smo izašli sa novim tarifnim portfoliom, koji smo obogatili dvama novim servisima, a to su ’NBA’ i ’Nikolodeon’, što je umnogome odredilo našu novu poziciju. Svi operateri sada nude neograničene minute i poruke po pristupač-

PROMENA SLOGANA BILA JE SAMO UVOD U NOVU VIZIJU TELENOR BRENDA U SRBIJI

nim cenama i u takvoj situaciji diferencijacija je gotovo nemoguća na osnovnim servisima. Zato naša ponuda digitalnih servisa, odnosno aplikacija, kako ih češće korisnici nazivaju, postaje temelj naše ponude”, kaže Nogo i dodaje da se može slobodno reći da Telenor trenutno ima bogat izbor za svoje korisnike. „Osim toga, potpuno smo promenili pozicioniranje naše pripejd ponude proširivanjem ciljne grupe, dok smo ponudu za kućni internet repozicionirali, zamenili joj ime i pokušali da je još više približimo korisniku. Naročito smo ponosni na kampanju za Telenor mrežu, kojom smo, po mom mišljenju, definisali novi, prepoznatljiv stil. Proputovali smo celu zemlju, nastojali da, makar u reklamama, pokažemo delove Srbije koji su često zaboravljeni i prikažemo ljude koji zaista

tu žive i koji, takođe, žele da ’zamisle sve’”. Da li je kampanja „Zamisli sve” donela nešto novo i na tržište komunikacija? — Kao deo tima koji je kreirao kampanju, teško mi je da odgovorim na to pitanje. O tome će mišljenje izneti korisnici, a verovatno i struka. Posle jednog funkcionalnog slogana („Razlika je u mreži”) vratili smo se na teren inspiracije i imaginacije. Mislim da slogan „Zamisli sve” donosi i širinu (SVE) i pomera brend u budućnost. S tim na umu, odlučili smo se da, kad god je to moguće, u reklamama koristimo obične ljude, a ne glumce. Smatram da je to prostor koji nije osvojen u Srbiji, koji daje na autentičnosti i pomaže nam da se razlikujemo. Mislim da je tržište brzo reagovalo na promene. Prema poslednjim podacima, kada je reč

o fizičkim licima, postpejd baza je rasla tri puta brže u 2018. godini nego u 2017. To je rezultat koji nas čini ponosnim. Može se reći da sve telekomunikacione kompanije u poslednje vreme mnogo rade na marketingu. Kako vi ocenjujete tu „borbu”? — Borba je uvek zdrava. Zahvaljujući iskustvima koje sam doneo iz regiona, mislim da je Srbija najkonkurentnije tržište. Smatram da je izuzetno važno raditi u dinamičnoj industriji, jer onda, da tako kažem, moraš uvek da budeš u treningu. Kada brend postane samoljubiv i pravi se da je imun na konkurenciju, često izgubi dodir sa korisnicima. Mislim da su oba konkurenta u prethodnom periodu napravila određene

iskorake i kada je reč o ponudi i kada je reč o komunikaciji. Šta će generalno biti budućnost komunikacija? — Mi smo već u budućnosti komunikacija, iako je Srbija i dalje TV tržište. S tim na umu, mislim da ne treba očekivati ogromne promene, pošto ljudi često brkaju kanale komunikacije i samu komunikaciju. Komunikacija je stara koliko i čovečanstvo. Ono što se menjalo jesu alati i efikasnost. I ta promena je stalna. Međutim, komunikacija je, pre svega, poruka, a tu se ništa nije promenilo. Niti će se promeniti. Šta Telenor, tj. vaš sektor, sprema za sledeću godinu? —Pre svega, nešto na šta smo izuzetno ponosni jeste izveštaj

RATEL-a, kojim smo prvi put zvanično proglašeni za najbolju mrežu u Srbiji. Naravno, mreža je priča bez kraja, ali ovo poglavlje nam naročito prija. Svakako ćemo se baviti pitanjima šta je uopšte mobilna mreža, šta u stvarnosti znače tehnički detalji koji se nalaze u izveštaju i, na kraju, kako se to prenosi u korisničko iskustvo. Naravno, spisak se tu ne završava, ali o svemu ostalom ćemo pričati kada za to dođe vreme. •

KADA JE REČ O FIZIČKIM LICIMA, POSTPEJD BAZA JE RASLA TRI PUTA BRŽE U 2018. GODINI NEGO U 2017. TO JE REZULTAT KOJI NAS ČINI PONOSNIM PETAR NOGO Direktor marketinških i digitalnih komunikacija u kompaniji Telenor

Po čemu ćete pamtiti 2018. godinu? — Da sumiram ovaj intervju, Telenor u 2019. godinu ulazi kao potpuno repozicioniran brend, sa novom vizijom, novim portoliom, novim izgledom i novom komunikacijom. To je izuzetno veliki posao, tako da ću 2018. pamtiti po sjajnoj energiji i inspiraciji, kako u Telenoru, tako i u agencijama sa kojima sarađujemo. Ako bih morao da izdvojim jednu stvar o kojoj do sada nisam pričao, svakako bih pomenuo ’smartić satić’. Ovaj proizvod je postojao na tržištu i pre kampanje, ali nije mnogo ljudi znalo za njega. Kampanja koju smo napravili specifična je na više načina. Pre svega, odlučili smo da se TV spotom obratimo onima kojima je proizvod namenjen – deci, i to na način koji je njima blizak. Takođe smo potpuno promenili planiranje medija za ovu kampanju i emitovali reklamu mahom na kablovskim kanalima i u programima namenjenim deci. To je nešto što Telenor do sada nije radio. Rezultat je značajno niža cena kampanje i deset puta više dece sa satićima u odnosu na period pre kampanje. Slobodno mogu reći da je ova kampanja kreirala novu kategoriju u telekomunikacijama, ali i nama pomogla da razumemo kako da na efikasniji način dođemo do određene ciljne grupe. To iskustvo sada koristimo i za promovisanje drugih servisa i usluga. Šta očekujete od 2019. godine? — Sve. Naravno.

BIZLife

INTERVJU

BIZLife INTERVJU

KOLUMNA

ŠTA NAM U 2019. Piše: SRĐAN MRĐA, ekonomista

vake godine, početkom decembra, glavna tema u svim medijima je budžet Republike Srbije za narednu godinu. Iako je za većinu građana ova tema stručno ekonomska, te pomalo dosadna, prebacivanje kanala, kada je o njoj reč, učiniće da budemo uskraćeni za neke informacije koje se svakog od nas veoma tiču. Ukoliko bi se sama tema objasnila građanima prostijim rečnikom, sigurno da bi bila daleko zanimljivija svima. I trebalo bi da bude, jer nam to određuje kvalitet života. Kao i kućni budžet, tako i državni ima stranu prihoda i stranu rashoda. U prihode ulaze svi porezi (PDV, porez na zarade, porez na nekretnine), akcize na gorivo, razne takse i drugi nameti koji idu na teret kako građana tako i privrede. S druge strane, u rashode ulaze plate državnih činovnika, investicije, subvencije (kako poljoprivrednicima, tako i građanstvu po raznim osnovama), pa i izdvajanja za PIO fond. Budžetom za narednu godinu predviđeno je da rashodi budu nešto veći od prihoda, za nekih 50-ak milijardi dinara, što na prvu loptu zvuči loše. Međutim, čak i visoko razvijene zemlje imaju budžetski deficit, ali u korist privrednog rasta. Dokle god država ima privredni rast, deficit je čak i poželjan, jer znači da se svako zaduživanje isplati. Teoretski, budžetski deficit je podjednako loš koliko i suficit, jer znači da država nije dovoljno investirala u sopstveni napredak i privredni rast. Dok vlast tvrdi da je budžet idealno skrojen, te garantuje privredni rast za

BIZLife

KOLUMNA

SPREMA BUDŽET SRBIJE? oko 4,5 posto kroz veće investicije, što će dovesti do pada javnog duga za tri odsto, pojedini stručnjaci i opozicioni poslanici stanovišta naglašavaju da postoji određeni broj „čudnih” troškova. Zanimljivo je da je Skupština Srbije dobila veća sredstva za troškove putovanja nego mnoga ministarstva, što, složićete se, nije uobičajeno. Kao i ranijih godina, stavka budžeta „ostali troškovi” i dalje je nepoznanica široj javnosti, a nije ni tako mala.

BUDŽETOM ZA NAREDNU GODINU PREDVIĐENO JE DA RASHODI BUDU NEŠTO VEĆI OD PRIHODA, ZA NEKIH 50-AK MILIJARDI DINARA, ŠTO NA PRVU LOPTU ZVUČI LOŠE

Jedna od najvećih kritika jeste da budžet ipak ne obezbeđuje stabilan i jak privredni rast, koji je i dalje ispod proseka u odnosu na region. Konkretno, investicije u prosvetu, zdravstvo i infrastrukturu manje su nego što je potrebno za nekih 200 miliona evra kako bi se privredni rast osetio i u našem novčaniku. Ovako, za nas, obične građane, to

će ostati samo statistička kategorija, od koje nemamo ništa opipljivo. Budžetom su predviđeni manji nameti za plate, što jeste dobar znak, jer je trend da se i građani i privreda maksimalno rasterete raznih nameta, čime bi se podigla potrošnja, pa samim tim i prihodi u budžetu, pre svega, zbog veće naplate PDV-a. Taj točak se teško pokreće, ali kad se pokrene, svi mogu imati koristi. I država i građani. Sa druge strane, investicije u policiju i vojsku su nešto što najviše upada u oči, te koliko god bilo opravdano, građani sa pravom pitaju da li je to potrebnije nego, recimo, poboljšanje kvaliteta zdravstvenih usluga ili kvalitetnije obrazovanje naše dece. Nema sumnje da bi investicije u zdravstvo i obrazovanje, kao i u kulturu, morale da budu daleko veće od predviđenih, jer su upravo ove tri sfere najzaslužnije za mentalno zdravlje i intelektualni napredak društva, koje je osnov za svaki drugi napredak. U narednoj godini je predviđeno i povećanje izdataka za plate u državnim institucijama, s čime se ne slažu ekonomisti – opravdanjem da je procenat povećanja veći od povećanja produktivnosti domaće privrede. Postoji i nesklad između rasta plata u državnom i privatnom sektoru, u kome se očekuje duplo manji rast nego u državnom, odnosno 4,5–5 odsto, u odnosu na devet odsto, koliko mogu očekivati zaposleni u državnoj službi. Rast plata mora pratiti rast prihoda, odnosno privredni rast, kako ne bismo došli u situaciju da sve što zaradimo potrošimo na plate, pa čak i po cenu dodatnog zaduživanja

već dovoljno zadužene države. Treba napomenuti da i pojedine državne firme negativno utiču na privredni rast svojim negativnim poslovanjem i usporavaju ga, pa se, kao prirodno, nameće rešenje privatizacija, koje je već političko pitanje, oko koga kao država nikada nismo imali jasan konsenzus. Da li zbog loših iskustva iz prošlosti ili iz nekog drugog razloga, i dalje smo jedna od retkih zemalja koja nije do kraja sprovela privatizaciju i napravila ambijent za potpuno slobodno tržište u svim pravcima privrede. Kada je reč o penzijama, one su i rebalansom postojećeg budžeta vraćene na pređašnji nivo, ali je i dalje nejasno na koji način će se njihova visina usklađivati u budućnosti – da li sa privrednim rastom ili stopom inflacije. Za sada ostaje da će se penzije usklađivati „kad god je to moguće”, što ostavlja sumnju da se one, zapravo, neće ni povećavati u narednoj godini. Još jedna zanimljivost je plan da se država zaduži za 250 miliona evra kako bi se izgradio nacionalni stadion. Da li je ovo zaista prioritet u zemlji u kojoj je „trošak” potrošačke korpe i dalje, paradoksalno, veći od porodičnog budžeta? Iz resornog ministarstva se ne slažu sa kritikama i tvrde da će budžet doprineti privrednom rastu zemlje i većem nego što je kod zemalja u regionu, samo ostaje da se vidi na koji način

KADA PROČITATE ILI VIDITE NA TELEVIZIJI DA SE BUDŽETOM PREDVIĐAJU, NA PRIMER, VEĆI PRIHODI, POMISLITE DA TO UPRAVO MOŽE BITI POVEĆANJE RAZNIH POREZA, ŠTO VAS SE I TE KAKO TIČE kada se manje izdvaja upravo za one grane privrede koje donose najveću stopu rasta, a više za vojsku, policiju „razne troškove” i troškove putovanja narodnih poslanika. Budžet nije računovodstveni dokument, nije samo bilans državnih prihoda i rashoda. Budžet je, u suštini, ogledalo ekonomske politike jedne vlade, odnosno vlasti. On pokazuje njene ekonomsko-političke prioritete, šta joj je preče, čemu će ubuduće poklanjati najveću pažnju. Dakle, ako se i obradujete povećanju plate ili

smanjenju nekih nameta, morate znati da postoji i druga strana medalje, te da mnoge mere koje kratkoročno donose boljitak na duži rok mogu imati negativne posledice i stagnaciju. Činjenica je da će plate u državnom sektoru porasti za skoro 10 odsto, ali povećanje plata u privatnom sektoru od jedva pet posto, zapravo, pokazuje koliko se očekuje privredni rast. Nameće se zaključak da, kada bi plate proporcionalno i jednako rasle, više novca iz budžeta moglo bi da se iskoristi u kapitalne investicije, pre svega, u izgradnju auto-pute-

va, železnice i mostova, koji nesumnjivo najviše utiču na atraktivnost zemlje za ulaganje i privlačenje stranih investicija. Upravo od stranih investicija i odgovornosti trošenja zarađenog novca zavisi koliko ćemo kao država napredovati, pa samim tim, i koliku ćemo promenu mi, kao građani, osetiti u novčaniku. Kada pročitate ili vidite na televiziji da se budžetom predviđaju, na primer, veći prihodi, pomislite da to upravo može biti povećanje raznih poreza, što vas se i te kako tiče. Sa druge strane, hipotetički, smanjenje troškova može značiti manje izdvajanja za zdravstvo, što će uticati na kvalitet zdravstvenog osiguranja ili, možda, smanjenje zarada ili penzija. Prema tome, poslušajte šta imaju da kažu i predlagači i stručnjaci, pa sami procenite. Nemojte živeti u nerealnim očekivanjima. Zlatno doba je daleko od nas. •

BIZLife KOLUMNA

INTERVJU

SAUTER BI SE SVEGA

ODREKAO PRE

NEGO KVALITETA S

auter je kompanija koja je na ovim prostorima prisutna više od 50 godina. Dva projekta po kojima je postala prepoznatljiva bili su hotel „Jugoslavija”, kao i rad na tada najvećem automatizovanom sistemu u ovom delu Evrope, na Vojnomedicinskoj akademiji. Pitali smo Mladena Vukanca, generalnog menadžera kompanije Sauter u Srbiji da li se ljudi iznenade kada se pomenu ova dva projekta. „Retko ko. Sauter je značajno ime u našoj struci. Naša kompanija je decenijama unazad čvrsto opredeljena za srpsko tržište, kome je uvek poklanjala posebnu pažnju. Projekat iz 1980. godine, kao što je automatizacija kompleksa Vojnomedicinske akademije, jeste nešto na šta smo izuzetno ponosni. Takvi projekti najbolje prikazuju tradiciju koju imamo u našoj zemlji. Zanimljiv je podatak da u našoj kancelariji u Beogradu, ali i u centrali u Bazelu, još uvek rade kolege koje su učestvovale u realizaciji projekta VMA

i često pričaju o utiscima koje je na njih ostavio Beograd tog doba. Ta decenijama prikupljana znanja i iskustva neprocenjiv su kapital za naše kompanije. Ovom kapitalu je doprineo i odnos prema zaposlenima, a kada su zaposleni na prvom mestu, uspeh je gotovo neizbežan. VMA je bio, svakako, jedan od najznačajnijih projekata iz vremena bivše Jugoslavije. Sauter postoji sto godina. Da li je danas takvim kompanijama teže da uđu u nove procese, nove tehnologije od takozvanih startap kompanija ili je, možda, lakše? Kako to funkcioniše u Sauteru na globalnom nivou? — Da bi se dao odgovor na ovo pitanje, najpre bi trebalo definisati šta je startap kompanija, jer se kod nas taj pojam često meša sa kompanijama koje tek započinju biznis, bez obzira na profil kompanije. Pojam startap je tipično vezan za inovacije u modernim tehnologijama, gde, recimo, samo nekoliko ljudi može da

NAŠA REFERENTNA LISTA SADRŽI PREKO 300 PROJEKATA I SVAKI OD NJIH ZA NAS IMA NEKI POSEBAN ZNAČAJ I BUDI LEPE USPOMENE, ALI SU MNOGI OD NJIH BILI ZAHTEVNI U SVAKOM POGLEDU

BIZLife

XXX INTERVJU

opslužuje jako veliki broj klijenata. Priznaćete da malo koji klasičan biznis to zaista i može. Uspešan startap biznis je inovativan i beleži vrtoglav rast nekoliko godina i posle toga se često prodaje. Uz sve to ga često prati visok nivo rizika. Kada bih napravio poređenje naše kompanije sa jednom takvom startap kompanijom, rekao bih da se radi o dva potpuno različita pristupa poslovanju. Sauter je svetski brend u oblasti automatizacije zgrada i, kao takav, prepoznatljiv je na globalnom tržištu. Naša fabrika je već više od sto godina locirana u švajcarskom gradu Bazelu, dakle, na istom mestu. Ključne reči koje opisuju naš pristup biznisu jesu: postojanost, pouzdan kvalitet i stabilnost. Sa druge strane, naše poslovanje je, takođe, tesno povezano sa inovacijama i modernim tehnologijama, koje su deo naše svakodnevice. Istina je da su globalnim kompanijama često potrebni meseci i godine da se prilagode i usvoje nove tehnologije. Međutim, Sauter ovu trku uspešno savladava, jer je specijalizovan za usku oblast. Dakle, naši resursi i čitav razvoj usmereni su u jednom pravcu i mi moramo da budemo u samom vrhu u pružanju kvalitetnih rešenja da bismo opstali na globalnom tržištu. Mi nemamo neku rezervnu oblast poslovanja, koja bi nam omogućila prihode u slučaju da ne ispunimo ciljeve naše osnovne delatnosti. To neko može da prepozna kao slabost, međutim, ja to vidim kao našu snagu, jer nam daje veću fleksibilnost i brzu prilagodljivost u razvoju i implementaciji modernih tehnoloških rešenja. Sauter je u Srbiji direktno prisutan već skoro 30 godina. Koje su to bile prelomne godine za kompaniju? — Ako pričamo o poslovanju

NE ŽELIMO NI DA OBARAMO KVALITET NAŠIH PROIZVODA I USLUGA SMANJUJUĆI CENE UNEDOGLED NAUŠTRB KVALITETA

MLADEN VUKANAC Generalni menadžer kompanije Sauter u Srbiji

Sautera u Srbiji, onda su to sigurno počeci devedesetih godina, kada je bilo potrebno pronaći neka druga tržišta kako bismo opstali na našem tržištu. Tih godina smo koristili mogućnosti da pratimo naše velike građevinske kompanije na njihovim projektima u inostranstvu, pre svega u Rusiji. Istovremeno smo ulagali u edukaciju u našoj zemlji, kako zaposlenih, tako i inženjerskih kadrova partnerskih kompanija. Svi koji bolje poznaju Sauter iz tog vremena znaju da smo organizovali autobuse koji bi vozili na relaciji Beograd–Bazel naše tada istaknute projektante na razne tipove obuka i nadogradnju njihovog već obimnog znanja. To ulaganje iz vremena devedesetih, a kada je malo ko ulagao u našu zemlju, našu kompaniju pozicioniralo je na vodeće mesto iz oblasti automatizacije zgrada. U periodu teških sankcija devedesetih uspevali smo da realizujemo projekte kao što su automatizacija podzemne železničke stanice kod Vukovog spomenika ili, tada grandiozne, poslovne zgrade „NIS” u Novom Sadu. Ako me pitate kako smo to uspeli uprkos sankcijama, to ovom prilikom ne mogu da vam odgovorim. Recimo da smo bili snalažljivi i inovativni, što se od inženjera i očekuje. Na koje projekte je kompanija Sauter Srbija najviše ponosna? — Takvih projekata je zaista mnogo i teško je izdvojiti neke određene projekte. Projekat automatizacije „Beogradske

»»» BIZLife INTERVJU XXX

»»» u našoj zemlji i važio je za veoma uspešnu kompaniju, a ja sam bio tek na početku četvrte decenije života. Ukazano poverenje je bilo potrebno opravdati neprekidnim dokazivanjem kroz nove rezultate. Ni danas nije drugačije.

PLANOVI

Koji su planovi kompanije u narednom periodu? – Radimo na završnoj fazi potpune digitalizacije naših proizvoda i usluga. „Internet of things” tehnologije će biti okosnica našeg poslovanja već u sledećoj godini. To će nam omogućiti još veću fleksibilnost i brzinu pružanja odgovora na zahteve tržišta, čime će se, svakako, povećati naša konkurentnost.

BIZLife

XXX INTERVJU

arene” je za nas, svakako, značajan. Automatizovali smo i zgradu Vlade Srbije, u Nemanjinoj ulici. Najveći tržni centri, kao što su „Ušće” i „Delta City”, takođe su bili veliki izazov za nas. Poslovni centri „Ušće”, „Savograd”, „VIG plaza”, „Terazije plato B2”, te zatim noviji projekti poslovnih zgrada, kao sto su „Navigator”, „Sirius”, „Lidl”, „Societe Generale” i „Banka Intesa”, dokaz su kontinuiteta koji imamo u oblasti automatizacije poslovnih objekata. Ne treba da zanemarimo automatizacije fabrika, kao što su „DIN Philip Morris”, „Hemofarm” u Šapcu, „Grundfos” fabrike, te najnovije projekte „Zumtobel”, „Essex” i fabriku „ZF” u Pančevu, kao projekat na kome upravo sada radimo. Prva „Ikea” u našoj zemlji takođe se nadzire i njom se upravlja preko Sauter sistema, zatim šoping centar „Rajićeva”, „Naučno-tehnološki park Zvezdara” u Beogradu, te hoteli, kao što su „Square Nine”, „Hyatt Regency”, „Holiday Inn”. Naša referentna lista sadrži preko 300 projekata i svaki od

njih za nas ima neki poseban značaj i budi lepe uspomene, ali su mnogi od njih bili zahtevni u svakom pogledu. Vi ste u kompaniju došli iz Termoinženjeringa, velike firme. Kako je protekla ta „tranzicija”? Šta je bila najveća promena? — Dragoceno je svako iskustvo koje dobijete tokom karijere. Iskustvo koje sam ja dobio u kompaniji Termoinženjering, iz koje sam pre 14 godina prešao u Sauter, svakako je značajno. Sećanja na rad u toj kompaniji uvek povezujem sa posvećenim radom, insistiranjem na kvalitetu, upornošću, odgovornošću i kolegijalnosti, koju sam, radeći tamo, stekao. Sve dobro što sam tu naučio preneo sam u novu kompaniju i prilagodio uočenim potrebama i odgovornostima novog radnog okruženja. Rekao bih da je najveća promena bila velika odgovornost, koja je došla preuzimanjem poslovanja jedne takve kompanije kao što je Sauter Srbija. Sauter je tada već imao dugu tradiciju

Ono na čemu kompanija radi prethodnih godina jeste takozvana zelena gradnja. Jedan ste od osnivača Saveta zelene gradnje Srbije (Serbia Green Building Council). Kakav je zadatak tog saveta i kakav je njegov cilj? — Savet je neprofitna organizacija i deo svetske organizacije „World Green Building Council”, koja promoviše koncept zelene gradnje. Sauter Srbija je jedan od osnivača Saveta zelene gradnje Srbije, u kom sam obavljao funkciju potpredsednika gotovo četiri godine. Nažalost, brojne obaveze u kompaniji Sauter mi nisu dozvoljavale da se posvetim Savetu onako kako sam smatrao da bi trebalo. Sauter me je u jednom momentu imenovao za regionalnog direktora, čija je dužnost da se stara o poslovanju zemalja regiona jugoistočne Evrope. To je bio trenutak kada sam morao da odustanem od angažovanja u Savetu zelene gradnje Srbije. Sauter u Srbiji je, svakako, ostao veoma dosledan globalnoj misiji kompanije, koja u svom fokusu ima koncept zelene gradnje. Svaka zgrada sagrađena u našoj zemlji ostaće tu nekoliko sledećih decenija. Veoma je važno za celu zajednicu da zgrada doprinosi kvalitetu života, a ne da ga narušava, bilo unutar zgrade, bilo u svom okruženju. Princip zelene gradnje nije ništa drugo nego stroga kontrola poštovanja svih normi u građevinarstvu, a većina tih normi u našim zakonima već postoji, samo je potrebno da se one dosledno i primenjuju.

Koliko je Srbija spremna za ovakav vid gradnje i gde se nalazi u odnosu na Evropu? — Srbija je, čini mi se, prepoznala prednosti zelene gradnje. Međutim, promocija jednog takvog koncepta mora uvek da bude prisutna. Naša zemlja mora da vodi računa o interesima investitora i da pokuša da obezbedi podsticaje za taj vid gradnje. Zelena zgrada, svakako, doprinosi ne samo uštedama energije, zdravijem okruženju i poboljšanju kvaliteta života ljudi – ona je i motor ekonomskog razvoja. Ako znamo da se zelenom gradnjom podstiču domaći proizvođači i lokalna radna snaga, onda svaka inicijativa u tom smislu može višestruko korisno da se vrati svima nama. Naša pozicija po pitanju zelene gradnje u odnosu u Evropu nije loša, ali svakako postoji mnogo prostora za napredak. Šta je potrebno uraditi na zakonskom planu da bismo bili bliži EU? — EU je uređeno demokratsko društvo koje nam daje primer i smernice daljeg razvoja. Ukoliko me pitate šta je ono što bi svakako pomoglo u našem poslovanju, to je sigurno stroža kontrola poslovanja kompanija.

Sauter pruža kvalitet. Verujte, Sauter bi se svega odrekao pre nego kvaliteta. Verujem da je to utkano u koncept i način razmišljanja svih švajcarskih kompanija. Da bismo sačuvali kvalitet, potrebno je da imamo ravnopravnu tržišnu utakmicu. Kao primer, navodim postojanje kompanija koje još uvek dolaze iz takozvane sive zone. U takvim uslovima one su u povlašćenom položaju i u stanju su da nam konkurišu nižom cenom. Dakle, mi koji plaćamo sve obaveze, na neki način, opterećeni smo većim izdacima. Tako mi, pomažući našoj zajednici kroz plaćanje obaveza i dažbina, u stvari, odmažemo sebi, postajući nekonkurentni u takvoj netržišnoj utakmici. Međutim, mi od tih principa ne možemo i ne želimo da odustanemo. Ne želimo ni da obaramo kvalitet naših proizvoda i usluga smanjujući cene unedogled nauštrb kvaliteta. Sve to je dosta teško u trenutnim uslovima i nadamo se da tom vremenu polako dolazi kraj. Ako uništimo kvalitet i ne budemo u mogućnosti da adekvatno nagradimo zaposlene, koji su najveća vrednost svake kompanije, te ako naši stručnjaci svih profila napuste zemlju u potrazi za boljim uslovima

rada, ostaćemo na mestu sa koga ćemo jako teško moći da se pomerimo još dugo. Kvalitet može da opstane samo u uređenom društvu koje ima jednake ili slične principe koji vladaju u uređenim zemljama EU po strogim pravilima tržišne ekonomije. Takvu poslovnu klimu moramo i mi da izgradimo.•

Po čemu ćete pamtiti 2018. godinu? — Nažalost, tempo kojim živimo ostavlja jako malo prostora za privatan život. Slaba je uteha kada pokušavate da sve kompenzujete tako što provedete godišnji odmor sa porodicom. Međutim, svi imamo svoje izbore. Ja sam zadovoljan dok gledam moja tri dečaka kako polako izrastaju u prave momke i svaki njihov uspeh je nešto što pamtim, pa je tako bilo i u ovoj godini. Poslovna godina je bila uspešna. Sve planirane ciljeve smo ostvarili, a ono što ću svakako pamtiti jeste ostvarivanje tih ciljeva već krajem trećeg kvartala poslovne godine. To nije bio slučaj ranijih godina. Šta očekujete od 2019. godine? — U sledećoj godini očekujemo ovaj veliki talas investicija, koji je već krenuo u građevinskom sektoru, i radujemo se tome. Pripremamo postojeće kapacitete za takav, veoma izvestan, scenario. Međutim, da taj talas ne bi ostao usamljen i da ne bismo doživeli zastoj investicija za nekoliko godina, potrebno je da svi koji imaju uticaj na popravljanje poslovne klime rade na tome. Ovo je veoma važno za sve, a posebno za kompanije koje poštuju pravila zemlje u kojoj posluju i pružaju kvalitet, a nema nikakve dileme da je Sauter jedna od njih.

BIZLife INTERVJU XXX

INTERVJU

ČEKAMO LANSIRANJE NOVOG „CLIA“

Milan Belin, generalni direktor Renault Nissan Srbije:

nekontrolisan uvoz polovnih vozila, čija je prosečna starost preko 12 godina.

Koji su u ovoj godini bili najznačajniji momenti za vašu kompaniju na globalnom nivou, a koji za predstavništvo u Srbiji? — Na globalnom nivou kompanija Renault radila je na zadržavanju liderske pozicije na svetskom tržištu automobila, zajedno sa povećanjem kvaliteta svojih proizvoda i implementacijom naprednih tehnologija (dalji razvoj vozila na električni pogon, autonomna vožnja i sl.). Za nas u Srbiji najznačajniji momenti bili su povećanje prodaje od sedam odsto u odnosu na 2017. godinu, dalji razvoj prodajno-servisne mreže, zajedno sa implementacijom novog vizuelnog identiteta i standarda.

Ove godine poklonili ste nova terenska vozila Gorskoj službi spasavanja. Koliko je društveno odgovorno poslovanje važno za vašu kompaniju? — Društvena odgovornost je više nego važna za našu kompaniju, kako na globalnom, tako i na našem, lokalnom nivou. Zato smo i nastavili s odličnom saradnjom sa Gorskom službom spasavanja, koja traje već šest godina u kontinuitetu. Pored toga, već dve godine sprovodimo akciju „Bezbednost za sve”, koja se zasniva na edukaciji dece osnovnih škola o bezbednosti u saobraćaju. Samo je u ovoj godini preko 25.000 učenika trećih razreda prošlo ovu obuku, a za sledeću godinu planiramo da povećamo broj učenika koji će biti obuhvaćeni ovim projektom.

Da li je ovo bila godina za kupovinu novog automobila u Srbiji i kako ocenjujete 2018. godinu u automobilskoj industriji iz ugla uvoznika? — Evidentan je rast tržišta novih vozila, kako u privatnom, tako i u poslovnom sektoru. Znatno bolji finansijski uslovi ponuđeni od strane banaka doprineli su da tržište u privatnom sektoru raste. Ono što nije dobro jeste i dalje

Po čemu ćete pamtiti 2018. godinu? — Pamtiću je kao godinu uspešnog poslovanja naše kompanije, a naročito po uspehu da su neka od najznačajnijih preduzeća prepoznala model „dacia duster” kao najbolji model za svoje potrebe, naročito za terenske službe. Šta očekujete od 2019. godine? — Lansiranjem novog „clia”, restilizovanim ostalim modelima, sa već uveliko prepoznatim odličnim uslovima finansiranja – očekujemo da i dalje zadržimo lidersku poziciju u najznačajnijem, B-segmentu kod privatnih kupaca, kao da nam i dalje raste prodaja u poslovnom sektoru. Takođe, očekujemo da će doći do promene uslova za uvoz polovnih vozila, što je jedan od kriterijuma da nam ukupan vozni park postane mlađi i da se bezbednost u saobraćaju poveća.

BIZLife

INTERVJU

Šta možemo da očekujemo od Renaulta u 2019. godini? — Najznačajniji momenat će biti lansiranje novog „clia”, kao modela koji je okosnica masovne prodaje u celoj Evropi i koji i danas drži lidersku poziciju u svom segmentu. Takođe će biti ponuđeni i restilizovani postojeći modeli, zajedno sa novim motorima. Koji biste Renaultov automobil preporučili zaposlenom u srednjem menadžmentu, a koji osobi koja radi u top menadžmentu? — Za srednji menadžment preporuka je sigurno „megane grand coupe”, a za top menadžment je to „talisman”. Oba modela su se već dokazala i na našem tržištu kao jedna od najboljih ponuda u pogledu udobnosti, kvaliteta, dizajna i, naravno, cene. •

I OVA GODINA

JE BILA USPEŠNA Po čemu ćete pamtiti 2018. godinu? — Na poslovnom planu, ova godina, kao i 2017, bila je veoma uspešna i na nivou banke i, posebno, na nivou sektora koji vodim. Nivo naše podrške privredi je i u ovoj godini bio značajno iznad rasta ekonomije. U prilog tome govori činjenica da zaključno sa krajem trećeg kvartala beležimo rast finansiranja privrednih subjekata iznad proseka tržišta i da je Eurobanka pozicionirana među prvih sedam najaktivnijih banaka. Posebno bih istakao da je Eurobanka treća najaktivnija banka na tržištu projektnog finansiranja izgradnje nekretnina, gde se već dugi niz godina uspešno pozicioniramo i gde smo postali prepoznatljivi po mnogim projektima u Beogradu i Srbiji: od tržnih centara i renomiranih brendova hotelskih lanaca, pa do prepoznatljivih rezidencijalnih i poslovnih objekata. Pokretanje novih projekata u građevinskoj industriji je dobar znak, jer je ta industrija u periodima uspona ekonomije uvek „zamajac” pratećim delatnostima, čime se stvara višestruko pozitivan efekat na privredu zemlje. Pored toga, nastavili smo sa pozitivnim trendom rasta nivoa finansiranja malih i srednjih preduzeća, a započeli smo i rad na projektima vezanim za obnovljive izvore energije, što nas svrstava u krug od svega par banaka na tržištu koje imaju neophodno znanje i iskustvo za taj segment tražnje na tržištu. Pored privatnih investitora, ove godine smo aktivnije i u većem obimu podržali i projekte i finansiranje kompanija čiji je država vlasnik ili suvlasnik, tako da smo i u tom segmentu ostvarili rast svog udela.

Kao banka i kao tim, posebno smo ponosni na činjenicu da smo ove godine četvrti put zaredom nagrađeni na godišnjem samitu Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) kao najaktivnija banka na tržištu, sa najvećim brojem i volumenom transakcija, u okviru EBRD TFP programa podrške finansiranju trgovine, a kroz finansiranje domaćih kompanija specijalizovanih za trgovinu i uvozno-izvozne poslove sa inostranstvom. Šta očekujete od 2019. godine? — S obzirom na trendove prethodnih godina i prognoze za sledeću godinu, u 2019. godini očekujemo da će rast plasmana privrede u

našoj banci biti viši od 10 odsto u odnosu na kraj ove godine. Sigurni smo i da će se pozitivan trend rasta podrške privredi generalno na tržištu nastaviti, pri čemu se mora obratiti pažnja i na činjenicu od koje umnogome zavisi realan rast tražnje privrede za kreditiranjem: uz veoma pozitivan trend koji se tiče nivoa javnog duga u Srbiji, koji konstantno opada već nekoliko godina, treba obratiti pažnju na bitan pokazatelj ukupnog rasta privatnih investicija, koji je i dalje nizak. Privatna ulaganja imaju veliki uticaj na brzinu privrednog rasta, pa tako brzorastuće privrede zemalja jugoistočne Evrope imaju privatne investicije na nivou od oko 25 odsto BDP-a, dok je u Srbiji na oko 17 odsto. Prostor za njihovo povećanje postoji, pre svega, u domenu domaćih privatnih investicija. Generalno, uzimajući u obzir trendove i očekivanja u vezi sa cenama kapitala i kretanja bazne stope za evro, možemo očekivati tokom 2019. blagi rast prosečnih kamatnih stopa. One su u prethodnim godinama dosegle najniže nivoe do sada, zahvaljujući, s jedne strane, prelikvidnom tržištu i, s druge strane, nedovoljnoj tražnji za novim plasmanima. Realno je očekivati da će se ovim ciklusom oporavka privrede i rasta BDP-a to u sledećoj godini promeniti. •

MILAN VIĆENTIĆ Član Izvršnog odbora Eurobanke i direktor Sektora za korporativno bankarstvo

BIZLife INTERVJU

RECITE NAM...

Po čemu ćete pamtiti 2018. godinu? — Fascinantno je šta se dešavalo u ovoj godini kada je u pitanju trodimenzionalno štampanje (3D printing). Danas se grade kuće tako što se, najprostije rečeno, „štampaju“ zidovi, kao i što se u medicini „štampa“ jetra, kao najkompleksniji organ. Šta očekujete od 2019. godine? — Očekivanja su da će neki koji smatraju da će njih digitalizacija zaobići brzo shvatiti da neće i da će samo uvideti da ih je neko pretekao. Mora da se shvati da je promena poslovnog modela, koji podrazumeva korišćenje tehnologija u svakom segmentu poslovanja, neminovna.

GORAN PITIĆ Profesor FEFA i predsednik Upravnog odbora Societe Generale banke

Po čemu ćete pamtiti 2018. godinu? — Trenutno najvećim uspehom smatram to što smo mi ove godine završili jedan softverski proizvod koji smo lansirali početkom godine u Americi. To je softver koji je u ovom momentu najbolji u svetu za „bekap“ i „oporavak“ (recovery) podataka velikih kompanija kao što je VMR i Gugl. Za samo pola godine vrednost kompanije je narasla na 200 miliona, što znači da zaista imamo jedinstveno softversko rešenje koje u ovom momentu ne može niko da ponudi. Sve što naš softver radi za nekoliko sekundi, naš konkurent radi za tri meseca. Ako govorimo o svetskom nivou, taj proizvod je obeležio 2018. godinu, a ako govorimo o lokalnom nivou to su nesumnjivo Tesla proizvodi.

VESELIN JEVROSIMOVIĆ Osnivač i vlasnik kompanije „ComTrade Group“

Šta očekujete od 2019. godine? — Zaista smo imali vrlo uspešnu godinu, u kojoj smo investirali mnogo. Očekujem da u 2019. počnemo da „ubiramo plodove“, odnosno komercijalizaciju svega onoga u šta smo ulagali ove godine.

BIZLife

RECITE NAM...

BIZLife XXX

INTERVJU

Piše: /// SERGEJ VASIĆ

USPEH U GODINI INOVACIJA čarsko pšenično pivo u različitim pakovanjima – 0,5 l povratna boca, 0,5 l limenka, kao i točeno za ugostiteljske objekte. Uz uspešno lansiranje inovacija, nastavili smo da razvijamo i naš standardni portfolio, ostvarujući rast prodaje brendova Heineken, Zaječarsko i Laško. Pored inovacija i jačanja našeg portfolija, ponosni smo i na učešće u društveno odgovornim projektima. U godini kada su za javnost ponovo otvorena vrata Narodnog muzeja u Beogradu, posle decenije i po, izuzetna nam je čast zbog doprinosa koji je kompanija Heineken Srbija zajedno sa potrošačima dala za obnovu najveće kulturne institucije koja čuva domaću i svetsku kulturnu baštinu.“

MLADEN PUTIN Direktor prodaje kompanije Heineken Srbija

ao jedan od vodećih proizvođača piva, posvećen kvalitetu, kompanija Heineken Srbija ponosna je na rezultate postignute u 2018. godini. Uspešno smo lansirali nove proizvode, koji su proširili i učvrstili naš portfolio. Domaćem tržištu ponudili smo „Heineken 0.0”, bezalkoholno pivo, najveću inovaciju brenda Heineken u poslednjih 145 godina. Ovaj proizvod

BIZLife

XXX INTERVJU

omogućava našim potrošačima da uživaju u ukusu Heineken piva tokom celog dana, u različitim prilikama, kaže za BIZLife Mladen Putin, direktor prodaje kompanije Heineken Srbija. . „Težeći da odgovorimo na zahteve ljubitelja piva, koji su treću godinu zaredom izabrali Zaječarsko kao najbolji pivski brend u zemlji, obogatili smo našu ponudu ekstenzijom Zaječarskog brenda, lansirajući Zaje-

Kako biste ocenili ovu godinu kada je poslovanje kompanije u pitanju? — Dostignuti ciljevi koje smo sebi zadali u našem godišnjem planu pokazuju da je 2018. bila još jedna uspešna godina u nizu za kompaniju Heineken Srbija. Uprkos lošim vremenskim uslovima tokom jula meseca, koji su direktno uticali na potrošnju piva, odgovorili smo svim izazovima i uspešno priveli godinu kraju. U veoma dinamičnom okruženju sproveli smo sve planirane prodajne aktivnosti, koje su doprinele pozitivnom poslovanju našeg streteškog portfolija, kako u „mejnstrim”, tako i u „premijum” segmentu, kroz sva tri kanala prodaje: Traditional Trade, Modern Trade i HoReCa. Uz komercijalne aktivnosti,

poslovanju su doprinele i brojne CSR kampanje, koje smo pažljivo planirali i realizovali. Pored pomenute kampanje za Narodni muzej, izdvojio bih i kampanje odgovorne konzumacije „Društvo, ko vozi kući?” i „When you drive, never drink”, koje smo prvenstveno sprovodili na raznim muzičkim događajima („Exit”, „Beer Fest”, „Love Fest” itd.). Nastavili smo da edukujemo i podižemo svest javnosti o važnosti odgovorne konzumacije i odgovornog ponašanja u saobraćaju.

neken Srbija ima partnerski odnos sa kompanijom Coca Cola Hellenic. U praksi to znači zajednički nastup dva prodajna tima sa istim ciljem. Tim koji predvodim zadužen je za razvoj i sprovođenje prodajne strategije koja podržava našu strategiju portfolija. Naravno, postoje kompanijski alati i procesi razvijeni od strane centrale koje koristimo kako bi naša strategija portfolija bila uspešno implementirana na mestu prodaje sa jednim ciljem – da naši brendovi nađu svoj put do potrošača.

Šta je, po vašem mišljenju, najvažniji element za pivski brend kada je u pitanju osvajanje značajnog udela tržišta ili liderske pozicije? — Vrhunski kvalitet, izuzetan ukus, tradicija i nasleđa čine jak karakter brenda, a potrošači upravo to cene. Verujem da je to razlog zašto kupci u Srbiji biraju Zaječarsko za najbolji domaći pivski brend u kategoriji piva u okviru nagrade „Moj izbor”. Osim toga, praćenje trendova i konstantne inovacije dodatno doprinose jačanju branda. Zaječarsko crno i Zaječarsko pšenično pivo dopunjavaju naš portfolio, zadovoljavajući potrebe ljubitelja različitih vrsta piva. Raduje nas što potrošači prepoznaju i cene vrhunski kvalitet naših ostalih brendova, poput Heinekena, Laškog i Krušovica. Naravno tu je i Amstel kojeg sa ponosom proizvodimo u Novom Sadu već 10 godina. Naravno, da bi se sve to postiglo, ključni faktor su naši zaposleni. Kombinacija njihove energije, truda, kreativnosti, kao i timskog duha, preduslov je za vrhunske rezultate.

Koje deo vašeg asortimana je najprodavaniji u Srbiji i da li možete da objasnite zašto je to tako? — Na domaćem pivskom tržištu najveći segment je „mejnstrim”, kojem pripada i naš Zaječarac, brend na koji smo ponosni i za koji se iz godine u godinu opredeljuje sve veći broj potrošača. Nasleđe i tradicija predstavljaju ključne vrednosti ovog brenda, a kvalitet i ukus su karakteristike koje ga izdvajaju. Ponosni smo što je Zaječarsko pivo od lokalnog brenda postao naci-

Kako funkcioniše sektor prodaje u jednoj kompaniji kao što je Heineken i koliko se to razlikuje od načina rada u centrali? — Na srpskom tržištu Hei-

onalni „mejnstrim” brend. Uz Zaječarsko pivo, možemo se pohvaliti i rastom branda Laško na nasem tržištu. Svakako, ne možemo da zanemarimo „premijum” segment, koji beleži rast iz godine u godinu. Veoma smo ponosni na činjenicu da naš glavni internacionalni brend Heineken poslednjih godina beleži dvocifreni rast na domaćem tržištu. Tu su, naravno, i češko pivo Krušovice, zatim Amstel, nemački Kaputziner weissbier, a od ove godine i nekoliko novih brendova koji upotpunjavaju naš premijum portfolio, a to su italijanski lager Bira Moretti, kao i Red Stripe, lager pivo sa Jamajke. •

Po čemu ćete pamtiti 2018. godinu? — Godinu 2018. pamtiću kao godinu izazova pred kojima nismo ustupili, već smo se odlučno suočili s njima i uspeli da ih prevaziđemo. Bila je to još jedna godina u nizu u kojoj smo ostvarili sve zadate ciljeve i učvrstili svoje učešće na tržištu. Godina kada smo još jednom, treći put zaredom, dobili priznanje potrošača za Zaječarsko kao najbolji domaći pivski brend, a porodicu Zaječarsko obogatili novim članom – Zaječarskim pšeničnim pivom. Osim toga, 2018. je bila godina inovacija na domaćem tržištu: uspešno smo lansirali „Heineken 0.0”, kao i pilot-projekat „Blade”, novi inventivni aparat za točenje piva. Zato želim da zahvalim potrošačima na poverenju, koje gradimo godinama, jer bez njih ništa od ovoga ne bi bilo moguće. Šta očekujete od 2019. godine? — Pre svega, u godini pred nama timu Heineken Srbija želim mnogo uspeha pred izazovima koji nas očekuju. Verujem da ćemo timskim radom i kreativnim idejama nadmašiti uspeh iz prethodnih godina. Nastavićemo da razvijamo naš portfolio kako bismo odgovorili različitim zahtevima naših potrošača. Do tada, srećna Nova godina i uživajte odgovorno! Živeli!

BIZLife INTERVJU XXX

BIZLife

XXX

BIZLife XXX

INTERVJU

MORATE BITI SPREMNI NA PROMENE I IZAZOVE

rošle godine kompanija Bayer proslavila je 120 godina od nastanka čuvenog ASPIRINA. Kako za BIZLife kaže Ivan Krpić, direktor sektora za lekove kompanije Bayer Srbija Beograd, 10. oktobar 1897. godine važan je dan za ovu kompaniju, ali i za medicinu i nauku uopšte. „Tog dana hemičar Feliks Hofman sintetisao je stabilnu formu acetilsalicilne kiseline u Bayerovoj laboratoriji. Ovaj pronalazak je omogućio Bayeru da 6. marta 1899. godine patentira svoj pronalazak u Patentnom zavodu u Berlinu pod nazivom ASPIRIN. Tokom 120 godina upotrebe u različitim terapijskim indikacijama, aspirin je jedan od najispitivanijih lekova na svetu, ali i jedini originalni preparat acetilsalicilne kiseline,“ kaže Krpić i dodaje: „U Srbiji je kompanija Bayer,

kao društveno odgovorna kompanija, organizovala grafički konkurs kako bi pružila priliku mladim ljudima da se kreativno izraze i afirmišu svoj rad u okviru obeležavanja 120 godina od velikog naučnog otkrića. Izuzetno nam je drago što smo videli da su učesnici, pre svega, interesovanjem, a zatim zalaganjem i kreativnošću, odgovorili ovom jubileju na najbolji mogući način.“ Kako je raditi u jednom tako globalno velikom sistemu? Da li je to opterećenje ili izazov? — Promene i izazovi su naša svakodnevica. Ukoliko radite u globalnoj kompaniji koja se bori za lidersku poziciju na tržištu u različitim oblastima, morate biti spremni na promene i izazove, kao i na sve dobre i loše strane koje promene donose. Svedoci smo da su danas

RAZLIKA NAŠEG TRŽIŠTA LEKOVA U ODNOSU NA DRUGA TRŽIŠTA U REGIONU OGLEDA SE U PROBLEMU DOSTUPNOSTI INOVATIVNIH LEKOVA OSIGURANICIMA NA TERET OSIGURANJA

promene u različitim oblastima toliko brze da, ukoliko niste u stanju da ih predvidite i brzo im se prilagodite, gubite u tržišnoj utakmici. Za mene svaka promena, bilo na tržištu ili interno, i dalje predstavlja izazov i motivišući faktor u svakodnevnom poslu. Koliko se način rada u Srbiji razlikuje od funkcionisanja u Bayeru na svetskom nivou ili u centrali? — Način rada u Srbiji ne razlikuje se mnogo od funkcionisanja Bayera u drugim zemljama, regionima ili na globalnom tržištu. Misija naše kompanije „Nauka za bolji život” jeste ideja vodilja svake naše organizacije bilo gde u svetu, a naše korporativne vrednosti: liderstvo, integritet, fleksibilnost i efikasnost – utkane su u svakodnevne aktivnosti svih naših zaposlenih, bez obzira na geografsku pripadnost. Razlika našeg tržišta lekova u odnosu na druga tržišta u regionu ogleda se u problemu dostupnosti inovativnih lekova osiguranicima na teret osiguranja. U periodu od 2009. do 2016. godine nijedan inovativni lek nije uvršten na listu obaveznog zdravstvenog osiguranja i napravljen je veliki zaostatak za svim zemljama u regionu. Poslednje dve godine je povećana dostupnost inovativnih lekova u nekim oblastima, kroz posebne ugovore kao vid partnerskog odnosa države i farmaceutskih kompanija, međutim, još uvek smo daleko u odnosu na zemlje iz našeg okruženja. Republički fond za zdravstveno osigura-

nje zajedno sa Ministarstvom zdravlja i Udruženjem inovativnih proizvođača lekova pokušava da napravi značajan pomak u dostupnosti inovativnih lekova u našoj zemlji. Optimista sam, verujem da ćemo, uz podršku i drugih državnih institucija, prvenstveno Ministarstva finansija, u tome i uspeti u naredne dve ili tri godine. Kakve planove Bayer u Srbiji ima u narednom periodu?

— Plan Bayera u Srbiji vrlo je sličan planovima drugih inovativnih farmaceutskih kompanija koje posluju u našoj zemlji, a to je povećanje dostupnosti inovativnih lekova. Inovativni lekovi su nosioci napretka u lečenju bolesti, jer oni dovode do boljih ishoda lečenja, bilo povećanjem efikasnosti i/ili povećanjem bezbednosti u odnosu na postojeće terapije. Bayer u Srbiji, kao društveno odgovorna kompanija, nastaviće svoju dugogodišnju podršku

SOS dečijem selu u Kraljevu, a nadam se da ćemo podršku proširiti i na neke druge organizacije u narednom periodu. •

ZADOVOLJAN SAM REZULTATIMA KOJE JE TIM LJUDI KOJE PREDVODIM POSTIGAO U 2018. GODINI

IVAN KRPIĆ Direktor sektora za lekove kompanije Bayer d.o.o Beograd

TRŽIŠTE LEKOVA U SRBIJI ĆE PORASTI ZA OKO 10 ODSTO Kakva je 2018. godina bila za farmaceutsko tržište u Srbiji, a kakva je bila za sam Bayer? — Na osnovu dosadašnjih podataka, tržište lekova u Srbiji će u 2018. godini porasti za oko 10 posto. Zadovoljan sam rezultatima koje je tim ljudi koje predvodim postigao u 2018. godini i iskoristio bih priliku da se zahvalim svim svojim kolegama koji su doprineli ovom uspehu.

BIZLife

XXX INTERVJU

BIZLife INTERVJU XXX

INTERVJU

VASPITANJE POLAZI OD KUĆE,

A CSR OD KOMPANIJE K

ako je kraj godine, dodeljuju se brojna priznanja i nagrade, a UniCredit banka je gotovo redovno nagrađivana u grupi društveno najodgovornijih kompanija. Kako postižete takav uspeh? — Drago nam je što ste to primetili. Želimo da budemo dobar primer kompanije, da preuzmemo društvenu odgovornost kako bismo podržali čvrste odnose koje imamo s klijentima i širom zajednicom. Pre tri godine smo promenili svoju društveno odgovornu strategiju, koja je mahom bila filantropska, u volontersku, kako bismo više uključili zaposlene. Zašto smo to uradili? Pre svega, zato što je ljudski kapital najveća vrednost UniCredit Banke. Zapravo, shvatili

smo da društvu možemo pružiti dodatnu vrednost od koje će imati korist na duge staze – znanje i stručnost naših zaposlenih. Osim toga, želeli smo i da podignemo svest o tome koliko je važno da podržavamo jedni druge. Na koji način vi motivišete zaposlene da se priključe volonterskim inicijativama? — Kao što svi mi često ponavljamo da vaspitanje polazi od kuće, tako možemo i da kažemo da društveno odgovorno poslovanje polazi od kompanije. Zbog čega tako mislim? Najpre, zbog načina na koji tretira svoje zaposlene i kako ih motiviše. UniCredit je među prvima potpisao Deklaraciju o balansu između privatnog i poslovnog života. Ovaj dokument

podrazumeva opšti pristup postavljanju ciljanih standarda u svim zemljama u kojima je Grupa prisutna, sa pet makrooblasti fokusa: digitalizacija, fleksibilnost kada su u pitanju vreme i mesto rada, organizacija vremena na poslu, blagostanje i kulturološka promena. Mi u UniCredit Banci pridajemo veliki značaj poštovanju. U svemu što radimo moramo uzeti u obzir lične i profesionalne interese. To nam pomaže da stvorimo kulturu, koja uvećava svoju vrednost svakim pojedinačnim doprinosom. Od pre nekoliko godina, naši zaposleni imaju slobodan dan kada im je rođendan, a osim toga, od septembra ove godine roditelji čija deca kreću u osnovnu školu taj dan mogu provesti s njima umesto na poslu. Već

Po čemu ćete pamtiti 2018. godinu? — Izuzetno smo ponosni na to što nam je Udruženje poslovnih žena dodelilo nagradu za jednu od kompanija koja vodi računa o rodnoj ravnopravnosti. Dozvolite mi da kažem samo nekoliko reči o tome zbog čega je UniCredit Banka zaslužila ovu nagradu, ali ne zbog toga da bismo se pohvalili, već da bismo i druge kompanije podstakli da povedu računa o rodnoj ravnopravnosti, jer današnje poslovno okruženje nije moguće zamisliti bez žena. Pored fantastičnih statističkih podataka o broju žena na rukovodećim pozicijama, jer imamo identičan broj dama i muškaraca u Izvršnom odboru, prvoj i drugoj liniji upravljanja, ponosni smo i na to što ne postoje razlike u visini zarada i bonusa, što žene nakon porodiljskog odsustva mogu da rade četiri sata dnevno kako bi period odvajanja od deteta prošao što bezbolnije. Šta očekujete od 2019. godine? — U stilu najlepših novogodišnjih želja, očekujemo da budemo zdraviji, srećniji, zadovoljniji i da izdvojimo više vremena za dobre knjige, pozorišne predstave i koncerte i na taj način oplemenimo naše živote. To će nam pomoći da bolje razumemo druge i pružimo im podršku kada im zatreba.

BIZLife

INTERVJU

pružamo mogućnost rada od kuće, fleksibilno radno vreme, a svake srede vodimo računa o zdravlju zaposlenih tako što za sve njih obezbeđujemo voće. Pored toga, od prošle godine svi naši zaposleni imaju privatno zdravstveno osiguranje. Ove godine je završen konkurs „Ideja za bolje sutra”, u okviru kojeg već nekoliko godina podržavate socijalno preduzetništvo. Zašto ste se odlučili za baš ovakav vid društveno odgovornog poslovanja? — UniCredit Banka, od 2012. godine, uz podršku Fondacije UniCredit, radi na razvoju socijalnog preduzetništva u Srbiji i do sada je uloženo preko 140.000 evra. O tome koliki je zaista potencijal socijalnog preduzetništva, najbolje svedoče rezultati naše inicijative: 50 predstavnika socijalnih preduzeća učestvovalo je u programima razvoja poslovnih veština (od upravljanja finansijama i korišćenja novih tehnologija, pa sve do plasiranja proizvoda i promocije), kreirano je 40 novih radnih mesta, što je pozitivno uticalo na preko 300 članova porodica i najmanje 1000 ljudi iz lokalnih zajednica, kao što su saradnici, dobavljači i klijenti. Zaista se trudimo da se naša podrška ovim preduzećima ne završi samo na konkursu, što smatramo veoma važnim zadatkom. Stoga, često koristimo priliku da ih dodatno promovišemo na taj način što od njih kupujemo proizvode i delimo ih sa našim klijentima. Da li biste izdvojili još neke akcije koje ste imali ove godine? — Moramo da se pohvalimo da smo ove godine uspeli da uključimo više od polovine zaposlenih u različite volonterske aktivnosti koje smo organizovali. Početkom godine smo se pridružili aktivnostima or-

ganizacije „Dostignuća mladih u Srbiji” kroz njihov mentorski program u okviru takmičenja „Poslovni izazov”. Naši zaposleni širom Srbije pomagali su srednjoškolcima širom zemlje da razviju svoje poslovne planove. Nastavili smo sa organizacijom volonterskih aktivnosti sređivanja dvorišta javnih površina, poput školskih dvorišta i parkova, u četiri regiona naše mreže ekspozitura. Postoji još jedna inicijativa na koju smo veoma ponosni i koja traje već 11 godina, a to je humanitarna inicijativa „Stara lutka za novi osmeh”. Tokom decembra pozivamo svoje zaposlene i njihovu decu da spakuju stare igračke i odeću i pošalju ih deci koja žive u domovima bez roditeljskog staranja. Na taj način čitave porodice uživaju i u poklanjanju. Na kraju bih svakako istakla dva velika projekta koji su naši dugogodišnji partneri završili u 2018. godini, jer se mi radujemo zajedno sa njima. U maju mesecu „Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka” (NURDOR), otvorilo je u Nišu novo hemato-onkološko ode-

ljenje Klinike za dečje interne bolesti. Novoizgrađeni objekat, površine 750 kvadratnih metara, parira najsavremenijim bolnicama ovog tipa u Evropi, a mali lavovi se sada hrabro bore u mnogo humanijim uslovima. BelHospice je u oktobru otvorio prvi „Dnevni centar Hospis”, namenjen ljudima koji su u terminalnoj fazi bolesti.

JASNA UZELAC BRAUNOVIĆ Rukovodilac tima za odnose sa medijima i održivo poslovanje u UniCredit Banci

Koje planove imate za 2019. godinu? — Dobre stvari ne treba menjati, zbog toga ćemo na dobrim temeljima nastaviti da se nadograđujemo, u nadi i želji da budemo još bolji, da ne kažem još korisniji našem društvu. Kao kompanija, potpuno smo sigurni u to da možemo da poslujemo dobro samo ukoliko činimo dobro. •

MORAMO DA SE POHVALIMO DA SMO OVE GODINE USPELI DA UKLJUČIMO VIŠE OD POLOVINE ZAPOSLENIH U RAZLIČITE VOLONTERSKE AKTIVNOSTI KOJE SMO ORGANIZOVALI BIZLife INTERVJU

NEKRETNINE

U TOKU JE IZGRADNJA DVE POSLOVNE ZGRADE

VISOKE KLASE NA NOVOM BEOGRADU K

ompanija MPC Properties trenutno na Novom Beogradu gradi dve poslovne zgrade visoke klase. Reč je o projektima Ušće Tower Two i Navigator 2, koji će zajedno obezbediti više od 50.000 m2 novog kancelarijskog prostora za izdavanje. Ušće Tower Two biće moderna, luksuzna poslovna zgrada, sa prizemljem i 22 sprata, ukupne površine za izdavanje od 23.200 m2. Reč je o kancelarijskom prostoru A+ klase, a veličanstveni lobi, sa pratećim sadržajima i značajnom zelenom površinom ispred Kule, odavaće utisak visokokvalitetnog poslovnog prostora. Uz novu kulu, MPC Properties takođe gradi i podzemnu garažu na dva nivoa, sa 726 parking mesta. - Radujemo se završetku izgradnje Kule 2, jer će ona, pored postojeće sigurno biti jedan od simbola grada. Ovaj projekat karakterišu napredna arhitektonska rešenja i tehnologija koja još nije primenjena

BIZLife

NEKRETNINE

na tržištu. Kula 2 će imati veličanstven ulazni lobi visine 9 metara, dok će kancelarije imati čistu visinu 3 metra. Sa Kule 2 će se pružati pogled od više od 270 stepeni, a objekat će sadržati i energetski efikasnu fasadu, inovativni prirodni sistem ventilacije, “pametnu” vertikalnu komunikaciju i krovni prostor sa najboljim pogledom na Beograd. Kula 2 je projektovana i biće izgrađena u skladu sa BREEAM standardima zelene gradnje - ističu iz MPC Properties. Ispred obe kule nalaziće se uređena zelena površina sa zajedničkim prostorom za korisnike, koja će činiti savršenu celinu sa parkom prekoputa. Ova mikro-lokacija biće potpuno izmenjena i otvorena za javnost 2020. U toku je i gradnja objekta Navigator Business Center 2. Reč je o drugoj fazi projekta Navigator, sa 27.000 m2 površine za izdavanje i podzemnom garažom na 3 nivoa koja će imati 511 par-

king mesta. Ovo je moderna poslovna zgrada A klase, koja je projektovana i gradi se u skladu sa LEED standardima. Navigator 2 će imati osam spratova sa kancelarijama sa čistom visinom od 3 metra i oko 3.000 m2 neto površine po jednom spratu. Ovaj prostor namenjen je brzo rastućim i kompanijama kojima treba više od 1.000 m2 na jednom spratu i kojima je od značaja horizontalna komunikacija. Uz centralni atrijum i kompletnu staklenu strukturalnu fasadu, kancelarije će primati prirodno svetlo sa svih strana. Tri lifta po svakom jezgru omogućuju savršenu vertikalnu komunikaciju. - Uz novi restoran, fitnes centar i druge pogodnosti koje su već obezbeđene u okviru prve faze, ponudićemo jedinstvenu lokaciju ne samo za poslovne svrhe, već i za aktivnosti posle posla, u cilju razvoja poslovnog centra Navigator u centralnu poslovnu zonu na Novom Beogradu najavljuju iz MPC-a. •

BIZLife XXX

ADVETORIAL

A GEM OF

MODERN BELGRADE

etropol Palace is a stunning Luxury Collection hotel in the very city center. With its rich history heritage, park surroundings, exceptional accommodation and impeccable service, the Metropol Palace is ideal haven for exploring and discovering this charismatic Balkan capital. The hotel features 198 beautifully appointed guestrooms and 38 suites including breath-taking Belgrade Suite and Presidential Suite. The various hotel venues such as ballrooms, conference halls, a fine dining 44 Parallel Restaurant and Red Parallel Bar can accommodate all types of business and leisure events. Newly opened rooftop bar & restaurant The Twenty Two on the 10th floor is the unique place where guests can enjoy delectable culinary creations together with a panoramic view of the city, Danube and Sava River as an outstanding Belgrade experience. The luxorious Limegrove Fitness&Spa center has been designed to pamper you after a busy day featuring 25m long pool, sauna, jacuzzi, gym, relaxation area, steam bath, ice fountain and numerous treatments. â&#x20AC;˘

Bulevar kralja Aleksandra 69 Belgrade, Serbia Bookings +381 11 3333 127 reservations@metropolpalace.com www.metropolpalace.com

BIZLife

XXX

BIZLife XXX

KOLUMNA

ZLATNE Piše: MILENKO VASOVIĆ

portska dvorana u Bileći od ove godine zove se po Tijani Bošković, odbojkašici reprezentacije Srbije. To nije najznačajnije priznanje koje jedan sportista može da dobije, ali svakako spada u red najdražih. To su one „sitnice” koje greju dušu, koje razgale, a znače taman koliko i himna na pobedničkom postolju, ako ne i više. Možeš da pokoriš planetu, možeš da se kitiš zlatnim medaljama do mile volje, ali dok ti ne skinu kapu u rodnom gradu, sve je to... Tijana ima samo 21 godinu i već se vinula toliko visoko da je grad u kome je napravila prve odbojkaške korake odlučio da joj se na ovaj način oduži za sve radosti koje nam je priredila. Mlada Hercegovka je na poslednjem svetskom prvenstvu za odbojkašice u japanskoj Jokohami proglašena za najbolju igračicu šampionata, a prošle godine je bila najbolja u Evropi. Koliko je samo sportskih velikana, olimpijskih i svetskih šampiona koji nisu imali tu čast da po njima nazovu sportske terene? Poređenja radi, Dragan Džajić, jedan od najboljih jugoslovenskih i srpskih fudbalera svih vremena, čovek koji je igrao u reprezentaciji sveta pored legendarnog Pelea, tvorac svetskog fudbalskog šampiona – dobio je slično priznanje tek u 71. godini života, kada su u rodnom Ubu fudbalski teren nazvali po njemu. S druge strane, na primer, Ivan Miljković, čuveni „Ivan Grozni”, pred kojim su drhtale sve odbojkaške ekipe sveta, još nema „svoju” halu. Sve napred rečeno ima samo jedan cilj: da dočara, koliko je to moguće,

BIZLife

XXX KOLUMNA

ODBOJKAŠICE veličinu uspeha koji su Tijana i njene saigračice iz reprezentacije postigle osvajanjem titule svetskih prvakinja. Taj uspeh srpskih odbojkašica je nešto po čemu će ljubitelji sporta pamtiti 2018. godinu. Njihovo prvo svetsko zlato obradovalo je naciju kao Đokovićev prvi Vimbldon, kao olimpijsko zlato odbojkaša...

DEVOJKE IZ SRBIJE OBJEDINILE SU TITULU EVROPSKIH I SVETSKIH ŠAMPIONKI. AKO TOME DODAMO I SREBRNU MEDALJU SA OLIMPIJSKIH IGARA U RIJU, MOŽEMO REĆI DA JE SRPSKA REPREZENTACIJA TRENUTNO NAJVEĆA SVETSKA SILA U ŽENSKOJ ODBOJCI

Devojke iz Srbije objedinile su titulu evropskih i svetskih šampionki. Ako tome dodamo i srebrnu medalju sa poslednjih olimpijskih igara u Riju, možemo reći da je reprezentacija Srbije trenutno najveća svetska sila u ženskoj odbojci. Kolika je snaga srpske ženske odboj-

ke, potvrđuju i uspesi klubova za koje ove devojke nastupaju. Milena Rašić, koja se, pored Tijane, našla u idealnom timu Svetskog šampionata, dva meseca kasnije je sa svojim klubom, „Vakifbankom”, osvojila ekipno prvenstvo sveta. Na tom turniru Milena je proglašena za najboljeg blokera. Davno su to ukapirali ljudi koji se bave odbojkom: ako hoćeš titule, onda moraš da dovedeš Srpkinje. Turska federacija je svojevremeno nudila Tijani Bošković „gomile zlata” da dođe na Bosfor i uzme tursko državljanstvo. Odbila ih je, iako je živela od skromne stipendije. Bezmalo čitav jedan vek je ugrađen u sve uspehe srpske odbojke. Na ovim prostorima odbojka je počela da se igra nekoliko godina posle Velikog rata, 1924. godine. Hroničari su zabeležili da je prvu loptu i pravila igre u Srbiju doneo Amerikanac Vilijam Vajland, predstavnik dobrotvorne organizacije „Vojska spasa”. On je bio profesor folklora i narodnih sportova u Ouklendu, u Kaliforniji. U Srbiju je doputovao u organizaciji Crvenog krsta, održao je predavanja i organizovao demonstriranje američkih sportova u Beogradu i Novom Sadu. Veruje se da njegov dolazak označava početak odbojke u Srbiji. Gotovo je nepoznata činjenica da je isti čovek u Srbiju doneo i košarku (loptu i pravila), pa se za njegov dolazak vezuje i početak srpske košarke. Dakle, taj Amerikanac nas je podučio sportovima u kojima smo kasnije stekli svetsku slavu. Valjalo bi razmisliti o eventualnom davanju ulice tom čoveku ili kakvo drugo obeležje. Naravno, nije gospodin Vajland zaslužan za sve naše medalje i uspehe, ali on nam je bio prvi učitelj.

Zasluge za uspehe srpske odbojke pripadaju, ipak, drugima. Poznavaoci znaju da su prvo odbojkaši krčili put do šampionskih postolja, a za njima su stizale i devojke. Njima i trenerima pripadaju najveće zasluge, ali ništa od toga ne bi bilo da nije sistema, odnosno dobre organizacije. Odbojkaški savez Srbije je organizacija u kojoj se zna ko šta radi, u kojoj se planira, a pojedincima daje prilika da se iskažu. Pogledajte samo primer selektora Zorana Terzića. On je jedan od kreatora uspeha i na čelu reprezentacije je od 2002. godine. Recimo, fudbalska reprezentacija je od 2006. do sada promenila 10 selektora, a bez kontinuiteta, znamo, nema uspeha. Terzića, kome ni na kraj pameti

nije bilo da radi sa odbojkašicama, u žensku odbojku uveo je Aleksandar Boričić. I svi koji prate zbivanja u ovom sportu znaju da u svakoj medalji u obe konkurencije ima Boričićevog udela. On je dugogodišnji prvi čovek Saveza, koji je sa saradnicima stvorio sistem. A dobar sistem daje rezultate. Jednostavno, zar ne? Nije onda ni čudo što je taj odbojkaški mag cenjen i u svetu. U Iranu se „u njega kunu”, jer ih je savetima i nesebičnom pomoći uveo u svet odbojke. Trenutno je predsednik Evropske odbojkaške federacije, ali njegova suptilna nit u vođenju srpske odbojke i te kako se oseća. Tajna uspeha srpskih odbojkašica možda je nabolje objašnjena jednim transparentom ispred „Balkona šampio-

na” prilikom dočeka svetskih prvakinja. Na njemu je pisalo: „Najbolje ste zato što se porodica!” I to je ono što krasi odbojkašku organizaciju. Ove devojke će nas sigurno još puno puta obradovati. Njihov sledeći cilj su Olimpijske igre u Tokiju, a ambicije im ne manjka. To je, možda, najslikovitije u jednoj izjavi iskazala najbolja od njih – devojka čijim smo imenom i započeli ovu priču. „To što sam proglašena za najbolju igračicu za mene je veliko priznanje, ali ovo me neće zadovoljiti. Željna sam dokazivanja, to je za mene motiv da u narednom periodu budem još bolja”, rekla je Tijana Bošković novinarima. I biće još bolja, a sa njom i Srbija – nema sumnje. •

ONE SU OBRADOVALE SRBIJU Tijana Bošković (rođena u Trebinju, odrasla u Bileći), Maja Ognjenović (Zrenjanin), Milena Rašić (Priština), Brankica Mihajlović (Brčko), Stefana Veljković (Jagodina), Silvija Popović (Nikšić), Jovana Stevanović (Beograd), Bjanka Buša (Vrbas), Ana Bjelica (Beograd), Bojana Živković (Beograd), Tijana Malešević (Užice), Maja Aleksić (Užice), Teodora Pušić (Beograd) i Bojana Milenković (Beograd).

BIZLife KOLUMNA XXX

SA NOVIM VETROM U LEĐA OVO JE BILA NAŠA GODINA „PONOSNI SMO ŠTO SMO OVE GODINE ZAOKRUŽILI DESET GODINA KONTINUITETA U IZVRSNOSTI UPRAVLJANJA LJUDSKIM POTENCIJALIMA I DA SE DANAS UPOREĐUJEMO SA NAJBOLJIM KOMPANIJAMA NA TRŽIŠTU”, REKAO JE, IZMEĐU OSTALOG, POVODOM ZAVRŠETKA JOŠ JEDNE POSLOVNE GODINE NEVEN VRANKOVIĆ, POTPREDSEDNIK ATLANTIC GRUPE ZA KORPORATIVNE AKTIVNOSTI. Po čemu ćete pamtiti 2018. godinu? — ATLANTIC GRUPA je dinamično okruženje u kome se stalno nešto događa, tako da nije jednostavno „na prvu loptu” izdvojiti ono po čemu ćemo pamtiti samo 2018 godinu. Pre bih rekao da smo kroz ovih 25 godina postojanja izgradili Atlantic Grupu kao uspešan poslovni sistem koji se danas ponosi ne samo rezultatima iz poslovnih aktivnosti nego jednako i korporativnom kulturom i vrednostima koje promovišemo među zaposlenima u kompaniji i u zajednici u kojoj poslujemo i živimo. I ove godine se izuzetno radujemo nagradama koje potvrđuju da ljudi i poslovanje Atlantic Grupe danas uživaju ugled odgovorne i stručne regionalne kompanije, koja posebno brine o svojim zaposlenima. Mislim da smo uspeli da budemo kompanija otvorenih, znatiželjnih i ambicioznih ljudi koji uvažavanjem individualnih različitosti zajedno žele da grade vizije i da stvaraju trajnu dobrobit, imajući uvek u vidu središnje korporativne vrednosti. Dok sunce simbolizuje strast, a simbol planine predstavlja rast, kreativnost, kao snažna sila koja donosi nove ideje, od ove godine prepoznata je kao vetar, jer briše stare, ustaljene navike. Vetar predstavlja otvorenost prema novim perspektivama, različitim stavovima i kolegama, što

BIZLife

INTERVJU

donosi poboljšanje poslovnih procesa i neočekivana rešenja. Poslednje od takvih rešenja prezentovano je i u okviru Evropske konferencije u Barseloni, o temi projekta izgradnje privatnog oblaka u Atlantic Grupi, kao i SAP Success Factor rešenja za zapošljavanje i njegovu digitalizaciju. Takođe, Atlantic Grupa je prva kompanija koja se ove godine odlučila da svoje akcije uvrstiti u novu, najvišu kotaciju Zagrebačke berze. Prešla je sa službenog tržišta u vodeće tržište, tzv. prajm tržište

Berze, koje je zamišljeno kao segment koji pruža primer najboljih tržišnih praksi i najviših standarda u području transparentnosti i korporativnog upravljanja. Da je naše poslovanje fer i transparentno, potvrđuje i ovogodišnja nagrada za najbolje odnose sa investitorima, koju dodeljuje Poslovni dnevnik u saradnji sa Berzom, što je samo još jedno priznanje investicione zajednice. Ali ono što je najbitnije, osim ambicioznih poslovnih rezultata i inovativnih rešenja, koje konstantno sebi postavljamo

kao zadatak, ali ih i ostvarujemo, stoga će i ova godina doneti i rast prodaje i profitabilnosti, jeste to što smo kreiranjem prilagodljivog i podsticajnog radnog okruženja uspeli da našim zaposlenima omogućimo više od radnog mesta – i dodatnim benefitima i pogodnostima, zaokružili razvijene HR programe unutar Atlantic sistema, koji su posvećeni razvoju ljudskih potencijala i karijera u kompaniji, upravljanju učinkom i adekvatnom nagrađivanju izvrsnih rezultata, kao i zadržavanju ključnih kategorija zaposlenih. Reč je u uvođenju fleksibilnog radnog vremena, mogućnosti rada od kuće, odnosno izdvojenom radnom mestu, kao i mogućnosti dvočasovno kraćeg radnog dana jednom nedeljno, slobodnog dana za roditelje prvaka kada im deca polaze u školu, a isto tako jedna smo od prvih FMCG kompanija u Evropi koja svojim zaposlenima omogućava produženi plaćeni odmor do 6 meseci, tzv. Sabbatical. Cilj ovih noviteta je da se omogući još bolja ravnoteža poslovnog i privatnog života, što je danas jako bitno, da bi se zaposleni u kompaniji osećali kao deo jedne velike porodice. Takođe, podstičemo zdrav način života i bavljene sportom, tako da danas imamo preko 30 sportskih klubova zaposlenih koji se svake godine takmiče na svom Sportskom danu. Uveli smo godišnje sistematske preglede i solidarnu pomoć, ali i programe za dušu, kako ih mi interno zovemo, kao što su kreativno stvaralaštvo zaposlenih i angažman u društveno-korisnim aktivnostima kroz podsticaj individualnog volontiranja i doniranja uz podršku kompanije, davanjem slobodnih dana i dodatnih donatorskih sredstava. Da smo ove godine zaokružili deset godina kontinuiteta u izvrsnosti upravljanja ljudskim potencijalima i da se danas upoređujemo sa najboljim kompanijama na tržištu, o tome najbolje svedoče brojna stručna HR priznanja, među kojima se u poslednjih godinu dana izdvajaju: Top 3 BeActive nagrade za „Body and Mind program”, Evropska komisija; CEP sertifikat Poslodavac Partner za visoke standarde u upravljanju ljudskim resursima, prvi put dodeljen i u Srbiji; Atlan-

ticov program zadržavanja i angažovanja zaposlenih u TOP 3 Najbolje HR prakse u sklopu HR konferencije DRIVE 2018 u organizaciji vodećeg portala za zapošljavanje u BiH, Posao.ba.; kao i nagrada Srpske asocijacije menadžera za najbolji program za Razvoj talenata u 2018. godini. Šta očekujete od 2019. godine? —Sa novim vetrom u leđa, radujemo se inovacijama koje dolaze, između ostalog i kroz unapređeni program za inovacije – „Wind of change”, a naš ovogodišnji izazov u kojem su mogli da se okušaju svi zaposleni Atlantic Grupe bio je – „Blue Ocean”, poslovna strategija gde se pronalazi novo tržište na koje ulazimo kao lideri sa proizvodom koji je potpuni novitet. Takođe, želimo da kroz naše programe za razvoj talenata „Advanture”, kao i „Graduate Trainee” program za praksu upravo svršenih diplomca, povežemo i inspirišemo mlade talente iz celog regiona – Slovenije, Makedonije, Hrvatske i Srbije, gde imamo svoje kompanije, i razvijajući tokom sledeće godine njihove ideje u nove poslovne projekte značajne za poslovanje Atlantic Grupe, siguran sam

da ćemo uzburkati trendove i napraviti „nove talase” ne samo u regionu već i šire. A za zaposlene, to znači BITI svoj, znači da svako sâm može da kroji svoj krug i da zatvara ili otvara njegove granice, kao i da u njemu može da se ugrabi niz prilika koje se ukazuju. Atlantic Grupa je okean prilika za sve i u takvom karijernom razvoju čini savršen krug. •

NEVEN VRANKOVIĆ Potpredsednik Atlantic Grupe za korporativne aktivnosti

PEDESET GODINA RAFINERIJSKE PRERADE U SRBIJI

RAFINERIJA NAFTE U PANČEVU – OD OSNIVANJA DO MODERNIZACIJE PRVA FAZA MODERNIZACIJE TRAJALA JE OD 2009. DO 2012. GODINE, KADA JE POČEO SA RADOM KOMPLEKS ZA BLAGI HIDROKREKING I HIDROOBRADU (MHC/DHT), KLJUČNI PROJEKAT OVE FAZE

avne, 1959. godine, odlukom Izvršnog veća Narodne skupštine Republike Srbije, osnovano je preduzeće u izgradnji „Rafinerija nafte u Pančevu”. Prerada sirove nafte započela je devet godina kasnije, 14. decembra 1968. godine, puštanjem u rad „Male atmosferske destilacije”, prvog primarnog postrojenja u Rafineriji. Ovaj datum ujedno je početak prvog perioda, a

BIZLife

PEDESET GODINA RAFINERIJSKE PRERADE U SRBIJI

ima ih ukupno pet, u koje možemo da svrstamo istoriju pančevačke rafinerije. Naime, prvi i drugi period razvoja Rafinerije nafte u Pančevu obeležili su počeci rafinerijske prerade i izgradnja primarnih i sekundarnih postrojenja, dok je u trećem postavljen cilj da Rafinerija bude među najboljim rafinerijama u ovom delu Evrope. Nažalost, nakon decenija razvoja i ulaganja, sledi najteži period poluvekovne istorije

Rafinerije, agresija NATO pakta 1999. godine, kada je Rafinerija bombardovana čak sedam puta i kada su poginula tri, a ranjena četiri radnika. Tom prilikom pričinjena je i ogromna materijalna i ekološka šteta. Ipak, efikasnom obnovom, već nakon nekoliko godina, dostignut je obim proizvodnje iz perioda pre bombardovanja. Ubrzana modernizacija Rafinerije, koja počinje dolaskom „Gaspromnjefta”, kao većinskog akcionara NIS-a, 2009. godine, obeležava peti period njenog razvoja. Prva faza modernizacije trajala je od 2009. do 2012. godine, kada je počeo sa radom kompleks

PEDESET GODINA NAKON POČETKA PROIZVODNJE, RAFINERIJA NAFTE U PANČEVU JEDAN JE OD NAJZNAČAJNIJIH PRIVREDNIH SUBJEKATA U SRBIJI za blagi hidrokreking i hidroobradu (MHC/DHT), ključni projekat ove faze. Izgradnja ovog kompleksa omogućila je domaću proizvodnju goriva „evro pet” standarda, čime je NIS postao izvoznik goriva u zemlje regiona i potvrdio poziciju lidera na domaćem tržištu naftnih derivata. Sredinom 2017. godine započeta je realizacija projekta „Duboka prerada sa tehnologijom odloženog koksovanja”, vrednog 300 miliona evra, i ovo je ključna investicija druge faze modernizacije Rafinerije. Izgradnjom novih postrojenja rafinerijska prerada NIS-a biće svrstana među najmodernije u Istočnoj Evropi, a završetak ovog projekta omogućiće proizvodnju većih količina najkvalitetnijih goriva u Pančevu, ali i početak domaće proizvodnje

koksa. Modernizacijom Rafinerije u Pančevu i primenom novih tehnologija, kao i prestankom proizvodnje mazuta sa visokim sadržajem sumpora, NIS će dodatno unaprediti zaštitu životne sredine. Važno je napomenuti da je za uvođenje zelenih tehnologija u Pančevu poslednjih godina investirano više od 70 miliona evra, a Rafinerija je i prvi energetski objekat u Republici Srbiji koji je dobio IPPC dozvolu, najvažniji dokument u oblasti zaštite životne sredine koji potvrđuje da su procesi u Rafineriji usklađeni sa najvišim domaćim i međunarodnim standardima. Pedeset godina nakon početka proizvodnje, Rafinerija nafte u Pančevu jedan je od najznačajnijih privrednih subjekata u Srbiji i deo moćne energetske kompanije. •

U DRUŠTVENO ODGOVORNE PROJEKTE ULOŽENO MILIJARDU DINARA NIS-ov program društvene odgovornosti „Zajednici zajedno”, putem kojeg ova kompanija finansira projekte u 12 lokalnih zajednica širom Srbije, u kojoj realizuje najveći deo svojih poslovnih aktivnosti, obeležio je 10 godina postojanja. Kroz ovaj najveći korporativni CSR program u našoj zemlji, NIS je investicijom većom od milijardu dinara podržao preko 900 projekata u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Čačku, Pančevu, Kikindi, Zrenjaninu, Kanjiži, Srbobranu, Žitištu, Požarevcu, Novom Bečeju. Rekonstrukcija vrtićâ, parkova, igrališta i škola, opremanje školskih laboratorija i učionica, kao i realizacija projekata iz oblasti obrazovanja i nauke, kulture, ekologije, sporta, javnog zdravlja i socijalne zaštite – samo su deo podržanih projekata važnih za dobrobit zajednice širom Srbije. U ovoj jubilarnoj godini sprovođenja programa „Zajednici zajedno” NIS je obišao i partnerske gradove i opštine širom Srbije sa kojima sarađuje, proslavljajući deceniju uspešnog prijateljstva, a kruna sprovođenja društvene odgovornosti obeležena je krajem novembra u Beogradskom dramskom pozorištu, gde je, uz prisustvo predstavnika Vlade Republike Srbije, mnogobrojnih gostiju i nosilaca projekata, napravljena retrospektiva svega onoga što je ova kompanija uložila za dobrobit zajednice u proteklom periodu. Kako navode u NIS-u, i ove godine je, s ciljem poboljšanja kvaliteta života građana u lokalnim zajednicama, izdvojeno 114,5 miliona dinara za realizaciju 26 projekata.

BIZLife

PEDESET GODINA RAFINERIJSKE PRERADE U SRBIJI

RECITE NAM...

Po čemu ćete pamtiti 2018. godinu? — Pamtiću 2018. kao godinu u kojoj je Holandija postala još bliži (ekonomski) partner Srbiji. Videli smo kako holandske kompanije koje su već prisutne u Srbiji uspešno posluju i aktivno šire ili planiraju da prošire to prisustvo, dok se nove kompanije redovno javljaju ambasadi sa interesovanjem da postanu aktivne na srpskom tržištu u više sektora. Naravno, ne treba zaboraviti činjenicu da smo promenili adresu. Ambasada se preselila u kompletno savremen radni prostor, u kojem sada možemo u potpunosti primeniti svoju viziju moderne diplomatije, koja počiva na fleksibilnosti, upotrebi modernih tehnologija, transparentnosti i osnaživanju zaposlenih. Šta očekujete od 2019. godine? HENK VAN — Očekujem da će se trend prema bližim (ekonomskim) odnosima nastaviti i DEN DOL produbiti. Nekoliko holandskih kompanija već pravi planove kako bi se upravo Ambasador to i postiglo, tako da sam prilično uveren da će tako i biti. Mi, kao ambasada, Holandije u Srbiji naravno, dajemo svoj doprinos tome. Na primer, planiramo B2B/B2G događaj, koji će okupiti veliki broj holandskih firmi iz sektora vode i obnovljivih izvora energije, ponovo ćemo se predstaviti na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, aktivno podržavamo stvaranje konzorcijuma holandskih firmi, koji je zainteresovan za stvaranje partnerstva sa srpskim firmama u oblasti jagodičastog voća. Radićemo i zajedno sa novoformiranom „Holandsko-srpskom privrednom asocijacijom” na zanimljivim događajima. Sve u svemu, puno je toga čemu možemo da se radujemo.

BIZLife

XXX

BIZLife XXX

KOLUMNA

Piše: DARKO SOKOVIĆ Izvršni partner za strategiju i razvoj, „Propulsion”

OD ZLATA PROMENA

ledam pre neku noć poslednju epizodu serije „Jutro će promeniti sve”. Bude mi teško cele te večeri. Nenametljivo, a epsko delo za našu televiziju, za našu generaciju. To kako su se Vlada Tagić i Goran Stanković zagledali u sebe, stavili na sto srce, dušu, najiskrenije emocije i najdublje strahove, a zatim ih uz tim genijalnih kreativaca pretvorili u zlatno obeležje jedne generacije kroz nikad neviđeni format na srpskoj televiziji – nije samo kreativni uspeh. Pogodilo me to dublje, valjda što sam i sâm tridesettrogodišnjak, valjda što sam i sâm reditelj koji je imao čast da sa Goranom studira i na njega se ugleda.

svetu milenijalaca – fluidnosti, u korporativnom Beogradu sve je predvidivo, jedna stvar posebno. Ko nije bio na novogodišnjem koktelu „za saradnike, prijatelje i verne klijente”, na kompanijskom druženju „da proslavimo uspehe” ili na dodeli nagrada „za izuzetnost”, ko u proteklih dvadesetak dana nije nazdravio šampanjcem i posuo se zlatnom prašinom u svečanoj toaleti u luksuznom hotelu – kao da korporaciju nije ni video. Osim šljokica i uobičajenih ljubaznosti, uvukao se u razgovore poslovnog sveta jedan zamagljeni pogled na budućnost, neki crv sumnje u izvesnost, nedefinisani osećaj u stomaku da stvari nastavljaju

OD GLAVNOG SMO NAUČILI DA SAMI POSTAVIMO DRSKO PITANJE, A ONDA DA JOŠ DRSKIJE ODGOVORIMO. EVO: HOĆEMO, „BRE” DA POSLODAVCI POSTANU BOLJI! Ova serija zasigurno je i oda jedinom onom što je današnjim tridesetogodišnjacima sigurno: ništa nije sigurno i promena je jedina izvesna, a čvrsti, neokrnjivi temelji postojali su, možda, samo „nekada davno” ili postoje „negde daleko”. Za razliku od jedine konstante u ovoj seriji i uopšte u

BIZLife

KOLUMNA

da se menjaju, a da ih mi najbolje i ne razumemo. Mnogi – ako ne i svi – uobičajeno su se žalili na tešku godinu. Mlohavo tržište, veliki nameti, slaba naplata i, možda, najprisutnije od svega – velika fluktuacija zaposlenih, sizifovska poteškoća da se dobri kandidati nađu i prava golgota da se odlični

zaposleni zadrže. Zaposleni i ne kriju šta od poslodavaca žele; četiri petine njih aktivno traže drugi posao. (Iz pozicije tridesettrogodišnjeg poslodavca koji zapošljava svoju generaciju, ja uvek računam da je moja osnovna odgovornost da pomognem zaposlenima da uspeju u karijeri. Pa makar to bilo i negde drugde – radujem se svačijem uspehu.) A kad ga nađu, hteli bi stabilnost i izvrsne međuljudske odnose. Ali najviše cene fleksibilno radno vreme. Uz plaćene privatne zdravstvene preglede i platu iznad 80.000, ako može. A onda ih opet 80 posto razmišlja da posao promeni! I tako ukrug. Što reče glavni urednik Srbije: „Pa šta, bre, više hoćete?!” Od glavnog smo naučili da sami postavimo drsko pitanje, a onda da još drskije odgovorimo. Evo: hoćemo, „bre”, da poslodavci postanu bolji! Hoćemo da se vrednosti koje cenimo u životu preliju i na posao, jer je formula „po 8 sati rada, odmora i sna” doslovno preistorijska, pa čak i ona „work-life balance”. Sada govorimo o integraciji života i posla, o jednom, jedinstvenom životu, koji u velikoj meri uključuje posao, ali se zasniva na fluidnosti, slobodi, kreativnosti. Morate, „bre”, ponovo da osmislite temelj odgovornosti prema svojim ljudima!

Ko to kapira? Retki. Goran Stanković i Vlada Tagić sigurno. Ali i za neke iz biznisa sigurno znam. Evo, recimo, Olga Svoboda i njena „GI Grupa”, najbolji poslodavac ove godine među malim i srednjim preduzećima. Ili „Manpower”, najveća firma u zemlji u svom sektoru koju vodi moja generacija, Aleksandar Hangimana. Ili njihov kolega iz branše Dušan Basalo, partner u „Atriji” i „spirtus movens” mentorskog programa Srpske asocijacije menadžera. A koji je to sektor? Pa ljudski resursi, naravno! Znaju ljudi gde da gledaju i šta da menjaju jer su u svom poslu najbolji, i to sve pre nego što se i mi ostali osvestimo. Hoćemo, „bre”, posao koji nije zlatni kavez, nego odskočna daska. I nije nam problem da se kućimo dok se krećemo, da dom gradimo na tlu koje se pomera, da želimo da zlatni standard naše generacije bude poslodavac koji nas razume kao što nas je razumelo „Jutro”. A možda i ne želimo. I to nam je u redu. Takav nam odnos prema zaposlenima treba odmah, da bi 2019. bila zlatna godina, naša godina, godina promena. •

ZAPOSLENI I NE KRIJU ŠTA OD POSLODAVACA ŽELE; ČETIRI PETINE NJIH AKTIVNO TRAŽE DRUGI POSAO. A KAD GA NAĐU, HTELI BI STABILNOST I IZVRSNE MEĐULJUDSKE ODNOSE BIZLife KOLUMNA

BIZLife

XXX

BIZLife XXX

o prvi put u Srbiji u Beogradu je organizovan jedinstveni dobrotvorni koncert “BIZbendova 2018”- kompanijskih bendova Srbije. Zaposleni vodećih kompanija na srpskom tržištu: Vip mobile, Microsoft Development Center Srbija, Direct Media, UniCredit banka i Apatinska pivara svirali su za nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka – NURDOR. Koncert su podržali Red Bull, EON, Halls, Vinarija “PIK Oplenac”, Honor, G3Spirits, Saruna Wellness and Fitness Clubs, Moet&Chandon, agencija MediaRush, Triple Jump, Grafix. Koncert je održan u Domu omladine u Beogradu, a bendovi su nastupili pred punom salom “Amerikana”. •

BIZLife

XXX

BIZLife XXX

VIP MOBILE UNIQ CS BEND Hajde da uzmemo neki dobar auto odmah na početku i razjasnimo zašto baš „CS bend”. CS = Customer Service = Korisnički servis. Da li je sad jasnije? Kao Keni iz „Saut Parka”, preživeli smo mnoge izmene od prve postavke, ali ova poslednja najbolje gruva. Ako baš moramo sebe da opišemo u dve reči, mi smo, kao što naš bubnjar kaže – „tempirana bomba”.

BIZLife

XXX

UNICREDIT BANKA

Bend „UNIQ” smo osnovali u proleće 2017. godine sa jednim motivom: da možemo da radimo nešto što veoma volimo, da oživimo individualne kreativnosti, ali pre svega da nam bude jako lepo dok radimo ono što nas sve ispunjava – a to je muzika. Pravi uzlet smo dobili tek kada je, do tada instrumentalan bend, dobio snažan, ali baršunast vokal, koji nas je sve motivisao. Posle toga je sve istorija, puno napornog rada i veoma lepih trenutaka na nastupima.

BIZLife XXX

MICROSOFT Development Center Serbia MDCS DEMO BEND Ideja za formiranje benda potekla je od jedne oproštajne žurke za kolegu koji se bavi muzikom. Hteli smo da odsviramo jednu od njegovih pesama i to je ispalo vrlo originalno. Bend se u nekoliko navrata okupljao da bi svirao na internim proslavama. Nakon treće zajedničke svirke, konačno smo shvatili da ne treba da čekamo posebne prilike da bismo svirali i sad, već godinu dana, imamo redovne mesečne probe. Članovi benda se bave muzikom na razne načine. Nikola je basista u bendu „Zimbabveanski zavod za zaštitu zverova”. Predrag u slobodno vreme svira i peva u hevi metal bendu u Somboru, gde vikendima rade na snimanju autorskih pesama.

BIZLife

XXX

Baveći se folklorom, Dušan je stekao ljubav prema igri i muzici i to ga je dovelo u bend. Saša je počeo da uči da svira bubnjeve, jer mu je to bilo privlačno, a i četvrta gitara zaista nije bila potrebna. Aleksandra je odlučila da se priključi bendu kako bi iskoristila ono što je tokom mnogo godina provedenih u muzičkoj školi naučila. Vladimir redovno svira saksofon u kancelariji posle posla, jer je instrument suviše glasan za stan. Kada se ne bavi audio-produkcijom i pravljenjem video-igrica, Aleksandar ponekad izađe među ljude da svira. Miloš je oduvek bio podstican da bude rok zvezda, pa je u Microsoftu odlučio da se oproba i u tome. Sviranje u bendu za nas predstavlja dobru zabavu i priliku da napredujemo i učimo nešto novo.

DIRECT MEDIA

DAY PARTS

Bend „Day Parts” je rok bend kuće Direct Media od 2018. godine, iako se njihovi članovi znaju mnogo duže. Članove benda čine Igor Černiševski (bubnjar), Group Digital Account Manager, i Aleksandra Vasić (vokal), Senior Media Planner u agenciji Direct Media, koja u bend dovodi Arsenija Tubića (gitarista) i Petra Mitrovića (bas-gitarista), koje je upoznala u AKUD-u „Ivo Lola Ribar” još 2014. godine. Tako je oformljena ova mala, ali probrana ekipa muzičara. Osnivanje benda je bio rezultat čistog entuzijazma. Javna izvođenja u većoj razmeri, poput ove, nisu bila u planu benda. Međutim, uzimajući u obzir cilj manifestacije BizBendova, osetili su potrebu da učestvuju u ovoj humanitarnoj akciji, odražavajući duh cele kompanije.

BIZLife XXX

APATINSKA PIVARA APA BEND Jeste li ikad razmišljali o tome kako se zabavljaju oni koji rade u pivskoj industriji? Za petoricu zaposlenih u Apatinskoj pivari možemo bez sumnje da kažemo da im je posao pesma. Tri Marka (Margan, Stojiljković i Žugić), Damjan Alajbegović, Nenad Vidanović, uz podršku ženskog vokala

BIZLife

XXX

Marije Mikić, čine postavku „APA benda”. Zaposleni u sektoru marketinga i timu prodaje, pivo i ljubav prema dobrom zvuku su im neodvojivi, a čini se i dovoljna tačka prelamanja. Osim u nastupu na sceni, neki članovi su se oprobali kao tekstopisci napisavši pesmu „Ja želim pivo”.

BIZLife XXX

INTERVJU

Piše: /// SERGEJ VASIĆ

GODINA U KOJOJ SMO POTVRDILI RANIJE USPEHE I POSTIGLI NOVE

POJEDINAČNE REKORDE HEMOFARM POTVRDIO PROŠLOGODIŠNJI REKORD U PROIZVODNJI – I OVE GODINE U POGONIMA OVE KOMPANIJE NASTALO 5,5 MILIJARDI TABLETA DR RONALD ZELIGER Generalni direktor Hemofarma i potpredsednik Štada grupe

emofarm je tokom prethodnih 58 godina od malog pogona u Vršcu prerastao u najvećeg proizvođača lekova u ovom delu Evrope i jednog od deset najvećih izvoznika u Srbiji. Vršačka kompanija danas niže rekorde i svoja iskustva rado prenosi drugima. O poslovanju i rezultatima Hemofarma u ovoj godini govori dr Ronald Zeliger, generalni direktor ove kompanije i potpredsednik Štade grupe. Na kraju ovog „šampionata”, koji je trajao trajao 12 meseci, kako biste ocenili poslovnu 2018. godinu i čime se posebno ponosite? Da li je, i koliko, ovo bila dobra godina za vas? — Kada je reč o Hemofarmu, uvek se ponosim trajanjem od skoro šest decenija, kvalitetom proizvoda, visokim standardima koje postižemo i stalnom željom da budemo još bolji. Ponosim se našim zaposlenima, mnogi od njih su čitav radni vek proveli u Hemofarmu. Ova kompanija pamti vremena kada je bila mali, lokalni proizvođač lekova, a danas posluje globalno. Ove godine potvrdili smo prošlogodišnji kompanijski rekord u proizvodnji 5,5 milijardi tableta, a uspeli smo da postignemo pojedinačne rekorde u pogonima Banjaluke, Šapca i Podgorice. Takođe, povećali smo prodaju u segmentu

preparata i lekova koji se izdaju bez recepta za čak 20 odsto u odnosu na prošlu godinu. A za mene je važan uspeh i to da smo ionako mali broj povreda na radu dodatno smanjili za čak 40 odsto. Pritom, većina njih se odnosi na povrede koje su se desile tokom dolaska i odlaska na posao. Ukratko, osvojili smo i ovogodišnji šampionat! U kojoj meri je za Hemofarm 2018. bila godina inovacije, a koliko godina razvoja? — Inovacije i razvoj su povezani – jedno bez drugog ne postoje. Naš Centar za pakovanje, koji smo završili pre 15-ak meseci, sad već ima 10 operativnih linija. Bilo je potrebno vremena za obe faze. Takođe, tokom godine uspešno smo lansirali više proizvoda u oblasti kardiologije i urologije, radili na uvođenju elektronskih sistema za upravljanje laboratorijom i stabilnošću. Sve su to projekti koji imaju svoj životni ciklus. I drugim temama koje su nam važne, poput održivog razvoja, prilazimo strateški i sa stalnom potrebom da inoviramo praksu. I ove godine smo, primera radi, uspeli da, uprkos rekordnoj proizvodnji, dodatno smanjimo utrošak energenata. Kad već govorimo o strateškom značaju, Hemofarm je prepoznat kao kompanija koja rado pomaže doma-

ćem zdravstvenim sistemu. — Mi se iskreno trudimo da pomognemo kad god možemo i gde god je pomoć u tom trenutku urgentna. Samo tokom ove godine pomogli smo zdravstvenim ustanovama u Srbiji kroz donacije u opremi i lekovima vredne 24 miliona dinara. Baš nedavno smo donirali dodatne medicinske krevete Urgentnom centru KCS, koji će biti korišćeni u jedinici intenzivne nege. To smo učinili i prošle godine. Međutim, pomagali smo ne samo velike klinike već i lokalne zdravstvene ustanove, poput vršačke i mnogih drugih. To je obaveza svake kompanije, ali i dužnost svih nas kao ljudi. Kad pomažete zdravstvu, u stvari, pomažete svim građanima koji se leče. •

SAMO TOKOM OVE GODINE POMOGLI SMO ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA U SRBIJI KROZ DONACIJE U OPREMI I LEKOVIMA VREDNE 24 MILIONA DINARA

PONOSAN NA FONDACIJU „Mi podržavamo i mnoge organizacije van zdravstvenog sistema koje pomažu deci, bolesnima, ljudima bez krova nad glavom. I kompanija i Hemofarm fondacija imaju veoma izgrađenu odgovornost i to je, verujte, jedna od stvari koja me čini najponosnijim. Nedavno sam imao čast da posetim KEC MNRO centar, sjajnu organizaciju koja pomaže mladim ljudima koji imaju mentalne teškoće. To su susreti koji vas, koliko god da ste unapred pripremljeni, potpuno zateknu i promene percepciju prema mnogim stvarima u životu. Upravo zato bih ovom prilikom pozvao kolege iz drugih kompanija i sve pojedince koji su u mogućnosti da u narednoj godini pomognu KEC ili slične organizacije, te divne entuzijaste koji svoj posao rade punim srcem. Nemojmo darivanje vezivati samo za period novogodišnjih praznika, jer je za pomoć svaki trenutak – pravi”, kaže Zeliger.

BIZLife

INTERVJU

BIZLife INTERVJU

INTERVJU

Piše: /// SERGEJ VASIĆ

KVALITETNO NOVINARSTVO

JE ČIST INCIDENT S

a Vojom Žanetićem razgovarali smo o 2018. godini, a dotakli smo se i biznisa i kapitalizma. Ipak, bilo je toliko tema da ćemo dužu verziju intervjua objaviti na našem portalu tokom praznika. Kakva je bila 2018. na ličnom i poslovnom planu? —Meni se desilo to da sam se „popljižio”. Postao sam jedna trećina, verovatno čak i manji deo, nečega što je poprimilo izvesnu dozu popularnosti i javne vidljivosti, pa sada moram da živim s tim. Moram da se „samerim” tim novim metrom, da se naviknem da ljudi mnogo

više reaguju na eksponiraniju verziju mene nego što je to bilo ranije. I osećam potrebu da pojačam svetlo ispred ogledala da bih mogao i objektivnije i manje preozbiljno da sagledam tog „novijeg” sebe. Ipak, ono što ti se desi povećanjem vidljivosti jeste i povećanje neobjektivnosti. A na poslovnom planu: moram da pomognem da se preformatira agencija u kojoj se nalazim, da je „upodobim” sadašnjem vremenu, po mnogim segmentima različitom od dosadašnjeg. Advertajzing, naime, nije više to što je bio, mora da se „odmeri” drugačije. „Mozak” se u svakom biznisu odvojio od „ruku”. Za fabriku

KADA ANALIZIRAMO BIZNIS, MI GLEDAMO VELIKE USPEŠNE PRIČE, POPUT ILONA MASKA ILI BILA GEJTSA, TE ONDA IMAMO IDILIČNU SLIKU O SNALAŽLJIVOSTI I RAVNOPRAVNOM TAKMIČENJU, MI MISLIMO DA JE TO BIZNIS

automobila su sad potrebni dizajneri u Torinu, inženjeri u Minhenu i radnici u Kini. U svetu u kojem živimo, dakle, kreacija i proizvodnja više nisu fizički na istom mestu. U tom smislu, probaćemo da takav jedan subjekt napravimo i ovde. Sve u svemu, imamo satirični deo mene i poslovni deo mene, a što se mog zdravstvenog dela tiče – počinjem da razumevam ono „kad se probudiš i kad te ništa ne boli, to je siguran znak da si umro”. Godine su to. Zbog čega se „PLJiŽ” izdvojio, odakle tolika popularnost? — To je neka vrsta u medije „poslatih” privatnih razgovora. Naime, Mićko Ljubičić i ja decenijama razgovaramo o politici i svetu oko nas, više i ne znam koliko je tu hiljada sati kad se sabere. I tome formatu razgovaranja se sada pridružio, veoma uspešno, i Draža Petrović, pa nas je sad trojica u tom

GDE JE DANAS NOVINARSTVO U SRBIJI I U SVETU? Novinarstvo je svuda izgubljeno u trouglu ekran – trafika – internet i ne snalazi se ni lako ni dobro u tome. A što je manja teritorija, to su manje i mogućnosti za to snalaženje. Mi se ovde ne možemo nadati nekom srpskom „Vašington postu” ili „Le Mondu”, jednostavno nemamo dovoljnu finansijsku snagu za to. Ako država bude investirala u objektivno informisanje jednog dana – a taj jedan dan se mora desiti, pošto svaki propagandni balon kad-tad pukne – onda će postepeno biti bolji uslovi. Sada to nije slučaj. I u tim neuslovima se mogu tražiti uzroci sudbine srpskog novinarstva sada, što se naslanja i na globalnu krizu novinarstva, jer je politički profitabilnije platiti „fejk njuz” agenciju nego čestitu novinsku kuću. Za „fejk njuz” agenciju ti samo treba lažov, a za ovo drugo ti trebaju putni troškovi za istraživačkog novinara, tri telohranitelja za vreme pisanja teksta i šest njih posle objavljivanja teksta. Onaj mali kvalitetni deo našeg novinarstva čist je incident, jer se veliki deo izveštača u međuvremenu prekomandovao u propagandiste. To je, naizgled, dobro rešenje za onoga ko je na vlasti ili u politici generalno, ali nikada se to nije pokazalo i kao dugoročno rešenje. Postavlja se pitanje zašto politika u Srbiji, i to ne samo sada i ne samo vladajuća, poseže za kratkoročnim rešenjima. Zato što je „sadaizam” u ovom veku najizraženija ideologija. To je, „vjeruju”, onih koji su svesni da je njihovo vreme samo ovo sada, pa se shodno tome i ponašaju, kaže Žanetić.

BIZLife

XXX INTERVJU

razgovoru, ali koji se ovaj put snima u televizijskom studiju. Važno je to što sva trojica pokušavamo da zastupamo one koji skoro nikada ne govore, takozvanu tihu većinu. Onoliko koliko uspemo da zastupamo tu tihu većinu i koliko budemo istrajni u tome po čemu smo specifični – dotle će ovaj projektić i uspevati. Biznis u Srbiji često ima negativnu konotaciju. Kako da se toga otarasimo? — Mi u bioskopima gledamo uglavnom američke blokbastere, mi ne registrujemo neuspešne američke filmove ili filmove B i C produkcije. Mi, zapravo, ne znamo šta je sve Holivud. Na sličan način, kada analiziramo biznis, mi gledamo velike uspešne priče, poput Ilona Maska ili Bila Gejtsa, te onda imamo idiličnu sliku o snalažljivosti i ravnopravnom takmičenju, mi mislimo da je to biznis. A da zagrebemo malo bolje, mi bismo videli da svetsko poslovanje nije takmičenje u ravnopravnosti, da svuda caruju provizije, nečasni poslovni potezi, sprege sa vlašću itd. Živeći u provincijalnoj bioskopskoj iluziji biznisa, mi smo zaboravili kako su izgledali biznisi u vreme, na primer, nekog Rokfelera, kako je izgledala borba američke države sa njegovim monopolom i njegovim manevrima. Mi o biznisu imamo jedno romantičarsko shvatanje i idealizujemo ga, praveći od njega neku vrstu mita o srećnom braku. A koji je to brak idealno srećan? Koji je to biznis idealno pravedan i etičan? Biznis u Srbiji je sport koji se odvijao u vremenima brze i ne baš prepametno vođene tranzicije – iz nečeg što nije bilo potpuno socijalizam u nešto što nije potpuno kapitalizam. U toj tranziciji su neki ljudi dobili mnogo novca, a drugi su mnogo i novca i sigurnosti izgubili. I tu se napravila uzroč-

no-posledična veza, pa se misli da gubitnici ne bi izgubili da nije bilo aktivnosti dobitnika. A meni se čini da se stvar dešavala istovremeno: dok su jedni u tranziciji gubili, drugi su dobijali – to je bila simultana radnja, a ne kauzalna. Zato se na ovdašnji biznis gleda kao na nešto što je pljačkaško. Postoji li isplativ biznis u Srbiji? — Isplativosti nema tamo gde ima sedam ruku između proizvođača i prodavnice, isplativosti nema tamo gde se sem zvaničnog poreza plaća i nezvanični porez – mito. Isplativosti nema tamo gde je pravosuđe upodobljeno kriminalu, korupciji i samovlašću. Bojim se da svaki odgovor koji bih

ja dao o tome šta je to isplativ biznis u Srbiji spada u domen krivičnog prava. I bojim se, samim tim, da legitimni biznis, ne samo u Srbiji, sve više gubi na legitimnosti. A i na legalnosti. Šta su preduslovi za uspeh u biznisu? Postoji li neki recept? — Biznis vam je kao sviranje klavira – milioni njih uče da sviraju klavir, da bi jedan od njih završio u „Karnegi holu”, a ostali nastavili sa karijerom učitelja klavira. I to je delatnost koju svako može da posmatra samo kroz individualnu prizmu, primer i istoriju. Nema jednog univerzalnog načina i paradigme uspešnosti biznisa, jer da ima – postojale bi škole za obogaćivanje. A ne postoje. •

VOJA ŽANETIĆ novinar, reklamni kopirajter i kreativni direktor, a odnedavno i deo trojca „PLJiŽ” – emisije koju prepričavamo

BIZLife INTERVJU XXX

INTERVJU

Piše: /// BOJANA MILOVANOVIĆ

promeniti sve” definitivno su se otvorile neke nove dimenzije. Prvi put mi se dogodilo ne samo da me ljudi prepoznaju po nekoj ulozi nego i da žele da porazgovaraju sa mnom, da mi zahvale. Imaju potrebu da kažu da je to nešto dobro i drugačije. Mislim da je napravljen dobar posao, za koji su zaslužni svi koji su radili na ovoj seriji. Sve se nekako namestilo. Ovu godinu ću pamtiti i po putujućem dečjem pozorištu „Vesela tipčurina”, koje sam pokrenuo zajedno sa svojim kolegama i prijateljima. Zahvalan sam na prilici da radim takve stvari.

ODLUČIO SAM

DA BUDEM ZADOVOLJAN „K

onačno nešto normalno i pristojno!” – to je najčešći komentar kada se pomene serija „Jutro će promeniti sve”. Serija koja je u 2018. bila pravo osveženje na programu javnog servisa. Kvalitetna gluma, priča i replike koje imaju smisla, teme i dileme u kojima se prepoznajemo. O tome kako žive

BIZLife

INTERVJU

tridesetogodišnjaci u Srbiji, kako žive njihovi roditelji, koji su njihovi strahovi, o ljubavi, greškama i pravim potezima. U priču nas uvodi Filip, koji se iz Amerike vraća u Srbiju, ponovo živi sa roditeljima, ponovo preispituje neke odnose i osećanja, uspehe i poraze. Filipa nam je doneo Nikola Rakočević, glumac koji već dugo obitava u pozoriš-

nom i filmskom životu Srbije, a sada je konačno dobio pažnju koju zaslužuje. Da li možeš da kažeš da je 2018. bila tvoja godina? — Svaka godina je moja i svaki dan je moj. Ipak, u 2018. su mi se desile neke važne i drugačije stvari, drugačije od svega što mi se dosad događalo u karijeri. Nakon serije „Jutro će

U čemu smo se to pronašli, zbog čega smo se tako identifikovali sa junacima serije „Jutro će promeniti sve”? — Serija nema neku epsku snažnu strukturu, ne bavi se epskim junacima. U njoj su heroji „obični” ljudi. Poenta priče je da su ljudi dovoljno vredni bez obzira na to da li su prvi na ATP listi ili nisu. Bavili smo se ljudima na taj način. Serija ima jedan veoma pošten odnos prema ljudima i prema njihovim problemima. Meni je dragoceno to što ima i mnogo ljudi srednje generacije koji su ovu seriju shvatili kao svoju. Nisu se samo mladi prepoznali u tome. Mislimo da ljudi, kada postanu roditelji, prestanu da budu ambiciozni. Ipak, to ne prestaje sa decom, postaje samo kompleksnije. To shvatanje i ta poruka takođe su dragoceni i važni. Jedna od glavnih tema serije jeste večito srpsko pitanje – otići ili ostati. Kako ti vidiš i doživljavaš tu dilemu? — Ima mnogo ljudi koji se ovde bore sa tom dilemom. To je postala ne samo srpska nego globalna tema. Vi sada možete vrlo lako da aplicirate za posao na bilo kom delu sveta, da pozajmite novac ili dignete keš kredit

PRVI PUT MI SE DOGODILO NE SAMO DA ME LJUDI PREPOZNAJU PO NEKOJ ULOZI NEGO I DA ŽELE DA PORAZGOVARAJU SA MNOM, DA MI ZAHVALE za jednu avionsku kartu i odete da probate, da okušate svoju sreću. Preko interneta možete i da se informišete, upoznate sa zemljom u koju biste voleli da odete. Preko „Google Mapsa” možemo da vidimo gde ćemo da živimo, samim tim, imamo i neku veću sigurnost, pa je lakše i da se na to odlučimo. Mislim da je danas mnogo više ljudi koji se odlučuju na to nego što je to bio slučaj čak i u vreme Slobodana Miloševića. Ljudi imaju potrebu da odu negde jer misle da je „preko” mnogo bolje. To negde i jeste istina, jesu bolji uslovi za rad. Ipak, mali broj ljudi uspe da se zaista bavi onim što voli u inostranstvu. Govorim, pre svega, o nekom naučnoistraživačkom radu i o nekakvom kreativnom radu. Postoji nešto što se zove kapitalizam i to funkcioniše na određeni način. Jesi li ti razmišljao da odeš negde „preko”? — Zanimljivo je za glumca da ode preko. Ja ovde imam jedan način života – gde god da odem, uglavnom me ljudi prepoznaju. Bude mi čak i drago kada me neko ne prepozna. Dragoceno je otići i biti u sredini gde nemate takvu vrstu odnosa sa ljudima, gde ste prosto „inkognito”. Na taj način kvalitet života se menja, što je zanimljivo... Ali eto, nisam još otišao. Imam puno posla ovde, pa nemam vremena da se bavim odlaskom. Ko zna, možda u nekom trenutku to i uradim! Tebi je, čini se, to uspelo, ali da li misliš da je u Srbiji moguće raditi ono što voliš i pristojno živeti od toga? — Siguran sam da mnogim

ljudima nije lako da to ostvare. S druge strane, ima i mnogo onih koji i ne znaju, nemaju jasnu ideju šta bi radili. Generalno, jeste teško, ali mislim da postoje mogućnosti ako čovek ima jasnu ideju šta želi, bez obzira na korupciju i sve ostale probleme na koje ovde može da se naiđe. Ali na to može da se naiđe i u Nemačkoj. Ovde su ti problemi zastupljeni u malo većem obimu i na višem nivou, ali ipak mislim da je moguće uspeti.

NIKOLA RAKOČEVIĆ glumac

»»» BIZLife INTERVJU

NAJBOLJI SRPSKI SKIJAŠ

»»» Jesi li zadovoljan? — Zadovoljan sam, ali to ne zavisi od ove zemlje, od ove države – ja sam tako odlučio.

SVAKI USPEH ME JE

MOTIVISAO DA SE

Postoji li neka stvar koju možemo da uradimo, nešto da preduzmemo, pa da globalno i lokalno budemo zadovoljniji? — Mnogo je nejednakosti, postoji disbalans. Samim tim, postoji i prostor da popravimo stvari. Čim postoji neuravnoteženost, onda znači da nešto ne štima, da nešto nije kako treba. Izuzetno je teško uticati na druge ljude, govoriti im šta treba da rade. To je represivan posao i u većini slučajeva jalov. Ljudi prosto imaju potrebu da rade to što žele da rade. To se odnosi i na sistem. Zato je jedino pošteno, jedino što zapravo možeš da uradiš – da kreneš od sebe, da menjaš sebe.

JOŠ VIŠE BORIM!

GENERALNO, JESTE TEŠKO, ALI MISLIM DA POSTOJE MOGUĆNOSTI AKO ČOVEK IMA JASNU IDEJU ŠTA ŽELI, BEZ OBZIRA NA KORUPCIJU I SVE OSTALE PROBLEME NA KOJE OVDE MOŽE DA SE NAIĐE Hteli ili ne hteli to da priznamo, da bismo bili zadovoljniji, potreban nam je i novac. Može li kultura u Srbiji da bude isplativa? — Sve što radite mora da bude i finansijski održivo. Mora da postoji neki točak koji se vrti, ta neka energija mora i u vidu novca da kruži. Da bi se to ostvarilo, mora da postoji potreba za kulturom, kao i za svaki drugi proizvod na tržištu. Mora da postoji interesovanje. U tom slučaju može da bude

isplativo. To je kao razmena dobara – nekome nešto treba, on dođe i plati to što mu treba. Onda umetnici dobiju taj novac i žive od toga. Eto, sa putujućim pozorištem „Vesela tipčurina” mi smo napravili predstavu za decu, prodajemo karte, dolaze deca da gledaju. Dakle, moguće je. Kako pospešiti spregu između kulture i biznisa i kako popraviti taj finansijski momenat u umetnosti?

— Mislim da bi jedno od rešenja bilo to da privrednici budu oslobođeni poreza ukoliko izdvajaju za donacije umetnicima. To bi moglo da otvori neke mogućnosti, da donacije budu veće i da budu sa više strana. Da umetnici, ali i naučnici, dobiju više prostora. Neki privrednici bi u umetnosti i nauci u nekim projektima mogli da pronađu svoje srodne teme, nešto čime se njihove kompanije bave i da to bude obostrano korisno.•

MUZIKA JE POSEBAN KVALITET SERIJE U seriji „Jutro će promeniti sve” poseban pečat daje i muzika. To su melodije koje prepoznajemo, uglavnom rok hitovi od „Električnog orgazma” do „Jarbola”, Gorana Bare i grupe „Straight Mickey and the Boys”. Da li je i to pomoglo njenoj popularnosti? — Muzika je poseban kvalitet serije. Ona je autentična. To je muzika koju su slušali mladi pre mene i posle mene, koja nosi jednu posebnu atmosferu. Mislim da je u ovom slučaju bolje što nije pravljena originalna muzika.

BIZLife

INTERVJU

n je najbolji srpski skijaš. Reprezentativac. Dominira u spustu. Vozi i superveleslalom. Dugogodišnji naporni treninzi na snegu, hladnoći i vetru, puno prolivenog znoja u teretani i mnogo odricanja, uz svesrdnu podršku porodice – doveli su do toga da Marko Vukićević postane „Snežni vuk”. Ovo je njegova priča. „Bilo je teških trenutaka, ali me je svaki uspeh dodatno motivisao da se još više borim. Upravo zbog upornosti, koja mi je svojstvena, nikada nisam razmišljao da odustanem”, iskren je Marko Vukićević.

— Prvo ide ogled staze, vizualizacija po ogledu, koncentracija i psihološka priprema. Serviser na startu vrši zadnje premazivanje skija, oblačim zaštitni airbag i takmičrski dres, zagrevam se i budim u sebi samopouzdanje i pozitivan adrenalin, da bih mogao da napadnem stazu. Posle trke sledi duga i detaljna video analiza vožnje. Šta Vam je najveći izazov za 2019. godinu? — Definitivno osvajanje bodova na trkama Svetskog kupa i plasman među 30 najboljih

PONOSAN SAM NA TO ŠTO DRUGI PREPOZNAJU MOJ POTENCIJAL I VERUJU U MOJ USPEH skijaša na Svetskom prvenstvu koje će se održati u februaru u švedskom Areu. Na šta ste najponosniji? — Ponosan sam na to što drugi prepoznaju moj potencijal i veruju u moj uspeh. Ponosan sam na to što Srbija ima skijaša koji po FIS rangu spada među najbolje spustaše na svetu. Kao uspešan mlad muškarac i profesionalac, koju biste poruku uputili čitaocima BIZLifea? — Ako snažno verujete u svaki postavljeni cilj, onda ćete ga i dostići. Naravno, potrebno je da istrajno radite na njegovom ostvarenju i nikada da ne odustanete. Rad i upornost garantuju uspeh. Svima u novoj, 2019. godini želim dobro zdravlje, uspeh i ostvarenje svih snova. •

MARKO VUKIĆEVIĆ skijaš

Ko su ljudi koji su od početka verovali u vas i ko vam i sada pruža podršku? — Pored moje porodice, Skijaškog saveza Srbije i Olimpijskog komiteta Srbije, koji su uvek uz mene, veoma sam ponosan i zahvalan kompaniji „Jaffa Crvenka”, koja je prepoznala moj potencijal i dala mi podršku na mom putu do svetskog vrha. Tu je i agencija „M2Communications”, koja zajedno sa mnom veruje u ostvarenje mojih ciljeva. Velika mi je motivacija da opravdam njihovo poverenje. Ovih nedelja ste fokusirani na takmičenja u okviru Svetskog kupa, gde je jaka konkurencija. Kako se pripremate pred samu trku?

BIZLife

NAJBOLJI SRPSKI SKIJAŠ XXX

INTERVJU

AUTENTIČNO, RAZNOVRSNO

I EGZOTIČNO Siniša Daničić, generalni direktor kompanije Strauss Adriatic: Godina 2018. je prva od stupanja na snagu novog Zakona o akcizama. Kako se to odrazilo na vaše poslovanje? — Odluka države da počne naplata akciza pomogla nam je, mada ne u tolikoj meri koliko smo se nadali, da se izborimo sa konkurencijom koja ne posluje u legalnim tokovima.

OD KADA PROIZVODIMO ESPRESO, A TOME IMA VEĆ SKORO 20 GODINA, RADIMO NA EDUKACIJI I ZAPOSLENIH, I TRŽIŠTA, I BARISTA

Šverc kafe i upotreba surogata po malim pržionicama i dalje su najveći problem. Naša kompanija je odlučila da teret akciza ne padne na teret potrošača, a taj trošak za 2018. u slučaju Strauss Adriatica iznosi preko 120 miliona dinara. Kada je reč o espreso kafi, vaša kompanija već godinama ulaže velike napore u edukaciju. Da li se to isplatilo? — Espreso predstavlja vrhunac umeća pripreme kafe. Od kada proizvodimo espreso, a tome ima već skoro 20 godina, radimo na edukaciji i zaposlenih, i tržišta, i barista. Na osnovu te ekspertize, ove godine smo ceo portfolio brenda Doncafé u kategoriji espreso kafe podigli na viši nivo lansiranjem proizvoda „Doncafé espresso” i „Doncafé Barista espresso”, kao i edukativnog programa „Accademia di Barista”, sa misijom širenja znanja u pripremi espresa. Tržište se značajno pomera i smatramo uspehom naš doprinos, kao kompanije, tom razvoju. Podržavate Olimpijski komitet Srbije. Zašto ste se odlučili za to partnerstvo? — Prvenstveno zato što su vrednosti koje promoviše Olimpijski pokret – prijatelj-

stvo, izuzetnost i fer-plej – vrednosti za koje se zalaže i naša kompanija. Naši olimpijci su ekipa najboljih sportista, na koje smo jako ponosni, i velika nam je čast i inspiracija biti uz njih. Takođe, želimo da ulažemo u razvoj sporta i skrenemo pažnju na zdravstvene aspekte kafe.

Katarina Šibalić, direktorka marketinga kompanije Strauss Adriatic: Kupcima u Srbiji ste ponudili neke nove proizvode. Zašto proširujete ponudu? Da li prosečni kupci u Srbiji postaju probirljiviji? — Kao veliki globalni proizvođači kafe, vidimo odgovornost da u kontinuitetu razvijamo kategoriju na svim tržištima. Pržena mlevena kafa ne mora da bude konzervativna kategorija. I potrošači žele inovacije. Za njih smo proširili svoju ponudu kafa dodatnim benefitima, kao što su „Doncafé Green active”, koji je jedinstven po tome što ima 30 procenata više antioksidanasa u odnosu na sve druge tradicionalne kafe na tržištu, zahvaljujući troprocentnom prirodnom ekstraktu sirove kafe, zatim kafa sa geografskim poreklom (single origin) – Kolumbija, Brazil i Honduras, kao i praznična

Šta očekujete od 2019. godine? Šta planirate u 2019. godini? SINIŠA — Očekujemo veću podršku države u regulisanju stanja u vezi s kontrolom šverca i zaštite potrošača kroz pravilno deklarisanje proizvoda od kafe. Nadamo se povoljnim i stabilnim makroekonomskim faktorima, dok su planovi uvek veliki. Imamo sjajne zaposlene i mogu sa sigurnošću da kažem da smo na pravom putu da veliki broj planova i ostvarimo. KATARINA — U sledećoj godini planiramo da nastavimo razvoj portfolija u kategorijama u kojima imamo najveću ekspertizu, a da aktivnostima naših brendova postanemo još relevantniji i voljeniji od strane korisnika kafe. Imamo tim i partnere koji dele istu strast, puno sjajnih ideja i radujemo se njihovom sprovođenju u novoj godini.

BIZLife

INTERVJU

edicija kafe sa ukusima, što je ove godine „Doncafé Choco Cafe”. Ovi noviteti nas čine jedinstvenim na tržištu, a to se brendu vraća kroz dublji i pozitivniji sentiment korisnika. Strauss Coffee je počeo da promoviše „Beanz”, internacionalni brend… — To je jedna uzbudljiva priča, kojoj se svi radujemo. U skladu je sa vrednostima novih generacija koje ulaze u svet kafe – autentično, raznovrsno i egzotično. „Beanz” otvara mnoštvo mogućnosti i dovodi u pitanje jednu od najjačih konvencija u kafi – da kafa treba uvek da bude ista da bi bila dobra. „Beanz” donosi lične priče farmera sa čijih plantaža dolazi kafa i koji svojim pravim

imenima stoje iza proizvoda, od Hondurasa, Nikaragve, Brazila do Indonezije, Tanzanije, Ugande itd. Krenuli smo sa promocijom i prodajom brenda preko HoReCa kanala u novembru i reakcije ugostitelja su odlične, i kada je kafa u pitanju, ali i jedinstveni dizajn materijala za serviranje. Vreme „Beanza” tek dolazi. Vaša komunikaciona strategija i predstavljanje brenda već godinama izazivaju veliku pažnju javnosti, pogotovo na digitalnim kanalima komunikacije. U čemu je tajna? — Tajna je u velikoj strasti tima da komunikacijom pomera granice. Kompanija to prepoznaje i podržava, iako se nekada na

nivou ideje čini možda i suludo to što predlažemo. Pre osam godina počeli smo sa inovativnim rešenjima u digitalnom marketingu. Danas, čak i za vrlo tradicionalni brend, kakav je „C kafa”, nalazimo sjajne načine da imamo interesantne i interaktivne sadržaje. U smislu kreativnih rešenja, Doncafé Džezveri su bili revolucija i za nas veliko nadahnuće. •

DONCAFÉ DŽEZVERI SU BILI REVOLUCIJA I ZA NAS VELIKO NADAHNUĆE

ZAŠTO JE OVO BILA VAŠA GODINA?

SINIŠA: – Godina 2018. bila je zanimljiva i izazovna. Globalno, bilo je dosta turbulencija na tržištu kafe, a lokalno je godinu obeležila borba protiv njenog šverca. Uspešno smo ostvarili planove – od internih promena i inoviranja procesa, do sprovođenja novih strategija i predstavljanja i lansiranja novih proizvoda. KATARINA: Sve ovo dobija još više na značaju kada

SINIŠA DANIČIĆ

se zna da je tržište kafe u Srbiji u padu,

Generalni direktor kompanije Strauss Adriatic

kao i da cenovno niži segment uzima značajni udeo. Sa ponosom ističemo i da smo u 2018. postali sponzori Olimpijskog komiteta Srbije, čime smo potvrdili da su Doncaféu pravi kvaliteti i prave vrednosti prioritet.

KATARINA ŠIBALIĆ Direktorka marketinga kompanije Strauss Adriatic

BIZLife INTERVJU

NAJBOLJE KNJIGE U 2018.

LITERATURA

ZA 2019. O

vo je izbor novih knjiga za vaše kućne i kancelarijske biblioteke. Knjige iz ovog izbora objavljene su ove godine i od njih se očekuje da postanu bestseleri u narednom periodu. Ako ne želite da čekate prevod, ovo je priliki da ih nabavite pre svih.

STVORITE BREND KOJI ĆE SE IZDVOJITI “Legacy in The Making: Building a Long-Term Brand to Stand Out in a Short-Term World” autora Marka Milera i Lukasa Konlija “Ova knjiga će vam pomoći da se izdvojite, razmišljate drugačije i izložite svoju jedinstvenost dok gradite brend, a tako da se to i danas vidi, ne samo u budućnosti.”

KAKO DA POSTANETE BOLJI LIDER “Crave: You Can Enhance Employee Motivation in Ten Minutes by Friday ” autora Grega Ledermana. Kada svojim zaposlenima date ono za čim žude, dobre stvari će se desiti. Lederman vam pokazuje kako da uložite svojih 10 minuta svake nedelje da postanete bolji lider. Kako kaže, dajući zaposlenima ono što žele, podstaći ćete ih da pruže vašoj kompaniji svoj maksimum.

ILI PAMETNIJE BIRAJTE ILI PREKINITE POSAO “Growth IQ: Get Smarter about the Choices that Will Make or Break Your Business” autorke Tifani Bove Počevši od iskustva klijenata pa sve do nekonvencionalnih strategija, Bova u svojoj knjizi deli 10 tajnih podataka o rastu i razvoju i koristi studije slučaja iz 30 kompanija, od kojih ćete mnoge prepoznati, a sve da vas nauči kako da, koristeći informacije, “pomognete” svom biznisu.

ŠTA KADA SVE KRENE “NAOPAKO” “Crisis Ready ” autorke Melise Agnes Pitanje nije da li će vaša organizacija ikada biti u krizi, već kada. I kada se desi, da li će biti spremna. To se ipak ne može planirati. Ovo nije knjiga o menadžmentu i organizaciji. Upravljanje krizom podrazumeva da se ona već desila, a ova knjiga govori o tome da treba biti pripremljen. To je vodič za period kada sve krene “naopako”.

BIZLife

XXX NAJBOLJE KNJIGE U 2018.

PRE NEGO ŠTO OBEZBEDITE DOBRO ISKUSTVO KORISNIKU, OBEZBEDITE GA I ZAPOSLENOM “It’s All About CEX: The Essential Guide to Customer and Employee Experience ” autora Džejsona Bredšoa Bredšo je izvršni direktor zadužen za iskustvo kupaca za jedan veliki brend. Zadužen je za poboljšanje rejtinga svoje kompanije, i upravo je to uradio. U ovoj knjizi on deli svoje iskustvo i pokazuje kako vaša organizacija može da učini isto. Jednostavno je – pre nego što obezbedite dobro iskustvo korisniku, to treba da obezbedite i zaposlenom. Ono što se događa unutar kompanije, oseća se i spolja kod korisnika.

KAKO DA BUDETE DRUGAČIJI OD KONKURENCIJE “Iconic: How Organizations and Leaders Attain, Sustain, and Regain the Ultimate Level of Distinction ” autora Skota Mekejna Koncept kojem svaka velika i uspešna kompanija teži nije samo da bude bolja od konkurencije, već i da bude drugačija. Ova knjiga govori o tome da se to ne odnosi samo na velike brendove. Nije važno koliko je veliki vaš posao, nije važno ni koji je to tip posla. Važno je da znate da ako želite da budete uspešni, morate da se istaknete. Morate da postanete “ikona”.

KAKO DA “NATERATE” MUŠTERIJE DA VAS PREPORUČUJU “Talk Triggers: The Complete Guide to Creating Customers with Word of Mouth ” autora Džej Bera i Danijela Lemina Najbolja reklama je kada korisnici vaših usluga pričaju drugima koliko su oni zadovoljni. Ali ne možete baš očekivati da će ostaviti takav komentar na društvenim mrežama ili reći svim prijateljima, morate da imate strategiju da se to desi. Upravo to objašnjava ova knjiga. U knjizi se opisuju mnoge zanimljive i poučne studije slučaja, kao i različita istraživanja koja potvrđuju to što autori govore.

KAKO DA MAMU UČINITE PONOSNOM? “Would You Do That to Your Mother?: The ‘Make Mom Proud’ Standard for How to Treat Your Customers” autorke Dženi Blis Kada se govori o servisu za korisnike, često je “zdrav razum” to što diktira šta treba da radite. Razmislite o tome. Da li biste svoju majku ostavili da stoji u redu 10 minuta, ili na čekanju 45 minuta? Da li biste čekali nedelju dana da joj odgovorite na mejl? Bliss kroz ovu knjigu pokazuje, kroz brojne studije slučaja kako preduzeća, velika i mala, rade upravo kroz standard “učinite mamu ponosnom”.

PRVIH 100 DANA NAKON PRODAJE “Never Lose a Customer Again: Turn Any Sale into Lifelong Loyalty in 100 Days” autora Džoija Kolemana. Naslov sve govori. Nagrađivani govornik i biznismen, Koleman, u ovoj knjizi deli svoju formulu za osiguranje da vam “jednokratni klijenti” postanu dugogodišnji. Ovo možda bude najvažnija knjiga koju ćete pročitati, navode u tekstu. Knjiga govori o prvih 100 dana nakon prodaje i interakcije sa korisnicima.

AKO ŽELITE DA OSTANU RELEVANTNI I PROFITABILNI “Subscribed: Why the Subscription Model Will Be Your Company’s Future – and What to Do About It ” autorke Tien Tzuoa Knjiga govori o pretplatničkom modelu u poslovanju i o tome da više nije samo za novine i magazine. To je, kako kaže, model koji svi poslovni subjekti moraju uzeti u razmatranje ako žele da ostanu relevantni i profitabilni u budućnosti. Dobar je i za posao i za korisnika. Za firme to znači stalne prihode, dok za kupce predstavlja “udobnost”, a kupci to vole. •

BIZLife

NAJBOLJE KNJIGE U 2018. XXX

INTERVJU

Piše: /// SERGEJ VASIĆ

JASNO JE ŠTA ŽELIMO I NA ČEMU

SE GRADIMO M

i zauzimamo jaku poziciju u kategoriji čokolade i biskvita, a sada i u kategoriji žvakaćih guma i bombona, razvijajući ih zajedno sa našim distributerom i kupcima „na duge staze” kroz uvođenje novina, usklađenih sa potrebama potrošača. Potrošnja po glavi stanovnika jedna je od najnižih u Evropi, tako da još uvek postoji prostor za rast u regionu, kaže za BIZLife Ivaylo Naydenov, generalni menadžer kompanije Mondelez za Južnu i Centralnu Evropu. „Potrošači su zainteresovani za poreklo proizvoda, kvalitet sastojaka i mi imamo

snažne programe koji podržavaju održivost nabavke sastojaka, poput „Cocoa Life” za kakao ili „Harmony” za pšenicu. Iako potrošači traže poznate brendove, istovremeno ih zanimaju i raznovrsnost i novine, a tu Mondelez prati njihove zahteve.“ Koje su specifičnosti tržišta jugoistočne Evrope i koliko se ono razlikuje od tržišta zapadne Evrope? — Ekonomski rast u regionu karakteriše porast konzumacije hrane i grickalica, a rast ukupne potrošnje veći je po obimu i vrednosti. Planiramo da povećamo svoj udeo u tržišnom rastu i da nastavimo da razvijamo tržište. Naš region karakterišu dinamična i fragmentirana tržišta, sa dobro postavljenim globalnim i lokalnim brendovima, prepoznatim od strane naših potrošača. U zemljama u regionu prisutni smo i ponudom domaćih brendova, nudeći mešavinu inovacija i nasleđa u njihovom razvoju. Potrošači koji vole „grickalice” traže veću ponudu proizvoda za „grickanje” između obroka ili pak kao zamenu za obroke. Naši potrošači traže sve više premijum, prirodne i autentične

proizvode. Upravo tu mi imamo puno mogućnosti sa našim bogatim portfoliom čokolade i biskvita. Tržišta jugoistočne Evrope su relevantna područja rasta kako u Evropi, tako i u regionu. Mi smo snažna kompanija sa održivim rastom od kada smo ušli na tržište i planiramo da doprinesemo daljem razvoju tržišta na kome smo aktivni, uz istovremeni rast našeg biznisa. Koliko su vašoj kompaniji bitni domaći brendovi? — Vrednost naših domaćih brendova od izuzetnog je značaja za nas. Zahvaljujući emotivnoj, dobro uspostavljenoj vezi sa potrošačima, tematski ih razvijamo tako da oni istovremeno postaju deo Mondelez porodice. Dakle, naši domaći brendovi se dalje razvijaju zahvaljujući iskustvu i stručnosti Mondeleza, kao jedne od vodećih globalnih kompanija, dok u isto vreme zadržavaju i svoje lokalne karakteristike i nasleđe. Najbolji primer za to je ono što smo uradili sa „LU” ili „Cadbury” proizvodima. Nedavno ste otkrili i novu strategiju kompanije? — Pod sloganom „Snacking

Po čemu ćete pamtiti 2018. godinu? — Godina koja je za nama bila je prilično dinamična i puna izazova. Kao značajnu stvar u 2018, izdvojila bih ulazak u potpuno novu kategoriju na lokalnom nivou – lansirali smo žvakaće gume i bombone „HALLS”, kao i otvaranje potpuno novog segmenta na tržištu biskvita – proizvodima „Joyfills” napravili smo novu priliku za konzumaciju „grickalica”, čime osvajamo nove ciljne grupe, pre svega, odrasle, sa glavnim fokusom na tzv. milenijalce. Nedavno smo predstavili i čokoladne „bakery” proizvode. Našim potrošačima je ostavljena velika mogućnost izbora i odličan miks globalnih i lokalnih brendova u našem portfoliju. Šta očekujete od 2019. godine? — Otkrivanjem nove strategije u 2018. otvorili smo naredno poglavlje, koje je ujedno i naša agenda za 2019. Grickanje se kao navika, kao konzumacija između obroka, razvija daleko brže od konzumacije klasične hrane. Sada je to više građenje čitavih brendova i svaki od njih ima svoje izazove. Upravo zato će u budućnosti „Personalization at Scale” postati izuzetno značajan. Sve se više menjaju navike u konzumaciji obroka – sve je manje onih koji se konzumiraju kao glavni obroci. S obzirom na to da smo već jedan od globalnih lidera na tržištu grickalica, želimo da tu vodeću poziciju i zadržimo. Imamo puno fabrika i gotovo 250 brendova. Jasno je šta želimo i na čemu se gradimo. Ono što je sada važno jeste kako proširiti uspešne koncepte na ostale zemlje.

BIZLife

XXX INTERVJU

made right”, nedavno smo otkrili novu strategiju koja definiše naš korporativni cilj i novi plan koji će nas dovesti do daljeg rasta. Veliki portfolio naših poznatih proizvoda, prepoznat od strane naših potrošača, malo je izmenjen i prilagođen njihovim željama, poput proizvoda kojima je dodato više vlakana, dok smo razvili i neke nove proizvode, takođe prema njihovim potrebama, koje osluškujemo. Nedavno smo redizajnirali foliju i logo „milka” čokolade, kako bismo dali proizvodu vanvremenski, autentičan izgled. Izvršili smo i neznatnu modifikaciju formule, kako bismo zadovoljili potrošačeve potrebe za proizvodom bez aditivâ, kao što su veštačke boje, konzervansi i veštački ukusi. Ukus „milka” čokolade je pak ostao isti i nepogrešiv, kao što je bio i do sada. Da li se ta nova strategija odnosi i na zaposlene u vašoj kompaniji? — Planiramo da naša kompanija ostane odlično mesto za rad. Trudimo se da zaposlenima stvorimo odlične uslove, da nagradimo njihov trud, da omogućimo fleksibilan rad, organizujemo timske događaje, da uslove prilagodimo različitim generacijama koje rade zajedno. Jedna od naših specifičnosti jeste i raznovrsnost – imamo veliki broj žena na vodećim pozicijama, a u strukturi zaposlenih razlikuju se starosna dob, vreme provedeno u kompaniji, obrazovanje, kultura. Takođe, stalno ispitujemo „status kvo”, kako bismo bolje razumeli potrebe naših potrošača. Nastavićemo da ulažemo u naše ljude, kroz pružanje mogućnosti za razvoj njihovih karijera, kako u regionu, tako i van njega, kroz različita tržišta, kategorije i funkcije, pružajući zaposlenima internacionalnu povezanost i znanje. •

IAKO POTROŠAČI TRAŽE POZNATE BRENDOVE, ISTOVREMENO IH ZANIMAJU I RAZNOVRSNOST I NOVINE, A TU MONDELEZ PRATI NJIHOVE ZAHTEVE

IVAYLO NAYDENOV Generalni menadžer kompanije Mondelez za Južnu i Centralnu Evropu

BIZLife INTERVJU XXX

CVEĆE

DIZAJN

KREATIVNE IDEJE

I TALENTOVAN TIM N

ikola Jovetić, vlasnik cvećare Flower Store, došao je na ideju da spoji kreativnost i biznis. U vedrom tonu je Nikola govorio o svim preprekama i izazovima, ali i lepotama koje ovaj posao nosi sa sobom.

Kako ste došli na ideju da otvorite cvećaru? — Na ideju da Flower Store dobije svoj prvi prodajni prostor u Beogradu došli smo nakon velikog broja zahteva naših klijenata putem onlajn platforme da uživo vide svoje aranžmane kojima ulepšavaju trenutke, prostore, događaje. I da, cveće je zaista u modi. Flower Store je tu, između ostalog, da podseti džentlmene na onaj mali znak pažnje koji sve dame obara s nogu.

NIKOLA JOVETIĆ Vlasnik cvećare Flower Store

BIZLife

XXX CVEĆE

Po čemu se vaša cvećara razlikuje od ostalih? — Naš koncept je jedan od retkih na ovim prostorima koji prati svetske trendove. Naš tim je obučen po francuskim i ruskim principima aranžiranja najrazličitijih vrsta cveća za sve prilike. Koji su najčudniji zahtevi mušterija? — Pre bismo izdvojili izazovne zahteve kada su iznenađenja u pitanju. Mnogo puta smo bili deo romantičnih veridbi, veselih svadbi, korporativnih događaja, ali bismo, možda, izdvojili interesantan gest momka za koga smo na svakih sat vremena njegovoj sadašnjoj supruzi slali predivne bukete na kućnu adresu. Poslednji aranžman, s prstenom, bio je u ponoć.

Rekla je „Da”.

☺

ONI SU SHVATILI VAŽNOST

ZAŠTITE DIZAJNA NAJVEĆA PITANJA KOJE KOMPANIJE SEBI POSTAVLJAJU JESU SLEDEĆA: KAKO DA POVEĆAM PROMET, KAKO DA POVEĆAM PROFIT, KAKO DA ZAPOSLIM JOŠ LJUDI?

Da li je kreativnost u odnosu na biznis dominantna u vašem poslu? — Sve zasluge za naš mali, ali uspešan biznis pripisujemo našem darovitom i talentovanom timu. Mi smo tu da podržimo sve njihove kreativne ideje u dekorisanju različitih aranžmana, poklona, događaja. Da li se cveće poklanja samo za 8. mart? — Mi 8. mart vidimo kao dan kada darivanje cveća predstavlja izraz naklonosti i poštovanja. Tokom cele godine imamo dosta zahteva poslovnih klijenata za korporativnim poklonima, kao što su kreativni cvetni aranžmani za saradnice i elegantno spakovana vina za saradnike. Šta je Vama obeležilo 2018. godinu i šta očekujete od 2019. godine? — Zasigurno je to otvaranje našeg modernog i drugačijeg prodajnog prostora u samom srcu prestonice, u ulici Carice Milice 15, gde možete pronaći veliki izbor cveća i poklona za sve prilike. U 2019. godini nam je cilj da izmamimo osmehe vašim dragim damama, ali i da ukrasimo još veliki broj poslovnih prostora, lobija hotela, svadbi, različitih proslava i da nastavimo uspešnu saradnju sa našim korporativnim klijentima. •

ajveća pitanja koje kompanije sebi postavljaju jesu sledeća: kako da povećam promet, kako da povećam profit, kako da zaposlim još ljudi? Jednoj kompaniji to je uspelo samo jednim potezom – zaštitom neovlašćenog kopiranja proizvoda. Promet kompanije Insomnia Interiors i brenda NATIVO porastao je za 140 odsto, a tokom 2018. godine otvoreno je i popunjeno osam novih radnih mesta. Kompanija SOMA GROUP, koja je deo grupacije Insomnia interiors, nedavno je postala pobednik takmičenja u okviru kategorije za pravna lica za registrovani industrijski dizajn – nagrade Svetske organizacije za intelektualnu svojinu „WIPO IP Enterprise Trophy”. Nagrade je

dodelio Zavod za intelektualnu svojinu povodom obeležavanja svoje 98. godišnjice. SOMA GROUP je nosilac međunarodno registrovanih industrijskih dizajnâ za komadni nameštaj, koji se izvozi na tržišta Evropske unije i Švajcarske. Nakon angažovanja dizajnera Vladana Mirčevskog, kompanija SOMA GROUP d. o. o. značajno je povećala broj industrijskih dizajnâ i tako ostvarila komercijalnu saradnju sa švajcarskim brendom nameštaja NATIVO. Zahvaljujući tome što su registrovani industrijski dizajni komandnog nameštaja, deo proizvodnje je pod brendom NATIVO premeštena u Srbiju, tako da je tokom 2018. godine u Srbiji proizvedeno oko 400 trpezarijskih stolova i 150 klub-stolova, dok su sofe i kreveti jednim delom proizvedeni u Srbiji. To je doprinelo porastu prometa za 140 posto. Nagrada „WIPO IP” potvrdila je uspehe ostvarene kroz zaštitu dizajna proteklih pet godina. NATIVO dizajn distribuiran je u celoj Evropi, a radimo na proširenju na američko tržište i tržište Bliskog istoka i Azije. Uspeli smo da deo proizvodnje prebacimo u Srbiju, otprilike 20 procenata, ali stremimo ka celokupnoj proizvodnji u Srbiji”, kaže za BIZLife Maša Bukvić, direktor Insomnia Inte-

rior d. o. o., u čijoj je grupaciji i NATIVO nameštaj. Ona kaže da naša industrija nameštaja ima ogroman potencijal i da je kvalitet izrade jedinstven u svetu. „Naglasila bih da mladi dizajneri iz Srbije dobijaju mogućnost da se njihovi radovi brendiraju na svetskom tržištu i da ostvare svoje potencijale u željenoj industriji. Dakle, zaštita dizajna omogućava, sa jedne strane, konkurentnost na tržištu, a istovremeno i mogućnost zapošljavanja (naša firma je zaposlila preko 20 radnika u protekle dve godine), kao i upošljavanja srpskih proizvodnji nameštaja i povećanje izvoza ka željenim zemljama”, ističe Maša Bukvić. •

BIZLife DIZAJN

INTERVJU

Piše: /// SERGEJ VASIĆ

U SRBIJU STIGAO BIZNIS U

KOJI SVUDA USPEVA

Srbiju je nedavno stigla vodeća kompanija u domenu kategorije lepote, a to je španski brend No+Vello. U pitanju je revolucionarna metoda fotoepilacije, to jest postupak trajnog uklanjanja neželjenih dlaka sa tela. Međutim, Srbija nije prva zemlja na Balkanu gde je ovaj brend došao. Kako nam kaže Bruno Komeljas, internacionalni direktor kompanije No+Vello, brend je stigao na Balkan pre osam godina, i to preko Bosne i Hercegovine. „To je bilo samo dve godine nakon ’rođenja’ kompanije u Španiji, 2008. godine. Prve godine u Španiji smo otvorili 194 franšiza, što je bilo sjajno, s obzirom na to da je te godine i počela svetska ekonomska kriza. Sledeće godine smo otvorili novih 200 franšiza. Nakon toga što smo postali vodeći u ovom poslu u Španiji, odlučili smo da počnemo da se širimo i van zemlje. BiH je bila jedna od prvih zemalja. Nakon toga, usledile su i Slovenija, Rumunija, Bugarska, Hrvatska i Srbija. Sada donosimo ovaj poslovni koncept u Srbiju kako bismo omogućili investitorima da naprave svoj biznis koji je profitabilan i kvalitetnu uslugu, po kojoj je ovaj biznis poznat”, kaže Komeljas.

brend, No+Vello direktno kontroliše svoj biznis samo u dve zemlje – u Španiji i Italiji. Kada je reč o ostalim zemalja, na delu su „masteri”. „Master” je osoba ili kompanija koja je investirala u brend, to jest ima pravo da koristi ime, opremu, protokole i tehnologiju brenda. Takođe, omogućeno mu je da tu franšizu izda i trećem licu, tako da je taj „master” neka vrsta ambasadora brenda u jednoj zemlji. Očekujemo da ćemo u Srbiji imati najmanje 20 franšiza. Ovaj biznis je, pre svega, vrlo profitabilan? —Mi radimo već 10 godina i imamo preko 1000 centara u 16 zemalja. Da nije profitabilno, mi ne bismo bili gde jesmo. Ovaj poslovni koncept je testiran u mnogo zemalja, i to različitih zemalja, sa različitim ekonomijama. Zašto onda ovaj biznis svuda uspeva? Uspeva zato što izgleda kao lak posao, ali u stvari to nije. Ovaj biznis ima mnogo sitnih detalja u mehanizmu; ako promašite jedan detalj, ceo posao ne funkcioniše. Zato je potrebno biti veoma precizan. Lako se kopira, ali niko nije veliki kao mi. I to više ne izgleda tako lako. Jeste profitabilan, jer vam ne treba mnogo osoblja, a mislim da je u „imun” na najvećeg neprijatelja, konkurenta u današnjem

svetu biznisa, a to je – digitalizacija. Drugim rečima, ako neko želi da ukloni dlake, da tako kažem, mora da dođe do jednog od centara. Istakao bih jednu zanimljivu stvar, a to je da, od kada smo počeli sa radom do danas, ovaj biznis je „cvetao” u vremenu krize, što znači da, kada krize više ne bude, on će biti još profitabilniji. Međutim, bez obzira na to kakva je ekonomija u jednoj zemlji, ženama i muškarcima je estetika važna. Namerno kažem i muškarcima, jer muškarci čine gotovo 30 odsto ukupnog broja naših klijenata. Biti zadovoljan svojim telom, zdravljem i izgledom – vrlo je važno, nekada i više od toga da li imamo šta da jedemo (smeh). Naš osnovni biznis je uklanjanje dlaka. Retko kada na ulici možete videti „dlakavu” ženu, a sve je manje i dlakavih muškaraca. Ovaj poslovni koncept omogućava ženama da se otarase dlaka za godinu dana. I svim ženama to treba. Ako im se to ponudi, one će doći.

Kakva su danas pravila u biznisu? — Prvo pravilo, koje važi u svakom poslu danas, jeste da moraš da budeš specijalista. Drugo je da moraš da „kupiš” svoju slavu. To znači da ne „prodaješ maglu”, već da prodaješ nešto sa razumnom cenom i nešto efikasno. Dakle, važno je uspostaviti balans cene i kvaliteta. Treće je da budete povezani, tj. da koristite nove tehnologije kako bi vaš biznis funkcionisao.

BRUNO KOMELJAS Internacionalni direktor kompanije No+Vello

Koliko je etika važna u poslovanju? — Smatram da današnji biznis mora da ponudi neki nivo etike u svom odnosu prema poslovanju. Moraju da se izbegnu one zamke kojima se danas često pribegava, npr. „pisanje sitnim slovima”. Smatram da je etika u svakom smislu važna, ne samo u biznisu već i u odnosu prema ljudima, životinjama, ekologiji itd. Mislim da u budućnosti osnova biznisa neće biti „zaradi novac”, već „daj nekome novac”. •

BEZ OBZIRA NA TO KAKVA JE EKONOMIJA U JEDNOJ ZEMLJI, ŽENAMA I MUŠKARCIMA JE ESTETIKA VAŽNA. NAMERNO KAŽEM I MUŠKARCIMA, JER MUŠKARCI ČINE GOTOVO 30 ODSTO UKUPNOG BROJA NAŠIH KLIJENATA

Kakav je poslovni koncept vašeg brenda? — Način na koji radimo od zemlje do zemlje zasniva se na principu „mastera”. Kao

O KOMPANIJI NO+VELLO No+Vello je jedna od najbrže rastućih franšiza na svetu. U regionu je zastupljena u Sloveniji, Hrvatskoj, Bugarskoj, Crnoj Gori i Rumuniji. Specifično je da ovaj biznis model uspešno posluje i u zemljama sa visoko razvijenom ekonomijom, kao i zemljama sa manje razvijenim ekonomijama. Investicija je isplativa u mestima sa preko 40.000 stanovnika, i to u periodu od 6 do 18 meseci. Zainteresovani za franšizu dobijaju kompletan transfer znanja i tehnologije, obuku vlasnika franšize i osoblja za rad po No+Vello protokolima, kao i kompletnu aparaturu. Uz to, dobijaju i nameštaj za opremanje centra, kako kabine, tako i čekaonice, kozmetičke preparate, kao i kompletan propagandni materijal, podršku u marketingu, ali i u poslovanju.

BIZLife

XXX INTERVJU

Po čemu ćete pamtiti 2018. godinu? — Mi smo 2018. napunili 10 godina, ali mislim da ovo nije baš najbolja godina za nas, kao što je mogla da bude. Mi smo stabilna kompanija, ali smatram da smo ove godine mogli više da napredujemo. Ipak, 2018. neću pamtiti kao neku „veliku” godinu. Šta očekujete od 2019. godine? — Sledeća godina ima dobru perspektivu. U poslovnom smislu, 2019. godine lansiramo novi laser, na kome smo radili dve godine, i prezentovaćemo ga u Bukureštu u februaru.

BIZLife INTERVJU XXX

MARKETING

Piše: /// IVANA PARČETIĆ MITIĆ, Osnivač i CEO, Marketing mreža

#AGENCYREPORT18 M

arketing mreža, u proteklih nekoliko meseci, sprovela je temeljnu i dubinsku analizu agencija koje posluju u Srbiji u oblasti tržišnih komunikacija, pod nazivom Agency Report. Cilj ovog istraživanja bila je analiza tržišta za 2017. godinu, odnosno sticanje uvida u stanje u industriji, sakupljanje transparentnih podataka i rangiranje agencija po različitim kriterijumima. U pitanju je jedinstvena istraživačko-izveštajna platforma, koja ima višestruku namenu i dalekosežne uticaje na tržište marketinških komunikacija u Srbiji. Studija #AgencyReport18 pokazala je da je u periodu od 2012. do 2017. godine otvoreno čak 136 novih agencija, od kojih je najviše novootvorenih agencija za tržišne komunikacije (60), zatim agencija za digitalne komunikacije (30) i agencija za odnose s javnošću

BIZLife

MARKETING

i komunikacije (26). U ovom trenutku u Srbiji u oblasti tržišnih komunikacija i marketinga posluje čak 288 pravnih lica (bez preduzetnika). Najveći broj agencija koje su bile predmet analize posluje od 6 do 10 godina (30 odsto), zatim od 0 do 5 godina i od 11 do 15 godina (po 24 odsto). Ukupan poslovni prihod na nivou cele industrije iznosio je u 2017. godini 45,2 milijarde dinara, što je za 2,36 odsto više u odnosu na 2016. godinu. Ukupna neto dobit na nivou cele industrije u Srbiji u prošloj godini iznosila je 2,5 milijardi dinara, što je za 6,09 odsto više u odnosu na 2016 godinu. Po poslovnom prihodu u 2017. godini, najveće tržišno učešće imale su agencije za zakup medija i programiranje plana oglašavanja – 45,04 odsto. Ova grupacija agencija ostvarila je poslovni prihod od oko 20,3 milijarde dinara, dok je neto dobit nešto više od 700 miliona dinara. Agencije za tržišne komunikacije, sa tržišnim učešćem od 26,3 odsto, u prošloj godini prihodovale su na nivou grupacije od 112 pravnih lica skoro 12 milijardi dinara, a ukupna neto dobit na kraju godine bila je oko 698 miliona. Zanimljivo je napomenuti da je

čak preko 50 odsto agencija za komunikacije i odnose s javnošću zabeležilo pad poslovnog prihoda u odnosu na 2016. godinu. Takođe, 27 agencija, od ukupno 37 sa rang liste, nije zaposlilo nijednog novog kolegu u prošloj godini. Zarade u oblasti tržišnih komunikacija veće su od prosečne plate u Srbiji. Prosečna neto plata zaposlenih u agencijama za zakup medija i programiranje plana oglašavanja bila je najveća na nivou cele industrije, a iznosila je u prošloj godini oko 700 evra, dok agencije za tržišne komunikacije i agencije za marketinška i društvena istraživanja svoje zaposlene plaćaju oko 600 evra. Najmanje neto zarade su u agencijama za kliping i analizu medija – oko 250 evra, kao i u agencijama za organizaciju sajmova i drugih događaja – oko 320 evra. Analiza #AgencyReport18 pokazala je da tržište marketinških komunikacija u Srbiji beleži blagi rast po svim finansijskim parametrima, ali je, s druge strane, primetan i veoma veliki procenat novoosnovanih pravnih lica u ovoj industriji, što bi, ukoliko se ovaj trend nastavi, moglo da dovede do prezasićenja tržišta i borbe velikog broja agencija za mali deo tržišnog kolača. Agency Report dugoročan je projekat Marketing mreže i realizovaće se svake godine. Projekat je u potpunosti u skladu sa misijom i vizijom Marketing mreže u vezi sa transparentnošću, razvojem i usklađivanjem tržišta u Srbiji sa tržištima razvijenih zemalja sveta. •

BIZLife XXX

INTERVJU

OTVORILI SMO VRATA

MLADIM LJUDIMA

DEJAN RADULOVIĆ Generalni direktor kompanije Tehnomanija

ako je voditi najveći prodajni lanac tehnike u Srbiji, pitali smo Dejana Radulovića, generalnog direktora kompanije Tehnomanija, koja već 20 godina beleži izvanredne rezultate. Godina 2018. bila je, kako kažu zaposleni u Tehnomaniji, veoma uspešna i puna izazova. Koji su izazovi u vođenju jednog od najvećih prodajnih lanaca tehnike u Srbiji? — Ponuditi širok i inovativan asortiman, kvalitetnu uslugu, zadovoljiti potrebe svih kupaca u pogledu dostupnosti, kao i pružiti podršku kupcima nakon kupovine – za nas predstavlja imperativ i upravo to nas godinama održava na vodećem mestu u oblasti trgovine tehnikom. Na koja ste dostignuća kompanije koju vodite posebno ponosni i zašto?

BIZLife

INTERVJU

— Kvalitetan tim ljudi i stabilnost koju je kompanija dobila vođenjem od strane iskusnih pojedinaca nešto je na šta sam veoma ponosan. Takođe, poslednjih godinu dana otvorili smo vrata mladim ljudima koji su svoje prvo poslovno iskustvo upravo započeli u Tehnomaniji i sa ponosom mogu da kažem da od ukupnog broja zaposlenih čak 62 posto čine „milenijalsi”. Mladalačka energija i iskustvo u radu ulili su poverenje svim zaposlenima, što nam je donelo veću stopu zadovoljstva svih zaposlenih i znatno manju fluktuaciju u maloprodajnim objektima. Sa druge strane, poverenje naših zaposlenih se prenosi na kupce, što pokazuje i veći broj lojalnih kupaca i ponovnih kupovina. Šta je obeležilo ovu godinu u Tehnomaniji? — Strukturiranje i digitalizaciju na svim poljima u kompaniji izdvojio bih kao dve bitne stvari koje smo realizovali u 2018. godini, a koje će imati dugoročne pozitivne implikacije na poslovanje Tehnomanije. Od definisanja kompanijskih vrednosti, preko nove organizacione šeme, unapređenja poslovnih procesa, do strukturiranja maloprodajne mreže – uspeli smo da sinergijom ostvarimo pozitivne rezultate u svakom sektoru. Nakon decenije postojanja sajta www.tehnomanija.rs, obradovali smo kupce njegovim redizajnom i dodatnim funkcionalnostima radi po-

boljšanja korisničkog iskustva prilikom onlajn kupovine. U prilog ovome ide i podatak da se broj porudžbina povećao za 55 odsto u odnosu na prošlu godinu, što nam pokazuje da su kupci prihvatili promenu i prepoznali napredak. Gde vidite najveći prostor za rast? — Najveći prostor za rast vidimo kroz uvođenje inovativnih alata prodaje i osvajanje novih tehnologija koje će olakšati prodajni proces, s ciljem povećanja konverzije kupovine. Želimo da nastavimo sa primenom svetskih trendova u poslovanju, a poseban naglasak stavljamo na razvoj logistike i usluga nakon kupovine, kao važnih stavki za zadovoljstvo kupaca i povećanje njihove lojalnosti. Šta će biti fokus kompanije u 2019. godini? — Dodatna podrška nakon kupovine, brza i sigurna isporuka uređaja, dostupnost za tehnički savet 24 časa dnevno i efikasno rešavanje reklamacija samo su neke od aktivnosti koje ćemo razvijati u narednoj godini. Moramo da znamo da se prodaja ne završava nakon čina kupovine i da odnos sa kupcima treba graditi i razvijati. Zato ćemo nastojati da svim kupcima obezbedimo dodatnu podršku u svakom trenutku. Šta kupci mogu da očekuju od Tehnomanije u narednom periodu? — Kao kompanija koja će sledeće godine proslaviti 20. godina postojanja, u obavezi smo da kupcima i dalje nudimo najpovoljniji odnos cene i kvaliteta, pomoć pri izboru artikala sa ekspertizom i ljubazno osoblje. Slobodno mogu da najavim proširenje asortimana i uvođenje novih kategorija proizvoda, što će Tehnomaniju dodatno izdvojiti na tržištu potrošačke tehnike. •

BIZLife XXX

KOZMETIKA

FEMME FATALE: SMELE BOJE ZA HRABRE I ODVAŽNE ULTIMATTE I ove zime je aktuelna priča o zavođenju i sofisticiranosti iz kozmetičke kuće AURA. Ultimatte ruž je oda odvažnim bojama, sastanak velikih umetnika, uvod u najlepše poljupce.

KREMASTA STRUKTURA Ultimatte je sofisticirana kombinacija jedinstvenih sastojaka i kao takva najbolje što možete ponuditi svojim usnama. U čemu je tajna? Formula je obogaćena uljem jojobe koje osigurava vlagu, prijatnost i baršunasti efekat bez osećaja suvih usana. Prefinjena i bogata kremasta tekstura podseća na prirodnu nežnost kože. Savršen spoj boje i teksture nudi idealno prekrivanje za mat, satenski i dugotrajan izgled zavodljivih usana. Aplikator je prilagođen obliku usana i savršeno „klizi“ duž cele površine za ravnomeran nanos.

IZUZETAN EFEKAT OBLIKOVANJA USANA

aše godine nisu bitne! Dvadeset, četrdeset, šezdeset – to su samo nijanse. Imate neverovatan stil i fatalnu privlačnost i važno je da se u svojoj koži osećate savršeno. Šta god da obučete, vi ste elegantni, na štiklama ili u ravnom, šetate ulicama Pariza sa lakoćom. Ovakvo samopouzdanje je moguće ako u je u vašoj torbici uvek tajno oružje – ruž. To je vaš partner, svakodnevni saveznik. Ultimatte ruž mora postati imperativ, nešto bez čega se ne izlazi iz kuće.

BIZLife

KOZMETIKA

Zahvaljujući formuli obogaćenoj shea puterom, usne ponovo dobijaju punoću i mekoću. Dodatno ulje jojobe pomaže da površina usana izgleda glatko. •

BIZLife XXX

DOMAĆI PROIZVODI

OVA GODINA JE PROŠLA

U ZNAKU OTVARANJA

BEOGRADSKOG MARKETA hemijskih analiza. Na taj način se ugrožava zdravlje konzumenata, stvara nekonkurentna cena i sprečava mogućnost standardizacije kvaliteta rakija.

BRANKO NEŠIĆ Vlasnik Belgrade Urban Distillery

Na koje proizvode ste najponosniji, a koji od njih su najtraženiji? — U proizvodnji imamo preko 30 različitih proizvoda. Najtraženija je šljivovica, a najviše sam ponosan na novu vrstu šljivovice, koju ćemo promovisati do kraja godine i koja će pomeriti granice kada je u pitanju konzumacija i shvatanje rakije kao tradicionalnog pića.

ZA POČETAK

Da li imate neki savet za one koji pokreću svoj biznis? – Svako ko je odlučio da pokrene svoj biznis u Srbiji već je dovoljno hrabar i samouveren da bi mu trebao savet. Mogu samo da mu poželim srećno i uspešno putovanje.

BIZLife

XXX

rajem decembra, u ulici Žorža Klemansoa 19, na Dorćolu, počinje sa radom Belgrade Urban Distillery – prva destilerija tog tipa u regionu. Svi zainteresovani će moći na licu mesta da probaju i zapakuju izabrane rakije, nauče nešto više o proizvodnji, kao i da rezervišu „svoje” bure u okviru Ambasade šljivovice. Zanatska proizvodnja, vrhunski kvalitet proizvoda, stručan tim i zanimljiv ambijent garantuju jedinstveno hedonističko iskustvo. Na tu temu progovorio je Branko Nešić vlasnik Belgrade Urban Distillery.

Kako se rodila ideja da se otvori Belgrade Urban Distillery? — Ideja da pokrenem destileriju na Dorćolu postoji već nekoliko godina. U pitanju je prirodan ciklus, to je mesto mog odrastanja i prvih preduzetničkih koraka, tako da je ovo nakon 20 godina, na neki način, zatvaranje kruga. Koje su najveće prepreke u vašem poslu? — Najveći problem na tržištu rakija su tzv. domaće rakije, koje se proizvode van svake kontrole i stavljaju u promet bez akcize i neophodnih

Šta očekujete od sledeće godine? Imate li neke planove? — Za sledeću godinu planiramo da upoznamo što veći broj sugrađana i gostiju Beograda sa ponudom destilerije, kao i da nastupimo na prestižnim sajmovima za jaka pića i polako krenemo u svetsku turneju sa novom šljivovicom. Šta je sve obeležilo ovu godinu? — Ova godina je definitivno prošla u znaku Beogradskog marketa, mesta koje, pored destilerije, obuhvata i restorane, barove, prostor za organizaciju događaja i još mnogo toga. U pitanju je jedinstven koncept, koji će obogatiti gastronomsku i turističku ponudu Beograda. •

BIZLife XXX

NAKIT

MAESTRO JEWELERS

JE SPREMIO NEŠTO SPECIJALNO ZA VAS! N

akit „Moriah” dobio je ime po istoimenom svetom mestu u Jerusalimu, na kojem su izgrađeni veliki hramovi. Svaki komad ovog nakita svojom unutrašnjom lepotom, mirom i moralnim vrednostima, koje su osobine duha Jerusalima, teži da poveže svakog pojedinca na svetu, bez obzira na to gde se nalazi. Drago kamenje koje se koristi u izradi ovog nakita predstavlja snagu ovog svetog grada i njegove vrednosti. Teme dizajna „Moriah” nakita sačinjene su od različitih kombinacija dijamanata, zlata i autentičnog kamena iz Jerusalima. Dijamanti predstavljaju najčvršći i najdragoceniji kamen na svetu, zlato plemenitost, a jerusalimski kamen najsvetije tlo na zemlji već 3000 godina. Svaki komad je ručno rađen i oslikava ideju o zlatnim i dijamantskim komadima koji u srcu svog dizajna imaju jerusalimski kamen. Kolekcija se sastoji od komada limitirane izrade, uz koje se dobija sertifikat o autentičnosti svakog jerusalimskog kamena, koji je simbol Svetog grada. Na ovaj način uz svaki komad nakita parče Jerusalima nosite sa sobom, i to blizu srca. Unikatni komadi nakita „Moriah” predstavljaju sintezu jedinstvenog dizajna, najfinijih materijala i lokaliteta u Jerusalimu, najznačajnijem svetom mestu na svetu. Povodom novogodišnjih praznika, imamo specijalan popust od 30 posto na krstiće iz IDC kolekcije „Moriah”. Pored toga, poklanjamo vam predivan paket luksuzne kozmetike iz Mrtvog mora uz bilo koji komad IDC kolekcije „Moriah”. Želimo vam srećnu i uspešnu novu godinu! Maestro Jewelers tim •

BIZLife XXX

BEOGRADSKI FESTIVAL IGRE

„EMOCIJE” Svoje šesnaesto izdanje Beogradski festival igre obojiće „Emocijama”. Ukupno 16 ml različitih supstanci, podjednako važnih, nudi mogućnost za obnovu najboljih ljudskih osećanja. Ukupno 16 trupa iz 11 zemalja, sa 19 koreografskih komada i 25 sola i dueta, predstaviće se publici od 22. marta do 12. aprila 2019. Umetnici stižu iz Francuske, Belgije, Italije, Španije, Nemačke, SAD, Izraela, Kanade, Holandije, Južne Afrike i Severne Koreje. Glavni program festivala odvijaće se u Beogradu, Novom Sadu i Vršcu. Ovom, 16. Beogradskom festivalu igre prethodi tradicionalna revija filmova Dani igre u Kinoteci (25–29. januara), kao i brojne radionice, majstorski kursevi, izložbe i prezentacije. Beogradski festival igre se razvija zahvaljujući podršci Ministarstva kulture Srbije, Grada Beograda, ambasada i kulturnih centara zemalja učesnica. Za afirmaciju umetničke igre i realizaciju programa u Vojvodini značajna je dugogodišnja saradnja sa Pokrajinskim sekretarijatom za kulturu AP Vojvodine i Gradom Novim Sadom. Sedam godina zaredom, Beogradski festival igre podržava Delegacija EU u Srbiji. Glavni partner Beogradskog festivala igre je kompanija Vip mobile, dok su Erste banka i Visa opkrovitelji festivala. Realizaciju programa podržavaju: brend Nivea, Fondacija Hemofarm, kompanije Nestlé Adriatic, DDOR Novi Sad, HEINEKEN, Pardon Marbo Product, Vahali Production Services, Telegroup i drugi.

22. mart, 20 č., Sava centar U Beograd stiže jedan od najzanimljivijih i najtraženijih savremenih koreografa današnjice i aktuelni direktor Kraljevskog flamanskog baleta – Sidi Larbi Šerkauji. Pred zvanični početak

BIZLife

XXX BEOGRADSKI FESTIVAL IGRE

Festivala, njegova trupa „Eastman”, iz Antverpena, u Sava centru izvodi „Fractus V”, narudžbinu Teatra igre Pine Bauš iz Vupertala. Delo je inspirisano tekstovima jevrejsko-američkog lingviste i političkog filozofa Noama Čomskog, a bavi se načinom na koji se pojedinac može zaštititi od političke i društvene propagande.

24. mart, 20 č., Sava centar Svečano otvaranje Festivala dovodi po šesti put u Beograd Holandski teatar igre iz Haga. Jedna od najcenjenijih evropskih trupa ovoga puta izvodi komade Pola Lajtfuta, Sola Leona i Marka Gekea. Za veče zamišljeno u stilu triptiha koji nudi spektar najsuptilnijih osećanja kritika navodi da je „ekstremno vešto, virtuozno i estetično”.

25. mart, 17 č. i 21 č., Pozorište na Terazijama „Tie Break” je mlada trupa iz Liona, međutim, njeni igrači odavno sarađuju. Obilazeći planetu tokom turneja, ovi umetnici su pretvarali hotelske sobe u svoj dom. U tom gostoljubivom ali bezličnom prostoru počinjali su njihovi dogovori. Tako je nastao i oblik muzičke komedije inspirisan džezom i trenucima života u luksuznim odajama.

26. mart, 20 č., Beogradsko dramsko pozorište Koreograf i igrač Pere Faura je za sebe osmislio komad „Bez igre nema raja”. Koreografski kolaž nastaje od stepovanja iz mjuzikla „Pevanje na kiši”, disko-plesa iz filma „Groznica subotnje večeri”, kao i savremenog pokreta trupe „Rosas” ili baletske minijature „Smrt labuda”.

27. mart, 20č., Beogradsko dramsko pozorište 28. mart, 20č., Narodno pozorište, Vršac Rimska trupa Spellbound i koreograf Mauro Astolfi pozvani su da kreiraju komad u povodu obeležavanja jubileja Rosinija. Tako je po tekstovima Augusta Benemelja o životu čuvenog kompozitora nastala predstava „Rosinijeve uvertire“, koja se sa velikim uspehom obilazi Italiju i svet.

švercerima, masovnom migracijom i tri izvođača, koji se bave ovim neumoljivim svetom sa domišljatošću, kritikom i ljudskom posvećenošću. „Grupa gospodina Serana” iz Barselone pozorišna je kompanija koja stvara originalne produkcije zasnovane na pričama iz sadašnjeg vremena. Kritika ih naziva „lutkarima digitalnog doba”.

2. april, 20 č., Pozorište Atelje 212

Za poslednji nastup baletske zvezde Erika Gotjea kreiran je komad koji potpisuje poznati koreograf Icik Galili. „Poklon” je i način da dvojica velikih umetnika zahvale igri, životu i ljubavi.

„Vrteška” započinje prilično nenametljivo, uz tonove američkog filmskog mjuzikla „Funny girl”, Vilijama Vajlera. Dve igračice izlaze na scenu i, dok to čine, mi se osmehujemo čuvenim arhetipovima veličanstvenog tela, prisutnim u svim brodvejskim fantazijama. „Komad Rašida Uramdana ostavlja bez daha!” (© Libération)

30. mart, 20č., Opera Madlenianum BalletX, Filadelfija

3. april, 20 č., Beogradsko dramsko pozorište

Prestižna filadelfijska kompanija savremene igre BalletX, ujedinjuje istaknute koreografe sa grupom igrača svetske klase koji otkrivaju nove elemente atleticizma, emocija i gracioznosti. Za svoje prvo gostovanje u Srbiji, BalletX donosi najnovije naslove Kajetana Sota, Matjua Ninena i Jorme Elo.

„Korak” deluje u prostoru konfuzije između realnosti i fikcije, između onoga što je stvarno i što je lažno ili nastalo; poigrava se dekonstrukcijom pozorišne magije i transformacijom značenja. Italijanska igračica i koreograf Ambra Senatore trenutno vodi Koreografski centar u Nantu, dok upravo ovu produkciju „Le Monde” definiše kao „susret Pine Bauš i Bastera Kitona”.

28. mart, 20 č., Opera Madlenianum

31. mart, 18 č. i 21 č., Pozorište Atelje 212 (mala scena) U produkciji Korzo teatra iz Haga stiže nam jedan od poslednjih radova igračice i koreografa Dunje Jocić. Ova Beograđanka, koja skoro dve decenije živi i stvara u Holandiji, dobitnica je nagrade Vip poziva za 2019. godinu. Njen celovečernji komad nosi naziv „Ne govori sa mnom dok spavam”, a inspiraciju pronalazi u čudnom i dirljivom odnosu između Endija Vorhola i njegove majke Džulije.

1. april, 17 č. i 20 č., Pozorište na Terazijama „Ptičica” je multimedijalni performans sa živim video-sadržajem, objektima, maketama, Hičkokovim „Pticama”, 2000 minijaturnih životinja, ratovima,

4. april, 20 č., Jugoslovensko dramsko pozorište

8. april, 20 č., Sava centar Kompanija Batševa je jedna od najvažnijih kompanija savremene igre na svetu. Na njenom čelu je Ohad Naharin, jedan od najčuvenijih koreografa današnjice. „Gaga” je inovativni jezik pokreta, koji Naharin razvija godinama. Sedamdesetpetominutni „Sadeh21” pruža nemerljivo više od obične demonstracije sistema pokreta.

9. i 10. april, 20 č., Pozorište na Terazijama Dada Masilo je skinula prašinu i kreirala sveže likove ubacivši mnogo humora i oholosti u svoju verziju baleta „Žizela”. Masilo sa svojom trupom prvi put gostuje u našem regionu. Njena „Žizela” stiže nakon neverovatnog uspeha u Njujorku, Los Anđelesu, Hanoveru i Berlinu.

11. april, 20č, Sava Centar, 12. april, 20č, Srpsko narodno pozorište Dresden Frankfurt kompanija igre i njen umetnički direktor Jakopo Godani, već su dobro poznati publici Beogradskog festivala igre! Nakon spektakularnih predstava u Centru Sava i Srpskom narodnom pozorištu, ali i performansa kojim je otvaren beogradski Muzej savremene umetnosti, trupa za svoje naredno gostovanje u Srbiji priprema velika iznenađenja. •

Za „Vrt uživanja“, prikazan na prethodnom Beogradskom festivalu igre, kanadska umetnica Mari Šuinar dobila je nagradu „Jovan Ćirilov – za korak dalje”. Sada se vraća pred beogradsku publiku komadom „Radikalna snaga”, koji je premijerno prikazan na Venecijanskom bijenalu igre, 2018. godine.

6. april, 21 č., Pozorište Atelje 212 Vodeća umetnica južnokorejske scene Eun-Mi An, veoma popularna i u Evropi, gostuje prvi put u našem regionu, i to sa svojom najnovijim predstavom, naizgled jednostavnog naslova – „Igra Severne Koreje”.

BIZLifeBIZLife

UZ JUTARNJU KAFU

XXX

Jatagan male, pa sve do blistavih bečkih koridora vlasti. Epski zamah, uzbudljiva akcija, živopisni novi i stari likovi učiniće da druga sezona „Senki nad Balkanom” ode korak dalje u podizanju standarda domaćeg programa, poručuju iz produkcije United medije.

VRHUNSKE SERIJE IZ „KUHINJE” UNITED MEDIJE Lj

ubitelji kvalitetnog domaćeg serijskog programa i te kako imaju razloga da se udobno smeste ispred televizora i uživaju. Jesen 2018. godine donela je premijere visokokvalitetnih domaćih serija – „Ubice mog oca 3” i „Žigosani u reketu”, koje nam stižu iz originalne produkcije United medije. U ovoj kompaniji za novu, 2019. godinu najavljuju premijeru nove sezone popularne serije „Senke nad Balkanom”, a kažu i da spremaju veliko iznenađenje za gledaoce u vidu povratka jednog od omiljenih televizijskih likova na male ekrane.

DA LI ĆE GLEDAOCI DOBITI ODGOVOR NA PITANJE KO JE UBICA? Dugoočekivana treća sezona kriminalističke serije „Ubice mog oca” prikazuje se od sredine novembra, a armiji starih obožavalaca, koji su uz inspektora Jakovljevića od početka, pridružuju se novi, mladi naraštaji, zaintrigirani interesantnim scenariom i vrhunskom glumom. Već prve epizode novog serijala, koje gledaoci imaju priliku da gledaju na TOP kanalu, donele su novo ubistvo, zaplete i neočekivane obrte. Osim rata kriminalnih kla-

nova, korupcije u policiji, nova sezona bavi se problemom nasilja nad ženama i otvara pitanje korupcije u zdravstvu. Iz produkcije poručuje da nova sezona pomera granice i kada su u pitanju vrlo zahtevne akcione scene, kojima nova sezona obiluje. Ali i pored sve te akcije, pažnju gledalaca zaokuplja i ljubavna priča Aleksandra Jakovljevića, koga glumi Vuk Kostić, i forenzičarke Jelene (koju tumači Nina Janković), koja bi mogla da se nađe na ispitu nakon što je već u prvoj epizodi mlada pripravnica počela da flertuje sa inspektorom. Da li će gledaoci dobiti odgovor na pitanje ko je ubica u ovoj ili u sledećoj sezoni, koja će se takođe raditi u produkciji United medije, ostaje da se vidi. Činjenica je da nas sada, svakog ponedeljka u 20 č., očekuju nove avanture i dobra zabava.

I HRVATSKA „NOVA“ KOD UNITED MEDIJE

United medija je u 2018. godini kupila i hrvatsku televiziju „Nova”, koja produ-

ali i njihovom pokušaju da taj klub spasu. Gledaoci TOP kanala će u 45 epizoda imati prilike da vide čitavu plejadu vrhunskih glumaca, kako starije, tako i mlađe generacije, ali i popularnih košarkaških asova, kao što su Predrag Danilović, Saša Đorđević i Miloš Teodosić, koji su, samo za ovu priliku, uplovili u glumačke vode.

„SENKE NAD BALKANOM 2”: TRILER, FIKCIJA, TAJNA DRUŠTVA, INTRIGE... Iz produkcije United medije najavljuju jednu veliku premije-

ru već u prvoj polovini sledeće godine. Balkanski kriminalistički triler, istorijska fikcija i mnogo vrelih scena uskoro ponovo stižu na ekrane, jer je snimanje druge sezone „Senki nad Balkanom” počelo u poslednjim mesecima 2018. godine. Međunarodne zavere, tajna društva, ekstremne ideologije, narko-ratovi, dekadencija u osvit katastrofe – istorijska su pozadina uzbudljive potrage za rešenjem misterije jezivih zločina koji potresaju Beograd 1934. godine. Još ambicioznija u prikazu skrivene istorije Balkana, ova sezona će dati spektakularnu mešavinu akcije i drame, misterije i napetosti, vodeći nas od blatnih ulica

„ALO, ALO” NA NAŠ NAČIN

cira vrhunske serije,

Gledaoci TOP kanala imaju priliku da uživaju i u urnebesnoj komediji „Konak kod Hilmije”. Radnja serije je smeštena u okupirano Sarajevo za vreme Drugog svetskog rata. U konak navraćaju svi, od partizanskih ilegalaca iz šume, preko četnika, ustaša, vojnika Handžar divizije, pa sve do nemačkih vojnika i komandanta grada Štumbafirera Šilinga. Jedni drugima ispred nosa kuju zavere, u kojima nacionalne tenzije postaju manje bitne od ličnog materijalnog interesa. Sjajna gluma Emira Hadžihafizbegovića i Tarika Filipovića, kao i dogodovštine iz konaka, nasmejale su ceo region, budući da se serija emituje na TOP kanalu u Bosni i Hercegovini, Srbiji i Makedoniji, a odnedavno i na dve nove televizije koje su postale sastavni deo United medije – „Nova M” i „Nova BH”. •

de”, „Čista ljubav”,

poput „Na granici”, „Kad susjedi polu„Zlatni dvori”, „Zora dubrovačka”, „Larin izbor”, ali i vrhunske takmičarske šou-programe „Supertalent” i „Tvoje lice zvuči poznato”.

MODERNA VERZIJA „GRLOM U JAGODE” Zamišljena kao verzija popularne serije „Grlom u jagode” za novu generaciju, serija Dragana Bjelogrlića „Žigosani u reketu” od početka je osvojila srca publike i nalazi se u vrhu gledanosti. United medija nam kroz seriju donosi priču o drugoj šansi, priču o ljubavi i prijateljstvu, priču o dve generacije, o dvojici nekada nerazdvojnih prijatelja i saigrača u slavnom košarkaškom klubu koji je danas na rubu propasti,

BIZLife

BIZLife TV

PIĆE

KULTURA ISPIJANJA „VODE ŽIVOTA”

IZ PERSPEKTIVE ambasadora

brenda viskija VLADIMIRA SIMIĆA KO NAM DANAS SA SIGURNOŠĆU MOŽE REĆI ŠTA JE PRAVILNO? BITNO JE DA U SVOJOJ ČAŠI VISKIJA UŽIVATE DO POSLEDNJE KAPI!

ema sumnje da je viski jedno od najpopularnijih pića današnjice, a činjenica da je baš ovo piće čest izbor hedonista dovoljno govori u prilog o njegovoj popularnosti. Sama reč potiče od keltske reči usque, koja u prevodu znači „voda”, a njegovo

98 98

BIZLife

XXX PIĆE

drevno ime glasilo je usque beatha, što znači „voda života”. Viski predstavlja kategoriju žestokih alkoholnih pića koja nastaju destilacijom žitarica i koja se čuvaju u buradima ili bačvama napravljenim isključivo od hrastovog drveta. Ukus viskija i njegove ostale karakteristike

usko su povezane sa oblašću iz koje potiče, kao i sa odabirom sirovina, procesom destilacije, vrstom buradi i vremenom odležavanja. Najbolje i najpopularnije flaše viskija potiču iz Škotske, Irske i Sjedinjenih Američkih Država, ali smo u današnje vreme svedoci da viskiji iz Indije, Japana, pa čak i Španije, ne predstavljaju nikakvu retkost. Kako ovo plemenito piće izgleda iz perspektive nekoga kome je rad sa ovom kategorijom pića svakodnevica, pokušaćemo da vam približimo kroz razgovor sa Vladimirom Simićem, ambasadorom brenda viskija iz porodice William Grant & Sons, koji su prisutni u Srbiji posredstvom renomirane kompanije G3 Spirits. „Posao svakog ambasadora brenda jeste da na najbolji način predstavlja svoje brendove, da laicima probudi želju

za dobrim viskijem, da velikim potrošačima objasni zašto je taj viski baš pravi izbor, da velikoj vojsci barmenâ i konobarâ olakša prodaju i pruži stručnu edukaciju. Konkretno, moje zaduženje je da viskije iz porodične grupacije William Grant & Sons predstavim kroz istoriju, da ih prilagodim sadašnjosti i da ih spremim za budućnost”, objašnjava nam na početku razgovora Vladimir Simić. Radeći za kompaniju G3 Spirits, poslednje dve godine obavlja posao ambasadora brenda viskija i kaže da veoma uživa u tome. Izuzetno mu je zadovoljstvo što ima priliku da predstavlja renomirane svetske brendove, kao što su viski „Grant’s blended Scotch”, „Glenfiddich”, najnagrađivaniji „single malt” viski na svetu i rodonačelnik „single malt” kategorije, viski „Balvenie single malt”, „Monkey Shoulder”, jedini „triple malt” viski na našem tržištu i viski koji je već drugu godinu zaredom proglašen za najpopularniji brend od strane barmena iz 100 najpopularnijih barova širom sveta, kao i „Tullamore Dew”, legendarni irski viski. „Globalni trendovi koji stižu na domaće tržište jesu takvi da se kroz modernu miksologiju i kroz vešte ruke profesionalnih barmena u koktelima gostima servira nešto neočekivano ili nestandardno, bilo da je u pitanju ukus samog koktela, čaša ili garniš. Moderna vremena nam donese i moderne mešavine, a uz sve prisutniji rad na savršenom servisu – ne samo u kategoriji viskija nego globalno u industriji pića – sve su prisutniji razni oblici i veličine leda, sve je raznovrsnija ponuda mineralnih negaziranih voda, ’ginger ale’, ’ginger beer’, aromatizovane sode, kao i kraft piva u laganom miksu, pogotovo kad je reč o ’blended’ kategoriji viskija”, istakao je naš sago-

vornik. Pored ovih modernijih načina konzumacije viskija, uvek ostaje ono tradicionalno, odnosno ispijanje „neat” viskija, čistog ili sa dodatkom leda ili vode, kako bi se oslobodile sve arome koje viski kao završni proizvod nosi. Na pitanje šta je pravilno, odnosno kako se najbolje uživa u viskiju, naš sagovornik je rekao: „Ko nam danas sa sigurnošću može reći šta je pravilno? Bitno je da u svojoj čaši viskija uživate do poslednje kapi!” „Takođe, svar koju ne mogu da ne istaknem i zbog koje mi je neizmerno drago jeste da je globalni trend uparivanja različitih kategorija pića i hrane sve prisutniji i u Srbiji. Ono na šta posebno uvek volim da skrenem pažnju jeste odnos viskija i hrane. Budući da viski sadrži veliki procenat alkohola,

zahteva ’jaku’, obično mesnu hranu, te su tako životinjske masti, kremaste strukture, poput putera, uvek odlični prijatelji viskija, a kod viskija ne treba naglašavati glavnu aromu, već naći slične arome u hrani. Dakle, kod viskija nije bitno naglasiti, već uskladiti jelo sa pićem. Viski, po svojoj prirodi, traži uglavnom mesne menije, što odgovara balkanskom mentalitetu, ali ga je, svakako, moguće uparivati i sa raznim povrćem i voćem, u slučaju da ste vegan ili vegetarijanac”, naglašava Simić. Vladimir nam je napomenuo da smatra da je pravilno uparivanje hrane i pića od izuzetne važnosti za razvoj gastronomske kulture u Srbiji i da je to upravo cilj i zadatak svakog ambasadora brenda. U budućnosti će, kako kaže, mnogo raditi na tome.•

BIZLife PIĆE XXX

ČOKOLADA

no ih je u ponudi 15, od kojih se izdvajaju praline punjene kremom od pečenih lešnika i mlečne čokolade, koje su jedne od najomiljenijih, zatim karamel sa zrncima morske soli, malina u kremu od bele čokolade, indonežanska kafa u čokoladnom kremu, kajen paprika u kremu od crne čokolade, krem od bele čokolade sa crvenim biberom i limunom. Osim klasičnih bombonjera, osmislili su i posebne kolekcije pralina:

KUĆA ČOKOLADE

KAO INSPIRACIJA

SA EGZOTIČNIH PUTOVANJA Foto: Marijana Pantić

Sazvežđa – praline u obliku zvezda, sa posebnim omotom i karticom za svaki horoskopski znak; Mesečeve mene – praline u obliku mesečevih mena, uz koje se dobija kalendar sa mesečevim menama za tekuću godinu. •

Foto: Marijana Pantić

Foto: Zoran Kolundžija

100 100

BIZLife

XXX ČOKOLADA

asachok je radionica u kojoj se prave praline i poslastice od čokolade. Nastala je iz želje da se kreiraju praline vrhunskog kvaliteta i jedinstvenog ukusa koje nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Inspiraciju su sakupljali na putovanjima po Aziji, kao i Južnoj i Centralnoj Americi, gde su imali prilike da borave na plantažama kakaoa i bolje se upoznaju sa ovom biljkom, koja se na latinskom zove Theobroma Cacao, što u prevodu znači hrana bogova. Praline ručno prave svakog dana od pažljivo odabranih sastojaka – najfinije čokolade sa visokim sadržajem kakaoa, sveže samlevenih orašastih

plodova, voća, aromatičnih začina i esencijalnih ulja. Svi sastojci su isključivo prirodni i visokokvalitetni, bez veštačkih aroma i konzervanasa. Ekskluzivnost pralina leži, pre svega, u njihovoj svežini. Na pakovanju je uvek naznačeno da je najbolje konzumirati ih u roku od mesec dana, jer se tada oseća punoća svakog ukusa. To je i najvažnija razlika u odnosu na industrijske proizvode, koji se kupuju u samoposlugama i stoje više od godinu dana na rafovima. Osim svežine, ove praline su prepoznatljive i po svom elegantnom izgledu i pakovanju. Asortiman pralina obuhvata najrazličitije ukuse, a trenut-

EKSKLUZIVNOST PRALINA LEŽI, PRE SVEGA, U NJIHOVOJ SVEŽINI Foto: Marijana Pantić

BIZLife XXX

101

INTERVJU

Piše: /// SERGEJ VASIĆ

SRBI UŽIVAJU

U PRIKAZIVANJU SEBE U NAJBOLJEM IZDANJU

ashion Company je najveća ritejl kompanija u regionu jugoistočne Evrope koja se bavi modom i modnom maloprodajom i veleprodajom. O modi u Srbiji, izazovima, pobedama i novogodišnjim planovima govorila nam je Jasenka Stekić, direktor za marketing, korporativne komunikacije i razvoj koncepta maloprodaje grupe.

UZ SVE IZAZOVE NA GLOBALNOM TRŽIŠTU MODE, 2018. GODINA JE BILA GODINA EKSTREMNOG RASTA I EKSPANZIJE ZA NAŠU KOMPANIJU

Koliko se modna scena u Srbiji razlikuje od inostrane scene? — U poslednjih deset godina srpsko tržište je ušlo u fokus međunarodnih brendova, postajući interesantna maloprodajna destinacija na Balkanu. Beograd, kao glavni grad, dominira na sceni nekretnina u maloprodajnom segmentu, dok ostali ključni gradovi u Srbiji beleže trend rasta i veći interes kompanija koje zastupaju modne brendove. Šoping centri vode ovaj razvojni sektor, na šta ukazuje činjenica o ogromnoj ekspanziji u proteklih nekoliko godina. U Beogradu možete kupiti skoro sve urbane poznate svetske brendove. Izuzetak je segment visoke

mode, koja je danas dostupna samo kroz nekoliko multibrend koncepata, ali verujem da će se ovaj važan deo ponude razvijati u nekoliko narednih godina. Visok afinitet Beograđana za luksuzne brendove proizlazi iz dinamičnog društvenog života, koji liči na latinski životni stil. Srbi uživaju u prikazivanju sebe u najboljem izdanju, oblačenju i impresioniranju svoje okoline. „Made in Italy” i „Made in France” gotovo su neizostavne osobine proizvoda koje kupuju. Kako izgleda vaš radni dan? Koji su njegovi izazovi, a koji benefiti? — Posao za koji odgovaram uključuje različite uloge koje doprinose prodaji i razvoju brendova i tržišta na kojima smo prisutni. To je zahtevna uloga, u kojoj morate da upravljate mnogim zadacima tokom dana. Pored velike količine informacija koje dobijam dnevno, bitno je naći vreme za istraživanje tržišta i onoga šta brendovi koje zastupamo trenutno rade u svetu. Vizija maloprodaje naše kompanije i njenog razvoja jesu moji primarni zadaci, tako da ne postoji klasično vreme rada. Obično mi uveče padaju sjajne ideje, koje razmenjujem sa

Po čemu ćete pamtiti 2018. godinu? — Uz sve izazove na globalnom tržištu mode, 2018. godina je bila godina ekstremnog rasta i ekspanzije za našu kompaniju. Proširili smo poslovanje u Rumuniju, potpisali JV ugovor za Istočnu Evropu sa Replayem, otvorili desetine radnji u Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji. Ove godine smo započeli E-komerc projekat, koji ce doživeti svoj pun potencijal naredne godine. Dobili smo nagrade za novi concept „Fashion&Friends”, koji je već prepoznatljiv u regionu. Ukratko, bila je ovo godina puna velikih planova, ali i dostignuća. Šta očekujete od 2019. godine? — U 2019. godini nastavljamo isti trend. Otvaramo Bosnu i Poljsku kao tržišta. Zaokružujemo ponudu u Beogradu kroz nove šoping molove, nastavljamo otvarenja u Hrvatskoj i Crnoj Gori. Proširujemo stručni kadar i primenjujemo nove tehnologije na poslovanje. Digitalizacija će biti ključna, kao i razvoj „omnichanell” pristupa prodaji i usmeravanje veće pažnje na krajnjeg potrošača. U vezi s portfoliom, radi se na novoj ponudi brendova, ali neka nešto ostane i mala tajna.

102

BIZLife

XXX INTERVJU

svojim saradnicima. Ovo je posao u kome se svaki dan uči, jer se moda menja najmanje dva puta u sezoni. Marketinške kampanje su sve bolje i pametnije od kada postoji digitalni marketing. Kako je sada sve merljivo, interesantno je analizirati kampanje za koje smo mislili da će biti odlične, a pokazalo se suprotno. Zadatak koji svaki dan sebi postavljam jeste strategija kako se približiti potrošaču. Izazovi su deo posla, budući da radim sa mnogo ljudi, pa je dobra komunikacija ključ uspeha. Ne postoji problem koji je nerešiv ako imate dobru volju. Sa druge strane, benefiti rada u modi, lepom okruženju, putovanjima i beskonačnom izvoru kreativnosti moji su večiti pokretači, koji održavaju moju motivaciju u Fashion Companyju.

zetno važna za kompanije kao što je naša. Od dobre kolekcije i pravovremenih isporuka zavisi dosta toga. Marketing i PR su ključne poluge prodaje, jer kako prodati robu ako potrošači nemaju informacije o njoj? Poslednji korak je distribucija i prodaja proizvoda, koji čine motor biznisa. Komercijalni sektor kompanije je najosetljivije mesto, gde postoji i najveći takmičarski duh, želja za rezultatom i ostvarenjem plana. Koje biste brendove (Fashion Companyja) izdvojili kao omiljene i zbog čega?

— Omiljenih brendova po stilu nema, svi su važni i svima pristupam u želji da se afirmišu i pronađu svoje kupce. Možda neki od njih imaju zanimljiviju životnu filozofiju vlasnika, ali to je subjektivan pristup, koji držim za sebe. U profesionalnom smislu mogu izdvojiti velike brendove kao što su „Tommy Hilfiger”, „Timberland”, „Diesel”, koji iza sebe imaju takve gigantske timove gde se svaki detalj u trendovima industrije isprati pre drugih. Od prvoga dana postoji kvalitet i kontinuitet u ideji. •

JASENKA STEKIĆ Direktor za marketing, korporativne komunikacije i razvoj koncepta maloprodaje grupe

Koliko udela u modi ima kreativnost, a koliko biznis? — Modna industrija je biznis koji u osnovi predstavlja nekoliko suštinskih segmenata. Dobar poslovni plan je ključni deo svakog posla, pa i ovog. Dizajn i razvoj uključuju dizajniranje kolekcije, izradu uzoraka i istraživanje tekstila i tkanina. Proizvodnja i lanac snabdevanja su druga faza, koja je izu-

DIGITALIZACIJA ĆE BITI KLJUČNA, KAO I RAZVOJ „OMNICHANELL” PRISTUPA PRODAJI I USMERAVANJE VEĆE PAŽNJE NA KRAJNJEG POTROŠAČA BIZLife INTERVJU XXX

103

VISKI

Piše: /// SERGEJ VASIĆ

BLENDIRANJE JE UMETNOST „S

COLIN SCOTT Custodian Master Blender Chivas Regal-a

uccess is a blend” je univerzalna poruka koju Čivas prenosi širom planete. Čivas veruje da je blendirano bolje, i kada je reč o poslu i kada je reč o viskiju. Čivas veruje da je naš lični „blend” ono što naš čini jedinstvenim i da samo kroz saradnju sa drugima i deljenje uspeha unutar tima možemo da postignemo pravi uspeh. Kako nam je rekao Custodian Master Blender Chivas Regala Kolin Skot (Colin Scott), svaki ukus viskija je

jedinstven, kao i svaki čovek. Svaki viski ima drugačiji karakter, a umetnost je spajati ih. „Blendiranje je složen posao, ali je i umetnost. Sve je u izboru različitih aroma i razmeri”, ocenio je on i dodao da je „umetnost održati konzistentnost tako da viski iz godine u godinu ostane isti – jer možete da promenite pakovanje, ali ne i duh.” Kako je ocenio, umetnost Master Blendera da razume sve različite ukuse u škotskom viskiju jednaka je radu kompozitora: ne samo da

morate u potpunosti razumeti muzičke karakteristike svakog instrumenta već morate razumeti i kako da ih kombinujete da biste izgradili nezaboravnu, očaravajuću simfoniju. Da bi neko postao majstor blendiranja, kako kaže Skot, potrebno je vreme, iskustvo, „dobar njuh”, ali i velika strast. Majstor blenda je „u velikoj meri umetnik. Za takvu vrstu veštine ne postoji škola. Jednostavno, uči se kroz praksu.” „Svet se menja neverovatno brzo, ali ljudi vole nešto što ima istoriju i tradiciju, a viski Čivas Regal u potpunosti to ima”, istakao je Skot. •

SVET SE MENJA NEVEROVATNO BRZO, ALI LJUDI VOLE NEŠTO ŠTO IMA ISTORIJU I TRADICIJU, A VISKI ČIVAS REGAL U POTPUNOSTI TO IMA

104

BIZLife

XXX VISKI

BIZLife XXX

105

ŠAMPANJAC

MOËT:KONCEPT

VISOKOKVALITETNOG

ŠAMPANJCA M

oët & Chandon osnovao je 1743. godine Klod Moet (Claude Moët), trgovac vinom, i originalno se zvao Moët et Cie (Moët and Co). Zasluge se pripisuju njegovom unuku, Žanu Remiju Moetu (Jean-Remy Moët) , koji je, zapravo, šampanjac pretvorio u prestižni brend koji se distribuira širom sveta. Žan Remi Moet je, zahvaljujući svojim ambicijama i iskustvima koje je stekao putujući po svetu, stvorio ovaj međunarodni brend neverovatnom brzinom, te je ovaj šampanjac bio veoma uspešno rasprostranjen na različitim mestima. Njegove lične posete Francuskoj i vizionarske ideje za poslovanje utemeljile su ih u elitni luksuzni brend, kakav je danas. Verovao je da je, iznad svega, taj šampanjac bio sve što zadovoljstvo može da donese. Tako je i danas. Madam Pompadur (Madame de Pompadour) bila je njihov prvi ambasador, a njihov „imperijalni” zaštitni znak bio je namenjen u čast Napoleonu, njihovom prijatelju i lojalnom sledbeniku brenda. Ime „Chandon” je dodato 1832. godine, nakon penzionisanja Žana Remija, koji je tada predao kompaniju u ruke svog sina Viktora Moeta i zeta Pjera Gabrijela Šandona de Brijaja (Pierre-Gabriel Chandon de Briailles). Šandon je predstavio koncept visokokvalitetnog šampanjca i plasirao svoju prvu berbu 1842. Moet & Chandon je najveći svetski proizvođač šampanjca, koji proizvodi preko 26 miliona boca godišnje. Ovaj prestižni brend šampanjca napravljen je u visokom standardu izvrsnosti. U njihovoj liniji šampanjaca su: „Moet & Chandon Imperial”, „Rose Imperial”, „Nectar Imperial” i „Grand Vintage”. •

106

BIZLife

XXX ŠAMPANJAC

BIZLife XXX

107

VINO

DOBRE SIROVINE,

UMEŠNOST TEHNOLOGA

I VRHUNSKA OPREMA

Srbiji postoje vinarije koje su za ponos, poštovanje i uzor. Među njima se ističe Vinarija Temet, koja je za veoma kratko vreme postala snažan i ugledan brend, a danas je jedan od stubova novog talasa u srpskom vinarstvu. Već prvi

108

BIZLife

VINO

pogled na impresivno zdanje vinarije, na vinograd ili na bilo koju bocu vina pokazuje da se u Vinariji Temet ništa ne prepušta slučaju, nego se poslu pristupa sa profesionalnom ozbiljnošću. Vinarija Temet prva je u Srbiji za konsultanta angažo-

vala vrhunskog stručnjaka iz čuvene vinogradarske zemlje. To je francuski enolog Fransoa Gaborio (Francois Xavier Gaboriaud), uz čiju je pomoć dostignut i prvenstveni cilj vinarije – proizvodnja vrhunskih vina iz vinogorja Jagodine i njihovo plasiranje na domaće, ali i na

inostrano tržište. Kako je za proizvodnju kvalitetnog vina, osim dobre sirovine i umešnosti tehnologa, neophodna vrhunska oprema, Vinarija Temet svoja vina proizvodi u barik buradima, napravljenim od kvalitetne hrastovine američkog, francuskog i srpskog porekla. Iako mlada, Vinarija Temet se već u prvim godinama postojanja okitila prestižnim domaćim i svetskim priznanjima, osvojivši čak 27 medalja. Među njima je i medalja osvojena na prestižnom takmičenju u Londonu „Dekanter ” 2014. godine. Vinu od autohtonih sorti prokupca, smederevke, tamjanike i morave pripalo je srebro, a bronza vinu „Pinot grigio” i „Ergo crveni”. Vinarija Temet je 2013. godine proglašena najboljom u Srbiji, a najvišu titulu poneo je i njen „Rose”. Osim za kvalitet, osvojila je bronzanu medalju na

VINARIJA TEMET PRVA JE U SRBIJI ZA KONSULTANTA ANGAŽOVALA VRHUNSKOG STRUČNJAKA IZ ČUVENE VINOGRADARSKE ZEMLJE balkanskom takmičenju u Sofiji za dizajn etiketa. Na takmičenjima na „Dekanteru” poslednje dve godine osvaja srebro i bronzu za liniju „Tri Morave”, belo, crveno i roze. Kvalitetom je Vinarija Temet zaslužila i brojne nagrade na takmičenjima, kao što su „AWC Vienna”, „Chardonnay du Monde”. Među njima je srebrna medalja za vino „Ergo belo”, kao i mnoge, mnoge druge. Mi izdvajamo belo suvo vino „Tri Morave”, sa sadržajem alkohola 12,5 posto. Napravljeno je od sorti grožđa u sastavu: 50 procenata tamjanika, 40 procenata morava, 10 procenata smederevka. •

RECITE NAM...

OPTIMISTI ILI

PESIMISTI GORAN MARKOVIĆ – Reditelj Mnogo sam radio i svašta sam radio 2018. godine. I privatno je to bila moja godina. Ipak, živim,nažalost, u najnesrećnoj zemlji u Evropi u ovom trenutku, tako da sa te strane sam veoma nezadovoljan. Ipak, sve je individualni čin, okolnosti nisu odlučujuće. Postoje pojedinci koji uspevaju uprkos svemu.

RECITE NAM...

Po čemu ćete pamtiti 2018. godinu? — 2018. je godina u kojoj se realizovala moja želja da se vratim na tv ekrane projektom „Život u boji sa Milevom Pavlović“,koji je zavredeo pažnju, nagrađen je i podržan kao gledan, kulturan sadržaj. Ovo je bila moja godina zato što se u njoj pokazalo da se vredi boriti za kulturu i obrazovanje, i da dobro osmišljen nastup daje izvanredne rezultate. Time se potvrđuje da nema neosvojive tvrđave, treba samo dobro organizovati napad, koji izvode kvalitetni, obrazovani i motivisani kadrovi.Godinu ću pamtiti i po sreći i zadovoljstvu koje mi pruža ćerka kroz svoje školovanje, rad i ljubav, kao i po prekrasnim porodičnim putovanjima i srećnim sitnicama. Šta očekujete od 2019. godine? — Bila bih zahvalna 2019-oj da nastavi trend predhodne godine i da se prepusti mojim planovima i željama. U narednoj godini bih volela da se više bavim projekcijom svojih zadovoljstava nego radnim obavezama, a da dok radim, beskrajno uživam. Očekujem da ću 2019. provoditi pored mora, uživajući i radeći u isto vreme.

SVETOZAR CVETKOVIĆ - GLUMAC Ne razmišljam o godinama i o godini, razmišljam i promišljam uvek o onome što se događa, a uvek se događa i događaće se nešto bolje od onog što je bilo. VEDRANA RUDAN - KNJIŽEVNICA Mnoge godine u mom životu su bile dobre, tako da ja na na kraju godine ne radim nikakve analize. Da li je krwj godine ili početak, potpuno je svejedno. Ja živim od dana do dana, od sata do sata. Ne gledam nikada u nazad i ne zanima me ništa osim sutra. A za sutra imam velike planove, ali ne smem da vam ih otkrijem. MARČELO – MUZIČAR I PISAC Mislim da je prošla godina bila godina nade. A posle se sabereš i shvatiš da su mnoge stvari zapravo bile samo trenutak nade i ništa drugo, a sa nadom ima ta nevolja da kada se ona u jednom trunutku odigne od nule, pa se posle stropšta ona se ne stropošta u nulu nego ide negde u minus. Mi moramo da je sada izroznimo iz minusa i dignemo na neki viši podeok, to i dalje neče biti lako, ali ka i dalje nemam drugi zemnlju osim ove. Dakle, nade mora biti. DRAŽA PETROVIĆ - NOVINAR Ova godina je bila godina karikatura. Junaci kakarikatura su nas pratili cele godine i kao takva bi mogla da se uvede u i u kineski horoskop. UROŠ ĐURIĆ – SLIKAR Svaka godina je bila moja, čak i one godine koje su bile prožete nekim tragedijama. Zato što sve u životu živote samo jedanput. Sva prethodna iskustva koliko god bila korisna istovremeno ne važe za aktuelni komenat. Uvek morate da nalazite nove i nove načine da opstanete u svetu koji se neprekidno kreće. Mislim da svet i pored toliko kuknjave na sve strane, povike na populizam, na priče povampirenju fašizma i ratnim i drugim avetima, suštinski iz godine u godinu živi nsve komfoprnije i komfornije, sve bezbrižnije, to je činejnivca. Na ličnom planu, iamo sam nekoliko izvanrerednih izložbi, napravio sam i nekoliko izuzetnih poteza odbijajući neke polsove. Čovek mora da zna da nekad trebva reći ne, a ne samo da. Vi ste ono što su vaši izbori, svi smo mi splet sopstvenih izbora.

110

BIZLife

RECITE NAM...

MILEVA PAVLOVIĆ „Život u boji“

Foto: Milica Trnavac

FILM

5 NAJBOLJIH BIZNIS

FILMOVA U 2018. A

ko ste da u toku praznika pogledate dobre filmove, a želite da ostanete u toku sa svim poslovnim dešavanjima i trendovima, ova lista će vam pružiti uvid u ono najbolje što se pojavilo u 2018. godini. Može se reći da je ova godina za filmove ovakvog tipa bila plodonosna.

“Trust Machine: The Story of Blockchain” Priče o blockchain tehnologiji mogle su često da se čuju u ovoj godini, ali dokumentarac filmskog stvaraoca Aleksa Vimera je sveobuhvatan pregled kripto-valutnih transakcija – a govori o još mnogo toga. Film takođe prati rad eksperta za blockchain tehnologiju Lauria Love i njegovu težnju da svetu pokaže da ta tehnologija može biti korišćena u dobrotvorne svrhe, kao što je borba protiv gladi u svetu.

malih preduzeća u Ajovi, koji su prihvatili obnovljivu energiju kako bi svoje poslovanje održali konkurentnim, ali i koji pomažu preduzećima koja unajmljuju bivše zatvorenike, obučene za instalaciju solarnih panela. Film je premijerno prikazan 12. decembra na Nacionalnoj Geografiji.

“Generation Wealth”

“Seeing Allred” Advokatica za prava žena Glorija Alred se decenijama bori protiv nepravdi prema ženama, ali popularnost pokreta #MeToo je pomogao u stvaranju osećaja hitnosti u borbi protiv seksualnog uznemiravanja i zlostavljanja na radnom mestu i izvan njega. Ovaj dokumentarac upravo sagledava trud i borbu Alredove, kao i njen nedavni rad na optužbama za seksualno uznemiravanje protiv poznatih ličnosti i moćnih muškaraca.

112

BIZLife

XXX FILM

Najnoviji dokumentarni film režisera Lorena Grinfilda govori o tome da je američka opsesija bogatstvom “oštetila Američki san”. Film sagledava obe strane, kako super bogate menadžere hedž fondova, tako i one koji se bore da “spoje kraj sa krajem”, služeći kao upozoravajuća priča za preduzetnike (i sve ostale), da je nezdravo i neodrživo da zarađivanje novca bude osnovni prioritet u životu.

“Paris to Pittsburgh” Nakon odluke predsednika Sjedinjenih Američkih Država, Donalda Trampa da izađe iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama, dokumentarac “Paris to Pittsburgh” prati pojedince koji se bore protiv uticaja klimatskih promena u “svojim dvorištima”. Film se takođe fokusira na vlasnike

“Science Fair” Dobitnik nagrade publike na “Sundance” festivalu filma, “Science Fair” prati devet srednjoškolaca koji se takmiče na Međunarodnom sajmu nauke i inženjeringa. Na takmičenju je učestvovalo 1.700 najpametnijih tinejdžera na planeti – svi oni koji pokušavaju da promene svet kroz nauku – a proglašavaju “najbolji um” na Sajmu. •

BIZLife XXX

113

SPORT I FITNES

ZIMSKI SPORTOVI: NE PROPUSTITE

ADRENALINSKU AVANTURU! ZIMSKE AVANTURE SU UPRAVO TAKVE – JEDINSTVENE! ČINE DA SLOBODNO VREME I REKREACIJU UPOTPUNITE NA NAJBOLJI MOGUĆI NAČIN. DA LI STE ZALJUBLJENIK U OVU GRUPU SPORTOVA I KOJA DISCIPLINA VAS NAJVIŠE PRIVLAČI?

a li je fizička aktivnost od skoro, ili pak odavno, deo vaše svakodnevice? Da li spadate u grupu sportista kojima je neophodna zimska vrsta zabave i opuštanja? Ukoliko ste skeptični u vezi s ovim sportskim disciplinama, neophodno je da znate da su svi zimski sportovi podjednako zdravi i zabavni, a za njih je, osim avanturističkog duha, potrebna i motivacija. Kada jednom probate, postajete zavisni od zimske rekreacije. Naime, većini rekreativaca je poznato skijanje, koje početnici smatraju opasnim poduhvatom, a zapravo je izuzetno zanimljivo iskustvo. Kao početnik na skijama, ovu disciplinu uvek učite uz svog ski-instruktora, i to na ravnoj površini, postepeno se krećući niz malu padinu. Osim što je nezaobilazna olimpijska disciplina na Zimskim olimpijskim igrama, skijanje je, kao takvo, atraktivan sport među svim generacijama u celom svetu.

KARLINGUJMO ZAJEDNO! Da li ste čuli za ostale, podjednako adrenalinske zimske sportove? Na primer, za bob? Bob je fantastična, izuzetno zabavna timska igra koja podrazumeva spuštanje uskom, ledenom stazom u specijalizovanim sankama, u koje staje do četvoro ljudi. Čar ove discipline jeste u istovremenom postizanju brzine i održavanju ravnoteže, a ona je uveliko postala deo Zimskih olimpijskih igara. Karling ste sigurno viđali (ako ne uživo, onda putem malih ekrana) i pitali se zašto grupa ljudi čudnom metlom gura još čudnije kamenje. Ova disciplina je, zapravo, nastala iz potrebe ljudi da igru i zabavu dovedu na viši nivo, jer je još i zovu šahom na ledu. Sva-

114

BIZLife

XXX SPORT I FITNES

ZADOVOLJNI ZAPOSLENI SU REZULTAT ULAGANJA POSLODAVACA U NJIHOVO KAKO NEFORMALNO OBRAZOVANJE, TAKO I U SEGMENTE KOJI ĆE IH DODATNO PODSTICATI DA SVOJU EFIKASNOST PODIGNU NA NAJVIŠI MOGUĆI NIVO

ko ga može igrati, jer podstiče timski duh i kooperaciju. Snoubording (eng. Snowboarding) i te kako je jedna od omiljenih zabava, jer je obožavana od strane svih generacija. Danas je surfovanje na snegu postalo sastavni deo skoro 98 procenata svih skijališta u Severnoj Americi i Evropi. Ono što vam preporučujemo od zimskih disciplina, a što se već uveliko svrstava u ekstremne sportove, jesu: vožnja kajaka po snegu (snow kayaking), golf na ledu (snow golf), jedrenje na ledu (sailing on ice), skeleton i snoukiting (snowkiting).

TRENIRAJTE ZAJEDNO! Zadovoljni zaposleni su rezultat ulaganja poslodavaca u njihovo kako neformalno obrazovanje, tako i u segmente koji će ih dodatno podsticati da svoju efikasnost podignu na najviši mogući nivo. To uključuje i zajednička druženja. Tim bildinzi su odavno postali podrazumevani u modernom svetu, jer na brojne načine utiču na produktivnost radnika. Ukoliko odlučite da svakodnevnu monotoniju „razbijete” nekom sportskom aktivnošću koja izlazi iz standardnih okvira, nećete pogrešiti. To možete uraditi i uz vašu FitPass karticu, koja predstavlja ulaznicu u sportski način života, gde su brojne kompanije prepoznale značaj ovog jedinstvenog koncepta u Srbiji i Bosni i Hercegovini. U FitPass sistemu možete da birate između 650 sportskih objekata, 60 disciplina (teretane, ples, joga, bazeni, tenis, pilates, grupni treninzi, spa, biciklizam, kuglanje itd.) u preko 25 gradova. S ciljem da zajedničke aktivnosti postanu zanimljivije, firme formiraju timove i takmiče se u dostupnim sportskim disciplinama. •

NEOPHODNO JE DA ZNATE DA SU SVI ZIMSKI SPORTOVI PODJEDNAKO ZDRAVI I ZABAVNI FITPASS TIM Ukoliko niste, a želite da budete deo velike porodice zadovoljnih korisnika, sve neophodne informacije možete pronaći na sajtu, i to u delu za poslovne korisnike: https://fitpass.rs/ kompanije. Takođe, za bilo kakvo pitanje ili nedoumicu, obratite se korisničkoj podršci na kontakt@fitpass.rs, koja će vam odgovoriti u najkraćem roku. FitPass tim

BIZLife

SPORT I FITNES XXX

115

MODA

SAVRŠENI PRAZNICI

PO MERI U SALONU

MojKrojac.com

raznici su još jednom pred nama i, dok se bliži momenat otvaranja poklona poređanih ispod jelke, razmišljate o tome koji će poklon ispuniti želje vašeg partnera, vaših roditelja ili prijatelja. Iako su pokloni kao što su set za brijanje, par rukavica ili parfem siguran izbor (ali već viđen), MojKrojac.com vam nudi rešenje koje će izmamiti osmehe na licima vaših najbližih, sa

116

BIZLife

XXX MODA

kojim ste sigurni da će oni dobiti poklon baš po svojoj meri! Poklon-vaučer iz salona MojKrojac.com idealan je poklon za svaku priliku, jer garantuje da će ljudi voleti ono što im darujete. Oni imaju slobodu da izaberu šta god žele, da dizajniraju košulju, koja će biti šivena po njihovoj meri, ili odaberu kaiš koji im nedostaje, par ukrasnih dugmadi za košulju ili zanimljivu kravatu, a

vi ste oslobođeni stresa zbog pronalaženja savršenog poklona za sve. Poklon-vaučeri za košulje šivene po meri u salonu MojKrojac.com savršen su poklon i za poslovne partnere, jer je dobra košulja uvek dobrodošla. MojKrojac.com želi svima srećne novogodišnje i božićne praznike i nudi 10 posto popusta na svaki poklon-vaučer kupljen do 15. 1. 2019. godine! •

Srbija - Zmaj od Noćaja 13, Beograd E-mail: office@mojkrojac.com Kontakt telefon: +381 65 9246200

Crna Gora - Karađorđeva 14, Podgorica E-mail: office.mne@mojkrojac.com Kontakt telefon: +382 68 048442

BIZLife XXX

117

TAKTIKU POSLOVNOG MUŠKARCA

DEDA MRAZ D

eda Mrazu smo postavili pitanja koja postavljamo poslovnim ljudima u rubrici „Taktika poslovnog muškarca”. Evo šta nam je Deda Mraz odgovorio nekoliko dana pre nego što je počela sezona donošenja poklona. Najbolji savet koji ste dobili? — „Deda, odmori malo!” – od Baba Mrazice. Šta je najviše doprinelo vašem uspehu? — Dečja mašta. U šta je pametno uložiti novac? — U lake sanke koje rade na pogon irvasa. Naravno, pametno uložen novac je i onaj koji se da na izgradnju farmi irvasa ili nekih rezervata. Kako biste opisali svoj poslovni tim? — Moji irvasi su najbolji zaposleni. Kad im kažem da rade, oni rade. Vredni su, efikasni, ne traže veću platu, ne bune se i uglavnom ćute, tako da je pored njih milina raditi.

Koliko se često dešava da vičete? — Radim uglavnom noću, pa bi vikanje negativno uticalo na efekte mog rada. Da li uvek imate plan B? — Ako se detetu ne svidi poklon, nema drugog. Da li biste voleli da radite od kuće? — Pokušao sam da se dogovorim sa Alibabom, ali neće Kinezi da rade sa mnom. Kažu da su svu svoju energiju usmerili na Srbiju. Da li volite da rizikujete? — Svaki rad sa ljudima predstavlja određeni rizik.

Kada ostanete bez teksta? — Kada me dete pita: „A šta ti imaš od toga da meni daš poklon?”

Šta biste sebi poklonili? — Bar jednom da budem slobodan tokom božićnih i novogodišnjih praznika.

Koliko odelo čini čoveka? — Pogledajte mene.

Vaših omiljenih sat vremena? — Onih sat vremena nakon što isporučim sve poklone. Vaš omiljeni gedžet? — Uzde. U kojoj zemlji najviše veruju u Deda Mraza? — U Srbiji. I to više „matori” nego deca. Nije mi jasno zašto. Šta biste rekli mladim ljudima koji bi, kad porastu, voleli da postanu Deda Mraz? — Šta mislite zašto postoji samo jedan Deda Mraz? Deco, ne budite luda! •

118

BIZLife

XXX

BIZLife XXX

119

120

BIZLife

XXXJUTARNJU KAFU UZ