BizLife-broj 62

Magazin za

USPEŠAN BIZNIS i dobar život...

Sve na jednom mestu!

Business magazine

BROJ 62 • SEPTEMBAR 2018.

/// WWW.BIZLIFE.RS

INTERVJU

24

DOBRI TEMELJI KLJUČ SU USPEHA I TRAJANJA KOMPANIJE DEJAN ČOLOVIĆ

Vlasnik kompanije Banja Komerc Bekament

08 INTERVJU

KADA NA STRANOM TRŽIŠTU VAŠE PROIZVODE OCENE KAO NAJBOLJE DRAGAN ŠAŠIĆ

Direktor Mlekara Šabac a.d.

16 INTERVJU

BEOGRAD NA PRAVOM PUTU

KOMPANIJE KOJE MENJAJU

BEOGRAD

MILUTIN FOLIĆ

Glavni urbanista

UVODNIK

IMAGINARIJUM A ŠTA RADE NAŠI, NE BAŠ MILIJARDERI, ALI MILIONERI, KADA VIŠE „NE ZNAJU GDE UDARAJU“?

Dž

ek Ma objavljuje da odlazi u penziju. Džef Bezos angažuje botove da ga brane na društvenim mrežama od nezadovoljnih zaposlenih. Ilon Mask prvo hoće da povuče kompaniju sa berze, pa posle par dana ipak neće, pa sve to „zalije“ džointom u radio intervju koji ga je koštao pada akcija na istoj toj berzi. Šta se dešava sa najbogatijim ljudima u svetu? Da li im je sunce „udarilo u glavu“ posle godišnjih odmora?

Prema sopstvenom iskustvu, kada se šefovi vrate sa odmora, oni dolaze sa novim idejama. I za vas i za kompaniju. „Jaoooo, šta ćemo sve da radimo...“ odzvanja kancelarijama kada se šefovi vrate sa odmora. Oni su entuzijastični, sa punim baterijama i spremni da krenu u nove pobede.

Međutim, sa ovo troje persona to nije slučaj. Osnivač Alibabe hoće malo da se povuče i to u 54. godini, osnivača Amazona u momentu kada mu kompanija vredi 1.000 milijardi dolara brinu komentari na internetu, a Mask, koji je priznao da je u poslednje vreme pod stresom, stres leči praktikovanjem marihuane. Hoćeš nove izazove, ali ne znaš šta bi? Ne znaš više gde udaraš?

Kriza srednjih godina?

A šta rade naši, ne baš milijarderi, ali milioneri, kada više „ne znaju gde udaraju“? Pa prave imaginarijume.

Stalo im je do „kulture“, „renesanse“, Medičija, prave Kapitole, Bele kuće, jezera, Venecije.... Dođe neki momenat u životu kada se zapitate šta sam

ja radio na ovom svetu, šta sam mu ostavio i šta da uradim kako bih od svog života napravio nešto? I u tom trenutku na televiziji krene film „Trumanov šou“.

Posle toga je sve lako. Samo treba smisliti sa kojom pesmom ćete objaviti početak vašeg „imaginarijuma“ (da, „My Way“

DOĐE NEKI MOMENAT U ŽIVOTU KADA SE ZAPITATE ŠTA SAM JA RADIO NA OVOM SVETU, ŠTA SAM MU OSTAVIO I ŠTA DA URADIM KAKO BIH OD SVOG ŽIVOTA NAPRAVIO NEŠTO?

je skroz prikladna).

I dok gledamo kako se pola Srbije divi imaginarijumu jednog medijskog maga, dok žive u imaginarijumu zvanom Srbija, mi se u ovom broju bavimo malo realnijim stvarima. Bavimo se kompanijama koje stvarno grade i koje stvarno menjaju sliku glavnog grada, ali i Srbije. •

Glavni i odgovorni urednik

/// MILOVAN MILIČKOVIĆ

BIZLife UVODNIK

03

SADRŽAJ

16

08 KADA NA STRANOM TRŽIŠTU

42 TRI I PO URUŠENA ZIDA

VAŠE PROIZVODE OCENE KAO NAJBOLJE

ILI NOVA GENERACIJA?

DARKO SOKOVIĆ Izvršni partner za strategiju i razvoj fonda „Propulsion”

DRAGAN ŠAŠIĆ Direktor Mlekara Šabac a. d.

BEOGRAD NA PRAVOM PUTU

62 ŠANSE I IZAZOVI

14 MEHMED-PAŠI SE POTPORNI

MILUTIN FOLIĆ Glavni urbanista

ZELENE GRADNJE

ZID NE BI SRUŠIO

DRAGANA KORICA Izvršni direktor saveta zelene gradnje Srbije

MILENKO VASOVIĆ

44 ZA LJUDE KOJI ŽIVE

„HORECA” SEKTOR

58 ŽENSKO PREDUZETNIŠTVO

METRO CASH & CARRY SRBIJA

JE STVAR IZBORA

BRANISLAVA SIMANIĆ Direktorka sektora za preduzetništvo u Privrednoj komori Srbije

98 DO POLA KRIVINE KOČNICA, OD POLA GAS

MILOŠ MILOŠEVIĆ Direktor marketinga Delta Auto Grupe

84 TAPETE GRAHAM & BROWN –

OVOGODIŠNJI MODNI TREND ZA KOJI I VI MORATE DA ZNATE

52 IZGRADNJA POSTROJENJA ZA DUBOKU PRERADU TEČE PO PLANU

Dizajn

40 MIKROKLIMA RADNOG

66 NAJDŽEL KENEDI

PROSTORA

OTVARA BEMUS

RADOSLAV ZDRAVKOVIĆ Regionalni menadžer prodaje za Srbiju i zemlje Balkana u kompaniji „Termovent“

20 ADA MALL – SVE ONO ŠTO BEOGRAD JESTE

24

DOBRI TEMELJI KLJUČ SU USPEHA I TRAJANJA KOMPANIJE

DEJAN ČOLOVIČ Vlasnik kompanije Banja Komerc Bekament

96 MOJKROJAC.COM – KONCEPT

50 KAKO JE NA NOVOM POSLU

ŠIVENJA KOŠULJA PO MERI KOJI JE OSVOJIO SVET

IVANA KAMPEL Novi menadžer korporativnih komunikacija u Sberbanci

72 GODINU DANA GALERIJE NLB BANKE

32

ARHITEKTURA KAO MANIFEST BRENDA

ANJA IVANA MILIĆ Osnivač i izvršni direktor firme Arhi.pro

IMPRESUM

Business Magazine

BROJ 62 • SEPTEMBAR 2018

ISSN 2334-8011 COBISS SR-ID 198317324

Redakcija Izvršni direktor

DANICA STUPAR danica.stupar@bizlife.rs

Glavni i odgovorni urednik

MILOVAN MILIČKOVIĆ milovan.milickovic@bizlife.rs

Art direktor

BOJANA VRHOVAC blablabgbla@gmail.com

04

BIZLife

SADRŽAJ

redakcija@bizlife.rs

MARIJA PULJECOVIĆ, BOJANA MILOVANOVIĆ, TANJA KOVAČEVIĆ, ALEKSANDAR MIJAILOVIĆ Saradnici

MILENKO VASOVIĆ, MIRJANA PAŠĆAN, SRĐAN MRĐA DIJANA CARIĆ

Business developer

Štampa

MINJA MILENKOVIĆ

ZLATNA KNJIGA BAGRDANSKI PUT BB, JAGODINA

Lektor

NEVENA ERIĆ

Izdavač Foto

SERVIS BETA MEDIJA CENTAR BEOGRAD

DIGITAL LIFE

Knez Mihailova 1/II, Beograd +381 11 71 52 458 +381 11 71 52 520 www.bizlife.rs

Saznajte više skeniranjem QR koda. Neophodna vam je aplikacija (QR code reader) koja će aktivirati kameru telefona i skeniranjem koda odvesti vas do dodatnog sadržaja.

BIZLife XXX

5

PANORAMA

06

BIZLife

PANORAMA

01 OOO-RUK! Evropski komesar Johanes Han i predsednik Srbije Aleksandar Vučić otvorili su novi Žeželjev most u Novom Sadu, na mestu srušenog originalnog mosta tokom NATO bombardovanja 1999. godine.

(Foto: Beta/Dragan Gojić)

BIZLife

PANORAMA

07

INTERVJU

Piše: /// SERGEJ VASIĆ

KADA NA STRANOM TRŽIŠTU VAŠE

PROIZVODE OCENE KAO NAJBOLJE

08

BIZLife

INTERVJU

N

aša prehrambena industrija je na zadovoljavajućem organizacionom i tehnološkom nivou. Industrija je spremna da odgovori na izazove koji dolaze od sve zahtevnijeg tržišta, ali i od sve obrazovanijeg potrošača. Sve relevantne fabrike koje se bave proizvodnjom prehrambenih proizvoda implementirale su najviše međunarodne standarde za hranu i njihovom primenom obezbeđuju plasman kvalitetnih i zdravstveno bezbednih proizvoda na tržište, kaže Dragan Šašić direktor Mlekare Šabac, ali dodaje da je, shodno prilikama oko nas, poput drugih, i srpska prehrambena industrija izložena različitim problemima i preprekama, sa kojima svakodnevno mora da se suočava.

Mlekare se suočavaju sa problemom nabavke kvalitetnog sirovog mleka, jer za plasman na izvozna tržišta proizvodi moraju biti proizvedeni od mleka koje odgovora strogim direktivama EU. Takvog mleka u Srbiji nema dovoljno i sve nas zajedno očekuje veoma naporan rad kako bismo tu situaciju popravili. U tom smislu, smatram da je neophodno da država dodatno subvencioniše i stimuliše ovaj deo poljoprivredne proizvodnje.

Poput ostalih proizvođača hrane, i mlekare u Srbiji se suočavaju sa sve većim zahtevima velikih trgovinskih sistema, u kojima se insistira na plaćanju različitih naknada i obaveza, kojima se snižava prodajna cena proizvoda na štetu mlekara kao dobavljača, a pri čemu marža trgovinskih sistema ostaje nepromenjena. U mnogim zemljama EU su već preduzete ozbiljne

VIŠE OD 75% SIROVOG MLEKA KOJE OTKUPI MLEKARA ŠABAC ODGOVARA KRITERIJUMIMA EU I CARINSKE UNIJE „Kao najveće izazove, naveo bih nabavku sirovina i pomoćnih materijala, obezbeđenje energenata, plasman robe i sve veći problem nedostatka stručne radne snage. Jednom rečju, stanje u našoj prehrambenoj industriji predstavlja direktan odraz ekonomskih dešavanja.“ A kada je mlekarska industrija u pitanju?

— Isti opis stanja se odnosi i na srpsku mlekarsku industriju. Nakon privatizacija, gde su u slučaju većine velikih mlekara vlasnici strane kompanije, fabrike su modernizovane i proizvodna postrojenja su dovedena na nivo zapadnoevropskih mlekara. Time je dostignut i prilično visok kvalitet proizvoda, čime je omogućen plasman ne samo na domaćem tržištu već i na izvoznim tržištima.

mere kojima bi bio zaustavljen sve veći pritisak na proizvođače hrane, a samim tim i uticaj na cenu u maloprodaji.

Kada se pominje mleko u Srbiji, javnost se uglavnom seća afere oko aflatoksina, koja se desila pre nekoliko godina. Kako sada gledate na taj problem i kako vi ocenjujete kvalitet mleka u Srbiji?

— Problem prisustva aflatoksina u mleku nije nikakva pojava niti pošast koja nas je niotkud pogodila i koja je zauvek bespovratno nestala. Aflatoksini su mikotoksini koji stvaraju posebne plesni na poljoprivrednim usevima kada se za to stvore pogodni uslovi.

Njih je uvek bilo i biće ih, kako na poljoprivrednim usevima, tako i u mleku, a jedino pitanje koje se stalno postavlja jeste pitanje gornje granice regulisane pravilnicima. Prošla godina je bila prilično pogodna za razvoj aflatoksina na kukuruzu, tako da je i njegov sadržaj u mleku blizu

DRAGAN ŠAŠIĆ direktor Mlekara Šabac a. d.

„POPPY“ ZA PONOS Na koji proizvod Mlekare Šabac ste najponosniji?

— To je veoma zanimljivo pitanje i lako se poveže sa onim iz života kada vas pitaju koje dete najviše volite. Iako su nam finansijski najbitniji feta-sir i sirni namazi, lično sam najponosniji na čokoladno mleko „poppy”. U taj proizvod smo utkali puno znanja, iskustva i ljubavi.

Siguran sam da je to najbolji proizvod u svojoj kategoriji na domaćem tržištu. Proizveden je od najkvalitetnijeg farmskog mleka, belgijske čokolade i najkvalitetnijeg kakaoa. Prava poslastica!

»»»

BIZLife INTERVJU

09

»»»

hodno za proizvodnju kvalitetnih proizvoda namenjenih domaćem tržištu, ali i izvozu.

CILJ NAM JE DA ZADRŽIMO LIDERSKU POZICIJU U PRODAJI SIRNIH, DA OJAČAMO POZICIJU U PRODAJI FETA-SIRA „MEDITERANEO”, JOGURTA I ČOKOLADNOG MLEKA, ALI I DA SE NA TRŽIŠTU POJAVIMO SA NEKOLIKO POTPUNO NOVIH PROIZVODA gornje granice koja je propisana pravilnikom u Srbiji.

Situacija sa kvalitetom sirovog mleka na tržištu Srbije nije baš najsjajnija. Procenjujem da veći deo sirovog mleka koje se industrijski preradi odgovara domaćem pravilniku, ali da samo mali njegov deo odgovara striktnim direktivama EU. Evropska unija ima mnogo strože zahteve po pi-

10

BIZLife

INTERVJU

tanju higijenskog i zdravstvenog kvaliteta sirovog mleka. Jedan od preduslova za unapređenje kvaliteta sirovog mleka na teritoriji naše države jeste i pokretanje Nacionalne laboratorije za kontrolu mleka. Više od 75% sirovog mleka koje otkupi Mlekara Šabac odgovara kriterijumima EU i Carinske unije. Sirovo mleko tako visokog kvaliteta nam je neop-

Koliko se u Srbiji prate svetski trendovi kada je reč o proizvodnji mleka u Srbiji i koliko Mlekara Šabac prati trendove?

— Pouzdano znam da sve velike mlekare u Srbiji imaju izgrađene moderne proizvodne sisteme, obezbeđen „hladni lanac” kako sirovog mleka, tako i gotovih proizvoda, kontrolisani sistem upravljanja bezbednošću hrane, da su fokusirane na kupca i da imaju implementirane standarde kojima se upravlja u svim procesima rada. Dakle, sve ono što bi se u žargonu moglo nazvati svetskim trendovima. U takvoj konstelaciji snaga Mlekara Šabac se svrstava u velike mlekare.

Koja je najveća promena koja se dogodila u Mlekari Šabac od 2015. godine, kada je dobila novog vlasnika?

MLEKARA ŠABAC JEDNA JE OD NAJVEĆIH MLEKARA U SRBIJI, ALI ISTOVREMENO MOŽEMO REĆI I DA JE NAJVEĆA SRPSKA MLEKARA, ZATO ŠTO DOMAĆI KAPITAL UČESTVUJE STOPROCENTNO U NJENOM VLASNIŠTVU — Pre promene statusnog pitanja, Mlekara je nekoliko godina bila u veoma teškoj situaciji. Nakon preuzimanja Mlekare od strane novog vlasnika – „Mediolanum invest grupe”, tačnije, od 2015. godine, otpočelo je intenzivno strateško, plansko i organizaciono uređenje sistema. Organizaciona struktura je dovedena u red i ponovo je uspostavljen jasan sistem rada, sprovedene su kadrovske promene i na ključne pozicije postavljeni su obrazovani mladi ljudi. Istovremeno, sve obaveze prema farmerima i dobavljačima izmirivane su na vreme i time je vraćeno poverenje u partnerski odnos, realizovan je čitav niz projekata kojima su revitalizovane tehnološke linije, uređena infrastruktura, realizovana prva faza investicija u iznosu oko tri miliona evra, ali i podignuta motivisanost zaposlenih – kroz sigurnost zaposlenja, veće zarade i bolje uslove rada.

Kakva je trenutno pozicija Mlekare Šabac na srpskom tržištu?

— Mlekara Šabac jedna je od najvećih mlekara u Srbiji, ali

istovremeno možemo reći i da je najveća srpska mlekara, zato što domaći kapital učestvuje stoprocentno u njenom vlasništvu. Što se tiče pozicije i prodaje na domaćem tržištu, u prethodnom periodu fokus šabačke mlekare bio je na prodaji sira „mediteraneo” (feta-sira), „sirka” (sirnih namaza različitih ukusa) i proizvoda bez konzervansa, koji je, verujem, svima poznat – „a la kajmaka”.

Svakako, tu je i UHT mleko, s tim što je u lokalu bila zastupljena i prodaja jogurta i ostalih kiselomlečnih proizvoda. Dodao bih da smo prošle godine investirali i u novu tehnološku liniju za proizvodnju „ABT” i „šabačkog jogurta” u PET bocama, kao i u proizvodnju čokoladnog mleka „poppy”. Ovim proizvodima mlekara je potpuno osvojila domaće tržište i ojačala svoju poziciju među tri najveće mlekare u Srbiji.

Mlekara Šabac je usredsređena i na izvoz. Šta je potrebno da bi se jedno domaće mleko našlo na policama stranih supermarketa?

— Veoma je teško naći se na listi objekata kojima se odobrava

izvoz na strana tržišta, ali je istovremeno i moguće uz ozbiljan, stručan i odgovoran pristup radu.

Svako tržište reguliše njegov zakonodavni okvir i zato danas imamo paralelne procese u proizvodnji, a u odnosu na regulativu u Srbiji i izvozna tržišta. Izuzetno je lepo doživeti da na stranom tržištu vaše proizvode ocene kao najbolje, kao tržišne lidere, kao referencu, a upravo takve proizvode ima Mlekara Šabac.

Koji su vaši planovi za narednih nekoliko godina?

— Upravo završavamo projekat za novu proizvodnu halu, čime ćemo obezbediti moderan proizvodni prostor sa novom tehnološkom opremom za preradu do 250 tona sirovog mleka dnevno.

Pored toga, jedan od najvažnijih petogodišnjih ciljeva nam je da na našem sirovinskom području razvijemo preko sto farmera sa više od hiljadu litara sirovog mleka, čime bismo obezbedili kvalitetnu sirovinu za proizvodnju.

To nameravamo da postignemo stalnim radom na terenu, i to pružanjem materijalne pomoći i kroz edukaciju.

Cilj nam je da zadržimo lidersku poziciju u prodaji sirnih namaza („sirko” postoji već 40 godina, a i dalje je vodeći originalni sirni namaz u Srbiji), da ojačamo poziciju u prodaji feta-sira „mediteraneo”, jogurta i čokoladnog mleka, ali i da se na tržištu pojavimo sa nekoliko potpuno novih proizvoda i da potrošačima ponudimo nešto apsolutno drugačije. •

PUN FRIŽIDER NAŠIH PROIZVODA

Koji proizvod Mlekare Šabac je svaki dan u upotrebi u Vašem domu?

– S obzirom na to da u kući imam dvojicu tinejdžera, koji se aktivno bave sportom, gotovo svi proizvodi Mlekare Šabac se svakodnevno nalaze

„DEGUSTACIJA KONKURENCIJE“ Da li ponekad degustirate i proizvode konkurencije?

— Naravno, to je moja i poslovna obaveza. Pored toga što u mlekari periodično testiramo proizvode iz iste grupe od različitih proizvođača, imam naviku i privatno da probam sve novo što se nađe na tržištu. Smatram da time samo mogu da stvorim jasniju sliku o tome gde su šabački proizvodi u odnosu na konkurenciju.

Odgovorno mogu da kažem da svi proizvodi Mlekare Šabac predstavljaju najkvalitetnije proizvode na domaćem tržištu, jer su proizvedeni od najkvalitetnijeg sirovog mleka, pod strogo kontrolisanim proizvodnim uslovima, i zbog toga što je u njih unesena emocija iz srca Srbije.

u našem frižideru.

Od jogurta za razne šejkove, sirnih namaza i kisele pavlake za sendviče, feta-sira za salate, milerama za kuvanje, pa do mleka i čokoladnog mleka, koji se troše u velikim količinama.

BIZLife INTERVJU

11

12

BIZLife

XXX

BIZLife XXX

13

SLUČAJ GRDELIČKE KLISURE

MEHMED-PAŠI SE

POTPORNI ZID NE BI SRUŠIO Piše: MILENKO VASOVIĆ

D

a se Mehmed-paša Sokolović sa svojim neimarima javio na tender za Koridor 10, ne bi se urušio potporni zid u Grdeličkoj klisuri. Ne znam koliki je Sokolovićev godišnji obrt i da li ima bankovne garancije, ali paša ima iskustvo. Njegov šef gradilišta, izvesni Abidaga, prema svedočenju nobelovca Andrića, imao je grdne muke sa gradnjom višegradskog mosta na Drini, ali je uspeo. Što bi njegovi dunđeri za dan sagradili, neko bi za noć porušio. Proneo se glas da to vila ruši, ali Abidaga ne naseda na glasine, niti menja izvođače radova, niti prepravlja projekat, nego uhvati nekakvog seljaka Radisava, te ga dade nabiti na kolac. I „vila” prestane rušiti, a mi i danas imamo most kome se divi čitav svet.

Naše građevince sa Koridora 10 muče slične muke. Taman su završili potporni zid dugačak preko 700 metara, spakovali pinkle i krenuli u nove podvige, a 19. avgusta zid puče u paramparčad. Srušilo ga brdo koje je „proklizalo”. Moralo je brdo

MEĐU ONIMA KOJI SU ANGAŽOVANI U GRDELICI IMA I ONIH KOJI SE NE MOGU POHVALITI UGLEDOM I POSLOVNOM ETIKOM

14

BIZLife

XXX SLUČAJ GRDELIČKE KLISURE

da krene jer je puno vode, puno izvora, a to nije uzeto u obzir pri projektovanju.

Projekat je prepravljan jedanaest puta i opet nije valjano urađen.

kaciju. Doduše, nije ni prvi, ali iza njega je stao autoritet.

Inženjeri kažu da se za radikalnim rešenjem poteže samo onda kada su

U POTRAZI ZA KRIVCIMA ANGAŽOVANI SU I LJUDI IZ BEZBEDNOSNOINFORMATIVNE AGENCIJE (BIA), ŠTO JE PRILIČNO POUZDAN ZNAK DA SE PRAVI KRIVCI NEĆE NAĆI Stručnjaci su gotovo saglasni da su urađeni pogrešni tipovi potpornih zidova, neadekvatni sastavu tla. Nemar, aljkavost, neznanje, korupcija – nešto od toga, ili sve zajedno, uzrok je amaterskog rada i propasti posla, koji nas je koštao sedam miliona evra. Sve je urađeno tako amaterski da bismo, tobož, prošli jeftinije.

A znanja u Srbiji ima, samo ne može od partijskih vazduhoplova i ličnih interesa da se probije.

I šta ćemo sad? Na teren je izašao i predsednik lično i konstatovao: „Tako mi u Srbiji radimo. Prvo sebi upucamo obe noge i ruke, a onda moramo da nastavimo da radimo, ali bez ruku i nogu.”

Svestan činjenice da na ljutu ranu mora ljuta travka, predsednik je pribegao Abidaginom rezonu: ako ti nešto pravi problem, likvidiraj to nešto. Zato je na licu mesta, tu gde je zemlja pokidala zid, glasno naredio: „Brdo mora da se sruši!”

Koliko god se opiralo i pružalo otpor – njega, brda, biti neće. Mada, bilo je i drugih predloga, na primer, da se brdo ne dira, nego da se zatrpa zemljom, ali ovaj predlog nije prošao stručnu verifi-

druga rešenja iscrpljena. Struka tvrdi da je premeštanje brda „Sizifov posao”.

Danijel Dašić, građevinski inženjer, izjavio je za TV N1 da je prostim računskim operacijama moguće dokazati da je za premeštanje potrebno 7000 radnih dana.

To je, nekih, 20 godina. Doduše, povećanjem broja mašina, uz rad od 24 sata dnevno, to može da se skrati, ali nikako do kraja godine, kako se planira.

Zanimljiva je i tvrdnja bivšeg ministra građevine Milutina Mrkonjića da brdo „može da se ruši i deset puta”, a da nema garancije da se problem reši.

Kako je onda zahtevni poduhvat Mehmed-paše Sokolovića uspeo još u šesnaestom veku, a za Grdelicu i dalje ne znamo šta će biti? Sokolović je, van svake sumnje, obezbedio izvođače radova koji znaju posao. Za Grdelicu to baš i nije slučaj. Aleksandar Cvetanović, profesor Građevinskog fakulteta u penziji, tvrdi da „nekompetentni ljudi vode kompetentni posao”. Profesor to ilustruje tvrdnjom da je posao poveren prodavcu igračaka. Šta se može od takvih „kadrova” očekivati!

Među onima koji su angažovani u

Grdelici ima i onih koji se ne mogu pohvaliti ugledom i poslovnom etikom. Nadzor na Koridoru 10 Vlada Srbije je poverila konsultantskoj kući „Luj Beržer”, iako je ta firma bila na na crnoj listi Svetske banke zbog korupcije.

Firma „Azvi”, izvođač radova, kasnila je dve godine s izgradnjom „Žeželjevog mosta” i još se spori sa beogradskom „Mostogradnjom”, ali joj se daju novi poslovi.

Kao da se oseća i miris korupcije, što, po pravilu, prati ovakve radove. Bilo je koruptivnih momenata pri gradnji višegradske ćuprije, samo se to tada zvalo nepoštenje. E zbog nepoštenja je Mehmed-paša smenio pomenutog Abidagu i radove poverio Misirbabi. Jesmo li mi ikoga smenili, kaznili – glupo je i pitati.

Jeste bačena koska narodu nekakvom prijavom koju je Ministarstvo građevinarstva podnelo protiv 16 inženjera,

uključujući i one iz „Luj Beržera” i „Azvija”.

U potrazi za krivcima angažovani su i ljudi iz Bezbednosno-informativne agencije (BIA), što je prilično pouzdan znak da se pravi krivci neće naći. A po svemu sudeći, krivci sede u foteljama investitora. Taj investitor koji predstavlja građane Srbije i čijim se novcem sve radi zove se: „Koridori Srbije”.

Jedno je sigurno: Grdelica će nas skupo koštati. •

NEOPHODNA EKSPERTIZA Milan Tumara je vodeći inženjer za geologiju i inženjersku geologiju u „Energoprojekt Hidroinženjeringu” i nisu mu ovakvi slučajevi nepoznati. On za „Bizlife” kaže da, kada nastupi ovakva, neželjena situacija (oštećenje objekta ili rušenje), neophodno je utvrditi uzroke, a to se radi veštačenjem, odnosno stručnom ekspertizom. „Ekspertiza obuhvata pregled kompletne projektne dokumentacije, a u okviru toga usklađenost projektnog rešenja sa uslovima definisanih geološko-geotehničkim istražnim radovima. Nakon toga, analizira se da li je objekat, u ovom slučaju potporni zid, izveden potpuno u skladu sa projektom ili je izvođač izvršio neke izmene, a ako ima izmena, da li su one mogle dovesti do slabljenja konstrukcije ili nisu poštovani uslovi u terenu. Ekspertiza u svom zaključku mora navesti nedvosmisleno uzroke rušenja”, objašnjava naš sagovornik.

Utisak je da ništa od toga nije urađeno i da ćemo mi nastaviti da tumaramo kroz Grdelicu još dugo. Daj bože samo da neko ne strada u ovim našim „o-ruk” eksperimentima.

Iskustvo je pokazalo, tvrdi „Energoprojektov” stručnjak, da izgradnja bez pouzdanih podataka o terenu, tehničkoj izvodljivosti, kao i bez finansijskih analiza i odgovarajućeg stručnog nadzora, po pravilu, na kraju rezultira znatno većim troškovima i znatno dužem vremenu neophodnom za završetak.

BIZLife

SLUČAJ GRDELIČKE KLISURE XXX

15

INTERVJU

Piše: /// SERGEJ VASIĆ

BEOGRAD

NA PRAVOM PUTU JEDNA OD NAJZNAČAJNIJIH TEKOVINA DOLASKA STRANIH INVESTITORA JESTE I DOLAZAK PRVOKLASNIH ARHITEKTONSKIH TIMOVA

K

ada smo preuzeli kormilo prestonice, fokusirali smo se na proučavanje gradova koji danas imaju najviši kvalitet života. Beč, Ljubljana, Kopenhagen i Barselona izdvojili su se kao modeli po kojima grad treba da se razvija, kaže za BIZLife Milutin Folić, glavni urbanista. „Danas je Beograd na pravom putu. Iz centra grada izmeštaju se industrijske zone i na tim prostorima pravi se kompaktan grad, što je preduslov za ekološki prihvatljivu

hijerarhiju u saobraćaju, gde ljudi više pešače i voze se biciklima i javnim prevozom, što su dve od tri osnovne smernice nedavno usvojene Strategije razvoja grada. Treća smernica je silazak na reke, čime koristimo svoj najveći prirodni potencijal, nešto što nas izdvaja od drugih, a to je geografski položaj. Beograd leži na ušću dve velike evropske reke, od kojih je donedavno bio odvojen industrijskim zonama i železničkom infrastrukturom. To se danas ubrzano menja i to me raduje.“

NAJPOZNATIJI SVETSKI ARHITEKTI DANAS RADE NA PROJEKTIMA KOJI ĆE USKORO POSTATI NOVI SIMBOLI GRADA

OMILJENO MESTO Koje vam je omiljeno mesto u Beogradu?

Sava Promenada, sa jedne, i Beton hala, sa druge strane. Transformacija koja je pokazatelj da naša strategija da se Beograd spusti na reke ima utemeljenje u praksi. Obe su bile industrijske zone, koje su u kratkom periodu, čim su odškrinuta vrata, postale destinacije. U narednim mesecima počeće uređenje Karađorđeve ulice sa priobaljem, koja će uvezati ove dve destinacije sa pešačkom zonom centra grada. Dobićemo i novu pasarelu, koja će povezati Kalemegdan i priobalje, i na taj način zaokružiti jednu celinu. I onda idemo dalje. Linijski park će na mestu sadašnje pruge, umesto barijere, postati veza Dorćola i delova Palilule sa Dunavom. Na levoj obali Save, počev od Toplane, Brodogradilišta, Boka 18 i Staro sajmište biće potpuno transformisani i konačno ćemo moći da kažemo da je Beograd u suživotu sa svojim rekama. Nakon toga, idemo dalje ka Adi Huji.

16

BIZLife

INTERVJU

Čini se da je Novi Beograd postao deo Beograda koji se u poslednjih dvadeset godina najbrže razvio. Novi Beograd je sada praktično poslovni centar glavnog grada. Šta je dovelo do toga?

— Novi Beograd je iz više razloga bio najinteresantniji u prvom naletu investicija. Razvijena infrastruktura, planiranje u savremenom duhu i delovima koji su „ostali” da se završe, ali i blizina aerodroma, sigurno su bili odlučujući da prvi strani investitori krenu sa ulaganjima upravo tu.

Išlo se linijom manjeg otpora.

Međutim, usvajanjem novog generalnog plana i brojnih planova detaljne regulacije kojima smo predvideli izmeštanje industrije i železničkih postrojenja iz centra – oslobodili su se mnogi prostori uz reku, koji su podjednako ili više atraktivni za investitore nego što je Novi Beograd. Posebno veliki uspeh jeste konačno ostvarenje vekovnog sna o uređenju Savskog amfiteatra, gde danas nastaje jedno od najmodernijih naselja Evrope – „Beograd na vodi”. Izmeštanje železnice iz centra počelo je još 1972. godine, ali je tek nedavno, posle višedecenijske pauze, uz ogromne napore nastavljeno i ostvareno.

Kolika je važnost dolaska velikog broja stranih kompanija za arhitekturu grada? Koliko njihovi projekti (nove zgrade, preuređenje poslovnog prostora itd.) menjaju i Beograd?

— Beograd je danas deo Sveta.

Jedna od najznačajnijih tekovina dolaska stranih investitora jeste i dolazak prvoklasnih svetskih arhitektonskih timova. Iako i kod nas ima sjajnih arhitekata, razmena znanja sigurno će doprineti da se domaća scena obogati i podigne na još viši nivo što će otvoriti vrata našim stručnjacima da se poput nekada moćnih državnih firmi takmiče na svetskom tržištu rame uz rame sa najvećim svetskim imenima. Iako ima i onih koji se plaše konkurencije, lično mislim

da je konkurencija motor razvoja.

Najpoznatiji svetski arhitekti danas rade na projektima koji će uskoro postati novi simboli grada. „SOM” iz Čikaga autor je „Kule Beograd”, nakon što su napravili „Sirs Tauer” u Čikagu, i „Burdž Kalifu” u Dubaiju, najvišu zgradu na svetu. Čuveni Ami Mur iz Izraela autor je projekta„Skajlajn” sa tri kule na mestu bivšeg MUP-a, u Kneza Miloša. „Čapman Tejlor” potpisuje drugu kulu na Ušću i novi „IPM” šoping centar u Vojislava Ilica. „Vuds Begot” potpisao je nedavno završene „BW Residence”.

Tu su i velika imena koja uređuju javne prostore. Boris Podreka iz Beča autor je Studentskog trga, priobalja u Karađorđevoj, parka na Topličinom vencu i Memorije biblioteke na Kosančiću. Pasarelu na Kalemegdanu sa našim Mrđanom Bajićem dizajnirao je Ričard Dikon, jedan od najvećih svetskih apstraktnih umetnika današnjice.

Biro Jana Gela iz Kopenhagena uradio je projekat prema kome su transformisani park Ušće i mnogi drugi parkovi.

U pregovorima smo da se jedan od najboljih svetskih biroa uključi u uređenje linijskog parka koji će transformisati prugu koja danas odvaja Kalemegdan, Dorćol i delove Palilule od reka u park koji će uvezati grad sa rekama, a svojim sadržajima, poput dečjih i sportskih igrališta, trim i biciklističkih staza, umetničkih postavki, česmi, klupa, i novim zelenilom značajno podići

MILUTIN FOLIĆ Glavni urbanista

VELIKI POSAO Prva asocijacija kada se pomene Beograd?

Veliki posao. Mnogo toga treba da se uradi u Beogradu da bi se sustiglo 30 godina zaostajanja za drugim evropskim prestonicama. To je, s jedne strane, veliki zaostatak, ali i izuzetna prilika. Beograd danas velikim projektima od hendikepa pravi prednost tako što iz iskustva drugih izvlačimo pouke i preuzimamo najbolju praksu. Tu su priliku prepoznali i brojni investitori koji užurbano iz već zasićenih tržišta, poput Budimpešte, Praga, Zagreba, svoje investicije fokusiraju na novu destinaciju, destinaciju u razvoju, destinaciju budućnosti – Beograd, kaže Folić.

»»»

BIZLife INTERVJU

17

»»» urade planovi, da se prema tim planovima onda napravi infrastruktura i tek nakon toga da se grade objekti, i to u gabaritima koji su dozvoljeni planom, jer će samo tako svi građani imati dovoljno svetlosti, vazduha, javnih prostora, parkova, parkinga, škola, obdaništa i dr.

TREĆI BEOGRAD

nivo kvaliteta života u ovim delovima grada. Ako to uspemo, to će odjeknuti u svim svetskim stručnim krugovima i značajno podići položaj Beograda.

Posle „Beograda na vodi”, na red će doći leva obala Save, zatim Ada Huja, Makiško polje i, u nekoj perspektivi,tu je i leva obala Dunava, takozvani Treći Beograd.

Koji je deo grada trenutno najperspektivniji za razvoj?

— To su, svakako, priobalja. Posle „Beograda na vodi”, na red će doći leva obala Save, zatim Ada Huja, Makiško polje i, u nekoj perspektivi, tu je i leva obala Dunava, takozvani Treći Beograd. Upravo u duhu perspektivnog razvoja grada, kako to danas rade moderne metropole, Beograd će u narednim godinama početi i sa razvojem metroa, koji će po modelu „Transport Oriented Developmenta” upravo ovim razvojnim područjima dati poseban značaj i kroz ulaganja

u ova područja biće finansirana i izgradnja samog metroa.

Da li postoji neki deo grada koji biste vi, kao gradski arhitekta, izmenili?

— Najveći neprijatelj Beograda je „divlja” gradnja. To je trend koji je počeo devedesetih i koji je danas posebno uzeo maha. Nažalost, biće veoma teško i trajaće generacijama dok se šteta naneta bespravnom gradnjom ne sanira, a građani u delovima gde ima „divlje” gradnje dobiju normalne uslove za život. Svaki sprat koji se izgradi „na divlje”, da ne govorimo o celim objektima ili naseljima, jeste gotovo nepopravljiv problem za sve one koji žive u okolini, ali i za one koji su korisnici takvih objekata.

Zato je izuzetno važno da se grad razvija planski. Da se prvo

Kako vidite Beograd za dvadeset godina?

— Beograd vidim kao grad za ljude, grad u kome pešaci, biciklisti i javni gradski prevoz imaju prioritet u odnosu na automobile.

Grad koji se planski razvija, živi sa svojim rekama i u kome je kvalitet života na visokom nivou.

Beograd je u našim srcima, ali je potrebno puno rada i energije svih nas da se ovakva vizija Beograda i ostvari. •

BEOGRAD VIDIM KAO GRAD ZA LJUDE, GRAD U KOME PEŠACI, BICIKLISTI I JAVNI GRADSKI PREVOZ IMAJU PRIORITET U ODNOSU NA AUTOMOBILE

BEOGRAD ZA TURISTE Kuda biste obavezno odveli prijatelja iz inostranstva?

Nove pešačke zone, uređene fasade, uređeni trgovi, priobalje, biciklističke staze, renovirani muzeji nisu ništa novo za nekoga ko je došao iz uređenog sveta. Ali sve to, kada se stavi u lokalni kontekst, i te kako je zanimljivo strancima i zato naš grad često dobija značajno mesto u preporukama uticajnih svetskih medija. Pogled sa Beogradske tvrđave svakako je nešto jedinstveno. Nalazite se u centru višemilionskog grada, a pogled vam je na zelenim oazama leve obale Dunava i Ratnog ostrva. U pozadini se vidi Gardoš.

Ta bipolarnost Beograda, koja se prožima kroz svaku poru društva, višeslojnost raznih civilizacija koje su uticale na razvoj naše prestonice jesu izuzetno zanimljive.

Skadarlija je deo grada koji stranci vole. U toku je uređenje ulica oko Skadarlije. U Zetsku, Siminu, Emilijana Josimovića i deo Strahinjića Bana, od Francuske do Skadarske, biće vraćeno kameno popločanje, koje će ulaz u ovu turističku oazu prilagoditi njenom značaju.

18

BIZLife

INTERVJU

BIZLife XXX

19

RETAIL

ADA MALL – SVE ONO ŠTO BEOGRAD JESTE

PROJEKAT ADA MALL PROMENIĆE JEDAN OD NAJATRAKTIVNIJIH DELOVA GRADA. U PITANJU JE AMBIJENT ADE CIGANLIJE, ČUKARICE I BANOVOG BRDA, A ONO ŠTO PREDSTAVLJA PREDNOST TE LOKACIJE JESTE ŠTO JE TO DEO SA NAJVEĆIM TRANZITOM POSETILACA, NAROČITO U LETNJEM PERIODU

20

BIZLife

RETAIL

»»» BIZLife RETAIL

21

»»»

K

ako kaže Peđa Petronijević, izvršni direktor GTC Srbija, koji gradi ovaj objekat, bilo im je veoma važno da objekat zelene gradnje pozicioniraju na lokaciju na kojoj će se najbolje uklopiti u okruženje i doći do izražaja.

ADA MALL JE PROJEKTOVAN SA LEED SMERNICAMA ZELENE GRADNJE I ZADOVOLJAVA NAJVIŠE ENERGETSKE STANDARDE Petronijević ističe da ovaj centar za kupovinu izdvaja od svih drugih to što neće izgledati kao tržni centar na koji su Beograđani navikli. U pitanju je modernistička građevina savršeno uklopljena u prirodu koja je okružuje. „Za razliku od većine modernih tržnih centara, Ada Mall ima velike staklene površine i pun je dnevnog svetla. Pažljivo birane biljne kulture u obilju krase kako terase, tako i enterijer. Lepotu okolnog reljefa, pored spoljnog dizajna, podražavaju i prirodni materijali u samoj gradnji, kombinacija stakla i gipsa u boji, koji su prekriveni vertikalnim drvenim elementima, zelenim zidovima, terasama i vrtovima. Kao zanimljivost, ali i posvećenost našeg tima, napomenuo bih da je centralni prostor Ada Malla inspirisan jedinstvenim prirodnim okruženjem, te da

je napravljen u obliku ostrva Ada”, kaže izvršni direktor GTC Srbija.

Na pitanje šta je bila inspiracija za investiciju vrednu preko 105 miliona evra, Petronijević kaže – Beograd. „Ovaj grad je večna inspiracija književnika, putopisaca i istoričara. Kako je to opisao Tin Ujević, to je čitav ovaj svet koji požudno guta svaku novost i svaki nemir. Upravo je ta neuhvatljiva jedinstvenost harizmatične energije postala izazov timu naših najvećih stručnjaka koji su na ovom projektu. Ada Mallom želimo da predstavimo sve ono što srpska prestonica jeste, mesto susreta raznih kultura, ideja, ukusa, pozitivnih vibracija i ljudi koji u vrevi života modernog čoveka 21. veka žele da pronađu oazu užitka.”

Petronijević ističe da je Ada Mall veoma poseban projekat za kompaniju i da je kompletan rad na njegovoj izradi ujedno bio izazov, s obzirom na to

OVAJ CENTAR ZA KUPOVINU IZDVAJA OD SVIH DRUGIH TO ŠTO NEĆE IZGLEDATI KAO TRŽNI CENTAR NA KOJI SU BEOGRAĐANI NAVIKLI. U PITANJU JE MODERNISTIČKA GRAĐEVINA UKLOPLJENA U PRIRODU KOJA JE OKRUŽUJE da je reč o zgradi koja pomera granice očuvanja životne sredine, estetike i funkcionalnosti,

NOVI STANDARDI RETAIL INDUSTRIJE „Stanje na retail tržištu nam veoma odgovara jer nas dodatno podstiče da konstantno rastemo, stvaramo nove ideje i unapređujemo poslovanje. Kada je o ovom projektu reč, definitivno očekujemo da postavi nove standard’retail industrije u gradu, ali i da potvrdi mesto lidera GTC-a u oblasti razvoja nekretnina u Srbiji”, kaže Petronijević.

22

BIZLife

RETAIL

kako u Srbiji, tako i u regionu.

Funkcionalnost se ogleda u tome što je, pored površine za iznajmljivanje od 35 hiljada metara kvadratnih, sa tri nivoa maloprodajnog prostora i oko 100 lokala, ceo jedan nivo posvećen zabavi, kafićima i restoranima, uz nekoliko otvorenih terasa.

On napominje važnost takozvane zelene gradnje kada je ovaj projekat u pitanju i dodaje da GTC Srbija tu oseća jednu vrstu obaveze. „Kao stanovnici ove predivne planete, koja nam nesebično pruža sve svoje lepote, osećamo obavezu da o njoj brinemo i da naše ambicije ne ugrožavaju buduće generacije, koje se trudimo da što aktivnije osvešćujemo o značaju zaštite životne sredine.

Ada Mall je projektovan sa LEED smernicama zelene gradnje i zadovoljava najviše energetske standarde. Takođe, veoma nam je važno podsticanje ekološki čiste energije, tako da možete očekivati

veliki broj punjača za električne automobile, ali i parking-mesta za bicikliste.”

Petronijević zaključuje da je kompaniji od izuzetne važnosti da se diferencira u odnosu na postojeće šoping centre i ponudu koja je već zastupljena na tržištu. „Naši posetioci definitivno mogu da očekuju mnoge brendove prvi put u Srbiji, a uskoro ćemo početi da ih otkrivamo za javnost”, kaže on. •

„ČUKAREVA MEHANA” „Ispričaću vam jedan zanimljiv podatak iz kojeg je nastao današnji slogan „Mesto susreta”. Na mestu na kojem danas gradimo Ada Mall bila je „Čukareva mehana”, vlasnika Stojka Čukara, po kojoj je 1850. godine nastalo ime Čukarica. Kako zapisi tvrde, čovek ju je tu izgradio jer su baš tuda prolazili razni trgovci i putnici namernici koji su išli u Beograd, a kafana im je bila odlično mesto da odahnu pred odlazak u grad.

Ukratko, ova lokacija je oduvek bila mesto susreta.”

»»»

BIZLife RETAIL

23

INTERVJU

DOBRI TEMELJI KLJUČ SU USPEHA

I TRAJANJA KOMPANIJE

U TRENUTNOJ POSLOVNOJ KLIMI NAJČEŠĆE POSTAVLJENO JE PITANJE: KAKO POKRENUTI SVOJ BIZNIS? POSTOJE BROJNI KURSEVI GDE VAS UČE POSLOVNOJ VEŠTINI, UMETNOSTI PREGOVARANJA I STRATEŠKOG DONOŠENJA ODLUKA. ALI U VREMENU STALNIH TRŽIŠNIH PROMENA ZAPRAVO JE PRAVI IZAZOV IMATI ODGOVOR NA PITANJE: KAKO OPSTATI U BIZNISU?

24

BIZLife

INTERVJU

DEJAN ČOLOVIĆ vlasnik kompanije Banja Komerc Bekament

»»» BIZLife INTERVJU

25

Piše: /// SERGEJ VASIĆ

»»»

K

ada je Dejan Čolović sa svojom porodicom 1992. godine krenuo na neizvestan preduzetnički put nije bilo kurseva i poslovnih akademija, ali posle 26 godina iskustva tokom kojih je njegova kompanija izrasla u velikog regionalnog igrača u proizvodnji materijala za završne radove u građevinarstvu, mogao bi biti predavač na temu poslovnog uspeha.

Banja Komerc Bekament je jedna od tehnološki najsavremenijih kompanija u regionu, lider u proizvodnji materijala za završne radove u građevinarstvu koja zapošljava 350 ljudi. Ova kompanija primer je uspešnog razvojnog puta jer je od ranih 90-tih prešla put od stovarišta za prodaju građevinskog materijala

koni/zaptivni kitovi, pur pene i premazi za drvo i metal) prvi izbor građevinskih firmi širom regiona. Samo su u poslednje dve godine otvorena tri nova pogona sa najsavremenijim sistemom automatizacije, a dalje poslovanje usmereno je na plasman na evropska tržišta.

Kada je građevinska industrija u pitanju poslednjih godina govori se njenom takozvanom „procvatu“ u Srbiji. Kako vi to vidite?

— Građevina je jedan od pokretača privrednog razvoja Srbije i prati pozitivnu cikličnost svetskih trendova. U Srbiji je trenutno aktivno 28.000 gradilišta. Broj izdatih građevinskih dozvola je povećan za 11% u prvom polugodištu 2018. godine u odnosu na 2017, sa

PORODIČNE VREDNOSTI, TRADICIJA I ISKUSTVO SU POSTULATI POSLOVANJA KOJE KOMPANIJA BEKAMENT NEGUJE OD SVOJIH SKROMNIH POČETAKA preko otvaranja kamenoloma i novih pogona za proširenje proizvodnje do kompanije čiji je portfolio od 250 proizvoda (podloge i impregnacije, unutrašnje boje i materijali, fasadne boje i materijali, građevinski lepkovi, stiropor, sistem za polaganje keramike, mase za izravnanje, mašinski malteri, hidroizolacioni materijali, sili-

ukupno izdatih 8.800 građevinskih dozvola. Visokogradnja i izgradnja poslovnih centara i prostora je u porastu, dok je niskogradnja koja obuhvata i renoviranje objekata još uvek u stagnaciji. Postoji još dosta prostora za rast i, pre svega, podizanje svesti o energetskoj efikasnosti i korišćenju kvalitetnih materijala.

USPEŠNI MENADŽERI IMAJU SAN Nakon 26 godina iskustva, prava ste osoba za odgovor na pitanje: Šta to izdvaja dobrog od „prosečnog“ menadžera?

Uspešni menadžeri imaju san, svrhu i cilj. Ambicija i predanost poslu je nešto što se podrazumeva.

Smatram da je škola dobro polazište, ali da je ishodište uspeha upravo u talentu i tzv. osećaju za dobre prilike i odluke. Dobar menadžer je onaj koji traje, jer ne zaboravite: posao nije trka, već maraton sa preponama. Do cilja vas drži ambicija, fokus i vizija. O ovome svedoči i iskustvo Bekamenta od osnivanja do danas.

26

BIZLife

INTERVJU

Kako država može da pomogne građevinskoj industriji?

— Država može mnogo da pomogne svim kompanijama u građevinskoj industriji, pojednostavljivanjem procedura i povećanjem efikasnosti dobijanja građevinskih dozvola.

Zakon o legalizaciji takođe treba da ubrza rast građevine, a subvencionisanje kredita za energetsku efikasnost koje je aktuelno u celoj Evropskoj uniji će dodatno dati zamajac grani.

Da li je bilo teško otisnuti se u preduzetnički posao nestabilnih devedesetih?

— Porodične vrednosti, tradicija i iskustvo su postulati poslovanja koje kompanija Bekament neguje od svojih skromnih početaka, pa sve do danas. Izuzetno smo ponosni na činjenicu da smo otac, majka, brat i ja tokom 26 godina postojanja svaki uspeh postigli zajedničkim radom. Rođeni ispod planine Venčac odakle se već više od 100 godina crpi kamen od koga se pravi mermer, poznat u celom svetu, bio je prirodna odrednica našeg puta. Osim što je od njega građena i Bela kuća u Vašingtonu i brojna svetski poznata zdanja, mermer tj. kalcijum karbonat ima široku primenu i u proizvodnji plastike, boja, stočne hrane, putarskoj industriji. Imali smo ambiciju i svesno krenuli u rizik eksploatacije kamena i proizvodnje mlevenih materijala, osećajući da kad si na početku ne možeš mnogo da izgubiš. Želeli smo da od ovog posla napravimo tradiciju, da se posao unapređuje generacijama po uzoru na dobru praksu nemačkih porodičnih firmi. Trenutno raspolažemo sa pet kamenoloma, ali smo učinili i korak dalje krenuvši u finalizaciju celokupnog ciklusa proizvodnje, proizvodnjom unutrašnjih boja, fasadnih sistema, građevinskih lepkova, stiropora i dekorativnog materijala.

ROĐENI ISPOD PLANINE VENČAC ODAKLE SE VEĆ VIŠE OD 100 GODINA CRPI MERMER, POZNAT U CELOM SVETU, BIO JE PRIRODNA ODREDNICA NAŠEG PUTA Kakva je pozicija Bekamenta na tržištu Srbije i po čemu se razlikuje od konkurencije?

— Bekament je pretežno izvoznik, a na tržištu Srbije lider je u fasadnim sistemima. Vidimo prostor za rast kroz široki asortiman, kvalitet proizvoda i razvoj brenda koji daje sigurnost krajnjem potrošaču. Bekament nudi najširi asortiman proizvoda za završne radove u građevinarstvu, a industriji nudi pre svega partnerski odnos u svim projektima koje građevinska preduzeća izvode na tržištu Srbije, kroz konstantan razvoj proizvoda i praćenje svetskih trendova u industriji, konsaltingu i vođenju projekata. Komparativna prednost Bekamenta su i kamenolomi koji osiguravaju konstantno najkvalitetniju sirovinu za sve naše proizvode i kompletno zaokružen ciklus proizvodnje. Svi naši proizvodi su neospornog kvaliteta o čemu svedoče i brojni sertifikati, između ostalih ETA sertifikat i ISO sertifikati – ISO 9001, ISO 14001, ISO 18001.

Koji su najveći projekti vaše kompanije kada je Srbija u pitanju i koje projekte možete da najavite u budućnosti?

— Bekament je kao partner bio uključen u najveće projekte u izgradnji kako u Srbiji, tako i u regionu. Izdvojio bih poslednje kao što su A- blok i hotel Hilton, ali i neke kao što su Univerzitetsko naselje Belville, Voždove kapije, TC Kraguje-

»»»

27

»»» ne otvorili smo 3 nove fabrike sa najsavremenijom automatizovanom opremom: fabriku za stiropor, za praškasti i tečni program, kao i automatsko skladište gotovih proizvoda. Sa postojećih 150.000 tona proizvoda podigli smo kapacitet na čak 350.000 tona proizvoda na godišnjem nivou.

U budućnosti nastavljamo sa procesom automatizacije.

vac...Jedan od stubova stabilnosti kompanije su i sopstveni projekti gde kompanija godišnje izgradi nekoliko desetina

hiljada kvadrata. Upravo smo završili i projekat „Jasenička“ u Beogradu sa više od 15.000 kvadrata. Za manje od 3 godi-

U SLEDEĆIH 5 GODINA NAŠA KOMPANIJA ĆE BITI LIDER NA TRŽIŠTU CEE, SA NAJKVALITETNIJIM ASORTIMANOM I NAJZADOVOLJNIJIM ZAPOSLENIMA

Na čemu će Bekament raditi u narednim godinama i gde vidite kompaniju za 5 – 10 godina?

— U sledećih 5 godina naša kompanija će biti lider na tržištu CEE, sa najkvalitetnijim asortimanom i zadovoljnim korisnicima! Posebno smo ponosni na svoje zaposlene i svake godine intenzivno ulažemo u razvoj kadrova i organizacije kroz Bekament trening centar. Ovaj Centar u krugu fabrike je jedinstveno mesto u kojem svake godine oko 1500 fasadera, molera, keramičara i parketara stekne profesionalnu edukaciju o Bekament proizvodima i sistemskim rešenjima kako bi obogatili svoje znanje i iskustvo na polju završnih građevinskih radova.

Dodatan izazov za nas kao kompaniju je povećanje izvoza i pozicije brenda na konkurentnim tržištima Evropske unije i Ruske Federacije. •

PORUKA O VAŽNOSTI SAOSEĆANJA I POMOĆI Dosta pomažete lokalnoj zajednici. Odakle ideja za formiranjem Bekament Fondacije?

Ljudi koji čine kompaniju Bekament smatraju da je uspeh veći ako se deli. Smatrali smo to našim doprinosom društvu u kome radimo i živimo i nismo videli potrebu da o tome pričamo. Shvativši da sa druge strane ima dosta institucija kojima je potrebna pomoć kompanija odlučili smo da javnost upoznamo sa našim humanitarnim radom kako bismo pružili dobar primer drugima. Zato je 2017. godine osnovana Bekament fondacija koja je udružila javni i privatni sektor. Bekament Fondacija je za kratko vreme izgradila novo krilo Poliklinike u okviru Opšte bolnice Aranđelovac i kupila skener, učestvovala u sanaciji SOS sela u Sremskoj Kamenici, izgradila tri igrališta za decu u Beogradu, sanirala nekoliko učeničkih domova i škola u Srbiji. Uz pomoć Ministarstva zdravlja i lokalne samouprave na redu je temeljna rekonstrukcija bolnice u Aranđelovcu za koju smo uradili projekat. Cilj našeg delovanja je da pošaljemo poruku o važnosti saosećanja i pomoći, jer nas u ovom često surovom svetu spašavaju poverenje u druge ljude i solidarnost. Nada da će nas neko drugi čuti, čuva ovaj svet i dobre ljude u njemu.

28

BIZLife

INTERVJU

BIZLife XXX

29

ARHITEKTONSKI DIZAJN

DAME KOJE DELE

OPSESIJU PREMA DIZAJNU I ARHITEKTURI P

redstavljamo „Studio OBE”, arhitektonski dizajnerski studio sa sedištem u Beogradu.

Osnovan je kao rezultat uzajamne opsesije arhitektonskim dizajnom, jer veruju da je svaki projekat jedinstven i zahteva prilagođeni pristup.

Njihov dizajn obuhvata dizajn enterijera i eksterijera, strategiju izgradnje, identitet brenda, održivi dizajn i arhitekturu, smer umetnosti i unutrašnjost grafike. Više o tome rekle su nam arhitekte Ksenija Pantović i Jasna Kavran.

Koliko dugo postoji vaš arhitektonski biro?

— „Studio OBE” postoji skoro deset godina. Nastao je pot-

puno spontano, zajedničkim radom na mnogim konkursima, što je vodilo ka sve ozbiljnijim projektima.

Za šta ste se specijalizovale?

— „Studio OBE” je multidisciplinarni studio koji se bavi projektovanjem i dizajnom objekata i enterijera, u oblasti arhitekture rezidencijalnih, poslovnih i ugostiteljskih objekata.

Koji Vam je omiljeni enterijer u Beogradu?

— „Square Nine” – kao primer uspešne savremene interpretacije retro dizajna.

Koji biste svoj projekat izdvojile?

— Ukoliko sagledamo kompleksnost projektnog zadatka, kao i iskustvo koje smo stekle u toku projektantskog procesa, izdvajamo projekat sportskog centra „Master”. Od nama dragih i značajnih realizacija enterijera, izdvajamo enterijer kafeterije „Lula fine espresso bar”, kao i kancelarije kompani-

30

BIZLife

ARHITEKTONSKI DIZAJN

je L’oreal osmišljene za potrebe firme McCann Beograd, čiji je klijent ova velika kozmetička korporacija. Budući da se aktivno bavimo i konkursnom praksom, podjednako su nam važni nerealizovani projekti, gde posebno izdvajamo projekat vrtića u Ovči. Trenutno aktivno radimo na novim projektima, gde se, svakako, najviše izdvaja porodična kuća na Senjaku, kao i nekoliko enterijera koji su, takođe, u procesu realizacije i uskoro će se naći na našem sajtu.

Gde smo mi u odnosu na svet kada su arhitektura i dizajn u pitanju?

— Srbija je, sticajem okolnosti, u zaostatku u odnosu na razvoj arhitekture u svetu, ali moramo da konstatujemo da u poslednjih nekoliko godina, ipak, postoji značajan napredak, kao i niz realizacija objekata i enterijera koji potpuno prate najsavremenije svetske trendove. Mi se, naravno, trudimo da budemo deo tog novog talasa.•

BIZLife XXX

31

ARHITEKTURA

ARHITEKTURA KAO

MANIFEST BRENDA „ARHI.PRO” JE RODONAČELNIK POSTAVKE KORPORATIVNE KULTURE OD SAME 2000. GODINE U SRBIJI. SA POJAVLJIVANJEM PRVIH INTERNACIONALNIH KORPORACIJA KOJE SU DONOSILE SVOJ VIZUELNI STANDARD, BILI SMO ANGAŽOVANI DA RAZVIJAMO BRAND STANDARDIZACIJU U DOMENU ARHITEKTURE I ENTERIJERA ZA MNOGE KORPORACIJE.

I

ako Beograd ima poziciju kakvu imaju najlepši svetski gradovi, u sveukupnom utisku grada kao celine – Beograd razočarava mnoge. Godinama i sama razmatram krivce lošoj kompilaciji starih i novih odluka, posledice nemaština i javašluka jeftinih projekata koji su ustoličili legendarne kvotu i ocenu i samog Le Korbizjea da je Beograd najružniji grad na najlepšem mestu, kaže za BIZLife Anja Ivana Milić, osnivač i izvršni direktor firme Arhi.pro i dodaje da smo „dozvolili privatnim investitorima da projektima jeftinim i na papiru i u

„ARHI.PRO” JE RODONAČELNIK POSTAVKE KORPORATIVNE KULTURE OD SAME 2000. GODINE U SRBIJI ARHITEKTIMA JE NAJTEŽE DA OCENE USPEŠNU ARHITEKTURU IZVAN SVOG OPUSA RADA

izgradnji pretvaraju stare oronule ulične frontove u grdosiju, koja će sledećih sto godina ostati nepromenljivo ružna.“ „Sada je momenat da se izborimo za malo lepši grad u planovima i projektima“, kaže ona.

Koje su to najveće promene koje su se desile u poslednjih dvadeset godina kada je Beograd u pitanju?

— Upravo se poslednjih dvadeset godina, pored svih hendikepa koje sam navela, pojavljuje i pojam internacionalnih investitora u razvoju nekretnina, zajedno sa internacionalnim standardima rada u dizajnerskom timu, u izgradnji, u ekonomiji ulaganja u tržište nekretnina.

Bez obzira na to što smo narod koji se opire tome da nam drugi kažu kako kod kuće treba da radimo, internacionalne korporacije su donele pomak u kriterijumima tehničkih, estetskih i budžetskih zahteva izgradnje. Iz godine u godinu slika grada se širi i menja i, nadamo se, preu-

ARHI.PRO PO PROJEKTIMA

Foto: Upravna zgrada Societe generale banke

32

BIZLife

ARHITEKTURA

- vizuelni arhitektonski standard „Societe” banke u regionu - vizuelni standard AIK banke, EMS-a, - enterijeri upravnih kancelarija „Philipa Morrisa”, NCR-a i raznih drugih korporacija u Srbiji. - - --- projektanti nove upravne zgrade „Societe general” banke, biznis centra„Navigator”, hotela „Envoy”, u Čika Ljubinoj ulici, većeg broja stambenih objekata u Beogradu i Crnoj Gori.

- projektanti razvoja projekta „Portomontenegro”, hotela „One&Only” - šoping mol „Galerija” u okviru projekta „Beograd na vodi”

ANJA IVANA MILIĆ Osnivač i izvršni direktor firme Arhi.pro

»»» BIZLife

ARHITEKTURA

33

»»»

Foto: Restoran Piazza Druga

zima utisak grada u modernoj ekspanziji razvoja.

O ARHITEKTAMA

Arhitektima je najteže da ocene uspešnu arhitekturu izvan svog opusa rada. Struka smo velike loše kritike na sve što se dešava, ako sâm strukovni pojedinac koji daje sud nije bio pitan.

34

BIZLife

XXX

Koje projekte biste izdvojili kao dobre primere uspešne arhitekture, kako u eksterijeru, tako i u enterijeru?

— Arhitektima je najteže da ocene uspešnu arhitekturu izvan svog opusa rada. Struka smo velike loše kritike na sve što se dešava, ako sâm strukovni pojedinac koji daje sud nije bio pitan.

U skladu sa tim, danas ima više kritike nego pohvale, jer je mnogo neuposlenih arhitekata ostalo da posmatra velike razvojne projekte, a koji se mahom konceptualno rešavaju u internacionalnim biroima izvan naše zemlje.

Međutim, to je situacija na koju moramo što pre da se naviknemo ako želimo da Beograd postane svetski grad u procesu opšte globalizacije tržišta.Smatram da su primeri kao što su „Airport city”, šoping centri „Ušće” i „Delta city”, biznis centar „Navigator”, tržni centar „Rajićeva”, „Belekspo

centar”, stambeni blok „Central garden” i slični takvi projekti – uspešni projekti. Što se enterijera tiče, domaće arhitekte su uspešne na ovom polju i nadmeću se svakodnevno u kreiranju restorana, novoničućih hotela i poslovnih prostora, te da je svakoga meseca moguće naći nov atraktivan primer koji osvaja prvo mesto u estetici. Lično, volim sve restorane duž „Beton hale” i smatram da su dobri pokazatelj prethodnog stava.

Šta se dešava sa uređenjem poslovnih prostora? Kakvi su zahtevi vaših klijenata?

— „Arhi.pro” je rodonačelnik postavke korporativne kulture od same 2000. godine u Srbiji. Sa pojavljivanjem prvih internacionalnih korporacija koje su donosile svoj vizuelni standard, bili smo angažovani da razvijamo brand standardizaciju u domenu arhitekture i enterijera za mnoge korporacije. Načelo je da je korporativna kultura veoma čitljiva u celokupnom brendiranju vizuala i da se poruka koju kompanija šalje tržištu, pa i svakom pojedinačnom klijentu, mora emitovati od logo znaka, preko poslovne uniforme, do samih poslovnih prostora i upravne zgrade. Arhitektura postaje manifest brenda i ogledalo poslovne misije.

Kakvi su bili počeci kompanije „Arhi.pro”? Koliko ste razvili neku početnu ideju i ispunili ciljeve?

— „Arhi.pro” je osnovan sa već prethodno stečenom renomiranom klijentelom iz opusa moje prakse u okviru mog privatnog arhitektonskog studija. Preduzetništvo i ideja da se izgradi referentan projektantski biro razvija se od kraja devedesetih godina.

U svakom momentu su ciljevi bili veliki, ali realni. Međutim,

Foto: Enterijer hotela Envoy Beograd

sva postignuća su prevazišla tadašnje ciljeve. Posao se razvijao i preko očekivanja.

Umesto samo dobre arhitektonske prakse, nastalo je nešto više: integrisana praksa svih projektantskih disciplina u zgradarstvu, formiranje kompanije „Arhi.pro” koja nudi usluge dizajna i izgradnje, jačanje „Arhi.pro” izvođačke operative, vođenje uspešne stolarske proizvodnje „Arhi.pro furniture”, od 2002. godine, bavljenje projektovanjem osvetljenja i trgovinom rasvete, kao discipline i biznisa, u okviru posebne firme „Light studio”, koju smo osnovali 2005. godine. Takođe, 2005. godine osnovali smo firme u Crnoj Gori i Makedoniji („Arhi.pro Montenegro” i „Arhi. pro Makedonija”).

Sve to je nastalo kao integracija struka supruga Aleksandra, diplomiranog inženjera elektrotehnike, i mene, kao arhitekte, zaljubljene u enterijere i nameštaj.

Jedan čovek može mnogo, dvoje ljudi mogu nemerljivo više, ako su im interesi u svakom koraku jednaki.

Da li možete da nam najavite neki od projekata koji ćete raditi?

— Autorski projekat koji smo pokrenuli u fazi je izrade idejnog rešenja stambenog kompleksa u Beogradu, na Zvezdari, za inostranog investitora, ukupne površine izgradnje od 45.000 m2.

Foto: Navigator poslovni centar

SMATRAM DA SU PRIMERI KAO ŠTO SU „AIRPORT CITY”, ŠOPING CENTRI „UŠĆE” I „DELTA CITY”, BIZNIS CENTAR „NAVIGATOR”, TRŽNI CENTAR „RAJIĆEVA”, „BELEKSPO CENTAR”, STAMBENI BLOK „CENTRAL GARDEN” I SLIČNI TAKVI PROJEKTI – USPEŠNI PROJEKTI Aktuelni projekat koji razvijamo na osnovu koncepta internacionalnog autora jeste nova rezidencijalna zgrada u okviru kompleksa „Portomontenegro”, u Tivtu, a u oblasti dizajna i izgradnje angažovani smo na projektu „Magnolija”, stambene zgrade u okviru projekta „Beograd na vodi”. U najavi zadatka kome se radujemo nalazi se projekat restorana „Budha bar” u Beogradu i jedan novi hotel u gradskom centru. •

Foto: Klub Privredne komore Srbije

O NOVOM BEOGRADU Svi prethodnih decenija pratimo razvoj Novog Beograda, koji je, praktično, postao sedište poslovnog života. Da li nove poslovne zgrade u tom delu grada prate svetske trendove?

— Apsolutno. Nekolicina projekata koje sam navela potvrđuju moj pozitivan odgovor.

Svetski trend je da su objekti proizvod integrisanog projektovanja svih inženjerskih disciplina, arhitekture kao kućišta u koje se smešta funkcionalni zahtev korisnika, a sve se oživljava savremenim rešenjima instalacija i povezuje automatskim pametnim upravljanjem.

BIZLife

ARHITEKTURA

35

KOLUMNA

KOLIKO SE ISPLATI

KUPITI POSLOVNI PROSTOR? Piše: SRĐAN MRĐA, ekonomista

I

zdavanje poslovnog prostora uvek je bila mogućnost dodatne zarade, posebno ukoliko se radi o novim lokalima na atraktivnoj lokaciji. Da bi se uopšte ostvarili uslovi da zarađujete još jednu platu, možda i više, samo od izdavanja lokala, ili pak da pokrenete sopstveni biznis – mnogo je toga potrebno da se poklopi, ali je neophodno i uložiti novac. Ukoliko se ne radi o novoj gradnji, u većini slučajeva zakupac ima troškove renoviranja i prilagođavanja poslovnog prostora za sopstvene namene. Brendiranje lokala, ali i sâm izgled, dosta utiču na kupce, pa samim tim i na zaradu.

Koliko se isplati kupiti lokal ili veći poslovni prostor – zavisi od mnogo faktora.

Lokacija najviše određuje cenu i same nekretnine, a onda i cenu izdavanja.

Tržište nekretnina određuje cene i lokala i njegovog izdavanja. Što je veća cena lokala pri kupovini, to je i njegovo iznajmljivanje skuplje. Neka gruba računica jeste da je za povraćaj uloženog novca u kupovinu poslovnog prostora potrebno 10–15 godina izdavanja. Ukoliko se vlasnik lokala odluči da pokrene sopstveni biznis, uloženi novac za kupovinu poslovnog prostora može se vratiti i za kraći period, ali su u tom slučaju potrebna dodatna ulaganja kojom god oblasti poslovanja da se vlasnik bavi.

Kod kupovine lokala prvo treba obratiti pažnju na lokaciju. Ukoliko govorimo o užem centru Beograda i najatraktivnijim lokacijama, cena lokala kreće se od 4000 do 5000 evra po kvadratu, pa i više. Tako, na primer, lokal od 50

36

BIZLife

XXX KOLUMNA

UKOLIKO STE NA STRANI ZAKUPCA, ISPITAJTE PROFITABILNOST SVOG BUDUĆEG POSLA. UKOLIKO STE NA STRANI VLASNIKA LOKALA, BIRAJTE DUGOROČNU SIGURNOST, PA ČAK I PO CENU NEŠTO JEFTINIJEG RENTIRANJA

kvadrata košta od 250.000 do 300.000 evra. Lokal te veličine bez previše muke može se izdati za 2000–3000 evra. Ovakvi lokali najčešće se izdaju vlasnicima butika, barova ili mini-restoranima brze hrane. Ukoliko se radi o novoj gradnji, zgradi u centru grada, tu je i kvadrat kupovine, ali i izdavanja, skuplji. U tom slučaju cena kvadrata kreće se i do 10.000 evra, pa lokal od 100 kvadrata košta i do milion evra.

Cena izdavanja lokala u novoj zgradi na atraktivnoj lokaciji kreće se od 10.000 do 20.000 evra. Najčešće će se za ovakve lokale odlučiti banke, trgovinski

lanci ili ekskluzivni restorani.

S druge strane, cena lokala, tj. poslovnog prostora, van centra grada daleko je niža. Cene se kreću slično kao cene stanova, od 1200 do 1500 evra po kvadratu. Cena rentiranja je daleko niža i iznosi između 200 i 500 evra mesečno, zavisno od delatnosti kojom će se baviti zakupac. Za ovakve lokale opredeljuju se lokalne prodavnice, barovi, butici, pa i neke profitabilne zanatlije.

Paradoksalno je da se veliki poslovni prostor od nekoliko stotina kvadrata, sa više kancelarijskog prostora, zbog velike kvadrature, prodaje po nižoj ceni od luksuznih lokala veličine do 150 kvadrata. Za ovakav tip lokala najviše su zainteresovane kompanije srednje veličine koje svojim profitom mogu pokriti novac uložen u lokal i rentiranje.

Ukoliko se radi o ugostiteljstvu (kafići, restorani, barovi i sl.), postoji neka vrsta vremenske odrednice kolika je isplativost. Naravno, nakon 10–15 godina privlačna lokacija može postati manje atraktivna zbog velikog rasta tržišta nekretnina na drugim mestima, pa samim tim i novih lokala. Tako imamo ulice u centru Beograda koje nisu isplative ni za kupovinu ni za rentiranje. Poslednjih desetak godina najatraktivnije lokacije za rentiranje su lokali u šoping molovima, čija se mesečna renta kreće od 10.000 do 20.000 evra. Ovi lokali „rezervisani su” isključivo za veoma profitabilne butike i trgovinske lance, koji svojom mesečnom zaradom bez problema pokrivaju troškove rentiranja.

Lokali su u vlasništvu šoping molova, tako da o kupovini ne vredi ni pričati.

Što se tiče lokalnih poslovnih prostora u nekom delu grada, rentiranje je jeftinije – iznosi svega nekoliko stotina evra, što zakupcu omogućava isplativost, a vlasniku, ipak, nešto manju zaradu, ali mogućnost brzog izdavanja. Vlasnici frizerskih salona, salona lepote, prodavnica i sl. najčešće se odlučuju za lokale van centra grada. Za neke delatnosti, kao što su knjigovodstvo, servisi mobilnih telefona, kompjutera i sl., lokacija je manje bitna ukoliko je reklama dobra, jer ovaj tip delatnosti ne traži „vidljivost” sa ulice na prvi pogled. Ovi lokali se izdaju za 150–200 evra mesečno.

Ipak, rentiranje lokala ne mora uvek biti papreno skupo ukoliko se radi o dobroj ideji. Poslednjih nekoliko godina obeležio je trend da je sve više barova i kafića napravljeno u iznajmljenim garažama ili neatraktivnim lokalima, čija je cena daleko povoljnija od cene klasičnih lokala. Sve što je potrebno jeste dobra ideja i zanimljiv enterijer i isplativost je zagarantovana, jer su rentiranje ili kupovina ovakvog tipa prostora daleko manji od mesečne zarade. Dovoljno je kupiti garažu za nekoliko hiljada evra, ili je rentirati

za nekoliko stotina, srediti enterijer i eto takozvanog hipsterskog mesta za „čil aut”. Stari deo centra grada posebno je interesantan za ovu ideju.

Pri odabiru lokala, pored lokacije i izgleda, prvo treba ispitati koja je delatnost najisplativija, što za sobom vuče i analizu tržišta. Na primer, pogrešno bi bilo plaćati rentiranje skupog lokala za restoran brze hrane, a njih u okolini ima u izobilju. S druge strane, ukoliko se vlasnik odluči da izda lokal nekoj banci ili trgovinskom lancu, sigurno neće pogrešiti, jer je njihova isplativost zagaran-

tovana. Pri kupovini poslovnog prostora treba razmisliti i za koje će namene taj lokal moći da se izda u zavisnosti od kvadrature. Manji lokali su jeftiniji, pa se i lakše izdaju. Veći lokali na ne tako atraktivnoj lokaciji teže se izdaju, ali u nekom momentu postanu isplativi.

Velike kompanije odlučuju se za gradnju poslovnog prostora u vidu višespratnih zgrada sa nekoliko hiljada kvadrata lokalâ, kancelarijâ, garaže, pa deo prostora zadržavaju za sopstvenu namenu, a deo je namenjen rentiranju drugim kompanijama. Tako imamo slučaj da se u jednoj zgradi nalazi više kompanija na različitim spratovima.

Poslednjih godina tržište nekretnina se rapidno širi, pa je samim tim i poslovnog prostora sve više. Gotovo da nema nove zgrade koja u svom prizemlju nema bar jedan lokal. Za one lokale na atraktivnim lokacijama uvek će biti potrebno više izdvojiti, bilo za kupovinu, bilo za rentiranje. Što se tiče manjih lokala van užeg centra, sve veća ponuda verovatno će uticati i na pad cene. Ukoliko ste na strani zakupca, ispitajte profitabilnost svog budućeg posla. Ukoliko ste na strani vlasnika lokala, birajte dugoročnu sigurnost, pa čak i po cenu nešto jeftinijeg rentiranja. •

BIZLife KOLUMNA XXX

37

NEKRETNINE

KVALITETAN POSLOVNI

PROSTOR JE NA TRAŽNJI K

ada govorimo o tržištu komercijalnih nepokretnosti, trend oba sentiment indeksa (tj. nivoa optimizma zakupaca i investitora) u regionu ima uzlaznu putanju, uključujući Mađarsku, Rumuniju, Hrvatsku i Bugarsku, ponajviše u segmentu kancelarijskog prostora (tzv. office segment).

Ovo suštinski znači da je tražnja za kvalitetnim poslovnim prostorom u porastu, a posledično i zainteresovanost investitora za ovaj tip nekretnina, kaže za BIZLife Zvonimir Petrović, direktor Odeljenja za procene vrednosti i poslovno planiranje u BDO Srbija.

ZVONIMIR PETROVIĆ ASA, MRICS, Rukovodilac Odeljenja za procene vrednosti i poslovno planiranje u BDO Srbija

usluge procene vrednosti nekretnina, poreskog savetovanja i dijagnostičkog ispitivanja (tzv. due diligence) koje kancelarije BDO u regionu dobijaju u poslednje vreme“. „Investitori, naročito institucionalni, imaju jasne kriterijume prilikom razmatranja investicije u pogledu segmenta, tj. tipa komercijalne nekretnine (retail — maloprodajni prostor, office — kancelarijski prostor, industry — industrijski/skladišni prostor), kao i površine i lokacije. Osim povećane tražnje, na ruku investitorima išle su i kvantitativne olakšice u vidu „upumpavanja” novca u privredne tokove od strane Evropske centralne banke prethodnih godina, koje

ISPLATIVOST ULAGANJA U NEKRETNINE PRIMARNO ZAVISI OD ODNOSA PONUDE I TRAŽNJE, POSLOVNE POLITIKE INVESTITORA I TOLERANCIJE RIZIKA On dodaje da je slična situacija i u Srbiji, o čemu svedoči „povećan broj upita stranih investitora za profesionalne

38

BIZLife

NEKRETNINE

su uticale na pad kamatnih stopa, tako da je i sa aspekta finansiranja situacija povoljna“, kaže Petrović.

Kakva je situacija na srpskom tržištu?

— Na srpskom tržištu je tokom 2017. godine došlo do određene konsolidacije na tržištu komercijalnih nekretnina preuzimanjem „Beogradskog biznis centra” od strane „GTC grupe” i centra „Merkator” od strane „MPC Properties”. Ovo se odnosi na cele objekte i profesionalne investitore, dok pojedinačni poslovni prostori retko menjaju vlasnika, jer se firme radije opredeljuju da zakupljuju poslovni prostor i na taj način minimiziraju angažovana sredstva i čuvaju fleksibilnost, jer ne vezuju sredstva za nekretninu.

U Beogradu su trenutno u toku sledeći projekti u office segmentu: „Green Heart” (preko 24.000 m2, Novi Beograd), „N House” (10.700 m2, Novi Beograd), „Kula Ušće 2” (23.000 m2, Novi Beograd), „Business Garden” (16.000 m2, Stari grad), „Ziegel House” (5000 m2, Vračar), koji će dodatno podići obim i kvalitet ponude na našem tržištu.

Kakav je nivo renti poslovnog prostora u Beogradu?

— Što se tiče nivoa renti poslovnog prostora u Beogradu, može se konstatovati da je relativno stabilan poslednjih godina, i na mesečnom nivou se kreće 25—29 €/m2 za maloprodajni prostor u šoping centrima, dok u glavnim ulicama iznosi 40—60 €/m2 za veće lokale i čak više od 100 €/m2 za manje lokale.

Za kancelarijski prostor klase A, nivo renti je 14—16,5 €/ m2, za klasu B se kreće u rasponu 11—12 €/m2, dok je za industrijske objekte raspon 4—5 €/m2. Ilustracije radi, rente za klasu A kancelarijskog prostora u regionu su sledeće: Bukurešt 18 €/m2, Budimpešta 23 €/m2, Sofija 14 €/m2 i Zagreb 15 €/m2.

KAKVE NEKRETNINE JE NAJISPLATIVIJE KUPOVATI ZAVISI OD MNOGO OBJEKTIVNIH I SUBJEKTIVNIH FAKTORA, ZBOG ČEGA INVESTITORI ANGAŽUJU STRUČNJAKE ZA PROCENE VREDNOSTI

Na šta investitori obraćaju pažnju prilikom kupovine?

Kakve nekretnine se isplati kupovati?

— Isplativost ulaganja u nekretnine primarno zavisi od odnosa ponude i tražnje, poslovne politike investitora i tolerancije rizika. Naime, vrednost komercijalne nekretnine, kao i bilo koje druge vrste

imovine, leži u njenoj sposobnosti da generiše novčane tokove u budućnosti ili doprinosi njihovom generisanju, pri čemu, pre svega, generisanju rente. Sam iznos vrednosti je funkcija novčanih tokova koji se razumno mogu predvideti i očekivane stope prinosa na ulaganje. Istu formulu možemo iskoristiti da izračunamo realizovanu stopu prinosa kao funkciju (količnik) očekivanog godišnjeg dobitka od rentiranja i kupoprodajne cene komercijalne nekretnine. Ova stopa predstavlja svojevrstan spoj prinosa i rizika, da iskoristim analogiju — dve strane istog novčića. Na primer, očekivane stope prinosa na ulaganje (tzv. stope kapitalizacije) u maloprodajni, kancelarijski i industrijski prostor u Beogradu iznose oko 8%, 8,5% i više od 9,5%, respektivno. Može se videti da očekivane stope prinosa (tj. povraćaja na investiciju) rastu sa povećanom percepcijom rizika ulaganja, što je, zapravo, zakonomernost koja važi i za bilo koju drugu vrstu investicije.

S druge strane, na očekivanja investitora utiču i globalni makroekonomski trendovi. U poslednjem izveštaju BDO „Horizons” o globalnim aktivnostima M&A (spajanja i preuzimanja kompanija) konstatuje se da je aktivnost u sektoru nekretnina usporena u odnosu na 2017. godinu, usled rastućih ekonomsko-političkih neizvesnosti, poput američko-kineskog trgovačkog rata i trenda povećanja kamatnih stopa u SAD. Ipak, ovaj usporeni trend kupoprodaje kompanija u sektoru nekretnina ne treba posmatrati izolovano jer je na drugoj strani evidentan rastući razvoj i izgradnja novih nekretnina, kako u Srbiji, tako i u svetu.

Inovacije u načinu rada i poslovanju su primetne kako u office segmentu (npr. prostori

koji su prilagođeni „coworkingu”, relativno novom trendu koji omogućava nezavisnim profesionalcima, tzv. frilenserima, da rade u zajedničkom okruženju), tako i u industry segmentu (razvoj 3PL i 4PL logistike i značajnog proširenja asortimana usluga koje nude logističke kompanije) i u retailu (veći fokus na turističko-ugostiteljske sadržaje). Možemo da zaključimo da odgovor na pitanje kakve nekretnine je najisplativije kupovati zavisi od mnogo objektivnih i subjektivnih faktora, zbog čega investitori angažuju stručnjake za procene vrednosti. •

BIZLife

NEKRETNINE

39

POSLOVNI PROSTOR

MIKROKLIMA

RADNOG PROSTORA K

ompanija „Termovent” je preduzeće specijalizovano za proizvodnju i projektovanje HVAC opreme i procesnih sistema. Nakon 25 godina postojanja, „Termovent” stvara proizvode koji uspešno rešavaju problematiku hlađenja, grejanja, vlaženja, odvlaživanja, prečišćavanja i distribucije vazduha.

Kako kaže Radoslav Zdravković, regionalni menadžer prodaje za Srbiju i zemlje Balkana u ovoj kompaniji, prednost HVAC sistema u radnim prostorima jeste to što „proizvode dovoljnu količinu svežeg vazduha da možemo da se osećamo prijatno, a taj vazduh je pripremljen, ugrejan ili ohlađen, u zavisnosti od spoljašnjih uslova”. „Dovoljno je čist, tj. prečišćen određenim filterima, stepenima filtracije itd.

Ravnomerno je distribuiran u prostoru putem difuzora (otvori/rešetke na plafonima), koji se ne biraju samo zbog

estetike već zbog kapaciteta distribucije u prostoru – da vazduh istog kvaliteta dopre u svaki deo prostorije. Svi ovi faktori stvaraju mikroklimu jednog prostora, u kome se ljudi mogu osećati komforno, jer se utiče na veoma usku grupu faktora ugodnosti”, kaže on. Šta je najveći izazov kada je rad HVAC sistema u pitanju?

— Najveći izazov je u letnjem periodu ohladiti vazduh unutar prostorije. Da bi se vazduh ohladio, potrebna je hladna voda, a da bi se voda ohladila, potreban je zaseban uređaj izvan klima komore koji je

„TERMOVENT” JE NEKONVENCIONALNIM REŠENJIMA NAPRAVIO PROIZVOD KOJI UNUTAR SEBE, SAMOM REKUPERACIJOM I NOVORAZVIJENIM PROCESIMA UNUTAR KOMORE, DODATNO HLADI SVEŽ VAZDUH, UZ DALEKO SMANJENU UPOTREBU ČILERA

40

BIZLife

POSLOVNI PROSTOR

RADOSLAV ZDRAVKOVIĆ Regionalni menadžer prodaje za Srbiju i zemlje Balkana u kompaniji „Termovent“ hladi – čiler. Čiler troši veliku količinu električne energije. „Termovent” je nekonvencionalnim rešenjima napravio proizvod koji unutar sebe, samom rekuperacijom i novorazvijenim procesima unutar komore, dodatno hladi svež vazduh, uz daleko smanjenu upotrebu čilera. Ovo rešenje omogućava korišćenje čilera manjeg kapaciteta, a ujedno smanjuje potrošnju električne energije.

Cena klima komore u ovom slučaju raste, ali se štedi na ceni čilera i, daljim korišćenjem, značajno na utrošku električne energije.

Koji su najnoviji trendovi u oblasti klimatizacije, a vezani su za energetsku efikasnost?

— „Termovent” ima svoj brend, odnosno najnoviji proizvod – Energy:pro, koji još uvek nije zvanično plasiran na tržište. Nezvanično, postoje projekti za kraj ove godine i za sledeću godinu koji se rade sa Energy:pro komorama, ali planiramo i zvaničnu promociju ovog proizvoda.

Energetska efikasnost, nažalost, u Srbiji nije toliko zastupljena, ali se mi, zaista, trudimo da je ispratimo u odnosu na trendove u Evropi. Novom komorom se trudimo da podignemo svest svojih klijenata da malo većom početnom investicijom mogu da ostvare energetski efikasan, ujedno i ekonomičan rad HVAC sistema. Na taj način dolazi do vrlo brze isplativosti inicijalno veće investicije, a kasnije i uštede – kako u energiji, tako i u novcu.

Koliko je komplikovano održavanje ovakvih sistema?

— Nije uopšte komplikovano, čak je jednostavnije od održavanja automobila. Razvojem tehnologije teži se tome da održavanje bude svedeno na što jednostavniji oblik, na zamenu filtera i komponenti, ali je, zapravo, akcenat na redovnosti, prema preporukama proizvođača.

S obzirom na to da naši proizvodi nisu tipski, već se namenski prave prema zahtevima projekta mašinskih instalacija, i dinamika održavanja zavisi od kombinacije komponenti i funkcija koje uređaj obavlja. •

NAJIZAZOVNIJI PROJEKAT Koji biste projekat izdvojili kao najizazovniji za „Termovent”?

Najizazovniji projekat za „Termovent” bila je Opšta bolnica „Grand Medica“ u Rusiji, gde smo bili angažovani za instalaciju i klima komora i čistih soba. Praktično smo opremili celu bolnicu, od čega je samo sterilni deo pokrivao 2.500 m2, a projekat je trajao skoro dve godine. Što se tiče mog rada, kao najznačajnije, istakao bih projekat u okviru kojeg smo isporučili 101 klima komoru za osam nedelja. Izazov ovog posla bio je u tome da smo za neverovatno kratak period proizveli trećinu dotadašnjeg godišnjeg kapaciteta, 300-350 komora, a to je postignuto konstatnim unapređivanjem radnih i proizvodnih procesa.

BIZLife

POSLOVNI PROSTOR

41

KOLUMNA

TRI I PO URUŠENA

ZIDA ILI NOVA GENERACIJA? Piše: DARKO SOKOVIĆ Izvršni partner za strategiju i razvoj, „Propulsion”

T

ri i po potporna zida na Koridoru 10 koje je progutala zemlja. Pola meseca uštede od smanjenih penzija. Poslednji predsednički izbori. Svaka od ovih stvari košta oko 10,8 miliona evra.

Puno ili malo? Šta biste vi uradili s tim novcem?

Ovoliko su sve kompanije u Srbiji prošle godine uložile u društvo kroz korporativnu društvenu odgovornost (CSR).

Mada smo mi za dobročinstvo znali i ranije, međunarodne kompanije su nakon 2000. donele nove poslovne prakse, među njima i CSR. To ide, otprilike, ovako: kompanija posluje u određenoj zajednici, iz nje crpe vrednost (profit,

vom i svi su pobednici.

Dug zajednici bio je, međutim, tema i pre dvestotinak godina, tokom industrijske revolucije. Odgovorno, zakonito poslovanje dostignuće je ostvareno krajem 19. veka na Zapadu. Džon H. Paterson, osnivač NCR-a, i drugi napredni industrijalci tog doba razmišljali su o dobrobiti zaposlenih ne bi li povećali produktivnost. Zato su počeli da primenjuju standarde bezbednosti na radu, kakve poznajemo i danas, a radnici su imali pravo na zdravstvenu zaštitu, plaćeni odmor i dividende.

Išlo se zato i izvan fabričkog kruga, da bi se gradio ugled.

Gde bi, uostalom, stolovala

PRE SAMO PET GODINA, KLINCI SU NA INFORMATICI UČILI KAKO DA SE DAJL-APOM POVEŽU NA INTERNET. ALI SIGURNO ZNATE NEKOG ŠESTAKA! PITAJTE GA ŠTA DANAS UČI. „SCRATCH”, „PYTHON” I ROBOTI SIGURNO SU MEĐU ODGOVORIMA, A TO NIJE SLUČAJNO znanje, prirodne resurse, ljudski potencijal), pa je red da nešto vrati, obično tako što će podržati humanitarni projekat, omogućiti odlazak talenata na takmičenje ili pomoći nečije lečenje. Reši se pojedinačni problem, PR službe ovo lepo upakuju, publika klimne gla-

42

BIZLife

KOLUMNA

rektorka Univerziteta u Beogradu da Miša Anastasijević, velikan dunavske parobrodske plovidbe, nije ostavio „svome otečestvu” zgradu u kojoj je sada Rektorat?

U Srbiji danas, uprkos naplati PDV-a na svaku donaciju, postoje kompanije koje prime-

njuju novi model davanja, značajno drukčiji od dosadašnjeg vraćanja duga. To investiranje je promišljeno, dugoročno i iz korena menja pristup važnim temama u našem društvu.

Ako ste, recimo, mlada osoba u našoj zemlji, verovatno ste završili fakultet ili školu, živite s roditeljima, planirate da napustite Srbiju, nemate posao. Šta se radi u toj situaciji? Deo odgovora je „Podrška mladima” Coca-Cola sistema. Kroz ovaj program za nezaposlene i još tri zaokružene celine namenjene studentima, stažistima i budućim menadžerima prođe više hiljada mladih godišnje, smanjujući jaz između sistema obrazovanja i biznisa. Iako sama čini skoro 1% našeg BDP-a, kompanija strateški ulaže u razvoj mladih, podržava ih u oblikovanju poslovnog identiteta i profesionalnom rastu i tako ulaže u budućnost društva u kome posluje.

Pre samo pet godina, klinci su na informatici učili kako da se dajl-apom povežu na internet. Ali sigurno znate nekog šestaka! Pitajte ga šta danas uči. „Scratch”, „Python” i roboti sigurno su među odgovorima, a to nije slučajno. Na inicijativu „Majkrosofta”, fondacije „Petlja”, „Digitalne Srbije” i drugih, informatika je od prošle školske godine obavezna u petom razredu, dok se u šestom uči

po novom programu. „Majkrosoftova” strategija omogućila je da obuku za algoritamsku pismenost prođu praktično svi nastavnici informatike u zemlji, njih 1200. Na taj način, IT, kao strateška izvozna grana naše privrede, prestaje da bude pitanje pojedinačnih genijalaca, jer se njegovom strelovitom razvoju daje zamah za narednu deceniju ili dve.

Konačno, ko zna gde bi završilo tri i po miliona limenki sa preko 120 festivala da ih beogradska fabrika „Ball” kroz svoju fondaciju „Recan” nije prikupila, reciklirala i pomogla da bar dva miliona ljudi razume značaj reciklaže!

Ove kompanije, zajedno s nekolicinom drugih, razumele su da brza izgradnja reputacije i PR kroz humanitarne aktivnosti daju slabe rezultate; da pomenutih 10,8 miliona evra nije dovoljno ni da se zakrpe male rupe u infrastrukturi, zdravstvu ili obrazovanju, a kamoli da se problemi trajno reše, jer je to zadatak države; da poenta više nije u oduživanju zajednici, nego u strateškom ulaganju u bolju Srbiju. •

ZATO ONE U DRUŠTVO ULAŽU TAKO DA SE TI MILIONI VRATE STOSTRUKO, KROZ NOVU GENERACIJU, KOJA SASVIM SIGURNO NEĆE DATI DA SE ZEMLJA URUŠI. NI FIGURATIVNO, A BOGAMI, NI DOSLOVNO BIZLife KOLUMNA

43

POSLOVNI PROSTOR

ZA LJUDE KOJI ŽIVE

„HORECA” SEKTOR

„I

sami vidite da se svake godine otvara sve više restorana, hotela, a i oni postojeći se menjaju, zato što shvataju da i oni moraju da idu napred. Da biste danas mogli da funkcionišete, morate da budete drugačiji. Nije vreme da svi rade samo ono na šta su navikli”, rekao nam je u intervjuu za junski broj Roberto

44

BIZLife

POSLOVNI PROSTOR

Mankuzo, generalni direktor kompanije „METRO Cash & Carry Srbija”.

Jedan od načina „da se krene napred” jeste i konstantna edukacija. A za dobru edukaciju potrebni su i odgovarajući uslovi, koje u ovom delu Evrope nudi „HoReCa centar” u Beogradu. „HoReCa centar”, po svom izgledu, opremljenosti i

funkcionalnostima, predstavlja jedinstven i najmoderniji centar u Srbiji i jedan od najmodernijih centara u ovom delu Evrope za obuke iz oblasti ugostiteljstva i za organizaciju događaja.

Rukovodilac Centra Milica Aleksić istakla je da u „Metro HoReCa centru” organizuju treninge, kulinarska takmičenja, humanitarne akcije, svečane večere, tim bilding

programe, škole kuvanja, predstavljanje asortimana, konsalting i drugo. „Aktivnosti Centra namenjene su kako profesionalcima u oblasti gastronomije, tako i svim ljubiteljima hrane, onima koji uživaju u novim ukusima i aromama i žele da nauče nešto novo u kulinarstvu.

Treninge, pored nas i uz našu profesionalnu podršku, kreiraju i vode vrhunski domaći i strani predavači iz struke, koji sa zadovoljstvom otkrivaju svoje tajne uspeha. Na taj način prenosimo bogato iskustvo generacijama profesionalaca”, navela je Milica.

Ovaj višenamenski centar, koji se prostire na više od 500 m2, ispunjava najviše svetske standarde kada je reč o opremi i standardima vezanim za bezbednost hrane. Kuhinjski blok sačinjen je po uzoru na hotelske kuhinje, poseduje sve – od odeljenja za prijem i skladištenje robe, do nezavisnih odeljenja za obradu i pripremu namirnica, hladni i topli kuhinjski blok, pekaru, poslastičarnicu i vinariju. Linijski blok namenjen predavačima sadrži šest duplih pokretnih kuhinjskih stanica, na kojima rade polaznici. Tokom svih radionica, treninga i obuka polaznici imaju priliku da rade na najsavremenijoj opremi, koja pruža mogućnosti i za savladavanje novih tehnika rada. Kako ističu, Centar nudi mogućnost pohađanja 25 tipova treninga, pažljivo biranih i organizovanih za sve profile radnika u ugostiteljstvu.

U „HoReCa centru” se organizuju profesionalne obuke najvišeg standarda za kuvare, pekare, poslastičare, somelijere, bariste i konobare, kao i prateće osoblje ugostiteljskog objekta, a u skladu sa potrebama i zahtevima zaposlenih u ovom sektoru. Rad u centru se sprovodi uz podrsku nekih od najeminentnijih profesionalaca sveta.

GDE SE NALAZI?

„HoReCa centar” u svom sastavu poseduje: prostor od 520 m², najmoderniju opremu, mobilne i fiksne kuhinje, restoran sa barom, vinski podrum, salu za sastanke, prostoriju za konferencije za štampu ili snimanje editorijala, terasu od 250 m², prostrani parking. Vodi ga iskusan tim profesionalaca, a nalazi se na adresi Ibarski put 20, Beograd.

Kako nam je objasnila Milica, u „Metro HoReCa centru” trude se da ljude iz Srbije upoznaju sa novim trendovima u svetu. „Mi dovodimo ljude iz inostranstva koji su osmislili i formirali neki novi brend ili novi pravac u

gastronomiji, a koji ovde vrše pokazne vežbe ili drže master klasove. A tu su i vinske radionice, treninzi za pripremu kafâ i koktelâ, specijalne obuke, poput rezbarenja voća i povrća, molekularne gastronomije”, ističe ona. •

U „METRO HORECA CENTRU” ORGANIZUJU TRENINGE, KULINARSKA TAKMIČENJA, HUMANITARNE AKCIJE, SVEČANE VEČERE, TIM BILDING PROGRAME, ŠKOLE KUVANJA, PREDSTAVLJANJE ASORTIMANA, KONSALTING I DRUGO

„COOK&FUN” Kao stub druženja i boljeg upoznavanja sa kolegama, tim bilding je bitan u svakom radnom okruženju. S druge strane, veruje se da kuvanje zbližava ljude.

Tim stručnjaka je sa tom idejom osmislio „Cook&fun”, uzbudljivo druženje tokom kog će se Vaše kolege, uz pomoć i savete profesionalnog tima kuvarâ, i zabaviti i pripremati ukusnu hranu.

BIZLife

POSLOVNI PROSTOR

45

VREME JE ZA PROMENU SVESTI

BEZBEDNOST

NIJE TROŠAK, VEĆ INVESTICIJA Kakva je pozicija kompanije „G4S” na srpskom tržištu i koliko je naše tržište konkurentno u toj oblasti?

— Kompanija „G4S Secure Solutions” d. o. o. u Srbiji postoji jedanaest godina kao deo multinacionalne grupacije koja posluje u 90 zemalja širom sveta i ima preko 560.000 zaposlenih. U Srbiji je lider u pružanju celokupnih bezbednosnih usluga, tzv. Security solution (od procene rizika do kompletne fizičko-tehničke implementacije bezbednosnih rešenja). Bezbednost je mnogo više od današnjeg trenda postavljanja video-nadzora ili čuvara na ulazu. Najlakše je postaviti kamere ili čuvare, ali

SAŠA MIJALKOV Direktor Sektora za tehničke sisteme u kompaniji G4S

46

BIZLife

B

ezbednost je mnogo više od današnjeg trenda postavljanja video-nadzora ili čuvara na ulazu. Najlakše je postaviti kamere ili čuvare, ali sasvim je drugo pitanje da li će oni biti dovoljna i adekvatna zaštita za vaš biznis. Zbog toga je važno razumeti neophodnost primene mera sigurnosti isključivo sa stanovišta uočenih rizika i sveobuhvatne bezbednosti, a ne radi korišćenja (najnovije)

VREME JE ZA PROMENU SVESTI

tehnologije kao trenda, kaže Saša Mijalkov, direktor Sektora za tehničke sisteme u kompaniji G4S. „G4S”, kao multinacionalna kompanija, poštuje zakone države u kojoj posluje, ali i pravila svoje grupacije.

Međutim, poštovanje zakona nije svojstveno mnogim našim konkurentima i to znatno otežava poziciju „G4S-a” na tržištu, koje je gotovo isključivo vođeno najnižom cenom.

U SRBIJI JE „G4S” RAZVIO I PRIMENIO REŠENJA ZAŠTITE SPOLJAŠNJEG PERIMETRA NA BAZI REŠENJA I SA ZAPADA I SA ISTOKA EVROPE

sasvim je drugo pitanje da li će oni biti dovoljna i adekvatna zaštita za vaš biznis. Zbog toga je važno razumeti neophodnost primene mera sigurnosti isključivo sa stanovišta uočenih rizika i sveobuhvatne bezbednosti, a ne radi korišćenja (najnovije) tehnologije kao trenda. „G4S”, kao multinacionalna kompanija, poštuje zakone države u kojoj posluje, ali i pravila svoje grupacije.

Međutim, poštovanje zakona nije svojstveno mnogim našim konkurentima i to znatno otežava poziciju „G4S-a” na tržištu, koje je gotovo isključivo vođeno najnižom cenom.

celokupnog bezbednosnog aspekta. Dešava se da nakon izlaska na teren upit koji nam je prosleđen bude redizajniran tako što se klijentu ukaže na rizike na koje prethodno nije ni pomislio ni shvatio da ih realno ima. Pitanje (velikih) troškova je, naravno, uvek aktuelno.

Ali ne bi trebalo smetnuti s uma da ušteda često napravi veću štetu. Stoga, potrebno je obratiti se konsultantima za bezbednost kako bi se pravilnom analizom rizika zaštitile sve vrednosti, odnosno vaše celokupno poslovanje (imovina, zaposleni, informacije, oprema i sl.). Upravo je to politika kojom se rukovodi „G4S”.

Kakav je nivo obezbeđenja, pre svega, u poslovnom sektoru? Koliko firme i kompanije pridaju važnosti ovoj usluzi?

— U Srbiji postoji praksa da se potreba za bezbednošću definiše tek nakon što se incident dogodi. Potom se, često nestručnim pristupom, klijent sâm odluči koje su to mere zaštite neophodne njegovom poslovanju, i to tako što poveri zadatak službi nabavke da mu „nađe neku firmu za obezbeđenje, što jeftiniju”, jer smatraju da je obezbeđenje trošak, a ne investicija. Mešaju se ingerencije i kompetencije. Zato se mora insistirati na sagledavanju

Koliko je „G4S” imao „nezgodnih” situacija u proteklim godinama i da li se to može uporediti sa nekim ranijim periodom?

— Nezgodne situacije su neminovnost, ali „G4S” čini sve da ih spreči poštovanjem procedura i visokih standarda naše grupacije. Napominjemo da „G4S” i lokalno u Srbiji primenjuje politiku osiguranja na globalnom nivou. U slučaju da se prilikom incidenta utvrdi nedvosmislena krivica „G4S-a”, klijenti bivaju obeštećeni. Međutim, kako je u našoj industriji u toku evolucija načina pružanja usluga, tako smo i mi danas na daleko višem

nivou u odnosu na početak poslovanja u Srbiji.

Koliko „G4S” prati svetske trendove u sektoru obezbeđenja?

— Ne samo da naša grupacija ima eksperte koji prate najnovija tehnološka dostignuća u svetu već grupacija „G4S” razvija sopstvena bezbednosna rešenja, i to, na primer, kroz „G4S” proizvode, poput aplikacije za ličnu bezbednost, softvera za integraciju i sistema kontrole pristupa, za koji „G4S AMAG Technology” ima reference, kao što su „Alcatel Lucent”, u Americi, „Passport Service-London”, u Velikoj Britaniji, i sl.

U Srbiji je „G4S” razvio i primenio rešenja zaštite spoljašnjeg perimetra na bazi rešenja i sa zapada i sa istoka Evrope.

Tehnička zaštita perimetra može se primeniti direktno na razne tipove ograda, kao i na zaštite spoljašnjeg prostora putem detekcije pokreta sa video-verifikacijom u realnom vremenu i slanja informacija putem GPRS kanala u formi video-klipova, i to bez potrebe za napajanjem sistema električnom energijom. To omogućuje klijentima efikasnu zaštitu i brzu reakciju putem integralnog rešenja, monitoring centra i angažovanjem patrolnog fizičkog obezbeđenja. •

O KOMPANIJI

Kompanija „G4S Secure Solutions” d. o. o. u Srbiji postoji jedanaest godina kao deo multinacionalne grupacije koja posluje u 90 zemalja širom sveta i ima preko 560.000 zaposlenih. U Srbiji je lider u pružanju celokupnih bezbednosnih usluga, tzv. Security solution (od procene rizika do kompletne fizičko-tehničke implementacije bezbednosnih rešenja). www.g4s.rs

DIZAJN „360 STEPENI” Šta to „G4S” nudi, a nemaju konkurentske firme? Kakvi su planovi vaše kompanije i šta je krajnji cilj?

— „G4S” pruža kompletno bezbednosno rešenje, koje obuhvata sve ono što danas pogađa jednu kompaniju u poslovnom sektoru. Pored fizičko-tehničkog obezbeđenja, pokrivamo i aspekte zaštite od požara i bezbednosti i zdravlja na radu. Podsećamo da je „G4S” u Srbiji prva i jedina kompanija za obezbeđenje koja nudi uslugu „autsorsinga” trezora, odnosno transporta, obrade, čuvanja i procesiranja novca. Vodimo se svojim dizajnom „360 stepeni“, kojim se usluga temelji na „Man-Tech” pristupu, s ciljem da se ljudski rad nadogradi tehnologijom u sve većem obimu. Iako je kod nas „Man-Tech” koncept pružanja usluga još uvek u povoju, u Srbiji je „G4S” odmakao daleko od svoje konkurencije. Mi nismo „portirska” kompanija, kako nas često doživljavaju. Nismo ni puki provajderi usluga bezbednosti, već kompanija koja omogućava da svoje poslovanje obavljate nesmetano. I kada na srpskom tržištu budemo prepoznati kao takvi, smatraćemo da je naš cilj ostvaren.

»»»

BIZLife

VREME JE ZA PROMENU SVESTI

47

POSLOVNE VESTI

DESET SRPSKIH KOMPANIJA NA LISTI TOP 500 U CIE Među Top 500 kompanija u centralnoj i istočnoj Evropi za 2017. godinu nalazi se deset srpskih kompanija. Listu je objavila Međunarodna kompanija za kreditno osiguranje Coface. Osnov za rangiranje je promet, broj zaposlenih, okvir kompanija i tržišta… Rezultati pokazuju da je u 2017. godini došlo do rasta BDP ovog regiona od 4,5 odsto, što je najviši nivo u poslednjih osam godina.

Kao najuspešnija srpska firma na 66. mestu liste nalazi se JP “Elektroprivreda Srbije”, sledeća je na 80. mestu “Naftna industrija Srbije”, a treća najuspešnija domaća firma je “Fijat Krajsler automobili” (FCA), koji se nalaze na 211. poziciji. “Delez Srbija” se nalazi na 251, a “Merkator S” je 269. na listi.

“Telekom Srbija” je pozicioniran kao 282, dok je smederevska čeličana, koja radi pod imenom “HBIS grupa” na 313. mestu. Među 500 najuspešnijih su još tri naše firme i to “Nelt” (315), “Srbijagas” (362) i pirotski “Tigar” (386).

AMAZON NA BERZI VREDI VIŠE OD 1.000 MILIJARDI DOLARA Svetski gigant za prodaju robe preko interneta i za njenu dostavu, američki Amazon, prešao je simbolični prag od 1.000 milijardi dolara vrednosti na berzi.

Amazon čiji je osnovao Džef Bezos, jedan od najbogatijih ljudi na svetu zahvaljući uspehu kompanije, prešao je taj prag oko 15.40 po njujorškom vremenu, kada je cena akcije na Vol stritu dostigla 2.050,27 dolara.

Kompanija, koja ima predstavništva širom sveta, ima 575.000 zaposlenih.

48

BIZLife

POSLOVNE VESTI

PITER GOLDŠMIT NOVI GENERALNI DIREKTOR ŠTADA GRUPE Peter Goldschmidt (Piter Goldšmit) nasledio je Claudia Albrechta na poziciji generalnog direktora Stade Arzneimittel AG („STADA” ili „Grupa”) preuzimanjem dužnosti od 1. septembra 2018.

Goldschmidt (53) je iskusan menadžer u oblasti generike i stručnjak za OTC koji je do skora bio predsednik kompanije Sandoz US, globalnog generičkog sektora kompanije Novartis, i rukovodilac za Severnu Ameriku.

Goldschmidt će se fokusirati na nastavak Štadine strategije rasta koju je Albrecht sa uspehom osnažio i unapredio u 2017. godini.

Goldschmidt je u Štadu došao iz Novartis grupe gde je bio na raznim rukovodećim pozicijama u Evropi, Aziji i Sjedinjenim Američkim Državama tokom prethodnih 28 godina. Pre toga, Peter Goldschmidt bio je član Globalnog top menadžment tima Sandoza za Centralnu i Istočnu Evropu, i doveo je Sandoz do liderske pozicije na tržištu generike ozbiljno unapredivši njihov OTC biznis.

KOKA KOLA KUPUJE KOSTA KAFETERIJE Kompanija Koka Kola (Coca-Cola) objavila je da kupuje lanac kafeterija “Kosta Limited” (Costa Limited) za 5,1 milijardu dolara. Kako je saopšteno, postignut je konačan dogovor sa kompanijom “Whitbread” koja je vlasnik kafeterija.

To će, kako ističu, Koka Koli omogućiti tržište za kafu širom Evrope, Azije, Pacifika, Bliskog Istoka i Afrike, uz mogućnost dodatnog širenja.

Operacije Kosta kafe obuhvataju skoro 4.000 maloprodajnih objekata i vodeća je kompanija za kafu u Velikoj Britaniji.

Osnovana je u Londonu 1971. godine.

MAJK MIŠEL NOVI GENERALNI DIREKTOR TELENORA SRBIJE Majk Mišel imenovan je za novog generalnog direktora Telenora u Srbiji, koji je deo PPF grupe, a na dužnost će stupiti najkasnije 1. oktobra 2018. godine. Mišel je radio na različitim rukovodećim pozicijama u Češkoj, Srbiji, Crnoj Gori i Mađarskoj, i bio vršilac dužnosti generalnog direktora u kompanijama u regionu.

Iskustvo je sticao u Kanadi, Norveškoj i donedavno, u Bangladešu. Diplomirao je ekonomiju na kanadskom univerzitetu “Sajmon Frejzer”.

BIZLife XXX

49

CORPORATE

KAKO JE NA

POSLU?

NOVOM

Š

ta je bolja varijanta: menjati posao s vremena na vreme ili ne menjati ga uopšte, tj biti veran jednoj firmi?

— Ukoliko želimo da napredujemo moramo biti spremni na promene.

Ukoliko stremimo izvanrednim rezultatima neophodno je da u svakom trenutku dajemo svoj maksimum, radimo najbolje što umemo i možemo, ostajući lojalni kompaniji koju smo izabrali. Kada nam se učini da na postojećem radnom mestu više nema prostora za progres, treba preispitati svoje karijerne prioritete, postaviti realne ciljeve i fokusirati se

IVANA KAMPEL

Novi menadžer korporativnih komunikacija u Sberbanci

se donosi adhoc, bez prethodne pripreme i analize. Pri stupanju na novo radno mesto, postoji velika doza odgovornosti.

Strah je nemimovno prisutan. Moje dosadašnje iskustvo je pokazalo da je, ma koliko apsurdno zvučalo, bolje odmah biti stavljen u „vatru“ nego da dugo ostajemo „novi u timu“. Na ovaj način brze se adaptiramo, brže postavljamo svoje mesto u korporativnom poretku i najvažnije brzo se oslobađamo straha sa kojim smo došli. Moj dolazak u Sberbank Srbija obeležila je želja i spremnost da dam svoj maksimum i na taj način opravdam poverenje i priliku koja mi je ukazana.

sam zahvalna na prilici da radim u različitim industrijama s obzirom na to da, na temelju tih iskustava, sad različite izazovne situacije rešavam na jednostavnije i efikasnije načine. Tek kroz poslovnu praksu shvatamo koje su naše dobre strane, kao i gde ima prostora za napredak. Duboko verujem da je svako radno iskustvo, bez obzira na poziciju, veoma značajno, s obzirom na to da predstavlja specifičnu, često usko stručnu vrstu učenja. Nema osobe koja u svojoj karijeri

ŠTA JE VAŠ SAVET „KAKO SE POSTAVITI“ NA NOVOM RADNOM MESTU PREMA NOVIM KOLEGAMA? — Srdačan pristup i kolegijalnost su nešto što veoma poštujem u poslovnoj praksi. Verujem da svaki izazov može da se reši mirnim i staloženim putem, i da su harmonični odnosi u timu od presudnog značaja za uspeh. Imam veliku sreću da su me kolege u Sberbank Srbija dočekale sa širokim osmehom, poklonima za uspešan početak, spremni da pomognu i uvedu me u posao. U današnje vreme gotovo je nemoguće ne biti uzbuđen i nervozan, ali to ne znači da svojim budućim kolegama ne treba da priuštite ljubazan stav i osmeh ne samo prvog, već i svakog narednog dana. na pronalaženje nove radne sredine u kojoj bi se dalje razvijali, učili nove stvari, susretali s novim i drugačijim izazovima, dalje razvijali međuljudske odnose i naravno svoju ekspertizu.

Kako promena posla utiče na čoveka? Kako je na vas uticala? Elan?

Entuzijazam? Strah?

— Odluka o promeni posla nije nešto što

50

BIZLife

CORPORATE

Da li iskustva koja ste imali na prethodnim poslovima „vučete“ i na novi? U smislu svega što vas se se desilo na prethodnom poslu, i dobro i loše, da li na to gledate kao „radno iskustvo“, ili počinjete ispočetka i sa ljudima i u odnosu prema poslu?

— Privatna i poslovna iskustva oblikuju nas u ličnosti koje sada jesmo. Veoma

nije imala loša iskustva i ona su kao i ona dobra podjednako korisna. Zato, nastojim da u nove odnose ulazim bez predrasuda, prižajući svima jednaku šansu. Prethodna iskustva su dobrodošla, ali ne smeju predstavljati ograničenje ni u poslu ni u odnosu s novim kolegama.

Moj izbor je poverenje i nada da se sa svima može izgraditi dobar poslovno-prijateljski odnos. •

BIZLife XXX

51

CORPORATE

IZGRADNJA POSTROJENJA ZA DUBOKU PRERADU TEČE PO PLANU U RAFINERIJI NAFTE U PANČEVU U TOKU JE IZGRADNJA NOVOG MODERNOG PROIZVODNOG KOMPLEKSA

U

Rafineriji nafte Pančevo u toku je izgradnja projekta Duboka prerada, odnosno modernih postrojenja koja će domaćoj rafineriji omogućiti veću proizvodnju najkvalitetnijih goriva, kao i proširenje asortimana na koks, proizvod koji se sada uvozi u Srbiju.

Početak rada postrojenja za duboku preradu sa tehnologijom odloženog koksovanja planiran je za treći kvartal 2019. godine. Ova investicija u koju će NIS uložiti više od 300 miliona evra za građane će pre svega značiti povećane količine najkvalitetnijih goriva proizvedenih u pančevačkoj Rafineriji. Prema navodima iz domaće naftne kompanije, samo će proizvodnja dizela biti povećana za 38%, a takođe će biti uvećane količine benzina i tečnog naftnog gasa.

Takođe, završetak projekta „Duboka prerada“ značiće i početak domaće proizvodnje koksa što će dodatno doprineti energetskoj stabilnosti Srbije. Time se nastavlja trend neprestane modernizacije Rafinerije u

52

BIZLife

CORPORATE

Pančevu, a posle izgradnje novih postrojenja dubina prerade u pančevačkoj rafineriji biće 99,2% što je na nivou najboljih svetskih rafinerija.

Pored poslovnih, projekat koji se realizuje u Rafineriji nafte Pančevo doneće i brojne ekološke koristi. Pre svega, izgradnjom novih kapaciteta se stiču uslovi za prestanak proizvodnje mazuta sa visokim sadržajem sumpora što će ujedno doprineti da Srbija ispuni svoje međunarodne obaveze o smanjenju procenta sumpora u pojedinim gorivima.

Takođe, realizacija projekta značiće i smanjenje emisije praškastih materija, kao i povećanu energetsku efikasnost.

Kada je reč o samim radovima u Rafineriji, izgradnja novih postrojenja teče po planu, a građevinski radovi ulaze u finalnu fazu. Tako na prostoru koji po površini nije veći od dva fudbalska terena u Rafineriji radi i do 700 radnika, uz veliki broj dizalica, kamiona, teških mašina. Na gradilištu su uspešno podignuta dva reaktora, deo opreme u kome će se odvijati proces koksovanja.

Oba reaktora visoka su po 30 metara i teška preko 200 tona i njihovo podizanje bilo je svojevrstan građevinski izazov.

Takođe, u toku su završni radovi na izradi koksne peći, a uporedo sa ovim poslovima, na gradilištu se obavlja i niz drugih građevinskih i montažnih poslova. Prednost pri izgradnji projekta pružena je domaćim izvođačima, a završetkom novih postrojenja u Rafineriji će biti otvorena i nova radna mesta. •

PORED POSLOVNIH, PROJEKAT KOJI SE REALIZUJE U RAFINERIJI NAFTE PANČEVO DONEĆE I BROJNE EKOLOŠKE KORISTI

CORPORATE

VIŠE OD 26 MILIJARDI DINARA OD DOMAĆIH KOMPANIJA PORED NIS-A I TELEKOM-A, AKCIONARI DOBIJAJU I DIVIDENDE AERODROMA „NIKOLA TESLA“, KOMERCIJALNE BANKE, DUNAV OSIGURANJA, METALCA ITD

S

truktura savremenog poslovanja na razvijenim tržištima podrazumeva jasno definisanu politiku dividendi, dok doslednost u njenom sprovođenju predstavlja potvrdu transparentnosti u poslovanju kompanije.

To podrazumeva poštovanje jednakosti u tretmanu većinskih i manjinskih akcionara, ali i ekonomske i finansijske benefite koji su višestruki kako za akcionare jer određuje stepen sigurnosti privrednog subjekta kao izvora prihoda, tako i za potencijalne investitore koji na ovaj način dobijaju pozitivan signal o finansijskom zdravlju kompanije, ali i o tome koliko je društvo pouzdan par-

tner za buduće investicije.

Prema objavljenim podacima, akcionarska društva u Srbiji će ove godine na ime dividendi isplatiti više od 26 milijardi dinara, a preko 15 milijardi te sume akcionarima će uplatiti Telekom i NIS. Kada je, reč o domaćem mobilnom operateru, Telekom je dividende isplatio tokom jula meseca i za te namene je izdvojeno 8,1 milijarde dinara, dok je najveća domaća naftna kompanija, NIS, tradicionalno, već šestu godinu zaredom, na ime dividende izdvojila 25 odsto neto dobiti, odnosno 6,95 milijardi dinara. Reč je o iznosu koji je za čak 73 odsto veći od iznosa isplaćenog na ime dividende prošle godine.

Pored NIS-a i Telekom-a,

PREMA OBJAVLJENIM PODACIMA, AKCIONARSKA DRUŠTVA U SRBIJI ĆE OVE GODINE NA IME DIVIDENDI ISPLATITI VIŠE OD 26 MILIJARDI DINARA, A PREKO 15 MILIJARDI TE SUME AKCIONARIMA ĆE UPLATITI TELEKOM I NIS

akcionari dobijaju i dividende Aerodroma „Nikola Tesla“, Komercijalne banke, Dunav osiguranja, Metalca itd. U Srbiji, ipak, broj kompanija koji isplaćuju dividende i dalje nije veliki i svakako u ovoj oblasti postoji prostor za poboljšanje na domaćem držištu. Nesumnjivi benefiti, kao što su doprinos državnom budžetu, formiranje pozitivne slike o povoljnoj investicionoj klimi među investitorima, ali i percepcija društva kao odgovornog prema svakom deoničaru pojedinačno jesu dovoljan podsticaj kompanijama da sprovođenje dividendne politike postane njihova redovna i održiva praksa. •

BIZLife

CORPORATE

53

DIZAJN

PROSTORI BUDUĆNOSTI BEZ DUVANSKOG DIMA – IQOS ZONE 54

BIZLife

DIZAJN

N

aš glavni grad, ali i gradovi širom Srbije su već godinu i po dana IQOS friendly sa brojnim zonama na najrazličitijim lokacijama. Svet budućnosti je inovativan, jednostavan, ali ga Filip Moris u svom prostoru ne predstavlja kao hladan i distopijski, već kao svet koji je u harmoniji sa prirodom, svetao i prijatan.

Beograd bez duvanskog dima trenutno broji više od 120 IQOS zona, i tu sigurno nije kraj! •

55

KOLUMNA

ŠTA AKO KANCELARIJU

DELITE SA„BILJKOM

MESOŽDERKOM”?

Piše: DIJANA CARIĆ

M

obilna, otvorena, zatvorena, pametna, zelena, moderna...

Kakva god da je, kancelarija je manje važna od osobe sa kojom je delimo. Međutim, svako od nas je bar jednom u životu imao „teškog” kolegu, zbog kog mu se nije mililo ići na posao.

Nevaspitan, bezobrazan, bezobziran, nekolegijalan, neprijatan, isfrustriran, zajedljiv, sujetan, snishodljiv, nadmen, nerazuman, ljubomoran, pakostan, agresivan, arogantan, egocentrik, zaljubljen u sebe.

Ogovara, širi laži, provocira, manipuliše, vređa, „podmeće nogu”, omalovažava, sabotira, ismeva. Ne prihvata kritiku, a rado kritikuje. Izaziva konfliktne situacije.

Kada se pojavi problem, krivicu svaljuje na nas. Pogrešno interpretira ono što smo rekli. Odbija da nam pomogne jer „ima previše posla”. Ismeva nas ako nešto ne znamo. Prisluškuje naše razgovore. Proizvodi situacije u kojima moramo da se pravdamo. Prati sve što radimo.

Kontroliše da li smo na vreme došli na posao ili se vratili sa pauze. Ako nismo, šef odmah sazna. Često menja raspoloženje, pa je u jednom momentu veoma ljubazan, a za sekund potpuno suprotno, što nas stavlja u situaciju da nikad ne znamo kakvu reakciju možemo očekivati.

Ili se, poput biljke mesožderke, potrudi da zadobije naše poverenje, a onda nas ulovi u svoju klopku.

Istraživanja su pokazala da smo manje produktivni ukoliko kancelariju delimo sa bezobraznim kolegom. Naime, eksperiment se izvodio na studentima, koji su bili podeljeni u dve grupe. Prvu grupu je profesor izvređao pre polaganja ispita, a drugu nije. Pogađajte! Studenti koje pro-

56

BIZLife

KOLUMNA

fesor nije izvređao bolje su rešili testove, jer je sve povezano sa emocijama koje proživljavamo u sebi. I ne samo da je smanjena produktivnost već se narušava kompletna radna atmosfera, podgrejava se međusobna netrpeljivost, narušavaju kompletni međuljudski odnosi i podstiče kompetitivan umesto kooperativan ambijent. Zato je bitno da naučimo da izađemo na kraj sa takvim osobama, jer od načina na koji izlazimo na kraj sa njima može zavisiti ne samo naš opstanak na poslu i unapređenje na njemu već, što je najvažnije, naše zdravlje.

NEKO BI POMISLIO DA JE NAJBOLJE PROMENITI POSAO, ALI PROBLEM JE ŠTO U SKORO SVAKOJ FIRMI POSTOJI BAR JEDAN OVAKAV KOLEGA. ŠTA ONDA?

KAKO IZAĆI NA KRAJ SA TEŠKIM KOLEGAMA?

Neko bi pomislio da je najbolje promeniti posao, ali problem je što u skoro svakoj firmi postoji bar jedan ovakav kolega. Šta onda? Naravno, prva solucija je razgovor. Ali ako to ne pomaže, onda, umesto reakcije, treba da pruži-

mo odgovor na to isto ponašanje. Pre svega, treba pokušati uzvratiti dobrim.

Vatra se ne gasi vatrom. Zato je korisno na nepristojnost odgovoriti pristojnošću. Na nevaspitanje – vaspitanjem. Na taj način ne samo da se ne spuštamo na nivo druge osobe već joj pokazujemo kolika je razlika među nama.

Takođe, osobu koja nam je naudila „kaznićemo” tako što ćemo da je „izgladnjujemo”. Kako se „izgladnjuje” teška osoba? Nereagovanjem i samokontrolom. Zašto? Zato što se ove osobe hrane našim reakcijama i gubitkom kontrole.

Zato, ako kancelariju delimo sa takvom osobom, ne možemo da kontrolišemo njen gnev, ali možemo da kontrolišemo sebe, svoje reakcije i odgovor na takvo ponašanje. Ne zaboravimo da je svaki napad poziv u pomoć i zato se uvek zapitajmo: Bože, kakva li je muka ovu osobu naterala da se ovako ponaša ili da ovako priča! Za kraj, Norman Pil je rekao jednu divnu stvar: „Kada neko uperi prst u vas, tri ostanu okrenuta ka njemu.” •

BIZLife XXX

57

INTERVJU

ŽENSKO PREDUZETNIŠTVO

JE STVAR IZBORA

šansa da budu radno angažovane i nisu imale bolji izbor. Danas je, zahvaljujući merama države na podsticanju razvoja ženskog preduzetništva i uopšte preduzetništva, situacija skroz drugačija, kaže za BIZLife Branislava Simanić, direktorka sektora za preduzetništvo u Privrednoj komori Srbije (PKS). „Žensko preduzetništvo je u najvećoj meri stvar izbora.

Ono je inicirano inovativnim idejama, žene koje ga pokreću spremne su da preuzmu rizik i pronađu kreativna rešenja radi stvaranja profita, tako da se slika apsolutno menja nabolje,“ kaže ona.

BRANISLAVA SIMANIĆ Direktorka sektora za preduzetništvo u Privrednoj komori Srbije

S

ve je više žena koje se odlučuju da započnu sopstveni posao.

Ekonomsko osnaživanje žena i rodna ravnopravnost predstavljaju neke od ključnih preduslova stabilnog ekonomskog razvoja. Nekada su žene započinjale sopstveni posao jer im je to bila jedina

Kakvi su domaći trendovi, tj. koje oblasti delatnosti su najzanimljivije ženama preduzetnicama?

— Najveći broj ženskih preduzeća u Srbiji je mikro veličine, što znači da zapošljava manje od 10 ljudi i, pri tom, najveći deo njih usmeren je skoro isključivo na lokalno tržište.

Najčešće se žene preduzetni-

ŽENSKO PREDUZETNIŠTVO JE VELIKI RESURS NOVOG ZAPOŠLJAVANJA, A DA BI SE ISKORISTIO, NEOPHODNI SU FINANSIJSKA PODRŠKA, LAKŠI PRISTUP IZVORIMA FINANSIRANJA, DOBRI USLOVI, DUG PERIOD OTPLATE I POVOLJNE KAMATE

58

BIZLife

INTERVJU

ce odlučuju da posao pokrenu u sektoru usluga i otvore biznise kao što su frizerski i kozmetički saloni, knjigovodstvene agencije, konsultantske agencije, ali u poslednje vreme sve je više onih žena koje se, ohrabrene finansijskom podrškom države, odlučuju za pokretanje proizvodnje. Svakako, mali biznisi su za žene prihvatljiviji jer, osim toga što su vlasnice i direktorke svojih biznisa, one su istovremeno i majke i supruge.

Zbog čega je važno jačanje žena preduzetnica?

— Žensko preduzetništvo je veoma važno za ekonomsko, političko i društveno osnaživanje žena, podsticaj da uzmu sudbinu u svoje ruke i preuzmu upravljanje svojim životima. Takođe, žensko preduzetništvo nosi više izazova nego muško, jer se od žena, pored posla, očekuje i da budu ostvarene u ulogama majke, supruge, domaćice itd.

Zbog čega je pokrenut projekat „Velike žene malog biznisa“ i koji je njegov cilj?

— Projekat je pokrenut radi unapređenja ženskog preduzetništva u Srbiji. Time podstičemo umrežavanje preduzetnica, njihovu razmenu znanja i iskustava. Ključno je da radimo na ekonomskom osnaživanju žena, njihovom umrežavanju i daljem podsticaju da započnu sopstveni biznis i na taj način utiču na ekonomiju države. To je upravo i cilj ovog projekta.

Kako će projekat pomoći ženama koje su već u preduzetničkim vodama, a kako onima koje se tek odlučuju na prvi korak?

— Za one koje tek započinju sopstveni posao ovaj projekat pomoći će tako što će u Privrednoj komori Srbije, koja je podržala ovaj projekat, moći

da dobiju sve neophodne informacije za pokretanje biznisa.

Tu je vodič za osnivanje firme, brošura koju je izradila PKS. One koje već posluju kroz ovaj projekat mogu dobiti sve neophodne informacije o uslugama PKS. Usluge PKS predstavljaju snažnu podršku poslovanju naših preduzetnika i neke od njih su: elektronske usluge PKS, zatim mogućnost organizovanja B2B sastanaka, pomoć pri izlasku na strana tržišta, kao i na sajmove, itd.

Takođe, Sektor preduzetništva PKS organizuje čitav niz besplatnih radionica za unapređenje znanja i veština preduzetnika, i to o temama koje delegiraju sami preduzetnici. Sve informacije o ovim radionicama, takođe, mogu dobiti kroz ovaj zajednički projekat.

Koje još aktivnosti PKS planira da preduzme u davanju podrške ženskom preduzetništvu?

— Vlada RS je u jedan od svojih fokusa upravo postavila razvoj i unapređenje preduzetničkog duha. Tako je 2016. godinu proglasila „Godinom preduzetništva”, a sada je od 2017. godine proglašena i „Decenija preduzetništva”, koja je pred nama. To znači da država akcenat stavlja na preduzetništvo, i to konkretnim merama, kroz različite programe finansijske i nefinansijske podrške. Žensko preduzetništvo je veliki resurs novog zapošljavanja, a da bi se iskoristio, neophodni su finansijska podrška, lakši pristup izvorima finansiranja, dobri uslovi, dug period otplate i povoljne kamate. Jedna od najvećih prepreka svih početnika u pokretanju sopstvenog posla, što važi i za preduzetnice, jeste to što teško dolaze do bankarskih kredita. Pristup izvorima finansiranja, posebno kad je bankarski sektor u pitanju, za žene predstavlja dodatni izazov

zbog pitanja vlasništva nad nekretninama i sredstvima.

S ciljem jačanja podrške ženskom preduzetništvu, u PKS, kao partneru vlade RS, u planu je osnivanje Sekcije za žensko preduzetništvo, koja bi okupila najuspešnije žene preduzetnice u našoj zemlji.

Cilj osnivanja ovakve sekcije je, pre svega, unapređenje ambijenta poslovanja žena preduzetnica, rešavanje svih ključnih pitanja značajnih za njihovo poslovanje, ali i promocija najuspešnijih. Takođe, cilj rada ovog saveta jeste da umrežava žene preduzetnice i uključi što veći broj njih u lance dobavljača.

kampanju Srbija – zemlja uspešnih priča. Kroz ovu kampanju promovišemo razvojni put preduzetnika, od rađanja poslovne ideje, razvojnog puta, pa do toga na koji su način postigli uspeh. Time želimo da podstaknemo i druge kako bi znali da imaju snažnu podršku i države i PKS, da budu svesni da i njihova priča može postati uspešna, čime ujedno jačamo i konkurentnost među njima.

Ono čemu težimo u narednom periodu jeste da dostignemo evropski nivo razvoja preduzetništva. Dosta je urađeno, ali imamo još dosta posla. U EU oko 85%

SUBVENCIJE

Na koje i kakve subvencije žene preduzetnice mogu da računaju u narednom periodu?

– U Srbiji nema rodne statistike, tako da su subvencije od strane države namenjene svim preduzetnicima.

Potencijalno raspoloživa finansijska sredstava zainteresovani preduzetnici mogu dobiti u nekoj od

SEKTOR PREDUZETNIŠTVA PKS ORGANIZUJE ČITAV NIZ BESPLATNIH RADIONICA ZA UNAPREĐENJE ZNANJA I VEŠTINA PREDUZETNIKA, I TO O TEMAMA KOJE DELEGIRAJU SAMI PREDUZETNICI.

sledećih institucija: Fond za razvoj RS, Razvojna agencija Srbije ili Nacionalna služba za zapošljavanje. Sve informacije o sredstvima iz gore pomenutih institucija zainteresovani mogu dobiti u Sektoru preduzetništva PKS.

Ima li u Srbiji svetlih primera i da li je moguće da se približimo nekom proseku EU u neko dogledno vreme?

— Apsolutno da ima. U Srbiji postoji veliki broj uspešnih preduzetnica i, upravo radi promovisanja primera dobre prakse, PKS je pokrenula

novootvorenih radnih mesta generisano je u sektorima MSP i preduzetništva, koji su glavni pokretači razvoja privrede Evropske unije.

Bitno je da razvijamo preduzetništvo kao način života, kao novu poslovnu filozofiju u narednim godinama. •

PARLAMENT PREDUZETNIKA Kakav je značaj osnivanja Parlamenta preduzetnika PKS? — Preduzetnici u Republici Srbiji svoj rad organizuju putem Opštih udruženja preduzetnika, koja su kolektivni članovi Privredne komore Srbije. Po novom Zakonu o privrednim komorama, registracioni organ Opštih udruženja preduzetnika je Privredna komora Srbije. U PKS je formiran Parlament preduzetnika i članovi Parlamenta preduzetnika delegirani su iz redova OUP koja su upisana u Registar PKS. Parlament preduzetnika PKS predstavlja najviši organ odlučivanja kada je reč o preduzetnicima u RS.

BIZLife INTERVJU

59

DIZAJN

REMORKER: DIZAJN

KAO POSLEDICA RAZMENE IDEJA

S

tudio „Remorker Architects” osnovali su 2014. godine arhitekte Dušica Totić i Marko Korošec sa ciljem da ponude nov pristup u pružanju usluga u sferi arhitekture i dizajna unutrašnjeg prostora. U proteklom periodu tim saradnika se menjao i rastao i danas broji desetoro zaposlenih. Više o tome rekao nam je arhitekta Marko Korošec i njegov tim. Želja im je da sarađuju sa ljudima koji će u isto vreme svojim kvalitetima unaprediti tim kao celinu, a koji će takođe biti spremni da se sami razvijaju u skladu sa kreativnim procesima koji se u studiju odvijaju. Na ovaj način, dizajn koji Remorker isporučuje posledica

60

BIZLife

DIZAJN

je razmene ideja i mišljenja svih njegovih članova.

Svakom zadatku koji ugovore prilaze sa željom da donesu rešenje koje najbolje zadovoljava potrebe klijenta dok u isto vreme pruža mogućnost da se izraze kao umetnici.

Tekuća godina je bila izuzetno izazovna za njihov tim. Pored uspešno realizovane kuće na reci i restorana u Batajnici, angažovani su i na rekonstrukciji nekoliko poslovnih zgrada u Beogradu, a u toku je i izgradnja porodične vile na Dedinju.

Najvažniji projekat na kojem danas rade svakako je revitalizacija stare zgrade Beogradske tekstilne industrije „Beko” na Dorćolu. Sa svojih impresivnih 18 000 kvadratnih metara zgrada će postati kreativno di-

zajniran poslovni centar kakav Beograd do sada nije imao.

Na pitanje zašto Remorker, zbog čega to ime, često odgovore sa – zato što nikada nećemo porasti…

Kažu da se u poslednjih nekoliko godina pojavio novi zamah koji se oseća u njihovoj struci. Pojavljuje se veći broj mlađih timova ili “andergraund” studija koji se bore da se iskažu na novom rastućem tržistu i koji veruju u ono što rade. Svoje uzore traže u svetu i trude se da prate novonastale društvene okolnosti zemlje u poodmakloj tranziciji.

Da bi se ovaj pozitivan trend razvijao biće potrebno da ekonomija u regionu podrži njihovu veru u sebe.

Nekada vrlo plodonosna razmena mišljenja, stavova i znanja između učenika različitih arhitektonskih škola u bivšoj Jugoslaviji danas među novonastalim državama jedva da postoji. Srbija je suviše malo tržiste da bi mogla da se posmatra izolovano. Neke inicijative koje idu u smeru obnavljanja ovih veza postoje i treba ih podržati. Jedino praćenjem svetskih trendova, i negovanjem naših lokalnih specifičnosti možemo da iznedrimo nešto inovativno, kreativno i nadasve estetski ugodno. •

BIZLife XXX

61

EKOGRADNJA

ŠANSE I IZAZOVI ZELENE GRADNJE S

DRAGANA KORICA Izvršni direktor Saveta

Primenjeni zeleni standardi: Bloomberg, London, Breeam nagrađeni objekat za 2017. godinu

62

BIZLife

EKOGRADNJA

avet zelene gradnje Srbije od 2010. godine radi sa ciljem transformacije srpskog građevinskog tržišta ka zelenoj i održivoj gradnji. Vrednost Saveta je u članovima koji znaju da je graditi zeleno nepovratan i neminovan pravac, te se pozicioniraju kao lideri stavljajući na raspolaganje Savetu svoju stručnost, profesionalnu i radnu etiku. Nacionalni su član globalne mreže WorldGBC i aktivno učestvuju u radu Evropske regionalne mreže što im omogućuje uključenost u aktuelne trendove kroz razmenu informacija i pristup najnovijim projektima, istraživanjima i kampanjama.

Više o zelenoj gradnji rekla nam je Dragana Korica, izvršni direktor Saveta.

Zašto je zelena gradnja važna?

Individualno gledano, provodimo dve trećine svog vremena u zatvorenom iz čega je jasno da prostor u kome živimo i radimo ima ogroman povratni uticaj na nas.

Globalno posmatrano, građevinski sektor, u okviru godišnje potrošnje učestvuje sa 40% kada su u pitanju energija i emisija CO2, kao i potrošnja resursa, stvara 30% otpada i troši 15% vode, što ubrzava potrošnju naše planete, a klimatske promene postaju sve ekstremnije i sa sve katastrofalnijim posledicama.

Transformacija ovog sektora u zeleni je i te kako važna.

Na koji način je najbolje promovisati „zelenu gradnju” u Srbiji?

Podizanjem opšte društvene svesti o neophodnosti održivog razmišljanja i edukovanjem struke o principima i standardima, što upravo naš Savet zelene gradnje Srbije radi.

Više od 7 godina organizujemo konferencije, okrugle stolove i predavanja za struku.

Ove godine ćemo imati i javni događaj #homegreenhome 29. septembra u TC Ušće, u okviru kampanje WORLD GREEN BUILDING WEEK, koju kao član WorldGBC promovišemo (više od 70 zemalja). Šta je najveći problem takve vrste gradnje i na koji se način može prevazići?

Nepoznavanje benefita koji idu uz nju. Primenjen samo jedan standard poput ugradnje obnovljivog izvora energije jeste startno viša investicija, ali se isplati za nekoliko godina, a posle toga imate godine besplatnog grejanja. Da ne pominjemo doprinos smanjenju emisije CO2 tj. zagađenja.

Dakle, ekonomski isplativo i zeleno.

Koliko je aktuelna zelena gradnja u Srbiji?

Trenutno se najviše prepoznaje kroz sertifikaciju zgrada (Leed i Breeam kod nas) i to mahom komercijalnog sektora, kojim se dokazuje da su primenjeni standardi zelene gradnje.

Gde smo mi u odnosu na svet kada su arhitektura i dizajn u pitanju?

Talenat, tehničko i stručno znanje su aktuelni iz ugla svetskih trendova u arhitekturi i dizajnu.

Nažalost, imamo sve manje prilike da ih vidimo realizovane na lokalnom terenu. Gotov dizajn koji ide u paketu s investitorom je naša trenutna stvarnost. •

INTERVJU

DOSTUPNOST I BRZINA

KAO IMPERATIV K

ao što je e-banking promenio način na koji banke rade, tako i mi menjamo način na koji rade agencije za nekretnine, kaže za BIZLife Igor Jović, izvršni direktor i osnivač firme City Expert, koji dodaje da je ova firma jednu tradicionalnu uslugu adaptirala po merama modernog čoveka. „Eliminisali smo nepotrebne korake u procesu kupoprodaje i izdavanja, kao što je izlazak agenta na teren, a dodatne korake smo uveli. Dostupnost i brzina nisu više luksuz, oni su danas imperativ,“ kaže on.

Bili ste poznati kao neko sa kim je lako doći do stana bez provizije. Da li se to promenilo?

— Sa nama su kupovina i iznajmljivanje stana i dalje bez provizije. Danas, kada je gledanje stana dostupno onlajn

i kada korisnici mogu unapred da saznaju sve o nekretnini, nema potrebe da agent bude prisutan na terenu. Takve usluge su suvišne i samo povećavaju troškove. Automatizacijom procesa smo smanjili troškove i zato danas vlasnicima pružamo najkvalitetniju i najbržu uslugu po najpovoljnijoj ceni.

Kakvi su vaši planovi za budućnost?

— Za tri godine rada imali smo mnogo uspeha i padova, što je normalno za svakoga ko se usudi da iz korena menja jedno tržište. Danas imamo potvrdu da smo pronašli pravi način kako da svoju viziju sprovedemo u delo. Hiljade prodatih i izdatih nekretnina dokaz su da radimo pravu stvar, a emotivna veza koju smo ostvarili sa svojim korisnicima inspiriše nas da napredujemo. Nastavljamo sa učvršćivanjem vodeće po-

zicije u Srbiji, dok se pripremamo za izlazak na strana tržišta, za šta smo dobili 1.500.000 evra investicije. •

IGOR JOVIĆ Izvršni direktor i osnivač firme City Expert

SA NAMA SUKUPOVINA I IZNAJMLJIVANJE STANA I DALJE BEZ PROVIZIJE

O „CITY EXPERTU” „City Expert” je onlajn agencija za nekretnine koja pruža potpunu uslugu. Iza sebe ima godine iskustva u tradicionalnom agencijskom poslovanju. U timu rade mladi, posvećeni i kreativni stručnjaci iz oblasti nekretnina, IT-ja, i marketinga, profesionalni fotografi, pravni tim i stručni korisnički centar.

Glavni motiv firme jeste da proces traženja, zakupa i kupovine nekretnina učine transparentnim, brzim i efikasnim. Za manje od tri godine postali su vodeća agencija, sa preko 4500 prodatih i izdatih stanova. Nalaze se među najznačajnija tri portala u zemlji, sa preko 2,5 miliona jedinstvenih korisnika i preko 10 miliona otvorenih strana. Prošle godine osvojili su nagradu za najbolji sajt za nekretnine u Srbiji. Rad i razvoj prepoznat je i od strane „South Central Ventures” (Enterprise Innovation Fund – ENIF), od kojih su dobili investiciju za dalji razvoj i tehnološki napredak.

BIZLife INTERVJU

63

FOTO

MESECA „SPEKTAKL BINA“ NA BEER FESTU

A

ko postoji stvar o kojoj se u našoj redakciji pričalo, a vezano je za ovogodišnji Beer fest, onda je to sigurno IQOS bina. Ova bina pomerila je granice na najposećenijoj manifestaciji u Beogradu, a kada se tome doda i da su na njoj nastupile i najveće zvezde festivala Roisin Murphy i The Stranglers, onda se apsolutno može reći da je na ovoj bini bilo mesto po kome će se pamtiti ovogodišnji Beer fest.

(Foto: Beer fest/Janko Petković)

64

BIZLife

FOTO MESECA

BIZLife XXX

65

DEŠAVANJA

NAJDŽEL KENEDI

OTVARA BEMUS Najdžel Kenedi – BEMUS Beograd, 10. oktobar

Legendarni britanski violinista, Najdžel Kenedi, održaće spektakularni koncert pod nazivom „BACH MEETS KENNEDY MEETS GERSHWIN“ na otvaranju 50. BEMUS-a, 10. oktobra u 20 časova u Sava centru.

Nakon višedecenijske karijere pune milionskih tiraža i vodećih svetskih nagrada, Kenedi je stekao reputaciju kao jedan od vodećih svetskih virtuoza. Izvodio je muziku najšireg repertoara- od klasičnih kompozitora do Hendriksa, nastupao je sa legendama poput Pola Makartnija i Roberta Planta, svirao je za Britansku kraljevsku porodicu i obišao svet nebrojeno puta nastupajući sa vodećim svetskim orkestrima.

Ljubav prema džezu bila je veoma izražena u karijeri Najdžela Kenedija. Vanvremenski standardi kao što su numere ""Summertime", "They Can’t Take That Away From Me" i "Porgy and Bess" obrađeni su u Kenedijevom neponovljivim stilu i zanosu na albumu "Kennedy Meets Gershwin", objavljenom na 120. godišnjicu Geršvinovog rođenja.

66

BIZLife

XXX DEŠAVANJA

cert u Srbiji, održaće 29.septembra u Hali sportova ’’Ranko Žeravica’’ Popularni Škotlanđani održaće celovečernji nastup u Beogradu na kojem će izvesti svoje najveće hitove – od ’’Summer Son’’, ’’I Don’t Want A Lover’’, ’’Say What You Want’’, ’’Inner Smile’’, ’’Black Eyed Boy’’ do ’’In Demand’’ i ’’In Our Lifetime’’.

Novosadski Oktoberfest Novi Sad – 19. i 20. oktobar

Treći po redu “Novosadski Oktoberfest” održaće se 19. i 20. oktobra 2018. godine u Master hali Novosadskog sajma.

Na ovogodišnjem “Novosadskom Oktoberfestu” nastupiće Hladno pivo, Psihomodo Pop, Dejan Petrović Big Band, Zvonko Bogdan, Orthodox Celts, i drugi.

“Novosadski Oktoberfest” je prošle godine okupio preko 15.000 posetilaca, popilo se preko 35.000 litara piva najpoznatijih pivara i desetina zanatskih, pojelo preko 5.800 kobasica, a ceo događaj je prošao bez ijedne intervencije policije i hitne pomoći.

Indexi su bili jedna od najtrajnijih rok grupa na ovim prostorima, a radili su od 1962. do 2001. godine, snimili dva albuma, 27 singl ploča i 12 kompilacijskih albuma. Pred publiku će 4. oktobra u Sava centru izaći nekadašnji članovi kultnih Indexa Fadil Redžić (bas gitara), Ranko Rihtman (klavijature), Neno Jurin (klavijature), Peco Petej (bubnjevi),Vernes Ljuštaku (solo gitara) i Kornelije Kovač (klavir).

Mario Biondi

Beograd – 2. i 3. oktobar

Texas

Beograd – 29. septembar

Indexi i prijatelji

Beograd - 4. oktobar

Nakon otkazanog nastupa na Arsenal Festu u Kragujevcu, Texas,svoj prvi kon-

Treći koncertni serijal #MusicologyBarcaffeSessions, otvoriće omiljeni italijanski pevač dubokog baršunastog glasa, Mario Biondi. On će 2. i 3. oktobra oktobra nastupiti u Beogradu, u klubu Bitefartcafe. Osim svojih starih hitova, Mario će premijerno predstaviti i pesme sa novog albuma „Brasil“, koji će nas svojim egzotičnim bosanova prizvukom preneti preko okeana.

Biondijevi muzički poduhvati su mu doneli priliku da nastupa zajedno sa italijanskim velikanima poput Kalifana, Bongusta, i Fiorela, kao i sa američkom legendom Rej Čarlsom i Čakom Kan. •

BIZLife

DEŠAVANJA XXX

67

KULTURA

BIZNIS I BITEF

– IMA NEKA TAJNA VEZA

IVAN MEDENICA Umetnički direktor Bitefa

„PRLJAVŠTINA“

Kulminacija festivala je, po mom osećanju, predstava „Prljav-

D

eset predstava iz raznih krajeva sveta – Izrael, Belgija, Nemačka, Francuska, Hrvatska, Slovenija, Estonija itd. Teatarska planeta u Beogradu. Pod sloganom „Svet bez ljudi”, naša prestonica je i ovog septembra prestonica pozorišta – održava se 52. Bitef.

Manifestacija koja je svojom tradicijom definitivno postala simbol onog umetničkog, otvorenog i pomalo neobičnog – alternativnog Beograda.

Ako ste pomislili da takva vrsta pozorišne umetnosti ne ide uz biznis, da je to neki potpuno drugi svet, prevarili ste.

To demantuje lično umetnički direktor Bitefa, Ivan Medenica.

ština”, koja se bavi populizmom, autoritarnim režimima.

To je, zapravo, komična metafora apokalipse i civilizacije.

Predstava se izvodi u blatu – glumci pevaju, igraju, plešu, valjaju se u ringu ispunjenom blatom.

68

BIZLife

XXX

Kako se slažu Bitef i biznis, ima li tu neka tajna veza?

— Bitef na prvi pogled svojim programom odbija ljude iz sveta biznisa, odbija potencijalne komercijalne sponzore.

To nije festival koji promoviše lepu, nežnu, ljupku umetnost, nego preferira umetnost koja pomera granice u političkom

i umetničkom smislu. Naš zadatak je da upravo ljude iz sveta biznisa animiramo i ubedimo da sarađuju sa nama. U savremenom biznisu mora da postoji svest o opštoj društvenoj odgovornosti. Svet biznisa u savremenom društvu veoma često identifikujemo sa oblicima neoliberalnog kapitalizma.

Svet biznisa u savremenom društvu nema neku lepu reputaciju. Mislim da je saradnja upravo sa ovakvim festivalima koji su kritički nastrojeni prema svetu dokaz da biznis i te kako misli ne samo o dobrobiti kapitala i vlasnika kapitala nego i o opštoj društvenoj dobrobiti.

Da li vam to uspeva, dopirete li do sveta iz biznisa?

— Uspeva nam. Ima razumevanja i to mene vrlo raduje.

Ove godine imamo više komercijalnih sponzora nego ikada. Prilično smo zadovoljni budžetom, a pogotovo onim delom budžeta koji smo uspeli da ostvarimo u saradnji sa komercijalnim sponzorima. Šta ne sme da se propusti na ovogodišnjem Bitefu?

— Ništa. Kada me pitaju šta će ove godine biti „Olimp”, ja im kažem da „Olimpa” nema.

Nemoguće je zamisliti da se takva jedna predstava koja traje 24 sata igra često. Nema predstave koja bi se na taj

način izdvojila kao „Olimp”.

Ipak, ove godine su koncept i dramaturgija festivala pažljivo razrađeni. Pored kvaliteta samih predstava, što je najvažnije, postoji i koncept, priča koju zaokružuje celokupni program festivala. Ipak, kulminacija festivala je, po mom osećanju, predstava „Prljavština”, koja se bavi populizmom, autoritarnim režimima. To je, zapravo, komična metafora apokalipse i civilizacije. Predstava se izvodi u blatu – glumci pevaju, igraju, plešu, valjaju se u ringu ispunjenom blatom.

Bitef je definitivno postao sastavni deo Beograda.

Svedoci smo toga da se Beograd menja. Kako vi vidite Beograd i Bitef u njemu za narednih 10–20 godina?

— Nadam se da ćemo imati dovoljno pameti i poštenja da očuvamo identitet grada i u urbanističkom smislu i u tom nekom duhu Beograda o kojem volimo da govorimo.

Gosti Bitefa, slobodnomisleći ljudi, umetnici koje zanima da promišljaju o svetu, koje zanima savremena umetnost – imaju najlepše moguće utiske o Beogradu. Ipak, svi mi živimo u nekim mikrosvetovima i možda nismo svesni neke paralelne stvarnosti, koje bismo se užasnuli kada bismo za nju znali. •

BIZLife XXX

69

KOLUMNA

Piše: TIBOR JONA

Z

ašto bi u eri interneta i servisâ poput „Netfliksa” i „Jutjuba”, pa čak i „Instagrama”, bilo koga nerviralo kakav program imaju domaće televizije – meni nije najjasnije.

Na primer, na „Jutjub” kanalu „Moskva filma” možete naći sve što je ikada snimljeno u ovom studiju, sve sa srpskim titlom. Sa te strane, baš me briga šta Radoš Bajić snima, jer izbor i alternativa postoje. Briga me iz ugla korupcije i moralne devalvacije javnog servisa, ali to je druga priča. Na kraju, nisam ni ja arbitar elegancije, ima i ko voli te „radošijade”, pa eto mu ih, neka je bar neko veseo u ovoj zemlji.

Istina je i da nisu svi uspeli da se naviknu na internet i nemaju svi nivo digitalne pismenosti koji im omogućuje da se snalaze po bespućima interneta.

Njima saučešće i sva moguća empatija zbog užasa, vređanja, bestidnosti, ponižavanja i polupornografije, kojima su izloženi na dnevnom nivou. Dužnost svakog svesnog građanina je da spasava ove ljude od pošasti klasične televizije. „Jutjuba” i „Netfliksa”, braćo, a ne zvona, praporci i domaća televizija!

Klasične televizije u Srbiji zapravo su prestale da budu svedok vremena i pretvorile se u svedočanstvo o vremenu. A ako bi im trebao svetac zaštitnik, grof Potemkin Katarine Velike bi im bio savršen izbor. Naše televizije se, zapravo, bave istim poslom kao i poznati Rus – slikaju realnost koja ne postoji ali je lepa, izbegavajući onu koja postoji ali je ružna. Naše domaće Potemkinovo TV selo tako i bukvalno zasenjuje – što stvarnost, što prostotu.

70

BIZLife

XXX KOLUMNA

„REALITY CHECK” PRE NEKI DAN SE NA PROGRAMU JEDNE OD NAŠIH VEOMA POPULARNIH TELEVIZIJA DOGODILO TO DA NAJAVE O NOVOJ SEZONI RIJALITI PROGRAMA POTISNU ČAK I NEPRIKOSNOVENU PRVU VEST SVIH TELEVIZIJA – AKTIVNOSTI PREDSEDNIKA

Nakon gledanja naše televizije, vi niste informisani, nego slepi od sjaja koji vam je prikazan, a građaninu se stvara utisak da sve zna – iako realno zna malo ili ne zna ništa.

Umesto da život nameće teme televiziji, televizija ovde nameće teme životu. Od nikad nerealizovanih paklenih planova i državnih udara, preko ekonomskih bajki, sve do basni o političkim protivnicima koje god vlasti, jako se malo toga što mediji prenose zapravo tiče realnog života građana.

Izgleda kao da televizije i ne prave svoj program da zadovolje potrebe građana, već program političko-ekonomskih i kriminalnih elita u ovom društvu.

Jako je interesantno da od interesa ovih grupa nema bitnijih tema i da se njima žrtvuju čak i naizgled svete krave našeg narativa – na primer, najskuplja srpska reč: Kosovo. Imajući u vidu patriotski hiperpatos sa kojim naše TV stanice decenijama izveštavaju o ovoj temi, čovek bi pomislio – evo nečeg svetog i važnog ovom društvu. Na ovoj temi se, takođe, decenijama legitimišu patriote i žigošu izdajnici ovog društva i, zbilja, da se informišete samo sa naših televizija, mislili biste da svi građani ustaju i ležu brinući o sudbini Kosova.

Kad ono!

Pre neki dan se na programu jedne od naših veoma popularnih televizija dogodilo to da najave o novoj sezoni rijaliti programa potisnu čak i neprikosnovenu prvu vest svih televizija – aktivnosti predsednika, i to o pitanju teme svih tema ovog društva (kako nas sa TV-a ubeđuju) – Kosova.

Saznali smo tako u udarnom dnevniku prvo koliko kvadrata ima rijaliti, pa tek kasnije kakva je sudbina dela naše teritorije – onog istog zbog kojeg se decenijama žrtvuje budućnost ove zemlje i ovog društva i na kojem su paralelno zgrnuta krezovska bogatstva.

To je, možda, bio i najiskreniji momenat u novijoj istoriji ove TV postaje – to jest, bile su to možda i prve realno ili realnije postavljene vesti nakon dugo vremena. Osnovano sumnjam, naime, da našeg građanina i zaista mnogo

više zanima rijaliti nego li Kosovo, najviše zbog toga što o rijalitiju ima mnogo više informacija nego o Kosovu. Što je isto cakano. Čudno je bilo dobiti ovu malu potvrdu teze da kod nas finansijski interes i zaista stoji ispred sudbine države. Jer nije da to nismo naslućivali svih ovih godina gledajući kako nam društvo propada, a „nuvo-riš” klasa polit-bizni-

KLASIČNE TELEVIZIJE U SRBIJI ZAPRAVO SU PRESTALE DA BUDU SVEDOK VREMENA I PRETVORILE SE U SVEDOČANSTVO O VREMENU smena izranja na površinu kao suveren gospodar naše zbilje. I tako je jedan rijaliti program ispunio obećanje iz svog imena i pokazao nam „rijaliti”, tj.

stvarnost, doduše nevoljno, ali šta je tu je – nismo u prilici da biramo. Baš divan „riality check”! A sad nazad na „rijaliti” i Miku i Gibu! •

BIZLife KOLUMNA XXX

71

CSR

GODINU DANA

GALERIJE NLB BANKE NLB BANKA SLAVI GODINU DANA OD POČETKA RADA SVOJE GALERIJE, U KOJOJ JE DO SADA ODRŽANO ŠEST IZLOŽBI

G

alerija NLB je otvorena 29. juna 2017. godine u prisustvu predstavnika diplomatskog kora, umetnika, privrednika i novinara. Ideja NLB banke je da ovaj prostor postane mesto okupljanja ljudi koji žive od umetnost i onih koji umetnost poštuju.

Prema rečima Branka Greganovića, predsednika Izvršnog odbora NLB banke, Galerija je otvorena sa idejom da se doprinese kulturnoj ponudi Beograda i dâ podrška umetnosti.

BRANKO GREGANOVIĆ Predsednik Izvršnog odbora NLB banke

72

BIZLife

CSR

»»» IZLOŽBA MAJDE ZORKO

„Bilo bi ludo takmičiti se sa prirodnom lepotom cveća. Najbolje slikarske imitacije služe samo da u nama probude čežnju za pravom stvari. Bilo bi depresivno jednostavno iskopirati ili imitirati cveće onako kako ga vidimo u stvarnosti, jer i najbolje imitacije mogu biti samo druga violina stvarnosti. Moje viđenje cveća je i romantično i emotivno, lično i prozaično.

Moje slike cveća su orkestrirane naracije živopisnih boja, teksture i dizajna. Orkestar koji vizuelno peva.”, rekla je Majda Zorko predstavljajući svoje radove.

LIKOVNA KOLONIJA Priređena je izložba umetničkih dela nastalih tokom 2017. godine na likovnim kolonijama „Pigmalion”, organizovanim u Leušićima, u srcu Šumadije. Trinaest umetnika različitih generacija i senzibiliteta stvarali su tokom dva saziva kolonije: Snežana Petrović, koja je ujedno bila i selektor kolonija, Maja Jovanović Majolinica, Petar Hranueli, Vasilije Dolovački, Slavko Krunić, Oto Rap, Nenad Stanković, Jože Kotar, Anica Radošević Babić, Radovan Jandrić, Jelena Sekulić-Voljanek, Nikolaj Mašukov i Damjan Đakov.

IZLOŽBA DOBROSAVA BOBA ŽIVKOVIĆA

Izložba Dobrosava Boba Živkovića imala je humanitarni karakter, a prihod od prodatih ilustracija namenjen je podršci projektu „Svratište za decu ulice”. „Veliko mi je zadovoljstvo što crtež, kao najstarija umetnička disciplina, i dalje privlači pažnju, posebno u ovo digitalno doba”, rekao je Živković na otvaranju.

»»» izložba

KATARINE NEDELJKOVIĆ

izložba

KRISTINE PIRKOVIĆ

izložba

ANĐELE MICIĆ

BIZLife

CSR

„FIGURAE FEMINAE”

Jednogodišnji projekat „Figurae feminae” predstavlja pet mladih umetnica figurativnog opredeljenja, koje će u prostoru NLB banke imati samostalne izložbe u toku 2018. godine. U pitanju su mlade nade srpskog slikarstva, čije vreme tek dolazi: Kristina Pirković, Katarina Nedeljković, Đerđi Ačaji, Anđela Micić i Ivana Živić.

Do sada su organizovane tri izložbe.

BIZLife CSR

75

IZLOŽBA

„STO ODABRANIH“ U

Galeriji Matice srpske u Novom Sadu otvorena je izložba „Sto odabranih“ kojom su ljubiteljima umetnosti predstavljena dela iz umetničke zbirke Vojvođanske banke. Izložbu je otvorio Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja Republike Srbije, uz prisustvo dr Tijane Palkovljević Bugarski, upravnice Galerije Matice srpske i Predraga Mihajlovića, predsednika izvršnog odbora Vojvođanske banke. Ova postavka predstavlja krunu zajedničkog projekta Vojvođanske banke i Galerije Matice srpske - „Odgovorno u kulturi“ u okviru kojeg je 800 dela iz umetničke kolekcije banke popisano, valorizovano i katalogizovano.

76

BIZLife

IZLOŽBA

„Pre nešto više od dve godine, sa Galerijom Matice srpske započeli smo saradnju sa ciljem da kroz projekat „Odgovorno u kulturi“, pomognemo rekonstrukciju ove važne ustanove kulture i da uz pomoć stručnjaka iz Galerije, zbrirku slika u vlasništvu Vojvođanske banke otvorimo za javnost i time podignemo na viši nivo učešće Vojvođanske banke u očuvanju kulturne baštine. Vrlo smo ponosni na činjenicu da se skoro pola veka unazad, zbirka umetničkih dela kontinuirano uvećevala kroz organizovanje izložbi, likovnih kolonija i kontinuiranim otkupom umetničkih dela,i da danas, kada Vojvođanska banka posluje u okviru OTP grupe, posedujemo riznicu od skoro 800 dela nacionalne likovne umetnosti i imamo obavezu da nasleđe koje su nam ostavili naši prethodnici i sačuvamo“ , istakao je Predrag Mihajlović, predsednik Izvršnog odbora Vojvođanske banke.

Na izložbi će biti predstavljeno preko 100 najreprezentativnijih umetničkih dela iz kolekcije Vojvođanske banke koja prikazuju njenu stilsku i tematsku raznolikost i pružaju uvid u najznačajnije domete vojvođanske umetnosti druge polovine XX veka. Među zastupljenim autorima nalaze se imena značajnih predstavnika vojvođanske likovne scene, poput Milana Konjovića, Stojana Trumića, Nikole Graovca, Boška Petrovića, Stevana Maksimovića, Milivoja Nikolajevića, Ankice Oprešnik, Milana Kerca, Milana Kečića, Zdravka Mandića, Save Stojkova i mnogih drugih.

Izložba slika „Sto odabranih“ biće otvorena za posetioce do 20. septembra. Tokom trajanja izložbe biće priređen prateći program u vidu kustoskih vođenja subotom i stručno tumačenje izložbe 14. septembra od strane muzejskog savetnika. •

LIFESTYLE

SPECIJAL ENTERIJER PRIČA PRIČU

BIZLife XXX

77

ENTERIJER

Foto: Hotel Hilton Podgorica

NAMEŠTAJ SA DUŠOM

STIGAO I DO „HILTONA” U DABLINU 78

BIZLife

XXX ENTERIJER

S

IMPO je već više od pola veka jedan od najcenjenijih brendova u Srbiji i vodeći regionalni brend u oblasti industrije i maloprodaje nameštaja.

Osnovan 1963. godine kao mala fabrika nameštaja, sa 300 radnika, SIMPO je danas vodeći regionalni proizvođač nameštaja, sa sopstvenom logistikom i maloprodajnom mrežom, koju čini 47 prodajnih objekata u četiri zemlje.

Kroz izvoz i opremanje SIMPO je prisutan na tržištima: Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Hrvatske, Bugarske, Grčke, Kipra, Nemačke, Rusije, Belorusije, Ukrajine, Litvanije, Švedske, Norveške, Mađarske, Bugarske, Katra, Finske, Francuske, Irske, Španije.

Funkcionalnost, kvalitet, udobnost, inovativni pristup u dizajnu i proizvodnji, uz primenu najviših međunarodnih standarda kontrole kvaliteta – vrednosti su na kojima su zasnovani svi SIMPO proizvodi. Širok spektar proizvoda nudi kompletna rešenja za opremanje doma ili poslovnog prostora, u skladu sa poslednjim svetskim trendovima iz oblasti dizajna i proizvodnih inovacija.

U poslovima opremanja na svetskom tržištu SIMPO je prisutan više od tri decenije. U portfoliju su brojni poslovni objekti i hoteli širom Evrope i na Bliskom istoku, među kojima su i

Svetski trgovinski centar u Moskvi, hotel „KlausK” u Helsinkiju, „Clarion” u Stokholmu, „12 Month Luxury Resort” u mestu Pilio, u Grčkoj, „Four Seasons” na Kipru, „Intercontinental” u Dohi, „Hilton” u Dablinu, kao i drugi hoteli visoke kategorije širom sveta. U okviru „Simpo line” objedinjene su sve delatnosti vezane za opremanje, od projektovanja do kompletnog izvođenja enterijera po sistemu „ključ u ruke”.

SIMPO ima mogućnosti da odgovori na najsloženije zahteve klijenata i isporuči unikatne elemente enterijera – od nameštaja, podnih i zidnih obloga, do unutrašnje stolarije.

Poslednjih nekoliko godina realizovana su neka od najznačajnijih opremanja u regionu, među kojima treba izdvojiti hotele: „Hilton” u Podgorici, „Palas Bellevue” i „Imperial” u Opatiji, „Albatros” u Cavtatu, „Seget” u Trogiru, „Radan” u Prolom banji, „Grand” u Nišu i „Mama Shelter” u Beogradu.

Iz celokupnog asortimana izdvojili bismo ugaonu garnituru QUEEN, jedinstvenog dizajna i funkcionalnosti. Takozvani smartbed sa električnim mehanizmom, preko daljinskog upravljača, transformiše se u ležaj za spavanje. Sedalni deo punjen je HR penom. Postoji mogućnost biranja ugla.

Zatim, nezaobilazna je i sastavna garnitura GREEN, koja odiše harmonijom forme i detalja.

Dekorativni jastuci sa dodatkom perja pružaju udobnost i potporu. U ponudi su trosed, dvosed i fotelja, a postoji i mogućnost kupovine pojedinačnih elemenata. •

GREEN QUEEN

BIZLife ENTERIJER XXX

79

UREĐAJI BUDUĆNOSTI

ČAROBNO S JEDNOSTAVNO. JEDNOSTAVNO PRELEPO. POPUT MAĐIONIČARA KOJI STVARA ILUZIJU UZ POMOĆ SVOJIH TRIKOVA, I VI MOŽETE FLAMBIRATI KAO OD ŠALE

80

BIZLife

XXX UREĐAJI BUDUĆNOSTI

ve je moguće sa novom kolekcijom aparata za kuhinju kreiranih od strane poznatog francuskog dizajnera Ora Itoa (Ora Ïto). Njihova jednostavnost i intuitivnost korišćenja je bez premca, uz integraciju najsavremenije tehnologije. Istražite sve njihove trikove!

Novu kolekciju kuhinjskih aparata dizajnirao je ovaj poznati francuski dizajner, deset godina nakon prve, veoma uspešne saradnje. Ovakav dvojac, Gorenje i Ora Ito, pokazao je svoje veštine u stvaranju naizgled jednostavnih, a istovremeno kompleksnih remek-dela.

Ora Ito kolekcija odražava jedinstveni stil francuskog dizajnera, takozvani „Simplexity” – stil koji kompleksnost pretvara u jednostavne i čiste linije. Kolekcija predstavlja savršen spoj dizajnerskih elemenata i naprednih tehnoloških karakteristika.

Ističe se upečatljivom vizuelnom jednostavnošću, najsavremenijom tehnologijom i intuitivnim korisničkim iskustvom koji suptilno prenosi poruku da se nešto čarobno odvija u kuhinji.

MISTIČNOST CRNOG I ČISTOĆA BELOG

Kolekcija aparata (dostupna u crnoj i u beloj boji) izrađena je od vrhunskog glatkog crnog ili belog stakla koji u kombinaciji sa metalnom drškom kreira savršenu futurističku sliku koja prkosi vremenu i uzdiže se iznad prolaznih trendova. U kuhinji uređaji budućnosti su toliko tehnološki i vizuelno atraktivni da izgledaju kao pravo dizajnersko remek-delo. Savremena tehnologija, superiorni materijali i visok kvalitet izrade kombinovanih frižidera iz ove linije nikoga neće ostaviti ravnodušnim. AdaptTech senzor prilagođava rad aparata navikama korisnika, tehnologija lonAir sa MultiFlow 360° zahvaljujući negativnim jonima održava idealnu mikroklimu u frižideru za produženu svežinu namirnica, dok NoFrost tehnologija sprečava nakupljanje leda u zamrzivaču. Novi asortiman dizajnera Ora Ito nudi i izbor ugradnih rerni kreiranih kako bi ispunile sve zahteve korisnika, dok kolekciju upotpunjuju samostalne i ugradne mikrotalasne rerne. Ugradne rerne odlikuje velika zapremina pečenja i HomeMade oblik rerne koji je dizajniran po uzoru na tradicionalne peći na drva za idealne rezultate pečenja i izuzetnu energetsku efikasnost. Bilo da birate kombinovani frižider, aspirator, mikrotalasnu rernu, ugradnu rernu i ploču za kuvanje ili mašinu za pranje sudova, „Gorenje by Ora Ïto“ kolekcija je svevremenski izbor koji uvek iznova izaziva oduševljenje.

UREĐAJI BUDUĆNOSTI SU TOLIKO TEHNOLOŠKI I VIZUELNO ATRAKTIVNI DA IZGLEDAJU KAO PRAVO DIZAJNERSKO REMEK-DELO Aspirator detektuje nivo nečistoće i automatski prilagođava brzinu ventilatora, ili ga potpuno zaustavlja kada više nije potreban. Zato možete posvetiti punu pažnju kuvanju vašeg ukusnog jela. •

BIZLife

UREĐAJI BUDUĆNOSTI XXX

81

POSLOVNI PROSTOR

NOVA ISKRA

– NOVI PROSTOR U ZEMUNU

82

BIZLife

XXX POSLOVNI PROSTOR

ŽIVETI U BUDUĆNOSTI

Nova Iskra Workspace kreira prostore, pokreće saradnje i dizajnira obrazovanje koje je namenjeno kreativcima, preduzetnicima, studentima, organizacijama i kompanijama koje žele da preuzmu aktivnu i odgovornu ulogu u oblikovanju načina na koji ćemo učiti, raditi i živeti u budućnosti.

DANAŠNJE GENERACIJE NE ŽELE POTPUNU IZOLACIJU, VEĆ POSLOVNE PROSTORE KOJI ĆE PODSTICATI LJUDE NA SARADNJU, KREATIVNOST I TRANSPARENTNOST

N

akon 5 godina uspešnog rada Nova Iskra coworking prostora u Gavrila Principa, ove godine otvoren je novi prostor u Zemunu. Pogodnosti i sadržaji koje podrazumeva jedan Nova Iskra Workspace su moderan i sveden enterijer, savremeno dizajnirane radne jedinice, puno prirodnog svetla i funkcionalne zajedničke prostorije. Inovativna kancelarijska rešenja služe za podsticanje kreativnosti. Tu su i prostrane, potpuno opremljene sale za sastanke, prostor za edukaciju, meetup-e i događaje, izolovana mesta za fokusirani rad i koncentraciju, privatni spratovi i kancelarije za veće timove, kutak za zabavu i opuštanje, kao i otvorene terase i urbani vrt.

Zajednice postaju najveća vrednost modernih poslovnih prostora u kojima se kroz različite aktivnosti i programe otvara mogućnost za brzo i lako proširivanje poslovne mreže saradnika kao i učenje novih veština. •

BIZLife

POSLOVNI PROSTOR XXX

83

DIZAJN

TAPETE GRAHAM & BROWN

OVOGODIŠNJI MODNI TREND ZA KOJI I VI MORATE DA ZNATE „ROMA COMPANY”, KAO VELIKI POKLONIK ESTETIKE, MODE I KVALITETA KADA JE U PITANJU ENTERIJER, U SVOJ ASORTIMAN UVRSTILA JE TAPETE KOJE ZADOVOLJAVAJU RAZLIČITE UKUSE: OD NEŽNIH CVETOVA DO RUŽA U ŠIROKOM SPEKTRU BOJA, OD ROMANTIČNIH TONOVA DO ELEGANTNIH METALA

G

odina 2018. je godina elegantnih stilova, u kojoj su nam se vratili nekadašnji motivi, ali sada u modernijem ruhu i na velika vrata. Engleska kompanija „Graham&Brown” nudi prvoklasne vinil tapete, koje ne samo da prate trendove već ih vrlo često i kreiraju. Tapete, iako čine pozadinu prostorija, ove sezone istupile su na glavnu scenu, i to sa tri dominantna stila: botaničkim motivima, geometrijskim obrascima i metalnim završnim obradama.

VELIKI I MALI CVETNI OBLICI – BESKRAJNE MOGUĆNOSTI

Ponovo su tu. Otmeni, nežni i snažni, veliki i mali – cvetni oblici stvaraju posebnu atmosferu.

Daju karakter svakom životnom prostoru – od

84

BIZLife

XXX DIZAJN

klasičnih do savremenih stilova enterijera, od velikih otisaka do starih, pomalo zaboravljenih inspiracija biljkama. Ako volite cvetne motive, ovo je godina u kojoj ćete moći da pronađete svoj savršeni model, bez obzira na to da li volite moćne, delikatne, bujne ili suptilne oblike. „Graham&Brown” je ovaj stil modernizovao koristeći savremenu tehnologiju digitalnog štampanja i na taj način nam ponudio beskrajne mogućnosti dizajna.

SIMETRIČNI OBLICI – JEDNOSTAVAN DIZAJN

Na velika vrata, ali bez mnogo buke, u svet enterijera su ponovo ušetali geometrijski obrasci sa svežim, simetričnim oblicima i jednostavnim, čistim linijama, koje su tu da uvedu red i daju

dimenzije vašem domu. Dovoljno živahne da privuku pažnju posmatrača, a istovremeno dovoljno rigidne da odmaraju um, postižu delikatan balans stvaranja vizuelnog interesa bez preplitanja dizajna. Geometrijski stil u tapetama uklapa se u svaki stil enterijera, tako da nećete pogrešiti ako se odlučite da na ovaj način ulepšate svoje zidove ovog leta. Geometrijski trendovi udišu život u kuhinju, meku i suptilnu kancelariju ili otmenu i prefinjenu spavaću sobu.

ODVAŽNE, PREFINJENE I PRELEPE METALIK ZAVRŠNE OBRADE

Tapete sa metalik završnom obradom daju osećaj luksuza svakom posmatraču. Moderne i savremene, idealne su za formalne prostore, kao što su kancelarije, ali i za kućni ambijent, kao što su trpezarije i predsoblje, što ne znači da se u ostalim prostorijama ne bi sasvim lepo „snašle” ako su dobro uklopljene u enterijer. Lepota metalik štampe je, između ostalog, u tome što upravo ti detalji mogu biti sasvim dovoljni da obeleže dizajn. Bilo da se radi o tonovima, koji mogu biti topliji ili hladniji, ili da su u pitanju forme, od cvetova do pruga, ovi detalji će vam pomoći da prostorija odiše glamurom i luksuzom.

SIMETRIČNI I CVETNI MOTIVI PRIVLAČE PAŽNJU I DAJU KARAKTER SVAKOM ŽIVOTNOM PROSTORU SJAJNA KOLEKCIJA TAPETA IDEALNIH ZA KUHINJE I KUPATILA

Prelepi prirodni dezeni tapeta iz kolekcije STRATA koji podsećaju na keramičke pločice, kamenje, cigle, kao i fotorealistične dezene cveća, polica i zidova – savršen su dekor za kuhinje, kupatila, ali i svaku drugu prostoriju. Uz sitne dekorativne detalje na tapetama, poput sjaja, metalik efekta ili teksture šljunka, možete dodati prostoriji dodir glamura ili pak, koristeći dezene portugalske pločice, francuskog drveta ili londonskog metroa – nagoveštaj određene kulture.

Kolekciju tapeta STRATA, kao i širok asortiman raznovrsnih vrhunskih „Graham&Brown” tapeta, uz besplatne savete o tome na koji način da osvežite svoj životni prostor, možete dobiti u „Dizajn studiju” kompanije „Roma”, u ulici Žorža Klemansoa 18a, na Dorćolu. •

BIZLife DIZAJN XXX

85

ENTERIJER

LUKSUZNI SIMBOLI

VAŠEG KOMFORA SALON NAMEŠTAJA „LUSSO” PREDSTAVLJA LUKSUZ – SAMO VAŠ POJAM ZA LEPO, SOFISTICIRANO, RAZLIČITO, PA ČAK I HIROVITO. „LUSSO“ JE JEDINSTVENO MESTO ZA DISKRETNO UŽIVANJE U NAJBOLJEM SVETSKOM DIZAJNU ENTERIJERA, NAMEŠTAJA I PREDMETA ZA OPREMANJE ŽIVOTNOG I RADNOG PROSTORA. DESIREE

„Dome meki dome” je način na koji brend Desiree interpretira i prenosi emocije. Svaki proizvod je pažljivo osmišljen, odiše unikatnim i distinktivnim dizajnom i udobnošću. Svaki detalj je tu sa razlogom i proizveden sa veštinom. Rezultat je šarmantan životni stil koji se odlikuje razigranom atmosferom. A proizvod je 100% italijanski. •

POLIFORM

Kuhinje koje obiluju velikom raznovrsnošću kompozicija i idejnih rešenja, materijalima i finiturama koje su personalizovane za svaki element.

Ambijenti u kojima su arhitektura i nameštaj jedno, povezani nežnim tonom koji ujedinjuje enterijer i daje mu eleganciju. Savršen sklad harmonije i kontrasta, i kada na sve to dodate još i izvanredan dizajn i funkcionalnost rezultat je Poliform – dobitna kombinacija za vaš dom.

86

BIZLife

XXX ENTERIJER

BIZLife XXX

87

MODA

„ANIMAL PRINT

KUCA NA VELIKA VRATA OVE SEZONE

J

esenju modnu scenu obeležiće jedan od najkontroverznijih modnih trendova: „animal print”. Voleli ga ili ne, on je tu i ostaje, čak i u poslovnom okruženju. Sa poslovnom sivom nijansom Marella kaputa, „animal print” dobija dozu neophodne ozbiljnosti i sofisticiranosti. Za potpuni poslovni izgled kombinujte ga sa crnim luksuznim šeširom, koji je ove sezone zaštitni znak prestižnog italijanskog brenda Giorgio Armani, nezamenljivom Red Valentino crnom tašnom i poludubokim cipelama sa srebrnim nitnama.

Dame koje vole neprolaznu sofisticiranost burgundi crvene boje imaju priliku da svoj stil začine crvenim Giorgio Armani salonkama i izazovnom Weekend MaxMara krznenom tašnom.

A dok ne dođu duboka jesen i dugi kišni dani, poslovne dame i dalje mogu da uživaju u nošenju baletanki. Kažu da je klasiku ponekad nemoguće pobediti, zato je američki luksuzni brend Tory Burch ostao veran bež boji i klasičnoj poslovnoj kombinaciji baletanki i tašne, dok

je Girogio Armani odlučio da razveseli koktel-salonku srebrnim detaljima na štikli.

Zato ove jeseni hrabro koračajte gradskim ulicama i kombinujete nezaobilazne trendove, u skladu sa svojim potrebama i prilikama. • Lokacija i stil: MIAMAYA Fashion Concept Store, SC Rajićeva

BIZLife MODA

89

HRANA ZA DUŠU

SLOBODAN ŠARENAC RTS

SAVRŠEN VIKEND

U FOTELJI

U DNEVNOJ SOBI 90

BIZLife

XXX HRANA ZA DUŠU

D

a li vas na ulici sada prepoznaju uz „Eno Šarenca, našeg najboljeg sportskog komentatora!” ili „Evo onog iz ‘Šarenice’!”?

– Uglavnom je to po emisiji „Šarenica”, ali nisu me zaboravili ni kao sportskog novinara. Interesantno je da u ukrštenim rečima pored moje slike, ipak, stoji opis: sportski komentator sa slike.

Pesma za jutro, popodne i veče?

– Mnogo ih je. Teško ih je pobrojati u trenutku.

Kojem albumu se stalno vraćate i zašto?

– Prvom albumu Katarine II. To je muzika moje mladosti, možda i prva ozbiljna ploča kojom sam se zainteresovao za muziku. Ne treba zaboraviti ni Paket-aranžman, zatim Odbranu i poslednje dane od Idola, kao ni prve pesme Električnog orgazma.

Prošlo je pola godine otkako ste na mestu voditelja kultne emisije na RTS-u. Kakvi su vam utisci?

– Najvažnije je da je veći deo publike reagovao dobro. Za mene je ovo predstavljalo novi NOVINARSTVO JE izazov, na koji sam odgovorio na svoj način, kao, uostalom, na bilo šta što sam radio TEŽAK ZANAT na televiziji. I „Šarenici” sam pristupio kao i I SVAKOGA DANA komentarisanju utakmica, a na gledaocima je SE MORA RADITI da to prepoznaju. Emisija ima već uhodanu ekipu, u koju je trebalo da se uklopim, a NA NJEMU pošto su to kolege sa kojima se znam godinama, nije bilo teško. Utisci su odlični.

Da sada sedite sa Marinom Sedlačekom i pričate o Olimpijskim igrama u Tokiju, da li bi predmet razgovora bila pobeda nad Amerima u košarkaškom finalu?

– Ne verujem. Marin i ja smo realni i znamo da je ta pobeda još daleko. Bile bi to drugačije košarkaške teme za razgovor.

Sa njim se o košarci može pričati danima, prava je enciklopedija ovog sporta.

Koja je poslednja knjiga koju ste pročitali?

– Knjiga „Godina zeca”, finskog pisca Arta Pasaline.

Postoji li film koji vam je promenio život?

– Ne postoji tako nešto. Pogledao sam veliki broj filmova, ali teško da mogu da izaberem neki koji je na to mogao da utiče.

Mislim da filmovi ne služe tome.

Utakmica ili komentator koji su vas naveli na odluku da se bavite sportskim novinarstvom?

– Nisam imao uzora u ovom poslu. Kao mlađi, slušao sam američke komentatore kojima se ne sećam ni imena.

Koje je vaše omiljeno mesto za savršen vikend?

– Fotelja u dnevnoj sobi.

Može li se danas u Srbiji živeti od novinarstva?

– Može, mada nije lako. Težak je to zanat i svakoga dana se mora raditi na njemu. Ako se tom poslu pristupi pošteno i sa velikim trudom, ne verujem da će rezultat izmaći.

Šta su za vas tri velika DA i tri velika NE? – DA: ljubavi, porodici i životu.

NE: lažima, pokvarenosti i nepoštenju.

Kako izgleda vaš savršen dan?

– Na nekoj plaži na moru, uz porodicu, dobro društvo i muziku. I po neko piće.

Šta je vaša „hrana za dušu”?

– Knjiga, film, muzika... Duša mi je velika, pa je potrebno mnogo toga.•

ŠARENICA ILI BASKET? Da vas neko stavi pred izbor: „Šarenica” ili prenosi utakmica košarkaške reprezentacije – šta biste izabrali?

– Izabrao bih obe stvari. Dokaz da se to može jeste da i vodim „Šarenicu” i komentarišem utakmice naše košarkaške reprezentacije i dalje. Nadam se da će tako i ostati. Ako bih baš bio doveden do toga da moram izabrati jedno od ova dva, onda bi to, svakako, bila košarka i komentarisanje utakmice. Ipak je to prva ljubav, koja zaborava nema.

BIZLife

HRANA ZA DUŠU XXX

91

LIFESTYLE

POKLONI

ZA LJUDE KOJI IMAJU SVE AKO NEKO VEĆ IMA SVE ŠTO ŽELI, NAJBOLJE JE DA MU KUPITE NEŠTO KVALITETNO, A UPOTREBLJIVO, OTKRIJETE NEŠTO ZA ŠTA NE ZNA DA POSTOJI ILI POKLONITE NEŠTO ŠTO NE MOŽE DA IMA SVAKO

92

BIZLife

LIFESTYLE

S

vi imamo tu neku važnu osobu u životu (frustrirajuću), koju volimo, ali za koju je nemoguće kupiti poklon, jer ima sve i nikada nam ne daje sugestije koje nam mogu biti od pomoći. Međutim, spisak poklona za ljude koji imaju sve može biti neograničen. Mi ćemo vam dati neke ideje.

VICTORINOX SPECTRA KOFER

Kada dođe vreme da se putuje svetom, Spectra kolekcija je spremna. Koferi konstruisani od laganih materijala, a izdržljivi. Elegantnog mat kućišta, otpornog na ogrebotine. Samo odaberite destinaciju, spakujte Spectru i zaronite u svoju sledeću avanturu.

S.T. DUPONT SET WILD WEST

Divlji Zapad. Početak američkog sna. Inspirisan zlatnom groznicom, Simon Tissot Dupont je u svom Pariskom studiju kreirao svoje umetničko blago, kolekciju Divlji zapad. Od olovke do upaljača, kolekcija Divlji zapad stavlja oružje savremenog života u kontekst legendi.

S.T. DUPONT WHITE KNIGHT PRESTIGE LIMITED EDITION MANŽETNE

S.T. Dupont White Knight Prestige Limited Edition manžetne, napravljene od paladijuma, zlata, rubina i Picasso Jasper kamena. Ovaj modni dodatak je napravljen samo u 1515 primeraka.

S.T. DUPONT JAMES BOND KOLEKCIJA

James Bond Limitirana kolekcija inspirisana je čuvenim kodiranim imenom najpoznatijeg svetskog tajnog agenta 007. U isto vreme je i posveta Šonu Koneriju koji je ulogu Džejms Bonda uspešno igrao sedam puta.

S.T.Dupont je, kao poseban deo ove kolekcije, kreirao inovativni upaljač, jedini na svetu koji se nikada ne gubi! Mali uređaj je integrisan u monolitni oblik, a S.T. Dupont aplikacija instalirana na mobilni telefon se povezuje sa Vašim upaljačem i obavestiće Vas kad god ga ostavite ili zaboravite negde.

S.T. DUPONT PICASSO KOLEKCIJA

Godine 1962. Pablo Pikaso je izabrao tri ST Dupont upaljača. Na dva omiljena je ugravirao harlekina i Pierrot figuru i poklonio ih sinu i snahi. Danas su ovi upaljači deo lične kolekcije gospođe Ruiz-Picasso. Na trećem upaljaču, koji je dao prijatelju, gravirao je fauna, ponavljajući motiv u njegovom delu koji se često smatra oblikom autoportreta.

U čast ovog istorijskog trenutka i povodom obeležavanja 145. Godišnjice brenda, ST Dupont je lansirao limitiranu kolekciju upaljača, olovaka i putnih asesoara sa motivom jednog od Pikasovih omiljenih linijskih crteža - Profil de Femme, iz 1965. godine. •

DISTRIBUTERI

ST Dupont – Advant Master Time Victorinox – Artena Presents

SPORT I FITNES

T

EKSTREMNI SPORTOVI:

KAKO UTIČU NA VAŠE POSLOVNE REZULTATE?

KO JE REKAO DA AVANTURISTIČKA PUTOVANJA NISU UZBUDLJIVA? I DA SE TA PUTOVANJA MOGU DEŠAVATI IZUZETNO RETKO, GOTOVO NIKAD?

94

BIZLife

SPORT I FITNES

rend ekstremnih sportova sve više dobija na značaju, pogotovo u kompanijama koje u svom kolektivu imaju mlađe menadžere i izvršne direktore.

Ekstremni sportovi, kao takvi, definišu se kao avanturistički sportovi, koji odstupaju od tradicionalnih sportova zbog određenih faktora iznenađenja. Oni se najčešće povezuju sa aspiracijama pojedinaca, ali poslednjih godina timski sportovi su postali izuzetno popularni. U nastavku teksta, FitPass vam predstavlja neke od najtraženijih ekstremnih sportova koje možete testirati sa svojim kolegama s posla.

EKSTREMNI SPORTOVI SU NEOBIČNI... ... jer se odnose na nešto što je autentično i nesvakidašnje.

Oni koji su probali znaju da je to posebna vrsta „izduvnog ventila”, aktivnosti koja podstiče kreativnost, glad za rizikom, s ciljem dostizanja najboljih rezultata. Zahtevaju značajnu fizičku pripremljenost usmerenu na dobru kondiciju, a podrazumevaju najviše brzinu, visinu, određen napor i specifičnu opremu (u zavisnosti od prirode sporta).

U ekstremne sportove su se uveliko klasifikovali i pejntbol (eng. Paintball), ronjenje, jahanje, brdski biciklizam, penjanje, sve popularniji hajking (eng. Hiking), skejtbording, a letnja sezona je omiljena zbog sve popularnijih sportova na

vodi: vejkbordinga (eng. Wakeboarding), vindsurfinga (eng.

Windsurfing) i kajtsurfinga (eng. Kitesurfing). Svima njima je zajedničko to što objedinjuju zabavu, avanturu, neverovatnu količinu pozitivne energije nakon aktivnosti i motivaciju za naredne izazove.

UKOLIKO, IPAK, NISTE EKSTREMNI SPORTISTA... ... i dalje postoje sjajni sportovi koji se upravo zbog svoje zanimljive tematike i prirode, takođe, dešavaju u nekontrolisanim uslovima. Cilj je da sa svojim kolegama pronađete pravu rekreaciju, delujete kao tim, što opet vodi ka odličnoj komunikaciji, podršci i postizanju rezultata kako u sportu, tako sutra i na poslu.

Da li ste znali da penjanje utiče pozitivno na vaše mentalne, socijalne, emotivne i fizičke sposobnosti? Penjačke stene i propratna oprema dostupni su u većim sportskim i fitnes centrima, a dovoljno je da pustite mašti na volju, da imate dovoljno inicijative i da sa svojim kolegama probate nešto autentično i dovoljno izazovno. Takođe, njegova sjajna alternativa jeste sve više popularan hajking, koji podrazumeva odličan način vežbanja u realnim uslovima, na pravim pešačkim stazama, a u potpunosti poboljšava vašu kondiciju. Dovoljni su želja i disciplina, a vrlo brzo će vam postati jedna od omiljenih aktivnosti van posla, ali koja, opet, uključuje vaše kolege.

Ronjenje je ekstremna vrsta sporta koja avanturu podiže na viši nivo. Spojte ljubav prema plivanju i prirodu – i dobićete idealan hobi koji ne zahteva tešku pripremu, već samo spremnost na to kako ćete reagovati u drugačijem okruženju nego što ste inače.

Ono opušta, smiruje čoveko-

vu psihu, budi radoznalost i testira koliku povezanost ćete ostvariti sa svojim kolegama ukoliko ronite na nepoznatoj teritoriji. Bez obzira na to da li ste profesionalac ili znatiželjan rekreativac, ronjenje je nešto što se uvek preporučuje. Ove aktivnosti su ujedno i deo FitPass sistema, uz pomoć kojih se iz jedne radne sredine grupa ljudi prebacuje u takozvanu interaktivnu rekreaciju.

ovog jedinstvenog koncepta u Srbiji i Bosni i Hercegovini.

U FitPass sistemu možete da birate između 650 sportskih objekata, 60 disciplina (teretane, ples, joga, bazeni, tenis, pilates, grupni treninzi, spa, biciklizam, kuglanje itd.) u preko 20 gradova. S ciljem da zajedničke aktivnosti postanu zanimljivije, firme formiraju timove i takmiče se u dostupnim sportskim disciplinama. •

TREND EKSTREMNIH SPORTOVA SVE VIŠE DOBIJA NA ZNAČAJU, POGOTOVO U KOMPANIJAMA KOJE U SVOM KOLEKTIVU IMAJU MLAĐE MENADŽERE I IZVRŠNE DIREKTORE TRENIRAJTE ZAJEDNO! Zadovoljni zaposleni su rezultat ulaganja poslodavaca u njihovo kako neformalno obrazovanje, tako i u segmente koji će ih dodatno podsticati da svoju efikasnost podignu na najviši mogući nivo. To uključuje i zajednička druženja.

Tim bildinzi su odavno postali podrazumevani u modernom svetu, jer na raznovrsne načine utiču na produktivnost radnika. Ukoliko odlučite da svakodnevnu monotoniju „razbijete” nekom sportskom aktivnošću koja izlazi iz standardnih okvira, nećete pogrešiti. To možete uraditi i sa svojom FitPass karticom, koja predstavlja ulaznicu u sportski način života, gde su brojne kompanije prepoznale značaj

FITPASS TIM Ukoliko niste, a želite da budete deo velike porodice zadovoljnih korisnika, sve neophodne informacije možete pronaći na sajtu, i to u delu za poslovne korisnike: https://fitpass.rs/kompanije. Takođe, za bilo kakvo pitanje ili nedoumicu, obratite se korisničkoj podršci na kontakt@fitpass.rs, koja će vam odgovoriti u najkraćem roku.

BIZLife

SPORT I FITNES

95

MODA

MojKrojac.com KONCEPT ŠIVENJA KOŠULJA PO MERI KOJI

JE OSVOJIO SVET V

iše od dvesta godina muška bela košulja predstavlja simbol statusa i moći muškarca.

Košulja je odevni predmet sa najviše detalja: kragna, manžetne, kopčanje, osnova, leđa, dugmad. Istovremeno i zahtevan i savršen, to je jedini odevni predmet koji mora da stoji besprekorno na muškarcu.

Rukavi moraju da budu dovoljno dugi da se manžetne ne penju na zglob kada savijete ruku, između vrata i kragne treba da ostane prostor za jedan ili dva prsta, šavovi moraju savršeno da stoje na ivici ramena. Ostale mere su po želji i ukusu muškarca, zavisno od toga da li voli da nosi komotnije ili slim fit košulje. U garedoroberu svakog savremenog muškarca ovaj odevni komad je postao obavezan.

Savremenom muškarcu je teško da u prodavnici košulja pronađe standardnu veličinu koja ispunjava sve željene kriterijume. Upravo zbog tog problema nastao je koncept MojKrojac.com, koji je svojom interaktivnom platformom i mogućnošću onlajn dizajniranja i poručivanja košulja odveo ovaj tradicionalni posao starih majstora u 21. vek.

96

BIZLife

MODA

DIZAJNIRAJ

VIP SERVICE Nemate vremena da nas posetite?

Nema problema! Naš tim krojača rado će vas posetiti na vašoj adresi, prezentovati materijale i sa vama poručiti košulje. Posle prve Košulje vaše mere i vaš kroj je u našem sistemu i na dalje možete poručivati OnLine, ili Telefonski. Kontaktirajte nas na: Office@MojKrojac.com ili na +381 65 9246200 u Beogradu, kao i +382 68 048442 u Podgorici.

Zahvaljujući sopstvenoj proizvodnji, našim dizajnerima i modelarima pružamo vam neograničene mogućnosti u dizajniranju savršene košulje.

LOKALI

MojKrojac.com prodajni saloni nalaze se u Zmaja od Noćaja 13 u Beogradu, kao

Klijent učestvuje u celokupnom procesu kreiranja košulje onlajn ili u radnji uz pomoć stručnog osoblja, počev od odabira materijala, izbora kragne i manžetni, do ostalih detalja na košulji. Uz pomoć detaljnog uputstva o uzimanju mera, klijent sâm može jednostavno da se izmeri. Takođe, ako je u mogućnosti da poseti jedan od prodajnih salona, stručna ruka krojača će se pobrinuti za to.

Kupac je u mogućnosti da izabere više od sto različitih luksuznih materijala. Proizvodnja je smeštena u Beogradu, što omogućuje klijentima da dobiju košulju u najkraćem mogućem roku, u nekim slučajevima i za 24 časa.

Tehnika izrade dovedena je do perfekcije. Koristi se francuski šav, sedam uboda igle u jednom centimetru, ukrasni štep od jednog milimetra na kragni. To su detalji koji daju

čist, luksuzan i precizan izgled košulji, a ne mogu se pronaći na košuljama koje se izrađuju serijski i prodaju u standardnim veličinama. Praksa je pokazala da su omiljeni detalji klijenata inicijali na struku ili levoj manžetni, što ukazuje da je košulja visokog cenovnog ranga, šivena po meri samo za vas.

Koncept MojKrojac u ponudi ima i polo majice od stoprocentnog pamučnog merceri-

zovanog italijanskog pamuka, muška odela i sportske sakoe izrađene od čiste italijanske vune, Base London cipele i kompletan aksesoar koji je potreban savremenom muškarcu.

Otvorivši radnju u Beogradu i Podgorici, MojKrojac je omogućio klijentima da ih lično posete i pogledaju ponudu, dok za sada, ostali klijenti iz regiona mogu da dizajniraju i poruče svoju košulju onlajn. •

i u Karađorđevoj 14 u Podgorici

SPECIJALAN POPUST Za sve čitaoce BiZlife Magazina MojKrojac.com pripremio je poseban popust na poručene košulje šivene po meri. Ova specijalna ponuda važi do kraja septembra.

BIZLife MODA

97

TAKTIKA POSLOVNOG MUŠKARCA

DO POLA KRIVINE

KOČNICA,

OD POLA GAS MILOŠ MILOŠEVIĆ, Direktor marketinga Delta Auto Grupe Šta je pametno uložen novac?

U znanje i razvoj kadrova, definitivno.

T

aktika koja vas nije izneverila?

Ko se ne trudi da bude bolji, prestaje da bude dobar.

Kako biste opisali vaš poslovni tim?

Nije lako sa njima, sve sami profesionalci, stalno se “čelindžujemo” i zato smo svakog dana bolji u svemu što radimo.

Najbolji savet koji ste dobili?

Do pola krivine kočnica, od pola krivine gas. U vožnji me nikada nije izneverilo da budem oprezan dok ne vidim šta me čeka iz ćoška, tako i u životu i u poslu.

Koliko odelo čini čoveka?

Odelo ostavlja utisak, a ja sam samo običan čovek sa svim svojim prednostima i manama. Volim svoj posao, a dobro odelo ide uz njega.

Šta je najviše doprinelo vašem uspehu?

Otac mi je bio uspešan komercijalni direktor u staroj Jugoslaviji, u Zelengori i Centrokopu, krajem osamdesetih bio jedan od prvih privatnika u mladoj Srbiji, uvek je nosio dobra odela, italijanske cipele i vozio je Mercedes, kao mlad karijeru je počeo kao šegrt šusteru u Kosjeriću. 1997. godine smo se oprostili od njega, bas kada sam radio kao majstor za bicikle u servisu

Kako se opuštate?

Uz čašu dobrog crvenog vina i muziku. Ponekad su to duge šetnje noću, a volim i da popravljam stvari.

Kada ostanete bez teksta?

Glupost je neuništiva.

Koliko se često dešava da vičete?

Veoma sam mirna i staložena osoba, ponekad malo povisim ton kad rasprava postane žustrija, ali baš nikada ne vičem.

Da li uvek imate plan B? U vecini slučajeva da, osim kada sam 100% siguran da je plan A savršen.

Da li biste voleli da radite od kuće?

Ne, probao sam ranije i definitvno sam produktivniji u radnom okruženju. Šta biste sami sebi poklonili?

Trkačku stazu i BMW M4 cabrio.

Vaših omiljenih sat vremena?

Od 22h do 23h, kad andjeli spavaju i telefon prestane da zvoni. To je momenat kada uglavnom mogu da se posvetim sebi.

Vaš omiljeni gedžet?

Fingerprint sensor na svim mogućim uređajima, ne podnosim da se logujem. Šta biste rekli mladim ljudima koji tek ulaze u posao?

Da svakodnevno rade na svom samopouzdanju, da poštuju i sebe i druge i svake noći pred spavanje neka se zapitaju koja je njhova pobeda tog dana. •

DA LI VOLITE DA RIZIKUJETE? —Marketing kao takav nosi dosta rizika, ulog je veliki, a ostvariti dobar rezultat na domaćem tržištu dosta izazovan. Bilo je dosta uspeha i padova, ali kad padnem, podignem se, zalečim rane i nastavim punom parom kao da se nije ni desilo, a iskustvo pamtim za nauk.

Bicikističkog klub Partizan, gde sam ujedno 7 godina trenirao i takmičio se.

Danas, preko 20 godina kasnije, radim kao direktor marketinga Delta Auto grupe, nosim odela svaki dan i italijanske cipele, vozim BMW i MINI. Kažu da iver ne pada daleko od klade.

98

BIZLife

XXX

Kada ste poslednji put ukrali vikend i pobegli iz grada?

Kad god ugrabim priliku, volim da putujem i upoznajem nova mesta, ljude i kulturu. Pored odmora, nove destinacije mi daju inspiraciju za nove kreativne poduhvate.

BIZLife XXX

99

100

BIZLife

XXX