BizLife-broj 63 by Artena Presents

Magazin za

USPEŠAN BIZNIS i dobar život...

Sve na jednom mestu!

Business magazine

BROJ 63 • OKTOBAR 2018.

/// WWW.BIZLIFE.RS

INTERVJU

SELEKTOR KOJI IMA DOBAR TIM

VESELIN JEVROSIMOVIĆ

Predsednik kompanije „Comtrade“

54 INTERVJU

NOVINARKA KOJA NEMA ČEGA DA SE STIDI VESNA MALIŠIĆ

Novinarka i zamenica glavnog i odgovornog urednika NIN-a

KO SU

SPOSOBNI

ISKUSNI &

INTERVJU

USPEŠNI

I DAN DANAS NEMAM ODGOVOR NA ĆERKINO PITANJE DA LI MI JE ZBILJA VAŽNIJI POSAO IVICA DAČIĆ

Ministar spoljnih poslova Srbije

UVODNIK

ZALAGAONICA D

ve omiljene emisije na kanalu „History” su mi „Pawn Shop” i „American Pickers”. Prva prati rad jedne zalagaonice u Las Vegasu. Na njihova vrata dolaze oni koji, u većini slučajeva, imaju određene novčane probleme. Sa sobom nose predmete koji imaju neku vrednost. Od onih iz građanskih ratova u Americi, do rukavica čuvenih bejzbol igrača sa autogramom. Sve ima cenu. Ako ste verni pratilac ove emisije, znate i da su glavni akteri dozlaboga dosadni i neduhoviti, ali kada se dođe do istorije predmeta i pregovaranja oko cene – tu su maheri. „Američki sakupljači” putuju Amerikom u potrazi za sličnim stvarima za svoju antikvarnicu. Upadaju ljudima u kuće, magacine, hangare i „kopaju” u nadi da će naći nešto vredno, ali i, nakon toga, uspeti da ubede vlasnika da im to proda. Za razliku od ovih iz „Zalagaonice”, prijatnije ih je slušati, jer su u pitanju dva vrsna poznavaoca američke istorije i zaljubljenici u starine. Kada gledate ove emisije, fascinirate se time koliko je neko spreman da da za jedno parče istorije. Tako, na primer, sedište čuvenog bicikla koji se u Americi proizvodio 20-ih godina prošlog veka može da košta nekoliko hiljada dolara, a pismo koje je čuveni glumac pisao svojoj ženi dok je snimao film u nekom udaljenom delu zemlje – par stotina. Sve se čuva i sve ima cenu. Uz te dve emisije naučio sam dosta o istoriji SAD, bolje se upoznao sa pojedinim američkim brendovima,

znam čiji su autogrami „na ceni”, a čiji na primer, stogodišnjica probijanja Sonisu, a znao bih da prepoznam deo sa lunskog fronta i nije neki datum za pro„harlija dejvidsona” u sekundi. Šalim slavu, nama nestajanje reka radi nečijeg se, naravno. profita nije problem, a „neprijatelj broj Možemo se mi smejati Amerikancima 1” u zemlji postane čovek koji prikuplja kako imaju kratku istoriju, kako smo mi novac za lečenje dece. imali Nemanjiće Nama sve što dok oni nisu ni traje dugo postane MOŽEMO SE postojali, kako su sumnjivo. Pa, naMI SMEJATI debeli i glupi, ali rode, vreme je da kada bismo bar 30 AMERIKANCIMA se sa tim stane. Mi odsto od onoga KAKO IMAJU KRATKU ćemo u ovom broju koliko Amerikanci govoriti o ljudima cene „svoje”, mi ce- ISTORIJU, KAKO SMO koji traju, koji iza nili „svoje”, mogli bi- MI IMALI NEMANJIĆE sebe imaju godine iskustva, koji pamsmo da opravdamo DOK ONI NISU NI te kako su počeli naša „puna usta” POSTOJALI, KAKO SU i cene ono što su patriotizma. Mi, građani SrDEBELI I GLUPI, ALI... postigli, o firmama koje uspevaju da bije, prljamo svoju posluju dugo. zemlju, potkradaSve suprotno od mo je, prodajemo današnje Srbije! • je budzašto. Nama,

Glavni i odgovorni urednik

/// MILOVAN MILIČKOVIĆ

BIZLife UVODNIK

SADRŽAJ

PANORAMA 14 LOJALNOST, ISPRED LIČNIH

38 I DALJE SE PITAM KAKO SE SVE OVO DEŠAVA

DEJAN VATOVIĆ Direktor „Zaječarske pivare”

ADRIJAN MARLI Regionalni direktor DHL-a za Jugoistočnu Evropu i Zajednicu nezavisnih država

I NEPONOVLJIV

MATJAŽ VODOPIVEC Direktor Strateškog poslovnog područja „Atlantic Grupe”

16 U POSLOVNOJ UTAKMICI DR MILOŠ VUJNOVIĆ Predsednik Izvršnog odbora Jubmes banke

46 DA VAŠI ZAPOSLENI „ŽIVE”

KORPORATIVNE VREDNOSTI

VLADIMIR ČUPIĆ Direktor predstavništva „Atlantic Grupe” u Srbiji

I DAN DANAS NEMAM ODGOVOR NA ĆERKINO PITANJE DA LI MI JE ZBILJA IVICA DAČIĆ Ministar spoljnih poslova

24 KVALITET JE NEŠTO SA ČIM NEMA KOMPROMISA

34 RAD, UPORNOST I STALNO

92 CENIM SVAKI SEKUND SAVRŠENSTVA

MILEVA PAVLOVIĆ Autor emisije „Život u boji“

74 ČUVARI PROŠLOSTI I

KREATORI BUDUĆNOSTI LUKSUZNOG PIĆA

USAVRŠAVANJE GARANTUJE NAPREDOVANJE

VESNA MALIŠIĆ Novinarka i zamenica glavnog i odgovornog urednika NIN-a

SLAĐAN DISIĆ Generalni direktor Simpa i predsednik izvršnog odbora

Viski braće Čivas

70 FESTIVAL KOJI ŽIVI OD 1971. GODINE

Beogradski džez festival

78 SKRIVENO BLAGO

Milenko Vasović

SELEKTOR KOJI IMA DOBAR TIM

...A KRENULI SMO SA ČETVORO ZAPOSLENIH I „ZASTAVOM 128“

VESELIN JEVROSIMOVIĆ Predsednik kompanije „Comtrade Group“

DRAGAN POPOVIĆ Osnivač „BC Excela” i predsednik sistema „BDO Srbija” MILOVAN POPOVIĆ Direktor sistema revizorskokonsultantske kuće „BDO Srbija” i menadžing partner

Business Magazine

Izvršni direktor

DANICA STUPAR danica.stupar@bizlife.rs

Glavni i odgovorni urednik

MILOVAN MILIČKOVIĆ milovan.milickovic@bizlife.rs

Art direktor

BOJANA VRHOVAC blablabgbla@gmail.com

BIZLife

SADRŽAJ

BEOGRADA – „LEGAT 1903“

IMPRESUM

POMOĆI U OČUVANJU PČELA

HAPPY HONEY

NIKOLA NARANČIĆ Direktor prodaje za Jugoistočnu Evropu korporacije „Ball“

NOVINARK� KOJ� NEM� ČEG� D� SE STIDI

BROJ 63 • OKTOBAR 2018

Redakcija

Lektor

MARIJA PULJECOVIĆ, BOJANA MILOVANOVIĆ, TANJA KOVAČEVIĆ, ALEKSANDAR MIJAILOVIĆ, TANJA NJEGOMIR, JELENA NIKOLIĆ

NEVENA ERIĆ Saradnici

MILENKO VASOVIĆ, MIRJANA PAŠĆAN, SRĐAN MRĐA, DIJANA CARIĆ, DARKO SOKOVIČ

redakcija@bizlife.rs

Foto Business developer

SERVIS BETA

MINJA MILENKOVIĆ

MEDIJA CENTAR BEOGRAD

ISSN 2334-8011 COBISS SR-ID 198317324

Štampa

ZLATNA KNJIGA BAGRDANSKI PUT BB, JAGODINA

Izdavač

DIGITAL LIFE

Knez Mihailova 1/II, Beograd +381 11 71 52 458 +381 11 71 52 520 www.bizlife.rs

Saznajte više skeniranjem QR koda. Neophodna vam je aplikacija (QR code reader) koja će aktivirati kameru telefona i skeniranjem koda odvesti vas do dodatnog sadržaja.

JEDAN JE BENKSI Slika engleskog strit-art umetnika, političkog aktiviste i filmskog producenta sa pseudonimom Benksi, poznata i kao “Devojka sa balonom”, samouništila se mehanizmom koji se nalazio u ramu odmah posle prodaje na aukciji u Sotebiju.

Odmah nakon što su se čuli poslednji udarac čekića i suma od 1,042 miliona funti, aktivirao se mehanizam koji je autor platna postavio u ram. (Foto: Beta / AP)

BIZLife

PANORAMA

JED�N JE BENKSI Slika engleskog strit-art umetnika, političkog aktiviste i filmskog producenta sa pseudonimom Benksi, poznata i kao “Devojka sa balonom”, samouništila se mehanizmom koji se nalazio u ramu odmah posle prodaje na aukciji u Sotebiju.

BIZLife

PANORAMA

Odmah nakon što su se čuli poslednji udarac čekića i suma od 1,042 miliona funti, aktivirao se mehanizam koji je autor platna postavio u ram. (Foto: Beta / AP)

INTERVJU

Piše: /// SERGEJ VASIĆ

I DAN DANAS NEMAM

ODGOVOR NA ĆERKINO

IVICA DAČIĆ Ministar spoljnih poslova Srbije

PITANJE DA LI

MI JE ZBILJA

VAŽNIJI POSAO VOLELI GA ILI NE, IVICA DAČIĆ SE U SRBIJI POLITIKOM BAVI 30 GODINA, I VRLO JE USPEŠAN U TOME. OD FAKULTETSKIH DANA KADA JE POSTAO PRVI PREDSEDNIK MLADIH SOCIJALISTA BEOGRADA, DO DANAS KADA JE MINISTAR SPOLJNIH POSLOVA, RETKO SE MOŽE NAĆI PERIOD KADA DAČIĆ NIJE BIO VAŽAN FAKTOR U POLITIČKOM ODLUČIVANJU U SRBIJI. ONO ŠTO JE JOŠ NEVEROVATNIJE, ON JE PRAKTIČNO JEDINI POLITIČAR SA TAKO DUGIM STAŽOM NA POLITIČKOJ SCENI KOJI OD POČETKA KARIJERE NIJE MENJAO STRANKU.

08 8

BIZLife

XXX INTERVJU

Foto: Ministarstvo spoljnih poslova

»»» BIZLife INTERVJU XXX

9 09

»»»

li, najhumanija ideologija. On je nastao iz potrebe da se ujedine i organizuju oni o kojima niko nije vodio računa, potlačeni, koje je morila glad i beznađe. Ja duboko verujem da svaki pojedinac koji je radio za svoju državu i u svojoj državi, da ista ta država, ali i društvo, mora voditi računa o njemu, pomagati mu i brinuti. Mi smo i danas svedoci velikih pobuna u svetu. Ekonomskih, prvenstveno. Na kraju krajeva, i mnoge zemlje Evrope, pa čak i SAD, pribegle su socijalističkim metodama državne intervencije i spasavanja velikih kompanija državnim subvencijama. Zbilja verujem da smo ljudi i da treba da budemo solidarni sa slabima, nemoćnima. Uprkos mojim uverenjima, ja čitam puno i sve, vraćajući se i klasicima političke misli koji misle drugačije. Zato je i nezahvalno to pitanje, jer posvetiti se samo svojim izborima i omiljenima, odnosno bliskima vašim uverenjima, znači da propuštate mnogo.

UPRKOS MOJIM UVERENJIMA, JA ČITAM PUNO I SVE, VRAĆAJUĆI SE I KLASICIMA POLITIČKE MISLI KOJI MISLE DRUGAČIJE

ako ostati uspešan u svom poslu bez obzira na promene koje vreme donosi? — Pa upravo u razumevanju vremena, ali i promenama koje ono donosi. Moramo razumeti promene i na svetskom planu. Ja to govorim i svojim partijskim saradnicima da je važno razumeti i prihvatiti promene koje su neminovne. Naravno, i da se prilagodimo promenama. To podrazumeva da se i mi menjamo. Nije dovoljno imati stav i principe. Morate razumeti svet oko sebe, svet u kome živimo. Stoga je moj princip da želim za svoje stavove da pridobijem, da ubedim, a ne samo da pobedim na izborima.

BIZLife

XXX INTERVJU

Koja je vaša tajna? — Reč „nikad“ - ne postoji u životu. To je mnogo dugačka reč. U politici, a verujem i u svakoj drugoj profesiji, morate biti bar deo rešenja problema. Ja se trudim da doprinesem rešavanju problema. Nisu dovoljne samo ideje, morate znati, ili pretpostaviti, šta one donose, kako se ostvaruju. Politika je preuzimanje odgovornosti i ne može se bežati od teških odluka. U tom smislu, važno je da imate jasnu viziju i plan. Uvek je pitanje - kuda idem? Znate, ako hoćete da postignete cilj, morati biti spremni i na sredstva koja vode do tog cilja. Nisu to uvek popularne odluke. Naravno, važno je i da kon-

trolišete svoje slabosti, što nije uvek lako, a morate. U svakom poslu, ne samo u ovom. I to je važno, ako ih ne možete pobediti, morate se potruditi da ih stavite pod kontrolu. I naravno, unaprediti svoje vrline. Ključ toga je raditi na sebi i verovati u uspeh. Ne može nedostatak volje ili energije biti izgovor. Kao ni umor. Ja ne prihvatam manjak energije kao opravdanje. Moji saradnici moraju pratiti moj tempo, a to ponekad znači i raditi u bar dve vremenske zone. I ja malo spavam. Takav je posao ministra spoljnih poslova. Ko je na vas najviše uticao kada je karijera u pitanju? Na koga ste se ugledali kada ste počinjali karijeru? — Teško mi je da imenujem samo jednog. Ja sam predsednik Socijalističke partije Srbije i dalje verujem da je komunizam ili socijalizam, kako god ga vi naziva-

Opšte je poznato da ste bili student generacije na Fakultetu političkih nauka. Koliko Vam je to pomoglo u karijeri- šta je važnije iskustvo ili znanje? — Rano sam naučio da čitam i to je donelo moju ljubav prema knjizi. Čitao sam sve. Zato i rekoh da ne mogu izdvojiti posebnu knjigu ili posebnog autora. Verujem da je znanje moć, odnosno pisana reč. Ali isto tako ne sme samo znanje ostati isključivo kao potencijal sam po sebi, kada ste u ovom poslu, a verujem i u bilo kom. Morate znanje staviti u funkciju. A tu je neophodno i sticanje iskustva. A iskustvo jesu situacije koje morate savladati i izvući maksimum iz datih uslova. Povoljni uslovi su laki, ali šta ćete sa nepovoljnim…Tu dolazimo do preuzimanja odgovornosti o kojima smo govorili. Koji su ključni momenti u vašoj karijeri?

— Ne znam mogu li izdvojiti jedan. Sigurno je prelazak iz Žitorađe u Niš, a potom i u Beograd. Velike su promene kada iz malog mesta pređete u velegrad. Meni je Niš pomogao u tom prelasku. To je nešto što vas obeleži. Morate iz jedne sigurne male sredine, u kojoj su vam i roditelji, da krenete da se borite, sami – i tu mislim i na obične stvari. Naravno, često zaboravljamo, ali i brak i deca utiču na svačiju karijeru. I dan danas nemam odgovor na ćerkino pitanje da li mi je zbilja važniji posao, a tada sam bio ministar unutrašnjih poslova, ili njen rođendan. Biti ministar znači i odgovornost, ne samo, kako ljudi misle, lagodnost. Nažalost, propuštate mnogo privatnih dešavanja. Svako su i svaki izbori ključni momenat u karijeri političara. To je provera vaših stavova i stremljenja, onog za šta se zalažete. Verovatno su najvidljiviji bili oni 24. septembra 2001, kao i promene koje je doneo 5. oktobar. Mislim da smo kao stranka dokazali važnost svog postojanja na političkoj sceni nakon tih izbora, upravo i zbog važnosti postojanja socijalne politike. Znam da narod trpi neophodne reforme i danas. Ali duboko verujem da jesmo na ispravnom putu, putu koji će obezbediti sigurnost i penzionerima, ali i radnicima.

Mislim da na, ne samo neuspehe, već i na uspone, treba gledati razumno i obazrivo. Iz svakog uspeha ili neuspeha treba izvući nauk. Ni uspesi nisu linearni, bez borbe, isto tako nisu ni ne uspesi. Ja lično, trudim se da dam svoj maksimum u svakoj situaciji. Kada nešto ne uspe, kasnije je vrlo lako reći: bolje bi bilo da to nisam radio. Ali, šta da je uspelo? Važno je dati svoj maksimum u datom trenutku. •

RANO SAM NAUČIO DA ČITAM I TO JE DONELO MOJU LJUBAV PREMA KNJIZI. ČITAO SAM SVE. ZATO NE MOGU IZDVOJITI POSEBNU KNJIGU ILI POSEBNOG AUTORA. VERUJEM DA JE ZNANJE MOĆ, ODNOSNO PISANA REČ. ALI ISTO TAKO NE SME SAMO ZNANJE OSTATI ISKLJUČIVO KAO POTENCIJAL SAM PO SEBI, KADA STE U OVOM POSLU, A VERUJEM I U BILO KOM

Da li ste i koje loše odluke donosili tokom karijere? — Svaka odluka ima kontekst u kome je doneta. I zato ne volim da razmišljam o tome da li su ispravne ili loše. Znam da su bile najbolje moguće u datom trenutku. Kada prođe vreme, pomislite da ste mogli i drugačije, ali zaboravljate na dati kontekst u pomenutom trenutku. Koliko je povremeni neuspeh važan za uspeh u poslu? Usponi i padovi su neminovnost u životu svakog čoveka, bilo da je reč o profesionalnim ili privatnim.

BIZLife INTERVJU XXX

SAMIT100

„KUL” BIZNIS U „KUL” DRŽAVAMA U BEOGRADU JE ODRŽAN SAMIT 100 BIZNIS LIDERA JUGOISTOČNE EVROPE, ČIJA JE GLAVNA TEMA BILA DIGITALNA TRANSFORMACIJA

Beogradu je održan Samit 100 biznis lidera jugoistočne Evrope, čija je glavna tema bila digitalna transformacija. Tokom dva dana Samit 100 lidera okupio je u srpskoj prestonici više od 150 učesnika iz Srbije i zemalja regiona, kao i više od 70 domaćih i regionalnih predstavnika medija. „Sedmi Samit 100 biznis lidera doneo je zaključak da region mora još bolje i još jače da sarađuje. Tokom dva dana od učesnika smo čuli dosta o olakšavanju trgovine među zemljama, pričali smo o ’odlivu mozgova’ u zemljama u regionu i šta možemo da učinimo da sprečimo mladu radnu snagu da odlazi, ali i kako da ove koji su već otišli privučemo da se vrate. Puno je razgovarano o oblastima na bazi digitalne platforme u oblastima trgovine, poljoprivrede, infrastrukture. Razgovarali smo o zajednič-

kim projektima koji bi podigli konkurentnost regiona. Ovaj sedmi Samit100 pokazao je da još uvek postoji velika želja da privrednici sarađuju u okviru regiona. Ta poruka je jasno poslata i prisutnim političarima i nadamo se da ćemo na osmom samitu, 2019. godine, pokazati šta smo u međuvremenu uradili za godinu dana”, rekla je na kraju samita Jelena Bulatović, izvršna direktorka SAM-a. Premijerka Srbije Ana Brnabić, koja je i otvorila Samit100, rekla je da veruje da ceo region, „na talasu četvrte industrijske revolucije, koja je obeležena digitalizacijom, može biti region pobednika i prethodnika u inovacijama i primeni novih tehnologija u privrednom rastu”. Tokom ovog samita čuli smo dosta poruka od privrednika i političara, pa je tako predsednica Srpske asocijacije menadžera i predsednica UO Samita100 Stanka Pejanović istakla: „In-

STANKA PEJANOVIĆ: „INDUSTRIJSKA REVOLUCIJA 4.0. JE, PRE SVEGA, BAZIRANA NA PROMENAMA, A DA BISMO PROMENE ISPRATILI I BILI PROAKTIVNI, MORAMO DA RADIMO RUKU POD RUKU SA POLITIČARIMA I CIVILNIM DRUŠTVOM.”

BIZLife

SAMIT100

dustrijska revolucija 4.0. je, pre svega, bazirana na promenama, a da bismo promene ispratili i bili proaktivni, moramo da radimo ruku pod ruku sa političarima i civilnim društvom.” Tema digitalne transformacije bila je u fokusu, a Branislav Vujović, predsednik kompanije „New Frontier Group”, osvrnuo se na Srbiju i rekao da „Srbija ide napred i prilagođava se digitalnoj transformaciji, ali se postavlja pitanje kako može da odgovori na izazove koje donosi otvaranje tržišta ulaskom u Evropsku uniju, jer svetske kompanije, poput najveće internet trgovine ’Amazon’, mogu da uzmu deo kolača i da nas ’pojedu’”. Direktorka „Bel Medica” Jasmina Knežević istakla je da svi imamo puno koristi od digitalne transformacije, koja je prisutna i u medicini. Ona je, govoreći o genetskom inženjeringu, rekla da, zahvaljujući novim tehnologijama, od naših gena može da se napravi deo tela. Jedna od uvek značajnih tema na Samitu100 bila je tema olakšavanja trgovine u regionu. Na panelu na kom su učestvovali ministri iz Srbije i zemalja regiona čulo se i da postoje vrlo jasni akcioni

planovi, koji se sprovode i koji će u narednom periodu omoćiti harmonizaciju priznavanja dokumenata i sertifikata zemalja regiona, kao i zajedničke kontrole na granici koje su usmerene na skraćivanje vremena i smanjenje troškova spoljne trgovine. Privatni sektor je prepoznat kao pokretačka snaga ovih procesa i glavni kontrolor implementacije dogovorenog. Jedan od interesantnijih panela koji se ticao problema u celom regionu bio je onaj o radnoj snazi i kako da se „odliv mozgova” pretvori u „dobitak mozgova”. Generalni direktor kompanije „VIP mobile” Dejan Turk ocenio je da mladi ljudi više ne rade za platu nego za okruženje u kojem rade i da je zato važno da kompanija bude prepoznata kao „kul” poslodavac. „Mi smo u ’VIP-u’ i u ’A1’ – to su dve firme koje ja vodim – pokušali sve da budemo ’kul’. To počinje od mene – da ja, kao

DEJAN TURK: „MI SMO U ’VIP-U’ I U ’A1’ – TO SU DVE FIRME KOJE JA VODIM – POKUŠALI SVE DA BUDEMO ’KUL’. TO POČINJE OD MENE – DA JA, KAO GENERALNI DIREKTOR, BUDEM ’KUL’, A TO ZNAČI PRISTUPAČAN, INOVATIVAN, U KONTAKTU I SA LJUDIMA I SA KORISNICIMA.” najveća komparativna prednost jesu ljudi, pošto smo tehnološki svi tu negde. Zato se trudim da budem ’kul’ generalni direktor. U obe zemlje, u Srbiji i Sloveniji, proglasili su me najboljim menadžerom”, rekao je Turk. Nebojša Bjelotomić, direktor kompanije „Saga”, istakao je da svi moraju da se bore protiv „odliva mozgova” na kreativne načine, iako svi pričaju kako je teško mlade ljude zadržati. „Danas mojih deset ljudi može da se nadmeće s ljudima iz Silicijumske doline ili sa Kembridža i zato treba da ih slušam. Kompanijama su sve potrebniji mladi stručnjaci iz oblasti digitalnog marketinga.”

DUŠAN RADIČEVIĆ: „BIZNISU SU POTREBNI TRŽIŠTE I KONKURENCIJA, INFRASTRUKTURA, HARMONIZACIJA REGULATIVE, BRŽA ADMINISTRACIJA, OSEĆAJ SIGURNOSTI I ADEKVATAN PRAVOSUDNI SISTEM.”

Pitanja konkurencije u regionu i regiona sa svetom pokrenuo je Dušan Radičević, finansijski direktor „MK grupe”. „Konkurencija nas podstiče da nastavimo da investiramo kako bismo bili efikasniji i ostvarili dugoročan, održiv rast. Biznisu su potrebni tržište i konkurencija, infrastruktura, harmonizacija regulative, brža administracija, osećaj sigurnosti i adekvatan pravosudni sistem. ’MK grupa’ izvozi 50 odsto svojih proizvoda i već se nadmeće na tržištu Evropske unije”, rekao je Radičević. Govoreći o regionalnoj saradnji, Radičević je istakao da države regiona nisu jedne drugima konkurencija i da zajedno mogu mnogo više, jer su pojedinačna tržišta mala. Samit100 su pokrenuli Srpska asocijacija menadžera (SAM), Udruženje menadžera Slovenije (ZM) i Hrvatska udruga poslodavaca (HUP), da bi se kasnije pridružili i ostali poslovni partneri iz regiona – „Atlas Fondacija” iz Crne Gore, „Alkaloid” iz Makedonije, „BBI Bank” i „ASA holding” iz BiH.•

generalni direktor, budem ’kul’, a to znači pristupačan, inovativan, u kontaktu i sa ljudima i sa korisnicima. Imamo i bezbroj programa po kojima smo ’kul’. Cela država treba tako da bude ’kul’ da bi privukla talente, ne samo iz Srbije već i iz drugih zemalja. Važno je da se uvede mogućnost da se radi od kuće, iz kafića ili sa bilo kojeg drugog mesta na kojem radnici mogu da budu produktivni, odnosno kako oni smatraju da je ’kul’. Naša

BIZLife

SAMIT100

INTERVJU

LOJALNOST ISPRED LIČNIH

CILJEVA I KARIJERA „Z

DEJAN VATOVIĆ direktor „Zaječarske pivare”

BIZLife

INTERVJU

aječarska pivara” je za 123 godine svog rada, podrazumeva se, imala i lepe i teške trenutke. Bilo je mnogo teških trenutaka – ratova, sankcija, promena vlasničke strukture itd, priča za BIZLife magazin Dejan Vatović, direktor „Zaječarske pivare” „Ovde moram da istaknem da nas je, po mom mišljenu, održala lojalnost naših potrošača, naročito sa istoka i juga Srbije, koji su bili uz nas kada nam je bilo najteže. Verujem da je razlog za to pošten odnos prema njima kada je u pitanju kvalitet i ukus našeg „zaječarca”. Drago mi je da nas potrošači još uvek prepoznaju po tome.“

Koje su to bitne godine u istorijatu „Zaječarske pivare”? — „Zaječarsku pivaru” osnovalo je „Zaječarsko industrijsko udruženje” 1895. godine kao akcionarsko društvo i do 1907. pivara je radila pod imenom „Akcionarska pivara”. Od 1945. godine pivara prelazi u državno vlasništvo. Kraj prošlog i početak ovog veka pivara dočekuje kao akcionarsko društvo, pri čemu su većinski akcionari sami zaposleni. Godine 2004. upravljanje pivarom preuzima kompanija „Efes Beverage Group” otkupom većinskog dela akcija. Pivara radi kao „Efes Zaječar a. d.” do 2008, kada deo akcija i upravljanje preuzima kompanija „Heineken”. Od tada pivara radi kao deo „Heinekena”, a od 2014. kompanija posluje pod imenom „Heineken Srbija d. o. o. Zaječar”, registrovana u Zaječaru. Poslednjih 6-7 godina naročito su značajne za „Zaječarsku pivaru”, zato što je „zaječarsko pivo”, a sa njim i pivara, iz godine u godinu beležilo neverovatan uspeh na tržištu i od relativno malog lokalnog brenda postalo jedan od najprepoznatljivijih brendova u Srbiji. Zbog toga je u „Zaječarskoj pivari” od 2015. započeo novi krug investicija s ciljem daljeg učvršćivanja brenda „zaječarsko” na tržištu. Poslednjih nekoliko godina predstavlja zlatne godine za „Zaječarsku pivaru”, koja beleži rekordne

rezultate u proizvodnji. Najveću potvrdu kvaliteta dobijamo od svojih potrošača, koji već treću godinu zaredom biraju „zaječarsko” za najbolji domaći pivski brend. Kada se „Zaječarska pivara” najviše menjala? — To je teško reći. Pre bih rekao da se „Zaječarska pivara” neprekidno menjala. Proizvod kao što je pivo uvek je imao jaku konkurenciju na tržištu, sa sve većim zahtevima u vezi s kvalitetom i zahtevao je neprekidna unapređenja i inovacije. Da bi to bilo moguće, neophodno je pratiti tehnološki razvoj u ovoj vrsti industrije i investirati u kvalitet, opremu i automatizaciju. U tom smislu, najočiglednije promene su se dešavale u godinama velikih investicija. U prvoj polovini 20. veka pivara se značajnije razvijala u periodu 1910–1930, ali je druga polovina 20. veka bila mnogo značajnija. Godine najznačajnijih ulaganja i značajnog porasta proizvodnje bile su 1963–1973, zatim 1980. i 2001. U poslednjih 10-ak godina promene su najizraženije zato što je bilo velikih ulaganja u opremu, ali i u implementaciju bezbednosnih standarda i u sam način rada. U svemu tome trudimo se da nađemo balans, da održimo vrednosti koje tradicionalno postoje i ugradimo ih u sistem unutar internacionalne kompanije. Verujem da je tu ključ uspeha.

Koji su bili najlepši, a koji najteži momenti u istoriji „Zaječarske pivare”? — Sigurno je da pivara deli sudbinu sa državom i narodom i da vremena ekonomskih kriza, političkih previranja, sankcija i ratova uvek predstavljaju težak period u radu i nose rizike u poslovanju. S druge strane, uspeh pivare ne dolazi sam. To je nešto čemu doprinose svi zaposleni i predstavlja priznanje za sav uloženi trud. I to su najlepši trenuci. Treba ih prepoznati i ceniti, a sadašnji trenutak je upravo takav. Posebno smo ponosni na ovogodišnju kampanju, u kojoj je naš brend „zaječarsko” podržao obnovu Narodnog muzeja, gde smo zajedno sa svojim potrošačima prikupili skoro 50.000 evra za muzej koji je bio zatvoren petnaest godina. Kolika je odgovornost biti na čelu „Zaječarske pivare” imajući u vidu njen istorijat? — Sada, kada pivara beleži uspehe, to je u izvesnom smislu lakše. Ipak, nije uvek bilo tako. U vreme previranja na tržištu, uz veoma oštru konkurenciju, morali smo da se dokazujemo, da budemo efikasni i nađemo komparativne prednosti. Ponekad to liči na borbu za opstanak, što daje dodatnu snagu. Tradicija koju „Zaječarska pivara” ima, imajući u vidu da imamo i zaposlene koji su druga ili treća generacija rad-

nika pivare, nosi kao vrednost određenu lojalnost, koja pivaru stavlja ispred ličnih ciljeva i karijera. Verujem da je za uspeh neophodan pošten i odgovoran pristup prema poslu. To dugujemo sebi, kolegama i pivari. Kako vidite „Zaječarsku pivaru” u narednim godinama? Može li da stigne do nove „stotke”? — Nadam se da će biti tako. Pozicija „Zaječarske pivare” na tržištu jeste stabilna i jasni su planovi za dalji razvoj u vezi sa snabdevanjem tržišta, kvalite-

POSEBNO SMO PONOSNI NA OVOGODIŠNJU KAMPANJU, U KOJOJ JE NAŠ BREND „ZAJEČARSKO” PODRŽAO OBNOVU NARODNOG MUZEJA tom i održivim poslovanjem. Niko ne može da garantuje šta će biti za sto godina, ali sam siguran da će zaposleni dati sve od sebe da održe vrednosti i kvalitet, po kojima potrošači prepoznaju našu pivaru, u kojoj se pravi njihov „Zaječarac”. •

PRVI DANI Kako su izgledali ti vaši prvi dani u kompaniji? — Iz ovog ugla, na svoju karijeru u pivari gledam kao na skup srećnih okolnosti, iako to tada nisam tako video. U pivaru sam došao dok je još radila kao društveno preduzeće i imao sam priliku da vidim kako je to tada izgledalo, šta je bilo dobro i uspešno, a šta nije. Onda je došlo vreme kada su internacionalne kompanije, prvo „Efes”, a zatim „Heineken”, preuzele pivaru. Tu sam imao priliku da učestvujem u kreiranju današnje organizacije i mnogo naučim o proizvodnim i poslovnim procesima. Oduvek sam mislio da je dobro poznavanje procesa neophodno za donošenje ispravnih odluka, ali i za sticanje poverenja kod zaposlenih.

BIZLife INTERVJU

INTERVJU

U POSLOVNOJ UTAKMICI TRŽIŠTE JE

NAJBOLJI SUDIJA „J

ubmes banka je na tržištu prisutna gotovo četrdeset godina. Prolazila je kroz različite razvojne faze i poslovala u različitim okruženjima. Njen opstanak nije bio samo puko tavorenje kako bi se jedan poslovni sistem održao u životu, već je uspela da se u svakoj fazi pokaže kao uspešan i konkurentan tržišni igrač. U poslovnoj utakmici tržište je najbolji sudija, a mi smo na

njemu prisutni dugi niz godina. Posebno me raduje što po brojnim pokazateljima poslovanja Jubmes banka trenutno beleži istorijske uspehe”, kaže za magazin „BIZLife” dr Miloš Vujnović, predsednik Izvršnog odbora Jubmes banke. Kako je danas raditi na bankarskom tržištu kao što je naše? Kako se jedna mala banka, kao što je Jubmes, bori sa „velikim igračima”?

POSLOVANJE U TAKVOM OKRUŽENJU JE TURBULENTNO, IZAZOVNO, ALI NE I NEMOGUĆE. JUBMES, KAO MALA BANKA, NE MOŽE, NITI ŽELI DA SE BORI SA „VELIKIM IGRAČIMA”, JER BI TO BILA UNAPRED IZGUBLJENA BORBA. MEĐUTIM, NAUČILA JE DA ŽIVI SA NJIMA

— Domaće bankarsko tržište je veoma konkurentno, značajno segmentirano, uz prisutno povlačenje pojedinih grupacija sa tržišta i ukrupnjavanje, ali i pojave novih učesnika. Poslovanje u takvom okruženju je turbulentno, izazovno, ali ne i nemoguće. Jubmes, kao mala banka, ne može, niti želi da se bori sa „velikim igračima”, jer bi to bila unapred izgubljena borba. Međutim, naučila je da živi sa njima. Postoje tržišne niše koje velikim igračima nisu u fokusu, a koje manje banke, poput Jubmes banke, efikasno opslužuju. Kako biste u nekoliko reči opisali prošlost Vaše banke, a kako budućnost? — Nastala davne 1979. godine, Jubmes je bila nacionalna izvozno-kreditna agencija, prva i jedina institucija takvog profila u regionima Istočne, Centralne i Jugoistočne Evrope. Od 1997. godine posluje kao poslovna banka univerzalnog tipa, ali orijentisana, pre svega, na proizvode korporativnog bankarstva. Danas pruža širok spektar bankarskih proizvoda i usluga pravnim, ali sve više i fizičkim licima. Svesni svoje pozicije na tržištu, na realnim osnovama gradimo budućnost. Jubmes je banka sa manjim tržišnim učešćem, ali stabilna i spremna da raste u obimima koji ne bi bitno izmenili naš dosadašnji koncept poslovanja.

KAKO OPSTATI VIŠE OD 30 GODINA? Iz perspektive jedne banke, kako jedna banka opstaje više od trideset godina? Šta je tu najbitnije? Sinteza iskustva i znanja iz različitih razvojnih faza poslovanja kreirala je jedinstvenu veštinu, prepoznatu od strane naših klijenata kao ekspertizu u oblasti korporativnog bankarstva. U prilici smo da klijentima ponudimo upravo ono što od banke očekuju: brzinu, efikasnost i stručnost u pronalaženju najboljeg rešenja, shodno individualnim potrebama. Kvalitet je bitan selekcioni kriterijum za opstanak na tržištu. On je ključ našeg višedecenijskog staža, uprkos veličini ili drugačijem konceptu poslovanja u odnosu na druge tržišne igrače.

BIZLife

XXX INTERVJU

DR MILOŠ VUJNOVIĆ predsednik Izvršnog odbora Jubmes banke

Kako iz Vašeg ugla izgleda biti na poziciji predsednika Izvršnog odbora i šta za Vas to znači? — Svesno sam odoleo današnjem trendu promene radnog mesta na svakih nekoliko godina. Rad u maloj banci nikada nije predstavljao ograničavajući faktor u razvoju moje profesionalne karijere. Naprotiv, proteklih petnaest godina, koliko sam u Banci, bile su sve, samo ne rutina. Stečena iskustva iz oblasti upravljanja rizicima bila su dovoljna da budu pretočena u magistarsku tezu, objavljenu knjigu, a zatim i doktorsku disertaciju. Nakon nepune tri godine provedene na sadašnjoj poziciji, rekao bih da je prihvatanje funkcije bio veliki izazov, jer je došlo u trenutku kada je Banka imala evidentne finansijske teškoće. Od mene je zahtevalo veliki zaokret, s obzirom na to da su dotad rizici bili moja uža specijalizacija. Prvi zadatak sa kojim smo se moj tim i ja suočili i uspešno izborili bila je stabilizacija poslovanja u najkraćem mogućem roku, nakon čega je usledio period kontinuiranog rasta profitabilnosti i značajno bolja finansijska pozicija Banke. Lepo je biti na čelu uspešnog tima. •

BIZLife INTERVJU XXX

INTERVJU

Piše: /// SERGEJ VASIĆ

...A KRENULI SMO SA ČETVORO ZAPOSLENIH

I „ZASTAVOM 128“ N

„BDO SRBIJA” ZA 10 GODINA

„Za deset godina vidim kompaniju ’BDO Srbija’ kako proširuje spektar usluga koje pruža, što znači da se ne zadržavamo na postojećim tradicionalnim uslugama. Od početka smo pratili razvoj tržišta, prepoznavali njegove potrebe i uvodili

a pitanje šta je potrebno da bi se opstalo u poslu dugi niz godina i pritom ostati uspešan, Milovan Popović, direktor sistema revizorsko-konsultantske kuće „BDO Srbija” i menadžing partner, odgovara rečima velikog kineskog mislioca Konfučija: „Čovek koji pomera planinu, započinje odnoseći sitno kamenje”, istrajnost je ključ. Njegov otac, Dragan Popović, koji je firmu osnovao 1992. godine pod nazivom „BC Excel”, nadovezuje se na ove reči pričom o tome kako su 1997. godine, dok je zemlja bila pod sankcijama i na tržištu postojala samo jedna međunarodna firma iz oblasti finansijskog konsaltinga i revizije, postali deo globalne mreže tada najveće revizorske kuće u svetu – „Arthur Andersen”. „Moj partner i ja smo otišli u Budimpeštu i krenuli da obilazimo najveće firme za

konsalting i reviziju. Znali smo da hoćemo ali i možemo da sarađujemo sa najboljima...’ Obišli smo mnoge firme, a u ’Arthur Andersenu’ nas je primio Amerikanac mađarskog porekla koji je bio partner. Rekao nam je da je direktor zauzet, ali da bi voleo da čuje šta imamo da kažemo. Predstavili smo se, izneli neke ideje za razvoj naše firme, objasnili zašto smatramo da nam je potrebna saradnja sa Arthur Andersenom i zašto mislimo da smo mi tim ljudi upravo tog profila. Posle nekoliko dana pozvali su nas iz Budimpešte i rekli da direktor želi da nas vidi i pita kad možemo da dođemo. Dobro smo se pripremili i pošli na sastanak u Budimpeštu. U toku sastanka sa direktorom, rekao sam partneru da, ako nas pozove na ručak posle sastanka, prošli smo. I pozvao nas je”, priča Dragan. Na pitanje zašto je otvorio firmu 1992. godine u Srbi-

ji, u vreme koje nije bilo baš najpovoljnije za biznis, Dragan kaže: „Da je bilo lako – nije. Ja sam u to vreme radio u ’Dilojtu’ i Ekonomskom institutu i, kada sam se upustio u pravljenje sopstvene firme, svi su mi govorili da sam lud. Ludo hrabar. Vreme je pokazalo da sam bio samo hrabar. „Kao konsultant sam radio četrnaest godina u Ekonomskom institutu, a pre toga sam bio deset i po godina u ’Trajalu’ iz Kruševca. ’Trajal’ mi je bio i prvi klijent u novoj firmi, što mi je dalo veliko samopouzdanje. Kad neko ode iz velike firme, kakve su tada bile i ‘Trajal’ i Ekonomski institut, neki ljudi vaš žale, a neki pokušavaju da vas omalovaže. Cela tadašnja firma BC Excel je bila nas četvoro i naša ’zastava 128’. I tada smo govorili da ćemo biti najbolja firma na ovim prostorima. Nismo postali najveći, ali jesmo u krugu najboljih. Ako sežete ka zvezdama, možda i ne uspete neku da dohvatite, ali svakako ne završite sa rukom u blatu”, kaže Dragan i dodaje da je imao sreće da je u Kruševcu na početku karijere radio sa jednim fantastičnim direktorom, Vojom Savićem, koji je bio direktor „Trajala” devetnaest godina. „Bio je prvoborac, silna odlikovanja je dobio. Prepametan čovek. Od njega sam naučio mnogo. Prvo, da poštujem saradnike, jer firma bez njih ne može da postoji. Uvek sam se trudio da biram bolje od sebe. I danas sam veoma

nove usluge. Do kraja godine uvodimo novu uslugu, koja će biti nešto potpuno inovativno na našem tržištu. Za deset godina verujem da ćemo biti udvostručeni i po broju zaposlenih i po prihodima”, najavljuje Milovan Popović.

POSAO REVIZORA DOSADAN!? „Mnogi misle da je posao revizora dosadan, a da je posao inspektora uzbudljiv. Revizori imaju zadatak da ocene da li je ono što je rečeno u završnom bilansu odgovara onome što se zaista dogodilo. Dakle, neophodno je prvo razumeti suštinu posla kojim se bavi firma koja nas je angažovala za reviziju finansijskih izveštaja, zatim napraviti rekonstrukciju događaja, imati dokumentaciju i tako dalje. Naravno, ljudi često vole malo da ’iskrivinaše’, da ne plate neke poreze, da prikažu nešto kako njima više odgovara. A to može da bude jako interesantno. Ja nisam revizor, nego konsultant, ali sam radeći godinama sa revizorima shvatio koliko je revizija važna i konstruktivna za funkcionisanje jednog sistema, naročito finansijskog”, kaže Dragan Popović

Piše: /// MILOVAN MILIČKOVIĆ

ponosan što su moji saradnici u mnogim stvarima bolji od mene. Primajući bolje od sebe vi dokazujete da ste u nečemu bolji od njih. U kreiranju budućnosti kroz vizije, na primer. Ja sam uvek bio bolji u upravljanju, a svi zajedno, kao tim, bili smo sposobni da ostvarujemo našu viziju da budemo najbolja domaća firma na tržištu. Drugo što sam naučio, da je važno da klijenti steknu poverenje radeći sa nama, da veruju u naše znanje i naš integritet.”

MI SAD IMAMO 170 ZAPOSLENIH U REGIONU, KANCELARIJE U BEOGRADU, BANJALUCI, PODGORICI I SKOPLJU. U FIRMI OVE VELIČINE, AKO NEMA VISOKOG STEPENA INSTITUCIONALIZACIJE ORGANIZACIONIH REŠENJA, SISTEMATIZOVANIH PROCEDURA, LIDER MOŽE DA BUDE VANSERIJSKI, ALI BEZ DOBRE ORGANIZACIJE, FIRMA NE MOŽE DA NAPREDUJE

»»»

BIZLife INTERVJU

»»»

DRAGAN POPOVIĆ osnivač „BC Excela” i predsednik sistema „BDO Srbija”

Milovan je u firmi od 1993. godine, a kao najdramatičniji trenutak doživeo je propast ‘Arthur Andersena’ 2002. godine nakon velikog skandala. „To je bilo prosto neverovatno. Period u kome smo bili u partnerstvu sa njima, od 1997. do 2002. godine, bio je, kako se kaže, ’zemlja meda i mleka’.

’Andersen’ je bio član ’velike petorke’ i bio je najveći, ali je propao 2002. godine zbog skandala sa ’Enronom’. Sve se srušilo bukvalno preko noći pred našim očima, a da mi nismo mogli ništa da učinimo. Našli smo se u situaciji gde smo morali da počnemo sve ispočetka”, kaže Milovan.

DA BISTE RADILI U OKVIRU BDO-A, ALI NE SAMO U BDO-U NEGO U BILO KOJOJ MEĐUNARODNOJ GRUPACIJI, MORATE DA BUDETE AKREDITOVANI, TJ. DA POSLUJETE PO PROPISANOM SETU STANDARDA, POLITIKA I PROCEDURA

BIZLife

INTERVJU

“Bili smo na raskrsnici i morali smo da odlučimo da li da nastavimo potpuno sami ili kao deo međunarodne mreže. Tada smo počeli pregovore i sa drugim međunarodnim firmama koje su poslovale na našem tržištu, jer članstvo u međunarodnim mrežama obezbeđuje razvoj. Sa nekima smo pokušali i da radimo zajedno, ali nije potrajalo, jer su nam korporativne kulture bile potpuno različite. Kada se dve firme spajaju ili kad čovek bira gde će da radi, taj činilac je veoma važan. Naše korporativne kulture i načini funkcionisanja bili su potpuno nekompatibilni.” Tokom 2004. godine „BC Excel” je postao firma članica „BDO International”, jedne od vodećih svetskih firmi iz oblasti revizije i konsaltinga, a Dragan obrazlaže zašto se jedna takva firma opredeljuje za stranog partnera. „Dok sam radio u ’Trajalu’, bio sam u marketingu i bavio sam se istraživanjem i razvojem tržišta, planom prodaje, politikom cena. U jednom momentu direktor mi je rekao da moramo da promenimo način poslovanja i da počnemo da radimo sa strancima. Prvo smo pregovarali sa ’Michelinom’, ali oni nisu hteli da daju licencu. Zatim smo se obratili ’Kleberu’, u kojem je ’Michelin’ imao nekih 35 odsto udela. Sastajao sam se sa njima u nekoliko navrata. I tada sam shvatio zašto treba da radimo sa strancima. Oni su investirali i dostigli stepen razvoja za

koji bi nam trebale godine i ogromna sredstva. Takav način razmišljanja sam preneo u Ekonomski institut i ja sam bio inicijator saradnje sa ’Dilojt-om’. Dobili smo njihovu metodologiju. Tako je bilo i sa ulaskom u veliki sistem kao što je ’Arthur Andersen’. Još jedan korak dalje. Visoki stepen institucionalizacije, pre svega. Zašto? Zato što mi sad imamo 170 zaposlenih u regionu, kancelarije u Beogradu, Banjaluci, Podgorici i Skoplju. U firmi ove veličine, ako nema reda, sistematizovanih procedura, lider može da bude vanserijski, ali bez dobre organizacije, firma ne može da napreduje”, kaže Dragan. „Da biste radili u okviru BDO-a, ali ne samo u BDO-u nego u bilo kojoj međunarodnoj grupaciji, morate da budete akreditovani, tj. da poslujete po propisanom setu standarda, politika i procedura”, nadovezuje se Milovan. „Suština je u standardizaciji kvaliteta usluge, ona mora da bude ista ovde, kao što je i u Londonu ili bilo gde u svetu. Mi svake godine imamo kontrolu kvaliteta iz BDO-a. I to BDO radi sa svakom pojedinačnom firmom u svih 160 zemalji članica.” Ono što obojica navode jeste da su za uspeh firme neke od najvažnijih stvari uzajamno poverenje i poštovanje. „Mi imamo sedam partnera u firmi i svi verujemo da delimo iste ciljeve i iste vrednosti. I to je jedini način. Postoje revizorske kuće koje su ’one man

MI IMAMO SEDAM PARTNERA U FIRMI I SVI VERUJEMO DA DELIMO ISTE CILJEVE I ISTE VREDNOSTI

show’. Gazda hoće sve i on mora da se pita za sve, za svaku odluku. Mi smo više postali porodična korporacija. Naši partneri imaju veliku slobodu u donošenju odluka i ostvarivanju ciljeva, ali i ogromnu podršku svojih porodica za posao koji obavljaju. To je kombinacija porodičnog odnosa, zajedno sa korporativnom organizacijom. Korporativna kultura i zajednički sistem vrednosti su temelj”, kaže Milovan. „Poznanik mi je jednom prilikom rekao da ovakve firme krase znanje i integritet. Znanje je pokretna meta, svaki dan donosi nove zahteve. Ko nije u stanju da se prilagodi – gotov je. Biva pregažen i zaboravljen. A pošto smo mi u industriji znanja, to je podrazumevalo da moramo da učimo stalno. Ipak, rekao mi je da integritet nije pokretna meta. Ili ga imaš ili ga nemaš. U našem slučaju integritet znači da ne može niko da nas korumpira. To je temelj. Posebno sam ponosan na naš unutrašnji sistem vrednosti. Iznad svega,

uzajamno poštovanje”, ističe Dragan i dodaje da je za opstanak porodične firme važno da „postoje procedure, kultura uzajamnog poštovanja i da se toga treba držati u najvećoj mogućoj meri.” „Oduvek sam razmišljao korporativno. Veoma retko me možete čuti da kažem ’Ja sam ovo napravio’. Nisam ja, nego smo mi. A mi u firmi sebe doživljavamo kao pobednike. Svaki od partnera na svom radnom stolu ima malu statuu Beogradskog pobednika, koja podseća ali i obavezuje”, zaključuje Dragan Popović, osnivač „BC Excela” i predsednik sistema „BDO Srbija”. •

MILOVAN POPOVIĆ direktor sistema revizorskokonsultantske kuće „BDO Srbija” i menadžing partner

MLADE SNAGE

KAKO USPETI U POSLU?

„Ono u šta mi verujemo jeste da je revizija najbolja škola. Ne mora čovek ceo život da se bavi revizijom, ali može za nekoliko godina da stekne dovoljno iskustva i znanja. Na primer, nekome ko završi Ekonomski fakultet trebalo bi u nekoj drugoj firmi bar tri puta više vremena da to nauči. On ima 20–30 raznih klijenata koje prođe za godinu dana. Mi svake godine primamo 10–15 novih mladih ljudi, koji imaju priliku da sve to kod nas nauče. Mnogi revizori koji su prošli našu školu, kasnije su postali finansijski i generalni direktori velikih domaćih i međunarodnih firmi”, kaže Milovan Popović.

„Za uspeh u bilo kom poslu važno je da imate jasnu viziju. Morate da budete potpuno posvećeni onome što radite, na granici da budete i opsednuti tim poslom. Imati dobar tim podjednako je važno kao i imati viziju. Ako sa ljudima u vašem timu koji vrede, delite istu viziju, na putu ste da postignete uspeh. Vizionari koji nemaju smisla za detalje ne mogu da uspeju. Moju viziju da ćemo da budemo najbolji u svom poslu preuzima cela firma. Svaki dan morate nešto da unapredite, makar i sitnicu – rezultat je uvek napredak”, kaže Dragan Popović.

BIZLife INTERVJU

BIZLife

XXX

BIZLife XXX

INTERVJU

KVALITET JE NEŠTO SA

ČIM NEMA KOMPROMISA P

oslovna priča korporacije „Ball” duga je preko 130 godina. Sve je počelo od vizije braće Bol i pozajmice od 200 dolara. Osnovali su kompaniju na vrednostima u koje su čvrsto verovali – integritet, istorija inovacija i tradicija vrednosti. Prateći ih, izrasli su u svetskog lidera, koji posluje na četiri kontinenta i zapošljava oko 17.500 ljudi. Od 2004. godine korporacija „Ball” posluje i u Srbiji. Beogradska fabrika ima više od 250 zaposlenih i na dve proizvodne linije izrađuje pet različitih veličina limenki. Kakva je pozicija korporacije „Ball” danas? — Kada smo počeli da poslujemo na tržištu Srbije i Jugoistočne Evrope, bilo je to najmlađe tržište, koje je trebalo podići od nule. Osvajanje takozvanih virdžin marketa ima i prednosti i mane. Sa godinama je i tržište Jugoistočne Evrope raslo i danas je jedno od dinamičnijih tržišta na kojima „Ball” posluje. Sa ponosom možemo da istaknemo da smo lider i u ovom

delu planete. Uspeli smo da limenku, koja u tom trenutku nije bila toliko popularna, pozicioniramo kao omiljenu ambalažu za napitke. Danas je limenka dostigla čak 25% učešća u miks pakovanju piva u Jugoistočnoj Evropi, dok je na početku našeg poslovanja taj udeo bio zanemarljiv. Šta je bilo potrebno da se osvoji pozicija u vrhu? — Svako tržište je drugačije i ima neke svoje specifičnosti. Korporacija „Ball” neguje i poštuje različitosti tržišta, kultura i razmišljanja. Svi mi smo „Ball”. Divizija Jugoistočne Evrope pokriva nekoliko zemalja – Srbiju, Grčku, Rumuniju, Bugarsku, Albaniju, Mađarsku, Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru. Tržište smo formirali kroz saradnju, kako sa malim proizvođačima, tako i sa većim,

Korporacija „Ball” danas proizvodi metalnu i aluminijumsku ambalažu za napitke, pakovanja za sprejeve i hranu, posluje u industriji istraživanja svemira, u okviru koje kreira složena rešenja, koja nudi agenciji NASA i drugim klijentima, dok njihovi sateliti svakodnevno šalju podatke o vremenu širom planete.

BIZLife

INTERVJU

A šta je presudno da se pozicija zadrži? — Ključ uspeha je sve ono čemu „Ball” teži više od veka. Kvalitet je nešto sa čim nema kompromisa. Inovativnost i znanje, tehnološka ekspertiza iza koje stojimo, uz odnos pun poverenja koji gajimo sa svojim kupcima – formule su uspeha. Od osnivanja korporacije „Ball”, ljudi koji su zaposleni u kompaniji ključni su za postizanje cilja, a cilj je biti najbolji.

OD OSNIVANJA KORPORACIJE „BALL”, LJUDI KOJI SU ZAPOSLENI U KOMPANIJI KLJUČNI SU ZA POSTIZANJE CILJA, A CILJ JE BITI NAJBOLJI

KORPORACIJA „BALL” DANAS

multinacionalnim kompanijama, prateći strategiju da nam je među glavnim prioritetima to da sa svojim kupcima imamo partnerski odnos. Zahvaljujući tom partnerstvu, „Ball” je sa svojim kupcima uspešno pozicionirao limenku na tržištu Jugoistočne Evrope. U svemu što radimo težimo savršenstvu, poklanjamo pažnju detaljima, insistiramo na inovativnosti.

Naš tim svakodnevno blisko sarađuje sa kupcima. Taj blizak odnos je jedna od vodilja u poslovanju naše korporacije, zahvaljujući kojoj pažljivo slušamo ideje i potrebe kupaca, razumemo njihova očekivanja i spremni smo da se zajedno uspešno uhvatimo ukoštac sa

svim promenama i zahtevima na tržištu. Naš uspeh može se meriti uspehom koji naši kupci postižu. Zato je partnerstvo sa njima, uz puno poverenja, ono što je presudno da se u vrhu ostane i traje. Šta je to novo i inovativno na šta ste posebno ponosni? — Nedavno smo, u okviru saradnje sa „Bir festom”, promovisali i prvo pivo u kraft limenci napravljeno i napunjeno u Srbiji. Kraft pivarstvo u svetu je u konstantnom porastu. Kod nas je to još uvek nova stvar, koju smo kao velika korporacija prepoznali i u kojoj ćemo biti najbolji partner svim zanatskim pivarama koje bi želele da svoje proizvode ponude i u limenci. Proizvodnja zanatskog piva je umetnost, koja zaslužuje pravo pakovanje kao završni potez tog umetničkog dela. Osim kraft piva, nove kategorije pića u limenci, poput vode, kafe, negaziranih sokova, ledenih čajeva, ono su na čemu već intenzivno radimo i što će biti naš fokus u narednom periodu. Veoma ste aktivni i na polju podizanja svesti o značaju reciklaže. — Čitava korporacija je tome duboko posvećena. Veoma vodimo računa o zaštiti životne sredine i edukaciji najšire populacije. Zahvaljujući sjajnom radu neprofitne fondacije „Recan”, u Beogradu je realizovan veliki broj programa, u koje smo uključili 2,5 miliona ljudi, 264 škole, 30 vrtića, 5 fakulteta i više od 40 kompanija. Naša kompanija je posvećena reciklaži i zaštiti životne sredine u svim segmentima poslovanja i ponosni smo na to što zajedno sa našim zaposlenima stvaramo odgovornu budućnost. Sa ponosom ističemo da su naši zaposleni najbolji ambasadori reciklaže. Ove godine smo na globalnom nivou pokrenuli „Reciklaža izazov”: sakupljamo

NAŠ USPEH MOŽE SE MERITI USPEHOM KOJI NAŠI KUPCI POSTIŽU. ZATO JE PARTNERSTVO SA NJIMA, UZ PUNO POVERENJA, ONO ŠTO JE PRESUDNO DA SE U VRHU OSTANE I TRAJE iskorišćene limenke za piće i na licu mesta demonstriramo koliko je lako reciklirati ih, organizujemo različita kreativna nadmetanja za najširu populaciju, u školama smo veoma aktivni na edukaciji dece, a kroz saradnju sa lokalnim zajednicama tražimo najbolja rešenja za promociju i što veću zastupljenost reciklaže. Zašto limenka? — Zbog zaštite koju pruža piću u sebi – stoprocentno ga štiti od lošeg uticaja svetla i kiseonika. Zbog toga što se lako transportuje, što je nesalomiva, laka za držanje i može se svuda poneti. Takođe, brzo se hladi, dostupna je u različitim oblicima i veličinama. I poslednje, ali jako važno, u celosti je reciklabilna, može se reciklirati bezbroj puta, a samo

NIKOLA NARANČIĆ direktor prodaje za Jugoistočnu Evropu

za 60 dana od iskorišćene limenke, zahvaljujući reciklaži, nastaje potpuno nova limenka. Zašto „Ball”? — Za kupce – zato što u „Ballu” inovativnost i maštu pretvaramo u realnost. Zato što ćemo biti pravi partner i oslonac u ostvarivanju vaših poslovnih snova. Tradicija, znanje, strast, posvećenost detaljima i briga o kupcu doveli su „Ball” ovde gde jeste – u sam vrh industrije pakovanja. Za zaposlene – zato što „Ball” veruje u ljude. Zato što kompanija „Ball pakovanja Evropa Beograd” pruža jedinstvenu priliku za rad u istinskom multinacionalnom okruženju, u kome svaki pojedinac može da se razvija i napreduje u profesionalnom i u ličnom aspektu. •

BIZLife INTERVJU

»»»

INTERVJU

SELEKTOR

VESELIN JEVROSIMOVIĆ predsednik kompanije „Comtrade“

KOJI IMA

DOBAR TIM V

eselin Jevrosimović je diplomirao menadžment na američkom Univerzitetu Florida, a u svet IT biznisa ušao je 1986. godine, postavši suvlasnik kompanije koja se bavila distribucijom IT opreme u Nemačkoj. Od 1991. do 1996. bio je partner u upravi kompanije „CHS Electronics”, najvećeg svetskog distributera IT opreme u to vreme, sa godišnjim prometom od 12 milijardi dolara. Svoje deonice u CHS-u prodao je 1996. godine da bi osnovao „Comtrade” grupaciju, najveću IT organizaciju u jugoistočnoj Evropi. „Comtrade”

BIZLife

XXX INTERVJU

je danas prisutan na globalnom tržištu, a izrada naprednih softverskih rešenja i pružanje IT usluga glavne su oblasti poslovanja. Sada „Comtrade” razvija sofisticirana softverska rešenja za kompanije, kao što su „HP”, „IBM”, „Vodafone”, „DisneyWorld”, „Yahoo” i mnoge druge renomirane firme. Postignuća gospodina Jevrosimovića u toku postojanja „Comtrade” grupacije izražena su kroz veliki broj stručnih nagrada, a krunu ovih uspeha predstavlja članstvo „Comtradea” u Svetskom ekonomskom forumu, u statusu „Kompanije koja se globalno razvija” (Global Growth Company). Ostala pri-

znanja uključuju titule počasnog građanina Bostona, menadžera jugoistočne Evrope, „IT Industry legend” (Monte Karlo), kao i titulu najinventivnijeg investitora jugoistočne Evrope. Društveni aktivizam i podrška humanitarnim organizacijama, brojna interesovanja (nove tehnologije, nautika, atletika i robotika) i poslovni uspeh doprineli su da Jevrosimović i „Comtrade” steknu veliki ugled širom sveta. Od juna 2009. obavlja i funkciju predsednika Atletskog saveza Srbije. Bivši je državni reprezentativac u atletici i šampion Univerzitetske lige u skoku s motkom. •

BIZLife INTERVJU XXX

»»» Koji su bili prvi principi kojima ste se rukovodili u biznisu, a kakvi su sada, posle toliko uspešnih godina? — Kad bih preispitivao principe koji su me više puta učinili uspešnim, bio bih kao ljudi koji padnu snimajući selfi. Nemam razlog da menjam oproban recept. Držim se osnovnih vrednosti: cenim znanje koje omogućuje trenutnu akciju i ono ponašanje koje zovemo fer-plej. Uz to, očekujem i od sebe i od drugih maksimalno zalaganje, upornost i odgovornost. Od najranijih dana, u „Comtrade” je dobrodošao svako ko deli te vrednosti – bez obzira na pol, godine, poreklo, izgled, veru ili jezik. Osnovali ste „Comtrade” početkom 90-ih. U kom periodu je bilo najlakše poslovati u Srbiji? — Kome je poslovanje lako, taj ima adute iz druge priče. Znam kad mi je bilo najteže. To je vreme bombardovanja Srbije 1999. godine i dvogodišnji period svetske finansijske krize pre deset godina.

KAD BIH PREISPITIVAO PRINCIPE KOJI SU ME VIŠE PUTA UČINILI USPEŠNIM, BIO BIH KAO LJUDI KOJI PADNU SNIMAJUĆI SELFI. NEMAM RAZLOG DA MENJAM OPROBAN RECEPT. CENIM ZNANJE KOJE OMOGUĆUJE TRENUTNU AKCIJU I ONO PONAŠANJE KOJE ZOVEMO FER-PLEJ

Koji su bili ključni momenti za vas i kompaniju u njenoj istoriji? — „Comtrade” je 2016. godine napunio četvrt veka. Pamtim mnogo intenzivnih trenutaka. Među njima su mi najznačajniji dani kad sam se, sredinom 90ih, vratio u Srbiju kao investitor, zatim vreme kad smo strasno razvijali našu prvu delatnost –

IKT SEKTOR SE OPRAVDANO NALAZI MEĐU VODEĆIM PRIVREDNIM GRANAMA Vi ste u svet IT-ja ušli pre više od trideset godina. Kako sada gledate na situaciju u ovoj industriji u Srbiji kada su svima „puna usta” IT-ja? — Lokalno, kao narod, mi ne umemo sebi znanje da nametnemo kao merilo, ali „Comtrade” se uspešno razvija baš zato što maksimalno koristi taj potencijal. To nam je strategija. Vremenom će i Srbija da se okrene znanju. Poslednjih godina se IKT sektor opravdano nalazi među vodećim privrednim granama. Imamo sve više akreditovanih edukativnih ustanova koje neguju IKT. Informatika je obavezna u školama, i to od petog razreda osnovne škole.

BIZLife

XXX INTERVJU

distribuciju računarske opreme, pa prelomna odluka da se „prestrojimo” na izradu kompleksnih softverskih rešenja i, možda, i najdalekosežniji naš poduhvat – pokretanje obrazovne delatnosti, koju za sada čine naše tri škole formalnog obrazovanja i Code centar za IT specijalizaciju. Sportskim rečnikom rečeno: uspešno smo obavili zagrevanje.

kad nam nešto ozbiljno ugrozi redovno radno stanje, to mi ne prija. Ne smetaju mi u tome izazovi, s njima se uvek dobro nosim. Ali u teškim situacijama se ne snađu baš svi. U nekim kriznim etapama sam morao na ključna mesta da dovodim spolja ljude hladne glave. U tome moramo da se ugledamo na strance – kako biti požrtvovan bez preteranih emocija.

Mnogi „Comtrade” poistovećuju sa Veselinom Jevrosimovićem. Da li se vodite motom „Comtrade – to sam ja” ili važe neka druga pravila? — „Comtrade” najviše liči na sportsko društvo. Bavimo se raznorodnim aktivnostima, ali se svi držimo jednostavnih i logičnih pravila, imamo jasno podeljene zadatke i zalažemo se iz sveg srca. Uspeh je odgovornost celog tima i niko ne dozvoljava da nam „ispadne lopta”. Ja jesam među najiskusnijim igračima, može se reći, selektor i strateg igre, ali utakmicu igraju igrači na terenu – inženjeri, programeri, menadžeri projekata, prodajni timovi i svi ostali zaposleni. Dobro se znamo, podržavamo jedni druge, družimo se i tako i bolje radimo i bolje živimo.

Kako vidite „Comtrade” za deset-dvadeset godina? — Mi smo u „Comtradeu”

postizali klasične poslovne uspehe: radimo u osamnaest zemalja i sedamnaest vremenskih zona, finansijski smo na čvrstim nogama, imamo ozbiljan ugled. U budućnosti će, međutim, nešto drugo biti presudno – kojom tehnologijom ko vlada. „Comtrade” je među retkim kompanijama sa ekspertizom u svim najbitnijim novim tehnologijama. „Blockchain”, veštačka inteligencija (mašinsko učenje), internet stvari, automatizacija i slične tehnologije već menjaju svet.•

OPSTANAK U BIZNISU

Šta je u Srbiji najvažnije za opstanak u biznisu? Kao i svugde, i u Srbiji je znanje preduslov uspeha. Nije, naravno, garancija – treba za to i mnogo rada, ali ko nešto veoma dobro zna i ume – taj ne može da propadne.

„COMTRADE” NAJVIŠE LIČI NA SPORTSKO DRUŠTVO. BAVIMO SE RAZNORODNIM AKTIVNOSTIMA, ALI SE SVI DRŽIMO JEDNOSTAVNIH I LOGIČNIH PRAVILA, IMAMO JASNO PODELJENE ZADATKE I ZALAŽEMO SE IZ SVEG SRCA

Ovde je nedovoljno poznata činjenica da se svuda u svetu naši ljudi vrlo visoko „kotiraju” na tržištu rada, pogotovu u sektoru IKT.

Šta je vama tokom karijere najteže padalo kada je posao u pitanju, a čemu se najviše radujete kada krenete na posao? — Najviše volim što sistem funkcioniše isto i kad jesam i kad nisam prisutan. Često ručam gde i zaposleni ili obavim neki sastanak u nekom od naših internih kafića. Sve ide po planu, svi rade svoje zadatke; čak se i sređivanje naših tehnoloških centara dešava skoro stalno, pa nam je i to preoblikovanje okruženja već prešlo u naviku. Ipak, kad nam se poslovno okruženje naglo „preoblikuje” i nastupe nove okolnosti,

BIZLife INTERVJU XXX

ŽENSKO PREDUZETNIŠTVO

Piše: /// DRAGANA NERANDŽIĆ

JASNOM VIZIJOM

DO USPEHA „J

asnom vizijom do uspeha” bio je naziv prvog panela koji je 20. septembra bio održan u Privrednoj komori Srbije i ozvaničio početak projekta namenjenog afirmaciji i podršci ženskom preduzetništvu u Srbiji: „Velike žene malog biznisa”. Branislava Simanić, direktorka sektora za pre-

BIZLife

ŽENSKO PREDUZETNIŠTVO

duzetništvo, ispred Privredne komore Srbije dala je uvodnu reč, naglasivši koliko aktivnosti, spremnosti i želje postoji da se pomogne afirmaciji preduzetništva u Srbiji, da postoji svest o tome da je edukacija ključna i da preduzetnicima treba obezbediti pomoć iz oblasti u kojima se najčešće javljaju problemi. Privredna komora Srbije planira da u narednom periodu pomogne u razvoju preduzetništva u Srbiji, naročito ženskog preduzetništva, koje, kao veliki potencijal, ima posebno mesto. „Od ideje svaki posao kreće. Vizija preduzetnika šta želi da idejom postigne i kako je vidi za pet godina polazna je tačka. Najčešće ne znamo kako ćemo doći tamo gde želimo stići, ali važno je da znamo šta želimo.” Ovo je bio uvodni zaključak sve tri preduzetnice koje su učestvovale na prvom panelu: Anja Ivana Milić, vlasnik i osnivač kompanije „Arhi Pro”, Mina Rakićević, vlasnik kompanije „Delikos”, i Kosara Dangić Melentijević, vlasnik kompanije „Kabinet pivara”. One su svetli primer kako žene preduzetnice danas u Srbiji mogu uspešno da vode svoj posao, pored svih izazova i različitih životnih okolnosti koje su se našle na njihovom putu.

OD IDEJE SVAKI POSAO KREĆE. VIZIJA PREDUZETNIKA ŠTA ŽELI DA IDEJOM POSTIGNE I KAKO JE VIDI ZA PET GODINA POLAZNA JE TAČKA. NAJČEŠĆE NE ZNAMO KAKO ĆEMO DOĆI TAMO GDE ŽELIMO STIĆI, ALI VAŽNO JE DA ZNAMO ŠTA ŽELIMO

Za svaku od njih preduzetništvo je nešto što su učile u hodu, neka lekcija, reč koja je ostala sinonim za razvoj sopstvenog posla. Anja je, posle izvesnog iskustva koje je stekla radeći u kompaniji, odlučila da radi za

sebe. Nije želela da je autoriteti sputavaju i ograničavaju. Nije vladala svojim odlukama, ali ni svojom slobodom, koju je tada poistovećivala sa privatnim poslom. Želela je da donosi odluke iza kojih ona stoji, makar bile i pogrešne. Danas kaže da je „zatočenik same sebe”, ali preduzetništvo joj je dalo slobodu u kreativnosti i stvaranju, mogućnost da ostavi vidljiv trag, što je daleko veća satisfakcija od monetizovanja poslova. Kada se seti svojih početaka i prepreka, koje je prevazilazila svojom upornošću i obrazovanjem, koje je nije naučilo da vodi firmu, ali ju je naučilo da izdrži i pobedi izazov, uz pomoć supruga, kao poslovnog i životnog partnera – ona s ponosom kaže da je srećna i zadovoljna, jer je imala priliku da upozna sebe, da čvrsto veruje u svoju viziju. Svaki dan ima izazova. Slobodu, koju je možda sebi oduzela, kako kaže, zamenila je velikim unutrašnjim osećajem zadovoljstva stvaranja. Za Kosaru pivo nikad nije bila oblast gde je videla sebe, ali splet okolnosti i jasna vizija, koja je bila potpomognuta velikom energijom i verom koju je imala zajedno sa svojim suprugom, dovela ju je danas u poziciju izvoznika piva na strana tržišta. Odluka da suprugu da punu podršku i iskoristi svoje znanje stečeno radom u velikoj kompaniji – bila je prava. I sama naglašava da su rizici bili veliki i da, zapravo, ne postoji momenat kada rizika nema. Ali sada svoje dileme da li su na pravom putu i da li je njihova vizija ispravna više ne dovode u pitanje. „Dobri momenti koji se dešavaju i koji nose sa sobom veliku emociju neuporedivi su s tim kada radite za druge”, kaže ona. „Naravno da ima i drugih, ne tako lepih situacija, kad krenete da se borite sa naplatom, ali to je već znak da ste uspeli, da ste izdržali prve udare.” Svesna je

ZA SVAKU OD NJIH PREDUZETNIŠTVO JE NEŠTO ŠTO SU UČILE U HODU, NEKA LEKCIJA, REČ KOJA JE OSTALA SINONIM ZA RAZVOJ SOPSTVENOG POSLA da, što se posao više širi, više ima i problema, ali istrajavanje u tome način je opstanka i širenja. Njena velika lekcija iz preduzetništva je uporište: „Kad se problem pojavi, treba da se setimo zašto smo odlučili da ovo bude naš put, da se setimo razloga zbog kojih smo želeli da imamo posao koji zavisi od nas. To će nam pomoći da nađemo snagu i istrajemo.” Druga velika lekcija je podrška: „Važno je da znamo da neko istim putem želi da ide, da još neko veruje u taj put i da se zajedno borimo i delimo uspehe.” Iako je imala primer u svojoj porodici, Mina je verovala da će u vođenju porodičnog posla uvek imati sporednu ulogu, da se nikada neće time ozbiljnije baviti, a još manje da će biti u situaciji da ona postavi jasan put kojim posao treba da se razvija. Preduzetništvo joj se desilo spletom porodičnih okolnosti, gde je morala preko noći da postane iskusan menadžer, logističar, magacioner, prevoznik… Sve! U tom momentu su joj se njene godine studiranja učinile besmislenim, jer nikako nisu mogle da joj pomognu, ali vremenom je shvatila da ni to nije bilo bačeno vreme, da joj je formalno obrazovanje upravo pomoglo da sistematično postavi stvari, organizuje poslove i ljude, kao i da ima jasnu viziju šta dalje i kako. Istrajnost je njena lekcija na putu jasne vizije – istrajati u poslu i naći način da se izboriš sa izazovima svake vrste, proći sve raskrsnice, zaboraviti sve suze i neprospavane noći i istrajati u svojoj odluci da ideš dalje. Danas je kompanija odavno prešla magičan broj 35, i to odavno nije intimna, porodična

timska atmosfera, već ozbiljna proizvodna fabrika mesnih prerađevina visokog kvaliteta. Na pitanje koje su to osobine koje mora da poseduje preduzetnica danas da bi uspela – sve tri su se složile da je u sali Privredne komore u tom trenutku bilo mnogo žena koje su najbolji primeri takvih karakteristika, a to su: • da voli to što radi, da veruje u svoju ideju; • da ima jasnu viziju u kom pravcu želi da ide; • da je inspirisana da radi svoj posao, da ga radi srcem; • da je kreativna i ima širinu; • da je istrajna, uporna; • da voli uspeh i lepotu stvaranja; • da nema stida kad je reč o poslu; • da je moderna, prati trendove, permanentno se usavršava; • da je ne plaši reč „digitalizacija”. Ovo su iskustva i poruke tri velike žene malog biznisa koje su svojim delima pokazale da su, pored obrazovanja i šarma koji poseduju, sposobne da svoj posao podignu i održavaju na zavidnom nivou. Lep primer za sve mlade devojke – buduće preduzetnice. Sledeći panel, 26. oktobra, upoznaće nas sa drugim preduzetnicima i njihovim izazovima na putu uspeha. •

ORGANIZATORI

Organizatori projekta „Velike žene malog biznisa“ su magazin BIZLIFE i agencija Life in Harmony. Projekat je podržala Privredna komora Srbije, a pokrovitelj projekta je EY Srbija.

BIZLife

ŽENSKO PREDUZETNIŠTVO XXX

INTERVJU

Piše: /// SERGEJ VASIĆ

RAD, UPORNOST I STALNO USAVRŠAVANJE GARANTUJE

NAPREDOVANJE „S

impo” je kompanija koja se razvila iz fabrike nameštaja „Sima Pogačarević” u Vranju. Od te 1963. godine, pa do danas kompanija je prošla kroz vrlo turbulentna dešavanja. Na tu temu razgovarali smo sa Slađanom Disićem, generalnim direktorom Simpa i predsednikom izvršnog odbora.

— Simpo je u svojoj dugoj istoriji postojanja imao uspone, ali, kao i mnoge druge firme, i ozbiljne padove. Događalo se to 2000, 2005, 2008. godine, ali svakako najteži period je avgust 2013. godine, kada je država blokirala sve račune Simpa za neizmirene poreze i doprinose i ostale javne prihode, a posebno 2014. godina u

„NOVI ŽIVOT” SIMPA TEČE SA MNOGO MANJE PROBLEMA, SA JASNOM VIZIJOM, PERSPEKTIVOM I OPTIMIZMOM KOJI SE MOŽE VIDETI NA LICIMA ZAPOSLENIH Voleli bismo da krenemo ne od početka kompanije već od poslednjih nekoliko godina. I na vašem sajtu konstatujete veoma lošu situaciju u Simpu 2014. godine. Kako se prevazišao taj period?

periodu od maja do decembra, kada je zaustavljena proizvodnja a radnici upućeni na plaćeno odsustvo. To je bio period velike nelikvidnosti zbog ogromnih dospelih a neizmirenih obaveza prema bankama, državnim i

RAD I UPORNOST Kako su izgledali Vaši prvi dani u kompaniji? — Pomalo uplašeno, ali pre svega radno. Kao mlad čovek, brzo sam shvatio da, bez obzira na stečena znanja kroz školovanje, samo rad, upornost i stalno usavršavanje može da garantuje rad i napredovanje u ovakvoj kompaniji.

BIZLife

INTERVJU

ostalim poveriocima. Stajali smo na ivici ponora. Samo mali, dodatni potres odveo bi nas u bankrot. Zahvaljujući razumevanju i podršci države donete su mere čija realizacija je obezbedila zaustavljanje sunovrata i konsolidaciju poslovanja: • urađen je plan ekonomsko finansijske konsolidacije, • uz posredovanje Ministarstva privrede, sa bankama je zaključen Ugovor o mirovanju obaveza (standstill aranžman), • državni poverioci su konvertovali svoja potraživanja u kapital Simpa, • izvršene su promene organa upravljanja i rukovođenja, • sproveden je socijalni program za 1.562 zaposlena, • zaposleni koji su ispunjavali starosni uslov, njih 53, penzionisani su zaključno sa 31. decembrom 2014. godine, • odobren je kredit Fonda za razvoj Republike Srbije za pokretanje procesa proizvodnje od 15. januara 2015. godine. Od tada počinje i do danas traje borba rukovodstva i svih zaposlenih u Simpu za vraćanje na izgubljena tržišta i osvajanje novih. Ta borba nije nimalo laka. Naprotiv, ona je vrlo teška i odvijala se u uslovima konstantne blokade tekućih računa, raznih sudskih

izvršenja, negativne kampanje pojedinih lokalnih medija, velike konkurencije u zemlji i inostranstvu - lojalne i nelojalne, negativnog poslovanja povezanih društava u non core biznisu i sl. Danas možemo reći da su rezultati te borbe: • vraćanje Simpa na tržišta Srbije, Makedonije, BiH, Crne Gore, Hrvatske, Slovenije i osvajanje novih - Rumunija, Bugarska, Kipar, Severna Irska, Albanija .... • stalni razvoj novih proizvoda, • opremanje enterijera hotela u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Severnoj Irskoj, Makedoniji... • izmirivanje starih obaveza prema bankama, državnim i ostalim poveriocima i zaposlenima u vrednosti od preko 33 miliona evra,

• rad u kontinuitetu, bez ijednog dana zastoja, od 15. januara 2015. godine, do danas. Da li su odluke koje su tada donete i danas dalje na snazi? Kako teče „novi život” Simpa? — Da. Neke odluke su i dalje na snazi: potpuna posvećenost kupcima, razvoj proizvoda u skladu sa zahtevima kupaca i tržišta, proizvodnja za poznatog kupca, racionalizacija troškova, modernizacija proizvodnih kapaciteta, školovanje i usavršavanje kadrova. „Novi život” Simpa teče sa mnogo manje problema, sa jasnom vizijom, perspektivom i optimizmom koji se može videti na licima zaposlenih. Ako je put oporavka ili konsolidacije Simpa imao deset etapa, mi smo

do sada prešli devet. Ostala je deseta etapa, a to je realizacija Unapred pripremljenog plana reorganizacije, koji predstavlja novi ugovor sa poveriocima o načinu izmirivanja njihovih potraživanja, čak i onih koja su nastala u periodu 1990 − 1997. godine.

SLAĐAN DISIĆ Generaln direktor Simpa i predsednik izvršnog odbora

Mlade generacije ne znaju kakav je brend bio Simpo u tadašnjoj Jugoslaviji. Da li možete opisati veličinu Simpa kao kompanije u to vreme? — Živeli smo u državi koja je imala 22 miliona stanovnika, uvažavana i poštovana u celom svetu i u stalnom razvoju. Kako se razvijala privreda Jugoslavije, razvijao se i rastao Simpo. Proizvodni kapaciteti su uvećavani otvaranjem fabrika

»»» BIZLife INTERVJU

INFOSTUD

»»» zaposlenih uvećan više puta. Što se tiče proizvoda, svaki period imao je svoje zvezde. Sedamdesetih godina pojavile su se čuvene Mojca i Viktorija, koje i danas proizvodimo jer ih kupci vole. Period 80-ih i 90-ih obeležile su spavaće sobe Ana, Zora, Bristol, Rakel; regali Kapri, Karington; trpezarije Kapitol i Danvile; garniture: Vera, Koštana, Belford, Strazburg; dušeci San, Standard. Zatim su se pojavile ugaone garniture Pariska noć, Polarna noć, a zadnjih nekoliko godina obeležili su modeli sa inovativnim mehanizmima, punjeni HR i memory penom koji kupcima daju poseban osećaj udobnosti: Margo, Amika, Baron, Anse, Delta, Omega, Queen itd.

u Vranju i opštinama Pčinjskog okruga, prodaja se širila u svim republikama, a izvoz u zemljama Evrope, pre svega kroz barter aranžmane sa SSSR, dostigao je cifru od preko 100 miliona tadašnjih maraka. Simpo je bio najveći proizvođač nameštaja na Balkanu, sa prepoznatljivim proizvodnim programom. Na prostoru bivše Jugoslavije gotovo da nije postojao dom koji nije imao neki komad nameštaja proizveden u Simpovim pogonima.

U TRI REČI

Koje su tri reči koje opisuju Simpo kao kompaniju? I zašto? – Kvalitet, rad, disciplina. Kada pitate za Simpo, mnogi će reći "ma oni imaju kvalitet, ali se mnogo radi i strašna je disciplina".

BIZLife

XXX

Koje su to godine ili proizvodi obeležili ovih 55 godina postojanja Simpa? — Najveći uspon Simpo je imao u periodu 1975 – 1990. godine. Bio je to period ubrzanog razvoja u proizvodnom, komercijalnom i ukupnom poslovanju Simpa. Otvarani su novi proizvodni kapaciteti u Vranju i okruženju, maloprodajna mreža se ubrzano širila gradovima Jugoslavije, izvoz dostigao najviši nivo na tržištu Evrope, Azije i Amerike, a broj

BROJ NEZAPOSLENIH JE SMANJEN SA 10.000 U 2014. NA 6.100 U 2018. GODINI

Simpo je bio kompanija iz Vranja i to je u neko prošlo vreme bilo sasvim normalno. Imali smo velike firme u Nišu, Kragujevcu, Gornjem Milanovcu... Danas se čini da su „veliki” smešteni u glavni grad. Koliko je važno za ekonomiju jedne zemlje da centri kao što je Vranje budu ekonomski jaki? — Nisu sve velike kompanije smeštene u Beogradu. Najveći broj velikih kompanija lociran je u centralnoj Srbiji, Beogradu i Vojvodini, pre svega u gradovima koji imaju razvijenu infrastrukturu. Od izuzetnog ekonomskog, ali i geostrateškog značaja

je da Vranje, i centri poput Vranja budu ekonomski jaki i imaju tendenciju stalnog razvoja. Vranje kao grad je interesantno mesto za investitore, sedište Pčinjskog upravnog okruga, 86.000 stanovnika, prostire se duž drumskog i železničkog koridora 10, udaljen od aerodroma Niš 118 km, Skoplje 70 km, Sofije 160 km, luke Solun 296 km i Beograda 335 km. Sa takvom pozicijom Vranje mora da bude generator razvoja privrede Pčinjskog okruga. Država je od 2012, a naročito od 2014. godine prepoznala značaj Vranja i juga Srbije za razvoj privrede, ali i značaj Pčinjskog upravnog okruga, koji gravitira prema Bugarskoj, Makedoniji i Kosovu i Metohiji, za zaštitu državnih i geostrateških interesa. Izvršena je konsolidacija poslovanja Simpa i Jumka, realizovane su strane investicije, uz subvenciju države, poput Geoxa, Top sofe, Diva divani... Ako ovome dodamo vrlo uspešno poslovanje Alfa plama, kao najvećeg proizvođača u svojoj grani u Srbiji, British American Tabacco, hemijske industrije i drugih, možemo reći da je Vranje na putu da postane vrlo značajan privredni centar. Ovakvom politikom države prema Gradu Vranju, broj nezaposlenih je smanjen sa 10.000 u 2014. na 6.100 u 2018. godini. Stopa nezaposlenosti je nešto veća od republičkog proseka. Siguran sam da će država i dalje ulagati u Vranje i druge opštine Pčinjskog okruga, i na taj način stvarati uslove za ekonomsku egzistenciju stanovništva i sprečiti dalje migracije ka severu. Neophodne su investicije i otvaranje fabrika sa visokom tehnologijom iz visokoprofitabilnih grana koje će uposliti i zadržati na jugu Srbije fakultetski obrazovane ljude. •

KAKO DO SREĆNIH I PRODUKTIVNIH

ZAPOSLENIH B

lago kompaniji koja ima zadovoljne i angažovane zaposlene – produktivnija je, profitabilnija, troškovi nastali usled otkaza i novih zapošljavanja su znatno manji, a i ima i najboje ambasadore koje može da zamisli.

ZADOVOLJSTVO I ANGAŽOVANOST RUKU POD RUKU Kako bi kompanija imala produktivne i srećne zaposlene bitno je da razume koncepte zadovoljstva i angažovanosti. Iako naizgled identični, postoji značajna razlika, međusobno se prepliću i jedan je preduslov onog drugog. Zadovoljstvo pokazuje kako se zaposleni osećaju po pitanju samog posla i uslova rada: sigurnost posla, kom-

penzacija, beneficije, odnos sa menadžmentom, prilike za napredovanje u karijeri. Angažovanost je posvećenost i predanost poslu, strast zbog koje zaposleni sami biraju da ulože dodatni napor, želja da inoviraju i razmišljaju i „van kutije“ kako bi organizacija kojoj pripadaju napredovala. Angažovani zaposleni su istovremeno i zadovoljni zaposleni.

KAKO IZMERITI STEPEN ZADOVOLJSTVA I ANGAŽOVANOSTI Nema boljeg načina da saznate kako se osećaju vaši zaposleni nego da ih to direktno pitate. Istraživanja su dragoceni kanal kroz koji zaposleni mogu da izraze svoje mišljenje, pohvale i kritike i daju vam konkretne

smernice za stvaranje i jačanje vašeg brenda poželjnog poslodavca. Kroz istraživanja ispituju se faktori koji utiču na zadovoljstvo i angažovanost zaposlenih - sigurnosti posla, prilike za primenu veština i sposobnosti na radnom mestu, plata, svrsishodnost posla, itd. Idealno je kada se kroz istraživanje dobijaju podaci iz kompanija u okviru različitih industrija, pa je moguće videti kako se organizacija kotira u odnosu na na druge u svojoj branši – u kojim segmentima je bolja, a gde je potrebno dodatno angažovanje i na čemu je konkretno potrebno raditi. Primer tako sveobuhvatnog ispitivanja je nedavno pokrenuto istraživanje Pulser, kroz koje se meri i zadovoljstvo i angažovanost zaposlenih u samoj kompaniji, ali i daje uporedna analiza sa drugim kompanijama u okviru industrije.

KAKO ISKORISTITI REZULTATE DOBIJENE ISTRAŽIVANJIMA Podaci dobijeni istraživanjem kompaniji omogućavaju da razvije i sprovede sopstvene strategije za povećanje zadovoljstva i angažovanosti zaposlenih. Ona su osnov za izgradnju strategije koja će dovesti do zadržavanja i privlačenje kvalitetnih ljudi u timove. Iako se brendiranje poslodavaca nekada bazira isključivo na potrazi za talentima, svemu prethodi sređivanje „svog dvorišta“, odnosno stvaranje dobre i inspirativne atmosfere za rad među postojećim zaposlenima. Ulaganje napora u ispunjenje ciljeva proisteklih iz istraživanja donosi svima dobro - angažovaniji zaposleni su srećniji, ispunjeniji, fokusiraniji, a veća posvećenost i predanost za kompaniju znači manje odsustvovanja, bolju produktivnost, veći profit i stvaranje komparativne prednosti na tržištu. •

BIZLife INTERVJU

INTERVJU

Piše: /// SERGEJ VASIĆ

I DALJE SE PITAM

KAKO SE SVE

OVO DEŠAVA „I

dalje mi je magično kao i prvog dana kada sam došao u kompaniju da nešto u roku od 48 sati može biti na drugom kraju sveta”, kaže za magazin „BIZLife” Adrijan Marli, regionalni direktor DHL-a za Jugoistočnu Evropu i Zajednicu nezavisnih država. „DHL ima nekoliko velikih ’habova’ u svetu i u Lajpcigu je jedan od najvećih, što je neverovatna stvar za posmatranje. Tu 50–60 aviona sleće

u razmaku od nekoliko sati. Avioni se parkiraju, istovaruju, roba odlazi u veliki hangar, gde se sortira, a zatim se vraća u avion i avion nastavlja. I dalje se, posle toliko vremena, pitam kako se sve ovo dešava.” Kakvi su izazovi tada postojali, a kakvi su sada? — Kada sam počeo u DHL-u, pre 24 godine, postojalo je u sistemu komunikacije nešto što se zove „uniplex” sistem, nisi mogao da pošalješ slike,

MORATE SE KONCENTRISATI NA PROIZVOD KOJI NUDITE I NA TO DA TAJ PROIZVOD BUDE NAJBOLJI MOGUĆI. I TO SE NE MENJA, BILA TO PRVA GODINA ILI PEDESETA. ŽIVITE OD KVALITETA PROIZVODA KOJI NUDITE POTROŠAČIMA

IZAZOVI „Jedni od najvećih izazova koji su došli sa internetom jesu takozvani remetilački faktori biznisa, a to su sajtovi gde mogu da se upoređuju cene. Može da se vidi koliko DHL naplaćuje, koliko „FeDex” naplaćuje i sl., a to se dešava kod svih proizvoda. Tako da, bez obzira na to koji je vaš proizvod, moraćete da ga prodate u takvom poslovnom okruženju.”

BIZLife

XXX INTERVJU

dokumenta, jer si morao da koristiš osnovni sistem komunikacije. Sada tehnologiju uzimamo „zdravo za gotovo”, komuniciramo istog momenta sa celim svetom. Bilo je mnogo teže pre 20–30 godina kada je tehnologija u pitanju. Ovde, u Srbiji, počeli smo da radimo pre 27 godina i bilo je teško, sa čim smo morali da se borimo. Klijent želi da nešto negde pošalje, i to hitno. Bez obzira na to kakva je situacija u zemlji, vi jednostavno morate to da odradite. Razlika u tehnologiji pre 30 godina i danas veliki je izazov. Ali biznis model koji je stvoren pre 50 godina isti je, a to je da distribuiramo robu sa jednog mesta na drugo i da to uradimo brzo. Za to je potrebno imati lokacije širom sveta. Šta je važno za jednu kompaniju koja postoji već skoro 50 godina? Tradicija i dobra usluga ili inovacije? — Kombinacija svega toga. Morate se koncentrisati na proizvod koji nudite i na to da taj proizvod bude najbolji mogući. I to se ne menja, bila to prva godina ili pedeseta. Živite od kvaliteta proizvoda koji nudite potrošačima. To je uvek bilo tako i nikad se neće promeniti. I moramo da imamo na umu da je DHL-ov posao da omogući klijentima da transportuju svoje pošiljke u neki deo sveta, a to rade preko nas jer im mi garantujemo kvalitet. Upravo je taj kvalitet nešto na šta se morate fokusirati. Nije sve samo u fizičkom transportu, sa klijentima se mora komunicirati sve vreme. Roba se dostavi, ali onda sledi i pitanje administracije, računa. I na tom polju se mora raditi, jer ono što želite jeste da se klijent vraća kod vas. Danas je u svetu velika konkurencija. Kada smo počeli, pre 50 godina, bili smo pioniri, niko to nije radio. Ali tokom godina pojavila se konkurenci-

Piše: /// MILOVAN MILIČKOVIĆ

KADA SE RAZMIŠLJA O BUDUĆNOSTI KOMPANIJE, MORATE SE ZAPITATI DA LI JE VAŠ BIZNIS VALIDAN, DA LI ĆE BITI POTREBAN LJUDIMA. KADA JE DHL U PITANJU, ODGOVOR JE UVEK POTVRDAN

ADRIJAN MARLI Regionalni direktor DHL-a za Jugoistočnu Evropu i Zajednicu nezavisnih država

ja, koja se mora pratiti, i uvek morate da budete korak ispred nje kako biste opstali. Koliko je internet promenio vašu industriju? — Internet ju je promenio na najveći mogući način. Interneta nije bilo ranije, a danas on pokreće celu našu industriju, i to najviše u pogledu internet kupovine. Model koji sada ima DHL savršeno se uklapa u sve to. Četiri-pet naših najvećih klijenata nije ni postojalo pre pet godina. Pre toga smo bili u „B2B” modelu, dostavljali smo delove, dokumente i druge stvari za naše poslovne klijente. Sada neko naruči haljinu preko interneta i želi da je ima što pre. Kompanije koje se time bave ne bi mogle da rade da nema nas. Naš najveći klijent ima upravo takav posao. Na primer, žena u Srbiji vidi lepu haljinu i kupi je, a ta haljina, možda, dolazi iz Australije ili sa Tajlanda, ali ona zna da hoće tu haljinu za dva dana. Ako nemate mrežu kakvu mi imamo, taj biznis nije moguć. Ali taj biznis, zbog kompanija kao što je naša, ima velike prihode i sve više raste. Kako je izgledao vaš prvi susret sa DHL-om Srbija? — Kada dođete u neku novu zemlju, prva stvar koju morate da uradite jeste da slušate. Nekada se u nove zemlje dolazilo sa drugačijim stavom: „Ja znam bolje od tebe kako se vodi biznis”, ali tako se ne radi. Ja sam u Srbiju došao da

»»» BIZLife INTERVJU XXX

CORPORATE

»»»

PREMA ISTRAŽIVANJIMA,

SIRNI NAMAZI „MLEKARE ŠABAC”

NAJBOLJI U SRBIJI! „S

Foto: Darko Babić, direktor DHL u Srbiji, Adrijan Marli i direktor prodaje DHL Ivan Beljić

O DHL-U DHL je prisutan u preko 220 zemalja i teritorija širom sveta, što ga čini najinternacionalnijom kompanijom na svetu. Sa preko 360.000 zaposlenih,

slušam i, kada sam upoznao ljude iz DHL-a Srbija, znao sam da razgovaram sa ljudima koji znaju šta govore. Ja mogu da posetim neku zemlju dva ili tri dana godišnje, ali ljudi ovde moraju da vode posao. Moj zadatak je da ih podržim i da im pomognem da to urade. Ovde, u zemlji sa jako teškom situacijom, naš biznis je uspeo i postao jak, profitabilan i postao veliki deo naše mreže.

nude rešenja za skoro neograničen broj logističkih potreba. DHL je deo vodeće svetske grupacije za pružanje poštanskih i logističkih usluga, „Deutsche Post DHL Group”, i obuhvata poslovne jedinice „DHL Express”, „DHL Parcel”, „DHL eCommerce”, „DHL Global Forwarding”, „DHL Freight”, kao i „DHL Supply Chain”.

BIZLife

XXX INTERVJU

Kakvi su vam planovi ovde? — Mi ćemo i dalje investirati u Srbiji, jer klijentu ne možeš da ponudiš dobru uslugu ako nemaš dobru infrastrukturu. Investicije su od vitalnog značaja. I drago mi je što naša kompanija radi na tim principima. Kompanija je jaka ako je svaki deo mreže jak. Kada razmišljamo o investicijama, analiziramo razne parametre. Da li je drumski saobraćaj frekventniji, da li je avionski saobraćaj povećan – sve to kako bismo reagovali i

pošiljke slali što brže. U svim velikim gradovima imamo isti problem, a to je saobraćaj. Naši kuriri moraju da isporuče desetine paketa u toku dana, a to mora da bude što efikasnije. Kakva je budućnost DHL-a? Kako vidite kompaniju, na primer, za 50 godina? — Kada se razmišlja o budućnosti kompanije, morate

se zapitati da li je vaš biznis validan, da li će biti potreban ljudima. Kada je DHL u pitanju, odgovor je uvek potvrdan. I ono što sam video, pogotovo u poslednjih pet godina sa razvojem interneta i „e-komerca”, ljudi imaju sve više zahteva. I to se neće promeniti. Biće dronova i različitih drugih novih načina prevoza, ali ćete uvek imati ljude. •

MI ĆEMO I DALJE INVESTIRATI U SRBIJI, JER KLIJENTU NE MOŽEŠ DA PONUDIŠ DOBRU USLUGU AKO NEMAŠ DOBRU INFRASTRUKTURU

PRVI POSAO „Moj prvi posao u DHL-u bio je na mestu operativnog direktora za Zapadnu Afriku, u Nigeriji, u gradu Lagosu. Bilo je to neverovatno iskustvo za mene. Moja odgovornost je bila za zapadnoafričke zemlje u kojima se govori engleski, kao što su Gana, Liberija, Sijera Leone. Neke od njih su, zbog situacije u kojima su se nalazile, bile jako teške za rad.”

irko” i „A la kajmak”, proizvodi ove mlekare, sa tradicijom dugom više od četrdeset godina, proglašeni su nedavno za najbolje sirne namaze u Srbiji zbog svog odličnog ukusa, ali i zbog kvaliteta, jer su potpuno prirodni: bez aditiva, bez konzervansa i bez veštačke arome. Kremasti i lako mazivi, neodoljivo ukusni i tradicionalno prepoznatljivi, ovi namazi dobijaju se od najkvalitetnijeg mleka sa domaćih farmi savremenim tehnološkim postupkom i uz konstantnu kontrolu kvaliteta. Proizvodi „Mlekare Šabac” prepoznatljivi su po svom visokom kvalitetu, kako na domaćem tržištu, tako i na brojnim tržištima u inostranstvu, a sve to postiže se zahvaljujući modernizaciji ove mlekare kroz investicije i unapređenje proizvodnih, energetskih, skladišnih i ostalih infrastrukturnih objekata, na čemu se intenzivno radi od promene vlasništva. Da se podsetimo, „Mlekara Šabac” jedna je od najvećih mlekara u Srbiji, ali istovremeno možemo reći i da je najveća srpska mlekara, zato što domaći kapital učestvuje stoprocentno u njenom vlasništvu. Iz aspekta biznisa, „Mlekara Šabac” je za

„MLEKARA ŠABAC” JEDNA JE OD NAJVEĆIH MLEKARA U SRBIJI, ALI ISTOVREMENO MOŽEMO REĆI I DA JE NAJVEĆA SRPSKA MLEKARA, ZATO ŠTO DOMAĆI KAPITAL UČESTVUJE STOPROCENTNO U NJENOM VLASNIŠTVU kratko vreme, počev od 2015. godine, kada je preuzeta od domaće „Mediolanum Invest grupe”, vrlo intenzivno strateški, organizaciono i po planu, napredovala i postigla mnogo. Organizaciona struktura je uređena i ponovo je uspostavljen jasan sistem rada, sprovedene su kadrovske promene i na ključne pozicije postavljeni su obrazovani mladi ljudi. Istovremeno, sve obaveze prema farmerima i dobavljačima izmirivane su na vreme i time je vraćeno poverenje u partnerski odnos između mlekare i farmera. Realizovana je prva faza investicija, u iznosu od oko tri miliona evra, ali i podignuta motivisanost zaposlenih – kroz sigurnost zaposlenja, veće zarade i bolje uslove rada. „Mlekara Šabac” na takav način zatvara krug kvalitetnog i održivog poslovanja, poštujući sve sa kojima sarađuje, koji za nju rade ili od nje kupuju, što je, svakako, svetao primer dobrog poslovanja. •

BIZLife

CORPORATE

SOKO ŠTARK

ZA GENERACIJE ISTI I NEPONOVLJIV ŽUTA ČOKOLADA SA RIŽOM, LJUBIČASTE NAPOLITANKE, ČOKOLADNE BANANICE – SAMO SU NEKI OD PROIZVODA KOJE I OPISNO SIGURNO PREPOZNAJETE, KAO I MNOGE DRUGE, ČIJE NAZIVE NEMAMO MESTA DA NABRAJAMO, A SVI SU ZA GENERACIJE ISTI I NEPONOVLJIVI I SVI DOLAZE IZ „SOKO ŠTARKA”

okom više od 95 godina menjala se moda, menjala se muzika, promenile su se ljubavi i stilovi, jedino su „najlepše želje”, „smoki”, „bananice”, „prima štapići”, „napolitanke”... ostali – da se uvek vole, jer se umeće majstora konditorskog zanata prenosilo kao tajna starih receptura, koje je „Soko Štark” sačuvao do današnjih dana. „Taj višedecenijski duh tradicije i kvaliteta, danas u okviru sistema ’Atlantic Grupe’, gde ’Štark’ posluje kao Strateško poslovno područje ’Slatko i slano’, nadograđujemo smelošću da budemo drugačiji, da inoviramo portfolio i ulazimo u nove kategorije, što potvrđuju i rekordni poslovni rezultati. Vratiću se samo deceniju unazad, kada je ’Štark’ proizvodio oko 18.000 tona i izvozio više od 20 odsto – još tada je bio najveći izvoznik gotovih proizvoda. Dakle, ’Soko Štark’ je u sistem ’Atlantic Grupe’ ušao sa izgrađenim brendovima i identitetom, ali je, isto tako, uspešnom privatizacijom – kroz ’Grand kafu’, ’Drogu Kolinsku’ i danas ’Atlantic Grupu’ – dobio ozbiljnog i odgovornog vlasnika, kome je cilj da unapredi poslovanje i obezbedi dugoročan uspeh ne regionalnom tržištu. Ova sinergija omogućila je otvaranje novih tržišta, jaču distribuciju, bolju pozicionira-

KAKO JE SVE POČELO Tradiciju, dugu više od devet i po decenija, „Štark” duguje Francuzu, povratniku sa Solunskog fronta koji se zaljubio u Srpkinju i odlučio da ostane u Kraljevini Jugoslaviji. Njegovo ime je Danijel Pesmažu. Osnovao je firmu, „Louit” SA, koja je od klasične uvozne države (delom zbog carinskih propisa, delom iz logike kapitala) postala proizvođač slatkiša, na uvezenoj polovnoj opremi. Nakon uvoza polufabrikata, Pesmažu se osmelio i sredinom dvadesetih godina prošlog veka napravio prvu čokoladu – „roda”, koja je preteča današnje čokolade za jelo i kuvanje „menaž”. Kasnije je firma promenila ime u „La Cignone” („Roda”) i bila akcionarsko društvo sa pretežno jevrejskim, ruskim i francuskim kapitalom. Kako se vidi iz tadašnjeg memoranduma, akcionari su bili poznati uvoznici kakaovca i egzotičnih začina iz Marseja, tada najvažnije luke u Evropi. Razvijajući proizvodnju, u ovoj firmi napravljena je sredinom tridesetih godina prošlog veka i prva mlečna čokolada. Omotnica je bila zelene boje, sa slikom krave uklopljene u brdski pejsaž i imenom „milky”

BIZLife

SOKO ŠTARK

TOKOM VIŠE OD 95 GODINA MENJALA SE MODA, MENJALA SE MUZIKA, PROMENILE SE LJUBAVI I STILOVI, JEDINO SU „NAJLEPŠE ŽELJE”, „SMOKI”, „BANANICE”, „PRIMA ŠTAPIĆI”, „NAPOLITANKE”... OSTALI – DA SE UVEK VOLE nost i bolji plasman, što je bio osnov daljeg razvoja ’Štarka’ i ’Atlantic Grupe’ u celini. To potvrđuje i kontinuirani rast prihoda, profita, ali i dalji razvoj naših brendova. Ulaganje u već renomirane brendove, među kojima neki imaju regionalni, pa čak i globalni potencijal, doprinelo je ostvarenju dodatne vrednosti i poslovnih planova. Takođe, svojim rekordnim poslovnim rezultatima tokom 2017. godine ostvaren je istorijski maksimum u prodaji od 29.000 tona proizvoda i prihod od preko 90 miliona evra”, objašnjava Matjaž Vodopivec, direktor Strateškog poslovnog područja „Atlantic Grupe”. Prošle godine je „Štark” proslavio 95 godina čokolade „najlepše želje” i 45 godina „smokija”. Dakle, obeležen je dvostruki jubilej najznačajnijih „Štarkovih” brendova, koji su stubovi poslovanja ovog regionalnog lidera konditorske industrije. Osim što nas svojim proizvodima podseća na detinjstvo, „Štark” danas svojim kreativnim pristupom diktira trendove. „U strukturi prodaje ’Soko Štarka’ dominiraju kategorije čokoladnih tabli i flipsa, sa ukupnim učešćem od oko 60% u ’Štarkovom’ plasmanu. Uspeh i 95 godina postojanja ’najlepših želja’, kao i ’smokija’, koji je postao generičko ime za flips, konstantno opravdavamo pružanjem novog doživljaja kroz staro, dobro utvrđeno iskustvo u konzumiranju naših proizvoda. ’Smoki’ ima najviši rang u kategoriji flipsa u regionu, a čokolade ’najlepše želje’, zajedno s ’menažom’ obezbeđuju ’Štarku’ vodeću poziciju proizvođača čokoladnih tabli na tržištu

Srbije, ispred regionalnog lidera ’milke’. ’Bananica’, kao jedan od najstarijih ’Štarkovih’ proizvoda, dostigla je skoro trećinu tržišnog učešća na izrazito raznovrsnom tržištu takozvanih barova. U istoriji ’bananice’, 2016. godina će biti zabeležena kao godina prve proizvodne inovacije – ’skroz čoko bananice’. U protekloj godini lansirano je i 15 potpuno novih receptura, jer je kontinuitet inovacija u proizvodnom programu preduslov uspeha. Treba iskoristiti tu snagu i prepoznatljivost sopstvenih brendova i razvijati ih u skladu sa trendovima, novim navikama i potrebama potrošača, a inovativnost u proizvodnom programu praćena je i inovativnošću u marketinškoj komunikaciji”, rekao je Vodopivec. Rekli bismo tradicija na inovativan način, ali svetski trendovi su i da potrošači sve više obraćaju pažnju na deklaraciju i sastav proizvoda. Više su obavešteni i vode računa o tome šta proizvod sadrži i koliko je to dobro ili loše po zdravlje. „’Štark’ već nekoliko godina konstantno radi na tome da koristi isključivo prirodne sastojke i da tehnološkim procesima očuva njihove hranljive vrednosti. Tako smo postepeno zamenili veštačke arome prirodnim aromama. Takođe, koristimo prirodne boje i uveli smo nehidrogenizovane biljne masnoće umesto hidrogenizovanih masti. Opredelili smo se, takođe, za razvoj zdravijih kategorija proizvoda: keks ’integrino’ je primer vrlo uspešnog proizvoda, koji je, zbog svog sastava, odličnog ukusa i prepoznatljivog identiteta, vrlo brzo uspeo da osvoji

potrošače. U segmentu integralnog keksa u Srbiji zauzeo je zavidnu poziciju i postao značajan član ’Štarkove’ porodice. Na taj način razvija se pozitivna konkurencija i štiti poverenje potrošača. Ako bih na kraju pokušao da izvučem neki zaključak kao recept za dugoročni uspeh, onda su to kontinuitet, kvalitet, kreativnost i smelost za povremeno podmlađivanje najpopularnijih brendova, ali i dobro strateško rezonovanje”, dodaje Vodopivec. •

KO JE IZMISLIO ’BANANICU’

Majstor Franja Vaja, rođen u Vršcu, poreklom Mađar, vrativši se iz Slovačke i Mađarske sa velikim znanjem o čokoladi i čokoladnim desertima, preuzeo je fabriku „Roda” od Francuza Danijela Pesmažua (Daniel S. Pechmajoue). Po priči, prva krem banana nastala je još davne 1938. godine i za nju je Franjo Vaja dobio jedan i po dinar od ondašnjih vlasti, kao

MATIJAŽ VODOPIVEC

nagradu za novi proizvod na tržištu.

Direktor Strateškog poslovnog područja Atlantic Grupe

BIZLife

SOKO ŠTARK

INTERVJU

Piše: /// SERGEJ VASIĆ

KAKO SAM STVORILA

PRIVATNI ZDRAVSTVENI SISTEM PO MERI ČOVEKA

asmina Knežević je osnivač jednog od najvećih i najstarijih privatnih zdravstvenih sistema u Srbiji. Pre dvadeset tri godine (1995) napustila je sigurnost i poziciju u državnom zdravstvu i pokrenula „Belmedic”. U teškim i turbulentnim vremenima, ovaj poslovni rizik joj se isplatio. Danas je „Bel medic” prepoznatljiv brend i sistem koji zapošljava 400 ljudi. „’Bel medic’ je počeo da radi pre dvadeset tri godine. To je za privatan sektor zaista dugo trajanje. Prve privatne ordinacije su se pojavile 1989. godine, tako da ’Bel medic’ spada u prve klinike koje su se pojavile u celokupnom razvoju privatnog zdravstvenog sektora u Srbiji. Sve je počelo 1995. godine, u neka teška vremena. Ja sam napustila državni posao, iako sam na tom poslu bila dosta aktivna. Ta karijera je lepo počela i bila je razvijena za moje tadašnje godine. Međutim, ceo sistem mi je bio težak, državni sektor mi nije davao prostora da razmahnem

svoju maštu i kreativnost. Imala sam želju, energiju i veru da mogu da menjam stvari i da mogu da se uhvatim ukoštac sa pravljenjem nekog novog poslovnog modela, koji će da bude nešto potpuno drugačije od postojećeg. To nije bilo lako, jer smo za konkurenta imali potpuno besplatno državno zdravstvo, koje, koliko god da su teška vremena bila, nije bilo toliko loše. Trebalo je krenuti sa nečim novim. Kako naći taj poslovni model? Mene su uvek izazovi vodili da tražim rešenja, tako da sam polako, korak po korak, videla u svemu tome šansu. Trudila sam se da privučem pacijenta nekim svojim drugačijim odnosom prema poslu, drugačijim odnosom prema samim pacijentima. Tragala sam za time šta je to pacijentima bitno, šta to oni traže, pa sam pokušavala da smislim šta mi to možemo da pružimo. Prvo što sam uočila jeste da treba biti dostupan 24 sata, da treba da se približimo pacijentu, da pokažemo da smo zainteresovani za njegov oporavak.

U OVIM TEŠKIM VREMENIMA U SRBIJI, PREKO 300.000 PACIJENATA IPAK JE IZDVOJILO NEKI DODATNI NOVAC DA BI SE LEČILO KOD NAS. OČIGLEDNO JE DA SMO BILI REŠENJE ZA NEKE PROBLEME I SITUACIJE U KOJIMA SU SE NAŠLI

BIZLife

INTERVJU

Uvela sam da posle svakog pregleda zovemo pacijenta da vidimo kako je. Nisam htela da samo pregledamo pacijenta, damo mu terapiju i da nas ne interesuje šta je posle bilo. Mi smo polako počeli da pravimo neki novi poslovni model, čiji je cilj upravo bio to da budemo dostupni i na usluzi samom pacijentu, da imamo kontinuitet i da ne zaboravimo pacijenta kada ode od nas, nego da zadržavamo kontakt s njim i posle. Pokrenuli smo i trening zaposlenih. Ljude koji su radili u državnom sektoru ja sam morala da ubacim u neki novi model. To nije bilo lako, to su bile velike promene.” Koji je vaš najveći uspeh u karijeri? — Možda je najveći uspeh činjenica da smo dobili poverenje velikog broja pacijenata. U ovim teškim vremenima u Srbiji, preko 300.000 pacijenata ipak je izdvojilo neki dodatni novac da bi se lečilo kod nas. Očigledno je da smo bili rešenje za neke probleme i situacije u kojima su se našli. Kao kruna je došla i jedna velika nagrada, kojom se ponosim. Pre dve godine smo dobili evropsko priznanje kao šampioni u pružanju usluge. Među 32.000 kompanija svih profila, mi smo proglašeni za ustanovu koja je najviše usmerena na klijenta i koja je u pružanju usluge ubedljivo pobedila. Pobedili smo čak i velike kompanije, poput „Dojče Telekoma”, „Rojtersa” itd. Prepoznati smo na evropskom nivou. Nama ne dolaze samo naši građani, već stižu pacijenti iz čitavog sveta. Naša zemlja nije generalno na dobrom glasu i, ako vam dođe neko čak iz Velike Britanije, Australije, Rumunije, Rusije, čitav naš region, onda je to veliko priznanje i ogledalo velikog poverenja koje smo stvorili. Nije baš lako prepustiti svoje zdravlje doktoru iz neke

nepoznate zemlje koja nije baš na najboljem glasu. To su neki pionirski koraci. Ipak, daleko sam od toga da sam realizovala sve svoje ideje. Osećam stalno kao da sam na početku. To je upravo ono što vas tera da nastavite i kada je teško. I teškoće su sastavni deo karijere. Kako se sa njima borite? — Prepreke su svakodnevne i ima ih puno na svim poljima. Bitno je da te prepreke ne doživljavamo previše tragično i da idemo u susret problemu, a ne da bežimo od njega. Ja, na primer, čim čujem da je bilo ko rekao za „Bel medic” da nešto nije bilo u redu, da nije bilo dobro, ja idem u susret tome, pokušavam da to popravim i unapredim. Meni je svaka žalba pacijenta, zaposlenog ili kolege uvek bila pokretač da se uhvatim ukoštac sa problemom, da ga analiziram, pokušam da popravim i sprečim da

se to ikad ponovi. Upravo nas je to unapredilo. Kod nas se ništa ne stavlja pod tepih, ma koliko to bilo i bolno, a često je bolno. Od početka vaše karijere, pa do danas desile su se velike globalne promene. Koliko im idete u susret, koliko ih pratite? Ako čovek ili firma stanu sa svojim razvojem, urušiće se. Kompanija, kao jedna živa organizacija, mora da se transformiše, da uči na svojim i na tuđim greškama i da u razmišljanju gleda neku širu sliku. Potrebni su i dugoročni planovi koji će doneti benefit ne samo kompaniji nego i celom društvu. Bez te povezanosti nema uspeha. Ne treba bilo šta da se radi samo zbog novca ili trenutnih ciljeva. Čovek mora da ima širu sliku i da pokuša da da doprinos društvu. Da li ste u svojoj karijeri

imali uzore? — Uvek sam volela da budem u društvu onih koji su stvarali neke nove vrednosti. Mislim da su upravo to ljudi koji pomeraju granice i svet. Bez obzira na to o kojoj se oblasti radi, da li je to medicina ili biznis, uvek su me privlačili oni koji su uspešni i uvek sam volela da budem u društvu onih koji su bolji od mene. Jedna od rečenica koju sam izgovorila na početku svoje karijere bila je: „Moj cilj je da u ’Bel medicu’ ja budem najlošiji član tima, a da oni koji rade u ’Bel medicu’ budu najbolji, daleko bolji od mene.” Samo tako jedna organizacija može da raste i daje velike rezultate.

DR JASMINA KNEŽEVIĆ osnivač i pokretač Bel Medica

Jeste li sada nadomak tog cilja? — Blizu sam. Oko mene je 400 stalno zaposlenih ljudi, zaista se pojavljuju sjani menadžeri koji imaju kapacitete da menjaju stvari. •

BIZLife INTERVJU

INTERVJU

Piše: /// SERGEJ VASIĆ

DA VAŠI ZAPOSLENI „ŽIVE”

KORPORATIVNE VREDNOSTI

VLADIMIR ČUPIĆ Direktor predstavništva „Atlantic Grupe” u Srbiji

ada smo pitali direktor predstavništva „Atlantic Grupe” u Srbiji Vladimir Čupića šta prvo pomisli kada čuje reč „biznis“, on odgovara - ljudi. „Prvo pomislim na ljude, koji svojim doprinosom generišu profit. Mi se bavimo proizvod-

njom standardnih proizvoda, a ne sofiscistiranom tehnologijom. Ne pravimo svemirske brodove, pa da tehnologija bude od ključne važnosti. Šalu na stranu, u ovom poslu, gde postoji hiljade proizvođača u celom svetu, velikih, dobrih, kvalitetnih kompanija – ključna razlika koju možete postići zapravo je sadržana u ljudima, u njihovom odnosu ka poslu i kompaniji“, kaže Čupić i dodaje da to podrazumeva da „vaši zaposleni „žive” korporativne vrednosti, ugrađujući, direktno i indirektno, tu korporativnu kulturu u svoje proizvode, u način na koji predstavljaju kompaniju, u način na koji se odnose prema tržištu i prema kupcima, u način na koji se odnose prema društvenoj zajednici, kao i u međusobnu relaciju“. „Ako to postavite u fokus, a podrazumeva se da morate imati savremena tehnološka rešenja, to je onda garancija uspeha. Ako umete da prepoznate gde se nalazite na tržištu, da prepoznate i da

DANAS SU MLAĐE GENERACIJE VRLO FOKUSIRANE Imate li savet za mlade na početku karijere? — Treba da budu hrabri, otvoreni, da se ne plaše, da ostvaruju svoje ideje i snove, da se bore za sebe. Danas su mlađe generacije vrlo fokusirane. Mi često grešimo kada ih karakterišemo tako što ih poistovećujemo sa nekim medijskim pojavama na tržištu. Ne, to nije mlada generacija. Oni su vrlo svesni šta znači obrazovanje, vrlo su svesni šta znači kvalitetan rad i koliko je važna diploma. Znaju da moraju sami sebi da obezbede posao i život, za razliku od moje generacije, koja je bila više okrenuta roditeljima, državi, društvu. Mislim da su mladi danas znatno samostalniji nego što im za to dajemo kredita.

BIZLife

INTERVJU

motivišete ljude da iskažu svoj talenat – to je onda uspeh. Ako ljudima omogućite da iskažu svoju različitost u jednoj organizaciji, gde vlada takozvana demokratura – demokratija u predlaganju, autokratija u izvođenju, ako uspete tu vrstu različitosti i inicijative da podstaknete, onda je uspeh zagarantovan.“ Šta za mlade predstavlja program u kome mogu da kažu šta očekuju od radnog mesta? — Ne samo da kažu nego mogu i da utiču na to. Mogu da razmenjuju iskustva i da vide kako to izgleda u drugim kompanijama u sastavu Grupe i u drugim državama u kojima ona posluje. To ih čini bogatijim za veliki broj iskustava, u pogledu građenja novih odnosa, upoznavanja sa različitim ljudima i kulturama, jer imaju priliku da rade u novim timovima. Uče kako da funkcionišu u nestrukturisanim situacijama, da se suoče sa novim izazovima. Na taj način podstiču svoju kreativnost. S druge strane, to ih uči da budu kooperativni i da nauče da rade u fleksibilnom okruženju, što predstavlja izazov i „oštri” poslovna čula. Da li je tako nešto postojalo kada ste vi započeli karijeru? — Ja sam karijeru započeo u kompaniji „Deloit”, koja je i tada bila veoma napredna kompanija, i to je bila velika

prilika. Ja sam radio u Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj. Mogao sam da učestvujem u radu raznih timova, da prolazim obuke. Mi takve prakse i posebno kreirane projekte za zaposlene danas sprovodimo ovde, u „Atlantic Grupi”, pre svega, zahvaljujući timu iz odeljenja za ljudske resurse. Mislim da cela uprava ima tu vrstu senzibiliteta i prepoznaje koliko je to bitno, a to je upravo ono zbog čega sam ja u ovoj kompaniji.

Ljudima su uglavnom potrebni uzori. Gde ste vi tražili uzore na početku karijere? — Ne mogu da kažem da sam imao neke specifične uzore. Želeo sam da napravim dobar rezultat. Prvi uzor mi je bio otac. Prema poslu morate da se odnosite odgovorno, da ga shvatite ozbiljno i, na neki način, da prevaziđete očekivanja. Na primer, ako od vas traže da napravite prezentaciju o nečemu, vi tu prezentaciju napravite, ali onda dodate i neke stvari koje

FER JE DA ZAPOSLENI BUDU SREĆNI Š

ta predstavlja sertifikat „Poslodavac Partner”? — Sertifikat „Poslodavac Partner” je nezavisno priznanje struke koje se dodeljuje organizacijama na osnovu ocene razvijenosti praksi upravljanja zaposlenima. To je sertifikacija koja je u vezi sa svim procesima u oblasti ljudskih resursa. U sertifikaciju ulazi više od 40 procesa, gde se procenjuju strategija, razvojni programi, upravljanje ljudskim resursima, učinak svih zaposlenih, korporativna kultura i briga o zaposlenima, što je i najbitnija stvar. „Atlantic Grupa” je ostvarila 95 odsto ukupnog mogućeg broja bodova. Kakve metode koristite u radu, pa ste ostvarili takav uspeh? — Ponosni smo, jer zaista dosta radimo i na procesima i na

ljudima. Pratimo sve promene koje se dešavaju u okruženju. „Work life balans” svim našim zaposlenima veoma je bitna stvar i, na neki način, pokušavamo i mi da se promenimo kako se i ljudi i navike menjaju. Ono što je veoma bitno jeste da smo uveli mogućnost fleksibilnog radnog vremena, kao i to da zaposleni mogu da rade od kuće u određenim situacijama. Dodatno što smo uveli, kako bi ljudi bili srećniji i zdraviji, jesu redovni sistematski pregledi za sve zaposlene. Nastojimo da im pomognemo ukoliko se nađu u nekoj teškoj situaciji, ako im treba solidarna pomoć, na primer, dodatno lečenje za njih ili za članove njihovih porodica. Trudimo se da postignemo harmoniju u svakom smislu.

od vas nisu tražili. Na taj način vi, ustvari, pokazujete da znate da uradite ono što se od vas traži, ali i da umete da mislite, tj. da možete da budete korak ispred i pružite nešto više od očekivanja. To čini razliku i to vas izdvaja kao zaposlenog. •

PREMA POSLU MORATE DA SE ODNOSITE ODGOVORNO, DA GA SHVATITE OZBILJNO I, NA NEKI NAČIN, DA PREVAZIĐETE OČEKIVANJA — Mlade ljude jedino i možemo privući na takav način. Bitno je da smo otvoreni za sve inicijative u vezi sa poboljšanjem određenih procesa, usvajanjem novih praksi, koje dolaze upravo od mladih ljudi, ali i od zaposlenih koji su godinama u kompaniji. Nastojimo da uvažimo i primenimo pozitivne promene u našem poslovanju, tako da je to ono što je karakteristično za nas kao Grupu. Više od polovine svog celokupnog dana ljudi provode na poslu i fer je da budu srećni, kao kod kuće. •

ELIZABETA MIRČEVSKA Regionalna direktorka ljudskih resursa za Srbiju i Makedoniju „Atlantic Grupe”

Da li su to dobri načini i za „privlačenje” novih kadrova?

BIZLife INTERVJU

BRENDOVI

PRIČA

O „MILKI”

I „OREU”

AKO STE SE PITALI U ČEMU JE TAJNA DUGOVEČNOSTI BRENDOVA KAO ŠTO SU „MILKA” ILI „OREO”, ODGOVORIĆE VAM IVANA I BRANISLAVA IZ KOMPANIJE „MONDELEZ”

vana Stevanović, Senior Brand Manager Biscuits, East Adriatic Markets Diplomirani je ekonomista, sa iskustvom na raznim pozicijama u Salesu, Trade Marketingu i Marketingu. Deo je „Mondelezovog” tima od septembra 2015, najpre kao Senior Brend menadžer za „Milka” čokolade, a od 2017. kao Senior Brend menadžer za biskvite, East Adriatic Markets. Branislava Marković, Category Planning Manager Gum&Candy, South Central Europe Diplomirani je saobraćajni inženjer, deo tima „Mondelez International” (ranije „Kraft Foods”) od 2004. godine na različitim pozicijama u okviru Trade Marketinga, Customer Marketinga i Category Planninga. Dva poznata i voljena slatka strana brenda u Srbiji jesu „Milka” i „Oreo”, koji datiraju još od početka 20. veka. U čemu je tajna njihove dugovečnosti? Ivana: — „Milka”, kao jedan od brendova koji vam prvi pada na pamet kada pomislite na čokoladu, nastao je davne 1901. u Švajcarskoj, kada je Filip Sušard (Philipe Suchard) došao na ideju da napravi čokoladu visokog kvaliteta dostupnu svima. Tako smo dobili proizvod od alpskog mleka u ljubičastom omotu, po imenu „Suchard Milka”. „Milka” čokolada svojom nežnošću budi sva vaša čula – nežno se topi u vašim ustima i istovremeno topi vaše srce. Nežnost je ostala kao nasleđe i to je jedna od tajni dugovečnosti ovog proizvoda. Veliki uspeh ovog brenda doveo je do toga da se proširi i na druge kategorije. Tako smo dobili ukusne kekse i meke biskvite, koji pokrivaju široki segment proizvoda, od onih

BIZLife

BRENDOVI

namenjenih deci ili porodici, do poslastica rezervisanih samo za vas i vaše individualno uživanje. „Oreo” magija je nastala 6. marta 1912. spajanjem dva ukrašena čokoladna keksa bogatim kremom. Danas je „Oreo” najprodavaniji keks na svetu, u kome se uživa u preko sto zemalja. Bez obzira na to gde u svetu naiđete na „Oreo”, jedna stvar ostaje u srži ovog keksa, kao zaštitni znak – legendarni ritual: „twist, lick, dunk” („zavrti, lizni, potopi”), koji povezuje ljude na način na koji ni jedan drugi keks ne čini. Branislava: — „Halls” datira od kraja 19. veka, kada su dva brata, Norman i Tomas Hals, proizvodeći džem, osnovala „Halls” u Velikoj Britaniji. Vremenom su odlučili da urade nešto drugačije i malo zanimljivije i počeli su da prave bombone. Stvari su postale još uzbudljivije 1927. godine, kada su otkrili finu kombinaciju mentola i eukaliptusa i patentirali „mento-liptus” formulu. Tako su rođene „Halls” bombone. Tokom narednih decenija brend se značajno razvijao i širio svetom. Da li je takvim brendovima danas i potrebna reklama? Da li „Mondelez” radi na njihovoj promociji, kao što se, na primer, to radilo pre pedeset godina? Ivana: — Naši brendovi postoje i razvijaju se godinama i mi smo uspešno prošli test poverenja sa našim lojalnim kupcima. Međutim, konstantna evolucija potreba naših potrošača ono je što nas pokreće i inspiriše na dalje usavršavanje i korišćenje svih prilika koje nam se ukažu. Ovo zahteva da budemo u konstantnom i bliskom kontaktu sa našom ciljnom grupom i da uspostavimo dvosmernu komunikaciju kad

god je to moguće. Televizija i kreativne reklame su glavni stubovi komunikacije, zajedno sa digitalnim komunikacijama, koje ih prate u stopu. Ono što možemo da uradimo kroz digitalne kanale jeste uspostavljanje interaktivne veze i ličnije oglašavanje, putem poruka i pogodnosti koje su bitne za određenu grupu potrošača. Mi se reklamiramo na smislen način, kroz potrebe naših potrošača i koristimo sve prilike za razvoj, inspirišući interne i eksterne „stejkholdere”. Branislava: — Naš cilj je da napravimo prodor i dopremo do široke grupe potrošača, istovremeno uključujući nove generacije. To je glavni razlog zašto planiramo aktivne promocije „Halls” brenda u Srbiji. Koliko su ta tri brenda prepoznatljiva u svetu? Da li postoje podaci gde je, na primer, najvoljenija „Milka”, a gde „Oreo”? Kakva je situacija u Srbiji? Ivana: — Gde god je prisutna, „Milka” je ono što svakome prvo padne na pamet na pomen reči „čokolada”. Najveća tržišta su Nemačka, Francuska, Austrija, Poljska, Rusija, a prodaje se u više od četrdeset zemalja. „Oreo” je najprodavaniji keks na svetu u 21. veku i „Mondelezov” brend koji vredi više od milijardu dolara. „Oreo” proizvodi se mogu naći u više od sto zemalja, uključujući i Srbiju.

Branislava: — „Halls” je prisutan na tržištu više od sto godina i prodaje se širom sveta, sa jakom prisutnošću u SAD, Meksiku, Brazilu, Velikoj Britaniji, Španiji i Grčkoj. „Halls” ulazi na tržište Srbije ove godine da ponudi korisnicima intenzivan senzacionalno osvežavajući ukus. Koji su novi načini kojima se „Mondelez” služi u promociji „Milke”, „Orea” i „Hallsa”? Koji se kanali komunikacije danas koriste? Ivana: — Kao što smo već spomenuli, svesni smo činjenice da se trendovi menjaju i da se pojavljuju novi kanali komunikacije, tako da se i mi trudimo da budemo u toku, a neretko i nadmašimo očekivanja. Na primer, Fejsbuk stranica „Oreo” ima zajednicu od preko 38 miliona zaljubljenika širom sveta, obuhvatajući preko dvesta zemalja i desetine različitih jezika. „Oreo” je među pet najvećih Fejsbuk stranica na svetu. Mi smo prepoznali društvene mreže kao važan kanal komunikacije. Branislava: — „Halls”ce nastaviti s jakom kampanjom 2019. godine kroz reklamiranje na televiziji, digitalnim medijima i društvenim mrežama, štampi, kao i kroz „in store” podršku. Ono što smo prepoznali kao bitno jeste pozicioniranje takvih brendova u „hot” zonama u prodavnicama, zajedno sa ostalim konditorima „Mondelez Internationala”.

Da li možete da zamislite ova tri brenda za pedeset godina? Da li ćemo i tamo neke 2070. godine uživati u ovim slatkišima? Ivana: — Definitivno hoćemo! „Mondelez International” konstantno investira u istraživanja i razvoj kako bi pružio još ukusnije proizvode koji ispunjavaju anticipirane buduće potrebe i želje. U skladu s tim, širimo naš portfolio sa novim proizvodima, a takođe i regrutujemo nove grupe potrošača. Ovaj pristup je rezultirao i našom poslednjom inovacijom: „Joyfills”. Jedna od naših primarnih inicijativa jeste da se širimo u segmentu grickalica i otvorimo nov smer razvoja sa svim zaljubljenicima u keks. „Joyfills” su mali i hrskavi proizvodi punjeni kremom Milke i Orea, koji su naša dva proverena eksperta za ukus. Trenutna ponuda ima tri varijante: „Joyfills Milka”, „Joyfills Oreo vanila” i „Joyfills Oreo čoko-karamel”. Kao što je i navedeno u našem sloganu „Mi smo pekari!”, stoga planiramo da ostanemo eksperti za biskvite i služimo našim kupcima i zajednici. Branislava: — Ja sam vrlo optimistična što se tiče budućnosti „Hallsa”. Osveženje je osnovna potreba naših kupaca. Kao što je danas, tako će biti i za pedeset godina. Stoga, u našem centru za razvoj mi nastavljamo da istražujemo i razvijamo buduće generacije proizvoda „Halls”. •

BIZLife BRENDOVI

INTERVJU

GOTOVO JE NEMOGUĆE

PRATITI SVE INOVACIJE KORIŠĆENJA

SOLARNE ENERGIJE N

akon više od petnaest godina uspešnog rada u državnim firmama, Rajko Bojčić se obreo u privatnom sektoru. Trenutno je na poziciji generalnog direktora Grupe „Green Energy Save”, koja je, inače, predstavnik kompanije „Inciner 8”, iz Velike Britanije. I pre i posle i za vreme rada u javnom sektoru – ceo svoj život je posvetio energetici, zaštiti životne sredine i obnovljivim izvorima energije. Školovao se u u Zagrebu, gde je završio Elektrotehničku školu „Rade Končar” i Fakultet političkih nauka, a od 1991. godine živi i radi u Novom Sadu.

KOLEKTORI I PANELI SU SVAKIM DANOM SAVRŠENIJI I NA ISTIM POVRŠINAMA PROIZVODE VIŠE JEFTINE ENERGIJE

BIZLife

INTERVJU

lje skupi za zemlju kao sto je Srbija? — Primenjena solarna tehnika za proizvodnju toplotne i električne energije u poslednje tri godine pojeftinila je tri puta. Prema tome, nije više nedostupna građanima Srbije, ali niska socijalna cena električne energije i fosilnih goriva praktično odvraća građane od korišćenja obnovljivih izvora energije. Da li se može izvesti računica i kakve uštede donosi ova vrsta korišćenja energije? — Računica se može izvesti – investicija je kod malo veće potrošnje fosilnih goriva i električne energije i uz niske cene isplativa za 4–7 godina. Koje su najveće inovacije na ovom polju u svetu i koliko ih vaša kompanija prati? — Gotovo je nemoguće pratiti sve inovacije korišćenja solarne energije i primene čiste električne energije, jer uređaji

i rešenja koja se pojavljuju na tržištu već su zastareli. Često u praksi primenjujemo tzv. hibridna rešenja, gde sprežemo dve vrste obnovljivih rešenja (npr. vetar i sunce), naravno, uz podršku postojećih izvora energije. Nijedno tehničko rešenje korišćenja obnovljivih izvora energije nije zamensko rešenje za korišćenje postojećih izvora energije, već supstitutivno, što podrazumeva njihovo smanjeno korišćenje za oko 60%. Na kojim još izvorima energije radi vaša kompanija? Kakva još inovativna energetska rešenja imate? — Trenutno sa slovačkim „Termosolarom” razvijamo korišćenje sunčeve energije za proizvodnju toplotne energije, kojom snabdevamo toplotnu pumpu i proizvodimo grejanje i hlađenje prostora sa pripremom tople potrošne vode. Tehničko rešenje je registrovano i prošlo je validaciju.

Kod fotonaponskih rešenja, koja smo razvili na nekoliko malih projekata, jeste hibridno rešenje vetar–solar 5 kW i tehničko rešenje snabdevanja plovila električnom i toplotnom energijom, jer je instalirana snaga od 10 kW. •

RAJKO BOJČIĆ Generalni direktor Grupe „Green Energy Save”

TRENUTNO SA SLOVAČKIM „TERMOSOLAROM” RAZVIJAMO KORIŠĆENJE SUNČEVE ENERGIJE ZA PROIZVODNJU TOPLOTNE ENERGIJE, KOJOM SNABDEVAMO TOPLOTNU PUMPU I PROIZVODIMO GREJANJE I HLAĐENJE PROSTORA SA PRIPREMOM TOPLE POTROŠNE VODE

„ZBRINJAVANJE OTPADA U REPUBLICI SRBIJI”

Kako prosečnom građaninu objasniti na jednostavan način kako funkcioniše energija na solarni pogon? — Besplatna sunčeva, svetlosna i toplotna energija svojim delovanjem kroz uređaje koje nazivamo termosolarnim kolektorima i fotonaponskim paneli-

ma izaziva procese koji dovode do proizvodnje električne ili toplotne energije. Kolektori i paneli su svakim danom savršeniji i na istim površinama proizvode više jeftine energije. Da li su solarni paneli i korišćenje solarne energije i da-

Grupa „Green Energy Save” i ECO WASTE TREATMENT, kao ekskluzivni predstavnici kompanije „Inciner 8”, iz Velike Britanije, uz podršku Privredne komore Srbije, organizovali su u Beogradu konferenciju o temi „Zbrinjavanje otpada u Republici Srbiji”. U okviru konferencije prikazana su najsavremenija tehnološka rešenja – tretiranje životinjskog, medicinskog, komunalnog i opasnog otpada. Na konferenciji su učestvovali predstavnici nadležnih državnih institucija, kao i eksperti u oblasti zaštite životne sredine iz Srbije i inostranstva. „Danas su nam potrebni znanje i investicije u upravljanju opasnim otpadom kako bi se otklonio kriminalni proces neodgovornih, a industrija dobila uslugu da na najbezbedniji i najjeftiniji način zbrinjava otpad iz proizvodnje. Srbija, sa rastom BDP-a i stranih investicija, treba da industriji ponudi održive i efikasne tehnologije tretmana opasnog otpada”, zaključeno je na konferenciji.

BIZLife INTERVJU

KOLUMNA

MEDIJI SU PRVA

ŽRTVA RASPADA Piše: MILENKO VASOVIĆ

aditi u novinarstvu pre trideset-četrdeset godina bila je privilegija i čast. Profesija je bila poštovana, medijima se verovalo, a prostakluk je bio nezamisliv. Ni slobode nije manjkalo, ko je želeo da je osvoji. Iako smo živeli u nečemu što se nazivalo komunizam, cenzura je bila davno zaboravljena. Ako se nije pisalo protiv Tita, ostalo je moglo, zavisno od spretnosti novinara, nekako da prođe. Pred novinarima su bukvalno strahovali ondašnji moćnici, iako su svi mediji bili u državnom vlasništvu. Ono što su objavile „Politika”, „Borba”, što je rečeno na TV-u, to se nije dovodilo u pitanje. Vlast je i onda, kao i sada, pokušavala da kontroliše novinare, glavni urednici i direktori su dolazili iz Komiteta (Saveza komunista) ili uz njihovu saglasnost. Ali redakcije, koje su, po pravilu, bile neka vrsta opozicije ondašnjoj komunističkoj vladavini (drugih partija nije bilo), uspevale su tokom vremena da te – nametnute urednike i direktore – preobrate. Ti nametnuti partijci počinjali su da se ponašaju kao redakcija, čak i da „buše” vlast, sve dok ih ne smene. Bilo je, naravno, i žbira i podrepaša, ali dominantno raspoloženje u redakcijama bilo je kontraško. Kad bi neko objavio nešto što se nije smelo, dolazili su iz Komiteta da nas „peglaju”. Ni tim partijskim komesarima nije bilo lako da dođu u redakciju i traže „nečiju glavu”. Kao pripravnik, prisustvovao sam nekim od takvih sastanaka, gde se videlo ko je kakav karakter. Po pravilu, lošiji novinari su bili „veći komunisti” i od

BIZLife

XXX KOLUMNA

JUGOSLAVIJE

BILO JE, NARAVNO, I ŽBIRA I PODREPAŠA, ALI DOMINANTNO RASPOLOŽENJE U REDAKCIJAMA BILO JE KONTRAŠKO. KAD BI NEKO OBJAVIO NEŠTO ŠTO SE NIJE SMELO, DOLAZILI SU IZ KOMITETA DA NAS „PEGLAJU”

komunista. Beše nam u „Borbu” jednom poslat iz komiteta nekakav sekretar da nas „urazumi”. Ozbiljan, namračen, opleo je po redakciji, „po reakciji” i „neprijatelju”, da je mnogima bilo mučno. I onda se za reč javi jedan novinar koji nije fermao te nametnute autoritete, Zoran Mandžuka. Mandžuka je pisao odlične komentare, često je to radio u „Prešernovoj kleti”, na kutiji cigareta, šibici ili etiketi za pivo. I onda dođe u daktilobiro i izdiktira tekst. E, taj Mandžuka je tražio reč i pitao celu redakciju: „Ko je ovaj čovek?” Usledio je blagi šok. Direktor je pokušao da objasni: „Drug iz komiteta.” Mandžuka je nastavio: „Ko je, bre, njega poslao? Šta on misli ko smo mi?” I sve u tom stilu. I da ne dužim, malo je reći da je komitetlija otišao neobavljena posla.

Među novinarima je bilo i šmekera. Njih je znao ceo grad. Cela Srbija. Jugoslavija. U „Borbi” je pisao čuveni boem, pesnik, putopisac , slikar, kulinar – Libero Markoni. Redakcijski sastanci ponedeljkom ujutru bili su prava predstava ako je prisutan i Markoni. Zna se, prvo će da oplete po vlastima, zatim da uredništvu očita bukvicu kako bi trebalo da izgledaju novine, a između tih nadahnutih lekcija uvek bi ubacio po neki recept za kakvo „uvrnuto” jelo i obavezno nekoliko (svojih) stihova. Ja sam obožavao kad recituje „Izgubljeni raj”. Ili, recimo, Miroslav Radojčić, čovek koji je bio u nekom trenutku veći i od „Politike”, za koju je decenijama izveštavao iz Londona. Pisao je čuvene reportaže sa Vimbldona, prenosio šta o jugoslovenskom i srpskom fudbalu napiše legendarni Džefri Grin (Grin je – do Barija 1991 – uporno ponavljao da je Zvezda jedini veliki klub koji nije bio šampion Evrope). Za Radojčića se govorilo i da ima veze u londonskim vladajućim krugovima, pa čak i u kraljevskoj porodici. Kada bi dolazio u Beograd, to je već bila vest, a u jednom trenutku se govorkalo da će se oženiti udovom Jovankom Broz. Sem pojedinaca koji su obeležili pojedine periode, može se reći i da je u profesionalnom smislu vredelo biti deo tog vremena. Vladalo je prećutno takmičenje između redakcija. „Tukli” su se novinari iz Beograda, Ljubljane, Zagreba... ko će imati bolju priču, ko će imati ekskluzivu, ali i ko će biti slobodniji i „dalje otići”. Može se komotno reći da su redakcije, koliko god bile državne, bile mali centri

slobode i demokratije. Mnoge akcije i peticije protiv vlasti pokrenute su iz tih redakcija. Sunovrat novinarske profesije počeo je nešto ranije nego što je počeo raspad velike Jugoslavije, što je i logično. Nacionalističke republičke vlasti morale su prvo da dovedu istomišljenike i poslušnike na urednička mesta, da stave šapu na „svoje” medije, da bi, potom, mogli da se obračunavaju sa dojučerašnjim komšijama i svoje pučanstvo mobilišu za taj obračun. Istovremeno, mediji su korišćeni i za obračun sa neistomišljenicima u svom ataru. Od tog udarca mediji se još nisu oporavili. Krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina najstariji list na Balkanu – „Politika” – pretvoren je, voljom vlasti, u režimski paratabloid. Nije bilo starleta, golotinje i nasilja, čime današnji tabloidi obiluju, ali su strane ovog dnevnika poslužile za obračun sa svima koji nisu podržavali Slobodana Miloševića. Na stranicama „Politike” u rubrici „Odjeci i reagovanja” mnogi pojedinci su oblaćeni, smenjeni i „razvlašćeni”, među njima i ondašnji predsednik Srbije Ivan Stambolić, koga je kasnije režim i bukvalno likvidirao. Anonimni ili bezimeni autori napadali su ljude od integriteta. Tako je od izmišljenog autora sramno napadnut i srpski akademik Gojko Nikoliš („Vojko i Salve”), a da ni do danas javnost ne zna ko je autor te udbaške sramote. Ono za šta su služile te tabloidne „Politikine” stranice tih devedesetih – sada rade svi tabloidi zajedno. Odbrana vlasti po svaku cenu. U tome im pomažu i televizije zaglupljivanjem publike kroz rijaliti programe, udvorištvom i

uništavanjem sistema vrednosti. Gde su novinari u svemu tome? Kolika je njihova krivica za stanje medija? Taj esnaf je sistematski razoren, a pojedinci su bukvalno likvidirani. Trenutno dominira siva masa (u instant redakcijama), koja nije ni svesna onoga što čini. Drugi su pak stavili đon na obraz i debelo su plaćeni da lažu u korist režima. Treći rade u medijima u kojima mogu malo šta da objave, čekajući tako penziju ili neki drugi posao. A gde su profesionalci i novinari od

integriteta? Ima li ih uopšte? Ima ih, možda i ne manje nego pre, ali vlast čini sve da ih potisne, da ih učini nevidljivim. Oni teško gostuju na televizijama, čak i na javnom servisu, lepe im se etikete izdajnika, njihovi mediji se na direktan ili perfidan način guše i ućutkuju (setite se kako je nestao „Utisak nedelje”), a i nove tehnologije im malo „otimaju” publiku. Nade, ipak, ima, jer čitaoci i gledaoci hoće da znaju ne samo „ko” i „šta” već i „kome to koristi”. •

MEĐU NOVINARIMA JE BILO I ŠMEKERA. NJIH JE ZNAO CEO GRAD. CELA SRBIJA. JUGOSLAVIJA. U „BORBI” JE PISAO ČUVENI BOEM, PESNIK, PUTOPISAC , SLIKAR, KULINAR – LIBERO MARKONI. REDAKCIJSKI SASTANCI PONEDELJKOM UJUTRU BILI SU PRAVA PREDSTAVA AKO JE PRISUTAN BIZLife KOLUMNA XXX

INTERVJU

Piše: /// SERGEJ VASIĆ

NOVINARKA KOJA NEMA ČEGA

DA SE STIDI V

esna Mališić je u novinarstvo ušla početkom osamdesetih godina. U turbulentnim vremenima i turbulentnoj profesiji uspela je da opstane i ostane u njoj, bez mrlja u karijeri i bez poteza kojih bi se stidela. Njeno pisanje i njeno ime se prepoznaju, ali ona sebe, ipak, ne smatra uspešnom. Pre nego što joj je i postavljeno prvo pitanje,

sama je progovorila i razbila sve iluzije o novinarskoj profesiji i uspehu. „Gde ste mene našli za uspešnu ženu? U novinarstvu nema nijedne uspešne osobe. Mi živimo u vremenu u kojem je obesmišljen svaki uspeh, zato što je napravljena suštinska diverzija u društvu. Nekompetentni, poslušni – oni su uglavnom na rukovodećim položajima. Mi na margini, kao što je NIN, kako

KADA SAM ULAZILA U NOVINARSTVO, TO JE BILO NOVINARSTVO VELIKIH IMENA, BILO JE MNOGO LJUDI SA OZBILJNIM KARIJERAMA. NAJVEĆA NESREĆA JE TO ŠTO SU POD PRITISKOM POLITIKE UNIŠTENE NOVINARSKE ZVEZDE

MIRNA MI JE SAVEST Na šta ste ponosni u svojoj karijeri? Dok sam radila u „Dugi”, objavila sam mnogo tekstova, naročito reportaža, koje meni služe na čast. Danas, kada pogledam tu svoju kartoteku tekstova, ne nalazim one koje bih morala da sakrijem. To je za jednu karijeru veoma važno. Da nema potrebe da imate naknadnu gumicu da brišete, da se ne stidite nekih odluka. Mislim da je to moj uspeh što danas, kada se osvrnem, generalno nemam čega da se stidim, mirna mi je savest.

BIZLife

INTERVJU

kaže predsednik, sa beznačajnim smo tiražom, papirom koji trošimo i PDV-om. Mi možemo da glumimo neke važne ljude, a u stvari nismo važni ni unutar sopstvene redakcije. Kako su izgledali vaši počeci i koliko se tadašnje novinarstvo razlikuje od ovog današnjeg? — Ja sam u novinarstvo ušla početkom 80-ih godina, kao student Fakulteta političkih nauka. Tada su sve redakcije morale da prime neki broj mladih ljudi koji su prolazili kroz tu malu školu novinarstva. Ja sam počela da radim u „Dugi”. To je bio period kada se izašlo iz vremena Tita, dogodilo se veliko otvaranje. Novinarstvo je tada, zaista, bilo u nekom poletu, u entuzijazmu da može da menja stvari. Radile su se velike teme, postojala je velika država, u novinarstvu je još uvek bilo novca. Novinari su bili na terenu, na ulici, u kafani... Nisu bili u redakciji. Nisu se uzimale izjave telefonom, morali smo da se sastajemo sa sagovornicima. To je bilo živo novinarstvo, koje se posle toga prelivalo u novine. Ja sa nostalgijom govorim o tom vremenu, jer je novinarstvo tada imalo moć. Vi ste tada mogli barem nekog lokalnog moćnika da smenite ako ste doneli priču koja ima argumente. Nije javnost bila gluva na ono što se piše. Novinarstvo je bilo sedma sila. Vi danas možete da pišete šta god hoćete, vi možete da objavite ne znam kakvo istraživanje – za to više nikoga nije briga. Političari su preuzeli kormilo nad ključnim medijima i oni za dva minuta imaju svoje analitičare, novinare, svoje stručnjake, koji će da vam začas objasne da to nije tako i da od vas naprave budalu. Ta instrumentalizacija politike nad novinarstvom uništila je ono što je suština ove profesije.

Piše: /// BOJANA MILOVANOVIĆ

Kako ste opstali? Šta vas je održalo? — Novinarstvo je prokleta profesija u koju se vi prosto zaljubite. Kao i u momka kada se zaljubite, vi uopšte ne vidite da je on glup, ružan, da nema para, da vas maltretira. Vi docrtate sve što vam treba. Ja sam se zaljubila u novinarstvo. Sto puta sam htela da izađem iz novinarstva, a onda sam se zapitala šta ja to mogu da radim. Mogu da perem prozore, da čuvam nečiju decu, ali ja ne mogu bez te dnevne doze adrenalina. Čitam i gledam sve novine, i one najgluplje. To je prosto neka vrsta zavisnosti. Posle ratova iz novinarstva je izašao veliki broj muškaraca. Shvativši da tu nema para, otišli su u neke druge poslove, pobegli su. U jednom trenutku su žene preuzele novinarstvo, jer su one sentimentalnije, duže čuvaju loše veze.

VESNA MALIŠIĆ novinarka i zamenica glavnog i odgovornog urednika NIN-a

Od početka vaše karijere, pa do danas mnoge stvari su se promenile, stigla je nova digitalna era. Koliko pratite nove tehnologije i koliko idete u korak sa njima? — Novinarstvo mora da prati promene i ritam života. Mislim da sam bila među prvima koji su imali kompjuter, još dok je bio velik kao kuća. Tehnologije puno pomažu novinarstvu, njegovoj dostupnosti i brzini. Ipak, one ne pomažu u tome što zovemo informacije ili sloboda medija, zato što stvaraju privid da su društvene mreže neka vrsta zamene za novinarstvo. Sada, kada smo iskusili sve dobre i loše strane društvenih medija, čini mi se da će ozbiljno novinarstvo, ipak, morati da preživi. Ne može svaki komentar na nervnoj bazi da bude novinarstvo. Bilo je i loših perioda u vašoj karijeri. Kako ste se sa tim borili?

»»» BIZLife INTERVJU

»»»

zicija u novinarstvu. Kada se vi ne plašite svakoga dana, kada nema ko da vas uceni – onda ste vi slobodni. ’Nemojte da se osećate ucenjeno – gajićemo koze, napravićemo neko malo preduzeće, ali nemojte da radite ono u šta ne verujete.’” Šta vam je prva asocijacija na reč „karijera”? — Toliko se isprofanisala ta reč. Kada je meni neko pomene, odmah me asocira na poslušnost. U ovim našim uslovima na Balkanu karijere su bile podsticane blizinom određenim grupama koje odlučuju. Retke su karijere koje su bile autonomne i koje se zasnivaju na zaslugama. Takvi ljudi su uvek na marginama.

UBILI SMO LIČNOST

Imate li preporuku za one koji tek započinju svoje karijere, za one koji se, možda, odlučuju baš za novinarstvo? – Mislim da sve, ipak, zavisi od čoveka. Ubili smo ličnost. Oporavak ličnosti u

— Imali smo faze kada nismo mogli da radimo. Posle dvehiljadite godine izgubila sam posao u „Blic Njuzu”. Bilo je jako teških i loših perioda u novinarstvu. Nema mnogo novinara koji su spremni da se bore. Još je manje urednika koji su spremni da puste svoje novinare da se bore i puste ih da rade najbolje što mogu i da im donesu najbolju priču. Novinari su danas generalno „ubijeni u pojam”. Profesija koja treba da ima najveći žar odustaje. To smatram najvećim porazom.

ovoj profesiji može da donese dobro u novinarstvo. Oni koji ulaze u novinarstvo treba da shvate da ne treba da slušaju, nego da menjaju. Treba da drže do svog stava. To treba da se ojačava.

BIZLife

INTERVJU

Da li su vas loši momenti i porazi ojačali? — Ja sam svojim novinarima rekla ovako: „Vi morate sa sobom da raščistite i kažete: ’Ja sutra mogu da izgubim posao, da ostanem bez ičega.’ Morate da pronađete neki unutrašnji mir, da imate neku drugu varijantu. Da kažete sebi: ’Ja nemam šta

da izgubim, ja ću da radim nešto drugo, ali neću da izgubim čast i savest.’ To je početna po-

U NOVINARSTVU NEMA NIJEDNE USPEŠNE OSOBE. MI ŽIVIMO U VREMENU U KOJEM JE OBESMIŠLJEN SVAKI USPEH, ZATO ŠTO JE NAPRAVLJENA SUŠTINSKA DIVERZIJA U DRUŠTVU

Da li ste imali uzore u svojoj karijeri? — Kada sam ulazila u novinarstvo, to je bilo novinarstvo velikih imena, bilo je mnogo ljudi sa ozbiljnim karijerama. Najveća nesreća je to što su pod pritiskom politike uništene novinarske zvezde. To su ljudi od integriteta, ljudi koji nisu u novinarstvu zato što su lepi, lepo našminkani i obučeni, nego zato što im verujete. Izgubljeno je autorsko novinarstvo, izbačeno je „ja”, sve je ubačeno u neku bezličnu atmosferu, i u štampanim medijima i na televiziji. Novinarstvo smo uveli u bezličnu sivu masu, kojoj možete da radite šta hoćete. Gde sebe vidite u budućnosti? — Do penzije sebe vidim u novinarstvu, ako se ne desi neka okolnost na koju ne mogu da utičem. Ja sam sa Zoranom Đinđićem napravila zabelešku o 2000. godini, kao jednu vrstu istorijskog štiva o svemu što se desilo. Možda sebe vidim u toj vrsti aktivnosti, da sa nekim ljudima pokušam da zabeležim neko vreme koje je bilo i da to u vidu nekih knjiga ostavim. •

BIZLife XXX

INTERVJU

Piše: /// SERGEJ VASIĆ

ŠTA JE SLEDEĆE? V

era Lojd Tomas je žena koja je već trideset godina u kreativnoj industriji. Osnivač je i vlasnik agencije „Kreativa New Formula”, koja je od ove godine deo jedne od najvećih evropskih kompanija za digitalnu transforamciju „Alkemy Digital Enabler”. Za uspeh svoje agencije kaže da je zaslužno to što su uvek gledali šta je sledeće. «Iako se agencija oduvek bavila kreativnim poslovima, nikada je nismo gradili kao isključivo kreativni servis, već kao marketing konsalting firmu. Kreativnost je dinamična, ne pripada samo kreativcima, već predstavlja način rešavanja

problema. Danas je biznisima potreban pristup koji ukršta tehnologiju, strateški marketing i kreativni talenat, a to je kombinacija koju mi već dugo negujemo u agenciji i koju je ALKEMY prepoznao kad smo ulazili u pregovore o akviziciji,» kaže Vera Lojd Tomas. Najvažnije je da kreativni ljudi i firme koriste svoju energiju da bi ovako integrisani način razmišljanja konceptualno ponudili klijentima. Danas je, na moju veliku žalost, u našem regionu situacija da se kreativnost koristi na najnižem nivou: oko fejsbuk postova, njihovog izgleda i sl. Dakle, nema još uvek, osim kod izuzetaka, strateškog povezivanja kreativnosti, tehnologije i

POWER TO SERBIA Vera Lojd Tomas ističe kako voli svoju zemlju iako ima strano prezime. „Ostala sam ovde da živim i moj je cilj da pomognem jednoj srpskoj firmi svakog meseca. Imam tridesetogodišnje iskustvo u marketiranju internacionalnih i domaćih brendova. Sada, sa Alkemy-em se to iskustvo širi. Umesto da na instagram stavljamo sličice iz agencijskog života, pokrenuli smo inicijativu da to vreme potrošimo pomažući srpskim malim privrednicima da unaprede svoje biznise. Besplatno!!!Taj projekat radno zovemo POWER TO SERBIA. Firme se prijave putem našeg sajta, vidimo šta je problem i damo set rešenja.

BIZLife

INTERVJU

marketiranja., nastavlja Vera. Agencije treba da razmisle zbog čega klijenti plaćaju samo 500 EUR mesečno za održavanje socijalnih mreža, i kako je taj «commodity model» doprinosi agencijskom P&L-u. a Klijenti, sa druge strane, treba da se pitaju šta im takvo «održavanje» (oni su ga baš tako i nazivaju u svojim tenderskim dokumentima) zaista donosi u finansijskom smislu. Ona naglašava da je sada na red došla digitalna transformacija, vreme pravih inovacija. Novi izazvov za kreativno razmišljanje! „ Mnogi govore o BIG DATA problemu, a zapravo nije problem u veličini, nego u organizovanosti podataka o odvajanju bitnog od nebitnog. U našoj grupi danas klijenti mogu dobiti usluge iz oblasti

JA VOLIM SVOJU ZEMLJU I VERUJEM DA SVI U NJOJ MOŽEMO BOLJE DA ŽIVIMO. ZATO ŽELIMO DA POMOGNEMO. DVANAEST FIRMI GODIŠNJE KOJE MOŽEMO DA USMERIMO, DA IM POMOGNEMO DA PORASTU, PORODICE KOJE ĆE U NJIMA NAĆI POSAO, VIŠE LJUDI U SRBIJI – TO JE CILJ VREDAN NAŠEG TRUDA

TIMSKI RAD JE, PO MOM MIŠLJENJU, ČESTO ZAMENICA ZA NEDOSTATAK ODGOVORNOSTI. SMATRAM DA JE UGLAVNOM POTREBAN JEDAN ZDRAV, NORMALAN I ODGOVORAN ČOVEK, A JOŠ BOLJE ŽENA - DA SE PROJEKTI POKRENU I EFIKASNO ZAVRŠE analitike big data, e-komerca, biznis strategije, performans marketinga i komunikacionih servisa, a taj spoj «sastojaka» je jedinstven na regionalnom tržištu. To je nova kreativnost! Kako kaže, karijeru je počela u političkom PR-u, ali je to njoj delovalo prilično neprofesionalno. „Nije mi trebalo mnogo da shvatim koliko tu ima prljavštine i neznanja”, i dodaje da je imala sreće da je posle toga radila za telekomunikacije. „ Uvek su telekomunikacione kompanije bile pioniri u prihvatanju inovacija, a disruptivni tipovi kao što sam ja su uvek «early adopters».” Kada govori o limitima u poslu koji su postojali tada, navodi da je to bilo vreme pod sankcijama, a „tada je neki limit bio da odletite bilo gde, a u stvari je limit ono što sebi kažete da je limit”. Na pitanje zašto se odlučila da otvori svoju firmu, kaže: „Ja nisam korporativni tip. Nisam imala strpljenja za korporativni ’slow movement’, koji mnogi danas opravdavaju floskulom «timski rad». Moje omiljene pitanje je ZAŠTO, a to nije omiljeno pitanje korporacija u kojima postoji hijerarhija i postoji Šef sa kojim je uvek zdravije složiti se. Pokušavam da budem drugačiji Šef svoje firme. Timski rad je, po mom mišljenju, često zamenica za nedostatak odgovornosti. Smatram da je uglavnom potreban jedan zdrav, normalan i odgovoran čovek, a još bolje žena - da se projekti pokrenu i efikasno završe. Kad imate takvu osobu, onda imate i tim koji će se okupiti oko nečega što se brzo desi, a ne 300 sastanaka na kojima bespotrebno sedi duplo više ljudi nego što je potrebno. •

VERA LOJD TOMAS osnivač i vlasnik agencije „Kreativa New Formula”

EPIC „Moji principi, kada je posao u pitanju, poklopili su se sa firmom ADI. Oni imaju nešto što se zove EPIC. Kao prvo, ’Excellence’ – raditi najbolje i uvek kao za sebe, zatim ’Passion’ – strast prema poslu, pa ’Inovation’ – da uvek gledaš šta ima novo, da nikad ne prestaneš da učiš. Ja se probudim u tri ujutru i upišem neki ’Guglov’ kurs. Ne želim da stagniram u svom znanju, pa zato tražim i takve ljude. I na kraju, ’Concreteness’ – a to je rezultat. Mene neko angažuje zato što želi da vidi rezultat. Ne radi se ni ’Fejsbuk radi Fejsbuka’, niti se radi ’oglašavanje radi oglašavanja’, nego da vlasnici kapitala vide neku vrednost. To je kapitalizam. I mi, pošto radimo u takvim uređenju, moramo da donesemo te rezultate. To je jedino što pomaže da ova firma postoji skoro dvadeset godina. Tu vrednost konkretizovali smo poslovnim rezultatima”, kaže Vera Lojd Tomas.

BIZLife INTERVJU

KOLUMNA

„HEROJI (PROTIV)

Piše: DARKO SOKOVIĆ Izvršni partner za strategiju i razvoj, „Propulsion”

HIPERREALITIJA“

kom sistemu mi živimo? U socijalizmu, tranziciji, primarnoj akumulaciji kapitala, korporativnom kapitalizmu, samoupravljanju? Ili smo svi zajedno u žanru rijalitija? U Srbiji su na delu svi sistemi u isto vreme – i unutar jedne porodice, a neretko i u svakom od nas. Državna služba bliska je duhom SOUR-u. Zaposliti se „kod privatnika” ili pokrenuti nešto svoje podrazumeva divlji kapitalizam, a korporativna karijera nije mnogo drukčija nego na Zapadu, osim po plati. Savet roditelja o budućnosti zapravo je razgovor o prošlosti i tekovinama socijalizma, a svaki susret s administracijom, zdravstvom ili školstvom vraća te u „rijaliti Srbija”, odakle si mislio da si se uspešno evakuisao. Reč „rijaliti” ili više od toga? Nedavno je Željko Mitrović, ushićen „Zadrugom 2”, proglasio taj program sasvim novim formatom – „hiperrijalitijem”,

BIZNISI KOJI NISU DOZVOLILI DA IM MRAČNE PROGNOZE POMUTE VIDIK STVORILI SU INFRASTRUKTURU ZA USPEH KOD OVE NOVE GENERACIJE, ALI I ZA USPEH UOPŠTE

BIZLife

KOLUMNA

koji je još i patentirao kao originalnu intelektualnu svojinu. I ko će tebi sad – ako imaš trideset godina, neku završenu školu, na početku si karijere – pomoći da odabereš? Niko. Baš niko. Naša se nesreća i krije u tome što nema etalona koji bi objasnio šta je dobro, a šta stranputica, šta je ambicija, a šta košmar. Moraš sam sebi da pomogneš. U sistemu gde sve može – sistema i nema. Zato je svaki tridesetogodišnjak koji je razumeo sebe, zna šta hoće i kako, koji je naporno radio da to i ostvari – pravi heroj, jer je gradio i sebe i sistem ni iz čega. Ovih ljudi je na desetine hiljada u Srbiji, rade u korporacijama ili su na čelu nečeg svog. Da bi kompanije koje ih zapošljavaju i njima se obraćaju kao potrošačima i klijentima uspešno gradile sistem novog vremena, ta se generacija mora i razumeti. Lako je pripisati joj beznađe, eskapizam, razmaženost. Ali šta da radimo s činjenicom da 54 procenta njih smatra da pravi lider ulaže u razvoj svojih zaposlenih, mora biti inspirativan i imati sposobnost strateškog razmišljanja? Šta sa saznanjem da je za svega 13 posto ovih ljudi novac odlučujući faktor pri zaposlenju, a da najviše cene znanje? Konačno, jesu li realistična očekivanja 60 procenata mladih da poslovni

NAŠA SE NESREĆA I KRIJE U TOME ŠTO NEMA ETALONA KOJI BI OBJASNIO ŠTA JE DOBRO, A ŠTA STRANPUTICA, ŠTA JE AMBICIJA, A ŠTA KOŠMAR

lideri bolje i uspešnije menjaju stvari nego država? Biznisi koji nisu dozvolili da im mračne prognoze pomute vidik stvorili su infrastrukturu za uspeh kod ove nove generacije, ali i za uspeh uopšte. Dejan Turk, iz kompanije „Vip mobile”, barem je sto puta na nedavnom Samitu 100 ponovio reč „kul”: da je „Vip” „kul poslodavac”, da se on trudi da bude „kul lider”, da im je bitno „kul okruženje”, i to ne što je „kul biti kul”, nego zato što samo „kul pristup” pretvara odliv mozgova u dobitak mozgova. Zato i Vuk Kosovac, Ivana Todorović i njihov tim iz banke „Societe Generale” svim silama ka inovacijama, „strat-ap” duhu i preduzetništvu vode jednu tako

opreznu instituciju (kakva je bilo koja banka po prirodi stvari). Taman kad su je u toj oblasti pozicionirali na vrh, kroz „Generator”, „hakatone” i druge programe, uzmu i poruše sve, pa grade ispočetka, još ambicioznije! Zato što slušaju zajednicu i prilagođavaju se promenama onako kako se one i dešavaju – svetlosnom brzinom. Tako je hiperinflacija društvenih sistema naterala „Delta Holding” da stvori sopstveni sistem rasta i razvoja „mladih lidera”, pod tim imenom. Danas su na vodećim pozicijama u timu Marije Desivojević Cvetković i njenih kolega oni koji su se „tek ispilili”, a zapravo su zajedno s „Deltom” profesionalno rasli i „Deltu” vode u budućnost već sad. Jesu li ovi ljudi heroji novog sistema biznisa u Srbiji? I te kako. Biti heroj danas znači učiti iz dana u dan, slušati više nego što govoriš, prilagođavati se tako da menjaš sebe i vodiš druge. Ako mogu da se menjaju rastrzani tridesetogodišnjaci bez vođstva, ako mogu i poslovično ušuškane kompanije, možemo svi. I moramo odmah. Inače će i ovo malo što smo izgradili završiti u „hiperrijalitiju”. Tada neće biti teško odgovoriti u kom sistemu živimo, ali će biti nemoguće stvoriti novi sistem. •

BITI HEROJ DANAS ZNAČI UČITI IZ DANA U DAN, SLUŠATI VIŠE NEGO ŠTO GOVORIŠ, PRILAGOĐAVATI SE TAKO DA MENJAŠ SEBE I VODIŠ DRUGE BIZLife KOLUMNA

CSR

CORPORATE

MAGNET

ZA LJUBAV

Institutu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine u Novom Sadu nedavno je počela sa radom prva magnetna rezonanca, vredna 100 miliona dinara. Reč je o najboljem dijagnostičkom aparatu u našoj zemlji, koji će omogućiti

dijagnostiku dece i omladine do osamnaeste godine i novorođenčadi. Koliko je značajna nabavka magnetne rezonance, govori podatak da se na Institutu godišnje obavi oko 130.000 pregleda, te da je za oko 2000 pacijenata potrebno obaviti pregled i dijagnostiku

REČ JE O NAJBOLJEM DIJAGNOSTIČKOM APARATU U NAŠOJ ZEMLJI, KOJI ĆE OMOGUĆITI DIJAGNOSTIKU DECE I OMLADINE DO OSAMNAESTE GODINE I NOVOROĐENČADI

BIZLife

CSR

magnetnom rezonancom. Inicijativa za nabavku magnetne rezonance za Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine potekla je od Fondacije „Magnet za ljubav”, čiji je jedan od osnivača „MK grupa”, a akciji su doprinos dali i NIS i njegovi poslovni partneri. Odlučujući podsticaj za nabavku magnetne rezonance i izgradnju modernog objekta u kojem je ona smeštena pružila je Pokrajinska vlada. „Nabavkom najsavremenijeg aparata za magnetnu rezonancu, prateće opreme i izgradnjom posebnog objekta za ove namene prvi put su stvoreni uslovi da se ceo postupak dijagnostike obavi na Institutu, na jednom mestu i na efikasan način”, rekao je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, zahvalivši svim kompanijama koje su se priključile ovoj akciji. Miodrag Kostić, predsednik „MK grupe”, istakao je ovim povodom da je ponosan što je ta kompanija bila deo ovako velikog i značajnog društveno odgovornog poduhvata, sa ciljem da deca i mladi na teritoriji Vojvodine dobiju kvalitetniju dijagnostiku i adekvatno lečenje. „Od svih akcija u kojima je učestvovala ’MK grupa’, ova mi je najdraža, pre svega, jer je za decu i za grad koji najviše volim”, rekao je Kostić. Kiril Tjurdenjev, generalni direktor kompanije NIS, koja je sa svojim partnerima doprinela da Institut dobije savremenu opremu, koja će olakšati lečenje dece, istakao je da je za ovu kompaniju čast i zadovoljstvo što je deo ove humanitarne akcije. „NIS nije samo kompanija ili brend, mi smo jedna velika porodica, a u srcu te porodice nalaze se deca. Zato nikad nije bilo pitanje hoćemo li biti u ovoj akciji, bilo nam je samo važno kako da pomognemo”, izjavio je Tjurdenjev. •

VODA „JAZAK”

U NOVOM SJAJU VODA SA JEDNOG OD NAJČISTIJIH FRUŠKOGORSKIH IZVORIŠTA

acionalni park Fruška gora predstavlja pravu riznicu flore i faune, prepun je zelenih čistina i gustih šuma, voćnjaka i vinograda, jezera i vidikovaca, ali i arheoloških nalazišta i manastira, koji u sebi nose idealan sklop duhovnosti i umetnosti. U neposrednoj blizini manastira Jazak, u okviru ove netaknute prirode i svojevrsne oaze zdravlja, nalazi se jedno od najčistijih prirodnih fruškogorskih izvorišta pitke vode visokog kvaliteta, simboličnog imena – voda „Jazak”.

VODA „JAZAK”, VRHUNSKOG KVALITETA I BOGATOG MINERALNOG SASTAVA, VEĆ TRINAEST GODINA PROIZVODI SE I PUNI U ISTOIMENOM POGONU ZA PIJAĆU VODU U SKLADU SA NAJVIŠIM TEHNOLOŠKIM, INDUSTRIJSKIM, KAO I BEZBEDNOSNIM STANDARDIMA Posebnost vode „Jazak” krije se u izbalansiranom mineralnom sastavu i idealnom odnosu magnezijuma i kalcijuma. Optimalan unos pomenutih minerala, neophodnih za pravilno odvijanje većine procesa u našem organizmu, moguć je samo u razmeri dva

prema jedan, koji upravo odlikuje prirodnu mineralnu vodu „Jazak”. Dodatno, poznatu fruškogorsku vodu karakteriše i nizak sadržaj natrijuma i suvog ostatka, a sve navedene karakteristike ove vode potvrđene su na osnovu rezultata istraživanja sprovedenih u sedam laboratorija u Srbiji. Voda „Jazak”, vrhunskog kvaliteta i bogatog mineralnog sastava, već trinaest godina proizvodi se i puni u istoimenom pogonu za pijaću vodu u skladu sa najvišim tehnološkim, industrijskim, kao i bezbednosnim standardima. Ovu vodu sada krasi i nova odora savremenog dizajna, koja je upotpunila njena izvanredna prirodna svojstva. Pored negazirane vode, potrošačima je na raspolaganju i gazirana voda „Jazak”, koja u svojoj osnovi zadržava sve karakteristike prirodne mineralne vode. •

BIZLife

CORPORATE

TEHNOLOGIJA

POSLOVNE VESTI

STIGAO CAT S61 CAT S61® VEĆI - BOLJI HRABRIJI

Novi telefon CAT S61® je alat koji omogućava da se svaki posao završi. Ima ekran od 5,2 inča, staklo otporno na grebanje, kameru od 16 megapiksela, FLIR termalnu kameru kao i laserski daljinomer.

od licencom čuvene Caterpillar Inc kompanije, 2013. godine pojavio se prvi Cat B25 mobilni telefon. Najznačajnija karakteristika svih Cat telefona jeste robusnost, odnosno njihova otpornost na padove, prašinu, vodu, visoke i niske temperature. Cat telefoni namenjeni su korisnicima koji obavljaju poslove ili upražnjavaju hobije u vrlo zahtevnim ili rizičnim uslovima: građevinari, vatrogasci, ribari, radnici u industriji, planinari i ekstremni sportisti. Cat je odlučio da pravi proizvode koji su otporni i praktični, manje pridajući značaja dizajnu. „Ne možemo da se bakćemo sa 'fensi' telefonima koji se rasprsnu kada ih ispustite. Umesto toga, pravimo inovativne, čvrste uređaje koji vas neće izneveriti u teškim situacijama“, kaže proizvođač. Izlazak novog CAT S61® telefona, poklopio se sa temom našeg prošlog broja, tako da smo ga predstavili na događaju u restoranu hotela Envoj, kroz video animaciju u produkciji Content studija, agencije Re-

BIZLife

TEHNOLOGIJA

COCA-COLA HBC SRBIJA – 41 MILION U RAZVOJ ZAJEDNICE U godini obeležavanja pola veka poslovanja, Coca-Cola HBC Srbija predstavila je peti lokalni Izveštaj o održivom poslovanju za 2017. godinu koji prikazuje rezultate kompanije u domenu ulaganja u zajednicu, angažovanja zaposlenih, zaštite životne sredine i dostignuća na tržištu. Kompanija je u prethodnoj godini uložila više od 41 milion dinara u razvoj zajednice, od čega je samo za programe podrške mladima bilo izdvojeno više od 17 miliona dinara. Više od hiljadu mladih dobilo je pomoć u razvoju svog poslovnog identiteta i profesionalne karijere, nakon čega je njih 200 dobilo zaposlenje. Zaposleni su uložili 700 volonterskih sati, a „Coca-Cola klub volontera” proglašen je za najbolji program razvoja zaposlenih kroz volontiranje na CSR Forumu. U poslednjih deset godina potrošnja vode po litru proizvedenog pića smanjena je za 52 odsto, a ukupna potrošnja energije po litru proizvedenog pića u istom periodu za 51 odsto. Kao potvrda izuzetnih rezultata u svim oblastima, Coca-Cola HBC Srbija je treći put zaredom osvojila nagradu za najbolju operaciju u Coca-Cola HBC Grupi, zatim prvu nagradu za postignute rezultate u oblasti zaštite životne sredine, kao i nagradu za najbolji odnos sa kupcima u 2017. godini.

present Comunnications. Performansama telefona su bili oduševljeni gosti iz sveta građevine, dizajna i arhitekture, a mogli su i da isprobaju njegove funkcije na licu mesta. Arhitekte su se najviše obradovale mogućnosti da laserski izmeri daljinu, dok su zaposleni u oblasti građevine istakli da je telefon odličan i za visoku, nisku kao i za hidrogradnju jer može da izdrži padove sa 1,8 metara na beton, ali i dubinu od tri metra do 60 minuta. •

BIZLife XXX

CORPORATE

KAKO JE NA

POSLU?

NOVOM

EMILIJA ZAEVSKA The Content Studio Director Represent Communications

ta je bolja varijanta: menjati posao s vremena na vreme ili ne menjati ga uopšte, tj. biti veran jednoj firmi? — Nema savršene recepture ni odgovora na ovo pitanje. Sve zavisi od slučaja do slučaja. Ukoliko firma nudi sve što je potrebno da biste se profesionalno razvijali, a sa druge strane, osećali kao kod kuće, lojalnost zvuči logično. Ipak, ima slučajeva i kada je vreme da se izađe iz komforne zone, promeni sredina i uđe u nove poslovne izazove, kako bismo pomerili svoje granice i proširili znanja. Imate li savet kako se postaviti na novom radnom mestu prema novim kolegama? —Nema ništa što osmeh, pozitivni stav i čokoladica ne mogu da reše. Ukoliko se potrudite da se uklopite u svojoj novoj

DA LI ISKUSTVA KOJA STE IMALI NA PRETHODNIM POSLOVIMA „VUČETE” I NA NOVI POSAO? DA LI NA ONO ŠTO VAM SE DOGAĐALO NA PRETHODNOM POSLU, I DOBRO I LOŠE, GLEDATE KAO NA RADNO ISKUSTVO ILI POČINJETE IZ POČETKA – I SA LJUDIMA I U ODNOSU PREMA POSLU? —Iskustvo je bitno, ali se mora prilagođavati i pametno koristiti, jer nema svaka firma istu kulturu poslovanja i ne zaslužuje svaki klijent unificiran tretman. Ključne su fleksibilnost i posvećenost, kako bi obe strane (i firma, a i vi) bile zadovoljne svojim izborom. sredini, pokažete timski duh i poštovanje prema kolegama, lako će svi prepoznati vaš entuzijazam. Naravno, kada dobijete šansu da sve to potkrepite svojim znanjem, kolegama će biti zadovoljstvo da sarađuju sa vama.

BIZLife

KAKO JE NA NOVOM POSLU

Kako promena posla utiče na čoveka? Kako je na vas uticala? Elan? Entuzijazam? Strah? —Kod mene je bilo nekoliko velikih promena istovremeno. Od promene kućne adrese (doselila sam se iz Makedonije),

do promena firme, kolega i broja padeža koje poznajem. Sve u svemu, veliki izazov, koji je doneo puno entuzijazma i pomalo straha. Kada pogledam nekoliko meseci unazad, čini mi se kao da sam deo firme godinama, a ne samo nekoliko meseci.•

FOTO

MESECA SLON

igrantske porodice koje su smeštene u Azilnom centru u Bogovađi posetile su Zoološki vrt u Beogradu. Posetu su organizovali Međunarodna organizacija za migracije (IOM) u partnerstvu sa Komesarijatom za izbeglice i migracije. (Foto: Beta / Miloš Miškov)

BIZLife

XXX MESECA FOTO

BIZLife XXX

DEŠAVANJA

FESTIVAL O KOJI ŽIVI OD

1971. GODINE

DOB Dom omladine Beograda je ustanova kulture i obrazovanja Grada Beograda, koja već preko pedeset godina, još od 1964. godine, kreira i organizuje programe za mlade i u saradnji sa mladima. U svom spektru delatnosti obuhvata sve umetničke discipline i forme: muziku, film, pozorište, vizuelne umetnosti i nove medije. Podjednako važno mesto u programskim aktivnostima zauzimaju debatni i tribinski programi, u okviru kojih se analiziraju aktuelne teme iz različitih oblasti, ali i programi bazirani na spoju umetnosti i nauke. Decenijama je kultno okupljalište mladih Beograda, ali i cele Srbije, te jedno od omiljenih odredišta kulturnog turizma mladih iz Evrope i sveta. Godišnje oko 1600 različitih programa poseti više od 400.000 ljudi, pretežno srednjoškolaca i studenata. Dom omladine Beograda je organizator i producent dve manifestacije čiji je osnivač Grad Beograd, to su Beogradski džez festival i Martovski festival – Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma.

BIZLife

DEŠAVANJA

snovan 1971. godine, najpre kao skraćena verzija čuvenog „Njuport džez festivala”, do 1973, potom kao samostalan muzički događaj, od 1974. do 1990. godine, Beogradski džez festival (BDŽF) bio je jedna od ključnih muzičkih manifestacija u bivšoj Jugoslaviji i jedan od najinteresantnijih evropskih džez festivala tokom sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka. Festival je osnovan od strane Skupštine grada Beograda, a organizator i producent festivala od osnivanja je Dom omladine Beograda. Prekinut je 1990, usled ratnih dešavanja, sankcija, ekonomske i sveopšte loše situacije u zemlji, i usledila je petnaestogodišnja pauza. Ipak, Dom omladine, uz veliku podršku Grada Beograda, uspeo je 2005. da obnovi Beogradski džez festival. Sa jasnim programskim ciljevima, namerom da publici predstavi najkvalitetnija i najaktuelnija dostignuća na svetskoj i domaćoj džez sceni, BDŽF je ubrzo povratio i opravdao svoj umetnički renome, te postao vodeći džez događaj u regionu. Kvalitetan umetnički program i rasprodati koncerti, brojni partneri među stranim kulturnim centrima i ambasadama, veliko interesovanje domaćih i stranih medija – najbolji su pokazatelj da je oživljavanje BDŽF uspelo. I u 21. veku, donoseći džez evoluciju na ove prostore, ova najveća srpska smotra džeza sa uspehom publici predstavlja najkvalitetnija i najaktuelnija dostignuća na svetskoj i domaćoj džez sceni – najrazličitije stilove, za sve generacije. Beogradski džez festival nosi titulu „Manifestacije od posebnog značaja za Grad Beograd” i član je Evropske džez mreže.

„NO LIMITS” Pod sloganom „BEZ GRANICA” / „NO LIMITS”, 34. Beogradski džez festival održava se od 25. do 29. oktobra 2018. I ove godine trajaće pet dana, sa tradicionalnim duplim koncertnim programom, uz učešće preko dvadeset sastava iz celog sveta, u Domu omladine i „Kombank dvorani”. Kurt Eling, vodeći džez pevač na svetu u poslednje dve decenije, predstaviće novi album The Questions, vrhunsku mešavinu džeza, muzike Brodveja i obrada himni rokenrola. Sa Kube stiže džez gigant, virtuoz na klaviru Čučo Valdes i njegov Jazz Batá projekat, koji će podići publiku na noge. Super sastav dve neosporne džez legende, Enrika Rave i Džoa Lovana, pravi je hit svetske džez scene. Južnokorejka Jun Sun Na, dobitnica nagrade ECHO za najbolju svetsku džez pevačicu, izvešće originalan omaž muzičkim uticajima iz SAD. Ingrid i Kristin Jensen, vodeće ličnosti na kanadskoj džez sceni u 21. veku, predstavljaju izuzetno zapažen projekat „Infinitude”. Iz Australije dolazi jedan od najintrigantnijih avangardnih instrumentalnih sastava na svetu – The Necks, a iz Izraela svetski afirmisani basista Omer Avital. Pažnju mlade publike posebno će privući Džimi Tenor, brilijantni inovator iz Finske, sa spojem džeza i elektronske plesne muzike. Big bend RTS-a proslavlja 70 godina postojanja uz sjajnog gosta, čuvenog američkog džezera Bobija Šua, dok će srednju generaciju umetnika iz SAD predstavljati Ben Wendel Seasons Band, sa svežim idejama iz kolevke ove muzike. Pijanisti Marko Meskida (Španija) i Mario

Lažinja (Portugal) boje svoju autorsku muziku mediteranskim lirizmom. Duh avangarde stiže iz Skandinavije, sa norveškim kvartetom Cortex na tragu ideja Orneta Kolmena i švedsko-norveškim triom The Thing, pod vođstvom vodećeg evropskog fri-džezera Matsa Gustafsona. Najbolje srednjoevropske vibracije donose trio cimbaliste Mikloša Lukača (Mađarska) i eksplozivni fjužn kvartet Kompost 3 (Austrija). Prvi put na festivalu imamo jedan u celini ženski sastav, pod vođstvom nemačke pijanistkinje Julije Hulsman. Srpskom sastavu Fish in Oil, predvodnicima savremenog domaćeg zvuka, pripada čast da otvori 34. Beogradski džez festival. Premijerno će izvesti program sa četvrtog studijskog albuma, uz čuvenog američkog avangardnog gitaristu Marka Riboa, kao gosta. Festival zatvara srpski showcase, koji će javnosti izložiti uzbudljiva aktuelna ostvarenja naših umetnika mlađe i srednje generacije: Irinu Karamarković, Kvintet Uglješe Novakovića i Uroš Spasojević Project.•

Foto: Stanislav Milojković

BIZLife

DEŠAVANJA

NEKRETNINE

UŠĆE TOWER TWO I NAVIGATOR 2

MENJAJU STANDARDE GRADNJE

PC Properties, najveći investitor u regionu Jugoistočne Evrope, ulaže u dva nova strateška office projekta – Ušće Tower Two i Navigator Business Center 2, koja će obogatiti ponudu poslovnog prostora klase A u Beogradu i postaviti novi standard gradnje na tržištu. Objekti su trenutno u fazi izgradnje, a završetak oba se očekuje u prvom kvartalu 2020. godine. Lociran u samom srcu poslovnih dešavanja Beograda, na ušću reka Save u Dunav, Ušće Tower Two imaće odličnu konekciju sa svim delovima grada i predstavljaće idealno mesto za podršku i razvoj biznisa. Projektovan kao poslovna zgrada A+ klase, Ušće Tower Two će imati 22 sprata i površinu za izdavanje od 23,200 m2. Posebnu pogodnost, pored izuzetne fleksibilnosti objekta, predstavlja i sistem prirodne ventilacije koji je novina na domaćem

tržištu, a koji omogućava dotok svežeg vazduha u celom prostoru. Objekat će raspolagati podzemnom garažom neto površine 21,000 m2 sa 750 parking mesta. Ušće Tower Two će biti iste visine kao i postojeća kula bliznakinja - Ušće Tower, a idejno rešenje projekta je uradio poznati svetski arhitektonski biro Chapman Taylor sa osnovnim ciljem da se razvije projekat zelene zgrade u skladu sa BREEAM standardima.

Navigator Business Centar 2 je moderna i održiva poslovna zgrada A klase, koja se sastoji od podzemne garaže na 3 nivoa kapaciteta 500 parking mesta, prizemlja i 8 spratova, a koja je projektovana i gradi se u skladu sa LEED standardima zelene gradnje. Uz odličnu povezanost sa ključnim gradskim lokacijama i na samo 15 minuta od aerodroma Nikola Tesla, Navigator Business Centar 2 prostiraće se na ukupnoj površini od 50.000 kvadratnih metara, od koji će 27.000 biti namenjeno izdavanju. Sam naziv objekata ukazuje da se radi o drugoj fazi postojećeg poslovnog kompleksa, Navigator Business Centra, koji već predstavlja atraktivnu biznis destinaciju u gradu i koji se već izdvojio svojom lokacijom, autentičnom arhitekturom i modernim konceptom. •

LIFESTYLE

SPECIJAL KLASIKA JE VEČNA!

Info za lizing super Bulevar Mihajla Pupina 6 11070 Novi Beograd Tel : 381 11 2200 217 office@mpcproperties.rs

BIZLife

NEKRETNINE

BIZLife XXX

LUKSUZNA PIĆA

ČUVARI PROŠLOSTI

I KREATORI BUDUĆNOSTI

LUKSUZNOG PIĆA

Piše: /// TANJA KOVAČEVIĆ

uveni viski braće Čivas iz Škotske potiče iz prve polovine 19. veka. Zahvaljujući kvalitetu i dobrim poslovnim potezima, to piće je vrlo brzo postalo svetski poznato. Od oktobra ove godine na tržištu Srbije dostupan je novi Čivas Regal XV, čiji je najmlađi viski u blendu star 15 godina. Međunarodni Brend Ambasador kompanije „Chivas Brothers Limited” Ken Lindzi rekao nam je da je to prvi put da lansiraju Čivas viski koji je posebno dizajniran da se koristi za proslave i obeležavanje posebnih trenutaka.

VERUJEMO DA ĆE LJUBITELJI VISKIJA PREPOZNATI „ČIVAS XV” KAO SAVRŠEN VISKI ZA PROSLAVU POSEBNIH TRENUTAKA, KAŽE ON Za kompaniju je novo i to što se ovaj viski prodaje u dve različite boce, istakao je Ken Lindzi. „Zlatna boca je dizajnirana da se prodaje u hotelima, barovima i noćnim klubovima, dok je providna boca u zlatnoj kartonskoj kutiji dizajnirana kao savršen poklon i biće u ponudi u prodavnicama. Nastavljajući ekspertizu Čivas kuće u blendiranju viskija, Čivas Regal XV spaja najbolje 15 godina stare malt i viskije od žitarica, nakon čega oni selektivno odležavaju u čuvenim Grande Champagne buradima za konjak. Grand Champagne regija poznata je po najfinijim konjacima na svetu, i Chivas XV je rezultat du gogodišnje saradnje Škotske i Francuske.”

TRADICIJA JE ONO ŠTO ČIVAS ČINI DRUGAČIJIM

„U Škotskoj viski pravimo više od 500 godina, tako da smo veoma dobri u tome, imamo mnogo iskustva. Kao da smo čuvari prošlosti, ali isto tako i kreatori budućnosti, jer je za pravljenje ’Čivas Regal’ potrebno mnogo veštine i iskustva. Ono što Čivas razdvaja od drugih jeste nasledstvo: Čivas je lansiran 1909. godine kao prvi luksuzni viski na svetu, tada star 25 godina, i vrlo brzo je stekao internacionalnu slavu. Čivas XV ima znanje i ekspertizu, a i nastavljena je i tradicija luksuza. Ljudi koji vole da piju viski žele da on ima isti ukus svaki put. Kao kod kvalitetnog šampanjca ili dobrog vina, ljudi žele isto iskustvo svaki put kada ga ponovo piju.”

VISKI KAO POKLON

„Viski je, kao i ljudi, jedinstven. Različit je način na koji ljudi vide viski i način na koji ga piju. Iako ima isti kvalitet i stil, uvek se trudimo da proizve-

BIZLife

XXX LUKSUZNA PIĆA

ONO ŠTO ČIVAS RAZDVAJA OD DRUGIH JESTE NASLEDSTVO: ČIVAS JE LANSIRAN 1909. GODINE KAO PRVI LUKSUZNI VISKI NA SVETU, TADA STAR 25 GODINA, I VRLO BRZO JE STEKAO INTERNACIONALNU SLAVU NE POSTOJI LOŠ VISKI? „Verujem da je tako, da jedan viski može biti samo većeg kvaliteta nego drugi. Kao automobili – svaki automobil će vas odvesti od tačke A do tačke B. Svi odrade isti posao, ali se u nekima osećate prijatnije, neki su skuplji i izgledaju bolje ili vernije prikazuju vašu ličnost. Isto je i sa viskijem”, kaže Lindzi.

BIZLife

LUKSUZNA PIĆA XXX

U SRBIJI JE ZANIMLJIVO ŠTO, AKO STE 45-GODIŠNJI BIZNISMEN, ONDA ĆETE PITI VISKI SAMO SA LEDOM, ALI AKO STE 25-GODIŠNJAK, MOŽDA ĆETE GA PROBATI I U KOKTELU, KAO DUGO PIĆE demo viski koji će zadovoljiti ukus najvećeg broja ljudi i zato nudimo široku paletu ukusa, tako da, ako želite da poklonite flašu viskija ’Čivas Regal’, to je uvek dobar poklon. Čivas Regal je sinonim za luksuz, eleganciju i prestiž. U Čivasu, verujemo da je blendirano bolje – kako u životu, tako i po pitanju škotskog viskija. Čivas XV uspešno kombinuje tradiciju i umeće Čivas kuće u blendiranju viskija sa modernom potrebom da se posebno obeleže značajni trenuci.”

VISKI I POSLOVNI SVET

HRANA UZ VISKI

„Postoji mnogo

NAVIKE KONZUMIRANJA VISKIJA U SVETU

„U zemljama širom sveta viski piju na različite načine, što se može povezati sa klimom, istori jom viskija u tim mestima, kao i sa tim koliko je dugo na tržištu. Mnoge zemlje sada prihvataju trend viskija u koktelima, posebno Poljska i Rusija. U Srbiji je zanimljivo što, ako ste 45godišnji biznismen, onda ćete piti viski samo sa ledom, ali ako ste 25godišnjak, možda ćete ga probati i u koktelu, kao dugo piće. U velikoj meri ovo zavisi od godina i profila osobe. Mlađi ljudi su znatno otvoreniji da probaju viski na drugačiji način i da eksperimentišu. Uvek kažemo da viski nije za sve Kao što ne vole svi ni konjak ili tekilu, mi znamo da ga neće svi voleti, ali ljudi koji ga vole svesni su vrhunskog majstorstva izrade koje leži u srcu Chivas brenda.” •

„Postoji percepcija da je viski namenjen samo poslovnim ljudima. Naravno, viski se pije u poslovnim krugovima, jer ljudi koji su uspešni u poslu vole da proslave svoje uspehe viskijem. Međutim, sve više vidimo mlade ljude, od oko 25 godina, koji piju viski u raznim i znatno opu štenijim, okolnostima. Viski je postao znatno manje formalan nego što je bio, ali i mnogo popularniji nego prethodnih godina.”

vrsta hrane koja se može kombinovati sa viskijem. Veoma je fleksibilan. Mnoge vrste viskija ’idu’ sa finim sirevima, ali ne prejakim da ’ubiju’ njegov ukus. Takođe, i morski plodovi mogu biti odlična kombinacija.”

KOKTELI NA BAZI VISKIJA SU SVE POPULARNIJI

„Može se reći da se viski danas koristi na mnogo kreativnije načine, a i žene su sve češći ljubitelji viskija. Sve više ljudi generalno uživa u viskiju, bilo da ga piju u koktelima ili sa bezalkoholnim pićem u miksu.” Klasika serviranja viskija je sa ledom ili sa malo vode, ali sa druge strane, raste popular nost koktela na bazi viskija. „Lepota Čivasa je u tome što lepota ukusa ostaje ista i kada se meša sa drugim pićima.”

PRAVO VREME ZA VISKI „U viskiju možete uživati veći deo dana, u zavisnosti od toga gde se nalazite i sa kim. Viski može označiti lep početak večeri, kao koktel ili kao aperitiv sa ledom, ali predstavlja i fantastično piće za sam kraj večeri.“, kaže Lindzi.

BIZLife

XXX LUKSUZNA PIĆA

BIZLife XXX

VINO

Piše: /// TANJA KOVAČEVIĆ

SKRIVENO BLAGO

BEOGRADA

— „LEGAT 1903“

DIJAMANT NA KRUNI „LEGATA 1903“– VINSKA KARTA Kada su pitali somelijere kako bi na jednostavan način opisali „dobro vino“, odgovorili su da mora da bude balansirano i kompleksno. Balansirano vino treba da ima svoje osnovne komponente ukusa u dobrim proporcijama. Ako želite da probate zaista vrhunska vina, da vam neko preporuči koje vino ide uz koje jelo, da otkrijete da li vam više prijaju suva, polu suva ili poluslatka vina, da probate vina istih sorti iz različitih zemalja, sve to možete da iskusite u restoranu „Legat 1903“. Prema rečima somelijera restorana Predraga Gavrilovića, vinska karta „Legata 1903“ je koncipirana tako da ima veoma veliki izbor različitih lokaliteta, različitih sorti grožđa, kao i različitih stilova vina. „Na našoj vinskoj karti je raspoloživo više od 160 etiketa, a trudili smo se i da tu budu zastupljena zaista i retka vina, dobre berbe, dobre godine, da postoji jedan ozbiljan i veliki diverzitet različitih sorti, stilova, starijih i mlađih vina, jer je ključ upravo u širini ponude, da gostima damo što više mogućnosti”, objasnio je Gavrilović.

KVALITET SRPSKIH VINA RASTE Kada govorimo o kvalitetu srpskih u odnosu na svetska vina, Gavrilović kaže da kvalitet naših vina raste iz godine u godinu. „Vina su sve popularnija, dižu se novi zasadi vinove loze, generalno raste kvalitet. Izgubili smo mnogo vremena jer su druge zemlje otišle daleko ispred nas prihvatajući nova načela

ravo iznenađenje za sve hedoniste i estete nalazi se na samo par minuta od centra grada, na uglu Vojislava Ilića i Jaseničke ulice. Luksuz i prefinjena jednostavnost savršene elegancije su prvi utisci, a bezvremenski hedonizam po ulasku - glavna crta ovog jedinstvenog prostora. Kombinacija modernog i istovremeno sofisticiranog dizajna i svih unikatnih detalja restorana, koji su izrađeni prema najvišim standardima kvaliteta, neće vas ostaviti ravnodušnim. A tek kada sednete za sto i uzmete u ruke meni, pa uz preporuku konobara, prema vašim ličnim preferencama, probate hranu vrhunskog kvaliteta i ukusa, shvatićete zašto je „Legat 1903“ novo skriveno blago Beograda koje može da stane „rame uz rame“ sa najboljima iz Pariza, Londona, Rima...

savremenog vinarstva, ali smo na dobrom putu i treba da se posvetimo prvenstveno kvalitetu, a ne kvantitetu”, kaže on. Gavrilović ističe i da vina ne treba da se piju samo zbog reputacije zemlje iz koje dolaze. „Apsolutno je najbitnije šta to vino nudi, koliko je kvalitetno u okviru svog stila, sorte i cenovne kategorije. Naravno, u skladu sa ličnim afinitetima gostiju, shodno tome kakav stil vina žele da piju.”

ZA DVA DANA PLANULE REZERVACIJE ZA GOSTOVANJE LODOVIKA ANTINORIJA Porodica Antinori jedan je od najvećih brendova italijanskog vinarstva danas, a Lodoviko Antinori je 26. generacija porodice, koja od 1385. godine nije prekidala tradiciju proizvodnje vina. Lodoviko je i tvorac vinarije „Tenuta dell’Ornellaia” i vina „Orenllaila”, kao i kultnog vina „Masseto”, jednog od najboljih vina sorte „merlo” na svetu. Gladan novih izazova, početkom dvehiljaditih godina Lodoviko je krenuo u projekat „Tenuta di Biserno” i „Campo di Sasso”, u delu Toskane Alta Marema, nedaleko od mesta prethodnih uspeha, i vrlo brzo skrenuo pažnju vinskog sveta i na vina sa novog imanja, tako da su ubrzo i vina „Insoglio”, „Il Pino Di Biserno”, „Biserno” i „Lodovico”

REZERVACIJE ZA VEČERU KOJOJ JE PRISUSTVOVAO LODOVIKO ANTINORI TRAJALE SU OTPRILIKE DVA DANA, ŠTO JE LJUBITELJIMA VINA BILO DOVOLJNO DA SE PRIKLJUČE DRUŠTVU U KOJEM SU IZ „PRVE RUKE” MOGLI DA ČUJU NEŠTO O VINIMA BRENDA KOJI JE MEĐU DESET NAJBOLJIH U EVROPI postala nove zvezde toskanskog vinarstva. Antinori je gostovao u beogradskom restoranu „Legat 1903”, a kako nam je rekao somelijer tog restorana Predrag Gavrilović, Antinori od 2004. godine na Novom Zelandu, u okviru brenda „Campo di Sasso”, proizvodi i „Sauvignon Blanc” iz regiona Marlboro, Mont Nelson.

Prema rečima Gavrilovića, rezervacije za večeru kojoj je prisustvovao Antinori trajale su otprilike dva dana, što je ljubiteljima vina bilo dovoljno da se priključe društvu u kojem su iz „prve ruke” mogli da čuju nešto o vinima brenda koji je među deset najboljih u Evropi, ali i o načinu njegovog uparivanja sa hranom.

VINO KAO POKLON „Mnogo je veći broj ljudi koji piju crvena vina. Ona se mnogo češće i poklanjaju od drugih vina, možda čak i u 70 odsto slučajeva. Bela vina se poklanjaju redje i to osobama koje su pasionirani ljubitelji belih sorti ili odredjenih regiona koje proizvode visokokvalitetna bela vina poput Burgundije i Bordoa tako da to sužava izbor. Generalno su crvena vina zastupljenija u tom segmentu. Naravno, zavisi i da li se poklanja neki dobro poznat brend ili se razmišlja o ceni ili, ipak, o kvalitetu vina. Neko želi brend, neko zaista kvalitetno vino, jer kupcima često nije bitno šta je na etiketi, već ono što je u boci, a mi se trudimo uvek to da naglasimo.”

»»»

BIZLife

XXX VINA

BIZLife VINA XXX

VINARIJA

»»»

NOVA VINA U PIK „OPLENCU“ V

UPARIVANJE VINA SA HRANOM Uparivanje vina sa hranom je, kako kaže, velika tema o kojoj se pišu knjige i sučeljavaju mišljenja. „Danas se u priličnoj meri izgubilo tumačenje da crvena vina idu sa crvenim mesom, a da je riba vezana isključivo za bela vina. Neki sosovi mogu da promene sam karakter i strukturu jela. To je velika tema i vrlo individualna, zavisi od slučaja do slučaja. I vino i hrana su individualan doživljaj, jer ljudi na različite načine doživljavaju vina, u skladu sa mnogim aspektima, ali i pređašnjim iskustvom. Danas je teško napraviti tvrde šablone uparivanja vina sa hranom, kakvi su postojali pre dvadeset ili trideset godina, s obzirom na rast popularnosti azijske kuhinje i drugih kuhinja koje su takođe začinjene i teške. Te kuhinje imaju mnogo kombinacija suprotnih ukusa, tako da je danas postao izazov uparivanje vina i hrane u tom segmentu, dok je sa tradicionalnim kuhinjama Francuske, Italije i Mediterana to znatno lakše, jer imamo mnogo klasičnih uparivanja ” • Kako biste otkrili svoje preference, posetite Jaseničku 7, a mesto u ovom carstvu čula i ukusa možete rezervisati na adresi: info@legat1903.com

BIZLife

XXX VINA

inarija PIK „Oplenac” nalazi se u Topoli, duhovnoj i vinskoj prestonici Srbije. Stranice svoje istorije počela je da ispisuje 1948. godine. Poslovanjem u okviru čuvenog, po kvalitetu prepoznatljivog preduzeća „Navip Oplenac”, vinarija je imala u svom posedu skoro 700 hektara vinograda. Do početka devedesetih godina svojim kapacitetima i kvalitetom našla se na vrhu u toj oblasti u Jugoslaviji. Verujemo da je i dalje živo sećanje na: „Rajnski rizling”, „Zlatnu Oplenku”, „Oplenački crni biser”, „Smederevku”, „Leoni” i druge.

Godine 2014. PIK „Oplenac” je postao privatno vlasništvo. Došlo je do rekonstrukcije i značajnih ulaganja u opremu. Poznata i priznata vinarija, sada u novom ruhu, pleni svojom raskošnom lepotom i otmenošću. U danima koji mirišu na zrelo grožđe PIK „Oplenac” nam predstavlja nova, barikirana vina CONSTANTA MUSE, sorte „šardone”, „sovinjon blan” i „roze”. U njih su nesumnjivo uloženi veliki trud i ljubav, znanje i umeće enologa. Specifičan sortni miris prožet diskretnim tonovima barika zagolicao je maštu onih koji su imali prilike da probaju ova dugo najavljivana vina.

CONSTANTA MUSE CHARDONNAY 2016

Slamastožute boje sa zelenkastim odsjajem. Složenog sortnog mirisa, prožet diskretnim tonovima plemenitog barika i buternim notama, koje upotpunjuju olfaktivne senzacije. Ukus je pun, glatke kremaste teksture, sa vibrantnim kiselinama, koje vino čine živahnim i pitkim.

CONSTANTA MUSE SAUVIGNON BLANC 2017

Svetložute boje sa zelenom refleksijom. Miris je složen sa izraženom sortnošću, u kome se spoznaju tonovi egzotičnog voća, ogrozda i zrelog grejpfruta. Znalački ukomponovani plemeniti tonovi barika čine miris provokativnim i inspirativnim. Ukus je pun, dobre ravnoteže, glatke teksture, topiv, prava eksplozija arome u ustima, što ga čini dugim u završnici i postojanosti arome.

CONSTANTA MUSE ROSE 2017

Svetlije roze boje sa zagasitim tonovima. Miris diskretno voćni, prožet jasnim tonovima barika. Ukus je pun, snažan, čvrste strukture i dobre postojanosti arome. U hladnim danima koji predstoje ugrejte srce i dušu, nazdravite životu čašom dobrog vina iz novog asortimana vinarije PIK „Oplenac”. •

INTRIGANTNO, ZAVODLJIVO, DRUGAČIJE, INSPIRATIVNO UTISCI SU VINSKIH HEDONISTA NAKON PRVOG ISPIJENOG GUTLJAJA

BIZLife VINARIJA XXX

HEDONIZAM

Piše: /// MARIJA PULJECOVIĆ

NAJSKUPLJE CIGARE NA SVETU

KAKO UKLOPITI

PIĆE SA CIGAROM

vi oni koji su pušači vrlo dobro znaju da je to jako skup „hobi”, naročito ako ste uživaoci onih najboljih i jedinstvenih cigara. Za ovo zadovoljstvo zaista važi izreka „Koliko para, toliko i muzike”. Ako je duvan kvalitetan, a cigare ručno zavijene i imaju poseban ukus i aromu, cena može da ide i do vrtoglavih 500.000 dolara, pa i više.

• Regius Double Corona – 52.785,20 $ Kompanija „Regius Cigars” je proizvela ograničenu, specijalnu kolekciju cigara, koje su veoma skupe. • Gran Habano No. 5 El Gigante – 185.000 $ El Gigante nije samo jedna od najskupljih cigara na svetskom tržištu već i jedna od najvećih. • Mayan Sicars – 507.000 $ Maje su pravile cigare poznate kao „sikari”, najverovatnije u 12. veku. Nakon što su usavršili izradu cigara u 15. veku, veruje se da je Kristifor Kolumbo doneo duvan u Evropu. Ove majanske cigare su jedne od retkih dobro sačuvanih primeraka koji su ikada pronađeni. Prodate su za više od pola miliona dolara na aukciji, ali to nisu samo obične cigare – one su bukvalno drevne. Otkrivene su 2012. godine u gvatemalskom selu i smatra se da su stare najmanje 600 godina. Iako se, u teoriji, ove izuzetno retke cigare mogu pušiti, teško je zamisliti da će se vlasnici usuditi da ih zapale. Kada pomislite na cigare, naročito na one koje su simbol luksuza i užitka, uz njih zamišljate i čašu viskija ili vina, zar ne? Svi vode polemiku u vezi s tim koje se piće slaže sa kojim jelom. A da li ste znali i da se određena pića slažu sa određenim cigarama?

VINO I CIGARE Kod ovakvog izbora treba odigrati pametno i mudro. Poznavaoci vina imaju veoma zahtevan i težak posao, isto kao i poznavaoci različitih aroma i ukusa cigara. Ali pronaći skladan spoj – to je već izazov na više nivoa. Naravno, sve se prvo mora probati. Uz bela vina, posebno poluslatka i slatka, lako je uklopiti cigaru, a kada je reč o crnim vinima, podrška mineralne vode može samo da kompletira doživljaj. Cabernet sauvignon, Shiraz, Zinfandel i slična vina dobra su pratnja za cigare punog i bogatog ukusa i arome, dok Pinot noir može da bude odlično osveženje uz svaku cigaru, od blagih do onih koje su punog ukusa.

VISKI I CIGARE Viski je, kao i konjak, definitivno veoma skladan partner za cigaru. Posebno treba voditi računa o tome da single malt viski može biti izuzetno dobro definisanog ukusa, koji je potpuno kompatibilan sa ukusom cigara. Stoga, treba probati nekoliko i pronaći favorita. •

BIZLife

XXX VINA HEDONIZAM

BIZLife XXX

ORGANSKO

STARI RECEPTI

KAKO KOMPANIJE

POKLON PAKETI

U OČUVANJU PČELA

PROIZVODIMA

MOGU POMOĆI U

javnosti se sve više spominje problem nestanka pčela, za koje je i čuveni naučnik Albert Ajnštajn prognozirao da će biti izuzetno bitne za ljudski rod. Njihovim izumiranjem za četiri godine nestali bi i ljudi. Još nije tačno utvrđen razlog izumiranja, poznat kao CCD sindrom, ali glavne sumnje su usmerene na zagađenje životne sredine, GMO useve i pesticide. Činjenica je da se u javnosti sve više priča o ovom problemu, o čemu govore brojne akcije pojedinaca i organizacija. U razvijenim sredinama su i kompanije počele da doprinose njihovom opstanku time što za korporativne poklone kupuju i poklanjaju med sa održivih farmi svojim partnerima i zaposlenima. „Posebno interesovanje za proizvode „Happy Honey” u Americi pokazale su kompanije koje su kontaktirale s nama sa da idejom da podrže našu misiju i uvrste proizvode „Happy Honey” kao svoj

NAGRAĐIVANI BEOGRADSKI START-UP „HAPPY HONEY”, O KOJEM JE PISAO I AMERIČKI „TAJM”, VOĐEN JE MISIJOM SPASAVANJA PČELA OD LJUDI I LJUDI OD PROCESIRANOG ŠEĆERA

BIZLife

ORGANSKO

korporativni poklon partnerima i zaposlenima. Nakon toga, došli smo na ideju da istu uslugu ponudimo i domaćim kompanijama, koje ovim potezom mogu učiniti svoje zaposlene i partnere srećnim uz pravi poklon u vidu zdravog slatkiša, kao i doprineti našim vrsnim pčelarima u jednom bitnom zadatku za čovečanstvo”, izjavio je generalni direktor Darko Mandić, dodajući da su posebno ponosni na sve partnere u Srbiji i inostranstvu koji su deo srećne i pozitivne priče nagrađene priznanjem za najbolji start-ap u 2017. godini – „Najbolje iz Srbije”, koju dodeljuje PKS. Nagrađivani beogradski start-up „Happy Honey”, o kojem je pisao i američki „Tajm”, vođen je misijom spasavanja pčela od ljudi i ljudi od procesiranog šećera. Svoje inovativne namaze od sirovog meda hladnopresovanog sa voćem za manje od dve godine postojanja plasirali su na police supermarketa širom Srbije, u Njujorku, Londonu i Cirihu, osvojivši i nagradu „Sial innovation Selection” u Parizu za namaz od meda i maline, izabranog od strane eminentnih kuvara. •

SA TRADICIONALNIM „R

akia bar – Gift šop” je prodavnica koja nudi kreativne male poklone, koji su potpuno izvorni, tradicionalni srpski ukusi. Jedino je njihova forma moderna, dok je receptura tradicionalna. U nesvakidašnjem „Rakia bar − Gift šopu“ svoje mesto pored rakija od različitih vrsta voća, pronašle su i kulinarske poslastice. Onako kako je nekada pripremana zimnica, pripremljeni su i ajvari, džemovi i slatka, po starim srpskim receptima. U lepezi „Najjačih ukusa Srbije” gde se mogu brendirati pakovanja, izabrati poklon-korpe sa tradicionalnim proizvodima, pridružuju se i čokolada sa rakijom, rakija u tubi, suve šljive u čokoladi, poklon paketi u luksuznom pakovanju i suveniri Beograda. A sve je to tu kako bi se nastavila još jedna srpska tradicija − tradicija darivanja. •

RAKIA & CO (Gift Shop), Terazije 42, 011/2643158 www.shop.rakiabar.com www.rakiabar.com

BIZLife

STARI RECEPTI

PARFEMI

JOY BY DIOR O

d samog osnivanja, kuća Dior posvećena je ženama i njihovoj sreći. Pojavom na modnoj sceni davne 1947. godine, pa sve do danas, suštinu i duh Dior-a odlikuje ženstvenost, luksuz i zadovoljstvo. Dvadeset godina nakon promovisanja kultnog parfema “J’adore”, u ovoj modnoj kući postojale su neprekidna potreba i želja za kreiranjem novog originalnog mirisa. Onakvog, koji bi predstavljao vizionarsko oličenje Dior ideala, suštinsku sreću u svim njenim oblicima. “Joy by Dior” je upravo to obećavajući spoj sreće, luksuza i glamura. Novi manifest ljubavi prema životu, neispričana priča, odraz svih nas, poklon svim ženama. Nedavno je u prigodnom, romantičnom prostoru Dimond garden upriličena promocija ovog parfema, modne kuće Dior za srpsko tržište. “Stvaranje novog Dior parfema predstavlja poseban događaj, kako za celu kuću Dior, tako i za mene samog. To bi trebalo da bude miris koji će ujediniti oba pola I koji će se podjednako svideti, kako muškarcima tako i ženama. On poseduje izraziti karakter, a dopada se mnogima. Imao sam sreću da njegovo ime znam od samog početka. I to kakvo ime! Kratko i vedro, otvoreno za sve mogućnosti.”, rekao je Fransoa Demaši (Francois Demachy), kreator Dior parfema. Vanserijska glumica i lepotica Dženifer Lorens (Jennifer Lawrence), zaštitno lice, JOY by Dior, mirisu daje svoj lični pečat. Srpskoj promociji ovog novog Diorovog parfema prisustvovali su brojni predstavnici domaćeg javnog i kulturnog života, medija, modni kreatori i blogeri. •

BIZLife

PARFEMI

UZ JUTARNJU KAFU

Snimano u MIAMAYA Fashion Concept Store

TRI GRACIJE

rom...22 muškarca i ja. Kako danas od dinara napraviti tri? – Nisam prava osoba za ovo pitanje. Ali znam kako od tri potrošiti pet. Žena kojoj se divite? – Moja mama: odlučna, vredna, hrabra, preduzimljiva, iskrena…

Strauss Adriatic-a P

laneta je oktobar počela u znaku kafe, uz poseban osvrt na važan deo industrije koji se često zaboravlja. U fokusu Internacionalnog dana kafe bile su žene. Njihov uticaj je nemerljiv: od sadnje, branja zrna, tehnologije, prodaje, promocije,

Šta slušate u kolima? – Mnogo vremena provodim u kolima, pa imam dosta snimljene pop i rok muzike, uglavnom strane.

pripremanja do, naravno, uživanja u kafi. Danas vam predstavljamo tri gracije Strauss Adriatic-a, tri dame bez kojih naša omiljena kafica ne bi bila ovakva. Doncafe volimo i zbog njih. Upoznajte Svetlanu, Zoricu i Oliveru.

Ravne cipele ili cipele na štiklu? – Štikle i patike.

Iskrena i otvorena, SVETLANA BOŽOVIĆ, AFH menadžer, voli svoj

posao i voli ljude. U kući ima posebnu policu na kojoj čuva najvrednije poklone – sve ono što joj je ćerka napravila. Na kafu bi vas pozvala u kafić, na mesta na kojima se od poslovnih i kućnih obaveza, zahvaljujući njoj, opuštate uz najkvalitetniji espresso. Savet koji pamtite? – Svaki trud se isplati. Da li je vaš posao pronašao vas ili ste pronašli vi njega? – To je bila ljubav na prvi pogled. Odmah smo se pronašli. Koja je vaša prva asocijacija na kafu? – Uživanje. Koja je vaša omiljena kafa? – Espresso ristretto. Imate li skriveno utočište od obaveza? – To je naša oaza između Dunava i vinograda. Čime bi se vaš poslovni tim mogao pohvaliti? – Entuzijazmom i pozitivnom atmosfe-

BIZLife

UZ JUTARNJU KAFU

»»»

Imate li skriveno utočište od obaveza?

— Prijatelji i familija, idealno na selu.

Kako danas od dinara napraviti tri?

— Dati nekom ko to zna. Žena kojoj se divite?

— Aleksandra Dejvid Nil. U stotoj godini tražila da joj se još jednom, za svaki slučaj, produži pasoš. Šta je pametno uložen novac?

— Novac uložen u putovanja. Da li majstorišete u kući?

— Ako treba, znam. •

ZORICA ĐORĐEVIĆ, rukovodilac

proizvodnje, profesionalno je zaljubljena u kafu već dvanaest godina. Ona bira ukuse u kojima uživamo i brine da samo najkvalitetnija zrna dospeju u naše šoljice. Žena trenutka, koja ne voli neiskrenost, koja više uživa u davanju nego u dobijanju poklona, svakodnevno nam poklanja ukuse zbog kojih obožavamo kafu. Savet koji pamtite?

— Kada vidiš čoveka koji nosi kamenje, pomisli da gradi kuću, ne da nosi teret. Koji je najveći izazov u vezi sa vašim poslom?

– Kako od jednostavnog napraviti posebno.

BIZLife

UZ JUTARNJU KAFU

Koja je vaša prva asocijacija na kafu?

– Jutro u kancelariji.

Iskustva koja tokom života prikupljamo najbolji su poklon za nju. Zahvaljujući njima, danas nas savršeno upoznaje sa kvalitetima koje Doncafe simbolizuje. OLIVERA JOKIĆ, PR menadžer, uživa u timskom duhu koji krasi Strauss Adriatic. Za pet godina želi da živi pored mora/okeana, ali da uvek uz sebe ima najbolju kafu.

Koja je vaša omiljena kafa?

– Cappuccino sa 100% arabikom Centralne Amerike. Imate li skriveno utočište od obaveza?

– Jedan mali raj na obali Dunava, dovoljno blizu za beg, a dovoljno daleko za utočište. Žena kojoj se divite?

– Ona koja mi je omogućila da danas budem ovo što jesam, i kao majka, i žena, i prijatelj, i kolega – moja mama. Šta je pametno uložen novac?

– Onaj koji ti vrati dobru energiju.

Koja je vaša prva asocijacija na kafu?

Šta slušate u kolima?

– Glasove onih koje vozim. Više volim priču nego muziku u kolima.

Savet koji pamtite?

— Materijalno je samo materijalno. Iskustva se pamte, stvari su prolazne.

Ravne cipele ili cipele na štiklu?

– Patike, uvek kada je moguće. Da li majstorišete u kući?

– Stalno. Obožavam to.

Koji je najveći izazov u vezi sa vašim poslom?

— Spojiti kreativnost sa budžetima i rokovima.

— Buđenje, izlazak sunca…

Koja je vaša omiljena kafa?

— Domaća, jutarnja.

Kako je obučena poslovna žena sa stilom?

— Cenim individualnost i urednost.

BIZLife

UZ JUTARNJU KAFU

HRANA ZA DUŠU

oliko je danas teško naći kvalitetne goste za emisiju? — Bilo šta kvalitetno danas teško je pronaći. Za to treba biti znalac i istraživač, treba znati šta tražite. Gostiju ima na pretek, no kvalitetnog gosta treba ciljano tražiti, pa ga još ubediti da ima smisla da učestvuje u TV projektu zato što publika treba da ga čuje. Pravi ljudi su skriveni, bez želje za eksponiranjem. Najveći mi je izazov dijalog sa mislećim ljudima. Zaista se trudim.

To je film čija me je estetika očarala, a muzika omađijala. Svaka ovakva savršena stvar koja dotakne moj život promeni me, utoliko što se oplemenim novim kvalitetom i podignem sopstvene standarde u etici, estetici, umetnosti.

BIZLife

HRANA ZA DUŠU

autor emisije „Život u boji“

Omiljeno mesto za savršen vikend? — Terme Olimje – savršen spa po meri mog supruga i mene. Po standardima istih učesnika, dodala bih i usidrenu jedrilicu na moru ili brodić na mirnom toku Save, Opatiju i hotel sa pogledom na more ili austrijsko seoce na ski-stazi, Veneciju u vreme karnevala, Pariz u kasnu jesen...

Kakve kvalitete treba da ima novinar koji vodi tok-šou emisiju i kakvo je vaše mišljenje o ovoj vrsti TV formata u Srbiji? Koja je vaša omiljena boja i zašto? — Svaki novinar, pa i onaj koji vodi tok-šou, treba da ima uni— Tri su mi omiljene: crna, bela i crvena. Crna je tunel, bela izlaz, a crvena razlog. verzitetsku diplomu kao polaznu stavku u svom poslu. No, radoznalost, kritička promišljenost, sposobnost za odluku o prioritetu, mera u procenjivanju, nenametljivost, odsustvo polŠta su za vas tri velika DA i tri velika NE? tronstva i idolopoklonstva, staloženost i prijatna spoljašnjost — Da – na venčanju; Da – za majčinstvo; odlike su uspešnog novinara. Ako izuzmem retke pojedince, Da – za neprestano usavršavanje; ovakve formate kod nas rade nestručni, premladi, neiskusni, a Ne – rutini; skloni divljenju, često samoproklamovani Ne – zavisnosti svake vrste; novinari, koji protraće dobrog gosta pitaNe – prisili. jući ga besmislice. Neretko, imam transfer SVAKI NOVINAR, PA stida gledajući ovakve formate. I ONAJ KOJI VODI Savršen dan? TOK-ŠOU, TREBA DA Ime vaše emisije je „Život u boji”. — U mladosti sam svako savršenstvo U kakvim bojama se živi danas IMA UNIVERZITETSKU podrazumevala i tako protraćila mnoge razloge koji su dovodili do savršenog u Srbiji? DIPLOMU KAO dana. Danas sam mudrija, cenim svaki — Ja sam Titov pionir. Potičem iz JuPOLAZNU STAVKU U sekund savršenstva, a ako se desi goslavije koja je sijala u jarkim bojama. savršen dan, onda je to poklon-čestitVremenom su te boje prestale da šljašte SVOM POSLU i zadobijale umerenije tonove. Bilo je peka, koju primam sa radošću i svešću o njenoj vrednosti. Takav dan je onaj u rioda i kada su umele da zgasnu. Sada je kome su učesnici svi koje neizmerno situacija šarenolika, pa se nadam da će volim, u kome nemam nikakav zadatak i moj „Život u boji” da doprinese jasnijoj čije me ispunjenje ne raduje, koji nijansi i emociji. protiče u mirnom sazvežđu dokolice, ukusne hrane i akcija koje se vezuju Pesma za jutro, popodne i veče? za hedonizam svake vrste. U njemu je obavezna vožnja — Jedna pesma za ceo dan: Morčiba, „Enjoy the ride”. Put motorom, brodom ili avionom. Taj dan je pun mirisa kolača je podjednako važan kao i cilj. i tompusa i u njemu je mnogo zagrljaja, poljubaca, šetnje i smeha. I da, on mora da usledi uvek posle nekog poslovnog Kojem albumu se stalno vraćate i zašto? uspeha ili ličnog trijumfa. — Iznova i iznova se vraćam muzici EKV-a. „Krug”, „Ti si sav moj bol”, „Samo par godina za nas” – filozofija su bunta, ljubavi i dubokog promišljanja stvarnosti. Šta je vaša „hrana za dušu”? — Moju dušu hrani raznovrsna, raznobojna i kalorična hrana iz različitih oblasti života, umetnosti, krajeva sveta, kulture, Poslednja knjiga koju ste pročitali? filozofije i razonode. Hrane me trke života, osvajanja tronova — „Pjuriti”, Džonatana Frenzena. Fan sam njegovih knjiga raznih vrsta, ljubavnih užitaka, voljenja i predavanja, majčin„Korekcije” i „Sloboda”, koje filigranskom preciznošću odslikavaju svaki skriveni ćošak savremenog društava, odnosa među stvo, profesura, diplomiranje, magistratura, doktorat, knjige ljudima i licemernosti. Čitam ih u jednom dahu, jer me obuzme koje čitam i koje pišem, razgovori sa pametnijim od sebe, knjiga, a njegove stranice su upravo to: magnet za moje misli. nedeljna lenjost, kafa u krevetu, kupovina cipela, kišni dan, u kome pišem više nego drugim danima, osmišljen prostor u kome živim i radim, poseta roditeljima, tišina i ćutanje, šetnja Film koji vam je promenio život? s predumišljajem, vino i tompus, jedrenje, život kraj mora...• — „Klavir” – režija Džejn Kempion, muzika Majkl Najman.

MILEVA PAVLOVIĆ

CENIM SVAKI SEKUND

SAVRŠENSTVA BIZLife XXX

Foto: Milica Trnavac

SPORT I FITNES

GODINE SU SAMO BROJ OSTATI U DOBROJ FORMI U ZRELIM GODINAMA NIJE VIŠE TABU TEMA. ŠTAVIŠE, SVE VEĆI AKCENAT SE STAVLJA NA SPORTSKE AKTIVNOSTI I UOPŠTENO ZNAČAJ TRENIRANJA ZA SVA ŽIVOTNA DOBA, ALI NAJVIŠE NA POPULACIJU U ZRELIM GODINAMA

Trend bavljenja fizičkom aktivnošću, srećom, postaje deo svakodnevnih životnih obrazaca ljudi koji svoje rutine prilagođavaju samo poslovnim obavezama. Jedna zanimljiva činjenica govori da, čak iako nikad niste imali dodirnih tačaka sa sportom, ukoliko u četrdesetim ili pedesetim krenete sa vežbanjem, ubrzaćete metabolizam i postići iste rezultate kao ljudi koji se ceo život bave sportom. U nastavku teksta, FitPass vam predstavlja sportske aktivnosti kojima se možete baviti čak iako mislite da vas godine u tome sprečavaju, jer to, naravno, nije istina.

ŽIVETI ŽIVOT PUNIM PLUĆIMA NIJE PRAZNA FRAZA

stati u dobroj formi u zrelim godinama nije više tabu tema. Štaviše, sve veći akcenat se stavlja na sportske aktivnosti i uopšteno značaj treniranja za sva životna doba, ali najviše na populaciju u zrelim godinama.

BIZLife

SPORT I FITNES

Godine života nisu prepreka za bavljenje bilo kojom fizičkom aktivnošću, pa makar to bila i rekreativna šetnja. Štaviše, istraživanja su pokazala da osobe koje hodaju 30 minuta ili više na dnevnom nivou duže žive od onih koji hodaju manje. Umesto da se vozite liftom do svoje kancelarije – koristite stepenice. Medicina je dokazala da fizički aktivne osobe starije od 50 godina imaju u proseku 30% veću zapreminu pluća, 20% veću izdržljivost i jednaku mišićnu snagu kao i duplo mlađe osobe koje se

GODINE ŽIVOTA NISU PREPREKA ZA BAVLJENJE BILO KOJOM FIZIČKOM AKTIVNOŠĆU, PA MAKAR TO BILA I REKREATIVNA ŠETNJA

redovno bave fizičkom aktivnošću. Najbolje i zrele godine su upravo takve – najbolje. Naime, naučno je dokazano nekoliko bitnih činjenica: • Rezultati istraživanja su pokazali da je 50. godina idealna za započinjanje bilo koje sportske discipline, pa makar ona bila i rekreativne prirode, jer se tako postepeno aktiviraju svi mišići vašeg tela; • Muškarac za kojeg se smatra da je u dobroj kondiciji ima oko 85% mišića i 15% masti, dok je kod žene taj odnos manji. Uz redovne vežbe (bez obzira na godine) i pravilne treninge snage, ta relacija se može popraviti naviše; • Za muškarce i žene koji se nalaze na visokim pozicijama u kompanijama (jer to sa sobom vuče veću odgovornost i veći nivo stresa) takođe se

preporučuje lagana 30-minutna šetnja svakog dana, koja utiče na smanjenje rizika od kardiovaskularnih i respiratornih oboljenja.

KOJE SPORTSKE AKTIVNOSTI PREPORUČUJEMO? Na prvom mestu – plivanje! Plivanje može biti od koristi ljudima bez obzira na uzrast i sposobnosti – od najmlađih do najstarijih, od najsporijih do najbržih, ljudima sa povredama, trudnicama, početnicima i profesionalnim sportistima. Plivanje pozitivno utiče na mnoge aspekte života, uključujući fizičke, mentalne i emocionalne dobrobiti. Stručnjaci ističu da je to najzdravija fizička aktivnost, koja, osim što utiče na visok i nizak krvni pritisak, pospešuje cirkulaciju, redukuje težinu, otklanja bolove u leđima nastale usled dugotrajnog sedenja ispred računara i smanjuje rizik od raznih malignih oboljenja. Sa druge strane, joga je postala savremen trend kojoj pribegava svaka generacija. Tako ćete na jogi naći ljude iz raznih profesija, religija, rasa i slojeva društva i videti razne oblike primenjivanja joge. Mnoge javne ličnosti vežbaju jogu, sve je više sportista koji uz pomoć joge postižu vrhunske rezultate, poslovnih ljudi koji koriste tehnike joge za fokusiraniji um i kreativnost. Poboljšava zdravlje srca, digestivnog sistema, unapređuje mentalno zdravlje i dobra je za kičmeni stub. Izaberite vreme za sebe i barem tri puta nedeljno svoje zdravlje unapredite zahvaljujući toj neobičnoj sportskoj disciplini.

TRENIRAJTE ZAJEDNO! Zadovoljni zaposleni su rezultat ulaganja poslodavaca u njihovo kako neformalno obrazovanje, tako i u segmente koji će ih

dodatno podsticati da svoju efikasnost podignu na najviši mogući nivo. To uključuje i zajednička druženja. Tim bildinzi su odavno postali podrazumevani u modernom svetu, jer na raznovrsne načine utiču na produktivnost radnika. Ukoliko odlučite da svakodnevnu monotoniju „razbijete” nekom sportskom aktivnošću koja izlazi iz standardnih okvira, nećete pogrešiti. To možete uraditi i sa svojom FitPass karticom, koja predstavlja ulaznicu u sportski

način života, gde su brojne kompanije prepoznale značaj tog jedinstvenog koncepta u Srbiji i Bosni i Hercegovini. U FitPass sistemu možete da birate između 650 sportskih objekata, 60 disciplina (teretane, ples, joga, bazeni, tenis, pilates, grupni treninzi, spa, biciklizam, kuglanje itd.) u preko 25 gradova. S ciljem da zajedničke aktivnosti postanu zanimljivije, firme formiraju timove i takmiče se u dostupnim sportskim disciplinama. •

MEDICINA Medicina je dokazala da fizički aktivne osobe starije od 50 godina imaju u proseku 30% veću zapreminu pluća, 20% veću izdržljivost i jednaku mišićnu snagu kao i duplo mlađe osobe koje se redovno bave fizičkom aktivnošću.

FITPASS TIM Ukoliko niste, a želite da budete deo velike porodice zadovoljnih korisnika, sve neophodne informacije možete pronaći na sajtu, i to u delu za poslovne korisnike: https://fitpass.rs/kompanije. Takođe, za bilo kakvo pitanje ili nedoumicu, obratite se korisničkoj podršci na kontakt@fitpass.rs, koja će vam odgovoriti u najkraćem roku.

BIZLife

SPORT I FITNES

MODA

MojKrojac.com - KAKO PREPOZNATI KOŠULJU

VISOKOG KVALITETA V

iše od dvesta godina košulja je odevni predmet koji je sinonim statusa uspešnog muškarca. U 20. veku košulja dominira u poslovnom svetu muškaraca i žena, 21. vek donosi slobodnije poslovne kodekse, ali košulja opstaje kao omiljeni odevni predmet romantičnih i poslovnih sastanaka, formalnih i neformalnih prilika na kojima želite da ostavite utisak svojom pojavom. Da li su sve košulje iste? Naravno da nisu. Postoje ogromne razlike u kvalitetu,

stilovima i cenama. Kako prepoznati košulju visokog kvaliteta? „MojKrojac.com” će vam u nekoliko koraka ukazati na znakove kvalitetne košulje.

ZA POČETAK: KONFEKCIJA, „BESPOKE” ILI „MADE TO MEASURE” Princip „made to measure” (prilagođeno merama) odnosi se na gotove, obično konfekcijske košulje u standardnim veličinama, koje se prilagođavaju merama klijenta. Princip izrade „bespoke” (napravljeno po meri) podrazumeva potpunu kontrolu klijenta oko izbora materijala, kroja, mera košulje i načina na koji će košulja biti napravljena. „Bespoke” predstavlja visok nivo uključenosti kupca u proizvodnju košulje, koja je od početka do kraja izrađena po želji i meri klijenta. „Bespoke” košulja je samo vaša, unikatna košulja.

BUDITE SIGURNI – VELIČINA JE VEOMA VAŽNA Najvažniji faktor u izgledu i odabiru vaše košulje definitivno je njena veličina. Ukratko, važno je da odaberete košulju koja vam nije tesna i koja vam

BIZLife

MODA

UVEK IMAJTE NA UMU DA I U NAJSKUPLJOJ KOŠULJI MOŽETE LOŠE IZGLEDATI UKOLIKO NJENA VELIČINA NE ODGOVARA VAŠIM MERAMA TELA

nije previše komotna. Šivenje košulje po vašoj meri jeste posebno iskustvo. Svaki od navedenih parametara podešen je prema vašem telu. Istina, nekada će nekima od nas i standardna veličina određenih proizvođača savršeno odgovarati. Ipak, uvek imajte na umu da i u najskupljoj košulji možete loše izgledati ukoliko njena veličina ne odgovara vašim merama tela.

MATERIJAL Gustina tkanja. Materijali imaju oznake tkanja, npr. 60/1-60/1 predstavlja 60 isprepletanih vertikalnih i horizontalnih

tkanih niti na kvadratnom centimetru, dok 100/2-100/2 predstavlja dvostruko isprepletane niti sa gušćim tkanjem. Kvalitet košulja ide čak do 200/2-200/2. Ovi materijali predstavljaju vrhunac tekstilnog inženjerstva i kvaliteta pamučne sirovine. Moderni materijali imaju posebne performanse, a među najpopularnijim su „non-iron” ili „wrinkle free”, stoprocentno pamučni materijali koji se malo gužvaju, čime vaša košulja izgleda sveže tokom celog dana. Poslednja reč tehnologije su nanomaterijali (materijali sa premazima od nanočestica), koji su otporni na vodu, prljavštinu i ne primaju neprijatne mirise. Tip ili struktura tkanja materijala. Tip tkanja predstavlja način na koji se materijal tka. Vidljiv je kao šara, odnosno struktura na materijalu. Najpoznatiji tipovi tkanja su „oxford”, „saten”, „twill”, „dobby”, „fishbone”, „pinpoint”, „panama”, „jacard” itd. Svaki tip tkanja je specifičan, a odabir tkanja je obično stvar ukusa, s obzirom na to da su neki tipovi tkanja sa izuzetno naglašenim strukturama („fishbone”, riblja kost), neki potpuno glatki, bez strukture (npr. „saten”), neki su blago rustični („oxford”).

KONSTRUKCIJA KOŠULJE, KROJENJE I ŠIVENJE Krojenje materijala, širina i tip šavova, način otvaranja rupica za dugmad, način šivenja dugmadi – osnovne su karakteristike konstrukcije. Francuski šav je odlika visokokvalitetnih košulja. To je tradicionalna metoda šivenja mašinom sa jednom iglom, gde majstor dva puta prolazi isti šav na bočnom spoju košulje. On je znatno čvršći od ostalih šavova i daje košulji čistiji i precizniji izgled. Ovaj

šav je identičan sa lica i naličja i vidi se prepoznatljivo lep i uredan prolaz samo jedne igle. Iberštep je štep na kragni i manžetnama. Pomenutih 7–8 sitnih uboda po dužnom centimetru i štep na kragni ili manžetnama koji je udaljen od ivice samo jedan milimetar – znaci su visokog kvaliteta. Na košuljama manjeg kvaliteta štep je napravljen manjim brojem uboda i udaljen je oko pet milimetara od ivice kragne i manžetni. Rupica za dugme deluje trivijalno, ali verujte da, ako zagledate različite košulje, uočićete pedantne pravilne i krive neuredne rupice za dugmad, u zavisnosti od kvaliteta košulje.

da ručno šiveno dugme nikada neće otpasti sa košulje. Monogram sa vašim inicijalima na struku ili levoj manžetni znak je prestiža i personalizacije i uglavnom se vezuje za košulje šivene po meri. Fišbajni su obično plastični, metalni ili sedefni šiljati umeci koji se stavljaju u posebne džepiće sa unutrašnje strane kragne i služe da održavaju njenu formu. Metalni fišbajni su posebno funkcionalni jer dozvoljavaju oblikovanje špiceva kragne po vašoj želji. Umetak predstavlja posebno ojačanje od dodatog materijala na donjem završetku šava košulje, a osim što ojačava, zanimljiv je estetski detalj.•

LEPOTA JE U DETALJIMA KOŠULJE Dugmad su najvidljiviji ukras košulje. Najkvalitetnija i najskuplja dugmad su sedefna dugmad od prirodne školjke, tzv. Madre di Perla dugmad. Naravno, postoje i jako lepa dugmad od veštačkih plastičnih materijala, metala, drveta ili roga. Ručno šivena dugmad predstavljaju posebnu pikanteriju u svetu košulja. Krojačka je legenda

MONOGRAM SA VAŠIM INICIJALIMA NA STRUKU ILI LEVOJ MANŽETNI ZNAK JE PRESTIŽA I PERSONALIZACIJE I UGLAVNOM SE VEZUJE ZA KOŠULJE ŠIVENE PO MERI

VAŽNO JE GDE, KAKO I OD KOGA KUPUJETE SVOJU KOŠULJU „MojKrojac.com” nastao je 2011. godine kao prvi biznis u Srbiji sa konceptom izrade i poručivanja visokokvalitetnih košulja po meri putem interaktivne onlajn platforme, koja omogućava klijentu dizajniranje i konstrukciju košulje sa detaljnim pregledom svakog njenog elementa ili materijala. Za dobru košulju nije potrebna specijalna prilika. Pozivamo vas da nas posetite i budete deo magije koju stvaramo po vašoj meri! Vaš „MojKrojac.com”

BIZLife MODA

LEKSIKON POSLOVNE ŽENE

DOM, KAO SKRIVENO

UTOČIŠTE

OD OBAVEZA MINA KALEZIĆ, Sales & amp; Marketing Director, CBS International

aš poslovni uzor? — Smatram da ključne ličnosti u našim životima neosporno ostavljaju traga i privatno i poslovno, a profesionalno se oblikujemo sami, dajući lični pečat svemu što radimo. To je ona razlika između dobro i odlično obavljenog posla. Šta vas nervira kod poslovnih saradnika? — Neefikasnost, snaga da preuzmu odgovornost u bitnim momentima. Šta prvo primetite kod sagovornika? — Oči naravno Govore uvek mnogo više od svega drugog, bez obzira na to da li je reč o strancima ili našim ljudima.

☺

Savet koji pamtite… — Što limun više cediš, bolja je limunada Ponekad nismo svesni gde su nam granice − ovo definitivno pomaže i da nekad prevaziđemo sami sebe.

☺

Šta slušate u kolima? — Liam Payne-a trenutno.

Ravne cipele ili na štiklu? — Uvek biram štikle. Da li obavezno prvo kupujete poslovnu garderobu? — Nažalost da, to je s godinama postala profesionalna deformacija. Kako je obučena poslovna žena sa stilom? — Elegancija detalja koja vas čini posebnom bez obzira na dnevnu agendu, uz obavezne štikle uparene sa dobrom tašnom. Čime bi se vaš poslovni tim mogao pohvaliti? — Posvećenost na prvom mestu, zatim, strpljenje jer rade sa klijentima najrazličitijih zahteva i očekivanja, kao i istrajnost da uspešno realizuju kupoprodajnu transakciju. Šta vas u poslu ljuti? — Nedoslednost generalno. Vrlo dobro pamtim i dešava se da se iznova razočaram određenim crtama kod ljudi. Nebitno koliko imaju godina. Imate li skriveno utočište od obaveza? — Naravno, moj dom. Da li je posao pre svega? — Tako izgleda, ali trudim se da nije. S tim da je moj posao takav da sam uvek mentalno uključena bez obzira da li je u pitanju vikend ili ne.

BIZLife

XXX

Poklon koji nikada nećete zaboraviti? — Putovanje na Kubu. Kako danas od dinara napraviti tri? — Pametnim ulaganjem u nekretnine. Šta je pametno uložen novac? — Onaj koji čuva vrednost i donosi siguran povrat investicije. Šta je najviše doprinelo vašem uspehu? — Upornost, vera u sebe, uz dobru dozu samokritičnosti koja mi pomaže da uvek imam jasan pregled situacije. Da li je vaš posao našao vas ili ste vi njega? — Definitivno je posao našao mene, a ja sam se pronašla u njemu. Kako vidite sebe za pet godina? — Ispunjenu profesionalno i privatno, u istom poslu ali regionalnog karaktera. Da ne radite za novac, šta biste radili? — Novac mi nije primarni motivacioni faktor u poslu, ali ako pričamo o mom svetu kroz ružičaste naočare, to bi verovatno značilo da sam na nekom malom udaljenom tropskom ostrvu gde podučavam decu i uživam u moru i ronjenju. •

BIZLife XXX

100

BIZLife

XXX