BizLife-broj 64 by Artena Presents

UVODNIK

„DUING BIZNIS”

ećam se prošle, pretprošle, pa i one tamo godine, kada se izlazak „Duing biznis” liste Svetske banke dočekivao kao crveno slovo u kalendaru. Svi nestrpljivi, stidljivo se najavljuje mogući napredak, pa predsednik/premijer/PPV izađe pred javnost i kaže da ima informacije da će stići lepe vesti. Pa one i stignu. Napredak na ovoj listi bio je dobar odgovor na svako nezgodno pitanje. Ove godine – ništa. Tek tako negde pomenu, kao da nešto slute. I stigne nam vest da smo pali za pet mesta. Kakvog li užasa! Neki mediji tu reč „pad” čak ne smeju ni u naslove da stave. Predsednik ljut. Kažu domaći tabloidi da je toliko bio ljut da je kritikovao (kao predsednik države) pojedina ministarstva zbog tog pada. Da će (kao predsednik države) smeniti direktore pojedinih javnih preduzeća. Ako je neko bar malo bio zadovoljan, onda je to ministarka građevine. Ove godine njeno ministarstvo zabeležilo je napredak u oblasti izdavanja građevinskih dozvola, pa smo sada rangirani kao 11. na svetu. Ej! Koliko je lak „duing biznis” u građevini, poslednjih meseci nam pokazuju onaj ski-bife na vrhu Kopaonika, ali i „slim zgrada” na beogradskoj Zvezdari. Građevinske dozvole se toliko lako izdaju da ti uopšte i ne trebaju. I čemu onda tolika frka? Svi već znaju da plasman na „Duing biznis” listi nema veze sa stvarnim životom. Kada se plasiraš na Svetsko prvenstvo u

fudbalu, koga je briga na kom si mestu Lično mi je bilo malo neprijatno od tih na FIFA listi?! Kada „ugrabiš fotelju” u tužnih tonova koji su se pojavljivali ovih nekom preduzeću, koga je briga šta dana. Alo, ljudi, krenula je novogodišnja imaš od škole i da li uopšte znaš gde rasveta! Vidi tunel, lavirint, kapiju! Vidi onog zeca na Slase nalaziš?! U našem slučaviji! Ajmo malo „udri ALI ŠTA ĆEMO SA ju, džaba što nam na veselje”! PROBLEMOM VLASTI brigu Svetska banka Gosti ovog OSETLJIVE NA uslove poslovabroja su nam srpski nja ocenjuje kao PLASMAN NA LISTI? osiguravači, pa bi povoljne kada se bilo dobro da se za LIČNO MI JE BILO u Srbiji zna kako rukovodeće u ovoj MALO NEPRIJATNO zemlji smisli neko biznis funkcioniše. To možete svakog osiguranje od pada OD TIH TUŽNIH dana čitati u no„Duing biznis” TONOVA KOJI SU SE na listi. Pa ako sledeće vinama. Naravno, POJAVLJIVALI godine, ne daj to važi za one koji bože, opet padneznaju da „čitaju”. OVIH DANA Ali šta ćemo mo, bar da izvuku sa problemom neke premije, pa da vlasti osetljive na svi veselo dočekaplasman na listi? mo Novu godinu. •

Glavni i odgovorni urednik

/// MILOVAN MILIČKOVIĆ

BIZLife UVODNIK

SADRŽAJ

18 RAZVOJ SVESTI O

46 OD POSLA VREDNOG VIŠE

OSIGURANJU JE DUGOROČAN PROCES

MILIJARDI DOLARA OSTALA JE SAMO KNJIGA

ZORAN BLAGOJEVIĆ Predsednik Izvršnog odbora „Wiener Städtische osiguranja”

24 PRIVATNO ZDRAVSTVENO

MILENKO VASOVIĆ Kolumna

50 NOSTALGIJA ZA BUDUĆNOŠĆU

OSIGURANJE IMA NAJVEĆI POTENCIJAL U INDUSTRIJI

GORDANA BUKUMIRIĆ Predsednica Izvršnog odbora „Uniqa osiguranja”

DARKO SOKOVIĆ izvršni partner za strategiju i razvoj fonda „Propulsion”

56 KAKO JE NA NOVOM POSLU SANJA TOMIĆ Menadžer za komunikaciju i motivaciju zaposlenih u kompaniji Vip mobile

28 I DALJE ĆEMO BITI U TOP 5 OSIGRAVAČA U SRBIJI

ISPUNILI SMO OČEKIVANJA

DRAGAN MARKOVIĆ Predsednik Izvršnog odbora Triglav osiguranja u Srbiji

DUŠKO JOVANOVIĆ Generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije

64 TEHNOLOGIJA U VREMENU BEZ VREMENA

30 OSIGURAVAČI PRIMETNO

TEHNOLOGIJA

ISTIČU KVALITET USLUGE

LJUBIŠA VELJKOVIĆ Predsednik Izvršnog odbora „Milenijum osiguranja”

VREME JE NAŠ NAJVEĆI IZAZOV

JELENA RISTIĆ Direktor za tržišta Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine u kompaniji Mastercard

68 PRIČA O OTPORNOSTI NA

UDARCE I NEPOSUSTAJANJU

ŽARKO PASPALJ Košarkaš

34 TRADICIJA I INOVACIJA

DR ĐORĐO MARKEĐANI Predsednik Izvršnog odbora „DDOR osiguranja”

88 MODA JE, PRE SVEGA, UMETNOST

NENAD RADUJEVIĆ Dirketor MS Click i osnivač Beogradske nedelje mode

40 BUDUĆNOST DONOSI PORAST DIGITALNIH PLAĆANJA

92 HRANA ZA DUŠU

PJOTR JELENSKI Pedsednik Asseco South Eastern Europe group

MIODRAG SOVILJ Novinar N1

PRIČA O AVIJATIČARSKOJ HRONO EDICIJI SATA „MALI PRINC”

SLAVIMO USPEH I TRUD BIZLIFE EVENT

LIFESTYLE SPECIJAL

IMPRESUM

Business Magazine

BROJ 64 • NOVEMBAR 2018

Izvršni direktor

Project manager

Lektor

DANICA STUPAR

TANJA NJEGOMIR,

NEVENA ERIĆ

MARIJA PULJECOVIĆ,

Saradnici

danica.stupar@bizlife.rs

tanja.njegomir@bizlife.rs

Glavni i odgovorni urednik

marija.puljecovic@bizlife.rs

MILOVAN MILIČKOVIĆ

JELENA NIKOLIĆ

milovan.milickovic@bizlife.rs

Art direktor

BOJANA VRHOVAC bojana.vrhovac@bizlife.rs

Business development manager

MINJA MILENKOVIĆ minja.milenkovic@bizlife.rs

BIZLife

SADRŽAJ

jelena.nikolic@bizlife.rs

MILENKO VASOVIĆ, SRĐAN MRĐA, DIJANA CARIĆ, DARKO SOKOVIČ

Redakcija

BOJANA MILOVANOVIĆ, TANJA KOVAČEVIĆ, ALEKSANDAR MIJAILOVIĆ, redakcija@bizlife.rs

Foto

SERVIS BETA MEDIJA CENTAR BEOGRAD

ISSN 2334-8011 COBISS SR-ID 198317324

Štampa

ZLATNA KNJIGA BAGRDANSKI PUT BB, JAGODINA Izdavač

DIGITAL LIFE

Knez Mihailova 1/II, Beograd +381 11 71 52 458 +381 11 71 52 520 www.bizlife.rs

Saznajte više skeniranjem QR koda. Neophodna vam je aplikacija (QR code reader) koja će aktivirati kameru telefona i skeniranjem koda odvesti vas do dodatnog sadržaja.

BIZLife XXX

PANORAMA

LOVE IS 01 IN THE AIR Na obeležavanju stogodišnjice savezničke pobede u Prvom svetskom ratu u Parizu najviše zajedničkih slika napravili su nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron.

(Foto: Beta/AP)

BIZLife

PANORAMA

BIZLife

PANORAMA

INTERVJU

»»»

VREME

JE NAŠ NAJVEĆI

IZAZOV JA SAM SVOJU KARIJERU POČELA DA GRADIM U BANKARSTVU PRE PETNAEST GODINA I TADA JE NA ČELU SAMO JEDNE BANKE BILA ŽENA. DANAS IH IMA DESET, ŠTO JE DOBAR POKAZATELJ DA SE RADI NA USPOSTAVLJANJU JEDNAKIH PRILIKA ZA OBA POLA NA POSLOVNOM TRŽIŠTU SRBIJE . MEĐUTIM, DA LI JE TO SAMO PO SEBI DOVOLJNO – NE BIH REKLA. NIJE DOVOLJNO DA IMATE ŽENE NA RUKOVODEĆIM POZICIJAMA, NEGO I ŽENE KOJE ODLUČUJU, KAO I POKOLENJA KOJA ĆE ŽELETI I MOĆI DA DOĐU NA TE MENADŽERSKE RUKOVODEĆE FUNKCIJE

BIZLife

INTERVJU

Kako imati više žena na rukovodećim pozicijama? — Budućnost su definitivno STEM nauke (Science Technology Engineering Maths), ali ono što nije dobro jeste da samo 15 odsto devojaka bira STEM nauke kao svoje opredeljenje. Da bismo imali više žena na rukovodećim funkcijama, neophodno je da podstičemo te devojčice da se opredeljuju za prirodne nauke, da im pokažemo koje su to pogodnosti, da razbijemo predrasude da su žene više za društvene nauke. Dokaz za to sam i ja sama. Iako poslujemo u platnoj industriji, mi smo teh-

ONO ŠTO SEBI I DRUGIM ŽENAMA SAVETUJEM JESTE DA MAKSIMALNO KORISTE NOVE TEHNOLOGIJE I NOVA INOVATIVNA REŠENJA. UNAPRED PLANIRATI SASTANKE, POSLOVNE OBAVEZE, ČAK I ODEVNE KOMBINACIJE, DA BISMO IZBEGLI STRESNA JUTRA KADA IMAMO POLA SATA DA OBAVIMO SVE ŠTO JE POTREBNO

JELENA RISTIĆ direktor za tržišta Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine u kompaniji Mastercard

BIZLife INTERVJU

»»» nološka kompanija i fokusirani smo na inovacije. Trebalo bi da postoji rodna ravnopravnost bez obzira na industriju, a da bismo do nje došli, moramo da razbijamo društvene i kulturološke predrasude. Kako to izgleda u „Mastercardu”? — Mi podržavamo različitosti i diversifikaciju koju stavljamo u funkciju boljih poslovnih odluka. Na kraju dana, bolje odluke dovode do boljih rezultata. Jako važna stimulacija dolazi iz okruženja, od kuće, ali je neophodna i stimulacija na poslu. Kada se te tri kockice slože, to

je dobitna kombinacija. Za firme je važno da su maksimalno fleksibilne i da ne daju prostor za sumnju ženama da li će zadržati svoja radna mesta dok se svakodnevno suočavaju sa pitanjima balansa privatnog i poslovnog života. Fleksibilnost koju poseduju internacionalne kompanije, među kojima je i Mastercard, je zato vrlo važna. Klizno radno vreme i rad od kuće omogućavaju im, na primer, da prilikom bolesti deteta ostanu kod kuće, ali i da završe posao i ne gube korak sa stalnim usavršavanjem i napretkom. Kako to izgleda u vašem slučaju? — Za mene je to svakodnevni izazov, pogotovo što putujem gotovo svake nedelje i život mi je vrlo dinamičan. Nekada sam bliža toj ravnoteži poslovnog i privatnog života, a nekada dalje, ali organizacija je pola posla. Ono što sebi i drugim ženama savetujem jeste da maksimalno koriste nove tehnologije i nova inovativna rešenja. Unapred planirati sastanke, poslovne obaveze, čak i odevne kombinacije, da bismo izbegli stresna jutra kada imamo pola sata da obavimo sve što je potrebno. S druge strane, vrlo su popularne „to do” liste, razne aplikacije koje prate produktivnost. Vreme je ono što je izazov svima nama danas. Vreme nam je valuta i vremena imamo najmanje. Treba da se potrudimo da, šta god da radimo, budemo fokusirani na uštedu tog vremena.

Prošli put ste za naš magazin rekli da ste „vizionar, sa ciljem daljeg pomeranja tehnoloških granica”. Gde su te granice tehnologije? — Granice tehnologije se stalno pomeraju. Ono što je bilo neverovatno pre deset godina danas je moguće. Evo primera beskontaktnih plaćanja. Prvi put su lansirana u Srbiji 2008. godine, a danas je to tržišni standard. Zabeležili smo povećanje od 154 odsto u ovim plaćanjima u odnosu na prethodnu godinu. A zašto je to važno? Zato što je to osnov za dalji razvoj. Infrastrukturna mreža POS terminala koji podržavaju beskontaktno plaćanje osnov su za mobilno plaćanje i ko zna koja druga plaćanja koja nas čekaju. Šta nas to čeka? — To je, na primer, biometrijska autentifikacija. Mi smo postali praktično „roboti šifara“, prisiljeni da pamtimo i baratamo ogromnim brojem informacija, a ova vrsta autentifikacije bi nam donela mogućnost da to nečim što posedujemo, kao što su zenica oka ili otisak prsta, potvrđujemo transakcije. To sve manje zvuči neverovatno, jer mobilni telefoni imaju sličnu opciju za potvrdu identiteta te je samo pitanje trenutka kada će ova opcija ući u masovnu upotrebu. I dalje slabije plaćamo preko interneta, jer smo zabrinuti za sigurnost i slušamo o raznim zloupotrebama. Mastercard veoma vodi računa o tome i ulaže u plaćanja i u fizičkom i u onlajn svetu. Zato, kada dođemo

„DINA” KARTICE U maju je donet čitav set zakona koji se tiču finansijskih usluga čija je glavna namera bila usklađivanje međubankarskih naknada u Srbiji sa naknadama u Evropskoj uniji. Međutim, član 9 nas je doveo u situaciju da se menjaju tržišni uslovi poslovanja, pre svega za međunarodne kartične šeme u korist domaćeg brenda. Ono u šta mi verujemo jeste da će nas ulaganje u nove tehnologije, sigurnost plaćanja i jednostavna i praktična korisnička iskustva pozicionirati onde gde treba da budemo. Korisnik je taj koji bira karticu. Da li će to biti Mastercard ili neki drugi brend, zavisi od toga šta ta kartica od pogodnosti nudi, šta je to dodatna vrednost. Svi mi možemo da se trudimo da budemo „na vrhu novčanika” tog krajnjeg korisnika, ali od njega zavisi koji će brend koristiti, kaže Ristić.

BIZLife

INTERVJU

do toga da biometrijom imamo nešto što se ne može kopirati, onda više neće biti argumenata zašto ne plaćati na internetu. Mnogo se priča o sigurnosti plaćanja karticama. Na društvenim mrežama pojavile su se i neke „teorije” o tome koliko je, na primer, beskontaktno plaćanje nesigurno. — Ja bih to nazvala šalama ili parodijama na temu. Ono što mogu sa sigurnošću da tvrdim jeste da je beskontaktna tehnologija potpuno bezbedna i da nijedan slučaj zloupotrebe nije zabeležen u realnim okolnostima. Kod nje se koristi čip tehnologija kao svetski standard, koja svaku platnu transakciju, odnosno razmenu podataka koja se vrši prilikom samog plaćanja, šifrira i kodira. Šta to znači? To znači da za svaku transakciju mi imamo jedinstveni kod koji se u pozadini koristi da bi se ta transakcija realizovala. Na primer, da više puta prilazite validatoru, vama će biti naplaćeno samo jednom. Kod te priče na društvenim mrežama izuzeti su parametri zbog kojih bi transakcija morala biti izvršena. Morate imati aktivnu beskontaktnu platnu karticu, terminal mora da bude aktiviran, transakcija mora da bude inicirana, to mora biti registrovan trgovac ili poslovno lice i, na kraju, najvažnije – trgovac mora da ima ugovor sa bankom. Kada skupimo sve te elemente, transakcija se može izvršiti. Koliko smo po korišćenju kartica blizu Evropi? — Činjenica je da keš dominira, ali gledajući svetske trendove, Srbija ide u dobrom pravcu. Čak i neka razvijenija društva u Zapadnoj Evropi i dan danas se bore sa kešom. Međutim, svi mi dosta ulažemo u razvoj bezgotovinskog

društva. Ono što sam lično iskusila doneo je boravak u Švedskoj prošle godine, koji mi je pokazao drugačiju realnost. U skandinavskim zemljama se dešava suprotno – preko 90 posto svih transakcija su bezgotovinske. Susrećete se sa potpuno drugim izazovom: dolazite na prodajno mesto, čak i na pijacu, i ne možete platiti gotovinom. U kafeterijama stoje oznake platnih šema, ali i znak „Zabranjeno plaćanje gotovinom”. Da bi Srbija došla do tog nivoa, neophodna je stalna edukacija, kako korisnika tako i platnih institucija i državnog sektora, jer nama najviše manjka platna infrastruktura. U Evropi imate 23.000 POS terminala na milion stanovnika, a kod nas je taj broj duplo manji (nepunih 11.000). Neophodna je i digitalizacija državnog sektora, koja je počela prošle godine, ali ne treba tu stati. Šta će biti fokus kompanije Mastercard u narednom periodu? — Nama je jako važno korisničko iskustvo, bez obzira na to da li se plaća fizički na POS terminalu ili na internetu. Zbog toga se trudimo da se svako plaćanje obavi u samo jednom potezu i to smo postigli sa beskontaktnim plaćanjima. Ono na šta ćemo se fokusirati jesu onlajn plaćanja i izgradnja navike naših korisnika da kupuju iz fotelje, da sebi štede vreme, da registruju svoje

kartice kod trgovaca potpuno bezbedno koristeći tehnologiju „card on file” i da na taj način ostvare neke uštede. Konkretno, u toku je kampanja sa „Lagunom” i „Delfima”, gde vi možete da kupite knjigu preko interneta, a da vam je isporuka potpuno besplatna kao i kampanja sa Telenorom gde korisnici dobijaju popust uz naredni račun. Kroz te kampanje mi se trudimo ne samo da nagradimo korisnike koji prepoznaju benefite uz plaćanja Mastercard karticama, nego i da ih edukujemo. •

SA SIGURNOŠĆU MOGU DA TVRDIM DA JE BESKONTAKTNA TEHNOLOGIJA POTPUNO BEZBEDNA I DA NIJEDAN SLUČAJ ZLOUPOTREBE NIJE ZABELEŽEN U REALNIM OKOLNOSTIMA

GRADSKI PREVOZ Projekat sa beogradskim gradskim prevozom i firmom APEX svrstao je Beograd u grupu pametnih gradova. Cilj projekta je bio brže i lakše plaćanje javnog prevoza, pogotovo za turiste, koji, kada dođu u Beograd, nemaju vremena da se bave dopunama, odnosno kupovinom tranzitne kartice, objašnjava direktor „Mastercarda“ za tržišta Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine Jelena Ristić.

BIZLife INTERVJU

KAKVI IZAZOVI

ČEKAJU TRŽIŠTE

OSIGURANJA? U ARANĐELOVCU SE ODRŽAVAJU “SRPSKI DANI OSIGURANJA”, A U NAŠEM SPECIJALNOM IZDANJU SRPSKE OSIGURAVAČE SMO PITALI KAKVA IM JE BILA GODINA, ŠTA OČEKUJU U BUDUĆNOSTI, KAKO OCENJUJU STANJE NA SRPSKOM TRŽIŠTU OSIGURANJA I PRED KOJIM IZAZOVIMA SE ONO NALAZI U NAREDNOM PERIOD.

INTERVJU

ISPUNILI SMO

OČEKIVANJA UTISCI

Kakvi su utisci bili posle prvog okupljanja? — Više nego pozitivni. Uostalom, ogroman broj gostiju će i ove godine prisustvovati „Srpskim danima osiguranja”. To je dokaz da su „Srpski dani osiguranja” ispunili očekivanja i da smo uspeli u nameri da napravimo verovatno i najveću regionalnu konferenciju o osiguranju. Naša je namera da na takvim skupovima, a za „Srpske dane osiguranja” mogu da kažem da su već

„D

ani osiguravača” se po drugi put organizuju u Srbiji, a kako za BIZLife magazin kaže Duško Jovanović, generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije ove godine se očekuje oko „250 domaćih i inostranih stručnjaka iz oblasti osiguranja i reosiguranja, predstavnika regulatornih tela, državnih institucija i osiguravajućih društava iz Srbije i regiona bivše Jugoslavije“. „Biće to sjajna prilika da svi zajedno napravimo presek trenutnog stanja na tržištu osiguranja Srbije i uporedimo ga sa prilikama i dostignutim standardima u regionu i EU, ali i da se upoznamo sa neophodnim promenama u regulativi. Organizovaćemo dva okrugla stola i imati još desetak izlaganja o osiguranju u poljoprivredi, katastrofalnim štetama, dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju, sajber osiguranju“, kaže Jovanović.

postali tradicionalni, aktuelnim temama i sa renomiranim predavačima dodatno unapređujemo sektor osiguranja i dajemo odgovore na brojne izazove koji su pred nama. Iskustvo sa prošlogodišnje konferencije nam daje potvrdu da pravimo prave korake u pravom smeru.

BIZLife

INTERVJU

Kako ocenjujete stanje na srpskom tržištu osiguranja? — Srpsko tržište osiguranja menja se nabolje iz godine u godinu, iako i dalje nije dovoljno razvijeno i neiskorišćen je investicioni resurs. Rast jeste spor, ali je stabilan i kontinuiran, pa mogu da kažem da je pred osiguranjem svetla budućnost. Očekivana ukupna premija za ovu godinu iznosi skoro milijardu evra, što poka-

zuje rast u odnosu na prošlu godinu za oko 6 procenata. Industrija osiguranja raste dvostruko brže od BDP-a i, iako je učešće premije osiguranja u BDP-u od 2,1 odsto iznad proseka država centralne i istočne Evrope, ima prostora za dodatni rast. Kod nas se za osiguranje po glavi stanovnika izdvaja tek nešto više od 100 evra, dok se u Hrvatskoj izdvaja tri, a u Sloveniji deset puta više. Ipak, i dalje je glavna karakteristika našeg tržišta loša struktura, tj. malo učešće životnog osiguranja u poređenju sa neživotnim osiguranjem, kao i visoko učešće obaveznog osiguranja. Na promeni tih parametara moramo svi zajedno da radimo. Kakve izazove za osiguravače očekujete u narednom periodu? — Nekoliko izazova je pred nama. Prvi je edukacija stanovništva, jer je kultura osiguranja kod nas na niskom nivou. Moramo da edukujemo građane kako da prepoznaju rizike kojima su izloženi i da tim rizicima upravljaju na adekvatan način, tako što će zaštiti svoje živote i živote svojih najbližih ili imovinu. Kvalitet života možemo da unapredimo i tako što ćemo smanjiti brigu za neizvesnu budućnost, a upravo to je zadatak osiguravajućih društava. U savremenom svetu osiguranje je ekonomska

potreba svih, ne samo bogatih. Ne smemo kao društvo da dozvolimo da standard bude ograničavajući faktor za neosiguravanje, a posebno ne stav da je osiguranje skupo. Izazov će biti i nastavak procesa unapređivanja pravnog okvira. Sistem uspostavljen Zakonom o osiguranju dobar je osnov za prilagođavanje standardima i propisima EU. Usaglašavanje sa direktivom Solvency II, što će obezbediti dodatnu finansijsku stabilnost sektora osiguranja, a sigurnost osiguranika podići na još viši nivo, uspešno se sprovodi. To je složen proces koji zahteva visoke regulatorne standarde. U isto vreme možemo očekivati rast kapitalnih zahteva zbog implementacije direktiva i rast tehničkih obaveza usled povećanja limita i kriterijuma za naknadu šteta. Uskoro očekujemo i novi zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju, čime će biti zaokružen proces započet 2014. godine, što će dodatno unaprediti preostalu regulativu delatnosti osiguranja i rešiti aktuelne probleme.

interesu korisnika osiguranja, države i osiguravača. Šta je obeležilo ovu godinu za Udruženje osiguravača i na čemu je bio fokus u 2018. godini? — To je, pre svega, digitalizacija zapisnika MUP-a o uviđaju saobraćajnih nezgoda. U pitanju je aplikacija koju je Udruženje osiguravača pokrenulo sa MUP-om i koja ubrzava proceduru prikupljanja dokumentacije neophodne za naknadu štete, jer je sada potrebno 15 dana, umesto 30–60 dana, za dobijanje policijske dokumentacije. Dalje, aplikacija pojednostavljuje čitav proces, jer oštećeni građani više ne moraju da idu u MUP, ali i pojeftinjuje ceo taj proces, jer više nema plaćanja

administrativnih taksi. Po novoj proceduri, oštećeni građani sada komuniciraju samo sa osiguravajućim društvom koje treba da im nadoknadi štetu. To društvo će, na osnovu odštetnog zahteva, kroz aplikaciju UOS, preuzeti kompletnu dokumentaciju MUP-a, a oštećeni treba da dostavi dokumentaciju kojom MUP ne raspolaže. Ova aplikacija, za sada, važi samo za naknadu materijalne štete, odn. za nezgode u kojima nije bilo povređenih. Šta da očekujemo od UOS-a sledeće godine? — Želimo da nastavimo započeti proces digitalizacije. Plan nam je da takvu saradnju uspostavimo i sa tužilaštvima i da na taj način preuzimamo i dokumentaciju iz nezgoda u

ISKUSTVO SA PROŠLE KONFERENCIJE NAM DAJE POTVRDU DA PRAVIMO PRAVE KORAKE U PRAVOM SMERU kojima ima povređenih, odn. iz udesa posle kojih MUP ima obavezu da dokumentaciju prosledi tužilaštvima. Za sada, kao Udruženje osiguravača, imamo odličnu saradnju sa beogradskim tužilaštvima, čime smo ubrzali dobijanje dokumentacije za nezgode na teritoriji grada Beograda. To radimo i za nezgode posle kojih mi nadoknađujemo štetu, ali i za sva osiguravajuća društva. Plan je da takav oblik saradnje uspostavimo i sa ostalim tužilaštvima na teritoriji Republike Srbije. •

DUŠKO JOVANOVIĆ generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije

Da li osiguravajuća društva imaju odgovarajuću ulogu u društvu? — Ubeđen sam da nemaju i moramo da radimo na jačanju uloge osiguravača kao ozbiljnog partnera države i povećanju funkcija društava za osiguranje kao institucionalnih investitora. Osiguravači imaju i ulogu u mobilizaciji slobodnih finansijskih sredstava, čime obezbeđuju dodatnu likvidnost na finansijskom tržištu, a slobodan kapital stavljaju u funkciju privrednog rasta i razvoja. Da bi to bilo izvodljivo, potrebno je rešiti problem sigurnih i prinosnih alternativa na duži rok. To znači da država u nama mora da vidi ozbiljnog, respektabilnog partnera, kojem treba omogućiti krupna institucionalna ulaganja, u opštem

BIZLife INTERVJU

INTERVJU

RAZBITI PREDRASUDE DA JE OSIGURANJE SKUPO

aše tržište je još uvek nedovoljno razvijeno. Učešće osiguranja u BDP-u već skoro deset godina kreće se oko dva odsto, što je daleko od nivoa u razvijenim zemljama Evrope, u kojima je i do tri puta veće, ocenjuje tržište osiguranja u Srbiji Dragan Filipović, predsednik Izvršnog odbora i izvršni direktor Generali osiguranja. „Rast industrije osiguranja je direktno povezan sa rastom životnog standarda i ekonomije svake zemlje, pa tako i Srbije. U interesu je naše države, građana i osiguravajućih kompanija da se razvija svest o značaju osiguranja i da se razbiju predrasude da je ono skupo, jer je upravo suprotno: osiguranje nije skupo, potrebno je, jer omogućava ljudima da finansijski ublaže posledice nastale eventualnim štetnim događajem i obezbede svoje zdravlje, život, imovinu i budućnost,“ kaže Filipović. Šta je obeležilo ovu godinu kada je u pitanju naše tržište? Kakve izazove za osiguravače očekujete u narednom periodu? — Ovu godinu će obeležiti relativno uspešno poslovanje u svim linijama osiguranja. Možda se samo u autoodgo-

SVAKE GODINE PLASIRAMO INOVATIVNE PROIZVODE I USLUGE, PO ČEMU SMO POSTALI PREPOZNATLJIVI

BIZLife

INTERVJU

vornosti neće ostvariti isti nivo premije kao prethodne godine, zbog novog pravilnika o tehničkom pregledu vozila – kojim se usporavaju, ali i značajno detaljnije obavljaju, prijem vozila i njihova registracija – što će rezultirati manjim brojem osiguranih vozila. Životno osiguranje će biti na nivou prethodne godine, čak će, možda, zabeležiti i blagi rast. Očekujem da osiguranje domaćinstva i malih i srednjih preduzeća zabeleži rast, dok će kasko osiguranje i osiguranje poljoprivrede biti na istom nivou kao prošle godine. Generali osiguranje je ostvarilo rast od 30 odsto u osiguranju domaćinstva i malih i srednjih preduzeća u kojima je stopa osiguranja inače na niskom nivou, pa je potencijal veliki.

raznovrsnim proizvodima i uslugama asistencije, kao i brige koju pokazujemo za dobrobit svojih klijenata, ljudi su naučili da mogu da računaju na našu pouzdanost, savete i iskustvo. Pored toga, dobili smo sertifikat „Family Friendly Enterprise” od „Technical & Management Servicea” za centralnu i istočnu Evropu za društveno odgovorno upravljanje kompanijom, sa fokusom na usklađivanju poslovnog okruženja i privatnog života. Mi znamo da su naši ljudi ključni za naše poslovanje i njihovo zadovoljstvo i lojalnost su nam veoma važni. Jedna smo od retkih kompanija u Srbiji koja je dobila ovaj sertifikat i jedina u našoj industriji, na šta sam veoma ponosan.

Šta je obeležilo ovu godinu za sam Generali? — Svake godine plasiramo inovativne proizvode i usluge, po čemu smo postali prepoznatljivi. Na listi naših prioriteta je dalji rast kompanije, kako u pogledu premije, tako i profita i projekata digitalizacije procesa, kao i pojednostavljenja naših proizvoda, s ciljem lakšeg razumevanja od strane klijenata. Samo lako razumljivi proizvodi mogu doći do naših klijenata na brz i efikasan način. Insistiram na usavršavanju i profesionalizaciji zaposlenih. Stoga, i ove godine ćemo dosta investirati u svoje zaposlene, kako bismo pružili najbolju moguću uslugu svojim klijentima. Zahvaljujući

Kakva je, u pogledu poslovnih rezultata, bila 2018. godina za Generali? — Generali osiguranje Srbija je već godinama lider na tržištu životnih osiguranja i drugi najveći učesnik na tržištu neživotnih osiguranja. Lider smo i u zdravstvenom osiguranju i ozbiljno jačamo svoju poziciju u osiguranju poljoprivrede i imovinskim osiguranjima. I 2018. godina će biti uspešna za nas. U prvih devet meseci ove godine ostvarili smo dobre rezultate. Ukupna premija naših kompanija u Srbiji i Crnoj Gori porasla je za 9,4 odsto i dostigla 147,8 miliona evra. Značajan rast smo ostvarili u životnim osiguranjima, više 27

odsto, dok smo u neživotnom osiguranju ostvarili rast od 2,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Ostvarujemo veoma dobru profitabilnost, što je važno za našeg akcionara i za naše klijente. Kakvo je vaše mišljenje o događajima kao što su „Dani osiguravača”, koji nam predstoje? — Smatram da je veoma važno i dobro što smo se mi iz osiguravajuće industrije, na nivou našeg udruženja organizovali i pokrenuli kampanju za edukaciju ljudi o važnosti osiguranja. Ukoliko želimo da se ljudi osiguravaju i shvate sve prednosti osiguranja, promena treba da krene od nas. Udruženje osiguravača Srbije je prošle godine pokrenulo edukativnu kampanju, čiji su sastavni deo „Dani osiguravača”. Dobro je što ćemo se okupiti na jednom mestu da razgovaramo o trendovima u našoj industriji, mogućnostima za dalji razvoj, ali i preprekama koje nam se nalaze na tom putu. Veoma je važno i da nas država podrži na tom putu, jer bez podrške i razumevanja od strane državnih institucija nije moguće napraviti veliki pomak.

SMATRAM DA JE VEOMA VAŽNO I DOBRO ŠTO SMO SE MI IZ OSIGURAVAJUĆE INDUSTRIJE, NA NIVOU NAŠEG UDRUŽENJA ORGANIZOVALI I POKRENULI KAMPANJU ZA EDUKACIJU LJUDI O VAŽNOSTI OSIGURANJA

jedince koji rade za Generali. Ta naša ambicija osnova je naše trenutne strategije i vodi nas ka tome da budemo prvi izbor investitora, zaposlenih, društvene zajednice, distributera i, naravno, klijenata. •

DRAGAN FILIPOVIĆ Predsednik IO i CEO Generali osiguranja

Šta da očekujemo od Generalija sledeće godine? —Ostajemo na putu koji smo zacrtali pre nekoliko godina. To podrazumeva klijentocentrični pristup poslovanju, sa akcentom na daljoj digitalizaciji kako internih procesa, tako i eksternih, plasiranje još jednostavnijih proizvoda, koji se mogu kupiti i onlajn. Pored toga, nastavljamo sa ulaganjem u svoje ljude i sa sprovođenjem aktivnosti koje će im omogućiti da još bolje usklade posao i privatan život. Cilj nam je da budemo izuzetni svuda i uvek, da budemo pokretačka snaga koja čini drugačijim i po-

BIZLife INTERVJU

INTERVJU

RAZVOJ SVESTI O OSIGURANJU

JE DUGOROČAN PROCES O

dluka o preuzimanju „AXA osiguranja” doprinela je poboljšanju rezultata i pozicije „Wiener Städtische osiguranja”, kao i ostvarenju strateških ciljeva „Vienna Insurance grupe”, naše matične kompanije i glavnog akcionara, odgovara za BIZLife magazin Zoran Blagojević, predsednik Izvršnog odbora „Wiener Städtische osiguranja”, na pitanje kako, posle godinu dana, ocenjuje poslovnu odluku o preuzimanju poslovanja „AXA osiguranja” u Srbiji. „Akvizicijom smo najpre ostvarili strateški cilj VIG-a o povećanju tržišnog učešća od preko 10 odsto. Prema poslednjim, još nezvaničnim rezultatima, naše tržišno

učešće je, nakon tri kvartala godine, na 11,4 odsto. Pripajanje AXA kompanija uticalo je i na naš poslovni rezultat. U oblasti neživotnih osiguranja u prvih devet meseci godine ostvarili smo rast od 19,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Preuzimanje nam je omogućilo i da kadrovski osvežimo svoj tim. Angažovali smo koleginice i kolege za koje smo procenili da kvalitetom i profesionalnim veštinama mogu doprineti ostvarenju ciljeva, unapređenju procesa i efikasnosti svakodnevnih poslovnih aktivnosti, kaže Blagojević. Kako vi vidite tržište osiguranja u ovom trenutku u Srbiji?

PRIVREDNICI, NAROČITO INOSTRANE KOMPANIJE I INVESTITORI, IMAJU RAZVIJENU SVEST O POTREBAMA BIZNISA KROZ OSIGURANJE I UGOVARAJU OSIGURANJE IMOVINE, VOZNOG PARKA, OSIGURANJE OD ODGOVORNOSTI, OSIGURANJE OBJEKATA U IZGRADNJI I SL.

— Naša zemlja ima tržište osiguranja koje je u stalnom usponu, ali beleži niske stope rasta. Po svim relevantnim parametrima, kao što su ukupna premija osiguranja, prosečna premija po glavi stanovnika, učešće ukupne premije u bruto društvenom proizvodu zemlje, Srbija je nerazvijeno tržište osiguranja. Na prvi pogled, ta poruka ne zvuči dobro, ali, u suštini, mi na to gledamo kao na veliku priliku. O potencijalu tržišta osiguranja priča se već godinama. Za bolju poziciju osiguranja u privredi zemlje potreban nam je veći rast premija, koje su trenutno jednocifrene, sa tendencijom dalje stagnacije. Prema nekim preliminarnim rezultatima na polovini godine, tržište je poraslo za samo 5,2 odsto. Imajući u vidu da je rast bruto društvenog proizvoda u zemlji bio preko 4 odsto, onda rast osiguranja nije značajan i ne možemo da budemo previše zadovoljni. Kakav se napredak na tržištu ostvario u poslednjih pet godina? Da li se

DA SRPSKI „DANI OSIGURANJA” POSTANU SVETLA TRADICIJA Za nekoliko dana počinju drugi „Dani osiguravača”. Koliko je ovakav događaj važan za vašu industriju, ali i za samo „Wiener osiguranje”? Dobro je što od prošle godine i industrija osiguranja ima svoj događaj. O organizaciji takvog skupa, po uzoru na neke nama bliske zemlje, pričalo se dugo i sada sa zadovoljstvom možemo da planiramo i ovaj skup u agendi naših poslovnih aktivnosti. Nadam se da će u godinama koje slede srpski „Dani osiguranja” postati svetla tradicija, čiji će značaj stalno rasti. Okupljanje osiguravača je veoma važno, ne samo za našu industriju i sve aktere na tržištu već i za sve one koji su na bilo koji način vezani za delatnost kojom se bavimo. Pre svega, za državu, donosioce odluka, koji su svesni važnosti i uloge osiguranja i sa kojima treba da radimo na tome da se u najskorije vreme potencijal osiguranja iskoristi u najvećoj mogućoj meri, a u najboljem interesu za sve.

BIZLife

INTERVJU

PREMIJA „WIENER STÄDTISCHE OSIGURANJA” PORASLA JE 8,8 ODSTO U ODNOSU NA ISTI PERIOD PRETHODNE GODINE, A NAROČITO PODVLAČIM IZUZETAN RAST U OBLASTI NEŽIVOTNIH OSIGURANJA OD 19,9 ODSTO nešto promenilo i da li se, generalno, odnos građana i privrede prema osiguranju promenio u tom periodu? — Delatnost kojom se bavimo konzervativna je i, generalno, ne podleže radikalnim promenama na kratak i srednji rok. Ipak, primetno je da se tržište u prethodnih pet godina menja, i to u mnogim segmentima. Pre svega, smanjen je broj kompanija, što je posledica više faktora, a možemo očekivati nastavak tog trenda. Učinjeno je dosta napora u oblasti unapređenja zakonske regulative i sada možemo reći da u nekim oblastima osiguranja funkcionišemo u značajno boljim pravnim okvirima nego što je to bilo ranije. Navike i očekivanja korisnika naših usluga menjaju se razvojem modernih tehnologija, što utiče i na planove osiguravača. Danas je digitalizacija sastavni deo strategije većine učesnika na tržištu. Taj globalni trend izuzetno brzo utiče na živote svih nas i samo adekvatno korišćenje digitalnih prilika može pružiti benefite kako korisnicima osiguravajućih usluga, tako i samim kompanijama. Razvoj svesti o osiguranju je dugoročan proces i zadatak svih učesnika na tržištu. Nisam siguran da možemo govoriti o velikom napretku u prethodnih pet godina. Poboljšanje je, usled pozitivnih iskustava, izraženo u putnom osiguranju, pa danas veliki broj naših turista i građana bez polise ne prelazi granicu. Manji pomak primetan je i u svesti poljoprivrednika usled negativnih posledica izraženih klimatskih promena o

ZORAN BLAGOJEVIĆ predsednik Izvršnog odbora „Wiener Städtische osiguranja”

BIZLife INTERVJU

»»»

kojima svedočimo. Taj pomak je i dalje nedovoljan ako želimo da govorimo o boljoj zaštićenosti poljoprivrede kroz osiguranje. U ostalim segmentima, nažalost, ne zapažam bitna odstupanja u odnosu na pre pet godina. Koje je, da se tako izrazimo, najpopularnije osiguranje kod građana i privrede, a za koje osiguranje se oni najteže odlučuju? — Imajući u vidu laku dostupnost i relativno nisku premiju osiguranja, kod građana je to putno osiguranje. Privrednici, naročito inostrane kompanije i investitori, imaju razvijenu svest o potrebama biznisa kroz osiguranje i ugovaraju osiguranje imovine, voznog parka, osiguranje od odgovornosti, osiguranje objekata u izgradnji i sl. Najviše prostora za rast, svakako, ima u oblasti životnog osiguranja i osiguranja privatne imovine građana, kuća, stanova i stvari u njima. Statistika govori o poražavajuće malom broju građana koji na ovaj

BIZLife

INTERVJU

NAVIKE I OČEKIVANJA KORISNIKA NAŠIH USLUGA MENJAJU SE RAZVOJEM MODERNIH TEHNOLOGIJA, ŠTO UTIČE I NA PLANOVE OSIGURAVAČA

način investiraju u sopstvenu sigurnost, budućnost svojih najbližih i brinu o imovini. Bliži se i kraj godine, pa vas molimo za ocenu poslovanja vaše kompanije. Šta je to bilo značajno za vašu kompaniju u 2018. godini i kakve planove imate u narednom periodu?

— Za sada raspolažemo preliminarnim, nezvaničnim rezultatima za III kvartal i tu mogu da izrazim zadovoljstvo. Premija „Wiener Städtische osiguranja” porasla je 8,8 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a naročito podvlačim izuzetan rast u oblasti neživotnih osiguranja od 19,9 odsto. U tom segmentu po linijama biznisa ističe se dobrovoljno zdravstveno osiguranje rastom premije od 53 odsto, osiguranje naplate potraživanja 25,8 odsto, kasko osiguranje 23,2 odsto i osiguranje od autoodgovornosti 19,4 odsto. Imajući u vidu već izgrađenu poziciju na tržištu, veoma dobar rezultat imali smo u oblasti imovinskih osiguranja, koja su više za 16 odsto. To je u velikoj meri obeležilo naše poslovanje ove godine. Pored toga, ističem dalje pozicioniranje na tržištu životnih osiguranja, gde smo plasmanom dva proizvoda učvrstili jednu od liderskih pozicija – osiguranje „unit linked” i dopunsko osiguranje od malignih bolesti. Sa strateške tačke gledišta, ovo je bila važna godina i zbog definisanja petogodišnjeg plana sa ciljevima, merama i aktivnostima koje ćemo do 2022. godine sprovesti. U tom strateškom dokumentu važna je uloga naših zaposlenih, kojima smo veoma posvećeni i u koje ćemo i u narednom periodu veoma ulagati, jer smatramo da su oni najvažniji resurs kompanije. Neizostavni deo planova je digitalizacija, kako u interne svrhe, gde ćemo nastojati da automatizacijom procesa bolje iskoristimo potencijale zaposlenih i unapredimo poslovne procese. Planiramo da korišćenjem digitalnih tehnologija poboljšamo iskustvo korisnika naših usluga i omogućimo im da brže i efikasnije saznaju sve informacije i iskoriste svoja prava iz osiguranja. •

BIZLife XXX

KOLUMNA

DA NE BUDE POSLE: Piše: SRĐAN MRĐA, ekonomista

„O

sigurajte svoju budućnost”, „Uz osiguranje u mirnu starost”, „Osigurajte krov nad glavom”... Ovo su samo neki od slogana kojim nas osiguravajuće kuće podsećaju da uz malu mesečnu naknadu i njihovu uslugu ne moramo da brinemo o nepredviđenim okolnostima u budućnosti. Koliko se u Srbiji osiguranje shvata ozbiljno i koliko je ono zaista važno? Pojam osiguranja u razvijenim zemljama daleko je ozbiljnije shvaćen i gotovo da nema čoveka koji ne osigurava sebe, svoju porodicu i imovinu, pokretnu i nepokretnu. U Srbiji kao da i dalje postoji neka vrsta skepse i ne postoji svest o neophodnosti da se uloži novac kako bi se obezbedila mirna budućnost i smatra se i dalje nepotrebnim troškom. Grubo gledano, osiguranje se deli na osiguranje imovine i osiguranje lica. Detaljnije, osiguranje imovine obuhvata osiguranje nepokretnosti od požara i nepredviđenih okolnosti, zatim kasko osiguranje za motorna vozila, kao i osiguranje poljoprivrednog zemljišta, transporta, građevinarstva, robe i mašina, a tu je i osiguranje kredita. S druge strane, osiguranje lica nudi naknade u slučaju bolesti, smrti ili u slučaju nesreće, a naravno, tu je i zdravstveno osiguranje. Nažalost, sistem zdravstvenog osiguranja u Srbiji nije ni približan razvijenim zemljama, gde građani sami odlučuju gde će se osigurati, koji je to iznos koji će mesečno plaćati i šta će uopšte osiguravati. Obavezno zdravstveno državno osiguranje čini da sve dodatno predstavlja ozbiljan trošak, pa ljudi uglavnom nemaju dodatno zdravstveno osiguranje,

BIZLife

KOLUMNA

„ŠTO SE NISMO OSIGURALI?!” iako za svega 5-6 hiljada dinara mesečno mogu imati pokrivene sve troškove lečenja i intervencija i, što je još bolje, u privatnim klinikama, gde nema reda i nema čekanja. Od mesečne naknade zavisi i to šta dobijate. Opšti sistematski pregledi, specijalistički pregledi ili operacije. Tako, na primer, iznos od 10

POJAM OSIGURANJA U RAZVIJENIM ZEMLJAMA DALEKO JE OZBILJNIJE SHVAĆEN I GOTOVO DA NEMA ČOVEKA KOJI NE OSIGURAVA SEBE, SVOJU PORODICU I IMOVINU, POKRETNU I NEPOKRETNU

do 12 hiljada pokriva sve specijalističke preglede i operacije, npr. prelom ruke, operacije slepog creva, krajnika, sinusa i druge najčešće operacije. Većom mesečnom naknadom pokrivene su i retke i komplikovane operacije. Ipak, ovo je veliki trošak za prosečnog građanina Srbije, imajući u vidu da već odvaja deo plate za državno zdravstveno osiguranje. Osiguranje imovine, s druge strane,

nije obavezno, ali u slučaju požara, poplave ili neke elementarne nepogode može biti i te kako korisno. Godišnja premija kreće se od 40 evra – za stan, tj. kuću do 50 kvadrata, pa do 80 evra – za nekretninu do 100 kvadrata. U ovom primeru, u slučaju požara naknada koju dobijate od osiguravajuće kuće kreće se od 20 do 40 hiljada evra, u zavisnosti od toga koliko plaćate mesečnu premiju. Što je veća premija, utoliko je veća i naknada u slučaju nepredviđenih okolnosti. Iako mnogi osiguranje imovine smatraju bespotrebnim, dovoljno je jednom u životu da vam zatreba i isplati se sve ulagano godinama. Upravo su zbog toga restorani, splavovi i proizvodne hale obavezan predmet osiguranja, jer je i rizik od štete veći. Njihovi vlasnici ne žele ništa da prepuste slučaju. S druge strane, vlasnici stanova i kuća odlučuju se da preskoče to osiguranje vodeći se time „neće baš meni”. Za kasko osiguranje vozila u Srbiji odlučuju se samo vlasnici novijih automobila, iako ono može biti od koristi i onima sa jeftinijim automobilima. U zavisnosti od starosti vozila, vrednosti i rizika od krađe, mesečna premija kreće se od 10 hiljada dinara, pa do nekoliko hiljada evra. Ono što je bitno jeste da se premija koju osigurano lice mora da plaća iz godine u godinu smanjuje, posebno ukoliko se ne koristi naknada za manje štete. Kasko osiguranje, prosto rečeno, jeste osiguranje od krađe i totalnog uništenja vozila. Zašto biste izgubili sve ako možete uz mesečne premije imati miran san i ne razmišljati o krađi ili ozbiljnom oštećenju svog motornog ljubimca?

Osiguranje kredita jedna je od novijih vrsta obezbeđenja od neželjenih posledica. Kamata na osigurane kredite minimalno je veća od redovnih, ali omogućava, posebno starijim licima, da u slučaju, ne daj bože, smrti njihovi naslednici nisu u obavezi da vraćaju kredit banci, što je kod ostalih kredita uobičajena praksa i zakonska obaveza naslednika. Osiguranje za poljoprivrednike poslednjih godina u centru je pažnje, posebno nakon elementarnih nepogoda i poplava koje su se desile u poslednjih nekoliko godina. Činjenica je da ulaganje u osiguranje poljoprivrednicima predstavlja dodatni trošak u već teškoj situaciji, ali dovoljno je pogledati pređašnja iskustva i shvatiti da ova vrsta osiguranja mora biti obavezna. Umesto što „kukaju” na državu i više sile, poljoprivrednici bi morali da se zaštite i na taj način smanje rizik od potencijalnog gubitka. Osnova obezbeđenja su zaštitne mreže, koje ne iziskuju velike troškove, a mogu spasti poljoprivredne kulture od grada i mraza. Pored ove zaštite, osiguranje plantaža, voćnjaka i njiva uz premiju omogućava poljoprivrednicima da u slučaju bilo kakve štete (požara, mraza, grada i sl.) naplate štetu od osiguravajuće kompanije i koliko-toliko spasu sezonu. Osiguravajuće kuće nude osiguranje stoke, tj. životinja, i osiguranje useva i plodova. Na primer, premija osiguranja

IAKO SE SAMO OSIGURANJE KOD NAS NE TRETIRA ONAKO KAKO BI TREBALO, TJ. NE SMATRA SE OBAVEZNIM ELEMENTOM KUĆNOG ILI POSLOVNOG BUDŽETA, ONO SE NE SME POSMATRATI KAO TROŠAK, VEĆ ISKLJUČIVO KAO INVESTICIJA U SMANJENJE RIZIKA za jednu priplodnu kravu čija je tržišna vrednost oko 1000 evra godišnje iznosi do 10.000 dinara, što je manje od 10 posto vrednosti same životinje. Ukoliko se uzme u obzir da u slučaju smrti životinje stočari dobijaju novčanu naknadu u vrednosti uginule životinje, ni veća premija ne bi smela da bude prepreka da se osiguranje izvrši. S druge strane, kod useva se osigu-

rava seme, kod pojedinih i stabljika. Kod rasada se osigurava biljka, dok se kod voćnjaka i vinograda osiguravaju i rod i stabljika. U slučaju ostalih kultura najčešće se osigurava plod, pa je potrebno zaštititi stabljiku mrežom u slučaju grada pre nego što se plod razvije. Na primer, osiguranje pšenice sa očekivanim prinosom od 4 tone po hektaru i tržišnom vrednosti od oko

100 hiljada dinara po hektaru, poljoprivrednika će koštati oko 2000 dinara, što se može plaćati mesečno, kvartalno ili godišnje unapred. Matematički to je dva posto vrednosti očekivanog prinosa, što je minimalno u odnosu na vrednost potencijalnog gubitka. Iako se samo osiguranje kod nas ne tretira onako kako bi trebalo, tj. ne smatra se obaveznim elementom kućnog ili poslovnog budžeta, ono se ne sme posmatrati kao trošak, već isključivo kao investicija u smanjenje rizika. Bez obzira na to da li se radi o osiguranju imovine (pokretne i nepokretne) ili o osiguranju lica (zdravstveno, porodično, penziono itd.), bolje je potrošiti novac na premiju nego imati potpuni gubitak. Sve plaćene premije daleko su manje od potencijalnog gubitka. Da ne bude posle: „Što se nismo osigurali?!” •

BIZLife KOLUMNA

INTERVJU

Piše: /// SERGEJ VASIĆ

PRIVATNO ZDRAVSTVENO

OSIGURANJE IMA NAJVEĆI POTENCIJAL U INDUSTRIJI

ako za BIZLife magazin kaže Gordana Bukumirić, predsednica Izvršnog odbora „UNIQA osiguranja”, godinu koja je na izmaku UNIQA osiguranje pamtiće po odličnom poslovnom rezultatu – ostvarenju ciljeva, suštinski važnih za dugoročno pozicioniranje kompanije na lokalnom tržištu. „Na pragu nove, 2019. godine možemo sa ponosom da sumiramo rezultate“, kaže ona. „U prethodnih deset meseci beležimo rast u svim vrstama osiguranja. Ostvarujemo 9 odsto rasta u obe kompanije: 9,65 u neživotnim i 7,6 odsto u životnim osiguranjima. Najveći skok, od 46 odsto, beležimo u osiguranju imovine, dok sa 17 odsto sledi osiguranje odgovornosti. Preliminarni rezultati poslovanja lokalnog tržišta osiguranja ukazuju na to da je naša kompanija ostvarila veći rast od rasta tržišta, kako na ukupnom nivou, tako i na nivou kompanija. To znači da UNIQA može očekivati i uvećanje tržišnog učešća“, kaže Bukumirić.

MALA I SREDNJA PREDUZEĆA SVE VIŠE MENJAJU SVOJ STAV PREMA OSIGURANJU IMOVINE, KOJE SE VIŠE NE POSMATRA KAO TROŠAK, VEĆ KAO INVESTICIJA

BIZLife

XXX INTERVJU

Ova godina je, za razliku od prethodne godine, bila bez većih „trzavica” na tržištu osiguranja. Kakvo vreme nastupa za osiguravajuće kuće u Srbiji u narednih nekoliko godina? — Dostupni podaci pokazuju da u Srbiji tek oko 10 posto ljudi ima neku vrstu osiguranja. Dakle, jasno je da na našem tržištu i dalje ima puno prostora za rast, koji je u prethodnih pet godina bio dinamičan i iznosio je od pet do šest odsto godišnje, a zasigurno će se nastaviti i u godinama koje su pred nama. Izvesno je da će u bližoj budućnosti fokus biti na izmenama zakonskih regulativa kako bi se omogućio dalji napredak. Već neko vreme govori se o liberalizaciji državnog zdravstvenog osiguranja i većoj mogućnosti izbora od strane osiguranika. Još jedno važno pitanje, koje je već neko vreme veoma aktuelno u Evropi, biće i osiguranje imovine od katastrofalnih rizika. S obzirom na iskustva iz regiona, ali i trenutnu situaciju na lokalnom tržištu, moguće je da ćemo u narednom periodu svedočiti ukrupnjavanju kapitala ili novim akvizicijama. Jedna od usluga osiguravajućih kuća koje građani i kompanije sve više koriste jeste privatno zdravstveno osiguranje. Kakva iskustva ima UNIQA sa tom uslugom?

— Privatno zdravstveno osiguranje je relativno mlada vrsta osiguranja, koja se na tržištu Srbije intenzivno razvija poslednjih šest godina. Prvi ozbiljan pomak u sve većem interesovanju građana za ovu vrstu osiguranja dogodio se dolaskom velikih multinacionalnih kompanija, koje su na lokalno tržište, uz kapital, donele i visokorazvijenu kulturu osiguranja zaposlenih. Privatno zdravstveno osiguranje u svom portfoliju imaju svega četiri osiguravajuće kompanije, a koristi ga oko tri odsto građana Srbije. Ipak, uprkos ciframa koje na prvi pogled deluju skromno, ovo osiguranje ima najveći potencijal u industriji. Očekuje se da će se rast premije i broja osiguranika, koji je već sada prisutan, nastaviti i u narednim godinama i da će uskoro iznositi oko 30 odsto godišnje. Naša kompanija je na vreme prepoznala veliki potencijal ovog proizvoda. Zbog toga danas nastupa kao jedan od tržišnih lidera, sa najvećom mrežom institucija u zemlji, koja broji više od 700 specijalističkih ordinacija, poliklinika, domova zdravlja i bolnica. Naše bogato iskustvo govori da je u razvoju privatnog osiguranja najvažnije odgovoriti na osnovnu potrebu klijenata, a to je što kraće vreme realizacije zdravstvene usluge. Naši korisnici mogu da biraju zdravstvenu ustanovu, kao i lekara, a na zakazani pregled

ZAHVALJUJUĆI MEDUNIQA KONTAKT-CENTRU, U KOJEM RADE LEKARI, KOD NAS U SVAKOM TRENUTKU – 24/7 – NAŠI KORISNICI MOGU DA ZAKAŽU TERMIN, DOBIJU MEDICINSKI SAVET I POMOĆ PRILIKOM IZBORA ZDRAVSTVENE USTANOVE čekaju najviše 15 minuta. Takođe, oni cene kvalitet, ali i dostupnost zdravstvenih usluga. Zahvaljujući MedUNIQA kontakt-centru, u kojem rade lekari, kod nas u svakom trenutku – 24/7 – mogu da zakažu termin, dobiju medicinski savet i pomoć prilikom izbora zdravstvene ustanove. Ko više uplaćuje privatno zdravstveno osiguranje: građani ili privreda? — Naša praksa pokazuje da su kompanije, kao poslodavci, zaključile polise za oko 90 odsto korisnika privatnog zdravstvenog osiguranja. Međutim, predviđa se da će se odnos između individualnih i korporativnih osiguravača drastično promeniti, te da će iznositi 50 naspram 50 odsto, čak i pre nego što se Srbija pridruži EU. Zbog trenutnog stanja u državnom zdravstvenom sektoru, u kojem, prema dostupnim podacima, na operaciju ili različite vrste snimanja i dijagnostike čeka oko 70.000 ljudi, integracija državnog i privatnog zdravstvenog sektora očekuje se već u narednom periodu od tri do pet godina. Koliko prvenstvo privreda shvata značaj osiguranja od katastrofalnih rizika? —U Srbiji su nosioci osiguranja od katastrofalnih rizika, ali i drugih vrsta osiguranja imovine, korporacije, kompanije i preduzeća, koja imaju visokorazvijenu kulturu osiguravanja i prepoznaju značaj ovog vida zaštite, nevezano za industriju u kojoj posluju. Može se reći da je za njih osiguranje celokupne imovine i svih zaposlenih ustaljena praksa i neka vrsta conditio sine qua non poslovanja. Takođe i

GORDANA BUKUMIRIĆ predsednica Izvršnog odbora „Uniqa osiguranja”

»»» BIZLife XXX

»»» sve investicije, bilo iz sredstava Republike Srbije ili iz direktnih plasmana stranih ulagača, počivaju na praksi osiguranja imovine. Od investitora i izvođača zahteva se osiguranje objekata i opreme uključene u izgradnju i montažu, a nakon puštanja u rad i osiguranje imovine. Državna preduzeća i preduzeća u stečaju takođe imaju obavezu osiguranja imovine. Sa druge strane, mala i srednja preduzeća sve više menjaju svoj stav prema osiguranju imovine, koje se više ne posmatra kao trošak, već kao investicija.

NASTAVIĆEMO DALJE KORAKE KA DIGITALIZACIJI

Kakve planove UNIQA ima u narednom periodu? – UNIQA Srbija prepoznatljiva je kao lider na tržištu kada je reč o kvalitetu usluge prema klijentima, kao i o inovacijama. U ovom času pripremamo veliki broj aplikacija koje će, kroz automatsku procenu rizika i računanje premija, našim agentima omogućiti dodatnu samostalnost u radu, a klijentima – građanima i malim i srednjim preduzećima – još bržu i kvalitetniju uslugu. Ovo je samo jedan od načina na koji planiramo da unapredimo rad prodajne mreže, koja više od 80 odsto svih ponuda i polisa završava kroz interno kreirane aplikacije.

BIZLife

XXX

Da li se primećuje rast ove vrste osiguranja u poslednjih nekoliko godina, od kada su nam se desile katastrofalne poplave 2014. godine? — U 2014. godini broj osiguranih domaćinstava u UNIQA osiguranju iznosio je 21.000. U narednoj godini ova cifra porasla je na 23.000 domaćinstava i ostala gotovo nepromenjena u 2016. Prošle godine UNIQA je zaključila 24.500 ugovora osiguranja domaćinstva, da bismo i u ovoj godini ponovo zabeležili blagi rast. Iako podaci jasno ukazuju da raste broj građana koji osiguravaju domaćinstvo, ukupan broj korisnika koji se dodatno osigurava od poplava iznosi svega oko dva promila, a od zemljotresa i manje od toga. Nažalost, ovako slabo zastupljeno osiguranje domaćinstva i dodatnog rizika od poplave predstavlja ogroman rizik po stanovništvo, privredu, ali i samu državu, od koje se očekuje učešće u sanaciji štete. Podaci pokazuju da je prošle godine u Evropi zbog neosiguravanja od elementarnih nepogoda isplaćena samo trećina od 280 milijardi evra štete nastale usled prirodnih katastrofa. Kada je o Srbiji reč, od 1,7 milijardi evra štete izazvane majskim poplavama iz 2014. godine, osi-

guravajuća društva su isplatila oko 70 miliona, što ukazuje na veoma mali procenat osigurane imovine građana i firmi.

IMOVINU U SRBIJI, PREMA DOSTUPNIM PODACIMA, OSIGURAVA MANJE OD SEDAM POSTO STANOVNIŠTVA

Koliko građani koriste ovu vrstu osiguranja? — Imovinu u Srbiji, prema dostupnim podacima, osigurava manje od sedam posto stanovništva. U ovaj procenat uračunat je i veliki broj domaćinstava koji se osigurava zbog kreditnih zahteva banaka. Kako pokazuju ankete, iako građani ovaj vid zaštite smatraju veoma korisnim, na sklapanje

polise se retko odlučuju zbog nedovoljne edukacije i predrasude da je osiguranje skupo. Istina je da je stan ili kuću zajedno sa stvarima domaćinstva moguće osigurati već od jednog evra po kvadratu godišnje, pri čemu je imovina osigurana na punu građevinsku vrednost. Primera radi, premija za stan od 50 kvadrata u UNIQA osiguranju iznosi oko 55 evra godišnje, što je manje od pet evra na mesečnom nivou. Još jedna od čestih predrasuda jeste da je zaključivanje Ugovora o osiguranju imovine komplikovano. UNIQA ovaj proizvod sa najširim pokrićem nudi u poslovnicama širom zemlje, ali i onlajn, što omogućava kupovinu iz fotelje – za samo par minuta i kroz nekoliko jednostavnih koraka. Takođe, ako se u obzir uzme činjenica da se samo u Beogradu godišnje obije skoro 2000 stanova, da se dogodi više od 200 požara i isto toliko izliva vode iz instalacija, osigurati stan ili kuću po uslovima koji su ogromnoj većini stanovništva pristupačni – zaista ima smisla. •

KAKO DO SAVRŠENOG

REŠENJA? V

ećina će se složiti oko toga šta je dobro. Ali, kada treba otići korak dalje i definidati šta je savršeno i kakve sve osobine savršeno rešenje treba da ima, onda svako postavlja specijalne uslove koji će ispuniti određene zahteve. Zato savršena rešenja nikad nisu ista za sve. Savršena rešenja se prave po meri i za svakog se posebno biraju detalji koji su potrebni da bi se dostiglo savršenstvo. Trudeći da se svojim klijentima obezbedi savršeno rešenje, Crédit Agricole Srbija pripremila je savršeno udoban kredit za refinansiranje uz veoma atraktivnu fiksnu nominalnu kamatnu stopu već od 6,95% (EKS 7,64%) godišnje. Osim veoma atraktivne kamatne stope, oko čega će se svi složiti da je dobro, klijentima je na raspolaganju i mogućnost da sami izaberu niz različitih setova dodatnih pogodnosti kojom će ovu ponudu sami učiniti savršenom. Kao prvu pogodnost, klijenti mogu da biraju između dodatnog beskamatnog keš kredita na period do 12 meseci ili kredita za refinansiranje bez administrativnih troškova. Osim toga, kao drugu pogodnost, novi i postojeći klijenti mogu da apliciraju za dozvoljeni minus ili kreditnu karticu sa mogućnošću refinansiranja obaveza prema drugim bankama i to bez obračuna kamate do kraja februara 2019. godine. I još jedna prednost, koja je sviam na raspolganju su više kamatne stope na štednju. Ukoliko bi se klijent, u skladu sa svojom kreditnom sposobnošću, odlučio za savršeno udoban kredit za refinansiranje u iznosu od 1.500.000 dinara na period otplate od 36 meseci, bez troškova obrade zahteva, mesečna rata kredita bi iznosila 46.281,36 dinara. Osim toga, mogao bi da odabre i pogodnosti uskladu sa svojim potrebama. •

BIZLife XXX PR

INTERVJU

I DALJE ĆEMO

BITI U TOP 5 OSIGURAVAČA

U SRBIJI R

acio penetracije, odnosno učešća premije osiguranja u BDP-u Republike Srbije, duži niz godina su stabilne i kreću se oko 2,1 posto. Očekuje se da će trend vrednosti racija penetracije biti zadržan i u

NA GLOBALNOM NIVOU PRISUTNA JE STAGNACIJA U RASTU PREMIJE OSIGURANJA NA NIVOU RASTA BDP-A, PA ČAK I NEŠTO ISPOD NJEGA, ŠTO SE PRELIVA I NA LOKALNO TRŽIŠTE

2018. godini, kao i u narednom planskom periodu, imajući u vidu i da je stopa rasta tržišta osiguranja neznatno veća, za BIZLife magazin komentariše stanje tržišta osiguranja Dragan Marković, predsednik Izvršnog odbora Triglav osiguranja u Srbiji. „ Nakon višegodišnje dvocifrene stope rasta, životna osiguranja, usled pada kamatnih stopa, beleže stagnaciju i osnovni su razlog smanjenja ukupne godišnje stope rasta tržišta osiguranja prema kriterijumu obračunate premije“, kaže Marković. Šta je obeležilo ovu godinu kada je u pitanju naše tržište? Kakve izazove za osiguravače očekujete u narednom periodu? — Osnovni generatori rasta, pored osiguranja motornih vozila (autoodgovornost i kasko), jesu osiguranje imovine (požar i ostala osiguranja imovine) i dobrovoljno zdravstveno osiguranje, dok životno osiguranje beleži realnu stagnaciju. Tekuću godinu obeležili su digitalizacija i razvoj pratećih servisa radi povećanja dostupnosti i podizanja kvaliteta usluga osiguravača, a ujedno predstavljaju i dalje izazove za naredni period. Sektor osiguranja u Repu-

blici Srbiji ima izuzetno veliki potencijal za razvoj, a glavni izazovi leže u kreiranju poslovnog modela i okruženja koje će obezbediti rast premije po glavi stanovnika, približavajući ga vrednostima zemalja članica EU u regionu. Kakve su svetske tendencije kada je osiguranje u pitanju? — Na globalnom nivou prisutna je stagnacija u rastu premije osiguranja na nivou rasta BDP-a, pa čak i nešto ispod njega, što se preliva i na lokalno tržište. Najveći doprinos rastu premije životnih osiguranja dolazi sa kineskog i azijskog tržišta, dok razvijena tržišta osiguranja beleže stagnaciju, pa čak i blagi pad. Trend usporenijeg rasta premije neživotnih osiguranja prisutan je na tržištima u razvoju i u 2018. godini, pa je tako u 2017. godini rast iznosio 6,1 posto (svega 2,5 posto ako se isključi tržište Kine), u odnosu na 9,8 posto rasta u 2016. godini, odnosno 8,4 posto rasta u poslednjih 10 godina. U centralnoj i istočnoj Evropi premija neživotnih osiguranja raste 3 posto (opadajućeg trenda – 2017. rast 3,3 posto, a 2016. godine 4,8 posto), odnosno približno rastu BDP-a. Opšti trend se ogleda u procesu sve veće digitalizacije usluga, povećanju dostupnosti i transparentnosti usluga osiguranja. Kakva je trenutno pozicija vaše kompanije na tržištu osiguranja u Srbiji? — Tržišna pozicioniranost „Triglav osiguranja” na stabilnom je 5. mestu, uz kontinuiran rast tržišnog učešća. Šta je obeležilo ovu godinu za „Triglav osiguranje” i na čemu je bio fokus u 2018. godini? — Za „Triglav osiguranje” 2018. godina donela je dalju

BIZLife

INTERVJU

IMAJUĆI U VIDU REZULTATE ZA Q2 2018, OČEKIVANO JE ZADRŽAVANJE POZICIONIRANOSTI „TRIGLAV OSIGURANJA” U PET NAJBOLJIH OSIGURAVAČA U REPUBLICI SRBIJI disperziju portfelja, podizanje kvaliteta pruženih usluga, njihovu dostupnost i segmentaciju u skladu sa potrebama klijenata, dalji stabilan i profitabilan rast tržišnog učešća, odnosno pozicioniranosti Društva. Kakve rezultate očekujete na kraju godine? — Poslovnu 2018. godinu, kao i prethodni petogodišnji period, obeležio je dalji profitabilan rast tržišnog učešća, odnosno zastupljenosti „Triglav osiguranja” na tržištu, što ukazuje na zadovoljstvo klijenata kvalitetom pruženih usluga i izgradnju dugoročnog odnosa zasnovanog na poverenju. Imajući u vidu rezultate za Q2 2018, očekivano je zadržavanje pozicioniranosti „Triglav osiguranja” u pet najboljih osiguravača u Republici Srbiji.

tržištu osiguranja okupljaju u ovoj formi? — Kako je na tržištu osiguranja prisutan značajan broj domaćih osiguravača čiji su većinski vlasnici međunarodne osiguravajuće grupacije, redovna okupljanja i razmena iskustava, u saradnji sa regulatornim organima i supervizorima osiguranja, stvaraju stabilan ambijent za dalji razvoj tržišta osiguranja i veći doprinos daljem razvoju finansijskog sektora Republike Srbije.

Da li verujete da će ovakva okupljanja postati tradicija? — Neophodno je da postanu tradicija, jer su reakcije nakon prvi put organizovanih Dana osiguranja izuzetno pozitivne, usled aktuelnosti izabranih tema, kvalitetnih predavača i panelista, odlične organizacije od strane Udruženja osiguravača Srbije, podrške regulatora/ supervizora osiguranja na najvišem nivou i u krajnoj instanci velikog interesovanja učesnika na tržištu osiguranja. •

DRAGAN MARKOVIĆ Predsednik Izvršnog odbora Triglav osiguranja u Srbiji

Kakve planove ima „Triglav” u narednom periodu? Kako biste voleli da vidite kompanije, na primer, na kraju 2020. godine? — „Triglav osiguranje Beograd” trenutno zauzima 5. poziciju na tržištu, a s obzirom na dugoročnu strategiju „Triglav grupe” u regionu, namerava da nastavi sa unapređivanjem poslovanja kako bi ostvario pozicije drugih kćerinskih društava u Grupi. Ostvarivanje ovih ciljeva biće postignuto kontinuiranim i stabilnim rastom premije i tržišnog učešća, proširenjem i unapređenjem ponude i dostupnosti usluga osiguranja u skladu sa potrebama klijenata. Očekuju nas Dani osiguravača, koji se po drugi put organizuju u Srbiji. Koliko je važno da se svi „igrači” na

BIZLife INTERVJU

INTERVJU

OSIGURAVAČI

PRIMETNO ISTIČU KVALITET USLUGE P

olovinom godine objavili ste odlične poslovne rezultate u prvoj polovini godine. Kakva je situacija sada, krajem godine? — Prva polovina godine i intenzivan rast koji smo imali stvorili su nam pretpostavke za uspešnu realizaciju planskih ciljeva. U drugoj polovini godine dolazi do opadanja produktivnosti našeg pojedinačno najvećeg kanala prodaje i nadam se da je u pitanju promenljiv kontraciklični trend. U svakom slučaju, očekujemo rast u odnosu na prethodnu godinu i pozitivne promene kod svih ključnih parametara. Najavili ste da ne odustajete od petogodišnjeg plana razvoja. Šta to podrazumeva? — Petogodišnji plan podrazumeva razvoj i širu diversifi-

JAKO NAM JE VAŽNO DA OSTVARIMO KONTINUITET DOBRIH POSLOVNIH REZULTATA IZ PRETHODNIH NEKOLIKO GODINA

BIZLife

XXX INTERVJU

kaciju kanala prodaje, razvoj proizvoda, naročito iz „Retail” i SME segmenta, restrukturiranje porftelja po vrstama osiguranja, razvoj prodajne infrastrukture. U suštini, petogodišnji poslovni plan predstavlja našu nameru da „Milenijum osiguranje” uveća broj klijenata, bude teritorijalno zastupljeniji i bude spreman da odgovori zahtevima u svim vrstama osiguranja. Kako ocenjujete trenutnu poziciju „Milenijum osiguranja” na srpskom tržištu? — „Milenijum osiguranje” i njegovi pravni prethodnici posluju na našem tržištu 26 godina i možemo reći da je trenutna pozicija u segmentu osiguranja vozila zadovoljavajuća, dok u ostalim vrstama neživotnih osiguranja ima velikog prostora za razvoj, što sam naveo u prethodnom odgovoru. Kakav je odnos između osiguravajućih kuća u Srbiji? Da li su i Dani osiguravača primer da oni posluju u uslovima zdrave konkurencije?

— Konkurencija je i u broju i u prisustvu lokalnih, regionalnih i svetskih osiguravača veoma jaka i primetna je visoka tržišna saturacija. Svakako, prisutna je zdrava konkurencija i ono što je dobro, pre svega, za klijente i korisnike osiguravajućih pokrića – osiguravači primetno ističu kvalitet usluge kao jedan od bitnih komparativnih prednosti, uz cenu osiguranja, koja je i dalje dominantan prodajni instrument. Kakvi su planovi kompanije u narednoj godini? — Jako nam je važno da ostvarimo kontinuitet dobrih poslovnih rezultata iz prethodnih nekoliko godina. Nameravamo da zakoračimo u još jednu vrstu osiguranja koju nismo imali u našoj paleti proizvoda, da dodatno ojačamo internu prodajnu mrežu i eksterne institucionalne kanale prodaje, da se adekvatno pripremimo za „Solvency2” i da nastavimo sa unapređenjem kadrovskog potencijala, kao preduslova održivog poslovanja u budućnosti. •

LJUBIŠA VELJKOVIĆ predsednik Izvršnog odbora „Milenijum osiguranja”

BIZLife INTERVJU XXX

ISTRAŽIVANJE

KOLIKO MEDIJE

INTERESUJE TEMA

OSIGURANJA

UZ POMOĆ PAMETNE ANALITIKE SOFTVERA ZA ANALIZU SADRŽAJA – „DIGITAL ELEMENTA”, ISTRAŽILI SMO KOLIKO SE O TEMI OSIGURANJA PISALO U MEDIJIMA, A KOLIKO SE PRIČALO NA DRUŠTVENIM MREŽAMA I FORUMIMA U PRETHODNIH GODINU DANA

edijima su oduvek bile interesantne teme koje se tiču hronike – krađe ili prirodne katastrofe, i to ne samo zbog prilike da se plasiraju senzacionalistički sadržaji već i iz opravdanih razloga, jer ovakve

BIZLife

XXX ISTRAŽIVANJE

teme sa sobom često nose značajne žrtve – ljudske, materijalne, infrastrukturne... Istražili smo da li ovakve teme često prati i priča o osiguranjima (putnim, životnim, osiguranjima od elementarnih nepogoda) ili mediji ne vole da povezuju ove dve teme i daju (opravdan) legitimitet osiguranjima, kao, ipak, jedinoj stavki koja, bar donekle, može da umanji nastalu štetu. Na društvenim mrežama najviše se, reklo bi se – logično, piše o zdravstvenim osiguranjima. Naime, 69 odsto svih komentara ticalo se zdravstvenog osiguranja. Komentari su se često odnosili na privatno zdravstveno osiguranje, ali i na to šta se dobija uz državno zdravstveno osiguranje. Nakon zdravstvenog, najčešće je spominjano putno osiguranje

(18 odsto), a zatim se najviše govorilo o životnom osiguranju (6 odsto) i kasko osiguranju (5 odsto). Zanimljivo je da su više od tri puta komentari bili vezani za zdravstveno osiguranje (67 odsto svih analiziranih komentara na društvenim mrežama

NEOPHODNO JE DA MEDIJI NA SISTEMATIČAN I ANALITIČAN NAČIN UKAZUJU NA ZNAČAJ OSIGURANJA, POGOTOVO KOD ČESTIH I PREDVIDIVIH POJAVA

i forumima), u odnosu na 18 odsto koje je dobilo putno osiguranje. Medije takođe najviše zanima tema zdravstvenog osiguranja, a u odnosu na ukupan broj analiziranih tekstova, ova tema zauzima čak 81 odsto svih objavljenih vesti i članaka. Ne treba zaboraviti da je tema zdravstvenog osiguranja značajna ne samo iz perspektive zdravstva i osiguranja nego i iz perspektive politike, te se o ovoj temi dosta govori ako su aktuelni izbori u nekim velikim svetskim državama, gde se sa promenom politike često vrši i reforma zdravstvenog sistema. Ovakve medijske trendove često koriste i osiguravači, te prateći medijske natpise i rast nepoverenja kod ljudi u državni zdravstveni sistem, nude privatna zdravstvena osiguranja. Opšti je trend da hronika zauzima najveći deo medijskog prostora, te je gotovo preuzela vlast i na naslovnim stranama. Ipak, zanimljivo je da se, iako se često piše o prirodnim katastrofama ili o krađama, u medijima mnogo manje, gotovo tri puta manje, piše o osiguranjima. Čak iako su osiguranja direktno povezana sa prirodom katastrofe (npr. osiguranje od poplave, osiguranje od požara),

mediji kao da ne vole da povezuju ove dve teme. Da li izbegavaju da budu „generali” nakon tragičnih bitki ili naši novinari još uvek nisu stekli naviku da edukuju stanovništvo po principu „bolje sprečiti nego lečiti”? Ipak, neophodno je da mediji na sistematičan i analitičan način ukazuju na značaj osiguranja, pogotovo kod čestih i predvidivih pojava (kao što poplave, grad ili loši meteorološki uslovi u Srbiji). Na društvenim mrežama i forumima se, takođe, mnogo više pažnje poklanja komentarisanju katastrofa, nego priči o osiguranju i o krađi. Ipak, zanimljiv je trend da se gotovo podjednako priča o temi osiguranja, nego o temi krađe, dok je kod medija mnogo zastupljenija tema krađe. Da li ovo možemo objasniti time da kod korisnika društvenih mreža možda još uvek vlada sramota da se javno govori o tome da smo pokradeni ili da znamo da je neko pokraden? Da li „ružičasti filter” društvenih mreža i ovde oslikava svoj paradoks?! Tema osiguranja uvek će biti zanimljiva medijima, iako se oni njome još uvek najviše bave kao temom povezanom sa događajima iz hronike. Ipak, po učestalosti komentara o osiguranju na društvenim mrežama, zaključujemo da svest o važnosti svih vrsta osiguranja kod korisnika društvenih mreža raste, što je najverovatnije posledica veće osvešćenosti ljudi, čime će, možda, društvene mreže preuzeti od medija ulogu edukacije ljudi.•

NA DRUŠTVENIM MREŽAMA I FORUMIMA SE MNOGO VIŠE PAŽNJE POKLANJA KOMENTARISANJU KATASTROFA, NEGO PRIČI O OSIGURANJU I O KRAĐI BIZLife XXX

INTERVJU

TRADICIJA

I INOVACIJA

OKUPLJANJE Koliko su važna okupljanja kao što su „Dani osiguravača” i šta očekujete od ovog događaja? — Dobro je da ovo pitanje o značaju „Dana osiguravača” dolazi na kraju. Tržište osiguranja je sistem propisa, klijenata, učesnika i različitih interesnih strana. „Dani osiguravača”, koji su prvi put organizovani 2017. godine, predstavljaju način na koji mi, kao Udruženje osiguravača Srbije, promovišemo kulturu osiguranja, ukazujemo na probleme u osiguranju i razgovaramo o njima.

BIZLife

XXX

vog leta suočili smo se sa slučajem nesolventnosti agencija „SAB Travel”, „JAZZ Travel” i još dve manje agencije. Ovi događaji pokazuju dve stvari: prva je krhkost turističke industrije u Srbiji, koja je previše fragmentisana i izložena finansijskim slabostima mnogih učesnika na tržištu, kao i institucionalno slabostima. Ovo bi trebalo ispraviti novim zakonom o turizmu, na kojem Vlada i radi. Trebalo bi da novi zakon sadrži odredbe za nadzor profesionalizma na tržištu, kako bi se isključili oni čije ponašanje nije u skladu sa etičkim i tržišnim standardima, kaže za BIZLife magazin dr Đorđo Markeđani, predsednik Izvršnog odbora DDOR osiguranja. „Drugo na šta je ovaj događaj ukazao jeste korist osiguravajućeg pokrića od nesolventnosti. U jednu ruku, ovo predstavlja zadovoljstvo, ali u drugu ruku, kao direktor kompanije, predstavnik i stranog investitora, želim da kažem da bismo mi želeli da damo svoj doprinos, ali u jačem sistemu. Sistem je osiguran, ali to je kao osiguravanje kuće sa lošim temeljima. Mi želimo da stvorimo osiguravajuće pokriće za kuću u kojoj je sve ispravno, da

tako ilustrativno kažemo. Ovo je veliki izazov i želeli bismo da sarađujemo sa Vladom, ali očekujemo bolji i jasniji novi zakon uskoro, do kraja novembra, jer turistička sezona ponovo počinje u januaru. Neophodna je i posvećenost Vlade rešavanju specifičnog problema koji trenutno imamo u osiguranju, a koji se zove „moralni hazard”. Ovaj problem uključuje mogućnost turističkih agencija da „namerno” bankrotiraju, jer se od osiguravajućih kuća (tj. od nas) iz mnogo razloga traži da platimo odštetu. Turističke agencije na taj način rešavaju svoje probleme preko nas. Ovo nije pravično osiguranje, već jedan oblik nepriličnog transfera tereta. Skorašnji slučajevi bankrota naglašavaju velike probleme u srpskom tržištu turizma, koji se moraju rešiti, ali ne preko osiguranja. Osiguranje podržava stvarne žrtve, a ne strukturne probleme jedne industrije“, kaže Markeđani. Kakva je bila 2018. godina za vašu kompaniju? — Do sada je 2018. bila dobra godina. Imali smo rast premije u skladu sa rastom tržišta ili neznatno iznad njega. Osiguranje je grana koja sporo raste, a naša kompanija je veoma obazriva. Trudimo se da svojim klijentima pružimo najbolju uslugu, posebno kada su u pitanju odštetni zahtevi, takođe i da imamo najbolji kadar u zemlji. Kontinuirano ulažemo u obrazovanje i obuku svih zaposlenih, ne samo onih u sektoru prodaje, kako bismo zaista bili kompanija koja je svesna svoje uloge u privredi ove zemlje. Takođe, 2018. je poslednja godina našeg trogo-

IZAZOVI NA TRŽIŠTU STVARAJU VELIKU PRILIKU ZA KOMPANIJE DA OBRAZUJU SVOJE KLIJENTE

dišnjeg plana za period 2016– 2018. Počinjemo da razmišljamo o sledećih 5–10 godina, fokusirajući se detaljnije na sledeće tri godine. To činimo sa strateškim očekivanjem da će Srbija ući u Evropsku uniju i doživeti značajan rast, ali imajući u vidu da je u zemlji i dalje prisutna velika raznolikost. S jedne strane, imamo sofisticirane mlade i bogate klijente, prema kojima moramo da prilagodimo svoje usluge. S druge strane, raspoloživi prihodi i sklonost ka osiguranju veoma su niski u mnogim područjima. Ove godine nam je potrebno zdravo poslovanje i profit kako bismo mogli još više da ulažemo u svoje ljude i budući razvoj. Kako ocenjujete trenutnu poziciju DDOR osiguranja na srpskom tržištu, ali i samo tržište osiguranja u Srbiji? — Položaj DDOR osiguranja na srpskom tržištu veoma je specifičan i izuzetno dobar. Imamo kombinaciju tradicionalnog prisustva na tržištu, što znači dugogodišnje prisustvo, ukorenjeno i ugrađeno u društveni i ekonomski sistem. S druge strane, mi smo kompanija koju podržava „Unipol”, snažna strana grupacija sa evropskim iskustvima, koja je sposobna da ih prenese na Srbiju kad god je to potrebno. Ova kombinacija tradicije i inovacije veoma je bitan element, a i veoma originalan, jer većina drugih osiguravajućih kuća predstavlja grinfild startap kompanije. Možemo da ponudimo i široko znanje prikupljeno u toku proteklih godina, imajući u vidu ovu državu i njeno tržište.

TRUDIMO SE DA SVOJIM KLIJENTIMA PRUŽIMO NAJBOLJU USLUGU, POSEBNO KADA SU U PITANJU ODŠTETNI ZAHTEVI, TAKOĐE I DA IMAMO NAJBOLJI KADAR U ZEMLJI — Tržište je veoma malo, ali takođe i vezano za prošle zakonske propise. Uz podršku NBS, tržište je u tranziciji ka pravnom okviru EU. Ono će nastaviti da raste, ali bi raslo još više kada bi bilo liberalizovano u određenim područjima. Pre svega, mislim na autoodgovornost, koja predstavlja oko trećine ukupne premije, a tarife pod kontrolom. Ovo je dobro za neko vreme, ali bi tržište trebalo pripremiti za liberalizaciju cena osiguranja od autoodgovornosti. U ostalim granama osiguranja, poput kasko osiguranja, osiguranja

domaćinstva ili zgrada, imamo bitne prilike i izazove. Jedan konkretan izazov sa kojim se suočavamo kao osiguravajuća kuća u Srbiji jeste poboljšanje pokrića za slučajeve prirodnih katastrofa. O ovom problemu se naširoko raspravlja. Svake godine se dešavaju ozbiljne katastrofe, poput velikih poplava koje su se dogodile 2014. godine. Pokriće za prirodne katastrofe nije nešto o čemu ljudi sami razmišljaju, već nešto o čemu moraju biti edukovani. Drugi izazov je zdravstveno osiguranje, koje se već razvija dobro. Ako

pogledamo evropske države, ovo je nešto što se može rešiti na različite načine, a Srbija će pronaći svoj put. Iz duge liste koju sam naveo može se videti da ovi izazovi na tržištu stvaraju veliku priliku za kompanije da obrazuju svoje klijente, iskoriste ove prilike koje im pružaju propisi, budu prijateljski nastrojene prema klijentima i pomognu im da shvate za koje pokriće bi trebalo da se odluče, kao i da uspostave dugoročne odnose sa svojim klijentima. Mislim da je to dovoljno posla za narednih 20 godina. •

DR ĐORĐO MARKEĐANI Predsednik izvršnog odbora DDOR osiguranja

Koji su izazovi pred DDOR osiguranjem u narednom periodu, a koji izazovi očekuju celo tržište osiguranja u Srbiji?

BIZLife INTERVJU XXX

CORPORATE

GENERALNI DIREKTOR NIS-A

NA UNIVERZITETU U KEMBRIDŽU

eneralni direktor NIS-a, Kiril Tjurdenjev, održao je predavanje na prestižnoj poslovnoj školi Judge Business School Univerziteta u Kembridžu u Velikoj Britaniji, na temu „Upravljanje i liderstvo u 4. industrijskoj revoluciji – izazovi i mogućnosti“. Predavanje generalnog direktora NIS-a, organizovano u saradnji sa PEXIM fondacijom, izazvalo je veliku pažnju okupljenih profesora i studenata jedne od najrenomiranijih poslovnih škola u svetu. Kiril Tjurdenjev je prisutnima govorio o 4. industrijskoj revoluciji, njenoj aktuelnosti, izazovima koje sa sobom nosi

i mogućnostima koje pruža, stavljajući akcenat na naftnu i gasnu industriju i osvrćući se na poslovanje kompanije NIS, koja se uspešno hvata u koštac sa novim tehnologijama i digitalnom transformacijom. Okupljeni slušaoci su imali priliku da se upoznaju sa tipovima inovacija i novim tehnologijama koje nam je donela 4. industrijska revolucija i koje utiču kako na naš svakodnevni život, tako i na proces donošenja odluka u velikim korporacijama, sa novim, obnovljivim, izvorima energije i načinima njihovog skladištenja, kao i o digitalnoj transformaciji i procesima i mehanizmima

KIRIL TJURDENJEV JE PRISUTNIMA GOVORIO O 4. INDUSTRIJSKOJ REVOLUCIJI, NJENOJ AKTUELNOSTI, IZAZOVIMA KOJE SA SOBOM NOSI I MOGUĆNOSTIMA KOJE PRUŽA, STAVLJAJUĆI AKCENAT NA NAFTNU I GASNU INDUSTRIJU I OSVRĆUĆI SE NA POSLOVANJE KOMPANIJE NIS koje podrazumeva. Poredeći izazove i mogućnosti 4. industrijske revolucije, Kiril Tjurdenjev je istakao da njeni izazovi mogu da budu nejasna ekonomska isplativost, prekomerna ulaganja, nedovoljna kvalifikacija zaposlenih, nedostatak standarda i propisa, nizak stepen zrelosti potrebnih tehnologija, nerešena pitanja vezana za sigurnost podataka, i drugi, ali da se njima uspešno suprotstavljaju nove mogućnosti koje podrazumevaju bolje planiranje

BIZLife

XXX CORPORATE

i kontrolu, veću fleksibilnost u proizvodnji i njenu individualizaciju, povećan kvalitet i veće zadovoljstvo korisnika. Ujedno, uz nove tehnologije, troškovi logistike se smanjuju, a otvaranje novih tržišta pokreće ekonomski rast. Nakon kratkog predstavljanja kompanije i njenog poslovanja u naftnom i gasnom sektoru, Kiril Tjuredenjev je istakao da NIS konstantno prilagođava svoje poslovanje aktuelnim globalnim uslovima, kao i da su tri aspekta digitalne transformacije u NIS-u nove tehnologije, digitalni pristup i digitalna kultura. Digitalna transformacija u NIS-u, naglasio je Tjudrenjev, podrazumeva kako promenu uloga i odgovornosti, tako i optimizaciju biznis procesa i promenu tehnologija, materijala i opreme. Digitalna kultura je ono što je najbitnije i što podrazumeva privlačenje najboljih i najkompetentnijih ljudi, a u isto vreme se odnosi na promenu svesti i zaposlenih i menadžmenta u „digitalni način razmišljanja“. Završavajući predavanje, Kiril Tjurdenjev je studente Judge Business School podsetio da se posvete sebi, putuju koliko mogu, da stalno uče, da se trude da saznaju što više i da pritom ne zaborave i da se zabavljaju. Izlaganje je izazvalo interesovanje velikog broja studenata, čija su pitanja prerasla u konstruktivnu diskusiju i na koja je generalni direktor NIS-a imao vrlo inspirativne odgovore. •

GODINA USPEŠNIH REZULTATA ZAHVALJUJUĆI

POVERENJU KLIJENATA

POGODNOSTI

Koje još pogodnosti imaju vaši klijenti? — Nastojimo da pratimo potrebe i očekivanja svojih klijenata kako bismo formirali odgovarajuću ponudu usluga i proizvoda, koje sve više praktikujemo da isporučujemo preko savremenih kanala

vek nastojimo da naši klijenti dobiju dobru uslugu i dobar proizvod, kao i da odnose razvijamo na dugi rok, jer zadovoljstvo naših klijenata vidimo kao meru svog uspeha, kaže na početku intervjua za BIZLife magazin Periša Ivanović, pomoćnik pri Izvršnom odboru za poslove sa stanovništvom i MSP „AIK banke”. Kakva je ponuda „AIK banke” u pogledu štednih proizvoda? — Za svoje postojeće i nove štediše pripremili smo čitav jedan set štednih proizvoda koji su kreirani tako da naš štediša može da napravi pravi izbor u odnosu na rok i iznos koji želi da oroči, valutu u kojoj želi da štedi, kamatnu stopu koja mu odgovara i garantovanu raspoloživost uloga u svakom trenutku. Ovaj put imamo i jednu akcijsku ponudu, koja traje do kraja ove godine. Radi se o novom štednom proizvodu koji se zove FLEKSIBILNA OROČENA ŠTEDNJA U EVRIMA. Štediše su u prilici da oroče svoja sredstva po izboru na 12, 25 i 36 meseci, uz mogućnost da slobodno podignu sva sredstva u slučaju da im zatrebaju pre dospeća oročenja, pri čemu za proteklo vreme dobijaju odgovarajuću kamatnu stopu, koja je znatno veća od one na avista

distribucije. Naši

uloge. Takođe, imamo i FLEKSIBILNU OROČENU ŠTEDNJU U DINARIMA na 12 meseci po veoma atraktivnoj kamatnoj stopi, uz mogućnost povlačenja sredstava u svakom trenutku. Prošle godine „AIK banka” je bila najprofitabilnija banka u zemlji. Šta možete da nam kažete generalno o poslovnim rezultatima? — Prethodna godina za „AIK banku” bila je izuzetno uspešna. Banka je ostvarila zapažene rezultate i sprovela izazovne i važne poslovne projekte. Sa bilansnom sumom od 1,8 milijardi evra i depozitnim volumenom od preko 1,2 milijarde evra, svrstava se među najznačajnije finansijske institucije na srpskom bankarskom tržištu. Banka, sa jedne strane, raspolaže visokim iznosom likvidnih sredstava, dok, sa druge strane, ima kapitalnu osnovu od preko 0,5 milijardi evra, što pruža dodatnu stabilnost u poslovanju. Da li biste mogli sa nama da podelite neke planove za 2019. godinu? — Pre svega, želimo da što više naših klijenata budu korisnici digitalnih servisa, u koje sve više investiramo i koje sve više razvijamo. Drugo, pripremamo jedan novi pilot-projekat ekspoziture, u kojoj će naši

klijenti biti u prilici da budu obučeni da koriste sve usluge m-benkinga. Naši zaposleni će se sve više baviti prodajom, savetima i obukom klijenata, a sve manje klasičnim šalterskim poslovima, koje izmeštamo na pomenute kanale distribucije. Treće, poput najnaprednijih banaka u svetu, u planu nam je razvijanje tzv. otvorenog bankarstva (poslovnih platformi) i omogućavanja brojnim trećim stranama da uđu u partnerstvo sa Bankom, kako bismo zajedno ponudili brojne druge napredne i korisne usluge svojim postojećim i novim klijentima. •

klijenti sve više prelaze na m-benking usluge, jer su u prilici da plaćaju bezgotovinski i beskontaktno račune preko telefona, prate svoje stanje na računu, vrše konverziju valute, a tu su i mnoge druge usluge koje su jedna vrsta životne potrebe. Sa druge strane, svi znamo da je vreme novac i zato uvek nastojimo da svoje klijente uslužimo što je brže moguće, nudeći im uslugu i proizvode skrojene prema njihovim potrebama.

PERIŠA IVANOVIĆ pomoćnik pri Izvršnom odboru za poslove sa stanovništvom i MSP „AIK banka”

BIZLife

CORPORATE XXX

VELIKE ŽENE MALOG BIZNISA

KAKO NAĆI INVESTICIJU

ZA MALI BIZNIS? BITNO JE DA ZNAMO ŠTA JE DOSTUPNO NA TRŽIŠTU, DA GA IZUZETNO POZNAJEMO, KAO I TO DA LI IMAMO PLAN DA IZAĐEMO I NA NEKO DRUGO TRŽIŠTE

ako naći odgovarajući izvor za investiranje u mali biznis? Kako proceniti finansijski rizik i predvideti biznis planom sve troškove u početnoj fazi pokretanja malog biznisa? Ovo su bila samo neka od pitanja koja su se

BIZLife

XXX VELIKE ŽENE MALOG BIZNISA

provlačila na drugom panelu projekta „Velike žene malog biznisa” održanog krajem oktobra. Predstavnica Sektora za preduzetništvo Privredne komore Srbije Slobodanka Kojić naglasila je, otvarajući panel, da je u narednom periodu planiran niz aktivnosti koje su usmerene na podršku preduzetnicima upravo na polju pronalaženja investitora za svoja poslovanja. „Sektor za preduzetništvo je pokrenuo

Sekciju ženskog preduzetništva koja će ispred Vladinih i drugih institucija da se zalaže da inicijative žena preduzetnica budu uzete u razmatranje i da se putem raznih programa podrže i finansiraju ideje i projekti žena preduzetnica”, rekla je Kojić. Olivera Andrijašević, ispred kompanije EY Srbija, istakla je značaj podrške preduzetnicima, naglasivši da je tek od 2012. godine Srbiji dozvoljeno da ima svoje kandidate u projektu „Najpreduzetnik sveta EY”. Nataša Nikolić, direktor programa za razvoj ženskog preduzetništva za region Evrope, Bliskog Istoka, Afrike i Indije EY kompanije, koja je i zadužena za ovaj projekat,

PROJEKAT „VELIKE ŽENE MALOG BIZNISA” POKRENUT JE OD STRANE BIZLIFE MAGAZINA I AGENCIJA „LIFE IN HARMONY”, UZ PODRŠKU SEKTORA ZA PREDUZETNIŠTVO PRIVREDNE KOMORE SRBIJE I „EY SRBIJA” rekla je prisutnim preduzetnicama da je izuzetno bitno kako se postavljamo prema sebi i svom mestu. „Bitno je da znamo šta je dostupno na tržištu, da ga izuzetno poznajemo, kao i to da li imamo plan da izađemo i na neko drugo tržište”, rekla je Nikolić. Nikolić, iz iskustva u radu sa preduzetnicama, rekla je da je odlika svih njih bila adaptabilnost i upornost. „Iako se smatra da je Srbija daleko ispod proseka Evrope, po broju žena preduzetnica (25% od ukupnog broja MSP i preduzetnika), prosek za celu Evropu je 29%, dok je samo za EU članice prosek 31%.” Dragana Aleksić, jedan od osnivača i vlasnika „Vinarije Aleksić”, pričala je o početnim izazovima s kojima su se njene dve sestre i ona susretale 2012. godine. Prvi početni kapital dobile su upravo od svojih roditelja. Naglasila je da su imale i pomoć kroz subvenciju države, ali da je svakako početak bio vrlo neizvestan. Prve tri godine konstantno su samo ulagale u proizvodnju i želele su da na tržište izađu sa ozbiljnim i konkurentnim količinama vina. „Verovale smo u svoju energiju i industriju koja je bila najbrže rastuća u zemlji. S ponosom smo prvu etiketu rozea, koja je izašla na tržište, nazvali Barbara, jer smo bile ponosne što smo se obrele u tipično muškoj industriji”, rekla je Aleksić i dodala da su zato svoju jedinstvenost i lepu žensku energiju ugradile i u slogan vinarije Aleksić: „Vino ženskih ruku”. Danas su za njih izazovi drugačiji nego na početku, rekla je Aleksić. „Danas je to pre svega širenje proizvodnje i traženje kvalitetnih kooperana-

ta. Od banaka imamo izuzetne uslove koji nam umnogome pomažu u održivosti poslovanja. Nažalost, sa inovativnim načinima finansiranja još uvek se nismo susrele. Poseban je izazov promeniti svest o tradicionalnom načinu uzgoja grožđa. Skroz drugačija iskustva je imala Gaja Montelatici. Ona 2014. pokreće „Impact HUB” u centru Beograda, sa akcentom na preduzetnice i startap biznis. Od samog početka rada haba stavili su akcenat na alternativne izvore finansiranja, ali i na konvencionalne izvore. „Problem startapova u Srbiji su očekivanja i pitanje koje preduzetnik sebi postavlja „Koliko brzo će moj biznis rasti?””, kaže ona i naglašava da su razlike vidne kada je u pitanju žena i muškarac preduzetnik. Ona smatra da cilj malog biznisa nije novac već održivost poslovanja.

Većina njih po lansiranju svog proizvoda ili usluge očekuje ekspanziju. Drugi kamen spoticanja kod preduzetnika početnika koji je ona primetila, pored velikih očekivanja, jeste uverenje da im treba novac da bi pokrenuli biznis. Njen savet je da se reč NOVAC zameni rečju RESURS, i da ćemo odmah imati drugačiju perspektivu o svom poslu. Treći panel u drugoj polovini novembra meseca biće na temu „Inovacije u preduzetništvu”. Da podsetimo, projekat „Velike žene malog biznisa” pokrenut je od strane BIZLife magazina i agencija „Life in Harmony”, uz podršku Sektora za preduzetništvo Privredne komore Srbije i „EY Srbija”, i ima za cilj afirmaciju uspešnih žena preduzetnica u Srbiji uz edukaciju i podršku sadašnjim i budućim velikim ženama malog biznisa u Srbiji. •

TREĆI PANEL

Treći panel u drugoj polovini novembra meseca biće na temu „Inovacije u preduzetništvu”.

BIZLife

VELIKE ŽENE MALOG BIZNISA XXX

INTERVJU

BUDUĆNOST DONOSI PORAST

DIGITALNIH PLAĆANJA K

ompanija Asseco SEE u Srbiji je lider u oblasti ICT, čija softverska rešenja pokreću čitavu domaću finansijsku industriju, od banaka, preko velikih preduzeća, do državnih institucija. Pod tim imenom u Srbiji posluje od 2009. godine, a njegovi stručnjaci razvijaju softver koji se primenjuje u Srbiji i 25 zemalja sveta. Asseco SEE ima preko 450 zaposlenih u Srbiji i deo je Asseco South Eastern Europe grupe, regionalnog lidera u razvoju sopstvenih softverskih rešenja i usluga u regionu Jugoistočne Evrope u finansijskom sektoru, javnoj upravi, administraciju i Telekomu. Sa Pjotrom Jelenskim, predsednikom Asseco South Eastern Europe group, razgovarali

GOTOVINA ĆE JOŠ DUGO BITI NA PRVOM MESTU, ALI ĆE PLAĆANJA KARTICOM ILI MOBILNIM UREĐAJEM NAGLO SKOČITI

ovaj trend, uključujući naša rešenja, kao što su Digital Edge i Digital Origination. smo o poslovanju kompanije, kao i digitalnom transformaciji u Srbiji, ali i u svetu. Koliko su banke, kao tradicionalne ustanove, spremne da menjaju svoje poslovanje? — Ukupno gledano, veoma su zainteresovane i svesne da je to neophodna opcija za njih, imajući na umu sve veću konkurenciju novih firmi, uključujući one finansijsko-tehnološke. Naravno, postoje banke koje imaju aktivniji pristup i one koje čekaju da neko napravi prvi korak, a da se one samo priključe. Koliko obično traje proces digitalne transformacije jedne banke, u smislu od kada je vi uzmete „u ruke” da kraja procesa? — Zavisi od toga kako je definisan. Za mali proces transformacije potrebno je nekoliko meseci, a za obimne programe potrebno je više vremena. U svakom slučaju, mislim da se proces transformacije nikada ne završava, jer je neophodno da se kompa-

NISMO KUPILI NIJEDNU FIRMU U SRBIJI U SKORIJE VREME Da li ste nedavno kupili lokalnu kompaniju „iPay”? Da li planirate da investirate u rešenja vezana za e-novac? — Nismo kupili nijednu firmu u Srbiji u skorije vreme. Tačno je da proveravamo potencijalne „mete” u segmentu plaćanja i e-novac je segment u koji ćemo ući. Sada je „iPay” naš konkurent i nema nikakve veze sa „Assecom” i „Paytenom”.

BIZLife

XXX INTERVJU

PLANIRAMO DA KUPIMO NOVE FIRME U REGIONU. IPAK, KAO I UVEK KAD JE KUPOVINA U PITANJU, NE MOŽETE BITI SIGURNI DA ĆE DO NJE I DOĆI SVE DO KONAČNOG POTPISIVANJA KUPOPRODAJNOG UGOVORA

nije neprekidno transformišu i prilagođavaju novim tehnologijama i inovacijama. To je neminovnost vremena u kojem živimo i poslujemo. Koje su to specifične „kočnice” koje banke imaju kada je digitalna transformacija u pitanju? — Same banke nemaju te „kočnice”. Odabrani pojedinci ili timovi plaše se promena i oni najviše „koče” ovaj proces. Takav pristup se vidi ne samo kod banaka već i u svim drugim organizacijama gde ljudi misle da ne treba ništa menjati pošto je do sada sve funkcionisalo kako treba. Često se plaše rizika koji nose promene i odgovornosti koja uz to ide. Da bi se to prevazišlo, potreban je pažljiv i detaljan plan, kao i razgovor. Iz našeg iskustva, to je uvek moguće. Koliko su se promenile usluge „Assecoa” u odnosu na period od pre deset godina? Šta je tada bilo aktuelno, a šta je sada? — Ako govorimo o bankama, onda je definitivno veći fokus na rešenjima u direktnom radu sa klijentima u odnosu na ostali deo kancelarijskog posla. Kada govorimo o kancelarijskom poslu, postoji veliki pritisak da se optimizuju troškovi. Isto tako, digitalni kanali su postali ključni prioritet, jer se mobilni uređaji sada najviše koriste. Naša ponuda u proteklih deset godina oslikava

Po vašem mišljenju, kakva je budućnost sektora plaćanja i na koji način korisnik to može da oseti? — Jedna od stvari koja je već sad očigledna jeste porast digitalnih plaćanja u odnosu na gotovinske transakcije. Gotovina će još dugo biti na prvom mestu, ali će plaćanja karticom ili mobilnim uređajem naglo skočiti. Pored toga, možemo da očekujemo nove metode plaćanja i širu ponudu za klijente. Time će, u pogledu konkurencije, pritisak na finansijske institucije biti još veći.

PJOTR JELENSKI predsednik Asseco South Eastern Europe group

su specijalizovane za to. Osim toga, to je deo poslovanja koji zahteva drugačiji fokus i uglavnom je zasnovan na procesima gde optimizacija troškova ima važnu ulogu. Planiramo da kupimo nove firme u regionu. Ipak, kao i uvek kad je kupovina u pitanju, ne možete biti sigurni da će do nje i doći sve do konačnog potpisivanja kupoprodajnog ugovora. •

Kako ocenjujete srpsko tržište u sektoru plaćanja? — Teško je davati takve procene. Ono što je vidljivo jeste da se srpsko tržište plaćanja razvija i raste, pri čemu se sve brže usvajaju inovacije na ovom polju. Očekujem da će se ovaj trend nastavi narednih godina, što će dovesti do još većeg približavanja razvijenijim tržištima. Deo kompanije koji se bavi rešenjima za plaćanja odvojili ste na regionalnom nivou u posebnu kompaniju – „Payten”. Da li planirate neke nove kupovine i koje su prednosti takvih razdvajanja? — Plaćanja su se izdvojila kao poseban sektor zato što više nisu u potpunosti vezana za bankarstvo. Mnoge banke angažuju ili prodaju svoj biznis sa plaćanjima kompanijama koje

BIZLife INTERVJU XXX

CORPORATE

DAN AGILNIH LJUDI P

rva konferencija posvećena agilnom razvoju domaćih kompanija, pod nazivom Dan agilnih ljudi, održana je 24. oktobra u hotelu „Hilton” u Beogradu, u organizaciji „Agile Humans” i kompanije „Modoolar”. Agilni menadžment je, iako relativno nov, već rasprostranjen u svetu u brojnim industrijama. Veliko interesovanje za Konferenciju pokazalo je da uveliko ulazi i u naše kompani-

NA KONFERENCIJI JE BIO VELIKI BROJ PREDSTAVNIKA INSTITUCIJA KOJE SE BAVE EDUKACIJOM I UVOĐENJEM DIGITALNIH PROCESA U DOMAĆE KOMPANIJE

BIZLife

XXX CORPORATE

je, što se videlo kroz prisustvo velikog broja menadžera IT, „retail” kompanija i banaka. Glavni govornici Konferencije bili su najcenjenijih ljudi iz oblasti savremenog menadžmenta u svetu. Konferenciju je ispred „Agile Humansa” otvorila Jasmina Nikolić, prvi čovek za agilni razvoj u regionu, član agilnih udruženja koja sertifikuju trenere i profesionalce – „Skram alijanse” i „Agilne alijanse”. Govorila je o agilnom razvoju iz ugla organizacione kulture i agilnom poslovanju kao neminovnosti, sinonima za promenu u svetu biznisa. Agilni ljudi su nastali iz želje da se razgovara o najvažnijoj temi u agilnim promenama – o agilnoj kulturi, jer bez agilnih ljudi nema ni agilnog poslovanja. Ona je, zatim, najavila Tobajasa Mejera (Tobias Mayer), čoveka koji je vodio agilnu transformaciju giganata, kao što su „Yahoo”, „McAfee and McGraw-Hill”, pionira i legendu svetske „skram” zajedinice. On je govorio o potrebi za evolutivnim razvojem organizacija. Dag Kirkpatrik (Doug Kirkpatrick), tvorac savremenih procesa u američkoj kompaniji „The Morning Star”, najvećem svetskom proizvođaču proizvoda od paradajza, autor bestselera posvećenih modernim organizacijama i članaka u „Forbesu”, govorio je agilnom poslovanju, samoorganizaciji, kao strateškoj prednosti poslovanja, i o tome kako će izgledati poslovi budućnosti. Akim Novak (Achim Novak), čovek sa ogromnim iskustvom

u radu sa direktorima iz „Fortune 500 kompanija”, C-Suite Coach, pisac bestselera i TEDx Speaker, među čijim se klijentima nalaze „Sanofi”, „Dover”, „Takeda”, „Assurant”, „Owens Corning” i „HSBC”, izlagao je o promenama u svesti današnjeg lidera i potrebama da se, pored definisanja IQ, EQ, u poslovni život lidera uvede i LQ (Love Quotient). Suzen Dejgl (Suzanne Daigle), partner u „NuFocus Strategic Group US”, specijalizovana za agilni razvoj u nesoftverskim kompanijama, bivši predsednik i počasni član „Open Space Institute US”, osnivač „United Packaging Associates”, govorila je o agilnom razvoju u nesoftverskim kompanijama. Iv Sajmon (Evelyn Simon), poslovni konsultant, čiji su klijenti kompanije „Lufthansa”, „VW”, „Bayer”, „Novartis”, „Maersk”, osnivač salona „Future of Leadership”, govorila je o ženama u agilnom upravljanju. Na Konferenciji je bio veliki broj predstavnika institucija koje se bave edukacijom i uvođenjem digitalnih procesa u domaće kompanije. Kako je interesovanje za agilni menadžment sve veće i potreba za agilnim ljudima eksponencijalno raste, „Agile Humans” je ovom konferencijom samo najavio niz događaja koje planira da organizuje u budućnosti. Završićemo rečima Jasmine Nikolić: „Želja nam je da se naša šira javnost upozna sa agilnim veštinama koje se danas traže u agilnim kompanijama, koje žele da ’uđu u trku’ na tržištu.” •

ZAŠTO JE BUSINESS GARDEN

PRAVI IZBOR ZA

USPEŠNE KOMPANIJE N

ekoliko je faktora koji poslovni prostor čine idealnim okruženjem za rad i prosperitet, a Business Garden, još jedan u nizu uspešnih projekata renomiranih izraelskih investitora AFI Europe i Shikun & Binui Group, ispunjava sve kriterijume. Atraktivna lokacija jedan je od osnovnih preduslova za uspeh i razvoj svake kompanije. Business Garden se nalazi u samom centru Beograda, na pet minuta hoda od najznačajnijih institucija, petnaest minuta vožnje od poslovne zone na Novom Beogradu i dvadeset minuta od Međunarodnog aerodroma „Nikola Tesla”. U središtu svih zbivanja, a opet ušuškana i izolovana od gradske vreve, ova moderna poslovna zgrada najviše klase, kao dodatnu pogodnost, zakupcima obezbeđuje podzemni parking u najužurbanijoj centralnoj zoni. Još jedna od stavki koju bi trebalo da poseduje svaki savremeni poslovni prostor jeste mogućnost prilagođavanja potrebama kompanija. Business Garden svojim zakupcima obezbeđuje upravo to, zahvaljujući visokoj fleksibilnosti prostora i mogućnostima za efikasnu podelu, što kompanijama omogućava značajnu uštedu u odnosu na

željeni broj radnih mesta. Firme koje svoje sedište smeste u Business Garden moći će da koncipiraju poslovni prostor po ugledu na vrhunske svetske kompanije uz implementaciju najnovijih trendova u dizajnu i organizaciji radnog prostora. Imperativ savremenih kompanija predstavlja i rad u zdravijem i energetski efikasnom okruženju, što Business Garden svakako omogućava, kao jedna od retkih LEED sertifikovanih zgrada u Srbiji. Zelene zgrade, pored uštede energije i smanjenja operativnih troškova, predstavljaju prijatan radni ambijent, koji pozitivno utiče na zdravlje, produktivnost i motivaciju zaposlenih. Uz sve pomenute prednosti, Business Garden će, u saradnji sa privatnim vrtićem Play, svim zaposlenima nuditi pažljivo osmišljen vrtićki program, sa mogućnošću usluge preuzimanja dece, kao i radnim vremenom vrtića prilagođenim ličnom rasporedu zaposlenih. Ekskluzivni zastupnik za izdavanje ove moderne poslovne zgrade, koja će se nalaziti na raskrsnici ulica Starine Novaka i Kneza Danila, vodeća je konsultantska kuća za nekretnine u Srbiji – CBS International, deo Cushman & Wakefield grupe. •

FIRME KOJE SVOJE SEDIŠTE SMESTE U BUSINESS GARDEN MOĆI ĆE DA KONCIPIRAJU POSLOVNI PROSTOR PO UGLEDU NA VRHUNSKE SVETSKE KOMPANIJE UZ IMPLEMENTACIJU NAJNOVIJIH TRENDOVA U DIZAJNU I ORGANIZACIJI RADNOG PROSTORA

BIZLife

CORPORATE XXX

RETAIL

ČEKAJUĆI PROLEĆE 2020. B

eograd će u proleće 2020. biti bogatiji za jedan novi šoping centar. Šoping centar koji predstavlja zajedničku investiciju kompanija „MPC Properties”, najvećeg investitora u regionu jugoistočne Evrope, i „Atterbury Europe”, nalazi se na uglu ulica Vojislava Ilića i Mis Irbijeve. Na preko 43.000 kvadratnih metara prodajnog prostora i ukupne površine od 130.000 kvadratnih metara, ovaj tržni centar biće prepoznatljiv po inovativnom konceptu koji prati poslednje svetske trendove u ritejlu – sa više otvorenih površina, puno prirodnog svetla i zelenila, s ciljem da se potrošačima pruži najviši ugođaj boravka i kupovine. Moderan i urbani dizajn objekta idejno je rešenje poznatog internacionalnog arhitektonskog biroa „Chapman Taylor” iz Dizeldorfa. •

POSLEDNJI SVETSKI TRENDOVI U RITEJLU Novi šoping centar je još jedna u nizu investicija kompanije „MPC Properties”, koja je na tržištu poznata i po tome što u svom vlasništvu ima najveći šoping centar u regionu – „UŠĆE Shopping Center”, zatim „Mercator Centar Beograd”, poslovne centre „Ušće Tower I i II”, „Navigator Business Centre I i II”. Ova investicija će objediniti ekspertizu i bogata iskustva koja kompanija poseduje, ali i obuhvatiti poslednje svetske trendove u ritejl industriji. Novim šoping centrom upravljaće kompanija „Confluence Property Management”.

BIZLife

XXX REATIL

SADRŽAJNA PONUDA Visokokvalitetan koncept šoping centra karakterisaće i posebno kreiran zakupački miks, sa zvučnim internacionalnim i regionalnim imenima, koji će ovoj lokaciji obezbediti sadržajnu ponudu, od modnih i sportskih brendova, preko bioskopa, do supermarketa, kafića i restorana, što će pružiti bogat gastronomski izbor.

NAJVEĆI STANDARDI IZGRADNJE „Kompanija ’MPC Properties’ je više od 16 godina prisutna na tržištu i postavlja najveće standarde gradnje i razvoja šoping i biznis destinacija. ’MPC Properties’ je poznat po izgradnji i upravljanju šoping centrom ’UŠĆE’, najvećim i najboljim šoping centrom u regionu i liderom u kategoriji šoping centara. Analizirajući tržište i prateći svetske trendove, procenili smo da je idealan trenutak da na lokaciji gde ne postoji moderna šoping destinacija ponudimo kvalitetan, sadržajan i savremen ritejl koncept. Moram da izrazim i zahvalnost Gradskoj upravi na još jednoj izuzetnoj saradnji i brzini dobijanja svih potrebnih dozvola, što će se, nadam se, nastaviti u budućnosti”, izjavio je prilikom postavljanja kamena temeljca Ingo Nisen, direktor kompanije „MPC Properties”.

BIZLife RETAIL XXX

KOLUMNA

OD POSLA VREDNOG VIŠE

MILIJARDI DOLARA

DA JE PREŽIVELA, CELA JUGOSLAVIJA BI ČVRSTO STALA MEĐU SREDNJE RAZVIJENE ZEMLJE, IZ KOJE MLADI NE BI BEŽALI

OSTALA JE SAMO KNJIGA Piše: MILENKO VASOVIĆ

va priča liči na bajku, a nije bajka jer nema srećan kraj. Mada, mogla je da bude, da je bilo malo pameti. U Srbiji bi se sada pravile stotine aviona za potrebe farmera na američkom kontinentu i u Australiji, a u Mostaru bi iz hala izlazili školski avioni za sve zemlje NATO pakta. Da je preživela, cela Jugoslavija bi čvrsto stala među srednje razvijene zemlje, iz koje mladi ne bi bežali. Na tek završenom Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga nabasao sam na knjigu neobičnog naslova – „Poslednji uzlet”. Knjiga ima i podnaslov – „Plasman aviona Galeb G-4 u SAD 1989–1991”, a autor je Nenad Gojković, čovek koji se latio posla da američkim vojnicima proda avione koje je pravila, tada respektabilna, jugoslovenska vojna industrija. Ovaj privredni poduhvat koji je kreirao Gojković, tadašnji direktor u „Jugoimportu SDPR”, a kasnije podržala grupa entuzijasta u Jugoslaviji, ali i SAD, bio je nadohvat ruke. O njemu se na srpskom i jugoslovenskom prostoru malo zna. Taj projekat je skrivan od javnosti iz razumljivih razloga, a onda neposredno pred njegovu realizaciju 1991. godine u ondašnjoj SFRJ braća su povadila noževe. I više nikome nije bilo do posla, veliki projekat pao je u zaborav. Danas, kad se o tome povede priča, ljudi u neverici vrte glavom. Sve ono što je po medijima moglo da se pročita u fragmentima Nenad Gojković je smestio u knjigu, koja će, zajedno sa dokumentima koja su u njoj navedena, biti pouzdan svedok jednog vremena i jedne propuštene šanse za uzlet Jugoslavije među zvezde.

BIZLife

XXX KOLUMNA

Prodati avion Amerikancima, koji su ga praktično izmislili, bio je posebno veliki izazov. To je kao da prodate mobilni telefon „Eplu”, ili televizor „Soniju”, ili automobile „Mercedesu”. Pa i više, jer je proizvodnja aviona kompleksnija. Vrednost posla merila se fantastičnim brojkama – u pitanju su bile desetine milijardi dolara. Za početak, trebalo je isporučiti 5000 aviona „Galeb G-4” oružanim snagama SAD. Memorandum o razumevanju potpisan je 18. februara 1991. sa firmom „General Dynamics” (GD). Trebalo je da ona Jugoslovenima bude partner u poslu. O kakvoj firmi i kakvim vezama se radi, valjda najbolje ilustruje činjenica da je iz proizvodnih hala GD izašao čuveni lovac F-16. To je firma koja je tada upošljavala 135.000 radnika. Potpisivanju ovog dokumenta prethodila je velika priprema. Kada je vojni izaslanik SFRJ pri ambasadi u Vašingtonu saznao (u oktobru 1989. godine) da američka vojska namerava da raspiše tender za nabavku školskih aviona, konkurencija je već uveliko bila ušla u trku. Englezi, Italijani, Francuzi, Španci, Japanci, Belgijanci i Argentinci nadali su se poslu. Jugoslovenska ptica G-4 bila je, sem retkim pojedincima, potpuno nepoznata u američkoj avijaciji. Ovde ćemo preskočiti većinu detalja iz akcije koju je Gojković operativ-

no nazvao „Sarajevo” i koju je vodila grupa stručnjaka i entuzijasta. Nećemo opisivati ni podršku koju su tim ljudima davali pojedinci sa američke strane, a pre svih, tadašnji američki vojni ataše u Beogradu. Samo ćemo reći da su američki piloti koji su testirali G-4 bili oduševljeni mogućnostima tog aviona. „Prema analizama ’General Dynamicsa’, avion G-4 je po svojim karakteristikama i primenjenim tehnološkim rešenjima predstavljao avion za 21. vek, koji će biti u operativnoj upotrebi sigurno najmanje do sredine 21. veka. Na osnovu izvršenih analiza zaključili su da će ovo biti prvi put u istoriji Oružanih snaga SAD da jedan avion bude plasiran istovremeno u sva tri vida: u vazduhoplovstvu, mornarici i kopnenoj vojsci”, navodi Gojković. Cena po komadu od 3,78 miliona dolara bila je znatno ispod engleskog „Howka”, koji je bio isti po tehnologiji izrade, a od ostalih konkurenata G-4 je bio znatno bolji avion. Američki partner je imao nameru da kabinu G-4, koja bi se radila u SAD, preuredi tako da bude identična kabini lovca F-16. Plan je bio da se G-4, osim američkoj vojsci, kasnije plasira u sve NATO zemlje, a u sledećem koraku svim armijama koje imaju F-16. Bila je čak predviđena i gradnja dve fabrike, jedne u Japanu, a druge u Turskoj. Visoke

SVE ŠTO SE DOGAĐALO O PITANJU PLASMANA G-4 U SAD ZAPRAVO SE DOGAĐALO U SAMO PREDVEČERJE GRAĐANSKOG RATA U JUGOSLAVIJI

vojne delegacije su užurbano putovale na relaciji Beograd–Vašington. Čak je zbog ovog posla i general Anton Tus, tadašnji prvi čovek jugoslovenske avijacije, bio u poseti kod generala Kolina Paule, tadašnjeg načelnika Združenog štaba Oružanih snaga SAD. Sve je teklo bolje nego što su i najveći optimisti očekivali. Sem prodaje „Galeba”, što je već bio „gotov posao”, u planu su bili i drugi poslovi. Predstavnici druge američke firme, koji su takođe bili potencijalni partneri jugoslovenskoj vazduhoplovnoj industriji, predložili su da pančevačka „Utva” ponudi jedan komercijalni avion koji bi bio urađen kao kopija „Cesne” za potrebe američkih i australijskih farmera. Procene su bile da za takvom letelicom ima potreba i da „Utva” to može da napravi. To je bila samo bočna priča u čitavoj operaciji „Sarajevo” i ona je pala u vodu zbog događaja koji su usledili. Sve što se događalo o pitanju plasmana G-4 u SAD zapravo se događalo u samo predvečerje građanskog rata u Jugoslaviji. Zbog toga je ova knjiga važan dokument za one koji se bave raspadom SFRJ. Oni koji su planirali posao izgubili su bitku od onih koji su zemlju i narode gurali u rat. Razbijači su bili brži. Ali to je neka druga priča. Nama ostaje svedočanstvo da je na ovim prostorima bilo vrsnih stručnjaka i vrhunskih tehnologija. O tome će nove generacije moći samo da sanjaju, jer na

prostorima bivše Jugoslavije sada je podvig napraviti sir, kobasicu, bicikl i sl. bez

tuđe pameti. O avionu ne možemo ni da sanjamo, kao ni o milijardama dolara. •

SEOBA U KANADU Proizvodnja aviona Galeb G-4 je finalizirana u halama preduzeća SOKO u Mostaru. Među firmama koje su isporučivale delove bili su „Utva”, „Prva petoletka”, „Teleoptik”, „Fadip”, DMB itd. Srce i duša ovog aviona bio je Vojnotehnički institut u Žarkovu, gde su nastali svi projekti jugoslovenskih vazduhoplova. Bio je to Institut sa kadrovima i opremom na kojima bi nam pozavidele i mnogo veće države. Posle raspada Jugoslavije i ratova na ovim prostorima većina tih ljudi se preselila u Kanadu. U šali se taj kanadski institut naziva „Žarkovo 2”. Isto se desilo i sa kadrovima iz Mostara.

BIZLife KOLUMNA XXX

FORBS LISTA

pljaju poene za poklon-kartice i nagrade nakon što popune ankete sa pitanjima za kompanije, kao što su „Smucker” i „Pepsi”, koje plaćaju i do 300.000 dolara godišnje da bi dobile odgovore na pitanja (ankete).

i glavni tehnološki službenik kompanije „Kura AR”, koja pravi „naočare povećane realnosti”, koje postižu pogled na teren od 135 stepeni. Kompanija je zaradila više od 1,5 miliona dolara od osnivanja 2015. godine.

Dijana Koen (Dianna Cohen)

Brajan Rozenblat (Bryan Rosenblatt)

Džesi Kaplan (Jesse Kaplan)

Bivši šef partnerstva kompanije „Away”, Dijana Koen osnovala je agenciju „Levitate” 2017. godine sa ekspertizom u dovođenju brendova u sklad sa očekivanjima rizičnog kapitala. „Levitate” uzima udeo u kapitalu poslovanja klijenata kao dugoročnije investicije. Neki od klijenata su: „Outdoor Voices”, „Harri's”, „Iumi”, „Buck Mason” i „Seed”.

Pre tri godine Brajan Rozenblat prešao je iz tima za brend partnerstvo kompanije „Tviter” u tim za brend partnerstvo u kompaniji „Reddit”. Od tada se tim za prodaju drugog društvenog medija proširio sa 10 na 100 zaposlenih i počeo da radi sa velikim imenima, kao što su „Koka-Kola”, „Gugl” i „HBO”.

neke od mladih ljudi sa ove liste koji dolaze iz kategorija: marketing i oglašavanje, prerađivačka industrija, socijalno preduzetništvo.

MARKETING I OGLAŠAVANJE osnivač kompanije „Levitate”, 27 godina

Frederik Džozef (Frederick Joseph) osnivač kompanije „We Have Stories”, 29 godina

FORBSOVA LISTA

„30 ISPOD 30” ZA 2019. GODINU F

orbs je sastavio listu najuspešnijih ljudi mlađih od 30 godina za 2019. godinu, i to po kategorijama (ukupno ih ima 23). Lista je

BIZLife

XXX FORBS LISTA

koncipirana tako da obuhvata tržište SAD i Kanade, dok se lista za Evropu očekuje u februaru naredne godine. Mi ćemo vam predstaviti samo

Misija Frederika Džozefa za proširenje medijske reprezentacije našla je publiku na „GoFundMe” #BlackPantherChallenge sakupio je skoro milion dolara, i sve to kako bi poslao 73.000 dece širom sveta da vide film sa crnim superherojem. To je bio samo jedan od uspeha neprofitne kreativne marketinške agencije „We Have Stories”, koja pruža besplatnu podršku marginalizovanim organizacijama koje mogu promeniti kulturne predrasude prema boljoj inkluziji.

Nadija Masri (Nadia Masri)

osnivač kompanije „Perksy”, 27 godina Istraživački projekat Harvarda pomogao je Nadiji Masri da razume potrošače. Ćerka sirijskih i ukrajinskih emigranata bila je motivisana da pokrene mobilnu aplikaciju „Perksy” 2018. godine. Korisnici saku-

direktor brend partnerstva u kompaniji „Reddit”, 29 godina

Lara Vandenberg (Lara Vandenberg)

PR i marketing menadžer u kompaniji „Knotch”, 26 godina Lara Vandenberg vodi PR i marketing za kompaniju „Knotch”, digitalnomarketinšku kompaniju, a takođe je nedavno i osnovala „Publicist”, onlajn tržište za povezivanje samostalnih PR i marketing profesionalaca sa klijentima za model plaćanja po projektu.

PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA Kristen Meklan (Kristen McClellan) suosnivač „SnappyScreena”, 28 godina

Kristen Meklan je osnovala „SnappyScreen”, firmu koja pravi rotirajuću, bez dodira, masku za zaštitu od sunca. Očekuje se da će ove godine prodati proizvode vrednosti skoro tri miliona dolara.

Keli Peng (Kelly Peng)

osnivač kompanije „Kura AR”, 26 godina Keli Peng je izvršni direktor

osnivač „Parcela”, 27 godina „Parcel” je logistička platforma koju je Volmart kupio 2017. godine. Stanovnici zgrada bez vratara imaju poteškoće da dobiju isporuke, a ova kompanija koristi tehnologiju da koordinira dostave kada su ljudi kod kuće.

Dženet Liriano (Janett Liriano) suosnivač kompanije „LOOMIA”, 27 godina

„LOOMIA” pravi meku fleksibilnu „vezu” koja se može ugraditi u tkaninu i odeću za grejanje, osvetljenje. Dete je dominikanskih imigranata, a do sada je zaradila više od milion dolara.

Ričmen Neumen (Richman Neumann) suosnivač „Modumatea”, 27 godina

Neumen je stvorio „Modumate”, koji pruža 3-D platformu za dizajniranje zgrada, koristeći video-igricu za automatizaciju procesa izrade. Startap je zaradio 1,5 miliona dolara.

SOCIJALNO PREDUZETNIŠTVO Brendon Burke (Brandon Burke) suosnivač „LegWorksa”, 27 godina

Da bi pacijentima širom sveta omogućili pristup visokokvalitetnoj protetici „LegWorksa”, ona funkcioniše na složenom nivou cena. Do sada su uslužili 1300 pacijenata, uključujući i osnivača Burka. „LegWorks” ima 2,8

miliona dolara u finansiranju.

Ariane Fišer (Ariane Fisher)

upravni direktor kompanije „Shortlist”, 28 godina Kako bi se olakšalo zapošljavanje, naročito na tržištima u razvoju, „Shortlist” gradi platformu koja povezuje najbolje talente sa najboljim prilikama. Ona prikazuje kandidate putem onlajn procene prilagođene svakoj ulozi, radeći sa više od 160 kompanija.

Džoš Durham (Josh Durham)

suosnivač kompanije „Weighting Comforts”, 23 godine Durham je osnovao „Weighting Comforts”, kompaniju koja proizvodi ćebe koje prirodno povećava serotonin u telu. Svako ćebe ručno šiju izbeglice u Tenesiju. Generisani prihod u 2018. godini im je osam miliona dolara.

Emili Kenedi (Emily Kennedy)

suosnivač „Marinus Analyticsa”, 28 godina „Marinus Analytics” pomaže u sprovođenju Zakona o borbi protiv seksualne trgovine tehnologijom. Istraživački softver kompanije koristi prepoznavanje lica kako bi smanjio istraživački vremenski okvir za čak 50 odsto, a pomaže detektivima da pronađu maloletne žrtve trgovine ljudima koristeći samo fotografiju.

Šena Alen (Sheena Allen)

osnivač kompanije „CapWay”, 29 godina Šena Alen odrastala je u malom gradu Misisipi, koji je imao samo jednu banku. Gledala je kako su prijatelji i porodica koji nisu imali bankovni račun postajali „žrtve” eksploatacionih kredita. Stvorila je preduzeće koje teži netradicionalnom finansijskom „eko-sistemu”.•

BIZLife

FORBS LISTA XXX

KOLUMNA

NOSTALGIJA ZA Piše: DARKO SOKOVIĆ Izvršni partner za strategiju i razvoj, „Propulsion”

BUDUĆNOŠĆU

etam pre neko veče Banjalukom, malo iza devet sati, duva ledeni vetar s Vrbasa, nigde žive duše! U haustoru odmah kod Trga Krajine tiho ide Pink Flojd: „The grass was greener The light was brighter The taste was sweeter The nights of wonder.”

glavnoga u manjem bosanskohercegovačkom entitetu kako je „od selendre Banjaluke on napravio grad, gde se mogu pobrojati svi simptomi evropskog centra”. Cinično se zapitam je li jedan od ovih četvoro klinaca iskovao ozbiljan plan da te „simptome” ipak zauvek potraži u nerazblaženoj verziji negde po Evropi, kao što to

U SITUACIJI GDE SMO GODINAMA DALEKO OD POVEZANOSTI KOJA U EVROPI POSTOJI EVO VEĆ PUNE TRI DECENIJE, SNAGA REGIONALNIH KOMPANIJA I NJIHOVO DELOVANJE MOGU POMOĆI DA NEKE KORAKE PREĐEMO BRŽE Grupica klinaca se greje i sluša muziku na telefonu. Kroz glavu mi prođe intervju od pre neki dan, gde razbarušeni reditelj, kanski pobednik i aktivista za srpsku stvar hvali

BIZLife

XXX KOLUMNA

govori sumorna statistika u Bosni i Hercegovini, ili pak bar njih troje nikad nije putovalo nigde, pa čak ni po regionu. Krenem da to uobličim u zajedljivi status za društvene

mreže, ali brzo odustanem, jer mi pažnju privuče nešto drugo – mobilni internet mi normalno radi, a nisam ni trepnuo kad sam se, kao što bih to i u Srbiji učinio, mašio za „Fejsbuk” da malo pametujem. Znam da Banjaluka nije bogzna kakvo inostranstvo u odnosu na Beograd, no doskora je moj račun za telefon govorio drukčije: 300 dinara kratak razgovor, 3000 dinara pola sata na „Jutjubu”, pa da vidimo je li inostranstvo ili nije! Ali činjenica da već nekoliko meseci po celoj BiH i Crnoj Gori (ali i širom Kosova, što je posebna priča) koristim mobilni telefon bez posebnog razmišljanja, isto kao i kod kuće, u ovom slučaju zahvaljujući „Telekomu Srbija” i članicama njegove grupacije, odjednom mi pruži delić perspektive koja je toliko normalna i uobičajena za

mlade Evropljane: mobilni bez rominga, putovanje, studiranje ili posao bez granica, avion po ceni tri „big mek” obroka, osećaj slobode koji se sastoji od „poznatog” i „istog tog, samo malo drukčijeg”. To kod nas ide malo teže. Između Beograda i Podgorice ima oko 450 kilometara, ali se putuje bar osam sati autom, a avionska karta za Tiranu ili Sarajevo košta kao minimalna zarada u Srbiji. BiH i Kosovo pak imaju najstroži vizni režim u Evropi, dok, recimo, između Crne Gore i BiH, na glavnom graničnom prelazu, u dužini od nekoliko kilometara – već godinama ne postoji asfalt. Pri tome su privrede regiona jedne drugima najveći partneri, sve učestvuju u sporazumu CEFTA i, bez obzira na slobodu kretanja robe, ljudi se sporo i teško kreću. I nije samo saobraćajna infrastruktura problem; cene regionalnog rominga su kao bilo gde u svetu, a inicijativa za ukidanje rominga u regionu ugasila se tiho kako je i započeta. Iako govorimo istim ili sličnim jezikom, mobilnost na tržištu rada ravna je nuli. Procedura za radnu i boravišnu dozvolu, koju u Srbiji prolazi svaki menadžer iz inostranstva (uključujući tu i sve zemlje regiona), duga je, ponižavajuća i neizvesna. Zato i nije čudno da četiri petine stanovnika zapadnog Balkana nemaju nikakvu želju da razmotre život ili rad u

nekoj od susednih ekonomija, a da više od 60 procenata njih u poslednjih godinu dana nije putovalo u regionu. Ukupan BDP svih privreda zapadnog Balkana manji je od sto milijardi evra, kao jedne Slovačke, a imamo 12 miliona stanovnika više od te male zemlje. Ne bih smeo da nazovem bilo koji prostor „selendrom”, poput nagrađivanog reditelja, ali nam fali, dakle, infrastruktura za uspeh. I u stvarnom životu i u glavi. U situaciji gde smo godinama daleko od povezanosti koja u Evropi postoji evo već pune tri decenije, snaga regionalnih kompanija i njihovo delovanje mogu pomoći da neke korake pređemo brže. Tu padaju u vodu definicije društvenoodgovornog poslovanja kakve znamo iz sveta, tu niti jedan priručnik ne može pomoći. Jednostavno, prirodna težnja slobodnog tržišta da ruši barijere među ljudima, privredama i državama u našem balkanskom izdanju ima poseban značaj i uticaj. Zato nije samo „Telekom Srbija” bolje povezao region nego što su to učinile države i vlade, tu je i „United grupa” sa svojom mrežom vaj-faj tačaka širom regiona „UniFi” ili pogodnost koju Unikredit banka daje svojim klijentima svuda na Balkanu (i šire) da mogu da podižu novac na bankomatima grupacije bez provizije. I tu su desetine

drugih regionalnih igrača. Kod nas uobičajene poslovne odluke regionalnog zahvata zapravo imaju suštinski uticaj na unapređenje društava u regionu i lokalna su nehotična definicija prave korporativne društvene odgovornosti. Prođem glavni gradski trg u Banjaluci i sednem u malu kafanu na čaj. Na „Fejsbuk”, umesto oštrog statusa, postavim „High Hopes” od Pink Flojda, jer me je grupa klinaca na banjalučkom vetru podsetila da „trava jeste zelenija i svetlo svetlije”, ali samo „when friends surrounded”, kada ste među prijateljima, kada ste kao kod kuće. To je moguće jedino tamo gde su granice jasne, ali propusne, gde se ljudi, usluge, roba i kapital prelivaju s jednog tržišta na drugo tržište bez poteškoća i, konačno, tamo gde nema prostora za neki poseban žal za onim što je bilo. Nama velika nada nije dovoljna, nama je potrebna nostalgija za budućnošću. •

UKUPAN BDP SVIH PRIVREDA ZAPADNOG BALKANA MANJI JE OD STO MILIJARDI EVRA, KAO JEDNE SLOVAČKE, A IMAMO 12 MILIONA STANOVNIKA VIŠE OD TE MALE ZEMLJE

BIZLife KOLUMNA XXX

BIZLIFE EVENT

SLAVIMO USPEH I TRUD

U prethodnom broju magazina pisali smo o sposobnim, iskusnim i uspešnim ljudima, a malo pre izlaska ovog broja uspeli smo i da okupimo takve ljude na jednom mestu. U prostoru Envoy Conference u Beogradu, 13. novembra, prigodnim koktelom Rosato Mio i pićem dobrodošlice Prosecco Mionetto zajedno smo slavili uspeh. To je bilo mesto na kojem su upravo sposobni, iskusni i uspešni ljudi mogli da se druže, upoznaju ali i razmene iskustva. Do kasno u noć mnogobrojne zvanice uživale su uz zvuke „žive“ muzike. Gosti su imali prilike da pogledaju jedinstvene ponude luksuznih stanova rezidencijalnog kompleksa „Green Hill” Dedinje. Drago nam je da smo uspeli da okupimo tako „velike“ ljude, a ovo je tek početak. •

BIZLife

XXX BIZLIFE EVENT

BIZLife

BIZLIFE EVENT XXX

GOST UREDNIK

BELA KNJIGA

ZAKON O LOBIRANJU

Ovogodišnje, 16. po redu, izdanje „Bele knjige” konstatuje stabilan napredak u unapređenju poslovne klime, ali ograničen. Vidimo da, iz godine u godinu, postoji pomak u dobrom pravcu, a ove godine ima isti rezultat kao i prethodne – 34 odsto naših preporuka od pre godinu dana ostvarilo je određeni napredak u sprovođenju. Naša poruka je vrlo jasna: pozitivno je da Srbija ide u dobrom pravcu, da se ekonomska situacija i poslovna klima unapređuju, ali da bismo došli do nekog cilja, a to je ekonomski jaka država i jedan pravni okvir usklađen sa evropskim okvirom, potrebne su mnogo brže reforme. U „Beloj knjizi” smo dali tri ključne preporuke. Prva je da trenutna makroekonomska stabilnost treba dodatno da se osnaži, da postane održivija, što podrazumeva završetak procesa privatizacije. Drugi set preporuka jesu izazovi u sprovođenju zakona, jer stalno pozivamo državu da ojača kapacitete i obezbedi doslednu primenu, koja će omogućiti kompanijama jednake uslove poslovanja. Treća je da se uvede više transparentnosti u procese donošenja novih zakonskih rešenja, da se omogući da postoje pravovremene i temeljne javne rasprave za nova zakonska rešenja.

Drugo zakonsko rešenje koje je Narodna skupština nedavno usvojila jeste Zakon o lobiranju. Savet stranih investitora je učestvovao u javnoj raspravi o tom zakonskom rešenju. Ono što nama iskustvo i praksa govore u najvećem broju zemalja sveta – to pitanje nije regulisano zakonom, jer se pitanja koja su u vezi sa koruptivnim radnjama u većini država regulišu drugim zakonima. Savet je bio stava da Srbija treba da prati to što države članice EU rade i imao načelan stav da ne treba donositi zakon o lobiranju, što ne znači da smatramo da ne treba uvesti dodatne mehanizme za borbu protiv korupcije. Inicijalni nacrt zakona o lobiranju bio je s naše strane izložen ozbiljnoj kritici, zato što je, po našem mišljenju, mogao da dovede do ozbiljnih problema u javno-privatnom dijalogu, jer je podrazumevao da se čitav dijalog između svih pravnih lica, s jedne strane, i države, s druge strane, svede na to da bude obavezno korišćenje lobističkih usluga i da, faktički, ne postoji nikakav vid direktne komunikacije sa državom. Nije svaka razmena mišljenja lobistička aktivnost. Uspeli smo da dođemo do drugog rešenja i zadovoljni smo što je takav predlog usvojen u Skupštini.

ZAKON O JAVNIM NABAVKAMA Još jedno zakonsko rešenje, koje još nije došlo do Skupštine, jeste zakon o javnim nabavkama. Ministarstvo finansija je nedavno zatvorilo javnu raspravu i to je nacrt koji je dugo očekivan. Sadašnji zakon je dosta dugo u primeni, takođe, imao popriličan broj problema. Menjan je u skladu sa direktivama EU, što je dobro, jer su to, zaista, najbolje prakse. Savet stranih investitora je pozdravio određene novine predviđene Nacrtom zakona. Na primer, uvodi se izjava o ispunjenosti kriterijuma. To znači da privredni subjekt koji učestvuje u javnoj nabavci daje izjavu o ispunjenosti kriterijuma, što treba da olakša sam proces i da ga oslobodi preteranih formalnosti i administrativnog tereta. Druga stvar je da će se ugovor dodeljivati ekonomski najpovoljnijoj ponudi, što znači da će se na taj način, ako taj zakon bude usvojen, birati javne nabavke u kojima će se uzimati u obzir ne samo cena već i kvalitet, što je veoma značajno kako za privredu i državu, tako i za nas kao građane.

ZAKON O ZAŠTITI PODATAKA O LIČNOSTI

ANA TOZZI Izvršni direktor Saveta stranih investitora

BIZLife

XXX UREDNIK GOST

Novo zakonsko rešenje, koje je Skupština nedavno usvojila, zaista je bilo potrebno, a do toga je došlo iz dva razloga. Prvo, kada postoji određeni zakon i prođe neko vreme, uvide se problemi u primeni, a bilo ih je dosta. Novo zakonsko rešenje ima cilj da omogući da se ti problemi reše i da se više ne ponavljaju. Drugi veoma važan razlog za novi zakon jeste promena evropske regulative. Nažalost, novi Zakon je propustio da uredi važna pitanja poput video nadzora i statističke obrade podataka. Realan domet novog Zakona će tek praksa pokazati.

BIZLife

GOST UREDNIK XXX

CORPORATE

KAKO JE NA

POSLU?

NOVOM

ta je bolja varijanta: menjati posao s vremena na vreme ili ne menjati ga uopšte, tj. biti veran jednoj firmi? — Biti veran jednoj firmi do penzije u današnje vreme je teško zamisliti, iako je i to moguće. Ako se zadržite na jednom poslu duže, veće su šanse da ćete napredovati kako hijerarhijski, tako i profesionalno i vremenom ćete se osećati sve bolje i sigurnije na poznatom terenu. S druge strane, normalno je da naiđu trenuci na poslu kada ste željni novih izazova, drugačijih uslova i mogućnosti i poželite da se oprobate na nekom drugom radnom mestu. Svaka promena, posebno ako je promena na bolje, pruža priliku za lični razvoj, nova znanja, poznanstva, što nam svakako proširuje životno iskustvo i karijeru čini bogatijom.

SANJA TOMIĆ menadžer za komunikaciju i motivaciju zaposlenih u kompaniji Vip mobile

DA LI ISKUSTVA KOJA STE IMALI NA PRETHODNIM POSLOVIMA „VUČETE” I NA NOVI? U SMISLU SVEGA ŠTO VAM SE DESILO NA PRETHODNOM POSLU, I DOBRO I LOŠE, DA LI NA TO GLEDATE KAO „RADNO ISKUSTVO” ILI POČINJETE ISPOČETKA I SA LJUDIMA I U ODNOSU PREMA POSLU? —Svako prethodno radno iskustvo je deo nas i uticalo je na ono što danas umemo i radimo, tako da je prirodno da ga donosimo sa sobom na novo radno mesto i prilagođavamo novim situacijama. To je i naša dodatna vrednost koju treba da iskoristimo, vodeći računa da budemo otvoreni i fleksibilni prema novim mogućnostima i drugačijoj poslovnoj kulturi koju novi posao nudi. osmehom na licu. Po meni, to je način na koji treba inače komunicirati sa ljudima koje viđamo svakodnevno, kako na poslu, tako i u prodavnici. Podrazumeva se da treba da pokažemo volju da uspostavimo dobre odnose sa novim kolegama i interesovanje za novu radnu sredinu, i to je dovoljno za početak. Sve ostalo se vremenom oblikuje i nadograđuje spontano i u zavisnosti od truda koji sami ulažemo.

— Kao i svaka promena i promena posla nosi sa sobom i uzbuđenje i strepnju, preispitivanje i entuzijazam zbog nove prilike koja vam se ukazala. Jedno je sigurno – kroz promenu posla učite o sebi u novim situacijama i na novim zadacima i to može samo da vam koristi, pa makar spoznali da taj novi posao nije za vas i da treba da tražite neki drugi ili konačno pokrenete svoj u nekoj cvećari ili baru na plaži.

Kako promena posla utiče na čoveka? Kako je na vas uticala? Elan? Entuzijazam? Strah?

Da li iskustva koja ste imali na prethodnim poslovima „vučete” i na novi? U smislu svega što vam

se desilo na prethodnom poslu, i dobro i loše, da li na to gledate kao „radno iskustvo” ili počinjete ispočetka i sa ljudima i u odnosu prema poslu? — Svako prethodno radno iskustvo je deo nas i uticalo je na ono što danas umemo i radimo, tako da je prirodno da ga donosimo sa sobom na novo radno mesto i prilagođavamo novim situacijama. To je i naša dodatna vrednost koju treba da iskoristimo, vodeći računa da budemo otvoreni i fleksibilni prema novim mogućnostima i drugačijoj poslovnoj kulturi koju novi posao nudi. •

Kako je vama protekao prvi dan na novom poslu? — Vrlo prijatno i zabavno, jer su me dočekale moje ljubazne koleginice Jovana i Ivana i uputile me u detalje vezane za snalaženje u novom radnom prostoru i atmosferu koja se neguje u Vipu. A ta dobra atmosfera i pozitivna energija se kod „vipovaca“ odmah lako primete i učine da se osetite da tu i pripadate, tako da taj dan pamtim kao lep i uzbudljiv. Šta je vaš savet „kako se postavitiˮ na novom radnom mestu prema novim kolegama? — Kao i prema starim – spontano, prirodno, sa uvažavanjem i iskrenim

BIZLife

XXX CORPORATE

BIZLife XXX

FOTO

MESECA VICTORIA'S SECRET

anekenka Devon Vindsdor na modnoj reviji “Victoria's Secret Fashion Show 2018” održanoj u Njujorku. (Foto: Beta/ Evan Agostini/Invision/AP)

BIZLife

XXX

BIZLife XXX

DEŠAVANJA

PREDNOVOGODIŠNJI

SPEKTAKLI Nikola Vranjković

„Kombank dvorana” – 13. decembar

Đorđe Balašević

„Kombank dvorana” – 2, 4, 6, 7. decembar Ako ste uspeli da dođete do karte za ovaj koncert, sigurno ćete uživati. Kako najavljuju organizatori, koncert pod nazivom „Kalendar mog detinjstva” istovremeno je monodrama, recital, „stend ap” i koncert, tako da je ovaj program moguće smestiti samo u jedan žanr: „Đole”. Zamišljen je kao priča o događajima koji su obeležili detinjstvo autora. Uz klavirsku pratnju Aleksandra Dujina, uživaćemo uz „Protinu kći”, „Ne volim januar”, „Finu laganu stvar” i, kao i uvek, neku novu pesmu. Program traje „dok se ne završi”, a Đoletova publika zna da to znači da će se najverovatnije razići oko ponoći.

Bajaga i instruktori

Goran Karan

Posle punih dvanaest godina, Bajaga i instruktori ponovo sviraju u „Štark areni”. Na koncertu će, pored starih legendarnih hitova, predstaviti i svoj novi CD „U SALI LOM”, koji je najprodavaniji CD u regionu. Bajaga i instruktori iduće, 2019. godine slave jubilej – 35 godina postojanja grupe.

Proslavljeni splitski tenor Goran Karan održaće koncert u „Kombank dvorani” 12. decembra, s početkom u 20 č. Kao rođeni Beograđanin, Karan se pred beogradsku publiku vraća s hitovima „Vagabundo”, evrovizijskim hitom „Kad zaspu anđeli”, „Ako to je sve”, „Gorko more”, „Lipa si, lipa”, „Par je božji dar” itd.

„Štark arena” – 1. decembar

Božo Vrećo

„Sava centar” – 15. decembar

„Kombank dvorana” – 12. decembar

Željko Joksimović

„Sava centar” – 3. decembar Božo Vrećo, princ sevdaha i interpretator anđeoskog glasa, 15. decembra će imati koncert u „Sava centru”. Tokom poslednjih nekoliko godina postao je ne samo regionalna već i evropska i svetska muzička senzacija. Ovih dana mu je izašao peti album, pod nazivom „Melek”, u izdanju „Croatia Records”, na kom se nalazi sedamnaest Božinih autorskih pesama i bonus pesma „Revolution”, nastala u saradnji sa violinistom Stefanom Milenkovićem i orkestrom „Sudar Percussion”.

BIZLife

XXX DEŠAVANJA

Nekadašnji lider grupe „BlockOut” nastupiće ove godine na velikoj sceni „Kombank dvorane” 13. decembra, od 20 časova. Nikola će na koncertu svirati sve svoje stare hitove, kao i pesme sa poslednjeg albuma – „Veronautika”.

Vlado Georgiev

„Sava centar” – 13. i 14. decembar Jedan od najpopularnijih muzičara u regionu, Vlado Georgiev, zakazao je dva koncerta u „Sava centru”. Kako je rekao, „biće malo novih pjesama” sa albuma koji se sprema. „Boemski 13. i 14. decembar, dame i gospodo!”, najavio je Georgiev. •

Željko Joksimović sa svojim projektom „Dva sveta” nastupiće u Beogradu 3. decembra u Velikoj dvorani „Sava centra”, gde će izvesti pop, rok i narodne hitove u sving aranžmanima. Treću godinu zaredom Joksimović ispunjava obećanje i priređuje prednovogodišnji muzički događaj u kom spaja dva muzička i stilska sveta.

BIZLife

DEŠAVANJA XXX

BIZLife

XXX

BIZLife XXX

TEHNOLOGIJA

U VREMENU

BEZ VREMENA N

ije nepoznata činjenica da moderno doba od poslovnog čoveka zahteva velika odricanja. Ukoliko želimo da budemo uspešni u poslu, moramo biti spremni na te žrtve. Kad god pogledamo šta nam to nedostaje u životu van poslovnih obaveza, nekako se uvek nameće jedan te isti odgovor. Taj odgovor je vreme. Vremena je sve manje, dok obaveza ima sve više. Problem koji tu nastaje jeste kako obaviti određen posao

ili funkciju za kraće vreme, a ne izgubiti na kvalitetu. Neki od najpoznatijih svetskih proizvođača tehnike hvataju se u koštac sa ovim problemom godinama unazad i, verovali ili ne, rezultati su impozantni. Rezultati su uređaji, aparati i gedžeti koji korisnike zapanjuju svojom brzinom, a kvalitet njihovog rada ponekad ide i ispred vremena u kom živimo. Uzevši vreme, funkcionalnost i kvalitet tih funkcija kao glavne parametre, predstavljamo vam nekoliko tehnoloških džinova

koji će uštedeti vaše vreme, dajući vam više prostora za porodicu, odmor i zabavu.

BOSCH UGRADNA PLOČA ZA KUVANJE SA INTEGRISANIM ASPIRATOROM Kada govorimo o kvalitetu i brzini obavljanja posla, naišli smo na pravog vladara svoje kategorije. „Bosch” je ovu ploču kreirao sastavivši ono najbolje od svojih ugradnih ploča i ono najbolje od aspiratora. Indukcijska ploča ovog aparata poznata je po veoma brzom dostizanju željene temperature, tako da više nije potrebno u nedogled čekati da se ploča ugreje. Osim brzog zagrevanja, ploča poseduje funkcije PerfectCook i PerfectFry, koje sprečavaju kipljenje i zagorevanje hrane kontrolisanjem temperature posuđa u kom se priprema hrana. Ono što je nesvakidašnje kod ove ploče jeste aspirator koji koji je ugrađen u njen središnji deo. Ova inovativna tehnologija daje vam potpuno odrešene ruke prilikom dizajniranja vaše kuhinje, jer uz nju potreba za pravim aspiratorom ne postoji. Poseduje opciju automatskog detektovanja mirisa i pare, tako da više ne morate da razmišljate o uključivanju aspiratora. Ono što ovaj aspirator izdvaja od drugih jeste mogućnost pranja u mašini za sudove, što je još jedna od prednosti koja štedi vaše vreme i snagu.

SAMSUNG QDRIVE VEŠ-MAŠINE Samsung veš-mašina sa QuickDrive tehnologijom ubrzava pranje veša, ne ometajući pritom učinak pranja, uz pomoć ličnog asistenta na bazi veštačke inteligencije i popularnih AddWash vrata za dodavanje veša. Naime, QuickDrive

BIZLife

XXX TEHNOLOGIJA

veš-mašina skraćuje vreme pranja i do 50 posto i potrošnju energije do 20 procenata, bez ugrožavanja efikasnosti pranja. Mašina ima jedinstveni Q-Drum glavni bubanj i pozadinsku ploču, koji se okreću nezavisno. Zahvaljujući tome, odeća se dinamičnije okreće, pokrenuta dvostrukim silama i za rezultat ima brzo, moćno, a ipak nežno pranje, koje temeljno uklanja prljavštinu. Uz EcoBubble tehnologiju, koja meša vazduh i vodu, stvaraju se sitni mehurići deterdženta, koji brže prodiru u tkaninu i povećavaju efekte deterdženta do maksimuma, čak i na niskim temperaturama. Ova veš-mašina koristi sistem IoT pomoću pametnog asistenta na bazi veštačke inteligencije, nazvanog Q-rator, koji obezbeđuje tri mogućnosti za uspešnije pranje veša: planer pranja, recept za pranje i home care wizard. Posebno zanimljiva su inovativna AddWash vrata, koja omogućavaju jednostavno i brzo dodavanje zaboravljene odeće nakon pokretanja ciklusa. QuickDrive tehnologija osmišljena je sa ciljem da dramatičnim skraćenjem vremena potrebnog za pranje donese korisnicima više vremena za uživanje u svakodnevnom životu.

SAMSUNG RS8000 FRIŽIDER Frižider RS8000 SBS iz kompanije „Samsung” sa Twin Cooling Plus tehnologijom idealno je rešenje za bilo čiji dom, jer osim što ga odlikuje velika zapremina od 664 litra, precizno hlađenje ili dvostruko duže održavanje svežine namirnica, ima elegantan i besprekoran izgled, jednostavnog stila. Ovaj frižider nudi više prostora za čuvanje namirnica zahvaljujući SpaceMax tehnologiji, koja pruža dodatni unutrašnji prostor bez povećanja spoljašnjih dimenzija. Temperaturu i vlažnost u frižideru i zamrzivaču optimizuje Twin Cooling Plus uz pomoć nezavisnog hlađenja. Svežinu, ukus i teksturu hrane u ovom frižideru moguće je duže sačuvati, jer nezavisni hladnjaci u svakom odeljku ravnomerno hlade svaki ugao. Napredna izolacija smanjuje promene temperature bez obzira na to koliko je spoljašnost vruća ili hladna. Tehnologija digitalnog invertora takođe ima sposobnost da oseti i precizno kontroliše temperaturu.

IPHONE XS I XS MAX Jedni od uređaja koji prednjače u trci za zvanje najboljeg pomoćnika savremenog čoveka zasigurno su iPhone Xs i iPhone Xs Max. Prvi od navedenih koristi iOS 12, najnapredniji operativni sistem za mobilne telefone sa novim alatkama, što ga čini ličnijim od svih njegovih prethodnika. Ekran ovog modela je veličine 5,8 inča i opremljen je OLED pločama, zaslužnim za izuzetnu tačnost boja i osetljivost prilikom korišćenja. Model iPhone Xs je opremljen najmoćnijim i najpametnijim čipom u smart telefonima. Ovo ga čini nesvakidašnje brzim. Poseduje opciju prepoznavanja lica, koja omogućava

otključavanje jednim pogledom ka ekranu i, samim tim, znatno ubrzava pristupanje uređaju. Osim brzine i kvaliteta, ovaj uređaj se može pohvaliti i izdržljivošću. Otporan na prskanje, vodu do dva metra dubine i prašinu, poslužiće i onim najekstremnijim korisnicima. Sve ove karakteristike krase i njegovog krupnijeg brata blizanca. Ono zbog cega je Xs modelu dodat sufiks Max jeste najveći ekran do sada ugrađen u iPhone – ekran od 6,5 inča.

BIZLife

TEHNOLOGIJA XXX

CORPORATE

HP SPECTRE X360 LAPTOP HP je u svetu računara poznat kao pionir novih tehnologija. Ovog puta granice pomera svojim redizajniranim HP Spectre x360 laptop računarom, koji se izuzetno lako pretvara u tablet. Poseduje četvorojezgarni procesor, bateriju napravljenu da traje celog dana i ugrađen „privatni ekran”. Sigurnost koju pruža ovaj uređaj krase opcije kao što su čitač otisaka prsta, HP Sure View privatni ekran, koji eliminiše „vizuelno hakerisanje”, i HP Wide Vision FHD infracrvena kamera za prijavljivanje u sistem putem prepoznavanja lica. Još jedna vrsta sigurnosti, koja će vam se sigurno svideti, jesu tri godine garancije, koje dobijate kupovinom uređaja. Sertifikovana Windows Ink olovka, koja se dobija uz uređaj, omogućava daleko prirodnije crtanje i pisanje, uz istovremeni unos olovkom i prstima. Olovka je osetljiva na pritisak, a prepoznaje i nagib, što omogućava

precizno crtanje u bilo kom modu. Olovka ima punjivu bateriju, koja se puni preko USB-C priključka; 15 sekundi punjenja omogućava korisniku do 198 minuta korišćenja.

MASTER seriju je, u saradnji sa kompanijom „Netflix”, uveden Netflix calibrated režim, zaslužan za dodatno uživanje u filmovima i serijama. •

INOVACIJA? Ž KAD GOD POGLEDAMO ŠTA NAM TO NEDOSTAJE U ŽIVOTU VAN POSLOVNIH OBAVEZA, NEKAKO SE UVEK NAMEĆE JEDAN TE ISTI ODGOVOR. TAJ ODGOVOR JE VREME

KONAČNO MALO VREMENA ZA SEBE Sve ove uređaje i mnogo drugih možete pronaći u Tehnomanija radnjama kao i u online prodavnici na www.tehnomanija.rs Tehnomanija kao vodeći maloprodajni lanac tehnike i E-commerce sajt u Srbiji nastoji da svojim potrošačima ponudi najmoderniju tehniku po najboljim uslovima. Bilo da svoje slobodno vreme provodite sa porodicom, u sportskim aktivno - stima ili sa prijateljima, činjenica je da moderan stil života diktira tempo koji nam ne ostavlja baš previše prostora za zabavu tokom dana. U tome, nedvosmisleno, pomažu uređaji koje smo naveli, ali i dosta drugih sličnih njima koje možete naći u Tehnomaniji, a koji će sigurno olakšati vaše svakodnevne obaveze. Ukoliko su i vaši dani postali dani bez vremena, naša preporuka je da rešenje potražite u nekom od ovih uređaja namenjenih da čoveku vrate ono što mu je davno oduzeto: vreme.

BIZLife

XXX TEHNOLOGIJA

KORPORACIJE KAO POKRETAČI

SONY AF9 TELEVIZOR MASTER SERIJE Master serija „Sony” televizora rezervisana je isključivo za televizore koji pomeraju granice tehnoloških dostignuća. Jedno od takvih ostvarenja je i AF9 OLED televizor. Ovaj model opremljen je nedavno razvijenim procesorom slike nove generacije X1 Ultimate, koji je zadužen za stvaranje najrealnije slike uz pomoć prepoznavanja oblika i kontura. AF9 OLED poseduje najviši kvalitet zvuka zahvaljujući novoj Acoustic Surface Audio+ tehnologiji, baziranoj na akustično-transparentnom ekranu i zvučniku koji se nalazi u njegovom središtu. Uz pomoć AndroidTV operativnog sistema imaćete olakšan pristup omiljenim sadržajima na internetu i televiziji, a sve sa ciljem što kvalitetnije provedenog vremena sa vašom porodicom ili prijateljima. Master serija omogućava da uz samo nekoliko klikova uživate u filmovima, serijama ili muzici bez nepotrebnih smetnji i odugovlačenja. Uz Sony Pictures Entertainment, počev od stvaranja režima slike koji je u skladu sa kriterijumima filmskih stvaralaca 2000. godine do skorašnje standardizacije HDR i njihovog uvođenja u snimanje filmova, za

Piše: /// KOSTA ANDRIĆ, izvršni direktor „ICT Huba”

ivimo u doba tehnoloških promena i turbulencija koje one izazivaju na tržištima. Za to su najodgovorniji startapi – mali i fleksibilni timovi koji ne strahuju od propasti velikih ulaganja (nije ih ni bilo) i rade bez procedura, pritisaka i mentaliteta kakvi postoje u velikim kompanijama. Tako razvijene tehnologije često okreću naglavačke čitava tržišta – na užas korporacija, koje su primorane da postanu inovativnije. Naravno, korporacije ne bi bile to što jesu da nisu inovativne. Izazov je u tome što danas, u vreme „disruptivnih” rešenja, postupne inovacije više nisu dovoljne. Kako može velika organizacija, stroge hijerarhije i strukture, spora u donošenju odluka, podeljena na odeljenja, sa stotinama zaposlenih koji imaju jasne zadatke, rokove i procese... da bude inovativnija? Zaposleni u kompanijama su najčešće birani i trenirani upravo da efikasno sprovode postojeće procese – odlični su u eksploataciji datih puteva, ne u traganju za novim. Inoviranje je tu čista distrakcija (sa stanovišta pravljenja profita), osim ako iza nje ne stoji jasna odluka vrhovnog menadžmenta. A menadžment najpre treba da odluči da li da uloži novac u postojeća rešenja sa sigurnim

malim prihodom ili u eksperiment. A onda, čak i sa pravim ljudima, neće biti rezultata ako im se ne dozvoli da rade i ako se tome ne prilagode okruženje, struktura odgovornosti, način na koji se procenjuje njihova uspešnost i sl. U većini korporacija pomenute stvari su u suprotnosti sa uslovima koji pogoduju razvoju inovacija. Sve više kompanija pronalazi rešenje u saradnji sa startapima – shvatili su da mogu dosta da nauče i iskoriste to prema svojim potrebama. Na primer, „eksperiment” može da se svede na niz malih koraka koji se mogu testirati. Kriterijum, umesto zarade, može da bude izbegavanje prevelikog troška. Naravno, sprečavanje pojave greške nije isto što i stvaranje prave stvari, ali u velikoj organizaciji taj pristup daje šansu pravoj stvari da se uopšte pojavi. U ovakvim „malim zalogajima” moguće je razviti i celu strategiju inovacija. Cilj kompanija nije da postanu kao startapi, već da usvoje nešto od njihove metodologije i ubrzaju svoju potragu za rešenjima, ali i da ih – zašto da ne? – angažuju na konkretnim izazovima, na obostranu dobit. Startapi su takođe prepoznali svoju priliku: rešavanjem potreba kompanija jačaju svoj biznis, dobijaju pristup

ogromnim resursima (ne samo infrastrukturi već i korisnicima, podacima itd.), stiču dragocene prihode i reference. Nema „magične formule” ni univerzalnog recepta, ali postoje brojni modeli i primeri, čak i kod nas. U prepunom „Belexpo centru” u Beogradu, u organizaciji „ICT Huba” (koji se već duže vreme uspešno bavi temom korporativnih inovacija), nedavno je održana konferencija o korporativnim inovacijama (Corporate Innovation Conference). Predstavnici kompanija, ali i startapi, HR stručnjaci, investitori i dr., slušali su eksperte, kao što su Marijus Štarke (WhatAVenture), Eliot Suzel (Lean Startup) i mnogi drugi, koji su govorili o strategijama inovacija, funkcionisanju startapa, pojmovima kao što su „mindset”, „Startup way” i dr. Jedno je sigurno: korporacije se otvaraju za startape, što je dobro i za jedne i za druge – i za inovacije. •

SVE VIŠE KOMPANIJA PRONALAZI REŠENJE U SARADNJI SA STARTAPIMA – SHVATILI SU DA MOGU DOSTA DA NAUČE I ISKORISTE TO PREMA SVOJIM POTREBAMA

BIZLife

CORPORATE XXX

MOTIVACIJA

Piše: /// BOJANA MILOVANOVIĆ

„ PRIČA O OTPORNOSTI S

NA UDARCE

I NEPOSUSTAJANJU

vi imamo izbor da se zadržimo na problemima ili da se pokrenemo i idemo dalje kad nas problemi zadese”, poruka je koju, posle svega što je doživeo i preživeo, šalje košarkaški as Žarko Paspalj. A pregurao je mnogo toga – od trijumfa, trofeja, obožavanja navijača, do velikih zdravstvenih problema, koji su mu ugrozili život. Nekoliko puta do nas su stizale zabrinjavajuće vesti. Ipak, ako neko može da se izbori sa udarima, pa čak i onim srčanim i moždanim, onda je to Paspalj. O svojim iskustvima i iskušenjima bez ustezanja je pričao i odgovarao na pitanja svojih poštovalaca koji su došli da od njega „ukradu” bar delić tajne o neposustajanju. Paspalj je bio domaćin predavanja koje

VEOMA JE VAŽNO DA VOLIŠ ONO ŠTO RADIŠ, JER TADA NIŠTA NIJE TEŠKO. TADA REZULTATI SAMI DOLAZE I RADOST IH REDOVNO PRATI

„IZLET“ U BIZNIS Podsetili smo se i njegovih pokušaja da se bavi biznisom 2005. godine. Bila je to priča o pompezno najavljivanom akva-parku na Novom Beogradu, ali od toga, nažalost, ništa nije bilo. „To mi se činilo kao dobra ideja. Ta priča je mogla da ispadne sjajna, ali ipak nije iz mnogih razloga. Shvatio sam da se za biznis, ipak, završavaju neke škole, a čak ni škola ne mora da bude presudna. Uvideo sam da nisam za to. Ljudi imaju kefalo za te stvari. Neko je sposoban, neko nije. Mi ovde imamo fantastične ljude koji imaju uspešne kompanije, a za koje niko ne zna. Oni su fascinantni u tome što rade, ali mnogi nisu ni čuli za njih.” Razgovor smo začinili i zaključili porukom, posle koje više nema šta da se kaže: „Put kojim sigurno ne treba ići jeste da samo sediš, da se ne motivišeš, da misliš da su svi drugi krivi, da je politika u svemu (što, verovatno, jeste). To, ipak, nije dovoljan razlog da posustaneš i da ne radiš na sebi, da ne učiš i da ne napreduješ. Na kraju će sva ta uložena energija da se vidi, da izbija iz tebe.”

BIZLife

XXX MOTIVACIJA

O SVOJIM ISKUSTVIMA I ISKUŠENJIMA BEZ USTEZANJA JE PRIČAO I ODGOVARAO NA PITANJA SVOJIH POŠTOVALACA KOJI SU DOŠLI DA OD NJEGA „UKRADU” BAR DELIĆ TAJNE O NEPOSUSTAJANJU je nedavno održano u okviru projekta „Lepo mi je, jer tako želim”, koji organizuju Centar za lični razvoj „Lepo mi je” i šoping centar „Ušće”. „Kada zdravlje počne da te izdaje, normalno je i da se uplašiš i da osećaš veliku neprijatnost i postaviš sebi bezbroj pitanja. Ali kada se malo primiriš i kad prođe najgore, imaš izbor ili da ostaneš u krevetu ili da se praviš kao da se ništa nije dogodilo”, smatra Paspalj. On je izabrao da se protiv problema bori dobrim delima, nečim što će ulepšati život i njemu i onima oko njega. Odlučio je da jednom zapuštenom dvorištu na Vračaru udahne novi život. Smetalo mu je da svakog dana gleda, nekada prelep, prostor između zgrada zarastao u neurednost i korov, umesto da se u njemu igraju deca i uživaju komšije. „Shvatio sam da postoje ljudi koji u neposrednom komšiluku žive već 30 godina, a međusobno se ne poznaju. To je tužno”, kazao je Paspalj. Pošto, ipak, živimo u Srbiji, pored onih koji su hteli da uče-

stvuju i pomognu u akciji, bilo je i onih kojima se to nije dopalo. „Ja sam imao želju da nešto promenim. Ispunio sam sebi vreme, uradio sam nešto korisno, doprineo sam svom dobrom zdravlju. Uvek će biti onih kojima se nešto dopada i onih kojima se isto to ne sviđa, ali sve je to u redu”, rekao je Paspalj. Kao što je pogađao na terenu, tako je bilo i sa porukama koje je sa ovog predavanja „zakucao pravo u koš”. „Veoma je važno da voliš ono što radiš, jer tada ništa nije teško. Tada rezultati sami dolaze i radost ih redovno prati.” „Da bi se stvari promenile, moraš da se pokreneš.” „Veoma je dragoceno družiti se sa ljudima i negovati vedar duh. Tako jedni druge podstičemo da idemo dalje.” Kada smo već kod druženja, iskoristili smo priliku da Paspalja pitamo i sa njim razgovaramo o njegovim prijateljima, za koje neretko ističe da su mu, pored porodice, glavni životni oslonac. „Svi moji prijatelji kolege

su rasuti. Sale Đorđević živi u Milanu, dolazi ovde kada je u pitanju reprezentacija. Sale Danilović se bori u Federaciji. Sa njim se povremeno viđam. Sa Divcem se čujem stalno. On je u Sakramentu. Posle gomile loših iskustava odlučio je da živi tamo i zaboravi Srbiju, što je u redu. Možda je to trebalo ranije da uradi. Čujem se sa njima, imamo kontakt, ali mi oni nisu ovde. Imam i ovde svoje ljude, prijatelje. Podjednako su mi vredni i dragi. Oni su za mene značajan deo života. Pored supruge i dece, to mi je najveća vrednost”, kazao je Paspalj. Zanimala nas je njegova trenutna uloga u srpskoj i regionalnoj košarci. „Trenutno sam ambasador Jadranske lige. To je, valjda, zasluga za karijeru i za odnos s ljudima. Mi u regionu kao da smo stalno trudni, stalno nam nešto smeta, zato idem i razgovaram sa ljudima. To je moj posao. Treba da uradimo sve što je do nas. Nećemo biti NBA, ali možemo da napravimo nešto što je reprezentativno”, zaključuje Paspalj. •

KADA ZDRAVLJE POČNE DA TE IZDAJE, NORMALNO JE I DA SE UPLAŠIŠ I DA OSEĆAŠ VELIKU NEPRIJATNOST I POSTAVIŠ SEBI BEZBROJ PITANJA

LEPO MI JE LEPO MI JE, JER TAKO ŽELIM projekat je u kome ljudi koji su poznati široj javnosti po svojim ličnim ili profesionalnim dostignućima drže kratka predavanja o različitim životnim temama. Predavanja se održavaju od maja 2017, u sali bioskopa u šoping centru „Ušće”, a do sada su gosti bili glumci, muzičari, pisci, profesori, sportisti, treneri, dizajneri, između ostalih: Marina Maljković, Marko Šelić Marčelo, Slavimir Stojanović Futro, Ana Sofrenović, Vasil Hadžimanov i drugi. Predavanja organizuje Centar za lični razvoj LEPO MI JE, čiji je osnivač Milica Stojiljković.

BIZLife

MOTIVACIJA XXX

KOLUMNA

KAKO JE MAKRON PREKINUO TRAMPOVU Piše: DIJANA CARIĆ

eći deo međuljudske komunikacije neverbalnog je karaktera, a nezaobilazni deo neverbalne komunikacije upravo je rukovanje. Rukovanje je nastalo davno, kada su ljudi prilikom susreta pokazivali jedni drugima ruke, odnosno otvoreni dlan, sa porukom da nemaju oružje, odnosno da ne postoje neprijateljske namere. Rukovanje nam, pre svega, može poslati poruku u vezi sa karakterom osobe sa kojom se rukujemo. Ljudi sa mlitavim rukovanjem mogu se oceniti kao osobe sa manjkom samopouzdanja. S druge strane, osobe sa snažnim rukovanjem mogu biti sklone dominaciji. Potrebu za dominacijom, takođe, predstavlja i dlan okrenut naniže prilikom rukovanja, dok, na primer, dlan okrenut naviše označava potčinjenost ili odsustvo pretnje. Dodatnu nelagodu prilikom rukovanja stvara i dodirivanje podlaktice (lakta, nadlaktice, ramena) od strane osobe sa kojom se rukujemo ili ako osoba pokušava da nas privuče, što je stil po kome je prepoznatljiv predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp, a podrazumeva težnju za kontrolom. Upravo su prvi susreti Trampa i francuskog predsednika Makrona uglavnom služili Trampu da pokaže svoju moć i kontrolu tako što bi prilikom susreta, odnosno rukovanja, snažno povlačio Makronovu ruku. To je naročito bilo vidljivo prilikom njihovog susreta u Briselu, kao i prilikom Trampove posete Makronu u Parizu. I ne samo da je Tramp primenjivao svoje prepoznatljivo „agresivno” povlačenje ruke već je tu bilo i skidanja peruti sa

BIZLife

XXX MOTIVACIJA KOLUMNA

„PREDSTAVU” Makronovog ramena, držanja (vođenja) za ruku, upiranja prstom, dodirivanja leđa, kao i dvoručnog rukovanja. Kod rukovanja je zanimljivo da, kada gledamo fotografiju ili televizijski ekran, osoba sa leve strane uvek izgleda dominantnije. Zato ljudi koji su sa desne strane fotografije ili kojima se pruži ruka naniže često primenjuju taktiku „dvoručnog rukovanja”, odnosno drugom rukom pokriju ruku osobe sa kojom se rukuju i na taj način pažnju gledalaca preusmere na sebe. Međutim, izgleda da je Trampovoj standardnoj koreografiji, bar kada je Makron u pitanju, došao kraj. Da krenemo redom. Prva lekcija koju je Makron dao Trampu bila je već prilikom posete Makrona i njegove supruge Brižit Beloj kući. Naime, svi se dobro sećamo prvog dolaska Trampa i Melanije u Belu kuću, kada Tramp nije sačekao suprugu da izađe iz automobila. Makron ne samo da je sačekao svoju suprugu već joj je ponudio ruku i „otplesao” sa njom do Melanije i Trampa. Makron obično svoju suprugu drži za ruku, dok je to u slučaju Melanije i Trampa retkost, čak i kada se Melanija kreće po neravnim površina-

ma, kao što su trava ili kamenje. Međutim, Makron, kada je u pitanju lepo ponašanje, ne samo da vodi računa o svojoj supruzi već prema ženama generalno, a time i o prvoj dami Amerike. Kada se Makron pozdravlja sa Melanijom, to se bitno razlikuje od stila Donalda Trampa prema Brižit. Da je Trampovom agresivnom maniru došao kraj, dokaz je i zadnji susret Makrona i Trampa u Parizu prilikom obeležavanja stogodišnjice od završetka Prvog svetskog rata. Makron je počeo čvrstim stiskom Trampove ruke, nastavio dodirivanjem njegove podlaktice, lakta, nadlaktice, ramena, leđa, a završio dodirivanjem Trampovog kolena, i to, ni manje ni više, nego četiri puta za veoma kratko vreme. Da li je došlo vreme da se i Tramp oseća nelagodno? Na prvi pogled bismo pomislili da je u pitanju rađanje nove ljubavi da Makrona ne odaju usne, koje su „uvučene unutra”, a koje pokazuju da pokušava da prikrije prave emocije. Jedno je sigurno: Tramp je imao priliku da nauči univerzalno moralno načelo i etički standard: „Ne čini drugima što ne želiš da drugi čine tebi.” •

LIFESTYLE

SPECIJAL KVALITET NEMA CENU!

BIZLife XXX

SATOVI

PRIČA O AVIJATIČARSKOJ

HRONO EDICIJI SATA

„MALI PRINC” PORTUGIESER

PORTUGIESER

INGENIEUR

vijatičarska hrono edicija sata „Mali princ” ima sve tipične kvalitete visokih performansi: preciznost, funkcionalnost i pouzdanost. Robustni hrono kalibar 79320 pokreće ovaj sat i uz dvanaestočasovnu rezervu optimalno je zaštićen od uticaja magnetnih polja zahvaljujući svom kućištu od mekog gvožđa. Poseduje trejdmark cifer tamnoplave boje. Sat je vodootporan do 6 bara i prodaje se sa elegantnom narukvicom od nerđajućeg čelika. Avijatičarski sat ima gravuru Malog princa sa plaštom i mačem na zadnjoj strani kućišta. •

BIZLife

XXX SATOVI

BIZLife SATOVI XXX

MUŠKA MODA

NEKA KVALITET BUDE VAŠ NOVI „AUTFIT“

današnjem potrošačkom društvu važno je ići u korak sa inovacijama, između ostalog, i u svetu mode. Svaka sezona diktira neki novi trend, novi „must have”, tako da sva garderoba koju kupimo posle samo nekoliko meseci stoji u ormaru i na scenu nastupa nova. Ono što je svevremensko i što „ruši” sve što se diktira iz sezone u sezonu jeste kvalitet. Ovog puta govorimo o kvalitetu muške garderobe, i to premijum brendova „BOSS”, „HUGO”, „Canali”, „Zzegna”, „Emporio Armani”, „Trussardi Jeans„ i ”Corneliani, koji čine celokupnu „Movem Fashion” ponudu. „Hugo Boss” je prisutan u Srbiji već više od dvadeset godina, zahvaljujući uspešnoj saradnji sa franšiznim partnerom, kompanijom „Movem Fashion”. U najnovijem i nedavno renoviranom konceptu „BOSS Storea” dostupan je kompletan asortiman muške i ženske kolekcije ovog brenda – business, casual i athleisure linija, kao i široka ponuda modnih detalja i obuće. Svevremeni brend „BOSS” nudi savršenu kombinaciju modernog stila i poslovne odeće. Pronađite svoj stil uz pomoć kvalitetnih jakni, mantila i kaputa, u koje ćete se zaljubiti i nositi ih iznova u raznim modnim kombinacijama. •

PRONAĐITE SVOJ STIL UZ POMOĆ KVALITETNIH JAKNI, MANTILA I KAPUTA U KOJE ĆETE SE ZALJUBITI I NOSITI IZNOVA U RAZNIM MODNIM KOMBINACIJAMA

BIZLife

XXX MUŠKA MODA

BIZLife

MUŠKA MODA XXX

MODA

MODA INSPIRISANA

MITOVIMA I LEGENDAMA „M

ax Mara” ceni klasike: epske priče, mitove i legende, koji osvetljavaju ljudsko iskustvo. Priče se nikada ne menjaju, ali „svako vreme nosi svoje breme”. Upravo sada se klasična antologija ponovo

BIZLife

XXX MUŠKA MODA

piše, ovog puta iz perspektive žena. Emili Vilson je prva žena koja je prevela „Odiseju” i koja je osvetljava iz drugačijeg ugla, posle mnogo vekova prikazivanja samo muške perspektive. Amfitrit je bila velika unuka Gaje i kraljica svih okeana. To je bilo pre rata, kada je Posejdon došao i zbacio je sa trona. Sada, posle toliko vremena, „Max Mara” vraća Amfitrit na njen presto. „Max Mara”, takođe, „zaranja” u svoju istoriju. Kraljica dizajna An-Mari Bereta (Anne-Marie Beretta) bila je nezamenljiva 80-ih godina za „Max Maru”. I ona je bila fascinirana snažnom simbolikom klasičnog sveta. Arhiva kompanije donosi snažnu siluetu, asimetrične draperije i stilizovane utilitarne detalje – prilagođene savremenoj priči. U mediteranskim tonovima maslinaste, duboke plave i čiste bele, „Max Mara” zamišlja „modernu Amazonku” kao ponosnu i neustrašivu. Uz „Atalanta” torbu, majicu na jedno rame, suknju koja se vezuje na struku i neustrašivi izgled sunčanih naočara „Briseis”, „moderna Amazonka” spremna je za avanturu – kroz pustinje i olujne okeane ili, jednostavno, za put do kancelarije. •

BIZLife

MUŠKA MODA XXX

MODA

KVALITET KOJI PRAVI

RAZLIKU K

oliko puta u toku dana operemo ruke i koliko vodimo računa o kvalitetu sapuna? Koristimo nekoliko vrsta krema za lice. Stikovi za usne su obavezno u pregradi torbe ili džepu jakne. Da li toliko pažnje posvećujemo zdravlju svojih stopala, odnosno vodimo li računa od čega je napravljena obuća koju nosimo? Odgovore smo potražili od Miloša Radovića, rukovodioca marketinga u maloprodajnom lancu obuće SHOESTAR i njegovoj partnerskoj firmi „Insert d. o. o.”, jednom od najvećih proizvođača obuće u Srbiji. „Tema o kojoj nerado pričaju trgovci i proizvođači upravo je kvalitet. ’Shoestar’ u tom pogledu nema kompromisa. Jedna od naših poruka je upravo vezana za isključivost u tom smislu: ’Koža spolja, koža i iznutra’”, kaže Radović. SHOESTAR je rastao uz brend Antonella Rossi, koji skoro deceniju i po predstavlja okosnicu njihovog asortimana. U pitanju je obuća vrhunskog kvaliteta dizajnirana u skladu sa poslednjim svetskim trendovima i proizvedena u našim fabrikama, u Srbiji. „Sa ponosom ističemo važnost tih podataka. Pored navedenog, proizvodimo i obuću za najznačajnije svetske brendove, kao što su ’Prada’, ’Valentino’, ’Miu Miu’ itd. Tom činjenicom našim kupcima šaljemo jasnu poruku da ispunjenjem najviših standarda za najveće svetske brendove dovoljno govorimo ko su naši zaposleni, koliko su stručni i kakvu obuću prave za SHOESTAR prodavnice”, kaže Radović. On dodaje da je asortiman, pored sopstve-

BIZLife

XXX MODA

SHOESTAR JE RASTAO UZ BREND ANTONELLA ROSSI, KOJI SKORO DECENIJU I PO PREDSTAVLJA OKOSNICU NJIHOVOG ASORTIMANA ne proizvodnje, sačinjen i od pažljivo biranih svetskih brendova iz Italije, Brazila, Portugalije i Španije, a u to se kupci mogu uveriti u petnaest maloprodajnih objekata ili putem sajta. •

BIZLife XXX

HRANA Kada govorite o kvalitetu i hrani, da li automatski implicirate i visoke cene, luksuznu ishranu, koju većina ne može svakodnevno da priušti, ili je za vas reč o nečem drugom? — Moramo biti oprezni da ne pobrkamo kvalitet sa luksuzom. Obično jaje može biti vrhunskog kvaliteta, ako je dobijeno od kokoške u slobodnom uzgoju, koja je na polju jela ono što priroda ima da ponudi. Svakako, cena ovakvog jajeta neće biti ista kao cena onog dobijenog u masovnoj, intenzivnoj proizvodnji, ali uz neki dinar više kupićete namirnicu koja je drugačija i posebna. U kom domenu vaše profesije najpre srećete kvalitet koji nema cenu i na koji način pokušavate da to iskustvo podelite sa ljudima koji vas okružuju? — Danas postoji veća svest kada su u pitanju prirodni i organski proizvodi, o domaćinstvima i proizvođačima koji hrane svoje životinje prirodnom hranom, poštujući njihov životni ciklus. Najbolji način da se podele taj pozitivan pristup i iskustvo počinje kupovinom proizvoda ovakvih proizvođača i, na kraju, predstavljanjem gostu onoga što je servirano kao jelo. Uz rizik da zvuči kao stereotip, kako biste objasnili asocijaciju koju ljudi širom sveta

ITALIJANSKI

PRISTUP

ŽIVOTU 80

BIZLife

XXX HRANA

ovodom događaja koji su Ambasada Republike Italije u Srbiji i „METRO HoReCa centar” organizovali pod nazivom „Extraordinary Italian Taste”, razgovarali smo sa poznatim italijanskim šefom, dobitnikom Mišelinove zvezdice, Erosom Pikom. Šef Piko nam otkriva svoje shvatanje kvaliteta i šta je to što italijanski pristup životu čini tako posebnim, a sa našim čitaocima podelio je i recept za jednu od svojih omiljenih poslastica. Tema izdanja magazina za koji razgovaramo jeste kvalitet i stav da kvalitet nema cenu. Da li se slažete sa tom idejom? Šta ona za vas, kao svetski priznatog šefa, zapravo znači? — Slažem se sa stavom da kvalitet nema cenu. Uvek treba imati na umu da se kupovinom visokokvalitetnog proizvoda završava 80 posto pripreme obroka. Treba samo dodati neke sastojke koji će dodatno pojačati kvalitet osnovne namirnice, imajući u vidu šta je priroda već postigla uz pomoć proizvođača.

imaju kada pomisle na Italiju – vrhunski stil i prefinjen ukus, bilo da je reč o umetnosti, modi ili hrani? — Verujem da je suština vrlo jednostavna. U Italiji u svakom sektoru preovladava model zanatstva, briga o izboru materijala neophodnih za proizvodnju. Što se kulinarstva tiče, „mediteranska” filozofija je ključ svega – sveže i raznovrsne namirnice, bez masti. Šta je to, po vašem mišljenju, posebno interesantno što smo imali priliku da vidimo na događaju „Extraordinary Italian Taste” u „METRO HoReCa centru”? — Posetioci su imali zaista jedinstvenu priliku da se upoznaju sa inovativnim italijanskim proizvodima, bilo da je reč o načinu njihove proizvodnje ili specifičnim ukusima koji u Srbiji još nisu poznati, kao i da pogledaju neke od mojih predloga za pripremu, serviranje.

SERVIRANJE

Na tanjir staviti 3 male porcije čokoladnog krema. Blizu čokoladnog krema dodati parčiće Sbrisolona torte. Dodati 3 komadića kestena. Posuti tanjir kafom

I, za kraj, koja hrana Vam je prva asocijacija na Srbiju i zašto? — Škembići ili tripe su moja prva asocijacija na hranu koja povezuje italijansku i srpsku kulinarsku tradiciju. Takođe, u Italiji, kao i u Srbiji, škembići su popularna namirnica, koja se može naći u mnogim tradicionalnim receptima. •

u prahu, ukrasiti svežim mladicama i servirati. Završite serviranje tako što ćete sipati maskarpone krem pred gostom.

RECEPT ZA ITALIJANSKU SBRISOLONA TORTU Sastojci za 10 osoba 30 velikih kestenova 300 g maskarponea 100 g slatke pavlake 200 g kukuruznog brašna 200 g brašna 200 g šećera 250 g mekog putera 100 g brašna od badema rendana kora 1 limuna 1 jaje 2 žumanceta 1 štapić vanile 100 g čokolade sa 80 procenata kakaoa 200 ml mleka 3 g agar-agara Po želji, cimet u prahu, kafa u prahu, sveže klice, viski.

Način pripreme Sbrisolona torta U činiju staviti: brašno, šećer, koru limuna, usitnjen štapić vanile, jaje, puter i mešati brzo dok se ne napravi testo.

Staviti testo u posudu i peći na 140°C oko 40 minuta. Izvaditi iz rerne i prohladiti. Maskarpone Staviti krem u posudu i dodati usitnjenu vanilu. Dovesti do ključanja i ostaviti da stoji oko 12 sati. Podeliti maskarpone na pola i jednu polovinu pomešati sa malo cimeta u prahu. Staviti tu mešavinu u kesicu. Pomešati preostali maskarpone sa mlekom i vanilom. Staviti taj deo maskarponea u kutiju i u frižider. Kestenje Kuvati kestenje u posudi sa vrelom vodom. Kada kestenovi omekšaju, prestati sa kuvanjem i oljuštiti ih. Preseći kestenje na pola. Držati u frižideru. Čokolada U posudu dodati mleko sa malo viskija. Dodati čokoladu i ostaviti da se istopi. Dodati prah agar-agara i dobro promešati. Pustiti da proključa i potom prohladiti. Umešati čokoladu da se dobije glatka tekstura. Staviti krem od čokolade u kesicu. Držati u frižideru.

BIZLife HRANA XXX

VINA

KVALITET BEZ KOMPROMISA

PRATE SVETSKE TRENDOVE U VINARSTVU, ALI I NEGUJU I ČUVAJU STEČENO ISKUSTVO I KULTURU OPLENAČKOG PODNEBLJA

SKLAD TRADICIJE I MODERNOG

vedoci smo ubrzanog razvoja tržišta vina. Svakodnevno su u ponudi novi proizvođači, brendovi i etikete. Znajući da nije lako iz širokog spektra izabrati zaista kvalitetan proizvod, oslanjamo se na iskustva vinskih eksperata i hedonista. Oni su saglasni u tome da, bez sumnje, treba probati vina vinarije PIK „Oplenac”. Kažu da ova vina istančanih nota hrane vaša čula, u svakom gutljaju osećaju se ljubav, snaga sunca, specifična aroma i sortni ukus. Kažu da su inspirativna, zavodljiva, pitka... Svakako, neobična i drugačija. Iz vinarije PIK „Oplenac” poručuju da su okrenuti visokim standardima proizvodnje, a da im je osnovna zamisao da svim ljubiteljima vina priušte užitak ispijanja kvalitetnog proizvoda, bez obzira na cenu. Prate svetske trendove u vinarstvu, ali i neguju i čuvaju stečeno iskustvo i kulturu oplenačkog podneblja, koju objedinjuju najsavremenijom tehnologijom, stvarajući tako vina prepoznatljivog karaktera. U proizvodnom delu vinarije, savremeno opremljenom, predano radi tim iskusnih srpskih stručnjaka i mladih enologa. Primenom najnovijih enoloških saznanja, konstantnim usavršavanjem i eksperimentisanjem dolaze do kvalitetnog proizvoda, koji ispunjava visoko postavljene standarde. Brižljivo kontrolišući proces sazrevanja vina, stvaraju savršen sklad arome i ukusa. Zato su naša preporuka ovog puta – vina vinarije PIK „Oplenac”. •

BIZLife

XXX VINA

BIZLife VINA XXX

DOMAĆE

Piše: /// TANJA KOVAČEVIĆ

OTKRILI SMO

BAKINU TAJNU

ompanije danas moraju da ulažu mnogo truda i napora u svoje proizvode, ali i u celokupan proces proizvodnje i odnos sa potrošačima, kako bi jasno istakle kvalitet svojih proizvoda i prednosti u odnosu na konkurenciju. Na to se posebno obraća pažnja kada je hrana u pitanju. U vreme kada se živi veoma brzo ljudi pokušavaju na različite načine da se hrane zdravo, ali i pored velikog izbora na policama trgovina, dešava

se da je teško pronaći nešto veoma zdravo i kvalitetno. Kvalitet hrane je važna tema, o kojoj se u poslednje vreme može čuti sve više diskusija, a naročito ukoliko obratimo pažnju na domaće i tradicionalne proizvode. O kvalitetu tradicionalnih srpskih proizvoda: ajvara, slatkih, sokova i džemova brenda „Bakina tajna”, razgovarali smo sa rukovodiocem proizvodnje u fabrici „Foodland”, Nenadom Kostićem. Kako nam je rekao, razvoj brenda „Bakina tajna” započet je 2003. godine u duhu tradicionalne srpske kuhinje. Proizvodi se pripremaju na prirodan način kako bi se iz plodova sačuvalo ono najbolje. Tajna pripreme je u sporom kuvanju na niskim temperaturama, čime se čuvaju hranljiva svojstva plodova. Koriste se isključivo prirodni sastojci, bez dodavanja konzervansa, veštačkih boja i aroma, a rezultat su proizvodi koji su osvojili potrošače u više od 20 zemalja sveta. Kostić je istakao da su kriterijumi za kvalitet u toj fabrici veoma „oštri”, a da će proizvodnja u budućnosti ići u pravcu da ih sve više sužava.

„Najbitnije za nas je da proizvod ima konstantan kvalitet. Pod konstantnošću podrazumevamo nepromenjenost ukusa, bez obzira na različitost sirovina, kako bismo na tržištu kroz godine dobijali identičan proizvod, iako je to vrlo teško”, objasnio je on. Dodao je da se iz godine u godinu veoma razlikuje rod voća i povrća, zbog čega je teško dobiti identičan kvalitet proizvoda, a da je ponovljivost nešto čemu proizvodnja teži. Kostić je rekao da godišnje proizvedu između 1100 i 1200 tona svih proizvoda, u šta su uključena i slatka, džemovi i ajvari. Prema njegovim rečima, u okviru te količine proizvoda – ajvara je najviše, jer je to strateški proizvod i bude ga oko 500 tona, što predstavlja oko polovinu kapaciteta. Novi proizvodi su, kako je rekao, voćni namazi sa medom, u koje se umesto šećera stavlja med, a iz kategorije slanih proizvoda to je ajvar sa maslinovim uljem, kao i sa himalajskom solju. „Uvek se prati tržište i na osnovu toga se sastavljaju zahtevi za inovacije. Pretpostavljam da će se sve više težiti smanjenju šećera i koncentrata, jer je to nešto što ljudi žele da dobiju – nešto što je kvalitetno i zdravo”, ocenio je Kostić. •

PRETPOSTAVLJAM DA ĆE SE SVE VIŠE TEŽITI SMANJENJU ŠEĆERA I KONCENTRATA, JER JE TO NEŠTO ŠTO LJUDI ŽELE DA DOBIJU – NEŠTO ŠTO JE KVALITETNO I ZDRAVO

BIZLife

XXX DOMAĆE

BIZLife XXX

ORGANSKO

TRADICIJA

TRI DOMAĆA PREHRAMBENA

BRENDA KOJA OSVAJAJU

SVETSKA TRŽIŠTA U

Parizu je od 21. do 25. oktobra održan najveći svetski sajam inovacija u hrani – SIAL 2018. Preko 300.000 profesionalnih posetilaca iz industrije hrane iz preko 200 zemalja imalo je prilike da pogleda štandove i degustira proizvode od 7200 kompanija izlagača. Srbija je na ovoj smotri predstavljena kroz dva štanda u organizaciji Privredne komore Srbije i Razvojne agencije Srbi-

je. Najviše pažnje profesionalnih posetilaca dobili su sledeći brendovi, koji po njihovom mišljenju predstavljaju novi talas prehrambenih brendova koji su okrenuti mlađim generacijama. Od priče, preko kvaliteta sirovina koje koriste do dizajna inspirisanog zapadnoevropskim, nordijskim i američkim stilovima – ovo je naredna generacija brendova koji će oznaku „Made in Serbia” doneti na police svih kontinenata:

BASKET – MADE BY HAND Porodična kompanija sa sedištem u sremskom selu Golubinci uveliko je poznata u domaćim trgovinskim lancima po svojim posnim i zdravim snekovima od žitarica, isključivo od integralnog brašna. Nakon domaćeg uspeha, proizvodi su se našli na policama u nekoliko zemalja članica EU.

HAPPY HONEY Višestruko nagrađivani beogradski startap sa misijom da spasi pčele od ljudi, a ljude od

procesiranog šećera imao je jedan od najzauzetijih štandova na sajmu. Osamdeset osam kompanija iz celog sveta interesovalo se za hladno presovani sirov med sa dodacima. Sirov med sa malinom izabran je i za SIAL Innovation Selection od strane prestižnih francuskih kuvara. Mladi tim je proizvode lansirane u septembru 2019. već plasirao na police marketa u Njujorku, Cirihu, Berlinu, Londonu, Ljubljani i Beogradu. Nakon nastupa na ovogodišnjem sajmu „Fancy Food Show”, u Njujorku, uz podršku USAID – Konkuretna privreda, „Happy Honey” je sklopio značajne izvozne poslove i naći će se na policama najvećih američkih supermarketa.

ŠUMSKA TAJNA Ovo je najmlađi u seriji srpskih prehrambenih startapova koji je brzo zaokupio pažnju javnosti nudeći visokokvalitetne veganske namaze od žitarice proso i pečuraka. Nakon uspeha u jednom domaćem trgovinskom lancu, usledili su ugovori za izvoz u EU i SAD. •

NA NAJVEĆEM SVETSKOM SAJMU INOVACIJA U HRANI U PARIZU – SIAL 2018 - NAŠLI SU SE I SRPSKI BRENDOVI

BIZLife

XXX ORGANSKO

DORĆOLSKA PRIČA O RAKIJI D

orćol je mističan kraj Beograda. U njemu je nastala prva kafana u ovom delu Evrope, prva pivara, pa i ova neslućena, savremena rakijska priča. Mnogi se pitaju kako je rakija odjednom „oživela” baš na Dorćolu, a sve je počelo od ljubavnog sastanka, romantičnog pogleda i pitanja koje vodi na sledeću stranicu svake priče: „Šta ti, zapravo, voliš?” – „Pa, volim rakiju!” Tako je pre dvanaest godina jedna ljubav otkrila drugu i uzrokovala otvaranje prvog „Rakia bara” u Dobračinoj br. 5. Nekako je ta emocija pregurala sve prepreke spajanja rakije sa urbanom sredinom, novim ukusima i svetskim ugostiteljskim trendovima. Bio je to pravi trenutak da se jedna stara priča ispriča na potpuno nov način, sa finesama koje su joj uvek nedostajale da bi dosegla zasluženo ustoličenje na presto savršenog alkoholnog pića. U saradnji sa Turističkom organizacijom Beograda, koja prepoznaje magiju domaće gastronomske ponude, organizuju se prve rakija ture, putem kojih se o rakiji informišu i obrazuju i stranci i domaćini. Rakija tada dobija svoj prvi festival – „Rakija fest”, koji već deset godina okuplja najbolje

domaće proizvođače ovog tradicionalnog pića. Odgovarajući na pozitivnu reakciju tržišta, rakija dobija i svoj prvi gift šop „Rakia&Co”, koji i danas nudi najbolje domaće, tradicionalne proizvode u savremenom pakovanju. Pre deset godina „Rakia bar” započeo je sopstvenu proizvodnju rakije i proizvoda na bazi rakije i iz te male radionice izlaze do tada neviđene kombinacije ukusa, ali i ambalaže, koja je nekim starim recepturama dala sasvim novu dimenziju. Franšize „Rakia bara” poslovale su u Kragujevcu, Novom Sadu, Nišu, Torontu, Beču i Šangaju. Rakija je sa „Rakia barom” zaista obišla ceo svet i još uvek ga obilazi, ali se čini da je posle dvanaest godina vreme putovanja prošlo. Odomaćili smo se i tamo gde smo nekada bili gosti, a dorćolska rakijska priča se polako vraća kući, kroz okupljanje starog tima „Rakia bara” u Dobračinoj br. 5. U amanet Dorćolu, gde se rodila ova priča, ali i ljubav (bez koje priče ne bi ni bilo) i proizvodi „Rakia bara” će se od sada proizvoditi baš tu – na Dorćolu, u ulici Žorža Klemansoa, u prvoj urbanoj destileriji u Beogradu. Tako je Dorćol u svoju istoriju dodao još jednu prelepu priču, ovaj put o rakiji. •

DORĆOL JE MISTIČAN KRAJ BEOGRADA. U NJEMU JE NASTALA PRVA KAFANA U OVOM DELU EVROPE, PRVA PIVARA, PA I OVA NESLUĆENA, SAVREMENA RAKIJSKA PRIČA

BIZLife TRADICIJA XXX

MODA

MODA JE, PRE SVEGA,

UMETNOST

uspostavljali domaću modnu scenu, a danas pokušavamo da je na adekvatan način promovišemo u inostranstvu. Mislim da je naša istrajnost na realizaciji ozbiljno zacrtanih ciljeva tajna našeg uspeha, na čemu radimo s puno posvećenosti i danas, kao što smo i na samom početku.

onoga što se dešava u savremenom svetu mode. Ali ako govorimo o modi kao o biznisu, onda moramo mnogo toga da uradimo da bismo od srpske mode napravili unosan internacionalni biznis. Za početak, da naša modna industrija postane važna grana u industrijskoj strategiji Srbije.

Koliko se promenio kvalitet manifestacije Nedelje mode od njenog početka do sada? — Kvalitet manifestacije se stalno unapređuje. Ljudi možda ne primećuju neke sitnice, ali na svakoj Beogradskoj nedelji mode mi osvojimo neki novi cilj. Možda su najbolji pokazatelji toga izjave naših stranih gostiju, kojih svake godine ima sve više i koji upoređuju Beogradsku nedelju mode sa sličnim projektima u svetu, a Beograd navode kao novu modnu destinaciju, uz Berlin, Šangaj, Lisabon, Tokio, Kopenhagen…

Šta biste posebno izdvojili sa ove 44. Nedelje mode? — Program jesenje Beogradske nedelje mode je, kao i obično, bio izuzetno bogat: više od 75 dizajnera, 10 brendova, 30 modnih revija i pratećih programa pred oko 10.000 posetilaca, na 5 gradskih lokacija. Revija srpskih brendova okupljenih oko modnog Klastera FACTS, atraktivni domaći dizajneri, podrška mladim autorima, bogat umetnički program, promocija dalekih kultura u saradnji sa ambasadom Republike Koreje, zatim društvena angažovanost kroz učešće u nacionalnoj kampanji „Rak je izlečiv”, po mom mišljenju, najznačajniji su momenti koji su obeležili 44. izdanje Beogradske nedelje mode.

Koliko se razlikuje srpska moda od inostrane mode? — Ukoliko govorimo o kreativnosti naših dizajnera, onda se ne razlikujemo mnogo od

Koliko je moda kreativnost, a koliko biznis? — Za mene je moda, pre svega, umetnost. Zato je kreativnost na prvom mestu, jer samo autentičnim i kvalitetnim proizvodom možete da konkurišete na svetskom tržištu i tek onda možete da očekujete da od toga napravite i dobar biznis. To ne znači da cela priča ne zahteva i ozbiljne investicije – novčane, ali i intelektualne. •

Foto: Đorđe Tomić, Kolekcija Ivko Woman sa otvaranja 44. BFWa

enad Radujević direktor je i osnivač Modnog studija „Click”, prve privatne agencije za modu na teritoriji bivše Jugoslavije. Od 1991, kada je počeo sa radom, Modni studio „Click” okuplja mlade kreativne autore na polju mode, fotografije, dizajna i svih pratećih delatnosti vezanih za modu i modnu prezentaciju. O toj temi razgovarali smo sa njim i otkrili koliko se moda u Srbiji

BIZLife

XXX MODA

razlikuje od sveta i kakvi su bili počeci Nedelje mode.

MODA JESTE UMETNOST, ALI ZAHTEVA OZBILJNE INVESTICIJE – NOVČANE, ALI I INTELEKTUALNE

Da li je bilo teže kada ste počinjali ili je teže sada, kada ste izgradili ime? U čemu je tajna vašeg uspeha? — Svako vreme ima svoj specifikum, pa je teško reći kad je bilo teže. Na početku smo se borili da postavimo pravi koncept, a danas se borimo da ga održimo na visokom kvalitativnom nivou. Prvih godina smo

Foto: Đorđe Tomić

Foto: Nemanja Đorđević, iz backstage-a BFWa, Faktory by Boško

NENAD RADUJEVIĆ Dirketor MS Click i osnivač Beogradske nedelje mode

UKOLIKO GOVORIMO O KREATIVNOSTI NAŠIH DIZAJNERA, ONDA SE NE RAZLIKUJEMO MNOGO OD ONOGA ŠTO SE DEŠAVA U SAVREMENOM SVETU MODE BIZLife MODA XXX

BIZLife

XXX

BIZLife XXX

HRANA ZA DUŠU

MIODRAG SOVILJ novinar N1

ŽELIM DA SVOJ POSAO

OBAVLJAM NA

NORMALAN NAČIN 92

BIZLife

XXX HRANA ZA DUŠU

ašto ste počeli da se bavite novinarstvom?

— Novinarstvo je jedini posao kojim sam ikad želeo da se bavim. Već kao klinac bio sam fasciniran tim načinom života, kao i odnosom slobode tokom pisanja i težine javno izgovorene reči.

Nema pravila, puštam ono što mi se u tom trenutku sluša. Danas mi je dan počeo sa Bilijem Bregom i pesmom „Waiting for the Great Leap Forwards”, a planiram da nastavim sa sad već opsesivnim preslušavanjem novog albuma benda Ajdls „Joy is an Act of Resistance”. Uveče, kad imam najviše vremena za slušanje muzike, volim da se fokusiram na dobre tekstove, pa preporučujem T. V. Smita i „Generation Y”.

Pre određenog vremena postali ste neka vrsta heroja na društvenim mrežama samo zato što ste uputili jednu sugestiju predsedniku Srbije. Kakav je vaš stav Kojem albumu ste stalno vraćate i zašto? o tome? — KUD Idijotima – „Megapunku”. To je prva kaseta koju sam dobio u životu, kad sam imao deset godina, i potpuno — U pitanju je bila molba da se osoba na javnoj funkciji je neverovatno da me još uvek fascinira, dvadeset i kusur ponaša pristojno i profesionalno prema medijima. Ništa više godina kasnije. od toga. Odjek u javnosti koji je ta molba izazvala pomalo me je i rastužio, jer u normalnoj državi to ne bi bila vest. Ponovo sam se uverio u to da smo, kao društvo, u velikom Poslednja knjiga koju ste pročitali? problemu. Želim da svoj posao obavljam na normalan način — „Neoplanta”, Lasla Vegela. Sjajna knjiga, koja se u načelu – da na pres-konferencije odlazim bez razmišljanja o tome bavi fenomenom urbanog života grada Novog Sada tokom kako će neko od predstavnika vlasti da dvadesetog veka, a zapravo na najbolji reaguje na postavljeno pitanje, već da, način opisuje sve nelogičnosti društva MISLIM DA ŽIVIMO iz poštovanja prema sopstvenoj funkciu kom živimo i dan danas. ji, na to pitanje pristojno odgovori. Ne U JEDNOM ISTORIJSKI mislim da tražim previše. Film koji vam je promenio život? VRLO SPECIFIČNOM — Uh, ima ih puno. Sećam se utiska pod kojim sam bio nakon što sam prvi Koji je danas motiv za bavljenje PERIODU, KOJI JE put pogledao „A Clockwork Orange”. novinarstvom u Srbiji? SA SOBOM DONEO Sličan osećaj imao sam sa skoro sva— Mislim da živimo u jednom istorijski I NEZAPAMĆENI PAD vrlo specifičnom periodu, koji je sa kim filmom Kena Louča, ali bih izdvojio sobom doneo i nezapamćeni pad UGLEDA NOVINARSKE „Land and Freedom”. Kao i u muzici, ugleda novinarske profesije. Važno mi podjednako su mi važni i izvedba i PROFESIJE je da danas mogu da se pogledam u poruka. ogledalo i mirno spavam, znajući da će sutra negde ostati zabeleženo da sam Šta vas najlakše nasmeje, a šta se svojim poslom bavio profesionalno rasplače? onda kada je to možda bilo i najteže. — Najlakše me nasmeju priče mog drugara Bodže, a rasplače bes zbog osećaja vezanih ruku pred nekim problemom. Ima li danas u Srbiji „leba” od novinarstva? — „Leba” ima. Problem je ako želite i malo maslaca. Novinarstvo nije jedna od profesija u kojoj ćete se obogatiti raOmiljeno mesto za savršen vikend? deći svoj posao, ali pored materijalnih, u životu ima i drugih — Grožnjan, restoran „Pintur”, gde vam, nakon zatvaranja satisfakcija, koje novinarstvo definitivno pruža. lokala, donesu novu buteljku vina i kažu da, kad završite, bocu i čaše samo ostavite na stolu. Kako izgleda vaš savršen dan? — Sedim negde u Istri, u hladu ispijam malvaziju, telefon nije Šta je vaša „hrana za dušu”? povezan na internet, radni je dan, a ja sam to zaboravio. — Prekidi stvarnosti na dobrom koncertu, to prepuštanje energiji muzike i osećaju neizrečenog prijateljstva s ljudima koji su pored vas i dele tu emociju. Mislim da nikad neću Pesma za jutro, popodne i veče? prestati da uživam u tome. • — Zavisi kakvo je jutro, kakvo popodne, a kakvo veče.

BIZLife

HRANA ZA DUŠU XXX

SPORT I FITNES

INDIVIDUALNI ILI GRUPNI SPORT:

U KOJEM SE NAJVIŠE

PRONALAZITE? BEZ OBZIRA NA TRENUTNO GODIŠNJE DOBA, SVAKI OBLIK REKREACIJE JE DOBAR ZA VAŠE ZDRAVLJE. BUDITE ISKRENI PREMA SEBI: DA LI JE I KOLIKO SPORT UKLJUČEN U VAŠ SVAKODNEVNI ŽIVOT?

odine svakako nisu prepreka za bavljenje sportom, samo je razlika u tome da li ste individualac ili osoba koja može da postigne najbolje rezultate samo u sklopu tima. U nastavku teksta pročitajte FitPass preporuku sportskih aktivnosti u skladu sa vašim aspiracijama i stepenu autonomije.

INDIVIDUALNI ILI GRUPNI SPORTOVI? O prednostima fizičke aktivnosti nema potrebe mnogo govoriti, jer bez obzira na to da li se deklarišete kao rekreativac ili profesionalni sportista, sport i rekreacija su nešto što se podrazumeva kao obavezna stavka u vašem životu. U svetlu skorašnjih pobeda naših sportista, prikazaćemo vam suštinske razlike između individualnih i gru-

BIZLife

XXX SPORT I FITNES

U SVETLU SKORAŠNJIH POBEDA NAŠIH SPORTISTA, PRIKAZAĆEMO VAM SUŠTINSKE RAZLIKE IZMEĐU INDIVIDUALNIH I GRUPNIH SPORTOVA

pnih sportova. Kao što je već poznato, sve sportove delimo na individualne i grupne. Kaže se da izbor sporta dovoljno govori o vašem karakteru i načinu funkcionisanja u društvu. Naime, individualci su oni koji su od malih nogu navikli da cene sopstvene sposobnosti, ne zaviseći od drugih, jer zbog visokog stepena autono-

mije imaju tendenciju da postižu najbolje rezultate. S druge strane, grupni sportovi su oni u kojima se interaktivna, međusobna saradnja podrazumeva, a bez takve vrste podrške sportisti ne mogu funkcionisati. Čak i ako postoji bliskost, svaki član tima teži da se istakne i pokaže ono u čemu je najefikasniji, pa često može doći do konflikta, upravo zbog činjenice da se sportisti u istom timu mogu posmatrati kao konkurenti. Individualni i grupni sportisti imaju zajedničku crtu – način na koji će sebe i druge inspirisati i motivisati u postizanju željenih rezultata. Ono što od individualnih sportova izdvajamo jesu: biciklizam, plivanje, tenis, borilački i ekstremni sportovi, streličarstvo, gimnastika, atletika, sve vrste ekstremnih sportova i dr. Upravo se ovde cene individualnost, želja za pobedom i postizanjem nekog ličnog cilja. Taj cilj, bilo novčane prirode ili stvar prestiža, jeste lako ostvariv uz dovoljno želje, svakodnevnog rada i strasti prema toj aktivnosti. S druge strane, izdvajamo i grupne sportove, koji su i najtraženiji: košarka, fudbal, odbojka na betonu i pesku, kao i rukomet, vaterpolo, kajaking, određeni borilački sportovi (npr. karate, džudo) i dr. Samo oni koji su nekada trenirali ili su trenutno deo nekog tima znaju kakav je osećaj vežbati u maloj zajednici posvećenih ljudi koji imaju zajednički cilj, a lepota takvog sporta jeste upravo u tome.

TRENIRAJTE ZAJEDNO! Zadovoljni zaposleni su rezultat ulaganja poslodavaca u njihovo kako neformalno obrazovanje, tako i u segmente koji će ih dodatno podsticati da svoju efikasnost podignu na najviši mogući nivo. To uključuje i zajednička druženja. Tim bildinzi su odavno postali podrazumevani u modernom svetu, jer na raznovrsne

ZADOVOLJNI ZAPOSLENI SU REZULTAT ULAGANJA POSLODAVACA U NJIHOVO KAKO NEFORMALNO OBRAZOVANJE, TAKO I U SEGMENTE KOJI ĆE IH DODATNO PODSTICATI DA SVOJU EFIKASNOST PODIGNU NA NAJVIŠI MOGUĆI NIVO. TO UKLJUČUJE I ZAJEDNIČKA DRUŽENJA načine utiču na produktivnost radnika. Ukoliko odlučite da svakodnevnu monotoniju „razbijete” nekom sportskom aktivnošću koja izlazi iz standardnih okvira, nećete pogrešiti. To možete uraditi i uz vašu FitPass karticu, koja predstavlja ulaznicu u sportski način života, gde su brojne kompanije prepoznale značaj ovog jedinstvenog koncepta u Srbiji i Bosni i Hercegovini. U FitPass sistemu možete da birate između 650 sportskih objekata, 60 disciplina

(teretane, ples, joga, bazeni, tenis, pilates, grupni treninzi, spa, biciklizam, kuglanje itd.) u preko 25 gradova. S ciljem da

zajedničke aktivnosti postanu zanimljivije, firme formiraju timove i takmiče se u dostupnim sportskim disciplinama. •

FITPASS TIM Ukoliko niste, a želite da budete deo velike porodice zadovoljnih korisnika, sve neophodne informacije možete pronaći na sajtu, i to u delu za poslovne korisnike: https://fitpass.rs/ kompanije. Takođe, za bilo kakvo pitanje ili nedoumicu, obratite se korisničkoj podršci na kontakt@fitpass.rs, koja će vam odgovoriti u najkraćem roku.

BIZLife

SPORT I FITNES XXX

MODA

MojKrojac.com - KAKO ODABRATI PRAVU

BIZNIS KOŠULJU

koliko radite u velikoj firmi, banci, holdingu ili nekoj javnoj ustanovi, osim vaše stručnosti, neophodno je da poznajete i kodeks oblačenja. Šta podrazumeva biznis košulja? Od kog materijala mora biti sačinjena, kog kroja, dizajna i koje boje, neka su od prvih pitanja. MojKrojac.com uvodi vas u svet idealne biznis košulje. Prvo i, možda, najvažnije pitanje jeste pitanje materijala. Pre svega, važno je da se vi osećate prijatno noseći je i da vam bude udobno, budući da u njoj morate provesti veći deo dana. Pamuk je neupitno nepogrešiv izbor kada je vaša poslovna košulja u pitanju. Takođe, važno je da tokom čitavog dana ostanete uredni i „ispeglani”. MojKrojac.com u svom asortimanu poseduje preko 10 Non Iron i Wrinkle Free materijala. Oni podrazumevaju stoprocentni pamuk koji je prošao hemijski proces negužvanja, zbog čega je ova vrsta materijala idealna za vašu poslovnu košulju. Kada je u pitanju neformalnija biznis košulja, možete se opredeliti za materijal koji je mešavina pamuka i lana, ili pak samo lana, koji iziskuje neko toplije vreme. Kada je reč o kroju vaše košulje, bitno je da vam stoji „kao salivena”. Košulja ne sme biti ni prevelika, da ne biste izgledali neuredno, ali ni premala, da ne biste odavali utisak neprofesionalnosti. Dakle, ona mora biti baš po vašoj meri. Takođe, može biti prilično iritirajuće ukoliko vam

se košulja pozadi stalno izvlači, tako da je idealno da ona bude malo duža od standarde veličine, kako ne bi dolazilo do ovog problema, jer je bitno da vam ona osigura udobnost i uredan izgled. Isto tako, važno je da vam rukavi na košulji budu odgovarajuće veličine, tako da, kada je manžetna otkopčana, ona ide do korena palca. Tada možete biti uvereni da je veličina prava. Dizajn košulje takođe je vrlo važan. On treba biti jednostavan i klasičan, što odaje elegantan i snažan utisak. Potrudite se da kragna, kao najvidljiviji deo košulje, bude odgovarajuća. Ona mora biti idealne veličine i oblika u odnosu na vaš vrat i vašu građu i u zavisnosti od toga da li nosite kravatu. Francuska manžetna veoma je otmena i elegantna. Međutim, ukoliko obavljate svakodnevne kancelarijske poslove, odaberite manžetnu sa jednim dugmetom ili dva dugmeta koja idu vertikalno uz ruku i sa koso sečenim ivicama, koje manžetnu čine malo elegantnijom. U asortimanu MojKrojac.com možete birati preko 10 različitih kragni i manžetni. Takođe, imajte na umu da, kada se radi o elegantnim i vrlo formalnim biznis košuljama, džep nikako ne dolazi u obzir. Košulje sa džepom smatraju se manje formalnim i više se vezuju za kežual košulje, pilotske, safari, vojničke itd. Kada govorimo o idealnoj biznis košulji za osobe na visokim položajima u finansijama ili menadžmentu, ona je

bele boje. Međutim, ukoliko se zadržite na smirenijim tonovima, poput svetloplave boje ili boje lavande, nećete izgledati ništa manje poslovno. MojKrojac.com sa svojim stručnim timom ima bogato iskustvo u pravljenju poslovnih košulja. Naši krojači će vas posavetovati za dizajn, boju i kroj koji najbolje odgovara vašem telu, ali i prilici i poslu koji obavljate, i na koji način ćete postići savršen poslovni izgled. •

KOŠULJA NE SME BITI NI PREVELIKA, ALI NI PREMALA. DAKLE, ONA MORA BITI BAŠ PO VAŠOJ MERI

VAŽNO JE GDE, KAKO I OD KOGA KUPUJETE SVOJU KOŠULJU „MojKrojac.com” nastao je 2011. godine kao prvi biznis u Srbiji sa konceptom izrade i poručivanja visokokvalitetnih košulja po meri putem interaktivne onlajn platforme, koja omogućava klijentu dizajniranje i konstrukciju košulje sa detaljnim pregledom svakog njenog elementa ili materijala. Za dobru košulju nije potrebna specijalna prilika. Pozivamo vas da nas posetite i budete deo magije koju stvaramo po vašoj meri! Vaš „MojKrojac.com”

BIZLife

XXX MODA

BIZLife MODA XXX

TAKTIKA POSLOVNOG MUŠKARCA

ODELO NE ČINI ČOVEKA,

ALI DOSTA GOVORI

O NJEGOVOJ KULTURI DRAGAN LUPŠIĆ, PREMIUM SPIRITS AND HORECA MANAGER, COCA-COLA HELLENIC

aktika koja vas nije izneverila? — Iskreno i otvoreno, uz pravu komunikaciju i odgovarajući pristup. Šta je najviše doprinelo vašem uspehu? — Upravo to što sam poslušao ovaj savet. Mada mislim da su najznačajnije komponente, svakako, upornost i istrajnost. Bilo je veoma teških trenutaka u karijeri kada se moglo lako odustati i kada je bilo potrebno iznedriti ogromnu motivaciju, a realno nije je baš bilo. Uvek sa radošću citiram svog dobrog prijatelja, grafičkog dizajnera Slavimira Stojanovica: „Radi. Trudi se... (ima i nastavak)”. U šta je pametno uložiti novac? — U obrazovanje, kako god to delovalo nekome u ovoj zemlji. Mi smo generacija kojoj je bilo najteže da veruje da devedesetih godina učenjem i obrazovanjem može uopšte da preživi, a kamoli daleko da dogura. Kako biste opisali svoj poslovni tim? — Kao tim energičnih ljudi sa pravim vrednostima, koji su, pre svega, dobri ljudi, a potom posvećeni profesionalci. Koliko odelo čini čoveka? — Ne čini ga čovekom, ali dosta govori o njegovoj kulturi. Kako se opuštate? — Tako što uzmem papir i grafitnu olovku i crtam razne crtane junake svojoj ćerki. Trenutno su aktuelni Štrumpfovi.

BIZLife

XXX

Kada ostanete bez teksta? — Ostajem svakodnevno kada izađem na ulicu.

Vaših omiljenih sat vremena? — Iskreno, nemam specifičan samo sat vremena koji mi je omiljen.

Koliko se često dešava da vičete? — Baš veoma retko, skoro nikada.

Vaš omiljeni gedžet? — Nisam veliki fan gedžeta, iako sam, kao i svi, dosta vremena na „ajfonu”. Uvek bih se radije odlučio za neki dobar sat koji vreme i razvoj tehnologije neće pregaziti.

Kada ste poslednji put ukrali vikend i pobegli iz grada? — Prethodni vikend uživao sam u predivnoj jeseni na Zlatiboru. Da li uvek imate plan B? — Ne baš uvek, nekako sam više pristalica da sve odradim iz prvog puta kako treba. Plan B je tu samo kada su deo Plana A neke okolnosti na koje ne mogu da utičem. Da li volite da rizikujete? — Ne previše. Uvek se držim ukalkulisanog pametnog rizika.

Šta biste rekli mladim ljudima koji tek ulaze u posao? — Da se trude da na poslu budu onakvi kakvi jesu po prirodi. Da budu obazrivi prema kolegama i da zajedno sa njima stvaraju zdravo radno okruženje, jer im je to preduslov svih daljih uspeha i većeg napretka. Da razumeju da je interes u osnovi svakog posla, pogotovu u korporativnom svetu, a da emocije ostave za svoje najdraže. •

NAJBOLJI SAVET KOJI STE DOBILI? —Najbolji savet sam dobio od svog bivšeg šefa, koji mi je jednom prilikom rekao da je dovoljno da samo nešto jako želiš i da si istrajan i da je, na osnovu uloženog truda i rada, samo pitanje vremena kada će se to i ostvariti. Da li biste voleli da radite od kuće? — Nikako. To je sve veći trend i u mojoj kompaniji, ali to mi nikako nije željeni model rada. Zapravo, jako mi je važno da sam u živom kontaktu sa ljudima, ubija me i pomisao na taj virtuelni svet. Šta biste sebi poklonili? — Uvek bih radije poklonio nešto nekom drugom.

BIZLife XXX

100

BIZLife

XXX