BizLife-broj 67

Magazin za

USPEŠAN BIZNIS i dobar život...

Sve na jednom mestu!

Business magazine

BROJ 67 • FEBRUAR 2019.

/// WWW.BIZLIFE.RS

ZAŠTO SMO POKRENULI AKCIJU „1000 PREDUZEĆA“?

12

Piše:

TANJA NJEGOMIR

INTERVJU

18

OVO NIJE PREDLOŽAK ZA FILM NIKOLA BOŽINOVIĆ

Frame/Nutanix

INTERVJU SA GLUMCEM I PREDUZETNIKOM

DIREKTOR KORPORACIJE „NIKOLA ĐURIČKO”

Pola MILIJARDE EVRA u SRBIJU i REGION TEMA BROJA:

NEMA JAKE EKONOMIJE BEZ ZDRAVOG PREDUZETNIŠTVA

48

UVODNIK

F.E.A.R. (NASLOV POZNATE PESME BRITANKOG MUZIČARA IJANA BRAUNA)

U

želji da ovaj tekst počnem nekim „pametnim“ citatom, na internetu sam naišao na članak koji navodi najpopularnije rečenice poznatih i uspešnih, a tiču se preduzetništva i biznisa.

Među dvadesetak citata jedina dva ispod kojih je pisalo „nepoznati autor“ bila su najprikladnija za ovaj uvodnik.

Jedan kaže: „Neki ljudi sanjaju o uspehu… dok se drugi probude i mnogo rade na njemu.“ Drugi je bio još konkretniji: „Neki ljudi uspeju zato što su predodređeni za to, većina drugih zato što su tako odlučili.“ Mnogo se u Srbiji priča o manjku „preduzetničkog duha“. U jednoj analizi koja je objavljena krajem prošle godine, kaže se da je tek svaka peta mlađa osoba u Srbiji vlasnik firme ili preduzetničke radnje, da se sopstveni biznis najčešće započinje u tridesetim, za razliku od „kolega” početnika iz Evrope koji u tim vodama plivaju kao deset godina mlađi ljudi, da se u Srbiji kada je pokretanje svog biznisa u pitanju najčešće strahuje od neuspeha, nestabilnog tržišta, parafiskalnih nameta, a da su sa druge strane banke „u strahu“, tj. neće da rizikuju da kredite početnicima u preduzetništvu daju olako.

Ne može se reći da ovi strahovi nisu opravdani. Različite institucije ukazuju na problem i načine kako pomoći preduzetnicima, ali kao i sve u Srbiji - to ide veoma sporo. Problemi su realni, međutim problemi su i rešivi. Ali zašto strah?

Da zaustavite bilo koga na ulici i pitate ga kakav biznis bi želeo da pokrene i šta

bi voleo da radi, barem 90 odsto bi imalo dine svi zavideli na poslovnom uspehu jer spreman odgovor. Ali ipak svi i dalje je svoju kompaniju prodao za veliki noviše vole sigurnu platu svakog prvog (od vac, o „difovcu“ koji je svoju ljubav prema države ako je moguće), što manje posla sportu pretvorio u sjajan biznis model, i mogućnost da izađu iz kancelarije kada glumcu za koga se u svakom smislu njima padne na pamet. može reći da je istovremeno i preduzetZašto? Strah. nik, čitaćete i tekst Strahujemo od sportiste i svojevreDA ZAUSTAVITE ratova, strahujemo meno reprezentaBILO KOGA NA ULICI tivca ove zemlje koji od gubitka posla, I PITATE GA KAKAV strahujemo za je za čitaoce BIZLife najbliže, strahujemo magazina podelio BIZNIS BI ŽELEO od gripa, promaje, svoja iskustva u DA POKRENE I ŠTA neki strahuju od radu sa preduzetBI VOLEO DA RADI, Božje kazne, neki nicima, priču o dve od samog života. preduzetnice koje su BAREM 90 ODSTO Ljudi o kojima u medijskom biznisu BI IMALO ćete od ove strane i svima onima koji su SPREMAN ODGOVOR umesto „maštanja“ pa nadalje čitati nemaju taj problem. o konceptu „sam U ovom broju svoj gazda“, po tom čitaćete o čoveku pitanju nešto kome su prošle goi uradili. •

Glavni i odgovorni urednik

/// MILOVAN MILIČKOVIĆ

BIZLife UVODNIK

03

SADRŽAJ

12 ZAŠTO SMO POKRENULI

64 GOST UREDNIK

AKCIJU „1000 PREDUZEĆA“?

Piše: TANJA NJEGOMIR

74 UMETNIK SA SMISLOM

14 AKO MORAŠ DA UKLIZAŠ, VEĆ SI NAPRAVIO GREŠKU Kolumna IVAN MINIĆ

ZA BIZNIS

DRAGAN VURDELJA Profesionalni šminker

78 KAKO NASTAVITI

20 PREDUZETNIŠTVO

PORODIČNI BIZNIS

– OPCIJA ZA NAJHRABRIJE

ALEKSANDAR RISTIĆ, Direktor firme Rish

EY

46 PARTNERSTVOM

94 UMESTO KONKURENTNOSTI

ZA BOLJU BUDUĆNOST

NEGUJEMO PARTNERSKE ODNOSE

DEJAN MARKOVIĆ Direktor Schneider Electric-a u Srbiji

50 KAKVE VEZE „METALLICA”, „PARTIBREJKERSI” I EKV IMAJU SA VAŠIM MALIM KOLEKTIVOM

08

VIZIJA USPEHA I PAMETNE ODLUKE MK GROUP

16

OGNJEN RADIĆ Suosnivač i direktor kompanije FitPass

OVO NIJE PREDLOŽAK ZA FILM

26 MOŽE LI SE RAKIJOM OSVOJITI SVET

NIKOLA BOŽINOVIĆ Frame/Nutanix

Piše: MILENKO VASOVIĆ

Piše: MILOVAN MILIČKOVIĆ

62 KAKO JE NA NOVOM POSLU ĐORĐE STOJIĆ Novi Account Director u agenciji Represent Communications

NIKOLA NEDELJKOVIĆ Generalni direktor kompanije Belgrade Waterfront

36 KAKVE SU NAM TO VEŠTINE POTREBNE ZA PREDUZETNIŠTVO? Piše: ZOJA KUKIĆ Suosnivačica Startita

48

90

KAD POBEDIŠ SEBE I CEO SVET

DIREKTOR KORPORACIJE „NIKOLA ĐURIČKO”

NINA MILOVIĆ I NAĐA JOKANOVIĆ Wannabe Magazine Hrana za dušu

INTERVJU SA GLUMCEM I PREDUZETNIKOM

IMPRESUM

Business Magazine

BROJ 67 • FEBRUAR 2019

Izvršni direktor

Project manager

Lektor

DANICA STUPAR

TANJA NJEGOMIR,

NEVENA ERIĆ

MARIJA PULJECOVIĆ,

Saradnici

danica.stupar@bizlife.rs

tanja.njegomir@bizlife.rs

Glavni i odgovorni urednik

marija.puljecovic@bizlife.rs

MILOVAN MILIČKOVIĆ

JELENA NIKOLIĆ

milovan.milickovic@bizlife.rs

Art direktor

BOJANA VRHOVAC bojana.vrhovac@bizlife.rs

Business development manager

MINJA MILENKOVIĆ minja.milenkovic@bizlife.rs

04 4

BIZLife

SADRŽAJ

jelena.nikolic@bizlife.rs

MILENKO VASOVIĆ, SRĐAN MRĐA, DIJANA CARIĆ, DARKO SOKOVIČ

Redakcija

BOJANA MILOVANOVIĆ, TANJA KOVAČEVIĆ, ALEKSANDAR MIJAILOVIĆ, redakcija@bizlife.rs

Foto

SERVIS BETA MEDIJA CENTAR BEOGRAD

ISSN 2334-8011 COBISS SR-ID 198317324

Štampa

ZLATNA KNJIGA BAGRDANSKI PUT BB, JAGODINA Izdavač

DIGITAL LIFE

Knez Mihailova 1/II, Beograd +381 11 71 52 458 +381 11 71 52 520 www.bizlife.rs

Saznajte više skeniranjem QR koda. Neophodna vam je aplikacija (QR code reader) koja će aktivirati kameru telefona i skeniranjem koda odvesti vas do dodatnog sadržaja.

BIZLife XXX

5

CITAT

„

“

Nikada ne odustaj. Danas je teško, sutra može biti još teže, ali prekosutra će zasijati sunce.

Džek Ma, osnivač Alibabe

MK GROUP

VIZIJA USPEHA

i PAMETNE ODLUKE

„VRLO SMO ODLUČNI DA U GODINAMA KOJE DOLAZE UČVRSTIMO POZICIJU LIDERA JUGOISTOČNE EVROPE U KLJUČNIM GRANAMA NAŠEG POSLOVANJA”, DUŠAN RADIČEVIĆ, FINANSIJSKI DIREKTOR MK GRUPE

slenih 7000. Svi oni zaslužni su za uspeh koji smo postigli, za sve prilike i šanse koje su pretvorene u uspešne rezultate”, istakao je Miodrag Kostić, predsednik kompanije MK Group, i dodao je da je jedan od najvećih uspeha u minulom radu činjenica da je tokom svih 35 godina kompanija ostala pouzdan partner svojim zaposlenima, poslovnim saradnicima i lokalnim zajednicama u kojima posluje.

Tokom svečanog obeležavanja jubileja, kroz svojevrstan vremeplov, predstavljen je istorijat kompanije, kao i najznačajniji pravci njenog razvoja.

Kompanija MK Group do sada

M

K Group proslavila je 35 godina postojanja gala večerom u novosadskom hotelu „Sheraton”, predstavivši najznačajnijim ličnostima privredne i ekonomske sfere u Srbiji nov vizuelni identitet

08

BIZLife

MK GROUP

kompanije, nove korporativne vrednosti, kao i menadžere svih divizija koje posluju unutar sistema MK Group. Pred više od 300 gostiju, osnivač i predsednik MK Group Miodrag Kostić istakao je da se počeci rada kompanije

vezuju za oblast trgovine poljoprivrednim proizvodima, ali da je danas MK Group regionalni lider u poljoprivredi, turizmu i bankarstvu. „Kada smo osnivali MK Group, imali smo troje zaposlenih, a sada je broj zapo-

je investirala oko milijardu evra u svoje oblasti poslovanja, a koliko su planovi za budućnost ambiciozni, pokazuje namera da se u narednih pet godina dodatno investira pola milijarde evra u agrar, bankarstvo i turizam u Srbiji i regionu, naglasio je Dušan Radičević, finansijski direktor MK Group. „U godini za nama otvorili smo hotel „Sheraton” u Novom Sadu, postali smo većinski vlasnik aerodroma Portorož, povećali smo udeo u Gorenjskoj banci, a sada privodimo kraju stratešku odluku o spajanju naših kompanija članica „MK Commerce” i „Agroglobe”. Vrlo smo odlučni da u godinama koje dolaze učvrstimo poziciju lidera jugoistočne Evrope u ključnim granama našeg poslovanja.”

MK Group zaslužna je za čak trećinu ukupnog izvoza Srbije. Iako je agrar osnovna delatnost ovog sistema, tokom

gotovo četiri decenije postojanja, MK Group uspešno je proširila poslovanje na oblasti bankarstva i turizma, ne samo u Srbiji već i u regionu. U svom sastavu, u većinskom i manjinskom vlasništvu, ima 15 hotela, AIK banku, a odnedavno je poslata i većinski akcionar Gorenjske banke u Sloveniji. •

„KADA SMO OSNIVALI MK GRUPU, IMALI SMO TROJE ZAPOSLENIH, A SADA JE BROJ ZAPOSLENIH 7000.

SVI ONI ZASLUŽNI SU ZA USPEH KOJI SMO POSTIGLI”, MIODRAG KOSTIĆ, PREDSEDNIK MK GRUPE NAJVEĆI IZVOZNIK NAŠEG AGRARA Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež: „MK Group nije samo kompanija koja svakog meseca obezbeđuje plate za 7000 zaposlenih, posao za još oko 200.000 ljudi i stotine drugih firmi svojih partnera, koja u budžet godišnje uplaćuje 109 miliona evra poreza i doprinosa – ona, kao najveći izvoznik našeg agrara, snažno doprinosi srpskom učinku na međunarodnom tržištu.

„RADUJEM SE NOVIM PROJEKTIMA MK GROUP“ Miljan Ždrale, regionalni direktor EBRD za sektor agrobiznisa u centralnoj i jugoistočnoj Evropi: „Na osnovu svega što smo zajedno prošli sa menadžmentom MK Group, uveren sam da ih u budućnosti očekuju još bolji rezultati. Od toga će korist, svakako, imati i oko 30.000 kooperanata, koji zajedno sa MK Group obrađuju 265.000 hektara obradivih površina. Radujem se novim projektima MK Group u budućnosti i želim im mnogo sreće u radu.”

BIZLife MK GROUP

09

1000 PREDUZEĆA

Piše: /// TANJA NJEGOMIR

ZAŠTO SMO POKRENULI

ka, a najviše firmi otvoreno je u oblastima IT sektora, ugostiteljstva, konsultantskih aktivnosti, a veliki je broj i frizerskih i kozmetičkih salona i picerija. Prema podacima APR-a, samo u prošloj godini registrovano je skoro 20.000 novih privrednih subjekata više nego prethodne godine. Ove brojke govore o pravcu ekonomske klime, koja se kreće ka privatnom sektoru.

Vlasnici malog biznisa, ukoliko uspeju da prenesu posao na naslednike, glavni su akteri stvaranja porodičnih firmi – najvitalnijeg dela svake zdrave privrede. U najvećem broju slučajeva porodična preduzeća su po veličini male i srednje firme, ali je manje poznato da je znatan broj velikih kompanija u porodičnom vlasništvu i upravo su nastale razvojem malih porodičnih firmi. Neke od tih kompanija su planetarno poznate, a među njima su Levi Štraus, Ford, Džonson i Džonson, Hajne-

AKCIJU

svojim iskustvima.

To su ljudi koji su život uzeli u svoje ruke i žive od onoga što su sami sposobni da stvore i plasiraju, što je veoma neizvestan i trnovit put. Ove priče čitaocima donose podsticaj i pomalo zaboravljeno osećanje da uspeh proizilazi iz uloženog rada i zalaganja, da je definicija uspeha individualna i da lična satisfakcija postignutim uspeva da se nametne kao ključno merilo.

No, pored toga, ovi tekstovi donose i uvid u širi vremenski kontekst, od devedesetih do danas, i ekonomsku klimu koja taj kontekst obeležava. Pored lične motivacije, entuzijazma i volje da se uspe u onome što se voli, preduzetnici govore i o tome da u Srbiji ne postoji čvrsta državna strategija o preduzetništvu kao privrednoj kategoriji, da se uslovi stimulisanja preduzetnika stalno menjaju, da ne postoji elementarno poverenje u državni okvir i regulativu kao partnera.

prihoda, ljudi koji su ratovima izmešteni iz svojih sredina, povratnici iz inostranstva itd.), svi oni svojim uspešnim malim biznisima svedoče o preduzetničkom uspehu u Srbiji kao o stihijskoj pojavi, a ne o strukturalnoj i planski vođenoj sferi privredne delatnosti.

Zato je neophodno uvažiti potrebe malog i srednjeg biznisa, kao i njihovu ulogu u razvoju privrede, jer ako su temelji klimavi, kuća će se srušiti, ma kako luksuzna bila.

Zato BIZLife, kao medijska kuća, želi da postavi temelj za promociju preduzetništva u Srbiji i preko projekta „1000 preduzeća” planski radi na većoj medijskoj zastupljenosti malih i srednjih preduzeća. Želimo da im pomognemo da se čuju, vide i postanu uzor svima onima koji nameravaju da se upuste u preduzetničke vode. Želimo da ta mala i srednja preduzeća osete da u nama imaju prijatelja koji hoće da im pomogne. •

DO SADA SMO NA BIZLIFE PORTALU OBJAVILI VIŠE OD 150 PREDUZETNIČKIH PRIČA

NA NAŠIM PANELIMA „VELIKE ŽENE MALOG BIZNISA“ PRISUSTVOVALO JE PREKO 200 ŽENA PREDUZETNICA

DO SADA SE NAŠOJ AKCIJI „1000 PREDUZEĆA“ OD MAJA PROŠLE GODINE PRIDRUŽILO PREKO 50 DOMAĆIH MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA

N

a prvi pogled, mali i veliki biznis nemaju mnogo dodirnih tačaka. Gotovo da nemaju ništa zajedničko ni po uloženom kapitalu, načinu i obimu poslovanja, godišnjoj dobiti, razvojnim karakteristikama i sl. Pa ipak, njihovi nosioci jedni bez drugih ne mogu. Ono što ih povezuje jeste nasušna potreba za saradnjom. Velikima su potrebni dobavljači i kooperanti, a malima mogućnosti da plasiraju svoje proizvode i usluge. Da bi se

12

BIZLife

1000 PREDUZEĆA

povezali, moraju jedni za druge da čuju, prepoznaju potrebu i uspostave kontakt. I jedni i drugi imaju potrebu za promocijom i predstavljanjem onoga što rade kako bi pronašli ono što im je potrebno.

Upravo je povezivanje malih, srednjih i velikih preduzeća bila ideja vodilja za projekat „1000 preduzeća”, koji je pokrenula medijska kuća BIZlife. Za potrebe promocije i marketinga velike kompanije imaju godišnje budžete koje ulažu kako bi svoje proizvode ili

usluge uspešno plasirale krajnjim kupcima. Male kompanije imaju slične potrebe, samo su njihove mogućnosti znatno drugačije. Naša ideja je da u okviru ovog projekta vlasnici malog i srednjeg biznisa u Srbiji predstave svoju ponudu pod jednakim uslovima kao i velike kompanije. Oni imaju šansu ne samo da se predstave svojim direktnim kupcima i korisnicima već i da uspostave saradnju sa velikim kompanijama.

U 2018. godini registrovano je 37.614 preduzetni-

ken, BMW, Vašington post, Njujork tajms, Tetrapak itd. U Nemačkoj je, na primer, od 100 najvećih firmi, 51 firma u porodičnom vlasništvu. Zato je mali biznis kamen temeljac uspešne privrede.

Medijska kuća BIZlife kontinuirano radi na promociji preduzetništva u Srbiji. Pored redovnog izveštavanja o ovoj temi, već tri godine objavljuje preduzetničke priče na svom portalu, u kojima vlasnici malog i srednjeg biznisa govore o

Poslovna klima je ovde takva da je „sve moguće, ali ništa nije obavezno”, da je „lakše zarađivati onlajn od nekoliko stranih klijenata nego raditi većinu poslova u Srbiji za 250–400 evra”, kažu junaci ovih priča.

U partnerstvo sa finansijskim institucijama ulazi se retko, i to kada se već formirao profit i kada postoji čvrsta izvesnost poslovanja. Bez obzira na to iz kog miljea dolaze (mladi, obrazovani ljudi, ljudi koji su ostali bez prethodnih poslova i izvora

BIZLife

1000 PREDUZEĆA

13

KOLUMNA

AKO MORAŠ DA UKLIZAŠ, VEĆ SI Piše: IVAN MINIĆ

P

ostoje razne vrste klijenata.

Recimo, postoje oni koji su sjajni i sa kojima postanete prijatelji i, na obostrano zadovoljstvo, radite sjajne stvari čitav život. Postoje i razne vrste zaposlenih, kao i poslodavaca. I tu postoje oni koji su apsolutno sjajni i sa kojima je zadovoljstvo raditi, koji sve oko sebe čine boljim. Ovo nije priča o njima.

Ovo je priča o situacijama kada ste od druge strane ili okolnosti saterani u ćošak. Tada obično ne postoji način da stvar završite ishodom koji bi po vas bio dobar. Tada učite, da sledeći put ne dođete u takvu situaciju. Postoji onaj citat koji najčešće pripisuju Marku Tvenu: „Dobre odluke dolaze kao posledica iskustva. Iskustvo dolazi kao posledica donošenja loših odluka.”

Kada ulazite u posao, budite svesni da će narednih nekoliko godina biti tu da vas nauče i formiraju i pomognu vam da napredujete. To je onaj period kada ćete morati da trpite mnogo toga i da u mnogim situacijama ne dobijete ono što zaslužujete. To su situacije u kojima treba da pokažete kakvi ste i od čega ste napravljeni. Lako je biti profesionalac kada radiš sa sjajnim ljudima i odlično si plaćen. Malo ko može tako na početku.

Recimo, kada počinjete, često će vam govoriti da uradite neki posao besplatno ili daleko ispod cene, jer je to „dobro za CV”. I, kada počinjete, to ima smisla. Svaki zaista dobro urađen posao bolja je preporuka za vas nego bilo koja klasična reklama. Ipak, imajte u vidu da, ako već „radite za slavu”,

14

BIZLife

XXX KOLUMNA

NAPRAVIO GREŠKU najčešće možete da postavite svoje uslove kako će taj rad da izgleda.

Kada vas klijent plaća da uradite konkretan posao, vaš zadatak je da on bude zadovoljan. Nije poenta da pogazite neke principe profesije, zbog toga i budete nezadovoljni, ali recimo da vaše zadovoljstvo nije na prvom mestu.

Kada niste adekvatno plaćeni, cilj je da, pre svega, budete zadovoljni vi, a zatim da bude i klijent. Često će vam reći i da, „ako nećete vi, hoće neko drugi”. I to je u redu. Sve taktike su dozvoljene na putu do cilja.

U mnogim slučajevima okolnosti će vas naterati da napravite ustupak, iako je evidentno da to ne treba da uradite.

Možda će vas pozvati i tražiti da za nešto date ponudu. I vi ćete je posle mnogo razmišljanja i vaganja dati. Onda će vas pozvati i reći da žele baš vas, ali da je budžet za 40 odsto manji. Ali oni bi baš želeli da to budete vi. I vi ćete ponovo razmišljati i vagati. I, ako ste dovoljno očajni, pristaćete. I više nikada nećete naplatiti punu cenu tom klijentu, a ako se pročuje, ni drugim klijentima.

Okolnosti su nešto što se menja.

Stanje koje ste zatekli na početku možda nije sjajno, ali uz mnogo truda, kroz dosta vremena – možete ga promeniti. Možete promeniti i način na koji reagujete na njih. Možete savladati urođeni strah, možete ojačati veru u sopstveni rad i svoje znanje. Kao i pihtije, i ovo dolazi sa godinama.

Iako možda u nekom trenutku morate da „pregovarate sa teroristima”, radite na tome da vremenom ne morate ni to, a ni mnoge druge stvari.

OVO JE PRIČA O SITUACIJAMA KADA STE OD DRUGE STRANE ILI OKOLNOSTI SATERANI U ĆOŠAK. TADA OBIČNO NE POSTOJI NAČIN DA STVAR ZAVRŠITE ISHODOM KOJI BI PO VAS BIO DOBAR Radite na tome da sebe dovedete u situaciju da možete da birate. Da upravljate strateški situacijom i da sebe što ređe dovodite u poziciju da morate mnogo manevrisati na malom prostoru.

To ne znači da sve nužno treba da posmatrate kroz novac. Ta sloboda upravo znači da možete da birate da radite nešto „pro bono”, jer to želite. Ne zato što vam to treba za CV, već zato što i to želite u svom CV-ju.

Jer CV je nešto što samo predstavlja belešku stvari koje ste radili. Mnoge od njih bile su preduslov da se dese neke druge, iako to nigde ne piše i niko vam to nije rekao ili naglasio. Svaka od njih je situacija da pokažete kakvi ste.

Pa kako onda postupiti u situaciji od malopre? Da li možemo da dobijemo ovo isto za 30 odsto manje novca? Ne, ali možemo da pokušamo da zajedno uprostimo stvar tako da ona zahteva 30 posto manje vremena i truda, pa samim tim i da košta 30 odsto manje.

CITAT IZ NASLOVA JE IZGOVORIO PAOLO MALDINI. ČOVEK KOJI JE 25 GODINA IGRAO ZA AC MILAN I KOJI JE I U SVOJOJ ČETRDESETOJ GODINI BIO JEDAN OD NAJBOLJIH NA SVETU Citat iz naslova je izgovorio Paolo Maldini. Čovek koji je 25 godina igrao za AC Milan i koji je i u svojoj četrdesetoj godini bio jedan od najboljih na svetu. Za Rosonere odigrao je 902 utakmice, a za reprezentaciju Italije 126 utakmica. Milan, klub za koji je i njegov otac, Ćezare, odigrao 412 utakmica, povukao je Paolov broj dresa sa brojem 3 iz upotrebe. Jedina šansa da neko ponovo istrči na San Siro sa brojem 3 na leđima postoji ukoliko Paolovi sinovi, Kristijan i Danijel (koji su igrali u mlađim kategorijama Milana), zaigraju za prvi tim.

Zašto vam ovo pričam? Zato što je

Paolo neko ko je kroz celu karijeru verovao da je uklizavanje poslednji izbor. Nešto čemu pribegavaš kad nemaš ni jednu drugu opciju. Znak da nisi dobro uradio svoj posao u pripremi. Da si nadmudren.

Da nisi dobro pročitao situaciju.

Paolo je, takođe, znao da biti najbolji defanzivac ne znači nikada ne biti kriv za gol i nikada ne primiti gol. Biti najbolji znači konstantno napredovati, ne gubiti entuzijazam, učiti iz svake greške i ponavljati ih ređe nego drugi.

Pogrešiti je ljudski.

Ono gde se pravi razlika jeste odluka o tome kako i kuda nakon te i svake naredne greške. •

BIZLife KOLUMNA XXX

15

INTERVJU

OVO NIJE PREDLOŽAK

ZA FILM O

n je iz Niša. Programer je. Prošle godine je njegovu firmu kupila kompanija koja vredi 10 milijardi dolara. Ne, ovo nije predložak za film. Ali priča jeste filmska. Za one koji nisu čuli za njega, Nikola Božinović je Nišlija koji je u svom rodnom gradu pokrenuo malu firmu u garaži, odakle ga je put dalje vodio do Beograda, potom u SAD, a prošle godine ju je prodao za 165 miliona dolara u najvrednijoj IT akviziciji jedne srpske firme ikada. Pitali smo ga da li mu je bilo teško da to uradi.

16 16

BIZLife

XXX INTERVJU

Vi ste uradili nešto što praktično niko iz Srbije nije.

Napravili ste 2012. godine proizvod u svojoj garaži i prodali ga, šest godina kasnije, za 165 miliona dolara.

U Americi. Kada vas sada neko pita koji vas je to preduzetnički nerv naveo na te staze, šta biste odgovorili?

— Pa verovatno se taj nerv najbolje definiše kao suprotstavljanje liniji manjeg otpora. Konkretno, 2012. godine bio sam na profesionalnoj raskrsnici. Šest godina pre toga pokrenuo sam kompaniju MotionDSP, koja je doživela solidan uspeh, ali sam ja osećao da je vreme za promenu.

Jedna mogućnost je bila da nastavim karijeru u nekoj velikoj kompaniji, kao što je Google ili NVIDIA. U tom trenutku sam već dovoljno dugo bio u Americi i imao sam ponude za odlične pozicije i neki siguran posao. Sa druge strane, ideja o Frameu se javila kao posledica problema koje sam primetio u MotionDSP-u, gde smo se bavili proizvodnjom softvera za procesiranje i poboljšavanje video-snimaka.

Shvatio sam da naši korisnici često ne mogu da koriste naš softver, jer je on bio veoma zahtevan sa hardverske strane i za njegov optimalan rad je bio neophodan snažan računar, pre svega, procesor i

grafička kartica.

Zbog toga sam počeo da razmišljam kako da korisnicima omogućimo strim našeg softvera u pretraživaču, nešto slično YouTubeu, ali ne samo za gledanje video-klipova nego baš za interakciju sa softverom. Izbor koji sam tada napravio – da započnem novi startap i odbijem neku liniju manjeg otpora – bio je težak, ali iz ove perspektive ispravan.

Svedoci smo različitih preduzetničkih priča i njihove valorizacije u Srbiji, ali pretpostavljam da je u SAD ipak drugačije, odnosno teže. Može li se, u skladu sa vašim iskustvom, porediti preduzetništvo ovde i tamo? Ili je, ipak, preduzetništvo u svojoj osnovi isto svuda?

— Preduzetništvo samo po sebi donosi tu dozu nesigurnosti koja se nekad pretvara u preživljavanje od danas do sutra. To nije za svakoga. I svuda u svetu se radi o sličnom procentu ljudi (oko dva odsto) koji imaju sklonosti ka takvom obliku posla. Ono što, ipak, nije isto jesu mogućnosti koje preduzetnici imaju u raznim delovima sveta i kultura vezana za neuspeh mladih kompanija. U SAD, a naročito u Silicijumskoj dolini, na neuspeh se ne gleda na tragičan način. Dok god neko daje sve od sebe, nije smak sveta i da kompanija ne uspe. Ali one firme koje se probiju mogu da naprave prave revoluciju.

Razlike između lokacija su sve manje, tako da, možda, i nema neke ogromne razlike u preduzetništvu i startap mogućnostima u Beogradu i, recimo, Ohaju ili Viskonsinu.

Ali Silicijumska dolina je nešto jedinstveno u celom svetu i neki gravitacioni centar biznisa na svim skalama. Takva koncentracija znanja, kapitala, novca i perspektive u krugu

od 50 kilometara i pola sata vožnje sama po sebi ogromna je prednost za sve one koji imaju ideje koje mogu globalno da se prodaju i hrabrost da probaju da ih ostvare.

Da li ste, možda, imali ozbiljne prepreke zbog kojih ste hteli da od svega odustanete i kako se takve teškoće prebrode?

— Mislim da je jedna od univerzalnijih startap priča upravo ta o preživljavanju u prvim mesecima, kada imate malu reputaciju i kada se grčevito borite za prve klijente, a sa druge strane, trudite se da nekako ubedite druge ljude da vam se pridruže na tom neizvesnom putu. Zato i nije neobično da veliki broj mladih kompanija ne preživi taj rani period. U ranoj fazi Framea supruga i ja smo uložili praktično svu ušteđevinu u nešto za šta stvarno nisam mogao da garantujem da će da preživi, a kamoli da dođe do nekog globalnog uspeha. Ali moj motiv nikada nije bio u zaradi – to je više neki osećaj da si na misiji da nešto tako uradiš i da toliko veruješ da je to moguće da ti drugi poslovi nisu prave opcije. I to je ono što ti daje pravac i motiv. I pored toga što je bilo teških situacija i razočaranja, nijednog trenutka mi nije kroz glavu prošlo da odustanem.

Pretpostavljam da je vaša kompanija, na neki način, vaše čedo. Kako ste se odlučili da prodate biznis?

Da li je ta odluka bila lakša s obzirom na to da je ipak reč o strateškom partnerstvu i da ste vi i dalje uključeni?

— Prodaja, tj. akvizicija Framea od strane Nutanixa, proces je koji je trajao skoro godinu dana. Toliko je prošlo od mog prvog sastanka za izvršnim direktorom Nu-

PRODAJA, TJ. AKVIZICIJA FRAMEA OD STRANE NUTANIXA, PROCES JE KOJI JE TRAJAO SKORO GODINU DANA

tanixa do samog ulaska Framea u Nutanix. Između ta dva događaja odigralo se mnogo stvari i sastanaka na svim nivoima, gde smo imali dovoljno vremena da se međusobno upoznamo sa mogućnostima, potrebama i nađemo idealan model i uslove za zajednički rad. To što Frame ima mogućnost da posluje kao autonomna biznis grupa u okviru Nutanixa i ne odustaje od svoje prvobitne startap kulture sigurno su bili presudni faktori kada je došlo do donošenja odluke.

Kakvi su vam budući planovi? Da li planirate neku novu preduzetničku avanturu? Da li biste mogli sve ispočetka?

— Svi moji trenutni planovi su vezani za dalji razvoj Framea, ali i njegovog položaja unutar Nutanixa. Imamo slobodu unutar jednog velikog sistema i imamo odgovornost da napredujemo, da poboljšavamo uslugu i time doprinosimo

celom Nutanixu na mnogo višem nivou. To je i dalje na neki način startap i ja i dalje osećam veliku odgovornost za njegov uspeh. Uz to, započeli smo stvaranje regionalnog centra Nutanixa u Srbiji. Zapošljavanje sjajnih inženjera iz zemlje i okruženja jedan je od ogromnih poduhvata u koji smo ušli i drago mi je da je i to posledica originale ideje za Frame.

Jednostavno, želim da pružimo priliku mladim ljudima da uče i razvijaju se radeći na Frame platformi, ali i na svim drugim Nutanixovim servisima. •

NIKOLA BOŽINOVIĆ Frame/Nutanix

MOJ MOTIV NIKADA NIJE BIO U ZARADI – TO JE VIŠE NEKI OSEĆAJ DA SI NA MISIJI DA NEŠTO TAKO URADIŠ I DA TOLIKO VERUJEŠ DA JE TO MOGUĆE DA TI DRUGI POSLOVI NISU PRAVE OPCIJE BIZLife INTERVJU XXX

17

SUPER SRBIJA

SAMI MOŽEMO MNOGO,

ZAJEDNO MOŽEMO I

deja za pokretanje projekata „Super Srbija” potekla je u Sloveniji pre tri godine, kada je na tamošnjem tržištu zaživeo projekat pod nazivom „Štartaj, Slovenija!”.

Osmišljen je u saradnji kancelarije Direct Media u Ljubljani sa marketinškom agencijom Formitas sa ciljem da se razvoju preduzetništva pristupi na jedan sasvim inovativan način.

Da se radi o potpuno drugačijem i očigledno delotvor-

18

BIZLife

SUPER SRBIJA

SVE!

nom pristupu ovoj tematici, govori činjenica da je projekat i u Srbiji, u svojoj prvoj sezoni, doživeo veliki uspeh. Tokom tri meseca trajanja „Super Srbije” šira javnost je imala priliku da se upozna sa inspirativnim pričama osam malih preduzetnika koji su svojim proizvodima osvojili srca potrošača, u čemu im je, pre svega, pomogla podrška inicijatora projekta – Direct Media United Solutions i Roda.

Nakon završetka prve sezone projekta, jednogodišnji ugovor za ostanak na policama Rode i u 2019. godini potpisalo je čak šest malih preduzetnika koji su ostvarili zavidne rezultate prodaje i ispunili druge kriterijume projekta. Pored brenda „Zlato u tegli”, koji je poneo laskavu titulu „HIT proizvod Super Srbije”, na policama Rode u 2019. godini ostaće i: „Freshka gora” (prirodni dezodoransi u stiku), kraft pivara „RazBeerbriga”, „Fatalni začini” (fatalni paradajz S.O.S., fatalni čili i sušeni dimljeni paradajz u maslinom ulju), edukativne igračke „ArchiPLAY” (konstruktor set), socijalno preduzeće „Radanska ruža” (blagi i ljuti ajvar i peglana paprika).

Hrabri, kreativni i istrajni, a povrh svega puni pokretačke energije, mali preduzetnici su pokazali da je uspeh u Srbiji moguć, ali da ne nastaje tokom noći i da se za njega mora boriti. Ove male manufakture

su prešle veliki put, najpre pripremanjem proizvoda i proizvodnih pogona za izlazak na police velikih marketa, a onda i tokom trajanja projekta, koji je podrazumevao snimanje televizijskih emisija, pojavljivanje u medijima, promocije na prodajnim mestima, prisutnost na društvenim mrežama.

Podrška koju su preduzetnici dobili tokom trajanja „Super Srbije” bila je višestruka. Radili su sa stručnjacima iz Rode na kontroli kvaliteta svojih proizvoda, pribavljanju neophodnih laboratorijskih analiza, usklađivanju deklaracija, a zatim i sa timom iz Direct Media United Solutions, koji je radio na vizuelnom identitetu proizvoda, na medijskoj promociji i komunikacijskim kampanjama na društvenim mrežama. Sama činjenica da je toliki broj stručnjaka bio dostupan svakom učesniku izuzetno je velika stvar, jer mali preduzetnik retko kad ima mogućnost da dobije takvu pomoć na svom putu ka uspehu.

Ono što izdvaja uspešne od neuspešnih ljudi jeste jasna vizija, ali i spremnost na prilagođavanje, a ovi preduzetnici su bili spremni da se prilagode, neke stvari su čak u potpunosti promenili, a neke su, ipak, ostale baš onakve kakve su ih postavili sledeći svoju viziju.

Radio je svako za sebe, ali su istovremeno bili velika podrška jedni drugima, što je još jedna poruka ovog projekta: Sami možemo mnogo, ali zajedno možemo sve. Svi su još jednom pokazali da Srbija ima veliki preduzetnički potencijal i kreativnu snagu, koja može biti motor razvoja i koju treba nadalje osnaživati.

Projekat „Super Srbija” nastaviće da živi i u budućim sezonama sa nadom da će ohrabriti sve koji razmišljaju da uđu u preduzetničke vode i žive svoj san. •

BIZLife XXX

19

EY

EY PREDUZETNIČKI BAROMETAR

PREDUZETNIŠTVO

– OPCIJA ZA NAJHRABRIJE I

za rezultata koje postižu preduzetnici ne stoje samo ambicija i hrabrost, već i izuzetno naporan rad na pretvaranju vizije u stvarnost.

Preduzetnici su ti koji imaju drugačiji pogled na svet, koji vide mogućnosti čak i u najdepresivnijim trenucima, a uz to imaju i dalekosežne vizije.

U svojoj srži, preduzetništvo predstavlja način razmišljanja i delovanja, podrazumeva inovativno rešavanje problema i stvaranja vrednosti.

U kompaniji EY davno smo prepoznali značaj preduzetništva i njegove uloge u podršci inovacijama i rastu domaće privrede. Današnje multinacionalne kompanije neretko su rezultati brzorastućih preduzetničkih poduhvata.

Tim pre, neophodno je stvoriti uslove koji dozvoljavaju ovakvim kompanijama da rastu i razvijaju se. Podrška preduzetništvu jedan je od doprinosa kompanije EY u stvaranju boljeg poslovnog okruženja, što je ujedno i moto kompanije. Pre više od tri decenije kompanija EY je na globalnom nivou pokrenula program „EY preduzetnik godine™”, koji se danas organizuje u više od 150 gradova i gotovo 60 zemalja širom sveta. U Republici Srbiji program postoji već

20

BIZLife

EY

sedam godina, a za to vreme u njemu je učestvovalo 178 kompanija i 199 kandidata koji zapošljavaju preko 18.000 ljudi. Samo u 2017. godini ove kompanije su generisale preko 1,3 milijarde evra prihoda, a uz kontinuiran rast zaposlenih od 10 odsto i rast poslovnih prihoda od 17 odsto, ove kompanije potvrđuju to da su preduzetnici, svakako, glavni nosioci domaće privrede.

PROGRAM „EY PREDUZETNIK GODINE™” Tradicionalno gala veče, u okviru kog se održava ceremonija proglašenja pobednika konkursa, predstavlja centralni događaj programa „EY preduzetnik godine™” u nacionalnom okviru, koji organizuje revizorsko-konsultantska kompanija EY. Na svečanoj ceremoniji uručuju se priznanja finalistima i dodeljuje nagrada nacionalnom pobedniku (EY preduzetnik godine u Srbiji), kao i dve potkategorije (EY inovativni preduzetnik godine i EY brzorastući preduzetnik godine).

Dobitnik nagrade u glavnoj kategoriji (EY preduzetnik godine) predstavlja Srbiju na takmičenju za izbor EY svetskog preduzetnika godine™, koje se svake godine održava u Monte Karlu u organizaciji kompanije EY. Izuzetna nam je čast što je prošle godine Republiku Srbiju na izboru za EY svetskog preduzetnika godine predstavljao Radovan Milojević, osnivač i vlasnik kompanije „Stublina”. Činjenica na koju smo, u ime kompanije EY, neizmerno ponosni jeste što kandidati koji predstavljaju našu zemlju ostavljaju sve jače utiske kod sudija svetskog programa.

Neki preduzetnici mogu biti rođeni kao takvi, ali uz kvalitetno obrazovanje i razvijene poslovne politike verujemo da možemo napraviti korak napred, s ciljem ohrabrivanja preduzetničkih poduhvata. Vođeni ovom filozofijom, a uz već dugu tradiciju programa „EY preduzetnik godine™”, kao logičan sled, nastala su još dva projekta – kompanija EY u Srbiji pokrenula je lokalno istraživanje „EY preduzetnički barometar” i „EY startap vikend”.

Tokom višegodišnjeg sprovođenja programa „EY preduzetnik godine™” u Srbiji imali smo privilegiju da se upoznamo sa poslovanjem najeminentnijih srpskih preduzetnika. Istovremeno, upoznali smo se i sa najvećim izazovima u njihovom poslovanju, preprekama koje su uspešno premostili i koracima koje su preduzeli radi dostizanja poslovnih uspeha. S ciljem pronalaženja rešenja za sve goruće probleme naših najuspešnijih, brzorastućih preduzetnika, kompanija EY je pre tri godine pokrenula lokalnu studiju „EY preduzetnički barometar”. Studija se zasniva na rezultatima onlajn upitnika i detaljnih intervjua sa liderima brzorastućih domaćih kompanija, mahom kandidata za nacionalnu nagradu u Republici Srbiji. Takođe, ove godine rezultati lokalne studije upoređeni su i sa svetskim istraživanjem koje je EY kompanija uradila pod nazivom „EY Growth Barometer”. Pored detaljne analize svih ključnih pitanja, studija „EY preduzetnički barometar”, kao jedan od rezultata, navodi i tri ključne preporuke na sledećim poljima za Vladu Republike Srbije, korporacije, kao i same preduzetnike: • Razviti alternativne izvore finansiranja malih i srednjih preduzeća; • Uskladiti obrazovni sistem tako da se formira adekvatan stručni kadar na tržištu; • Omogućiti podsticaje za uvođenje tehnoloških inovacija i veštačke inteligencije.

Iako je preduzetnička kultura u

Republici Srbiji relativno mlada, rast koji ove kompanije iz godine u godinu ostvaruju, što u broju zaposlenih, što u visini poslovnog prihoda i dobiti, izuzetno je ohrabrujuć. U ovogodišnjem istraživanju, sprovedenom među 115 preduzetnika, dve trećine ispitanika koji vode brzorastuće kompanije imaju visoko obrazovanje. Među njima, tradicionalno, najveći udeo čine proizvodno orijentisane kompanije (37 odsto), dok je sledeća najzastupljenija delatnost informacionih tehnologija, u kojoj posluje 15 odsto ispitanika.

Domaći preduzetnici su se u preduzetničke vode upustili kao relativno mladi – prosečna starost srpskog preduzetnika prilikom osnivanja je 31 godina, pri čemu je za 66 odsto njih to bio prvi preduzetnički poduhvat, dok je 24 odsto anketiranih prethodno već vodilo jednu kompaniju.

PORODIČNO NASLEĐE KAO STUB DOMAĆEG PREDUZETNIŠTVA Sa više od jednog veka iskustva u pružanju podrške porodičnim biznisima na globalnom nivou, u kompaniji EY shvatili smo da se vlasnici porodičnih preduzeća suočavaju sa jedinstvenim izazovima, s obzirom na to da je, pored nastojanja da uravnoteže potrebu za kontinuiranim rastom poslovanja, njihova svakodnevica ispunjena naporima da se izgradi čvrsto porodično nasleđe.

Od 115 ispitanika koji su učestvovali u lokalnom istraživanju, 67 odsto preduzetnika vodi porodične kompanije – 39 odsto preduzetnika istaklo je

da članovi porodice značajno doprinose poslovanju, dok je 28 odsto njih istaklo da su članovi porodice podjednako uključeni u poslovanje. Ovi preduzetnici u najvećem broju teže ka tome da kompanije ostanu u porodičnom nasleđu (44 procenta).

Kada preduzetničke

BIZLife EY

21

kompanije napreduju kroz generacije, to je često posledica činjenice da se kroz porodičnu kulturu provlači i duh inovacije.

To im pomaže da ostanu ukorak sa svetom, koji se brzo menja, da stvore i iskoriste nove prilike. Preduzetnička kultura je ono što mnogim porodičnim preduzećima daje prednost nad konkurentima.

INOVATIVNOST KAO VODILJA DALJEG RASTA I RAZVOJA Pored toga što kontinuirano rastu, najrazvijenije domaće kompanije u potpunosti prate svetske trendove kada su inovacije u pitanju. Studija koju smo sproveli prošle godine ukazuje na podatak da je čak 93 odsto kompanija koje su učestvovale u istraživanju sprovodilo inovativne aktivnosti u prethodne dve godine.

U Republici Srbiji 28 odsto najboljih preduzetnika nastoji da njihova kompanija, osim na domaćem, postane respektabilna i na međunarodnom tržištu, dok jedna petina ispitanika očekuje da će ulaganje u digitalizaciju ili tehnološku inovaciju dovesti do rasta poslovnih prihoda. S druge strane, globalno istraživanje kompanije EY pokazuje da na američkom tržištu svaki treći preduzetnik pribegava razvoju tehnoloških inovacija radi zadovoljenja potreba klijenata i kupaca, a svaki četvrti zbog zahteva koje nameće promena regulative. U našoj zemlji čak 81 odsto preduzetnika kao glavni motiv za uvođenje tehnoloških inovacija navodi zadovoljenje potreba klijenata, dok je za svega dva odsto njih primarni razlog zaštita od sajber napada.

U prilog oceni da preduzetnici veoma pomno prate promene u najvažnijim trendovima govori i podatak da je u prošlogodišnjem globalnom

22

BIZLife

EY

EY istraživanju 74 odsto njih izjavilo da ne planira uvođenje veštačke inteligencije u poslovanje, dok isti procenat anketiranih ove godine potvrđuje da će to učiniti najkasnije u naredne dve godine.

Savremeno doba, pored ubrzanog tehnološkog razvoja, donosi i povećanje broja žena preduzetnica. Mada se na našem podneblju žene još uvek bore sa ustaljenim stereotipima, u godini kada je žensko preduzetništvo u fokusu, izuzetno je ohrabrujuć podatak da je u poslednjih nekoliko godina procenat žena preduzetnica u Republici Srbiji porastao sa 15 na oko 30 odsto. Mala i srednja preduzeća daleko brže prepoznaju nove šanse na tržištu i spremnije su na rizik da realizuju uočene prilike. To je njihova osnovna prednost u odnosu na velike kompanije, ali i preduslov da, zahvaljujući inovacijama, opstanu u vremenu koje karakterišu izuzetno brze promene.

EY STARTAP VIKEND – TRANSFORMIŠE POSLOVNE IDEJE U 48 SATI Četrdeset osam sati čiste prilike da se unapredi poslovanje 10 startap kompanija u Srbiji uz rad sa ekspertima iz kompanije EY – definicija je programa „EY startap vikend”. To je bio naš plan u 2015. godini, kada je pokrenut program, a sa pravim ljudima, sa komplementarnim veštinama i strastima za izgradnju prosperitetnih startapa – sve se može desiti za jedan vikend. Dizajniran za učenje, trening vođen od strane iskusnih EY profesionalaca i eksperata tržišta – „EY startap vikend” nudi šansu da

se poslovna ideja dovede na viši nivo.

U malom izolovanom hotelu na Fruškoj gori, usred šume, poslednji vikend u novembru mesecu rezervisan je za trodnevnu oazu koja pruža priliku da 10 startap kompanija unapredi svoje poslovne ideje. „EY startap vikend” osmišljen je kao mentorski program, gde startap kompanije mogu steći nova znanja i iskustva u vezi sa 10 različitih tema (konsultacije sa bankama, opcije za finansiranje, strategija i liderstvo, poslovni razvoj, marketing, poslovno planiranje, startap preduzetništvo u Srbiji, pravni saveti, poresko planiranje).

Kompanija EY u Srbiji veoma je posvećena razvoju preduzetničke kulture u našoj zemlji, što dokazuje program „EY preduzetnik godineTM”, koji se već sedmu godinu zaredom sprovodi u Republici Srbiji. Stoga je, kao logičan sled, nastao i pro bono projekat „EY startap vikend”, koji je kao pilot-program nastao 2015. godine. Projekat „EY startap vikend” predstavlja deo inicijative kompanije EY u Srbiji nastale u želji lokalnog menadžmenta da se dugogodišnje znanje i iskustvo stečeno tokom vođenja programa „EY preduzetnik godine™” prenese mladim i perspektivnim pojedincima, budućim tržišnim liderima, uz uspostavljanje mentorskog odnosa između najuspešnijih preduzetnika koji su učestvovali u programu„ EY preduzetnik godine™” i vrhunskih eksperata kompanije EY, s jedne strane, i mladih startap kompanija sa jasnom poslovnom vizijom i biznis planom, s druge strane. •

NOVO „PROOPTIMIST INDEKS” ISTRAŽIVANJE PROCREDIT BANKE

PREDUZEĆA U SRBIJI

SVE OPTIMISTIČNIJA P

rivrednici u našoj zemlji zakoračili su u 2019. sa mnogo više poslovnog optimizma no što je to bio slučaj početkom prošle godine. Zahvaljujući tome, mnogi od njih danas planiraju veće investicije, otvaranje novih radnih mesta, ali i povećanje plata zaposlenih.

Upravo to je potvrdilo poslednje „ProOptimist indeks” istraživanje ProCredit banke, posvećeno poslovnom i preduzetničkom optimizmu domaćih preduzeća. Reč je o istraživanju koje ProCredit banka već nekoliko godina organizuje s ciljem da javnost upozna sa tim na koji način mala i srednja preduzeća vide privredni ambijent naše zemlje.

Po rečima Igora Anića, člana Izvršnog odbora ProCredit banke, indeks poslovnog optimizma u našoj zemlji povećao

24

BIZLife

NOVO „PROOPTIMIST INDEKS” ISTRAŽIVANJE PROCREDIT BANKE

se na 60 odsto, sa prošlogodišnjih 54 odsto, dok je nivo poslovnog optimizma među kompanijama koje rade sa Nemačkom porastao na preko 68 procenata. To samo pokazuje da firme u Srbiji daleko pozitivnije ocenjuju kretanja na tržištu, što je ohrabrujući trend.

– Podaci koje smo dobili našim poslednjim istraživanjem govore o opravdanom optimizmu domaćih privrednika. To je posebno vidljivo kod projekcije profita, obima prodaje i planiranih investicija, ali i u domenu planova za povećanje plata zaposlenih – ističe Anić.

– O novim investicijama u 2019. više razmišljaju veće kompanije, dok mala i srednja preduzeća ostaju fokusirana na ostvarivanje prodajnih ciljeva. U preduzećima koja sarađuju sa Nemačkom bilo je više zapošljavanja, što se najavljuje i u 2019. godini. Posebno je interesantan podatak koji ukazuje na to da mnogi naši privrednici planiraju povećanje zarada svojih zaposlenih, što je, svakako, dodatan pokazatelj stabilnosti čitavog tržišta – dodao je Anić.

Ključni problemi sa kojima se privrednici u Srbiji susreću ostali su isti kao i prošle godine. Reč je o težoj i usporenoj naplati potraživanja, nelojalnoj konkurenciji i otežanoj prodaji.

Lista ovih problema je nešto drugačija i veća kod preduze-

SVEST O ZNAČAJU I PREDNOSTIMA EE ULAGANJA IZ GODINE U GODINU RASTE MEĐU DOMAĆIM PRIVREDNICIMA

na međunarodnom tržištu – objašnjava Anić.

Sa odličnom osnovom u saradnji sa mnogobrojnim preduzećima i kompanijama, ProCredit banka će i u periodu koji sledi nastaviti sa širenjem poslovnog i preduzetničkog optimizma na domaćem tržištu. Ključni aduti u svemu tome biće, svakako, izuzetno povoljna paleta kredita i garancijskih šema ProCredit banke, ali i stalan savetodavni rad sa svim klijentima.

Uporedo sa svim tim, ProCredit banka će i u 2019. nastaviti da finansira različite projekte koji doprinose unapređenju energetske efikasnosti, budući da je to jedna od ključnih oblasti u kojima gotovo sva domaća preduzeća mogu da učine značajna unapređenja i uštede.

– Svest o značaju i prednostima EE ulaganja iz godine u godinu raste među domaćim privrednicima i upravo o tome svedoči naš „ProOpti-

mist indeks”. Sve je veći broj privrednika koji postaju svesni važnosti EE unapređenja, ali je, isto tako, i sve veći broj kompanija koje realizuju ili pokreću određena EE unapređenja u svom poslovanju. ProCredit banka je oduvek bila banka naklonjena takvim investicijama i dosad smo klijentima odobrili više od 200 miliona

evra kredita upravo za ove investicije. Želja nam je da sa takvim pristupom nastavimo i u godinama koje slede i da na tržištu budemo prepoznati kao banka lider u finansiranju unapređenja energetske efikasnosti i ulaganja u obnovljive izvore energije – zaključio je Igor Anić, član Izvršnog odbora ProCredit banke. •

DIGITALIZACIJA BANKARSKIH USLUGA Još jedan od značajnih zaključaka poslednjeg „ProOptimist indeks” istraživanja jeste i činjenica da sve veći broj domaćih preduzeća koristi elektronske kanale u radu sa bankom. Taj trend je sve naglašeniji iz godine u godinu i na zanimljiv način ukazuje na svu opravdanost novog poslovnog pristupa, koji je ProCredit banka nedavno implementirala u svom radu sa klijentima.

– U želji da svojim klijentima omogući da brojne bankarske usluge obavljaju samostalno, elektronski i bez odlaska u ekspozituru, ProCredit banka je predstavila svoj novi koncept direktnog bankarstva.

Usluge i mogućnosti koje smo ponudili svojim korisnicima omogućavaju im da budu sami svoji bankari. Ta samostalnost je ono što mnogi klijenti danas vrednuju. To znači da klijenti mogu sami da pristupaju i upravljaju sredstvima na svom računu, kao i da te usluge koriste pod mnogo povoljnijim uslovima nego ranije, kada su zbog njih dolazili u ekspozituru i čekali na pomoć i podršku bankarskog službenika. Transformacijom naših ekspozitura pretvorili smo ih u savetodavne centre i mesta na kojima klijenti sada mogu da dođu po koristan i konstruktivan savet, predlog ili rešenje, kao i mesta gde će ih uvek sačekati naš savetnik, sa kojim mogu da popričaju i da se posavetuju, bez čekanja u redovima – poručuje Igor Anić, član Izvršnog odbora ProCredit banke.

ća koja intenzivnije sarađuju sa partnerima iz Nemačke, budući da se među značajnijim poteškoćama kod ovih preduzeća nalaze i porezi, ali i problemi sa pronalaženjem i upošljavanjem kvalifikovane radne snage.

– ProCredit banka planira da i u narednom periodu nastavi sa intenzivnom podrškom razvoju malih i srednjih preduzeća u Srbiji, bilo da je reč o ohrabrivanju i finansiranju novih investicija, bilo da je reč o pružanju ostalih bankarskih usluga. Naša namera je da i u 2019. godini budemo prva banka u Srbiji u pogledu investicionih kredita.

Cilj nam je da kroz investicije u MSPP sektoru podstičemo unapređenje konkurentskih prednosti naših malih i srednjih preduzeća, kao i njihovo bolje pozicioniranje na lokalnom i

BIZLife

NOVO „PROOPTIMIST INDEKS” ISTRAŽIVANJE PROCREDIT BANKE

25

PRIVREDA

Piše: /// MILENKO VASOVIĆ

MOŽE LI SE

RAKIJOM OSVOJITI

SVET U VOĆNJACIMA ŠIROM SRBIJE LEŽI OGROMAN IZVOZNI POTENCIJAL

D

a li se mi iz nekog razloga stidimo da voćne rakije tretiramo kao strateški proizvod Srbije?

Da li se iz nekog razloga ustručavamo da se ozbiljnije i organizovano bavimo izvozom ovog alkohola? Drugi su od prodaje žestokih pića napravili imperije – Škotska, na primer, godišnje proda viskija za oko pet milijardi evra. Ali daleko smo mi od Škota.

U srpskim voćnjacima krije se potencijal za proizvodnju i izvoz rakije u vrednosti taman koliki je i izvoz kragujevačkog Fijata ili smederevske Železare.

Nema precizne računice, ali postoje parametri na osnovu

26

BIZLife

PRIVREDA

kojih se može sagledati sve bogatstvo koje nam je na raspolaganju, ali koje iz nekog razloga ne koristimo. „Na našem tržištu, prema količini voća koje se godišnje preradi, egzistira, što u legalnim, što u nelegalnim tokovima, od 50 do 70 miliona litara voćnih rakija. Potencijal za proizvodnju je znatno veći, jer se dobar deo voća zbog nezainteresovanosti i ne iskoristi.

I taj potencijal je između 90 i 100 miliona litara voćnih rakija“ kaže za Bizlife Ivan Urošević, predsednik Grupacije za proizvodnju žestokih alkoholnih pića u Privrednoj komori Srbije, inače i sâm proizvođač poznatog „zlatnog toka”.

Najavljeni sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom ekonomskom unijom, koju čine Rusija, Belorusija, Kazahstan, Jermenija i Kirgizija, ponovo je aktuelizovao priču o izvozu voćnih rakija. Naime, prema ovom sporazumu, voćne rakije bi se našle na bescarinskoj listi, što bi omogućilo izvoz na ovo veliko tržište.

Inače, izvoz pre svega na rusko tržište do sada gotovo da nije bio moguć, jer Rusija nije imala standarde za voćne rakije.

Sada bi se voćne rakije tretirale kao posebna kategorija.

Procena je da se iz Srbije u izvoz plasira oko 2,5 miliona litara voćnih rakija, što u državnu kasu donese oko 15 miliona dolara. Valja napomenuti da trećina tog izvoza završi u Crnoj Gori.

Postoji nekoliko činjenica koje značajno utiču na izvoz ovog napitka. Prvi i osnovni jeste da voćne rakije ne mogu da budu jeftine. Jednostavno, skupa je sirovina od koje se prave, pa prema tome, mora biti skup i proizvod. Zavisno od kvaliteta i vremena odležavanja alkohola, boca ovog pića i ne može biti niža od 12 do 15 evra, a onih „starijih” i 30, pa i čitavih 70 evra. Zatim, potenci-

jalni potrošači nemaju dovoljno saznanja o kvalitetu voćnih rakija i zato je potrebno uložiti i u edukaciju tržišta.

Treći razlog otežane prodaje jeste neorganizovan, pojedinačni nastup srpskih proizvođača, najčešće bez ikakve pomoći države. Proizvođači su bukvalno prepušteni sami sebi.

Zašto je to tako malo, ko može da kaže?! „Država bi mogla da pomogne preko svojih predstavništava, ali svi peru ruke, nekako se ustručavaju, kao da se radi o oružju ili kokainu. Proizvođačima pomaže Privredna komora, međutim, to nije dovoljno.

Nema zajedničkog nastupa na tržištu, čak i na sajmovima mi smo pojedinačni i nevidljivi, iako jedni drugima nismo konkurencija“ objašnjava Urošević.

Sa Uroševićem se u potpunosti slaže i Vujica Zarić, vlasnik „Destilerije Zarić” u Kosjeriću, čije su rakije nagrađivane na mnogim smotrama u zemlji i inostranstvu. Pre tri

DA LI SE MI IZ NEKOG RAZLOGA STIDIMO DA VOĆNE RAKIJE TRETIRAMO KAO STRATEŠKI PROIZVOD SRBIJE?

godine na prestižnom svetskom takmičenju vina i rakija u Las Vegasu Zarićeva rakija od kruške „nirvana” proglašena je za apsolutnog svetskog šampiona. Tada su rakije iz Kosjerića osvojile ukupno pet medalja.

Ovom pobedom „nirvana” je obezbedila Srbiji mesto u istorijskim vitrinama čuvenog

NAJVEĆI UVOZNIK AROME

Srbija je najveći evropski uvoznik arome za alkoholna pića. Rafinisani alkohol plus aroma i eto jeftinog pića.

To vam je ona rakija koja miriše još dok je konobar nosi. Ivan Urošević kaže da ne mora da znači da su ta pića nebezbedna, ali to je, svakako, falsifikat. „To vam je kao kada u restoranu naručite meso, a konobar vam donese šniclu od soje.”

hotela „Caesars Palace”. Šta je kuriozitet ovih priznanja? Pa činjenica da rakije nisu otišle u Las Vegas iz Srbije.

Njih je o svom trošku, koji nije mali, poslao kanadski distributer i, naravno, trud i trošak su mu se pozlatili. „Nama bi pomoć države u promociji i nastupima na sajmovima bila od ogromnog značaja. Da zajednički nastupamo i zajednički promovišemo naš proizvod i edukujemo potrošače. Dosta bi nam značilo i da država u Srbiji otvori degustacione centre rakije za strane turiste, koji u sve većem broju dolaze u našu zemlju“ kaže Zarić za Bizlife.

Inače, iz Kosjerića se godišnje izveze oko 25.000 litara voćnih rakija.

U Srbiji trenutno ima oko 540 registrovanih proizvođača voćnih rakija. Među njima, osim tri velika industrijska proizvođača, ima 4-5 većih destilerija sa godišnjim kapacitetom do 100 hiljada litara. Ostali su manji i njihove mogućnosti za proi-

PROCENA JE DA SE IZ SRBIJE U IZVOZ PLASIRA OKO 2,5 MILIONA LITARA VOĆNIH RAKIJA, ŠTO U DRŽAVNU KASU DONESE OKO 15 MILIONA DOLARA zvodnju su od nekoliko hiljada do 30 hiljada litara.

U legalnim okvirima na tržište se godišnje iznese od 12 do 15 miliona litara voćnih rakija. I tu dolazimo do najvećeg problema – crnog tržišta, koje se iz nekog razloga toleriše.

Procene su da državna kasa

zbog nelegalnog prometa alkohola godišnje gubi između 100 i 150 miliona evra. Inspekcijski organi se stalno pravdaju da nemaju dovoljno ljudi da uvedu red. Kao da se iz tih 100 miliona evra ne bi moglo finansirati stotinak inspektora. Ali to je tema za drugu priču. •

NA STOLU SLAVNIH Za rakije iz Srbije svet odavno zna. U Nemačkoj su sedamdesetih godina hit u restoranima bili „slivovica i cevapcici”. Najveće količine te „slivovice” stizale su, naravno, iz Srbije. Mnogi pojedinci promovisali su srpske rakije, onako volonterski, u želji da pohvale nešto naše. Tako je, recimo, „manastirka” bila redovno na stolu u porodici teniserki sestara Vilijams, jer je naš Saša Bajin bio Serenin sparing partner.

Takođe, fudbaleri čuvene Barselone su degustirali rakiju „hubert”, proizvedenu u Banatskom Velikom Selu, i bili su oduševljeni. Rakije iz ove destilerije već su pronašle put do kupaca u Sloveniji, Bugarskoj, SAD... A jedan od suvlasnika ove destilerije je Mladen Krstajić.

Svet zna i za „sokolovo oko” i za „žutu osu”, ali tu stazu kojom su krenuli pojedinci treba širiti i pretvoriti u maticu.

BIZLife PRIVREDA

27

SA DELTINOG BLOGA

ŠVAJCARSKO SELO Piše: ALEKSANDAR BOJIĆ Konsultant za PR i komunikacije u Delta holdingu

M

ože li srpsko selo da bude bogato kao što je švajcarsko, ili slovenačko? Može li u Srbiji poljoprivredni proizvođač da živi dobro kao što živi njegov kolega u Nemačkoj, ili Francuskoj?

Mnogi su postavljali ova pitanja, poneko je pokušavao i da odgovori, ali niko se nije usudio da u praksi proveri koliko se može uraditi za napredak seoskih delova Srbije. Do ove jeseni. Do početka Deltinog projekta „Naše selo“.

U najkraćem rečeno, Delta je, posle višemesečnih istraživanja i procena, odlučila da „uzme pod svoje“ dva sela u zaječarskoj opštini, na istoku Srbije.

Njihovim žiteljima kompanija će preneti svoje znanje o poljoprivredi, pomoći će organizaciju kulturnog života, obnoviće škole ili domove kulture. Erste banka će ponuditi veoma povoljne kredite, grad Zaječar obećava da će obnoviti puteve. Za godinu-dve, uvereni su svi učesnici ove akcije, sela Dubočane i Mala Jasikova, koja su izabrana da otvore akciju „Naše selo“, zasijaće potpuno novim sjajem.

Zašto se Delta odlučila da svoju društvenu odgovornost usmeri na srpsko selo? Zašto je akcija koncipirana na ovakav način?

Mnogo se proteklih godina pričalo o poljoprivredi kao šansi za ekonomski napredak Srbije, posebno srpskog sela. Delta podržava takav stav, ali obavezno naglašava da se mora govoriti o modernoj, profitabilnoj poljoprivredi, zasnovanoj na velikom znanju i naprednoj tehnologiji. I upravo takvu agrarnu proizvodnju želi da razvije u

28

BIZLife

XXXDELTINOG BLOGA SA

NA ISTOKU SRBIJE selima kraj Zaječara i da tako ukaže na put kojim može da se ojača celokupna ekonomija Srbije.

Odabran je projekat koji je blisko vezan za agrar kao Deltin core business, jer u toj oblasti kompanija može da najviše znanja prenese svojim novim saradnicima. „Naše selo“ je dugoročno održiv projekat. Njegov cilj je da ojača seljane Dubočana i Male Jasikove, da podigne njihovu proizvodnju i učini ih sposobnim da se sami na tržištu izbore za bolji život svojih porodica i čitavog sela.

Odabran je plan koji ima najširi društveni značaj. Istraživanja demografa pokazuju da je opustelo na stotine sela, jer njihovi meštani traže bolje uslove života. Ne samo više prihode, već i sve ono što čini svakodnevicu jednog čoveka i porodice. U selima nema kulturnih dešavanja, nema društvenog života, putevi su loši, slab je signal interneta i mobilne telefonije… Dugoročni cilj akcije „Naše selo“ je da zaustavi migracije stanovnika ovih krajeva, koji su u velikom broju postali gastarbajteri u zapadnoj Evropi, ili radnici u Zaječaru i okolnim gradovima istočne Srbije. Kada vide da se i u rodnom selu može živeti od svog rada, i to živeti pristojno i udob-

no, onda će migracije možda dobiti i obrnut smer.

Na kraju, a ne najmanje bitno, „Naše selo“ treba da postane primer.

Da pokaže kako se može pomoći srpskom selu i da svako, ako ima iskrenu želju da to uradi, može poći putem koji je zacrtan u zaječarskom okrugu.

Prve konkretne akcije u ovom projektu već su započete. Seljani se uče modernoj poljoprivredi, posećujući imanja Delta Agrara u Čelarevu i Staroj Pazovi.

Ovih dana krenuće obnova jednog doma kulture, jer će tokom duge i hladne zime biti potrebno mesto za razgovore, predavanja, ali i za druženje. Sigurno smo da će ovakvih akcija biti još puno i biće nam zadovoljstvo da ih podelimo sa javnošću. •

BIZLife XXX

29

PREDUZETNIŠTVO

Piše: /// BRANISLAVA SIMANIĆ, Direktorka sektora za preduzetništvo Privredne komore Srbije

PREDUZETNIŠTVO

U SRBIJI V

lada RS je u jedan od fokusa svoje politike postavila razvoj preduzetništva i unapređenje preduzetničkog duha. PKS, kao partner Vlade RS, kontinuirano radi na promovisanju preduzetništva, njegovom unapređenju i boljem umrežavanju naših preduzetnika. Neophodno je da razvijamo preduzetništvo kao način života, kao novu poslovnu filozofiju. Upravo zato je i proglašena „Decenija preduzetništva” i PKS će, kao partner Vlade RS, i u narednom periodu nastaviti snažno da podržava i razvija preduzetništvo u našoj zemlji.

PARLAMENT PREDUZETNIKA PKS Parlament preduzetnika PKS formiran je u martu 2018. godine u Privrednoj komori Srbije, u okviru Sektora za preduzetništvo PKS. Parlament preduzetnika predstavlja najviši organ odlučivanja kada su u pitanju preduzetnici u RS. Preduzetnici u Republici Srbiji svoj rad organizuju putem opštih udruženja preduzetnika, koja su kolektivni članovi Privredne komore Srbije.

30

BIZLife

PREDUZETNIŠTVO

Po novom zakonu o privrednim komorama, registracioni organ opštih udruženja preduzetnika je Privredna komora Srbije. Parlament preduzetnika PKS je formiran tako što su članovi Parlamenta preduzetnika delegirani iz redova OUP koja su upisana u Registar PKS. Svako opšte udruženje preduzetnika koje je upisano u Registar OUP PKS delegiralo je po jednog svog predstavnika. Upravo kroz rad Parlamenta preduzetnika PKS, preduzetnici imaju mogućnost da rešavaju sve aktuelne probleme u svom poslovanju, da pokreću inicijative za izmene i dopune zakonskih rešenja, kao i da rade na predlozima za unapređenje ambijenta poslovanja.

Parlament preduzetnika PKS doneo je Odluku o osnivanju Saveta za preduzetništvo PKS. Savet predstavlja operativno, savetodavno telo.

Takođe, odlukom Parlamenta preduzetnika PKS formirane su i sekcije, sa posebnim osvrtom na žensko, omladinsko i socijalno preduzetništvo.

SEKCIJA ZA ŽENSKO PREDUZETNIŠTVO Sektor preduzetništva PKS

snažno podržava žensko preduzetništvo. S ciljem ekonomskog osnaživanja žena, formirana je Sekcija za žensko preduzetništvo PKS, koja okuplja veliki broj žena preduzetnica, sa kojima kontinuirano radi na osnaživanju ženskog preduzetništva u RS, unapređenju ambijenta poslovanja, olakšavanju pristupa izvorima finansiranja, smanjenju ukupnih troškova poslovanja, kao i na čitavom nizu drugih pitanja od značaja za unapređenje ženskog preduzetništva. Svakodnevno smo u kontaktu sa ženama koje ili žele da započnu sopstveni posao ili već obavljaju registrovanu poslovnu delatnost i žele da unaprede poslovanje, pri čemu im je pomoć Sektora za preduzetništvo PKS neophodna.

Krajem februara 2019. godine planirano je održavanje „Edukativne nedelje za preduzetnice”, u okviru koje će biti organizovan čitav niz stručnih predavanja, panela i edukacija.

Takođe, Sektor preduzetništva PKS pruža snažnu podršku ženama preduzetnicama i kroz promociju ženskog preduzetništva, organizovanje različitih edukacija (seminara, prezentacija, obuka, radionica), promovisanje uspešnih preduzetnica, pomoć pri uključivanju žena preduzetnica u lance dobavljača, umrežavanje ženskih preduzeća, kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou, kao i razmatranje značajnih pitanja za žensko preduzetništvo i sagledavanje uticaja mera ekonomske politike i zakonske regulative.

ŠALTERI ZA PREDUZETNIŠTVO PO BEOGRADSKIM OPŠTINAMA Sektor preduzetništva Privredne komore Srbije izradio je i pokrenuo platformu za

unapređenje preduzetništva. S tim ciljem pokrenut je projekat otvaranja šaltera za preduzetništvo po beogradskim opštinama, čime se značajno unapređuje tripartitna saradnja između PKS, privrednikâ i preduzetnikâ i Uprave grada Beograda. Rad šaltera za preduzetništvo u beogradskim opštinama omogućava preduzetnicima da u opštini na kojoj obavljaju registrovanu poslovnu delatnost na brz i jednostavan način dobiju informacije potrebne za svoje poslovanje, štedeći im na taj način i vreme i novac. Na šalterima za preduzetništvo zainteresovani mogu dobiti dve grupe

USLUGE PKS PKS pruža snažnu podršku poslovanju preduzetnika u RS kroz čitav niz usluga koje pruža, a sve kako bi njihovi biznisi bili konkurentni i održivi na duži rok. Ubrzanje procesa digitalizacije PKS jeste strateško opredeljenje Privredne komore Srbije. Elektronske usluge PKS podrazumevaju da sada privrednici i preduzetnici mogu samo jednim klikom, bez dolaska u PKS, da poruče izvozno-uvozna dokumenta, carinske tarife, različita uverenja koja izdaje PKS itd. Na taj način značajno se štedi njihov novac i njihovo vreme.

Osim elektronskih usluga

NEOPHODNO JE DA RAZVIJAMO PREDUZETNIŠTVO KAO NAČIN ŽIVOTA, KAO NOVU POSLOVNU FILOZOFIJU. UPRAVO ZATO JE I PROGLAŠENA „DECENIJA PREDUZETNIŠTVA” I PKS ĆE, KAO PARTNER VLADE RS, I U NAREDNOM PERIODU NASTAVITI SNAŽNO DA PODRŽAVA I RAZVIJA PREDUZETNIŠTVO U NAŠOJ ZEMLJI informacija. Prva se odnosi na one koji nemaju registrovanu poslovnu delatnost i tek žele da započnu sopstveni posao.

Oni na šalterima mogu dobiti Vodič za osnivanje firme – brošuru PKS, kao i sve relevantne informacije značajne za početak poslovanja. Lice na šalteru informiše i pomaže zainteresovanog budućeg privrednog subjekta da pripremi zahtev za registraciju i izabere najprikladniji zakonski oblik (preduzetnik ili d. o. o.).

Druga grupa informacija koje zainteresovani privrednici i preduzetnici mogu dobiti odnosi se na one koji već posluju i imaju registrovanu poslovnu delatnost. Na šalterima mogu dobiti čitav niz informacija o uslugama PKS koje predstavljaju snažnu podršku njihovom poslovanju. Šalteri za preduzetnike otvoreni su u jedanaest (od ukupno sedamnaest) beogradskih opština.

PKS, tu je i čitav niz ostalih usluga za preduzetnike, kao što su organizovanje B2B sastanaka, pružanje pomoći pri izradi biznis plana, pružanje pomoći pri izlasku na strana tržišta ili pri izlasku na sajmove, pružanje informacija o CE znaku, pružanje informacija o raspoloživim finansijskim sredstvima, provera boniteta strane firme koja može biti potencijalni poslovni partner i mnoge druge.

Za one koji tek žele da započnu biznis i budu preduzetnici, tu je Vodič za osnivanje firme, kao i čitav niz drugih neophodnih informacija. Želim da pomenem da za naše preduzetnike PKS prvi put vrši i uslugu sporazumnog finansijskog restruktuiranja. Do skoro, ova usluga bila je omogućena samo vlasnicima d. o. o., a zahvaljujući izmenama i dopunama Zakona o sporazumnom finansijskom restruktuiranju, ova usluga prvi put je omogućena i za preduzetnike. I ovu uslugu našim preduzetnicima pruža PKS.

ORGANIZOVANJE HABOVA PO REGIONIMA Sektor preduzetništva PKS započeo je projekat organizovanja habova po regionima. U 2018. godini otvoreni su habovi u Novom Sadu i Kragujevcu, a u 2019. godini nastavljamo sa ovim projektom. U planu je otvaranje habova u Kruševcu, zatim u Nišu, pa onda dalje po regionima. Hab će startapovima i preduzetnicima omogućiti brži nastup na tržištu, posebno u delu istraživanja i razvoja. Habovi su veoma značajni za one koji već obavljaju registrovanu poslovnu delatnost, kao i za one koji tek žele da započnu sopstveni posao, ali su značajni i za buduće investitore koji zele da investiraju sredstva u određeni region u Srbiji, tako da i oni u habu mogu dobiti sve neophodne informacije značajne za svoje buduće ulaganje. •

BIZLife

PREDUZETNIŠTVO

31

TRENING

KAKO (NE) USPETI Piše: ANDRIJA GERIĆ Sportski psiholog i bivši odbojkaš www.andrijageric.com

B

iti preduzetnik u većini stvari slično je kao biti vrhunski sportista. Ono što im je zajedničko jeste da imaju konkurenciju, moraju da budu posvećeni i fokusirani, pripremljeni da u važnim momentima, kada je „pritisak” veliki, daju svoj maksimum. Mnoge strategije iz sporta se mogu vrlo uspešno koristiti i u preduzetništvu.

Možda su jedne od najvažnijih stvari jasna vizija i jasan cilj. Zbog toga je za preduzetnika važno da dobro zamisli kako izgleda to što želi da postigne i da unapred osmisli detalje budućeg uspeha.

Kako izgraditi firmu da bude baš onakva kakvu je vi želite? U prvom trenutku možda ne znate kako ćete uspeti i šta ćete sve morati da uradite da biste ostvarili svoj cilj. Zato je važno da sliku cilja držite u glavi i dozvolite sebi da osećate sve ono što ćete osećati kada cilj bude ostvaren. Važno je da se uživite potpuno, kao da se to sada dešava. Za svaki slučaj, proverite da li je baš to ono što zaista želite. Upravo ta slika i taj osećaj mogu biti odlična motivacija i „gorivo” za momente kada vam baš i ne ide najbolje. Kao i u sportu, i u biznisu postoje loši dani. Dani u kojima želite da napustite sve i da odustanete. Upravo za te dane možete iskoristiti ovaj osećaj i sliku da se podsetite zašto sve to uopšte i radite.

Iz mog, za sada još uvek kratkog, preduzetničkog iskustva, mogu reći da između sporta i preduzetništva postoje i tri velike razlike: – Preduzetništvo više podseća na čitavu sportsku karijeru nego na

32

BIZLife

TRENING

U PREDUZETNIŠTVU? KAO PREDUZETNIK MORATE BITI SPREMNI DA UČITE O STVARIMA KOJE VAS BAŠ I NE INTERESUJU, DA POTROŠITE NA TO MNOGO VREMENA I U PRVI MAH MOŽDA I NE SHVATITE ZAŠTO JE TO VAŽNO

konkretnu utakmicu (meč) ili, recimo, jednu sportsku sezonu. Preduzetništvo, eventualno, možemo uporediti sa maratonom – trkom u kojoj rezultati dolaze nakon dugo vremena.

– Za razliku od sporta, gde sportista poznaje taktiku, tehniku i skoro sve tajne sporta i posla kojim se bavi, u preduzetništvu na početku ima mnogo nepoznatih stvari sa kojima se suočavate i koje nemaju nikakve veze sa vašom strukom. Vaše znanje o temama koje su neophodne za uspešnog preduzetnika možda nije dovoljno.

Administracija, poznavanje propisa, marketing i brend, organizacija posla, knjigovodstvo ili logistika mogu biti za vas potpuno nepoznati, teško razumljivi i opterećujući. Kao kad bi, na primer, u vaterpolo tim ubacili nekog ko se bavi mačevanjem.

– U sportu se rezultati ostvaruju u relativno kratkim vremenskim rokovima, a česte su i provere forme, a samim tim ste, na neki način, i sprečeni da ponavljate greške. Imate više prilike za korekciju. U preduzetništvu mogu da prođu meseci dok vi shvatite šta je pogrešno, što je pogubno za vaš posao.

Kao preduzetnik morate biti spremni da učite o stvarima koje vas baš i ne interesuju, da potrošite na to mnogo vremena i u prvi mah možda i ne shvatite zašto je to važno. Mnogo veština je potrebno da bi firma bila uspešna. Ipak, kao i u sportu, uvek mora biti i malo sreće.

Morate pronaći najbolje ljude za svoj tim, ljude koji veruju u vaš cilj i vašu viziju, koji imaju znanje i veštine koje vi nemate.

Ako ostajemo u metafori sporta kao preduzetništva, onda smo mi u Srbiji neka vrsta niže lige, a ne vrhunskog sporta. Niže lige su dobre samo za učenje. Do uspeha i prelaska na viši nivo dolazi se teško, ponekad uz pomoć sudija. Retki su uspesi bazirani na čistom radu, trudu, posvećenosti i entuzijazmu. Takvi preduzetnici i takvi sportisti su za svako poštovanje!

Mnogi misleći ljudi već decenijama tragaju za magičnom formulom za uspeh. Mišljenja sam da univerzalni način da stignete do uspeha ne postoji.

Svako ima svoj put i ono što je važno jeste da upoznaš sebe, svoje inspiracije, viziju, ciljeve, strast i posvećeno radiš kao preduzetnik, u skladu sa svojim vrednostima, sve dok ne ispuniš ono što si zamislio. Nekad je pametno i odustati ili promeniti sport i baviti se onim što će doneti rezultat, zadovoljstvo i ispunjenost. •

CORPORATE

FALKENSTEINER OTVARA SVOJ PRVI HOTEL

U CRNOJ GORI

34

BIZLife

CORPORATE

CORPORATE

L

etnju sezonu ove godine na crnogorskom primorju sasvim sigurno će obeležiti i otvaranje prvog Falkensteiner Hotela u ovoj zemlji.

Nakon sveobuhvatnog renoviranja, hotel Queen of Montenegro; legendarna kraljica, postaće deo Falkensteiner porodice. Ovog proleća otvoriće svoja vrata gostima pod imenom Falkensteiner Hotel Montenegro.

Hotel se nalazi na malom uzvišenju okružen bujnim zelenilom iznad bečićke plaže a na samo 4 km od grada Budve.

Na ovom istom mestu, pod nekoliko različitih imena, stoji već više decenija i sa sobom nosi bogatu istoriju i tradiciju, a od ove godine konačno će dobiti i sjaj koji zaslužuje.

Iz Falkensteiner-a poručuju da će sve njihove vrednosti i ovde naći svoje mesto, a to je pre svega vrhunska i personalizovana usluga. To će biti najluksuzniji hotel sa 4 zvezdice na crnogorskom primorju čiji će koncept i usluga biti na nivou hotela sa 5 zvezdica.

Hotel u svom sastavu ima 236 potpuno renoviranih soba i apartmana, modernog, ali toplog dizajna, koji potpisuje austrijska dizajnerka Bea Mitterhofer. Tu je ukupno 222 Comfort, Superior i Deluxe sobe, i 14 apartmana, od kojih 6 ekskluzivnih Royal apartmana koji imaju poseban tretman u okviru hotela sa sopstvenim liftom, recepcijom konsijeržom i nizom dodatnih pogodnosti. Ovi apartmani su veličine i do 190 kvadrata, svi imaju prostrane terase sa pogledom na more a neki i svoj jaccuzi i saunu.

Hotel će pre svega biti namenjen odraslima, prepoznatljiv Falkensteiner-ov Acquapura Spa koncept će i ovde zauzeti važno mesto, a gostima će se ponuditi i brojne novine, između ostalog i potpuno novi spoljašnji bazen koji će biti okružen bogatim zelenilom.

Gostima je namenjena i

uređena privatna plaža, sa obezbeđenim suncobranima i ležaljkama u sklopu koje se nalazi i plažni bar sa restoranom i barom. Hotelska plaža deo je čuvene bečićke plaže, koja sa smatra se jednom od najljepših i najdužih plaža na Jadranu.

Za potpuno uživanje tu je i velika terasa sa panoramskim bazenom, povezana sa hotelskim lobijem i restoranom, pa gosti pored fenomenalnog pogleda na Jadransko more mogu uživati i u brojnim specijalitetima kako lokalne, mediteranske tako i internacionalne kuhinje.

Hotel raspolaže i odličnim kongresnim kapacitetima. Sama pozicija hotela koji je malo izmešten od šetališta i najveće gužve čini ga dobrim izborom za sve poslovne skupove, tim bildinge, proslave firmi. •

PRVI dm INKUBATOR je počeo sa RADOM! K

ompanija dm drogerie markt koja trenutno posluje u 13 zemalja Evrope, sa mrežom od preko 3.500 prodajnih objekata, obezbediće prostor na svojim policama za minimalno 20 proizvoda srpskih preduzetnika.

Kroz projekat “dm inkubator” koji je pokrenula kompanija dm zajedno sa partnerima Razvojnom agencijom Srbije (RAS), USAID Projektom za konkurentnu privredu i Nacionalnim udruženjem za razvoj organske proizvodnje Serbia Organica, domaćim proizvođa-

čima nudi mogućnost razvoja, kao i plasiranja njihovih proizvoda na srpsko, a potencijalno i evropsko tržište!

Savetovanje i mentoring dobavljača, redizajn ambalaže i primena najsavremenijih brend strategija razvoja proizvoda tokom projekta, kao i potpuna marketinška podrška i promocija odabranih proizvoda kroz dm i eksterne kanale oglašavanja, neki su od osnovnih benefita koji će organizatori obezbediti proizvođačima koji prođu finalnu selekciju.

Zadovoljstvo nam je da

vas obavestimo da je prvi dm inkubator zvanično počeo sa radom! Prva celodnevna radionica održana je 04. februara u Beogradu, dok je radionica za učesnike iz Novog Sada organizovana 07. februara.

Nakon prvog kruga radionica, sledeće sesije predavanja biće održane u martu.

Radionice su sačinjene od brojnih predavanja koja će odabranim proizvođačima pružiti podršku u daljem razvoju proizvoda, a paralelno sa predavanjima organizovane su i pojedinačne konsultacije i podrška tehnologa. •

KOLUMNA

KAKVE SU NAM TO VEŠTINE POTREBNE ZA PREDUZETNIŠTVO?

Piše: ZOJA KUKIĆ, Suosnivačica Startita

D

anas na svakom koraku čujemo kako se svet u kome živimo izuzetno brzo menja i da je digitalna transformacija svuda oko nas.

To jeste istina — veštačka inteligencija, internet stvari, virtuelna realnost, modifikacija DNK, i skoro svi znamo za ova tehnološka dostignuća koja prete da promene način na koji živimo i radimo.

Međutim, hajde da se pomerimo iz opšte priče i analiziramo malo dublje samo jedan sitni segment neke od ovih velikih tehnologija. Razvoj veštačke inteligencije deluje da će veoma brzo omogućiti samovozeće automobile na ulicama širom sveta (u Kini već postoji i ceo grad na čijim ulicama se testiraju).

Međutim, nastanak samovozećih automobila neće samo dovesti do manje nesreća na putevima i uštedeti ljudima vreme koje bi proveli za volanom.

Saobraćaj bi mogao biti mnogo brži, jer bi ovi automobili međusobno komunicirali i time bi se ušteda vremena proširila i kroz brže stizanje na različite destinacije, što bi moglo da promeni i izbor lokacija za život, cene nekretnina i sl. Parking i garaže bi značajno izgubili važnost — zašto bi ovi automobili bili parkirani na mestima gde je gužva, kada mogu sami da se odvezu na neku udaljenu i pristupačniju lokaciju. A ako već mogu sami da se odvezu, zašto onda ne bi postali i naš dodatni izvor prihoda, koji kada ih mi ne koristimo mogu da razvoze druge ljude (ili stvari)?

Ako ovo ukrstimo sa informacijom da je najveći trošak taksija zapravo u vremenu vozača, onda se postavlja pitanje zašto bismo uopšte posedovali auto ako nam

36

BIZLife

KOLUMNA

njegovo “iznajmljivanje” eliminacijom vozača automatski postaje jednostavno i jeftino? Ovo je samo deo pitanja i potencijalnih scenarija koji pred nas postavlja dolazak nove tehnologije, a većina njih zapravo ni nema mnogo veze sa samom tehnologijom.

Tehnologija će zaista brzo menjati

njihovom flotom automobila dostupnim na klik, preko njihove aplikacije koju već imamo u telefonu.

I zato u ovom tekstu ne želim da prikažem nove tehnologije kao ključnu veštinu budućnosti, već preduzetništvo u najširem smislu te reči. Kakve su nam to veštine potrebne za predu-

TEHNOLOGIJA ĆE ZAISTA BRZO MENJATI SVET OKO NAS, ALI TA PROMENA ĆE OTVORITI MNOGO NETEHNOLOŠKIH PITANJA I OD NAS ZAVISI KAKO ĆEMO SE U TOME SNAĆI - DA LI ĆEMO VIDETI PRILIKE KOJE PROMENE SISTEMA OTVARAJU I DA LI ĆEMO UMETI DA IH ISKORISTIMO svet oko nas, ali ta promena će otvoriti mnogo netehnoloških pitanja i od nas zavisi kako ćemo se u tome snaći da li ćemo videti prilike koje promene sistema otvaraju i da li ćemo umeti da ih iskoristimo. Naravno da su nam za to potrebna tehnološka znanja — danas u Evropi nedostaje 500,000 programera. Ali, da bismo ta znanja maksimalno iskoristili potrebno je da razumemo širu sliku, uočimo nove mogućnosti i pametno ih iskoristimo.

Ako se vratimo na prethodni primer, ne čudi što je procenjena vrednost Ubera veća od tržišne vrednosti mnogih proizvođača automobila. Prilika koju Uber ima ispred sebe je ogromna — Uber može da bude platforma zahvaljujući kojoj niko od nas neće posedovati automobil, već ćemo se prevoziti samo

zetništvo? Da bismo pokrenuli i vodili biznis neophodno je da uočimo priliku, preuzmemo rizik, te da uz neizvesnost ostanemo fokusirani na svoje ciljeve.

Preduzetništvo nas tera da budemo fleksibilni, brzo učimo i prilagođavamo se svom okruženju, radimo u timu i budemo dobri lideri. U brzo-menjajućem okruženju sve organizacije, male ili velike, stare ili nove će tražiti upravo ljude sa ovim veštinama. Međutim, šta kažu pametniji od mene? Prema izveštaju Evropske komisije i Cedefop analizi, 80% novih poslova u Evropi odnosiće se na visoko kvalifikovana zanimanja, a poslovi budućnosti zahtevaće od ljudi da razmišljaju, komuniciraju, organizuju i nose se sa nerutinskim zadacima. Moraće da se prilagođavaju novim idejama,

i

metodama i tehnikama, ali i da budu otvoreni za stalno učenje i prihvatanje novih znanja. Ove prognoze tvrde da će poslodavci ove veštine zahtevati na svim nivoima i u svim tipovima poslova, samo u različitoj meri. Povećane i drugačije zahteve vidimo i na domaćem tržištu, na istraživanju sprovedenom nad preko 200 menadžera kompanija prilikom izjašnjavanja o zadovoljstvu brojem zaposlenih koji imaju neophodne veštine za digitalnu transformaciju, čak 60% njih je na skali od 1 do 5 dalo ocenu 3 ili niže.

Sve veći značaj preduzetništva vidimo i u kretanju radne snage i rastući broj samozaposlenih. U Velikoj Britaniji (UK )je čak svaki 7. radnik samozaposlen, što je najveći broj od kako se ovi podaci mere (u poslednjih 40 godina).

Ovaj oblik rada je i u Srbiji izuzetno zastupljen — samozaposleni čine 30% svih zaposlenih (iako je po ovom podatku Srbija najviša u Evropi, sam udeo treba uzeti sa rezervom, jer se veliki broj preduzetničkih agencija otvara kao alternativa prijavi radnika, jer su na taj način porezi i doprinosi niži). Možda i relevantniji podatak je taj da se Srbija nalazi na 11. mestu po ukupnom udelu na tržištu frilens radnika, ispred Francuske, Nemačke ili UK (po OLI podacima).

Naši frilenseri čine približno 1% svetskog tržišta, što je posebno značajno ako znamo da populacija Srbije čini

PREDUZETNIŠTVO NIJE VAŽNO SAMO ZA BIZNIS SEKTOR, VEĆ JE ITEKAKO VAŽNO I ZA NEVLADIN I JAVNI SEKTOR. ONI SU TI KOJI TREBA DA OLAKŠAJU OVAJ PROCES TRANZICIJE, A AKO SE I SAMI NE TRANSFORMIŠU TEŠKO ĆE TO USPETI

svega oko 0,001% svetske. Suprotno očekivanjima, prema istraživanju organizacije CENTRA u našoj zemlji među frilenserima ima više netehničkih profesija poput prevodilaca i kreatora pisanog sadržaja ili onih koji obavljaju kreativne usluge i usluge u oblasti multimedije, profesionalne, zatim birotehničke usluge, te prodaju i marketing. Zanimljivo je i da se među frilens habovima u našoj zemji ne nalaze isključivo veliki gradovi, već se na mapi pojavljuju i manja mesta poput Kule, Rume i Kovačice.

Svi ovi trendovi su posebno važni, jer je došlo i do promene stava o samozaposlenosti. Iako se do sada smatralo da se ljudi odlučuju na samozaposlenost uglavnom iz nužde, danas čak 75% svih samozaposlenih aktivno bira da bude u ovom statusu. Veruje se da će ovaj trend

dalje rasti, kako zbog menjanja samog tržišta, ali i generacijske promene i veće potrebe mlađih generacija za samostalnošću i nezavisnošću.

Za kraj, želim da napomenem da preduzetništvo nije važno samo za biznis sektor, već je itekako važno i za nevladin i javni sektor. Oni su ti koji treba da olakšaju ovaj proces tranzicije, a ako se i sami ne transformišu teško će to uspeti. Pored toga, država treba i sama da uočava prilike ispred drugih i da na krilima tog znanja stvara nove mogućnosti. Šta to tačno znači? Pa, možemo da se vratimo na primer sa početka teksta — u trenutku kad ceo svet ulaže u samovozeće automobile, poligone za njihova testiranja i kreiranje odgovarajuće regulative da li je pametna odluka da se bavimo gradnjom metroa? •

BIZLife KOLUMNA XXX

37

HRANA

SVE POD JEDNIM

KROVOM Beogradskog marketa kakvi su prvi rezultati rada. „Mislim da smo rezultate rada osetili onog trenutka kada su se vrata Beogradskog marketa otvorila za posetioce. Ideja o tome da radimo nešto što je veliko i jedinstveno prestala je da bude samo ideja onog trenutka kada smo videli da ljudi tu ideju razumeju, da uživaju u lepoti prostora i ukusâ koje smo uspeli da iskombinujemo.

Nismo ni sami verovali da će se prostor tako brzo „popuniti”, da ćemo već prvih dana nakon otvaranja imati pun lokal, puno upita i pune ruke posla.

Naravno, najzadovoljniji smo činjenicom da se posetiocima naš koncept dopada, da nam se vraćaju i da ih je sve više.“

MILJANA MARINKO PR Beogradskog marketa

38

BIZLife

HRANA

P

rošlo je već više od dva meseca od kada je otvoren Beogradski market, centar gastronomskog i kreativnog duha u glavnom gradu, pa je pravo vreme da pitamo Miljanu Marinko, PR-a

Kada ste došli na tu ideju?

Predstavnici kojih grana proizvodnje su bili najzainteresovaniji da se nađu u Beogradskom marketu?

— Kada smo krenuli u potragu za potencijalnim stalnim izlagačima u prostoru Beogradskog marketa, naš koncept je već bio jasno definisan – želeli smo „food halu” i predstavnike različitih kuhinja. Mnogi su bili razočarani što u prvobitan

koncept nisu ušli dizajneri i umetnici, ali to je deo priče koji tek treba da se razvija i koji će, svakako, postati deo stalne postavke Beogradskog marketa. Interesovanje za stalne izlagačke pozicije iz kategorije barova i restorana i dalje je veliko, tako da, dva meseca po otvaranju, već razmišljamo o preuređivanju prostora kako bismo obezbedili nove pozicije.

Koliko vaš projekat može da utiče na pokretanje sličnih projekata i koliko je to važno za domaće preduzetnike?

— Ponosni smo na činjenicu da među našim izlagačima postoje i oni koji su baš u Beogradskom marketu pokrenuli svoj posao.

Neki od njih su imali ideju, možda su čak imali i priliku, ali nisu imali pomoć u realizaciji u vidu podrške, saveta i preuzimanja dela odgovornosti za promociju i pospešivanje proizvodnje. Mladim preduzetnicima, naročito u prehrambenom sektoru, gde je konkurencija velika, potrebno je pomoći u promociji kvaliteta i jedinstvenosti njihovog proizvoda, a činjenica da koncept Beogradskog marketa upravo govori o tim karakteristikama domaće gastronomije pruža mogućnost da se veoma lako promovišu prednosti svakog proizvođača i proizvoda ponaosob. Bilo bi nam drago da se naša ideja proširi i da još veći broj preduzetnika dobije šansu da se razvija i raste, kroz zajedničke projekte koji nude priliku za promociju i poboljšanje prodaje, ali i razmenu iskustava. Šta je to što daje „dodatnu vrednost” Beogradskom marketu?

— Beogradski market ima „jedan krov” – koncept promocije najboljeg pruža dobru odskočnu dasku za preduzetnike, a opet daje mogućnost posetiocima da pod tim „jednim krovom” izaberu ono

PONOSNI SMO NA ČINJENICU DA MEĐU NAŠIM IZLAGAČIMA POSTOJE I ONI KOJI SU BAŠ U BEOGRADSKOM MARKETU POKRENULI SVOJ POSAO

što njima prija i godi. Bilo da su došli na ručak sa porodicom ili na pauzu tokom radnog vremena, uvek imaju mogućnost da u opuštenoj atmosferi razgledaju, probaju i biraju, a sigurni smo da i najveći izbirači pronađu nešto za sebe u našem prostoru.

Koliko je gostima Beograda interesantan Beogradski market?

— Beogradski market je mesto u kome gosti Beograda mogu da se upoznaju sa gastronomskom ponudom grada.

Povremene izložbe dizajna koje u prostoru organizujemo pružaju posetiocima priliku da se upoznaju i sa mladim umetnicima i smatramo da na ovaj način dajemo kompletan uvid u stvaralačku energiju i duh našeg grada. Bilo da je veče ili jutro, bilo kog dana u nedelji,

u Beogradskom marketu je nekako uvek atmosfera petka po podne, a to i jeste opis Beograda u dve reči.

Sam koncept „food hale” strancima nije nepoznat, ali im je, svakako, interesantan zahvaljujući ponudi i samom prostoru.

Da li postoji ideja da Beogradski market postane i nešto više?

— Za sada se držimo „skromnih” ciljeva – da imamo puno zadovoljnih posetilaca i izlagača. Voleli bismo da se ideja i ovakav vid saradnje među preduzetnicima širi, da budemo jedni drugima oslonac, a ne samo konkurencija. Želja nam je da naši izlagači rastu sa nama i da zajedno budemo pokretači nekih novih ideja i zanimljivih prostora. •

NEDOSTAJE RAZMENA INFORMACIJA Kakvo je vaše mišljenje o položaju domaćih preduzetnika? Sa kakvim se problemima suočavaju?

Koliko im je potrebno pomoći?

– Preduzetnici se susreću sa mnogim problemima – od komplikovane administracije, preko velikih izdataka koji su potrebni za pokretanje posla, nedovoljnog informisanja o zakonima, troškovima i ulaganjima neophodnim da bi posao zaživeo i uspeo. Retka su udruženja preduzetnika koja funkcionišu po principu razvoja onih „najmlađih”, jer se sve svodi na konkurentnost. Razmena informacija i iskustava upravo je ono što našim preduzetnicima, da li zbog straha od konkurencije ili iz nekih drugih razloga, užasno nedostaje. Ne moramo svi da se saplićemo o isti kamen! Beogradski Market nudi upravo tu mogućnost – saradnju na mikronivou koja pruža preduzetnicima priliku da budu „rame uz rame” sa konkurencijom; svako radi za sebe, ali smo zajedno, ipak, jači.

BIZLife HRANA

39

INTERVJU

Nekada sam verovao u KAKO, sada verujem u KADA B

ez obzira koji pretraživač koristite, kada ukucate reč „MikroElektronika“ on će vam reći: „Mikroelektronika je domaća kompanija koja proizvodi hardverske i softverske alate za rad sa mikrokontrolerima vodećih svetskih proizvođača, kao sto su Atmel, Microchip ili ARM.“ Ono što je zajedničko i što se može reći za ovu kompaniju je u stvari da je to jedno uspešno domaće preduzeće.

Sa direktorom Nebojšom Matićem popričali smo o dobrim, ali i (ako ih ima) lošim stranama biznisa.

PRE 20 GODINA SMO BILI PRVI KOJI SU NA OVAJ NAČIN PRAVILI PROIZVODE IZ NAŠE INDUSTRIJE. TO JE OLAKŠALO PROBOJ NA TRŽIŠTU S obzirom na industriju u kojoj je Mikroelektronika, laiku bi palo na pamet da je do uspešne firme došao lako. Da li je stvarno tako?

— I da i ne. Pre 20 godina smo bili prvi koji su na ovaj način pravili proizvode iz naše industrije. To je olakšalo proboj na

40

BIZLife

INTERVJU

tržištu, te je, sa te strane, bilo lakše. Sada je drugačije stanje i na svetskom tržištu, gde je dosta firmi ugašeno, i kod nas, u pogledu raspoloživosti radne snage, pa je samim tim i teže.

Ukoliko bi bilo potrebno da dam neki zaključak, najlakše bih to izrazio jednačinom: inovativno = adaptibilno!

Koji vam je bio najteži trenutak koji ste doživeli u firmi?

— Srećom, još nisam imao taj težak trenutak. Na sreću menadžmenta i zaposlenih, još uvek imamo samo probleme rasta i napretka. Možda bi najbolja ilustracija bila činjenica da me loše pokošena trava oko firme još uvek najviše iznervira.

Koja su to tri najvažnija koraka za nekog ko želi da uđe u neki preduzetnički poduhvat?

— Eh, da su samo tri! Nekada sam verovao da postoji recept kako nešto uraditi, sada uspeh vidim kao momenat kada krenuti i količinu truda koja nema gornju granicu. Kao prvo, potrebno je da u sebi imate tu želju da nešto uradite; kao drugo, važno je da izaberete pravi momenat; kao treće, neophodan je dogovor sa samim sobom oko količine truda.

Šta su vama najlepši trenuci kao vlasniku jedne privatne firme? Da li je to kada ugovorite novi posao ili nešto drugo?

— Samo uspeh! Bilo kakav, bilo koji i da ih je što više.

Evo pitanja na pitanje: „Na šta ste u poslednjih mesec dana ponosni kad je posao u pitanju?” Odgovor na to pitanje je ključan. Ako radite nešto što Vas može učiniti ponosnim u vašim očima, to je ono što će vas i srećnim napraviti.

Da li u Srbiji ima dovoljno „preduzetničkog duha”?

— Ne, nažalost. Zaista puno vremena trošimo na oklevanje, nalaženje opravdanja i kukanje na trojac država-premijer-predsednik. Znam to jer sam u prvim koracima svog preduzetništva ja bio jedan od tih. Od trenutka kad sam prestao da se žalim na ovo ili ono - posao je naglo počeo da raste.

NEKADA SAM VEROVAO DA POSTOJI RECEPT KAKO NEŠTO URADITI, SADA USPEH VIDIM KAO MOMENAT KADA KRENUTI I KOLIČINU TRUDA KOJA NEMA GORNJU GRANICU

NEBOJŠA MATIĆ direktor „Mikroelektronike” i dobitnik godišnje nagrade SAM „Poslodavac godine 2018.”

Pokušavao sam da pronađem neku firmu sa kojom bih nas uporedio i ta potraga i dalje traje. Naša snaga je u širini kojom pristupamo problemu i dubini u rešenju tog istog problema. Težak je to put i malo ga ko izabere. Vrlo smo često prvi na svetu sa nekim rešenjima i sve što želim u narednih deset godina jeste da nastavimo da radimo na dva osnovna pitanja: kako uštedeti vreme u radu na projektu i kako promeniti način razmišljanja inženjera u svetu. Već sada smo uštedeli milione radnih sati, a verujem da će broj tih miliona, iz godine u godinu, biti sve veći. Menadžmentu firme ostaje samo da sve to preslika na profit firme. •

Sa kojom stranom firmom biste uporedili Mikroelektroniku, i kako vidite vašu firmu za deset godina, s obzirom na to da ste u industriji u kojoj sve funkcioniše i stvari se menjaju veoma brzo?

— Dobro pitanje! Nismo uporedivi ni sa jednom firmom.

BIZLife INTERVJU

41

STARTAP

Piše: /// GAJA MONTELATIĆI, Suosnivač ImpactHub-a

FOKUS, ANALIZA,

PROFILISANJE

42

BIZLife

STARTAP

U

spešno preduzetništvo je pokretač inovacija, društveno-ekonomskog razvoja i stvaranja radnih mesta.

Preduzetnici širom sveta su to demonstrirali kreiranjem poslova, kompanija i startapa, kojima su transformisali svoje zajednice, okruženje i svet uopšte. U proteklih nekoliko godina preduzetnički ekosistem se počeo razvijati u Srbiji.

Habovi, inkubatori, akceleratori i jedinstveni Fondovi rizičnog kapitala u ranoj fazi razvoja razvijaju se proteklih nekoliko godina kako bi ponudili ključnu podršku preduzetnicima i osnivačima startapa da ostvare svoje poduhvate i ubrzaju ekonomske prilike. Iako je suviše rano za prikaz kompletnih potencijalnih „rezultata“ preduzetništva u Srbiji, mi koji radimo u organizacijama koje ubrzavaju startap rast nalazimo da su ključni elementi poput preduzetničke kulture, načina razmišljanja, razvoja talenata i podrške javnog i privatnog sektora i deoničara OCD-a u porastu.

Dakle, ko su preduzetnici ili startapi koji su motor razvoj preduzetništva u Srbiji?

Danas Srbija ide dalje od outsourcing ekonomije koja je cvetala ovde i u regionu već deceniju. Više startapa u poslednjih nekoliko godina stavlja u prvi plan veštačku inteligenciju, virtuelnu realnost i Fintech rešenja, igre, socijalne/digitalne medije i ad-tech inovacije koje zahtevaju rapidno sticanje korisnika-klijenata i konstantan rast investicija. Pored visoko potencijalnih startapa i međunarodnih preduzeća, mnogi preduzetnici pokreću neverovatne porodične i lifestyle biznise koji zahtevaju organski rast bez velikih investicija, tako da se oslanjaju na prodaju i eventualne bankarske kredite kada su spremni da

pokažu obaveze.

U uslovima usmerenim ka rešenjima, da bi startapi razvili svoje pune potencijale i povećali svoj doprinos ekonomskom rastu u Srbiji, oni se moraju više fokusirati na razvoj poslovanja (umesto na tehnologiju), na analizu tržišta, podatke o klijentima i profilisanje. Biće više podložni investicijama ako demonstriraju veličinu tržišta kome su namenjeni. To podrazumeva ne samo kvantitativno istraživanje, već i interakciju sa ciljanim idealnim kupcima i korisnicima koji otkrivaju same karakteristike, potrebe i nužnosti koje specifično ciljno tržište poseduje. Da bi startap tim pokazao svoju sposobnost, oni moraju biti fokusirani na izvršenje i na njihovu veštinu da steknu korisnike i pretvore ih u kupce.

Ovo je takođe preporuka i zaostavština Mišel Mesine (Michelle Messina) i Džona Bajera (Jon Baer) (lideri poslovnog razvoja, investitori, autori „Decoding Silicon Valley“) koji su bili mentori startapima i biznisima u Srbiji o koji su se obratili svim preduzetnicima na konferenciji „Regional captial Market ReCap“ 2018. godine. Oni su jasno stavili do znanja da je u ovom trenutku prioritet u ovladavanju pristupom “izgradnje odnosa”, a ne forsiranjem “transakcijama” bez temelja. To znači da na početku moramo bolje razumeti naše kupce, kreirati rešenja nastala na osnovu potreba klijenata i investitora pre „prodaje“ nečega što ljudima možda nije potrebno.

Ovo, kao dodatak, dodatno doprinosi izgradnji „međusobnih veza“ između različitih preduzetnika, deoničara, zajednica i klijenata u našem ekosistemu. Međusobna povezanost i različitost su dve fundamentalne karakteristike koje su Silicijumsku dolinu učinile onakvom kakvom je danas poznajemo. •

BIZLife XXX

43

KOLUMNA

KAKO PREGOVARATI

SA VELIKIM

TRGOVINSKIM LANCIMA Piše: DIJANA CARIĆ

B

ez obzira na to da li ste preduzetnik, malo ili srednje preduzeće, gotovo se uvek postavljaju ista pitanja: kako pregovarati sa velikim sistemima, kako se pripremiti za sastanak, kako ih uveriti da baš vaš proizvod treba da uvrste u svoj asortiman i kako održati ili unaprediti postojeću saradnju?

Nekada je moć bila na strani proizvodnje, danas je na strani trgovine. Kada su u pitanju veliki trgovinski lanci, njihova moć se, pre svega, ogleda u tome što: • pokrivaju veliko tržište; • povlače velike količine robe od svojih dobavljača; • okupljaju veliki broj dobavljača koji nude isti proizvod; • samim tim, raspolažu i velikim brojem alternativa i supstituta; • nude standardne proizvode da bi i dobavljači i njihovi proizvodi bili lako zamenljivi; • imaju nizak trošak prelaska sa jednog dobavljača na drugog, odnosno sa jednog proizvoda na drugi proizvod.

Pored toga, moć velikog trgovinskog lanca često finansiraju upravo dobavljači kroz velike naknade za ulistavanje proizvoda u asortiman, plaćanje pozicija, rabate na fakturi, godišnje rabate, dodatne rabate za vreme akcija, valute plaćanja i preko 60 dana, plaćanje reklame u katalogu, plaćanje troškova transporta, plaćanje povrata robe posle akcija, plaćanje povrata robe kojoj je istekao rok itd. Takođe, gubitak koji veliki sistemi ostvaruju sa velikim dobavljačima pokrivaju dobitkom koji ostvaruju od malih dobavljača, upravo zbog većih

44

BIZLife

XXX KOLUMNA

KAKO MALI DA PREGOVARAJU SA VELIKIMA, ODNOSNO KAKO MALI POTENCIJALNI I POSTOJEĆI DOBAVLJAČI MOGU DA POVEĆAJU SVOJU PREGOVARAČKU MOĆ U ODNOSU NA VELIKE TRGOVINSKE LANCE?

rabata i valute plaćanja od strane malih dobavljača. Pored toga, veliki sistemi imaju veoma dobru politiku učešća velikih i malih dobavljača u ukupnom asortimanu.

Neka istraživanja su pokazala da, ako je ta raspodela na nivou 50 : 50 procenata, mali dobavljači povlače veće zarade za konkretan trgovinski lanac.

Sve to nameće pitanje: kako mali da pregovaraju sa velikima, odnosno kako mali potencijalni i postojeći dobavljači mogu da povećaju svoju pregovaračku moć u odnosu na velike trgovinske lance?

Navešćemo nekoliko predloga.

Za početak, važno je dobro se pripremiti. Veliki sistemi obično ne provode previše vremena pripremajući se za sastanak sa malim dobavljačima, naročito ako je u pitanju potencijalni dobavljač, odnosno

prvi sastanak. U slučaju da pregovaraju sa dobavljačem sa kojim već sarađuju, sa ciljem ulistavanja novog proizvoda ili promene uslova saradnje, ta priprema se obično svodi na tabele sa brojevima, koje dobiju pritiskom na dugme tastature. Sa druge strane, dobavljač mora dobro da se pripremi, što je ujedno i njegova prednost. To, između ostalog, podrazumeva i da dobavljač predvidi pitanja koja bi mu mogla biti postavljena na sastanku i da unapred pripremi odgovore i uzajamno korisne predloge.

Udružiti se. Kako bi povećali svoju moć na tržištu, veliki sistemi se udružuju.

Zato je korisno da mali gledaju šta rade veliki i da urade isto. Stoga je uvek bolje da proizvođači odvoje proizvodnju i distribuciju i da distribuciju prepuste nekome ko će da istupa u njihovo ime.

Poboljšati tržišnu poziciju. Tržišnu poziciju dobavljača diktira kupac i, samim tim, kupac je taj koji povećava pregovaračku moć dobavljača, naročito ako je reč o kvalitetnom proizvodu. Ako je proizvod kvalitetan, onda raste tražnja za njim i kupci ga više kupuju. Ako kupci više kupuju, to znači da trgovci više prodaju, a trgovci upravo vole da rade sa dobavljačima čiji se proizvodi dobro prodaju. Upravo je potražnja za određenim proizvodom jedan od kriterijuma kojima se rukovode veliki sistemi kada odlučuju da li će nastaviti saradnju sa konkretnim dobavljačem ili neće.

Pozicionirati se u umu krajnjeg kupca. Ulagati u marketing i istraživanje tržišta. Dobro je poznato da pojedine kompanije odvajaju polovinu profita za marketing. Cilj je stvoriti lojalne kupce,

jer su lojalni kupci manje osetljivi na cene i „ne šetaju” između brendova.

Negovati jedinstvenost. Važno je po nečemu biti izdiferenciran u odnosu na druge. Ako proizvod ni po čemu nije jedinstven, krajnji kupci obično odluku donose

od saradnje sa konkretnim dobavljačem biti veći od troška nastavka saradnje. Taj trošak može biti ne samo finansijske već i vremenske prirode.

Napraviti prostor za ustupke. Mnogi dobavljači ne uzimaju odmah udarne

MOŽDA VELIKI SISTEMI IMAJU APSOLUTNU PREDNOST, ALI MALI DOBAVLJAČI IMAJU KOMPARATIVNU PREDNOST, ODNOSNO IMAJU „ONO NEŠTO” ŠTO SISTEM NEMA A TREBA MU, JER DA IMA, NE BI NI PREGOVARAO SA DOBAVLJAČEM na osnovu cene. Jedinstvenost se može postići na vise načina, i to kroz kvalitet, ambalažu, marketing, inovacije, dizajn, ekonomičnost, energetsku efikasnost, način proizvodnje, kvalitet sirovine itd.

Povećati trošak supstitucije. Mali dobavljač mora stvoriti ambijent u kom će za veliki sistem trošak odustajanja

(primarne) pozicije u objektu, već se opredele za sekundarne, kako bi sebi ostavili prostor za ustupak. Na primer, dobavljač ponudi sistemu da plati primarnu poziciju u zamenu za povlačenje veće količine proizvoda ili ulistavanje novog proizvoda od strane sistema.

Pregovarati sa aspekta interesa,

a ne sa aspekta pozicija. Sa aspekta pozicija, moć imaju veliki sistemi, ali sa aspekta interesa, ta moć opada. Zato veliki sistemi pregovaraju sa aspekta pozicije, a dobavljači sa aspekta interesa. Ponekad je dobavljač taj koji mora velikom sistemu da ukaže na interese koje bi sistem mogao ostvariti od saradnje sa njim. Međutim, uvek treba imati na umu da su pozicije, alternative, moć i interesi promenljiva kategorija – kako sa aspekta malog dobavljača, tako i sa aspekta velikog sistema.

Iskoristiti komparativnu prednost.

Možda veliki sistemi imaju apsolutnu prednost, ali mali dobavljači imaju komparativnu prednost, odnosno imaju „ono nešto” što sistem nema a treba mu, jer da ima, ne bi ni pregovarao sa dobavljačem. Komparativna prednost u kombinaciji sa pregovaračkim veštinama čini dobru osnovu za prevazilaženje razlika u moći i upravo su to elementi koji stvaraju prostor za pregovaranje između malih i velikih, odnosno između jagnjeta i lava. •

BIZLife KOLUMNA XXX

45

CORPORATE

Piše: /// SERGEJ VASIĆ

PARTNERSTVOM ZA BOLJU BUDUĆNOST Inovativnost Schneider Electric-a menja i unapređuje i naše živote i poslovanje u našoj zemlji. U kojoj meri su domaći preduzetnici spremni za implementaciju novih rešenja, razgovarali smo sa direktorom Schneider Electric-a u Srbiji, Dejanom Markovićem.

Na koji način Schneider Electric sarađuje sa preduzetnicima u Srbiji?

— Srpsko tržište pokazalo je izuzetnu spremnost za primenu tehnoloških inovacija i promenu biznis modela, i to je bio veliki podstrek za Schneider Electric da i kod nas potvrdi zašto nosi epitet svetskog lidera. Ponosni smo na to što naša rešenja i proizvodi nisu deo samo svetskih korporacija koje posluju u Srbiji, već su deo poslovnog uspeha i mnogih domaćih firmi. Sa lokalnim partnerima i renomiranim preduzećima već godinama doprinosimo lokalnoj ekonomiji i preduzetništvu, jer kroz potrebe našeg i poslovanja naših partnera podržavamo više od 3000 radnih mesta.

DEJAN MARKOVIĆ Direktor Schneider Electric-a u Srbiji

46

BIZLife

CORPORATE

P

reko 20 godina Schneider Electric je prisutan u Srbiji, i svoj uspešan biznis model ovaj globalni lider u upravljanju energijom i automatizaciji, primenjuje i u našoj zemlji.

Schneider Electric širom sveta ljudima donosi tehnologiju koja preoblikuje industriju i transformiše gradove. Jedna od strategija njihovog poslovanja je i uvažavanje lokalnih specifičnosti i podrška preduzetništvu.

Vaša misija i vizija su transformacija načina na koji živimo, radimo, proizvodimo, trošimo energiju... Na koji način Schneider Electric pruža podršku onima koji dele tu viziju?

— Na sve načine se trudimo da zaista pružimo podršku kompanijama i preduzetnicima koji su otvoreni za inovacije i unapređenje budućnosti. Globalno, kreirali smo „Schneider Electric Ventures“ koja podržava inovacije putem finansiranja, inkubacije i partnerstava.

Regionalno, naša strategija je poslovanje kroz mrežu partnerskih preduzeća, otvaranje novih licencnih partnerstava i transfer znanja i tehnologija. Unutar kompanije, Schneider Electric podstiče interno preduzetništvo kroz inicijative zaposlenih za poboljšanje internih procesa, ali i kroz preduzetničke inicijative usmerene ka tržištu.

Poznato je da svake godine milijardu evra, na svetskom nivou, trošite na istraživanja i razvoj. Vaša EcoStruxure platforma je najsavremenija tehnologija kada je u pitanju povezano upravljanje energijom i industrijskom Elektrovat

SRPSKO TRŽIŠTE JE POKAZALO IZUZETNU SPREMNOST ZA PRIMENU TEHNOLOŠKIH INOVACIJA I PROMENU BIZNIS MODELA, I TO JE BIO VELIKI PODSTREK ZA SCHNEIDER ELECTRIC DA I KOD NAS POTVRDI ZAŠTO NOSI EPITET SVETSKOG LIDERA automatizacijom. Koji su njeni dometi?

— EcoStruxure platforma unapređuje industriju, infrastukturu, građevine – od poslovnih zgrada, preko hotela, škola, fudbalskih stadiona, do bolnica. Njeni dometi se iz godine u godinu pomeraju. Zahvaljujući EcoStruxure platformi mi danas imamo zgradu Edge u Amsterdamu, koja proizvodi više energije nego što je troši, a višak proizvedene energije vraća u javni sistem, što je neverovatan domet u vremenu kada smo svi svesni koliko je električna energija resurs koji moramo paziti. U Srbiji je, na primer, EcoStruxure u svoje

poslovanje implementirala fabrika Immi u Nišu, fabrika Drenik u Beogradu, Aerodrom Nikola Tesla, potom hoteli „Hilton“ i „Šeraton“, Ada Mall tržni centar, Green Heart GTC poslovna zgrada.

Na koji način EcoStruxure unapređuje poslovanje i kvalitet života?

— Primena EcoStruxure rešenja ima mnogo prednosti, pre svega ona štedi energiju, novac i vreme. Dodatno, doprinosi sigurnosti na mnogim nivoima. EcoStruxure omogućava našim partnerima i krajnjim potrošačima da uz pomoć inovativnih rešenja povežu operativne tehnologije sa inovativnim tehnologijama, pružajući sigurno sajber okruženje. Istraživanja govore da 40 % sve energije na svetu potroše zgrade, a da čak 75% troškova zgrade odlazi na njeno održavanje i operativu.

EcoStruxure klijentima drastično povećava mogućnosti upravljanja energijom sa ciljem da se povećaju operativna efikasnost i pouzdanost. •

OD PARTNERSTVA DO LICENCNE PROIZVODNJE Kada je 1990. godine osnivana firma Elektovat, jedna od želja Radomira Milekića i Jugoslava Miloševića bila je da našem tržištu ponude bolje usluge i nove, savremene proizvode. Kako bi svoju viziju ostvario, Elektrovat je od dolaska Schneider Electric-a na tržište Srbije, prvo kroz partnerstvo, potom kao Sistem integrator, a danas kao licencni proizvođač srednjenaponske opreme, išao ka svom cilju. Danas, Elektrovat se sastoji od više zavisnih preduzeća specijalizovanih za proizvodnju savremenih uređaja i opreme i pružanje specifičnih usluga u oblastima: energetike, proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora, automatizacija i upravljanje proizvodnim procesima, scensko i TV osvetljenje i mehanika i ima oko 130 zaposlenih. „Zahvaljujući stimulativnoj politici prodaje Schneider Electric-a, naša saradnja je konstantno unapređivana i širila se. Prodajne mreže naših kompanija omogućavaju potencijalnim i novim kupcima kompletno i pouzdano tehničko rešenje koje će zadovoljiti njihove potrebe.

Veoma važno za sve potencijalne krajnje korisnike Schnaider Electric rešenja jeste da se istaknu i usluge izrade tehničkih rešenja (projektovanje), usluge obuke i servisa. Nove tehnologije se brzo razvijaju, a praćenje inovacija i njihova primena, nešto su što samo može doprineti poslovanju svakog privrednika“ - Jugoslav Milošević, suvlasnik/direktor Elektrovat Group.

BIZLife

CORPORATE

47

INTERVJU

Piše: /// SERGEJ VASIĆ

DIREKTOR KORPORACIJE

„NIKOLA ĐURIČKO” THE BEST OF Iz bogate filmografije Nikole Đurička izdvajamo one uloge koje su mu (do sada) obeležile karijeru: 1994-1995.

Otvorena vrata - Vojislav Vojkan Jakovljević 1998. — Lajanje na zvezde - Milić Gavranić Tupa 1999. — Nebeska

Z

namo ga kao glumca.

Ipak, on je mnogo više od toga. Odnedavno je proširio svoju delatnost.

Objavio je knjigu za decu „Dogodovštine jednog Džonija”, a autor je i nove društvene igre „Fudbal”. Više je nego dovoljan povod da sa njim popričamo o tome kako sebe doživljava u tom novom svetu i, naravno, o našoj omiljenoj temi – biznisu.

udica - Siske 2001. — Munje!

- Gojko Sisa 2001. — Nataša - Marko 2002. — Zona Zamfirova - Perica 2004. — Pljačka

Da li sebe vidite kao poslovnog čoveka?

— Ne. Ja sam glumac i donekle direktor korporacije „Nikola Đuričko”, ali nisam poslovni čovek u smislu u kome ja doživljavam značenje te reči.

Trećeg rajha Kalauz 2004. — Kad porastem biću Kengur - Kengur 2005. — Ivkova slava - Svetislav 2007-2008. — Vratiće se rode

Da li to čime se bavite pored glume, uključujući objavljenu knjigu i novu društvenu igricu, smatrate biznisom?

— Ne. Moja kreativnost dolazi iz moje potrebe da se igram, da stvaram, da pravim i kreiram

stvari, a ne iz potrebe za profitom. Naravno da neko treba da kupi kartu za moj stendap, za moju predstavu, neko mora da kupi knjigu ili moju igru, ali meni to nije bilo na pameti kad sam te stvari pravio. Biznis, koliko ja znam, da bi bio biznis, mora da donosi profit, a to nije parametar po kojem se piše, glumi ili prave „bord gejmovi”. Ne bih voleo da se ovo shvati kao da nipodaštavam biznis koji prati moj rad i koji mi pomaže da svoje projekte ostvarim, ali samo kažem da meni zarada nije početna ideja.

Koliko se bavite administracijom, papirima, pečatima itd.?

— Koliko moram. Sva sreća, imam divnu suprugu, koja je genije za te stvari. Bez nje bih se verovatno izgubio u lavirintima birokratije.

Da li biste više voleli da vas znaju kao uspešnog preduzetnika Đurička ili glumca Đurička?

- Švaba 2010. — Montevideo, Bog te video!

- Živković 2017. — Senke nad Balkanom pukovnik Đolović

48

BIZLife

XXX INTERVJU

MOJA KREATIVNOST DOLAZI IZ MOJE POTREBE DA SE IGRAM, DA STVARAM, DA PRAVIM I KREIRAM STVARI, A NE IZ POTREBE ZA PROFITOM

— Više bih voleo da me znaju kao prvog čoveka koji je odbio drugu Nobelovu nagradu za književnost i drugu osobu koja je odbila trećeg Oskara.

Piše: /// BOJANA MILOVANOVIĆ

se subvencionišu zaposleni radnici, a domaćim poslodavcima ne. Kako da uspeju domaći preduzetnici da ostvare profit, prijave radnike i budu konkurentni kad država forsira i protežira konkurenciju zarad provizije koju stave u svoj džep?!

Da li biste ikad zbog boljih poslovnih rezultata u biznisu možda i napustili glumu?

— Kao što sam već rekao, ja sam glumac, a to je poziv koji traži celog čoveka, kao što svaki preduzetnik može da vam kaže da posao traži celog čoveka. Možda bi postojala mogućnost da se razvije neki mali biznis paralelno, ali kada bi uslovi za biznis bili korektni i

za sve jednaki, a ne da partijski preletači imaju prednost i zaštitu, a nezavisni reket. Šta ste mislili o preduzetništvu pre nego što ste se upustili u tu priču, a šta sada mislite?

— Mi odskoro živimo u kapitalizmu, za nas je to sve novost. Koliko se razumem u teoriju, trebalo bi da slobodno tržište i preduzetništvo razvijaju inovativnost. Trebalo bi da mi, kao društvo, tu tražimo svoju šansu. Postoji još jedan problem, a to je pitanje ko su, zapravo, uspešni biznismeni u Srbiji. Većina njih je sumnjivim šurovanjem sa vlašću dolazila u povoljan položaj i raspale državne firme pretvorila u svoje vla-

sništvo. Ljudi su vrlo sumnjičavi prema biznisu jer je kod nas on uglavnom nastao u nekorektnim uslovima. Naravno, ne treba umanjiti uspehe poštenih poslovnih ljudi u Srbiji, koji su rizikovali svoj novac, školovanje svoje dece i uspeli da naprave neku dodatnu vrednost, da zaposle ljude i pokrenu proizvodnju. Njima, u ime društva, treba odati priznanje jer plaćaju porez, plaćaju zdravstveno i socijalno svojim radnicima i dokazuju da vrednim radom, inovativnošću i upornošću može da se ostvari uspeh. Oni su najčešće i društveno odgovorne firme i pomažu svoje društvo usmeravajući svoja sredstva na studenske stipendije i humanitarne akcije.•

NIKOLA ĐURIČKO Glumac

Foto: Nebojša Babić

Da li si u svojim početničkim koracima u preduzetništvu već primetio da nešto ne štima?

— Moje iskustvo sa preduzetništvom je vrlo skromno. Imao sam mali francuski restoran „Bistro 53” i sve smo radili kako zakon propisuje i, naravno, morali smo da izađemo iz tog posla posle godinu dana. Imali smo četiri zaposlena prijavljena radnika i, verovatno, najveći broj zaposlenih na opštini.

Nikad nismo dobili nikakav popust zbog toga što smo uredno sve plaćali, prijavljivali i predavali na vreme. Propisi su u velikoj meri u koliziji, pa ste stalno pod utiskom da su moguća razna tumačenja i jedna proizvoljnost u poštovanju i primeni zakona, ali i zakonskih kazni. Sve u svemu, država se prema ljudima koji zapošljavaju druge ljude i koji pokušavaju da razviju neki biznis ponaša kao zla maćeha, koja može po volji i želji da vas blokira, kažnjava i zbog toga ste primorani da podlegnete iskušenju korupcije.

Sva sreća, stranim firmama

BIZLife INTERVJU XXX

49

FIRMA

„P

earl Jam” je bend koji postoji više od dvadeset godina. Osnovan u vreme grandž pokreta, bio je kreativan, inovativan, drugačiji. I pored brojnih prepreka, gurao je napred. Međutim, u godinama kada su ostvarili svetsku slavu falio im je bubnjar. Promenili su ih nekoliko, a tek negde posle trećeg albuma našli su osobu koja ih je u narednim godinama pratila.

U dokumentarcu „Twenty” Edi Veder,

KAKAV JE PROBLEM IMALA „METALLICA“?

Nije samo „Pearl Jam” imao problema sa određenim „sektorima u svojoj firmi”. U istoriji rokenrola mogu se naći brojni primeri u svetskim bendovima (u ovom slučaju ih možemo nazvati i korporacijama) ili domaćim (preduzetničkim firmama).

U jednom od najvećih bendova svih vremena, bendu „Metallica”, menjali su

daje rezultate, samo je potrebno da ih neko u tome prati (udara ritam, a bas-gitara je deo ritam sekcije benda).

Tog nekog su godinama menjali, ali je „Metallica” ostala gde jeste, na tronu.

Za firmu je sreća ako u svom „bendu” ima ljude koji pokreću, menjaju i stalno ispituju svoje granice. Teško je u svim segmentima poslovanja naći ljude koji razmišljaju isto, rade isto i svi u tome uživaju/zarađuju, jer ipak su samo jedni „The Rolling Stones” ili „Ba-

PRAVI LIDERI NE MOGU BEZ DOBRIH IGRAČA/POJEDINACA, KAO ŠTO NI FIRME, ALI NI BENDOVI, NE MOGU DA BUDU USPEŠNI AKO JEDAN DEO ŠKRIPI frontmen benda, prisetio se tih dana rečima: „Nemati bubnjara je kao ostati bez jednog organa u telu.” Hajde sad odgovorite na pitanje: Bez kog biste organa mogli da živite? Teško, je l’ da?

Isto se odnosi i na firmu, malo preduzeće, veliku korporaciju ili pojedini sektor u njoj. Kada postavite strukturu, tj. temelj vaše firme, koji uzgred i daje rezultate, teško je i nije preporučljivo menjati. Pitanja kao što su „Da li mi baš treba ovaj zaposleni?”, „Da li mi baš treba ovaj sektor?”, „Šta bi se desilo kada bismo ostali bez...?” - jednostavno je loše postavljati. Kao kod benda: gitara, bas, bubanj i vokal. Jedno izbaciš i odmah deluje kao eksperiment.

50

BIZLife

FIRMA

se basisti. Od Rona Mekgovnija, koji je početkom osamdesetih otišao zbog nesuglasica sa članovima benda, preko Klifa Bartona, koji je tragično nastradao u saobraćajnoj nesreći, Džejsona Njusteda i, na kraju, Roberta Truhilja, koji je od 2003. godine u bendu, kao u „Maratoncima”: „Kako koga dovedu, čim rodi muško dete, zanemoća, vene i uvene ko cvet.”

Jednostavno, u ovom bendu se gotovo od početka znalo da su kreativna snaga bubnjar Lars Ulrih i gitarista i pevač Džejms Hetfild (tokom godina, to je postao i gitarista Kirk Hamet). Njih trojica „guraju”, određuju pravac, na njima su temelji benda i sve što rade

jaga i instruktori”. Najčešće se dešava da uvek negde škripi, i to u jednom ili dva segmenta. Za firmu je jedino važno da locira problem, a onda odabere koga će, kako i na koji period odrediti da prati ritam ostalih.

Pat Vilijams, autor i govornik koji je proveo celu karijeru u profesionalnom sportu, imao je rečenicu za sve sportske trenere u situacijama kada gube: „Dovedite bolje igrače!” Pravi lideri ne mogu bez dobrih igrača/pojedinaca, kao što ni firme, ali ni bendovi, ne mogu da budu uspešni ako jedan deo škripi.

Za Džona Baldonija, profesionalnog trenera koji, između ostalog, piše i za

BIZLife FIRMA

51

magazin „Forbs”, uloga „pratilaca” je podjednako važna kao i uloga lidera.

Kako kaže, oni koji prate lidere moraju da shvate svoju ulogu kao obavezu prema timu, a ne prema individui. To je jedno od njegovih devet pravila za dobre pratioce lidera.

„BREJKERSI“ I RITAM SEKCIJA

MOŽDA JE „METALLICA” IMALA MALI PROBLEM JER JE ŠKRIPALA SAMO JEDNA SEKCIJA. ZAMISLITE SAD „PARTIBREJKERSE”, KOJI SU KROZ KARIJERU, KOJA TRAJE VIŠE OD TRIDESET GODINA, MENJALI CELU RITAM-SEKCIJU

52

BIZLife

FIRMA

Možda je „Metallica” imala mali problem jer je škripala samo jedna sekcija. Zamislite sad „Partibrejkerse”, koji su kroz karijeru, koja traje više od trideset godina, menjali celu ritam-sekciju (ritam-gitara, bas-gitara, bubanj).

U „Partibrejkersima” se zna ko gura toliko dugo. Nebojša Antonijević Anton i Zoran Kostić Cane bukvalno su „alfa i omega” ovog beogradskog kultnog benda, a ostalo je, kao što smo rekli, samo ritam-sekcija. Primer „Brejkersa” može se uporediti sa primerom Stiva Džobsa, „alfe i omege” kompanije „Apple”. Imate jednu ili dve osobe koje drže celu priču, ostali ih samo prate.

Kada vam se pojave ovakvi ljudi u firmi, ne bi trebalo mnogo da razmišljate o njima. Oni će sami pokazati od čega su napravljeni, šta hoće i čemu streme.

Na vama je samo da im sve što traže omogućite. Ako vidite da sve funkcioniše kako su rekli, možete samo da se „prepustite talasu”.

Slučaj koji se, barem kod nas, najviše pominje kada je reč o promenama iste pozicije u bendu jeste slučaj jednog od najvoljenijih bendova u bivšoj Jugoslaviji - „Ekatarini Velikoj”.

Ljude koji vole i prate muziku u pola noći možete da probudite i oni će vam izdeklamovati ko je činio EKV: Milan Mladenović, Margita Stefanović i Bojan Pečar. A gde su tu bubnjari? Bubnjari su se menjali kao na ploči, i to bukvalno od ploče do ploče. Ivan Vdović Vd, Ivan Fece Firči, Ivan Raka Ranković, Srđan Žika Todorović, Marko Milivojević... I tu dolazimo do onog pitanja: da li su oni, u stvari, potrošna roba? Nikako. Svako ko iole prati muziku zna sve ove bubnjare, koji su nastavili svoje karijere što u muzici, što u nekim drugim oblastima, ali su prvenstveno u široj javnosti ostali poznati kao bubnjari EKV-a.

Ako već morate da menjate „bubnjara” u vašoj firmi, ne plašite se za njih.

AKO VEĆ MORATE DA MENJATE „BUBNJARA” U VAŠOJ FIRMI, NE PLAŠITE SE ZA NJIH. RADITI U TIMU KOJI POBEĐUJE DOVOLJNO JE KVALITETNA STAVKA U NJIHOVIM BIOGRAFIJAMA Raditi u timu koji pobeđuje dovoljno je kvalitetna stavka u njihovim biografijama. O tome govori i jedna analiza Liz Rajan, autorke knjige „Reinovation Roadmap”, po kojoj često menjanje posla nije tako loša stvar. „U što više kompanija radite, rašće i vaša reputacija u biznis zajednici. Znaćete mnogo više ljudi, lakše ćete ulaziti u nove situacije i znati šta je dobro, a šta loše.”

Ona kaže i da dug boravak u jednoj firmi može dovesti do postepenog gubitka osećaja za stvarni svet. Rajan napominje da je najveća opasnost to što ne samo da gubite kontakt sa stvarnošću nego i sa onim što se dešava u vašoj industriji. Svetski bendovi, kao i ovi koje pominjemo, toliko su zaposleni i stalno u pokretu da čovek može da se oseti kao da je u nekom drugom svetu i da sve izvan njega postane fikcija.

KAKO „HENDLOVATI” VAŠE NAJVAŽNIJE LJUDE Kada smo već kod EKV-a, u dokumentarcu koji se bavi njihovim radom i tragičnim krajem - „Kao da je bilo nekad” - Ivan Ranković, jedan od bubnjara, pominje da su Milan, Margita

i Bojan imali i „crne faze”, pa se tako, prema njegovim rečima, dešavalo da „idu kombijem u Zagreb na svirku i da niko ni sa kim ne priča”. Kako „hendlovati” vaše najvažnije ljude kada imaju nesuglasice između sebe?

U slučaju EKV-a, prema svedocima, to se dešavalo sasvim prirodno. Okupe se na svirci u nekom studiju, počnu da sviraju i shvate koliko u stvari vole da rade jedni sa drugima. Sa druge strane, trenutni basista benda „Metallica” Robert Truhiljo ima drugačiji problem. „Mnogo je energije između Larsa i Džejmsa i ponekad dođe do erupcije.

Znam da je, pre nego što sam došao u bend, ’čovek u sredini’ bio Kirk i to je tada bilo važno. Sada se ja osećam kao čovek u sredini, ali ne samo između ove dvojice već i Kirka”, kaže Truhiljo u jednom intervjuu.

A šta ćete vi uraditi? Imate pred sobom dva primera: ili ćete pustiti da sami sve reše ili da u timu postoji „žrtveni jarac”, koji će se naći između njih kad postane gusto. Jedina preostala solucija je da „supervizor” budete vi ili barem neki drugi autoritet koji će ih u takvim situacijama „postrojiti”.

Ako to ne uradite, zbog sudara ega unutar vaše male organizacije, desiće

vam se isto kao Džoniju Rotenu i ostatku „Sex Pistolsa”, Džoniju Maru i Morisiju, Bajagi i Bori Čorbi, Dejviju Li Rotu i Ediju Van Hejlenu, Keli Roland i Bijonse ili Šaperu i Divljanu. Nećete uspeti da se izborite sa zvezdama, napustiće bend (u ovom slučaju vašu firmu) i osnovati svoju, a vaša firma će „otići u legendu”.

Svi će profitirati, osim vas. •

BIZLife FIRMA

53

NEKRETNINE

STIŽE ZEPTERRA N

aš glavni grad biće bogatiji za savremeni stambeno - poslovni kompleks ZepTerra. Izgradnja počinje na proleće 2019. godine, na Novom Beogradu, u neposrednoj blizini poznatog poslovnog kompleksa Airport City. Ovaj impozantni projekat savremene arhitekture prostiraće se na 100.000 kvadratnih metara u okviru kojih će se nalaziti stanovi različitih struktura od jednosobnih do petosobnih, a već u prvoj fazi u prodaji će biti 227 stambenih jedinica kao i adekvatan broj parking mesta. Stambeni deo ZepTerra kompleksa prostiraće se na 75.000 metara kvadratnih, dok će poslovni prostor zauzeti 20.000 kvadrata.

Gradnja je planirana u fazama i predstavljaće najnovije

54

BIZLife

NEKRETNINE

arhitektonsko rešenje uz upotrebu prvoklasnih materijala.

Poseban ugođaj budućim stanarima ZepTerre pružiće raskošne zelene površine koje će postati prepoznatljivost kompleksa i udobno odredište posle napornog radnog dana u urbanoj gradskoj zoni, koja se sve češće definiše kao centar Novog Beograda. Dva velika parka u okviru ovog kompleksa osmišljena su tako da zadovolje potrebe svih generacija kroz široku lepezu sadržaja i po svim kriterijumima mesto su gde će deca bezbrižno odrastati.

Prateći tri osnovna principa stanovanja po meri čoveka kao što su vrhunski kvalitet, komfor i bezbednost, ZepTerra će vrlo brzo postati autentična znamenitost kraja u kome nastaje, pružajući kvalitetniju dimenziju življenja, kao i veliki broj pratećih sadržaja kao što su fitnes i spa centar,

vrtić, restorane, prodavnice, ali i recepciju i obezbeđenje koji će stanarima biti dostupni tokom celog dana. Posvećena je svima onima koji prednost daju zen filozofiji života i dizajna sa posebnim fokusom na obilju prirodne svetlosti, skladnosti prirodnih materijala i najfunkcionalnijeg strukturnog rešenja stambenih jedinica.

Izgradnju ovog premium stambenog kompleksa realizovaće internacionalne grupacije - Zepter Group sa sedištem u Švajcarskoj i prisustvom u preko 60 zemalja, kao i Yihai Properties Group iz Hong Konga koji se na našem stambenom tržištu pojavljuju po prvi put. Kompanija Yihai Properties Group osnovana je 1989. godine i u svoj porfolio upisala je ukupno 8 miliona izgrađenih kvadratnih metara, a broji velike investicije u Kini, Dubaiju i Njujorku. Ovaj priznati investitor izgradio je Yihai Garden u Pekingu, ali i ostale luksuzne objekte u većim gradovima, kao što je Šangaj, Hong Kong, Šenžen i Guangzou, te ništa manje poznate nekretnine u Americi. S druge strane, Zepter Real Estate važi za jednog od najvećih investitora u našoj zemlji, ali i u regionu, koji je realizovao velike projekte u segmentu hotelske industrije, ali i brojne moderne poslovne i stambene zgrade na nekim od najlepših lokacija u Beogradu.

Ekskluzivni zastupnik ZepTerra stambenog kompleksa je vodeća konsultanska kuća za nekretnine CBS International, deo Cushman&Wakefield grupe. •

BIZLife XXX

55

KOLUMNA

SAMA SVOJA

Piše: DARKO SOKOVIĆ Izvršni partner za strategiju i razvoj, „Propulsion”

CARICA

S

ahrana u jednom zlatiborskom selu.

Znaju me: „Cicin i Milošev mali”, te se svi raspituju gde sam, šta sam, jesam li se snašao. Odgovaram ljubazno, ali u opštim mestima – pa kud da objašnjavam da sam privatnik, da je borba svaki dan, da utičem na karijere skoro 30 ljudi, da se nikad ne bih odlučio za „siguran posao”, za razliku od 60 posto svojih vršnjaka! A još da kažem da se „moje preduzeće” bavi skoro isključivo društvenom odgovornošću, tačno bi sahranili i mene pored pokojnika!

Mala i srednja preduzeća (MSP) čine 99,8 odsto svih

doprinos je vredan i vidljiv, često kao posledica moralnog kodeksa vlasnika. Ekonomska situacija je teška, pa se ovaj sektor često bori da dostigne osnovnu odgovornost prema zaposlenima. Ima, doduše retko, i drugih primera.

Tako proizvođač PVC stolarije „Sunce Marinković” u Kragujevcu ima jedan od najrazvijenijih pristupa, sa programima za zapošljavanje osoba s invaliditetom, zaštitu životne sredine, stručne prakse, uključivanje devojčica i druge. Tako i Pančevci „Božić i sinovi”, upravljači elektronskim otpadom, osiguravaju da efekat njihovog rada bude dugoročan i održiv, kroz promociju odgovornog upravljanja.

MACA ĆUTI, SLUŠA I PUŠI. GLAVOM POKAŽE NA SVET KOJI SE SKUPIO DA POSLE GROBLJA NEŠTO PREZALOGAJI. – MUŽ I JA SMO PRIVATNICI EVO VEĆ 40 GODINA... privrednih subjekata u državi, a zapošljavaju dve trećine ljudi.

Ako su MSP zapravo Srbija, je li doprinos najvećih kompanija o kome smo do sada ovde pisali, u stvari, nerelevantan? Za razliku od giganata, mali su vrlo dobro povezani sa lokalnom zajednicom; svi ih poznaju, svi su na njih upućeni i njihov

56

BIZLife

XXX KOLUMNA

Tako, konačno, „Obuća Pavle” iz Bačke Palanke stoji rame uz rame sa najvećim kompanijama iz toga grada kada je reč o odgovornosti prema zajednici.

Dok mnogi u Srbiji imaju neku poslovnu ideju (44 procenta njih), malo je onih koji su po tom pitanju nešto i preduzeli. To je u redu, da se razume-

DOK MNOGI U SRBIJI IMAJU NEKU POSLOVNU IDEJU (44 PROCENTA NJIH), MALO JE ONIH KOJI SU PO TOM PITANJU NEŠTO I PREDUZELI

mo. Mnogi bi voleli da im stoji „works at Sam svoj gazda”, a nije svako za preduzetnika. Put ka vrhu je zavodljiv, ali i opasan i nepredvidljiv.

Pruži mi ruku posle sahrane jedna stamena gospođa: – Maca, drago mi je. Znala sam ti majku. Preduzetnica, žena zmaj! A čime se ti, sine, baviš?

– Vodim agenciju koja pomaže najuspešnijim kompanijama da usmere skoro milion evra godišnje u sjajne mlade ljude i njihove ideje.

Maca ćuti, sluša i puši.

Glavom pokaže na svet koji se skupio da posle groblja nešto prezalogaji.

– Muž i ja smo privatnici evo već 40 godina. Zaposlili smo ih na hiljade, odškolovali stotine. Ne kajem se ni za jedan jedini dinar! Kako nam je, da ne lajem. A ti? Ti si, sine, car! Pusti ove.

Odem kući malo postiđen, ali i duboko ponosan. Tako svi mi: ako pored svih Scila i Haribda kroz koje moraš da provedeš svoju pekaru, kafić, radionicu, malu proizvodnju... još smogneš snage da tvoj posao doprinese zajednici i unapredi je, a ne samo od nje zaradi, ti si već heroj.

Odmah na Fejsbuku menjaj: „works at Sama svoja carica”.

Potpisujemo Maca i ja. •

BIZLife KOLUMNA XXX

57

NAMEŠTAJ

JEDNIM PRITISKOM NA DUGME NA DALJINSKOM UPRAVLJAČU TRANSFORMIŠE SE IZ SEDEĆEG POLOŽAJA U POLOŽAJ ZA SPAVANJE

šifre na daljinskom pre bilo kakve upotrebe, tako da roditelji neće morati da brinu za bezbednost svoje dece. Nakon upotrebe, daljinski se odlaže u praktičan džep na rukonaslonu garniture.

TROSED DELTA Trosed nenametljivih linija u samom dizajnu pruža perfektnu udobnost dodatnim performansama. Sedalni deo punjen je HR penom i poseduje električni mehanizam koji omogućava izvlačenje dodatne površine za sedenje. Podesivi nasloni za glavu doprineće potpunoj relaksaciji. •

NOVA

DIMENZIJA UDOBNOSTI 58

BIZLife

XXX NAMEŠTAJ

N

a 56. Međunarodnom sajmu nameštaja u Beogradu veliki broj domaćih i inostranih izlagača prikazao je novine u industriji nameštaja i opremanju enterijera, kao i trendove koji će biti aktuelni u 2019. godini.

Među njima je i najpoznatiji srpski brend nameštaja – SIMPO, koji je premijerno izložio kolekciju za 2019. godinu pod sloganom „Nova dimenzija udobnosti” i pokazao nam primenu inovativnih tehnologija u službi udobnosti i funkcionalnosti.

Novi modeli garnitura podižu udobnost na nov nivo kroz posebna punjenja (perjem, silikonskim vlaknima, HR i memorijskom penom), ali i zahvaljujući elektronskim mehanizmima, koji pružaju dodatne funkcionalnosti.

UGAONA GARNITURA QUEEN Model koji se najviše izdvojio jeste ugaona garnitura „Queen” sa „Smartbed” mehanizmom, koja se samo jednim pritiskom na dugme na daljinskom upravljaču transformiše iz sedećeg položaja u položaj za spavanje. Omogućeno je i unošenje

BIZLife NAMEŠTAJ XXX

59

KOLUMNA

„KO RESKIRA Piše: SRĐAN MRĐA

Š

kolovali ste se, radili na sebi, učili jezike, usavršavali se, a onda ste, uz malo sreće i truda, našli posao.

Vremenom ste shvatili da vaše ideje nisu prihvatljive u vašem kolektivu, javlja vam se osećaj da svojim znanjem i veštinama možete mnogo više i da vas kolektiv guši.

Da li je to znak da nešto nije u redu?

Upravo. Vreme je da postanete „sâm svoj gazda” – preduzetnik! Rizikujte!

Možda Del Boj, lik iz čuvene britanske serije „Mućke”, nije prototip idealnog preduzetnika, ali na čuvenoj rečenici „Ko reskira taj i profitira” – mora mu se odati priznanje. Jedna od osnovnih odlika uspešnog preduzetnika jeste prihvatanje rizika. Nema zarade bez ulaganja i rizika.

Ne postoji jasna i prosta definicija preduzetništva, ali ukoliko bismo pokušali da pojednostavimo, to bi, recimo, zvučalo ovako: „sâm svoj gazda”, samostalan biznis zasnovan na sopstvenoj ideji, ličnim veštinama i upornošću. Zvuči lepo, ali nije sve tako jednostavno. Iako se sve u životu uči, ima nešto i do talenta. Postoje ljudi koji su jednostavno rođeni za preduzetnika. Istančan njuh da namirišu zaradu, genijalne ideje i spremnost na rizik samo su neke od karakteristika rođenih preduzetnika. Sa druge strane, ako niste inovativni, ne volite rizik i nemate ozbiljno znanje o nekoj oblasti, jednostavno niste za preduzetnika. Uživajte u kolektivu i čekajte platu svakog prvog u mesecu.

ZNANJE

Osnov preduzetništva je znanje. Ne možete se baviti samostalno nekim poslom ukoliko nemate pojam o toj delatnosti.

60

BIZLife

XXX KOLUMNA

TAJ I PROFITIRA” Znanje možete steći usavršavajući se na kursevima i školama, ili praktičnim radom za nekog drugog. U svakom slučaju, bez znanja i informisanosti o nekoj oblasti do najsitnijih detalja – ne možete biti uspešan preduzetnik. Retko ko je ceo život šegrt u nekoj radionici a da posle nekoliko godina nije samostalno započeo svoj posao.

Ulaganje u sopstveno znanje je početak preduzetništva. Na primer, kursevi za programiranje, iako skupi, vremenom donose ozbiljnu zaradu kroz posao.

DA LI JE TO ZNAK DA NEŠTO NIJE U REDU? UPRAVO. VREME JE DA POSTANETE „SÂM SVOJ GAZDA” – PREDUZETNIK! RIZIKUJTE!

ISPITIVANJE TRŽIŠTA

Ukoliko se pronalazite u nečemu, te ste stekli znanje, sledeća stvar bez koje ne možete biti uspešan preduzetnik jeste ispitivanje tržišta. Imate genijalnu ideju, mislite da je samo vi možete realizovati, a onda na pola puta shvatite da to već postoji. Da biste uspešno započeli realizaciju svoje ideje, nužno je ispitivanje tržišta, kako konkurencije, tako i supstitu-

ta, tehnologije, potreba kupaca, cenovne politike. Na primer, ako ste odlučili da se bavite pružanjem nekih usluga, proverite prvo koliko njih se već bavi time, koje su cene, a koje potrebe kupaca. Kod proizvodnje posebno obratite pažnju na troškove tehnologije, inovacije, plasiranje robe i skladištenje. Bez ozbiljnog ispitivanja tržišta do najsitnijih detalja nema ni ozbiljnog biznis plana.

UPORNOST

Upornost je jedna od veština koju svaki preduzetnik mora imati u sebi. Započeli ste biznis, ali nije onako kako ste očekivali? Odustaćete? Ako odustanete, onda je i trebalo da odustanete, jer niste preduzetnik. Upornost, istrajnost, a ponekad i tvrdoglavost, moraju postojati.

Neki poslovi se ne „otvore” odmah. Za neke ideje je potrebno vreme da ih tržište prihvati. Nema odustajanja na prvom stepeniku. Racionalizacija, sagledavanje svih aspekata, analiza i proaktivnost, a onda napad na tržište kroz alternativna rešenja.

Za uspešnog preduzetnika potrebni su strast, upornost i istrajnost. Morate biti rođeni za biznis i spremni na prepreke.

KAPITAL

Kapital ne mora nužno biti prepreka za pokretanje sopstvenog biznisa, ali uvek dobrodođe. Ukoliko imate genijalnu ideju, a ispitivanjem tržišta shvatili ste da je ideja isplativa, možete započeti sa skromnim ulaganjima i manjom zaradom, a vremenom će se vaš posao razviti. Ipak, za mnoge preduzetnike kapital predstavlja najveću kočnicu. Imate ideju, znanje, ispitali ste tržište, ali nemate novca da

započnete? Država će vam pomoći koliko-toliko. Ne možete očekivati neku enormnu svotu, ali kroz razne startap programe i kredite za preduzetnike sa grejs periodom od nekoliko godina, mogu vam pomoći. Samo treba da odlučite i prihvatite rizik.

Osobine koje svaki preduzetnik treba da ima jesu optimizam – kao snaga u teškim vremenima, vizionarstvo – mogućnost da se sagledaju stvari iz šireg ugla, inicijativa – bez koje nema pokretačke snage, upornost – naročito kod prepreka, spremnost na rizik – bez koga nema ni uspeha, kao i kreativnost, liderstvo, etičnost, komunikacija i taktičnost u pregovorima. Bez ovih osobina, koje se kao slagalica uklapaju jedna u drugu, nema uspešnog biznisa, niti vas kao preduzetnika. Nedostatak neke od osobina, na kojima se, ipak, može raditi i učiti, može se pokazati ključnim u određenim momentima sopstvenog biznisa, te predstavljati ozbiljnu kočnicu do konačnog uspeha.

Nije lako biti preduzetnik, ali, kao što neko reče: preduzetništvo je nešto što mnogi ne bi iz straha započeli, ali bi vrlo rado prihvatili kada krene da donosi dobru zaradu. Skupite ideje i veštine na jedno mesto i započnite nešto svoje. I ko zna, kao što reče Del boj, možda sledeće godine u ovo doba budete milioner! •

NOVE

POZICIJE

A

leksandar Pavlović je novi Senior Project Manager za korporativne komunikacije u svetskom sedištu Cartier-a. Pavlović u Cartier dolazi sa pozicije koordinator za digitale i IT komunikacije u evropskom sedištu Nissan-a, a na novoj poziciji će biti odgovoran za komunikaciju i PR na sve korporativne teme i projekte kompanije. To, između ostalog, podrazumeva i pozicioniranje i podršku portparola Cartier-a i podršku i saradnju sa lokalnim PR-ovima iz zemalja u kojima firma posluje. •

ALEKSANDAR PAVLOVIĆ Korporativne komunikacije, Cartier, Pariz

BIZLife

NOVE POZICIJE XXX

61

CORPORATE

KAKO JE NA

POSLU?

NOVOM

D

ok se u Srbiji sve više priča o tome da ljudi odlaze iz zemlje, ti si se vratio.

Zašto?

— Ha-ha-ha, mislim da na to pitanje još uvek nemam spremljen kompletan odgovor. Moja generacija, kao i ona pre nje, a i sve ove posle, odrasla je sa tim pričama o odlascima i kako je Srbija zemlja u kojoj se živi najgore na svetu. Provesti život razmišljajući na taj način užasno je opterećujuće, a i poprilično blesavo, tako da se ja oduvek trudim da ne idem u tom smeru.

Naravno, u svakoj glavi ima makar malo drame kada se krene tamo-ovamo, ali meni prija što sada provodim više vremena u Beogradu.

Došao si u agenciju Represent Communications. Kako ti je izgledao prvi dan?

— Naleteo sam na nekoliko dragih lica koja sam znao odranije. Ta vrsta bliskosti mi je definitivno nedostajala dok nisam živeo u Beogradu.

Da li već primećuješ razliku u tome kako je raditi „napolju”, a kako to izgleda ovde?

— Naravno, ali to je sasvim normalno.

I kada menjate firmu a radite identičan posao, uvek su prisutne razlike. Proveo sam više od jedne decenije radeći u internacionalnom setingu, gde su kriterijumi kvaliteta jako visoki i nivo stresa ume da bude neprirodno visok. Ipak, nagrade mogu biti divne, kao to da ste

62

BIZLife

CORPORATE

ĐORĐE STOJIĆ

Novi Account Director u agenciji Represent Communications

okruženi ljudima iz svih delova sveta i svakodnevno „upijate” tolike kulture, običaje, jezike. Mislim da je to ovde još uvek, nažalost, malo teže imati.

Ali hajde malo o onome što svi

se to ciljano i sistemski radi kako bi se ljudi manje plaćali.

Šta će biti tvoj posao u Represent Communicationsu?

sa što više klijenata na višegodišnjem nivou, radeći na integrisanju komunikacija. Cilj „koncepta 360°” i holistički pristup marketingu i komunikaciji, kome većina poslova danas teži, nije da se

PROVEO SAM VIŠE OD JEDNE DECENIJE RADEĆI U INTERNACIONALNOM SETINGU, GDE SU KRITERIJUMI KVALITETA JAKO VISOKI I NIVO STRESA UME DA BUDE NEPRIRODNO VISOK. IPAK, NAGRADE MOGU BITI DIVNE žele da čuju! Ja ne smatram da su ljudi ovde ni manje obrazovani, ni manje profesionalni; naprotiv, ja sam okružen ljudima koji su daleko veći profesionalci u svojim oblastima nego dosta ljudi koje sam upoznavao po svetu. Tako da ne bih rekao da baš toliko kaskamo za svetom koliko nam to mediji i društvo uporno nameću već decenijama. Ja nekako mislim da

NOVE

— U Represent Communications sam došao da vodim sektor healthcare.

Imam tu sreću da radim u timu sa profesionalnim, posvećenim i, što je najvažnije, zabavnim ljudima.

Kako zamišljaš kraj ove godine u ovoj agenciji? Šta bi voleo da postigneš?

Kako sebe vidiš za godinu dana?

— Voleo bih da ostvarimo saradnju

manično upotrebe svi dostupni kanali komunikacije, nego da se definišu najefikasniji kanali i maksimalno usaglase.

A to se postiže dugotrajnom i sveobuhvatnom saradnjom i poverenjem između klijenta i agencije. Voleo bih da što više klijenata vidi Represent kao partnera sa širom slikom.

A sebe vidim nasmejanog, kao danas dok pišem odgovore na vaša pitanja . •

POZICIJE

U

pravni odbor Tetra Laval grupe imenovao je Adolfoa Orivea na mesto predsednika i generalnog direktora kompanije Tetra Pak od 1. aprila 2019. godine. Adolfo Orive, trenutno potpredsednik klastera za Severnu, Centralnu i Južnu Ameriku, pridružio se kompaniji Tetra Pak 1993. godine. Prethodno je obavljao nekoliko rukovodećih funkcija unutar grupe, uključujući funkcije generalnog direktora klastera za Kolumbiju, Španiju i potpredsednika klastera za Severnu i Centralnu Evropu.

Orive se 2014. godine pridružio globalnom rukovodećem timu kompanije Tetra Pak. •

ADOLFO ORIVE Tetra Pak

BIZLife

NOVE POZICIJE

63

GOST UREDNIK

NIKOLA NEDELJKOVIĆ Generalni direktor kompanije Belgrade Waterfront

ADRIA HOTEL FORUM PRVI PUT U BEOGRADU U periodu od 2014. do 2018. godine u Srbiji je otvoreno 107 hotela. Od ovog broja, samo u Beogradu je otvoreno njih 40, što čini još važnijom informaciju da će sedmi Adria Hotel Forum, jedina međunarodna hotelsko-investiciona konferencija u regionu, ove godine prvi put biti održana u Beogradu. Forum će pokriti mnoštvo značajnih tema u svetu hotelijerstva – na primer, potencijale koje donose međunarodni brendovi, kakvi projekti trenutno zanimaju investitore, te koji su trendovi na tržištu.

Sama činjenica da se Forum održava u Beogradu daje značaj našoj prestonici i učvršćuje je na poziciji jednog od pokretača turizma u celom regionu. Međutim, mislim da je još važnija spremnost i otvorenost za diskusiju kako o napretku hotelijerstva, tako i o izazovima sa kojima se ovaj sektor suočava.

PAMETNI GRADOVI – BUDUĆNOST ŽIVOTA U METROPOLAMA Prema rezultatima istraživanja koje su sprovele Ujedinjene nacije 2018. godine, 55 odsto stanovnika sveta živi u gradovima, a procenjuje se da će se taj trend nastaviti, te dostići čak 68 odsto do 2050. godine. Ovaj podatak ukazuje na važnost održivog funkcionisanja velikih gradova, u čemu najviše mogu da pomognu nove informacione i komunikacione tehnologije, pogotovo u pravcu razvijanja „pametnih gradova”.

Upravo iz ovih razloga, u Belgrade Waterfront-u smo odlučili da promovišemo koncept „pametnih gradova” u Srbiji i, uz želju da podržimo lokalnu startap zajednicu, organizovali smo nagradni konkurs „Imam rešenje za pametniji grad”. Tri pobedničke ideje, koje će, kada budu u potpunosti razvijene, sigurno poboljšati funkcionisanje gradova u Srbiji, podelile su nagradu kompanije od 10.000 evra, a Belgrade Waterfront je obezbedio i sumu od 25.000 evra za dalji razvoj ili primenu pobedničkih projekata.

TRANSFORMACIJA TRŽIŠTA NEKRETNINA

BEOGRAD NA MAPI NAJPOŽELJNIJIH TURISTIČKIH DESTINACIJA Verujem da sve sugrađane, a pogotovo one koji posluju u ugostiteljskoj industriji, raduju sve češća izveštavanja priznatih stranih časopisa i blogova o Beogradu kao novootkrivenom dragulju turizma, nazivajući ga „balkanskim Njujorkom”. Mi koji ovde živimo svesni smo lepota glavnog grada i Srbije, ali je za razvoj turizma značajno da za brojne mogućnosti odmora u Srbiji čuju i ljudi iz inostranstva. Dobri utisci brzo putuju i već se u brojnim prilikama ispostavilo da su oni najbolja reklama.

Važno je i da se za Beograd čuje van regiona, iz kojeg nam tradicionalno dolazi najviše turista. Prema podacima koje je iznela Turistička organizacija Srbije, na listi zemalja čiji su državljani najviše posećivali Srbiju u 2018. godini – na trećem mestu je Kina, a na četvrtom Nemačka.

Ovo su, svakako, odlične vesti za industriju, ali one podrazumevaju dodatni rad i posvećenost kako bismo ljudima koji odluče da posete našu zemlju pružili i razlog da se vrate i načinili od Beograda pravu turističku prestonicu regiona. Zato je važno razvijati sve aspekte ugostiteljstva i održavati gostoprimstvo na vrhunskom nivou, jer je kvalitet usluge ono što izdvaja.

64

BIZLife

GOST UREDNIK

Tržište nekretnina u Beogradu je u neprekidnom rastu, a broj gradilišta u glavnom gradu veći je iz godine u godinu, što nam govori o potražnji za novim stambenim i poslovnim prostorom, koja ne jenjava. Potražnja za kvalitetnim stanovima i dalje je veća od ponude, a poslovni prostor je takođe u ekspanziji – prema oceni konsultantske kuće CBS International, za dve godine će Beograd dobiti milioniti kvadrat novoizgrađenog modernog kancelarijskog prostora.

Ove informacije pokazuju da je u toku transformacija tržišta nekretnina u Beogradu, te da će prestonica, ukoliko se ovakvi pozitivni trendovi nastave, uskoro moći da se pohvali još boljom i kvalitetnijom ponudom. Optimalne mogućnosti izgradnje važne su kako za privatna lica, tako i za kompanije i investitore. Na osnovu dobrih iskustva investitora, svetske kompanije sve češće biraju Srbiju za svoje poslovanje u regionu. Jasno je da je održavanje povoljne investicione klime i dalje ključno za sve oblasti poslovanja u našoj zemlji.

SVETSKI EKONOMSKI FORUM U DAVOSU Neki od najuticajnijih ljudi današnjice tradicionalno su krajem januara raspravljali o aktuelnim globalnim temama u Davosu, bez obzira na ovogodišnji izostanak američkog predsednika Donalda Trampa i britanske premijerke Tereze Mej. Odsustvo zvaničnika sa jednog od najvažnijih ekonomskih okupljanja u svetu često je posledica intenzivnih dešavanja u njihovim zemljama, koje nekada i postanu ključne teme foruma. Tako se i ove godine, očekivano, govorilo o istupanju Velike Britanije iz Evropske unije, ali i o blokadi rada Vlade SAD. Međutim, ono što je posebno zanimljivo jeste da su svoje mesto u Davosu našle i teme poput mentalnog zdravlja, gde je, na primer, istaknuto kako je anksioznost postala globalno više zastupljena od depresije, a brojni biznismeni govorili su i o tome kako velike svetske kompanije imaju dužnost da ostave pozitivan trag u društvu. Saglasan sam sa idejom da ljudi koji su na čelu kompanija imaju odgovornost prema društvu i lokalnim zajednicama u kojima posluju, te da je ovo tema koja zasluženo dobija svoje mesto u javnosti.

BIZLife

GOST UREDNIK

65

VESTI

CRTICE IZ DAVOSA

BONO I KAPITALIZAM Frontmen legendarnog irskog benda U2 Bono Voks najavio je u Davosu da će sa privatnom američkom firmom TPG osnovati novu organizaciju koja će pomoći investitorima da „razumeju uticaj svojih poslovnih odluka na životnu okolinu”.

Pažnju javnosti izazvala je izjava ovog muzičara da mladi ljudi, u stvari, menjaju današnji biznis. „Oni vode promene u biznisu. Oni stvarno to rade. Oni nisu lojalni brendovima, oni su lojalni idejama. Postoji mogućnost da, kao i određene vrste, biznis, čak i veliki biznis, bude zbrisan sa zemlje, ako ne evoluira i ne adaptira se”, rekao je Bono.

O

vogodišnji Svetski ekonomski forum u Davosu, iako je, kao i obično, privukao dosta medijske pažnje, ipak je protekao bez najvećih zvezda. Ove godine nije bilo ni američkog, ni ruskog, ni kineskog predsednika, koji su otkazali posete neposredno pre početka Foruma. Međutim, ovogodišnji Davos je ipak bio zanimljiv, barem po ovim sitnim stvarima koje su se dešavale tokom pet dana Foruma.

POZAJMLJENO ODELO META DEJMONA Glumac Met Dejmon pojavio se u Davosu u tuđem odelu. Naime, kako je otkrio medijima, on se na panelu na kojem je govorio pojavio u odelu svog saradnika, zato što je njegov prtljag pri dolasku u Švajcarsku izgubio „Swiss Air”. Dejmon je, kao i ranijih godina, u Davosu promovisao obezbeđivanje čiste vode zajednicama kojima je voda nepristupačna ili zagađena. To radi u saradnji sa organizacijom „Water.org”, gde radi i čovek koji mu je pozajmio odelo.

TAJNI SASTANAK ALA GORA I PRINCA VILIJAMA Princ Vilijam bio je jedna od zvezda ovogodišnjeg Davosa, a na panelu posvećenom klimatskim promenama u svetu intervjuisao je čuvenog novinara BBC-ja Dejvida Atenboroua. Međutim, mediji u njegovom slučaju najviše pišu o „tajnom sastanku” sa bivšim potpredsednikom SAD Alom Gorom. Portparol princa Vilijama rekao je medijima da su njih dvojica razgovarali o „životnoj okolini i temama o kojima je Gor, veče ranije, pričao na panelu o zaštiti planete”. Iz Gorovog tima nisu hteli da daju izjavu o pomenutom tajnom susretu.

TINEJDŽERKA U centru pažnje ove godine bila je i jedna tinejdžerka. Šesnaestogodišnja Šveđanka Greta Tunberg dobila je dozvolu da propusti časove u školi kako bi u Davosu svetskim liderima i biznismenima prenela poruku o važnosti borbe protiv globalnog zagrevanja. Ona smatra „da bi trebalo da njena mladost ubedi one koje treba da ubedi”. Tunberg je u Davos, za razliku od većine ostalih učesnika, stigla posle 32-časovnog putovanja vozom.

MEDIJI Forum u Davosu svake godine prati velika pažnja javnosti. Svetske medijske kuće se utrkuju za mesto u ovom švajcarskom gradiću. Na slici vidimo predsednika Svetske fudbalske organizacije (FIFA) Đanija Infantina kako se priprema za gostovanje u „portabl” televizijskom studiju.

NOVE

POZICIJE

A

ndrej Gamser novo je pojačanje Digital Elementa. prvog startapa koji uz pomoć veštačke inteligencije čita srpski jezik. Gamser je prethodnih 7 godina proveo radeći u okviru digital marketing odeljenja nekih od najvećih beogradskih marketinških agencija. Poslednje tri godine vodio je odeljenja sa pozicije Head of digital. U okviru kompanije Digital Element radi na poziciji Digital Directora. Osim rada na produktu gde će Gamser usko sarađivati sa development timom, imaće zadatak i da koordiniše rad marketing odeljenja. Uz pomoć svojih softvera, Digital Element prati sadržaje sa preko 350 sajtova i društvenih mreža i foruma u Srbiji. •

ANDREJ GAMSER Digital element, Beograd

66

BIZLife

VESTI

BIZLife

NOVE POZICIJE

67

FOTO

MESECA KINESKI FESTIVAL SVETLA

S

vetlosni spektakl u okviru "Kineskog festivala svetla" stigao je u Beograd pravo iz Kine i zasijao u čast obeležavanja Kineske Nove godine. Ovi lampioni postavljeni su na Kalemegdanu i svetleće, svakog dana, do 24. februara.

(Foto: Katarina Milanović)

68

BIZLife

FOTOMESECA

CORPORATE

NAMEŠTAJ

BIZNIS I OBRAZOVANJE

– PRIMER USPEŠNE SARADNJE NIS-OVI STIPENDISTI SE VRAĆAJU U SRBIJU, GDE IH OČEKUJE POSAO U OVOJ KOMPANIJI

P

rošlomesečna poseta delegacijâ dva prestižna ruska univerziteta Srbiji (Sanktpeterburški univerzitet „Gornij” i Ruski državni univerzitet za naftu i gas „Gubkin”) i potpisivanje memoranduma o saradnji između njih i kompanije NIS podsetili su nas još jednom da je povezivanje obrazovanja i biznisa jedan od najuspešnijih recepata za kreiranje savremenih i traženih kadrova. Važan korak u ovoj saradnji predstavlja i činjenica da se mladima, najpre, omogućava da u Srbiji ili inostranstvu stiču savremena znanja, a da, nakon toga,

70

BIZLife

CORPORATE

dobiju zaposlenje u struci u svojoj zemlji.

Primeri da ova saradnja nije samo „slovo na papiru” jesu Milena Đorđević i Marko Vučković, stipendisti Naftne industrije Srbije u Ruskoj Federaciji, koje nakon završetka studija čeka zaposlenje u ovoj kompaniji. „Još od ranih školskih dana želela sam da studiram u inostranstvu, ali nisam ni pomišljala da probijam na ’Istočni front’, s obzirom na tadašnje neznanje ruskog jezika”, započinje razgovor mlada Milena Đorđević, student završne godine Ruskog državnog univerziteta za naftu i gas „Gubkin” u Moskvi. „Malo je kompanija koje na ovakav način stipendiraju studente i šalju ih u inostranstvo da ugrabe malo znanja jačih sila, donesu ih u svoju zemlju, implementiraju ih i koriste za njenu progresiju”, kaže Milena i dodaje da sa nestrpljenjem čeka završetak studija i vraćanje u otadžbinu, gde je čeka posao u NIS-u.

Marko Vučković, student četvrte godine inženjerstva nafte i gasa na univerzitetu „Gornij” u Sankt Peterburgu, takođe ističe značaj stipendije koju je dobio od NIS-a. „Mogućnost zaposlenja nakon završetka studija jedna je od glavnih prednosti ovog programa stipendiranja. Hteo bih da istaknem i značaj stručnih praksi koje je kompanija organizovala tokom studija i koje su mi pomogle da se upoznam sa budućom

profesijom, a samim tim me, na neki način, pripremila i za predstojeće zaposlenje. Ovim putem NIS je pokazao da brine o mladim i uspešnim ljudima, kao najvažnijem resursu za budućnost, što šalje jednu širu poruku, a to je da trud i rad tokom celog školovanja otvaraju sva vrata”, zaključuje Marko, budući inženjer nafte i gasa.

U NIS-u navode da program stipendiranja za studente na domaćim i inostranim univerzitetima sprovode već sedam godina i da je upravo to jedan od pravaca strateškog opredeljenja ove kompanije. Do sada je kroz program stipendiranja prošlo preko 90 studenata, od kojih je 30 već zaposleno u NIS-u, a potpisivanjem memoranduma sa ruskim i srpskim univerzitetima samo je produbljivanje saradnje u oblasti nauke i obrazovanja, kažu u ovoj kompaniji. •

FORMA IDEALE na PRESTIŽNOM E

kskluzivna svetska premijera novih modela nameštaja vodećih proizvođača održala se na sajmu IMM Cologne u Kelnu od 14. do 20. januara 2019. Četvrtu godinu za redom zapaženo mesto na sajmu zauzeo je lider srpske industrije nameštaja – Forma Ideale.

Na predstavljanju nove kolekcije nameštaja Forma Ideale za 2019. godinu izloženo je preko 100 novih modela za opremanje enterijera, jedinstvenih po svojim estetskim i praktičnim karakteristikama. Posebnu pažnju stručne javnosti privukli su novi sistemi elemenata, kao i modularna rešenja za uređenje enterijera, u potpunosti u duhu inovativnih dizajnerskih

NOVE

IRENA SMILJANIĆ Mondelez, Beograd

trendova. Promocija prošlogodišnje kolekcije doživela je veliki uspeh, pa je kompanija proširila izvoz na četiri kontinenta u čak 35 zemalja, plasirajući na inostrana tržišta 75% godišnje proizvodnje koja dostiže 2.500.000 komada nameštaja. Forma Ideale je najveći proizvođač pločastog nameštaja u jugoistočnoj Evropi i ujedno je i najveći srpski izvoznik nameštaja.

Kompanija upošljava preko 1.700 zaposlenih, što čini preko 10% ukupno angažovane radne snage u srpskoj industriji nameštaja.

Nova kolekcija nameštaja Forma Ideale za 2019. godinu u narednom periodu biće predstavljena u preko 30 salona kompanije širom Srbije. •

sajmu u KELNU

POZICIJE S – Strategija. Iako sebe doživljavam više operativnim tipom i volim „facts and figures” pristup, postajem svesna da je strategija pokretačka sila svake korporacije. Bez strategije nema energije.

N – Nutritivnost. Reč nekada vezivana za dijete i probleme sa kilogramima, danas pak u savremenom društvu predstavlja brigu prvenstveno o sebi, svom zdravlju i dobrobiti. Potrošači teže da usklade vezu između onoga šta jedu i sopstvenog zdravlja. Upravo zbog toga, cilj nam je da budemo globalni lider u zdravim grickalicama.

A – Anakin, ali ne Skajvoker, već crni ruski terijer. Poklon deci, a na kraju – poklon meni. Mala krznena lopta koja mi se uvukla pod kožu.

C – Corporate Government Affairs Manager. Moja nova pozicija, ali stara strast.

Odgovornost za očuvanje reputacije kompanije i uspešnosti naših brendova.

K – Kriziranje zimi. Počinje u novembru, završava se u aprilu. Zima, definitivno, nije za mene. U prethodnom životu sam, verovatno, bila medved, pa mi u ovom još nedostaje zimski san.

I – Informacije. Nekada je glavni problem bio doći do njih, danas je u šumi informacija problem razabrati bitne od nebitnih.

N – Novosti, promene. Glavna razlika između sveta nekada i sveta sada. Koliko je nekada bila potencirana stabilnost kao vrlina, toliko je sada bitno NOVO i naša umesnost u korišćenju prilika koje se nude.

G – Globalizacija. Često je na lošem glasu, a ja sam i dalje pobornik globalizacije i činjenice da nas ona čini građanima sveta. Ne treba zaboraviti da je ekonomija samo jedan aspekt koji je, iako je bitan, i dalje u senci kulturnog značenja te reči. •

BIZLife NAMEŠTAJ

71

72

BIZLife

XXX

73

ŠMINKA

DRAGAN VURDELJA Profesionalni šminker

UMETNIK sa SMISLOM za BIZNIS 74

A

ko pitate Dragana Vurdelju, profesionalnog šminkera, da li se više oseća kao preduzetnik ili umetnik, on će vam dati originalan odgovor: „Osećam se kao umetnik sa smislom za biznis.”

Vurdelja se poslom profesionalnog šminkera bavi od svoje 18. godine. Školu šminke je osnovao 2006. godine i, kako kaže, mnogi talentovani šminkeri su je završili i to iskoristili kao svoju odskočnu dasku. „Mogao bih da kažem da sam sâm sebi stvarao konkurenciju, ali istina je da se nikada nisam smatrao ugroženim, naprotiv, to me je motivisalo da radim na sebi i razvijam se na ličnom i profesionalnom planu, kao i da uvek budem inovativan. Tako da tu nema borbe, već samo motivacije.”

Kada se uporedi bavljenje njegovim poslom u Srbiji i u inostranstvu, Vurdelja kaže da sve ima svoje prednosti i mane. On kaže da u Srbiji vreme sporije prolazi, „možete da ’izblejite’ i malo predahnete”, a takođe je karakterističan i manjak motivacije, kao i to da se ponekad profesionalizam ismeva. „Taj brzi tempo, npr. u Njujorku i Londonu, gura vas, motiviše, ali i melje. Morate imati jasan cilj. Takođe su veće mogućnosti i visine honorara.

Agencije za talente obavljaju dosta posla za vas, ali i dobro naplaćuju. Ono što je isto jeste da je dobra preporuka i tamo i ovde vrlo važna.”

Rastuća populacija „Instagram edukatora” ili „beauty community”, kako je on naziva, veoma je korisna kada je recenzija proizvoda u pitanju, smatra Vurdelja. „Ono što mogu da kažem, a to govorim i u svojim predavanjima, jeste da nije teško savladati tehniku šminkanja.

Mnoge stvari su stvar logike i repeticije, ali ono što je bitno jeste ličan pristup osobi koju

šminkate. Važno je da osobu vidite, čujete, pa i osetite. Šminkanje smatram vrlo intimnim i to je ono što mi učimo naše đake – da budu i ljudi i profesionalci, a ne samo da savladavaju tehniku. Većina ’jutjubera’ ponavlja jedan stil šminkanja prilagođen njihovom licu, te je ta tehnika neprimenljiva za nekog sa drugačijim crtama i karakteristikama”, kaže Vurdelja.

Upitali smo ga da li se bolje živelo od ovog posla u vreme kada je počinjao ili je bolje sada. Rekao je da 1996. godine nije bilo mnogo šminkera. „Imao sam manje iskustva i možda ni sâm nisam imao konkretan cilj, te sam prihvatao skoro sve poslove i taj potez se pokazao kao dobar zbog iskustva. Nakon otvaranja škole, 2006. godine, mogućnosti za moje profesionalno razvijanje su porasle”, kaže on i dodaje da je ovo beskrajno inspirativna profesija, kojom se možete baviti na različite načine.

Za profesionalca smatra osobu koja daje maksimum bez obzira na to ko ju je angažovao. „Profesionalac poštuje i svoje i tuđe vreme i granice. Profesionalac, takođe, mora da nađe to mesto u srcu za svoje klijente, a opet, sa druge strane, ne sme da shvati suviše lično ukoliko se klijent predomisli ili angažuje nekog drugog. Profesionalac mora da vidi, čuje i oseti svog klijenta. Amateri su, logično, sve suprotno od ovoga.”

Za nekog ko poželi da

se bavi njegovim poslom, Vurdelja smatra da su ulaganja za to pre svega u edukaciju u našoj zemlji, ali i u inostranstvu. „Načini na koje možete da se edukujete su raznorazni i mogu biti internacionalne škole, kursevi, seminari . A cene se kreću od 100 evra na „Look and Learn“ seminaru, do desetina hiljada godišne ukoliko se odlučite za neku od internacionalnih škola. I to je samo početak. Šminka i sav neophodan pribor u koji spade i rasveta, kamera…. su druga priča. Uvek naglašavam da je to rupa bez dna, te i sam trošim velike količine novca na istu. Morate ići u korak sa novim trendovima i morate imati iskustva sa novim proizvodima i sve to uračunati u svoju cenu. Jedino cena sa pokrićem je prava cena“, zaključuje Vurdelja. •

APLIKACIJE Šta je budućnost?

Budućnost i to ne tako daleka su „beauty“ aplikacije. Sećate se scene iz filma „Peti element“ kada Mila Jovović menja „make up“ pomoću Chanel spravice ,samo je prislonivši na lice? E, pa tako nekako… Šalu na stranu, veliki trend koji nam dolazi iz Azije, jeste kombinovanje šminke, specijalnih efekata (poput face lift samolepljivih traka) i „beauty“ aplikacija. Sve to postaje standard za kojim je Holivud poludeo. Kompanije koje kreiraju te aplikacije sarađuju sa poznatim šminkerima i taj digitalni univerzum je ono što je budućnost moje profesije, kao i mnogih drugih umetnosti, kaže Vurdelja.

BIZLife ŠMINKA

75

ADVETORIAL

Ko su pravi INFLUENSERI

na

DRUŠTVENIM MREŽAMA DIESEL PROLEĆNA KAMPANJA IRONIČNO PROSLAVLJA POPULARNOST INTERNET PRATILACA I FANOVA

76

BIZLife

ADVETORIAL

D

iesel ponosno predstavlja novu prolećnu kampanju – BUDI PRATILAC! Danas svako želi da postane influenser. Popularnost na društvenim mrežama donosi brzu slavu i veliko bogatstvo.

Ipak, postavlja se pitanje koliko će to potrajati. I, još važnije, da li influenseri zaista veruju u ono što promovišu?

Imajući to na umu, Diesel ističe da pravu moć, zapravo, imaju pratioci. Cilj kampanje nije da sudi influenserima, već da iz drugog ugla prouči fenomen društvenih mreža.

Diesel krši pravila i lansira kampanju sa pravim influenserima koji na ironičan način ističu kliše koji se tiče „života” na Instagramu. Denim, naravno, zadržava glavnu ulogu u snimanju kampanje.

Dženifer Grejs @thenativefox, Kristen Kroli @ kristennoelcrawley, blizanci @ amixxamiaya i @ayaxxamiaya, Elijas Rijadi @eliasriadi i Bladi Oziris @bloodyosiris svesni su svojih „preuveličanih” digitalnih ličnosti i pristaju da, za potrebe kampanje, snime video-klipove „rugajući se”

DIESEL PONOSNO PREDSTAVLJA NOVU PROLEĆNU KAMPANJU – BUDI PRATILAC!

svom „društvenom” životu.

Scene su neskladne i nespretne i prikazuju „neinfluenserski” bezbrižan život u Diesel denimu. Cilj kampanje je da istakne da su, bez obzira na veličinu vaše popularnosti na društvenim mrežama, pratioci ti koji se najviše računaju.

Desetine video-klipova snimljene su kako bi se dodatno ilustrovala i objasnila teza – bolje je BITI PRATILAC, a snimke su režirali Ali Ali i Ahmed Tahoun iz produkcijske kuće„Good People Films”.

Koncept zaokružuju Pjerpaolo Ferari i Mauricio Katelan, osnivači časopisa „Toiletpaper”. Za kreativno rešenje, celokupan koncept kampanje i njeno sprovođenje zadužena je PR kompanija „Publicis Italy”.

Odabrane modele nove prolećne denim kolekcije za 2019. možete kupiti u prodavnicama DIESEL u Beogradu, u tržnom centru „Ušće”, i Novom Sadu, u tržnom centru „Promenada”, kao i u multibrend radnjama FASHION&FRIENDS u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu. •

BIZLife

ADVETORIAL

77

PORODIČNI POSAO

Piše: /// MARIJA PULJECOVIĆ

KAKO NASTAVITI

PORODIČNI BIZNIS ALEKSANDAR RISTIĆ Direktor firme Rish

A

leksandar Ristić najmlađi je član porodice koji učestvuje u porodičnom biznisu firme RISH, koja prevashodno proizvodi mušku i žensku kožnu obuću.

Kada smo ga pitali zašto je odlučio da nastavi ono što njegova porodica radi već dugi niz godina, Aleksandar nam je rekao da nikada nije ni razmišljao o tome kako bi bilo da se bavi nekim drugim poslom.

„Od svoje dvanaeste godine su me otac, majka i deda uključivali u posao. U početku su to bili samo delovi proizvodnje, danas je to potpuno drugačije. Kada je prošlo vreme sazrevanja i kada sam priveo studije kraju, shvatio sam da se ne mogu odreći porodičnog posla, jer mi bez njega dan nije ispunjen. Ono što me je privuklo i zadržalo jesu kreativnost i sloboda koja se stvara između početne i završne faze realizacije planova i ideja”, kaže Aleksandar.

zadovoljni ako dobiju jedan stabilan i zdrav biznis, kao što je meni moj otac prepisao.

Ko su vaši potrošači? Da li preovladavaju stranci ili naši ljudi?

— Naši potrošači nisu konkretno definisani i jako nam je drago zbog toga. Jedno im je svima zajedničko, a to je da svi žele da iskoče iz svakodnevne repeticije i unesu u svoj svakodnevni stajling duh RISH-a, koji nikada ne miruje.

Jednaka je borba između naših i stranih klijenata, jer se dobar glas daleko čuje. Stranci su uglavnom više iznenađeni kada nas otkriju i sa zadovoljstvom se vraćaju. Kada je reč o stranim klijentima, oni dolaze sa svih prostora bivše Jugoslavije, pa čak i sa 16.000 kilometara udaljenosti.

Po čemu su vaši proizvodi specifični?

— Cipele koje mi proizvodimo savršeno su izbalansirane između unikatnog dizajna, za koji je zadužena moja sestra Aleksandra (glavni dizajner), ukusnog kolorita, koji priprema moja sestra Nataša (asistent u prodaji), do finalne realizacije i plasiranja proizvoda, kojim se bavimo otac Zoran, majka Gordana i ja. Nastojimo da svaku sezonu zadovoljimo novim i kvalitetnijim modelima.

Koji je najbolji način za reklamiranje proizvoda koje pravite?

— Odgovor je jednostavan: pored svih medijuma koji se danas koriste u svrhe marketinga, pogotovo za našu delatnost, najpouzdanija je tehnika „od usta do usta” naših zadovoljnih klijenata. •

IZA MENE JE 67 GODINA USPEŠNOG POSLOVANJA FIRME ČIJI ZAPOSLENI PRIPADAJU NAJUŽEM KRUGU PORODICE

Da li osećate veliku odgovornost što nastavljate porodični posao?

— Kako ne bih! Iza mene je 67 godina uspešnog poslovanja firme čiji zaposleni pripadaju najužem krugu porodice.

Postoje određena očekivanja koja su se za to vreme stvorila i koja se moraju održati i ispuniti. Svakako mi je dosta važno što me svi podržavaju i stičem utisak da sam na veoma dobrom putu jer i sâm sebi zadajem određene ciljeve, koje efektno prevazilazim.

Kakav RISH vi zamišljate da ostavite svojoj deci?

— Toliko daleko još nisam razmišljao, ali vodiću se pretpostavkom da će i oni biti

78

BIZLife

PORODIČNI POSAO

BIZLife

PORODIČNI POSAO

79

KOZMETIKA

UČILI SMO NA SOPSTVENIM

GREŠKAMA

K

ako stvoriti pravu kombinaciju starog i novog, nauke i misterije? Zvuči kao trejler za film, ali to je pitanje kojim se vodi firma „All Nut”. Primarna delatnost ove firme su kozmetički proizvodi, a kako nam kažu vlasnici Jasna i Miroslav Stojanović, kada su počinjali sa poslom, nisu baš puno znali o proizvodnji ulja od koštice šljive, niti su bili u prilici da čuju iskustva, „jer se do tada kod nas niko nije bavio proizvodnjom ulja od koštica”. „Imali smo sreću da stupimo u kontakt sa profesorkom u Novom Sadu, koja je podržala našu ideju i dala nam korisne savete. Ipak, najviše smo učili na sopstvenim greškama i eksperimentima. Kako smo počeli da proizvodimo ulje potpuno nepoznato našem tržištu, a bez sredstava za njegovo reklamiranje, ubrzo nam je postalo jasno da ulju sami moramo da damo primenu da bi ga i drugi prihvatili. Tako je nastala „All Nut” kozmetička linija. Nakon kreiranja brenda kozmetike i otvaranja radnje, stvari su počele da se menjaju. Istovremeno je i tržište postalo otvorenije za nove, prirodne, inovativne domaće proizvode, pa je i nama postalo lakše”, izjavili su Jasna i Miroslav za magazin BIZLife.

Klijenti su im ljubitelji prirodnih proizvoda raznih starosnih grupa, koji razumeju zašto je važno negovati svoje telo preparatima bez štetnih sastojaka. „Mnogim klijentima se dopada naš direktan pristup, osećaju se dobrodošlo u našoj radnji.

Uvek mogu da svrate, probaju kozmetiku, ponekad kolačić ili neki domaći sok, čuju lepu

KLIJENTI SU IM LJUBITELJI PRIRODNIH PROIZVODA RAZNIH STAROSNIH GRUPA, KOJI RAZUMEJU ZAŠTO JE VAŽNO NEGOVATI SVOJE TELO PREPARATIMA BEZ ŠTETNIH SASTOJAKA JASNA I MIROSLAV STOJANOVIĆ All Nut

80

BIZLife

XXX KOZMETIKA

U FORMULISANJU SE KORISTIMO PRINCIPIMA FRANCUSKE ŠKOLE AROMATERAPIJE, ALI I NEKIM TRADICIONALNIM PRINCIPIMA, INOVIRANIM SAZNANJIMA 21. VEKA

muziku, bez obaveze da kupe. Dešava se da nas klijenti zovu i kasno uveče da provere neki recept sa našim uljima ili potraže informacije o kozmetičkim proizvodima. Mi smo, kao vlasnici brenda, često u direktnom kontaktu sa klijentima, i to nekako uliva poverenje. U našem timu su stručni ljudi i negujemo princip da svi rade sve, tačnije svi znaju sve o svakom segmentu proizvodnje”, priča Jasna i dodaje da svi zaposleni prolaze kroz ceo proces proizvodnje i prodaje, kako bi mogli da odgovore na svaki zahtev kupca. „Veliki procenat naših kupaca čine stranci koji su na proputovanju kroz Beograd ili žive u Beogradu. Oni iz raznih izvora dobijaju preporuke o našoj radnji, ali i o samom Beogradskom dizajn distriktu, u Čumićevom sokačetu, u kome se, na jednom mestu, nalazi veliki broj autorskih radnji, koje imaju netipičnu i drugačiju ponudu.

Od galerija sa unikatnom keramikom, preko prodavnice sa začinima, ateljea modnih dizajnera do prirodne kozmetike. Ovakav koncept nije lako pronaći ni u velikim metropolama i to je ono što privlači ljude iz inostranstva.” „All Nut” proizvodi su visokog kvaliteta, napravljeni od sirovina koje delom sami proizvode, a delom kupuju od domaćih proizvođača iz Srbije, ali i sa teritorije Balkana, rekao je Miroslav. „Svi su ručno izrađeni, u malim serijama, kako bi na policama uvek bili dostupni sveži proizvodi. U formulisanju se koristimo principima francuske škole aromaterapije, ali i nekim tradicionalnim principima, inoviranim saznanjima 21. veka. Iako proizvode ne formulišemo tako da nam je miris na prvom mestu, već etarska ulja koristimo u svrhu najboljeg mogućeg učinka proizvoda, karakterističan miris bi većina klijenata istakla kao glavni razlog kupovine. To je, pre svih, karakterističan miris našeg ulja koštice šljive. Ono što inspiriše klijente jeste i naš koncept ’Za jelo i telo’, jer je jedan deo asorti-

mana jestiv, a ta jestiva ulja i brašna koristimo i u našim kozmetičkim preparatima.” Što se tiče daljih planova, Jasna i Miroslav kažu da svake godine uspevaju da naprave po nekoliko novih proizvoda i prošire tržište. „U nekom skorijem periodu bavićemo se razvojem prodaje u inostranstvu, ali razrađujemo jedan novi koncept, o kome bismo nekom narednom prilikom, jer smo trenutno u fazi istraživanja.” •

REKLAMA Koji je najbolji način za reklamiranje proizvoda koji pravite?

– Što se reklamiranja proizvoda tiče, za sada su nam se kao odličan vid marketinga pokazale društvene mreže. Ovaj vid marketinga ne zahteva previse sredstava, a dopire do velikog broja ljudi. Ipak, najbolje preporuke za proizvode su lična iskustva kupaca.

SAVET Šta biste savetovali mladim ljudima koji tek kreću u preduzetničke vode?

Pod pretpostavkom da čvrsto veruju u svoju ideju, mladim preduzetnicima savetujemo da budu hrabri, uporni i strpljivi, da ne odustaju od svoje ideje i da vredno rade.

BIZLife

KOZMETIKA XXX

81

VINO

Putem VINA i RIMSKIH prolaza do

PODRUMA PANAJOTOVIĆ S

tara porodična vinarija Panajotović osnovana je 1927. godine, kada je jedan od njihovih predaka, pradeda Toma, osnovao prvi podrum vina u okolini Kruševca. Do početka Drugog svetskog rata ova mala porodična vinarija stigla je do vodećeg mesta u kvalitetu i količini vina koju proizvodi na godišnjem nivou. Godine 2003. dr Viktor Panajotović odlučuje da nastavi porodičnu tradiciju iz ljubavi prema čaši dobrog vina. Danas proizvodnju vodi najmlađi član porodice Panajotović – Vladimir. Po struci diplomirani tehnolog, Vladimir je primenio tradicionalni recept za proizvodnju vina od svojih predaka i usavršio ga modernim tehnologijama i znanjima.

Podrum Panajotović ima svoju salu za degustaciju u podzemnom lagumu u Beogradu, na Senjaku, gde se vina čuvaju na dubini od 12 do 17 metara. Za ljubitelje kvalitetnog vina, dobrog zalogaja i istorije Podrum Panajotović otvara vrata svog laguma i organizuje vinske ture na nekoliko jezika. Zanimljivo je da lagum pripada spletu rimskih podzemnih prolaza koji se nalaze na Senjaku. Pored toga što će uživati u slaganju vina i odgovarajuće hrane, posetioci će čuti i zanimljivu priču o istoriji laguma i rimskih prolaza kroz koje će šetati. Izbor hrane je raznolik i prilagođen svakom vinu, kako bi se istakle njegove osobenosti i pružila najbolja fuzija ukusa.

Degustaciji se mogu priključiti i tamburaši, koji će vinskoj turi dati posebnu notu.

Zanimljivo je da Podrum Panajotović ostavlja određenu količinu vina van prodaje, tako u po-

82

BIZLife

VINO

VINA, U KOJIMA SVAKO MOŽE DA PRONAĐE SEBE, PROIZVODE SE OD PLEMENITIH SORTI GROŽĐA TRAMINAC, SOVINJON BLAN, RAJNSKI RIZLING, MERLO I KABERNE SOVINJON

drumu možete probati ekskluzivna arhivska vina stara desetak godina i više. Takođe, vinske ture ovog tipa jedinstvene su u Beogradu i pružaju boemski i kulturni doživljaj kako za lokalne ljubitelje dobre čaše, tako i za strance.

Vina, u kojima svako može da pronađe sebe, proizvode se od plemenitih sorti grožđa traminac, sovinjon blan, rajnski rizling, merlo i kaberne sovinjon. Vodeća vizija je da se od najboljeg grožđa srpskih vinograda uz pomoć

tradicionalne recepture i modernih mašina prave najkvalitetnija vina za svačije nepce.

Osim proizvodnje i prodaje vina, Vladimir Panajotović pruža i konsultantske usluge kako bi pomogao razvoj domaćeg tržišta, prirodno bogatog kvalitetnim grožđem. Pruža sve, od konsultantskih i laboratorijskih usluga u obradi grožđa i proizvodnji vina, tehničko-tehnološkog projektovanja i opremanja vinarija do vođenja proizvodnje. Iza sebe ima više završenih projekata vinarija i planira da se tome posveti i u budućnosti.

Posetom Podruma Panajotović možete probati vrhunska vina sa našeg podneblja: Knez, Lord, Viktor, Viktor Barique, Rosé i Šeherezada, kao i naučiti nešto o istoriji podzemnog Beograda. Ukoliko posedujete sopstvenu vinariju ili pak razmišljate da je pokrenete, ovde možete potražiti stručno mišljenje i pomoć. Iskoristite jedinstvenu priliku da doživite podrum vina u centru Beograda, naučite nešto novo i pronađete u vinu istinu, a možda i sebe. •

BIZLife VINO

83

MODA

ODVAŽNA BOSS kolekcija za

PROLEĆE/LETO 2019

P

repoznatljiva ambicija brenda BOSS se nastavlja i u novoj sezoni, sa upečatljivom kampanjom proleće/leto 2019, koju je snimio Kreg Mekdin.

Serija potreta slavi individualnost BOSS muškaraca i žena, na kojima je svaki član raznolike postave ovekovečen nasuprot beskrajnog plavog neba.

Smeli portreti modela Kare Tejlor, Ču Vong, Tima Šumahera, Alfa Dia i Finlija Dejvisa su u kontrastu sa arhitektonskim objektima koji odražavaju dizajnerski DNK nemačke modne kuće.

Ove sezone, grafičke linije objekata u svetlu i seni su naglašene individualnim figurama u pokretu. Svaki model prikazuje ležernu odeću iz kolekcije proleće/leto 2019 „California Breeze“, u savršenom kontrastu sa impozantnim ambijentom.

Beskrajno nebo koje je u pozadini svake slike živopisno predstavlja neograničene mogućnosti oličene u BOSS poruci o ličnoj ambiciji, porivu i uspehu. •

84

BIZLife

XXX

BIZLife MODA

85

DEŠAVANJA

ŠTA GLEDATI NA FEST-U premijernih ostvarenja u ukupno 13 dvorana.

Sandra Perović je poznato lice Radio-televizije Srbije, dugogodišnji pratilac kinematografije i svetskih filmskih festivala.

Ne postoji prikladnija osoba od koje možemo da zatražimo preporuku za tri najbolja ostvarenja na ovogodišnjem Festu, filmove koje ne smemo da propustimo.

CRNI ANĐEO

P

od provokativnim sloganom „Bez zaštite”, 47. FEST biće održan od 22. februara do 3. marta.

Na manifestaciji koja je postala simbol kulturnog života Beograda očekuje nas 125

„Ostvarenje argentinskog reditelja Luisa Ortege. Ovaj film je svetsku premijeru imao na Kanskom festivalu. To je bio jedan od najboljih filmova najprestižnijeg festivala prikazan u 2018. Raduje me što će i protagonisti tog filma, Loreno Fero i Ćino Darin, biti gosti beogradskog Festa.”

MILJENICA „Ostvarenje grčkog reditelja Jorgosa Lantimosa otvara i ovogodišnji Fest. Neko bi

rekao da je to zbog nominacije za Oskara. To je, po mom mišljenju, bio jedan od najboljih filmova u 2018 godini.

Prikazan je i na Venecijanskom festivalu. Zaista ga obavezno treba pogledati. Radi se o reditelju neobičnog koncepta pristupa i tema. Njegove priče su uvek protkane nekakvim mrakom, morbidnošću, a ovo je prvi put da radi film epohe.

Vodi nas u epohu Ujedinjenog Kraljevstva i predočava jednu zanimljivu istorijsku temu. Film je rađen američkim novcem, ali on, ipak, ostaje veran svom evropskom štihu, koji je primenio i u ovom filmu, i još uvek ima taj fantastičan osećaj za crni humor.”

VERAN ČOVEK „Ostvarenje francuskog reditelja Luisa Garela sa Leticijom Kastom. Reč je o ljubavnoj melodrami, neobičnom ljubavnom trouglu. Pravi francuski film!” •

KONTAKT Kontakt, manifestacija posvećena muzičkom biznisu, održaće se po treći put u Beogradu, od 20. do 23. marta 2019.

Kontakt za cilj ima, pre svega, umrežavanje organizatorâ i promoterâ regionalnih muzičkih festivala, turističkih udruženja i organizacija, kulturnih centara, klubova i ostalih delatnika u kulturi i umetnosti, koji poslednjih godina uveliko imaju uticaj na privredni razvoj regiona.

Kontakt ove godine predstavlja tri programske celine, koje će okupiti veliki broj profesionalaca i ljubitelja muzike: • Konferencija – panelski i tribinski program koji se održava u „Marsh Open Spaceu” i na spratu i pokriva najznačajnija festivalska pitanja i aktivnosti; • Ekspo – specijalizovani izložbeni B2B i B2C program, posvećen festivalima i muzičkom biznisu; • Muzički program – ove godine čine koncerti u zoni Cetinjske ulice i u Hali sportova „Ranko Žeravica”.

86

BIZLife

DEŠAVANJA

CVEĆE

B

DAN ZALJUBLJENIH

ilo da svojoj dragoj osobi planirate kupiti cveće jer se to od vas očekuje ili to zaista želite, vaš znak pažnje ne treba da deluje predvidljivo. Ukoliko niste sigurni u to koji je njen omiljeni cvet, a niste ni ljubitelji rizika, preporučujemo da vam, u skladu sa ovogodišnjim trendom, odabir budu orhideja, ljiljan ili lale.

Uzgajana između pet i sedam godina ne bi li se našla u prodaji sa cvetom, orhideja, svakako, predstavlja znak izuzetne pažnje.

Iako se u Mesopotamiji smatrao ukletim cvetom, ljiljan je kod nas simbol besmrtnost i večnosti, te ga mladenci često biraju za svoj značajan dan, a mi preporučujemo za praznik ljubavi.

Ukoliko želite da svojoj dragoj priredite plemeniti poklon, manija povodom Dana zaljubljenih pravi je trenutak da se podsetite „manije lala”, kada je ovaj cvet bio statusno obeležje i koštao više nego što je bila godišnja zarada.

Pored pomenutih predloga, ruža je, svakako, i dalje simbol Dana zaljubljenih, a boks sa dehidriranim ružama, koje traju duže od dve godine, pričiniće i više od prazničnog zadovoljstva. Takođe, ukoliko želite da vaš poklon bude interaktivan, u cvećari „Flower store” možete pronaći i dehidriranu ružu u providnom zvonu i sa natpisom „In case of love, break the glass”.

Svaki aranžman se, prema vašoj ljubavnoj ideji, uklapa i uz helijumske balone sa različitim porukama, vinom ili dodatnim dekorativnim detaljima, koje su za vas pripremili u cvećari Flower store, u Ulici carice Milice 15. •

U CVEĆARI

„FLOWER STORE”

BIZLife CVEĆE

87

VODIČ KROZ DIJABETES

Pripremila: /// SANJA TADIĆ

KARDIOVASKULARNA OBOLJENJA I DIJABETES

– PREVENCIJA PRE SVEGA

K

ardiovaskularni sistem jedan je od najvećih i najopterećenijih sistema ljudskog organizma.

Prosečno pet litara krvi proteče kroz oko 200 km krvnih sudova svakoga minuta. Oboljenja srca i krvnih sudova jedan su od vodećih uzroka smrtnosti u svetu, a svake godine oko 20 miliona

88

BIZLife

VODIČ KROZ DIJABETES

ljudi dobije neki vid ovog oštećenja. Oboljenja ne biraju godine – javljaju se kako kod starije tako i kod mlađe populacije. Užurbanost, stres na poslu ili kod kuće dodatni su faktori koji, rame uz rame sa nezdravom ishranom, fizičkom neaktivnošću, hroničnim oboljenjima i brojnim drugim uticajima, dovode do poremećaja rada srca i krvnih sudova.

Uz druga hronična oboljenja, kao što je dijabetes, posledice mogu biti fatalne. U ovakvim slučajevima potrebno je biti veoma pažljiv, redovno vršiti kontrole i posetiti kardiologa bar jednom godišnje, čak i kada ne osećamo da za tim ima potrebe, objašnjava prof. dr Nebojša Tasić iz Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje”. „Nažalost, obično se iza potencijalno smrtonosnih stanja kriju nespecifični i opšti simptomi. Naročito je opasan dijabetes, koji je zajedno sa hipertenzijom takozvani tihi ubica. Klasični simptomi dijabetesa, kao što su suvoća usta i povećano mokrenje, ne moraju se uvek javiti, usled čega često povišen šećer može dugo proći neprimećen. Zato je važno redovno se kontrolisati ne samo kod lekara već i uraditi laboratorijske analize.”

Dijabetes i druga dodatna hronična oboljenja mogu čak ubrzati progresiju oštećenja srca i krvnih sudova, koja mogu imati fatalne posledice. „Osobe koje imaju dijabetes, ukoliko imaju povišen krvni pritisak, znatno su osetljivije, odnosno češće doživljavaju infarktivni šlog. To je zato što dijabetes, po svom konceptu oboljenja, napada krvne sudove, kako sitne, tako i krupne.

Zahvatanje tih malih okludiranih krvnih sudova često ne daje adekvatnu simptomatologiju, u smislu da bolesnik padne, doživi masivan infarkt ili šlog. Uglavnom su praćeni

diskretnim promenama u komunikaciji, pa i u ravnoteži, čestim bolovima u grudima i slično”, upozorava dr Tasić.

Kako do ovoga ne bi došlo, pre ali i nakon konstatovanja srčanog oboljenja, akcenat se stavlja na adekvatnu prevenciju, koja uključuje nekoliko stavki. Odabir pravih lekova jedna je od njih, napominje prof. dr Tasić. „U prevenciji moramo akcenat staviti na lekove koji leče aterosklerozu, lekove za hipertenziju koji samo snižavaju krvni pritisak, ali i one koji imaju takozvanu dodatnu vrednost na zid krvnog suda i leče ga.

Koriste se i lekovi za snižavanje lipida, koje ljudi nerado koriste i uglavnom prestaju da ih uzimaju kada dođe do sniženja vrednosti lipida. Oni se ne prepisuju često, pogotovo ne bolesnicima, već u svrhu stabilizacije plaka u krvnom sudu, jer imaju takozvane dodatne vrednosti.”

Kod srčanih oboljenja, kao i kod svih ostalih, veoma je bitno da se pacijenti pridržavaju saveta lekara. Neophodno je redovno uzimati terapiju koju stručnjaci prepisuju i ne menjati je na vlastitu ruku, jer to može izazvati ozbiljne posledice i dodatno zakomplikovati proces lečenja, upozorava prof. dr Nebojša Tasić. „Ukoliko Vam neki lek ne prija, obavezno se javite lekaru kako bi ga promenio, dopunio ili promenio njegovu dozu. Bitno je da to ne radite samoinicijativno.”

Međutim, prevencija podrazumeva sveobuhvatan pristup celokupnom načinu života. Nije u pitanju samo terapija medikamentima, već promena stila življenja, kaže profesor Tasić. „Pre svega, bitna je prevencija nefarmakološkim merama, kao što su intenzivna šetnja i fizička aktivnost, promena načina ishrane koja podrazumeva više kvalitetnih obroka, pa i neka pomoćna lekovita sredstva.” •

89

HRANA ZA DUŠU

Kad POBEDIŠ

SEBE i CEO SVET K

oliko je danas teško/lako biti vlasnik medija u Srbiji?

Nina: Biti vlasnik medija u Srbiji podjednako je izazovno kao i biti vlasnik bilo kog drugog biznisa iste veličine.

Naravno, kada smo pokrenule WANNABE MAGAZINE, bile smo isuviše mlade, nismo se opterećivale potencijalnim problemima, zanimalo nas je samo da ideju sprovedemo u delo, da budemo što vidljiviji i čitaniji, sa kvalitetnim sadržajem. Tek danas, kada smo proširile delatnosti i tim, kada smo postale mnogo više od samih medija, osećamo težinu novih izazova.

Ali to je normalno za svaki novi nivo razvoja biznisa.

NAĐA JOKANOVIĆ Direktor za poslovni razvoj i marketing, Wannabe Magazine

Nina: Definitivno da, jer sam u duši preduzetnik. Svoj posao ne posmatram kao bilo koji drugi posao, već kao priliku da radim ono što volim, da uživam dok radim, da upoznajem nove, sjajne, kvalitetne ljude, da učim, kako o poslu, tako i o sebi samoj, da pomeram sopstvene granice i iz dana u dan pobeđujem sebe. A kada uz sve to imate i odgovarajućeg poslovnog partnera i, pre svega, pravog prijatelja, sve je mnogo lakše, lepše i uzbudljivije.

Nađa: Biću potpuno iskrena i reći da je pokretanje WANNABE MAGAZINE-a u mom slučaju jedan splet (srećnih) okolnosti, do kojih je dovelo prijateljstvo sa Ninom, zbog koga sam ušla u preduzetničku avanturu. Na početku nisam mogla ni da zamislim u kom pravcu će ONO ŠTO JE sve otići i koje će razmere dobiti, ali sam, DEFINITIVNO TEŽE OD svakako, bila svesna da, radeći na drugoj paralelno (pošto sam po obraTOGA „BITI USPEŠNA poziciji zovanju magistar farmacije – medicinski POSLOVNA ŽENA” biohemičar), neću moći da se potpuno JESTE „BITI USPEŠNA posvetim preduzetništvu. Iz tog razloga sam odlučila da postanem sopstveni PREDUZETNICA” „gazda” i nisam se nikada pokajala zbog toga. Hvala Nini što mi je uopšte dala ideju i podsticaj da je tako nešto moguće.

Iako je postojao veliki rizik na koji se treba odvažiti, to je bio dobar izbor.

Nađa: Da se nadovežem na Ninin odgovor – pokretanje biznisa u Srbiji izazov je samo po sebi. Dodatno, ako ste u sferi medija, postoje brojne specifičnosti vezane za tu delatnost, naročito ako ste nezavisni i, samim tim, „mali” medij. Pored toga, treba imati u vidu da danas konstantno mnogo toga u svetu menja veb-medija i klasično oglašavanje je sve manje interesantno oglašavačima. Zato smo mi potpuno spontano proširili svoje delatnosti u vidu digitalnog kreativnog studija „WANNABE Media”, koji svojim klijentima i partnerima nudi različita kreativna rešenja, prvenstveno za onlajn i društvene mreže, ali pored toga, i oflajn (TV i OOH).

Da morate sve ispočetka, da li biste ponovo odabrale pokretanje WANNABE MAGAZINE-a?

90

BIZLife

HRANA ZA DUŠU

Kako izgleda biti uspešna poslovna žena u Srbiji?

Nina: Kada tvoja preduzetnička ideja uspe, kada se pretvori u ozbiljan posao koji raste iz dana u dan, kada svi prepoznaju tvoj rad i poštuju te zbog njega, a kada si uz sve to i žena, supruga i majka dvoje dece – teško je rečima opisati koliko je taj

NINA MILOVIĆ Generalni i kreativni direktor, Wannabe Magazine

BIZLife

HRANA ZA DUŠU

91

osećaj moćan.

Ne samo da osećaš da si pobedila ceo svet već osećaš i da si pobedila sebe i sve svoje strahove i nesigurnosti da nećeš uspeti.

Sve ovo ti daje jak vetar u leđa da nastaviš dalje, još više i još bolje. Naravno, na Nađi i meni, kao poslodavcima, velika je odgovornost baš zbog naših zaposlenih, ali nakon svega što smo zajedno prošli svih ovih godina, mogu da tvrdim da smo uigrani tim, koji ne pristaje na neuspeh i koji može sve.

Nađa: Obe smo jako kritične kada je u pitanju definicija uspeha i uvek mislimo da može i više i bolje. Kada si tako samokritičan, iako je to verovatno jedan od razloga samog uspeha, teško ti je da u njemu potpuno uživaš i nikad nisi „opušten”.

Fenomenalno je kada se setiš da si, kao mali, maštao da ćeš biti uspešan poslovan čovek i onda shvatiš da si na tom putu i ostvaruješ ono što si sebi zacrtao. Poslovnim ženama nije lako, to je sigurno, jer moraju da žongliraju između više uloga koje imaju (jer su žene), bilo da su u Srbiji ili negde u svetu. Ono što je karakteristično za Srbiju jeste specifičnost našeg i dalje patrijarhalnog podneblja, ali i to je nešto što se polako menja dolaskom novih generacija, a sa njima i novih zanimanja. Ono što je definitivno teže od toga „biti uspešna poslovna žena” jeste „biti uspešna preduzetnica”. Blog koji sam pokrenula „Dnevnik jedne poslovne žene” (nadjajokanovic.com) nastao je baš sa idejom da, pored nekih tema koje su meni zanimljive, obrađuje i teme posvećene upravo nedoumicama i izazovima

92

BIZLife

XXX HRANA ZA DUŠU

sa kojima se sreću poslovne žene, predočene iz moje perspektive.

Nađa: Volim vikendom da se opustim kod kuće, mada se neretko dešava i da radim, jer tada imam mir i bolji fokus.

Pošto sam nedavno postala majka, moja rutina se već menja, pa verujem da će tako i vikendi.

Da li i vi tokom nedelje, kao većina zaposlenih u Srbiji, jedva čekate petak?

Nina: U suštini, kada se baviš privatnim biznisom, dani u nedelji počinju da gube svoje izvorno značenje. Šalu na stranu, volim vikend, jer tada imam najviše slobodnog vremena, koje provodim sa svojom porodicom i u tome zaista uživam, ali s obzirom na to da moja glava nikada ne miruje, često mi se dešavalo da se sa Nađom nalazim baš za vikend kako bismo razradile nove ideje i planove. Koliko god sebi govorila da usporim i da se odmorim, mislim da mi ideje baš tada naviru.

Koja je poslednja knjiga koju ste pročitali?

Nina: Trenutno čitam knjigu „Postnatal Depletion Cure”, koju je strani portal „Goop” objavio zajedno sa Oskarom Serajakom.

okruženju, interesovanjima, pa čak i o vašoj prošlosti. Stil oblačenja i ponašanja nešto je što se gradi godinama, a pogotovo poslovni stil, koji mora biti, na prvom mestu, praktičan i u skladu sa potrebama savremene žene, istovremeno mora biti smart i šik, sve ostalo je odavno prevaziđeno. Inače, to je bila i inicijalna ideja kada sam nedavno pokrenula modnu liniji pod imenom NINAMILAN studio, koji upravo daje ženama mogućnost da grade drugačiji poslovni stil.

Nađa: Poslednja knjiga koju sam pročitala je „Ask Gary Vee”, koja je korisna kako za preduzetnike, tako i za sve ostale poslovne ljude. Šta vam je trenutno na plejlisti?

Nina: Trenutno u kolima slušam svašta, prema raspoloženju, npr. Džesi Ver, „Nuvel vag”, Lejdi Gagu, Dejvida Bouvija...

Nađa: Da je pitanje šta gledam na „Netflixu”, odgovor bi bila serija „The Good Wife”, koju preporučujem svima. Što se muzike tiče, ranije sam bila veliki entuzijasta i skidala muziku i pravila svoje kompilacije, a kako više nemam vremena za to, slušam omiljene radio-stanice dok sam u kolima.

POSLOVNI STIL MORA BITI, NA PRVOM MESTU, PRAKTIČAN I U SKLADU SA POTREBAMA SAVREMENE ŽENE, ISTOVREMENO MORA BITI SMART I ŠIK

Da li ste jedna od onih zaposlenih žena koje jedva čekaju kraj radnog vremena da obuju patike?

Nina: Prednost rada u modnoj industriji je upravo ta: dozvoljeno mi je da nosim patike kad god poželim. Retko kada nosim visoke potpetice, jer mi je jako važno da se osećam dobro u onome što nosim, da se lako krećem, da me ništa ne sputava. Zato sam veliki ljubitelj kako patika, tako i druge ravne obuće, a zahvaljujući aktuelnim trendovima, čak i sa takvim izborom mogu da izgledam doterano i moderno, ali i dalje profesionalno.

Nađa: Prepoznatljiv stil je, naravno, veoma bitan, naročito u modnom medijskom okruženju, u kome se mi zbog posla krećemo. Ako pričamo o ženama koje su na menadžerskim ili direktorskim pozicijama, pre svega, one ne bi smele sebi da dopuste da ne povedu računa o stilu i svom izgledu generalno. Ja to doživljavam kao odraz lične kulture.

Kada bi vam sada neko ponudio besplatnu avionsku kartu, koju biste destinaciju odabrali?

Nina: Ovih dana mi je u glavi Karnegi hol i baš mi se ide na neki koncert.

Dakle, Njujork.

Nađa: Volela bih da odem na Maldive, pošto je to putovanje koje smo planirali, ali smo, nažalost, morali da odložimo.

Koja je poslednja dijeta koje ste se pridržavali?

Nina: Dijeta nutricioniste Ane Petrović, nakon koje sam uspela da skinem 10 kilograma posle druge trudnoće i planiram da nastavim dalje.

Nađa: U preduzetništvu nema vikenda, niti se kao preduzetnik i vlasnik biznisa osećaš kao da imaš posao koji treba da se „odradi”. Tvoj biznis je tvoj život, deo tebe i prirodno ti je da razmišljaš o njemu stalno i tražiš nove ideje, rešenja... Da je drugačije, sigurno ne bi bio uspešan u tome što radiš. Mada, iskreno mislim da to važi i kada si zaposlen, ne samo kada si poslodavac. Prošlo je vreme kada si mogao da „odrađuješ” i da ne daješ sebe u poslu. I ono u šta duboko verujemo i Nina i ja jeste da „kakav si u poslu, takav si u životu”.

Nađa: Patike obožavam da nosim i imam i previše pari u svom garderoberu. Nosim ih svakodnevno i na posao i volim da ih kombinujem sa nekim poslovnijim komadima, obavezno sa sakoom, a nekada čak i sa odelom.

Šta je vaša hrana za dušu?

Nina: Svaki kreativni proces, bilo da je crtanje, pisanje, pevanje, slikanje, dizajniranje i sl., ali je bitno da je uz muziku.

Koje je idealno mesto za vikend?

Nina: Moje idealno mesto za vikend je moja kuća, budući da sam je željna, jer sam tokom nedelje previše van nje.

Koliko je za poslovnu ženu važan poslovni stil?

Nina: Na osnovu izgleda i upravo na osnovu nečijeg stila stičemo prvi utisak. Stil govori o vašoj kulturi, socijalnom

Nađa: Svako ko me poznaje zna da volim da putujem i da mi nikad nije dosta putovanja. Svako novo iskustvo i nova destinacija me ispunjavaju i zaista uživam u tome. •

Nađa: Poslednja i jedina dijeta na kojoj sam ikada bila jeste čuvena hrono dijeta i meni je baš odgovarao taj režim ishrane.

Svako treba da nađe ono što njemu leži prema navikama i potrebama, a veoma je bitna i samokontrola.

BIZLife

HRANA ZA DUŠU XXX

93

FITNES

Piše: /// MARIJA PULJECOVIĆ

UMESTO KONKURENTNOSTI NEGUJEMO PARTNERSKE

ODNOSE

O

gnjen Radić je „difovac“ koji je uspeo nešto što mnogima nije, a to je da svoju ljubav spoji sa jako uspešnim biznisom. Kako je nastao koncept „FitPass“ i šta su mu sledeći koraci, Radić je odgovorio za BIZLife magazin.

Kako ste došli na ideju da osnujete FitPass?

— Nakon prestanka sa radom u prethodnoj firmi, razmišljao sam šta bih inovativno mogao da pokrenem u Srbiji. Budući da je jedan od mojih kolega

Poljak, zajednički smo počeli sa istraživanjem. Poljska je tada bila jedno 12 godina ispred nas kada govorimo o razvijenosti. Detaljno smo ispitali šta u Poljskoj još uvek funkcioniše a pokrenuto je otprilike u tom periodu. Došli smo do spiska od 24 kompanije. Jedan od poljskih „izuma” koji smo preneli u Beograd bio je bar „Shootiranje” u Savamali.

Pored bara, u tim poljskim startapima pronašli smo i prilagodili ideju o FitPassu. S obzirom na to da sam „difovac”, uspeo sam da objedinim ljubav prema

U OVOM POSLU JE VRLO BITNO I DA POZNAJETE „PRAVE LJUDE”.

MNOGI KOJE SMO UPOZNALI KROZ POSLOVNE RAZGOVORE I PUTOVANJA BILI SU VEOMA RADI DA NAM POMOGNU

PROŠIRENJE Koji su vaši dalji planovi?

Plan je da se proširimo na Makedoniju, Crnu Goru i, vrlo verovatno, Rumuniju. Takođe, u procesu smo proširenja FitPassa na Gruziju.

Zašto baš Gruzija?

To nam je strateški plan, čiji je cilj lakši ulazak u Rusiju, koja je veliko tržište. Uvek je lakše prvo „ući” u manju državu. Imamo u planu još šest zemalja, ali o tom – potom.

94

BIZLife

FITNES

sportu i preduzetništvu, te je tako nastala i istoimena kompanija FitPass.

Koje su najveće prepreke u pokretanju biznisa?

— Inicijalna ulaganja i finansiranje su, definitivno, bili primarna velika prepreka.

Najveći investicioni fond za internet tehnologije na svetu, „Rocket internet”, omogućio nam je jedan deo sredstava.

U ovom poslu je vrlo bitno i da poznajete „prave ljude”.

Mnogi koje smo upoznali kroz poslovne razgovore i putovanja bili su veoma radi da nam pomognu. U jednom trenutku smo, zaista, bili na ivici i lomili se hoćemo li da zatvorimo ili nećemo. Međutim, jedna telekomunikaciona kompanija je baš te nedelje potpisala ugovor, omogućila svojim zaposlenima korišćenje FitPass kartica i na taj način pomogla da nastavimo dalje.

Moj poslovni partner i ja nismo iz imućnih porodica i, da tada nismo uspeli, pretpostavljam da bismo vraćali kredite do današnjeg dana. Osim toga, nije bilo nekih krupnijih prepreka i problema. Naravno, uvek se tu nađu određene operativne stvari, ali one vas čekaju šta god da pokrenete.

AKO ŽELITE NEŠTO, KRENITE ODMAH ILI NEMOJTE NI DA KREĆETE. UKOLIKO PLANIRATE DA POKRENETE BIZNIS ZA PET ILI DESET GODINA, NAJVEROVATNIJE ĆE TADA BITI KASNO Šta obuhvata to inicijalno ulaganje?

— Uključuje uređaje koji stoje po teretanama, razvoj sistema, plate prodavaca, plate programera i rente. Mi smo u startu imali 45 zaposlenih – to je 45 plata! Sada smo optimizovali biznis, dok se troškovi preusmeravaju na neka nova inovativna rešenja.

Kakva je vaša konkurencija u Srbiji?

— Mi u Srbiji nemamo direktnu konkurenciju u pravom smislu te reči. Možda smo na samom početku mogli neke od teretana da nazovemo konkurencijom. Sada umesto konkurentnosti negujemo partnerski odnos. Ima nekih teretana koje još nisu deo sistema i koje, verovatno, nikada neće ni biti, jer nas, možda, vide kao neku vrstu pretnje. Međutim, pravog rivala više nemamo. I da se pojavi, a to je uvek opcija, neće imati nikakvog specijalnog uticaja na nas. U regionu je to drugačije, neke vrste konkurencije postoje u Rumuniji, Bugarskoj i Mađarskoj.

Imate posebne programe za kompanije i njihove zaposlene. Zašto ste se okrenuli ka pogodnostima za pravna lica?

— Kompanije su naši glavni klijenti i mi smo sa tom idejom i krenuli. Na početku nije bilo u planu da radimo na paketima za privatne korisnike. Međutim, oni su izuzetno dobra reklama i dosta ih ima. Moguće je da će nas optimizacija posla odvesti do ukidanja privatnih paketa budući da je saradnja sa kom-

panijama efikasnija, ali smo odlučili da još nije vreme za taj korak. Rad sa kompanijama je mnogo jednostavniji sa operativne strane, mnogo su lakše za saradnju i naplatu usluga. Šta preporučujete mladim ljudima koji tek kreću u preduzetničke vode?

— Ako želite nešto, krenite odmah ili nemojte ni da krećete. Ukoliko planirate da pokrenete biznis za pet ili deset godina, najverovatnije će tada biti kasno. U Srbiji će moći da se napreduje na ovaj način još

jedno pet do sedam godina, jer su „veliki” već krenuli da dolaze iz raznih delova sveta. A kada oni dođu, nećete imati više prostora ni za pokušaj.

Naravno, nijedna opcija nije isključiva. Ukoliko ste natprosečno inteligentni, uspećete bez obzira na sve. Sigurno ćete uspeti i ako imate veliku ideju koja će promeniti celo društvo i način razmišljanja.

Ali tu „veliku ideju koja menja svet” – od tri miliona ljudi ima samo jedan čovek. Takve ideje su vrlo retke i smatram da se kod nas nije pojavilo tako nešto godinama. Nemojte da odlažete – krenite odmah! I informišite se dobro. Razgovarajte sa ljudima koji su u preduzetničkim vodama i slobodno ih pitajte za savet i pomoć.•

OGNJEN RADIĆ Suosnivač i direktor kompanije FitPass

BIZLife FITNES

95

MODA

ŠTA OBUĆI NA VENČANJE – VODIČ ZA MODERNOG MUŠKARCA od MojKrojac.com

S

vako venčanje, bilo da je formalno ili poluformalno, podrazumeva određeni dres kod, koji, svakako, uključuje košulju kao sastavni deo odevne kombinacije.

Ukoliko je venčanje svečano, odevna kombinacija koju podrazumeva „Black tie dress code” dobija najviše bodova za sofisticiranost i klasu. Ovaj dres kod podrazumeva crno večernje odelo sa svilenim trakama na reverima, crne lakovane cipele i belu košulju sa francuskom manžetnom i kragnom za leptir mašnu. Izgled je potpun sa kvalitetnom dugmadi za manžetne, svilenom maramicom koja viri iz džepa i crnom leptir mašnom.

Poluformalna venčanja su u današnje vreme popularnija od formalnih i, iako ne zahtevaju strogo elegantne odevne kombinacije, to ne znači ni da je dozvoljen potpuno opušten izgled.

Dvodelno tamno je siguran izbor, ali ako preferirate ležerniju kombinaciju, onda

su kežual sako i „chino” pantalone idealni za vas. Košulja treba da bude jednobojna u neutralnim bojama kao što su bela, plava, siva ili crna sa klasičnom ili koso sečenom kragnom i manžetnama za običnu ili ukrasnu dugmad po izboru, dok cipele mogu biti tipa Oxford ili Monk na preklop (bez pertli).

U salonima MojKrojac.com možete kompletirati svoj izgled od kravate do cipela, a mi ćemo se sa našim konceptom šivenja po meri klijenata postarati da zasijate. Samo pazite da ne zasenite mladoženju. . •

KOŠULJA TREBA DA BUDE JEDNOBOJNA, NEUTRALNE BOJE, KAO ŠTO JE BELA, PLAVA, SIVA ILI CRNA

Srbija - Zmaj od Noćaja 13, Beograd E-mail: office@mojkrojac.com Kontakt telefon: +381 65 9246200

96

BIZLife

XXX MODA

Crna Gora - Karađorđeva 14, Podgorica E-mail: office.mne@mojkrojac.com Kontakt telefon: +382 68 048442

BIZLife MODA

97

TAKTIKA POSLOVNOG MUŠKARCA

UVEK

VERUJEM

u PLAN A MARKO ŽUGIĆ Sponsorship and Event Manager, Apatinska pivara

U

šta je pametno uložiti novac?

— U sve ono u šta iskreno i strastveno verujete. U to uložite novac.

Koliko odelo čini čoveka?

— Odelo ne čini čoveka, ali dobar stil se, svakako, primećuje.

Šta bi se desilo kada bi vas kolega uhvatio kako pijete pivo konkurencije?

— Asortimanom i distribucijom koju imamo nemam potrebe ni razloga da pijem konkurentska piva.

Rad mojih kolega iz konkurentskih kompanija poštujem, ali moj izbor su uvek naši brendovi.

Koje su tri stvari uz koje pivo najbolje ide?

— Najbolje ide uz muziku, dobro društvo i reprezentaciju Srbije u fudbalu.

Jelen ili Bavaria?

— Jelen je uvek moj prvi izbor, ali ne samo moj već i većine srpskih potrošača. Raditi na ovom brendu je velika privilegija, ali i obaveza.

Kako biste opisali svoj poslovni tim?

— Entuzijastičan i spreman na izazove.

Da li uvek imate plan B? — Nikada. Uvek verujem u plan A. Da li volite da rizikujete?

— Rizik je kao proces učenja u redu. Šta biste sebi poklonili?

— Odlazak na derbi Boka Juniors – River Plata.

VAŠ OMILJENI GEDŽET? —Inovacije na tehnološkom planu pratim svakodnevno i veliki sam zaljubljenik u tehnologiju.

Nemam omiljeni gedžet, ali koristim sve što mi je dostupno.

Koliko se često dešava da vičete?

— Samo kad Partizan gubi.

Koji vam je omiljeni događaj koji ste organizovali?

— Posle toliko godina karijere i organizovanja različitih tipova događaja, dragi su mi svi koji na kraju pruže neponovljivo iskustvo i istinsko zadovoljstvo za naše potrošače.

98

Vaših omiljenih sat vremena?

— Najvrednije mi je vreme koje provedem sa svojom devojkom, porodicom i kucom Jucom.

Najbolji savet koji ste dobili?

— „Uzmi paracetamol!” Šta je najviše doprinelo vašem uspehu?

— Rad, kreativnost i dobar tim.•

99

100

BIZLife

XXX