BizLife-broj 68 by Artena Presents

Magazin za

USPEŠAN BIZNIS i dobar život...

Sve na jednom mestu!

Business magazine

BROJ 68 • MART 2019.

/// WWW.BIZLIFE.RS

ŽENE u BIZNISU

ili

HRABRE

SAVRŠENE?

UVODNIK

KEVE N

edavno sam od moje majke prvi put čuo za jedan događaj koji se desio pre skoro 30 godina. Dok smo sedeli i pili kafu, ona je pričala o njenom „putešestviju“ iz neke zabiti u Rusiji, gde je radila na projektu jedne zgrade. Dok je pričala, u trenucima bi se zagrcnula od smeha opisujući situaciju gde sa dvoje kolega na „minus hiljadu“ čeka avion koji na papiru ne bi trebalo ni da stigne, priča kako avion stiže a u njemu je osim njih putnik i jedan leš, opisuje kako avion nekoliko puta pravi vanredna stajanja jer rezervoar nešto nije u redu, kako nekoliko puta preleće Beograd jer ta „avio-kompanija“ nema dozvolu da sleti na naš aerodrom, kako ih željne svog doma i porodice, preusmeravaju na Rumuniju, priča kako izlazi iz aviona, i sa gomilom pridošlih „sapatnika“ ulazi u autobus usred noći koji će ih prebaciti do Beograda, opisuje lanč pakete i svraćanja u lokalne kafane. Sreću kad je napokon došla kući, nije opisala. To je sada nevažno. Teško mi je i da zamislim šta bi bilo da moja majka nije tih 90-tih radila šta je radila. I ko zna još koliko majki je radilo isto. I to i danas radi. Sve da bi svojoj deci obezbedile normalan život. Kada me neko pita kako je to raditi sa ženama, kažem da je to pola kletva pola blagoslov. Kletva jer čuješ stvari koje jedan muškarac, u principu, i ne bi morao da čuje, ali i zbog zbunjujućih situacija kada, na primer, u prodavnici razmišljate da li da kupite ovsenu kašu, ili se pitate da li vam je ipak

ćete čitati u ovom broju našeg mapotrebna ta destilovana voda za peglu. Poslednjih deset godina u kancelariji gazina, brinu o mnogo zaposlenih, sedim sa između 3 i 8 žena, a „muški obavljaju odgovorne poslove, vlasnice glas“ u radnom prostoru nisam čuo... su svog biznisa ili rade u industrijama pa odavno. koje nisu baš tipične za žene. Bez Ponekad zaboravim da su one obzira što imaju uspešne karijere, neke majke, a pre svega žene, kojima u od njih imaju porodice, neke nemaju ovom društvu i na ovim prostorima ali dolaze sa različitim brigama u glavi, nikada nije bilo lako. O tome i dan jer kao što kaže Mel Gibson u onom danas čitamo na naslovnim stranama, filmu - žene stalno brinu. Sve u svemu, guraju napred bez obzira na sve. vidimo na ulici, prepoznajemo u našim Zato se pitam da li će doći dan kada domovima. A retko ima muškaraca će se (ali stvarno) jedna žena pitati koji im u celoj priči i pomognu. Kao što postoji ona nešto i odlučivati u čuvena rečenica iz državi, jer bez KADA ME NEKO PITA ovoj jednog filma da je obzira koliko ponesigurno ubica onaj KAKO JE TO RADITI SA kad bile (previše) koji je objavio najŽENAMA, KAŽEM DA emotivne, impulili brutalne veću čitulju, tako JE TO POLA KLETVA sivne u odlukama, žene su i meni sumnjivi POLA BLAGOSLOV će se postarati da svi oni muškarci kuća, porodica, koji se preterano firma, korporacija trude kada dođe ili država nikad ne 8. mart. bude gladna. • Žene o kojima

Glavni i odgovorni urednik

/// MILOVAN MILIČKOVIĆ

BIZLife UVODNIK

SADRŽAJ

22 ŽENI NIKO NE BRANI

JELENA PAVLOVIĆ Predsednik Upravnog odbora Američke privredne komore (AmCham)

KOVILJKA LONČAR Generalna direktorka kompanije Mozzart

BUDUĆNOST U KOJOJ SE POŠTUJE RODNA RAVNOPRAVNOST

74 DRAGANA OGNJENOVIĆ

24 NAJVEĆI PROBLEMI

„SPRING 2019”

I NAJČEŠĆI OBLICI DISKRIMINACIJE

PROF. DR ZORANA MIHAJLOVIĆ Potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost

INTERVJU Moda

Piše: BRANKICA JANKOVIĆ Poverenica za zaštitu ravnopravnosti

76 SREĆA JE SVAKI USPEH, NAGRADA, POHVAL

DRAGANA JANJIĆ Suvlasnica i direktorka firme „Vinarija Aleksić“ Preduzetništvo

26 KAKO POBEDITI SEBE

MARINA SAVIĆ Rukovodilac korporativnih komunikacija Atlantic Grupe za Srbiju i Makedoniju

80 LEPOTA ETIKE I ETIKA LEPOTE EMANUEL LULAN Potpredsednik L’Oréal grupe i direktor za etiku

30 TRI DAME IZ NOVASTONA INTERVJU

90 PODSTICANJE

34 „IDEMO, RADIMO!”

BRANKA PUDRLJA DURBABA Glavni direktor za tržište Srbije, Vip mobile Srbija

50 ZA USPEH JE POTREBNA ODLUČNOST

68 GOST UREDNIK

DA BUDE USPEŠNA

INDIVIDUALNOSTI

Piše: DOC. DR MILICA SLIJEPČEVIĆ, UNIVERZITET METROPOLITAN

92 USPEH JE MIRNO JUTRO I VEČE

KATARINA KOJIĆ Direktorka divizije Consumer Health, Bayer Srbija

PROVEDENO SA PRIJATELJIMA

SENKA VLATKOVIĆ ODAVIĆ, novinarka Insajdera Hrana za dušu

ŽENE SU JEDNOSTAVNO BOLJE Tri direktorke Delta Holding-a

SANJAM OTVORENIH OČIJU

USPEŠNA ŽENA JE ZADOVOLJNA ŽENA

IVANA LUKIĆ Direktorka marketinga, Belgrade Waterfront

IMPRESUM

Business Magazine

MANJA BABOVIĆ Direktor za razvoj brendova u kompaniji „Fashion Company“

BROJ 68 • MART 2019

Izvršni direktor

Project manager

Lektor

DANICA STUPAR

TANJA NJEGOMIR,

NEVENA ERIĆ

MARIJA PULJECOVIĆ,

Saradnici

danica.stupar@bizlife.rs

tanja.njegomir@bizlife.rs

Glavni i odgovorni urednik

marija.puljecovic@bizlife.rs

MILOVAN MILIČKOVIĆ

JELENA NIKOLIĆ

milovan.milickovic@bizlife.rs

Art direktor

BOJANA VRHOVAC bojana.vrhovac@bizlife.rs

Business development manager

MINJA MILENKOVIĆ minja.milenkovic@bizlife.rs

04 4

BIZLife

SADRŽAJ

jelena.nikolic@bizlife.rs

MILENKO VASOVIĆ, SRĐAN MRĐA, DIJANA CARIĆ, DARKO SOKOVIČ

Redakcija

BOJANA MILOVANOVIĆ, TANJA KOVAČEVIĆ, ALEKSANDAR MIJAILOVIĆ, redakcija@bizlife.rs

Foto

SERVIS BETA MEDIJA CENTAR BEOGRAD

ISSN 2334-8011 COBISS SR-ID 198317324

Štampa

ZLATNA KNJIGA BAGRDANSKI PUT BB, JAGODINA Izdavač

DIGITAL LIFE

Knez Mihailova 1/II, Beograd +381 11 71 52 458 +381 11 71 52 520 www.bizlife.rs

Saznajte više skeniranjem QR koda. Neophodna vam je aplikacija (QR code reader) koja će aktivirati kameru telefona i skeniranjem koda odvesti vas do dodatnog sadržaja.

BIZLife XXX

CITAT

„

“

Da su umesto Braće Liman (Lehman Brothers) postojale Sestre Liman, svet bi danas izgledao drugačije. Kristin Lagard, izvršna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF)

INTERVJU

BUDUĆNOST U KOJOJ SE POŠTUJE RODNA

RAVNOPRAVNOST M

inistarka Zorana Mihajlović se, pored angažmana u Vladi Srbije, nalazi i na čelu Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost. S obzirom na ključnu temu našeg broja, veoma je značajan razgovor sa ministarkom o ovom važnom pitanju. Na čelu ste Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost. Koliko ste zadovoljni njegovim radom? — Mnogo toga je urađeno u oblasti rodne ravnopravnosti u prethodnom periodu, od donošenja i sprovođenja Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost 2016–2020. i Akcionog plana, izrade Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti, izrade Indeksa rodne ravnopravnosti, koji poseduje samo naša zemlja van Evropske unije, do uvođenja rodno odgovornog budžetiranja kao sistemske mere za unapređenje položaja žena, koju su prepoznale i Ujedinjene nacije. Uz podršku EU, UN Women i drugih međunarodnih partnera, realizujemo velike projekte posvećene ekonomskom osnaživanju žena i sprečavanju porodičnog nasilja, radimo na zapošljavanju žena sa sela itd. Naravno, uvek može i više

BIZLife

INTERVJU

i bolje, ali u rodnoj ravnopravnosti je posebno važno da postoji zajednički rad, jer to nije pitanje jednog tela ili jedne institucije, nego čitavog društva. Neophodno je da rodna ravnopravnost ne predstavlja kozmetički dodatak, već suštinski odnos i pojedinaca i društva, kao i da Koordinaciono telo ne bude privremeni, već stalni organ Vlade, kako bismo imali kontinuitet u ovoj oblasti, u kojoj se mora i planirati i raditi na duge staze, jer rodna ravnopravnost nije samo pitanje zakona, nego i promene svesti, a to je dugotrajan proces. Koliko je u Srbiji, kao zemlji u kojoj većinski vladaju neke drugačije društvene norme, teško boriti se za rodnu ravnopravnost? — Uvreženi patrijarhalni obrasci i rodni stereotipi karakterišu gotovo sve zemlje i postoje i u mnogo razvijenijim društvima. Ipak, svedoci smo svakodnevnog menjanja praksi, odnosa, nestajanja anahronih diskriminativnih običaja. Ali slažem se da na tome moramo još da radimo. Borba za rodnu ravnopravnost je svakodnevni izazov, ali i potreba dalje demokratizacije srpskog društva i približavanja evropskim vrednostima i standardima koji-

ma težimo. Ne zato što treba da uđemo u Evropu, već zato što želimo da ovde, u Srbiji, za naše građane i građanke obezbedimo standarde u skladu sa najboljom evropskom praksom. Kada se prethodnih godina pominjala rodna ravnopravnost u svetu, svi su mislili na izjednačavanje plata u Holivudu. Na šta vi pomislite kada je Srbija u pitanju? — Zašto Holivud? Ja pomislim na Srbiju, na dostupnost svih radnih mesta u skladu sa talentima i sposobnostima, a ne u skladu sa polom. A ako hoćete tu komparaciju sa Holivudom, ali i sa bilo kojom zemljom u svetu, treba da pomislimo na izjednačavanje plata žena i muškaraca na istim poslovima, na jednake mogućnosti za zapošljavanje, ali i o približno istom trošenju vremena za neplaćene poslove. Srbija je prošle godine napredovala prema Indeksu rodne ravnopravnosti, ali i dalje su najlošiji rezultati u oblasti rada. Kako planirate da to rešite? — Kao jedina zemlja van Evropske unije, izradili smo, po drugi put, Indeks rodne ravnopravnosti. Danas se Srbija u ovoj oblasti poredi sa članicama EU i, u poređenju sa njima, Srbija zauzima 22. mesto i bolja je od trećine evropskih zemalja. Tačno je da najveće izazove imamo u oblasti rada i na tome svi zajedno moramo da radimo. Stvaranje rodno ravnopravnog društva nije pitanje ni zadatak samo jednog ministarstva i jednog ministra. Problem se rešava u sinergiji svih aktera u Vladi i u saradnji sa civilnim društvom. Na tome moramo da radimo zajedno i zato smo prva zemlja van EU koja je uvela Indeks rodne ravnopravnosti, s ciljem utvrđivanja problema i njihovog prevazilaženja zajedničkim radom. Rezultate smo objavili i

podelili sa svim državnim organima. To je osnova za konkretne mere i aktivnosti koje ćemo kao Koordinaciono telo dalje podsticati i pratiti. Sa međunarodnim partnerima sprovodimo projekte čiji je cilj ekonomsko osnaživanje žena. Prvi put smo za to dobili sredstva iz pretpristupnih fondova EU. Osnažujemo žene na selu, uspostavili smo nagradu za rodno najsenzitivniju kompaniju i realizujemo inicijativu za uključivanje žena preduzetnica u lanac vrednosti velikih kompanija. Da li akcije koje pokrećete preko Koordinacionog tela i akcije koje praktikuju nevladine i druge organizacije mogu da utiču na to da se položaj žena u Srbiji promeni? Koliko su te povremene akcije važne? — Vrlo su važne i nisu povremene, jer mogu da promene situaciju i menjaju je, i to trajno. Na primer, rodno odgovorno budžetiranje koje smo sistemski uveli za sve državne organe trajno je reformisalo upravljanje javnim finansijama sa ciljem unapređenja rodne ravnopravnosti. Akcije, na primer, 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama, inicijative za uvođenje i obeležavanje značajnih datuma sa aspekta rodne ravnopravnosti, kao što je 18. maj – Dan sećanja na ubijene žene žrtve nasilja, nepovratno menjaju patrijarhalne društvene obrasce i norme ponašanja. Ne postoji kampanja ili međunarodni dan u ovoj oblasti a da Srbija nije uzela učešće. To su sve transformativni procesi u jednom društvu.

organima, jer one ne menjaju samo njihov rad zbog brojčanog prisustva, već kvalitativno. Percepcije žena su najčešće drugačije, kao i pristup rešavanju problema. One nose drugačiji senzibilitet i samo u kompatibilnosti sa muškim percepcijama, pristupima i senzibilitetom donose dobra, primenjiva i inovativna rešenja u svakoj situaciji. Ne možemo napredovati kao društvo ako se glas više od polovine stanovništva ne čuje i ne uvažava. Kada je reč o učešću žena u političkom životu, Srbija je iznad evropskog proseka i iz godine u godinu napreduje. Da li može više? Može. Kolektivi koji su rodno raznovrsni i kreativniji su, uspešniji i efikasniji. Sigurno postoji trenutak u budućnosti kada više nećete biti na čelu Koordinacionog tela. Kako biste voleli da izgleda Srbija u tom momentu kada je reč o rodnoj ravnopravnosti? — Pre svega, potrebno je da rodna ravnopravnost bude

integrisana u sve oblasti političkog, ekonomskog i društvenog života, a da rodni principi prožimaju sve javne politike i mere. Prema nekim istraživanjima, to će se dogoditi tek za 108 godina. Sve dok se to ne ostvari, naša obaveza je da se svakim danom približavamo društvu u kojem nema nasilja nad ženama, gde ne postoje muški i ženski poslovi, već samo dobro ili loše obavljeni poslovi, gde imamo žene generale, ministarke, na primer, u resoru odbrane ili privrede, gde ima više ambasadorki, gradonačelnica i predsednica opština, gde je jednak broj zaposlenih žena i muškaraca, gde nema marginalizovanih žena itd. Sigurna sam da će se mnogo toga i ostvariti, jer je pitanje rodne ravnopravnosti točak koji se ne može zaustaviti. Taj točak vodi u budućnost, bolju budućnost, kakvu svi građani i građanke Srbije zaslužuju. Budućnost u kojoj je odsutna diskriminacija bilo koje vrste i u kojoj se poštuje rodna ravnopravnost kao osnovni postulat ljudskih prava. •

PROF. DR ZORANA MIHAJLOVIĆ Potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost

U aktuelnoj vladi Srbije nalazi se pet žena. Da li mislite da je to dovoljno i da li se generalno zalažete za više žena na ključnim mestima u državnim organima? — Svakako da se zalažem da bude više žena i u Vladi i na ključnim mestima u državnim

BIZLife INTERVJU

BIZLife

XXX

BIZLife XXX

AFA

RODNA RAVNOPRAVNOST

je DOBRA za BIZNIS Piše: SVETLANA TEŠIĆ Članica Upravnog odbora AFA asocijacije

spostavljanje rodne ravnopravnosti u poslu, javnom i privatnom životu jeste jedini način da se prilagodimo aktuelnim promenama i globalnim tendencijama kako bismo omogućili društvu da se održivo razvija. Dvadeseti vek je bio vek u kome su se žene borile za svoje mesto u javnom životu, ali danas taj pristup moramo menjati. Prilagođavanje je nužno, jer ne treba da težimo uspostavljanju nove dominacije među polovima, već da težimo dugoročnoj saradnji i zajedničkom delovanju – bez obzira na pol, rasu, nacionalnost, religiju i etničku pripadnost. Rezultati istraživanja Globalnog instituta Mekinsi pokazuju da do 2025. godine u uslovima rodne ravnopravnosti svetski BDP može da poraste za čak 28 triliona dolara. Imajući u vidu realnu situaciju, ovi podaci nam, možda, trenutno ne znače puno, ali su strateški važni za sve ukoliko želimo da ovo društvo učinimo boljim. Upravo iz tih razloga mnoge zemlje su se strateški okrenule ka uspostavljanju rodne ravnopravnosti i u vezi sa tim bih istakla Švedsku kao lidera u svetu. Ona je svoju spoljnu politiku definisala kao feminističku radi postizanja širih ciljeva u pogledu ostvarivanja mira, sigurnosti i održivog razvoja na globalnom nivou.

BIZNIS KOJI JE DOBAR ZA DRUŠTVO AFA je zajednica čiji je cilj ekonomsko osnaživanje žena i njihova afirmacija kroz inovativne tehnologije i digitalnu

BIZLife

AFA

edukaciju, kao pokretača razvoja privrede i društva. AFA sarađuje sa kompanijama, organizacijama i institucijama s ciljem stvaranja zajedničke platforme za brže i efikasnije suočavanje sa društvenim izazovima kroz udruživanje znanja, resursâ i inovacija. U tom cilju mi smo posvećeni postizanju rodne ravnopravnosti u radnom i privatnom okruženju, koje će doprineti osnaživanju žena i razvoju njihovih potencijala kroz aktivno učestvovanje u kreiranju boljeg društva za sadašnje i buduće generacije.

POKRENULI SMO ALIJANSU ZA RODNU RAVNOPRAVNOST Alijansu generalnih direktora kompanija koje se zalažu za rodnu ravnopravnost AFA je pokrenula u saradnji sa kompanijom IKEA i uz podršku Ambasade Švedske radi širenja inkluzivne kulture, u kojoj su žene i muškarci ravnopravno cenjeni zbog svog jedinstvenog doprinosa na poslu, u društvu i u porodici. Mi želimo da stvorimo uslove za žene i muškarce da budu jednako zastupljeni na svim nivoima, da budu jednako plaćeni za iste poslove i da mogu jednako da napreduju u karijeri. Švedska je lider u strateškom bavljenju ovom temom, a IKEA, kao najprepoznatljivija švedska kompanija u ovoj oblasti, prirodan je partner u uspostavljanju Alijanse. Nakon inicijalnih dogovora, i druge vodeće kompanije su podržale Alijansu – Telenor,

Mastercard, Delta Holding, Asseco i UniCredit. Veliki događaj za nas bilo je pokretanje Alijanse na Kopaonik biznis forumu – u tradicionalno „muškom” okruženju. To govori i o našem konceptu. Rodna ravnopravnost je dobra za biznis, a u tome nam treba zajednička sinergija svih – bez obzira na razlike. U narednom periodu želimo da okupimo što više kompanija koje žele sa nama da prave promene kroz međusobno usklađivanje politika rodne ravnopravnosti. Pridruživanje Alijansi je otvoreno za sve kompanije i možete se informisati preko našeg portala www. afa.co.rs. Budućnost je u saradnji na svim nivoima i u zajedništvu muškaraca i žena, kako bismo zajedno delovali i prevazilazili izazove. AFA radi upravo na tome. •

MNOGE ZEMLJE SU SE STRATEŠKI OKRENULE KA USPOSTAVLJANJU RODNE RAVNOPRAVNOSTI I U VEZI SA TIM BIH ISTAKLA ŠVEDSKU KAO LIDERA U SVETU

INTERVJU

„WORK-LIFE

BALANCE”

je PREVAZIĐEN POJAM

BIOGRAFIJA

Diplomirala je na Matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Master tezu odbranila je 2009. godine na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju. U Delti je od 2008. godine,

ŽENE su

JEDNOSTAVNO

BOLJE

PREDSEDNIK KOMPANIJE DELTA HOLDING MIROSLAV MIŠKOVIĆ U SVOJOJ KNJIZI „JA, TAJKUN” NAPISAO JE: „ODUVEK SAM RADIJE ZAPOŠLJAVAO ŽENE, A POSEBNO MI JE BILO VAŽNO DA IH IMAM KAO NAJBLIŽE SARADNIKE. ŽENE SU JEDNOSTAVNO BOLJE U POSLU OD MUŠKARACA.” SADA IMATE PRILIKU DA IH UPOZNATE.

BIZLife

INTERVJU

Delti ste više od deset godina. Da li možete da nam kažete šta je to što karakteriše jednu od najvećih kompanija u Srbiji? — Za Deltu je, pre svega, karakteristično to što je jedna nesvakidašnja privatna kompanija. Ono što je izdvaja od drugih kompanija u našem okruženju jeste što većinu zaposlenih čine žene, što zapošljava ljude bez radnog iskustva ili sa vrlo malo radnog iskustva, što se, kao kompanija, ne trudi da smisli nešto sama, već donosi u Srbiju ono što je najpametnije iz sveta. Zato toliko i pričamo o našoj praksi da bi i drugi ljudi mogli to da primene i postanu uspešniji. Kako biste najkraće opisali Delta Holding? — Timski duh, inovativnost i prilagodljivost. Iza vas je, pored vodećih funkcija u kompanijama (i pre Delte), i bogato akademsko obrazovanje. Koliko je obrazovanje važno za karijeru? — To se drastično promenilo. Nekada je fakultet bio najvažniji, danas je to neka vrsta pripreme za ono što te čeka u životu i za učenje koje će da traje ceo život i celu karijeru. Kada zapošljavamo, fakultet je dokaz da je neko dovoljno radoznao i dovoljno temeljan i istrajan da završi ono što je

gde je radila je na

počeo. A znanja koja su nama potrebna ne stiču se samo fakultetskim obrazovanjem. Kako izgleda biti „desna ruka” Miroslava Miškovića? — Ja ne vidim nas kao neke „ekstremitete”, nego jedan tim koji radi zajedno. U timu koji upravlja Deltom svi smo različiti, i po godinama, i po iskustvu, obrazovanju, temperamentu, ali te razlike koristimo na najbolji mogući način, a to je da imamo jedan diversifikovan tim koji će uvek da reši sve probleme. Tako da mislim da predsednik kompanije nema „desnu” ili „levu ruku”, već ima tim koji zajedno želi da postiže uspehe, što pokazuju i rezultati.

treba balansirati. Ja stalno pričam da je „work-life balance” prevaziđen pojam, jer tu nema šta da se balansira i one nisu jedna protiv druge. One moraju da se povežu i budu jedna celina, da jedna drugu unapređuju, a ne da jedna drugoj smetaju. Ako gledaš život na taj način, onda to uopšte nije teško. •

mestu direktora Delta Food Processing-a. Od marta 2012. je potpredsednik kompanije, zadužena za razvoj i strategiju poslovanja, kao i sektore informacionih tehnologija i korporativnih komunikacija. Pasionirani je maratonac, biciklista i Ironman triatlonac. Udata je i ima dva sina.

Za vas je poznato da vam je sport važan deo života. Da li je sport za vas „punjenje energijom” ili „pražnjenje negativne energije”? — U svakom slučaju, „punjenje energijom”. Sport je nešto u čemu čovek može da se dokazuje, pomaže nam da budemo zdravi telom, jer je u zdravom telu zdrav duh, da učimo šta znači i pobeđivati i gubiti, ali i brzo se oporavljati. Zato je bolje da to učimo u sportu nego u biznisu. Kako u današnje vreme imati uspešnu karijeru, porodicu i vreme za sebe? — Lako. Čovek ne treba da gleda na te tri stvari kao na tri suprotstavljena elementa koja

MARIJA DESIVOJEVIĆ Viši potpredsednik Delta Holdinga

BIZLife INTERVJU

MI se

NE BAVIMO „OBIČNIM” ALEKSANDRA ĐURĐEVIĆ Generalni direktor kompanije Delta Auto

BIOGRAFIJA Diplomirala je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Od 2016. godine radi kao generalni direktor Delta Auto Grupe. Početkom 2008. godine došla je u Delta Automoto. Vodila je marketing brendova: Honda, Fiat, Alfa Romeo, Lancia, dostavnih vozila Fiat i motocikala Honda. Četiri godine bila je na poziciji direktora Honde. U Delta Real Estateu na mestu direktora razvoja bavila se kapitalnim kompanijskim projektima. Prethodno je radila kao asistent demonstrator na Filozofskom fakultetu, a biznis karijeru započela je u marketing agenciji McCann Ericsson.

BIZLife

INTERVJU

adili ste kao asistent na Filozofskom fakultetu, pa je možda postojala mogućnost da na fakultetu ostanete i kao profesor. Da li se dobrom poslovnom odlukom može nazvati to što ste se, ipak, odlučili za drugačiju karijeru? — Rekla bih da sam odabrala karijeru po svojoj meri. Ovaj posao je veoma dinamičan, često kreativan i retko da nešto može da se podvede pod rutinu. Rad u timu, rad sa različitim timovima i inopartnerom inspiriše me tako da uvek učim nešto novo i time ispunjavam taj znatiželjan, istraživački deo ličnosti.

Nekima je možda čudno što ste, kao žena, na čelu kompanije Delta Auto. Da li je i vama čudno? — Pre bih rekla da „nije obično”, ali mi se i ne zadovoljavamo i ne bavimo „običnim”. Voditi kompaniju je veoma kompleksno, ali se u svojoj suštini ne razlikuje od biznisa do biznisa, bilo da je u pitanju prodaja kozmetike ili automobila. Imati maštu i viziju, ali i set veština i znanja da se ta vizija sprovede, hrabrost i brzinu da se menjaš, inspiraciju za druge – zajedničko je za gotovo svaki biznis. Ko u današnje vreme više kupuje automobile ‒ muškarci ili žene? I da li je ženama, možda, lakše da muškarcima „uđu u glavu” i prodaju automobil? — Muškarci su ti koji su češće na prvoj liniji kada je proces kupovine u pitanju, ali praksa je pokazala da su često žene te koje stoje iza finalne odluke. Automobil se kupuje više srcem nego glavom, tako da najbolje prodaju oni koji prodaju srcem.

Vi niste jedina žena koja vodi jednu od kompanija Delta Holdinga. Kako vi gledate na tu politiku kompanije? — Smatram da je to svetao primer, a mislim da je, pre svega, napravljen pametan izbor. Žene se u menadžmentu naše kompanije nisu tu zadesile usled polne pripadnosti, već je ključ uspeha velika podrška i poštovanje koju žene imaju u Delti. Žene na podršku reaguju tako što daju mnogostruko više zauzvrat. Dakle, tajna uspeha Delte u ovom slučaju nije samo postaviti žene na menadžerske pozicije, već im pružiti veliku šansu i podršku. Da li imate vremena za sebe i kako ga provodite? —Uvek nađem vremena za sebe jer je to značajno kako za mene tako i za moje najbliže. Volim putovanja, posebno daleke zemlje, volim da svet upoznajem i kroz knjige. Vreme sa decom mi uvek podigne duh kao i vreme sa dragim ljudima. Međutim, dobro je da čovek nauči da uživa i u sebi i vremenu koje nije po definiciji 'slobodno', tek onda je sve mnogo lepše. •

USPEŠNA ŽENA INSPIRIŠE SVOJ U

Deltu ste došli iz bankarskog sektora, u kom ste proveli gotovo 20 godina. Kako je izgledala ta promena? — Moram da priznam, inspirativno. Interesantno je zameniti uloge i uhvatiti se ukoštac sa izazovima sa druge strane biznisa. Prethodnih 16 godina sam sagledavala rizike finansiranja „real estate” projekata , bavila sam se finansijskim modelima, načinom optimizacije „cash flowa” investitora, a u svrhu kreiranja zdravih plasmana banaka. Sada mi je to iskustvo veoma korisno, a izazovi su mnogobrojni. Kompleksniji su, ali mi dozvoljavaju da svoju kreativnost i ideje na pravi način realizujem. Sada se borim sa izazovima gradilišta u različitim državama, urbanističkim razvojem lokacija, razvojem i osavremenjavanjem projekata, građevinskim budžetima, zakupcima, operativnim vođenjem „real estate” projekata nakon izgradnje itd. Mnogo je zanimljivo. Zanimljivije, kreativnije i inspirativnije nego bankarstvo. Radili ste u jednoj velikoj grupi u Londonu. Da li ima razlike u funkcionisanju između jedne velike svetske grupacije i Delta Holdinga? — Razlike postoje, i to velike. Najveća od svih je fantastična brzina donošenja odluka, mogućnost adaptacije i reagovanja na ionako promenljivo tržište, velika odgovornost, ali

TIM

i sloboda u odlučivanju i vođenju biznisa u Delti. To je ono što me jako motiviše da radim ovaj posao u Delti. Šta je vama najprivlačnije kada je „real estate” biznis u pitanju? — „Real estate” je sveobuhvatan, zahtevan, ali istovremeno i fenomenalno interesantan. U kompaniji Delta Real Estate bavimo se svim segmentima „real estatea” i to je ono što je najinspirativnije od svega. Razvijamo lokacije od nule – od identifikovanja lokacije, preko osmišljavanja najisplativijeg projekta na njoj, prilagođavanja urbanizma toj ideji, razvoja najoptimalnijeg koncepta dizajna, izrade budžeta, tenderisanja i ugovaranja građevinskih radova, praćenja dinamike, lizinga i, kasnije, operativnog vođenja ovih biznisa (prevashodno hotela i šoping molova). Šta za vas čini uspešnu ženu? — Uspešnu ženu čine istrajnost, hrabrost, sposobnost da predvidi probleme i da ih uspešno prevaziđe, sposobnost da se samomotiviše i da ne izgubi elan, jer ona mora da vodi i inspiriše tim oko sebe. Put do uspeha traži da se iskreno dajete poslu koji radite, da imate nepresušan izvor energije, da budete hrabri. Tu su dileme i izazovi koji vas neminovno menjaju i iz kojih svakodnevno učite. Danas nije dovoljno da samo vredno radite. Morate biti

inovativni, morate biti spremni na promene, na nove, ponekad revolucionarne ideje, kao i na to da ih sprovedete do kraja. Uspešna žena mora da ima i skladan, ispunjen privatni život, jer bez toga nema balansa u životu niti nepresušnog izvora energije da se stremi ka višim ciljevima.

BIOGRAFIJA

Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu 2000. godine, na smeru Bankarstvo, finansije i osiguranje. Od 2015. godine radi kao generalni direktor Delta Real Estate. Pre toga, 9 godina radila je u Londonu kao jedan od direktora u Real Estate Corporate diviziji Santander banke, gde je sarađivala sa inostranim i lokalnim investitorima na plasmanima u sve vrste real estate asset klasa. U periodu od 2000. do 2005. godine bila je regio-

Kako vi definišite uspeh? — Uspeh je stvarno zadovoljstvo u radu i, generalno, u životu. Mislim da, kada se čovek, bilo žena ili muškarac, nađe u poslu u kome uživa, poslu na koji odlazi sa poletnom nervozom, iščekivanjem i radošću zbog onoga što stvara – onda je to uspeh. •

nalni direktor za SME segment u Raiffeisen banci, nakon čega je prešla u Eurobank, gde je, kao direktor divizije za stambene kredite, postavila platformu za tada nov poslovni segment.

ZORANA BURLIĆ Generalni direktor Delta Real Estate

BIZLife INTERVJU

PITALI SMO...

ZAŠTO JE

DOBRO RADITI sa DR RONALD ZELIGER Generalni direktor Hemofarma „Verujem u svet u kojem ne gledamo ko radi, već koliko ko kvalitetno radi. Istina je da pozicije u našoj kompaniji ne krojimo prema polu, već prema veštinama koje zaposleni treba da poseduje. Upravo zato i ne pravimo razliku u poslovnim šansama i platama među zaposlenima na istim pozicijama, bez obzira na pol. S druge strane, podatak da smo u Hemofarmu stvorili sistem od 3000 zaposlenih, u kojem se na rukovodećim pozicijama nalazi čak 60 odsto žena – govori dosta o tome koliko poštujemo koleginice. Zahvaljujući njihovoj sistematičnosti u radu, posebnom senzibilitetu koji ih odlikuje, ali i dobrom razumevanju okruženja, žene su vrlo spremne da donose važne poslovne odluke i to ih čini nezamenljivim delom našeg kolektiva. Uz to, poznato je da ženska populacija poseduje dobru intuiciju i veštinu ’čitanja između redova’, te su važan deo tima koji pobeđuje.”

VOJISLAV LAZAREVIĆ Predsednik Izvršnog odbora Addiko banke a. d. Beograd „Evo nekih od epiteta koji bliže opisuju zašto je dobro raditi sa ženama: pouzdane, sposobne, lojalne i odgovorne. Na koleginice uvek možete da se oslonite da će neki posao biti doveden od početka do kraja na najbolji način. Odgovorno će uraditi svaki zadatak i, pri tom, sagledaće koristi i potencijalne izazove iz svakog ugla. Osim što su lojalne kada je posao u pitanju, one su i stub. Ni u digitalno doba nauka još nije izmislila računar koji toliko stvari može da obavi u isto vreme kao što to rade žene.”

BIZLife

PITALI SMO...

ŽENAMA BRANKO GREGANOVIĆ Predsednik Izvršnog odbora NLB banke Beograd „Veliko mi je zadovoljstvo što žene čine čak 70 procenata svih zaposlenih i 50 procenata rukovodilaca na nivou izvršnih direktora u timu koji vodim. Žene čine kompaniju boljim mestom za rad, doprinose kvalitetu korporativne kulture i daju veliki doprinos dobrim poslovnim rezultatima. Pored toga što su vredne i lojalne saradnice, žene doprinose timskom duhu i optimizaciji donošenja odluka, jer često poseduju veštinu da okupe ljude oko zajedničkog mišljenja ili cilja. Po svojoj prirodi, prema ljudima u radnom okruženju odnose se sa uvažavanjem, fokusirane su na pojedince i njihove potrebe. Nije mit da žene imaju razvijeniju sposobnost brzog prelaska sa jednog zadatka na drugi zadatak i simultanog obavljanja više poslova istovremeno, a to su osobine neophodne u modernom biznisu. Spremne su da komuniciraju i dobiju povratne informacije, što olakšava suočavanje sa izazovima svakodnevnog poslovanja.”

DR BORISLAV MILJANOVIĆ Osnivač i izvršni direktor agencije Represent System „Ja volim da radim sa ženama jer u međuljudskim odnosima njihovoj mentalnoj kreativnosti nema kraja. Imam sreću da radim u grupaciji gde su na svim direktorskim pozicijama žene. Način na koji one rešavaju svakodnevne odnose sa zaposlenima za mene je često fascinantan. Sa osmehom na licu, sa razumevanjem za drugu stranu, ali odsečno i sa jasnim poslovnim ciljem.”

BIZLife XXX

Piše: /// MILOVAN MILIČKOVIĆ

FORBS LISTA

ŽENE koje

DRMAJU

SVETOM 20

BIZLife

FORBS LISTA

Amerikanci su napravili kompenzaciju u vidu sudinica Vrhovnog suda SAD, koje su na 19. mestu. Ko je ostalih 17 žena? Pa naravno, one dolaze iz sveta biznisa, jer prema standardima koji vladaju u SAD i, reklo bi se, u celom svetu – novac je moć. Ako preskočimo široj javnosti poznate žene, kao što su Kristin Lagard, dirketorka MMF-a (3. mesto), Meri Baru, direktorku „Dženeral Motorsa” (4. mesto), Melindu Gejts (6. mesto), Šeril Sendberg, direktorku operacija u Fejsbuku (11. mesto) ili Opru Vinfri, medijsku zvezdu (20. mesto), ostale žene na ovoj listi rade u velikim kompanijama, nalaze sa na visokim pozicijama i, može se reći, drmaju biznis sferom. Evo, na primer, da li znate ko je Abigejl Džonson (57 godina)? Ona se nalazi na 5. mestu liste, a trenutno je na funkciji generalnog direktora investicionog fonda „Fidelity”. Na toj funkciji nasledila

ta znači biti moćan? Uticati na živote ljudi? Raspolagati gomilom novca? Menjati društvo? Ko je moćniji, političari ili biznismeni? Novinari ili društveni aktivisti? Kada se pogledaju liste koje prave uticajniji mediji, stiče se utisak da su moć i biti moćan pojmovi koji zavise od toga kako pojedino društvo gleda na to šta ta moć donosi. To se vidi i kada su žene u pitanju. Ako zavirimo u listu jednog domaćeg dnevnog lista, na njihovoj listi najmoćnijih žena u Srbiji na prvih deset mesta nalazi se čak osam državnih službenica. To znači da u našoj zemlji pojam moći podrazumeva činjenicu da neko sedi na nekoj državnoj funkciji i time ima moć da utiče na pojedine stvari. Na istoj listi nalaze se samo dve žene koje dolaze iz sfere biznisa. Ali kada pogledamo čuvenu Forbsovu listu, situacija je potpuno drugačija. Među 20 najmoćnijih žena nalaze se samo tri političarke. Angela Merkel, nemačka kancelarka, kao prva i najmoćnija, i Tereza Mej, britanska premijerka, na mestu ispod nje. Ove dve zemlje su jedne od najmoćnijih u svetu, pa tako u nedostatku koleginica iz SAD, Mej i Merkel, prema Forbsu, predstavljaju najmoćnije žene na svetu.

tovalute, ali i u preduzetnike, po čemu je poznata. Udata je i ima troje dece. Ko bi rekao da je na čelu čuvenog „Lockheed Martina” jedna žena? Kompaniju specijalizovanu za proizvodnju oružja, upletenu u niz afera oko njegove prodaje, vodi Merilin Hjuson, 65-godišnjakinja koja je studirala umetnost i nauku. Zašto je ona na visokom devetom mestu Forbsove liste – jasno je. I oružje je moć. Udata je, nema dece. Na 12. mestu nalazi se 58-godišnja Gejl Bodro, predsednica i izvršna direktorka kompanije „Anthem”, koja se bavi zdravstvenim osiguranjem u SAD. „Anthem” je drugi najveći osiguravač u SAD, koji će u njenom mandatu pokrenuti sopstvenog „Pharmacy Benefits” menadžera. Slično kao i Hjuson, završila je umetnost, nauku, ali i ima i master diplomu iz biznis administracije. Udata je i nema dece. Petnaesta na listi je jedna Francu-

Žena iz Singapura Ho Čing (66 godina) nalazi se na 17. mestu liste i već se 16 godina nalazi na čelu investicionog fonda „Temasek”. Tokom svog mandata uvećala je portfolio kompanije na 235 milijardi dolara, a „Tamasek” je bio i jedan od investitora kada su se skupljala sredstva za osnivanje „Alibabe” (kompanija je uložila 14 milijardi dolara). Interesantno je da je Čing supruga singapurskog premijera Li Hsijen Longa, sa kojim ima četvoro dece. Čuli ste za „GlaxoSmithKline”, čuvenu farmaceutsku kompaniju? U ovoj kompaniji, koja postoji već 300 godina, od aprila 2017. godine na čelu je jedna žena. Pedesetogodišnja Ema Volmsli te godine pokrenula je program ušteda, koji će i u naredne dve godine kompaniji čuvati 500 miliona dolara po godini. Tek je godinu i po dana na čelu „GlaxoSmithKline” , a pored ovog programa uspela je da napravi jednu od najvećih akvizici-

ŠTA ZNAČI BITI MOĆAN? UTICATI NA ŽIVOTE LJUDI? RASPOLAGATI GOMILOM NOVCA? MENJATI DRUŠTVO? KO JE MOĆNIJI, POLITIČARI ILI BIZNISMENI? NOVINARI ILI DRUŠTVENI AKTIVISTI? je svog oca Edvarda 2014. godine, koji je ovaj fond otvorio davne 1946. godine. Njena „vrednost” je oko 16 milijardi dolara, a poseduje čak 24 odsto akcija u firmi. Njeno dostignuće ili moć, pored enormnog bogatstva, leži i u tome što je 2018. osnovala platformu preko koje njeni klijenti mogu da trguju kriptovalutama. Udata je i ima dvoje dece. Slično je i sa 58-godišnjom Anom Patrisijom Botin, koja je na čelo „Santander banke” došla posle iznenadne smrti oca Emilija, koji je do 2014. godine vodio ovu banku. Ona je kupovinom „Banco Populara” za jedan evro 2017. učinila „Santander banku” najvećom bankom u Španiji. Takođe, ulaže u krip-

skinja. U pitanju je Izabel Košer (52 godine), koja se nalazi na čelu najveće privatne energetske kompanije „Engie”. Košer je u kompaniju došla 2016. godine, nakon što je kompanija godinu dana ranije izgubila milijarde dolara na tržištu. Prvo što je uradila na toj funkciji bio je razvoj trogodišnjeg plana da promeni portfolio kompanije i sa fosilnih goriva pređe na obnovljive izvore energije. „Engie” je to uradila i pre tog trogodišnjeg roka. Kao jedina žena koja vodi kompaniju koja ima CAC 40 (referentni francuski berzanski indeks), bori se da u top menadžmentu kompanije bude najmanje 35 posto žena. Udata je i ima petoro dece.

ja u istoriji tako što je za 13 milijardi dolara kupila 36 odsto deonica kompanije „Novartis” u „GSK Consumer Health”. Prošle godine napravila je dogovor vredan 300 miliona dolara sa jednom startap kompanijom iz San Franciska sa kojom će raditi na novim lekovima. Volmsli se nalazi na 19. mestu Forbsove liste, udata je i ima četvoro dece. Gledajući ovu listu, može se zaključiti da su najmoćnije žene sveta u pedesetim godinama, sa rešenim porodičnim pitanjima; na čelo velikih kompanija došle su u poslednjih desetak godina i hrabro ulaze u nove poduhvate. Sudeći po tome što su na ovoj listi, njihovi poduhvati i biznis odluke bili su ispravni. •

BIZLife

FORBS LISTA

INTERVJU

ŽENI NIKO NE BRANI da BUDE USPEŠNA

KOVILJKA LONČAR Generalna direktorka kompanije Mozzart

BIZLife

INTERVJU

na već gotovo jednu deceniju brine o preko 10.000 zaposlenih u kompaniji Mozzart. Ona je na čelu kompanije koja je lider u oblasti igara na sreću u Jugoistočnoj Evropi. Posao u industriji igara na sreću doživljava kao još jedan izazov. Koviljku Lončar smatraju jednom od najmoćnijih žena u Srbiji, ali ona o sebi nikad nije razmišljala kao o ženi koja ima moć.

Nedavno je objavljena lista najmoćnijih žena u Srbiji, na kojoj se vi nalazite na visokom 16. mestu. Šta to za vas znači? Da li sebe doživljavate moćnom i u kom smislu? — Velika mi je čast naći se na tako visokom mestu, posebno imajući u vidu ko se sve našao na toj listi. Priznanje uvek služi kao dodatni motiv da se nastavi dalje, da podignete lestvicu sopstvenih očekivanja na viši nivo. Nikada o sebi nisam razmišljala kao o ženi koja ima moć, niti se trudim da sebe pokažem kao uspešnu, već nastojim da svoj posao obavljam krajnje odgovorno i profesionalno. Moj lični uspeh proizilazi iz rezultata kompanije Mozzart, koja je lider u oblasti igara na sreću u Jugoistočnoj Evropi, a na čijem sam čelu devet godina. Naravno, tih rezultata ne bi bilo bez timskog rada sa mojim saradnicima, kao i zalaganja svih zaposlenih. Prosečan građanin Srbije nikada ne bi rekao da jedan biznis koji je isključivo usmeren ka muškarcima vodi žena. Jednu sličnu svetsku kompaniju, takođe, vodi žena (Denis Kouts, Bet 365). Otkud vi u ovom biznisu? — Sve što sam do sada radila trudila sam se da radim kvali-

tetno. Volim izazove, jer se, u stvari, njima testiramo. Posao u industriji igara na sreću doživela sam kao još jedan izazov. Ljudi u Srbiji ne očekuju da na visokoj i odgovornoj poziciji vide ženu. Ipak, činjenica je da u našoj zemlji ima sve više žena koje su izuzetno uspešne u različitim poslovima, zahvaljujući čemu se polako ruše predrasude. Smatram da, ukoliko ispred sebe postavite jasan cilj, verujete u svoje mogućnosti i sa iskrenom radoznalošću učite i usavršavate se, svaka pozicija je ostvariva, nezavisno od industrije i tržišta. Za mene je pozicija generalne direktorke Mozzarta posao koji me inspiriše i izazov koji me motiviše da idem napred.

SVAKI USPEH ZAHTEVA VELIKO ODRICANJE, TRUD I ISTRAJNOST, BEZ OBZIRA NA TO DA LI STE ŽENA ILI MUŠKARAC

Kako se osećate kao uspešna žena u Srbiji? Da li to za vas predstavlja još veću odgovornost, teret ili nešto drugo? — Ženi niko ne brani da bude uspešna, ali joj i ne pomaže da postigne uspeh. Međutim, polako se sve menja nabolje i sve je manje važno da li je ideja „muška” ili „ženska”, već je važno samo da li je dobra. Da bi žena bila uspešna u tome što radi, važna je podrška porodice, kao i menadžmenta kompanije u kojoj radi, a ja sam imala i imam i jedno i drugo. Kako se odnosite prema uspehu? Da li za vas uspeh predstavlja ono što činite na poslu ili privatno? — Svaki uspeh zahteva veliko odricanje, trud i istrajnost, bez obzira na to da li ste žena ili muškarac. Po prirodi stvari, biti uspešan podrazumeva i malo slobodnog vremena, tako da neke stvari neminovno trpe. Tu mislim na porodicu. Ipak, kako su mi deca odrasla i ne žive sa mnom, iako smo suprug i ja uvek tu da im pružimo podršku, imam više prostora i za profesionalne obaveze. Kao poseban profesionalni uspeh doživljavam društveno odgovorno ponašanje kompanije na čijem sam čelu. Naše opredeljenje jeste da budemo društveno angažovani u sredinama u kojima poslujemo i to doživljavamo kao deo naše misije. Tako smo do sada pomagali i pomažemo brojne neprofitne sportske organizacije i pojedince, kao i institucije koje se bave zbrinjavanjem najugroženijih članova društva. Kompanija sprovodi najveću akciju za omasovljenje sporta u Srbiji „Sto terena za jednu igru”, u okviru koje obnavljamo košarkaška igrališta širom Srbije, a od prošle godine i u Republici Srpskoj. Sarađujemo sa najznačajnijim državnim institucijama, a u planu nam je da ove godine osnujemo i fondaciju.

Vaša kompanija je jedan od lidera u svojoj industriji, ne samo u Srbiji. Konstantno radite na inovacijama i širenju. Kako se donose velike odluke u Mozzartu? Kako izgleda taj proces? — U samoj kompaniji, ali i prilikom njenog predstavljanja u javnosti, volimo da kažemo da su naš najveći kapital ljudi – ne zato što to lepo zvuči, već zato što je jedan od osnovnih postulata našeg poslovanja. To znači ne samo da je naš kadar visokostručan već i da posebnu pažnju, bez izuzetka, posvećujemo zaposlenima koji imaju želju da napreduju i da se razvijaju, pružajući im mogućnost da iskažu svoje talente i sklonosti. Osim što je takav pristup radnicima deo društveno odgovornog poslovanja, na koje sam, kako sam već istakla, posebno ponosna, on garantuje i kvalitet i efikasnost procesa donošenja odluka. Zahvaljujući tome što u svojim redovima, a posebno na vodećim pozicijama, imamo vrsne stručnjake, koji su cenjeni i motivisani za svoj rad, propusti u procenama, analizama, organizaciji kompleksnih aktivnosti i kreiranju dugoročnih planova vrlo se retko dešavaju, što garantuje i ispravnost odluka. U tome nam je u velikoj meri pomogla implementacija projektnog upravljanja na svim tržištima na kojima poslujemo. Utičući na uspešniju realizaciju vizije i strateških ciljeva kompanije, ono dodatno osigurava efikasno i pravovremeno donošenje najvažnijih odluka, koje su često i vizionarske, što nedvosmisleno pokazuje naša pozicija na tržištu. U jednom tekstu u magazinu bavimo se konstatacijom da „ukoliko želite inovativnu kompaniju, najbolje je da zaposlite ženu”. Koliko se slažete sa tom tezom i šta vam praksa govori?

TOKOM KARIJERE NIKADA NISAM PRIMETILA DA MOJ POSLOVNI REZON ILI ODLUKE NEKO CENI I PROCENJUJE KROZ PRIZMU ČINJENICE DA SAM ŽENA — U poslednjih desetak godina uloga žena u društvu s razlogom je sve važnija, pa je i poslovni svet postao svestan da je učešće žena u ekonomiji i biznisu od izuzetnog značaja. Budući da svim pitanjima, pa i poslovnim problemima i zadacima, žene imaju drugačiji pristup nego muškarci, samo uvođenje ženske logike u posao podrazumeva novi i drugačiji kvalitet. U tom smislu važi i konstatacija iz vašeg pitanja. U našoj industriji, koja je vrlo specifična, načelno izbegavamo generalizacije, ali moje iskustvo potvrdilo je da je kreativnost koju pokazuju žene vrlo dragocena, između ostalog, i zbog njihovog entuzijazma da se pozicioniraju u svetu biznisa. Koliko je Srbija, da tako kažemo, rodno ravnopravna? Kakvo je vaše mišljenje o položaju žena u Srbiji? — Kako sam već pomenula, njihov položaj se sve više i sve ubrzanije popravlja. Ako samo pogledamo listu zanimanja koja danas obavljaju i žene, a pre samo deceniju je to bilo nezamislivo, uvidećemo koliko je postignuto na tom planu. Tokom karijere nikada nisam primetila da moj poslovni rezon ili odluke neko ceni i procenjuje kroz prizmu činjenice da sam žena. To u mnogim slučajevima zavisi i od konkretnog kolektiva i poslovne kulture kompanije u kojoj radite, ali smatram da posvećenost, znanje i trud nikada ne ostanu nenagrađeni, nezavisno od toga da li je u pitanju muškarac ili žena. Samo treba biti istrajan i čvrsto stajati iza svog rada i svojih ideja.•

BIZLife INTERVJU

ŽENE U POSLOVNOM OKRUŽENJU U SRBIJI

NAJVEĆI PROBLEMI

I NAJČEŠĆI OBLICI Piše: BRANKICA JANKOVIĆ Poverenica za zaštitu ravnopravnosti

pravima žena, jednakosti polova, rodnoj ravnopravnosti, ženama u biznisu, ženama u politici – slušamo svakodnevno, a brojni okrugli stolovi, konferencije i skupovi ukazuju na to da ravnopravnost žena i muškaraca zauzima visoko mesto na političkoj agendi našeg društva i države. Ali praksa, nažalost, često demantuje teoriju. Ma koliko je tačna i istinita ona rečenica iz Evropske povelje o rodnoj ravnopravnosti, prema kojoj je „ravnopravnost žena i muškaraca osnovni preduslov demokratije i demokratsko društvo ne može dozvoliti da se sposobnost, znanje, iskustvo i kreativnost žena zanemari”, u stvarnosti se često suočavamo sa nejednakim mogućnostima: od činjenice da su žene češće nezaposlene nego muškarci, sa različitom platom za isti rad (poslednja statistika kaže da žene zarađuju 12 procenata manje od muškaraca), preko široke lepeze diskriminatornih izjava, do brojnih rodnih predrasuda i stereotipa, kao i podataka prema kojima su žene podnele veći teret mera štednje. Iako je napredak vidljiv i propisi postoje, predrasude i stereotipi o ženskoj ulozi grčevito opstaju. Ponekad su toliko jaki ne samo kod muškaraca nego i kod samih žena. Putujući po Srbiji, i sama se često uveravam u to koliko žene vode težak život zbog tradicionalno dodeljenih uloga. Žilavost patrijarhata u našoj sredini slikovito se vidi kroz odgovore na istraživačka pitanja o rodnoj ravnopravnosti, gde mnogi

BIZLife

XXX U POSLOVNOM OKRUŽENJU U SRBIJI ŽENE

DISKRIMINACIJE smatraju da „velika plata žene dovodi do razmirica u porodici”, kao i da „uspešne poslovne žene zanemaruju porodicu i naročito decu”. Neka istraživanja govore da žene sumnjaju u sebe čak i kad imaju 95 odsto kvalifikacija koje su potrebne za neki posao ili

JEDAN OD NAJVEĆIH PROBLEMA KOJI ŽENE DOVODI U NERAVNOPRAVNI POLOŽAJ JESTE EKONOMSKA ZAVISNOST

položaj. Taj tzv. efekat Trnove Ružice, koji se ogleda u čekanju a ne traženju prilika, moramo svi da menjamo. Jedan od najvećih problema koji žene dovodi u neravnopravni položaj jeste ekonomska zavisnost. Žene na visokim pozicijama u privredi, industriji, javnim preduzećima i dalje su izuzetak. IT sektor, koji je u ekspanziji poslednjih godina, ne odražava ravnotežu u broju diplomiranih inženjerki u odnosu na broj zaposlenih, a još manje na rukovodećim položajima. A ovakav vid diskriminacije, sigurna sam, uzrokuje gubitak vrednih doprinosa za celo društvo. Ipak, kada govorimo o ženama i

poslovnom okruženju u Srbiji, slika je značajno promenjena. Prošle godine na Kopaonik biznis forumu, mestu gde se utvrđuju strateške ekonomske smernice i prave biznis projekcije, žensko preduzetništvo je kroz važan panel imalo zapaženu ulogu. Ove godine na istom mestu Alijansa generalnih direktora nekoliko kompanija koje se zalažu za rodnu ravnopravnost, a koje naša institucija podržava, pokrenula je zajedničku inicijativu za smanjenje rodnog jaza u radnom okruženju. Žene danas samostalno odlučuju o svom životu, svesnije su da imaju potencijale za bavljenje bilo kojim poslom isto koliko i muškarci. A onda se osvrnemo i shvatimo da je sa mogućnostima i šansama ipak drugačije. Kada pogledamo poslove u kojima su žene brojnije, vidimo da su to administracija, obrazovanje, zdravstvena i socijalna zaštita, trgovina, usluge, poslovi gde se mnogo radi a gde je, realno, manje novca. Ono što je, takođe, prilično vidno jeste fenomen „staklenog plafona”, prema kome žene napreduju samo do određenog nivoa, a suočavamo se i sa nedovoljnom zastupljenošću žena na mestima gde se donose odluke. Zahvaljujući kvotama, tamo gde postoje, imamo i veći udeo žena, ali ih je suštinski vrlo malo tamo gde leži prava moć. Kada je reč o pritužbama koje se podnose našoj instituciji, žene se najviše žale na nejednak tretman na radnom mestu ili prilikom zapošljavanja, na raspoređivanja na niža radna mesta ili otkaz nakon povratka sa porodiljskog odsustva. Pojedini poslodavci i

dalje nemaju razumevanja za obaveze koje materinstvo nosi sa sobom. Neki su pak izuzetni primeri poštovanja i razumevanja zaposlenih. Nesumnjivo je da neravnopravnost u oblasti rada direktno dovodi u pitanje egzistenciju pojedinca, kao i egzistenciju njegove porodice. Verovatno se tu krije odgovor na to zbog čega su ljudi spremniji da nam se obrate za zaštitu više nego u bilo kojoj drugoj sferi diskriminacije. Imali smo razne slučajeve, ali neki su ostavili poseban utisak, kao što je onaj u vezi sa proglašenjem za tehnološki višak zaposlene koja je obolela od leukemije, u kojem smo pokrenuli i sudski postupak, odnosno tužili poslodavca, ili situacija u kojoj je žena diskriminisana jer je njen suprug osnovao sindikat, i to tako što ju je poslodavac premestio sa mesta laborantkinje na drugu poziciju, sa mestom rada u kamenolomu, i dao joj radni zadatak da premešta kamenje sa jednog mesta na drugo. Htela bih da istaknem da je zaštita žena propisana zakonom, ali primena zakona ne treba i ne može da bude

ZNATAN BROJ KOMPANIJA SA NAMA JE POTPISAO PARTNERSTVO ZA RAVNOPRAVNOST, ČIME SU ZNAČAJNO DOPRINELI UNAPREĐENJU RAVNOPRAVNOSTI dovoljna mera zaštite žena na tržištu rada, već je potrebno otklanjati uzroke ove pojave i menjati svest i odnos poslodavaca prema ovom fenomenu. Važno je naglasiti da diskriminacija zaposlenih ne pogoduje ni poslodavcima – neminovno dolazi do poremećaja radnog okruženja i smanjenja produktivnosti zaposlenih, što može dovesti i do ugrožavanja pozicije poslodavca na tržištu. Svi ovi razlozi bili su motiv da Poverenik za zaštitu ravnopravnosti izradi smernice za donošenje Kodeksa ravnopravnosti, s ciljem da se doprinese podizanju svesti o štetnim posledicama diskriminacije na radu i pri zapošljavanju, čime se ispunjavaju neki od najvažnijih zahteva društveno odgovornog poslovanja. Upravo poslodavce vidimo kao najvažnijeg

partnera u razumevanju ravnopravnosti i sprečavanja diskriminacije na poslu. Znatan broj kompanija sa nama je potpisao Partnerstvo za ravnopravnost, čime su značajno doprineli unapređenju ravnopravnosti. Biznis i ljudska prava nisu na različitim stranama, već su na istoj strani. Uspeh jedne kompanije čini mnogo više od samog profita. Podsticajno okruženje doprinosi boljim rezultatima rada svakog zaposlenog. Na kraju, činjenica je da samo ravnopravno društvo može biti uspešno i da jedni ne mogu odlučivati umesto drugih i biti u boljoj poziciji. Na tome se radi dugo, naporno, kontinuirano. Ne postoje dve ili tri strane, jer su i žene, i muškarci, i poslodavci na jednom zadatku, sa jednim ciljem: društvo jednakih mogućnosti, po meri čoveka. •

BIZLife

ŽENE U POSLOVNOM OKRUŽENJU U SRBIJI XXX

INTERVJU

KAKO POBEDITI SEBE MENJAJU SE I LJUDI I NAVIKE, OČEKIVANJA I PERCEPCIJE I, USTVARI, NAJVAŽNIJE JE PRILAGODITI SE I PRIHVATITI PROMENE

„P

MARINA SAVIĆ Rukovodilac korporativnih komunikacija Atlantic Grupe za Srbiju i Makedoniju

BIZLife

INTERVJU

ričati o dosadi kada ste u sistemu koji se konstantno menja – jednostavno nije moguće. Štaviše, mislim da sam za sve ove godine iskustveno prošla toliko svojinskih transformacija i reorganizacija, kao i načina poslovanja, da jednostavno to ne samo da izgleda već suštinski i jeste promena nekoliko kompanija”, kaže za BIZLife magazin Marina Savić, rukovodilac korporativnih komunikacija Atlantic Grupe za Srbiju i Makedoniju, koja je

preko 30 godina u „istoj kompaniji”. Ona podseća da je Soko Štark, kada je počela da radi, bio društvena firma, a da od 2010. godine, posle jedne od najuspešnijih akvizicija u regionu, posluje u okviru sistema Atlantic Grupe. „Osim toga, promenilo se i društvo, kao i način poslovanja i razmišljanja samih kompanija, da ne pričam o tehnološkom razvoju i procesima digitalizacije. Dakle, menjaju se i ljudi i navike, očekivanja i percepcije i, ustvari, najvažnije je prilagoditi se i prihvatiti promene.”

Šta je vama u tim danima „tranzicije” bilo najteže? — Kada jednom izađete iz šablona i promenite stav da se najprijatnije osećate na „utabanoj stazi” i usput pobedite strah od promena, tek onda vam se ukaže sva lepota novih horizonata. To sada pričam iz ove perspektive i ne kažem da se nisam bojala, da nisam imala dilema, da je bilo lako prilagođavati se kompanijskim i vlasničkim promenama. Najteže je prevazići onaj unutrašnji glasić, koji ponekad ume da ti šapuće: „Ti to ne možeš!” E pa ja kažem: „Mogu!” Pobediti sebe – u tome je tajna. U društvenoj firmi ste bili „ušuškani”, sa idejom sigurnog posla i filozofijom da je to za čitav radni vek, a onda preko noći osvanete u kompetitivnom društvu tržišnog poslovanja, gde ljudi ne razmišljaju o penziji, nego o novim brendovima, ostvarenim budžetima, strateškim promenama i više ništa nije

zagarantovano. Morate da učite u hodu, da se snalazite i u onom što ne znate, da verujete u svoje sposobnosti i da svoj um otvorite za nove načine razmišljanja. Nije bilo lako, ali nije ni sada, jer se taj put ne završava ostankom u kompaniji, nego tek tada počinje. Strast, kreativnost i rast – to su Atlanticove korporativne vrednosti, ali čini mi se i da, u najkraćem, daju odgovor na vaše pitanje. Kako su „tranziciju” prolazili vaši brendovi? — Štark, iz koga sam krenula, kompanija je sa više od 95 godina tradicije i sve ovo o čemu smo pričali, vraćajući se kroz vreme i društveno-ekonomske transformacije, samo potvrđuje da brend koji je osvojio srca potrošača u suštini ne pripada ni kompaniji, ni vlasniku, koji se menja, već pripada upravo potrošačima. I opstaje dok god postoji ta emocija. Dakle, menjala su se vremena, tehnologije i ljudi, ali su „najlepše želje”, „bananica” i „smoki” ostali isti. Kako je izgledao vaš prvi razgovor za posao? — Bila su to druga vremena, kojih se sećamo sa smeškom. Naime, postojala je komisija za prijem novih radnika, a konačnu odluku je donosio Radnički savet. Sada sve to prepričavam kao anegdotu, jer smo u uži izbor ušle devojka koja je imala dugačak staž na tadašnjem SIZ-u za zapošljavanje i ja, bez dana čekanja na posao, jer sam odmah nakon fakulteta Političkih nauka počela da radim kao novinar saradnik, prvo na RTS-u, u jutarnjem programu, a onda godinu dana u dnevnim novinama – Večernjim novostima. Ali u to vreme je za prijem pripravnika čekanje u evidenciji Zavoda za zapošljavanje bila značajnija

stavka u CV-ju. Ipak pobedilo je iskustvo. Kako sada mladi i ambiciozni ulaze u Atlantic Grupu? — U Atlantic Grupi je osmišljen poseban Graduate Trainee program, koji je usmeren ka selekciji i regrutaciji mladih i perspektivnih kadrova. Ovaj program vidimo kao mogućnost da mladi ljudi odmah nakon fakulteta steknu praksu i svojim znanjima i veštinama dođu do posla. Pozitivnom selekcijom na taj način dobijamo kvalitetne mlade kadrove, što je u budućnosti sigurno značajno za jačanje kompetencija kompanije. Šta vi savetujete mladim ljudima koji tek dolaze u kompaniju? — Mladi ljudi su danas svoji i znaju šta hoće, što je jako pozitivno, jer mi upravo težimo da izađemo iz standardnih i uobičajenih okvira i zato naš slogan glasi: „Atlantic Grupu čine inspirativni ljudi koji posluju u inspirativnoj kompaniji.” To znači da u svakodnevnom radu nastojimo da podstaknemo mlade ljude da razmišljaju kreativno, da predlažu, sugerišu, komentarišu, da budu hrabri i iznesu svoje ideje, jer možda je baš neka od njih genijalna. Da li je tokom ovog perioda bilo i promena u načinu komunikacije kompanije? Šta je u PR svetu bilo aktuelno i važno ranije, a šta je sada? —Kompanijski počeci su bili više orijentisani na plasiranje onoga što smo mislili da treba

da kažemo, bez obzira na to ko nas sluša i gde se nalazi. U šaljivom smislu kažem da su kompanije tada dobile megafon, pa ko ih čuje – čuo ih je... Znamo da je danas slika potpuno drugačija, da su novi kanali komunikacije omogućili direktnu i ciljanu komunikaciju sa svim našim steikoholderima, kao i brze povratne informacije, tako da možemo da govorimo o razmeni činjenica, gledišta i ideja radi postizanja obostranog razumevanja i građenja dobrih odnosa sa kompanijskim javnostima.

POZICIJE

• Urednica fabričkog glasila „Soko Štark” • Stručna saradnica za odnose sa javnošću • PR menadžerka Štarka, zatim PR Grand Proma • PR Menadžerka Droge Kolinske za Srbiju • Rukovodilac korporativnih komunikacija Atlantic Grupe za Srbiju i Makedoniju

Koji je vama bio najlepši trenutak u karijeri? — Ne mogu da izdvojim najlepši, ali bilo je mnogo lepih trenutaka vezanih za lične i kompanijske uspehe ili neke početke kada smo, recimo, u marketingu pionirski svi sve radili i organizovali korporativni događaj, uključujući i pakovanje poklona do kasno u noć. Mogu pomenuti situacije kada smo od fabričkih novina prerasli u interno glasilo u boji, napravili novi interaktivni sajt, uveli Kontakt centar za potrošače, napravili prvu CSR strategiju Droge Kolinske, kada je to na ovim prostorima bila gotovo potpuna nepoznanica. Mnogo je tu bilo pionirskog rada, dilema, treme, pa i strahova i stresa, ali sada je samo jedno veliko zadovoljstvo i sreća kada pričate o projektima koje ste vodili i koji su nadrasli svoje tvorce i danas funkcionišu na dobro postavljenim temeljima. •

HRABROST ILI SAVRŠENOST Tema ovog broja magazina su žene. Da li je za ženu u biznisu važnije da bude savršena ili hrabra i zašto? – Savršenstvo je, po mom mišljenju, vrlo širok pojam i plašim se da svaka žena koja uđe u tu zamku da se trudi da bude u svemu savršena na kraju može da bude samo razočarana. A hrabrost je nešto što nas sigurno gura napred, ne po svaku cenu, već kada je provučemo kroz filter svog sopstvenog života, svojih očekivanja i stremljenja.

BIZLife INTERVJU

ZNAMENITE SRPKINJE

JELISAVETA NAČIĆ,

PRVA ŽENA

sa DIPLOMOM

ARHITEKTE POSLE JEDNOG VEKA ZABORAVA, BEOGRAD JE OŽIVEO BIOGRAFIJU KOJA JE ZA VELIKO POŠTOVANJE

BIZLife

ZNAMENITE SRPKINJE

Piše: /// MILENKO VASOVIĆ

danas bi, baš kao i pre sto godina, Beograđanka Jelisaveta Ničić prošla slično: njena diploma bila bi u drugom planu zbog „podobnih” kadrova, a njen privatni život bi izazivao komentare, osude i uvrede. Mnogi „moralisti” bi je prezreli i odbacili. Do pre neku deceniju samo retko upućeni znali bi odgovor na pitanje ko je ta dama. Danas je malo drugačije, jer se priča o prvoj ženi arhitekti u Srbiji polako probija i skida zaborav sa Jelisavete i njenog dela. A njeno delo nije malo. Deo njenog stvaralaštva i dan-danas je pred očima mnogih Beograđana. Jedna od lepših zgrada starog Beograda, sadašnja Osnovna škola „Kralj Petar Prvi”, u blizini Saborne crkve, sagrađena je po njenom projektu. Građena je dve godine, 1906 –1907, i za nju mnogi tvrde da predstavlja „ukras školske arhitekture”. Kažu da je autorka pri projektu narušila neka od načela kako bi zgradu što bolje prilagodila položaju. Za ovu školu i danas važi ocena da je funkcionalna, a ubraja se među važnije projekte koje je Jelisaveta radila. Na sebe je skrenula pažnju kada je na konkursu za porodičnu grobnicu– crkvu Karađorđevića na Oplencu – osvojila treću nagradu. Možda nije jedina, ali je, svakako, jedna od retkih žena koja je projektovala crkve. Po njenom planu započeta je gradnja Crkve Aleksandra Nevskog na Dorćolu, u Beogradu, ali je zbog rata i prekida radova projekat kasnije nešto izmenjen. I Crkva Arhangela Mihaila u Štimlju, na Kosovu, rađena je po njenoj zamisli. Danas bi za nju rekli da je poslovna žena koja ima viziju i misiju. Projektovala je ona – naravno, ne za lepe oči – i kuće tada bogatijim Beograđanima, a mnogi zaljubljeni parovi popeli su se njenim stepenicama od francuske ambasade prema Kalemegdanu.

JEDNA OD LEPŠIH ZGRADA STAROG BEOGRADA, SADAŠNJA OSNOVNA ŠKOLA „KRALJ PETAR PRVI”, U BLIZINI SABORNE CRKVE, SAGRAĐENA JE PO NJENOM PROJEKTU

Mali je ovo prostor da bismo pobrojali sve ono čemu je Jelisaveta dala pečat. Ovde ćemo još reći da se ona intenzivno bavila i uređenjem Terazijskog platoa. Po njenoj zamisli na Terazijama je trebalo da stoji i sadašnji simbol Beograda – kalemegdanski Pobednik, statua Ivana Meštrovića. Jelisavetina ideja je bila da se podigne fontana, a da u središtu bude Pobednik. Projekat nije realizovan, a sama pomisao na postavljanje „golog muškarca” u centar Beograda nailazila je na veliki otpor ondašnje javnosti. Sa Dalmatincem i kasnijim antikomunistom Ivanom Meštrovićem izuzetno se slagala. Da li je to slaganje prešlo granicu poslovnosti, to su samo oni znali. Meštrović je jedno vreme proveo radeći u improvizovanom ateljeu u Osnovnoj školi kod Saborne crkve (kako se tada zvala), baš one koju je projektovala Jelisaveta. I bio je to dovoljan povod da čaršija raspreda priče o vezi hrvatskog vajara i srpske arhitekte. No, Jelisaveta je živela na način koji nije mnogo držao do mišljenja dokonih dušebrižnika. Usred Prvog svetskog

rata udala se za Albanca Luku Lukaja. Upoznali su se za ono vreme na ne baš neobičnom mestu, u austrougarskom logoru Nežider. Tamo su okupatorske vlasti deportovale ovu Srpkinju jer se smatralo da je ona autor natpisa „Još ima neoslobođenih Srba”, koji je godinama stajao na Terazijama. Albanac Lukaj doveden je u logor iz sličnih razloga. On je, kao panslavista, podržavao i pomagao Srbe. U tom istom logoru bili su i Geca Kon i Milutin Milanković, pa je moguće da su njih dvojica doprineli da se Jelisaveta i Luka upoznaju. Tu, u logoru, venčali su se i dobili kćer Luciju. Bilo je očekivano da po završetku rata prestanu sve patnje za njihovu porodicu. Međutim, problemi tek počinju. Najbliža rodbina je okrenula leđa Jelisaveti zbog braka sa Albancem, zbog čega se oni sele u Skadar. Takvoj odluci je doprinelo i osetljivo zdravstveno stanje njihove jedinice. Ali u Skadru imaju istovetan problem, samo je predmet prezira Albanac koji se oženio Srpkinjom. U Albaniji će se ispostaviti da ratni dani za njih još nisu gotovi, jer izbija ustanak protiv Italijana, te njih dvoje kače puške o rame. Na kraju su se skrasili u Dubrovniku i, po izričitoj želji bogatog muža, Jelisaveta se posvećuje porodici. Čeznula je za Beogradom, a umrla je i sahranjena u Dubrovniku. Na ovu hrabru i obrazovanu ženu Srbija i Beograd gotovo su bili zaboravili, a onda se 2004. godine dogodilo malo čudo. Odlukom ondašnjih gradskih vlasti jedna mala ulica na Dorćolu (Pavla Papa) preimenovana

je u Ulicu Jelisavete Načić. Beograd se setio prve žene koja se, 1896. godine, upisala na Arhitektonski odsek Tehničkog fakulteta Velike škole. Ta ista žena će šest godina kasnije biti postavljena za arhitektu Beogradske opštine. Obnovi sećanja doprinela je i knjiga Nataše Marković „Jelisaveta Načić – žena koja me proganja”. Ova knjiga, koja je delimično poslužila za ovu priču, nastala je, prema rečima autorke, kao rezultat „porazne činjenice da o toj darovitoj i zanimljivoj ženi ništa ne znamo”. Istoričar Dejan Ristić je tim povodom rekao da pred biografijom Jelisavete Načić „čovek mora potpuno da zanemi iz strahopoštovanja”. Ko zna, možda će njena biografija poslužiti i za scenario nekog filma, baš kao što je poslužila i za pisanje knjige! Za kraj, nekoliko reči o naslednicima. Lucija, Jelisavetina i Lukina kći, bila je izuzetno obrazovana, govorila je pet jezika i dugo je bila direktorka u dubrovačkoj i jugoslovenskoj kompaniji „Kompas”. Život je udesio da Jelisavetina praunuka, istoričarka umetnosti Ana Rundo Mitić sa ćerkom živi u Beogradu. Krug se, ipak, zatvorio. •

DANAS BI ZA NJU REKLI DA JE POSLOVNA ŽENA KOJA IMA VIZIJU I MISIJU. PROJEKTOVALA JE ONA – NARAVNO, NE ZA LEPE OČI – I KUĆE TADA BOGATIJIM BEOGRAĐANIMA

PRVI SRPSKO-ALBANSKI REČNIK Zahvaljujući vezi i kasnijem braku između Jelisavete Načić i albanskog intelektualca Luke Lukaja, u Beogradu je 1935. objavljen prvi srpsko-albanski rečnik. Kao autor je potpisan Luka Lukaj. Ne zna se koliko je primeraka sačuvano, ali se rečnik i sada može pronaći u Narodnoj biblioteci Srbije.

BIZLife

ZNAMENITE SRPKINJE

CORPORATE

TRI DAME iz

NOVASTONA

ovaston je jedinstvena, nezavisna real estate, asset i property platforma, osnovana 2013. godine, sa samo sedam zaposlenih. Danas posluje kroz četiri kompanije: Novaston Asset Management, Novaston Project Management, Novaston Facility Management i Novaston Marketing Management, koje zajedno imaju više od 40 zaposlenih. Predstavljamo vam tri dame na važnim i odgovornim pozicijama u ovoj kompaniji, koja je specijalizovana za upravljanje nekretninama, upravljanjem projektima, održavanjem objekata, kao i marketingom u Srbiji i regionu.

Moram priznati da je svuda bilo vrlo izazovno, jer sam se mlada otisnula u poslovne vode. Ali to mi je, istovremeno, bilo i najlepše. Sada, iz ove perspektive, mogu reći da sam zahvalna na svakoj šansi koja mi je pružena, na svakom iskustvu koje sam stekla, jer sam, zahvaljujući tome, danas generalni direktor jedne uspešne kompanije. A put me je nekako sâm naveo da se zadržim u „real estate” i ritejl biznisu i da tu gradim svoju budućnost. Da li je u vašoj industriji neobično kada jedna žena vodi tako uspešnu firmu? — Jako dugo jeste bilo

JA SAM

BORAC MIA ZEČEVIĆ Generalna direktorka Novastona

BIZLife

CORPORATE

Radili ste u više velikih kompanija i na različitim pozicijama. Gde vam je bilo najlepše da radite, a gde najizazovnije? Zašto ste se odlučili za ritejl biznis? — Imala sam sreću da me tokom mog poslovnog puta podržavaju i usmeravaju jaki, ambiciozni, kreativni, u svakom pogledu posebni ljudi. Svaku poziciju na kojoj sam bila koristila sam da se oblikujem i kao osoba i kao profesionalac. Da učim i napredujem. I dalje to radim.

neobično. Ova industrija je bila „rezervisana” za muškarce, pogotovu za rukovodeće pozicije. I dalje postoje takve predrasude i to gledište da su muškarci bolji izbor za mesta na vrhu. I dalje se može videti da su žene u firmama na operativnim funkcijama, verovatno jer su praktičnije i odgovornije, a i mogu lakše da obavljaju više zadataka istovremeno, i to svaki podjednako uspešno. Međutim, vremena se menjaju, pa se menjamo i mi. Ja sam borac, verujem u žene i žensku

energiju. Kod nas u Novastonu, u svim firmama su na vodećim, ali i vrlo važnim pozicijama za poslovanje – upravo žene, koje imaju dugogodišnja iskustva u oblastima kojima se bave. Šta smatrate najvećim uspehom kompanije otkad radite u Novastonu? — Što smo od jedne firme, Novaston Asset Management, sa sedam zaposlenih, za manje od pet godina razvili jedinstvenu real estate, asset i property platformu Novaston, u okviru koje posluju četiri kompanije, sa preko 40 zaposlenih. Takođe, što smo postavili standarde u poslovanju koje naši inostrani klijenti već implementiraju i na drugim tržištima. Iza ovog uspeha stoji profesionalnost i kompletna posvećenost našeg tima, a to nam daje sigurnost da verujemo da nas čekaju još veći uspesi u narednim godinama. Kakve veštine treba da ima jedan lider? — Lider mora da bude stub organizacije, oslonac za zaposlene. Ta osoba treba da poseduje određene sposobnosti, da ima ideje koje donose inovaciju i napredak i da utiče na druge primerom i stavom. Mora biti proaktivan, strog, ali pravičan. Lider svojim primerom daje podsticaj drugima da se ide napred. Moju omiljenu definiciju dao je Džim Ron: „Izazov liderstva je biti jak, ali ne nepristojan; biti pažljiv, ali ne lenj; biti skroman, ali ne bojažljiv; biti ponosan, ali ne arogantan; imati humor, ali bez ludosti.” Koji je vaš recept za balans privatnog i poslovnog života? —Moram da priznam da još tragam za takvim receptom. Za sada primenjujem tehnike koje mi pomažu da uskladim budnost, spremnost i aktivnosti, kako bih se približila toj ravnoteži.

»»» BIZLife

CORPORATE

»»»

ŽIVOT JE JEDAN KRUG

ISKRA POPOVIĆ Direktorka Novaston Marketing Consultancy

UVEK NEŠTO NOVO Koja je bila najinteresantnija kampanja koju ste radili u Novastonu? — Svaka kampanja koju smo do sada realizovali nosila je sa sobom određene specifičnosti. Ne bih mogla da izdvojim nijednu posebno, ali ono što je, definitivno, veliki izazov jesu kampanje otvaranja velikih šoping centara. Na sreću, moj tim je u proteklom periodu radio na otvaranju tri šoping centra u Srbiji, od kojih su dva bila u Beogradu i jedan, trenutno najveći u regionu, u Novom Sadu. U procesu od osmišljavanja do realizacije prošli smo trnovit, ali vrlo zanimljiv, kreativan i edukativan put. Rastemo i razvijamo se i verujemo da je ovo za nas samo početak. Koje specifičnosti ima rad u marketingu jedne ritejl kompanije? — Rad u specijalizovanoj ritejl agenciji je, pre svega, izazovan. Često se srećemo sa kratkim rokovima, stresom, procesima i procedurama, ali i mnogobrojnim opcijama koje nam omogućavaju da budemo kreativni i proaktivni. Koliko pratite trendove u marketingu? — To je sastavni deo mog posla, ali i moje ličnosti. Po prirodi sam vrlo radoznala i uvek „gladna” da saznam šta je novo ne samo u marketingu već i generalno. Naša industrija je veoma živa, stvari se menjaju gotovo svakodnevno. Da bismo bili konkurentni na tržištu, moramo da budemo inovativni i da u projektima koje realizujemo implementiramo novine koje će našim klijentima dati najbolja rešenja i očekivani uspeh.

BIZLife

CORPORATE

ALEKSANDRA KOŽUL Direktorka korporativnih komunikacija (eksternih, internih i digitalnih)

Radili ste i u privatnim firmama, ali i u državnoj upravi. Koja je najvažnija lekcija koju ste naučili radeći i na jednom i na drugom mestu? — Da je strpljen – spasen. Da je najvažnije biti pravičan. Da je život jedan krug i da, kakav si ti prema drugima, takvi će i oni biti prema tebi. Sve se jednom vrati i dođe na svoje, tako da uvek treba imati to na umu i voditi računa o ophođenju prema drugim ljudima. I u poslu i privatno. Koliko je teško baviti se komunikacijama u ritejl kompaniji? — Moje prethodno iskustvo privuklo je poslodavce iz sfere upravljanja nekretninama. Tako sam i otkrila ovu oblast. Danas sam deo jedinstvene asset i property platforme Novaston, u sklopu koje posluje i naša agencija Novaston Marketing Consultancy. S obzirom na to da pokrivamo različite oblasti i potrebe klijenata (od iznajmljivanja prostora, biznis planiranja, finansija, održavanja, pa do marketinga, digitalnog marketinga i odnosa sa javnošću), moram priznati da često nije lako, ali je, svakako, izazovno i vrlo kreativno. Šta čini dobrog PR menadžera? — Profesija osobe koja se bavi odnosima sa javnošću i komunikacijom nosi sa sobom velike izazove i podstiče na stalno usavršavanje i negovanje kreativnosti i efikasnosti. Treba biti brz, aktivan, upoznat sa brojnim pravilima i službama i često miriti različita mišljenja. Takva aktivnost ne prija svakome, ali ko se jednom u tome pronađe teško se vraća statičnijim poslovima. Ipak je za bilo koji posao, pa i posao koji je vezan za komunikacije, važno kakva si osoba, koje kvalitete poseduješ, jer to onda prenosiš i na posao koji radiš. Važne su motivacija, inspiracija i želja da budeš najbolji u onome što radiš. •

BIZLife XXX

CORPORATE

„IDEMO, RADIMO!” N

edavno je u Vip mobile-u došlo do ujedinjenja dva sektora, čiji je primarni cilj fokus na korisnika i njegovo zadovoljstvo, a, kako sama kaže, „čast da taj novi tim vodi“, dobila je Branka Pudrlja Durbaba, koja je već više od 10 godina u ovoj kompaniji. „Priliku da sve svoje dosadašnje znanje i iskustvo primenim i podelim sa svim članovima tima, ali i mogućnost da svi zajedno učimo jedni od drugih, shvatam kao odličan poslovni izazov. Kako je naš interni moto: „Idemo, radimo!”, moj prvi dan na novoj poziciji bio je jedan uobičajeno dinamičan radni dan, ali sam pre svih

MI ŽIVIMO, RADIMO I VERUJEMO DA SMO „DRUGA PRIČA”. NEKO TO NAZIVA SMELIM, ALI ZA NAS JE TO NAČIN NA KOJI FUNKCIONIŠEMO

obaveza sela sa svojim timom i razgovarala o ciljevima koji su pred nama i o tome kako da ih ostvarimo“, kaže ona za BIZLife magazin. U kompaniji ste već 12 godina. Počeli ste kao menadžer, a sada ste direktor. Kakav je to put bio? Koliko je u kompaniji kao što je Vip mobile teško/lako napredovati? — Činjenica da sam u A1 Telekom Austrija grupi već punih 20 godina, a već 12 godina u Vip mobile Srbija govori da je moj put bio dugačak, ali i motivišući iz dana u dan. Telekomunikacije su vrlo dinamična industrija, tako da je taj put bio i zanimljiv i izazovan, na početku, možda, malo i zastrašujuć. Napustiti sve pre dvanaest godina i doći u Beograd, u kompaniju koja kreće od početka – nije bilo lako, ali je bilo uzbudljivo. Sa ove tačke vidim koliko sam naučila, stekla razna iskustva,

POZITIVNA PRAKSA Šta Vip mobile sprema za naredni period u Srbiji? – Mi smo nedavno lansirali kampanju „Mame, dobro došle na svet!” i svim korisnicima koji tokom godine postanu majke ili očevi omogućili smo korišćenje usluga bez plaćanja mesečne pretplate tokom prvih devet meseci ugovorne obaveze za bilo koju postpejd tarifu. Ponosni smo što će, prvi put na tržištu, novoostvareni roditelji imati posebnu pogodnost u vidu podrške u novoj ulozi. Ovakav potez je prirodan nastavak pozitivne prakse koju negujemo kao prva porodično odgovorna kompanija u Srbiji, sa prestižnim „Family Friendly” sertifikatom. Odlučili smo da posebnom ponudom za porodilje istaknemo važnost podrške porodici i osnaživanju žena, kojima ćemo kao majkama poželeti dobrodošlicu na svet. U tim prvim mesecima u kojima se majke uhodavaju sa novim obavezama i troškovima želimo da budemo tu za njih i dodatno im učinimo najlepše trenutke života još nezaboravnijim.

BIZLife

CORPORATE

upoznala toliko kvalitetnih ljudi i ostvarila svoju veliku ljubav, a to je rad sa ljudima. U Vipu se poverenje, talenat, marljivost, upornost i odgovornost prema timu prepoznaju. Mislim da je to bio slučaj i sa mnom. Poverenje i zajedničke vrednosti koje delite sa kompanijom, kao i prepoznavanje veština i mogućnost učenja od nadređenih i kolega, zagarantovano dovodi do napretka. Vip mobile je kompanija koja je jedna od najinovativnijih, ali i najsmelijih kada je promocija u pitanju. Kako se to odražava na tržište Srbije? Kako Srbija reaguje na smele kompanije? — Sa ponosom mogu da kažem da je Vip mobile već godinama na prvom mestu kada su u pitanju kvalitet pružanja usluge i zadovoljstvo korisnika. Da bismo zadržali vodeću poziciju i nastavili u istom pravcu, neophodno je da i dalje slušamo i razumemo potrebe korisnika i ulažemo u razvoj i edukaciju zaposlenih. Srpsko tržište je veoma dinamično, ponekad i vrlo zahtevno, i moramo da idemo u korak sa njim i konstantno dajemo novu vrednost. Ukoliko govorimo o kampanjama, kao što je trenutno aktuelna „Mame, dobro došle na svet!”, koju mnogi nazivaju drugačijom i smelom, ona je, kao i mnoge do sada, proistekla jednostavno iz naše želje da pružamo korisnicima najbolje iskustvo. Mi živimo,

radimo i verujemo da smo „druga priča”. Neko to naziva smelim, ali za nas je to način na koji funkcionišemo. Koje su najvažnije stvari kojima ste se vodili tokom karijere? — Neosporno je da dugogodišnji rad u jednoj industriji donosi veliko ekspertsko znanje, puno promena i prilagođavanja i, svakako, osećaj da dišete zajedno s kompanijom. Izazove, ali i uspehe, doživljavate kao svoje. To na kraju rezultira činjenicom da je za mene promena samo jedna konstanta u kojoj se odlično snalazim i kojoj se prilagođavam. Lojalnost, integritet, posvećenost i timski rad bile su ključne vodilje tokom razvoja moje karijere. Dobar tim i poverenje su put ka prosperitetu, a razmena znanja i iskustva u okviru tima suštinski je značajna za funkcionisanje i napredak i time se uvek vodim. Bez obzira na kojoj sam poziciji, slušam ljude oko sebe i trudim se da razumem potrebe svojih kolega u timu, ali i potrebe korisnika. Svakodnevni kontakt sa tržištem daje mogućnost da budete uvek u toku i da ne zaboravite da ste tu zbog svojih korisnika. Kako vi vidite ženu koja je uspešna u svom poslu na prostoru bivše Jugoslavije? Da li se na uspešnu ženu ovde isto gleda kao i u „inostranstvu”? — Kada mislim o uspešnoj ženi, mislim o hrabroj, pozitivnoj i posvećenoj ženi koja veruje u sebe i svoje kvalitete i savršeno balansira između privatnih i poslovnih obaveza. Ona drži do sebe i svoje reči, ali nikada ne zaboravlja da dobrom organizacijom i ljubavlju prema poslu može da pomeri sve granice koje nam se svakodnevno nameću. Uspešna žena je podjednako uspešna i u porodičnim odnosima, kao

i u poslu koji obavlja. Ona je uspešna za sve, vrlo je hrabra, dostojanstvena i jedinstvena – „super žena”. Mislim da ne postoji razlika između uspešnih žena ovde i u inostranstvu. Na kom se god kontinentu nalazile, sve imamo vrlo slične potrebe, želje, ambicije i snove. Važno je da nas u tome podržavaju porodica, kompanija i društvo u kojem se nalazimo. Šta vas gura napred? — Činjenica da već dvadeset godina dolazim na posao sa osmehom. Svaki dan je drugačiji. Čak i kada mislite da ste ga savršeno isplanirali, uvek se dogode nepredviđene situacije. Svakodnevni izazovi i noviteti koje donosimo kroz promene na tržištu sigurno su jak motiv. Kada na kraju dana vidite da ste neke kolege ili korisnike učinili srećnim i pomogli im u izazovima sa kojima su se susreli, to je nešto što vas ispunjava. Podrška supruga, porodice i prijatelja koju imam u vezi sa svim što radim takođe su stvari koje me guraju dalje i daju mi energiju i motivaciju.

tržište i struka, a ja mislim da nikako ne treba zaboraviti ni znanje kao nešto što vas svrstava u kategoriju uspešnih. Tu su, naravno, i odgovornost, posvećenost, ljubav prema poslu i činjenica da svaki dan činite dobro za kolege i korisnike. Uspeh je, naravno, i biti zadovoljan sobom i voleti ono čime se bavite. Moramo imati na umu i da je uspeh relativan pojam i upravo različitosti čine da budemo individualci i uspešni ljudi u različitim oblastima i domenima kojima se bavimo. Uspeh nema recept, on je individualan za svakoga i svi ga doživljavamo na svoj način. Do uspeha je teško doći, ali je još teže tamo se zadržati. •

BRANKA PUDRLJA DURBABA Glavni direktor za tržište Srbije, Vip mobile Srbija

Šta za vas znači biti uspešan? — Citiraću Paula Koelja: „Ako nešto želite, i svemir će se urotiti da uspete.” Potvrdu da ste uspešni u poslu koji radite treba da vam daju

BIZLife

CORPORATE

KOLUMNA

NOVA DINAMIKA Piše: DARKO SOKOVIĆ Izvršni partner za strategiju i razvoj, „Propulsion”

ad je pre neki dan bivši ministar finansija kazao da, ne bismo li ikako dostigli standard starih članica Evropske unije, „mi moramo da pređemo iz hodanja peške po kamenju na neki let”, odgovorilo mu se drsko s najviših mesta, ali ga je cela poslovna zajednica uzela zaozbiljno. Svi ostaše zabrinuti nad proročkim upozorenjem da ćemo, ako nešto ne preduzmemo, taj cilj ostvariti za nešto manje od dva veka! Svako na Kopaoniku i van njega zapitao se kako da to što radi prebaci u višu brzinu. Jasno je da je pred nama trka, istovremeno i maraton i sprint, svom snagom, i neće zaobići nikoga ko se poslom ozbiljno bavi. Pravila su ista za sve. Sva tela koja se kreću kroz fluide (gasove i tečnosti) podležu istim, nepromenljivim zakonima. Fizika se, naprosto, odnosi na sve u prirodi podjednako. Podjednako, ali ne i ravnopravno, a i kako bi:

FLUIDA

nije isto ako je trka u vazduhu ili u vodi, recimo. Voda je oko 800 puta gušća od vazduha. Kubni metar vode teži čitavu tonu, dok kubik vazduha ima tek nešto više od kilograma. Svakom napravljenom pokretu voda pruža 12 puta snažniji otpor nego vazduh. Mi već generacijski pred svaku važniju trku u ovom društvu polovini stanovništva kažemo: „A, ne, vi ćete da plivate, dok mi ostali trčimo!” Tako, u najkraćem, danas izgleda doprinos žena našem poslovnom okruženju ili društvenom životu uopšte. Pruža li ženama poslovni svet 12 puta snažniji otpor nego muškarcima? Teško je to izmeriti. Zakonski stojimo dobro, kaže Svetska banka u friškom istraživanju „Žene, biznis i zakoni”, objavljenom 1. marta, i to među prvih 20 zemalja sveta, negde između Perua i Islanda. Tu smo, u svetskom vrhu, šta još tu ima! Ko veruje da je u Srbiji ili u

MI VEĆ GENERACIJSKI PRED SVAKU VAŽNIJU TRKU U OVOM DRUŠTVU POLOVINI STANOVNIŠTVA KAŽEMO: „A, NE, VI ĆETE DA PLIVATE, DOK MI OSTALI TRČIMO!” TAKO, U NAJKRAĆEM, DANAS IZGLEDA DOPRINOS ŽENA NAŠEM POSLOVNOM OKRUŽENJU ILI DRUŠTVENOM ŽIVOTU UOPŠTE

BIZLife

XXX KOLUMNA

celom regionu zamalo kao na Islandu neka samo pogleda u još po koju statistiku te iste Svetske banke koja uključuje i razgovor sa živim ljudima i neke finansijske pokazatelje, ne samo analizu zakona. Naime, na Zapadnom Balkanu izgubimo oko 18 procenata BDP-a svake godine zato što naša tržišta rada ne uključuju u jednakoj meri žene i muškarce. Dve trećine te cifre čine troškovi direktno povezani sa nejednakim učešćem oba pola u ukupnoj radnoj snazi, dok je preostala trećina posledica nedostupnosti svih zanimanja i ženama i muškarcima. Svega dve žene od pet žena uopšte imaju posao ili ga traže, a kada ga i nađu, velika je verovatnoća da će taj posao biti u sektorima koji zahtevaju nizak nivo veština i znanja i posledično je slabije plaćen. Mračna je činjenica da je 37 procenata poslodavaca u regionu izjavilo da bi radije zaposlili muškarca nego ženu. Ako su to bez ikakvog zazora rekli istraživačima Svetske banke u lice, možemo samo da zamislimo koji je stvarni procenat onih s takvim stavom u praksi. Dakle, čeka nas borba za svaki promil rasta BDP-a, ali polovinu naših ljudi, žene, u toj trci prosto nećemo. U poslednjih nekoliko

meseci proveo sam nebrojene sate upijajući znanje i uvide od Branke Rajičić, prve osobe iz Srbije koja je postala partner u PwC-u, u celoj centralnoj i istočnoj Evropi. Branka nepokolebljivo i bez mnogo pompe svakodnevno potvrđuje svoju lidersku poziciju, što finansijskim rezultatima, što poverenjem i rastom svog tima, naoko nesvesna sopstvenog postignuća, koje je nepregledno veliko. Paralelno radeći na nekoliko poslovnih frontova, Branka, međutim, dubinski razmišlja o trajnom pečatu onoga što s timom radi, a tema pozitivnog uticaja na društvo lajtmotiv je naših razgovora. I nije samo Branka tu; cele novine koje držite u rukama posvećene su impresivnim liderkama, poslovnim ženama i mentorkama koje ličnim pristupom i primerom menjaju okruženje. To su žene koje se svakodnevno bore da promene turobne statistike gledajući ih pravo u oči, da ovo više ne bude nevesela tužbalica, nego pobednička priča. One vode stotine i hiljade svojih saradnika i klijenata, prećutno pristajući da mnogima od nas, posebno drugim ženama, budu inspiracija i vodilja. Dok odlučno plivaju napred, važe li i dalje ograničenja koja postavljaju zakoni dinamike fluida? I te kako! Njihov pažljivo kalibrirani pristup, međutim, otvara ogroman prostor za sve one žene koje nakon njih idu istom ili sličnom stazom, a tema solidarnosti, iako nipošto centralna, postaje prožimajuća nit uspeha njihovih kompanija, njihovih saradnica i saradnika, cele zajednice. Ove žene preuzimaju lavovski deo odgovornosti za promene na svoja pleća i stvaraju praktično novu dinamiku oko sebe. Tako je to kad hoćeš da bude bolje: nije dovoljno samo biti među najboljima, moraš da imaš snage da promeniš i nepromenljivo. •

BIZLife KOLUMNA

INTERVJU

GRADITE ZDRAVE

POSLOVNE ODNOSE JELENA PETROVIĆ Direktorka Sektora za prodaju državnoj upravi u Telekomu Srbija

elena Petrović je više od 20 godina u Telekomu Srbija. Mada bi neko pretpostavio da posle određenog vremena dođe do zasićenja, kod nje to izgleda nije slučaj. Pitali smo je da li joj je današnji dan u Telekomu isti kao prvi? „Entuzijazam je, svakako, ostao isti kao i prvog dana, a možda je čak i veći. Tržište telekomunikacija je specifično i jedno od najdinamičnijih – uvode se nove tehnologije, menja se tržište, a samim tim menjaju se i usluge, potrebe i zahtevi korisnika, što zahteva konstantno učenje i prilagođavanje. Povremeno, naravno, dođe i do zasićenja, to je negde i prirodan proces, ali sada, više od 20 godina kasnije, sa stečenim iskustvom i znanjem, pored toga što volim svoj posao, osećam se zaista sigurno, brzo prihvatam i iniciram promene, prilagođavam se novim situacijama.“ Karijeru u Telekomu počeli ste u Sektoru za nove tehnologije, a sada ste u Sektoru prodaje. Koje su prednosti i mane rada u ovim sektorima? — Svaka od ovih pozicija nosi svoje prednosti i mane. Sve zavisi od toga šta vi želite, odnosno šta volite da radite i koji su vaši afiniteti. Moje prve pozicije su bile više vezane za sam proces uvođenja i realizacije usluga sa tehničkog aspekta, ali to su prilično statične pozicije, u tom

smislu da nema dinamike koju nose prodaja i direktan kontakt sa korisnicima. Kako sam po prirodi vrlo otvorena i komunikativna osoba, poslovi prodaje su moj primarni izbor, a stečena znanja i poznavanje tehnike od velike su mi pomoći i u radu sa korisnicima i u radu sa timom kojim rukovodim. Sada ste direktor Sektora prodaje. Možete li nam otkriti koje su tri najvažnije karakteristike dobrog prodavca? — Savremeni trendovi poslovanja nameću „agresivnost” kao jednu od najvažnijih karakteristika uspešnog prodavca, ali ja ipak smatram da je u prodaji najbitnije imati dobre namere za obostranu korist, kako svoje kompanije, tako i samog klijenta. Obostrano poverenje, poštovanje i zajednički ciljevi dovode do dugoročnog uspešnog odnosa dve kompanije u poslovnom odnosu, koji prvenstveno gradi prodavac, pre svega, svojim znanjem, upornošću i sigurnošću. Kako izgleda jedan vaš uobičajeni radni dan? — Moj dan počinje u 6 časova, tako da imam vremena da se pripremim za radni deo dana koji je ispunjen komunikacijom, sastancima i donošenjem odluka. Sa druge strane, trudim se da svaki slobodan trenutak provedem kvalitetno sa svojom porodicom i prijateljima.

Da li u vašem slučaju balans između poslovnog i privatnog života predstavlja problem? — Uspešno održavam ravnotežu između privatnog i poslovnog života, prvenstveno zato što umem pravilno da odredim prioritete, ali i zahvaljujući snažnoj podršci porodice. Porodica uvek mora da bude na prvom mestu, ali kada, kao ja, imate razumevanje i podršku porodice, nijedan poslovni zadatak ne mora biti zapostavljen. Sa druge strane, kada volite svoj posao, i vaša porodica je zadovoljna i raduje se vašim uspesima.

KADA VOLITE SVOJ POSAO, I VAŠA PORODICA JE ZADOVOLJNA I RADUJE SE VAŠIM USPESIMA Šta po vašem mišljenju čini uspešnu poslovnu ženu? — Pored stabilnosti, posvećenosti i prilagodljivosti, prvenstveno treba da volite posao koji radite. Do uspeha se ne dolazi preko noći, već dugoročnim posvećenim radom uz pravilno postavljanje ciljeva i prioriteta. Građenjem zdravih poslovnih odnosa i, iznad svega, uvažavanjem i poštovanjem mišljenja saradnika i partnera uspeh je zagarantovan. •

POSVEĆENI SMO SVOJIM KORISNICIMA Koliko Telekom Srbija posvećuje pažnju poslovnim korisnicima? Kakvi su poslovni klijenti vaše kompanije? – Telekom Srbija posvećuje izuzetnu pažnju svojim korisnicima. Trudimo se da im budemo siguran oslonac i pouzdan partner uz kojeg će se njihov posao razvijati. Naš prodajni tim i podrška uvek su na raspolaganju i trudimo se da u najkraćem roku odgovorimo na sve zahteve korisnika jer cenimo njihovo vreme. Naročita pažnja usmerena je na segment državne uprave i velikih kompanija, za koje smo spremni da kreiramo posebna poslovna rešenja prilagođena baš njihovim potrebama i izazovima koje njihov biznis nosi.

BIZLife

CORPORATE

BIZLife

CORPORATE

USPEŠNA ŽENA

JE ZADOVOLJNA

IVANA LUKIĆ Direktorka marketinga, Belgrade Waterfront

BIZLife

CORPORATE

ada smo Ivanu Lukić, direktorku marketinga Belgrade Waterfront-a pitali kako izgleda voditi marketing za jedan od najvećih projekata u Srbiji, ona nam je odgovorila da ukoliko bi odgovor sadržao dve reči, „one bi bile: inspirativno i intenzivno“. „Moj posao počinje od želje da privučemo kupce za stambene jedinice koje gradimo,

ŽENA

nastavlja se preko izgradnje jedne potpuno nove, jedinstvene destinacije, a nadgrađuje brigom o tome kako da je oplemenimo umetnošću i kulturom“, kaže Lukić i dodaje da se iz ovoga jednostavno vidi da je posao veoma raznolik, ali i povezan u jednu celinu. „On obuhvata promociju destinacije, organizaciju događaja, stvaranje lidova za

prodaju, marketing u hotelijerstvu, građenje i promovisanje individualnih brendova itd. Tu je i mnoštvo drugih oblasti, kao što je upoznavanje tržišta sa jedinstvenim proizvodima, poput brendiranih apartmana The Residences at The St. Regis Belgrade i W Belgrade. Belgrade Waterfront često ide i ispred trendova na tržištu, pa smo zbog toga u situaciji

da razvijamo nove standarde poslovanja. Zahtevamo mnogo od sebe, ali i od poslovnih partnera. Na taj način zajedno rastemo i razvijamo se.“ U kojoj oblasti nalazite najviše inspiracije za rad? — U mom omiljenom gradu niče jedinstvena destinacija, koja ne samo da pruža vrhunski kvalitet izgradnje već i postaje mesto prožeto kulturom i umetnošću. Ovom činjenicom se izuzetno ponosim i iz nje crpim najveću inspiraciju. U Belgrade Waterfront-u želimo da kroz umetnička dela domaćih autora koja će biti postavljena na ulicama i trgovima, u šoping molu i lobijima zgrada živi duša naše zemlje i našeg grada, inspirišući sve posetioce. Ponosna sam i na prirodnu raskoš koja uokviruje naš projekat – velelepni park, koji će većim delom biti završen na proleće ove godine, reku Savu i šetalište Sava Promenadu. Urbani život u ovom kompleksu biće istovremeno povezan sa prirodom. Na kraju, inspiraciju pronalazim i u poslovnim uspesima kompanije i činjenici da su građevinska industrija i tržište nekretnina u našoj zemlji oživeli. Veliki deo novoizgrađenih stanova u prestonici prodat je u okviru Belgrade Waterfront-a. Šta Belgrade Waterfront nudi poslovnom čoveku? Šta bi poslovni čovek koji se odluči da kupi stan u jednom od objekata dobio na toj lokaciji? — Ako je reč o poslovnom čoveku koji razmišlja o budućnosti, rast cene stanova u periodu od „off plan” faze do završene zgrade predstavlja veliki motivacioni faktor za kupovinu radi investicije. S druge strane, ako posmatramo lokaciju i sadržaje u blizini, život u okviru Belgrade Waterfront-a može znatno podići kvalitet života jednog zauzetog poslovnog čoveka.

Blizina poslovnog centra, najveće šoping destinacije u regionu, prestižnih hotela i odličnog izbora kafea i restorana omogućuje poslovnim ljudima da veoma kvalitetno provedu svoje ograničeno slobodno vreme. Da li pratite trendove u marketingu i koliko vremena posvećujete edukaciji? — Odeljenje za marketing intenzivno prati trendove u našoj oblasti, a što je još značajnije, mi nove trendove primenjujemo u svakodnevnom poslovanju. U Ujedinjenim Arapskim Emiratima, gde se nalazi centrala kompanije Eagle Hills, tržište nekretnina je na najvišem svetskom nivou, a marketing na najsavremeniji način prati uspone i padove tržišta, prilagođavajući se novonastalim situacijama. Najviše učim upravo primenom novih metoda, kojima iznova uspevamo da iznenadimo javnost, a u ovom procesu izuzetno mi znači i svakodnevno praćenje rezultata koje postižemo. Klasične metode usavršavanja u struci primenjujem u manjoj meri, budući da bi takav pristup iziskivao dodatno vreme, koje uglavnom nemam zbog brojnosti poslovnih obaveza. Ovaj broj posvetili smo uspešnim ženama u biznisu. Šta je za vas uspešna žena? — Za mene je uspešna žena zadovoljna žena. Divna, požrtvovana majka ili supruga, koja svoju decu izvede na pravi put – za mene je jednako uspešna kao i zaposlena i obrazovana

poslovna žena posvećena karijeri. Nivo uspeha merim isključivo njihovim talentom da izbalansiraju život i osete zadovoljstvo u tome što rade, ma šta to konkretno bilo. Za sebe smatram da sam uspešna žena i poslovni vođa i da sam uz veliki trud i odricanje uspela da postignem sve svoje poslovne obaveze, ni u jednom trenutku ne zapostavljajući svoje dete. Nivo unutrašnje ispunjenosti koju osećam posmatrajući dete kako srećno odrasta, dok i projekat na kojem radim takođe uspešno raste, gotovo da je nemoguće opisati. •

NAJVEĆI IZAZOV Koji je najveći izazov za poslovnu ženu u „muškom svetu”? – Čini mi se da žena koja je i majka i poslovna žena mnogo teže može da bude posvećena samo poslu svim svojim bićem. U većini slučajeva, poslovna žena između sastanaka zove svoju decu, proverava da li su jela i šta su jela, da li su uradila domaće zadatke, a nakon posla žuri da ostatak dana posveti njima. Tu vrstu tenzije tokom radnog dana i nakon njega muškarci uglavnom nemaju, pa bi njihova prednost možda bila neka vrsta nesmetane ili manje ometane posvećenosti poslu.

BIZLife

CORPORATE

HILTON PROSLAVIO PRVU GODINU u BEOGRADU JUBILEJ

U godini kada Hilton Hotels and Resorts grupacija zaokružuje prvi vek poslovanja širom sveta, hotel Hilton Beograd je, takođe, obeležio značajan jubilej – prvu godinu u srpskoj prestonici ispunjenu brojnim priznanjima i izuzetno uspešnim probojem na ugostiteljskoj mapi Beograda.

re tačno godinu dana sa nestrpljenjem se iščekivao zvaničan početak rada svetskog ugostiteljskog giganta u Srbiji i otvaranje hotela Hilton u Beogradu. Uzbuđenje je preraslo u odličnu posećenost hotela već od prvog dana rada, kao i rekordnu prodaju svih konferencijsih i kapaciteta za specijalne događaje i proslave u okviru hotela. Tokom priprema za svečano otvaranje, zvaničnici hotela dali su oko 1.000 intervjua medijima i saradnicima dok je, na dan otvaranja, Hilton Beograd posetilo više od 1.000 ljudi.

Foto: NICOLAAS HOUWERT, direktor hotela Hilton Belgrade

BIZLife

CORPORATE

„Otvaranje prvog hotela Hilton u Srbiji bilo je veoma uspešno. Poslovno okruženje i lokalno tržište odlično su odreagovali na pozitivne promene koje je Hilton doneo na tržište na svoj jedinstven način, postavljajući nove standarde ugostiteljstva u Srbiji. Izuzetno smo ponosni na posvećene i lojalne članove tima koji smatramo osnovom uspeha hotela Hilton Beograd“ – istakao je Nicolaas Houwert, direktor hotela Hilton Belgrade na svečanoj proslavi rođendana beogradskog hotela Hilton. „Ovaj uspeh prilično egzaktno oslikavaju i neke brojke poput jednog „Green Key“ sertifikata, 5 domaćih i

međunarodnih priznanja, 27 kućnih ljubimaca koje je hotel ugostio i više od 19.000 odrađenih procedura čekiranja“, istakao je Houwert gostima na proslavi održanoj u restoranu na osmom spratu hotela. Tokom godinu dana Hilton Beograd svojom ljubaznošću i jedinstvenom uslugom očarao je nešto manje od 60.000 gostiju, tačnije njih 59.578, za čiji je boravak u beogradskom dragulju čuvenog Hilton lanca hotela pripremljeno čak 56.172 kreveta. Posebno interesovanje domaće javnosti izazvalo je otvaranje restorana SkyLounge smeštenog na 8. spratu ekskluzivnog hotela. SkyLounge je momentalno pobrao simpatije domaćih klabera, poslovnih ljudi, velikog broja poznatih ličnosti i gostiju iz svih delova sveta pa ne čudi što je, zajedno sa restoranom Two Kings, SkyLounge tokom proteklih godinu dana opslužio oko 114.000 gostiju kojima je posluženo čak 75.000 specijaliteta kuhinje i 130.000 najraznovrsnijih pića. Veliki broj korporativnih događaja, svečanosti i konferencija koje je hotel ugostio najveći su pokazatelj uspešne investicije i dobre poslovne politike koja je Hilton Beograd, od samog starta, stavila na sam vrh ugostiteljske ponude Beograda gde će, po svemu sudeći, ostati još dugo. •

BIZLife XXX

KOLUMNA

ŽENE Piše: SRĐAN MRĐA, ekonomista

ije tajna da su žene – kako kod nas, tako i u svetu – manje vrednovane od muškaraca kada je posao u pitanju. Posebno se to može primetiti na menadžerskom nivou, odnosno u procesu upravljanja i odlučivanja. Samim tim, žene su i manje plaćene u odnosu na jači pol. Ipak, sve je više primera da su žene podjednako uspešni menadžeri, pa u nekim oblastima čak i bolji. Nažalost, ženama je i dalje teže da se izbore za potpuno ravnopravan odnos u korporativnom svetu. Jedan od razloga zbog kojih su žene manje plaćene od muškarca leži u činjenici da se decenijama unazad žene pre opredeljuju za društvena nego tehnička zanimanja, koja su daleko plaćenija, posebno poslednjih desetak godina. Prema nekim analizama, muškarci za nekih 15 odsto više zarađuju nego žene, što nije trend samo u Srbiji, već i u EU. Ipak, u poslednje vreme imamo situaciju da je u Srbiji sve više žena sa diplomama. Čak 60 procenata diplomiranih čine žene, ali se one opredeljuju za pravo, ekonomiju, društvene nauke. U bankarskom sektoru, na primer, odnos je izjednačen i po broju zaposlenih i po visini zarade. Što se tiče prava, i dalje su muškarci u blagoj prednosti, dok su žene u obrazovanju daleko ispred muškaraca kada je reč o broju zaposlenih. Upravo zbog te podele na muške i ženske poslove imamo situaciju da muškarci više zarađuju. U IT industriji broj žena je mizeran, a zna se da su to trenutno najplaćeniji poslovi i da se plate kreću

BIZLife

XXX KOLUMNA

ZASLUŽUJU od hiljadu, pa do nekoliko hiljada evra. U EU situacija je slična kao u Srbiji. Stopa zaposlenosti muškaraca je oko 77 odsto, dok je kod žena za 10 procenata manja. Najveća razlika u visini

U DRŽAVNOJ SLUŽBI I JAVNIM PREDUZEĆIMA RODNA NERAVNOPRAVNOST U POGLEDU VISINE PLATE NE POSTOJI JER SE ZARADA DRUGAČIJE ODREĐUJE

plate je među starijima od 50 godina, i to preko 10 posto, dok je u mlađem dobu, između 20 i 25 godina, ta razlika 5–6 posto. Možda će se taj trend i nastaviti, pa ćemo za 20-30 godina imati situaciju da su žene i podjednako zaposlene i plaćene. Kada se priča o tom jazu, najčešće se pominje to da su žene mnogo više okrenute porodici i odgajanju dece, te im nije lako da balansiraju između građenja karijere i podizanje dece. Mnoge žene suočene su i sa „pauzama” u napredovanju ili čak propuštanju prilika zbog trudničkog bolovanja. Što se tiče preduzetništva, konkret-

VIŠE no u EU, primetan je rast broja žena preduzetnica na skoro devet miliona, dok se za isti period broj muškaraca smanjio za, otprilike, milion. Iako je i dalje veći broj muškaraca preduzetnika, oko 14 miliona, za 10-20 godina, na osnovu trenda poslednjih nekoliko godina, lako možemo doći u situaciju da žene vladaju preduzetništvom. To i ne mora da čudi kada znamo da su žene prefinjenije i imaju više izraženu kreativnu crtu nego muškarci, a očigledno su i hrabrije u donošenju odluke da pokrenu sopstveni biznis. Ovo je posebno izraženo u sektoru pružanja usluga, kao i u umetnosti. U državnoj službi i javnim preduzećima rodna neravnopravnost u pogledu visine plate ne postoji jer se zarada drugačije određuje. U privatnom sektoru situacija je obrnuta, pa velike multinacionalne kompanije određuju visinu zarade i po prisustvu na poslu, a zna se da muškarci, za razliku od žena, mogu da ostaju na radnom mestu do duboko u noć. Osnovni razlog za neravnopravnost u zaradama leži u činjenici da se odavno poslovi dele na muške i ženske i da je ženama još u istoriji pripadao onaj lakši, ali i manje plaćeni posao, kako se ne bi opterećivale i kako bi mogle da se posvete porodici. Dvadeset prvi vek je vek modernih shvatanja, gde muškarci i žene podjednako doprinose kako porodici, tako i kompanijama, pa su i podele sve manje izražene, sa tendencijom da se jednog dana izjednače i prava i zarade. U zemljama EU veoma je organizo-

van lobi za podršku ženama koji se zalaže za pozitivnu diskriminaciju. To znači da poslodavac treba da zaposli ženu ukoliko ona ima iste kvalifikacije kao i muškarac. Drugim rečima, muškarac mora biti daleko bolji u svojoj branši kako bi se zaposlio pre nego žena. Primera uspešnih žena ipak možemo videti u Srbiji. Jedna od najuticajnijih žena, i ne samo u bankarskom sektoru, definitivno je Draginja Đurić, predsednica Izvršnog odbora Banke Inteze, koja se u nekoliko navrata našla u društvu najuticajnijih i najuspešnijih poslovnih ljudi u Srbiji. Pored nje, treba spomenuti i predsednicu Izvršnog odbora Prokredit banke Svetlanu Tolmačevu, kao i Jelenu Galić, predsednicu Izvršnog odbora AIK banke. Dragana Marković, direktorka Poreske uprave, nalazi se na listi najmoćnijih žena u Srbiji poslednjih nekoliko godina. Pored nje, na toj listi su i republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac, kao i Tanja Miščević, šefica pregovaračkog tima za pristupanje Srbije Evropskoj uniji.

dranka Drinić, direktorka „Direkt medije”, jedne od najmoćnijih kompanija iz oblasti medija i oglašavanja. Pored nje, tu je i Manja Grčić, direktorka TV Prve, koja je godina uspešno vodila televiziju B92. Jedna od najuspešnijih žena na medijskoj sceni Srbije definitivno je i Jelena Drakulić Petrović, direktorka „Ringier Axel Springer”. Ne treba zaboraviti ni rektorku Univerziteta u Beogradu prof. dr Ivanku Popović, kao

ŽENE U SRBIJI NE SAMO DA DOMINIRAJU BANKARSKIM, ODNOSNO FINANSIJSKIM SEKTOROM, NEGO I MEDIJSKOM SCENOM I BIZNISOM. IAKO SU MANJE PLAĆENE NA NIŽIM NIVOIMA POSLOVANJA, ŽENE SU DEFINITIVNO SPOSOBNE DA BUDU LIDERI I MENADŽERI Pored navedenih dama iz sfere bankarstva, pravosuđa i administracije, žene su vrlo uspešne i na medijskoj sceni. Pored već jasne činjenice da su žene dominantnije u oblasti novinarstva, imamo i nekoliko jako uspešnih žena na čelu medijskih imperija: Ja-

ni Brankicu Janković, poverenicu za zaštitu ravnopravnosti. Za početak, morala bi se na neki način institucionalizovati borba za ravnopravnost i podjednake zarade. U Evropskoj uniji čak postoji i lobiranje s idejom da žena sa istim kvalitetima

bude pre zaposlena nego muškarac. Ipak, prema nekim istraživanjima, kod žena je primetna manja inicijativa i želja za napredovanjem nego kod muškaraca, kao i ekonomska zavisnost, što dodatno utiče da se žene u manjem broju odlučuju da grade ozbiljnu karijeru. Žene koje su na pozicijama odlučivanja, prema ovom istraživanju, kažu da kod nas postoji prikrivena rodna diskriminacija i da se to najbolje vidi sa „vrha”. Kada malo bolje analiziramo, žene u Srbiji ne samo da dominiraju bankarskim, odnosno finansijskim sektorom, nego i medijskom scenom i biznisom. Iako su manje plaćene na nižim nivoima poslovanja, žene su definitivno sposobne da budu lideri i menadžeri. Zato je još veća nepravda što ta rodna neravnopravnost i strogi patrijarhat vladaju posebno po većim korporacijama. Ako Srbija ima guvernerku, premijerku i ministarku, kao i niz uspešnih žena na čelnim pozicijama, možda će upravo to u dogledno vreme uticati da se žene sve više postavljaju na vodeće pozicije u zemlji, pa i na pozicije upravljanja korporacijama i velikim privatnim sistemima. Žene su pokazale da zaslužuju više. •

BIZLife KOLUMNA XXX

KARIJERA

ŽENA, Piše: JELENA MIKIĆ Direktorka razvoja u Represent sistemu

esto me ljudi pitaju kako sve stižem. Često su me i nazivali: „žena eksel”, „žena kofer”, „žena mašina”… Iskreno, ne mislim ni da mi se svi dive. Ima i onih koji smatraju da, možda, treba više da se posvetim detetu, a manje poslu. Ima različitih mišljenja. Kao i uvek, istina je na sredini svih mišljenja, saveta, procena. Pre svega, mi, žene, moramo da naučimo da jedna drugu manje kritikujemo, a vise podržavamo. Pa hajdemo onda redom. Često čujemo kako društvo nameće ženi razne uloge i razna opterećenja. Ja ne mogu sa tim uvek da se složim, jer smatram da žena danas može da bira i da se izbori za to šta će joj se nametnuti. Nije uvek lako, ali stvari koje donose osećaj ispunjenja i zadovoljstva, po pravilu, nisu stvari do kojih se lagano dolazi. Moje mišljenje je da identitet jedne žene čini više stvari: obrazovanje, društveni život, karijera, uloga bračnog partnera, majčinstvo. Izostanak jednog elementa ili više njih ne znači da je neko manje vredan, kako nam društvo (ili poneki dokoni vlasnik naloga na Tviteru) ponekad sugeriše. Budući da sam ambiciozna, karijera mi je uvek bila važna. Smatram da mi to što radim i što sam svojim naporom uspela da zarađujem više od od famoznog proseka omogućava da živim kako želim, a ne kako moram. Deo ove rečenice sam „ukrala” od jednog velikog pisca, ali upravo u njoj leži suština. Meni je uvek bila bitna sloboda: privatna, finansijska, druš-

BIZLife

KARIJERA

MAJKA,

DIREKTORKA tvena... Nisam rob pravila, još manje konvencija. Odluke koje sam donosila nisu uvek bile „mejnstrim”, ni privatne, ni poslovne. Volim svoj posao, nisam od onih koji nedeljom osećaju grč, ispunjava me osećaj da nešto stvaram dobro – za sebe, ali i za druge. Zadužena sam za razvoj poslovanja sistema koji ima sedam firmi na teritoriji zapadnog Balkana. Na ovu poziciju došla sam sa funkcije regionalnog direktora, na kojoj sam otvorila tri kancelarije. Najviše volim deo posla kada se nešto stvara od početka i tada mi ništa nije teško. Naravno, kad se ovako pohvalim svojim uspesima, zvuči ozbiljno, pomalo arogantno? Možda i jeste. Ali dužna sam da kažem da sam počela „od nule” – ušla sam u firmu u kojoj sam sad „sa ulice”. Imala sam neko manje iskustvo odranije, ali suštinski, sem velike ambicije, ništa značajno. U redu, znala sam odlično engleski, bila sam u nekoliko škola u inostranstvu, ali u tom trenutku nisam čak ni fakultet završila. Na intervjuu za posao moj sadašnji direktor Bora Miljanović pitao me je: „Jesi li spremna da radiš dan i noć?” Dobro, možda to pitanje nije baš u skladu sa HR normama, ali danas, kada je kod mene i HR funkcija, opraštam sve. Šalu na stranu, ja sam odgovorila kao iz topa: „Da, samo mi dajte šansu.” Istinski sam to mislila, a mislim i danas. Posle 14 godina, od asistenta sam napredovala do regionalnog direktora, a zatim i do direktora razvoja. U tih 14 godina stalo

je sve: danonoćni rad, usponi, padovi, obavljanje ama baš svih asistentskih poslova koje možete zamisliti, pretnje otkazom, strah, nesigurnost, unapređenja, davanje šansi i davanje vrućih krompira, fakultetska diploma, naučen italijanski jezik, rođenje deteta, dve mačke i mnogo toga drugog. Bilo je perioda kada sam mislila da ja ništa ne umem, bilo je perioda ispitivanja, ali sam, na kraju, zaključila da se kroz greške i preispitivanja uči, možda i najviše. U međuvremenu sam postala i majka, što me je oplemenilo u svakom smislu, ali slagala bih kad bih rekla da je bilo šta od prethodnih ambicija izbledelo. Naprotiv, više ih je nego ranije. Želim da svom – ženskom detetu – pošaljem poruku šta se sve može sopstvenim radom i trudom. Na kraju, moja najveća satisfakcija je da sam sve što sam uradila – postigla sama. U zemlji Srbiji, gde se misli da se sve dešava preko veze, a ispod radara, ja sam svojim radom, trudom i ogromnom upornošću uspela da budem zadovoljna direktorka i majka, ali pre svega, slobodna žena, koja nikom ne polaže račune i, ponoviću, koja živi život koji želi, a ne koji mora. P. S. U pitanju je veliki Ivo Andrić, kome sam malo „ukrala misli” i zapakovala kako meni odgovara. U originalu glasi ovako: „Nikada više ne planiram, ja samo živim ovaj život. Ponekad kako želim. Ponekad kako moram. Sitnice mi boje život. Sitnice su sreća.” •

NOVE TAMARA JOKANOVIĆ Generalna direktorka agencije Represent Communications

POZICIJE

amara Jokanović, preuzela je funkciju generalne direktorke agencije Represent Communications. Ona dolazi sa pozicije izvršne dirketorke. Na novoj poziciji biće odgovorna za postavljanje, razvoj i realizaciju biznis plana, razvoj „New Business“ servisa, kao i razvoj ljudi u svom timu. Postali ste direktor agencije Represent Communications. Kakav je osećaj biti direktor? Da li se nešto promenilo? — Represent je moja druga kuća, te mi je okruženje potpuno prirodno i u tom smislu se ništa nije promenilo. To su ljudi koje viđam svaki dan, sa kojima svaki dan radim, delim radosti i tugu, slavimo zajedničke pobede i poraze već trinaest godina unazad. S druge strane, dobila sam nova zaduženja i obaveze i u skladu s tim se i očekuje da na novoj poziciji budem još odgovornija i još zrelija nego što sam do sada bila. To vam je kao kad završite fakultet i nađete posao – od vas se očekuje da vas roditelji više ne izdržavaju, a onda kada još dođu i deca, niste više odgovorni samo za sebe i svoje postupke, već brinete i o budućnosti svojih potomaka. Koja je prva stvar koju ste uradili na novoj poziciji? — Napravila sam (organizovala) doručak za svoje kolege.

PR je industrija u kojoj vladaju žene. Da li je ženama lakše da se probiju do više funkcije? — Ženama danas uopšte nije lako ni u ovoj, niti u bilo kojoj drugoj profesiji. Naprotiv, mislim da im je puno teže da se probiju do više funkcije. Njihova kompetentnost je često nepravedno potcenjena, zato što je kulturološki na području Balkana ukorenjeno da je muškarac taj koji vodi posao, donosi odluke i da je gazda u kući, iako već odavno stvari tako ne stoje u realnosti. Žene isto tako privređuju i učestvuju u važnim ne samo životnim već i poslovnim odlukama i privredi. Ipak, nažalost, i dalje postoje ozbiljne razlike u nadoknadama, platama, za isti posao na istovetnim pozicijama kada su žene i muškarci u pitanju. Ali ako govorimo o PR industriji, žene se, svakako, bolje snalaze. Izvinjavam se kolegama, samo govorim iz dugogodišnjeg iskustva u radu i sa jednima i sa drugima. Da li sebe smatrate uspešnom poslovnom ženom? — Zavisi u odnosu na šta i u odnosu na koga taj uspeh merite. Generalno, smatram sebe uspešnom jer sam ostvarena na oba polja – privatnom i poslovnom, što smatram prvim važnim preduslovom da bi čovek bio zadovoljan svojim životom. Koje su najvažnije stvari na koje jedna poslovna žena mora da obrati pažnju? — Nisu stvari, to je nešto mnogo više od toga. Odnos sa ljudima, bilo da su kolege, saradnici ili poznanici, reputacija, doslednost u odlukama i, naravno, frizura. Šta biste savetovali ženama koje sada započinju karijeru? — Da budu uporne i da ne odustaju na prvim preprekama. I drugo, da ne očekuju uspeh preko noći. To im, kako god izgledalo fenomenalno u početku, neće mnogo doprineti razvoju karijere dugoročno. •

BIZLife

NOVE POZICIJE

PREDUZETNIŠTVO

USPEŠNA ŽENA je ISPUNJENA ŽENA KSENIJA PERČIĆ Suvlasnica firme „Suncokret”

orodična firma „Suncokret” počela je da radi 1989. godine, a osnovao ju je Ivan Perčić. Sada je suvlasnica njegova ćerka, Ksenija Perčić, koja je, nakon završenih studija, počela da radi 2010. godine. Posle pozicije direktora marketinga i prodaje, dobija nagradu „Blic preduzetnik 2017” i priprema se da dođe na čelo firme. Da li ste i pre studija znali da ćete raditi u očevoj firmi? Da li su studije bile priprema za to? — Kada sam upisivala studije, nisam bila sigurna da li želim da radim u očevoj kompaniji ili ne želim, tada sam još „tražila sebe”. Na drugoj godini studija sam definitivno odlučila da želim da se posvetim našoj porodičnoj kompaniji i da nastavim da je gradim sa ocem. Tokom studija sam pomagala oko organizacije raznih nastupa na sajmovima i promocijama, da bih po završetku studija postala stalno zaposlena i zadužena za prodaju i marketing. Porodične kompanije nisu posebno zastupljene u srpskoj privredi. Šta su prednosti rada u ovakvoj kompaniji? — Imala sam dve godine kada je moj otac osnovao kompaniju, odrasla sam uz nju. Na našu kompaniju gledam kao na člana porodice, neretko kažemo da je ona „naše dete”. Kao prvu prednost, navela bih osećaj ljubavi prema samoj kompaniji, kao i zadovoljstvo što imam mogućnost da stvaram zajedno sa svojim ocem. Sloboda izražavanja sopstvene kreativnosti, raznolikost i dinamičnost posla, svakodnevni novi izazovi, kao i sloboda upravljanja slobodnim vremenom, takođe su neke od mnogobrojnih prednosti rada u porodičnoj kompaniji.

BIZLife

PREDUZETNIŠTVO

NAUČILA SAM DA JE ZA USPEH U OVOM POSLU POTREBNA DOBRA ORGANIZACIJA, ANALITIČNOST, STRATEGIJSKO PLANIRANJE, KAO I STRPLJENJE I SMIRENOST

Radili ste na novom vizuelnom identitetu firme. Šta je za vas bilo najlepše u tom procesu? — Vizuelni identitet smo potpuno promenili početkom 2013. godine i dodali naziv brenda „Granum”. Definitivno je najlepše u tom procesu bilo raditi sa dizajnerima na ambalaži svakog proizvoda i gledati kako naši proizvodi dobijaju novi imidž. Jedva smo čekali da vidimo reakcije kupaca i čujemo njihove komentare na potpuno novi izgled ambalaže naših proizvoda. „Suncokret” se bavi organskom proizvodnjom zdrave hrane. Da li se i vi tako hranite? — Trudim se da vodim računa o ishrani, o poreklu hrane (naročito kada su u pitanju povrće, voće i meso) i načinu pripreme jela. Bitno mi je da ne konzumiram rafinisana ulja, so i šećere, kao ni proizvode koji u sebi sadrže konzervanse i aditive. Nisam striktna, tako da ima i dana kada se ne pridržavam navedenih pravila i pojedem nešto što ne bismo mogli da nazovemo zdravom hranom.

Koje su najvažnije lekcije koje ste naučili tokom vaše, da kažemo, mlade karijere? — Naučila sam da je za uspeh u ovom poslu potrebna dobra organizacija, analitičnost, strategijsko planiranje, kao i strpljenje i smirenost. Kako vidite položaj žena u današnjem biznisu? Da li mislite da ih je malo ili dovoljno? — Mislim da su žene organizovanije i konkretnije u poslu od muškaraca. Pre tri dana sam pročitala podatak da je udeo žena u preduzetništvu u Srbiji manji od jedne trećine, što smatram poražavajućim. Potrebno je da se žene dodatno osnaže i podrže u usklađivanju rada i roditeljstva.

Kako vi definišete uspešnu ženu? — Uspešna žena je ispunjena žena, koja je u miru sama sa sobom i koja živi u skladu sa svojim ciljevima i željama. •

NA NAŠU KOMPANIJU GLEDAM KAO NA ČLANA PORODICE, NERETKO KAŽEMO DA JE ONA „NAŠE DETE” BIZLife

PREDUZETNIŠTVO

INTERVJU

ZA USPEH

sa bilo kojom vrstom prepreke. Ono što bih istakla kao prednost žena jesu intuitivnost i veštine obavljanja više poslova istovremeno, tj. multitasking.

JE POTREBNA

ODLUČNOST Z

a svaku vrstu uspeha neophodni su odlučnost, upornost, pozitivna unutrašnja energija, vizija i spremnost na rizik, odnosno hrabrost, kaže Katarina Kojić, direktorka divizije Consumer Health, u kompaniji Bayer Srbija, navodeći karakteristike jedne uspešne poslovne žene. „Kombinacija svega toga,

udružena sa ljubavlju prema poslu koji obavljate, emituje na poslovnu okolinu snažnu energiju, uliva poverenje i neizostavno vodi ka uspehu.“ Na kakve prepreke poslovne žene u Srbiji nailaze u toku karijere, a u čemu je, s druge strane, njihova prednost? — Ne bih rekla da se prepreke

O KOMPANIJI BAYER Bayer je Life Science kompanija sa više od 150 godina dugom istorijom, koja svoj najznačajniji doprinos društvu daje u oblasti očuvanja zdravlja ljudi i životinja i oblasti poljoprivrede. Našim inovacijama neprekidno doprinosimo pronalaženju novih rešenja za neke od najvećih izazova današnjice. Želimo da poboljšamo živote ljudi i doprinesemo jačanju društvene zajednice – danas, kao i u budućnosti. Divizija Consumer Health odgovara na ove trendove proizvodima koji se kupuju bez recepta (OTC), proizvodima namenjenim za lečenje i prevenciju bolesti, pružajući korisnicima odgovarajuća rešenja za samostalnu brigu o zdravlju. Cilj naše strategije je nadogradnja i održavanje snažne pozicije na tržištu lekova bez recepta, dodataka u ishrani i drugih proizvoda za samostalno lečenje.

BIZLife

INTERVJU

KOLIKO GOD DA STE USPEŠNI U ORGANIZACIJI VREMENA, TO U REALNOSTI PROSTO NIJE MOGUĆE

u poslu na koje žene nailaze mnogo razlikuju od onih na koje nailaze muškarci. Uglavnom su to predrasude ili nepravde zasnovane na subjektivnim razlozima i strahovima. Te barijere je teško zaobići u potpunosti, ali uz razvijenu samosvesnost i objektivno sagledavanje situacije može se smanjiti doza emotivnosti prilikom suočavanja

Svaki uspeh zahteva odricanja. Da li i na koja odricanja žena mora da bude spremna kada je karijera u pitanju? — Sigurno da mora biti spremna na odricanje u nekom delu svakodnevice i pokušaju idealnog balansa između privatnog i poslovnog života. Poznajem veliki broj vrlo uspešnih poslovnih ljudi u različitim sferama, kako muškaraca, tako i žena, ali još nisam srela „superženu”, koja je podjednako uspešna i u poslu, i u kuhinji, i kao roditelj. Koliko god da ste uspešni u organizaciji vremena, to u realnosti prosto nije moguće. Najvažnije je poznavati sebe i iskreno unapred odlučiti koji će segment trpeti. U mom slučaju, to su svi kućni poslovi i san, ali sam veoma zadovoljna svojim izborom, jer to vreme mogu da posvetim porodici i prijateljima. Koliko je poslovni stil oblačenja važan za jednu ženu? — Garderoba nije od presudnog značaja niti je u korelaciji sa polom, ali jeste važan deo poslovne komunikacije i prvog utiska koji ostavljamo na sagovornika. Ljudima prija da vide pristojno i skladno odevenu osobu, tako da je dobro imati svoj prepoznatljiv stil odevanja, jer je i to, na neki način, pokazatelj ličnosti. Pošto sam po prirodi hedonista i esteta, volim da vidim lepo organizovan i stilizovan prostor, kao i modernu živahnu garderobu. Takav stil mi prija i moram priznati da uživam u svakoj vrsti kupovine.

RAVNOPRAVNOST JE U BAYERU PRISUTNA U SVAKOM SEGMENTU POSLOVANJA. PODJEDNAKE ŠANSE IMAJU SVI AMBICIOZNI, PROAKTIVNI I DOBRO ORGANIZOVANI ZAPOSLENI, BEZ OBZIRA NA POL I DRUGE RAZLIKE žene i muškarci u Bayeru imaju jednake šanse? — Bayer je društveno odgovorna kompanija u kojoj je fer i ravnopravan pristup prema svim zaposlenima apsolutni prioritet. Na globalnom nivou, žene čine 40 odsto svih zaposlenih u našoj kompaniji, uključujući i rukovodeće pozicije. Ravnopravnost je u Bayeru prisutna u svakom segmentu poslovanja. Podjednake šanse imaju svi ambiciozni, proaktivni i dobro organizovani zaposleni, bez obzira na pol i druge razlike. Zaista je privilegija i zadovoljstvo raditi u takvom okruženju, koje vas motiviše i koje stvara uslove za vaš lični napredak. Srećna sam što mogu to i da potvrdim kroz lični primer, jer sam se, za

15 godina, koliko već radim u Bayeru, ostvarila i na ličnom planu, kao supruga i ponosna majka dvoje dece. Mi smo jedan veliki orkestar u kom svako svira svoju melodiju, ali samo zajedno možemo da odsviramo simfoniju. •

KATARINA KOJIĆ Direktorka divizije Consumer Health, Bayer Srbija

Kako se u vašoj kompaniji gleda na rodnu ravnopravnost? Da li

BIZLife INTERVJU XXX

ŽENA NA ČELU TIMA

KOJI BRINE

O LJUDIMA U TELENORU P

et dana mesečno mogu da rade od kuće, petkom tokom leta rade kraće, na svakom spratu imaju društvene zone i dnevne sobe, okruženi su delima savremene srpske umetnosti... Ne, nije to neka svetska IT kompanija. U pitanju je Telenor u Srbiji. Takozvani perkovi, o kojima čitamo i koji postoje u firmama širom sveta, postoje i u jednoj velikoj kompaniji koja posluje na domaćem tržištu. Na čelu tima koji brine o zaposlenima u Telenoru Srbije nalazi se Nevena Stefanović, izvršni direktor ljudskih resursa, koja kaže da ima utisak da je

U TELENORU SU PORODICA I POTREBE PORODICE NA PRVOM MESTU, ŠTO JE OD SAMOG POČETKA DEFINISANO I KOLEKTIVNIM UGOVOROM

Telenor inspirisao mnoge kompanije u Srbiji da na bolji način vode računa o zaposlenima. „Nama je najvažnije da zaposleni budu zdravi i srećni, kao i njihove porodice, jer ih, pre svega, posmatramo kao ljude, ne zaboravljajući njihove potrebe. Ako su njihove potrebe zadovoljene, lako ćemo se sve ostalo dogovoriti i postići rezultate”, kaže ona. Idemo dalje. Dres kod u kompaniji ne postoji. Ako hoćeš da dolaziš na posao biciklom – možeš; ako nemaš bicikl, kompanija će ti ga obezbediti, a ako želiš, u Telenoru možeš i da se istuširaš. Zaposleni u kol-centru imaju na raspolaganju video-igrice, sobe za opuštanje, fotelje za masažu... Ali ono što zaposleni najviše izdvajaju kao privilegiju jeste fleksibilno radno vreme, koje je uvedeno još 2006. godine. Pitali smo Nevenu kada se to u Telenor dolazi na posao i da li

neko to proverava. „Neki dolaze od 8 sati, jer im tako odgovara zbog dece – ostavljaju ih tada u vrtićima, pa im je lakše, neki dolaze u 9, neki kasnije. Mi ne pratimo kretanja zaposlenih, tako da nemamo uvid kada ko dolazi. Sve je stvar dogovora u okviru svakog tima kako će raditi i kakva će dinamika dolazaka biti. Verujemo da ljudi znaju sami da upravljaju svojim vremenom i znaju šta im je posao, tako da se oslanjamo na to da sami najbolje znaju kako da organizuju svoj dan u okviru timova u kojima rade da bi bili najproduktivniji i za sebe i za posao. Pre dve godine smo pravili istraživanje i pitali smo zaposlene šta im je najvažnije. Odgovorili su da je to upravo fleksibilno radno vreme, zatim slede rad od kuće i privatno zdravstveno osiguranje. I tu smo potvrdili da su im, osim toga što im Telenor omogućava da uče i napreduju u poslu, te životne stvari najvažnije”, kaže Nevena. Privatno zdravstveno osiguranje? Dakle, ima još. Osim osiguranja, Telenor zaposlenima uplaćuje sredstva i u privatni penzioni fond, u okviru firme postoji i ambulanta, kao alternativa odlasku u državne domove zdravlja. Ono o čemu ne vole mnogo da pričaju (zato što je to njima normalno) jeste i da kompanija svima pokriva rekreaciju na mesečnom nivou, koju sami biraju, kao i da imaju najmanje 25 dana godišnjeg odmora. „Mnogo nam je važno da brinemo o ljudima. Ima lakih odlu-

ka, ima teških odluka. Imali smo i reorganizacije i restrukturiranje, kao i svaka kompanija. Ali moraš da budeš čovek u svemu tome. Menjali smo mnogo stvari, uvodili nove stvari, imamo jak sindikat, koji smatram da je među boljim sindikatima u Srbiji. Sindikat svestan ljudi i biznisa, fenomenalan partner i saradnik u nalaženju rešenja da nam svima bude bolje. Kad imaš situaciju da i zaposleni, i sindikat, i menadžment sednu zajedno i rade na zajedničkim ciljevima, onda je to dobra stvar”, kaže Nevena. U Telenoru su porodica i potrebe porodice na prvom mestu, što je od samog početka definisano i Kolektivnim ugovorom. Očevi imaju dve nedelje plaćenog odsustva kad se rodi beba, ali i mogućnost da koriste bolovanje za negu deteta umesto mame. Roditelji dobijaju novčanu pomoć za rođenje deteta, slobodan dan za polazak u školu, imamo i Dan dece, mame imaju naknade za doprinose do punog iznosa. „Za ostale stvari koje se tiču porodice takođe smo veoma fleksibilni”, dodaje Nevena. Tema rodne ravnopravnosti u Telenoru Srbije i nije tema. Nevena kaže: „Ne bavimo se položajem žena u kompaniji, jer se to nikada nije dovelo u pitanje.” „Radimo na tome da to bude tema za sve ostale, jer znamo da je rodna ravnopravnost, nažalost, važno nerešeno pitanje u Srbiji i želimo da svuda bude kao u Telenoru. Naša industrija ima sreće, jer zahteva raznovrsno obrazovanje iz raznih oblasti. Kod nas na konkursima prolaze najbolji kandidati, bez obzira kog oni pola bili. Kao

kompanija, posle 10 godina smo došli do toga da je na menadžerskim funkcijama podjednak broj muškaraca i žena. I sve je to došlo prirodno.” Za ljude koji dolaze u kompaniju, Nevena kaže da sistem napredovanja zavisi od kompetencije do kompetencije. „Trudimo se da proces ubrzamo u onim kompetencijama koje su nama ključne u strateškim ciljevima. Za svakog zaposlenog definišemo, pre svega, kakav napredak ta osoba želi, pa se, zatim, to usklađuje sa menadžerima i potrebama kompanije. Istina je da je u korporacijama, pa i u našoj, to ranije išlo sporije. Sada se trudimo da porušimo te stare mehanizme i zamenimo ih novim koji su u toku sa savremenim kretanjima”, kaže ona i dodaje da u Telenoru postoje programi koji napredak zaposlenih mogu i da ubrzaju. A kada smo je pitali kako kompaniju vidi u budućnosti, rekla je: „Naša želja i ambicija su da do kraja stvorimo okruženje u kome svaki pojedinac može da doprinese tako što će da bude to što jeste. Dakle, u kompaniji budućnosti možeš da budeš to sto jesi, dok imaš otvorene mogućnosti da učiš i da se razvijaš.” Nevena je nekoliko puta tokom ovog razgovora napomenula da oni, kao kompanija, žele da zaposleni budu srećni i zdravi. Upitali smo je da li bi mogla da izdvoji jednu stvar na kojoj trenutno rade. „Trenutno radimo na tome da naučimo i sebe i druge na koji način možemo odgovorno da se ponašamo koristeći sredstva

digitalne komunikacije, kako da spojimo efikasnost koju nam neprekidna povezanost omogućava u poslu sa vremenom koje želimo da provedemo sa porodicom ili prijateljima, ili pak sami sa sobom, i kako da to sve spakujemo u dan od 24 sata na način koji najviše prija svakom pojedincu. Sindikat skuplja iskustva i iz drugih zemalja i zajedno tražimo rešenja kako bismo i mi bili fleksibilniji po tom pitanju, a naši zaposleni srećniji”, zaključuje Nevena. •

NEVENA STEFANOVIĆ Izvršni direktor ljudskih resursa Telenora Srbije

MILENIJALCI Kakvi su „klinci”? – „Klinci” su super, kao i uvek. Možda oni imaju navike i potrebe koje su drugačije od naših, ali oni nas inspirišu. Oni žele da rade kad su najproduktivniji, ako je to u 2 ujutru, onda je to u 2 ujutru. Nećemo mi sprečiti tu promenu u društvu koja će se desiti. I naša generacija je drugačija od one prethodne. Njihov način učenja je potpuno drugačiji od našeg, način na koji su povezani jedni sa drugima. Njima je sve u deljenju, to je generacija koja uči na globalnim resursima i pomažu jedni drugima. Njihova saradnja je na nivou koji mi ne možemo još da zamislimo, ali smo jako otvoreni da učimo.

BIZLife

CEO PAKET Šta je uspeh? – Mislim da je uspeh u životu da si srećan, zdrav i da imaš ljude koje voliš i koji te vole. Ja ne povezujem uspeh samo sa poslom, niti samo sa jednim aspektom ličnosti. Uspeh je ceo paket onoga što si ti.

BIZLife HR

ISTRAŽIVANJE

Prevod /// TEDX.COM/KSENIJA RADOSAVLJEVIĆ

ŽELITE INOVATIVNU

FIRMU?

ZAPOSLITE

ŽENU! R

osijo Lorenco je konsultantkinja u kompaniji Boston Consulting Group, specijalizovanoj za pitanje diverziteta. Tokom godina savetovala je kompanije iz polja telekomunikacija i medija o tome kako da transformišu svoj biznis u vreme digitalizacije. Pre dve godine održala je predavanje na TedX konferenciji o inovativnosti kompanija.

BIZLife

ISTRAŽIVANJE

Lorencova je predstavila rezultate ankete koju su sproveli u 171 kompaniji, kojom su dobili potvrdan odgovor na pitanje da li su raznovrsne kompanije stvarno inovativnije. Lorencova kopa po podacima i objašnjava kako vaša kompanija može započeti sa plasiranjem svežijih i kreativnijih ideja tako što će raznovrsnost tretirati kao konkurentsku prednost. Ovo je njeno predavanje: „Pre petnaest godina mislila sam da pitanje raznovrsnosti nije nešto o čemu bih morala brinuti. To je nešto za šta su morale da se bore neke starije generacije. Na mom univerzitetu bio je podjednak broj muškaraca i žena, a mi, žene, često smo imale bolje ocene. Premda nije sve bilo savršeno, raznolikost i moć odlučivanja vremenom bi došli sami po sebi, zar ne? Nije baš tako. Dok sam napredovala radeći kao menadžer konsultant širom Evrope i SAD, počela sam da shvatam koliko sam često bila jedina žena u sobi i koliko je liderstvo još uvek homogeno. Mnogi lideri koje sam susretala videli su raznovrsnost kao nešto što upotpunjuje političku korektnost ili, u najboljem slučaju, pravu stvar – koju treba sprovesti, ali ne kao poslovni prioritet. Oni, jednostavno, nisu imali razlog da veruju da bi im raznovrsnost pomogla da dostignu svoje najbitnije ciljeve – dostići cifre, isporučiti novi proizvod, što su pravi ciljevi koji su merljivi. Iz mog iskustva, rad sa raznovrsnim timovima u početku zahteva malo više napora, ali donosi svežije i raznovrsnije ideje. Zbog toga sam želela da saznam da li su, zaista, raznovrsne organizacije inovativnije i može li raznovrsnost biti nešto više od nečega sa čime se slažemo. U potrazi za saznanjem

da li inovativnost može biti stvarna konkurentska prednost, napravili smo studiju sa Tehničkim univerzitetom u Minhenu. Anketirali smo 171 kompaniju u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj. U ovom trenutku proširujemo tu studiju na 1600 kompanija u još pet zemalja širom sveta. U suštini, pitali smo te kompanije dve stvari: koliko su inovativne i koliko su raznovrsne. Da bismo izmerili inovativnost, pitali smo ih o prihodima od inovacija. Prihod od inovacija je deo prihoda koji su ostvarili od novih proizvoda i usluga u poslednje tri godine, što znači da ih nismo pitali koliko su kreativnih ideja imali, nego da li su te ideje realizovali u proizvode ili usluge koje su učinile da kompanija bude uspešnija danas i ubuduće. Da bismo izmerili raznovrsnost, posmatrali smo šest različitih faktora, između ostalih, zemlju porekla, godine starosti i pol. Dok smo se pripremali da izađemo na teren sa tim pitanjima, razgovarali smo o tome šta možemo da očekujemo kao rezultat. Blago rečeno, nismo bili optimistični. Najskeptičnija osoba u timu predvidela je realnu mogućnost da nećemo baš ništa naći. Većina tima je bila oprezna, pa smo se složili svi zajedno sa „samo ako”, u smislu da možda nađemo neku vezu između inovacija i raznovrsnosti, ali da ne pređemo granicu, nego samo ako se određeni kriterijumi ispune, na primer, stil liderstva, vrlo otvoren stil liderstva, koji će dozvoliti ljudima da slobodno i sigurno govore i doprinose. Nekoliko meseci kasnije podaci su stigli i rezultati su uverili čak i najskeptičnije među nama. Odgovor je bio potpuno potvrdan – bez „ako” ili „ali”. Podaci u našem uzorku pokazali su da su raznovr-

snije kompanije, jednostavno, inovativnije i tačka. Pitanje koje se sada nameće jeste šta je starije, kokoška ili jaje, odnosno da li su kompanije stvarno inovativnije zato što imaju raznovrsnije rukovodstvo ili obrnuto. Šta je od ta dva? Ne znamo odnos korelacija i uzročnosti, ali ono što znamo jeste da, svakako, u našem uzorku kompanije koje su raznovrsnije i inovativnije su, a kompanije koje su inovativnije, takođe, imaju raznovrsnije rukovodstvo. Tako možemo pretpostaviti da to radi u oba smera – raznovrsnost podstiče inovativnost i inovativnost podstiče raznovrsnost. Kada smo objavili rezultate, bili smo iznenađeni reakcijama

medija. Privukli smo dosta pažnje. Ona se kretala od prilično činjeničnih, kao: „Veći udeo žena jača inovacije” do malo manje senzacionalističkih. Neke od njih su i: „Žene koje ostaju kod kuće koštaju trilione” i, moja omiljena: „Domaćice ubijaju inovacije”. Ne postoji nešto što se zove loš publicitet, zar ne? Na kraju tog medijskog pokrivanja, počeli smo da dobijamo pozive od viših

rukovodilaca koji su želeli da saznaju više, posebno – kakvo iznenađenje! – o polnoj raznovrsnosti. Ove diskusije sam započinjala pitanjem: „Šta mislite, kakva je situacija u vašoj organizaciji danas?” i veoma česta reakcija na to je bila: „Nismo još dostigli taj nivo, ali nismo ni tako loši.” Jedan rukovodilac mi je, na primer, rekao: „O, pa nismo tako loši! Imamo jednu ženu koja je član našeg odbora.”

PITANJE KOJE SE SADA NAMEĆE JESTE ŠTA JE STARIJE, KOKOŠKA ILI JAJE, ODNOSNO DA LI SU KOMPANIJE STVARNO INOVATIVNIJE ZATO ŠTO IMAJU RAZNOVRSNIJE RUKOVODSTVO ILI OBRNUTO ROSIJO LORENCO Kkonsultantkinja u kompaniji Boston Consulting Group

»»» BIZLife

ISTRAŽIVANJE

KAKO DA BUDETE HRABRE, A NE SAVRŠENE

»»» Vi se sad smejete, ali on je s pravom bio ponosan na to, zato što u Nemačkoj, ako imate kompaniju i ako je jedan član odbora žena, vi ste deo izabrane grupe od 30 među 100 najvećih javno upisanih kompanija. Ostalih 70 kompanija imaju samo muškarce u odboru, a čak nijedna od tih sto kompanija nema, ni dan danas, ženu direktora. Evo šta je od ključne važnosti. Tih nekoliko žena u odboru neće nešto promeniti. Naši podaci pokazuju da, ako govorimo o uticaju polne raznovrsnosti na inovativnost, morate imati više od 20 odsto žena u rukovodstvu. Pogledajmo brojke. Naime, podelili smo uzorke u tri grupe i rezultati su prilično dramatični. Samo u grupi gde je preko 20 odsto žena u rukovodstvu vidite jasan skok prihoda od inovacija iznad prosečnog nivoa. Iskustvo i podaci pokazuju da vam treba kritična masa da biste pomerili kurs, a kompanije kao što su „Alibaba”, „JP Morgan” ili „Epl” već su postigle taj nivo. Još je jedna reakcija sa kojom sam se često susretala: „Pa, rešiće se to tokom vremena.” Meni je ovakav stav jako simpatičan, budući da sam i ja nekad tako razmišljala. Sad pogledajmo još jednom. Pogledajte brojke, uzimajući Nemačku kao primer. Prvo ću vam reći dobre vesti. Udeo žena koje imaju fakultetsku diplomu i imaju najmanje 10 godina profesionalnog iskustva porastao je prilično u poslednjih 20 godina, što znači da se baza za lov na žene

lidere povećala tokom vremena, što je sjajno. Prema mojoj staroj teoriji, očekivano je da je udeo žena u rukovođenju porastao paralelno sa tim, zar ne? Međutim, pogledajmo šta se, zapravo, desilo u stvarnosti. Nije čak ni blizu, što znači da ja nisam bila u pravu i što znači da moja generacija, vaša generacija, najškolovanije generacije žena u istoriji – jednostavno nisu uspele. Nismo uspele da postanemo lideri u značajnoj meri. Obrazovanje se, jednostavno, nije pretvorilo u liderstvo. To je bilo bolno priznanje za mene i nateralo me je da shvatim da, ako želimo da promenimo ovo, moramo da se angažujemo i moramo biti bolje. Šta da radimo? Postizanje većeg udela od 20 procenata žena u rukovodstvu deluje mnogima kao zastrašujući zadatak, što je razumljivo, sudeći po rezultatima. Ipak, to je moguće. Ima mnogo kompanija danas koje napreduju u tom pogledu i to rade uspešno. Uzmimo kao primer softversku kompaniju SAP. Oni su u 2011. godini imali 19 odsto žena u rukovodstvu. Ipak, oni su odlučili da napreduju i napravili su ono što se radi u bilo kojoj drugoj oblasti poslovanja gde želite da napredujete. Postavili su sebi merljive ciljeve. Postavili su sebi cilj – 25 odsto za 2017. godinu. I to su postigli. Ciljevi ih teraju da kreativnije razmišljaju o razvoju liderstva i istraživanju novih mogućnosti regrutovanja. Sada su čak postavili cilj od 30 odsto žena rukovodilaca

POSTIZANJE VEĆEG UDELA OD 20 PROCENATA ŽENA U RUKOVODSTVU DELUJE MNOGIMA KAO ZASTRAŠUJUĆI ZADATAK, ŠTO JE RAZUMLJIVO, SUDEĆI PO REZULTATIMA. IPAK, TO JE MOGUĆE

BIZLife

ISTRAŽIVANJE

DOK SAM NAPREDOVALA RADEĆI KAO MENADŽER KONSULTANT ŠIROM EVROPE I SAD, POČELA SAM DA SHVATAM KOLIKO SAM ČESTO BILA JEDINA ŽENA U SOBI I KOLIKO JE LIDERSTVO JOŠ UVEK HOMOGENO

do 2022. godine. Dakle, iskustvo pokazuje da je moguće. Na kraju, sve se svodi na dve odluke koje mnogi od nas u svakoj organizaciji svakodnevno donose – koga da zaposlimo i koga da nadogradimo i unapredimo. Nemam ništa protiv programa za žene, umrežavanja, mentorskog rada, treninga. Sve je to dobro. Ipak, te dve odluke su one koje na kraju šalju najmoćniji signal za promenu u svakoj organizaciji. Nikad nisam mislila da ću biti advokat specijalizovan za raznovrsnost; ja sam poslovni savetnik. Ali sada je moj cilj da promenim lice liderstva, da ga učinim raznovrsnijim, i ne samo da bi lideri mogli da štikliraju kvadratić i da se osećaju kao da su se sa nečim složili ili da su politički korektni nego zato što razumeju da raznovrsnost čini njihovu organizaciju inovativnijom i boljom. Prihvatanjem raznovrsnosti i različitih sklonosti obezbeđujemo pravu priliku za svakog.” •

OBRAZOVANJE. IDEJE. Piše: NEVENA MARTINOVIĆ PR and Communications u „Confluence Property Management“

stvariti se profesionalno. Ostvariti se lično. Promeniti svet. Stvoriti porodicu. Steći prijatelje. Pokrenuti ideje. Ostaviti dobru priču iza sebe. Živeti. Verovatno upravo ova poslednja rečenica sažima sve prethodne. Svaki segment naših života teži da ima i realizuje svoju svrhu. A od naše vere u sebe i sposobnosti da istrajemo u njoj zavisi da li će se i do koje meri oni i manifestovati. Upravo gorenavedeno inspirisalo me je da podelim deo svog profesionalnog razvoja u želji da pokažem na koji način svakodnevno inspirišem i motivišem sebe. Realizovati se profesionalno kroz polje komunikacija i marketinga nosi sa sobom mnogo različitih mogućnosti za one koji žele da imaju bogate i sadržajne karijere. To je put kroz koji ne samo da imate priliku da ostvarujete sebe kroz poslovne uspone i padove već i put na kome značajno učite o sebi, drugima, različitim temama, sistemima. Put kroz koji ste stalno u pitanjima. Za one koji vole da istražuju, koje izazovi pokreću, može se reći – idealan put. Ipak, kao takav, sa sobom nosi puno odricanja, žrtvovanja vremena i drugih segmenta života. Put koji nosi i puno odgovornosti, vaganja i svakodnevnog preispitivanja. Na njemu nikada nije dosadno, jer ma koliko dobro da ga poznaješ, i dalje nikada nisi siguran kada će ti se ukazati mogućnost skretanja, kada će se pojaviti slepa ulica, a kada ćeš se naći u kružnom toku. Prosto, koliko god puta da na njemu doživiš „deža vi”, nikad ga do kraja ne upoznaš. Uvek donese nešto novo.

MOTIVACIJA REALIZOVATI SE PROFESIONALNO KROZ POLJE KOMUNIKACIJA I MARKETINGA NOSI SA SOBOM MNOGO RAZLIČITIH MOGUĆNOSTI ZA ONE KOJI ŽELE DA IMAJU BOGATE I SADRŽAJNE KARIJERE

I upravo na taj način doživljavam svoj profesionalni put. Upravo me te njegove osobine pokreću da svakodnevno učim i sebe nadograđujem. Možda i baš zbog toga često i ostvarujem svoje zacrtane ciljeve. Moje poslovno iskustvo čine tri uspešne kompanije, kroz koje sam učila puno o struci, tržištu, međuljudskim odnosima i u kojima sam uvek testirala svoje granice i vrednosti. Ali i kompanije kojima sam puno vrednosti i sama kroz svoj rad donela. I nekako priča o tome „kako da budete hrabre, a ne savršene” – zapravo je moja lična poslovna priča, jer sam uvek uspevala da ostvarim uspeh, a da ostanem dosledna sebi i svojim vrednostima. A za taj osećaj jeste potrebna hrabrost, upornost i vera u sebe. A ta hrabrost proističe iz naše suštine, ne iz potpisa na papiru, biološke podele ili bilo koje druge podele koju društvo promoviše ili nameće. Naše potrebe da kreiramo i ostavimo iza sebe bolje mesto. I moja poruka za sve sadašnje i buduće studentkinje komunikacionih nauka leži u ideologiji da svet pokreću obrazovanje i ideje, podrška koju dobijamo od drugih i vera u sebe. To su teme na koje treba da stave fokus. Pitanje rodne ravnopravnosti, pitanja odnosa moći kod muškaraca i žena, ili bilo koja druga, jesu pitanja koja su uvek prisutna i svako ima različit pogled na njih i nikada kod njih nećemo doći do konačne istine. Ali pitanja obrazovanja i ličnog razvoja jesu pitanja na koje je odgovor samo jedan: napredak! A hrabrost da u njima istrajavamo donosi savršenost. •

BIZLife

KAKO DA BUDETE HRABRE, A NE SAVRŠENE XXX

CORPORATE

TAMARA ŽIVANOVIĆ Direktorka za ljudske resurse za Srbiju i razvoj zaposlenih u jugoistočnoj Evropi kompanije Schneider Electric

OTVORENOST i RADOZNALOST

su KARTA za 58

BIZLife

XXX

USPEH

ompanija Schneider Electric predvodi digitalnu transformaciju upravljanja energijom i automatizaciju u domovima, zgradama, data centrima, infrastrukturi i industriji. Prisutna je u preko 100 zemalja i neprikosnoveni je lider u poslovanju kojim se bavi. Šta je to što jednu kompaniju izdvaja i dovodi na lidersku poziciju i, još više, šta je to što je u vrhu održava – pitanja su na koja mnogi traže odgovor. U Schneider Electric-u veruju da ih upravo ljudi čine izvrsnom kompanijom. Koliki je izazov naći izuzetne i posvećene ljude, razgovarali smo za Tamarom Živanović, direktorkom za ljudske resurse, koja već 11 godina razvija kadrove u Schneider Electric-u u Srbiji i u regionu. Ponosni ste na svoje zaposlene. Šta ih čini posebnim? — Vole to što rade. Posvećeni su poslu, timu, zajedničkom uspehu. Rade u okruženju koje ih stimuliše i razvija preduzetništvo i kreativnost. Zadovoljni zaposleni vode sebe, svoju ekipu i kompaniju do vrhunskih rezultata. Ključni sastojak kulture Schneider Electric-a svuda u svetu jeste da svaki zaposleni ima iste resurse i mogućnosti. Za nas je od suštinske važnosti da zaposlenima omogućimo da razvijaju svoje veštine i dostižu, razvijaju i prestižu svoj potencijal. Na taj način utiču i jedni na druge i inspirišu jedni druge. Očekujete da se vaši zaposleni razvijaju i napreduju. Da li to znači da i kompanija kao poslodavac radi na svojim kvalitetima? — Da, uvek. Ono što očekujemo– to i pružamo. Ponosni smo na to što smo u proteklih nekoliko meseci dobili značajna priznanja i ponovo se našli među najpoželjnijim kompa-

nijama na svetu, kao i na rast nefinansijskih parametara koji su preporuka i zeleno svetlo investitorima. Sve to je Schneider Electric zaslužio zahvaljujući opredeljenju kompanije da radi na unapređenju ravnopravnosti i inkluzije. U Schneider Electric-u verujemo u inovacije, kreativnost i u jednake prilike za svakoga. Posvećenost naše kompanije prepoznale su organizacije Fortune, Bloomberg, Equileap, Etisphere i nagradile nas priznanjima poput „Catalist Award” ili visokog mesta na „World’s Most Admired Companies”, a već devet godina smo na listi „World’s Most Ethical Companies”. Pomenuli ste ravnopravnost polova. Razgovaramo u martu, mesecu u kojem se obeležava Dan žena. Ipak, suočavamo se sa tim da dame i dalje nisu potpuno ravnopravne u poslovnom ambijentu Srbije. Kakvo je Vaše mišljenje o tome? — Kod nas nije tako. Globalno se zalažemo za poštovanje principa Ujedinjenih nacija za osnaživanje žena, među kojima su jednake plate, mogućnosti za napredovanje u karijeri, ravnopravnost žena kod naših podugovarača, politika porodiljskog odsustva i programi protiv diskriminacije na radnom mestu. Takođe, nastavljamo partnerstvo sa inicijativom HeForShe kao „Impact Šampion 10x10x10”, kao jedan od 30 ključnih partnera iz korporacija, univerziteta i država. Ovaj pokret ima za cilj da se rodna ravnopravnost postavi kao institucionalni prioritet. Ponosni smo na to što globalno važimo za kompaniju koja predvodi inicijative koje vode ka sigurnom, inkluzivnom radnom okruženju u kojem se svako može usavršavati. Jedan od ciljeva naše kompanije je da do 2020. godine kroz proces zapošljavanja regrutujemo 50 procenata

žena. U Srbiji smo već na dobrom putu da to ostvarimo. Sa kojim još izazovima se danas suočavaju HR-ovi u multinacionalnim kompanijama? — Promene su konstantne i navikavanje na promene postaje važna poslovna veština. Svake godine otvaramo nove pozicije, koje nikada ranije nisu postojale. Veliki je izazov pronaći i interno i eksterno kandidate koji imaju veštine, potencijal i senzibilitet za pozicije koje se otvaraju prvi put. Sve manje naš onboarding novih zaposlenih uključuje mentoring o tome kako raditi posao i šta sâm posao podrazumeva. Sve više su novi zaposleni ti koji otkrivaju kako se rade novi poslovi, kako se koriste novi alati i slično. Interno je izazov spojiti različite generacije imajući u vidu njihove navike u komunikaciji, brzini, raspoloživosti i očekivanjima. Iz mog iskustva, milenijalci su generacija koja je zrela za rad u savremenom poslovnom okruženju. Mnogo je razloga zašto važite za jednu od najpoželjnijih kompanija i mnogo je mladih u potrazi za poslom iz snova. Odgovor na pitanje kako ispuniti svoje snove uvek je korisno čuti od osobe koja bira savršeni tim za uspešnu kompaniju. — Poslovi iz snova su različiti, pa tako i naši putevi do svakog od njih. Osim toga, snovi se i menjaju. Po mom mišljenju, karta za uspeh je biti otvoren i radoznao i otvorena i radoznala. Isto tako, važno je imati strpljenja i naći sredinu u kojoj se osećamo dobro i sigurno da bismo bili otvoreni i radoznali. Na kompanijama je da kreiraju takvo okruženje, a na svakome od nas da pronađe onu kompaniju koja mu odgovara. I nema tu greške, nema odustajanja, sve je to deo igre i putovanja. •

BIZLife

CORPORATE XXX

INTERVJU

UMETNOST koja se KRIJE

u izgovaranju

reči „NE”

TINA ĐORĐEVIĆ

Direktor Sektora za marketing u Apoteci„Beograd”

AKO SU IZAZOVI VISOKI, JA IDEM VIŠE, NIKAD SE NE ZADOVOLJAVAM OSREDNJOŠĆU I NE PRISTAJEM NA KOMPROMISE. NE ČEKAM DA ME NEKO POSLUŽI, VEĆ TRAŽIM ONO ŠTO ŽELIM. TAKO MORA U OVOJ PROFESIJI

BIZLife

XXX INTERVJU

„U

spešne žene krasi hrabrost, ne plaše se novih stvari, željne su znanja kako bi sa što više razumevanja prihvatile novo, ispunjene su i ostvarene. Mnogi se žale da im je malo 24 sata u jednom danu, ali mislim da uspešne žene znaju da postave svoje prioritete i u skladu sa njima organizuju svoje vreme”, kaže za BIZLife magazin Tina Đorđević, direktor Sektora za marketing u Apoteci „Beograd”. „Takođe, postoji umetnost koja se krije u izgovaranju reči ’ne’. Koliko god želimo, nekada se desi da ne možemo biti slobodni za sve sastanke, događaje i kafe na koje smo pozvani. Uspešne žene shvataju važnost odvajanja bitnog od nebitnog. Postavljanje prioriteta je veština koja krasi samosvesnu ženu. Takođe, uspešne žene znaju koliko je važno i slobodno vreme, jer nam ono vraća snagu, obnavlja energiju i oslobađa naše kreativne potencijale. Uspešne žene se ne boje da budu to što jesu, ne pokušavaju da uđu u tuđe šablone i da ispunjavaju tuđa očekivanja, niti da igraju po tuđim pravilima”, kaže ona i zaključuje da ih uspešnim čini upravo to što „mogu slobodno da upravljaju svim važnim područjima svog života”. „Svakoj ženi bih poručila da bude svoja, da osluškuje sebe i svoje potrebe, jer to je formula za srećan i ispunjen život”, kaže Tina Đorđević. Šta vi generalno smatrate uspehom u životu? — Za mene je uspeh neprestano učenje, usavršavanje, napredovanje, kao i postavljanje ciljeva na svim važnim poljima života. Potrebno je uvek pomerati svoje granice jer to je jedini način da osetimo ukus napretka. Izlazak iz zone osrednjosti ono je što našem životu daje smisao. Kad prevaziđemo sebe, kad učinimo nešto nesvakidašnje, kad podignemo lestvice svojih ciljeva, mi tada shvatamo koliko u sebi imamo skrivenih potencijala i kvaliteta. Jedna ste od retkih osoba koja se posle studija i posla u inostranstvu vratila u Srbiju. Šta je to što ste u inostranstvu naučili i doneli u našu zemlju? — Drago mi je što znanja koja sam stekla u inostranstvu mogu da implementi-

ram u firmi koja se nalazi u našoj zemlji. Nakon završenih master studija na Evropskom univerzitetu za internacionalni menadžment, kao jedan od najboljih studenata, završila sam i studije nemačkog jezika na Univerzitetu Gete u Frankfurtu. U Evropi sam odsanjala deo svojih snova. Stekla sam ogromno iskustvo, upoznala drugačije poslovno okruženje, ostvarila dosta predivnih poznanstava i stekla nekoliko dobrih prijatelja. To mi je pomoglo da bolje razumem svetska kretanja i da još više prihvatim i osvestim lepotu i potencijal naše zemlje. Kada sam se vratila u Beograd, očekivanja mi nisu bila velika, mnogo veća je bila želja da svojim znanjem pomognem procesu pozitivnih promena. I srećna sam što u tome uspevam. Zašto farmacija, a zašto marketing? — Veoma rano sam se srela sa svetom farmacije. Završila sam srednju farmaceutsku školu, a nakon završenih studija u Nemačkoj i povratka u Beograd, imala sam tu sreću da se zaposlim u Apoteci „Beograd”. To je okruženje koje mi je poznato, u kome se dobro i sigurno osećam. Farmaceutska delatnost je od posebnog društvenog interesa i u direktnoj je funkciji unapređenja očuvanja i zaštite zdravlja ljudi. Specifičnost marketinga u farmaciji ogleda se u tome što lekovi i medicinska sredstva imaju posebnu namenu i koriste se po uputstvu lekara ili preporuci farmaceuta, a na putu do tržišta podležu strogoj zakonskoj proceduri. Pravilno izbalansirati sve potrebe tržišta, s obzirom na specifičnost farmaceutske zdravstvene delatnosti, kao i primeniti sve tehnike marketinga u ovako zahtevom okruženju – bio je još jedan izazov za mene. To je polje koje pruža beskrajne mogućnosti za učenje i napredak. Apoteke „Beograd” su brend u farmaceutskoj industriji. Kako izgleda raditi marketing za kompaniju koja toliko dugo postoji? —Sjajno je raditi za jednu ovako uglednu i renomiranu kompaniju. Nakon povratka iz inostranstva, zaposlila sam se u Apoteci „Beograd”, u kojoj i danas radim, na poziciji direktora Sektora za marketing. Apoteka „Beograd”, kao najveći sistem primarne zdravstvene zaštite u Beogradu, ustanova od velikog ugleda i tradicije, plodno je tlo za moj profesio-

nalni i lični razvoj. Moram da pomenem da smo bili jedni od prvih nosilaca akcije uvođenja seniorskih kartica za penzionere, putem koje ostvaruju značajne popuste i druge pogodnosti u našim apotekama, a što je bila sjajna ideja i inicijativa tadašnjeg gradonačelnika Siniše Malog. Svakodnevno se susrećem sa raznim izazovima, koje uspešno rešavam uz veliku podršku direktora Apoteke „Beograd” Jasminke Bjeletić. Pored zavidnog obrazovanja i iskustva, šta je još bilo presudno za uspeh u svetu marketinga? — Mislim da je to snalažljivost u ključnom momentu, kao i tim sjajnih ljudi sa kojima radim. Na samom početku bilo je neophodno prepoznati potrebe naših korisnika usluga i pozicionirati Apoteku „Beograd” na tržištu u kome vlada veoma jaka konkurencija. Kroz brojne marketinške kampanje, akcije i druge oblike modernog marketinga, kao jednog od ključnih alata za razvoj uspešnog poslovnog okruženja, doprinosim boljem prepoznavanju brenda Apoteka „Beograd” i njenih vrhunskih proizvoda, koji su cenovno dostupni velikoj populaciji građana, a po kvalitetu ne zaostaju za najvećim svetskim brendovima. Kako vi usklađujete privatne i poslovne obaveze? — Upornost, na prvom mestu, kao i dobra organizacija, ključni su za postizanje tog balansa. Inače sam po prirodi takva, odlučna u nameri da ostvarim svaki cilj, a uvek sam imala cilj i bila hrabra da budem svoja i drugačija. Moj moto je da nikad ne odustajem, uvek idem napred. Ako su izazovi visoki, ja idem više, nikad se ne zadovoljavam osrednjošću i ne pristajem na kompromise. Ne čekam da me neko posluži, već tražim ono što želim. Tako mora u ovoj profesiji. Šta ili koje mesto je vama beg od posla? — Bar jednom nedeljno, relaksaciona masaža je ono što mi najviše prija posle napornog dana. Redovno vežbam i trčim. To mi pomaže da se oslobodim stresa nagomilanog svakodnevnim obavezama. Pored fizičke, neophodna je i dobra mentalna kondicija, pa se trudim da pronađem vreme da pročitam dobru knjigu. I, naravno, puno smeha. •

BIZLife INTERVJU XXX

ITKONEKT

NIJE TEŠKO PROBITI SE

AKO ZNATE KUDA IDETE SVI ZNAMO ZA STEREOTIP DA JE IT INDUSTRIJA MUŠKA INDUSTRIJA. MEĐUTIM, SVE JE VIŠE ŽENA U IT KOMPANIJAMA

mere žena i njihovu inspiraciju za dolazak u IT industriju.

okom aprila u pet gradova biće održana konferencija „ITkonekt”, koja već godinama okuplja IT stručnjake iz celog sveta. Ovaj događaj, koji mnogi nazivaju IT događajem godine, organizuju Milica Nastasić i Milica Radović Mandić, koje su i osnovale ovaj projekat. O predstojećoj konferenciji, kao i IT industriji generalno, razgovaramo sa Milicom Radović.

BIZLife

ITKONEKT

Da li je IT industrija „muška” ili „ženska”? — Svi znamo za stereotip da je IT industrija muška industrija. Međutim, sve je više žena u IT kompanijama, i to ne samo u biznis delu već i u programerskom. Pre dve godine smo pokrenuli blog „ITkonekt” (blog.itkonekt.com), koji teži da okupi znanje IT industrije na jednom mestu. U okviru tog bloga imamo kategoriju „Žene u IT-ju”, gde ističemo divne pri-

Do sada ste već najavili neke od predavača na konferenciji „ITkonekt” u aprilu i svi su muškarci. Da li je ženama teško da se probiju u ovoj industriji ili je u pitanju slučajnost? — Tako je, svi predavači su muškarci na ovogodišnjem „ITkonektu” u Beogradu. Tako nije bilo prošlih godina. Recimo, prošle godine smo doveli Ire Aderinoku, Guglovog eksperta iz Nigerije, koja je samouka programerka. Ogromna inspiracija i veliki stručnjak! Smatramo da nije teško probiti se ako znate kuda idete. Ovo nije izlizana fraza, zaista je delotvorna. Jednostavno, problem je mnogo dublji i krije se u kulturološkoj ulozi žene u društvu. Ali to se polako menja,

jer dolaze nove generacije, koje kreiraju svoja pravila. Zašto ste vi odlučili da povezujete ljude u ovoj industriji? — Sticajem okolnosti nas je karijera navela na IT industriju. Prosto smo se zaljubile u brzinu kojom se ova industrija menja, opuštenost i neopterećenost formama. Suština je najbitnija ovde i to je nešto što se ne može naći u tradicionalnim industrijama, gde su forme još uvek zastupljene. S obzirom na naš dugogodišnji rad u IT industriji, uvidele smo da je neophodno formirati jednu mrežu koja će napraviti pun krug. Za pet godina smo sarađivale sa preko sto IT kompanija i sa preko 10.000 IT stručnjaka. To je ogroman uspeh, na koji smo ponosni. Na vašim konferencijama veliki broj predavača dolazi iz inostranstva. Koliko ih je teško dovesti u Srbiju? — Svi dobri predavači su veoma zauzeti. Njihova predavanja zakazana su mesecima, pa čak i godinama unapred. Kao što svi već znate, ove godine dovodimo u Beograd Ankl Boba (Uncle Bob), jednog od najtraženijih IT predavača na svetu. Sa ovim gospodinom pričamo već dve godine. Pored zauzetosti, najbolji predavači dosta koštaju i to je jedna od prepreka. Ipak, iz godine u godinu, trudimo se da dovodimo stručnjake iz celog sveta, iz najboljih kompanija na svetu, poput Google, Linekdin, Microsoft, Twitter, IBM itd. Suština je dati dodatnu vrednost zajednici koju kreirate. Koji je, po vašem mišljenju, najveći značaj konferencija koje organizujete? Na šta najviše budete ponosni? — Najveći značaj konferencije „ITkonekt” je, svakako, učinak koji ostane nakon „ITkonekta”.

Srećni smo kada nam već petu godinu ljudi pišu kako su našli posao na „ITkonektu”. Kompanije nam se javljaju sa lepim vestima da su našle dugo tražene i specifične kadrove baš kod nas, senior programeri nam zahvaljuju na kvalitetu konferencije i na znanju koje su odneli kući. Svakako, naporno je, ali je osećaj jako lep. Za sada ste organizovali konferencije u regionu. Da li imate u planu da to još proširite? Kakvi su vam, generalno, planovi u narednom periodu? — Ove godine, u aprilu, organizujemo konferencije u pet gradova: u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu

i Zagrebu. Prošle godine smo okupili u tri grada preko 5500 IT stručnjaka. Planiramo da „ITkonekt” nastavi da se strateški razvija u regionu. Zagreb je ove godine prva stanica, ali će se „ITkonekt” širiti i u drugim zemljama u regionu narednih godina. Umrežavanje IT industrija i zajednica u celom regionu predstavlja veliki potencijal. I sâm „ITkonekt”, koji je nastao kao događaj koji je okupio IT scenu u Beogradu, umrežavanjem je prerastao u razgranatu platformu koja povezuje IT kompanije, IT stručnjake, IT organizacije i druge aktere u ovoj industriji, što svima koji su deo „ITkonekta” daje veliki podsticaj za rast i razvoj. •

RASPORED KONFERENCIJA

6. april, Master centar, Novi Sad 13. i 14. april, Belekspocentar, Beograd 14. april, Hotel „Šeraton”, Zagreb 20. april, Hotel „Tami“, Niš 24. april, Hotel „Kragujevac“, Kragujevac

Foto: MILICA NASTASIĆ i MILICA RADOVIĆ MANDIĆ

STICAJEM OKOLNOSTI NAS JE KARIJERA NAVELA NA IT INDUSTRIJU. PROSTO SMO SE ZALJUBILE U BRZINU KOJOM SE OVA INDUSTRIJA MENJA, OPUŠTENOST I NEOPTEREĆENOST FORMAMA. BIZLife ITKONEKT

CORPORATE

Prve DAME

NAFTNOG BIZNISA K

ao kompanija koja je 2012. godine prva u Srbiji usvojila Politiku rodne ravnopravnosti, NIS je, samim tim, postavio čvrste temelje za strateški i dugoročni pristup osnaživanju uloge žena na svim nivoima upravljanja. Od tada je realizovano niz inicijativa čiji je cilj da afirmišu, unaprede i reformišu pristup rodnoj ravnopravnosti, ne samo unutar kompanije već i u širokoj zajednici. Poštovanje principa jednakih mogućnosti trajno je usmerenje NIS-a. Između ostalog, NIS je potpisnik Principa Ujedinjenih Nacija za osnaživanje žena – Women's Empowerment Principles (WEP), a pod okriljem kompanije osnovana je 2016. godine i asocijacija „Women’s Network”, čiji je cilj da pospešuje rodnu ravnopravnost i nadzire integraciju WEP-a u svim sferama poslovanja. „U kompaniji NIS među top menadžerima i višim menadžerima nalazi se 15 odsto žena, a na nivou srednjeg menadžmenta na rukovodećim funkcijama ima 34 odsto predstavnica lepšeg pola”, ističe Natalija Bilenok, zamenica generalnog direktora i direktorka Funkcije za organizaciona pitanja u NIS-u, koja je podelila svoje iskustvo o tome da li je, i u kojoj meri, to što je žena uticalo na njen profesionalni razvoj. „Kao i mnogi drugi faktori koji čine naš profesionalni i karijerni put, kao obrazovanje, radno iskustvo i tako dalje, verovatno je i to što sam žena uticalo na moju poslovnu karijeru. Za sebe sam napravila pravi izbor u obrazovanju i profesiji – istoričar sam i psiholog, kasnije sam stekla MBA diplomu u oblasti upravljanja ljudskim resursima. To je profesionalni pravac u kome nije bitno da li ste muška-

BIZLife

CORPORATE

rac ili žena, već prednost imaju kompetencije, kao što su razvijena emocionalna inteligencija, sistemsko razmišljanje i sagledavanje šire slike, multitasking, empatija, sposobnost za prepoznavanje više raznolikih opcija. Ovi kvaliteti tradicionalno predstavljaju jake ženske osobine. Slažem se da još uvek postoji „vote silence” ili društvene predrasude da se žena u većem obimu bavi vaspitanjem dece, da nije veoma fokusirana na izgradnju karijere i tome slično. Imala sam sreće, jer se sa ovim nisam susrela na putu svog razvoja i sa sigurnošću tvrdim da, što se karijere tiče, u našoj kompaniji definitivno nema nikakvih prepreka niti nejednakih odnosa”, rekla je Natalija. Kao dama u naftnom biznisu, Natalija je svesna svih izazova sa kojima mogu da se susretnu predstavnice ženskog pola u ovoj vrsti industrije. Međutim, nema dilemu u pozitivan efekat koji može da ima unapređenje uloga žena u kolektivu, kao što je to slučaj u NIS-u: „Treba uzeti u obzir da je naša industrija energetska, naftna, specifična i da mno-

JELENA POPARA

NATALIJA BILENOK

ge oblasti ne samo da su tradicionalno muške već su i fizički teške, na primer, geologija, bušenje, prerada nafte. Po mom mišljenju, najbitnije je ne računati aritmetički, ne truditi se da uklonimo rodne razlike, već obezbediti jednake mogućnosti za sve. Istraživanja pokazuju da kompanije imaju samo benefite od raznolikosti u kolektivu.” Jedna od predstavnica u top menadžmentu NIS-a jeste i Jelena Popara, direktorka Funkcije za internu reviziju NIS-a. Kao jedan od ključnih recepata koji pripadnicama ženskog pola pruža mogućnost da se ostvare na svim poljima, ona vidi upravo u balansu poslovnog i privatnog života: „Porodica je energija za uspeh na poslu i ta energija pomaže u balansu između dve strane koje upotpunjuju čoveka. Zadovoljna sam što radim u kompaniji koja dozvoljava da se profesionalno razvijam. Kao rukovodilac, podstičem i svoj tim da se profesionalno usavršava, ne gubeći pritom sopstvenu ravnotežu. Tako napreduje i kompanija, zaposleni su motivisani, a to je i mehanizam za zdrav lični i profesionalni razvoj.” Ukoliko bi morala sebe da opiše u tri reči, Jelena sebe vidi kao „odlučnu, emotivnu i uvek u potrazi za inovacijama”. U NIS-u ističu da su, zahvaljujući različitim programima saradnje sa srednjim školama i fakultetima, uradili puno toga na popularizaciji tehničkih nauka među ženama. Između ostalog, kroz programe stipendiranja i zapošljavanja NIS kreira jednake mogućnosti za razvoj karijere u kompaniji i intenzivno radi na informisanju zaposlenih i šire javnosti o važnosti poštovanja prava jednakosti u svim segmentima života i poslovanja. •

BIZLife XXX

CORPORATE

SVET

PREKO KREDITA TINEJDŽERKA

DO USPEŠNE PRIČE U TRCI ZA NOBELA ANA MILIĆ Direktorka Sektora za privredu ProCredit banke

BIZLife

CORPORATE

ada pogledamo naše klijente, koji dolaze iz privrede, a posebno poljoprivrede, možemo reći da žene ili učestvuju u okviru porodičnog poslovanja ili su ga zapravo započele i uspešno ga vode već duži niz

godina. To su njihove, ali i naše uspešne priče“, kaže nam Ana Milić, direktorka Sektora za privredu Prokredit (ProCredit) banke. Po njenim rečima, u oblasti poljoprivrede postoji mnogo slučajeva u kojima žene vode

domaćinstvo i uspešno „rastu“ iz godine u godinu. „Osnovna odlika jednog uspešnog registrovanog poljoprivrednog domaćinstva je zapravo da se sve odluke donose porodično. Tu na prvom mestu muž i žena zajedno donose odluke, a pored toga da se iz generacije u generaciju uključuju i deca koja u nekom određenom periodu postanu naslednici tog uspešnog posla“, ocenila je Milić. Ona ističe da su mnoge žene vlasnice tih gazdinstava, a uglavnom sve odluke supružnici donose zajedno i nezavisno od toga „šta stoji na papiru“. Milić je još jednom pozvala privrednike, mikro i mala preduzeća, da se u Prokredit banci prijave za dobijanje povoljnih investicionih kredita uz bespovratne podsticaje Ministarstva privrede od 25 odsto vrednosti planirane investicije. Tu kreditnu liniju banka realizuje u okviru Programa podrške malim preduzećima za nabavku opreme kojim je predviđeno da se iz budžeta Republike Srbije daju bespovratni podsticaji u vrednosti od milijardu dinara. •

ok stariji prljaju i zagađuju svet, ima mladih koji pokušavaju da to isprave i očiste. Da među tinejdžerima nisu baš svi isključivo zaneseni lajkovima i postovima na društvenim mrežama, već da postoje i oni koji žele da poprave svet oko sebe, pokazuje Greta Tunberg. Ova mlada Šveđanka je sa 16 godina zaslužila i nominaciju za Nobelovu nagradu za mir. Nju su za priznanje predložila trojica poslanika u norveškoj skupštini. Ukoliko dobije ovu nagradu, Tunberg će postati najmlađi laureat u istoriji, a sada tu „titulu“ nosi Pakistanka Malala Jusafzai koja je sa 17 godina postala nobelovac. „Predložili smo Gretu jer ako ne uradimo ništa u ovoj borbi, klimatske promene će izazvati nove ratove, konflikte i dovesti do novih talasa izbeglica“, rekao je poslanik Socijalističke levice Andre Ovstergard. On je dodao da je Tunberg „stvorila pokret koji može da doprinese svetskom miru“. Mlada aktivistkinja, bez dileme, poseduje energiju i posvećenost pred kojom mogu da postide odrasli, pre svega, oni koje donose odluke i utiču na svet oko nas.

Greta ne posustaje i njena energija se širi. Hiljade učenika, inspirisani njenim pokretom “Petak za budućnost”, u više od 100 država protestuje protiv klimatskih promena. Do sada se protestovalo u Nemačkoj, Belgiji, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Australiji i Japanu. Ova mlada Šveđanka sebe opisuje kao „aktivistkinju u borbi protiv klimatskih promena sa Aspergerovim sindromom“. Sve je počelo kada je u avgustu prošle godine

ispred švedskog parlamenta organizovala prvi protest, u decembru je govorila na skupu Ujedinjenih Nacija posvećenom klimatskim promenama, a u januaru je bila jedna od zvezda Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, gde je, kako su javili mediji, stigla vozom. Za ovogodišnju nagradu za mir postoji 301 kandidat, 223 su pojedinci, a 78 organizacije, saopštio je Nobelov komitet. U oktobru ćemo saznati da li ovo priznanje ide u Gretine ruke. •

BIZLife SVET

GOST UREDNIK

JELENA PAVLOVIĆ Predsednik Upravnog odbora Američke privredne komore (AmCham)

NIZAK PRIVREDNI RAST U FOKUSU KOPAONIK BIZNIS FORUMA Uspostavljanje makroekonomske stabilnosti i ekspanzija evropskih privreda omogućili su da Srbija čak i tokom fiskalne konsolidacije ostvaruje privredni rast. I za 2019. godinu projektovan je rast od 3,5 odsto. Učesnici Kopaonik biznis foruma upozorili su na to da je ova visina rasta ispod naših potencijala, te da je, uz održanje visokog priliva stranih direktnih investicija, ključno povećati obim i efikasnost javnih investicija i unaprediti privredni ambijent za povećanje domaćih privatnih investicija. Najveći podsticaj dalo bi dosledno sprovođenje tržišne ekonomije, izgradnja institucija i vladavina prava.

TAKSAMA PROTIV PRIVREDE Priština je u novembru uvela takse od 100 odsto na robu iz Srbije, u decembru ih dodatno proširila, a sve vreme traju napori da se ova štetna mera ukine. Tome doprinose i posete regionu podsekretara Stejt departmenta Dejvida Hejla, delegacije Saveta za nacionalnu bezbednost SAD, kao i najvažnijih savetnika kancelarke Angele Merkel. Privreda je jedinstvena u stavu da je ukidanje taksi neophodno. Pitanje Kosova i Metohije je najznačajniji unutrašnji rizik za ekonomiju, jer bi svako eventualno dodatno zaoštravanje odnosa negativno uticalo na privrednu aktivnost, investicije i rast u celom regionu.

„BUDUĆNOST SRBIJE” I „1 OD 5 MILIONA” Nemoguće je iz pregleda događaja meseca izostaviti ključno u političkom životu – s jedne strane, kampanju predsednika Aleksandra Vučića „Budućnost Srbije”, a s druge strane, proteste koji se uz slogan „1 od 5 miliona” održavaju u više gradova. Predsednik je u fokus kampanje, uz teme poput Kosova, stavio ekonomsku stabilnost i privredni razvoj. Građani u protestu, kao i opozicione stranke, kažu da u državi nema vladavine prava i kritikuju stanje u medijima. Ovi događaji ukazuju na to da Srbija traga za kvalitetnim političkim dijalogom i širokim konsenzusom o osnovnim vrednostima na kojima bi država i društvo počivali.

PRAVDA ZA MARIJU LUKIĆ Ovogodišnji Dan žena obeležila je borba za zaštitu od zlostavljanja, čiji je simbol postala Marija Lukić iz Brusa. Ona je digla glas protiv seksualnog uznemiravanja od strane svog poslodavca, predsednika opštine. Na početku je bila sama, ali je ličnom hrabrošću uspela da se izbori za snažnu podršku najvećeg dela javnosti, koja sada traži da se Mariji omogući zaštita prava u fer sudskom postupku i da zbog spremnosti da se suprotstavi nasilniku ne trpi bilo kakvu odmazdu. Hiljade žena širom Srbije meta su zlostavljanja, ali u strahu još ne dižu glas. Slučaj Marije Lukić poslao im je poruku da ipak nisu same i da ne treba da trpe bilo kakvo nasilje ili omalovažavanje.

SKUPŠTINA AMCHAMA Godišnja skupština Američke privredne komore potvrdila je da je ova asocijacija 206 privatnih kompanija iz 18 privrednih sektora prepoznatljiv i snažan glas privatnog biznisa u Srbiji. AmCham je u ovih godinu dana dostigao rekordan broj članova, održao više od 100 uspešnih događaja, angažovao oko 2000 poslovnih ljudi, državnih službenika, naučnika, novinara, studenata i ostalih saradnika. Kao simbol posvećenosti unapređenju Srbije, sa ciljem da pravovremeno prepozna pojedinca, organizaciju ili instituciju koji su uzor i primer izuzetnosti u društvu, AmCham je ovogodišnju nagradu „Leader in Change HERO” dodelio cenjenom srpskom naučniku, genetičaru prof. dr Miodragu Stojkoviću.

BIZLife

XXX UREDNIK GOST

BIZLife

GOST UREDNIK XXX

VESTI

CRTICE SA KOPAONIK BIZNIS FORUMA

SKOT PORUČIO SRPSKOM NARODU Američki ambasador u Srbiji Kajl Skot na panelu „Drugačija EU – drugačije partnerstvo” na Kopaonik biznis forumu imao je poruku za građane Srbije. „Poručio bih srpskom narodu da pogleda zemlje koje su krenule evropskim putem. Da li postoji jedna zemlja koja nije bolje prošla? Sve su stabilnije i napredovale su. Želite da vaši građani žive kao u Evropi i da postanete deo evropskog kluba, ali morate da poštujete njegova pravila”, naveo je Skot.

O KAPITALNIM INVESTICIJAMA „Dobro je što nam je svake godine izvršenje budžeta za kapitalne investicije sve bolje, a sa MMF-om radimo na tome da i sistemski poboljšamo koordinaciju i izvršenje projekata, zbog čega od aprila treba da počne sa radom Komisija za implementaciju kapitalnih projekata, koju ću voditi ja, kao predsednik Vlade, odnosno koju bi u budućnosti uvek trebalo da vodi predsednik Vlade”, rekla je na Kopaonik biznis forumu premijerka Vlade Srbije Ana Brnabić, objavivši da je prvi put ove godine povećan budžet za kapitalne investicije i prvi put prelazi 200 milijardi dinara.

I SRBIJA I SVET

UDAVAČA I MLADOŽENJA „Ako je PKB bila jedna od poželjnijih udavača, onda je Al Dahra bila jedan od ozbiljnijih mladoženja. Polemiše se dosta o tome da li je to bilo ili nije bilo dobro za Srbiju. Da li će se Srbija baviti agrarom, mislim da je jasno kada se uzme u obzir koliko ima poljoprivredne površine, a i premijerka je istakla orijentaciju Srbije, a to je da značajan deo GDP bude upravo iz agrara”, rekao je Vojin Lazarević, direktor kompanije Al Dahra.

Specijalni gost Kopaonik biznis foruma Geri Džejkobs, predsednik Svetske akademije umetnosti i nauke, istakao je da je Srbija zemlja sa specifičnom dušom i da nikada nije video duh kakav postoji u našoj zemlji, ukazavši, takođe, i na probleme koji vladaju u svetu. „Srbija je danas prevazišla probleme koje je sama stvorila. Svet se suočava sa neviđenom krizom kapitala i brojnim izazovima. Svet se danas suočava sa time da predsednik Amerike Donald Tramp ruši koncept slobodnog tržišta, a da Bregzit ugrožava koncept Evropske unije. Svet više ne može da nastavi da živi sa dogmom o rastu nauštrb humanizma i opstanka čoveka u prirodi”, rekao je Džejkobs.

TEDESKI I DRAKULIĆ Na panelu „Kako obezbediti investicije za održiv rast” govornici su bili i vlasnik Atlantic grupe Emil Tedeski i privrednik Zoran Drakulić. Tedeski je rekao da bi trebalo da privatni sektor prvi afirmiše tezu da biti patriota znači plaćati porez i biti odgovoran privrednik i vraćati deo profita tamo gde se stvara. „Nema dovoljno dijaloga među privrednicima, a potom i drugim akterima u društvu. Privrednici u regionu treba da budu svesni da nijedna kompanija neće biti održiva bez međusobnog povezivanja, ukrupnjavanja, transformacije i ulaganja u znanje, tehnologije i nove procese. Malo je kompanija spremno na to.” Drakulić je bio još oštriji. „Zašto tržište kapitala miruje? Svake godine pričamo istu stvar. Ostario sam pričajući o tome”, rekao je Drakulić i dodao: „Privatne kompanije malo investiraju; deo uopšte ne investira, već prodaje, dok deo investira u inostranstvo. Ljudi kupuju stanove, to je ludilo! Verovatno zato što neki ne znaju šta će sa parama, a kamate su u bakama niske.”

DIGITAL Zoja Kukić iz Inicijative „Digitalna Srbija” na prvom i specijalnom panelu na ovogodišnjem Kopaonik biznis forumu istakla je da je tema digitalne transformacije sve dominantnija u Srbiji, što neformalno potvrđuje i program ovogodišnjeg Kopaonik biznis foruma. „Ove godine trećina tema na Kopaoniku odnosi se na digitalnu transformaciju u privredi, što je duplo više u odnosu na prošlu godinu, a drastično više u odnosu na Forum iz 2017, kada je tek pet odsto predavanja i panela imalo veze sa digitalnom ekonomijom”, rekla je Zoja Kukić.

NOVE

POZICIJE

meričke kompanije za proizvodnju aviona „Boing“ saopštila je da će funkciju direktora kompanije obavljati Niki Hejli. Hejli (47) je bivša ambasadorka SAD u Ujedinjenim nacijama, a bila je prva žena guverner Južne Karoline i tri puta je birana u Predstavnički dom Kongresa te američke savezne države. Ona će na funkciju direktora „Boinga“ biti postavljena na godišnjem skupu akcionara 29. aprila. •

NIKI HEJLI Boing

BIZLife

XXX VESTI

BIZLife

NOVE POZICIJE

FOTO

MESECA GIRLS JUST WANT TO HAVE...

akistanka u Islamabadu na protestu 8. marta gde su žene tražile smanjenje razlike u platama i sprečavanje nasilja, nosi natpis koji aludira na pesmu Sindi Loper „Girls Just Want To Have Fun“. Razlika je u tome što „devojke traže fundamentalna prava“. (Foto: Beta/AP B.K. Bangash)

BIZLife XXX

MODA

DRAGANA OGNJENOVIĆ

„SPRING 2019” I

ovom kolekcijom „Spring 2019” jasno je da Dragana Ognjenović neće odustati od svog paralelnog monohromatskog i minimalističkog modnog univerzuma. Iznova, vidljiva je Draganina opsesija harmonijom i jednostavnošću, a čista silueta oblikovana je u katkad strog, solidan odevni komad – sako, sa spektrom namena, od posebnih, poslovnih do svakodnevnih prilika. Haljine u kolekciji Dragane Ognjenović „Spring 2019” strastveni su kontrast klasičnim sakoima. Načinjene od mekih a postojanih žoržet tkanina u svežini pastelnih bež nijansi sa neizbežnom crnom, haljine čine ovu kolekciju „intelektualno zavodljivom”. Autorski pečat daju specijalno izrađeni grafički detalji aplicirani na koži i tkaninama, vidljivi na haljinama, suknjama i tašnama, pojačavajući utisak unikatnog. I ovom kolekcijom Dragana govori o vrednostima i beskompromisnim životnim stilovima, kao i o poimanju luksuza, koji demonstrira u svedenoj bezvremenskoj lepoti modnog sveta, trudu i detaljima izrade.

Da li je ženama bilo teže da započnu biznis kada ste vi počeli ili je teže sada? — Iskreno, ne znam. Žene su u nekim zemljama dobile pravo glasa sedamdesetih godina prošlog veka, pa je to najjasnija slika ambijenta kojim su okružene. Kod nas, nažalost, i dalje postoje predrasude. Šta biste savetovali devojkama koje interesuje moda i koje bi želele da naprave nešto drugačije u Srbiji u toj oblasti? — Savetovala bih im da, ako mogu, odu, a ako ne mogu da odu, da se od najranijih dana pripremaju na sve izazove. Moda izgleda nežno, ali je vrlo zahtevan i fizički težak posao. Da li mislite da su u modnoj industriji podjednako zastupljeni i muškarci i žene? — Iskreno. Da li ste nekada u svojoj karijeri naišli na prepreke samo zato što ste žena? — Nisam obraćala pažnju. U količini posla koji imam nisam stigla to da primetim. Koje žene su vama uzor i inspiracija? — Odgovorne, dobre, hrabre i istrajne. •

BIZLife

XXX MODA

BIZLife XXX

PREDUZETNIŠTVO

SREĆA je svaki USPEH, NAGRADA, POHVALA DRAGANA JANJIĆ Suvlasnica i direktorka firme „Vinarija Aleksić“

ri sestre iz Vranja – Dragana, Maja i Marija – odrasle su u preduzetničkoj porodici Aleksić, uz roditelje koji se ceo život bave privatnim poslom. Tako je i nastala „Vinarija Aleksić”. Proizvodnjom vina počele su da se bave posle završenog fakulteta i prva su generacija koja se bavi vinom kao komercijalnim proizvodom. Dragana Janjić, jedna od sestara, sada je suvlasnica i direktorka firme. Vi ste mladi, ambiciozni, orijentisani na biznis, ali ste, pre svega, žena. Da li je to za vas prednost ili mana?

VERUJEM DA SVAKA USPEŠNA ŽENA IMA SVOJU DEFINICIJU. UPORNOST JE SIGURNO NEŠTO ŠTO JE VEĆINI ZAJEDNIČKO

BIZLife

XXX PREDUZETNIŠTVO

— Sve zavisi od vašeg stava. Stav je mala stvar koja čini veliku razliku. Moj stav je da je to prednost. Šta sve treba žena da „preživi” kako bi uspela u Srbiji? — Preduzetničke muke ne prepoznaju polnu razliku. Početak je težak i za muškarca i za ženu. Svaki veliki uspeh počeo je malim koracima. Potrebno je stvoriti svoj identitet, razlikovati se u moru ponuda, biti po nečemu jedinstven. Kako biste vi opisali uspešnu poslovnu ženu? — Verujem da svaka uspešna žena ima svoju definiciju. Upornost je sigurno nešto što je većini zajedničko. Pored upornosti, uspešna žena ne očekuje savršene okolnosti i spremna je da rizikuje. Ko su vama uzori u poslu? — Moji uzori se menjaju svake godine, u zavisnosti od stadijuma razvoja našeg posla. Ipak, svi imaju nešto zajedničko. Uglavnom su to uporni i ambiciozni ljudi. Lideri koji su zahteve tržišta tumačili na pravi način, upravljali svojim timom do zajedničkog uspeha i znali da delegiraju.

PREDUZETNIČKE MUKE NE PREPOZNAJU POLNU RAZLIKU. POČETAK JE TEŽAK I ZA MUŠKARCA I ZA ŽENU — Sve je važno u biznisu. Šalu na stranu, važno je da se posao razvija, da stalno imate neku inovaciju, da vas tržište prepozna i prihvati. A pre svega toga – važno je kakav tim ćete oformiti. Najveći kapital su vaši zaposleni. Šta vas čini srećnom u poslu? — Sreća je svaki uspeh, nagrada, pohvala. A to je ujedno i zadatak koji stalno stavljam pred sebe i svoj tim – proizvesti vrhunsko vino i napraviti još veći ugođaj i zadovoljstvo za verne potrošače. •

Čiji citat/savet često koristite? — Kao i uzori, menjaju se i citati koje ponavljam. I oni uvek zavise od trenutne faze poslovanja. Ipak, jedan je stalno na listi: „Ubeđen sam da je čista upornost polovina onoga što razdvaja uspešne ljude od neuspešnih ljudi”, Stiv Džobs. Koliko je teško raditi sa familijom? — Sve ima svojih prednosti i mana. Ali ako na vreme razdvojite porodične stvari od poslovnih, nema teškoća. Bitno je da rezultate pravimo zajedno, da smo svesni važnosti svakog od nas u ostvarenju zajedničkog cilja. Šta je za vas najvažnije u biznisu?

KOJE VINO IZABRATI? Koje vino biste preporučili za period posle napornog dana, za noćni izlazak, za prijatno veče na terasi? – „Žuti cvet”, tamjanika, idealna je za opuštanje posle napornog dana. „Barbara”, roze, idealni je pratilac noćnog izlaska, a „Kardaš”, crveno vino, za smiraj dana na terasi.

BIZLife

PREDUZETNIŠTVO XXX

KULTURA

REMEK-DELA u NARODNOM

MUZEJU 78

BIZLife

KULTURA

eoma značajna italijanska izložba “Berninijeva škola i rimski barok. Remek-dela iz Palate Kiđi u Ariči“ otvorena je u Narodnom muzeju i biće na raspolaganju za posetioce do 26. maja. Izložbu su otvorili NJ.E. Karlo Lo Kašo, ambasador Republike Italije u Srbiji, Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja Republike Srbije, Gabrijele Paće, zamenik predsednika Izvršnog odbora Banca Intesa, Bojana Borić Brešković, v.d. direktora Narodnog muzeja u Beogradu, a o izložbi je govorio njen autor, Frančesko Petruči, konzervator Palate Kiđi u Ariči. „Berninijeva škola i rimski barok. Remek-dela iz Palate Kiđi u Ariči“ obuhvata 55 značajnih dela iz Palate Kiđi u Ariči, gradu blizu Rima i priređena je u godini značajnih jubileja: 140 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Italije i Srbije, 10 godina od uspostavljanja strateškog partnerstva između Rima i Beograda i 175 godina postojanja Narodnog muzeja. Na izložbi su predstavljena dela baroknih majstora među kojima su Đovan Lorenco Bernini, Pjetro da Kortona, Borgonjone, Salvator Roza, Đovani Batista Gauli, Kavalijer d’Arpino, Đačinto Điminjani, Matija Preti, Andrea Poco, kao i francuski i flamanski umetnici koji su boravili u Rimu toga doba. “Ovom izložbom se obeležava 140 godina diplomat-

skih odnosa između Italije i Srbije i ona čini deo bogatog programa i duge saradnje na polju kulture. Biće realizovane i druge inicijative koje imaju za cilj da doprinesu razvoju zajedničkih aktivnosti“, rekao je ambasador Italije NJ.E. Karlo Lo Kašo. Izložbu je podržala Banca Intesa, a tim povodom Gabrijele Paće, zamenik predsednika Izvršnog odbora banke, rekla je da su veoma ponosni na činjenicu da već dugi niz godina pružaju aktivni doprinos ne samo razvoju ekonomskih odnosa između dve zemlje, već i promociji italijanske umetnosti i kulture u

Srbiji. „Na ovakvu praksu nas upućuju naši italijanski koreni i posvećenost naše matične grupe Intesa Sanpaolo očuvanju kulturno-istorijskog nasleđa Italije i kulturnoj razmeni sa drugim zemljama,” izjavila je Paće. Izložbu je organizovao Glocal Project u saradnji sa Italijanskim institutom za kulturu u Beogradu i Narodnim muzejom u Beogradu, pod pokroviteljstvom Ambasade Republike Italije u Beogradu i Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, uz podršku Ministarstva spoljnih poslova i međunarodne saradnje Italije i opštinske uprave Ariče. •

BIZLife KULTURA

INTERVJU

LEPOTA ETIKE

i ETIKA LEPOTE

EMANUEL LULAN Potpredsednik L’Oréal grupe i direktor za etiku

PONOS Nedavno ste dobili nagradu od Instituta „Etisfer” za jednu od najetičnijih kompanija na svetu. To je deseti put da ste je dobili. – Ponosni smo kao kompanija što smo po deseti put prepoznati kao jedna od najetičnijih kompanija na svetu. Nismo jedini, ali smo jedna od kompanija koja se ponaša, da kažem, ’u dobroj veri’. Ja bih to opisao jednim primerom. Ako mi je kuća grozna, gost neće oklevati da podigne svoje noge na sto. Ako mi je kuća čista, ako mi je kompanija čista, gost će oklevati. Okruženje u kojem poslujemo ima snažan utisak na ponašanje pojedinaca. Ako radite u kompaniji koja je prepoznatljiva po integritetu, ljudi će se ponašati prikladno takvom okruženju.

BIZLife

XXX INTERVJU

ojam etike u biznisu je, bar za srpske firme, „špansko selo”. Etika se bazira na dobroj volji i moralnim vrednostima vlasnika firme, a neko institucionalizovanje etike u domaćoj firmi još je, čini se, daleko. Međutim, svet na tome uveliko radi. Jedna od najpoznatijih kompanija kada je reč o ovom pitanju jeste L’Oréal, koja se etikom u svom poslovanju bavi već 35 godina. Emanuel Lulan (Emmanuel Lulin) potpredsednik je ove čuvene kompanije i glavni

Piše: /// MILOVAN MILIČKOVIĆ

direktor za etiku. Tokom februara obilazio je L’Oréalove filijale u zemljama regiona, pa je boravio i u Beogradu. Iskoristili smo tu priliku da ga pitamo zašto je etika toliko važna za biznis. „Nema dobrog biznisa bez dobre etike. Kada radite etički, sa integritetom, kada radite sa poštovanjem, hrabrošću, transparentno – onda stvarate poverenje. A poverenje je valuta etike”, kaže Lulan za BIZLife i dodaje: „A kada ste kompanija, pogotovo kompanija koja se bavi proizvodima za potrošače, iznad svega morate da imate poverenje vaših potrošača, dobavljača, deoničara, zaposlenih. Ako nemate ničije poverenje, pogotovo poverenje deoničara, kompanija će vam manje vredeti, a možda jednog dana i nestati. Najbolji način da na duži period zadržite poslovanje jeste da generišete i sačuvate poverenje. Možete da generišete mnogo poverenja uz veliku laž, ali ne možete ga tako i sačuvati. Naravno da je i ’generisanje keša’ važno, ali je generisanje poverenja važnije.” Da li znate još neku kompaniju koja ovom pitanju posvećuje ovoliko pažnje? — Veliki broj kompanija tretira biznis na sličan način kao i mi. Ne bi ni bilo dobro da smo mi jedini. Mi se i ne pretvaramo da smo najbolji kada je reč o ovom pitanju, mi samo radimo ono u šta verujemo. Ne tražimo savršenost, samo idemo ka tome da budemo sjajni. Kao velika organizacija, i mi imamo svoje probleme. Radimo u skoro 70 zemalja, imamo 83.000 zaposlenih i ne bi bilo realno govoriti da nemamo problema. Ali ono što ovu kompaniju čini sjajnom kada je etika u pitanju jeste to se ponašamo iskreno. Iskrenost je kritičan faktor za pristup etici jedne organizacije. Mnoge organizacije imaju dobar program, ali ono što ih razlikuje u tome da li su više ili manje etične upravo je iskrenost.

Štampali ste i „Etički kod” kompanije, koji izgleda kao priručnik za vaše zaposlene. Opisana je svaka situacija u kojoj zaposleni može da se nađe, a uz nju ide objašnjenje kako da zaposleni reši određeni problem. — Dosta vremena i energije se u L’Oréalu potroši na traženje univerzalnih koncepata. Radimo u dosta zemalja, pa svaka zemlja ima svoj osećaj o tome šta je to hrabrost, integritet i slično. Mi smo toga svesni, ali to je sjajna početna tačka za kvalitetan razgovor sa kolegama, tako da su nama ti etički principi, u stvari, zajednički jezik u okviru L’Oréala. Tako da, umesto što tražimo da hiljade zaposlenih nauče esperanto, mi im tražimo da nauče jezik kroz četiri reči: integritet, poštovanje, hrabrost i transparentnost. Da bismo bili sigurni da će se to desiti i da će svi naučiti te četiri reči, prošle godine smo odštampali knjigu sa svakim od ovih etičkih principa, ilustrovanih izrekama i citatima iz zemalja u kojima poslujemo i na njihovim jezicima, kojima smo želeli da odamo počast našim zaposlenima. Sjajan je način da se započne razgovor sa kolegom iz druge zemlje tako što ćete nešto citirati na njegovom jeziku. Da li neki problem zaposlenih završi i na vašem stolu? — Svaki zaposleni koji ima problem ili pitanje u vezi sa etičkim kodom može da se obrati našim korespondentima za etiku, koje imamo u svakoj zemlji u kojoj poslujemo. Korespondent je jako odgovorna osoba koja ima dobru sposobnost slušanja i analiziranja i koja na taj način pokušava da nađe rešenje. Ako se neko ne oseća ugodno da neko pitanje pokrene u svojoj zemlji, može da ga pokrene na nivou cele grupe, i to preko naše „etičke linije”, koja radi 24 časa dnevno i na 25 različitih jezika. Odatle problem koji se prijavi

dolazi do nas i mi ga rešavamo. Šta se desi kada zaposleni prekrši etički kod? — Postoje neke oblasti gde apsolutno tolerancija ne postoji. To su, na primer, korupcija i seksualno uznemiravanje. Mi svake godine objavimo koliko je bilo slučajeva kada se etički kod nije praktikovao, koliko je tih slučajeva sankcionisano, a koliko nije, ali objavljujemo i koliko je ljudi otpušteno zbog nepoštovanja principa kompanije. O tom izveštaju sam ovih dana i pričao sa timom koji radi ovde. Obavestio sam ih o svim podacima i o tome smo raspravljali. Transparentnost dosta pomaže da ohrabri kolege „da progovore” i osete potrebu da o nečemu razgovaraju. Oni znaju da smo mi sigurno mesto, koje ne toleriše represalije. A ohrabrujemo kolege zbog toga što na taj način donosimo i bolje poslovne odluke. Ako radimo na projektu i kolega primeti nedostatak u tom projektu, on neće osetiti strah da to i kaže zato što je šef u prostoriji, već će tim svojim postupkom učiniti da mi, kao kompanija, donesemo dobru odluku. Kada bi se raspravljalo o radu ili integritetu jedne kompanije, moj predlog bi bio da se zaposlenima postavi samo jedno pitanje: „Da li imaš slobodu da bez straha kažeš svoje mišljenje?” Etika je i svetska tema kada je biznis u pitanju? — O etici se mnogo priča, posebno u senior menadžmentu. Inovacije sada dolaze jako brzo.

Kada se nađete u dilemi, kako doneti odluku? Da li odluke donositi prema svojim vrednostima? Etici? Kada imamo situaciju kao što je ova u 21. veku – da imamo ubrzanje inovacija, a smanjenje proizvodnje – onda se važnost zakona smanjuje, kao i pitanje etike. Sada je etika pitanje i u političkim arenama. I sve je pitanje dobre odluke, pa je etika važnija nego ikada. Ona je sada iznad zakona. Ne postavljamo više pitanje da li nešto imamo pravo da uradimo, već da li je prava stvar da to uradimo. I sada je potrebno da se koncentrišemo samo na ovo drugo pitanje.

DAME

Zašto je dobro raditi sa ženama? – Preokrenuo bih pitanje. Ja bih rekao: mi zapošljavamo i muškarce, jer oni mogu da rade vredno kao i žene. Ponosni smo što kod nas rade i muškarci i žene, koji u našoj kompaniji mogu da se ostvare, da napreduju i imaju ista prava. Nadamo se da će uskoro i Odbor

Šta je za L’Oréal „prava stvar”? — L’Oréal je u biznisu lepote, a etika je lepota iznutra. U tom biznisu ne možete da ignorišete unutrašnju lepotu. Za našu kompaniju je prirodna stvar da se time bavimo. „Lepota etike i etika lepote” slogan je mog odeljenja. Jedna stvar je to što mi proizvodimo kozmetičke proizvode, ali mi želimo da pomognemo svetu, i to našim etičkim modelima, koji će poboljšati lepotu sveta. Možda je to samo kap u moru, ali je početak. •

kompanije činiti podjednako žene i muškarci.

KADA RADITE ETIČKI, SA INTEGRITETOM, KADA RADITE SA POŠTOVANJEM, HRABROŠĆU, TRANSPARENTNO – ONDA STVARATE POVERENJE. A POVERENJE JE VALUTA ETIKE

OPTIMISTA SAM U svetskom biznisu važna je tema i povećanje broja žena u top menadžmentu kompanija. – Slažem se da muškarci možda dominiraju na najvišim pozicijama u kompanijama, ali ne vidim objektivan razlog zašto je to tako. Ni kao kompanija ne vidimo objektivan razlog. Neke studije čak pokazuju da su žene uspešnije u biznisu. Sada živimo u procesu tranzicije i ja sam optimista. Ja imam četvoro dece, od toga su tri ćerke. Ja ih ohrabrujem da ne prihvataju razlike i iskoriste svaku priliku da uče i napreduju.

BIZLife INTERVJU XXX

ŽENE U NAUCI

Piše: MSC TATJANA DUDAŠ Istraživač pripravnik, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet

ako žene čine polovinu svetske populacije, jednakost polova do danas nije u potpunosti ostvarena i predstavlja jedan od 17 ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija, koji treba dostići do 2030. godine. Prema podacima Ujedinjenih nacija, žene su u pogledu učestvovanja u vlasti, dostupnosti obrazovanja i mogućnosti zaposlenja i dalje u lošijem položaju nego muškarci. Slična je situacija i u nauci. Globalno, žene čine tek 30 odsto naučnog osoblja, manje su plaćene, teže napreduju i češće napuštaju karijeru u nauci u poređenju sa jednako kvalifikovanim muškarcima. Slična je statistika i na nivou Evropske unije. Iako žene imaju podjednake mogućnosti kada govorimo obrazovanju i čak 59 procenata diplomiranih studenata čine žene, procenat žena opada među studentima doktorskih studija (46 odsto) i zaposlenima u nauci (33 odsto). Penjući se uz lestvice do boljih položaja, zastupljenost žena dramatično opada – samo je 20 odsto žena na poziciji redovnog profesora i na rukovodećim pozicijama naučnih instituta. Izveštaj o rodnoj ravnopravnosti iz 2017. godine u okviru Evropskog programa za istraživanje i inovacije „Horizont 2020” navodi da su u okviru ovog programa žene koordinirale projektima u 25 odsto slučajeva. U Srbiji je, ipak, situacija drugačija. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz

BIZLife

XXX U NAUCI ŽENE

NAUKA NIJE

BAUK

2017. godine, žene su činile 50 odsto zaposlenih u nauci. Na rukovodećim pozicijama u naučnim institucijama ima 38 odsto žena, što je više od evropskog i svetskog proseka. Na obukama za pisanje istraživačkih projekata koje organizuje Evropska trening akademija (EUTA) 62,9 procenata učesnika čine žene, što govori o posvećenosti i ambicioznosti sadašnjih i budućih naučnica u Srbiji. Srbija nije jedini ovakav primer. U pojedinim regionima, kao što su Jugoistočna Evropa, Latinska Amerika i Jugoistočna Azija, podjednako je učešće žena i muškaraca u nauci. U Boliviji, na primer, veća je verovatnoća sresti naučnicu nego naučnika, jer 62,7 odsto naučnog osoblja čine žene. Još je fascinantniji podatak da se u zemljama sa nižom stopom rodne ravnopravnosti žene sve češće odlučuju

za nauku i inženjering (Alžir: 41 odsto), dok u zemljama sa razvijenijim sistemom rodne ravnopravnosti žene radije biraju druge profesije (Švedska: manje od 25 odsto). Ovo se objašnjava time da žene u nerazvijenijim zemljama vide obrazovanje i nauku kao najizvesniji put do finansijskog osamostaljivanja. Ono što bi se moglo uraditi kako bi se osiguralo prisustvo i bolji položaj žena u nauci jeste osiguravanje ravnopravnosti, uključivanje mentora koji će podržavati mlade žene na početku naučnih karijera, osnaživanje ženskog liderstva, kao i obezbeđivanje adekvatnih uslova i podrške naučnicama za stvaranje porodice. Pre svega, trebalo bi saslušati same naučnice, dati im prostora da podele svoje iskustvo, uvažiti njihove brige i strahove i slaviti njihove uspehe. Nauka nije bauk. Treba je samo približiti svima, pa i deci, a posebno devojčicama, kojima se odmalena govori da su lepotice, a ne da su, pre svega, pametnice, i koje se odmalena uče da se šminkaju i modiraju, a ne da kodiraju, sastave i rastave sat ili gledaju kroz mikroskop, teleskop ili slično. Naravno, ne treba imati ništa protiv šminke, baš naprotiv, koriste je i naučnice, koje sa šminkom na licu guraju svet napred. Ali nema šminke koja može zameniti prirodan sjaj na licu žene koja svojim umom, veštinama i kreativnošću čini svet boljim mestom i život, makar za mrvicu, lakšim. •

BIZLife XXX

INTERVJU

MANJA BABOVIĆ Direktor za razvoj brendova u kompaniji „Fashion Company“

SANJAM OTVORENIH

OČIJU Foto: Kevin S.

BIZLife

XXX

odila se u poznatoj porodici, školovala se u inostranstvu, ime je gradila na modnim pistama širom sveta, a zatim se vratila u Srbiji u porodičnu kompaniju. Radi na funkciji Direktora za razvoj brendova u kompaniji „Fashion Company“, a za BIZLife magazin Manja Babović govori o obrazovanju, karijeri i biznisu. U Srbiji se često može čuti: „Lako je njoj/njemu kada ima uticajne roditelje, ne treba mu ni škola.” Međutim, vi stalno naglašavate značaj obrazovanja za mlade ljude. Zašto? — Zato što smo, zahvaljujući obrazovanju, u mogućnosti da razumemo stvari koje nas okružuju, da objasnimo različite pojave, da iskažemo svoje interesovanje i pokažemo svoje mogućnosti. Obrazovanje nam nudi ne samo znanje iz različitih oblasti i nauka nego i priliku da steknemo iskustvo u onome što nas interesuje i da se na taj način izgradimo kao ličnosti. Osim toga, obrazovanjem stičemo potrebne veštine kako bismo mogli da obavljamo različite poslove, da istražujemo i činimo svet boljim mestom za život. Završili ste studije za finansijski menadžment u Londonu, a karijeru gradite u modnom biznisu. Da li mislite da se, bez obzira na industriju, finansije moraju poznavati? — Ne postoji biznis koji je moguće uspešno raditi bez poznavanja finansija. Ni modni biznis nije izuzetak. To znanje vam pomaže da od malog pravite veliko. Radite u porodičnoj firmi. Ljudi koje smo ranije intervjuisali a u sličnoj su situaciji rekli su nam da je to uglavnom još veća odgo-

vornost nego kada radite u tuđoj firmi. — Za sebe mislim da sam vredna i odgovorna osoba. To bih bila na svakom poslu, u svojoj ili nekoj drugoj firmi, jer sam svesna da put prema vrhu počinje onog dana kad preuzmete potpunu odgovornost za sebe i kad prestanete da tražite opravdanja. Koliko uspevate da svoje ideje i ono što ste uradili kao Manja Babović implementirate u Fashion Company? — Uspevam u onome što sam zamislila, jer ništa od toga nije odlučeno naprečac, već je posledica dugotrajnog proučavanja i pripreme koju sprovodim sa timom svojih divnih, pametnih i kreativnih saradnika. U Srbiji je poslednjih godina u jeku hiperprodukcija tržnih centara, a samim tim, dolaze i razni modni brendovi. Kako se Fashion Company bori sa tolikom konkurencijom, a i dalje ostajete uspešni? — Kvalitetom, kvalitetom i, opet, kvalitetom u svim segmentima našeg delovanja. Kako vidite Fashion Company za deset godina? — Uvek sam se trudila da budem ambiciozna i da sanjam otvorenih očiju. Vera, snaga i strast dovešće Fashion Company do toga da i tada bude prepoznatljiv, i to u mnogo širim okvirima nego što je danas. Koliko vam je u Srbiji to što ste mlada, lepa i pametna žena odmoglo, a koliko pomoglo? — Lepota uvek pomaže kada je u sinergiji sa intelektom, kreativnošću i marljivim radom. Doprinosi samopouzdanju, svakako, ali su unutrašnja lepota i dar da je poklonite ljudima oko sebe, ipak, najvažniji. •

BIZLife INTERVJU

KAFETERIJE

Kako su KAFETERIJE zamenile KAFANE Tri pitanja za

MARKA VUKOMANOVIĆA, suvlasnika „KAFETERIJE“ U U kojoj Kafeteriji najradije pijete kafu i zašto?

— Moram da priznam da je ovo veoma teško pitanje. S obzirom na to da smo u mesecu kada Kafeterija slavi svoj peti rođendan, a postoji na 16 lokacija, u četiri grada i dve zemlje, veoma je teško izdvojiti samo jednu od Kafeterija kao omiljenu. Često jutra uz espreso i dnevnu štampu počinjem u novobeogradskim Kafeterijama, jer su mi u komšiluku. U Kafeteriji u Kralja Petra neretko završim na ručku i popodnevnoj kafi. Moram da kažem da svaki od objekata ima podjednak deo moje pažnje, i to ne samo zbog uživanja u kafi ili razgovoru sa ljudima već zato što je to i deo naše poslovne svakodnevice. I mi, kao vlasnici, i svi u našem timu istu pažnju i energiju posvećujemo i najmanjoj i najvećoj Kafeteriji, i onoj koju smo otvorili 2014. godine, kada smo počinjali, i onoj koja je otvorena pre samo nekoliko meseci, jer je to naša politika poslovanja, čiji rezultat želimo da bude sticanje poverenja svih naših gostiju i održavanje tog poverenja.

— U poslovnom svetu ispijanje kafe ima posebnu simboliku i predstavlja specifičan ritual. Oni dogovori koji su se ranije rađali u kafanama sada se sve češće događaju u kafeterijama. A kada već pijete kafu, zašto ne biste uzeli onu najbolju?! Koje tri kafe mušterije u Kafeteriji najčešće naručuju i šta je kod njih posebno? — S obzirom na to da u ponudi imamo preko 15 vrsta kafe, koja nam stiže iz više od 10 zemalja sveta, naši gosti nekad imaju poteškoća u odluci koju kafu da naruče. Međutim, redovni gosti, koji su u međuvremenu postali i bolji poznavaoci kafe, najčešće biraju kvalitetnija zrna, pa tako najviše porudžbina imamo za kapućino Brazil, espreso Kolumbija ili Kemeks Etiopija. •

Zašto je poslovnog partnera dobro dovesti na kafu u Kafeteriju?

BIZLife

KAFETERIJE

POSLOVNI STIL

CVEĆE

PODSTICANJE

INDIVIDUALNOSTI

Piše: DOC. DR MILICA

SLIJEPČEVIĆ Univerzitet Metropolitan

ada kažemo „poslovni stil odevanja”, obično prvo pomislimo na nekog ko radi u finansijskom sektoru (banke, osiguravajuća društva), tek potom mislimo na zaposlene u proizvodnom sektoru. Međutim, u poslednjih nekoliko decenija situacija se promenila značajno. Neverovatno brz i dinamičan razvoj IT sektora, isticanje zaposlenih i uopšte ljudskog potencijala kao ključnog kapitala svake organizacije doneo je određene značajne novine ne samo u poslovnim procesima već i u pogledu modnih stilova, koji su, u manjoj ili većoj meri, tipični za poslovni sektor. Budući da su zaposleni u fokusu, sve više se potencira i podstiče individualnost, što se manifestuje kroz jasnije definisane lične stilove zaposlenih u različitim prilikama, pa i na samom poslu, u toku radnog dana. Generalno, razvoj IT sektora dovodi do pojave novih zanimanja, samo pre nekoliko decenija potpuno nezamislivih (npr. frilenser). Zašto bi neko, radeći iz udobne fotelje u svom omiljenom ćošku u stanu, oblačio poslovno odelo? Naravno da nema razloga. Udobnost je na prvom mestu. U okviru zone komfora može se poigrati sa različitim stilovima, ali nikako van nje. I u finansijskom sektoru, gde su pravila bila izuzetno stroga, gde i dan-danas postoje jasna pravila u pogledu poslovnog stila oblačenja, desile su se promene. Ranije nezamislive, farmerke mogu biti vrlo prihvatljiv deo odevne kombinacije, bez obzira na to da li su u pitanju žene ili muškarci. Mogu da se kombinuju, u zavisnosti od godišnjeg doba, sa sakoom, zatim sa polo ili običnom majicom.

BIZLife

POSLOVNI STIL

Evo kako je to prikazala na modnim ilustracijama Mad Mina (Mina Maksimović), apsolventkinja modnog dizajna na FDU Univerziteta Metropolitan.

STROGO POSLOVNI STIL

Mali znak PAŽNJE BUDI SNAŽNE emocije

SREDNJE STROG STIL

„CASUAL“ STIL Na ilustracijama vidimo razliku između strogo poslovnog, srednje strogog i „casual“ stila. Danas su, u suštini, sve ove ženske odevne kombinacije aktuelne i prihvatljive na radnom mestu. Stvar je ličnog izbora poslovne žene kada će koju kombinaciju izabrati, a ne nekog izričitog zahteva organizacije u kojoj radi. •

d početka vremena, cveće nas je intrigiralo svojom jedinstvenom lepotom i primamljivim mirisima. Neki od ovih izuzetnih "darova prirode" poseduju neverovatne karakteristike koje su mnogima od nas nepoznate. Međutim, univerzalna karakteristika cveća je PAŽNJA. Ukoliko želite da nekom poklonite specijalan buket

cveća, posetite novu cvećaru u Beogradu FLOWERSTORE (Carice Milice 15). Njihova vizija je da svojim klijentima ulepšaju sve bitne događaje u životu. Odabrati i kreirati pravi aranžman za jedinstvenu priliku je vrlo izazovno. Ali profesionalno i ljubazno osoblje vas može posavetovati koje je cveće adekvatno za koju priliku. •

ZDRAVLJE

OSOBE SA DIJABETESOM

SU ME NAUČILE DA TREBA BITI

POZITIVAN

i NASMEJAN OLIVERA STEFANOVIĆSTANKOVIĆ Autor i voditelj emisije „Vodič kroz dijabetes”

„P

re nekoliko godina moja prijateljica mi je sa suzama u očima saopštila da joj je šestogodišnji sin dobio dijabetes. Bol i saosećanje koje sam imala u tom trenutku nisu merljivi sa bilo čime”, priča nam Olivera Stefanović-Stanković, autor i voditelj emisije „Vodič kroz dijabetes”. „Moj otac je 1999. godine

dobio dijabetes tipa 2 i sa njim se uspešno borio slušajući savete lekara i poštujući koliko god je moguće sve instrukcije i tako do kraja života, ali je preminuo od posledica dijabetesa i svoju borbu izgubio usled druge bolesti. U mom okruženju se nalazi mnogo osoba koje imaju ovo stanje organizma, među kojima su deca i odrasli. O njima je bilo potrebno da se progovori i ukaže na bolest savremenog društva, koja broji sve više obolelih. Radeći emisiju, sazrevala sam i upoznavala se sa mnogim elementima o kojima nisam znala pre toga. Dobijala sam pitanja od onih koji imaju dijabetes kako mogu ovako dugo da pričam o jednoj temi. Pokušavam da objasnim da, kada dobijem reč zahvalnosti od mnogih osoba širom Srbije, tada dobijem još veći podstrek da zajedno idemo napred i postižemo još više. Emisija nije namenjena samo onima koji imaju dijabetes, već je ona informativnog karaktera za celokupno stanovništvo. Zato se ne dovodi u pitanje zašto baš dijabetes zaslužuje toliku pažnju. Koliko je dijabetes značajna tema, prepoznala je Invictus media, izvršna produkcija emisije, i naša zajednička misija je započeta januara 2016. godine.” Koliko je dijabetes alarmantan problem u Srbiji? Da li možete da napravite poređenje u odnosu na svet? — Slušajući stručnjake, moj tim i ja shvatamo da je situacija prilično alarmantna, jer se broj obelelih stalno uvećava. Slična je situacija i u svetu. Važno je istaći da to nije bolest koja, poput prehlade, dođe i prođe – sa njom se živi do kraja života, a ako se ne poštuju saveti lekara, problemi su neminovni.

Foto: Olivera Stefanović-Stanković (autor i voditelj), Sanja Tadić (novinar) i Bojana Kitić (novinar)

BIZLife

ZDRAVLJE

Da li je cilj vaše emisije da pomogne onima koji već

imaju dijabetes ili da upozori one koji su na putu da ga dobiju? — Kao što sam rekla, i jedno i drugo. Biti edukovan danas je vrlo važno, zato ponavljamo često, kao u školi, šta je potrebno uraditi da se smanji mogućnost dobijanja dijabetesa. Prekomerna težina ne mora da bude pokazatelj da će osoba dobiti dijabetes, ali može baš to da bude uzrok. Ističemo da, ako posle svake emisije bar 10 osoba nešto novo nauči, naš cilj je postignut. Šta je danas, pored široke ponude na televizijama i internetu, potrebno da bi se napravila jedna kvalitetna, informativna i gledana emisija? — Nažalost, danas nema mnogo kvalitetnog programa, kao što je bilo nekada. Imam utisak da i oni koji su nekada bili odlični odustaju, jer je važnije biti viđen na televiziji nego ponuditi sadržaj. Potrebno je mnogo elemenata, počevši od tima koji te prati – ja imam Sanju Tadić, Bojanu Kitić i Predraga Jelenića, koji su prva linija emisije, ali je važan i ostatak tima, koji vodi računa o produkciji. Naravno, neophodne su i svakodnevne ideje, jer je reč o jednoj temi koju treba razvijati i imati mnogo mašte, a u našem slučaju malo je teže biti kreativan. Zatim, važni su i sagovornici, koje pronalazimo u celoj Srbiji, i stručnjaci, bez kojih ne bismo mogli da edukujemo gledaoce. Imamo bezrezervnu podršku Dijabetološkog saveza Srbije i predsednika Aleksandra Opačića, ali i „Plavog kruga” iz Beograda, kao i drugih udruženja iz Srbije. Svi mi činimo celinu da bi emisija mogla da se realizuje. Osobe sa dijabetesom su me naučile da treba biti pozitivan i nasmejan. Mi, kao tim, emisijom širimo dalje pozivnu i edukativnu atmosferu. •

BIZLife

UZ JUTARNJU KAFU

HRANA ZA DUŠU

akvu danas reakciju izaziva rečenica „Dobar dan, ja sam Senka, novinarka Insajdera”? — To, naravno, zavisi od onoga koga pozivam. Mene uvek profesionalno obraduje reakcija ljudi koji i dalje veruju da su novinari „sedma sila” i koji znaju šta godinama radimo. S druge strane, razočara me kada oni koji se finansiraju novcem svih građana smatraju da ne moraju da odgovaraju na pitanja i da imaju pravo da budu neprijatni ili bahati.

sanjam, onda sebe zamišljam kako ispravljam nepravde, popravljam greške u društvu, činim da nestanu razlike, štitim slabije… Izgleda da bih volela da budem superheroj, a to zanimanje još nije izmišljeno.

Koje je idealno mesto za vikend? — Jedno veliko dvorište u Čortanovcima. To nije pitanje samo lokacije, već i ljudi sa kojima ste. Tokom radne nedelje nemamo vremena za prijatelje i porodicu i mislim da bi trebalo da vikend bude njima posvećen.

Kaže se da je danas biti (pravi) novinar pitanje hrabrosti. Da li mislite da to što u ovoj profesiji danas Idealno mesto za ostavljanje dece na čuvanje? ima više žena znači da su žene danas hrabrije od — Kod baka i deka, jer je to jedino mesto na svetu gde dobimuškaraca? jaju nesebičnu ljubav i strpljenje. — Ja, recimo, ne mislim da sam hrabra. Da verujem da je za moj posao li već planirate letovanje? MUZIKA JE SASTAVNI Da potrebna hrabrost, nisam sigurna da — Ja stalno planiram letovanje. Kada DEO NAŠIH ŽIVOTA, bih ga radila. Pošteno novinarstvo traži bih birala, leto bi trajalo 12 meseci i svi posvećenost, profesionalni odnos, ali i bismo živeli na obali. ODRASTANJA, mnogo strpljenja i učenja. Moguće je da ALI I ODGOJA se žene samo lakše nose sa osiromaKoja je poslednja knjiga koju ste I OBRAZOVANJA pročitali? šenim i uniženim položajem profesije i da o problemima glasnije govore, pa se — Ponovo sam čitala Orevlovu „1984.” NAŠE DECE čini da nas je više. i, moram da priznam, prepala sam se. Onda sam čitala Koko Šanel da se resetujem i opet sam se prepala. Sada Šta je za vas dobra komunikacija? me je strah kako bih danas razumela — Dobra komunikacija je, pre svega, „Toma Sojera”. pažljivo slušanje sagovornika. Tada se ništa ne može izgubiti u prevodu. Dobra komunikacija je jasna i dvosmerna, istinita i autentična, bez Koja je vaša omiljena grupa? opštih mesta i fraza. — Muzika je sastavni deo naših života, odrastanja, ali i odgoja i obrazovanja naše dece. Zbog toga se u našoj kući slušaju i Bajaga, i Masimo Savić, i Oliver Dragojević, baš kao i Kvin i Šta je za vas uspeh u životu? Stonsi. Ipak, morali smo da popustimo i pred mlađim genera— Da imam snage i želje da se smejem još mnogo godina. Uspeh su deca i porodica. Uspeh je mirno jutro i veče provecijama, tako da sad znamo i Dibalinu životnu pesmu. deno sa prijateljima. Ponekad se ljudi toliko izgube u trci za uspehom da zaborave šta je pravo zadovoljstvo u životu. Omiljeni film? — Film „Život je lep”. Da niste u medijima, gde biste bili? Da li postoji nešto što biste voleli da radite, a da nije novinarstvo? Šta je vaša „hrana za dušu”? — I ja se često zapitam ima li života izvan medija. Kada — Ćutanje i razgovor sa prijateljima, bez internet pomagala. •

SENKA VLATKOVIĆ ODAVIĆ Novinarka Insajdera

BIZLife

XXX HRANA ZA DUŠU

BIZLife

HRANA ZA DUŠU XXX

MODA

DODAJTE BOJE SVOJIM KOŠULJAMA

uz MojKrojac.com S

ama ideja proleća poziva nas da razmišljamo i o novoj garderobi koja će uneti svežinu u naše odevanje, posebno nakon tamnih i sumornih zimskih tonova. Iako u kancelariji uglavnom nosite belu i plavu košulju, van radnog vremena možete da se opustite i da svoj izgled oplemenite bojama. Odaberite svetle boje, i to svetloplavu, sivu, pa zašto da ne – i roze boju. Print na košulji je zanimljiv izbor, jer može da sadrži razne oblike i da vas izvede iz uobičajenih paterna. Kombinujte materijale na jednoj košulji. Neka kragna i manžetne budu u jednoj boji, a telo košulje u drugoj. Kockice nikada ne izlaze iz mode, ali odaberite tanak materijal vedrih boja. Vertikalne pruge su ponovo u modi. Odaberite belu košulju sa svetloplavim, ljubičastim ili svetlosivim prugama. Budite sigurni da ćete uneti svežinu gde god da se pojavite. MojKrojac.com nudi vam preko 100 različitih materijala za košulje i daje vam mogućnost dizajniranja i uticanja na svaki detalj košulje. Budite kreativni, budite dizajner svoje košulje! Posetite MojKrojac.com, dizajnirajte svoju košulju onlajn ili nas posetite u salonima u Beogradu i Podgorici, gde će vas stručna lica uvesti u magični svet košulja po meri. •

BIZLife

XXX MODA

Srbija - Zmaj od Noćaja 13, Beograd E-mail: office@mojkrojac.com Kontakt telefon: +381 65 9246200

Crna Gora - Karađorđeva 14, Podgorica E-mail: office.mne@mojkrojac.com Kontakt telefon: +382 68 048442

BIZLife MODA XXX

SPORT I FITNES

NEOSPORNA JE ČINJENICA DA ZA BILO KOJI SPORT (MA KAKO SE ON DEFINISAO) VAŽI GLAVNO PRAVILO – SIGURNOST TAKMIČARA JE NA PRVOM MESTU. ZA ŽENE JE BRIGA O REPRODUKTIVNOM ZDRAVLJU SUŠTINSKA, PORED PAŽNJE O FIZIČKOM I MENTALNOM ASPEKTU

ŽENSKI SPORTOVI:

KOJI JE VAŠ? S

lavimo žene ne jedanput godišnje, već svaki dan. Divne, jedinstvene i neprocenjive – svaka pruža doprinos na ovoj planeti i na tome smo im

BIZLife

SPORT I FITNES

zahvalni. Fizička aktivnost je nešto što se u njihovim životima podrazumeva, a koja uključuje sportove u različitim oblicima. FitPass vam u nastavku preporučuje

sportove u kojima su žene i te kako uspešne, a koji su ujedno planetarno popularni.

TEKVONDO ILI PILATES Svetska zdravstvena organizacija je povodom obeležavanja Međunarodnog dana fizičke aktivnosti preporučila najmanje 150 minuta umerene ili intenzivne rekreacije na nedeljnom nivou, dakle, skoro tri sata nedeljno. Objektivno posmatrajući, to je najmanje što možete uraditi za sebe i svoje zdravlje. Da li je fizička aktivnost skoro ili pak odavno deo vaše svakodnevice? Jako dugo nije postojala striktna podela, odnosno klasifikacija na muške i ženske sportove, već su se, u zavisnosti od interesovanja sportista i njihove kondicije, održavala nacionalna i među-

narodna takmičenja. Međutim, ženski sportovi, kao takvi, uvek zaslužuju posebnu pažnju. Izbor određene discipline zavisi i od pola, uzrasta, kondicionog stanja, pa čak i vremenskih (ne)prilika. Za lepši pol uvek preporučujemo one standardne sportove – plivanje, vožnja bicikla, trčanje, svakodnevna šetnja. Takođe, uvek ističemo one, već uveliko popularne (i dokazano zdrave), grupne programe: pilates, klasični ili moderni latino plesovi, aerobik i fitnes. Ono što ženama savetujemo da probaju jesu i one pomalo nestandardne discipline: fenomenalno intenzivni krosfit (CrossFit), kik-boks i tekvondo (TaeKwonDo). Tekvondo je korejska borilačka veština, koja godinama unazad zaslužuje veliko poštovanje. U kojoj meri je popularna, pokazuju i uspesi naše Milice Mandić na brojnim svetskim i olimpijskim takmičenjima. Štaviše, preko 70 miliona ljudi trenira ovu veštinu u više od 190 zemalja. Impresivna brojka, zar ne?

TRENIRAJTE ZAJEDNO! Zadovoljni zaposleni su rezultat ulaganja poslodavaca u njihovo kako neformalno obrazovanje, tako i u segmente koji će ih dodatno podsticati da svoju efikasnost podignu na najviši mogući nivo. To uključuje i zajednička druženja. Tim bildinzi su odavno postali podrazumevani u modernom svetu, jer na brojne načine utiču na produktivnost radnika. Ukoliko odlučite da svakodnevnu monotoniju „razbijete” nekom sportskom aktivnošću koja izlazi

iz standardnih okvira, nećete pogrešiti. To možete uraditi i uz vašu FitPass karticu, koja predstavlja ulaznicu u sportski način života, gde su brojne kompanije prepoznale značaj ovog jedinstvenog koncepta u Srbiji i Bosni i Hercegovini. U FitPass sistemu možete da birate između 650 sportskih objekata, 60 disciplina (teretane, ples, joga, bazeni, tenis, pilates, grupni treninzi, spa, biciklizam, kuglanje itd.) u preko 25 gradova. S ciljem da zajedničke aktivnosti postanu zanimljivije, firme formiraju timove i takmiče se u dostupnim sportskim disciplinama.•

SRBIJA: „SEDEĆA” NACIJA Neosporna je činjenica da za bilo koji sport (ma kako se on definisao) važi glavno pravilo – sigurnost takmičara je na prvom mestu. Za žene je briga o reproduktivnom zdravlju suštinska, pored pažnje o fizičkom i mentalnom aspektu. Prema podacima istraživanja zdravlja stanovništva Srbije iz 2013. godine, skoro 50 odsto stanovnika bavilo se ili se bavi poslovima koji zahtevaju dugotrajno sedenje. Naročito ako se pronalazite u ovoj grupi, važno je da što pre izaberete omiljenu rekreativnu aktivnost i, što je najvažnije, da uživate u njoj!

FITPASS TIM Ukoliko niste, a želite da budete deo velike porodice zadovoljnih korisnika, sve neophodne informacije možete pronaći na sajtu, i to u delu za poslovne korisnike: https://fitpass.rs/ kompanije. Takođe, za bilo kakvo pitanje ili nedoumicu, obratite se korisničkoj podršci na kontakt@fitpass.rs, koja će vam odgovoriti u najkraćem roku.

BIZLife

SPORT I FITNES

LEKSIKON POSLOVNE ŽENE

NAJBITNIJA JE

RAVNOTEŽA NATAŠA JOVANOVIĆ Direktorka odeljenja identiteta i komunikacija UniCredit Banke

ta je za vas najbolja nagrada? — Spontani zagrljaj mojih sinova i sitna pažnja kojom me obasipaju svakog dana. Ko je vaš poslovni uzor? — Ričard Brenson, zato što je hrabar, sposoban i drugačiji od svih, ali i zbog toga što je za njega posao inspiracija. Šta vas nervira kod poslovnih saradnika? — Najpre neiskrenost, a zatim i nespremnost za preuzimanje bilo kakve odgovornosti za sopstvene postupke. Šta prvo primetite kod sagovornika? — Energiju. Možda je to, u neku ruku, i profesionalna deformacija, ali veoma mi je važan način na koji neko pristupa razgovoru i da li poštuje sagovornike. Savet koji pamtite? — „Put od hiljadu milja počinje jednim, odnosno prvim korakom.” Ravne cipele ili cipele na štiklu? — Štikle. Ipak, često sam u ravnoj

obući, jer je ona lakša za koračanje u muškom svetu.

Da li obavezno prvo kupujete poslovnu garderobu? — Imam sreću da se bavim poslom čija je srž komunikacija, odnosno način izražavanja. To znači i da ja često mogu da se „izrazim” u onome što se meni privatno dopada, odnosno nisam u obavezi da striktno nosim „korporativnu” garderobu. Imate li skriveno utočište od obaveza? — Ne znam koliko je skriveno, ali u tom gradu na severu Bačke vrlo često punim baterije. Subotica je mesto gde u domu svoje prijateljice nalazim preko potreban mir, jer je ravnica takva – smiruje i opušta dokle god pogled doseže, do beskonačnosti. Da li je posao na prvom mestu? — Rekla bih da je, ipak, najbitnija ravnoteža. Smatram da je suština u životu pronaći balans. Poklon koji nikada nećete zaboraviti? — Knjigu „Tvrđava” Meše Selimovića, koja je imala ogroman uticaj na mene. Citiraću ovog neponovljivog pisca: „Ako se tužimo kako nam je teško, klonućemo; ako kažemo životu: izdržaću, nećeš me slomiti, muka postaje lakša.” Kako je obučena poslovna žena sa stilom? — Nije važno kako je obučena. Važno je da zrači harizmom.

BIZLife

XXX

Koga smatrate najboljim komunikologom u Srbiji? — Zorana Panovića, hroničara našeg vremena i sjajnog satiričara. Dopada mi se jer ne kritikuje kritike radi, a njegovi realni i istovremeno lucidni komentari čitaoca jednostavno uvlače u mrežu razmišljanja. Još jedan dokaz da je humor lekovit. Da možete da izaberete jednu svetsku zvezdu, kome biste radili PR? — Ani Vintur, jer bi mi bio veliki izazov da u javnosti „otopim” ledenu kraljicu mode. U šta je pametno uložiti novac? — U stvaranje uspomena. Šta je najviše doprinelo vašem uspehu? — Upornost, istrajnost i energija. Da li je vaš posao našao vas ili ste vi našli njega? — Sreli smo se sasvim slučajno i odmah „kliknuli”. Kako vidite sebe za pet godina? — Posle 15 godina u ovim vodama, jedino što mogu da kažem jeste da ne znam šta će biti za pet godina. S druge strane, znam da ću i dalje raditi ovaj posao sa istim žarom. Pitate se zašto? Zato što tokom svih ovih godina moj radni dan nikada nije bio isti. •

BIZLife XXX

100

BIZLife

XXX