Stpetersburg 50 lr

Page 1

The Arts, Culture and Tourism Russian-Canadian Magazine

Summer 2015

th Anniversary Issue

The Last Smile of the Silver Age Travel 2015/16






Сделайте ставку на здоровье и природу!

Гало-терапия в натуральной соле-йодовой пещере Saline Wonder на Steeles & Keele www.futurehealing.ca Морской микроклимат: • 10 тонн черноморской соли • Гималайская соль • Европейская технология

Показания для лечения:

Частые простуды, кашель, насморк, бронхит, астма, дерматит, экзема, заболевания нервной системы, мигрень, синдром хронической усталости и многое другое.

Здесь же по желанию:

акупунктура, cкользящий баночный массаж, Глубокое прогревание, Лечение по методу Бутейко

Принмаем страховки и бенефиты. Скидки для детей и групп. 4801 Keele St., Unit 63, Toronto ON. M3J 3A4 (416) 894-6733 Геннадий (416) 419-5407 Ирина


The Bernard Betel Centre 1003 Steeles Ave. W., Toronto, ON M2R 3T6 www.betelcentre.org

Russian Golden Age Club Phone: 416-225-2112 ext. 103

L’Shanah Tovah! Лиля Болтянская Координатор

Я шлю мольбу за край Вселенной Чтобы он услышал и простил. И в этой жизни пусть мгновенной, Мне прогрешенья отпустил. Вновь сердце бьется учащенно. Летят слова с уставших губ. Смогу ль простить? И быть прощенной? Достойно встретить “Праздник труб”? Услышь мой плач одушевленный За бесконечностью небес. Быть в Книгу жизни занесенной Приму, как чудо из чудес. Трубит шофар! И его звуки Мне говорят: я прощена! Я простираю к небу руки руки Пришел мой день – Рош ха-Шана! Марина Шубина Марк Шагал. Танец


КОЛОНКА РЕДАКТОРА

10 Мы сделали это!

19

FROM THE EDITOR’S DESK

11 50th Anniversary Issue Интервью

12 Ольга Грейт. А как все начиналось? Interview

13 Olga Great. How did this idea come about? Коллекционеры и меценаты

19 Arts collectors and patrons Museum Faberge

Наши публикации

34 Вадим Эрлихман.

Последняя улыбка Серебряного века

Exclusive publications

35 Vadim Erlikhman. The last smile of Silver age Гастрольная афиша

42 Балет на льду “Спящая красавица” 42

искренняя благодарность преданному коллективу переводчиков, корректоров, авторов статей и рассказов, фотографов и дизайнеров, чей самоотверженный труд помог выпустить этот номер журнала. 8

St Petersburg I Summer 2015

34


www.spbmagazine.ca

The Met: Live in HD

44 The Met: Live in HD

62

celebrating 10 years

Travel-2015

50 Hana Iudin. My trip to Europe 53 Письмо канадскому другу Женя Артемьева. Мои Алые паруса

Учитесь

56 Уроки русского языка.

Журнал “Russian Life”

Альманах гастрономов

62 Александр Генис.

Приключения бублика в Америке

65 Ульяна Егорова. Петербургский творожный пирог от «благородных девиц»

Gastronome’s almanac

63 Aleksander Genis. Adventures of the Bagel in America 66 Ulyana Egorova. St.-Petersburg Cheesecake from the “Noble Young Ladies”

У камина

68 Елена Шахновская. С высоты моих каблуков 65

Founder and Publisher: S & S Tovmassian Creative Director: Sophia Dmitrieva-Tovmassian Contributors: Alexander Genis Elena Shakhnovsky Hana Iudin Jennifer Artemieva Olga Great Marsha Gershtein Uliana Egorova Vadim Erikhman Layout and Design: Oksana Turuta Website Support: Mexley Marketing Inc. The St Petersburg’s magazine Chapter in Saint-Petersburg (Russia) Luba Artemieva The magazine “St Petersburg” is distributed free of charge to libraries, business and entertainment centers, tourist and information agencies. The magazine is honoured to be presented at the Embassy and the Consulates of the Russian Federation in Canada, on Russian and international airlines. The magazine can be subscribed and/ or it can be found in specialized stores and video salons, at concerts and performances. Price $5.00 CAD Address: 120 Shelborne Ave. Suite # 1014. Toronto, ON, M6B 2M7. Phone: 416 782-0083 E-mail: spbmagazine@gmail.com Advertisers are responsible for the content and design of the advertising. The opinion of editorial staff may not necessarily coincide with opinion of authors of the published materials. All rights reserved

Special thanks to the team of translators, proofreaders, authors of articles and stories, photographers and designers, whose self-denying work has helped to publish this issue a future issue.

On the Cover page: Coronation Easter Egg

Copyright Fabergé Museum in St.Petersbourg & The Link of Times Foundation 9


“Что такое журнал? Это маленький праздник... С красочными иллюстрациями, на хорошей бумаге, весомый как в детстве подарок...” - Дмитрий С. Лихачев, академик Дорогие друзья! С момента выхода первого номера в 2006 году прошло более девяти лет и мы вполне благополучно довыходились до юбилея — до нашего пятидесятого по счету номера.

несколько раз, и отказались от этой идеи. Что-то нам удалось, чего-то не хватило - как это бывает во всяком большом деле, которому мы отдаем 24 часа в сутки и еще - следующую ночь.

За этот срок удалось сделать немало. По сравнению с первыми номерами изменился внешний облик журнала, его название, частота выхода и количество страниц – он стал полностью цветным, с большим количеством сопутствующих иллюстраций к публикуемым материалам, переводимым на английский язык.

Именно Вы, наши уважаемые читатели, создали для нашего журнала живительную атмосферу и мы со своей стороны письменного стола протягиваем Вам благодарную руку.

Признаться, была у нас мысль рассказать о всех наших достижениях и успехах, но когда подняли материалы, увидели, что придется посвятить этому весь номер, увеличив его объем в

Словом, журнал живет! И мы по-прежнему ждем Ваших новых отзывов. Пишите на электронный адрес: spbmagazine@gmail.com.

Мы благодарны нашим постоянным читателям, всем тем, кто эти годы внимательно следил за нашими публикациями и тем, кто только недавно открыл для себя наш журнал.

София Дмитриева-Товмасян

Esteemed Readers, It has been over nine years since the date of our first issue in 2006 and, as you can see, we have successfully reached an important milestone – Issue 50 of “ST PETERSBURG, Canada” magazine. It is not only the number that counts but our overall achievements. Over the years its appearance, its title, the frequency of its publication and its volume has changed for the better: the magazine is now printed in full color and contains a high number of illustrations for the articles most of which come out in two languages – English and Russian. When starting on this column I entertained the thought of familiarizing you, our dedicated reader, with all our achievements and successes. Yet I soon realized that in order to reach this goal we would need to increase the number of pages multifold. Thus, this brilliant idea was abandoned. We have succeeded in some things and need improvements in others, as it happens with any important cause. We give ours undivided daily attention for 24 hours plus one night.

10

St Petersburg I Summer 2015

But our success would have never happened if it were not for you our dear reader. You have been the life-giving force behind our publication and we are tremendously grateful for this. We are grateful to our unwavering friends who have been reading our magazine over the years as well as those who discovered it just recently. In any case, “ST PETERSBURG, Canada” magazine is alive and well! I would like to tell you again that your feedback is invaluable. We, as usual, hope to hear from you soon and often at spbmagazine@gmail.com. Your truly,

Publisher/Editor


11


ИНТЕРВЬЮ

Беседовала ОЛ Ь Г А Г Р Э Й Т

www.parispress.ru

Уважаемые читатели! Предлагаю вашему вниманию мое интервью Издательскому дому Париж в Санкт-Петербурге (Россия). Беседа записана в прошлом 2014 году. Думаю, оно в полной мере раскрывает ответ, на часто задаваемый вопрос: А как все начиналось? София Дмитриева-Товмасян - София! Уже 8 лет по вашей инициативе в Канаде издается двуязычный довольно объемный глянцевый журнал о русской культуре. Как возникла эта идея? - Я родилась и выросла в Ленинграде, ныне Санкт-Петербург. Более 20 лет тому назад вместе с мужем уехала сначала в Израиль, а затем мы переехали в Канаду, в Торонто. За эти годы я прошла многие ступени эмигрантской жизни от няни и уборщицы домов до позиции офис-менеджера в канадской компании после двухгодичной учебы в Learning Centre for Adults. Абсолютно случайно я попала на работу в русскоязычные

СМИ сначала рекламным агентом, а затем уже и редактором. Мы выпускали небольшую газетку, но каждый день! К сожалению, газета закрылась. Но я уже поняла, что это то, чем я хотела бы заниматься, я буквально “заболела” идеей своего собственного издания. Но не газеты. Нет! Это будет цветной журнал... о культуре и искусстве. Мне, родившейся и прожившей большую часть своей жизни в Ленинграде, эта тема была наиболее близка. 26 июня 2006 года вышел мой первый номер. Я четко помню эту дату. Это день памяти моего отца, который в Ленинграде работал в полиграфической промышленности, пройдя путь от ученика печатника до руководящей должности огромной фабрики полиграфических услуг. Он всегда хотел, чтобы я продолжила его дело. Но я, как и многие из нас, не послушалась и выбрала по жизни другую профессию. Видимо, в моем случае гены все-таки взяли верх, и уже в зрелом возрасте я погрузилась в это увлекательное издательское дело. Казалось, ситуация будет не в мою пользу. Издательский рынок в Торонто переполнен, издается более 20 газет и журналов. Однако я поняла, что такая важная ниша, как издание о культуре и искусстве, свободна. Изначально журнал издавался на русском языке, что вполне логично, и назывался

12

St Petersburg I Summer 2015

«BroadWay» – «Широкая дорога». Но это название воспринималось читателями неоднозначно, и, спустя два года, журнал получил новое название «Санкт-Петербург, Канада» – как понятие мирового брэнда о культуре и искусстве. С ростом популярности издания появились письма читателей о том, что они хотели бы знакомить своих детей с интересными публикациями о русской культуре. Но, к сожалению, их дети уже плохо или совсем не читают по-русски. И я ввела параллельный перевод на английский язык. Аудитория читателей сразу расширилась. Вот так, шаг за шагом, начавшийся с 20-страничного издания на русском языке, журнал «Санкт-Петербург, Канада» на сегодняшний день имеет 72 полосы с параллельным переводом на английский язык и является единственным журналом по подобной тематике в Канаде. Он стал важным каналом культурного общения между Канадой и Россией и, смею надеяться, активно способствует расширению двустороннего российско-канадского сотрудничества в сфере культуры, искусства, образования и туризма. - Поддерживается ли ваш проект на государственном уровне какой-либо из сторон или это частная инициатива? - Это частная инициатива. Журнал зареги-


INTERVIEW

O L G A G R E AT INTERVIEWING S O P H I A D M I T R I E VA - TO V M A S S I A N Dear readers! Allow me to present my interview to Paris Publishing House in St. Petersburg (Russia). This conversation was recorded back in 2014. In my opinion it offers the best answer to a frequently asked question about how it all began. - Sophia! It is by your initiative that a bilingual thick glossy magazine about Russian culture has been published in Canada for over eight years. How did this idea come about? - I was born and raised in Leningrad, now St. Petersburg which I left over 20 years ago with my husband; we immigrated to Israel but later moved to Toronto, Canada. Over the years I passed many stages of a typical immigrant life, from a nanny and a house cleaner to the position of an office manager in a Canadian company, after having attended a Learning Centre for Adults for two years. It was by pure chance that I came to work in the Russianlanguage media - first as an advertising agent, and later, as an editor. We produced a small newspaper, but it was a daily! Even though the newspaper was soon discontinued, I worked for it long enough to realize what I wanted to do with my life. I got truly addicted to the idea of starting my own publication. But I didn’t want to publish a newspaper. No, my heart leaned towards a full colour magazine, and the content of it had to deal with culture and arts. For me, who was born and lived most of my life in the highly sophisticated city of Leningrad, the topic was the closest to my soul.

niche as a publication about culture and art was vacant. Initially, the only language of the magazine was Russian, which is quite logical, and it was called “BroadWay” in exactly such spelling meaning “a wide road”. But this name was ambiguous and, two years later, the magazine was renamed “St. Petersburg, Canada” as a concept of a global brand of culture and arts.

In a step-by-step way a 20-page Russianlanguage magazine “St. Petersburg, Canada” has grown into a 72-page bilingual publication that has become the only magazine of its kind in Canada. It has become an important channel of cultural exchange between Canada and Russia that, I hope, actively promotes bilateral RussianCanadian cooperation in the field of culture, art, education and tourism.

As the popularity of the publication grew I started receiving letters from my readers who would like to familiarize their children with interesting publications about Russian culture. But, unfortunately, they wrote, their children had difficulties reading Russian. To accommodate their wishes I introduced parallel translation into English which immediately extended my readership.

- Does either side sponsor your project at the government level or is it a private initiative? - This is a private initiative. The business is registered in my name. I am personally responsible for every aspect of it. I am not sure I fully understand your question. What kind of government sponsorship could there be? From the Canadian government? Why should the Canadian authorities sponsor a Russian-

The first issue of my magazine came out on June 26, 2006. I remember that day clearly because this date is the death anniversary of my father who worked in the printing industry in Leningrad, having risen from a printer apprentice to a managerial position in a huge printing service factory. He always wanted me to follow in his footsteps but, like many of us, I refused this course and chose another profession. Yet in my case my father’s genes have apparently prevailed, and, much later in life, I plunged into the fascinating business of publishing. At the first glance, the situation was not very promising, since the Russian-language media market in Toronto was overcrowded, with over 20 newspapers and magazines published. However, I realized that such an important 13


ИНТЕРВЬЮ стрирован на мое имя. За все отвечаю лично я. Мне немного непонятен ваш вопрос. О какой государственной поддержке вы говорите? Поддержка со стороны Канады? С какой стати им поддерживать русскоязычный журнал? Все издания в русской общине – это частная инициатива. Выживают немногие. Вся пресса бесплатная, в свободном доступе. Доходы только от рекламных материалов. Лично я до сих пор не успешна финансово. За редким исключением, в каждый номер я вкладываю свои собственные средства. Конечно, я не могу поддерживать весь тираж. Наши с мужем доходы весьма скромны. Но процентов 30 – это наши собственные средства. Журнал выходит раз в квартал. Выпускаем номер, а затем пару месяцев закрываем долги на кредитных карточках. Извините за откровенность. Здесь, в Канаде, не принято говорить на такие темы. Но мы же русские люди, не правда ли?! Как-то один из моих соавторов, канадский профессор – преподаватель русского языка и литературы - спросил меня (видимо, понимая мою финансовую несостоятельность): “София, зачем вы выпускаете этот журнал?” Но когда он принял активное участие в вы-

ску на журнал. Весьма почетно, что журнал «Санкт-Петербург, Канада» представлен в консульствах и посольстве РФ в Канаде. Это те уголки России, где на приемах бывают дипломатические работники, творческие люди. А в консульства РФ приходят новые эмигранты или канадские туристы, желающие посетить Россию. Уже несколько лет в журнале есть раздел «Туризм». Я и сама организую поездки в Санкт-Петербург, чтобы показать один из уникальных городов мира. - Кто ваши читатели? Для кого я издаю свой журнал? Для тех, кто любит читать! Все материалы в журнале авторские. Мне лестно и почетно сотрудничество с журналом «Третьяковская галерея», с американским журналом «Russian Life», который любезно предоставляет материалы для рубрики «Уроки русского языка». Каждый урок имеет свою актуальную тематику. К примеру, в весенний номер этого года вошел урок, посвященный Дню победы в Великой Отечественной войне. Читатели двуязычного журнала «Санкт-Петербург, Канада» живут не только в Канаде и Америке, но и в Европе, и в России. Только что в России прошла «Ночь музеев», в которой принимал участие знаменитый Музей Анны Ахматовой в Фонтанном доме. Одна из авторов нашего журнала под звуки вальса передала в музей наш номер, посвященный творчеству Иосифа Бродского и Анны Ахматовой. - Журнал стал важной частью вашей жизни. Для вас это бизнес, подвижничество или возможность дышать воздухом России? - То, что не бизнес – это однозначно. В первую очередь – это память и дань моему отцу, 100-летию которого посвящен один из материалов весеннего номера. Издание журнала - это увлекательный, интересный образ жизни.

пуске нескольких номеров, сказал: “Чем я занимался всю жизнь? Исследовательская работа так скучна! Как интересно делать журнал!” Если Вы говорите о России, то я весьма благодарна консульству РФ в Торонто, которое в последние годы осуществляет подпи14

St Petersburg I Summer 2015

- В журнале вы показываете классические образцы высочайшей культуры. Но вы также открываете канадскому и российскому читателю новые имена. Ваши открытия за последний период? - За 8 лет мне довелось сотрудничать с множеством удивительно талантливых авторов из разных стран. В наш век Интернета для общения нет преград. Но если говорить

о совсем новом авторе, то это Александр Вепрёв из Сочи, один из моих контактов по Фейсбуку. Во время Олимпийских игр знаменитый барк «Крузенштерн» был одним из участников торжеств. У меня же с этим парусником связано незабываемое впечатление, когда во время его визита в Канаду я провела на нем 5 дней как издатель журнала и корреспондент. Естественно, в одном из номеров (№ 41, зима 2013) вышла статья о пребывании в Канаде своеобразного символа России, каковым считается парусник «Крузенштерн». Неизгладимое впечатление на меня произвела команда парусника, курсанты, стиль и образ жизни этих отважных людей. Но и запомнились люди невидимого фронта – пекарь Лиля. Встает в 4 утра, выпекает 100 буханок хлеба в день... А еще дважды в неделю особая выпечка, именные торты... А ведь в шторм к печи не подойти. Готовить в море не просто. Запомнилась мне эта удивительная женщина своей русской душой... и тем, как искренне она со мной прощалась, буквально со слезами на глазах. Мне захотелось послать ей через океан из Канады в Сочи во время стоянки... какой-нибудь олимпийский сувенир. Прошу Александра, абсолютно мне незнакомого человека, что-нибудь купить и отнести на парусник. И вот! Через некоторое время я получаю фотографию Лили с... громадным олимпийским мишкой и с моим журналом в руках! Спрашиваю Александра, как могу его отблагодарить? - Вы знаете, София, я буду рад, если Вы


INTERVIEW language publication? All publications in the Russian community are a private initiative. Not many survive. Virtually all of them are distributed free of charge. They are sustained exclusively by advertising. I still haven’t attained financial success. With a few exceptions, I subsidize almost every issue from my own pocket. Of course I can’t afford supporting the entire run. My husband and I have a very modest income. But 30 per cent of the cost of each issue comes from our own funds. The magazine is a quarterly. After having produced a new issue we spend a couple of months paying off our credit card balances on charges connected with the publication. Excuse my frankness. Here in Canada topics like this are not discussed. But we are Russians, aren’t we?! Once, one of my authors, a Canadian professor who teaches Russian language and literature, asked me (probably aware of my financial insolvency), “Sophia, why do you keep publishing this magazine?” But after he had taken an active part in working on several issues, he said, “What have I been doing all my life? Research is so boring! Making of a magazine is what’s truly interesting!” If, on the other hand, you are talking about Russia, I am very grateful to the Consulate of Russian Federation in Toronto for subscribing to the magazine. I am proud that “St. Petersburg, Canada” magazine is presented in the Embassy and consulates of Russian Federation in Canada. These places are isles of Russia abroad attended by diplomats and art personalities as well as by new immigrants of the Russian extraction and Canadian tourists planning to visit Russia. It has been a few years since I introduced a new column dedicated to travel. I also organize trips to St. Petersburg for those who want to visit one of the most unique cities in the world. - Who are your readers? - For whom am I publishing my magazine? For those who love to read! Every item contained in the magazine is original. I'm flattered and honoured by my cooperation with the “Tretyakov Gallery” journal. “Russian Life” magazine published in the States kindly provides materials for our Learn Russian section. Each lesson is dedicated to a certain topic. For example, the lesson published in the spring issue was devoted to the huge Russian contribution into the victory in World War Two. The bilingual magazine “St.

Petersburg, Canada” has extensive readership not only in Canada and all North America, but also in Europe and in Russia. Just recently Russia joined in the global movement “Museum Night”. This year, among participating museums in St. Petersburg was the famous Anna Akhmatova Museum in the Fountain House. One of my authors solemnly presented the museum with an issue of our magazine devoted to the works of Joseph Brodsky and Anna Akhmatova. - The magazine has become an important part of your life. What is it for you - business, selfless devotion or a chance to breathe in the spirit of Russia? - Clearly, it is not business. First and foremost this is a tribute to the memory of my father, to the 100th anniversary of which I dedicated an article in our spring issue. Magazine publishing is a fascinating and interesting way of life. - Your magazine contains classic examples of the highest culture yet you also reveal new names to your Canadian and Russian readers. What are your latest discoveries? - During eight years, I had an opportunity to work with a lot of amazingly talented authors from different countries. Today, in the Internet

age there are no barriers for communication. The newest author I uncovered is Alexander Vepryov of Sochi, one of my Facebook contacts. The story goes like this. The famous barque “Kruzenshtern” was one of the participants of the celebrations during the Winter Olympics in Sochi. I have had a memorable encounter with this tall ship a few years earlier. During its visit to Canada, I spent five days onboard as a magazine publisher and reporter. Of course, this experience was reflected in one of our magazine’s issues (Issue 41, winter 2013), in an article on a visit to Canada by “Kruzenshtern” that is considered to be one of the distinctive symbols of Russia. The boat crew, their style and way of life left an indelible impression. I remember not only sailors and cadets but the people of the invisible front as well – for example a baker named Lily. Rising at 4 am and baking 100 loaves of bread a day, and twice a week creating special pastries and cakes. Note that during storms the oven is unapproachable. Cooking in the sea is not easy. I remembered this amazing woman for her purely Russian soul and how sincere was her goodbye to me: she was literally in tears. I wanted to send to her across the ocean from Canada to Sochi where the tall ship was staying an Olympic souvenir. I asked Alexander who was completely unknown to me to buy something and bring it on board of the barque. And voila! - After a while I receive a photograph of Lily holding a huge Olympic teddy bear and my magazine! I asked Alexander how I could show my gratitude to him. “You know, Sophia, he said. I will be happy if you publish my poetry in your magazine. I write verse.” “Of course, I said. Send it to me!” Now my readers are familiar with the talented free verse of this amazing man - Alexander Vepryov! I cannot avoid mentioning another name new to Canadian readers but well known in Russia. It is the name of Elena Kryukova. Having got acquainted with her work, I stopped my choice on her story “Organist”. After having found out that her husband is an artist, I invited the two of them to do design for her pages. It turned out to be a very interesting rendering. - Sophia, you live and breathe the magazine. It has become your essence. What is your direct participation in the production process? - When I started my path in publishing, I 15


ИНТЕРВЬЮ когда-нибудь в своем журнале напечатаете мои стихи. Я пишу стихи. - Конечно, присылайте! И вот теперь читатели могут прочесть талантливые верлибры этого удивительного человека – Александра Вепрёва! Не могу также не упомянуть новое для канадских читателей имя - имя Елены Крюковой, хорошо известной в России. Познакомившись с ее творчеством, я остановилась на рассказе «Органист». А узнав, что ее муж художник, предложила им сделать самостоятельное дизайнерское оформление. Получилось очень интересно. - София, вы живете идеей журнала. Она стала вашей сутью. Каково ваше непосредственное участие в процессе производства? - Занявшись издательским делом, я открыла у себя дар “рисовать” страницы. Получая тот или иной материал, я уже вижу его цветовое решение. Конечно, завершают мои мысли профессиональные дизайнеры. Но практически все идеи дизайна принадлежат мне. Так что свою должность арт-директора я вполне оправдываю. Быть в одном лице и издателем, и редактором, и арт-директором очень приятно. И вся ответственность за выпуск номера ложится на мои плечи. - София, а ваш муж разделяет ваше увлечение? - Он меня всячески поддерживает. Одна я бы не справилась. Неоценима также финансовая помощь подписчиков и рекламодателей журнала.

- Вы остаетесь на связи с Россией. Наверное, много друзей, дорогих вам людей продолжают общение с вами и сегодня. - Уехать – не значит забыть. Я там выросла, получила серьезное образование, это позволило мне стать успешным издателем журнала о культуре и искусстве России. До сих пор здравствует моя ленинградская учительница. Она живет в Америке, в Кливленде. Первый конверт с новым номером я всегда подписываю ей, а затем в телефонном разговоре выслушиваю ее мнение, которым весьма дорожу. - Вы, находясь в Канаде, нашли круг друзей, которым близка русская культура и литература. Это люди разных национальностей. Расскажите о том, как вы общаетесь, как проводите время. - Я стараюсь принимать активное участие в различных культурных мероприятиях. Третий год веду творческие вечера «Погружение в классику» в центре Golden Age Club (так красиво – “золотой возраст” - в Канаде называют людей пенсионного возраста). Здесь собирается благодарная интеллигентная публика, от общения с которой я получаю огромный положительный заряд. Это один из центров, где можно заняться танцами, сыграть шахматную партию, послушать интересную лекцию, концерт, развить свои таланты в художественных кружках - ведь жизнь и в пожилом возрасте может быть активной и творческой.

“Дорогая Соня, сегодня я смотрела, читала и слушала Ваш сайт. Замечательные находки со звуком и плывущим визуальным рядом. Сквозное впечатление, идущее от сайта к журналу и наоборот, - это благородство и аристократизм. Оно задано уже самим названием журнала. ЭТО ЖУРНАЛ - АРИСТОКРАТ В лучшем смысле этого слова, без снобизма и высокомерия. Нравится огромный охват тем сайта (и журнала). Это настоящий культурный клондайк.” – Т. Шeреметева, Нью-Йорк “Пожалуйста, печатайте больше материалов на английском языке. Мои англоязычные друзья просто “болеют” культурой России. Мы искренне благодарим Вас за такое прекрасное издание. С нетерпением ждем очередной номер.” – Алекс, Нью-Йорк

16

St Petersburg I Summer 2015

- Вы чувствуете отклик зрителей, читателей, признание? - В конце мая в Торонто в русскоязычной общине был проведен конкурс «Престиж» и награждение его победителей - наиболее активных и достойных представителей общины, внесших значимый общественный вклад в ее жизнь. Я была номинирована и награждена “русским Оскаром” в номинации «Наследие». Это было так волнительно, что я, человек не робкого десятка, не могла произнести и пары слов. - О чем вы мечтаете? - Я ровесница Дня Победы. Родившись в конце апреля, я с мамой в этот день вернулась домой. В следующем году у меня юбилей, и по плану должен выйти 50-й номер журнала. Мечтаю, чтобы мои родные и друзья из разных стран мира отметили вместе со мной это событие. Хочу похудеть и выглядеть так, чтобы все задались вопросом, какой же юбилей отмечает София?! Буду рада видеть Вас, Ольга, среди гостей! Спасибо! P.S. Пробежав вновь мои ответы, ничего не хочу изменить. Правда, этот Юбилейный номер к персональному юбилею выпустить не получилось. Как не удалось и похудеть... Но я безмерно счастлива, что этот номер журнала доступен моим родным и истинным друзьям журнала «Санкт-Петербург, Канада» во многих уголках Земного шара! Спасибо тебе Интернет и FedEx! София Дмитриева-Товмасян

“Огромное спасибо за такой замечательный журнал! Удивительно теплый, добрый, светлый и поучительный журнал! В современном мире просто жизненно необходим такой лучик света! Я с удовольствием буду читать его вместе со своими детьми.” – Евгения Нестеренко, Торонто “Наконец-то я нашла ваш журнал в Торонто. Мне подруга привезла его из Москвы со словами: - Смотри, какой журнал издается у вас в Торонто. – Хочу оформить подписку, чтобы не пропустить ни одного номер.” – Светлана Абрамян


INTERVIEW discovered that I have a talent for “colouring”. From the first look at a material intended for publication I feel the best colour scheme to use for its page. Of course my ideas are further developed and completed by a professional designer but virtually all the design ideas for the magazine are mine. Therefore, I am not just a nominal art director of our publication; this title is fully justified. It is very nice to be able to combine the posts of the publisher, the editor, and the art director in one person. But it also makes me fully responsible for all the aspects of producing each issue. - Sophia, does your husband share in your passion? - He strongly supports me. I would not be able to cope on my own, without his support and the invaluable financial assistance of my subscribers and advertisers. - You stay in touch with Russia. I assume a lot of friends and people dear to your heart continue to communicate with you today. - I grew up there and received excellent education, which allowed me to become a successful publisher of a magazine devoted to the culture and art of Russia. One lady who used to be my teacher in Leningrad is still alive and well. She lives in Cleveland, Ohio. It is her name and address that I write on the first envelope of a distributed-bymail batch of each issue. Then, in a telephone conversation, I listen to her opinion that is very valuable to me.

- Living in Canada you have found a circle of friends who are close to Russian culture and literature. They are people of different nationalities. Tell us about how you communicate, how you pass your time. - I try to take an active part in various cultural events. It’s the third year in a row that I conduct an event titled “Dive into the Classics” in a Golden Age Club. My listeners are appreciative and sophisticated audience whose feedback gives me a huge positive charge. This is one of the centers for people of a retirement age where you can take dancing, play a game of chess, listen to interesting lectures, attend concerts, or develop your talents in art classes, because life can be active and creative no matter what age you are. On June 23 which is the 125th anniversary of Anna Akhmatova’s birth my scheduled event will be dedicated to the memory of this great poet, and I can’t wait to conduct it. - Do you feel your listeners and readers response and recognition? - In late May, the Russian community of Toronto held a contest “Prestige” awarding its most active and worthy members who have made a significant contribution into its life. I was nominated and awarded a “Russian Oscar” prize as the winner in the category “Heritage”. It was extremely exciting. I'm not timid but I was speechless, unable to say a few words.

WW2. Born in late April, I returned home with my mother on May 9 which is the Victory Day state holiday. Next year will be the year of my anniversary and the anniversary of the great Victory. I scheduled the publication of the 50th issue of the magazine to coincide with this date. My dream is to have my family and friends from around the world over for a big birthday bash. I want to lose weight and look so marvelous as to make people wonder what number anniversary I am celebrating. I will be glad to see you among my guests Olga! Thanks! I have gone over my answers for the interview that was conducted last year and realized that I want to keep them intact. Yes, the plan to publish the anniversary issue to coincide with my birthday has not come through and neither has my dream of losing weight. But I am immensely happy that the current issue is available to my family and true friends of “ST PETERSBURG, Canada” magazine in many corners of the globe! Thank you the Internet and FedEx! Sophia Dmitrieva-Tovmassian Trans. Marsha Gershtein

- What is your dream? - I'm the same age as the triumphant end of

“Dear Sophia, Thank you for copies of your beautiful Spring Issue of St. Petersburg magazine. I must say how much I admire your ability and talent to publish such a high quality magazine year after year. Even the Hermitage suspended publishing their magazine after a few years. How do you do it?” Robert Kaszanits President The State Hermitage museum Foundation of Canada Inc. “...ST.PETERSBURG magazines...Pictures, articles, topics, ideas, way of giving materials... It is so unique and unbelievable good! Reading and going from one amazing article to another, from one magazine to another, I have a feeling, like I am going through art galleries

in Hermitage or in Louver one more time... my thankful appreciative admiring emotions was so high to the person and group of so brilliant talented people, who make and brought on line this Royal art in our day to day life! May be all these years being in Canada I missed and I needed this kind of information. Your magazines have the golden lights coming from them...” - Ludmila Spivak “Even through it says “Magazine for slow reading”, I couldn’t stop reading article after article. Your publication is definitely not a “yellow press” but you don’t need that audience. Your magazine stands out and it will find its readers. Trust me. To be “just another Russian magazine” is not any special – you want to be different, exclusive, recognizable. I understand – different enough so it pays the bills.” – Anna, Toronto

17


18

St Petersburg I Summer 2015


19 Copyright FabergĂŠ Museum in St.Petersbourg & The Link of Times Foundation


20

St Petersburg I Summer 2015


21


22

Copyright FabergĂŠ Museum in St.Petersbourg & The Link of Times Foundation

St Petersburg I Summer 2015


23


24

St Petersburg I Summer 2015


25


Copyright FabergĂŠ Museum in St.Petersbourg & The Link of Times Foundation


Copyright FabergĂŠ Museum in St.Petersbourg & The Link of Times Foundation


28

Copyright FabergĂŠ Museum in St.Petersbourg & The Link of Times Foundation

St Petersburg I Summer 2015


Copyright FabergĂŠ Museum in St.Petersbourg & The Link of Times Foundation

29


30

Copyright FabergĂŠ Museum in St.Petersbourg & The Link of Times Foundation

St Petersburg I Summer 2015


Copyright FabergĂŠ Museum in St.Petersbourg & The Link of Times Foundation

31


32

Copyright FabergĂŠ Museum in St.Petersbourg & The Link of Times Foundation

St Petersburg I Summer 2015


33


Наши публикации

Последняя улыбка Серебряного века Вадим Эрлихман (кандидат исторических наук) Вернувшись в Россию на заре перестройки, она соединила нашу повседневность с далеким, почти нереальным Cеребряным веком. И она же подвела под этим веком черту, через несколько лет уйдя из жизни. Этого уже достаточно, чтобы ее имя оказалось вписано в историю литературы. доним сама: в мемуарах она безбожно перевирала даты, имена, строчки стихов... «Я пишу не о себе, а о тех, кого мне было дано узнать...». Она делала это так ярко и с такой любовью, что ошибки можно простить. ЛЕТНИЕ ТУФЕЛЬКИ В МЕШКЕ Ее творческая натура рвалась в столицу. А раннее замужество в тихой Риге сулило традиционную триаду «kinder - kuche - kirche». И если бы не Первая мировая война... С приближением фронта семья перебралась в Петроград, купив большую квартиру на Бассейной (ныне улица Некрасова). Правда, муж Сергей Попов потерялся где-то по дороге...

«ДЕВЯТНАДЦАТЬ ЖАСМИНОВЫХ ЛЕТ» Нашумевшие мемуары связывают Одоевцеву с Невой и Сеной, но первой ее рекой была Даугава, Западная Двина, на берегах которой она появилась на свет в... Тут-то и начинаются загадки. Справочники называют датой ее рождения июль 1895 года, но сама она в разное время говорила про март или сентябрь. А в Петрограде начала 20-х, войдя в творческую среду, убавила себе шесть лет и писала в стихах про «девятнадцать жасминовых лет». Уже в старости она утверждала, что состарила себя специально, чтобы попасть вместе с мужем в приют для престарелых. Истину выяснить трудно - в архивах до сих пор не нашлась метрика Ирины Одоевцевой. Точнее, Ираиды Густавовны Гейнике, как ее звали на самом деле. Отец Густав-Адольф Трауготович был лифляндским немцем, мать - дочерью русского купца. Поэтесса утверждала, что ее звали Ириной Одоевцевой, от чего будто бы и пошел псевдоним дочери. Но вполне возможно, что Ирина-Ираида выдумала псев34

St Petersburg I Summer 2015

«Хороший человек... женился потом на любовнице, муж которой застрелился», - равнодушно обронит она через много лет в мемуарах. Формально они развелись только в 1921 году, общались и позже, она даже посвятила ему первый сборник стихов «Двор чудес». Но в кипении революции Ирину захватили совсем не семейные страсти.

«Я пишу не о себе, а о тех, кого мне было дано узнать...» Спектакли, концерты, поэтические чтения шли сплошной чередой, несмотря на войну, а потом и на революцию. Лишь в 1918 году петроградская интеллигенция обнаружила, что из магазинов пропали продукты, дома перестали отапливать и освещать, да и столицу вдруг перенесли в Москву. Зато жить стало еще интереснее! Ирина не помнила, что она ела и ела ли вообще. Вместе с подругами она бегала на балы в огромных нетопленых особняках, бесстрашно бродила по ночному городу в материнской котиковой шубке и валенках, с мешком, в котором лежали единственные летние туфли. Чтобы выделяться на фоне других, носила боль-


Exclusive publications

The Last Smile of the Silver Age V adim E rli k hman (PhD in History) Having returned to Russia at the dawn of Perestroika, she linked our everyday life with the distant and almost unreal Silver Age. She was also the one who closed up the Silver Age when she passed away a few years later. This was enough to have her name instilled in the history of Russian literature. Такой ее запомнили в 20-е годы

“Nineteen Jasmine Years”

“A Bag with Summer Shoes”

Her sensational memoirs link Odoyevtseva with the rivers Neva and Seine. Yet, the first river of her life was Daugava River - Western Dvina, on the banks of which she came into being... This happens to be the first of many puzzles of her life. Various references name July 1895 as her birth date but she, at different times, talked about March and September. In Petrograd of the early 1920s, when she entered its creative circles, Odoyevtseva diminished her age by six years and mentioned «nineteen jasmine years» in her poetry. In her advanced age, as she stated, she claimed to be older than her age so that she could get into an old-age home together with her husband.

While her creative nature was yearning for the capital city her early marriage in a quiet Riga promised the traditional triad of “kinder - kuche - kirche”. And if not for the First World War... With the front approaching the family moved to Petrograd where they purchased a spacious apartment in Basseynaya Street, now Nekrasov Street; but her husband Sergei Popov got lost from the picture somewhere along the way.

The truth is hard to get to since a birth certificate of Irina Odoyevtseva has never been found in any public records. Or, more precisely, not of Irina Odoyevtseva but rather of Iraida Gustavovna Geynike, which is her real name. Her father Gustavus-Adolphus Traugotovich was Livonian German and her mother, a daughter of a Russian merchant. The poet claimed that her mother’s maiden name had been Irina Odoyevtseva and the daughter used it as her nom de plume. Yet it is quite possible that the alias was Irina’s a.k.a. Iraida’s own invention considering how hopelessly she muddled dates, names, and lines of poetry in her memoirs... «I do not write about myself, but rather about those whom I was privileged to know...» She did it so vividly and with such love that errors can be forgiven.

“A good man... He later married his mistress whose husband had committed a suicide”, she would let drop indifferently many years later in her memoirs. They were not divorced officially until 1921 but got in touch even at later dates and she dedicated to him her first collection of poems “Court of Miracles”. But in the turmoil of the revolution Irina was captured in passions that had nothing to do with family matters. “I do not write about myself, but rather about those whom I was privileged to know...” Performances, concerts, poetry readings came in a continuous succession, despite the war and, afterwards, the revolution. Only in 1918, the Petrograd intelligentsia discovered that the store counters were devoid of groceries, that buildings had no more heat or light, and that the capital was all of a sudden moved to Moscow. Yet, life has become even more fascinating! 35


Наши публикации и подражательные, и он беспощадно разбранил их. Она плакала, решила не ходить на занятия Гумилева, но в итоге признала его правоту и сожгла тетрадку со стихами в печке. А потом настал день, когда наставник похвалил ее. И через несколько дней, встретив после занятий, предложил проводить. К тому времени он расстался с Ахматовой, женился на Анне Энгельгардт и отослал жену с маленькой дочкой к родным в Бежецк. С тех пор учитель и ученица постоянно гуляли вместе. Она не раз бывала у Гумилева на Преображенской. «Напишите обо мне балладу», - попросил он однажды; эту просьбу она выполнит гораздо позже, в Париже. В другой раз предсказал: «Вы скоро будете знаменитой». Гумилев познакомил ее со всеми питерскими знаменитостями, от Блока до Мандельштама. И лишь Ахматова ополчилась против Одоевцевой, до конца жизни называла ее интриганкой и бездарностью, уверяла, что Гумилев ухаживал за ней исключительно в пику бывшей жене: «На самом деле он никого, кроме меня, не любил». Гумилев и впрямь воспринимал Ирину скорее как друга, да и она не была увлечена им: «Как мужчина он был для меня не привлекателен». Но в это не очень-то верили. Анна Энгельгардт тоже встревожилась и уже после гибели мужа сочла нужным утвердить свои права: «Я вдова, а она всего лишь первая ученица!» 1921 год. Студия Звучащая раковина. На полу, в ногах Николая Гумилева, сидят Георгий Иванов и Ирина Одоевцева. шой черный бант («я маленькая поэтесса с огромным бантом» - самые, пожалуй, известные ее строки). Но и без банта ее украшали рыжие кудри и слегка косящие зеленые глаза, из-за которых всю жизнь сравнивала себя с кошкой. Отец вернулся в Латвию, ставшую независимой, мать умерла от тифа, в их петроградскую квартиру вселили два десятка постояльцев, оставив Ирине - «буржуйке» - самую маленькую комнату. Но она никогда не жаловалась, бодрилась и в меру сил ободряла других. И в любой компании звучал ее заливистый смех. Какой-то случайный гость долго допытывался, где здесь наливают: «Эта девушка точно клюкнула, без вина такой веселой не будешь!» Сама признавалась: «Меня всегда спасал мой характер. Я по натуре счастливый человек. Обычно о счастье говорят или в прошлом, или в будущем времени. Я ощущаю полноту жизни всегда». ПЕРВАЯ УЧЕНИЦА ГУМИЛЕВА В конце 1918 года она записалась на занятия в «Институт живого слова». На первую лекцию Николая Гумилева шла с замиранием сердца: герой, охотник на львов, муж Анны Ахматовой. И застыла: как он некрасив, как не похож на поэта! Гумилев сидел прямой, как палка, и деревянным голосом говорил, что поэзия такая же наука, как математика, и что ей нельзя научиться, не прочтя многотомную «Натурфилософию» Кара. Потом оказалось, что это была его первая в жизни лекция, и он от страха говорил все, что приходило в голову. Она решилась показать мэтру свои стихи, конечно же, слабые 36

St Petersburg I Summer 2015

Первой ученицей Гумилева ее называли все, и Корней Чуковский даже предложил ей носить на шее плакат с этими словами.

Сама признавалась: «Меня всегда спасал мой характер. Я по натуре счастливый человек. Обычно о счастье говорят или в прошлом, или в будущем времени. Я ощущаю полноту жизни всегда». ВСТРЕЧА С ГЕОРГИЕМ ИВАНОВЫМ Известный поэт Георгий Иванов в своих мемуарах навыдумывал о себе еще больше Одоевцевой. Но именно он помог ей стать знаменитой. В апреле 1920 года на квартире Гумилева его ученики читали стихи приехавшему из Европы Андрею Белому. Одоевцевой учитель предложил прочитать «Балладу о толченом стекле» - страшноватое повествование о торговце, продававшем вместо соли толченое стекло и наказанном за это потусторонними силами. Причем ранее мэтр забраковал эту простую, почти детскую по стилю вещь, упрятав ее в папку под названием «Братская могила неудачников». И вот теперь достал оттуда... Одоевцева, запинаясь от страха, прочла. И присутствовавший на вечеринке Иванов неожиданно разразился бурными комплиментами: «Это вы сами написали?! Не может быть! Это то, что сейчас нужно - современная баллада!» Похвалы он воспроизвел и в прессе, после чего Одоевцева проснулась знаменитой. Георгий Адамович вспоминал: «Кто из посещавших тогда петербургские литературные собрания не помнит на эстраде стройную, белокурую, юную женщину, почти что еще девочку с огромным черным бантом в волосах, нараспев, весело и торопливо, слегка грассируя, читающую стихи, заставляя улыбаться всех без исключения, даже людей, от улыбки в те годы отвыкших?»


Exclusive publications 1921. The Studio Irina did not remember what she ate or whether she ate at all. She and her girlfriends frequented balls in huge unheated mansions. She fearlessly roamed the city streets at night attired in her mother's sealskin coat and a pair of rustic felt boots, carrying a bag containing an only pair of summer shoes she owned. To stand out in the crowd, she wore a large black bow in her hair (“I am a little poet with a huge bow” is likely her most famous line). But a bow or not, she was sufficiently adorned with red curls and slightly squinting green eyes that gave her a reason to compare herself to a cat throughout her life. Irina’s father returned to now independent Latvia and her mother died of typhus. The new authorities moved into their Petrograd apartment two dozen new occupants leaving for Irina’s “a capitalist” use the smallest room. But she never complained; she remained cheerful and encouraged others to the best of her ability. Her rollicking laughter sounded everywhere she was present. Once a casual visitor insistently tried to find out where alcohol was distributed: “This girl is definitely plastered; a sober person can’t be this jolly!” She admitted: “My cheerful disposition has always protected me. I am a naturally happy person. Usually people speak of happiness either in the past or in the future tense but I always sense the fullness of life.” The First Pupil of Gumilyov In late 1918, she enrolled in classes at the “Institute of the living word.” She was going to the first lecture by Gumilev with a sinking heart: a hero, a lion hunter, husband of Anna Akhmatova. She froze: how unattractive he was, how far from her image of a poet! Gumilyov sat straight as a stick, and stated in a wooden voice that poetry is as much Ирина Одоевцева в глазах художника В.А. Милашевского

a science as mathematics, and that it cannot be mastered without reading a multi-volume “Natural Philosophy” by Kar. Later she learned that it was the first ever lecture of his life, and he said whatever came to mind out of fear. She ventured to show the master her poems that were of course weak and derivative, and he mercilessly criticized them. She cried; she decided not to attend Gumilyov’s lectures anymore but eventually admitted that he was right and threw her notebook with poems into a stove fire. But eventually there came a day when the mentor praised her. A few days later, he met her after school and asked to see her home. By that time he had parted with Akhmatova, married Anna Engelhardt, and sent his wife and their young daughter to some relatives in Bezhetsk. Since then, the teacher and the student constantly strolled together. She visited Gumilyov in his Preobrazhenskaya Street flat many times. “Write a ballad about me”, he said once; she would fulfil his wish much later in Paris. On another occasion, he predicted, “You will be famous soon.” Gumilev introduced her to all the Petrograd celebrities, from Blok to Mandelshtam. Only Akhmatova was up in arms against Odoyevtseva and until her very death called her a schemer and a mediocrity and insisted that Gumilyov was courting her just to spite his ex-wife. “In fact, I was his one and only love,” she used to say. Gumilyov indeed perceived Irina more as a friend; she was not keen on him either. “He was not attractive to me as a man.” But people did not really believe it. Anna Engelhardt got alarmed too and, after the death of her husband, found it necessary to assert her rights. “I am a widow, and she's just the first student!” Everyone called her the first pupil of Gumilyov; Korney Chukovsky even suggested that she wears a poster with these words around her neck. She admitted: “My cheerful disposition has always protected me. I am a naturally happy person. Usually people speak of happiness either in the past or in the future tense but I always sense the fullness of life.” Meeting Georgii Ivanov Famous poet Georgii Ivanov in his memoirs fabricated even more myths about himself than Odoyevtseva did. Yet, he was the one who helped her become famous. In April 1920, Gumilyov’s pupils gathered in their master’s apartment to recite their poetry to Andrey Bely who had recently arrived from Europe. The teacher suggested that Odoyevtseva recites “Ballad of Ground Glass” - a slightly frightening story about a merchant who sold ground glass passing it for salt and whose transgression was punished by otherworldly forces. Interestingly, the master rejected this simple, almost childish in style work earlier on and placed it in a special folder called “The Mass Grave of Losers.” And now he got it out... Odoyevtseva, stammering with fear, read it out loud. Ivanov who was present at the party suddenly erupted in a burst of compliments: “Have you written it yourself?! Impossible! This is exactly what is needed today - a modern ballad!” Ivanov reproduced his praise in printed press - and Odoyevtseva woke up famous. Georgy Adamovich recalled: “Anyone who visited St. Petersburg’s literary gatherings at that time remembered a slim blond 37


Наши публикации

Все мне было удача, забава И звездой путеводной - судьба. Мимолетно коснулась слава Моего полудетского лба... Теперь уже Иванов провожал ее домой. Гумилев переживал это молча. Да и увлечен он был совсем не личными делами. А потом наступил август 1921 года, черный для литературного Петрограда: сначала похороны Блока, потом панихида по расстрелянному и закопанному неизвестно где Гумилеву. А в следующем месяце Одоевцева стала женой Георгия Иванова. Через много лет она напишет: «Если бы меня спросили, кого из встреченных в моей жизни людей я считаю самым замечательным, мне было бы трудно ответить - слишком их было много. Но я твердо знаю, что Георгий Иванов был одним из самых замечательных из них». «ТЫ ВЫШЕЛ ВДРУГ, ВЕСЕЛЫЙ И ЖИВОЙ...» Иванов был в числе тех, кто добровольно потянулся вслед за насильно высланными из России на «философском пароходе». За границей Ирина Одоевцева познакомилась с теми, кого не успела узнать на Родине, - Бальмонт, Игорь Северянин, Сергей Есенин... Супруги сняли две комнаты в центре Парижа, не имея других забот, кроме как заботиться друг о друге. Георгий, верный своей привычке, не работал. Деньги, которые состоятельный Густав Гейнике присылал из Риги, бесхозяйственная пара быстро проматывала. Ирине пришлось взять содержание маленькой семьи на себя. Когда-то в Риге она гордо заявила издателю газеты «Сегодня» Мильруду: «Я - поэт Ирина Одоевцева и рассказов не пишу!» В Париже с гордостью пришлось расстаться. С 1926 года она забросила стихи и начала писать рассказы. Один из первых, «Падучая звезда», понравился скупому на похвалы Бунину, который добавил в разговоре: «Говорят, эта Одоевцева прелесть какая хорошенькая». За рассказами последовали романы - «Ангел смерти», «Изольда», «Зеркало», разруганные критиками. Англофил Набоков попенял, что авторша не знает английской жизни (а откуда ей знать?). Милюков со всей кадетской строгостью заявил: «Пора

сказать талантливой молодой писательнице, что дальше - тупик». Марк Слоним отметил, что она «никак не может удержаться на линии, отделяющей бульварную литературу от просто литературы»...

С 1926 года она забросила стихи и начала писать рассказы. Один из первых, «Падучая звезда», понравился скупому на похвалы Бунину Однако эмигранты, особенно женщины, охотно читали ее романы. Она и себя изменила на европейский манер, превратившись из кудрявой куклы с бантом в коротко стриженную «леди-вамп» из голливудских фильмов. Набоков язвил, что она не отличает гольф от бриджа - назло ему она освоила обе эти игры. В 1932 году умирает ее отец, оставив дочери большое состояние. Уставшие от нужды супруги снимают громадную квартиру в районе Булонского леса, покупают мебель и золото, путешествуют по всему миру. И вот тут-то на них наваливается тоска - то ли по родине, то ли по ушедшей молодости... Именно в эти годы Иванов пишет самые беспросветные свои стихи и скандальные мемуары, из-за которых от него отвернулись многие столпы эмиграции. С приходом немцев Иванов и Одоевцева, как многие, бежали из Парижа на юг, в курортный Биариц, где продолжали жить на широкую ногу. Разлетались слухи, что они принимали у себя немецких офицеров и пили с ними за победу Германии. Иванов потом открещивался от этого... Благодарности от нацистов он не дождался - они отобрали виллу в Биарице, заставив супругов ютиться в пляжном домике. Парижская квартира была разбита американской бомбой, и после освобождения столицы они поселились в отеле «Англетер». Иванова выдвинули на Нобелевскую премию как лучшего русского поэта, но безуспешно (вскоре ее получил другой русский поэт, Борис Пастернак). От тоски он начал пить - «еда стоит слишком дорого, а вино доступно всегда». Годы шли, силы и деньги убывали. Они поселились в самой дешевой гостинице, от сырости Одоевцева заболела. По совету врачей супруги перебрались в пансион южного городка Йер, где доживали свой век эмигранты-испанцы. Верная себе, она и здесь видела только светлое: «В доме престарелых жилось хорошо, и даже празднично...» Вот только у Георгия Иванова от жары болело сердце, но ради жены он остался в Йере. В его «Посмертном дневнике» большинство стихов посвящены Одоевцевой: «Я даже вспоминать не смею, какой прелестной ты была...» Он умер в августе 1958 года, написав перед смертью два письма-завещания: эмигрантам и Советскому правительству. В обоих одна просьба: позаботиться о его вдове, которая «никогда не имела антисоветских взглядов». Его памяти она посвятила пронзительные стихи:

Скользит слеза из-под усталых век, Звенят монеты на церковном блюде. О чём бы ни молился человек, Он непременно молится о чуде: 38

St Petersburg I Summer 2015


Exclusive publications young woman, almost a teenager, with a huge black bow in her hair, who recited poetry on stage in a singsong voice, cheerfully and hastily, with lightly rolling “r”s, making each and every one with no exception smile - even those who lost their ability to smile in those years.” Now it was Ivanov who walked her home. Gumilyov suffered in silence. Besides, he was occupied with something far from personal affairs. Then came August 1921, a black month for the literary Petrograd: first came Blok’s funeral, then a memorial service for the shot and buried no-one-knew-where Gumilev. A month later Odoyevtseva married Georgii Ivanov. Many years later she would write: “If I were asked which of the many people I met in life I consider the most wonderful, I would have difficulty in answering - there were too many. But I do know that Georgii Ivanov was one of the most remarkable of them.” “You Unexpectedly Came Out, Fun and Games...”

abandoned poetry and began writing stories. One of the first, “A Falling Star”, got commended by ungenerous in praise Bunin, who added in a conversation, “that Odoyevtseva is rumoured to be pretty cute.” The story was followed by a few severely criticized novels “The Angel of Death”, “Isolde”, and “Mirror”. Nabokov, ever an anglophile, chided the author for not knowing the English life (and where would she learn about it?). Milyukov said with all his cadet severity: “It is time to tell the talented young writer, that she is at a dead end.” Marc Slonim said that she “is incapable of remaining on the line that separates literature from fiction.” But émigrés, especially women, eagerly read her novels. She also has reinvented herself in line with the European manner, turning from a curly doll with a bow into a short-haired “lady vamp” from Hollywood movies. Nabokov caustically remarked that she could not tell golf from bridge; to spite him she mastered both games.

Ivanov was among those who voluntarily left his country to join the personalities expelled from Russia by force on the so-called “philosophical boat”. Abroad, Irina Odoyevtseva met those with whom she had not managed to get acquainted back home: Balmont, Igor Severyanin, Yesenin... The couple rented two rooms in a central section of Paris, having no other cares but to care for each other. Georgii, true to his habits, did not work. The flippant couple easily squandered the money sent from Riga by affluent Gustav Geynike. Irina had to assume the responsibility for their little family. Years earlier, in Riga, she proudly announced to the publisher of “Today” newspaper Milrud: “I am Irina Odoyevtseva, a poet and I do not write stories!” In Paris, she had to let her pride go. Since 1926, she

In 1932, her father died leaving his daughter a fortune. The couple tired of poverty rented a huge apartment near Bois de Boulogne, bought furniture and gold, and travelled all over the globe. This was when anguish bore down on them - either for home, or for their lost youth... It was during these years that Ivanov wrote his darkest poems and scandalous memoirs that caused a rift with many pillars of émigré community. Upon the advance of German armies Ivanov and Odoyevtseva like many others fled from Paris to the south, to Biarritz, where they continued to live in grand style. There were rumors that they conducted receptions for German officers and toasted the future victory of Germany. Later, Ivanov denied it... Despite all, ungrateful Nazis expropriated the couple’s villa in Biarritz, forcing them to live in a beach house. Their Paris apartment had been destroyed by an American bomb, and after the liberation of the capital, they settled in hotel “Angleterre”. Ivanov was nominated for the Nobel Prize as the best Russian poet, but with no avail (soon the prize was 39


Наши публикации

Чтоб дважды два вдруг оказалось пять И розами вдруг расцвела солома, Чтобы к себе домой прийти опять, Хотя и нет ни «у себя», ни дома.

воссоздать в своем доме атмосферу литературного салона Серебряного или постсеребряного века: к ней в гости приходили молодые литераторы, артисты, начинающие поэты, просто интересующиеся искусством люди - она всем открывала свое сердце, всех радовала и вдохновляла».

Чтоб из-под холмика с могильною травой Ты вышел вдруг, весёлый и живой. ВОЗВРАЩЕНИЕ В РОССИЮ Похоронив мужа, Одоевцева перебралась в другую богадельню Ганьи в пригороде Парижа. Там, по настоянию друга-поэта Юрия Терапиано, она написала и в 1967 году издала первую книгу своих мемуаров «На берегах Сены». Там же встретила своего третьего мужа. Яков Горбов, ее ровесник, бывший царский офицер, работал в Париже таксистом, в годы войны вступил добровольцем во французскую армию, был тяжело ранен и попал в плен. Жизнь ему будто бы спасла книга, которую он всегда носил на груди и которую пробила пуля - роман Одоевцевой «Изольда» (правда, и об этом мы знаем только от нее). В доме престарелых он лечился, а жил в своей квартире на улице Касабланка. Там и поселилась Ирина Владимировна, решившая согреть заботой последние годы своего верного поклонника. Они прожили вместе чуть больше трех лет; в 1981 году Горбов умер, она опять осталась одна. Через два года появилась вторая книга мемуаров, не вызвавшая интереса во Франции. Зато оба тома взахлеб читали в СССР - вместе с прочей контрабандной диссидентской литературой. Потому-то в начале перестройки журналистка Анна Колоницкая, оказавшись в Париже, первым делом бросилась разыскивать Одоевцеву. И, наконец, услышала в трубке глуховатый грассирующий голос: «Приходите, конечно, только дверь откройте сами ключ под ковриком». Одоевцева была прикована к постели после перелома шейки бедра и нескольких неудачных операций. Выслушав гостью, всплеснула руками: «Боже мой, вы, должно быть, ангел! Дайте мне дотронуться до вас, чтобы я поверила». Анна с ходу предложила ей вернуться на родину, но сказать было проще, чем сделать. К делу подключился собкор «Литературной газеты» в Париже Александр Сабов, пробивший первую публикацию о поэтессе... В апреле 1987 года 92-летнюю поэтессу усадили в самолет Париж - Ленинград. В городе серебряной юности ее ждал восторженный прием, городские власти выделили квартиру на Невском проспекте, обеспечили пенсию и медицинский уход. Довольно быстро были изданы обе книги мемуаров Ирины Одоевцевой - с цензурными изъятиями, зато такими тиражами (250 и 500 тысяч!), какие на Западе даже представить было нельзя. Она надеялась издать свои стихи и романы, закончить начатую в Париже третью книгу воспоминаний - «На берегах Леты»... Слушая по радио политические дебаты (телевизора у нее не было), с беспокойством спрашивала: неужели я вернулась, чтобы стать свидетелем новой революции? Потому и жить предпочитала прошлым. Литературовед Н. Кякшто писал: «Она сумела 40

St Petersburg I Summer 2015

1987 год. Ленинград. Встреча с Родиной. Фото: ТАСС В последние годы Одоевцева плохо видела, временами заговаривалась, но сохраняла всегдашнее жизнелюбие. За несколько недель до ее смерти Анна Колоницкая (написавшая о ней книгу воспоминаний «Все чисто для чистого взора») по просьбе одного из биографов спросила, в какой последовательности Гумилев жил с двумя своими возлюбленными. Ирина Владимировна засмеялась и ответила со своим неповторимым грассированием: «Одновременно, Аня! Одновременно!» P.S. Она умерла 14 октября 1990 года и была похоронена без всякого ажиотажа на Волковом кладбище. Уйдя к берегам своей последней реки, она оставила нам живые портреты современников, на фоне которых ее собственное отражение почти не видно. Всегда восторгавшаяся другими, вечно недовольная собой - может быть, она была довольна именно таким исходом:

«Я ИСЧЕЗЛА. Я - СТИХОТВОРЕНЬЕ...»


Exclusive publications awarded to another Russian poet, Boris Pasternak). Anguish led to drinking: “Food is too expensive, but wine is always affordable.” Years advanced while strength and money were diminishing. They settled in a cheapest hotel; Odoyevtseva got ill in the damp place. On doctors’ advice, the couple moved into a guest house in a southern town of Hyères inhabited with elderly Spanish immigrants. True to form, she saw only positive there, “Life in the nursing home was good and even festive...” Georgii Ivanov suffered heart problems caused by heat, but for the sake of his wife he remained in Hyères. The majority of poems in his “Posthumous Diary” are devoted to Odoyevtseva: “I dare not even to remember how beautiful you used to be...” He died in August 1958, having written before his death two letters – testaments to immigrants and the Soviet government. Both contained only one request: to take care of his widow who “has never entertained anti-Soviet views”. RETURN TO RUSSIA After her husband’s funeral Odoyevtseva moved to another nursing home - Gagny near Paris. There, at the urging of a friend, poet Yurii Terapiano, she wrote and, in 1967, published the first book of her memoirs “On the Banks of the Seine.” That was also where she met her third husband. Yakov Gorbov, her age mate and a former officer in the tsarist army, was a Paris taxi driver. During the war he volunteered for the French army, was seriously wounded and captured. Allegedly his life was saved by a book always carried on his chest that stopped the bullet – and the book ostensibly was Odoyevtseva’s novel “Isolde” (actually the only source for this account was Odoyevtseva herself). He attended the nursing home only for medical treatments but he lived in an apartment in Casablanca Street. That’s where Irina moved wishing to warm up with her care the final years of the life of her faithful fan. They lived together for just over three years; Gorbov died in 1981, and she found herself alone yet again. Two years later she published another book of memoirs that arouse no interest in France. But both volumes were avidly read in the Soviet Union along with other contraband dissident literature. That is why at the beginning of perestroika journalist Anna Kolonitskii, on her visit to Paris, immediately started seeking Odoyevtseva. Eventually, she heard in the receiver a muffled voice with rolling “r”s: “Of course, come over. Only you will have to unlock the door yourself - the key is under the mat.” Odoyevtseva was bedridden after a hip fracture and several unsuccessful surgeries. After listening to the visitor she clasped her hands: “My God, you must be an angel! Let me touch you to make sure you are real.” Anna offhand invited her to return to her homeland; but it was easier said than done. The effort was joined by the correspondent of “Literaturnaya Gazeta” in Paris Alexander Sabov who arranged for the first publication about the poet. In April 1987, 92-year-old Odoyevtseva was set up in a Paris - Leningrad plane. In the city of her silver youth enthusiastic reception followed. The city authorities had allocated her an apartment on Nevsky Prospekt and provided a pension and medical care. Pretty soon two books of memoirs of Irina Odoyevtseva were published – with some deletions by censorship but in huge numbers (250 and 500 thousand!)

– circulations unthinkable in the West. She was planning to publish her poems and novels and complete her third book of memoirs - “On the banks of Lethe” – that she had started in Paris. Listening to political debate on the radio (Odoyevtseva had no TV) she anxiously asked: “I hope I have not returned to witness a new revolution” For this reason she preferred living in the past. Literary critic N. Kyakshto wrote: “She managed to recreate in her home the atmosphere of a literary salon of Silver or post-Silver age. Her visitors were young writers, actors, budding poets, and ordinary people interested in arts; she would open her heart to everyone, enchanting and inspiring them.” In her latest years, Odoyevtseva had eyesight problems and rambled at times, but didn’t lose her perpetual love for life. A few weeks before her death, Anna Kolonitskii (who wrote a book of memoirs about Odoyevtseva, “All is Pure for a Pure Eye”) at the request of one of the poet’s biographers asked her in what sequence Gumilyov lived with his two lovers. Irina laughed and responded with her distinctive rolling “r”s: “Simultaneously, Anya, simultaneously!” P.S. She died October 14, 1990, and was buried with no fuss in the Volkov Cemetery. Having retired to the shores of her last river, she left to us vivid portraits of her contemporaries, against which her own reflection is almost invisible. Always admired by others, forever dissatisfied with herself, she probably was happy with such an end: “I am gone. I am a poem...” Trans. Marsha Gershtein 41


Балет на льду

25 лучших фигуристов мира приедут в Торонто 20-21 ноября, чтобы представить на суд публики Торонто новую версию знаменитого балета «Спящая красавица» на льду (Sleeping Beauty on Ice). Постановка станет частью их мирового турне, посвященного десятилетию труппы Imperial Ice Stars. Искушенные зрители смогут по достоинству оценить новые захватывающие па, отточенную хореографию и новаторский подход к постановке спектаклей на льду признанного мастера своего дела Тони Мерсера и легендарного тренера Татьяны Тарасовой, не говоря уже о трогательной истории любви, и бессмертной музыке Чайковского. “Если вы любите виртуозное катание, от которого кровь стынет в жилах, этот спектакль – для вас.” THE TIMES, Великобритания 25 победителей мировых, европейских и национальных первенств раздвигают границы современных танцев на льду, благодаря своему опыту и спортивной подготовке. Их дерзкие головокружительные дорожки, броски и поддержки, вкупе с грацией и пластикой, поразят тех, кто придет в этот вечер в таинственно мерцающий ледяной зал, в самое сердце. “Imperial Ice Stars для катания на коньках – то же самое, что Cirque du Soleil для цирка: воплощенное вдохновение, оригинальность и великолепие постановок.” SUNDAY TELEGRAPH, Сидней 42

St Petersburg I Summer 2015


Гастрольная афиша

Чтобы превратить сцену в каток, требуется 15 км. труб, охлажденных до -15 градусов и 4 тонны колотого льда. Кроме того, в течение более 34 часов площадку постоянно заливают водой. И все эти усилия приложены только для того, чтобы гости театра смогли сполна насладиться великолепным зрелищем! Роскошные, элегантные костюмы, изумительные световые эффекты, сложные комбинации, полеты над сценой и впечатляющие всполохи огня на фоне льда, способны зачаровать и захватить внимание любого зрителя, независимо от возраста. За последние 10 лет, труппа The Imperial Ice Stars побывали в 27 странах на 5 континентах, снискав себе мировую славу и безупречную творческую репутацию, построенную на постановках, сочетающих в себе классические сюжеты, головокружительные трюки на льду и актерское мастерство. Неважно, видели ли вы «Спящую красавицу» на льду в исполнении The Imperial Ice Stars, или только собираетесь на свое первое ледовое шоу мирового класса, зрелищность и напряжение этого спектакля не позволят вам просто сидеть и безучастно наблюдать за происходящим… Несколько фактов 25 лучших фигуристов планеты Некоторые из трюков, которые исполнят артисты The Imperial Ice Stars, не исполнялись никогда раньше, ни на состязаниях, ни на сцене. Они настолько сложны, что им еще даже не присвоили официальных названий. Спортсмены, участвующие в шоу, завоевали в общей сложности более 250 различных медалей и наград. Некоторые из артистов The Imperial Ice Stars выступают на льду с трехлетнего возраста. Труппа состоит из 36 человек, включая непосредственных участников постановки, технический персонал и врачей. Театры, где им предстоит выступать, должны предоставить еще 27 дополнительных помощников. Годовой «пробег» перемещающихся над сценой декораций составляет около 27 000 м.

Спектакли состоятся: Sony Centre for the performing Arts 1 Front Street East, Toronto 20 ноября 2015 (пятница) в 19.30 21 ноября 2015 (суббота) в 14.00 21 ноября 2015 (суббота) в 19.30 Билеты в русских магазинах. www.russiantix.com 416.726.6992 www.showoneproductions.ca 43



The Met: Live in HD

The Met: Live in HD, the Metropolitan Opera’s award-winning series of live transmissions, will mark its tenth season in 2015-16 with ten live broadcasts to more than 2,000 movie theaters in 70 countries around the world. The series will feature live transmissions of ten performances, including all six new productions in the Met season. Since its initial broadcast in 2006 to 98 movie theaters, The Met: Live in HD has grown exponentially, with classical music lovers around the

world demonstrating that opera can have a place alongside Hollywood blockbusters in their local movie theaters. More than 17 million tickets have been sold over the first nine years of the series, and distribution has expanded every season to match the growing global demand for classical music on the big screen. The Met: Live in HD is now the largest provider of alternative cinema content in the world and is a consistent new revenue stream for the Met, with average net profits of approximately $17 million per season in recent years.

СЕЗОН MET OPERA 2015-2016

Программа сезона The MET: Live in HD 2015-2016 отличается большим разнообразием. Всех любителей оперы и театра обязательно порадуют 10 прямых трансляций интереснейших оперных представлений. В программе вас также ждут классические шедевры, которые станут идеальным первым знакомством с оперой для тех, кто еще не бывал в оперном театре.

Verdi's Il Trovatore

Conductor: Marco Armiliato Featuring: Anna Netrebko, Dmitri Hvorostovsky, Yonghoon Lee, Štefan Kocán Synopsis: Soprano Anna Netrebko’s dramatic and vocal skills are on full display in her next new role at the Met Leonora, the Verdi heroine who sacrifices her own life for the love of the gypsy troubadour. Tenor Yonghoon Lee sings the ill-fated Manrico, baritone Dmitri Hvorostovsky is his rival, and mezzo-soprano Dolora Zajick is the mysterious gypsy with the troubled past. Marco Armiliato conducts Sir David McVicar’s Goya-inspired production. Live: October 3, 2015

ТРУБАДУР

Дж. Верди Суббота, 3 октября 2015 Очередной сезон MET Opera Live in HD открывается 3 октября оперой Джузеппе Верди «Трубадур». Главную партию исполнит Анна Нетребко, которая начала свою карьеру в MET именно с роли несчастной героини Леоноры. В роли её партнера мы вновь увидим Дмитрия Хворостовского, который предстанет перед публикой в образе графа Ди Луны. Йонгхун Ли выступит в роли неудачника Манрико, Штефан Коцан – в роли Феррандо, а Долора Заек – в образе цыганки Азучены, героини с трагическим прошлым. Продюсером постановки, вдохновленной живописью Франсиско Гойи, является сэр Дэвид Маквикар. Дирижер Марко Армильято.

«Трубадур» Верди – один из наиболее ярких примеров итальянской романтической и мелодраматической оперы, широко известный множеством мелодичных номеров с богатой композицией. Премьера оперы была прекрасно принята публикой, и уже долгие годы «Трубадур» постоянно входит в стандартный репертуар оперных театров, считаясь одной из самых популярных и наиболее часто исполняемых опер всех времен. Опера была написана на волне безумного успеха «Риголетто» в Венеции. Дирижер: Марко Армильято Исполнители: Анна Нетребко (Леонора), Долора Заек (Азучена), Йонгхун Ли (Манрико), Дмитрий Хворостовский (Ди Луна), Штефан Коцан (Феррандо). 45


Verdi's

Otello New Production Conductor: Yannick Nézet-Séguin Featuring: Aleksandrs Antonenko, Sonya Yoncheva, Dimitri Pittas, Zeljko Lučić Synopsis: Verdi’s masterful Otello matches Shakespeare’s play in tragic intensity. Director Bartlett Sher probes the Moor’s dramatic downfall with an outstanding cast: tenor Aleksandrs Antonenko plays the doomed Otello; new soprano star Sonya Yoncheva sings Desdemona, Otello’s innocent wife and victim; and baritone Željko Lučić plays the evil Iago, who masterminds Otello’s demise. Dynamic maestro Yannick Nézet-Séguin conducts. Live: October 17, 2015

ОТЕЛЛО

Дж. Верди Суббота, 17 октября Дирижером в новой постановке шедевра Джузеппе Верди «Отелло» выступить Янник Незе-Сеген. Режиссер-постановщик Бартлетт Шер. В роли обреченного на смерть венецианского мавра перед публикой предстанет Александр Антоненко, а в образе его молодой супруги Дездемоны зрители увидят дебютантку Соню Иончеву. Желько Лучич исполнит партию Яго – коварного соперника Отелло. Димитрий Питтас выступит в роли Кассио, а Гюнтер Гройсбёк – в роли Лодовико. Дебютанткой в МЕТ также является художник-постановщик Эс Девлин, ранее оформившая постановку «Механический» на Бродвее в 2014 году, а также множество спектаклей в Ковент-Гарден, Ла Скала и многих других ведущих мировых оперных театрах. «Отелло» является 27-ой по счету и предпоследней оперой маэстро Верди, которая одновременно считается лучшей из его

трагических опер. Также её неоднократно называли совершенной оперой и настоящим шедевром оперного искусства даже несмотря на то, что она никогда не удостаивалась такого оглушительного успеха, как ведущие произведения периода расцвета творчества композитора («Риголетто», «Травиата», «Трубадур») и не привлекала в театры богатую публику. При всем при этом произведение уже более 110 лет входит в регулярный театральный репертуар. После премьеры в 1887 году газета New York Times назвала оперное представление «величайшим событием в истории итальянского музыкального искусства». Дирижер: Янник Незе-Сеген Исполнители: Александр Антоненко (Отелло), Соня Иончева (Дездемона), Димитрий Питтас (Кассио), Желько Лучич (Яго), Гюнтер Гройсбёк (Лодовико).

Wagner’s

Tannhäuser

Conductor: James Levine Featuring: Johan Botha, Eva-Maria Westbroek, Michelle DeYoung, Peter Mattei Synopsis: James Levine conducts Wagner’s early masterpiece in its first return to the Met stage in more than a decade. Today’s leading Wagnerian tenor Johan Botha takes on the daunting title role, opposite soprano EvaMaria Westbroek as Elisabeth, adding another Wagner heroine to her Met repertoire after her acclaimed Sieglinde in the Ring a few seasons ago. On the heels of his recent triumph in Parsifal, baritone Peter Mattei sings Wolfram, and mezzo-soprano Michelle DeYoung is the love goddess, Venus. Live: October 31, 2015

ТАНГЕЙЗЕР

Р. Вагнер Суббота, 31 октября Легендарная опера Вагнера «Тангейзер» в постановке Отто Шенка 1977 года вновь появится на сцене МЕТ после 2004 года, а также впервые будет продемонстрирована на киноэкранах любителям оперы по всему миру. Дирижер - Джеймс Ливайн. В заглавной роли предстанет Йохан Бота, известный публике по своим работам в других операх Вагнера. Петер Маттей исполнит партию Вольфрама, а Гюнтер Гройсбёк появится в образе ландграфа. В ролях племянницы ландграфа Елизаветы и богини Венеры, борющихся за любовь Тангейзера, выступят Эва-Мария Вестбрук и Мишель ДеЯнг. Идея 46

St Petersburg I Summer 2015

оперы отображает борьбу двух миров – мира чувственности и греха (который символизирует Венера) с миром чистоты и духовности. Либретто Рихарда Вагнера по мотивам средневековых немецких поэм. После своего выхода опера пользовалась значительным успехом в Германии. Невзирая на высокие требования, предъявляемые к солистам, к середине 1850-х годов она уже входила в репертуар более 40 немецких театров. Особенно высоко опера ценится за великолепные хоровые сцены. Дирижер: Джеймс Ливайн Исполнители: Йохан Бота (Тангейзер), Эва-Мария Вестбрук (Елизавета), Мишель ДеЯнг (Венера), Петер Маттей (Вольфрам), Гюнтер Гройсбёк (ландграф Герман).


The Met: Live in HD Berg’s

Lulu New Production

Conductor: James Levine Featuring: Marlis Petersen, Susan Graham, Daniel Brenna, Paul Groves, Johan Reuter Synopsis: Acclaimed artist and director William Kentridge (The Nose) applies his unique theatrical vision to Berg’s notorious femme fatale who shatters lives, including her own. Musically, the masterful score is in the sure hands of Met Music Director James Levine. Soprano Marlis Petersen has excited audiences around the world with her portrayal of the tour-de-force title role, a wild journey of love, obsession, and death. Susan Graham joins a winning cast, including Daniel Brenna and Johan Reuter. Live: November 21, 2015

ЛУЛУ

А. Берг Суббота, 21 ноября На сцене MET вас ждет очередная великолепная постановка Уильяма Кентриджа. Первая работа этого режиссера – «Нина» - в 2010 году удостоилась сенсационного успеха у публики. Теперь постановщикноватор представит вашему вниманию шокирующий шедевр Альбана Берга, повествующий о молодой неотразимой женщине, чья красота не сулит мужчинам ничего хорошего. Дирижер – Джеймс Ливайн, под взмахи дирижерской палочки которого с 1977 года прошло более 30 оперных постановок. В роли Лулу мы увидим лауреатку множества премий Марлис Петерсен, в образе её поклонницы графини Гешвиц выступит Сьюзен Грэм, а роли многочисленных обожателей, павших жертвами чар Лулу, перед публикой предстанут Дэниэл Бренна, Пол Гроувз, Джон Ройтер и Франц Грундгебер.

Сначала опера была запрещена нацистскими властями, а позднее материалы хранились в тайне у вдовы композитора Хелены, так что ценителям оперного искусства пришлось ждать окончательного завершения работы над произведением Берга долгих 40 лет. После смерти Хелены в 1976 году оркестровку оперы по черновикам Берга завершил Фридрих Церха. «Лулу» считается одной из лучших и наиболее вольных по своему характеру опер XX века, ставшей поводом для противоречивых отзывов и споров ученых-музыковедов. С музыкально-драматической точки зрения заглавная партия входит в число наиболее сложных для исполнения ролей оперного репертуара. Дирижер: Джеймс Ливайн Исполнители: Марлис Петерсен (Лулу), Сьюзен Грэм (графиня Гешвиц), Дэниэл Бренна (Альва), Пол Гроувз (Художник / Негр), Йохан Ройтер (Доктор Шён / Джек-Потрошитель), Франц Грундгербер (Шигольх).

Mozart’s

The Magic Flute Special 10th Anniversary Encore Presentation

Conductor: James Levine Featuring: Nathan Gunn, Ying Huang, Matthew Polenzani, Rene Pape Synopsis: Celebrated director Julie Taymor, who brought The Lion King to Broadway, casts her spell on Mozart’s The Magic Flute. Dancing bears, flying birds, even a giant serpent – all are brought vividly to life through Taymor’s ingenious use of puppetry. This abridged 90 minute version is sung in English and features an attractive young cast conducted by beloved Met Maestro James Levine. Live: December 12, 2015

ВОЛШЕБНАЯ ФЛЕЙТА

В. А. Моцарт Суббота, 12 декабря Либретто: Эмануэль Шиканедер Именно эта опера Моцарта, полная мистической символики, 30 декабря 2006 года открыла серию трансляций The MET: Live in HD в Метрополитен-опера. В рамках программы впервые со сцены оперного театра в Нью-Йорке состоялась прямая трансляция оперного представления на киноэкраны по всему миру. В честь юбилейного десятого сезона легендарных трансляций в этом году мы предлагаем вам возможность увидеть целых 11 опер, и в качестве дополнительного представления посмотреть именно «Волшебную флейту» Моцарта. Таким образом, все обладатели сезонных абонементов в этом году

получают возможность увидеть 11 опер. Завораживающая мистическая опера, оформленная в стиле театра кукол, была поставлена на подмостках Метрополитен-опера в сокращенном варианте на английском языке режиссером Джули Тэймор, удостоенной премии «Тони». Классическая волшебная история, положенная на музыку великого Моцарта, - это увлекательное, одновременно юмористическое и сказочное зрелище для детей и взрослых, дополненное превосходным исполнительским ансамблем (Эрика Миклоша, Натан Ганн, Мэтью Полензани). Дирижер: Джеймс Ливайн На английском языке с английскими субтитрами. Запись из серии The MET: Live in HD от 30 декабря 2006 г. Опера в двух действиях без антракта. 47


Bizet’s

Les Pêcheurs de Perles New Production

Conductor: Gianandrea Noseda Featuring: Diana Damrau, Matthew Polenzani, Mariusz Kwiecien, Nicolas Testé Synopsis: Bizet’s gorgeous opera of lust and longing set in the Far East returns to the Met stage for the first time in 100 years. Soprano Diana Damrau stars as Leïla, the beautiful Hindu priestess pursued by rival pearl divers competing for her hand. Her suitors are tenor Matthew Polenzani and baritone Mariusz Kwiecien, who sing the lilting duet “Au fond du temple saint,” which opera fans know and adore. Director Penny Woolcock explores the timeless themes of pure love, betrayal, and vengeance in a production that vividly creates an undersea world on the stage of the Met. Conductor Gianandrea Noseda brings his romantic flair to the lush score from the composer of Carmen. Live: January 16, 2016

ИСКАТЕЛИ ЖЕМЧУГА

Ж. Бизе Суббота, 16 января 2015 Впервые после того, как главная партия оперы в 1916 году была исполнена Энрико Карузо, на сцене Метрополитан-опера вновь появится это выразительное музыкальное произведение Жоржа Бизе под названием «Искатели жемчуга» (Les Pêcheurs de Perles). Режиссером спектакля стала Пенни Вулкок, дебютировавшая в МЕТ постановкой оперы Джона Адамса «Доктор Атом». Дирижер - Джанандреа Нозеда. Диана Дамрау предстанет перед зрителем в образе прекрасной индийской жрицы Лейлы, а Мэтью Полензани и Мариуш Квечень – в ролях искателей жемчуга Надира и Зурги, борющихся за любовь красавицы Лейлы. Их дуэт “Au fond du temple saint” является одним из известнейших оперных дуэтов. Николя Тесте исполнит партию верховного жреца Нурабада. Премьера новой постановки

состоится в Нью-Йорке последним вечером уходящего года. Жорж Бизе написал музыку к «Искателям жемчуга», опираясь на принципы «опера комик» (opéra comique), однако ввиду достаточно бедного на события сюжета и слабо выраженной фабулы произведение всё же не соответствует этому виду комической оперы. Публика неплохо приняла новую оперу Бизе, однако она всё же отошла на второй план. С 1975 года «Искатели жемчуга» вновь стали пользоваться популярностью во многих странах, и со временем произведение стало второй по популярности оперой композитора. Опера весьма примечательна своей красочной и экзотической оркестровкой. Дирижер: Джанандреа Нозеда Режиссер-постановщик: Пенни Вулкок Исполнители: Диана Дамрау (Лейла), Мэтью Поленцани (Надир), Мариуш Квечень (Зурга), Николя Тесте (Нурабад).

Puccini's

Turandot New Production Conductor: Paolo Carignani Featuring: Nina Temme, Anita Hartig, Marco Berti, Alexander Tsymbalyuk Synopsis: Nina Stemme, one of opera’s greatest dramatic sopranos, takes on the title role of the proud princess of legendary China. Tenor Marco Berti is Calàf, the brave prince who sings “Nessun dorma” and wins her hand. Franco Zeffirelli’s golden production is conducted by Paolo Carignani. Live: January 30, 2016

ТУРАНДОТ

Дж. Пуччини Суббота, 30 января 2016 Шведское сопрано Нина Штемме, дебютирующая на сцене Метрополитан-опера, представит вниманию публики свою трактовку образа гордой китайской принцессы. Её поддержит Анита Хартиг в роли ангелоподобной рабыни Лю. Марко Берти сыграет роль смельчака Калафа – жениха, рискующего своей головой во имя руки Турандот, а Александр Цымбалюк предстанет в образе Тимура. Дирижером зрелищной постановки, подготовленной Франко Дзеффирелли в 1987 году, станет Паоло Кариньяни. 48

St Petersburg I Summer 2015

Опера Джакомо Пуччини была написана по мотивам одноименной волшебной драмы Карло Гоцци (1762). Это последняя опера композитора, которую именуют настоящим шедевром и лебединой песней эпохи бельканто, весьма примечательна своим восточным звучанием, превосходной оркестровкой и масштабными хоровыми номерами. Дирижер: Паоло Кариньяни Режиссер-постановщик: Франко Дзеффирелли Исполнители: Нина Штемме (Турандот), Анита Хартиг (Лю), Марко Берти (Калаф), Александр Цымбалюк (Тимур).


Россия 190000 Санкт-Петербург ул. Галерная, 53 Тел. (812)777-17-99

Бутик-отель «Счастливый Пушкин» расположен в историческом центре Санкт-Петербурга, в 15ти минутах ходьбы от Исаакиевского собора и Мариинского театра. Расположенный в особняке Потемкина, построенном в первой половине XVIII века, бутик-отель «Счастливый Пушкин» гармонично сочетает современный комфорт и атмосферу Пушкинской эпохи. Привлекает историческая ценность: высокие потолки, лепнина, изразцы и антикварная мебель. А.С.Пушкин жил здесь с октября 1831 года по май 1832 года, это были первые счастливые годы его супружества. Элегантно и ярко оформленные номера оснащены удобной мебелью, телевизором, Wi-Fi, мини-баром, современной сантехникой, телефоном, сейфом, необходимыми туалетными принадлежностями, феном, махровыми халатами и тапочками. По мере возможности в номерах сохранена историческая отделка помещений. К Вашим услугам консьерж-служба, круглосуточная стойка регистрации, трансфер до/от аэропорта, ж/д вокзалов, бесплатная парковка. Каждое утро в кафе бутик-отеля сервируется великолепный завтрак, который вы также можете заказать в номер.

S

49


My Trip to Europe: My trip to Europe this summer was fantastic! We first arrived in Helsinki. We toured the beautiful city, before boarding a luxurious cruise that took us to Stockholm, which we extensively toured. Afterwards we travelled to St. Petersburg. It was fascinating to learn about the home city of my family. During

this phenomenal trip, we visited incredible museums such as the Hermitage, wonderful multiple theatre performances at the famed Marinsky Theatre and beautiful palaces like the one at Pushkin. I learned so much about the rich culture of this fabulous city. I can’t wait until I get to return! Hana Iudin

50

St Petersburg I Summer 2015


Travel

51


Travel

Travel-2016:

June 27 - July 7, 2016 (12 days) Info: spbmagazine@gmail.com

52


Письмо канадскому другу

Дорогая Хана! Я очень рада, что визит в Санкт-Петербург оставил такие яркие впечатления. У тебя практически не было свободного времени. Но зато удалось посмотреть множество достопримечательностей города. А вечерами несколько раз побывать в нашем знаменитом Мариинском театре. Когда ты приедешь в следующий раз, я неспеша покажу тебе другие интересные места, чтобы ты еще больше прочувствовала незабываемое очарование нашего города, который манит миллионы людей со всего света. Идея поездки в Петербург принадлежала твоей чудесной бабушке, которая, несмотря на свой почтенный возраст, перенесенные страдания во время ВОВ и годы ленинградской блокады, полна энергии и оптимизма. Передавай ей большой привет! А сейчас я хочу рассказать тебе об удивительном празднике ленинградских школьников-выпусников «Алые паруса», который ты, к сожалению, не застала. Помня твою любознательность, я расскажу тебе и об истории возникновения этого волнующего зрелищного праздника, основываясь на информационные источники, и о моих личных впечатлениях. Ведь, как ты знаешь, я в этом году закончила 11 лет средней школы. Теперь планирую поступить в один из Университетов Санкт-Петербурга на филологический факультет. Меня также привлекает изучение иностранных языков. Я очень надеюсь, что мой выбор совпадет с решением экзаменационной комиссии.

П

редставляешь, «Алые Паруса» - праздник петербургских выпускников — единственный в мире праздник такого масштаба и единственный в России праздник, занесённый в реестр мирового событийного туризма. История праздника уходит в далекий 1968 год. Первым режиссером-постановщиком «Алых парусов» был в те далекие годы великий режиссер знаменитого Большого драматического театра (БДТ) Георгий Товстоногов, что и предопределило счастливую судьбу праздника. Да, и сам Александр Грин писал повесть-феерию «Алые паруса» в 1923 году именно в Петербурге, черпал романтические настроения и идеи своих произведений именно на Невских берегах, на Невском проспекте. Говорят, что портрет Ассоль он “списал” с незнакомки из сверкающего (еще

дореволюционного) магазина на Невском, сохранив его в памяти в свой первый визит в Питер в 1906, а капитаном Греем грезил себя … «Алые паруса» - это не аллегория! Это – настоящие паруса (более 500 кв. метров) ярко красного цвета, поднятые над бригом, плывущим по невским водам в ночи. Что может быть более романтичным? Только сама мечта… Открытие этого нового мероприятия выпало на 27 июня 1968 года, примерно в 11 часов вечера, когда город покрыла темная пелена ночи, а на глубоком небе засияли звезды. Всё предвещало что-то невероятное и фантастическое… Подготовка длилась целый месяц: монтировалось уникальное звуковое и световое оборудование, устанавливались необычные сцены на Двор53


цовой площади и на Стрелке Васильевского острова, отлаживался 1000-струйный фонтан в акватории Невы, снаряжался бриг «ШтандартЪ», украшались набережные и улицы. Главная и самая завораживающая часть представления началась непосредственно на воде, где в акватории Невы расположилась сцена. Зрителей было настолько много, что в их распоряжении были предоставлены своего рода площадки для наблюдения, которыми на время стали Дворцовая площадь, а также стрелка Васильевского острова. Когда все заняли свои “места” была произнесена торжественная речь, положившая начало традиции данного праздника, которая сообщала, что данное мероприятие посвящается в первую очередь всем выпускникам школ, которым в этот день вручили аттестат зрелости. Таким образом, данная традиция отмечания праздника выпускников под названием «Алые паруса» сохранилась до наших дней, конечно, в более завершенном и преображенном виде с использванием новейших технологий. Сегодня это завораживающее мультимедийное представление напоминает настоящую сказку и дарит самые разнообразные эмоции и невероятные впечатления каждому зрителю. И вот у нас сданы все экзамены. Наступил торжественный день с вручением аттестатов об окончании школы. Вместе с аттестатом каждый получил два Приглашения на праздник «Алые паруса». И мы, вчерашние школьники, с плохо сдерживаемым нетерпением стали

54

St Petersburg I Summer 2015

ждать назначенную дату. Программа этого праздничного дня – Бала выпускников, состоит из двух частей: концерт на Дворцовой площади с участием известных музыкальных групп и представление, происходящее на Неве. Ближе к ночи после праздничного концерта все торопятся на набережную. От того, что праздник в Петербурге живет долгое время, спешат посмотреть на те самые Алые паруса не только выпускники, но и большинство жителей города, которые не захотели смотреть на торжество через экраны телевизора, а отправились на Неву; на набережной образовывается огромная толпа, но подобные трудности останавливают лишь немногих и уж, тем более, никак не влияют на атмосферу праздника. Из года в год перед представлением все очень волнуются, даже те, кто уже видел этот чудесный парусник, состояние у всех одинаковое: счастье и трепет. И вот, кто-то, кому удалось занять место выше всех, издалека уже видит это Чудо! Алые паруса! Огромный корабль, который любят и ждут миллионы людей каждое лето, появляется в экватории Невы. Парусник с алыми парусами, которые гордо реют над мачтами, медленно движется в огнях волшебного фейерверка. И небо, и все вокруг озаряется огнями волшебного фейерверка - одно из самых удивительных и захватывающих зрелищ, придуманных человечеством. Звучит знакомая музыка Дунаевского к кинофильму «Дети капитана Гранта», которая стала своеобразным гимном праздника. Вспышки огней озаряют все небо, год от года он становится все изумительнее, ярче, красивее. Теперь фейерверк может сиять не только в небе, но и на воде, и с мостов стекать невиданными фонтанами. Это не просто фейерверк, а настоящее свето-пиротехническое шоу! Все это так прекрасно, что и выпускники, и их родители, и учителя расплываются в улыбке, поражаясь увиденному, словно маленькие дети, которые вообще в первый раз наблюдают салют, смотрят на корабли. Однако это не просто салют и не просто парусник, а нечто большее, чем можно описать словами, потому что это событие в жизни каждого человека - расставание с детством, школой - не может быть красивее, чем то, что устраивают в Петербурге!


Письмо канадскому другу Конечно же, название мероприятия так же выбрано неслучайно. Повестьфеерия «Алые паруса» Александра Грина является символом стойкой веры в чудо, волшебство и мечту. Алые паруса - это надежда на самое лучшее, это начало открытия новых горизонтов, переход во взрослую жизнь, которую, обязательно, будет сопровождать добрый попутный ветер, успех и счастье. В разные годы роль парусника с алыми парусами выполняли различные судна. В этом году, как и в последние шесть лет, главным героем праздника является шведский парусник «Tre Kronor» — копия брига HMS Gladan, первый шведский корабль со времён Петра I, зашедший во внутренние воды Санкт-Петербурга. На самом деле, бриг, взявший на себя честь представлять «Алые Паруса», так же называют Парусником мира, поскольку во время постройки использовались средства и ресурсы волонтеров и организаций со всего мира. Чем занимается парусник в остальное время года? «Tre Kronor» курсирует по Балтийскому морю, напоминая о взаимопонимании и поддержке связей между государствами Балтийского региона. С замиранием сердца я следила за плавным движением парусника. И вот он уже приблизился так близко, что, казалось, я могу дотронуться до него рукой... что это только для меня развиваются алые паруса – мои Алые паруса! Это в мою честь звучит торжественная музыка, в мою честь дан салют! Это в мою честь на здании Биржи ожили страницы российской истории под величественные звуки музыки великих русских композиторов! Ты знаешь, Хана, я на самом деле благодарна судьбе, что родилась в Петербурге и имею ко всему здесь происходящему непосредственное отношение. Я ждала этот день с самого детства, когда видела все это чудо по телевизору, а в этом году я и сама очутилась здесь. Я была тем человеком, которому, наверное, завидуют маленькие дети, которые сейчас мечтают скорее закончить школу и

посетить это великолепное торжество. «Алые паруса» - праздник, действительно, невероятный. В мире нет ничего похожего на это восхитительное действо. И я очень счастлива, что он живет, и надеюсь на то, что и мои дети когда-нибудь увидят свои волшебные «Алые Паруса».

P.S. И еще. Удачливая я или нет - не знаю, но я поступила на очное отделение Национального исследовательского университета «Высшая школа экономики» на факультет филологии. У меня будет тьма языков (английский, немецкий, французский, латынь, старославянский - обязательно, плюс возможность доп. курсами брать восточные), иногда лекции на английском, академическое письмо, экономика на первом курсе, могу брать дополнительные предметы на др. факультетах.

С набережной Невы все вновь вернулись на Дворцовую площадь, где до 4 утра продолжался праздничный концерт. В этот вечер и всю ночь до рассвета величественный Санкт-Петербург принадлежал нам – бывшим школьникам! Волшебная ночь озарилась рассветом нового дня - началом нашей новой взрослой жизни! Евгения Артемьева

Редакция журнала Санкт-Петербург, Канада приглашает в путешествие! Тур-2016: Магия Белых ночей в Императорском Санкт-Петербурге и Круиз в Скандинавию - 12 дней. (27 Июня - 7 Июля, 2016). Инфо: spbmagazine@gmail.com 55


56

St Petersburg I Summer 2015


57


58

St Petersburg I Summer 2015


59


60

St Petersburg I Summer 2015


61


Альманах гастрономов

Приключения бублика в Америке Александр Генис

П

еребравшись в Нью-Йорк, шведская художница Ханна Лиден впервые попробовала бублики – и влюбилась в них. Поэтому нынешним летом она создала две скульптуры, украсившие западную часть Манхэттена. Выполненные из пластика, они вполне реалистически, если не считать нечеловеческого размера, изображают бублики. Со дня открытия эти работы стали популярными достопримечательностями, возле которых не устают сниматься туристы.

Беда русской кухни в том, что она не дается иностранцам. Невиданный репертуар закусок и внушительный набор супов делает кулинарию России не беднее ее словесности, но нашу кухню труднее понять, чем симулировать. Начать с того, что главный ингредиент русского блюда – время. Скажем, в рецепте холодца интригует строка «шесть часов спустя повторно снять пену». Богатые – купеческие – щи варят два дня в трех бульонах. Кашу, как простуженную, одевают в тулуп и оставляют преть до ужина. Чтобы налепить пельмени, надо ждать зимы. Быстрее всего варится гениальная уха из живой рыбы, но для этого нужна удочка. Вот почему, мучаясь с переводом на родной язык понятия fast food, я не нашел для «быстрой еды» ничего лучшего, чем «колобок». Не удивительно, что русской кухне не повезло за границей. Она вроде кириллицы: для своей – слишком самобытна, для чужой – недостаточно экзотична. Каждый ее трактует как хочет, а хотят немногие. В этом грустном сюжете есть один счастливый эпизод – бублик. На заре 20-го века его привезли в Америку из России бежавшие от погромов евреи. В память об этом в Новом Свете он до сих пор называется на идиш: бейгел. 62

St Petersburg I Summer 2015


Gastronome’s almanac

Adventures of the Bagel in America B y A le x ander G enis

U

pon her move to New York, Swedish artist Hanna Liden tasted bagels for the first time in her life - and immediately fell in love. This love manifested itself this summer in the creation of two sculptures now adorning the western part of Manhattan. Made of plastic, they quite realistically, except for their enormous size, depict bagels. Since their very opening these works have become popular attractions for tourists who flock here to have their picture taken. The trouble with Russian cuisine is that it does not come easily to foreigners. Unprecedented repertoire of hors d’oevres and an impressive array of soups makes the cuisine of Russia as rich and diverse as its literature but our kitchen is more difficult to comprehend than to simulate. Start with the fact that the main ingredient of Russian cuisine is time. For example, the aspic recipe contains an intriguing line of “six hours later, skim the foam again.” The rich cabbage soup nicknamed merchant’s soup for its generous scale is cooked for two days in three broths. The kasha – the comprehensive name for a hot cereal of any kind - is, like a child with a cold, wrapped in a fur coat and left to stew until dinner. To make pelmeni (dumplings) one needs to wait for winter. The fastest-cooked dish is a soup made of live fish - but to cook this one you will need a fishing rod. That is why I had such a hard time translating the very concept of fast food into Russian.

fleeing pogroms. In memory of this, in the New World it retained its Yiddish name: Beigel. Possessing the peculiar to all immigrants high resilience, the bagel has preserved if not its content then at least its shape and its secret: before baking it has to be baptize in boiling water. After that, no matter what you add to it – be it salmon, jam, or peanut butter, - it stubbornly remains true to itself: a successful combination of the outer softness, inner tenacity and its inscrutable midst. Characteristically, bagels were the favourite food of Salinger shuttered in New Hampshire, probably due to the fact that the main part of them is a hole. Firmly preserving its inherent features, the bagel conquered the New World like the conquistadors did: not by number but rather by skill. Having once and for all switched to a foreign language about the same time as Nabokov did, the bagel

wormed its way into the market to squeeze out of it the American mass-production square white loaf, the claylike-consistency English muffin and the butter-loaded French croissant. The bagel, open to everything foreign as if reasserting Dostoevsky's expression about the universality of the Russian spirit, yields to the external with passion and trust. In Texas, it is admixed with red pepper, in California, sprinkled with dried tomatoes, and in Manhattan, served with the «New York Times». The bagel even returned incognito to Moscow – I once saw with my very eyes a Canadian Beigel sign on Tverskaya Street. And now, frozen in the form of a street monument in New York, the bagel has finally become the edible symbol of the city that welcomed it so successfully. Trans. Marsha Gershtein

Therefore, the relative failure of Russian cuisine abroad is not totally surprising. It is similar to the Cyrillic alphabet: too unusual to incorporate in the local one but not exotic enough to be attractive as foreign. Everyone interprets it in his own way but too few want it. This sad story has one happy episode though. It is called a bagel. At the dawn of the 20th century it was brought to America by Russian Jews 63


Альманах гастрономов

О

бнаружив, как все эмигранты, повышенную жизнестойкость, бублик сохранил если не содержание, то форму и секрет: перед выпечкой его обязательно крестят крутым кипятком. После этого, что к нему ни добавишь – лососину, джем, арахисовое масло, – он упорно остается собой: удачным сочетанием внешней мягкости, внутренней неподатливости и тайны своей непостижимой середины. (Характерно,что затворившийся в Нью-Гемпшире Сэлинджер больше всего любил бублики, наверное, из-за того, что главное в них – дырка). Твердо храня свои национальные черты, бублик завоевал Новый Свет, как конквистадоры, не числом, а умением. Окончательно перейдя на чужой язык, примерно в то же время, что Набоков, бублик втерся в доверие, чтобы выдавить с американского стола квадратный супермаркетовский хлеб, глинобитные английские маффины и вредные французские круассаны. Готовый принять в себя все иноземное, бублик, словно цитируя слова Достоевского о «всемирности русского духа», отдается чужому с азартом и доверием. В Техасе к нему подмешивают красный перец, в Калифорнии посыпают сушеными помидорами, в Манхэттене подают с «Нью-Йорк таймс». Даже в Москву бублик вернулся инкогнито. Однажды я своими глазами видел вывеску на Тверской «Канадские бейгелы». Ну а теперь, застыв в виде уличного монумента в Нью-Йорке, бублик окончательно стал съедобным символом города, так удачно его приютившего.

64

St Petersburg I Summer 2015


Gastronome’s almanac

Петербургский творожный пирог от “благородных девиц” У л ь я н а Ег о р о в а

Награда лучшим воспитанницам — золотой вензель в виде инициала императрицы

Говорят, изобретением кулинарного чуда с хрустящей корочкой под традиционным названием «Петербургский творожный пирог» мы обязаны юным питомицам Смольного института. Вопрос о точном времени появления рецепта этого практически “исторического” пирога остается открытым. Главным же является то, что милые выпускницы, разлетевшиеся широко по свету в течение более чем полутораста лет существования Смольного института благородных девиц Санкт-Петербурга, сохранили как оригинальный рецепт данной выпечки, так и ее название.

Сначала готовим тесто

250 гр. муки высшего сорта 125 гр. сахара 1 яйцо 15 гр. какао-порошка 15 гр. разрыхлителя 150 гр. сливочного масла и немного соли

Муку, сахарный песок, какао, разрыхлитель перемешиваем. Затем к перемешанной массе добавляем яйцо, немного соли, сливочное масло, которое предварительно настругали хлопьями, и делаем тесто. Замесив его, упаковываем в пленку для пищевых продуктов и убираем на полчаса в холодильник. Охлажденное и освобожденное из пленки тесто заново промешиваем. А далее берем скалку и раскатываем тесто на разделочной поверхности, предварительно посыпав ее мукой. Отправляем тесто в форму для выпечки (диаметром 26 см), хорошо смазанную растительным маслом, и вылепляем при этом из теста высокий бортик.

Начинка

3 яйца 500 гр. творога 100 гр. сахара 2 столовые ложки миндального пудинга или 1 столовая ложка крахмала Итак, 3 яичных желтка протираем с сахарным песком (простым и ванильным), смешиваем с тво65


Альманах гастрономов рогом и смесью для пудинга. Белки взбиваем венчиком, солим чуть-чуть и добавляем в начинку, которую ровным слоем намазываем на уложенное в форму тесто. Из неизрасходованного теста неплохо сделать крошку, чтобы украсить пирог сверху. Запомните: петербургский творожный пирог полагается ставить в хорошо прогретую духовку (до 180 градусов) и выпекать в течение 50-55 мин. Когда ваше кулинарное творение остынет, вы можете дополнительно посыпать на него сахарную пудру.

Кулинарные нюансы

– Для выпечки Петербургского творожного пирога наиболее удобна разъемная форма; некоторые современные хозяйки приспособились готовить его даже в мультиварке – это вкусно, но совсем не то. – Не пугайтесь: основа пирога (до выпекания) получается весьма крошащейся, а в итоге – очень вкусной и нежной. – Некоторые хозяйки творог для начинки «сдабривают» сметаной. В этом случае начинка становится более нежной.

66

St Petersburg I Summer 2015

– Крошка получается не очень сладкая, но ее «несладость»компенсирует сахарная пудра. – Пирог особенно вкусен теплым или же комнатной температуры (не из холодильника). Общее время приготовления: 2 часа.


Gastronome’s almanac

St.-Petersburg Cheesecake from the “Noble Young Ladies” U l y ana E gorova It is said that the culinary miracle with a crunchy crust known as St.-Petersburg cheesecake was invented by the young pupils of the Smolny Institute. The question of the exact time of this virtually historic invention still goes unanswered. The main thing is that the charming alumnae of St-Petersburg Smolny Institute, scattered all over the world during the hundred and fifty plus years of its existence, preserved intact both the cake’s recipe and its original name.

First Make the Crust 250 g high quality flour 125 g sugar 1 egg 15 g cocoa powder 15 g baking powder 150 g butter A pinch of salt

Mix together all dry ingredients except salt. Add an egg, a pinch of salt and grated butter. Mix well. Wrap in plastic and place in the fridge for 30 minutes. Get the cold dough out, take off the plastic wrap and mix again. Roll out on a floured surface with a floured rolling pin. Place in a 9” round buttered baking dish, press to the bottom and the sides.

Filling

3 eggs, separated 500 g farmer’s cheese 100 g sugar 2 tbs almond pudding or 1 tbs starch Stir 3 egg yolks with sugar (original and vanilla) to a smooth consistency and mix with the cheese and the pudding. Whip egg whites adding a pinch of salt. Mix whipped whites into the yolk mixture. Spread the filling evenly over the crust. Crumble the unused crust dough to decorate the cake. Place into the oven preheated to 3500. Bake for 50 to 55 minutes. Cool and dust with icing sugar.

Culinary Secrets

– The best baking dish for the St.-Petersburg cheesecake is a spring form. Some cooks of today even make it in an electrical pot but this is wrong. – Don’t let the extreme crunchiness of the crust alarm you – it is very delicious and tender. – Some people add sour cream to the filling. This makes it tenderer. – The crumbled dough is not very sweet but this lack of sweetness is compensated by icing sugar. – This cake is at its most delicious at room temperature, not out of the fridge. Preparation and baking time: 2 hrs. Trans. Marsha Gershtein

67


У Камина

С высоты моих каблуков

Фото: Ася Ахундова

Елена Шахновская И вот я стою в обувном магазине и чуть не плачу. Не могу выбрать туфли. Я примеряю красивые туфли с круглым носом и золотистой вышивкой, на высоченном каблуке, в модном сегодня ретро-стиле. Снимаю их. Примеряю другие – довольно симпатичные полуботиночки на низком каблуке. Снимаю и их. Продавщица с интеллигентным лицом разжалованной профессорши цитирует мне Диора: «Все дело в колодке: бывают каблуки, на которых ноги отдыхают». Я слушаю ее и не могу принять решение, будто это не выбор обуви, а, по меньшей мере, замужество. Денег на обе пары у меня с собой нет. Да и нужны ли обе? Высокий каблук – это сексуально. Сразу видно – настоящая женщина. Низкий каблук или вообще плоская подошва – это удобно. Сразу видно – трудоголичка. «А вдруг это не просто покупка обуви, - приходит мне в голову, - а выбор образа жизни? Вдруг эта привычная формулировка про «обувь на 68

St Petersburg I Summer 2015

каждый день и обувь на выход» в корне неверна, ведь никогда не знаешь, что тебя ждет ближайшим же вечером?» Все женщины делятся на тех, кто на высоких каблуках и тех, кто нет. Каблуки определяют сознание: это не часть обуви и даже не аксессуар, это целая философия.

«Когда модель приходит на пляж в купальном костюме и теннисных туфлях, никто не посмотрит на нее дважды. А вот если она на высоких каблуках, то все поворачивают головы ей вслед», - говорит фотограф Хельмут Ньютон, и с этой обидной правдой не поспоришь.


У Камина Туфельки от Prada, Gucci, Nina Ricci, да и куда более бюджетные варианты, но с той же высотой каблука (с законодателями мод не поспоришь) – каково? На них грациозно прогуливаются до машины, сидят в кофейнях днем, пьют коктейли с вишенкой вечером. Их носят городские феи, у ног которых весь мир. На них не «чешут на работу, как будто сваи заколачивают». На них не несут весь день заботы о прокорме большой семьи. Или принцесса, или замарашка – ничего личного.

«Я перестала носить каблуки, потому что к концу рабочего дня мне хочется их отпилить», - говорит одна моя подруга, и я ее понимаю. Но надо же что-то решать! В средневековой Франции высота каблука красноречиво говорила о сословной принадлежности его обладательницы: чем выше каблук, тем знатнее дама. С тех пор многое изменилось, да мы и не в Париже, но что касается каблуков – все совершенно то же самое. Надо занять четкую позицию и больше не кривить душой: каблуки так каблуки, подошва так подошва. Подойдем рационально. Высокий каблук зрительно удлиняет ноги, делает фигуру стройнее и прибавляет росту. Долгое время я думала, что у меня средний рост, но на самом деле он у меня, как у людоедки Эллочки. Так что стать на голову выше мне только полезно. С другой стороны, меня воспитывали тогда, когда «быть на голову выше» означало иметь интеллектуальное преимущество. И вот я стою, вся с двумя высшими образованиями, и не могу решиться стать выше в прямом, в наибуквальнейшем смысле, потому что на каблуках чувствую себя примерно так же, как на стре-

мянке. Очень сексуально – провести весь день на стремянке. Психоаналитики, к которым стало модно прислушиваться, утверждают: все наши проблемы уходят корнями в прошлое. Обернемся, посмотрим. И точно, как в воду глядели – я уже стояла однажды перед похожей дилеммой. Давним летом, влюбленная, я летела к памятнику Пушкину (какая банальность!) на каблуках. Хотела произвести впечатление. И произвела. «Поехали в Питер?» - мечтательно сказал избранник. «Прямо сейчас?» – уточнила я. «Прямо сейчас!» – ответил он. Тут необходимо сделать лирическое отступление. Все москвичи думают, что спонтанная поездка в Питер – это ужасно романтично. Кто основал эту традицию - неизвестно, и даже причины ее, в общем-то, не установлены, но она живее всех живых. Такова специфика здешних городских будней, вроде посещения выставки в день закрытия или обсуждения качества мохито в любом из столичных заведений. Я стояла около Пушкина, который всякого уже повидал, и думала: «Ну, куда я сейчас поеду? Ноутбука с собой нет, косметики нет, кредитки нет, даже зубной щетки – и той нет!» «Зато есть каблуки и мужчина, - искушала меня коварная мысль, - а что еще нужно истинной леди?» И был ночной поезд, и Питер, и прогулки по Невскому проспекту, и бесконечные залы Эрмитажа, и геометрические линии Васильевского острова, и легкий прибой Финского залива… на каблуках, на каблуках, на каблуках! «Милый, - я села на ближайшую лавочку и сняла туфли, - я больше отсюда никуда не пойду. Меня будут подкармливать проходящие мимо туристы. Прощай». Видя такое отчаяние, напуганный мужчина уточнил мой размер обуви и скрыл-

ся в неизвестном направлении.

Через час я стала обладательницей самой замечательной, как мне тогда показалось, обуви – кроссовок. Я снова стала весела и неравнодушна к красотам города, хотя и не так загадочна в глазах заметно погрустневшего мужчины. С тех пор я успела выбросить те питерские кроссовки, накупить новых, поменять мужчину и даже, кажется, стать феминисткой. «Важно, как я выгляжу в своих глазах, а не в мужских», - думала я. Удобная обувь заняла прочное место в моем гардеробе, постепенно вытеснив оттуда каблуки-гиганты и тонкие шпильки. Я даже изыскала научно обоснованный аргумент: норвежские ученые обнаружили, что постоянное хождение в обуви на высоком каблуке приводит к замедлению мыслительных процессов. А кому же хочется быть глупой блондинкой? «Мне! – неожиданно приходит мне в голову. – Мне давно уже хочется быть глупой блондинкой, вслед которой восхищенно оборачиваются мужчины. К которой ревнуют проходящие мимо женщины, утешая себя вероятным интеллектуальным превосходством. Которая сначала женщина, а уже потом – все остальное». …И я купила те туфли. Ну, на высоком каблуке. Не могу сказать, что этот выбор безупречен. Но первый же встреченный мной мужчина врезался в дерево: засмотрелся.

Travel-2016:

June 27 - July 7, 2016 (12 days) Info: spbmagazine@gmail.com 69


Слушайте Радио

Мегаполис на волне CHIN Radio

91.9 FM 1540 АМ каждое воскресенье в 15:00 и с Oктября 7 дней в неделю в прямом эфире на сайте

www.megapolis.ca

Радиопрограмма «Мегаполис» -

По вопросам размещения рекламы: machernova345@gmail.com

647.980.8442 416.282.3886

Е

Н ИИ ЧЕ

ВТ

это позитивные новости на русском языке, новости спорта, репортажи собственных корреспондентов, музыкальные передачи, познавательная городская тематика и реклама.

Brokerage License #12090

ЧАСОВ

ЧАСТНЫЕ ССУДЫ

• Есть проблемы с выплатой мортгиджа • Нужны деньги на ремонт дома • Не хватает денег на покупку дома • Нужны деньги купить бизнес ПЛОХАЯ КРЕДИТНАЯ ИСТОРИЯ? НЕТ ПРОБЛЕМ!

416-827-4722

www.MortgageRateToronto.com 70

St Petersburg I Summer 2015


71


Культура. Искусство. Туризм

Лето 2015

www.fabergemuseum.ru


Turn static files into dynamic content formats.

Create a flipbook
Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.