Two Letters From Egypt. Travel Literature

‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترً‪ُٟ‬دل ‪1‬‬

‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترً‪ُٟ‬دل ‪2‬‬

‫ًلُىا صًمُترً‪ُٟ‬دل‬

‫عؾالخان مً مهغ‬ ‫ثزجمة‪ :‬أشزف أبو اليزيد‬

‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترً‪ُٟ‬دل ‪3‬‬

‫اسم الكتاب‪ :‬رسالتان من مصر‬ ‫المؤلفة‪ً 5‬لُىا صًمُترً‪ُٟ‬دل‬ ‫الترجمة عن اإلنجليزية‪ :‬أشرف أبو اليزيد‬ ‫أدب رحالت‪ .‬سلسلة إبذاعات طريق الحرير‬ ‫الناشر ‪ :‬دار النخبة‪ ،‬بيروت‬ ‫نسخة مجانية معدة للنشر اإللكتروني‬ ‫الترقيم الدولي‬

‫‪ISBN 978-9953-518-67-1‬‬

‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترً‪ُٟ‬دل ‪4‬‬

‫ًلُىا صًمُترً‪ُٟ‬دل‬

‫عؾالخان مً مهغ‬ ‫ثزجمة‪ :‬أشزف أبو اليزيد‬

‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترً‪ُٟ‬دل ‪5‬‬

‫يلينا ديميتريفيتش‬

‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترً‪ُٟ‬دل ‪6‬‬

‫ًلُىا صًمُترً‪ُٟ‬دل (‪)1‬‬ ‫ٖىانغ ج‪٣‬لُضًت وخضًثت في ؤٖما‪ً ٫‬لُىا صًمُترً‪ُٟ‬دل‪٧ ،‬ان ٖىىان ؤَغوخت الكاٖغة والباخثت واإلاترحمت‬ ‫وال‪٩‬اجبت الهغبُت آها ؾدُلُا لىُل صعحت الض‪٦‬خىعاه‪ ،‬في حامٗت بلجغاص (‪ ،)2112‬وهي الغؾالت التي اؾخضٖذ‬ ‫ُ‬ ‫بًٗا مً مدخىاها‪ ،‬خحن وكغث نىعة الؿُضة هضي قٗغاوي‪ ،‬زال‪ ٫‬جمثُلها إلاهغ في ماجمغ الخغ‪٦‬ت‬ ‫اليؿىٍت الٗاإلاُت في بغلحن‪٨ٞ ،‬خبذ حٗلُ‪٣‬ا ٖليها الض‪٦‬خىعة آها ؾدُلُا بإن قٗغاوي نضً‪٣‬ت ًلُىا‪ ،‬وؤنهما ً‬ ‫مٗا‬ ‫ق‪٩‬لخا وحها مكغ‪٢‬ا للمغؤة في الٗالم‪ ،‬زال‪ٞ ٫‬ترة ما بحن الخغبحن الٗاإلاُخحن‪.‬‬ ‫‪٢‬اصوي البدث ًٖ الغخالت الهغبُت الكهحرة بلى م‪٣‬ا‪٦ ٫‬خبخه آها ؾدُلُا ه‪ٟ‬ؿها خمل ٖىىان ‪(The case of‬‬ ‫))‪ ،Serbian writer: Jelena J. Dimitrijević (1862-1945‬ها‪٢‬كذ ‪ُٞ‬ه ألاهماٍ الخاعٍسُت ليكاٍ اإلاغؤة‬ ‫صوعا ً‬ ‫في نغبُا ممثلت بامغؤة نغبُت مثحرة لالهخمام جماما‪ ،‬ؤصث ً‬ ‫مهما في جدغٍغاإلاغؤة بك‪٩‬ل ؤؾاس ي في وَنها‪،‬‬ ‫مكذ ٖلى زُى ‪٧‬اجباث وؿىٍاث نغبُاث ٖكً ‪٢‬بلها‪ ،‬مثل ؤوؾخاهُجا ؤعؾُدل‪ ،‬ؤو‪ ٫‬قاٖغة نغبُت مً‬ ‫ال‪٣‬غن الثامً ٖكغ‪.‬‬ ‫وجمثل ًُلُىا صًمُترًُ‪ُٟ‬دل خالت مثحرة لالهخمام بك‪٩‬ل زام بؿبب اه‪ٟ‬خاخها‪ ،‬وخُاتها اإلامخٗت لل‪ٛ‬اًت‪،‬‬ ‫وجغخالها اإلاخىانل‪ ،‬وجىانلها م٘ الكغ‪ ١‬وال‪ٛ‬غب‪ ،‬مضوهت ؤخىا‪ ٫‬اليؿاء ومهائغهً‪ .‬ج‪٣‬ى‪ ٫‬آها ؾدُلُا‪:‬‬ ‫‪٧‬اهذ ًلُىا صًمُترًُ‪ُٟ‬دل (‪٧ )1945-1862‬اجبت نغبُت وعخالت خى‪ ٫‬الٗالم ومىايلت في مجا‪ ٫‬خ‪٣‬ى‪١‬‬ ‫اإلاغؤة‪ ،‬و‪٢‬ض محزث ألاصب الهغبي في مُل٘ ال‪٣‬غن الخاؾ٘ ٖكغ بلى ال‪٣‬غن الٗكغًٍ‪٦ ،‬كاٖغة وعو ائُت‬ ‫و‪ٞ‬ىل‪٩‬لىعٍت باعػة في ألاوؾاٍ ألاصبُت الهغبُت‪ .‬وٖلى الغ‪ٚ‬م مً ٖضم خهىلها ٖلى حٗلُم عؾمي‪٧ ،‬اهذ ًلُىا‬ ‫امغؤة مخٗلمت ً‬ ‫حضا في ٖهغها‪ .‬جخدضر ل‪ٛ‬اث ٖضة و‪٧‬اجبت مث‪ٟ٣‬ت‪.‬‬ ‫جدضزذ ًلُىا ؤلاهجلحزًت والُىهاهُت والتر‪ُ٦‬ت وال‪ٟ‬غوؿُت وألاإلااهُت‪ ،‬و‪٢‬ض وكإث في ؤؾغة مدترمت زغٍت‪ ،‬جغبذ‬ ‫ٖلى عوح الترار الث‪٣‬افي الهغبي والضً​ً ألاعزىط‪٦‬س ي‪ .‬و‪٦‬غؾذ مىظ ؾً مب‪٨‬غة ه‪ٟ‬ؿها لل‪٨‬خابت‪٧ .‬ان لضيها‬ ‫صٖم ‪٦‬بحر في ػوحها ًى‪ٞ‬ان صًمُترًُ‪ُٟ‬دل‪ٞ .‬ةلى حاهب صٖمه ل‪٨‬خاباتها و ؤوكُتها الاحخماُٖت‪٧ ،‬ان ً‬ ‫‪ٚ‬البا‬ ‫ػمُلها في الؿ‪ٟ‬غ والصخو الظي ًم‪٨‬نها الاٖخماص ٖلُه ً‬ ‫جماما‪ٖ .‬ىضما ماث‪ٖ ،‬اقذ في خضاص لب‪ُ٣‬ت خُاتها‪،‬‬ ‫ومىظ اللخٓت التي ب‪ُ٣‬ذ ‪ٞ‬يها بم‪ٟ‬غصها‪٦ ،‬غؾذ خُاتها لل‪٨‬خابت والؿ‪ٟ‬غوالىًا‪ ٫‬مً ؤحل خ‪٣‬ى‪ ١‬اإلاغؤة‪ .‬ل‪٣‬ض‬ ‫قاع‪٦‬ذ مهحراليؿىٍاث الهغبُاث ألازغٍاث اللىاحي ‪٦‬ضن ؤن ًُيؿحن آلان”‪.‬‬ ‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترً‪ُٟ‬دل ‪7‬‬

‫ح كحر آها ؾدُلُا بلى ؤن ًلُىا وػمُالتها في ال‪ٛ‬الب مً اليؿاء الثرًاث والصجاٖاث اللىاحي ‪ ً٦‬وَىُاث‬ ‫خ‪ُ٣ُ٣‬اث‪ ،‬و‪٧‬ان للممغياث اإلاخُىٖاث صوع مهم زال‪ ٫‬خغوب البل‪٣‬ان والخغب الٗاإلاُت ألاولى‪ .‬ووكغث‬ ‫ًٖىاث الضائغة مجلتهً الخانت اإلاؿماة ‪ Calendar Vardar‬وٖملً ٖلى وكغ ألاٖما‪ ٫‬ألاصبُت والتروٍج‬ ‫لأل‪٩ٞ‬اعالىَىُت‪.‬‬ ‫‪٧‬اهذ صًمُترًُ‪ُٟ‬دل ‪ Jelena J. Dimitrijević‬واخضة مً ؤ‪٦‬ثر اإلاال‪ٟ‬اث اإلاكاع‪٦‬حن وكاَا في هظه املجلت‪.‬‬ ‫لظل‪٨ً ،٪‬ك‪ ٠‬همِ وكاٍ اإلاغؤة في نغبُا ًٖ الاعجباٍ الىزُ‪ ٤‬بحن الىَىُت والىًا‪ ٫‬مً ؤحل خ‪٣‬ى‪١‬‬ ‫جماما مثل اليؿىٍاث مً ؤوعوبا وؤمغٍ‪٩‬ا‪٧ ،‬اهذ اليؿىٍاث الهغبُاث ً‬ ‫اإلاغؤة‪ً .‬م‪٨‬ىىا ؤن ه‪٣‬ى‪ ٫‬بهه ً‬ ‫ؤً​ًا وؿاء‬ ‫زغٍاث مخٗلماث لل‪ٛ‬اًت واؾخسضمً ‪٧‬ل مٗاع‪ٞ‬هً و‪٢‬ىتهً وزغوتهً لتر‪ُ٢‬ت م‪٩‬اهت اإلاغؤة الهغبُت بك‪٩‬ل ٖام‪.‬‬ ‫و‪٢‬ض ‪٧‬اهذ ًلُىا وكُت في هظه اإلاٗغ‪٦‬ت‪ ،‬في اإلا‪٣‬ام ألاو‪ ٫‬مً زال‪ ٫‬ؤصبها‪ ،‬وزانت بحن مدبي الغخالث‪٧ .‬اهذ‬ ‫الغخالث هىا ج‪٣‬ىم بلى ؤحؼاء مسخل‪ٟ‬ت مً الٗالم مجغص مداولت إلاٗغ‪ٞ‬ت ‪ ٠ُ٦‬حِٗل اليؿاء ألازغٍاث‪ ،‬ختى‬ ‫جخم‪ ً٨‬مً جُبُ‪ ٤‬هظه اإلاٗغ‪ٞ‬ت وجباص‪ ٫‬الخبراث م٘ اليؿاء في وَنها‪٧ .‬اهذ ‪٧‬ل ؾ‪ٟ‬غة مً عخالتها ججغبت‬ ‫مظهلت ٖبر الٗالم الخمُم ليؿاء ٖهغها‪ .‬وهظا هى ؾبب جغ‪٦‬حز ‪٧‬ل ‪٦‬خاباتها ٖلى اإلاغؤة ؾىاء ‪٧‬اهذ مذجبت‬ ‫ؤو جغجضي بضلت وجضزً الؿُجاع‪.‬‬

‫يلينا ديميتريفيتش‬ ‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترً‪ُٟ‬دل ‪8‬‬

‫مىظ ؾً مب‪٨‬غة ًلُىا‪ ،‬جغ‪٦‬ؼ اهخمامها ٖلى الٗالم الكغقي الظي جمثله اإلاغؤة التر‪ُ٦‬ت وَغٍ‪٣‬ت خُاتها‪ .‬حظبتها‬ ‫الخُاة في الخغٍم التر‪٧‬ي واإلاكا‪٧‬ل التي ناص‪ٞ‬ذ هاالء اليؿاء ألو‪ ٫‬مغة في هِل‪ ،‬ؤ‪٦‬برمضًىت في حىىب نغبُا‬ ‫(والتي ‪٧‬اهذ في الى‪٢‬ذ الظي اهخ‪٣‬لذ ‪ُٞ‬ه بلى هىا‪ً ٥‬‬ ‫حؼءا مً ؤلامبراَىعٍت الٗثماهُت)‪ ،‬حظبتها ً‬ ‫‪٦‬ثحرا لضعحت‬ ‫ؤنها بضؤ اؾخ‪٨‬كا‪ٞ‬ها بالخ‪ٟ‬هُل‪ .‬و‪٦‬خبذ ‪٧‬ل الاهُباٖاث ًٖ الخُاة في الخغٍم التر‪ُ٦‬ت في ‪٦‬خابها بٗىىان‬ ‫(عؾائل مً هِل ًٖ الخغٍم)‪.‬‬ ‫وجغي ؾدُلُا ؤٖمالها ألاصبُت عائٗت لؿببحن‪ .‬ؤوال لتر‪٦‬حزها الىاضر ٖلى اإلاغؤة بك‪٩‬ل ٖام واهخمامها بمهحر‬ ‫صوعا ً‬ ‫اإلاغؤة في الكغ‪ .١‬و‪٢‬ض ؤصي ٖملها ألاصبي ً‬ ‫مهما في ٖملُت بٖاصة ا‪٦‬دكا‪ ٝ‬مؿاهمت اإلاغؤة في الخُاة‬ ‫الث‪٣‬ا‪ُٞ‬ت الهغبُت في الىه‪ ٠‬ألاو‪ ٫‬مً ال‪٣‬غن الٗكغًٍ‪ .‬مً زال‪ٖ ٫‬ملها ألاصبي ‪٧‬له جٓهغ ال‪ٟ‬غصًت والغوح‬ ‫ً‬ ‫ؤمغا هاص ًعا بدض طاجه‪٦ .‬ما ؤْهغث ً‬ ‫اإلاؿخ‪٣‬لت‪ .‬ؤن ج‪٨‬ىن ‪٧‬اجبت في ػمانها ‪٧‬ان هظا ً‬ ‫ج‪ٟ‬هما وحٗاَ‪ٟ‬ا م٘ الخالت‬ ‫الى‪ٟ‬ؿُت للمغؤة الخغٍم‪٦ .‬كاهض ٖلى بٌٗ ألاخضار الخاؾمت لخدغٍغوجدضًث اإلاغؤة التر‪ُ٦‬ت‪.‬‬ ‫ل‪ٟ‬خذ ًلُىا الاهدباه بلى ه‪ٟ‬ؿها مً زال‪ ٫‬وكغ ‪٢‬هائض م‪٨‬خىبت بإؾلىب قغقي ‪ٚ‬غٍب‪ .‬و ‪٧‬اهذ جخدضر ًٖ‬ ‫اإلاغؤة وٖاإلاها الخمُم‪ ،‬بما في طل‪ ٪‬الجيـ‪ ،‬صون ؤي خضوص احخماُٖت‪ .‬و‪٦‬خبذ عواًت (عؾائل مً ؾالىهُ‪)٪‬‬ ‫التي نىعث اللخٓت الخاعٍسُت إلاىاحهت ونضام خًاعجحن مسخل‪ٟ‬خحن‪ .‬في (عؾائل مً ؾالىهُ‪ )٪‬ع‪٦‬ؼث‬ ‫اهخمامها ٖلى اليؿاء اليهىصًاث الالحي اٖخى‪ ً٣‬ؤلاؾالم‪ ،‬وان‪ٟ‬ت ٖاصاث خُاتهً وٖملُت جدغعهً‪.‬‬ ‫ٖمل ًلُىا ألاصبي اإلاهم آلازغ هى عواًت ؾ‪ٟ‬غ مً ؤمغٍ‪٩‬ا بٗىىان (ٖالم حضًض) ؤو (ٖام واخض في ؤمغٍ‪٩‬ا)‪ .‬في‬ ‫هظا الؿ‪ٟ‬غ‪ ،‬ؤْهغث ‪٧‬ل بم‪٩‬اهاتها ال‪٨‬خابُت‪ .‬الٗىهغ ألا‪٦‬ثر بزاعة لالهخمام في ٖملها هى الُغٍ‪٣‬ت التي ‪٧‬اهذ‬ ‫جه‪ ٠‬بها ؤؾلىب الخُاة ألامغٍ‪ُ٨‬ت م٘ التر‪٦‬حز ٖلى اليؿاء ألامغٍ‪ُ٨‬اث‪٧ .‬اهذ جسضم بٗىاًت ٖاصاث خُاة‬ ‫اليؿاء ألامغٍ‪ُ٨‬اث‪ ،‬وج‪٣‬اعنها باليؿاء التر‪ُ٦‬اث ألنها وحضث هظه اإلا‪٣‬اعهت مثحرة لالهخمام لل‪ٛ‬اًت‪ .‬مً وحهت‬ ‫هٓغها‪ٖ ،‬لى الغ‪ٚ‬م مً ازخال‪ٞ‬هً ًٖ بًٗهً البٌٗ‪ ،‬بال ؤن اليؿاء ألامغٍ‪ُ٨‬اث والتر‪ُ٦‬اث لضيهً ش يء‬ ‫مكتر‪ .٥‬بنهً في اإلا‪٣‬ام ألاو‪ً ،٫‬غصن بكضة ؤن جخدغع ن باالٖخماص ٖلى الظاث‪ ،‬بمٗنى آزغ للخدغع مً الخغٍم‬ ‫الظي هى اؾخٗاعة للٗالم بدضوص الخ‪٣‬الُض والخ‪ٟ‬ى‪ ١‬الظ‪٦‬ىعي‪٧ .‬اهذ هظه الغخلت بلى ؤمغٍ‪٩‬ا‪ ،‬مثل جل‪ ٪‬التي‬ ‫‪٢‬امذ بها بلى ؤلامبراَىعٍت الٗثماهُت‪ ،‬خاؾمت باليؿبت لُلُىا صًمُترًُ‪ُٟ‬دل وص‪ ٘ٞ‬مً ٖؼمها ٖلى مؿاٖضة‬ ‫حُل حضًض مً ال‪ٟ‬خُاث واليؿاء في بلضها ‪.‬‬

‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترً‪ُٟ‬دل ‪9‬‬

‫هدى شعزاوي في كتاب يلينا‬ ‫زم حاءث ؾدُلُا ٖلى الؿحرة اإلاكتر‪٦‬ت م٘ هضي قٗغاوي‪ ،‬وٍلُىا؛ بط نضع نضع ‪٦‬خاب صًمترً‪ُٟ‬دل ألازحر‬ ‫ٖام ‪ 1941‬وهى ‪٦‬خاب ًٖ الغخالث بٗىىان (ؾبٗت بداعوزالزت مدُ​ُاث‪ .‬عخلت خى‪ ٫‬الٗالم) صوهذ ‪ٞ‬يها ًٖ‬ ‫عخلتها ٖبر ؤلاؾ‪٨‬ىضعٍت‪ ،‬وال‪٣‬اهغة (وهي الغخلت التي ج‪٣‬ضمها هىا اإلاال‪ٟ‬ت ٖبر عؾالخحن)‪ ،‬وال‪٣‬ضؽ‪ ،‬وخُ‪ٟ‬ا‪.‬‬ ‫صمك‪ ،٤‬وبحروث‪.‬‬ ‫‪٧‬اهذ هظه الغخلت بلى الكغ‪ ١‬ألاوؾِ ‪ٞ‬غنت عائٗت إلاٗغ‪ٞ‬ت ‪ ٠ُ٦‬حِٗل اليؿاء مً هظا الجؼء مً الٗالم‪.‬‬ ‫ً‬ ‫مىيىٖا آزغ‪ ،‬وهى الهغاٖاث الضًيُت في الكغ‪ ١‬ألاوؾِ‪ .‬و‪٧‬اهذ عخلتها ‪ٞ‬غنت ‪ٞ‬غٍضة‬ ‫‪٦‬ما ؤَل‪٣‬ذ ًلُىا‬ ‫لل‪٣‬اء شخهُاث باعػة وممخٗت في ٖهغها مثل الؼُٖمت اليؿىٍت اإلاهغٍت هضي قٗغاوي‪ ،‬التي الخ‪٣‬ذ بها‬ ‫ٖىضما ػاعث مهغ‪ ،‬وألامحرة الباعؾُت اللُضي صوعاب جاجا والكاٖغ الهىضي عابىضعاهاث َا‪ٚ‬ىع؛ الظي الخ‪٣‬خه‬ ‫ٖىضما ػاعث الهىض‪ .‬و‪٢‬ضمذ ‪٦‬خب عخالتها الاهُباٖاث التي ؤنبدذ قهاصة ؤهثروبىلىحُت و إزىى‪ٚ‬غ ا‪ُٞ‬ت ًٖ‬ ‫ػمانها‪.‬‬

‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترً‪ُٟ‬دل ‪10‬‬

‫م٘ اؾخمغاع البدث‪ٖ ،‬ثرث ٖلى وع‪٢‬ت بدثُت ؤزغي بٗىىان “‪٦‬خاباث الؿ‪ٟ‬غ لُلُىا صًمُترًجُ‪ُٟ‬دل‪:‬‬ ‫الؿُاؾاث اليؿىٍت والهىٍت ال‪٨ٟ‬غٍت الخانت”‪٦ ،‬خبتها ؾ‪ُٟ‬خالها جىمُدل‪ ،‬ؤ‪٦‬ضث ‪ٞ‬يها ٖلى ؤن ‪٦‬خاباث‬ ‫الغخالت واإلاىايلت الهغبُت جمحزث بدضازت لها ؾماث زانت جإحي مً اإلاىاحهت م٘ املجخم٘ وألاصب‬ ‫الخ‪٣‬لُضًحن‪ ،‬وجخدضي في الى‪٢‬ذ ه‪ٟ‬ؿه ال‪ُ٣‬ىص ألابىٍت ٖلى مكاع‪٦‬ت اإلاغؤة في الخُاة الؿُاؾُت والٗامت‪٦ ،‬ما‬ ‫ؤن ‪٦‬خب ؤصب الغخلت لضًمُترًُ‪ُٟ‬دل حك‪ ٪٨‬في الخالٖب الظ‪٦‬ىعي ؤو ؾلُت اإلااؾؿاث الٗامت التي ‪٢‬للذ‬ ‫مً قإن اإلاغؤة وجدغعها‪.‬‬ ‫ل‪٣‬ض بضؤث ًلُىا الٗمل ألاصبي في نهاًت ال‪٣‬غن الخاؾ٘ ٖكغ‪ٖ ،‬ىضما ْهغ حُل حضًض مً ال‪٩‬اجباث اإلاخٗلماث‬ ‫في نغبُا – وؿاء مثل مُل‪٩‬ا ‪ٚ‬غَ‪ٛ‬ىعو‪ٞ‬ا (‪ ،)1924 )-1841‬صعا‪ٚ‬ا حا‪ٞ‬غٍلى‪ُٞ‬دل (‪ ،)1917-1854‬مُلُ‪ٟ‬ا‬ ‫ؾُمُدل (‪٦ ،)1954-1858‬ىؾاعا حؿ‪ُٟ‬خ‪٨‬ى‪ُٞ‬دل (‪ ،)1953-1868‬وصاهُ‪٩‬ا باهضًدل (‪.)1951-1871‬‬ ‫مغوحاث لصخهُاث وؿائُت ‪٦‬بُالث وم‪ٛ‬حراث للؿغص الخ‪٣‬لُضي مً زال‪ ٫‬حٗل جدغٍغ ‪٧‬ل مً الغحا‪٫‬‬ ‫ً‬ ‫مىيىٖا ع ً‬ ‫ئِؿُا ومً زال‪ ٫‬حٗؼٍؼالهىٍت الث‪٣‬ا‪ُٞ‬ت للم‪٨ٟ‬غاث والض‪ٞ‬إ ٖنها‪.‬‬ ‫واليؿاء‬ ‫‪٧‬ان حاهب مً ججغبت حُلُىا صًمُترًُ‪ُٟ‬دل هى الضٖم الهاص‪ ١‬مً ػوحها اإلاخدغع – الظي ٌكبه‬ ‫الصخهُاث الظ‪٦‬ىعٍت الخُالُت التي ابخ‪٨‬غتها ال‪٩‬اجبت صعا‪ٚ‬ا حا‪ٞ‬غٍلى‪ُٞ‬دل ‪٦‬كغٍ‪ ٪‬مثالي لبُالتها ؤلاهار‪.‬‬ ‫ٖلى الغ‪ٚ‬م مً ؤن ًى‪ٞ‬ان صًمُترًُ‪ُٟ‬دل ‪٧‬اهذ لضًه وُْ‪ٟ‬ت ؤبىٍت همىطحُت “‪٦‬ظ‪٦‬غ” ؤو حىضي مداعب ‪٣ٞ‬ض‬ ‫‪٧‬ان يابُا في الخضمت الٗؿ‪٨‬غٍت اإلال‪ُ٨‬ت الهغبُت‪ ،‬بال ؤهه شج٘ ػوحخه في ؾٗيها بجمُ٘ ؤوكُتها‪ .‬وهظا‬ ‫ٌٗني ؤ‪٦‬ثر ب‪٨‬ثحر مً الضٖم الل‪ٟٓ‬ي في و‪٢‬ذ ‪٧‬ان ًُُلب مً ألاػواج الظهاب بلى املخ‪٨‬مت للخى‪ٖ ُ٘٢‬لى‬ ‫“مى ا‪٣ٞ‬ت الؼوج” للؼوحت للٗمل في املجا‪ ٫‬الٗام‪ .‬مً ٖام ‪ 1844‬بلى ٖام ‪ ،1946‬لم ٌٗخبر ال‪٣‬اهىن اإلاضوي‬ ‫الهغبي اإلاغؤة اإلاتزوحت ؤ‪ًٞ‬ل مً مىاَىيها اإلاىدغ‪ٞ‬حن واإلاهابحن بالجىىن‪ ،‬وبالخالي نى‪ٟ‬ها في ه‪ٟ‬ـ‬ ‫املجمىٖت‪ ،‬بلى حاهب الكباب و‪ٚ‬حرالىاضجحن‪.‬‬ ‫ٖلى ٖ‪٨‬ـ اليؿاء الغاقضاث ‪ٚ‬حر اإلاتزوحاث‪ ،‬الالئي ‪٧‬ان لضيهً الخ‪ ٤‬في بصاعة ممخل‪٩‬اتهً الخانت؛ لم‬ ‫جخمخ٘ اليؿاء اإلاتزوحاث بإًت خ‪٣‬ى‪ ١‬في اإلاحرار‪ .‬هاصعا ما حؿخُ​ُ٘ اليؿاء اإلاتزوحاث الٗمل في ألاما‪ً٦‬‬ ‫الٗامت‪ ،‬وإطا ماث ؤػواحهً‪ٞ ،‬ةنهً ال ًخمخًٗ بد‪٣‬ى‪ ١‬ألابىة‪ ٝ.‬في حمُ٘ ‪ُ٢‬اٖاث الخُاة الاحخماُٖت جم‬ ‫بزًاٖهً بال‪٩‬امل ألػواحهً‬

‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترً‪ُٟ‬دل ‪11‬‬

‫سبعة بحار وثالثة محيطات‪ .‬رحلة حول العالم‬ ‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترً‪ُٟ‬دل ‪12‬‬

‫ٖلى الغ‪ٚ‬م مً الهىٍت ألاهثىٍت الخايٗت للغ‪٢‬ابت الهاعمت واملخضوصة بكضة والخهىع الظ‪٦‬ىعي اإلاهحن‬ ‫بك‪٩‬ل ٖام للجيـ آلازغ‪ ،‬ؤنبدذ صعاحا حا‪ٞ‬غٍلى‪ُٞ‬دل وٍلُىا صًمُترًُ‪ُٟ‬دل ‪٧‬اجبخحن هاجخخحن‪ .‬ول‪ٖ ً٨‬لى‬ ‫الغ‪ٚ‬م مً حهىصها‪ ،‬لم جىجر حا‪ٞ‬غٍلى‪ُٞ‬دل في وكغ ‪٦‬خابها‪ .‬بال ؤنها؛ زال‪ ٫‬خُاتها‪ ،‬جم‪٨‬ىذ مً ٖغى‬ ‫ؤٖمالها في الضوعٍاث‪.‬‬ ‫وخ‪٣٣‬ذ صًمُترًُ‪ُٟ‬دل ؤ‪٦‬ثر مً طل‪ ٪‬ب‪٨‬ثحر ‪ ،‬وؾاهمذ الٗضًض مً الٓغو‪ ٝ‬في اؾخ‪٣‬با‪ ٫‬ؤ‪٦‬ثر بًجابُت‬ ‫ً‬ ‫ؤوال‪ٖ ،‬ىضما ‪٧‬اهذ ال حؿا‪ٞ‬غ‪ ،‬ع‪٦‬ؼث خًىعها في بل‪ٛ‬غاص التي ‪٧‬اهذ ً‬ ‫ؤً​ًا مغ‪٦‬ؼ الخُاة الث‪٣‬ا‪ُٞ‬ت‬ ‫لٗملها‪.‬‬ ‫لهغبُا‪ ،‬وؾاٖضتها م‪٩‬اهتها الاحخماُٖت اإلاخمحزة لِـ ‪ٖ ِ٣ٞ‬لى الخدؿً ول‪ً ً٨‬‬ ‫ؤً​ًا في الاؾخ‪ٟ‬اصة مً‬ ‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترً‪ُٟ‬دل ‪13‬‬

‫قب‪٨‬تها الاحخماُٖت وال‪٨ٟ‬غٍت‪ .‬وبِىما لم ً‪ ً٨‬بةم‪٩‬ان حا‪ٞ‬غٍلى‪ُٞ‬دل جسُل ؤمغٍ‪٩‬ا بال في عواًاتها‪٧ ،‬ان بةم‪٩‬ان‬ ‫صًمُترًُ‪ُٟ‬دل بؿهىلت الؿ‪ٟ‬غ بلى هىا‪ ٥‬مغجحن‪ ،‬في ٖامي ‪ 1919‬و ‪ .1927‬وٖلى ٖ‪٨‬ـ حا‪ٞ‬غٍلى‪ُٞ‬دل‪ ،‬التي‬ ‫ُ‬ ‫ً‬ ‫ؤحبرث ٖلى ٖؼ‪ ٫‬ه‪ٟ‬ؿها ًٖ املجخم٘‪٧ ،‬اهذ صًمُترًُ‪ُٟ‬دل مغجبُت خغ‪ُٞ‬ا بالٗالم‪.‬‬ ‫وه‪٨‬ظا ؤضخذ ًلُىا صًمُترًُ‪ُٟ‬دل ؤو‪٧ ٫‬اجبت ؾ‪ٟ‬غ نغبُت وؤو‪ ٫‬مال‪ٟ‬ت نغبُت ‪ٚ‬ؼٍغة ؤلاهخاج‪٣ٞ ،‬ض وكغث‬ ‫زال‪ ٫‬خُاتها زمؿت ‪٦‬خب ؾ‪ٟ‬غ قاملت بك‪٩‬ل ‪ٚ‬حر ٖاصي‪ ًٖ ،‬هِل وؾالىهُ‪ ،٪‬وًٖ ؤما‪ ً٦‬بُٗضة و‪ٚ‬حر‬ ‫مٗغو‪ٞ‬ت مثل الهىض‪1928) ،Letters from India ، (Pisma iz Indije‬والىالًاث اإلاخدضة ‪(Novi svet ili U‬‬ ‫‪ ،Americi godinu dana / The New World‬الاؾم اإلاؿخٗاع‪ ،1934) ،: One Year in America‬وقما‪٫‬‬ ‫ب‪ٞ‬غٍ‪ُ٣‬ا والكغ‪ ١‬ألاوؾِ ‪(Sedam mora i tri okeana. Putem oko sveta / Seven Seas and Three‬‬ ‫‪Oceans.‬عخلت خى‪ ٫‬الٗالم‪٦ .)1941 ،‬ما وكغث ؾخت ؤٖما‪ ٫‬ؤزغي في الكٗغ وال‪٣‬هو ال‪٣‬هحرة و اإلاغؤة‬ ‫ألامغٍ‪ُ٨‬ت‪ ،‬وش يء خضر في ؤمغٍ‪٩‬ا)‪ ،‬وعو اًت (اإلاغؤة الجضًضة) ‪.)1912‬‬ ‫وجغحمذ بٌٗ ‪٦‬خب ًلُىا صًمُترًُ‪ُٟ‬دل زال‪ ٫‬خُاتها بلى ؤلاهجلحزًت وألاإلااهُت والغوؾُت والبىلىضًت‬ ‫والبل‪ٛ‬اعٍت‪ .‬في الى‪٢‬ذ ه‪ٟ‬ؿه‪٧ ،‬اهذ ال‪٩‬اجباث الهغبُاث ً‪٩‬ا‪ٞ‬دً للخهى‪ٖ ٫‬لى اهخمام مدلي حاص‪ٖ .‬لى‬ ‫الغ‪ٚ‬م مً ؤن صًمُترًُ‪ُٟ‬دل ‪٧‬اهذ في طل‪ ٪‬الى‪٢‬ذ ؤو‪٧ ٫‬اجبت مكهىعة في نغبُا وؤو‪٧ ٫‬اجبت نغبُت ج‪٣‬ضم‬ ‫شخهُا بلى الٗالم‪ ،‬ول‪ ً٨‬لم ًخم الاٖترا‪ ٝ‬بها ع ً‬ ‫ً‬ ‫ؾمُا مً ‪٢‬بل مً هم في الؿلُت ‪ .‬عبما ًم‪ ً٨‬ج‪ٟ‬ؿحر‬ ‫ه‪ٟ‬ؿها‬ ‫هظا الغ‪ٖ ٌٞ‬لى ؤهه م‪٣‬اومت لـ ج‪ٟ‬اهيها في جدؿحن صوعوم‪٩‬اهت اإلاغؤة في املجخم٘ الهغبي‪.‬‬ ‫جه‪ ٠‬الغخالت الهغبُت اليؿاء اإلاهغٍاث اإلاٗانغاث ٖلى ؤنهً ٖبضاث ؤػواحهً‪ ،‬الظً​ً ًغجضون الؿالؾل‬ ‫‪ٗ٦‬ىهغ ػزغفي‪٨ً ،‬مً وعاء جبُٗتهً واؾخٗباصهً‪ .‬وحٗؼو طل‪ ٪‬بلى َ‪ُٛ‬ان ألامُت لضي ال‪ٟ‬خُاث في ال‪٣‬غي‬ ‫اإلاهغٍت‪ٖ .‬الوة ٖلى طل‪ ،٪‬حؿخ‪ٟ‬ؼ صلُلها في ال‪٣‬ضؽ بؿااله ٖما بطا ‪٧‬ان ًامً ب‪٣‬بر آصم‪ ،‬وإلااطا ًضخٌ‬ ‫بم‪٩‬اهُت وحىص ‪٢‬بر خىاء‪ .‬في بقاعة بلى اإلاك‪٩‬لت اإلاٗ‪٣‬ضة اإلاخمثلت في الخال‪ ٝ‬ال‪٩‬اعه للمغؤة في مجا‪ ٫‬الخُاة‬ ‫اإلاُخا‪ٞ‬حزً‪٣‬ي للمغؤة‪.‬‬ ‫ّ‬ ‫وماؾؿت الخغ‪٦‬ت اليؿىٍت‬ ‫جإحي الغؾالت ألاهم مً ل‪٣‬اء ًلُىا صًمُترًجُ‪ُٟ‬دل‪ ،‬في صٌؿمبر ‪ ،1926‬م٘ عئِؿت‬ ‫ِ‬ ‫اإلاهغٍت‪ ،‬هضي الكٗغاوي‪ ،‬والتي ‪٧‬اهذ ً‬ ‫ؤً​ًا ّ‬ ‫ماؾؿت مجلت اإلاغؤة اإلاهغٍت اليؿىٍت‪ .‬ؾإلذ صًمترًُ‪ُٟ‬دل‬ ‫ِ‬ ‫الكٗغاوي‪ ،‬و‪٧‬اهذ ٖلى اَالٕ واؾخٗضاص جامحن للم‪٣‬ابلت‪“ ،‬هل ؾخُالبحن بالخ‪ ٤‬في الخهىٍذ ليؿائ‪٪‬؟”‬ ‫وبٗض مالخٓت ح‪ُٛ‬حر م‪ٟ‬اجئ في الخٗبحر ٖلى وحه الكٗغاوي “و‪٧‬إن هظا الؿاا‪ ٫‬ألازحر ‪٢‬ض ؤخغحها”‪ .‬عصث‬ ‫ً‬ ‫الكٗغاوي بإنها ؾخُلب ؤوال مىذ خ‪ ٤‬الخهىٍذ للمث‪ٟ٣‬اث اإلاهغٍاث ‪.ِ٣ٞ‬‬ ‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترً‪ُٟ‬دل ‪14‬‬

‫في هذا املؤثمز التقت يلينا مع هدى شعزاوي‬ ‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترً‪ُٟ‬دل ‪15‬‬

‫ج‪٨‬ك‪ ٠‬عواًت صًمُترًُ‪ُٟ‬دل ًٖ اإلاهلخت الظاجُت لـ “اليؿىٍاث” في مهغ والخ‪٣‬ى‪ ١‬الؿُاؾُت اإلاخمحزة‬ ‫واإلا‪ُ٣‬ضة واإلا‪ُ٣‬ضة للم‪٨ٟ‬غاث‪ ،‬والتي لم جدؿً وي٘ حمُ٘ اليؿاء في مهغ‪.‬‬ ‫ج‪٣‬اعن صًمُترًُ‪ُٟ‬دل الل‪٣‬اء م٘ الكٗغاوي بؼٍاعتها ل‪٣‬هغ الخمغاء‪ ،‬مجم٘ ال‪٣‬هىع والخهىن في بؾباهُا‪.‬‬ ‫لم ً‪ ً٨‬الغاب ِ بحن اإلاغؤة وال‪٣‬لٗت في حمالهما ول‪ ً٨‬في همِ الخُاة الظي ًدكاع‪٧‬اهه – وهى همِ ال‪٣‬لٗت‪.‬‬ ‫باليؿبت لضًمُترًُ‪ُٟ‬دل‪ ،‬جغمؼ ال‪٣‬لٗت التي حِٗل ‪ٞ‬يها الكٗغاوي بلى مالط صازلي وخماًت ا‪٢‬خهاصًت وؤمان‬ ‫وؤمً لٗضص ‪٢‬لُل ً‬ ‫حضا مً اإلاث‪ٟ٣‬اث اإلاهغٍاث مً الُب‪٣‬ت الٗلُا‪ ،‬مٗؼوالث ًٖ ٖضص ‪٦‬بحر مً اليؿاء‬ ‫اإلاهغٍاث ألازغٍاث مً الُب‪٣‬ت الضهُا‪ .‬هظه هي ه‪ُ٣‬ت الازخال‪ ٝ‬بحن الهىٍت اليؿىٍت لضًمترًُ‪ُٟ‬دل والهىٍت‬ ‫اليؿىٍت للكٗغاوي‪٧ .‬اهذ ‪٧‬لخا هاجحن اإلاث‪ٟ٣‬خحن مً الُب‪٣‬ت الٗلُا‪ ،‬ول‪ٖ ً٨‬لى ٖ‪٨‬ـ الكٗغوي‪ ،‬جغ‪٦‬ذ‬ ‫صًمُترًُ‪ُٟ‬دل “خهنها”‪ ،‬و‪٦‬غؾذ خُاتها لؼٍاصة الىعي بحن اليؿاء الهغبُاث مً مسخل‪ ٠‬الُب‪٣‬اث‪ ،‬مً‬ ‫زال‪ ٫‬اؾخ‪٨‬كا‪ٞ‬ها وزُابها خى‪ ٫‬اليؿىٍت ومكا‪٧‬لها في حمُ٘ ؤهداء الٗالم‪.‬‬ ‫في ‪٦‬خابها ًٖ قما‪ ٫‬ب‪ٞ‬غٍ‪ُ٣‬ا والكغ‪ ١‬ألاوؾِ‪ ،‬جا‪٦‬ض صًمُترًُ‪ُٟ‬دل ‪٢ ٠ُ٦‬لل الخاعٍش مً ؤهمُت اإلاغؤة‪ .‬في‬ ‫بضاًت عخالتها بلى مهغ‪ ،‬وال جس‪ٟ‬ي ال‪٩‬اجبت زُبت ؤملها ٖىضما ٖلمذ ؤن اإلا‪٣‬ابغ ال‪٣‬ضًمت ال جدخىي ٖلى ؤصلت‬ ‫ٖلى ص‪ ًٞ‬الخا‪٦‬ماث اإلاهغٍاث‪ .‬و‪٢‬ض وكغث نىعة “ناخبت الؿٗاصة هضي هاهم الكٗغاوي‪ ،‬ال‪٣‬اهغة” م٘‬ ‫الخ‪ٟ‬اوي الصخص ي بال‪ٟ‬غوؿُت لـ ”‪ “Madame J. Dimitrijevitch‬وجى‪ُٗ٢‬ها‪٧ ،‬الُ‪ٟ‬ىعهُا‪.1926 .‬‬ ‫ُ‬ ‫ج‪٣‬ى‪ ٫‬ؾ‪ُٟ‬خالها جىمُدل‪“ :‬جمثل عواًاث عخالث ًلُىا صًمُترًُ‪ُٟ‬دل‪ ،‬التي ‪٦‬خبذ في الثالزُيُاث مً‬ ‫ال‪٣‬غن اإلااض ي‪ ،‬مؿاهمت ‪٦‬بحرة في ألاصب والث‪٣‬ا‪ٞ‬ت والؿُاؾت الهغبُت‪ .‬جخمثل بخضي الغؾائل الغئِؿُت‬ ‫للبداع الؿبٗت واملخُ​ُاث الثالزت في ؤن زغوة الىاؽ ج‪٨‬مً في مغ ا‪٢‬بت الٗالم و‪ٞ‬همه والخٗغ‪ٖ ٝ‬لُه‪ ،‬وهى‬ ‫‪٢‬غٍب مً ‪٨ٞ‬غة الُىم الخالُت ًٖ الخٗضصًت الث‪٣‬ا‪ُٞ‬ت والخاحت بلى جدمل الخىىٕ البكغي‪“.‬‬ ‫بضؤث ًلُىا صًمُترًُ‪ُٟ‬دل ‪٦‬خابت الكٗغ‪ .‬واٖخبرتها الباخثت الكاٖغة “ؾا‪ٞ‬ى الهغبُت”‪ .‬جظ‪٦‬غث وحها آزغ‬ ‫ُ‬ ‫للخدغعو‪٢‬ض وكغث جغحمت ؤقٗاعؾا‪ٞ‬ى الىهاهُت‪٦ .‬م هى ن‪ٛ‬حرهظا الٗالم!‬ ‫ج‪ٟ‬خذ الخُاة الجيؿُت في ‪٦‬خاباث ًلُىا ً‬ ‫ؤً​ًا بٌٗ ألاؾئلت اإلاثحرة لالهخمام‪ .‬ؤَل‪ٖ ٤‬ليها مٗانغوها اؾم‬ ‫”‪ ،“Sappho‬و‪٢‬الىا ٖنها‪“ :‬بنها امغؤة جدب اليؿاء‪ ،‬ل‪٨‬نها جدبهً مثلىا”‪ .‬لِؿذ ‪٢ ِ٣ٞ‬هائضها مً مىٓىع‬ ‫الصخو ألاو‪ ٫‬مسههت لجما‪ ٫‬وههاٖت البكغة‪ .‬لليؿاء التر‪ُ٦‬اث وألامغٍ‪ُ٨‬اث‪ ،‬ل‪ ً٨‬اإلاغ‪٦‬ؼ الىخُض في‬ ‫اهخمامها ً‬ ‫صائما هى اليؿاء وبضون اؾخثىاء‪ .‬في ؤمغٍ‪٩‬ا الخ‪٣‬ذ بيؿاء في “ػٍجاث بىؾًُ” الكهحرة‪ ،‬وجٓهغ‬ ‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترً‪ُٟ‬دل ‪16‬‬

‫الؼزاع‪ ٝ‬الهؼلُت بىيىح في عواًت اإلاغؤة الجضًضة‪٧ .‬اهذ حؿإ‪ ٫‬بهغاخت ًٖ اليؿاء اإلاؿلماث في ؾالىهُ‪:٪‬‬ ‫“هل ٖغ‪ ًٞ‬حمُٗهً ؾا‪ٞ‬ى الُىهاهُت‪ ،‬هاالء اليؿاء الجمُالث الخؿاؾاث اإلالُئاث بالغوح؟”‬ ‫بن الىن‪ ٠‬اإلاهىوؽ للخغٍم و اوك‪ٛ‬الها بم‪ٟ‬هىم “‪٦‬ك‪ ”٠‬اإلاغؤة اإلاؿلمت‪ ،‬باإليا‪ٞ‬ت بلى حسجُلها الض‪٤ُ٢‬‬ ‫ل‪٩‬ل حؼء مً حؿضها الٗاعي‪ًٟ ،‬خذ الباب ؤمام هظا الاخخما‪( .٫‬ؾلىبىصاه‪٩‬ا بُ‪٨‬ى‪ُٞ‬دل‪ً ،‬لُىا‬ ‫صًمُترًُ‪ُٟ‬دل‪ ،‬بِؿما بًؼ هِؿا ؤو هاعٍمُما ‪ -‬بل‪ٛ‬غاص ‪ .) 1986 ،‬بن هٓغة ٖلى بٌٗ الهىع مً قباب ًلُىا‬ ‫جثحر بال‪ٟٗ‬ل ألا‪٩ٞ‬اع خى‪ ٫‬صوع الخى‪٨‬غ الجيؿاوي في ‪٦‬خاباتها‪ ،‬ال ؾُما ‪٦‬ىؾُلت لخل نغإ الغ‪ٚ‬بت‪ .‬ومً‬ ‫الىاخُت الخمثُلُت‪ ،‬و‪٢‬ض ‪٦‬خبذ عواًتها (‪ٞ‬خاة ؤمغٍ‪ُ٨‬ت) بال‪٩‬امل في نُ‪ٛ‬ت اإلاخ‪٩‬لم ألاو‪ ٫‬اإلاظ‪٦‬غ‪ً .‬م‪ً٨‬‬ ‫الغحىٕ ‪٦‬ظل‪ ٪‬بلى‪ (Unveiling the Male Empires: Jelena Dimitrijević in Thessaloniki).‬للباخث‬ ‫‪ٞ‬الصًمحربىق‪٨‬ى‪ُٞ‬دل ‪. Vladimir Bošković‬‬ ‫ل‪٣‬ض ؤعؾلذ لي ص‪ .‬آها ؾدُلُا (الصورة أدناه) هو هاجحن الغؾالخحن بال‪٨‬خاب في وسختهما اإلاترحمت لإلهجلحزًت؛‬ ‫ألاولى بخاعٍش ‪ 31‬هى‪ٞ‬مبر ‪ ،1926‬والثاهُت بٗضها ؤًام (صٌؿمبر ‪ ،)1926‬وحٗغيان بهض‪ ١‬ؤؾلىب ًلُىا ألاصبي‬ ‫في الخىزُ‪ ٤‬وؤصب الغخلت‪ ،‬وٍ‪٨‬ك‪ٖ ٠‬برجًمُىاتها لخل‪ُٟ‬تها الث‪٣‬ا‪ُٞ‬ت والضًيُت‪.‬‬

‫د‪ .‬آنا ستيليا‬ ‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترً‪ُٟ‬دل ‪17‬‬

‫الغؾالت الؿابٗت‬

‫ال‪٣‬اهغة في ‪ 31‬هى‪ٞ‬مبر‪.1926‬‬ ‫ْ َ ُ ُ َ​َ َ ُ َ​َ‬ ‫َُ َ​َ َ ُ َ​َ‬ ‫َ َ َ َّ َ َ َ ْ َ ْ َ َ َ َ َّ ْ َ َ َ ْ‬ ‫اث‬ ‫اث َ ِالٗ ٍت ِمً الن ْه ِغ خؿى ِت اإلاىٓ ِغ وؾ ِمُى ِت اللخ ِم‪ٞ ،‬ا ْعحٗذ ِفي َعوي ٍت‪ .‬ز َّم هىطا ؾ ْب٘ ب‪َ ٣‬غ ٍ‬ ‫"وهىطا ؾ ْب٘ ب‪َ ٣‬غ ٍ‬ ‫ُ ْ َ َ َ َ َ َ َ َ َّ ْ َ َ ْ َ ْ َ َ َ َ َّ‬ ‫ُ َ َ​َ َ‬ ‫َْ​َ‬ ‫الل ْخم‪َ َٞ ،‬ى َ‪ْ َٟ ٢‬ذ ب َ‬ ‫َ‬ ‫اَ‬ ‫ق‬ ‫ى‬ ‫ل‬ ‫ٖ‬ ‫ى‬ ‫ول‬ ‫ألا‬ ‫اث‬ ‫غ‬ ‫‪٣‬‬ ‫ب‬ ‫ال‬ ‫ب‬ ‫ه‬ ‫ا‬ ‫ج‬ ‫ؤزغي َ ِالٗ ٍت وعاءها ِمً النه ِغ ‪ِ ٢‬بُد ِت اإلاىٓ ِغ وع ِ‪ِ ٣ُ٢‬ت‬ ‫ِ‬ ‫ِ‬ ‫ِ ِ ِ‬ ‫ِ ِ‬ ‫َّ ْ َ ْ َ َ َ َ ْ َ ْ َ َ َّ َ َ‬ ‫َّ ْ َ َ َ َ ْ َ َ َ ُ ْ َ َ ُ ْ َ ْ َ َ َّ َ ُ َّ ْ ْ َ َ​َ‬ ‫اث الؿب٘ الخؿىت اإلاىٓ ِغوالؿ ِمُىت‪".‬‬ ‫النه ِغ‪ٞ ،‬إ‪٧‬ل ِذ الب‪٣‬غاث ال‪ِ ٣‬بُدت اإلاىٓ ِغوالغ ِ‪٣ُ٢‬ت اللخ ِم الب‪٣‬غ ِ‬ ‫ؾ‪ٟ‬غالخ‪٨‬ىًٍ‪ ،‬الٗهض ال‪٣‬ضًم‪ ،‬مىس ى‪ ،‬ال‪ٟ‬هل ‪)2( 41‬‬

‫لً ُجيس ى ً‬ ‫ؤبضا جل‪ ٪‬الغخلت مً ؤلاؾ‪٨‬ىضعٍت بلى ال‪٣‬اهغة‪ ،‬ما َّعة بىا ٖبر الخ‪٣‬ى‪ ٫‬اإلاؼعوٖت في واصي الىُل‪ .‬بنها‬ ‫عخلت خ‪ُ٣ُ٣‬ت ججىب مهغ‪ ،‬ل‪٨‬نها جبضو و‪٧‬إنها خلم‪.‬‬ ‫مهغ ؤعى م‪٣‬ضؾت مثلها ‪ٟ٦‬لؿُحن ؤعى م‪٣‬ضؾت‪ .‬ال ؤٖخ‪٣‬ض ؤن هىا‪ ٥‬مكاٖغ صًيُت ًم‪ ً٨‬ؤن ح‪ٛ‬مغوي ؤ‪٦‬ثر‬ ‫َّ‬ ‫مما ؤها ‪ُٞ‬ه بإي م‪٩‬ان ؾىاها‪ ،‬وال ختى في بِذ لخم (‪ )3‬اليهىصًت‪ ،‬خُث ُولض ُمسلهىا و‪ٞ‬اصي زُاًاها‪ ،‬ؤو في‬ ‫ُ‬ ‫ال‪٣‬ضؽ‪ ،‬خُث ماث مً ؤحلىا؛ هدً الخُاة‪.‬‬ ‫ؤهٓغ بلى الىُل في بزاعة هائلت‪ ،‬و‪٧‬إهه ً‪٣‬ترب مً ؤحضار ؤحضاصي‪ ،‬ع‪ٚ‬م ؤن الىُل حي‪ً :‬خض‪ ٤ٞ‬وٍخدضر ‪...‬‬ ‫َىبى إلاً ً‪ٟ‬هم ل‪ٛ‬ت هظا الغحل العجىػ‪ ،‬الكاب ألابضي‪ ،‬وهى ً‪ٟ‬ي بُٗامه ختى آلان‪ ،‬ألمت بإ‪٦‬ملها‪ ،‬مىظ‬ ‫الٗهىعال‪٣‬ضًمت‪.‬‬ ‫ؤها ؤ‪ ٠٢‬بجاهب الىا‪ٞ‬ظة‪ .‬وبِىما ًىض‪ ٘ٞ‬ال‪ُ٣‬اع ٖبر واصي الىُل‪ ،‬ماعا بد‪٣‬ى‪٢ ٫‬هب الؿ‪٨‬غ وشجغ اإلاىػ‪،‬‬ ‫وؤخىاى ألاعػ وػهغ ال‪ ،ًُ٣‬بجاهب الىسالث الُىٍلت؛ وبإهاؽ ٌؿام‪٣‬ىن ؤشجاع الىسُل َىال‪ ،‬ب‪ٟ٣‬اَحن‬ ‫ملىهت ماعًٍ ٖلى ألا‪٢‬ضام ؤو ٖلى الجما‪ٞ ٫‬ى‪ ١‬الُغٍ‪ ٤‬الترابُت ‪ -‬ؤ‪٨ٞ‬غفي الىُل‪.‬‬

‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترً‪ُٟ‬دل ‪18‬‬

‫ً‬ ‫والجما‪٫‬‬ ‫بمجغص مالخٓت ش يء ما‪ ،‬ؤعجج‪ ٠‬مً بُٗض‪ .‬ول‪ ً٨‬بضال مً الىُل‪ ،‬جىحض ‪ُٗ٢‬ان ‪٧‬املت مً ؤلابل ِ‬ ‫ًّ‬ ‫الٗغبُت‪ .‬هظا الخُىان طو الكٗغ؛ الجمل‪ ،‬ع‪ٚ‬م ‪٢‬بده‪ً ،‬دظعوي مً ؤن ال‪ُ٣‬اع ًىض‪ٖ ٘ٞ‬بر ب‪ٞ‬غٍ‪ُ٣‬ا‪ٖ ،‬بر‬ ‫مهغ‪ ،‬وَؿدثحرنىعة الصخغاء اللُبُت والٗغبُت والصخغاء‪ ،‬ع‪ٚ‬م مغوعه ٖبرواصي الىُل الخهب ‪...‬‬ ‫ُ‬ ‫لذ َّ‬ ‫مهخمت ب‪٩‬ل ش يء‪ٖ ،‬لى الغ‪ٚ‬م مً ؤهني مهىوؾت ب‪٨ٟ‬غة واخضة‪ ،‬بال ؤن هىا‪ ٥‬ع‪ٚ‬بت واخضة ‪ :ِ٣ٞ‬عئٍت‬ ‫ما ػ‬ ‫ّ‬ ‫الىُل في ؤ‪٢‬غب و‪٢‬ذ مم‪.ً٨‬‬ ‫ٖلى َى‪ ٫‬الُغٍ‪ ٤‬جمغ خمحر البًائ٘ ٖبرالخ‪٣‬ى‪ ٫‬هىا وهىا‪ً .٥‬غ‪٦‬ب الغحا‪ ٫‬الخمحرواليؿاء ًمكحن‪ً .‬غجضي‬ ‫الغحا‪ٟ٢ ٫‬اَحن ب‪٩‬ل ألالىان الؼاهُت‪ ،‬بِىما جتز َّي اليؿاء بلباؽ ألاؾىص ‪ ...‬وخل‪٣‬اث ٖلى ‪ٞ‬خداث ألاه‪.٠‬‬ ‫‪ ِ٣ٞ‬حاهب واخض مً ‪ٞ‬خدت ألاه‪ ٠‬مث‪٣‬ىب بدل‪٣‬ت ‪ًُٞ‬ت وعبما طهبُت‪٦ ،‬الهما ٌُٗي الاهُبإ ه‪ٟ‬ؿه‪.‬‬ ‫باليؿبت لهاالء الالئي لهً خل‪٣‬اث ؤه‪ ،٠‬ؤزبروي ع‪ٖ ٤ُٞ‬غبي ؤنهً مً نُٗض مهغ‪ .‬بًٗهً ً​ًًٗ وقما‬ ‫ٖلى الجبحن والظ‪ ً٢‬مثلما جىي٘ ؤزخام ‪ٗ٦‬المت ٖلى اإلااٖؼ وألا‪ٚ‬ىام إلاٗغ‪ٞ‬ت مً ؤي خٓحرة حاءث‪...‬‬ ‫ً‬ ‫اهُباٖا مً بُٗض ‪٧‬إنها ‪٦‬ىمت مً الُحن‪ .‬اإلاىاػ‪٧ ٫‬لها مً الُحن‪ ،‬جدمي‬ ‫ًمغ ‪ُ٢‬اع ٖبر ال‪٣‬غٍت‪ ،‬وهي حُٗي‬ ‫بال‪٩‬اص ؾا‪٦‬ىيها مً الكمـ واإلاُغ‪ ،‬ال ًجز‪ ٫‬حلُض ٖلى ؤلاَال‪ .١‬وهاصعا ما جمُغ‪ .‬ألاؾُذ مىبؿُت‪ .‬الىى ا‪ٞ‬ظ‬ ‫بال ػحاج‪ .‬ول‪ ً٨‬ؤًت هى ا‪ٞ‬ظ؟ بنها مجغص ز‪٣‬ىب‪ٖ ،‬الُت‪ ،‬ج‪٩‬اص جالمـ الؿ‪ ٠٣‬ه‪ٟ‬ؿه‪ .‬ال‪٣‬غٍت ال‪٣‬غٍبت مً‬ ‫ً‬ ‫ؤلاؾ‪٨‬ىضعٍت والتي صزلذ ‪ٞ‬يها ومغعث بها ‪٢‬لُال‪ ،‬هي همىطج ؤولي لهظه ال‪٣‬غي اإلاىدكغة ب‪٣‬ىة ٖبر واصي الىُل في‬ ‫الُغٍ‪ ٤‬بلى ال‪٣‬اهغة‪ .‬وبٌٗ البلضاث جٓهغ وجسخ‪ٟ‬ي‪ .‬وهي بلضاث ن‪ٛ‬حرة ألن بُىتها مُلُت باللىن ألابٌُ‪،‬‬ ‫ولِؿذ مداَت بؿىعمً َمي الىُل مثل ال‪٣‬غي‪.‬‬ ‫هىا وهىا‪ ،٥‬جبرػ بُىث َُيُت طاث ‪٢‬باب ٖلى ق‪٩‬ل خمام للىبالء ألاجغا‪ ٥‬في ال‪٣‬ؿُىُ​ُيُت‪ .‬اإلاؿاحض مً‬ ‫الُغاػ الٗغبي‪ ،‬مىس‪ًٟ‬ت‪ ،‬ون‪ٟ‬غاء ‪ً ...‬م‪ ً٨‬عئٍت الخُام هىا وهىا‪ ٥‬في اإلاُضان‪ .‬هىا‪ ٥‬بضو عخل‪ً :‬ىامىن‬ ‫هىا‪ ،‬ومً ًضعي ؤً​ً ؾِؿدُ‪ٓ٣‬ىن ‪ ...‬الخ‪٣‬ى‪ ٫‬مىػٖت بك‪٩‬ل مخمازل‪٦ ،‬ما ًم‪ ً٨‬عئٍخه في بًُالُا وإؾباهُا‪.‬‬ ‫خ‪٣‬ى‪ ٫‬عائٗت ‪٦‬ما جبضو‪ ،‬ل‪ ً٨‬قٗىعا مسخل‪ٟ‬ا ٌ‪ٛ‬مغ اإلاؿا‪ٞ‬غ ألاحىبي ؤزىاء مغوعه بها‪ .‬ألن هظه هي مهغ ‪ٟٞ ..‬ي‬ ‫ب‪ٗ٣‬ت ما هىا‪ٞ ٥‬الح ومدغار‪ :‬مدغازه بضائي ‪٦‬ما في البل‪٣‬ان‪ .‬ولىهلت بضا لي ؤن اهخمامي اههب ٖلى طل‪:٪‬‬ ‫ال‪٣‬ى ا‪ٞ‬ل‪ ،‬والىاؽ‪ ،‬واليؿاء‪ ،‬واملخغار‪ ،‬والثحران‪ ،‬وإلاضة ؾاٖت ‪٦‬ىذ ؤزضٕ ه‪ٟ‬س ي بهظا ‪٦‬ما لى ‪٦‬ىذ َ‪ٟ‬لت‬ ‫ًىسضٕ بلٗبت باخثت ًٖ ؤم‪ .‬و‪ٞ‬جإة بضا لي ؤهني حئذ بلى هظه ألاعى ألاحىبُت البُٗضة ‪ ِ٣ٞ‬مً ؤحل الىُل‬ ‫‪...‬‬

‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترً‪ُٟ‬دل ‪19‬‬

‫و‪٧‬ان مً اإلاالخٔ‪ ،‬وحىص ال‪٨‬ثحر ال‪٨‬ثحر ٖلى مغمى اإلاؿا‪ٞ‬اث‪ .‬بضا ألامغ ‪٦‬ما لى ؤن بٌٗ الُ​ُىع الطخمت‪،‬‬ ‫ال‪ٛ‬غٍبت‪ ،‬ال‪ٛ‬غٍبت ً‬ ‫حضا‪ ،‬و‪٢‬ض خل‪٣‬ذ زم خُذ في واصي الىُل آجُت مً م‪٩‬ان ما‪ ،‬لهاحىاح ؤبٌُ وخؿب‬ ‫مغج‪ ٟ٘‬ومىبؿِ ‪ ...‬عبما ج‪٨‬ىن زُاما بضوٍت‪ٖ ،‬لى الغ‪ٚ‬م مً ‪ٚ‬غابت ق‪٩‬لها‪ .. .‬وعبما هؼ‪ ٫‬الجِل للخٗؿ‪٨‬غ‪...‬‬ ‫و ؤ‪٢‬غب‪ٞ ،‬إ‪٢‬غب ‪ ...‬ها هي جل‪ ٪‬ألاحىدت البًُاء الطخمت جخطر ؤ‪٦‬ثر ‪ٞ‬إ‪٦‬ثر في الؿماء اإلاهغٍت الؼع‪٢‬اء ‪٦‬ما‬ ‫ً‬ ‫هى الخا‪ٖ ٫‬لى ‪٢‬ماف لىخت لغؾام ‪ ...‬وؤزحرا بضؤ ش يء ًلم٘‪َ ،‬غٍ‪ ٤‬ضخم في الىاصي ‪٦‬ما لى ؤن الثلج ؾ‪ِ٣‬‬ ‫مً بمعجؼة ما وخؿب‪ ،‬ؤو ‪٦‬ما لى ‪ًٞ‬ت مههىعة اوؿ‪٨‬بذ‪ .‬لم ً‪ّ ً٨‬‬ ‫ٖلي ؤن ؤزمً وؤخضؽ ما ‪٧‬ان ٖلُه‬ ‫طل‪ٞ ٪‬ترة ؤَى‪ ،٫‬ألن بخضي ع‪٣ُٞ‬احي‪ ،‬وهي مهغٍت‪ ،‬زمىذ‪ ،‬ؤو ختى قٗغث بما ‪٦‬ىذ ؤجُل٘ بلُه‪ ،‬ؤو باألخغي‬ ‫ٖىضما بضث مخله‪ٟ‬ت ً‬ ‫حضا‪ ،‬وبؿغٖت وبِىما ‪٧‬اهذ جىٓغ بلى هظا الجاهب‪ ،‬لخجٗلني ؾُٗضة‪ ،‬ؤؾغٖذ‬ ‫و ابدؿمذ‪٢ ،‬ائلت‪:‬‬ ‫"الىُل‪ .‬هظا هى الىُل"‪.‬‬ ‫وٗم‪٧ ،‬ان هى الىُل‪ .‬وما ؤُٖي‪ ،‬مً بُٗض‪ ،‬الىهم ؤحىدت الُ​ُىع والخُام‪٧ ،‬اهذ ألاقغٖت‪ ،‬اإلاكغٖت بك‪٩‬ل‬ ‫‪ٚ‬غٍب‪ٖ ،‬لى ٖضص ال ًدص ى مً ال‪٣‬ىاعب ال‪٨‬بحرة اإلاىدكغة ٖبر الىُل‪ .‬وه‪٨‬ظا عؤًذ الىُل‪ ،‬النهغ اإلاهغي‪٦ ،‬ما‬ ‫وعص في ال‪٨‬خاب اإلا‪٣‬ضؽ‪.‬‬ ‫آلان ‪٧‬ان ٖلى حاهبىا ألاًمً‪ ،‬زم ٖلى الِؿاع‪ ،‬ألن ال‪ُ٣‬اع ٖبر الجؿغ ٖلى الىُل ‪ ...‬ومغة ؤزغي ؤشجاع‬ ‫الىسُل الؿام‪٣‬ت وال‪٣‬ى ا‪ٞ‬ل ‪٧ ...‬ل ش يء ٌ‬ ‫زالض مثل نهغ الىُل اإلا‪٣‬ضؽ‪ .‬مغث ‪٢‬غون‪ .‬جج‪ ٠‬الىباجاث وجىمى‬ ‫ؤزغي‪ .‬الىاؽ وألا‪ٞ‬غاص وألامم بإ‪٦‬ملها جغخل – والىُل با‪.١‬‬ ‫ً‬ ‫آه‪٦ ،‬م ٖضص ال‪ٟ‬غاٖىت الظً​ً ًظ‪٦‬غهم الىُل‪ ،‬و‪٦‬م ٖضص ألاحُا‪ ،٫‬و‪٦‬م ٖضص الضو‪٧ .. !٫‬ان قُسا ٖىضما ولض‬ ‫ال‪ٟ‬غٖىن ألاو‪ .٫‬لم ً‪ ِ٣ٞ ً٨‬العجىػ بل‪ :‬ل‪٣‬ض ‪٧‬ان في مثل ؾىه الهغمت ٖىضما خمل الٗبُض ألاحجاع للبىاء‬ ‫ألاهغاماث‪ ،‬أل‪٦‬برها هغم زى‪ٞ‬ى (‪ ... )4‬الغحل عجىػ‪ ،‬ل‪٨‬ىه الكاب بلى ألابض‪ .‬ال ً‪٣‬ضع الؼمً ٖلى مؿه‪...‬‬ ‫بال‪٣‬ىة ه‪ٟ‬ؿها ًل‪٣‬ي بجؿضه آلان في البدغ الظي ؤل‪٣‬ى ‪ُٞ‬ه ه‪ٟ‬ؿه في بضاًخه ‪ ...‬ال ًج‪ً ٠‬‬ ‫ؤبضا‪ٖ ،‬لى الغ‪ٚ‬م مً‬ ‫ؤهه ًيب٘ في ب‪ٞ‬غٍ‪ُ٣‬ا الخاعة ‪ٌٗ ...‬غ‪ ٝ‬الكهغ والُىم الظي ًبضؤ ‪ُٞ‬ه الىمى‪ ،‬ومتى ً‪ ٌُٟ‬مً ‪ٞ‬غاقه‪ ،‬ألهه‬ ‫ٌٗغ‪ ٝ‬الكهغ والُىم الظي يهمي‪ ،‬وٍهب ‪ُٞ‬ه‪ .‬نهغ معجؼة مثل ألاعى اإلاعجؼة التي ًخض‪ ٤ٞ‬زاللها وٍخض‪٤ٞ‬‬ ‫‪ٞ‬يها‪.‬‬

‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترً‪ُٟ‬دل ‪20‬‬

‫ًمغ بإ يه بمهغ‪ٌٛ .‬ظي ؤمت بإ‪٦‬ملها‪ .‬ول‪٨‬ىه ال ًُٗم ؤَ‪ٟ‬اله وخؿب‪ٞ ،‬هى ًُٗم ً‬ ‫ؤً​ًا ؤَ‪ٟ‬ا‪ ٫‬آلازغًٍ‪،‬‬ ‫ع‬ ‫ًُٗمهم وٍ‪٣‬يهم مً الجىٕ ‪٦‬ما ‪ٗٞ‬ل طاث مغة ‪ٖ -‬ىضما حاءث ؾب٘ ؾىىاث عجا‪ ٝ‬بٗض ؾب٘ ؾىىاث ؾمان‬ ‫ ؤه‪٣‬ظ ؤَ‪ٟ‬ا‪ ٫‬بؾغائُل مً الجىٕ‪.‬‬‫ال‪ ،‬لم ٌ‪ٛ‬مغوي هظا الكٗىع ً‬ ‫ؤبضا ٖىضما عؤًذ ألو‪ ٫‬مغة بًٗا مً اإلاُاه الُٗٓمت‪ :‬ال املخُِ ألاَلس ي‪ ،‬وال‬ ‫قالالث هُاحغا‪ ،‬وال ختى نهغ اإلاؿِؿُبي – وهى نهغ ؤَى‪ ٫‬مً نهغ الىُل‪ ،‬والظي ؾماه ؾ‪٩‬ان ؤمغٍ‪٩‬ا‬ ‫ألانلُحن‪ ،‬الهىىص‪ ،‬ؤبا ل‪٩‬ل ألانهاع في الٗالم‪ .‬ألن نهغ اإلاؿِؿُبي (‪ً )5‬خض‪ٖ ٤ٞ‬بر ؤمغٍ‪٩‬ا‪ ،‬البلض الجضًض‪ ،‬الظي‬ ‫ُخؿبذ ؾىىاجه مىظ ا‪٦‬دكا‪ٞ‬ه‪ ،‬واؾمه حضًض ؛ والىُل ٖبر مهغ ال‪٣‬ضًمت التي ال جدؿب ؾىيها النها ال‬ ‫حٗغ‪ .ٝ‬ال ٌٗغ‪ ٝ‬البضاًت ‪٦‬ما ال ٌٗغ‪ ٝ‬النهاًت‪.‬‬

‫القاهزة القديمة‬ ‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترً‪ُٟ‬دل ‪21‬‬

‫الغؾالت الثاهُت ٖكغة‬ ‫ال‪٣‬اهغة‪ ،‬صٌؿمبر‪.1926‬‬ ‫‪٢‬بل ؤًام ‪٢‬لُلت‪ ،‬الخ‪ُ٣‬ذ بغ‪٣ُٞ‬تي ؤلاهجلحزًت‪ ،‬آلاوؿت ماعي هُىجً‪ ،‬التي ‪٦‬ىذ ؤججى‪ ٫‬مٗها في ؤلاؾ‪٨‬ىضعٍت‪،‬‬ ‫إلاكاهضة مٗالم ؤلاؾ‪٨‬ىضعٍت‪ ،‬باخثت ًٖ ‪٧‬لُىباجغا في آزاعاإلاخد‪ ٠‬الُىهاوي الغوماوي‪.‬‬ ‫‪ ...‬و‪٦‬ىا ‪٢‬ض الخ‪٣‬ىُا هىا في ال‪٣‬اهغة بجمُٗت الكاباث اإلاؿُدُت بكاعٕ ؾلُمان باقا‪ ،‬و ابخهجىا مٗا‪( .‬ؤها‬ ‫ً‬ ‫شخهُا ال ؤزخلِ بإي شخو ٖلى الُغٍ‪٦ ،٤‬ما ال ّ‬ ‫ؤ‪٦‬ىن نضا‪٢‬اث‪٧ ،‬اليؿاء ؤلاهجلحزًاث وألامغٍ‪ُ٨‬اث‪،‬‬ ‫وزانت ؤلاهجلحزًاث‪ ،‬ؾىاء ‪ ً٦‬بم‪ٟ‬غصهً ؤو م٘ ٖائالتهً‪ .‬ل‪٨‬نهً ٖاصة ما ً‪٨‬ىهىن بم‪ٟ‬غصهً‪ ،‬هاالء‬ ‫ؤلاهجلحزًاث الالئي ٌؿب‪٣‬ىني ٖمغا‪ ،‬لً ؤ‪٢‬ى‪٦ ٫‬بحراث الؿً‪" ،‬آوؿت")‪.‬‬ ‫‪ٚ‬اصعث آلاوؿت هُىجً ؤلاؾ‪٨‬ىضعٍت في ؤزغي؛ وفي حمُٗت الكاباث اإلاؿُدُت في قاعٕ ؾلُمان باقا‪ ،‬حئىا‪:‬‬ ‫‪٧‬اهذ جبدث ًٖ نضً‪٣‬ت مً بىؾًُ‪ ،‬و‪٦‬ىذ ؤبدث ًٖ ع‪٣ُٞ‬ت مً هىلُىوص‪ .‬ل‪ ً٨‬آه! لم ؤحض ؤها وال وحضث‬ ‫هي الصخهحن اللظً​ً ‪٦‬ىا هبدث ٖنهما‪ :‬نضً‪٣‬تها لم جإث بٗض‪ ،‬وع‪٣ُٞ‬تي حاءث وعخلذ ‪ ...‬ل‪٨‬ىىا‪ٖ ،‬لى الغ‪ٚ‬م‬ ‫مً زُبت ؤمله‪ ،‬وختى م٘ الخؼن الِؿحر‪ ،‬و ا‪٣ٞ‬ىا ٖلى ال‪ُ٣‬ام بظل‪ ،٪‬و اهُل‪٣‬ىا بغخلت بلى حؼٍغة الغويت‪.‬‬ ‫ً‬ ‫ً‬ ‫و‪٣ٞ‬ا للخ‪٩‬اًت الخ‪٣‬لُضًت‪ ،‬ؤو و‪٣ٞ‬ا لل‪٨‬خاب اإلا‪٣‬ضؽ‪ ،‬جم الٗثىع ٖلى مىس ى في هظه الجؼٍغة‪ .‬وحضجه ابىت‬ ‫‪ٞ‬غٖىن بحن ؤٖىاص ال‪٣‬هب وهي حؿخدم ‪...‬‬ ‫َ َْ َ َ​َ َ‬ ‫َ‬ ‫َ َ َ ْ َ َ‬ ‫َ‬ ‫ً َ َّ َ ْ َ َّ‬ ‫َ َ َْ َ ُ َ َ‬ ‫َ"وط َه َب َع ُح ٌل ِم ًْ َب ِْ ِذ ال ِوي َوؤزظ ِبيذ ال ِوي‪َ ٞ ،‬د ِبل ِذ اإلا ْغؤة َو َولض ِث ْابىا‪َ .‬وإلاا َعؤج ُه ؤه ُه َخ َؿ ًٌ‪ ،‬ز َّبإج ُه زالزت‬ ‫َ ْ ُ َ َ َّ َ ْ ُ ْ ْ َ َ ْ ُ َ ّ َ ُ َ ْ ُ َ َ َ ْ َ ُ َ َ ً َ ْ َ ْ ّ َ َ َ ْ ُ ْ ُ َ َ ّ ْ‬ ‫ْ َ​َ‬ ‫َ‬ ‫الؼ‪ِ ٞ‬ذ‪َ ،‬و َوي َٗ ِذ ال َىلض‬ ‫ي وَلخه ِبال َخم ِغ و ِ‬ ‫ؤقه ٍغ‪ .‬وإلاا لم ًم ِ‪٨‬نها ْ ؤ ْن جس ِبئ َه بٗض‪ َ ،‬ؤزظث له َؾ‪ُٟ‬ا ُ ِمً البر ِص ِ‬ ‫َ​َ َ​َ ْ َ ُ‬ ‫َ‬ ‫ْ‬ ‫َ‬ ‫َّ َ َ َ ْ ْ ُ ُ ْ َ‬ ‫َ َ َ َْ ُ َْ َ َ َ َ َ‬ ‫ُض ِلخ ْٗ ِغ‪َ ٝ‬ماطا ًُ‪ُ َٗ ٟ‬ل ِب ِه‪ٞ .‬جزل ِذ ابىت‬ ‫ِ‪ُِ ٞ‬ه‪ ،‬وويٗخه بحن الخل‪ِ ٟ‬اء ٖلى خا‪ِ ٞ‬ت الن ْه ِغ‪ .‬وو‪ٟ٢‬ذ ؤزخه ِمً ب ِٗ ٍ‬ ‫َّ َ َ‬ ‫َ‬ ‫َّ َ َ َ ْ ْ َ َ َ َ ْ‬ ‫َ ْ َ َ َّ‬ ‫الن ْهغ ل َخ ْ‪َ ٛ‬دؿ َل‪َ ،‬و َ‪َ ٧‬اه ْذ َح َىاع َيها َم َ‬ ‫الؿ‪َ ِٟ‬ب ْحن ال َخل‪ِ ٟ‬اء‪ٞ ،‬إ ْع َؾلذ‬ ‫الن ْه ِغ‪َ ٞ .‬غؤ ِث‬ ‫اث َٖلى َحا ِه ِب‬ ‫اقُ ٍ‬ ‫ِ‪ْ ٞ‬غٖىن ِبلى ِ ِ ِ‬ ‫ِ‬ ‫ِ‬ ‫َ َ ْ‬ ‫َ‬ ‫َ‬ ‫َ َّ ْ َ َ َ ْ‬ ‫َؤ َم َت َها َو َؤ َز َظ ْج ُه‪َ .‬و َإلاَّا َ‪َ ٞ‬خ َد ْخ ُه َعَؤث ْال َى َل َض‪َ ،‬وإ َطا ُه َى َ‬ ‫ن ِب ٌّي ًَ ْب ِ‪٩‬ي‪َ ٞ .‬غ‪٢‬ذ ل ُه َو‪٢‬الذ‪" :‬هظا ِم ًْ ؤ ْوال ِص ال ِٗ ْب َر ِاه ُِّحن"‪.‬‬ ‫ِ‬ ‫ِ‬ ‫َ َ َ ْ ُ ْ ُ ُ ْ َ ْ َ ْ َن َ ْ َ ْ َ ُ َ َ ْ ُ َ ْ َ َ ً ُ ْ َ ً َ ْ ْ َ َّ ُ ْ َ َ ْ َ َ َ َ َ َ ْ‬ ‫اث ِلتر ِي٘ ل ِ‪ ٪‬الىلض؟" ‪٣ٞ‬الذ‬ ‫‪٣ٞ‬الذ ؤزخه البى ِت ِ‪ٞ‬غٖى ‪" :‬هل ؤطهب وؤصٖى ل ِ‪ ٪‬امغؤة مغ ِيٗت ِمً ال ِٗبر ا ِهُ ِ‬ ‫َ ْ َ‬ ‫ْ ُ ْ َ َ​َ َ ْ َ‬ ‫َ‬ ‫َُ‬ ‫َُ‬ ‫َ​َ‬ ‫َ ْ‬ ‫َ ْ‬ ‫َْ​َ ُ‬ ‫ل َها ْابىت ِ‪ْ ٞ‬غ َٖ ْىن‪" :‬اط َه ِبي"‪ٞ .‬ظ َه َب ِذ ال‪ٟ‬خاة َو َص َٖذ ؤ َّم ال َىل ِض‪٣ٞ .‬الذ ل َها ْابىت ِ‪ْ ٞ‬غ َٖ ْىن‪" :‬اط َه ِبي ِبهظا ال َىل ِض‬ ‫َ‬ ‫َ​َ ُ‬ ‫َ‬ ‫َ َ ْ َ‬ ‫َ‬ ‫ُ َ‬ ‫َ َ َ َ َْ َْ ُ ْ َ َ َ َ َ ْ َ‬ ‫ي َٗ ْخ ُه‪َ .‬و َّإلاا ‪ِ ٦‬ب َر ال َىل ُض َح َاء ْث ِب ِه ِبلى ْاب َى ِت ِ‪ْ ٞ‬غ َٖ ْىن‬ ‫َوؤ ْع ِي ِٗ ُِه ِلي َو ؤها ؤ ْٖ ُِي ؤ ْح َغج ِ‪ٞ ."٪‬إزظ ِث اإلاغؤة الىلض وؤع‬ ‫َْ‬ ‫َ َ ْ ّ َْ َ ُْ‬ ‫َ‪َ ٞ‬‬ ‫"م َ‬ ‫ه َاع َل َها ْاب ًىا‪َ ،‬و َص َٖذ ْ‬ ‫اؾ َم ُه ُ‬ ‫ىس ى" َو‪٢‬الذ‪"ِ :‬ب ِوي اهدكلخ ُه ِم ًَ اإلا ِاء"‪".‬‬ ‫ِ‬ ‫(مىس ى‪ .‬ال‪٨‬خاب الثاوي)‪.‬‬ ‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترً‪ُٟ‬دل ‪22‬‬

‫ماء النيل عند سفح ألاهزامات‬ ‫جبضلذ مالمذ وحه آلاوؿت هُىجً‪٧ .‬اهذ مًاءة ببٌٗ الىىع الضازلي‪ ،‬ألنها "عؤث" ال‪٣‬هب والخابىث‬ ‫والُ‪ٟ‬ل ؛ وألنها "ؾمٗذ" خحن ب‪٩‬ى الُ‪ٟ‬ل‪.‬‬ ‫ول‪٦ ً٨‬مؿُدُت نالخت‪ ،‬ولخٗخظع ًٖ خماؾتها ججاه الُ‪ٟ‬ل اليهىصي‪ ،‬ا‪٢‬ترخذ ؤن هظهب ً‬ ‫‪ٚ‬ضا بلى اإلا‪٩‬ان‬ ‫الظي ‪٧‬اهذ ‪ُٞ‬ه مغٍم م٘ الُ‪ٟ‬لت ٖىضما ؤجذ بلى مهغ‪ ،‬هاعبت مً بِذ لخم اليهىصًت‪.‬‬ ‫وهىا‪ ،‬في حؼٍغة الغويت‪ ،‬اجبٗىا ً‬ ‫ٖغبُا لجري م‪ُ٣‬اؽ الىُل ال‪٣‬ضًم الظي بني ٖام ‪ 716‬مُالصًت بإمغ مً‬ ‫الخلُ‪ٟ‬ت ؾلُمان‪.‬‬ ‫وٖىضما ونلىا بلى بئرواؾٗت‪ ،‬جمثل زؼاها‪ ،‬ال ؤٖغ‪ ٠ُ٦ ٝ‬ؤ‪٢‬ى‪ ،٫‬ؤْهغلىا الٗغبي ‪ً ٠ُ٦‬خم ‪ُ٢‬اؽ اإلاُاه ‪ -‬ؤو‬ ‫‪ ٠ُ٦‬جم ‪ُ٢‬اؾها ‪ -‬ؤن الى‪ُ٣‬ت ألاولى مً م‪ُ٣‬اؽ الىُل هي زماهُت وٖكغون ً‬ ‫‪٢‬ضما ‪ٞ‬ى‪ ١‬ؾُذ البدغ ألابٌُ‬ ‫اإلاخىؾِ ‪ ،‬وبالخالي ‪ٞ‬ةن ؤٖلى الضعج‪ ،‬م‪ُ٣‬اؽ الىُل‪ ،‬ما ً‪٣‬غب مً حؿٗت وزمؿحن ً‬ ‫‪٢‬ضما ‪ٞ‬ى‪ ١‬مؿخىي ؾُذ‬ ‫البدغ‪.‬‬

‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترً‪ُٟ‬دل ‪23‬‬

‫"وٖىضما ًهل الىُل بلى زمؿت ٖكغ صعهما وؾخت ٖكغ ‪٢‬حراَا (اإلا‪ُ٣‬اؽ اإلاهغي ال‪٣‬ضًم)‪ٌٗ ،‬لً الكُش‬ ‫اإلاؿاو‪ُ٢ ًٖ ٫‬اؽ الىُل عؾمُا ًٖ و‪ٞ‬اء الىُل‪ ،‬وهى اعج‪ٟ‬إ اإلاُاه بال‪٣‬ضع الالػم لغي ‪٧‬ل حؼء مً واصي‬ ‫ً‬ ‫الىُل"‪ .‬زم ًسبرها بك‪٩‬ل حُض‪ ،‬مُىال وٖلى هُا‪ ١‬واؾ٘‪ ٠ُ٦ ،‬جم ؤلاٖالن ًٖ الى‪ٞ‬اء في و‪٢‬ذ ؾاب‪.٤‬‬ ‫جل‪٧ ٪‬اهذ بقاعة ‪ ُ٘٢‬حؿغ ‪٢‬ىاة الغي‪ .‬وؤن ًغج‪ ٟ٘‬هضًغ الىاؽ في مىخه‪ ٠‬قهغ ؤ‪ٚ‬ؿُـ‪ ،‬لِـ في ال‪٣‬اهغة‬ ‫الجضًضة‪ ،‬ول‪ ً٨‬في ال‪٣‬ضًمت‪ ،‬في الؿاخت اإلاؿماة مُضان الخلُج‪ ،‬خُث جدىلذ ‪٢‬ىاة اإلاضًىت مغة واخضة مً‬ ‫بدغالخلُج‪ ،‬وهى ؤخض عو ا‪ٞ‬ض الىُل اله‪ٛ‬حرة التي ج‪ٟ‬هل الجؼٍغة‪ ،‬مىًَ الؿاخل الكغقي‪.‬‬ ‫زم ًه‪ ٠‬لىا الى‪ٞ‬اء‪ ،‬بالغ‪ٚ‬م مً الل‪ٛ‬ت ؤلاهجلحزًت اإلا‪٨‬ؿىعة‪ ،‬ؤي الل‪ٛ‬ت ؤلاهجلحزًت الؿِئت‪٧ ،‬ان ًخدضر‬ ‫بدُىٍت‪٦ ،‬مً مؿخه حظوة هاع ؤو َالخه وكىة صًيُت َاهغة و‪٧‬إهه ال ًخدضر ًٖ مجغص نهغ‪ ،‬بل ًٖ بله‪.‬‬ ‫ول‪٣‬ض ‪ٞ‬همىاه‪ .‬الىُل هى ‪ٞ‬ىجانهم وزبزهم‪٦ ،‬ما ‪٢‬الذ آلاوؿت هُىجً‪ٌٛ .‬ظيهم الىُل وٍى‪ٞ‬غ لهم اإلااء‪ .‬ولىال‬ ‫الىُل إلاا ‪٧‬ان هىا‪ ٥‬ؤي منهم في هظه الصخغاء اإلالُئت بالىاخاث اإلاؿماة مهغ‪ .‬ؤو لىال الىُل إلاا ‪٧‬اهذ مهغ‪.‬‬ ‫ل‪ ً٨‬الىُل ال ًمىدهم اإلاكغب واإلاإ‪٧‬ل ‪ٞ‬دؿب‪ ،‬بل ًمىدهم ً‬ ‫ؤً​ًا الؼي (اإلاهىىٕ مً ال‪ ،)ًُ٣‬وألاَبا‪١‬‬ ‫ُ‬ ‫(‪ّ ٢‬ضث وججملذ مً َحن الىُل ً‬ ‫ؤً​ًا (اإلاهىىٖت مً َمي الىُل)‪ ،‬وهىا‪ً ٥‬‬ ‫ؤً​ًا)‪.‬‬ ‫ؤً​ًا بُىث‬ ‫م٘ ‪ًُٞ‬ان الىُل جإحي ألاُٖاص‪ ،‬واخضا جلى آلازغ‪ٖ ،‬لى ‪ٚ‬غاع ألاُٖاص مً ػمً ‪ٞ‬غٖىن‪ٖ ،‬ىضما لم ًامً‬ ‫اإلاهغٍىن بهظا ؤلاله الظي ًامىىن آلان به‪ ،‬وٖىضما آمً اليهىص‪ ،‬بةله ؤعؾل حام ‪ًٚ‬به ٖلى اإلاهغٍحن‬ ‫وهضصهم‪...‬‬ ‫"ه‪٨‬ظا ‪٢‬ا‪ ٫‬الؿُض الغب‪ :‬و ؤبُض ألانىام و ؤبُل ألاوزان مً هى‪ .ٝ‬وال ً‪٨‬ىن بٗض عئِـ مً ؤعى مهغ‪،‬‬ ‫وؤل‪٣‬ي الغٖب في ؤعى مهغ‪( ".‬خؼ‪ُ٢‬ا‪)٫‬‬ ‫اإلاضًىت اإلاظ‪٦‬ىعة في ال‪٨‬خاب اإلا‪٣‬ضؽ باؾم هى‪ ،ٝ‬هي التي ؤَل‪ٖ ٤‬ليها ؤلا‪ٚ‬غٍ‪ ٤‬اؾم مم‪ِٟ‬ـ‪ ،‬و‪٧‬اهذ مً ؤ‪٢‬ضم‬ ‫وؤقهغمضن مهغ‪ ،‬ومىظ طل‪ ٪‬الخحن لم ٌٗض لها هىا‪ ٥‬ؤزغ‪...‬‬ ‫زم ‪٧‬ان لضي الؿ‪٩‬ان ألانلُحن‪ ،‬الظً​ً جغ‪٦‬هم اإلاهغٍىن ال‪٣‬ضماء‪ ،‬الثالىر ألا‪٢‬ضؽ‪ ،‬ل‪٨‬نهم لم ً‪٨‬ىهىا‪ :‬هلل‬ ‫آلاب‪ ،‬و ابً هلل‪ ،‬والغوح ال‪٣‬ضؽ‪ ،‬ول‪ ً٨‬ؤوػوعَـ و إًؼَـ وخىعؽ‪ ،‬ؤو ‪٦‬ما ً‪٣‬ى‪ ٫‬البٌٗ‪ :‬ؤوػٍغ و إًؼَـ‬ ‫وخىعؽ‪ .‬ألاب وألام والابً ‪ ...‬جم بٖالن الى‪ٞ‬اء ع ً‬ ‫ؾمُا وجم الاخخ‪ٟ‬ا‪ ٫‬به بمغح في طل‪ ٪‬الى‪٢‬ذ ال‪٣‬ضًم‪ٖ ،‬ىضما‬ ‫ً‬ ‫مٗبىصا ‪٧‬ةله وجم ص‪ٞ‬ىه في ال‪٣‬برمثل ‪ٞ‬غٖىن‪.‬‬ ‫‪٧‬ان الثىعآبِـ‬ ‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترً‪ُٟ‬دل ‪24‬‬

‫ول‪٦ ً٨‬ىن الاخخ‪ٟ‬ا‪ ٫‬بهظه ألاُٖاص ًخم في الهُ‪ٞ ،٠‬ةن ‪٢‬لُال مً اإلاؿا‪ٞ‬غًٍ ألاحاهب مً ؤعحاء الٗالم‬ ‫اإلاٗخض‪ ٫‬ج‪٨‬ىن لضيهم ‪ٞ‬غنت عئٍتها‪.‬‬ ‫‪٨ٞ‬م مً هاالء ألاحاهب آلاجحن مً ؤوعوبا وؤمغٍ‪٩‬ا الكمالُت ٌؿخُ​ُٗىن جدمل خغاعة الهُ‪ ٠‬ؤلا‪ٞ‬غٍ‪ُ٣‬ت؟‬ ‫هظه ألاُٖاص زابخت خُث ًبضؤ الىُل بال‪ًُٟ‬ان ً‬ ‫صائما في الُىم ه‪ٟ‬ؿه‪ ،‬ختى في الؿاٖت طاتها‪ ،‬بل في اللخٓت‬ ‫ً‬ ‫ً‬ ‫ه‪ٟ‬ؿها‪٦ ،‬ما ٌٗخ‪٣‬ض الكٗب اإلاهغي‬ ‫اٖخ‪٣‬اصا عاسخا‪.‬‬ ‫زم ٖىضما حؿ‪ ِ٣‬جل‪ ٪‬ال‪ُ٣‬غة اإلا‪٣‬ضؾت مً الؿماء في الىُل ‪ُ٢‬غة‪ ،‬ل‪٨‬نها لِؿذ ‪ُ٢‬غة هضي‪ ،‬بل صمٗت‬ ‫ؤلالهت بًؼَـ ‪ ...‬وٗم‪ ،‬هظه الٓاهغة الُبُُٗت اإلاعجؼة ص‪٣ُ٢‬ت مثل قغو‪ ١‬الكمـ و‪ٚ‬غوبها بالًبِ ‪٦‬ما‬ ‫هي في ؤي و‪٢‬ذ مً الؿىت بمىحب ال‪٣‬اهىن الُبُعي‪ ،‬ؤي الظي ًدضصه هلل‪ .‬وهم ًامىىن به ‪٦‬ما ًامىىن‬ ‫باهلل ‪...‬‬ ‫واإلاٗغ‪ٞ‬ت ال‪٣‬بُ​ُت للؼمً جغجبِ بالكمـ‪ ،‬ولظل‪ٞ ٪‬هي مىخٓمت‪ ،‬بِىما ًغجبِ الخ‪٣‬ىٍم الٗغبُت بال‪٣‬مغولهظا‬ ‫هي ؤعيُت‪ .‬لُلت الخاصي ٖكغ مً قهغ باوهت (‪ )6‬مً الكهغ ال‪٣‬بُي (‪ً 17‬ىهُى) حؿمى "لُلت الى‪ُ٣‬ت"‬ ‫بالل‪ٛ‬ت الٗغبُت‪ ،‬وحٗني لُلت ‪٧‬ابي ‪ ،Kapi Night‬خُث ٌُٗخ‪٣‬ض ؤن صمىٕ ؤلالهت بًؼَـ ؾ‪ُ٣‬ذ مً الؿماء في‬ ‫الىُل في جل‪ ٪‬اللُلت التي بضؤ منها الىُل ً‪٨‬بر‪.‬‬ ‫وؤزظ الخماؽ الٗغب بُيىا لُ‪٣‬ىلىا لىا‪ ،‬صون الىٓغ بلُىا‪ ،‬بل بلى الىُل‪ ،‬الظي لم ًضزل مجغي النهغ بٗض‪،‬‬ ‫والظي ال ًؼا‪ ٫‬مً اإلام‪ ً٨‬عئٍت ؤشجاع الىسُل هىا وهىا‪ ،٥‬وٍبضو ‪٦‬ما لى ؤنها هبدذ و همذ مثل عما‪٫‬‬ ‫الصخغاء‪ً .‬ىٓغ بلُه بدىان ٖلى ؤهه ابً ‪ٚ‬حر هاضج ًغ ا‪٢‬ب والضًه‪ ،‬الظي ًُٗمه ‪ً ...‬سبرها ‪٣ً ٠ُ٦‬ط ي‬ ‫الٗغب جل‪ ٪‬اللُلت‪ٖ ،‬ىضما حؿ‪ ِ٣‬جل‪ ٪‬ال‪ُ٣‬غة اإلا‪٣‬ضؾت مً الؿماء ؤو جدذ الؿماء اإلا‪ٟ‬خىخت ؤو في مىاػ‪٫‬‬ ‫ؤنض‪٢‬ائهم ‪٢‬غب الىُل‪ ،‬لُ‪٣‬ىمىا بُ‪٣‬ىؽ ‪٦‬ثحرة مً الٗاصاث والخغ ا‪ٞ‬اث َبٗا‪.‬‬ ‫ومً جل‪ ٪‬الٗاصاث ؤن ً‪٣‬ىم ‪٧‬ل ‪ٞ‬غص مً ؤ‪ٞ‬غاص ألاؾغة بغمي ‪ُٗ٢‬ت مً العجحن ٖلى ؾُذ اإلاجز‪ٞ ٫‬مً ًغج‪ٟ٘‬‬ ‫ً‬ ‫عجُىه ً‪٨‬ىن‬ ‫ؾُٗضا‪ ،‬ومً ال ًىمى عجُىه ًخٗغى لخاصر ‪ ...‬وفي ًىهُى ‪ ،21‬لىخٔ ؤن النهغ بضؤ ًىمى ببِء‪.‬‬ ‫وفي ‪ً 3‬ىلُى (‪ 27‬باوهت)‬ ‫ٌُؿم٘ نغار ال‪٣‬مغ ال‪٣‬بُي) مىاصي الىُل‪ ،‬ؤو نغار الىُل في الهباح البا‪٦‬غ خُث ًهغزىن‪ ،‬مٗلىحن‬ ‫مىاص ًغ ا‪٣ٞ‬ه قاب ًبضؤ مٗه‪ ،‬بٗض الهُاح‪،‬‬ ‫للجمهىع ؤن اإلاُاه اعج‪ٟٗ‬ذ في جل‪ ٪‬اللُلت بم‪٣‬ضاع ‪٢‬حراٍ‪٧ .‬ل ٍ‬ ‫ً‬ ‫هىٖا مً املخاصزت الضًيُت‪ً ،‬‬ ‫صائما مثل ٖمغالىُل ومهغ‪.‬‬ ‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترً‪ُٟ‬دل ‪25‬‬

‫ؤخض ألاًام اإلاهمت لل‪ٛ‬اًت هى ًىم ‪ ُ٘٢‬ؾضوص ال‪٣‬ىاة ‪ً -‬ىم حبر البدغ ‪ -‬الظي ًهاص‪ ٝ‬خىالي هه‪ ٠‬قهغ‬ ‫مؿغي ال‪٣‬بُي (مىخه‪ ٠‬ؤ‪ٚ‬ؿُـ)‪ ،‬خُث ج‪٣‬ام الاخخ‪ٟ‬االث الغئِؿُت قما‪ٞ ٫‬م الخلُج الؿاب‪ .٤‬وٍهغر‬ ‫مىاصي الىُل بغ‪٣ٞ‬ت قبان ًدملىن الٗلم‪ٌٗ :‬لً للىاؽ و‪ٞ‬اء الىُل‪ ،‬ؤي ‪ًُٞ‬ان اإلااء‪ ،‬ؤو ال‪ٟ‬ترة التي ًهل‬ ‫‪ٞ‬يها اإلااء بلى اعج‪ٟ‬إ هدى ؾخت ٖكغصعهما‪َ ،‬ب‪٣‬ا للم‪٣‬اًِـ اإلاهغٍت ال‪٣‬ضًمت ‪...‬‬ ‫«آه‪٦ ،‬ما اٖخاص ؤن ً‪٨‬ىن‪ ،‬هى الى‪ٞ‬اء‪ ،‬بقاعة ‪ ُ٘٢‬حؿغالغي!‬ ‫ً‬ ‫اهدكغث همهماث الىاؽ اإلاغخت ونُداث ال‪ٟ‬غح ٖلى هُا‪ ١‬واؾ٘ واعج‪ٟٗ‬ذ ٖالُا في الؿماء‪ .‬جيؿمذ‬ ‫الهباخاث ؾاٖت ٖلى نهغ ٖغٌٍ ً‪ ،ٌُٟ‬وؾاٖت ٖلى َمي ٖمُ‪ ،٤‬وؾاٖت ٖلى خب ؤزًغ ‪ ،‬ؤصاع عئوؾىا‬ ‫ٖلى ال‪ٟ‬ىعوخىلىا بلى آطان هاضجت ن‪ٟ‬غاء مثل الظهب‪...‬‬ ‫‪ ...‬ال‪٣‬ىىاث‪ ،‬ؤي‪ ،‬ؾضوص ال‪٣‬ىاة‪ ،‬لم حٗض جخ‪٣‬اَ٘‪ ،‬ول‪ ً٨‬بضؤ الاخخ‪ٟ‬ا‪ ٫‬باألُٖاص؛ ًخم الترخُب بها وإَال‪٢‬ها‬ ‫ب‪ٟ‬غح‪٦ ،‬ما ‪٧‬ان ًخم الترخُب بهم وإعؾالها في ألاًام الخىالي "‪ ،‬اهخهى ‪٢‬ائضها بدماؽ‪.‬‬ ‫ً‬ ‫"وٖىضما ًهل الىُل بلى زمؿت ٖكغ صعهما وؾخت ٖكغ ‪٢‬حراَا" ً‪٣‬ى‪ ٫‬الٗغبي مغصصا‪ ،‬وٍٓهغ ؤمامي الىُل‪،‬‬ ‫لِـ بمُاهه البًُاء الٗغًٍت‪ ،‬بل هى نهغ آزغ ‪ -‬مً الغزام ألابٌُ ‪ ...‬هُل‪ ،‬عجىػ ضخم‪ .‬عحل طو لخُت‬ ‫َىٍلت‪ً ،‬غ‪٢‬ض مخ‪٨‬ئا حلىؾا ال ًبالي‪ ،‬في ويُٗت ؤهُ‪٣‬ت جلُ‪ ٤‬بمل‪ ٪‬ألانهاع‪ً .‬مؿ‪ ٪‬بُضه الُمنى خ‪ٟ‬ىت مً‬ ‫ً‬ ‫الخبىب الىاضجت‪ ،‬وفي ٌؿاعه مخ‪٨‬ئا ٖلى ؤبي الهى‪٢ ،٫‬غن الى‪ٞ‬غة‪.‬‬ ‫ً‬ ‫جبل‪ ٜ‬مُاهه ؾخت ٖكغصعهما ؤي زمؿت ٖكغصعهما وؾخت ٖكغ‪٢‬حراَا‪ ،‬وٍمثل طل‪ ٪‬ؾخت ٖكغصعهما‪.‬‬ ‫ماط خى‪ ٫‬الغحل العجىػ‪ً ،‬لهىن اؾخمخاٖا بخمؿاح‪ ،‬وآزغ ب‪ٟ‬إع‬ ‫ٖاع)‪ً ،‬لٗبىن بك‪٩‬ل ٍ‬ ‫ؤَ‪ٟ‬ا‪ٖ ٫‬غاة (وهُل ٍ‬ ‫‪ٞ‬غٖىن‪ ،‬وزالث ًخسُى الى‪ٞ‬غة‪ ،‬بِىما ًخُل٘ الغاب٘ بلى الجلىؽ ٖلى ؾا‪ ١‬عحل عجىػ ضخم ًبدؿم لهم‬ ‫ً‬ ‫بغ‪ ٤ٞ‬و ؤبىة‪ٟ٣ً .‬ؼ اإلااء ٖالُا وٍغ‪ ٘ٞ‬خا‪ٞ‬ت الؿخاعة التي ٌسخبها ؤخض ألاَ‪ٟ‬ا‪ ٫‬إلز‪ٟ‬ائها ‪ -‬بنها ًىابُ٘ الىُل‬ ‫املجهىلت‪.‬‬ ‫ؤلم ً‪ ً٨‬ال‪ٟ‬ىان اإلاهغي ال‪٣‬ضًم مؿخلهما "ًىابُ٘ الىُل املجهىلت" ال‪ٛ‬امًت ٖىضما قغٕ في زل‪ ٤‬ل‪ٛ‬ؼآزغ –‬ ‫ؤبى الهى‪٫‬؟‬ ‫ُ‬ ‫لً ًخم ‪ ِ٣ٞ‬جظ‪٦‬غ جمثا‪ ٫‬الٗلُت للىُل في مخد‪ ٠‬ال‪ٟ‬اجُ‪٩‬ان في عوما‪ ،‬بمجغص عئٍخه بال‪٩‬امل‪ ،‬ول‪ ً٨‬ؾخيس ى‬ ‫ومعجؼ‪ ،‬زانت آلان ؤهه لم ًضزل ‪٢‬اٖه بٗض‪ ،‬وٖىضما‬ ‫ؤًت ج‪ٟ‬انُل‪ .‬جماما مثل نهغ الىُل‪ً .‬ا له مً نهغ واؾ٘‬ ‫ِ‬ ‫ًبضو ؤن ؤشجاعالىسُل التي ًم‪ ً٨‬عئٍتها هىا وهىا‪٢ ٥‬ض همذ مً اإلااء مثل الغما‪ ٫‬في الصخغاء‪.‬‬ ‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترً‪ُٟ‬دل ‪26‬‬

‫ُ‬ ‫وإلى هلُىبىلِـ‪ ،‬ؤو هي‪ ،‬طهبذ م٘ آلاوؿت هُىجً‪.‬‬ ‫في ؤوها‪ ،‬خهل ًىؾ‪ٖ ٠‬لى اؾم ن‪ٟ‬ىاث ‪ٗٞ‬ىُش‪ ،‬وفي ؤوها جؼوج ‪ ...‬ػواج يهىصي مً مهغٍت ‪" ...‬وصٖا ‪ٞ‬غٖىن‬ ‫اؾم ًىؾ‪" ٠‬ن‪ٟ‬ىاث ‪ٗٞ‬ىُش"‪ ،‬وؤُٖاه ؤؾىاث بيذ ‪ٞ‬ىَي ‪ٞ‬اعٕ ‪٧‬اهً ؤون ػوحت" (ؾ‪ٟ‬غالخ‪٨‬ىًٍ)‪.‬‬ ‫ؤما باليؿبت للمؿُدُحن‪ٞ ،‬ةن (هلُىبىلِـ)‪٦ ،‬ما ًُل‪ٖ ٤‬ليها بالُىهاهُت‪ ،‬ؤو (هي) ‪٦‬ما وعصث في ال‪٨‬خاب‬ ‫اإلا‪٣‬ضؽ‪ ،‬هي م‪٩‬ان م‪٣‬ضؽ‪ ،‬ألن ؤم الغب اؾخ‪٣‬غث ‪ُٞ‬ه ٖىضما هغبذ بلى مهغم٘ الُ‪ٟ‬ل‪.‬‬ ‫"وإلاا ‪٧‬اهىا خ‪٨‬ماء‪ْ ،‬هغ مال‪ ٥‬الغب لُىؾ‪ ٠‬في خلم و‪٢‬ا‪ ٫‬له‪٢ ":‬م وزظ الُ‪ٟ‬ل وؤمه واهغب بلى مهغ و‪ً٦‬‬ ‫هىا‪ ٥‬ختى ؤ‪٢‬ى‪ ٫‬ل‪ .٪‬ألن هحروصؽ مؼم٘ ؤن ًُلب الهبي ليهل‪٨‬ه‪٣ٞ .‬ام وؤزظ الهبي وؤمه لُال و اههغ‪ٝ‬‬ ‫بلى مهغ‪( .‬متى‪)13 :2 :‬‬ ‫ال ٌؿخُ​ُ٘ ‪٢‬ائضها مٗغ‪ٞ‬ت م‪٩‬ان مجز‪ً ٫‬ىؾ‪ ٠‬وػوحخه ؤؾىاث بيذ ‪ٞ‬ىَي ‪ٞ‬اعٕ ‪٧‬اهً ؤون‪ .‬ل‪٨‬ىه "ٌٗغ‪ "ٝ‬ؤً​ً‬ ‫اؾخ‪٣‬غث ؤم الغب م٘ الُ‪ٟ‬ل‪ٞ ،‬إزظها بلى هىا‪.٥‬‬ ‫وٖىضما ونلىا بلى اإلا‪٩‬ان اإلا‪٣‬ضؽ الظي محزجه شجغة الجمحز‪ ،‬وهي شجغة ؤخض ؤهىإ الخحن‪ ،‬والتي ٌك‪٨‬غها‬ ‫اإلاامىىن طو الخ‪٣‬ىي وَؿمىنها شجغة والضة الغب‪٦ - ،‬ما ؾإزبر‪٦‬م آلان‪.‬‬ ‫مً ال‪٣‬اهغة بلى مدُت اإلاُغٍت حئىا بال‪ُ٣‬اع ؛ مً مدُت اإلاُغٍت بلى شجغة ؤم الغب – و ؤها ٖلى متن‬ ‫خىُىع‪ ،‬وآلاوؿت هُىجً عا‪٦‬بت ٖلى ْهغخماع‪.‬‬ ‫آه‪ ،‬لى حٗغ‪ٞ‬ىن وخؿب‪ ،‬ؤٖؼائي‪ ،‬الظً​ً ؤ‪٦‬خب لهم هظه الغؾالت‪ ،‬ؤو إلاً ؤٖني ٖىضما ‪٦‬خبتها‪ :‬بطا ‪٧‬ان ل‪٨‬م‬ ‫وخؿب ؤن حٗغ‪ٞ‬ىا ‪٦‬م ‪٧‬اهذ هظه الغخلت عائٗت‪ ،‬ع‪ٚ‬م ‪٢‬هغها!‬ ‫مغعها في خ‪٣‬ل واؾ٘ جخسلله ؤشجاع الىسُل والخحن زمالث بٗبحر هباجاث عجُبت‪ٞ،‬ىدً‪ ،‬اإلاغٍضاث ‪ ...‬بم‪ٗ٣‬ضي‬ ‫خىُىعي طي العجلخحن الطخمخحن‪٦ ،‬ما هي ٖاصة في مهغ وبؿبب الظهاب بلى الصخغاء والغما‪٧ ،٫‬ان‬ ‫مسُ​ُا بإلىان مخٗضصة‪ ،‬وبؼزاع‪ ٝ‬مً مهغ ال‪٣‬ضًمت ؛ ًجغها ب‪ٛ‬ل عماصي‪ٌٛ ،‬ىم في مدُِ مً الهى‪ٝ‬‬ ‫مخٗضص ألالىان‪ ،‬م٘ َى‪ ١‬مً زبز الؼهجبُل ألاػع‪ ١‬في اإلاىخه‪ ٠‬وعؤؽ زىم ‪ ...‬عؤؽ زىم في الىؾِ ‪٦ ...‬ما‬ ‫ػٍيذ حبهخا ‪٧‬ل مً ب‪ٛ‬لي وخماع آلاوؿت هُىجً بخل‪ ٪‬الؼهغة الاؾخثىائُت‪ ،‬التي سخغجني خحن ‪٦‬ىذ في‬ ‫ؤلاؾ‪٨‬ىضعٍت‪ ،‬والتي ‪٦‬خبذ ٖنها ل‪٨‬م مً هىا‪ - ٥‬ضخمت وخمغاء‪ ،‬جبضو و‪٧‬إنها ‪ٞ‬غاقت ضخمت م‪ٛ‬مىؾت بالضم‬ ‫‪ ...‬ص‪٢‬ذ ألاٖالم ٖلى ع‪٢‬بت الب‪ٛ‬ل والخماع‪ .‬وؾى‪ٌٗ ٝ‬م هىا‪ ٥‬الهمذ الخام لى لم حؿم٘ ألاٖالم‪ ،‬و‪٦‬ظل‪٪‬‬ ‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترً‪ُٟ‬دل ‪27‬‬

‫ؤنىاث بٌٗ الُ​ُىع‪ ،‬مً خحن آلزغ‪ ،‬وهي ال ح‪ٛ‬ني وال جئن‪ ،‬بل جضهضن‪ ،‬وال حٗغ‪ ٝ‬اؾمها ختى آلاوؿت ماعي‪،‬‬ ‫ع‪ٚ‬م ؤن ‪٧‬ل خُىان وصاحً ٌٗغ‪ ٝ‬الاؾم‪ ،‬ألنها بهجلحزًت‪ ،‬وجدب الخُىاهاث ‪...‬‬ ‫في الُغٍ‪ ،٤‬جغاءث ؤُٖيىا‪ :‬الؿُضة الٗظعاء حالؿت ٖلى خماع والهبي في حجغها‪ ،‬وٍىؾ‪ً ٠‬مص ي ؤمامهما‬ ‫ً‬ ‫ً‪٣‬ىص الخماعممؿ‪٩‬ا باإلاغقضً​ً (لجامي الب‪ٛ‬ل) ‪...‬‬ ‫ً‬ ‫وونلىا‪ ،‬آلاوؿت هُىجً و ؤها‪ ،‬بلى شجغة الٗظعاء‪ .‬و اهدىذ عا‪ٗ٦‬ت ‪٢‬لُال‪ ،‬وعؾمذ الهلُب ٖلى نضعي ‪...‬‬ ‫وو‪ٟ٢‬ىا في نمذ ‪ٞ‬ترة َىٍلت‪ ،‬و‪٢‬ض ؤخىذ عؤؾها‪ ،‬وٖ‪٣‬ضث طع ّ‬ ‫اعي ‪...‬‬ ‫بالُب٘‪ ،‬لم ه‪ ً٨‬لىٗغ‪ ٝ‬ما بطا ‪٧‬اهذ مغٍم والُ‪ٟ‬ل اؾتراخا في طل‪ ٪‬اإلا‪٩‬ان بالظاث‪ ،‬ل‪٨‬ىىا نض‪٢‬ىا‪ ،‬ألهىا ؤعصها‬ ‫ؤن ههض‪ :١‬لِـ جهضً‪٣‬ا للضلُل الٗغبي‪ ،‬بل لألؾُىعة اإلاهغٍت‪.‬‬ ‫ُ‬ ‫شجغة ؤم الغب‪٦ ،‬ما ‪٢‬لذ‪ ،‬هىٕ مً الخحن‪ .‬و‪٢‬ض ‪ِ ٚ‬غ َؾذ‪٦ ،‬ما ً‪٣‬ى‪ ٫‬اإلاهغٍىن‪ ،‬مىظ مائخحن وزمؿحن ؾىت‪.‬‬ ‫وٍ‪٣‬ى‪ ٫‬اإلاهغٍىن بنها حٗغيذ أليغاع‪ ،‬ول‪٨‬نها آلان خىلها ؾُاج ًدميها وٍدمي بغاٖمها‪ .‬ح‪ٛ‬مغه اإلاُاه مً‬ ‫زؼان ضخل آث مً هب٘ ‪٢‬غٍب‪ .‬في خحن ؤن الُىابُ٘ ألازغي في مىُ‪٣‬ت الىُل ملُئت بالصجحراث وألاقىا‪،٥‬‬ ‫‪ٞ‬ةن مُاه الكغب جإحي مً هظا‪ .‬وهى طا مً هظا الُيبىٕ ًدا‪ٖ ٔٞ‬لى خُاة هظه الصجغة‪.‬‬ ‫لىال الىُل ما ‪٧‬اهذ مهغ؛ وبضون هظا اإلاهضع‪ ،‬إلاا ‪٧‬اهذ هىا‪ ٥‬شجغة ؤم الغب‪ .‬ؤ‪٦‬ض لىا صلُلىا اإلاؿلم ؤن‬ ‫"هظا الىب٘ ْ هغ بضٖىة مً الىبي ِٖس ى (الىبي ِٖس ى‪ٌٗ ،‬ني‪ِٖ ،‬س ى اإلاؿُذ)‪ .‬ل‪٨‬ىىا ؾمٗىا بال‪ٟٗ‬ل ؤن‪:‬‬ ‫هىا‪ ٥‬ؤؾُىعة خى‪ ٫‬طل‪ً ٪‬‬ ‫ؤً​ًا‪.‬‬ ‫ل‪ ً٨‬هظا اإلا‪٩‬ان لِـ مضًىت ؤون (‪ )7‬ال‪٣‬ضًمت الكهحرة‪ ،‬هلُىبىلِـ‪ ،‬ول‪٨‬ىه ‪٢‬غٍت اإلاُغٍت الٗغبُت اله‪ٛ‬حرة‬ ‫بال‪٣‬غب مً مهغ الجضًضة‪ .‬بجاهب الخضً‪٣‬ت وبها شجغة ؤم الغب‪ ،‬جىحض ‪٦‬ىِؿت ‪٧‬ازىلُ‪ُ٨‬ت‪ ،‬ؤم عب والضة‬ ‫الغب‪ .‬ومً الخضً‪٣‬ت بلى اإلاؿلت ألا‪٢‬ضم في مهغوإلى ؤَال‪ ٫‬اإلاضًىت ال‪٣‬ضًمت‪ .‬لم جمٌ ختى عب٘ الؿاٖت‪.‬‬ ‫ً‬ ‫ُ‬ ‫وبٗض ؤن اهدىذ آلاوؿت ماعي‪ ،‬و اهدىذ ‪٢‬لُال مجضصا‪ ،‬وعؾمذ الهلُب ؤمام شجغة ؤم الغب‪ ،‬زغحىا مً‬ ‫ُ‬ ‫الخضً‪٣‬ت في نمذ‪ .‬وع‪٦‬بذ الٗغبت‪ ،‬وع‪٦‬بذ هي الخماع‪ ،‬وطهبىا بلى ‪ Heliopolis‬مهغ الجضًضة‪ .‬ؾىٍ‬ ‫خىطي خىُىعي بؿترجه اله‪ٟ‬غاء والٗمامت الخمغاء‪ ،‬وألاٖالم اإلاهتزة‪ .‬الُغٍ‪ ٤‬حمُل‪ ،‬ختى هخم‪ ً٨‬مً‬ ‫الىنى‪ ٫‬بلى اإلاؿلت في ‪ًٚ‬ىن ؾاٖت‪ً ،‬‬ ‫ؾحرا ٖلى ألا‪٢‬ضام‪ ،‬بطا ؤعصها طل‪ ٪‬وٖغ‪ٞ‬ىا‪.‬‬

‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترً‪ُٟ‬دل ‪28‬‬

‫ّ‬ ‫خىطي ؤو‪ ٠٢‬الب‪ٛ‬ل‪ ،‬وخماع آلاوؿت ماعي‪ .‬وٖىضما هؼلىا‪ ،‬جىحهىا بلى مؿلت مضًىت ؤوها‬ ‫جى‪ٟ٢‬ىا‪ ،‬ؤي ؤن‬ ‫ال‪٣‬ضًمت املجُضة‪٧ .‬اهذ ؤوها مً ؤ‪٢‬ضم اإلاضن في مهغ‪ ،‬حكتهغ بألهتها وؤعبابها ‪ gods, deities‬و‪٦‬هىتها‬ ‫ومظاهبهم‪ doctrines‬التي اهدكغث في حمُ٘ ؤهداء مهغ‪( Re-harakte .‬بله الكمـ) ‪٧‬ان له عؤؽ ػع‪،‬‬ ‫وؤلاله البكغي ؤجىم‪ Atum،‬الظي له مٗبض‬ ‫جم ج‪٨‬غَـ واصي الكمـ‪ ،‬وجم حكُِضه في مى‪ ٘٢‬مبنى ‪٢‬ضًم مً خ‪٨‬ىمت الخا‪٦‬م ألاو‪ ٫‬لألؾغة الثاهُت ٖكغ‪،‬‬ ‫خُث اعج‪ٟٗ‬ذ مؿلخان في الؿماء‪.‬‬ ‫في ٖهض ؤلامبراَىعٍت الجضًضة‪٧ ،‬ان اإلاٗبض في هلُىبىلِـ ؤ‪٦‬بر وؤ‪ٚ‬نى مٗبض مؼزغ‪ ٝ‬في ‪٧‬ل مهغ‪ ،‬بٗض مٗبض‬ ‫ؤلاله آمىن في َُبت الخالضة‪ٖ .‬ىضما ػاع ؾترابى‪ ،‬الج‪ٛ‬غافي الُىهاوي‪ ،‬مهغ‪٢ ،‬بل ؾخحن ً‬ ‫ٖاما مً مُالص‬ ‫ً‬ ‫ً‬ ‫م‪٣‬غوءا وو‪ ٠٢‬ب‪٩‬ل حماله وعوٖخه‪ .‬و‪٣ٞ‬ا لىن‪٠‬‬ ‫اإلاؿُذ‪٧ ،‬اهذ اإلاضًىت مضمغة بال‪ٟٗ‬ل‪ ،‬ل‪٧ ً٨‬ان اإلاٗبض‬ ‫هظا الج‪ٛ‬غافي الُىهاوي الكهحر‪ٞ ،‬ةهه ختى اإلاىاػ‪ ٫‬وألا‪٢‬ؿام ال‪٨‬هىىجُت التي ؤ‪٢‬ام ‪ٞ‬يها ؤ‪ٞ‬الَىن م٘ نضً‪٣‬ه‬ ‫ُٖغيذ للمؿا‪ٞ‬غًٍ‪.‬‬ ‫ولم حٗض اإلاضعؾت الكهحرة لل‪٨‬هىت مىحىصة في طل‪ ٪‬الى‪٢‬ذ‪ ،‬وال اإلاضًىت اإلاكهىعة‪ٖ ِ٣ٞ .‬ضص ‪٢‬لُل مً ال‪٨‬هىت‬ ‫وال‪٣‬اصة اإلاخجىلحن ممً ٖاقىا في ألاعى اإلا‪ٟ٣‬غة خُث ‪٧‬ان طاث ًىم مجُضة‪.‬‬ ‫وآلان‪ ،‬مً طل‪ ٪‬اإلاٗبض الغائ٘ وال‪ٛ‬ني بالؼزاع‪ ،ٝ‬لم ًب‪ ٤‬ش يء ؾىي بٌٗ آلازاع واإلاؿلت بال‪٣‬غب منها‪ .‬ج‪٠٣‬‬ ‫وخُضة ً‬ ‫جماما بحن الخىث‪ ،‬ألن نضً‪٣‬ها ًؼًٍ ؾىترا‪ ٫‬باع‪ ٥‬في هُىٍىع‪ .٥‬مً هلُىبىلِـ ه‪٣‬لتها ‪٧‬لُىباجغا بلى‬ ‫ؤلاؾ‪٨‬ىضعٍت‪ .‬ومً ؤلاؾ‪٨‬ىضعٍت بلى ؤمغٍ‪٩‬ا ألامغٍ‪ُ٨‬حن (‪ .. )8‬وبٌٗ اإلاكاٖغ ال‪ٛ‬امًت الث‪ُ٣‬لت ح‪ٛ‬مغ اإلاؿا‪ٞ‬غ‬ ‫ٖىضما ًىٓغ بلى هظه اإلاؿلت الىخُضة بم‪ٟ‬غصها‪ ،‬مؿلت َىٍلت مً الجغاهِذ ألاخمغ مً ؤؾىان‪ ،‬مسُىَت‬ ‫بالهحرو‪ٚ‬لُ‪ُٟ‬ت والى‪٣‬ىف وؤل‪٣‬اب ؾحزوؾترٌـ ألاو‪ ،٫‬بمبراَىعمهغالٗلُا والؿ‪ٟ‬لى‪ ،‬عب ؤلا‪٧‬لُل ‪Diadem‬‬ ‫و ابً الكمـ‪ ،‬وهى الغوح ؤلالهُت التي جدبها ؤوها والتي ههبذ هظه اإلاؿلت في ُٖض ؾذ (‪ )9‬بمبراَىع مهغ‬ ‫الٗلُا والؿ‪ٟ‬لى‪ ،‬عب ؤلا‪٧‬لُل و ابً الكمـ ‪ ...‬ال ًبضو لي في ؤي م‪٩‬ان ؤن ؤعي ال‪٨‬ثحر مً ‪٧‬ل ما هى ؤعض ي‪٦ ،‬ما‬ ‫هي الخا‪ ٫‬في هظا البلض‪.‬‬ ‫طهبىا بلى واصي الىُل ً‬ ‫مٗا‪ ،‬آلاوؿت ماعي و ؤها‪ٚ ،‬اصعها بال‪ُ٣‬اع وٖضها بال‪٣‬اعب‪ .‬ع‪٦‬بىا ال‪ُ٣‬اع ختى آزغ ما‬ ‫ًم‪٨‬ىه الىنى‪٫‬؛ وبٗض الؿابٗت ٖلى الٗغبت‪٧ ،‬اعجه ن‪ٛ‬حرة حؿحر ٖلى ال‪ً٣‬بان‪ ،‬وٍض‪ٗٞ‬ها الىاؽ‪ ،‬الٗغب‪.‬‬ ‫‪٧‬ان هىا‪ ٥‬ن‪ٖ ٠‬غباث َىٍل ٖلى ال‪ً٣‬بان‪ ،‬لىحىص الٗضًض مً الغ‪٧‬اب وألاحاهب والؿ‪٩‬ان املخلُحن‪.‬‬

‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترً‪ُٟ‬دل ‪29‬‬

‫‪٧‬ل هاالء حاءوا لغئٍت ‪٢‬ىاَغ الىُل التي ً‪٣‬ىلىن بنها ؤ‪٦‬بر آلت ج‪٣‬ىُت مً هىٖها مىحىصة في الٗالم‪ ،‬ؤو ألا‪٦‬بر‬ ‫مدؿاو مً اإلاُاه في الضلخا في حمُ٘ ال‪ٟ‬هى‪ ٫‬ألاعبٗت ؛‬ ‫بٗض ‪٢‬ىاَغ ؤؾىان‪ .‬وإلااطا ‪٧‬اهذ؟ للخ‪ٟ‬اّ ٖلى ‪٢‬ضع‬ ‫ٍ‬ ‫وللخسلو مً نٗىباث اإلاالخت لخل‪ ٪‬ألاقهغ الثالزت ٖىضما ج‪٨‬ىن مُاه الىُل في مؿخىاها ألاصوى‪ .‬جم جى‪ُٟ‬ظ‬ ‫هظا الٗمل مىظ ما ً‪٣‬غب مً مائت ٖام في ٖهض دمحم ٖلي‪ ،‬ل‪٨‬ىه لم ًخم جى‪ُٟ‬ظه‪ ،‬ألن اإلابل‪ ٜ‬اإلاالي الالػم لظل‪٪‬‬ ‫‪٦‬بحرا ً‬ ‫‪٧‬ان ً‬ ‫حضا‪ .‬في و‪٢‬ذ الخ‪ ،٤‬جم وي٘ زُت ًم‪ ً٨‬مً زاللها ؤلابال‪ ًٖ ٙ‬هظا بك‪٩‬ل ؤ‪ًٞ‬ل بك‪٩‬ل ال‬ ‫ً​ًاهى‪ .‬بسُت ويٗها مهىضؽ ‪ٞ‬غوس ي‪.‬‬ ‫‪٧‬ل هظا ‪٢‬اله لىا صلُلىا الٗغبي‪ .‬و‪٧‬ل هظا وٗغ‪ٞ‬ه وهغاه مً ‪٦‬خب الؿ‪ٟ‬غ لضًىا‪ .‬ووؿخم٘ بلى "ؤلاهجلحزًت‬ ‫ّ‬ ‫اإلاخ‪٨‬ؿغة" للٗغب‪ ،‬هىانل عخلخىا ً‬ ‫ؾحرا ٖلى ألا‪٢‬ضام‪٦ ،‬ما ً‪ٟٗ‬ل باقي الغ‪٧‬اب ؛ وهدً هىٓغ بلى هاالء‪ ،‬لجري‬ ‫ً‬ ‫‪٧‬ل ش يء؛ وهدً هغي ‪٧‬ل ش يء وال ه‪ٟ‬هم قِئا‪.‬‬ ‫ختى عؤًذ باعاػ‪ ،‬الظي ؾمٗذ ٖىه ‪ ،ِ٣ٞ‬ؾمٗذ ال‪٨‬ثحر‪ ،‬ألهه في مهغ ًُظ‪٦‬غ ً‬ ‫‪٦‬ثحرا‪ً ،‬خدضزىن ٖىه‪ٞ ،‬همذ‬ ‫ً‬ ‫قِئا ؛ ل‪ٖ ً٨‬ىضما عؤًخه ‪ ...‬بضا اختر ا‪ُٞ‬ا جماما ‪ُ٢‬اؾا ب‪ٛ‬حراملختر‪ٞ‬حن‪.‬‬ ‫مغعها ببٌٗ الجؿىع‪ ،‬وججاوػها بٌٗ الٗىائ‪ ،٤‬وهؼلىا بلى الكاَ ‪ ،‬وخض‪٢‬ىا ‪ُٞ‬ما جدذ الغ ا‪ٗٞ‬اث مً‬ ‫الكاَ ‪ ،‬واؾخمٗىا بلى ‪٢‬هو الٗغب‪ ،‬و‪ -‬ال ش يء‪ .‬مً ًضعي‪ ،‬عبما ؾى‪ٟ‬هم بطا قغح لىا ؤخض الخبراء‪.‬‬ ‫بنها خ‪٣‬ا مثالُت‪ .‬للخ‪ٟ‬اّ ٖلى اإلاُاه ٖىض ه‪ٟ‬ـ اإلاؿخىي في الضلخا ٖىضما جغج‪ ٟ٘‬اإلاُاه وجىس‪" .ٌٟ‬آه‪ ،‬لىتر‪٥‬‬ ‫طل‪٢ !٪‬الذ آلاوؿت هُىجً وهي جطخ‪" :٪‬عؤًىا طل‪ ،٪‬وآلان لىظهب بلى الخضً‪٣‬ت"‪ .‬وطهبىا بلى الخضً‪٣‬ت‪.‬‬ ‫وعؤًىا الٗكب ألازًغوالؼهىعاإلالىهت‪.‬‬ ‫ونهلىا مً عائدت ألاٖكاب ال‪ٛ‬غائبُت‪٧ .‬اهذ عئخاها جدؿٗان‪ ،‬والغوائذ جُهغها‪ .‬ووكخم عائدت هُل‪ .‬عائدت‬ ‫‪ٚ‬غٍبت‪ .‬عائدتها حكبه عائدت الخماؾُذ ‪...‬‬ ‫حلؿىا ؤمام مبنى لكغب الكاي وجىاو‪ ٫‬ؾلت ال‪ٛ‬ضاء‪ ،‬ؤي ال‪ٛ‬ضاء الظي ؤخًغهاه‪ْ .‬ل الٗغبي ًخدضر وٍ‪٣‬ى‪٫‬‬ ‫لىا "‪٢‬هها ػع‪٢‬اء" ًٖ الىُلحن ألابٌُ وألاػع‪.١‬‬ ‫ألن الىُل هى ؤلاوؿان بخاعٍسه‪ ،‬ووهى ؤلاله بضًىه‪ ،‬وهى نهغ ٌٗخمض ٖلُه ‪٧‬ل ش يء‪ :‬هباجاث ومؼعوٖاث‬ ‫وخُىاهاث و إوؿان‪ .‬هى ؾُض ٖىضما ً‪٨‬ىهىن زائ‪ٟ‬حن‪ ،‬وهى الىالض ٖىضما ٌٗك‪٣‬ىن‪ ،‬وهى ؤلاله ٖىضما‬ ‫ٌٗبضون‪.‬‬ ‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترً‪ُٟ‬دل ‪30‬‬

‫وحلؿىا في بازغة حٗلذ حؿحر م٘ ٖىض الىُل‪ .‬هل جخجه " َىال" ؤم "ألؾ‪ٟ‬ل"؟ ‪٦‬ما لى ‪٦‬ىا هدؿاء‪ .٫‬ومغث بىا‬ ‫ؤشجاع الىسُل الخًغاء والبُىث البًُاء وألاشخام اإلالىهىن والجما‪ ٫‬طاث اإلاٗضاث اإلالىهت ؛ وَا‪ٞ‬ذ‬ ‫ال‪ُٛ‬ىم الىعصًت ‪ٞ‬ى‪٢‬ىا‪ .‬وهؼلذ الكمـ الخمغاء ٖلى الىُل بلىن طهب حضًض‪.‬‬ ‫في الى ا‪ ،٘٢‬خلت بلى واصي الىُل هي ؤمغ ؤًىاه وقٗغها ؤهه لً ًُيس ى ً‬ ‫ؤبضا‪.‬‬ ‫ع‬ ‫ع‬ ‫ججب ػٍاعة خضً‪٣‬ت خُىاهاث ال‪٣‬اهغة مً ؤحل الىسُل ؤلامبراَىعي (‪ ،)Oreodoxa Regia‬ومً ؤحل‬ ‫‪٢‬هب البرصي‪ ،‬ومً ؤحل هباث اللىحـ‪ ،‬ومً ؤحل ال‪ُٛ‬اء الىباحي اإلاهغي ب‪٣‬ضع ما ًىحض مً الخُىاهاث‬ ‫والُ​ُىعؤلا‪ٞ‬غٍ‪ُ٣‬ت‪ .‬وألهه جىحض ؤ‪ٟ٢‬ام في ‪ُ٢‬إ واخض مً الخضً‪٣‬ت‪.‬‬ ‫وٖىضما جمص ي ٖلى َى‪ ٫‬اإلامغاث ال‪ٟ‬ؿُ‪ٟ‬ؿائُت وجغي هظا الىباث‪ ،‬آلان هظه الؼهغة بجىاع اإلاؿاع‪ً ،‬جب ؤن‬ ‫ججلـ ٖلى قغ‪ٞ‬ت بجاهب بدحرة انُىاُٖت ن‪ٛ‬حرة بها البج٘ والٗىاماث‪ ،‬وحؿخيك‪ ٤‬عائدت الىباجاث‬ ‫وألاشجاعال‪ٛ‬غٍبت اإلاؿ‪٨‬غة‪ ،‬وحؿخم٘ بلى اإلاىؾُ‪٣‬ى الٗغبُت ‪..‬‬ ‫ُ‬ ‫ػهىعوهباجاث وؤشجاع عائٗت ومىؾُ‪٣‬ى ‪ٚ‬غٍبت! مىؾُ‪٣‬ى الخغب‪ ،‬حٗؼ‪ ٝ‬بٗض ْهغًىم ألاخض ‪ -‬للجمهىع‪.‬‬ ‫مىؾُ‪٣‬ى ججض لضي الؿُضة ال ٗغبُت الُٗٓمت ؤنلها‪ ،‬لِـ مً ‪ُٚ‬غؾت‪ ،‬ول‪٨‬نها الىَىُت‪ .‬ل‪٦ ،ً٨‬ما ًبضو‬ ‫لي‪٧ ،‬ل ش يء له صو ا‪ ،٘ٞ‬واإلاىؾُ‪٣‬ى الٗغبُت ‪ -‬مً الىىٕ الظي اؾخمٗذ بلُه في خضً‪٣‬ت الخُىان ألاؾبىٕ‬ ‫ً‬ ‫اإلااض ي والُغٍ‪٣‬ت التي ؤؾمٗها ؤخُاها ؤًام الجمٗت في خضً‪٣‬ت ألاػب‪ُ٨‬ت ‪ -‬لِـ لها ؤي صا‪ .٘ٞ‬بنها مىؾُ‪٣‬ى‬ ‫ٖغبُت ‪ٚ‬غٍبت وعجُبت!‬ ‫‪ٌ ...‬ؿميها الٗضًض مً ألاحاهب ‪ُ٢‬ت (‪ ... )11‬وجاصي ب‪٨‬العٍىِذ‪ ،‬وَاؾت‪ ،‬وع‪( ١‬ص‪ ٝ‬بجالحل)‪٧ ،‬ل ش يء‬ ‫اهضمج في لخً واخض بضون لخً‪ٞ .‬لِؿامدىني هاالء الؿُضاث الٗغبُاث الٗٓماء اللىاحي حٗاملً بال‪٨‬ثحر‬ ‫مً الض‪ٝ‬ء الىَني والخماؽ ألا‪ٞ‬غٍ‪٣‬ي إلًجاص ؤنله‪ ،‬والظي ؤٖخ‪٣‬ض ؤهه ال ٌؿخد‪ ٤‬ال‪٨‬ثحرمً الجهض ‪...‬‬ ‫طهبذ بلى خضً‪٣‬ت الخُىاهاث بم‪ٟ‬غصي‪ ،‬ل‪٨‬ىني لم ؤمص ي ‪ٞ‬يها بم‪ٟ‬غصي‪ ،‬ولم ؤحلـ وخضي ٖلى الكغ‪ٞ‬ت‬ ‫بجاهب البدحرة م٘ البج٘ مثل البج٘ لضًىا‪ ،‬وم٘ الٗىاماث التي ال حكبه ٖىاماجىا‪ .‬قاب مً آعلحن‬ ‫(‪ ،)Aralin‬مضعؽ ابخضائي في بلضة ن‪ٛ‬حرة‪ ،‬حاء ل‪ً٣‬اء ؤؾبىٕ في ال‪٣‬اهغة – ّ‬ ‫ٌؿغ لي صخبت‪ ،‬ؤو ‪٧‬ان مجغص‬ ‫ً‬ ‫ً‬ ‫مخُىٖا‪ً .‬إحي هاالء ألاشخام بلى هىا في لخٓت لالهًمام بلى اإلاؿا‪ٞ‬غ‪ ،‬ؤو ؾااله ًٖ‬ ‫صلُل "خغ" وع‪٣ُٞ‬ا‬ ‫بلضه ؤو بزباعه ًٖ بلضهم‪.‬‬ ‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترً‪ُٟ‬دل ‪31‬‬

‫ل‪ٖ ً٨‬لي ؤن ؤٖتر‪ ٝ‬بإنهم مهظبىن لل‪ٛ‬اًت‪ ،‬وهم م‪ُٟ‬ضون‪ .‬وهم مًُا‪ٞ‬ىن‪٨ً :‬غمىه‪ .. ٪‬هظا الكاب جدضر‬ ‫ً‬ ‫‪٦‬ثحرا‪ ًٖ :‬الؿُاؾت‪ ،‬يض مً ًد‪٨‬م مهغ بد‪٨‬م ألامغ الى ا‪٘٢‬؛ وٖالجني باللُمىن والخلىي التر‪ُ٦‬ت ‪...‬‬ ‫وٖىضما طهبذ‪ ،‬ع ا‪٣ٞ‬ني َىا‪ ٫‬الُغٍ‪ ٤‬بلى مدُت ‪٢‬غٍت الجحزة‪ ،‬خُث جلخ‪٣‬ي الترام وجمغ‪ ،‬زم جظهب‪ :‬واخضة‬ ‫بلى ال‪٣‬اهغة‪ ،‬وألازغي بلى ألاهغام ‪...‬‬ ‫ونلذ بالًبِ في الى‪٢‬ذ املخضص‪ ،‬خُث ‪٧‬اهذ آلاوؿت ماعي هُىجً جيخٓغوي في الؿُاعة ألجمص ى ٖلى َى‪٫‬‬ ‫الىُل الخالض ٖىضما ‪ٚ‬ابذ الكمـ ؛ لخىاو‪ ٫‬الٗكاء في خضً‪٣‬ت ‪ٞ‬ىض‪ ١‬مُىا باججاه ألاهغاماث الخالضة‪،‬‬ ‫والظهاب بلى ألاهغاماث في يىء ال‪٣‬مغ‪...‬‬ ‫‪٦‬بحرا ً‬ ‫لم ٌؿب‪ ٤‬لي ؤن بضا لي هغم زى‪ٞ‬ى بهظا الدجم و‪٧‬ان ً‬ ‫حضا هظا اإلاؿاء؛ ولم ً‪ ً٨‬لضي ؤي اهُبإ بإن ؤبى‬ ‫الهى‪ ٫‬بال‪٣‬غب منها‪ ،‬وخُض‪ٖ ،‬لى الغما‪ ،٫‬ال ًىٓغ بلى اإلاؿا‪ٞ‬ت – ٖىضما جًِئه الكمـ – ول‪٨‬ىه ٌؿخم٘‬ ‫‪ ،ِ٣ٞ‬وٍهغي لخُى ال‪٣‬غون اإلاايُت وهي جخجى‪ ٫‬لِـ ‪ ِ٣ٞ‬في الؼمان بل في ال‪ًٟ‬اء ً‬ ‫ؤً​ًا جدذ يىء‬ ‫‪٢‬مغًط يء الصخغاء‪.‬‬

‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترً‪ُٟ‬دل ‪32‬‬

‫هوامش النص العربً‬ ‫(‪)1‬‬

‫ٌلٌنا دٌمٌترٌفٌتش‪ :‬كانت جٌلٌنا دٌمٌترٌ​ٌفٌتش (‪ 27‬مارس ‪ 10-1862‬أبرٌل ‪ )1945‬مإلفة صربٌة‪ ،‬كتبت‬ ‫المصة المصٌرة وروائٌة وشاعرة ورحالة وناشطة اجتماعٌة ونسوٌة‪ .‬تعد أول امرأة فً التارٌخ الصربً الحدٌث‬ ‫تنشر عمالً نثرًٌا متعلمًا بالسفر فً عام ‪.1894‬‬

‫(‪)2‬‬ ‫(‪)3‬‬

‫‪https://st-takla.org/pub_oldtest/01_gen.html‬‬ ‫بٌت لحم‪ ،‬مدٌنة فلسطٌنٌة‪ ،‬بالضفة الغربٌة التابعة الٌوم للسلطة الفلسطٌنٌة‪ ،‬تمع على بعد ‪ 10‬كم إلى الجنوب‬ ‫من المدس وللمدٌنة أهمٌة عظٌمة لدى المسٌحٌ​ٌن كونها مسمط رأس المسٌح (علٌه الصالم) وفٌها كنٌسة المهد‬ ‫التً بناها لسطنطٌن األكبر فً ‪ 330‬مٌالدٌة‪ ،‬ولد بنٌت فوق كهف أو مغارة ٌعتمد أنها مذود البمر الذي ولد فٌه‬ ‫ٌسوع‪ .‬وٌعتمد أن هذه الكنٌسة هً ألدم الكنائس الموجودة فً العالم‪ .‬كما أن هنان سردابا ً آخر لرٌب ٌعتمد أن‬ ‫جٌروم أمضى فٌه ثالثٌن عا ًما من حٌاته ٌترجم الكتاب الممدس‪.‬‬

‫(‪)4‬‬

‫الهرم األكبر أو هرم خوفو (‪ 148‬مترا) هو أحد عجائب الدنٌا السبع‪ ،‬وٌمع فً الجٌزة‪ ،‬وبٌن موالع الٌونسكو‬ ‫للتراث العالمٌولد بنً نحو سنة ‪ 2560‬لبل المٌالد كممبرة للفرعون خوفو (األسرة الرابعة) واستمر بناإه لفترة‬ ‫‪ 20‬عا ًما‪.‬‬

‫(‪)5‬‬

‫ٌبلغ طول نهر المسٌسبً ‪ 6270‬كم‪ ،‬بٌنما طول نهر النٌل ‪ 6670‬كم‪.‬‬

‫(‪)6‬‬

‫للشهور المبطٌة أسماء مصرٌة لدٌمة (هٌروغلٌفٌة)‪ ،‬تحول منطولها إلى المبطٌة وأولها (‪ )1‬توت (‪12/11‬‬ ‫سبتمبر) نسبة لإلله المصرى توت أو تحوت (إله الحكمة والعلم والكتابة وحامى الكتبة)‪ ،‬و(‪ )2‬بابه (‪11/10‬‬ ‫أكتوبر) وٌوازي "آبة "‪ ،‬االسم األصلى لأللصر‪ ،‬وعٌد أوبت ‪ :‬وهو عٌد انتمال اإلله آمون من معبده فى الكرنن‬ ‫إلى معبده فى األلصر‪ )3( ،‬هاتور (‪ 11/10‬نوفمبر) منسوبا إلى حاتحور إلهة العطاء والحب والموسٌمى‪)4( ،‬‬ ‫كٌهن أو كٌان (‪ 11/10‬دٌسمبر) من التعبٌر كا‪ -‬حر‪ -‬كا أى لرٌن مع لرٌن‪ ،‬وٌعنً عٌد اجتماع األرواح عند‬ ‫الفراعنة‪ )5( ،‬طوبة (‪ٌ 10/9‬ناٌر) وٌعود للكلمة المصرٌة المدٌمة تاعبت وهو أحد االعٌاد‪ )6( ،‬أمشٌر (‪9/8‬‬ ‫فبراٌر) وٌشٌر لعٌد مرتبط باإلله "مخٌر" المسئول عن الزوابع‪ )7( ،‬برمهات (‪ 11/10‬مارس) لد ٌنسب إلى عٌد‬ ‫ٌتعلك بالملن أمنحتب‪ )8( ،‬برمودة (‪ 9‬أبرٌل) وهو منسوب إلى "رنودة" إله الحصاد الفرعونى‪ )9( ،‬بشنس (‪9‬‬ ‫ماٌو) نسبة إلى إله الممر عند الفراعنة " خونسو" وممثل دور االبن فى ثالوث طٌبة‪ )10( ،‬بإونة (‪ٌ 8‬ونٌو)‬ ‫وٌعود لعٌد "أنت" أى عٌد الوادى وهو العٌد الذى ٌنتمل فٌه آمون من شرق النٌل إلى غربه‪ ،‬وفٌه تمدم المرابٌن‬ ‫تكرٌما ً للرالدٌن‪ )11( ،‬أبٌب (‪ٌ 8‬ولٌو) وهو عٌد اإلله أبٌبى عند المصرٌ​ٌن المدماء‪ ،‬وأخٌرا (‪ )12‬مسرة (أو‬ ‫مسرى) (‪ 7‬أغسطس) وٌنسب إلى مسو‪ -‬رع أي والدة َرع‪.‬‬

‫(‪)7‬‬

‫أهدى الخدٌوي اسماعٌل مسلة كلٌوباترا الشهٌرة ‪ -‬وكانت موجودة فً مٌدان محطة الرمل باألسكندرٌة ‪ -‬إلى‬ ‫الوالٌات المتحدة األمرٌكٌة سنة ‪1879‬م واستغرلت رحلة النمل أربعة اشهر حتى وصلت مكانها الحالً فً مدٌنة‬ ‫نٌو ٌورن بحدٌمة سنترال بارن‪.‬‬

‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترً‪ُٟ‬دل ‪33‬‬

‫(‪)8‬‬

‫أون أو أٌون‪ ،‬باللغةة المصرٌة آن‪" ،‬العمدان"‪ ،‬وبالمبطٌة "أن"‪ ،‬وباللغة الٌونانٌة هلٌوبولٌس "مدٌنة الشمس"‪.‬‬ ‫وتمع اآلن فً عٌن شمس ‪ ،‬إحدى الضواحً الشمالٌة الشرلٌة من الماهرة ‪.‬‬

‫(‪)9‬‬

‫ست هو إله الصحراء والعواصف‪ ،‬واألجانب فً الدٌانة المصرٌة المدٌمة‪ ،‬والحما إله الظالم والفوضى وٌصور‬ ‫ست بالغاصب الذي لتل وشوه اخاه أوزٌرٌس‪ ،‬ولامت إٌزٌس زوجة أوزورٌس بإعادة تجمٌع جثته وتحنٌطه‪،‬‬ ‫بٌنما سعى ابنهما حورس نحو االنتمام من ست‪ ،‬وحروب االثنٌن حدث شعبً فً األساطٌر المصرٌة‪.‬‬

‫(‪)10‬‬

‫ربما كانت تمصد (الطمطولة) وهً موسٌمى شرلٌة ولون من ألوان الغناء العربً عرف بمصر فً األربعٌنٌات من‬ ‫المرن الماضً‪.‬و لالب الطمطولة ٌتطلب نوعا خاصا فً التلحٌن وكتابة الزجل واإللمام بالمواعد النغمٌة للممام‬ ‫الذي تلحن فٌه وٌراعى فٌه االنتمال اللحنً حسب ما تمتضٌه لاعدة االنتمال الممامً من جهة وحسن تصرف‬ ‫الملحن فً إدخال بعض األنغام العرضٌة دون المساس بؤصل الممام‪.‬‬

‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترً‪ُٟ‬دل ‪34‬‬

‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترً‪ُٟ‬دل ‪35‬‬

LETTERS FROM EGYPT (MASR) Yelena Y. Dimitriyevich

36 ‫ُدل‬ًٟ‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر‬

SEVENTH LETTER Cairo, November 30, 1926.

And behold, from the Nile seven cows came up, fine-looking and fat; and they grazed in the marsh grass.

Then behold, seven other cows came up after them from the Nile, ugly and thin, and they stood by the other cows on the bank of the Nile First Book Moses, Ch. 41.

The journey from Alexandria to Cairo through the cultivated fields of the Nile Valley is never forgotten. It is a journey through Egypt, real, but which seems like a dream. Egypt is a consecrated land like Palestine is a holy land. I donʼt think I can be overwhelmed by a more religious feeling anywhere, not even in Bethlehem of Judea, where our Saviour and Redeemer of our sins was born, or in Jerusalem, where He died for us sinners.

I observe the Nile with а great excitement, as if approaching the graves of my ancestors, even though Nile is alive: it flows and speaks...

Blessed is the one who understands the language of this old man, eternally young, who feeds even now, as if from the ancient times, a whole nation.

I am standing by the window. And while the train rushes through the Nile Valley through fields with sugar cane and bananas, with rice and cotton, next to tall palm trees; and by the people as tall as the palm trees in colourful caftans that pass on foot or on camels on a dusty road ‒ I think of the Nile. As soon as something is noticed in the distance, I tremble. But instead of the Nile, there are complete caravans of camels and dromedaries. And that poetic animal, a camel, although ugly, warns me that the train is rushing through Africa, through Egypt, and creates 37 ‫ُدل‬ًٟ‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر‬

the image of the Libyan, Arab and Saharan Desert, even though it passes through the fertile Nile Valley...

Still, I am interested in everything, even though I am obsessed with one single thought, only one wish: to see Nile as soon as possible.

Freight donkeys pass through the field here and there along the road. Men ride donkeys, and women walk. People are in the caftans of all the vivid colours, and women are in black... The bracelets on their bare feet, to a foreign traveler seem like fetters. Only one side of the nostril is pierced with a nose ring, silver, and maybe even gold, only the impression is the same. For these with nose rings, a companion, an Arab, told me that they were from Upper Egypt. Some are tattooed on the forehead and chin: marked as goats and sheep to know whose sheepfold they are from... A train is running past the village, which from a distance gives the impression of a pile of mud. The houses are full of mud, barely a little shelter from the sun, and rain, because there is never any snow.

And it rarely rains. The roofs are flat; the windows are without glass.

But what windows? Just holes, high, almost under the roof itself. The village near Alexandria that I entered and went through a bit, is a prototype of these strong villages scattered across the Nile Valley on the way to Cairo. And some towns appear and disappear. It is a small town because the houses are whitewashed, and it is not surrounded by a fence made of Nile mud, such as villages. Here and there, these mud houses with domes are in the shape of a hammam of Turkish nobles in Constantinople. The mosques are of the Arabic style, low, and yellow...

Here and there tents can be seen in the field. There are Bedouin nomads: they fall asleep here, and who knows where they will wake up... The fields are parcelled symmetrically, as can be seen in Italy and Spain.

Wonderful fields as there, but a different feeling overwhelms a foreign traveler, as he passes through them. Because this is Egypt... Somewhere fellah ploughs: his plough is as primitive as in the Balkans; oxen and a yoke like in the Balkans... And for a moment it seemed to me that I was interested in this: caravans, people, women, plough, yoke, and for an hour I was only fooling myself with this as a child is deceived with a toy 38 ‫ُدل‬ًٟ‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر‬

when looking for a mother. And suddenly, it seems to me that I came to this distant foreign land only because of the Nile...

Something very, very numerous was noticed in the distance. It is as if some huge birds, strange, very strange, flew in and landed in the Nile Valley from somewhere, because they are only with one raised, spread white wing... Maybe it is the tents of a Bedouin nomad, although strangely shaped... And maybe the army is encamped... And closer, closer... And those huge white wings are outlined more and more clearly in the blue Egyptian sky as on a painterʼs canvas... And finally, something began to shine, some huge road in the valley as if the snow fell over it, by some miracle only on it, or as if the molten silver was spilled. I didnʼt have to guess and guess for a long time what it was, because one of my companions, an Egyptian, guessed, or even she felt what I was looking forward to, or rather when I looked so eager, and as soon as she looked to that side, to make me happy, she hurried and, smiling, said: “Nile. Thatʼs the Nile.”

Yes, it was Nile. And what, from a distance, gives the illusion of bird wings and tents, the sails are strangely shaped, on countless large boats scattered across the Nile.

And so, I saw the Nile, the Egyptian River, as mentioned in the Holy Scriptures. Now it was on our right side, and then on our left, because the train crossed the bridge on the Nile... And again, tall palm trees and caravans... Everything is eternal like the consecrated river Nile.

Centuries pass. The plants dry up and the other grows; people, individuals, and entire nations are dying out ‒ and the Nile remains. Ah, how many Pharaohs the Nile remembers, how many generations, and how many nations!... He was an old man when the first Pharaoh was born. Not only the old man but, he was in his old age when the slaves carried the stone for the Pyramids, for the biggest one, the Pyramid of Cheops... The old man, but forever young. Time cannot do anything to him... With the same force he throws himself now into the sea with which he threw himself in his beginning... Never to dry up, even though it springs up in hot Africa... He knows the month and the day when it 39 ‫ُدل‬ًٟ‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر‬

starts to grow, and when it pours out of its bed, as it knows the month and the day when it begins to fall, and to pour into its bed. A miraculous river such as the miraculous land through which it flows, and in which it flows. He passes through his land, through Egypt. He feeds an entire nation. But not only he feeds his children, but also other peopleʼs children, it feeds them, saves them from starvation as he once did ‒ when seven hungry years came after seven fertile years ‒ saved the children of Israel from starvation.

No, I was never overwhelmed by this feeling when I first saw some great water: neither the Atlantic Ocean, nor Niagara Falls, nor even the Mississippi ‒ a longer river than the Nile, and which the natives of America, the Indians, called the father of all rivers in the world.

Because the Mississippi flows through America, a new country, the years of which have been counted since its discovery, and whose name is new; and the Nile through the ancient, through Egypt, whose years are not counted, because they are not known. He does not know the beginning, just as it does not know the end.

Bedouins going to the Pyramids

40 ‫ُدل‬ًٟ‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر‬

TWELFTH LETTER

Cairo, December 1926.

A few days ago, I met my English companion, Miss Mary Newton, with whom I was walking around Alexandria, sightseeing Alexandrian landmarks, and looking for Cleopatra in the Museum of Greco-Roman Antiquities... Here in Cairo, we met at the Christian Community of Young Women, in Soliman Pasha Street, and we rejoiced with each other. (Personally, I don’t associate with anyone on the road, and I don’t make friends, like with English and American women, especially English women, whether they are alone or with their families. But they are usually alone, those English seniors, I won’t say old “Miss”).

Miss Newton left Alexandria after me; and we met here in the Christian Community of Young Women in Soliman Pasha Street: she was looking for a friend from Boston, and I was looking for a companion from Hollywood. But, ah! Neither she nor I found the one we were looking for: her friend hasn’t come yet, and my companion has come and gone... But the two of us, although disappointed, and even a little sad, agreed to do it, and made a trip to the Rawda Island.

According to the tradition, or according to the Bible, Moses was found on this island. Pharaoh’s daughter found him in the reeds when she was bathing...

“Now a man of the tribe of Levi married a Levite woman, and she became pregnant and gave birth to a son. When she saw that he was a fine child, she hid him for three months. But when she could hide him no longer, she got a papyrus basket for him and coated it with tar and pitch. Then she placed the child in it and put it among the reeds along the bank of the Nile. His sister stood at a distance to see what would happen to him. Then Pharaoh’s daughter went down to the Nile to bathe, and her attendants were walking along the riverbank. She saw the basket among the reeds and sent her female slave to get it. She opened it 41 ‫ُدل‬ًٟ‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر‬

and saw the baby. He was crying, and she felt sorry for him. “This is one of the Hebrew babies,” she said. Then his sister asked Pharaoh’s daughter: “Shall I go and get one of the Hebrew women to nurse the baby for you?” “Yes, go”, she answered. So, the girl went and got the baby’s mother. Pharaoh’s daughter said to her: “Take this baby and nurse him for me, and I will pay you.” So, the woman took the baby and nursed him. When the child grew older, she took him to Pharaoh’s daughter and he became her son. She named him Moses, saying: “I drew him out of the water.”

(Second Book of Moses) Miss Newton’s face was transformed; she was illuminated by some inner light, for she “saw” both the reed, and the casket, and the child; and because she “heard” when the child cried.

But as a good Christian, in order to apologize for her excitement over the Jewish child, she suggested that we go tomorrow to the place where Mary was with the Child when she came to Egypt, fleeing from Bethlehem of Judea.

And here, on the Rawda Island, we followed an Arab to see the old Nilometer, built another 716 AD by order of Caliph Sulaymān.

And when we came to a wide well, a reservoir, I don’t know how to say, an Arab showed us how water is measured ‒ or how it was measured ‒ that the first point of the Nilometer is twenty-eight feet above the surface of the Mediterranean Sea, so the top of the stairs Nilometers, nearly fifty-nine feet above sea level. “And when the Nile reaches fifteen dirras and sixteen kirats (the old Egyptian measure), then the Sheikh for measuring the Nile solemnly announces wafa, the height of the water needed to irrigate every part of the Nile Valley.” And then he tells us nicely, at length and widely, how wafa was announced earlier.

That it was a signal to cut the embankment of the irrigation canal; and that the merry roar of the people still rises around the middle of August, not in New Cairo, but in the Old, in the square called Midan Al-Khalig, 42 ‫ُدل‬ًٟ‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر‬

where the city canal once turned from Bahr Al-Khalig, a small tributary of the Nile separating the Rawda Island from the east coast.

And then he describes to us wafa, although in broken English, which means bad English, speaking vividly, falling into a fire or into purely religious ecstasy as if he were not talking about a river, but about God. We understood him. Nile is their “cup and bread”, as Miss Newton said. The Nile feeds them and provides water. And if it weren’t for the Nile, there wouldn’t be any of them in this desert dotted with oases called Egypt. Or, if it weren’t for the Nile, there would be no Egypt.

But the Nile gives them not only drinks and food, but also a clothing (cotton), but also dishes (which are made of Nile mud), but also houses (which are raised and made from the Nile mud as well).

With the growth of the Nile come the holidays, one after another, similar to the holidays, from the time of Pharaoh, when the Egyptians did not believe this God when they now believe, and when the Jews then believed, a God who was angry with the Egyptians and threatened them in anger...

“Thus, saith the LORD; I will also destroy the abominations of the gods; and I will cut off the images in Noah, and there shall be no more a prince out of the land of Egypt, and I will put fear into the land of Egypt” (Ezekiel).

The city, which is mentioned in the Bible as Noah, and which the Greeks called Memphis, was one of the oldest and most famous cities in Egypt, and since then there is no trace...

And then the natives, the ones left behind by the ancient Egyptians, had the Holy Trinity, but they were not: God the Father, the Son of God, and the Holy Spirit, but Osiris, Isis and Horus, or as some say: Osiris, Isis and Horus. Father, Mother and Son... Wafa was solemnly announced and cheerfully celebrated in that old time, when the Apis bull was worshiped as a god and buried in the tomb as Pharaoh.

43 ‫ُدل‬ًٟ‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر‬

But since these holidays are celebrated in the summer, few foreign travellers from parts of the temperate zone have the opportunity to see them.

Because how many of them are foreigners from Europe and North America who could withstand the summer African heat? These holidays are immovable as the Nile begins to grow always at the same day, even at the same hour, and even a moment, as the Egyptian people firmly believe. Then when that holy drop from the sky falls into the Nile, a drop, but not dew, but the tear of the goddess Isis... Yes, this miraculous natural phenomenon is as accurate as the exact rising and setting of the sun as it is at what time of year by natural law, that is, prescribed by God. They believe in it as they believe in God... The Coptic knowledge of time is according the sun, and therefore it is regular, and the Arabic by the moon, and that is why it is ground. The night of the 11th Baona (Paoni) of the Coptic month (June 17) is called Laylat el-nuqta in Arabic, which means “Night of the Drop” (Festival of drop), as it is believed that the tears of the goddess Isis fell from the sky into the Nile that night, from which the Nile began to grow. And our Arab took it enthusiastically to tell us, not looking at us, but at the Nile, which has not yet entered the riverbed, and on which palm trees can still be seen here and there, and it seems as if they have sprouted and grown like desert sand; looking at him tenderly as an immature son watching his parent, who feeds him... He tells us how the Arabs spend that night, when that holy drop falls from the sky, under the open sky or at the houses of their friends near the Nile, practicing a lot of customs, superstitions, of course. One of those customs is that every member of the family throws a piece of dough on the roof of the house, so whose dough rises, he will be happy, and whose dough does not grow, he will have an accident... On June 21, it is noticed that the river began to grow slowly; and on July 3 (27 Baona, Coptic Moon) the Munddi en-Nil, or Nile-crier are heard early in the morning where they shout, announcing to the public by how much kirat that water had risen that night. Each shouter is accompanied by a young man with whom he, after shouting, 44 ‫ُدل‬ًٟ‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر‬

begins a kind of religious conversation, always the same, as old as old Nile and Egypt.

One of the very important days is the day of cutting the canal embankments ‒ yôm gebr el-bahr ‒ which falls around half of the Coptic month of Misra (mid-August), when the main ceremonies are held in the north of the former Fumm el-Khalig. The Nile crier, accompanied by young people carrying a flag, shouts: he announces to the people Wefa en-Nil, that is, the excess of water, or the period when the water reaches a height of about sixteen dir, the old Egyptian measures ... “Ah, as it used to be, wefa, irrigation embankment cutting signal! The merry murmur and joyful cries of the people spread widely and rose high into the sky. The mornings smelled of an hour on a wide Nile spill, an hour on deep mud, and an hour on green grain, which immediately turned in our head and heart into ripe ears as yellow as gold... The canals, that is, the canal embankments, no longer intersect, but the holidays are celebrated; they are welcomed and sent off with joy, and now as they were welcomed and sent off in the old days ”, our leader finished enthusiastically.

“And when the Nile reaches fifteen dirha and sixteen kirat,” says the Arab, he repeats, and before me appears the Nile, not this one with its white wide waters, but another - of white marble... Nile, a huge old man with a long beard, lies half, carelessly, in an elegant posture as befits a king of rivers. In his right hand he holds a handful of ripe grain, and in his left, leaning on Swinks, a horn of plenty. The growth of its waters of sixteen dyras, that is, of fifteen dyras and sixteen kirats, represents sixteen naked children (and Nile is naked), who play mischievously around the old man, having fun with a crocodile, another with a Pharaoh’s mouse, a third skipping a cornucopia, while a fourth they look to sit on the leg of a huge old man who smiles mildly and fatherly at them. The water jumps high and raises the edge of the curtain that one of the children pulls to hide ‒ Nile’s unknown springs.

45 ‫ُدل‬ًٟ‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر‬

Weren’t the ancient Egyptian artists inspired by the mysterious “Nile’s Unknown Sources” when he set out to create another mystery ‒ Sphinx?

The ancient statue of the Nile in the Vatican Museum in Rome, once seen, will not only be remembered in its entirety, but not a single detail will ever be forgotten. Just like the Nile River. Oh, a wide and miraculous river, especially now that it has not yet entered its bed, and when it seems that the palm trees that can be seen here and there have grown out of the water like sand in the desert.

And to Heliopolis, or On (Onu), I went with Miss Newton.

In On (Onu), Joseph got the name Zaphnath-Paaneah, in On he got married ... A Jew married an Egyptian...

“The Pharaoh is said to have given Joseph, Asenath daughter of Potiphera, priest of On” (Genesis).

But for Christians, Heliopolis, as it is called in Greek, or On as it is mentioned in the Holy Scriptures, is a holy place, because the Mother of God rested in the On when she fled to Egypt with the Child.

After the wise men were gone, an angel of the Lord appeared to Joseph in a dream. “Get up! Flee to Egypt with the child and his mother,” the angel said. “Stay there until I tell you to return, because Herod is going to search for the child to kill him.” When he arose, he took the young child and his mother by night, and departed into Egypt.

(Matthew, 2:14) Our guide cannot tell where the house of Joseph and his wife Asenаth, the daughter of Potiphera, the priest of On, was. And he “knows” where the Mother of God rested with the Child, and took us there.

And when we reached the holy place marked by sycamore, a type of fig, which pious Christians called the Tree of the Mother of God ‒ I will tell you now.

46 ‫ُدل‬ًٟ‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر‬

From Cairo to Mataria station we came by train; from the Mataria station to the Tree of the Mother of God ‒ me in a cariole, Miss Newton on a donkey.

Ah, if you only knew, my dear ones, to whom I am writing this letter, or to whom I think of when I write it: if you only knew how wonderful this journey, though short, was! We passed through a wide field interspersed with palms and figs and were intoxicated by the smell of exotic plants, we, the devotees... My two-wheelers with huge wheels, as they are usually in Egypt due to going into the desert and sand, were streaked with polychrome, with motifs of Ancient Egypt; and they were drawn by a grey mule, all in whales of multicoloured wool, with a collar of blue gingerbread in the middle with a clove of garlic..., with a clove of garlic in the middle... Both my mule and Miss Newtonʼs donkey were adorned on the forehead with that unusual flower, which enchanted me back in Alexandria, and about which I wrote to you from there ‒ huge and red, which looks like a huge butterfly dipped in blood... The flags rang on the neck of the mule, and the donkey. And there would have been complete silence if the flags had not been heard, and also some birds, from time to time, which do not sing and do not whine, but whine, and whose name even Miss Mary does not know, although she knows the name of every animal and poultry, as she is an English woman, she loves animals...

On the way, visions came out before our eyes: the Holy Virgin is sitting on a donkey with the Child on her lap, and Joseph is walking in front of them leading the donkey, holding the guides...

And we arrived, Miss Newton and I, to the Virgin’s Tree; and she bowed, kneeling a little, and I crossed myself...

And we stood in silence for a long time, she bowed her head, I crossed my arms...

Of course, we did not know whether Mary and the Child were resting in that very place, but we believed, because we wanted to believe: not the Arab guide, but the Egyptian legend.

47 ‫ُدل‬ًٟ‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر‬

The Tree of the Mother of God is, as I said, a type of fig; and it was planted, say the Egyptians, two hundred and fifty years ago. And, say the Egyptians, it was damaged, but now there is a fence around it that protects both him and his shoots. It is flooded with water from a shallow reservoir from a nearby spring. While other springs in the Nile area are full of bushes and thorns, drinking water comes from this. And, behold, from this spring water sustains the life of this tree. If it were not for the Nile, there would be no Egypt; and without this source, there would be no Tree of the Mother of God. “This source appeared at the invitation of the Prophet Isa (the Prophet Jesus, that is, Jesus Christ),” our Mohammedan guide assured us. But we have already heard that: there is a legend about that as well.

But this place is not the old famous city of On, Heliopolis, but the insignificant Arab village of Matara (Al-Matariyyah) near Heliopolis.

Next to the garden with the Tree of the Mother of God, there is a Catholic chapel, the Mother of God Mother of God. And from the garden to the Obelisk of the oldest in Egypt and to the ruins of the old city It is not even a quarter of an hour.

And when Miss Mary bowed, and again kneeled down a little, and I was crucified before the Mother of Godʼs Tree, we came out of the garden in silence. And I got in the car, and she got on the donkey, so we went to Heliopolis. The whip of my coachman in the yellow Ghalabia and the red turban shot, the flags rattled. The road is beautiful, so we could reach the Obelisk in an hour and on foot, if we wanted to and knew.

We stopped, that is, my coachman stopped the mule, Miss Maryʼs donkey. And when we came down, we headed to the Obelisk of the old and glorious city of Ona. It was one of the oldest cities in Egypt and famous for its gods, deities, priests and their doctrines that spread throughout Egypt. Re-Horakhty (the god of the sun) had the head of a button, and the human god Atum, to whom the temple of the Sun Valley was dedicated, was erected on the site of an old building from the government of the first ruler of the Twelfth Dynasty, according to which 48 ‫ُدل‬ًٟ‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر‬

two Obelisks rose into the sky. Under the new Empire, the temple at Heliopolis was the largest and richest decorated temple in all of Egypt, after the temple of the god Amon in the eternal Thebes. When Strabo, the Greek geographer, visited Egypt, sixty years before Christ, the town was already destroyed, but the temple was readable and stood in all its beauty and in all its splendor. According to the description of this famous Greek geographer, even the priestly homes and departments where Plato stayed with his friend were shown to travelers. And the famous school for priests no longer existed at that time, nor did the famous city. Only a few priests and traveling leaders lived on the desolate land where the once glorious city of On once lay.

And now, from the magnificent and richly decorated temple, nothing but some ruins and the Obelisk near them. He stands completely alone between the mulberries, because his friend adorns Central Park in New York. From Heliopolis, Cleopatra transferred it to Alexandria; from Alexandria to America Americans... And some heavy vague feeling overwhelms the traveler when he looks at this lonely Obelisk, tall of red granite from Aswan, streaked with hieroglyphs, inscriptions, and the titles of Senusret I, Emperor of Upper and Lower Egypt, Lord of the Diadem and the Son of the Sun is the divine spirit On loves and who erected this Obelisk on the feast of Seth...

Emperor of Upper and Lower Egypt, Lord of the Diadem and Son of the Sun...

Nowhere does it seem to me to see so much of everything that is earthly, as in this country.

We went to Nileʼs Barrage together, Miss Mary and I. We left by train and returned by boat. We took the train as far as the train goes; and after the seventh on the trolley, a small cart that goes on the rails, and which is pushed by people, the Arabs. The whole long line of carts went on rails, because there were many passengers, foreigners and natives. All of them came to see the Nileʼs Barrage, which they say is the largest technical machine of its kind that exists in the world, or the largest after 49 ‫ُدل‬ًٟ‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر‬

the Aswan Barrage. And what is he for? To maintain an equal body of water in the Delta in all four seasons; and to eliminate the difficulties of navigation for those three months when the water in the Nile is the lowest. This work was undertaken almost a hundred years ago under Muhammad-Ali, but it was not carried out, because the amount of money needed for this was too large. Later, a plan was made according to which this could be reported incomparably more favorably. The plan was made by a French engineer.

All this is told to us by our Arab leader; and all this we know and see from our travel books. And listening to the Arabʼs “broken English”, we continue our journey on foot, as do the other passengers; and we look at these, to see everything; and we see everything and understand nothing.

Until I saw Barragе, but only heard about him, I heard a lot, because in Egypt, he is mentioned too much, they talk about him, I understood something; but when I saw him... And too professional for the unprofessional.

We went over some bridges, we went over some obstacles, we went down to the shore, we stared under the levers from the shore, and we listened to the stories of the Arabs, and - nothing. Who knows, maybe we would understand if someone expert explained it to us.

Really perfect. To maintain water at the same level in the Delta when the water rises and falls. “Ah, letʼs leave that! “We saw it, and now letʼs go to the garden,” said Miss Newton, laughing.

And we went to the garden; and we saw the green of the grass and the colorful flowers; and we breathed in the scent of exotic herbs. Our lungs were expanding, and the smells intoxicated us. And smelled the Nile. It smelled weird. It smelled like crocodiles...

We sat down in front of a building to have tea and eat lunchbasket, that is, the lunch we brought. The Arab kept talking and telling us “blue stories” about the White and Blue Nile. Because the Nile is a 50 ‫ُدل‬ًٟ‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر‬

man with his history, a god with his religion, and a river on which everything depends: plants, plants, animals and man. A master when they are afraid, a parent when they love, a god when they worship.

And we sat down in a steamer, and let go by the Nile. Is this “along” or “down”? As if we were wondering. And green palm trees, white houses, colourful people, and camels with colorful equipment passed by us; and pink clouds floated over us; and the red sun descended on the Nile the colour of new gold.

Indeed, a trip to the Nileʼs Barrage is something that has been seen and felt that will not be forgotten.

The Cairo Zoo should be visited because of the imperial palms (Oreodoxa Regia), because of the papyrus reed, because of the lotus plant and because of the Egyptian vegetation as much as because of the African animals and birds. Because there are cages in one part of the garden.

And when you walk along the mosaic paths and see this plant, now this flower next to the path, you should sit on a terrace by a small artificial lake with swans and floats, and inhale the intoxicating smell of exotic plants and plants, and listen to Arabic music... Wonderful flowers, plants and plants and strange music! War music, played on Sunday afternoons ‒ for the people. The music of the Arabian Arab great lady finds its origin, but not from snobbery, but from patriotism. But, as it seems to me, everything is with motives, and Arabic music ‒ the kind I listened to at the Zoo last week and the way I sometimes hear it on Fridays in the garden of Azbakeya ‒ has no motive. It is strange, strange Arabic music!... Many of the foreigners call it a cat... Clarinets, tassos and kettledrums, everything merged into one melody without a melody.

Forgive me those great Arab ladies who undertook and engaged with a lot of patriotic warmth and African zeal to find its origin, which I think is not worth so much effort...

I went to the Zoo alone, but I didn’t walk there it alone, nor did I sit alone on the terrace by the lake with swans like our swans, and with 51 ‫ُدل‬ًٟ‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر‬

floats that are not like ours floats. A young Arab, an elementary school teacher in a small town, who came to spend a week in Cairo - kept me company, or was just my “free” leader, and a volunteer companion.

These people come here in an instant to join the traveler, ask him about his country or tell him about theirs. But I have to admit they are polite to the extreme, and they are helpful. And they are hospitable: they honour you... This young man spoke a lot: about politics, against those who rule Egypt de facto; and he treated me to lemonade and Turkish delight...

And when I left, he escorted me all the way to the station of the village of Giza, where the trams meet and pass, they go: one to Cairo, the other to the Pyramids...

I arrived exactly at the appointed time, where Miss Mary Newton was waiting for me in the car to take a walk along the immortal Nile when the sun went down; to dine in the garden of the Mena hotel towards the immortal Pyramids, and to go to the Pyramids in the moonlight...

The Pyramid of Cheops has never seemed to me like this and so big this evening; nor have I ever had the impression that that huge Sphinx near her, lonely, on the sand, does not look into the distance ‒ as when illuminated by the sun ‒ but only listens, and hears the footsteps of bygone centuries wandering not only in time but also in space, moonlight desert...

52 ‫ُدل‬ًٟ‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر‬

‫‪ПИСМА ИЗ МИСИРА‬‬

‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترً‪ُٟ‬دل ‪53‬‬

‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترً‪ُٟ‬دل ‪54‬‬

СЕДМО ПИСМО1

Каиро, 30. новембра 1926.

И гле, из ријеке изађе седам крава дебелијех и лијепијех, те стадоше пасти на обали. И гле иза њих изађе седам других крава, рђавијех и врло ружнијех и мршавијех, каквијех нијесам видио у цијелој земљи Мисирској. Прва Књ. Мојсијева, Гл. 41.

Пут од Александрије до Каира Нилском Долином кроз обрађена поља – не заборавља се никада. To је пут кроз Мисир, стваран, а који се чини као сан. Мисир је освећена земља као што је Палестина света земља. Ја мислим да ме не може обузети религиозније осећање нигде, па чак ни у Витлејему Јудејском, где се наш Спаситељ и Искупитељ грехова наших родио, ни у Јерусалиму, где је за нас грешне умро. Изгледам Нил са силним узбуђењем као да се приближујем гробовима својих предака, иако је Нил жив: тече и говори... Благо оном ко разуме језик овога старца, вечно младог, што храни и сад као од праискона читав један народ.

1

Из необјављеног дела „С пута око света”. Прим. аут

55 ‫ُدل‬ًٟ‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر‬

Стојим крај прозора. И док воз јури Нилском Долином кроз поља са шећерном трском и са бананама, с пиринчем и памуком, поред високих палми; и мимо људе високе као палме у разнобојним кафтанима што промичу пешке или на камилама прашњивим друмом – и мислим на Нил. Чим се нешто забеласа, у даљини, ја затреперим. Али уместо Нила, читави каравани камила и дромадера. И та поетична животиња, камила, мада ружна, опомиње ме да воз јури кроз Африку, кроз Мисир, и изазива представу Либијске, Арапске и Сахарске Пустиње иако се пролази кроз плодну Нилску Долину... Па ипак све ме интересује иако сам обузета једном једином мишљу, само једном жељом: да што пре видим Нил. Промичу овде пољем, онде друмом товарни магарци. На магарцима јашу људи, а жене иду пешке. Људи су у кафтанима свих на свету живих боја, a жене у црно... Од гривни на њиховим босим ногама путнику странцу чине се букагије; од карика на ноздрвама брњице. To јест само кроз једну ноздрву провучена је карика, сребрна, а можда и златна, тек утисак је један исти. За ове с карикама сапутник један, Арапин, рече ми да су из Горњег Мисира. Једне су тетовиране по челу и бради: обележене као козе и овце да се зна из чијег су тора... Јури воз мимо села која из даљине дају импресију гомиле блата. Kyћe су од набоја, једва мало заклона од сунца, а и кише, пошто снега никада нема. А и киша ретко пада. Кровови су равни; прозори су без стакла. Али какви прозори? Само рупе, високо, готово под самим кровом. Оно село крај Александрије у које сам ја ушла и мало прошла кроз њега, прототип је ових силних села расејаних по Нилској Долини на путу за Каиро. И понека варошица се појави и нестане је. Зацело варошица пошто су куће окречене, и није опасано оградом од нилског муља као што су села. Где-где ове 56 ‫ُدل‬ًٟ‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر‬

кућице од блата с кубетима су, облика хамама турских великаша по Цариграду. Џамије су стила арапског, невисоке, и жуте... Овде-онде пољем виде се шатори. Ту су Бедујини номади: овде омркну, а ко зна где освану... Поља су парцелисана симетрично, као што се види по Италији и Шпанији. Дивна поља као и тамо, али је друкчије осећање што обузима путника странца док кроз њих пролази. Јер ово је Мисир... Негде фелах2 оре: плуг му је примитиван као на Балкану; волови и јарам као на Балкану... И час ми се учини као да ме ово занима: каравани, људи, жене, плуг, јарам, a час да се овим само заваравам као што се заварава дете играчком кад тражи матер. И наједанпут, учини ми се да сам дошла у ову далеку туђу земљу само због Нила... У даљини забеле се нешто много, многобројно. Као да су однекуд долетеле и слетеле у Нилску Долину некакве огромне птичурине, чудне, врло чудне, јер су само с поједним у вис дигнутим, раширеним белим крилом... Може бити су и то шатори Бедујина номада иако чудног облика... А можда логорује војска... И ближе, ближе... И све се јасније оцртавају та огромна бела крила на плавом мисирском небу као на сликареву платну... И најпосле узе да бљешти нешто, неки грдно широк друм у долини као да је по њему пао снег, неким чудом само по њему, или да се просуло растопљено сребро. Нисам морала дуго да нагађам и погађам шта је, јер једна моја сапутница, Египћанка, погодила је, то јест осетила је шта с нестрпљењем очекујем, или боље рећи кога онако жељно изгледам, те чим баци очи на ту страну, да би ме обрадовала, пожури се и смешећи се рече: „Нил. To је Нил.“ Да, то је био Нил. А оно, што из даљине даје илузију птичијих крила и шатора, једра су, чудна облика, на безбројним великим 2

Фармер, сељак ( ‫ ( فالح‬арап.). Прим. прир.

57 ‫ُدل‬ًٟ‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر‬

баркама расејаним по Нилу. И тако видех Нил, Мисирску Ријеку, како се у Светом Писму помиње. Сад нам је био с десне стране, а после с леве, јер воз је прешао преко моста на Нилу... И опет високе палме и каравани... Све вечито као освећена река Нил. Векови пролазе. Растиње се једно суши, а друго расте; изумиру људи, појединци, и читави народи, – а Нил остаје. Ах, колико Фараона памти Нил, колико поколења, и колико народа!... Он је био старац кад се први Фараон родио. He само старац него: он је био у дубокој старости кад су робови преносили камен за Пирамиде, за ону највећу, Кеопсову Пирамиду... Старац, а вечно млад. Њему време не може ништа... С истом снагом баца се и сад у море с којом се бацао у своме почетку... Никад да пресуши иако му је и извор и утока у жаркој Африци... Он зна месец и дан када почне да расте, и кад се излива из свога корита, као што зна месец и дан кад стане да опада, и да се улива у своје корито. Чудесна река као што је чудесна земља кроз коју протиче, и у којој увире. Он пролази кроз своју земљу, кроз Мисир. Он храни читав један народ. Али он не храни само своју децу, него и туђу, исхрањује их, спасава их од глади као што је некада – кад је после седам родних година наступило седам гладних – спасао од глади децу Израиљеву. He, мене није обузело овакво осећање никада кад сам први пут угледала неку велику воду: ни Атлански Океан, ни Нијагарин Водопад, па чак ни Мисисипи – дужу реку од Нила, и коју су староседеоци Америке, Индијанци, звали оцем свих река на свету. Јер Мисисипи протиче кроз Америку, нову земљу, којој се године броје од њеног проналаска и чије је име ново; а Нил кроз стародревну, кроз Мисир, коме се године не броје, јер се не знају. He зна му се почетак исто тако као што му се не зна ни крај.

58 ‫ُدل‬ًٟ‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر‬

ДВАНАЕСТО ПИСМО

Каиро, децембра 1926.

Пре неколико дана нађох се са својом сапутницом Енглескињом, мис Мери Њутон, с којом сам се пo Александрији шетала, разгледајући александријске знаме- нитости, и по Музеју Грчко-Римских Старина тражила Клеопатру... Овде, у Каиру, сретосмо се у Хришћанској Заједници Младих Жена, у СулејманПашиној улици, и обрадовасмо се једна другој. (Ја лично ни с ким се на путу тако не здружим, и не спријатељим, као с Енглескињама и с Американкама, нарочито с Енглескињама, па биле oнe саме или с породицом. Али оне су најчешће саме, те енглеске постарије, нећу да кажем старе, “Мис”).

59 ‫ُدل‬ًٟ‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر‬

Мис Њутон је напустила Александрију после мене, a у Хришћанској Заједници Младих Жена у Сулејман-Пашиној улици дошле смо: она да тражи неку своју пријатељицу из Бостона, a ја своју сапутницу из Холивуда. Али, ах! Нити нађе ону коју тражи она, нити ја: њена пријатељица још није дошла, а моја сапутница дошла и отишла... Али нас две, иако разочаране, па чак помало и растужене, договорисмо се да направимо, и направисмо излет до Острва Роде. По традицији, или по Библији, на овом је острву нађен Мојсије. Нашла га је у трсци Фараонова кћи кад се купала... „А неко од племена Левијева ожени се кћерју Левијевом. И ова затрудње, и роди сина; и видећи га лијепа кријаше га три мјесеца. И кад га не може више крити, узе ковчежић од сите, и обли га смолом и паклином и метну дијете у њ, и однесе га у трску крај ријеке. А сестра његова стаде подаље да види шта ће бити од њега. А кћи Фараонова дође да се купа у ријеци, и дјевојке њезине ходаху крај ријеке; a она угледа ковчежић у трсци, и посла дворкињу своју те га извади. А кад отвори видје дијете, и гле, дијете плакаше; и сажало јој се, и рече: To је Јеврејско дијете? Тада рече сестра његова кћери Фараоновој: хоћеш ли да идем да ти дозовем дојкињу Јеврејку, да ти доји дијете? А кад дијете одрасте, одведе га ка кћери Фараоновој, а она га посини; и надједе му име Мојсије говорећи: јер га из воде извадих.“ (Друга Књ. Мојсијева). Мис Њутон се бејаше у лицу преобразила; обасјала је некаква унутарња све тлост, јер је “видела” и трску, и ковчежић и дијете; и јер је “чула” кад дијете плакаше. Али као добра хришћанка, она да би се извинила за ово своје узбуђење због јеврејског детета, предложи ми да идемо сутра на место где је Мери била с Дететом кад је дошла у Мисир побегавши из Витлејема Јудејског.

60 ‫ُدل‬ًٟ‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر‬

А овде, на Острву Роди, пођосмо за једним Арапином да видимо стари Нилометар саграђен још 716. по Христу по наредби Калифа Сулејмана.3 А кад дођосмо до једног широког бунара, резервоара, не знам како да кажем, Арапин нам показа како се мери вода – или како се мерила – то јест да је прва тачка Нилометра двадесет осам стопа просечно над површином Средоземног Мора, тако да је врх стуба, Нилометра, готово педесет девет стопа над морском површином. „И кад Нил достигне петнаест дирâ и шеснаест кирата (стара мисирска мера), тада шеик за мерење Нила свечано објављује Вефу, висину воде која је потребна за наводњавање свакога дела Нилске Долине.“ И тада нам лепо, на дугачко и на широко, исприча како је раније било објављивање Вефе. Да је то био сигнал за просецање насипа канала за наводњавање; и да се весела граја народа и данас диже око половине августа, не у Новом Каиру, него у Старом, на тргу што се зове Мидан-ел Калиг, кад Нил достигне петнаест дирâ и шеснаест кирата (стара мисирска мера), тада шеик за мерење Нила свечано објављује Вефу, висину воде која је потребна за наводњавање свакога дела Нилске Долине.“ И тада нам лепо, на дугачко и на широко, исприча како је раније било објављивање Вефе. Да је то био сигнал за просецање насипа канала за наводњавање; и да се весела граја народа и данас диже око половине августа, не у Новом Каиру, него у Старом, на тргу што се зове Мидан-ел Калиг, где је некада градски канал скретао од Бахр ел-Калига, малога рукавца реке Нила одвајајући острво Роду од источне обале. А после нам описа Вефу, иако broken English, што ћe рећи рђаво енглески, говорећи живо, падајући у ватру или у чисто религиозну екстазу као да не говори о реци, него о Богу. Ми смо га 3

Сулејман бин Абдел Малик (674-717),Омејадски калиф који је владао од 715-717. Прим. прир.

61 ‫ُدل‬ًٟ‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر‬

разумеле. Нил је њима “cup and bread ”, како рече мис Њутон. Нил их поји и храни. И да није Нила, не би било ни њих у овој пустињи прошараној оазама што се зове Мисир. Или, да није Нила не би било ни Мисира. Али Нил им не даје само пиће и храну, него и одело (памук), него и посуђе (које се прави од нилског муља), него и куће (које се подижу и лепе од нилског муља такође). Са растењем Нила долазе празници, један за другим, слични празницима из доба Фараона, кад Мисирци нису веровали овога Бога кога сад верују, а кога су онда веровали Јевреји, Бога који се гневио на Мисирце, и који им је у јарости претио... „Овако вели Господ: и гадне ћу богове потрти; и истријебићу ликове у Нофу, и неће више бити кнеза из земље Мисирске, и пустићу страх у земљу Мисирску“. (Језекиља). Град, који се у Библији помиње као Ноф, a који су Грци звали Мемфис, био је један од најстаријих и најчувенијих градова Мисирских, а од кога сада нема ни трага... И онда су доморотци, ови што су заостали од старих Мисираца имали Свете Тројице, али нису биле: Бог Отац, Син Божји, и Дух Свети, него Озирис, Изис и Хорус, или како неки кажу: Озир, Изида и Хор. Отац, Мати и Син... Свечано се објављивала и весело прослављала Вефа умоно старо време, кад се бик Апис обожавао као бог и у гробницу сахрањивао као Фараон. Али, пошто се ти празници празнују лети, мало путника странаца из делова света умереног појаса има прилике да их види. Јер колико је њих од странаца из Европе и из Северне Америке који би могли да издрже летњу афричку врућину? Ови су празници непокретни пошто Нил почиње да расте увек у један исти дан, чак у један исти сат, па и тренут, како мисирски народ тврдо верује. Онда кад она света кап с неба падне у Нил, кап, али не роса, но суза 62 ‫ُدل‬ًٟ‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر‬

богиње Изис... Да, ова чудесна природна појава тако је тачна „како је тачан излазак и залазак сунчев како је у које доба године природним законом, то јест Богом прописано“. Они у то верују као што верују у Бога... Коптичко познавање времена је по сунцу, и стога је регуларно, а арапско по месецу, и зато се мења. Ноћ 11 Бауна коптичког месеца (17 јуна), арапски се зове Лејле ел-Нукта, што ће рећи Ноћ Капи, пошто се верује да те ноћи падне с неба у Нил суза богиње Изис, од које Нил почне да расте. И наш Арапин узе одушевљено да нам прича, не гледајући у нас, него у Нил који још није ушао у корито, и по коме се где-где још виде палме и чини се као да су из њега никле и израсле као из пустињског песка; гледајући га нежно као још неодрастао син што гледа родитеља, који га храни... Прича нам, како Арапи ту ноћ, кад та света кап с неба пада, проведу под ведрим небом или по кућама својих пријатеља близу Нила, крај Нила, вршећи пуно обичаја, празноверице, наравно. Један је од тих обичаја, да сваки члан породице баци на кућни кров по комад теста, па чије тесто нарасте, биће срећан, а чије не нарасте, предстоји му несрећа... 21 јуна опажа се да је река почела полако да расте; a 3 јула (27 Бауна, коптичког месеца) Мунади Нила, или нилски викачи (бирови) чују се јутром рано где вичу, објављују грађанству за колико је кирата те ноћи вода порасла. Свакога викача прати по један младић с ким он, пошто се извиче, почиње некакав религиозан разговор, увек исти, стар као што су стар Нил и Мисир. Један од веома важних дана, то је дан просецања каналских насипа – Јом гебр ел-бахр – који пада око половине коптичког месеца Мисра (половина августа), кад се врше главне церемоније на северу негдашњег Фум ел-Калига. Нилски викач праћен младим људима носећи заставу виче: објављује народу Вефу Нила, то јест сувишак воде, или период кад вода достигне висину око шеснаест 63 ‫ُدل‬ًٟ‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر‬

дира, старе мисирске мере... „Ах, како је то некад било, Вефа, или објављивање Вефе, сигнал за сечење насипа за наводњавање! Весео жагор и радосни усклици народа разлегали су се широко и подизали се високо, у небо. Јутра су нам мирисала час на широки Нил разливен, час на дубоки муљ, а час на зелено жито, које се одмах у нашој глави и срцу претварало у зрело класје жуто као злато... Канали, то јест насипи каналски се више не просецају, али празници се празнују; с весељем се дочекују и испраћају и сад као што су се дочекивали и испраћали у старо време“, заврши наш вођа одушевљено. „И кад Нил достигне петнаест дирâ и шеснаест кирата“, говори Арапин, понавља, а преда мном се појављује Нил, не овај са својим белим широким водама, него један други – од белог мрамора... Нил, огроман старац с дугом брадом, лежи упола, немарно, у отменом ставу као што приличи краљу река. У десној руци држи руковет зрела жита, a у левој, наслоњеној на Свинкс, рог изобиља. Растење његових вода од шеснаест дира, то јест од петнаест дира и шеснаест кирата представљају шеснаесторо голе деце (и Нил је го), која сe несташно играју око старца забављајући се једни с крокодилом, други с фараоновим мишем, трећи прескачући рог изобиља, док четврти гледају да уседну на ногу огромном старцу који се на њих смеши благо и очински. Вода бујно скаче у вис и подиже крајичак застора који једно од деце вуче да сакрије – Нилове непознате изворе. Да ли нису античког мисирског уметника инспирисали мистериозни “Нилови непознати извори” кад је узео да створи једну другу мистерију – Свинкс? Античка статуа Нил у Музеју Ватикана у Риму, кад се једном види, не само да се цела упамти, него joj ce ниједна појединост никада не заборави. Исто као ни река Нил. О, широка и чудесна 64 ‫ُدل‬ًٟ‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر‬

река, нарочито сад кад још није ушла у корито, и кад се чини да су палме што се по њој овде-онде виде из воде израсле као из песка у пустињи. И у Хелиополис, или Он,4 идох с мис Њутон. У Ону је Јосиф добио име Псонтомфаних, у Ону се оженио... Јеврејин оженио се Мисирком... „И нађе Фараон Јосифу име Псонтомфаних, и ожени га Асенетом, кћерју Потифере свештеника онскога“. (Прва Књ. Мојсијева). Али за хришћане је Хелиополис, како се грчки зове, или Он како ce у Светом Писму помиње, свето место, јер ce у Ону Богородица одмарала кад је с Дететом бежала у Мисир. „А пошто они – мудраци – отиду, a то анђео Господњи јави се Јосифу у сну и каза му: устани, узми дијете и матер његову па бјежи у Мисир, и буди онамо док ти не кажем; јер ће Ирод тражити дијете да га погуби. И он уставши узе дијете и матер његову ноћу и отиде у Мисир.“ Где је био дом Јосифов и његове жене Асенете, кћери Потифере свештеника онскога вођ наш не знаде казати. А “зна” где се Богородица одмарала с Дететом, и тамо нас одведе. А како дођосмо до светог места обележеног сикомором, једном врстом смокве коју побожни хришћани назваше Богородичиним Дрветом, – сад ћу вам казати. Од Каира до станице Матарије дођосмо возом; од станице Матарије до Богородичиног Дрвета – ја на двоколицама, мис Њутон на магарцу. Ах, кад би сте знали, ви, миле моје, којима ово писмо пишем, или на које мислим кад га пишем: кад би сте знале како је овај пут, иако кратак, био диван! Пролазиле смо кроз широко поље где-где прошарано палмама и смоквама и чисто се опијиле мирисом 4

Хебрејски назив за Хелиополис или “град сунца” (грч. Hλιούπολις). Прим. прир.

65 ‫ُدل‬ًٟ‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر‬

егзотичног растиња, ми, поклонице... Моје двоколице с грдно великим точковима, какви су обично у Мисиру због залажења у пустињу и песак, биле су ишаране полихромо, с мотивима Старога Мисира; а вукла их је једна сива мазга сва у китама од разнобојне вунице, с огрлицом од плавих ђинђуха у средини с главицом белога лука... Мис Њутонове магарац био је црн као зифт с ашицом црвеном као крв, с китама, с огрлицом од плавих ђинђуха, с главицом белога лука у средини... И моја мазга и мис Њутонове магарац били су на челу закићени оним необичним цветом, који је мене још у Александрији очарао, и о коме сам вам отуда писала, – огромним и црвеним, што личи на огромног лептира умоченог у крв... Прапорци су звечали на врату мазге, а и магарца. И била би потпуна тишина да се нису чули прапорци, а и неке птице, с маха на мах, које не певају, а и не кукају, но цвиле, и којима име не зна чак ни мис Мери, иако свакој животињи и живини име зна, јер је Енглескиња, те воли животиње... Још путем излазиле су нам пред очи визије: Света Дева седи на магарцу с Дететом на крилу, a пред њима корача Јосиф водећи магарца, држећи за вођице... И стигосмо, мис Њутон и ја, до Богородичиног Дрвета; и она се поклони, поклекнувши мало, а ја се прекрстих... И стајасмо позадуго ћутећи, она погнуте главе, ја прекрштених руку... Да ли се баш на том месту одмарала Мери с Дететом, ми, наравно, нисмо знале, али смо веровале, јер смо хтеле да верујемо: не арапском вођи, него мисирској легенди. Богородичино је Дрво, као што рекох, једна врста смокве; а посађено је, кажу Мисирци, пре двеста педесет година. И, кажу Мисирци, било је оштећено, али је сад око њега ограда која чува и њега и његове изданке. Залива се водом из једног плитког резервоара од оближњег извора. Док су остали извори што су у 66 ‫ُدل‬ًٟ‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر‬

области Нила пуни шибља и трња, из овога је вода за пиће. И, ето, с овог извора вода одржава живот овом дрвету. Да није Нила, не би било ни Мисира; а да није овог извора, не би било ни Богородичиног Дрвета. „Овај извор појавио се на позив Пејгамбера Исе (Пророка Исуса, то јест Исуса Христа)“, убеђиваше нас наш вођ мухамеданац. Али ми смо то већ чуле: и о томе постоји легенда. Но ово место и није стари чувени град Он, Хелиополис, него безначајно арапско село Матарије у близини Хелиополиса. До врта с Богородичиним Дрветом налази се једна католичка капела, Матаришка Богородица. А од врта до Обелиска најстаријег у Мисиру и до развалина старога града Она нема ни четврт часа. И пошто се мис Мери поклони, и опет мало поклекну, и ја се прекрстих пред Богородичиним Дрветом, изиђосмо из врта ћутећи. И ја седох у кола, a она уседе на магарца, па пођосмо пут Хелиополиса. Бич мога кочијаша у жутој галебији5 и црвеном турбану пуцао је, прапорци су звечали. Пут је леп, те смо могле за час доћи до Обелиска и пешке, да смо хтеле и знале. Стадосмо, то јест мој кочијаш заустави мазгу, мис Мери магарца. А кад сиђосмо, упутисмо се Обелиску старога и славнога града Она. Он је био један од најстаријих градова мисирских и чувен са својих богова, божанстава, свештеника и њихових доктрина које су се распростирале по читавом Мисиру. Копчеву главу имађаше Рехаракте (бог сунца), a човечју бог Атум коме беше посвећен храм Сунчев Дол, подигнут на месту неке старе грађевине из владе првога владаоца из Дванаесте Династије, према коме се у небо дизаху два Обелиска. Под новим Царством, храм у Хелиополису био је највећи и најбогатије украшен храм у целом Мисиру, после храма бога Амона у стовратној Теби. Кад је Страбон,6 грчки 5

Tрадиционална египатска одећа пореклом из долине Нила. Прим. прир. Антички филозоф, географ и историчар, рођен око 64. п.н.е. у Амасји. Пропутовао је Египат и Етиопију, написао дело „Географија“ у 17 књига. Прим. прир.

6

67 ‫ُدل‬ًٟ‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر‬

географ походио Мисир, на шездесет година пре Христа, варош је већ била порушена, али храм је био читав и стајао је у свој својој лепоти и у свем своме сјају. По опису овога славног грчког географа, чак су свештенички домови и одељења где је боравио Платон са својим пријатељем показивани путницима. И чувена школа за свештенике није више постојала у то време као ни славни град. Само неколико свештеника и путничких вођа живљаху на пустом земљишту где се некада простираше многољудни славни Он. А сад, од великолепног и богато украшеног храма ништа до нешто рушевина и у њиховој близини Обелиск. Између дудова стоји потпуно сам, јер му друг краси Централ- Парк у Њу-Јорку. Из Хелиополиса, пренела га у Александрију Клеопатра; из Александрије у Америку Американци... И неко тешко неодређено осећање обузима путника кад погледа овај усамљени Обелиск, висoк oд црвеног гранита из Асуана, ишаран јероглифима, натписима, и титулама Сезостара Првог, Цара Горњег и Доњег Мисира, Господара Диадема и Сина Сунца кога је божански дух Она љубио и који је овај Обелиск подигао на празник Сета... Цар Горњег и Доњег Мисира, Господар Диадема и Син Сунца... Нигде се чини ми се оволико не види како је пролазно све што је земаљско, као у овој земљи. И на Нилов Бараж идосмо заједно, мис Мери и ја. Одосмо возом, а вратисмо се бродом. Возом смо ишле докле воз иде; а после седосмо на trolly, мала колица што иду по шинама, и која гурају људи, Арапи. Читав дугачак ред колица ишао је шинама, јер је било много путника, странаца и домородаца. Све је то дошло да види Нилов Бараж за који кажу да је највећи технички строј ове врсте који постоји на свету, или највећи после асуанског Баража. А чему служи он? Да држи подједнаку водену површину у Делти у 68 ‫ُدل‬ًٟ‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر‬

сва четири годишња времена; и да отклони тешкоће пловидбе за она три месеца кад је у Нилу вода најнижа. Овај посао био је предузет скоро пре сто година под МухамедАлијом,7 али није изведен, јер сума новаца која је за ово била потребна била је и сувише велика. Доцније је израђен план по коме се ово могло извести несравњено повољније. План је израдио један француски инжењер. Све нам ово прича наш вођ Арапин; и све то ми знамо и видимо из својих путничких књига. И слушајући Арапиново “broken English”, продужујемо пут пешке, као и остали путници; и загледамо ове, да све видимо; и све видимо, а ништа не разумемо. Док нисам Бараж била видела, но само о њему слушала, много слушала, јер у Мисиру га и сувише помињу, о њему говоре, нешто сам и разумела; али кад га видех... И сувише стручно за нестручне. Пођосмо преко неких мостова, прођосмо преко неких препона, силазисмо до обале, загледасмо под мостовима са обале, и слушасмо приче Арапинове, и – ништа. Ко зна, можда бисмо и разумеле да нам је неко стручан објашњавао. Заиста савршено. Да се одржава вода на истом нивоу у Делти кад вода расте и опада. „Ах, да оставимо то! Виделе смо, и сад хајдемо у врт“, рече мис Њутон смејући се. И одосмо у врт; и нагледасмо се зеленила траве и шаренила цвећа; и напојисмо се мириса егзотичног биља. Плућа су се ширила, а мириси су нас чисто опијали. И мирисао је Нил. Чудно је мирисао. Мирисао је на крокодиле... Седосмо пред једном зградом да попијемо по чај и да поједемо ланчен-баскет, то јест ручак који смо понеле. Арапин је непрестано говорио и причао нам “плаве приче” о Белом и Плавом Нилу. Јер 7

Мухамед Али Египатски (1769 - 1849) био је османски намесник Египатског ејалета и самопроглашени кедив Египта. Управљао је Египтом од 1805. године до своје смрти. Оснивач је династије Мухамед Али која је Египтом владала до револуције 1952. године. Прим. прир.

69 ‫ُدل‬ًٟ‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر‬

Нил је човек са својом историјом, бог са својом религијом, и река од које све зависи: и растиње, и биље, и животиње и човек. Господар кога се боје, родитељ кога воле, бог кога обожавају. И седосмо у вапор, и пустисмо се уз Нил. „Је ли ово “уз” или “низ”?“ као да смо се питале. И пролазиле су мимо нас зелене палме, беле куће, у шарено људи, и камиле са шареном опремом; и пловили су над нама ружичасти облаци; и спуштало се црвено сунце у Нил боје новога злата. Заиста, излет на Нилов Бараж, нешто је и виђено и проосећано што се не заборавља. Зоолошку Башту у Каиру треба посетити због царских палми (Oreodoxa Regia), због папирусове трске, због лотусове биљке и због египатске вегетације исто толико колико због афричких животиња и птица. Јер ту у једном делу баште виде се и кавези. А кад сте се прошетали по мозаик-стазама и загледали сад ову биљку, сад овај цвет поред стаза, ваља вам сести на једној тераси крај једног малог вештачког језерца с лабудовима и са пловкама, па удисати опојни мирис егзотичног биља и растиња, и слушати арапску музику... Дивно цвеће, биље и растиње и чудна музика! Музика војна, свира недељом по подне – за народ. Музици арапској арапске велике госпође проналазе порекло, али не из снобизма, него из патриотизма. Но, како се мени чини, све је с мотивима, а арапска је музика – оваква какву је слушах у Зоолошкој Башти прошле недеље и какву је покаткад чујем петком у башти Езбекији – без мотива. Чудна је, чудна арапска музика!... Многи је од странаца назива мачијом... Кларинети, тасови и таламбаси, све се слило у једну мелодију без мелодије. Нека ми опросте оне велике арапске госпође што су предузеле и заузеле се с пуно патриотске топлине и афричког жара да јој пронађу порекло, што ја мислим да не вреди толико труда...

70 ‫ُدل‬ًٟ‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر‬

У Зоолошку Башту одох сама, али се по њој не шетах сама, нити седех сама на тераси поред језерца с лабудовима као наши лабудови, и с пловкама које нису као наше пловке. Један млад Арапин, учитељ основне школе у неком малом месту, а који је дошао да проведе недељу у Каиру – правио ми је друштво, или управо био ми је вођ “бесплатни”, и добровољни пратилац. Ови људи овамо за час се придруже путнику, запиткују га о његовој земљи или му причају о својој. Али морам признати да су учтиви до крајности, и услужни су. И гостољубиви су у Каиру – правио ми је друштво, или управо био ми је вођ “бесплатни”, и добровољни пратилац. Ови људи овамо за час се придруже путнику, запиткују га о његовој земљи или му причају о својој. Али морам признати да су учтиви до крајности, и услужни су. И гостољубиви су: часте вас... Овај млади човек много је говорио: о политици, против ових што владају Египтом de facto; и частио ме лимунадом и локумом... А кад пођох испрати ме чак до станице села Гизе где се трамваји састају и мимоилазе, иду: једни за Каиро, други за Пирамиде... Дошла сам тачно у заказано време, где ме је чекала са аутомобилом мис Мери Њутон да се кад сунце залази прошетамо поред бесмртног Нила; да вечерамо у врту Мена хотела према бесмртним Пирамидама, и да по месечини одемо на Пирамиде... Никад ми се Кеопсова Пирамида није учинила оваква и оволика као ове вечери; нити сам икада имала утисак да онај огромни Свинкс у њеној близини, усамљен, на песку, не гледа у даљину – као кад је обасјан сунцем – но само слуша, и чује кораке прохујалих векова што блуде не само у времену, но и у простору на месечини пустињом...

71 ‫ُدل‬ًٟ‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر‬

‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترً‪ُٟ‬دل ‪72‬‬

О АУТОРКИ Јелена Ј. Димитријевић, једна од првих српских песникиња и званично прва српска прозна књижевница и светска путница, рођена је у Крушевцу 1862. године. Након детињства проведеног у родном Крушевцу и Алексинцу, удаје се за Јована Димитријевића и одлази у Ниш, где почиње да развија свој песнички дар, где се упознаје са скривеним и узбудљивим светом турских харема у који је успела да “провири”и да кроз своје књиге врло надахнуто пренесе своје утиске, поделивши их тако са својим “српским родом”. Из њеног дружења са турским женама и њиховим харемским животом, произашла је књига „Писма из Ниша. О харемима“ (1897) која се сматра првом прозном књигом на српском језику чији је аутор била жена. Након ове врло успешне књиге, низали су се путописи који су били плод њених путовања по Грчкој, Турској, Египту, Сирији, Либану, Палестини, Хаифи, Јерусалиму, Индији, Јапану, Америци... Ова српска интелектуалка, била је врло активна и на пољу хуманитарног рада и борбе за права жена. Узела је учешће у Балканским ратовима и то као болничарка. Значајну улогу имала је у раду Кола српских сестара. Говорила је неколико светских језика (енглески, француски, турски, грчки) и објавила 12 књига: збирку поезије „Песме Јелене Јов. Димитријевића“ (1894), путопис „Писма из Ниша. О харемима“ (1897), при-поветку „Ђул-Марикина прикажња“ (1901), збирку приповедака „Фати-султан, Сафи- ханум, Мејрем-ханум“ (1907), роман „Нове“ (1912) путописе „Писма из Солуна“ (1918), „Писма из Индије“ (1928), „Писма из Мисира“ (1929), „Нови свет или у Америци годину дана“ (1934), поему на француском језику „Une vision“ (1936) и путопис „Седам мора и три океана. Путем око света“ (1940). Своју храброст је показала у 73 ‫ُدل‬ًٟ‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر‬

више наврата, а посебно онда када је у својој 65. години живота кренула на пут око света. Са својих путовања је доносила утиске и проживљена искуства које је касније претакала у свој књиге. Такође, доносила је и приче о занимљивим личностима које на својим путовањима упознала, попут чувене египатске феминсткиње Худе Шарауи, прелепе и пребогате индијске активисткиње из чувене породице Тата, Леди Дораб Тата којој је посветила поему „Une vision“ и свакако најзначајнијег од свих, великог индијског песника Рабиндраната Тагора ког је упознала у његовом дому у Сантиникетану. Јелена Ј. Димитријевић, оставила је дубок траг, не само у српској књижевности с краја 19. и почетка 20. века, у којој се истакла као веома плодан писац, већ и у српској култури тога доба. У паузама својих чудесних путовања, мир је проналазила уз свог супруга, потпоручника српске војске, Јована Димитријевића (са којим је живела до његове смрти 1915. године), за кога је у једном интервјуу објављеном у часопису „Женски свет“ (бр. 3, 1928) рекла да је био “најбољи човек, најбољи муж и најбољи војник којег је у животу срела”. Са својим супругом је живела у кући у Француској улици бр. 29 у Београду, у коју се доселила 1898. године, и у којој је живела све до своје смрти 1945. године. Песникиња, писац и путописац, интелектуалка и добротворка, те борац за права жена, Јелене Ј. Димитријевић, заслужила је да је се сетимо, да не заборавимо њен лик и дело те да њено неправедно запостављено битисање у српској култури с краја 19. и почетка 20. века, отргнемо од заборава тако што ћемо наново читати и тумачити књижевна дела која нам је тако несебично оставила у аманет.

74 ‫ُدل‬ًٟ‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر‬

‫مترجم الكتاب‬ ‫أشرف أبو الٌزٌد‬

‫روائً وشاعر وصحافً وكاتب ألدب الرحلة‪ .‬عمل فً الصحافة الثمافٌة ألكثر من ثالثة‬ ‫عمود‪ .‬اختٌر شخصٌة العام الثمافٌة‪ ،‬جمهورٌة تتارستان‪ ،‬روسٌا االتحادٌة‪ .2102 ،‬حصل‬ ‫على جائزة مانهً فً اآلداب عام ‪( 2102‬كورٌا الجنوبٌة)‪ .‬نال جائزة الصحافة العربٌة فً‬ ‫الثمافة عام ‪( 2102‬اإلمارات العربٌة المتحدة)‪ُ .‬منح المٌدالٌة الذهبٌة فً مهرجان أوراسٌا‬ ‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترً‪ُٟ‬دل ‪75‬‬

‫األدبً‪ ،‬استنبول‪ .2120 ،‬عضو اتحاد كتاب مصر ورئٌس جمعٌة الصحفٌ​ٌن اآلسٌوٌ​ٌن‪،‬‬ ‫ورئٌس تحرٌر "آسٌا إن" العربٌة؛ شبكة أخبار المستمبل‪ ،‬وشمٌمتها الورلٌة "ماجازٌن إن" التً‬ ‫تصدر فً سٌؤول باللغات الكورٌة واإلنجلٌزٌة والعربٌة‪ ،‬ورئٌس تحرٌر سلسلة إبداعات‬ ‫طرٌك الحرٌر‪ .‬منسك حركة الشعر العالمٌة فً مصر‪.‬‬ ‫شارن فً مؤتمرات ومهرجانات ثمافٌة عربٌة وغربٌة دولٌة فً كورٌا الجنوبٌة وألمانٌا‬ ‫والسعودٌة والٌمن والكوٌت واإلمارات وتتارستان وإٌطالٌا وتركٌا والمغرب وسورٌة‬ ‫واألردن وسلطنة عمان‪.‬‬ ‫له ‪ 40‬كتابا فً الرواٌة والشعر وأدب الرحالت والسٌر الذاتٌة والترجمة وأدب األطفال‪.‬‬ ‫صدرت بعض مؤلفاته الشعرٌة والروائٌة باللغات اإلنجلٌزٌة‪ ،‬واأللمانٌة‪ ،‬واإلسبانٌة‪،‬‬ ‫والتركٌة‪ ،‬والكورٌة‪ ،‬والفارسٌة‪ ،‬والسندٌة‪ ،‬ولغة المالٌاالم فً الهند‪.‬‬

‫ثبت اإلصدارات‬ ‫أوال‪ :‬الرواٌات‬ ‫ (الصادرة باللغة العربٌة)‬‫‪‬‬ ‫‪‬‬ ‫‪‬‬ ‫‪‬‬

‫شماوس‪ ،‬دار عٌن للنشر‪ ،‬الماهرة‪2113 ،‬‬ ‫حدٌمة خلفٌة‪ ،‬مكتبة المشارق للنشر والتوزٌع‪ ،‬الماهرة‪2100 ،‬‬ ‫‪ ، 13‬مكتبة المشارق للنشر والتوزٌع‪ ،‬الماهرة‪2100 ،‬‬ ‫التُّر ُجمان‪ ،‬بتَّانة‪ ،‬الماهرة‪2102 ،‬‬

‫ الرواٌات (الصادرة بلغات أخرى)‬‫‪ Shamawes, (Novel), (Korean), KOMID, Seoul, South Korea, 2008‬‬ ‫‪ Camellia (Translation of A Backyard Garden), Novel, (Malyalam), The‬‬ ‫‪Arab Writer, Calicut, India, 2017‬‬ ‫‪ A Backyard Garden), Novel, (English), Dareen Novels, Germany, 2020‬‬

‫ثانٌا ‪ :‬اإلصدارات الشعرٌة‬ ‫ (اإلصدارات الشعرٌة باللغة العربٌة)‬‫‪ ‬وشوشة البحر‪ ،‬إصدار خاص‪ ،‬الماهرة‪0434 ،‬‬ ‫‪ ‬األصداف‪ ،‬إصدار خاص‪ ،‬الماهرة‪0441 ،‬‬ ‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترً‪ُٟ‬دل ‪76‬‬

2111 ،‫ بٌروت‬،‫ دار الجدٌد‬،‫ ذاكرة الصمت‬ 2110 ،‫ الماهرة‬،‫ كاف نون‬،‫ فوق صراط الموت‬ 2112 ،‫ الماهرة‬،‫ مكتبة غرٌب‬،‫ ذاكرة الفراشات‬

)‫ (اإلصدارات الشعرٌة بلغات أخرى‬ Una Calle en el Cairo, (A street in Cairo), Poetry, (Spanish), traducción de Nadia Gamal Eddin, EDITORIAL UCR, Casa de Poesia, Costa Rica, 2010  Yarali Güvercinler Irmagi, Anthology, Poetry, (Turkish), Arapḉa’dan Ḉeviren Metin Findikḉi, Artshop, Istanbul, Turkey, 2012  ‫خاطرات بروانه ها‬, The Memory of the Butterflies, Poetry, (Persian), translated by Nasrin Shakibi Mumtaz, Afraz Book, Tehran, 2013  The Memory of the Silence, Poetry, (English), Poetrywala, Mumbai, 2016  El susurro del mar, (The whisper of the sea), Poetry, (Spanish), traducción de Nadia Gamal Eddin, EDITORIAL UCR, Casa de Poesia, Costa Rica, 2019  Eine Straße in Kairo, Poetry (German), Dareen, Germany, 2020  ً‫( لاهره جً هكـ كَهث‬A street in Cairo) (Sindhi), Dareen, Germany, 2020  ‫خاطره سكوت‬, The Memory ofSilence, Poetry, (Persian), translated by Nasrin Shakibi Mumtaz, An Su Publishings, Tehran, 2020

‫ اإلصدارات فً أدب الرحلة‬:‫ثالثا‬ 2113 ،‫ الماهرة‬،‫ دار هفن للنشر‬،‫سٌرة مسافر‬ 2102 ،‫ الكوٌت‬،ً‫ سلسلة كتاب العرب‬، ‫نهر على سفر‬ ،ً‫ أبو ظب‬،‫ ارتٌاد اآلفاق‬،‫ مٌالنو‬،‫ منشورات المتوسط‬،‫لافلة حكاٌات مغربٌة‬ 2102 2120 ،‫ ع ّمان‬،‫ دار خطوط وظالل للنشر والتوزٌع‬،‫أٌام دمشمٌة‬ 77 ‫ُدل‬ًٟ‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر‬

   

‫رابعًا‪ :‬الكتب المترجمة عن اإلنجلٌزٌة إلى العربٌة‬ ‫‪‬‬ ‫‪‬‬ ‫‪‬‬ ‫‪‬‬ ‫‪‬‬ ‫‪‬‬

‫سورٌالٌة‪ ،‬االعترافات السرٌة لسلفادور دالً‪ ،‬سلسلة كتاب دبً الثمافٌة‪،‬‬ ‫أنا وال ُّ‬ ‫دبً‪ٌ ،‬ولٌو ‪2101‬‬ ‫ألف حٌاة وحٌاة ‪ ،‬الشاعر الكوري كو أون‪ ،‬سلسلة كتاب دبً الثمافٌة‪ ،‬دبً‪،‬‬ ‫‪2102‬‬ ‫دٌس ٌحلك بعٌدًا‪ ،‬الشاعر الكوري تشو أو ـ هٌون‪ ،‬بٌت الغشام للنشر‬ ‫لِ ٌ‬ ‫والترجمة‪ ،‬مسمط‪ ،‬سلطنة عمان‪2102 ،‬‬ ‫فضاء رتٌب ٌبعث على الكآبة‪ ،‬الشاعر الهندي هٌمانت دٌفاتً‪ ،‬سلسلة إبداعات‬ ‫طرٌك الحرٌر‪ ،‬مكتبة المشارق للنشر والتوزٌع‪ ،‬الماهرة‪2101 ،‬‬ ‫امتطً غٌمة ألبحث عنن‪ ،‬الشاعر الكوري مانهً‪ ،‬سلسلة إبداعات طرٌك‬ ‫الحرٌر‪،‬مكتبة المشارق للنشر والتوزٌع‪ ،‬الماهرة‪2104 ،‬‬ ‫عطاٌا الخالٌا الجذعٌة‪ ،‬تؤلٌف د‪ .‬جٌونح تشان را‪ ،‬بتَّانة‪ ،‬الماهرة‪2104 ،‬‬

‫سا ‪ :‬أدب األطفال‬ ‫خام ً‬ ‫‪‬‬ ‫‪‬‬ ‫‪‬‬ ‫‪‬‬ ‫‪‬‬ ‫‪‬‬ ‫‪‬‬

‫أطفال من وطنً العربً (دٌوان شعر)‪ ،‬كتاب العربً الصغٌر‪ ،021 ،‬الكوٌت‪،‬‬ ‫نوفمبر ‪2111‬‬ ‫حكاٌة فنان عمره ‪ 0555‬عام (تارٌخ الفن المصري)‪ ،‬المركز المومً لثمافة‬ ‫الطفل‪ ،‬المجلس األعلى للثمافة‪ ،‬الماهرة‪2111 ،‬‬ ‫حكاٌات كورٌة (لصص شعبٌة مترجمة)‪ ،‬كتاب العربً الصغٌر‪،033 ،‬‬ ‫الكوٌت‪ ،‬ماٌو ‪2113‬‬ ‫َر َّحالة العرب (سٌر ر ّحالة)‪ ،‬كتاب العربً الصغٌر‪ ،041 ،‬الكوٌت‪ٌ ،‬ناٌر‬ ‫‪2114‬‬ ‫شورالً‪ ،‬حكاٌة الحطاب وشرٌرة الغاب (ترجمة لملحمة كتبها شاعر تتارستان‬ ‫عبد هللا طولاي)‪ ،‬كتاب العربً الصغٌر‪ ،201 ،‬الكوٌت‪ ،‬مارس ‪2101‬‬ ‫ساعً برٌد تحت الماء (لصة شعرٌة)‪ ،‬سلسلة كتاب العربً الصغٌر‪ ،‬العدد‬ ‫‪ ،203‬الكوٌت‪ ،‬نوفمبر ‪2101‬‬ ‫العنزة والخروف‪( ،‬ترجمة لملحمة كتبها شاعر تتارستان عبد هللا طولاي)‪،‬‬ ‫سلسلة كتاب العربً الصغٌر‪ ،‬الكوٌت‪2102 ،‬‬ ‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترً‪ُٟ‬دل ‪78‬‬

‫‪ ‬لطتً تإلف كتابا‪ ،‬دار شجرة‪ ،‬الماهرة‪( 2121 ،‬رشحت فً جائزة الشٌخ زاٌد‬ ‫للكتاب‪ ،‬أدب الناشئة‪)2121 ،‬‬

‫سادسا‪ :‬الدراسات والسٌر‬ ‫‪‬‬ ‫‪‬‬ ‫‪‬‬ ‫‪‬‬ ‫‪‬‬ ‫‪‬‬ ‫‪‬‬

‫سٌرة اللون (دراسات فً الفن التشكٌلً المعاصر)‪ ،‬الهٌئة المصرٌة العامة‬ ‫للكتاب‪ ،‬الماهرة‪2112 ،‬‬ ‫مذكرات مسافر‪ ،‬رحلة شٌخ األزهر مصطفى عبد الرازق إلى أوربا (تحمٌك)‪،‬‬ ‫سلسلة ارتٌاد اآلفاق‪ ،‬أبو ظبً‪2113 ،‬‬ ‫الشٌخ مصطفى عبد الرازق مسافرا وممٌما (تحمٌك)‪ ،‬دار العٌن للنشر‬ ‫واألبحاث‪ ،‬الماهرة‪2114 ،‬‬ ‫عبث الشباب (تحمٌك لجرٌدة بٌرم التونسً (الشباب))‪ ،‬مكتبة اإلسكندرٌة‪،‬‬ ‫اإلسكندرٌة‪2113 ،‬‬ ‫طرٌك الحرٌر‪ ،‬موسوعة ثمافٌة مصورة‪ ،‬مكتبة اإلسكندرٌة‪2102 ،‬‬ ‫نون النسوة ‪ ...‬نهر الفن‪ ،‬سٌر ذاتٌة‪ ،‬سلسلة كتاب الهالل‪2102 ،‬‬ ‫سارد والتّشكٌلً‪ ،‬الهٌئة المصرٌة العامة للكتاب‪ ،‬الماهرة‪،‬‬ ‫نجٌب محفوظ | ال َّ‬ ‫‪2103‬‬

‫سابعا‪ :‬السٌرة العملٌة‬ ‫‪‬‬ ‫‪‬‬ ‫‪‬‬ ‫‪‬‬ ‫‪‬‬ ‫‪‬‬ ‫‪‬‬ ‫‪‬‬ ‫‪‬‬

‫رئٌس تحرٌر سلسلة إبداعات طرٌك الحرٌر‪ ،‬الماهرة (منذ ‪)2101‬‬ ‫رئٌس جمعٌة الصحفٌ​ٌن اآلسٌوٌ​ٌن‪ ،‬كورٌا الجنوبٌة (منذ ‪)2101‬‬ ‫رئٌس تحرٌر "آسٌا إن" العربٌة (منذ ‪)2102‬‬ ‫كبٌر محرري مجلة العربً (‪)2101 – 2112‬‬ ‫مراسل ثمافً وكالة أنباء روٌترز‪ ،‬الماهرة (‪)2112 -2110‬‬ ‫سكرتٌر التحرٌر والمخرج الفنً‪ ،‬مجلة أدب ونمد‪ ،‬الماهرة (‪)2112 -2110‬‬ ‫سكرتٌر التحرٌر والمخرج الفنً‪ ،‬مجلة نزوى‪ ،‬مسمط (‪)2110 – 0443‬‬ ‫محرر ومترجم‪ ،‬الوكالة العربٌة‪ ،‬مسمط (‪)0443 – 0442‬‬ ‫محرر ومترجم‪ ،‬مجلة المنار‪ ،‬الماهرة (‪)0440 – 0441‬‬

‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترً‪ُٟ‬دل ‪79‬‬

‫ثامنا‪ :‬الجوائز والتكرٌمات والعضوٌات‬ ‫‪‬‬ ‫‪‬‬ ‫‪‬‬ ‫‪‬‬ ‫‪‬‬ ‫‪‬‬ ‫‪‬‬ ‫‪‬‬ ‫‪‬‬

‫شخصٌة العام الثمافٌة‪ ،‬جمهورٌة تتارستان‪ ،‬روسٌا االتحادٌة‪.2102 ،‬‬ ‫جائزة مانهً فً اآلداب (كورٌا الجنوبٌة)‪2102 ،‬‬ ‫جائزة الصحافة العربٌة فً الثمافة (اإلمارات العربٌة المتحدة)‪.2102 ،‬‬ ‫درع اإلبداع لنجٌب محفوظ‪ ،‬السفارة المصرٌة‪ ،‬دولة الكوٌت‪2102 ،‬‬ ‫عضو لجنة تحكٌم مهرجان كوستارٌكا الدولً لألغنٌة ‪2103 ،‬‬ ‫عضو لجنة تحكٌم مهرجان لازان الدولً لسٌنما العالم اإلسالمً‪ ،‬جمهورٌة‬ ‫تتارستان‪ ،‬روسٌا االتحادٌة‪.2120 ،‬‬ ‫منسك حركة الشعر العالمٌة فً مصر‪2120 ،‬‬ ‫المٌدالٌة الذهبٌة‪ ،‬مهرجان أوراسٌا األدبً‪ ،‬استنبول‪.2120 ،‬‬ ‫عضو اتحاد كتاب مصر‬

‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترً‪ُٟ‬دل ‪80‬‬

‫عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترً‪ُٟ‬دل ‪81‬‬