عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترًُٟدل 1
عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترًُٟدل 2
ًلُىا صًمُترًُٟدل
عؾالخان مً مهغ ثزجمة :أشزف أبو اليزيد
عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترًُٟدل 3
اسم الكتاب :رسالتان من مصر المؤلفةً 5لُىا صًمُترًُٟدل الترجمة عن اإلنجليزية :أشرف أبو اليزيد أدب رحالت .سلسلة إبذاعات طريق الحرير الناشر :دار النخبة ،بيروت نسخة مجانية معدة للنشر اإللكتروني الترقيم الدولي
ISBN 978-9953-518-67-1
عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترًُٟدل 4
ًلُىا صًمُترًُٟدل
عؾالخان مً مهغ ثزجمة :أشزف أبو اليزيد
عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترًُٟدل 5
يلينا ديميتريفيتش
عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترًُٟدل 6
ًلُىا صًمُترًُٟدل ()1 ٖىانغ ج٣لُضًت وخضًثت في ؤٖماً ٫لُىا صًمُترًُٟدل٧ ،ان ٖىىان ؤَغوخت الكاٖغة والباخثت واإلاترحمت وال٩اجبت الهغبُت آها ؾدُلُا لىُل صعحت الض٦خىعاه ،في حامٗت بلجغاص ( ،)2112وهي الغؾالت التي اؾخضٖذ ُ بًٗا مً مدخىاها ،خحن وكغث نىعة الؿُضة هضي قٗغاوي ،زال ٫جمثُلها إلاهغ في ماجمغ الخغ٦ت اليؿىٍت الٗاإلاُت في بغلحن٨ٞ ،خبذ حٗلُ٣ا ٖليها الض٦خىعة آها ؾدُلُا بإن قٗغاوي نضً٣ت ًلُىا ،وؤنهما ً مٗا ق٩لخا وحها مكغ٢ا للمغؤة في الٗالم ،زالٞ ٫ترة ما بحن الخغبحن الٗاإلاُخحن. ٢اصوي البدث ًٖ الغخالت الهغبُت الكهحرة بلى م٣ا٦ ٫خبخه آها ؾدُلُا هٟؿها خمل ٖىىان (The case of )) ،Serbian writer: Jelena J. Dimitrijević (1862-1945ها٢كذ ُٞه ألاهماٍ الخاعٍسُت ليكاٍ اإلاغؤة صوعا ً في نغبُا ممثلت بامغؤة نغبُت مثحرة لالهخمام جماما ،ؤصث ً مهما في جدغٍغاإلاغؤة بك٩ل ؤؾاس ي في وَنها، مكذ ٖلى زُى ٧اجباث وؿىٍاث نغبُاث ٖكً ٢بلها ،مثل ؤوؾخاهُجا ؤعؾُدل ،ؤو ٫قاٖغة نغبُت مً ال٣غن الثامً ٖكغ. وجمثل ًُلُىا صًمُترًُُٟدل خالت مثحرة لالهخمام بك٩ل زام بؿبب اهٟخاخها ،وخُاتها اإلامخٗت للٛاًت، وجغخالها اإلاخىانل ،وجىانلها م٘ الكغ ١والٛغب ،مضوهت ؤخىا ٫اليؿاء ومهائغهً .ج٣ى ٫آها ؾدُلُا: ٧اهذ ًلُىا صًمُترًُُٟدل (٧ )1945-1862اجبت نغبُت وعخالت خى ٫الٗالم ومىايلت في مجا ٫خ٣ى١ اإلاغؤة ،و٢ض محزث ألاصب الهغبي في مُل٘ ال٣غن الخاؾ٘ ٖكغ بلى ال٣غن الٗكغًٍ٦ ،كاٖغة وعو ائُت وٞىل٩لىعٍت باعػة في ألاوؾاٍ ألاصبُت الهغبُت .وٖلى الغٚم مً ٖضم خهىلها ٖلى حٗلُم عؾمي٧ ،اهذ ًلُىا امغؤة مخٗلمت ً حضا في ٖهغها .جخدضر لٛاث ٖضة و٧اجبت مثٟ٣ت. جدضزذ ًلُىا ؤلاهجلحزًت والُىهاهُت والترُ٦ت والٟغوؿُت وألاإلااهُت ،و٢ض وكإث في ؤؾغة مدترمت زغٍت ،جغبذ ٖلى عوح الترار الث٣افي الهغبي والضًً ألاعزىط٦س ي .و٦غؾذ مىظ ؾً مب٨غة هٟؿها لل٨خابت٧ .ان لضيها صٖم ٦بحر في ػوحها ًىٞان صًمُترًُُٟدلٞ .ةلى حاهب صٖمه ل٨خاباتها و ؤوكُتها الاحخماُٖت٧ ،ان ً ٚالبا ػمُلها في الؿٟغ والصخو الظي ًم٨نها الاٖخماص ٖلُه ً جماماٖ .ىضما ماثٖ ،اقذ في خضاص لبُ٣ت خُاتها، ومىظ اللخٓت التي بُ٣ذ ٞيها بمٟغصها٦ ،غؾذ خُاتها لل٨خابت والؿٟغوالىًا ٫مً ؤحل خ٣ى ١اإلاغؤة .ل٣ض قاع٦ذ مهحراليؿىٍاث الهغبُاث ألازغٍاث اللىاحي ٦ضن ؤن ًُيؿحن آلان”. عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترًُٟدل 7
ح كحر آها ؾدُلُا بلى ؤن ًلُىا وػمُالتها في الٛالب مً اليؿاء الثرًاث والصجاٖاث اللىاحي ً٦وَىُاث خُ٣ُ٣اث ،و٧ان للممغياث اإلاخُىٖاث صوع مهم زال ٫خغوب البل٣ان والخغب الٗاإلاُت ألاولى .ووكغث ًٖىاث الضائغة مجلتهً الخانت اإلاؿماة Calendar Vardarوٖملً ٖلى وكغ ألاٖما ٫ألاصبُت والتروٍج لأل٩ٞاعالىَىُت. ٧اهذ صًمُترًُُٟدل Jelena J. Dimitrijevićواخضة مً ؤ٦ثر اإلاالٟاث اإلاكاع٦حن وكاَا في هظه املجلت. لظل٨ً ،٪ك ٠همِ وكاٍ اإلاغؤة في نغبُا ًٖ الاعجباٍ الىزُ ٤بحن الىَىُت والىًا ٫مً ؤحل خ٣ى١ جماما مثل اليؿىٍاث مً ؤوعوبا وؤمغٍ٩ا٧ ،اهذ اليؿىٍاث الهغبُاث ً اإلاغؤةً .م٨ىىا ؤن ه٣ى ٫بهه ً ؤًًا وؿاء زغٍاث مخٗلماث للٛاًت واؾخسضمً ٧ل مٗاعٞهً و٢ىتهً وزغوتهً لترُ٢ت م٩اهت اإلاغؤة الهغبُت بك٩ل ٖام. و٢ض ٧اهذ ًلُىا وكُت في هظه اإلاٗغ٦ت ،في اإلا٣ام ألاو ٫مً زال ٫ؤصبها ،وزانت بحن مدبي الغخالث٧ .اهذ الغخالث هىا ج٣ىم بلى ؤحؼاء مسخلٟت مً الٗالم مجغص مداولت إلاٗغٞت ٠ُ٦حِٗل اليؿاء ألازغٍاث ،ختى جخم ً٨مً جُبُ ٤هظه اإلاٗغٞت وجباص ٫الخبراث م٘ اليؿاء في وَنها٧ .اهذ ٧ل ؾٟغة مً عخالتها ججغبت مظهلت ٖبر الٗالم الخمُم ليؿاء ٖهغها .وهظا هى ؾبب جغ٦حز ٧ل ٦خاباتها ٖلى اإلاغؤة ؾىاء ٧اهذ مذجبت ؤو جغجضي بضلت وجضزً الؿُجاع.
يلينا ديميتريفيتش عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترًُٟدل 8
مىظ ؾً مب٨غة ًلُىا ،جغ٦ؼ اهخمامها ٖلى الٗالم الكغقي الظي جمثله اإلاغؤة الترُ٦ت وَغٍ٣ت خُاتها .حظبتها الخُاة في الخغٍم التر٧ي واإلاكا٧ل التي ناصٞذ هاالء اليؿاء ألو ٫مغة في هِل ،ؤ٦برمضًىت في حىىب نغبُا (والتي ٧اهذ في الى٢ذ الظي اهخ٣لذ ُٞه بلى هىاً ٥ حؼءا مً ؤلامبراَىعٍت الٗثماهُت) ،حظبتها ً ٦ثحرا لضعحت ؤنها بضؤ اؾخ٨كاٞها بالخٟهُل .و٦خبذ ٧ل الاهُباٖاث ًٖ الخُاة في الخغٍم الترُ٦ت في ٦خابها بٗىىان (عؾائل مً هِل ًٖ الخغٍم). وجغي ؾدُلُا ؤٖمالها ألاصبُت عائٗت لؿببحن .ؤوال لتر٦حزها الىاضر ٖلى اإلاغؤة بك٩ل ٖام واهخمامها بمهحر صوعا ً اإلاغؤة في الكغ .١و٢ض ؤصي ٖملها ألاصبي ً مهما في ٖملُت بٖاصة ا٦دكا ٝمؿاهمت اإلاغؤة في الخُاة الث٣اُٞت الهغبُت في الىه ٠ألاو ٫مً ال٣غن الٗكغًٍ .مً زالٖ ٫ملها ألاصبي ٧له جٓهغ الٟغصًت والغوح ً ؤمغا هاص ًعا بدض طاجه٦ .ما ؤْهغث ً اإلاؿخ٣لت .ؤن ج٨ىن ٧اجبت في ػمانها ٧ان هظا ً جٟهما وحٗاَٟا م٘ الخالت الىٟؿُت للمغؤة الخغٍم٦ .كاهض ٖلى بٌٗ ألاخضار الخاؾمت لخدغٍغوجدضًث اإلاغؤة الترُ٦ت. لٟخذ ًلُىا الاهدباه بلى هٟؿها مً زال ٫وكغ ٢هائض م٨خىبت بإؾلىب قغقي ٚغٍب .و ٧اهذ جخدضر ًٖ اإلاغؤة وٖاإلاها الخمُم ،بما في طل ٪الجيـ ،صون ؤي خضوص احخماُٖت .و٦خبذ عواًت (عؾائل مً ؾالىهُ)٪ التي نىعث اللخٓت الخاعٍسُت إلاىاحهت ونضام خًاعجحن مسخلٟخحن .في (عؾائل مً ؾالىهُ )٪ع٦ؼث اهخمامها ٖلى اليؿاء اليهىصًاث الالحي اٖخى ً٣ؤلاؾالم ،وانٟت ٖاصاث خُاتهً وٖملُت جدغعهً. ٖمل ًلُىا ألاصبي اإلاهم آلازغ هى عواًت ؾٟغ مً ؤمغٍ٩ا بٗىىان (ٖالم حضًض) ؤو (ٖام واخض في ؤمغٍ٩ا) .في هظا الؿٟغ ،ؤْهغث ٧ل بم٩اهاتها ال٨خابُت .الٗىهغ ألا٦ثر بزاعة لالهخمام في ٖملها هى الُغٍ٣ت التي ٧اهذ جه ٠بها ؤؾلىب الخُاة ألامغٍُ٨ت م٘ التر٦حز ٖلى اليؿاء ألامغٍُ٨اث٧ .اهذ جسضم بٗىاًت ٖاصاث خُاة اليؿاء ألامغٍُ٨اث ،وج٣اعنها باليؿاء الترُ٦اث ألنها وحضث هظه اإلا٣اعهت مثحرة لالهخمام للٛاًت .مً وحهت هٓغهاٖ ،لى الغٚم مً ازخالٞهً ًٖ بًٗهً البٌٗ ،بال ؤن اليؿاء ألامغٍُ٨اث والترُ٦اث لضيهً ش يء مكتر .٥بنهً في اإلا٣ام ألاوً ،٫غصن بكضة ؤن جخدغع ن باالٖخماص ٖلى الظاث ،بمٗنى آزغ للخدغع مً الخغٍم الظي هى اؾخٗاعة للٗالم بدضوص الخ٣الُض والخٟى ١الظ٦ىعي٧ .اهذ هظه الغخلت بلى ؤمغٍ٩ا ،مثل جل ٪التي ٢امذ بها بلى ؤلامبراَىعٍت الٗثماهُت ،خاؾمت باليؿبت لُلُىا صًمُترًُُٟدل وص ٘ٞمً ٖؼمها ٖلى مؿاٖضة حُل حضًض مً الٟخُاث واليؿاء في بلضها .
عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترًُٟدل 9
هدى شعزاوي في كتاب يلينا زم حاءث ؾدُلُا ٖلى الؿحرة اإلاكتر٦ت م٘ هضي قٗغاوي ،وٍلُىا؛ بط نضع نضع ٦خاب صًمترًُٟدل ألازحر ٖام 1941وهى ٦خاب ًٖ الغخالث بٗىىان (ؾبٗت بداعوزالزت مدُُاث .عخلت خى ٫الٗالم) صوهذ ٞيها ًٖ عخلتها ٖبر ؤلاؾ٨ىضعٍت ،وال٣اهغة (وهي الغخلت التي ج٣ضمها هىا اإلاالٟت ٖبر عؾالخحن) ،وال٣ضؽ ،وخُٟا. صمك ،٤وبحروث. ٧اهذ هظه الغخلت بلى الكغ ١ألاوؾِ ٞغنت عائٗت إلاٗغٞت ٠ُ٦حِٗل اليؿاء مً هظا الجؼء مً الٗالم. ً مىيىٖا آزغ ،وهى الهغاٖاث الضًيُت في الكغ ١ألاوؾِ .و٧اهذ عخلتها ٞغنت ٞغٍضة ٦ما ؤَل٣ذ ًلُىا لل٣اء شخهُاث باعػة وممخٗت في ٖهغها مثل الؼُٖمت اليؿىٍت اإلاهغٍت هضي قٗغاوي ،التي الخ٣ذ بها ٖىضما ػاعث مهغ ،وألامحرة الباعؾُت اللُضي صوعاب جاجا والكاٖغ الهىضي عابىضعاهاث َاٚىع؛ الظي الخ٣خه ٖىضما ػاعث الهىض .و٢ضمذ ٦خب عخالتها الاهُباٖاث التي ؤنبدذ قهاصة ؤهثروبىلىحُت و إزىىٚغ اُٞت ًٖ ػمانها.
عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترًُٟدل 10
م٘ اؾخمغاع البدثٖ ،ثرث ٖلى وع٢ت بدثُت ؤزغي بٗىىان “٦خاباث الؿٟغ لُلُىا صًمُترًجُُٟدل: الؿُاؾاث اليؿىٍت والهىٍت ال٨ٟغٍت الخانت”٦ ،خبتها ؾُٟخالها جىمُدل ،ؤ٦ضث ٞيها ٖلى ؤن ٦خاباث الغخالت واإلاىايلت الهغبُت جمحزث بدضازت لها ؾماث زانت جإحي مً اإلاىاحهت م٘ املجخم٘ وألاصب الخ٣لُضًحن ،وجخدضي في الى٢ذ هٟؿه الُ٣ىص ألابىٍت ٖلى مكاع٦ت اإلاغؤة في الخُاة الؿُاؾُت والٗامت٦ ،ما ؤن ٦خب ؤصب الغخلت لضًمُترًُُٟدل حك ٪٨في الخالٖب الظ٦ىعي ؤو ؾلُت اإلااؾؿاث الٗامت التي ٢للذ مً قإن اإلاغؤة وجدغعها. ل٣ض بضؤث ًلُىا الٗمل ألاصبي في نهاًت ال٣غن الخاؾ٘ ٖكغٖ ،ىضما ْهغ حُل حضًض مً ال٩اجباث اإلاخٗلماث في نغبُا – وؿاء مثل مُل٩ا ٚغَٛىعوٞا ( ،)1924 )-1841صعاٚا حاٞغٍلىُٞدل ( ،)1917-1854مُلُٟا ؾُمُدل (٦ ،)1954-1858ىؾاعا حؿُٟخ٨ىُٞدل ( ،)1953-1868وصاهُ٩ا باهضًدل (.)1951-1871 مغوحاث لصخهُاث وؿائُت ٦بُالث ومٛحراث للؿغص الخ٣لُضي مً زال ٫حٗل جدغٍغ ٧ل مً الغحا٫ ً مىيىٖا ع ً ئِؿُا ومً زال ٫حٗؼٍؼالهىٍت الث٣اُٞت للم٨ٟغاث والضٞإ ٖنها. واليؿاء ٧ان حاهب مً ججغبت حُلُىا صًمُترًُُٟدل هى الضٖم الهاص ١مً ػوحها اإلاخدغع – الظي ٌكبه الصخهُاث الظ٦ىعٍت الخُالُت التي ابخ٨غتها ال٩اجبت صعاٚا حاٞغٍلىُٞدل ٦كغٍ ٪مثالي لبُالتها ؤلاهار. ٖلى الغٚم مً ؤن ًىٞان صًمُترًُُٟدل ٧اهذ لضًه وُْٟت ؤبىٍت همىطحُت “٦ظ٦غ” ؤو حىضي مداعب ٣ٞض ٧ان يابُا في الخضمت الٗؿ٨غٍت اإلالُ٨ت الهغبُت ،بال ؤهه شج٘ ػوحخه في ؾٗيها بجمُ٘ ؤوكُتها .وهظا ٌٗني ؤ٦ثر ب٨ثحر مً الضٖم اللٟٓي في و٢ذ ٧ان ًُُلب مً ألاػواج الظهاب بلى املخ٨مت للخىٖ ُ٘٢لى “مى ا٣ٞت الؼوج” للؼوحت للٗمل في املجا ٫الٗام .مً ٖام 1844بلى ٖام ،1946لم ٌٗخبر ال٣اهىن اإلاضوي الهغبي اإلاغؤة اإلاتزوحت ؤًٞل مً مىاَىيها اإلاىدغٞحن واإلاهابحن بالجىىن ،وبالخالي نىٟها في هٟـ املجمىٖت ،بلى حاهب الكباب وٚحرالىاضجحن. ٖلى ٖ٨ـ اليؿاء الغاقضاث ٚحر اإلاتزوحاث ،الالئي ٧ان لضيهً الخ ٤في بصاعة ممخل٩اتهً الخانت؛ لم جخمخ٘ اليؿاء اإلاتزوحاث بإًت خ٣ى ١في اإلاحرار .هاصعا ما حؿخُُ٘ اليؿاء اإلاتزوحاث الٗمل في ألاماً٦ الٗامت ،وإطا ماث ؤػواحهًٞ ،ةنهً ال ًخمخًٗ بد٣ى ١ألابىة ٝ.في حمُ٘ ُ٢اٖاث الخُاة الاحخماُٖت جم بزًاٖهً بال٩امل ألػواحهً
عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترًُٟدل 11
سبعة بحار وثالثة محيطات .رحلة حول العالم عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترًُٟدل 12
ٖلى الغٚم مً الهىٍت ألاهثىٍت الخايٗت للغ٢ابت الهاعمت واملخضوصة بكضة والخهىع الظ٦ىعي اإلاهحن بك٩ل ٖام للجيـ آلازغ ،ؤنبدذ صعاحا حاٞغٍلىُٞدل وٍلُىا صًمُترًُُٟدل ٧اجبخحن هاجخخحن .ولٖ ً٨لى الغٚم مً حهىصها ،لم جىجر حاٞغٍلىُٞدل في وكغ ٦خابها .بال ؤنها؛ زال ٫خُاتها ،جم٨ىذ مً ٖغى ؤٖمالها في الضوعٍاث. وخ٣٣ذ صًمُترًُُٟدل ؤ٦ثر مً طل ٪ب٨ثحر ،وؾاهمذ الٗضًض مً الٓغو ٝفي اؾخ٣با ٫ؤ٦ثر بًجابُت ً ؤوالٖ ،ىضما ٧اهذ ال حؿاٞغ ،ع٦ؼث خًىعها في بلٛغاص التي ٧اهذ ً ؤًًا مغ٦ؼ الخُاة الث٣اُٞت لٗملها. لهغبُا ،وؾاٖضتها م٩اهتها الاحخماُٖت اإلاخمحزة لِـ ٖ ِ٣ٞلى الخدؿً ولً ً٨ ؤًًا في الاؾخٟاصة مً عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترًُٟدل 13
قب٨تها الاحخماُٖت وال٨ٟغٍت .وبِىما لم ً ً٨بةم٩ان حاٞغٍلىُٞدل جسُل ؤمغٍ٩ا بال في عواًاتها٧ ،ان بةم٩ان صًمُترًُُٟدل بؿهىلت الؿٟغ بلى هىا ٥مغجحن ،في ٖامي 1919و .1927وٖلى ٖ٨ـ حاٞغٍلىُٞدل ،التي ُ ً ؤحبرث ٖلى ٖؼ ٫هٟؿها ًٖ املجخم٘٧ ،اهذ صًمُترًُُٟدل مغجبُت خغُٞا بالٗالم. وه٨ظا ؤضخذ ًلُىا صًمُترًُُٟدل ؤو٧ ٫اجبت ؾٟغ نغبُت وؤو ٫مالٟت نغبُت ٚؼٍغة ؤلاهخاج٣ٞ ،ض وكغث زال ٫خُاتها زمؿت ٦خب ؾٟغ قاملت بك٩ل ٚحر ٖاصي ًٖ ،هِل وؾالىهُ ،٪وًٖ ؤما ً٦بُٗضة وٚحر مٗغوٞت مثل الهىض1928) ،Letters from India ، (Pisma iz Indijeوالىالًاث اإلاخدضة (Novi svet ili U ،Americi godinu dana / The New Worldالاؾم اإلاؿخٗاع ،1934) ،: One Year in Americaوقما٫ بٞغٍُ٣ا والكغ ١ألاوؾِ (Sedam mora i tri okeana. Putem oko sveta / Seven Seas and Three Oceans.عخلت خى ٫الٗالم٦ .)1941 ،ما وكغث ؾخت ؤٖما ٫ؤزغي في الكٗغ وال٣هو ال٣هحرة و اإلاغؤة ألامغٍُ٨ت ،وش يء خضر في ؤمغٍ٩ا) ،وعو اًت (اإلاغؤة الجضًضة) .)1912 وجغحمذ بٌٗ ٦خب ًلُىا صًمُترًُُٟدل زال ٫خُاتها بلى ؤلاهجلحزًت وألاإلااهُت والغوؾُت والبىلىضًت والبلٛاعٍت .في الى٢ذ هٟؿه٧ ،اهذ ال٩اجباث الهغبُاث ً٩اٞدً للخهىٖ ٫لى اهخمام مدلي حاصٖ .لى الغٚم مً ؤن صًمُترًُُٟدل ٧اهذ في طل ٪الى٢ذ ؤو٧ ٫اجبت مكهىعة في نغبُا وؤو٧ ٫اجبت نغبُت ج٣ضم شخهُا بلى الٗالم ،ول ً٨لم ًخم الاٖترا ٝبها ع ً ً ؾمُا مً ٢بل مً هم في الؿلُت .عبما ًم ً٨جٟؿحر هٟؿها هظا الغٖ ٌٞلى ؤهه م٣اومت لـ جٟاهيها في جدؿحن صوعوم٩اهت اإلاغؤة في املجخم٘ الهغبي. جه ٠الغخالت الهغبُت اليؿاء اإلاهغٍاث اإلاٗانغاث ٖلى ؤنهً ٖبضاث ؤػواحهً ،الظًً ًغجضون الؿالؾل ٗ٦ىهغ ػزغفي٨ً ،مً وعاء جبُٗتهً واؾخٗباصهً .وحٗؼو طل ٪بلى َُٛان ألامُت لضي الٟخُاث في ال٣غي اإلاهغٍتٖ .الوة ٖلى طل ،٪حؿخٟؼ صلُلها في ال٣ضؽ بؿااله ٖما بطا ٧ان ًامً ب٣بر آصم ،وإلااطا ًضخٌ بم٩اهُت وحىص ٢بر خىاء .في بقاعة بلى اإلاك٩لت اإلاٗ٣ضة اإلاخمثلت في الخال ٝال٩اعه للمغؤة في مجا ٫الخُاة اإلاُخاٞحزً٣ي للمغؤة. ّ وماؾؿت الخغ٦ت اليؿىٍت جإحي الغؾالت ألاهم مً ل٣اء ًلُىا صًمُترًجُُٟدل ،في صٌؿمبر ،1926م٘ عئِؿت ِ اإلاهغٍت ،هضي الكٗغاوي ،والتي ٧اهذ ً ؤًًا ّ ماؾؿت مجلت اإلاغؤة اإلاهغٍت اليؿىٍت .ؾإلذ صًمترًُُٟدل ِ الكٗغاوي ،و٧اهذ ٖلى اَالٕ واؾخٗضاص جامحن للم٣ابلت“ ،هل ؾخُالبحن بالخ ٤في الخهىٍذ ليؿائ٪؟” وبٗض مالخٓت حُٛحر مٟاجئ في الخٗبحر ٖلى وحه الكٗغاوي “و٧إن هظا الؿاا ٫ألازحر ٢ض ؤخغحها” .عصث ً الكٗغاوي بإنها ؾخُلب ؤوال مىذ خ ٤الخهىٍذ للمثٟ٣اث اإلاهغٍاث .ِ٣ٞ عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترًُٟدل 14
في هذا املؤثمز التقت يلينا مع هدى شعزاوي عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترًُٟدل 15
ج٨ك ٠عواًت صًمُترًُُٟدل ًٖ اإلاهلخت الظاجُت لـ “اليؿىٍاث” في مهغ والخ٣ى ١الؿُاؾُت اإلاخمحزة واإلاُ٣ضة واإلاُ٣ضة للم٨ٟغاث ،والتي لم جدؿً وي٘ حمُ٘ اليؿاء في مهغ. ج٣اعن صًمُترًُُٟدل الل٣اء م٘ الكٗغاوي بؼٍاعتها ل٣هغ الخمغاء ،مجم٘ ال٣هىع والخهىن في بؾباهُا. لم ً ً٨الغاب ِ بحن اإلاغؤة وال٣لٗت في حمالهما ول ً٨في همِ الخُاة الظي ًدكاع٧اهه – وهى همِ ال٣لٗت. باليؿبت لضًمُترًُُٟدل ،جغمؼ ال٣لٗت التي حِٗل ٞيها الكٗغاوي بلى مالط صازلي وخماًت ا٢خهاصًت وؤمان وؤمً لٗضص ٢لُل ً حضا مً اإلاثٟ٣اث اإلاهغٍاث مً الُب٣ت الٗلُا ،مٗؼوالث ًٖ ٖضص ٦بحر مً اليؿاء اإلاهغٍاث ألازغٍاث مً الُب٣ت الضهُا .هظه هي هُ٣ت الازخال ٝبحن الهىٍت اليؿىٍت لضًمترًُُٟدل والهىٍت اليؿىٍت للكٗغاوي٧ .اهذ ٧لخا هاجحن اإلاثٟ٣خحن مً الُب٣ت الٗلُا ،ولٖ ً٨لى ٖ٨ـ الكٗغوي ،جغ٦ذ صًمُترًُُٟدل “خهنها” ،و٦غؾذ خُاتها لؼٍاصة الىعي بحن اليؿاء الهغبُاث مً مسخل ٠الُب٣اث ،مً زال ٫اؾخ٨كاٞها وزُابها خى ٫اليؿىٍت ومكا٧لها في حمُ٘ ؤهداء الٗالم. في ٦خابها ًٖ قما ٫بٞغٍُ٣ا والكغ ١ألاوؾِ ،جا٦ض صًمُترًُُٟدل ٢ ٠ُ٦لل الخاعٍش مً ؤهمُت اإلاغؤة .في بضاًت عخالتها بلى مهغ ،وال جسٟي ال٩اجبت زُبت ؤملها ٖىضما ٖلمذ ؤن اإلا٣ابغ ال٣ضًمت ال جدخىي ٖلى ؤصلت ٖلى ص ًٞالخا٦ماث اإلاهغٍاث .و٢ض وكغث نىعة “ناخبت الؿٗاصة هضي هاهم الكٗغاوي ،ال٣اهغة” م٘ الخٟاوي الصخص ي بالٟغوؿُت لـ ” “Madame J. Dimitrijevitchوجىُٗ٢ها٧ ،الُٟىعهُا.1926 . ُ ج٣ى ٫ؾُٟخالها جىمُدل“ :جمثل عواًاث عخالث ًلُىا صًمُترًُُٟدل ،التي ٦خبذ في الثالزُيُاث مً ال٣غن اإلااض ي ،مؿاهمت ٦بحرة في ألاصب والث٣اٞت والؿُاؾت الهغبُت .جخمثل بخضي الغؾائل الغئِؿُت للبداع الؿبٗت واملخُُاث الثالزت في ؤن زغوة الىاؽ ج٨مً في مغ ا٢بت الٗالم وٞهمه والخٗغٖ ٝلُه ،وهى ٢غٍب مً ٨ٞغة الُىم الخالُت ًٖ الخٗضصًت الث٣اُٞت والخاحت بلى جدمل الخىىٕ البكغي“. بضؤث ًلُىا صًمُترًُُٟدل ٦خابت الكٗغ .واٖخبرتها الباخثت الكاٖغة “ؾاٞى الهغبُت” .جظ٦غث وحها آزغ ُ للخدغعو٢ض وكغث جغحمت ؤقٗاعؾاٞى الىهاهُت٦ .م هى نٛحرهظا الٗالم! جٟخذ الخُاة الجيؿُت في ٦خاباث ًلُىا ً ؤًًا بٌٗ ألاؾئلت اإلاثحرة لالهخمام .ؤَلٖ ٤ليها مٗانغوها اؾم ” ،“Sapphoو٢الىا ٖنها“ :بنها امغؤة جدب اليؿاء ،ل٨نها جدبهً مثلىا” .لِؿذ ٢ ِ٣ٞهائضها مً مىٓىع الصخو ألاو ٫مسههت لجما ٫وههاٖت البكغة .لليؿاء الترُ٦اث وألامغٍُ٨اث ،ل ً٨اإلاغ٦ؼ الىخُض في اهخمامها ً صائما هى اليؿاء وبضون اؾخثىاء .في ؤمغٍ٩ا الخ٣ذ بيؿاء في “ػٍجاث بىؾًُ” الكهحرة ،وجٓهغ عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترًُٟدل 16
الؼزاع ٝالهؼلُت بىيىح في عواًت اإلاغؤة الجضًضة٧ .اهذ حؿإ ٫بهغاخت ًٖ اليؿاء اإلاؿلماث في ؾالىهُ:٪ “هل ٖغ ًٞحمُٗهً ؾاٞى الُىهاهُت ،هاالء اليؿاء الجمُالث الخؿاؾاث اإلالُئاث بالغوح؟” بن الىن ٠اإلاهىوؽ للخغٍم و اوكٛالها بمٟهىم “٦ك ”٠اإلاغؤة اإلاؿلمت ،باإلياٞت بلى حسجُلها الض٤ُ٢ ل٩ل حؼء مً حؿضها الٗاعيًٟ ،خذ الباب ؤمام هظا الاخخما( .٫ؾلىبىصاه٩ا بُ٨ىُٞدلً ،لُىا صًمُترًُُٟدل ،بِؿما بًؼ هِؿا ؤو هاعٍمُما -بلٛغاص .) 1986 ،بن هٓغة ٖلى بٌٗ الهىع مً قباب ًلُىا جثحر بالٟٗل ألا٩ٞاع خى ٫صوع الخى٨غ الجيؿاوي في ٦خاباتها ،ال ؾُما ٦ىؾُلت لخل نغإ الغٚبت .ومً الىاخُت الخمثُلُت ،و٢ض ٦خبذ عواًتها (ٞخاة ؤمغٍُ٨ت) بال٩امل في نُٛت اإلاخ٩لم ألاو ٫اإلاظ٦غً .مً٨ الغحىٕ ٦ظل ٪بلى (Unveiling the Male Empires: Jelena Dimitrijević in Thessaloniki).للباخث ٞالصًمحربىق٨ىُٞدل . Vladimir Bošković ل٣ض ؤعؾلذ لي ص .آها ؾدُلُا (الصورة أدناه) هو هاجحن الغؾالخحن بال٨خاب في وسختهما اإلاترحمت لإلهجلحزًت؛ ألاولى بخاعٍش 31هىٞمبر ،1926والثاهُت بٗضها ؤًام (صٌؿمبر ،)1926وحٗغيان بهض ١ؤؾلىب ًلُىا ألاصبي في الخىزُ ٤وؤصب الغخلت ،وٍ٨كٖ ٠برجًمُىاتها لخلُٟتها الث٣اُٞت والضًيُت.
د .آنا ستيليا عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترًُٟدل 17
الغؾالت الؿابٗت
ال٣اهغة في 31هىٞمبر.1926 ْ َ ُ ُ ََ َ ُ ََ َُ ََ َ ُ ََ َ َ َ َّ َ َ َ ْ َ ْ َ َ َ َ َّ ْ َ َ َ ْ اث اث َ ِالٗ ٍت ِمً الن ْه ِغ خؿى ِت اإلاىٓ ِغ وؾ ِمُى ِت اللخ ِمٞ ،ا ْعحٗذ ِفي َعوي ٍت .ز َّم هىطا ؾ ْب٘ بَ ٣غ ٍ "وهىطا ؾ ْب٘ بَ ٣غ ٍ ُ ْ َ َ َ َ َ َ َ َ َّ ْ َ َ ْ َ ْ َ َ َ َ َّ ُ َ ََ َ ََْ الل ْخمَ َٞ ،ى َْ َٟ ٢ذ ب َ َ اَ ق ى ل ٖ ى ول ألا اث غ ٣ ب ال ب ه ا ج ؤزغي َ ِالٗ ٍت وعاءها ِمً النه ِغ ِ ٢بُد ِت اإلاىٓ ِغ وع ِِ ٣ُ٢ت ِ ِ ِ ِ ِ ِ ِ َّ ْ َ ْ َ َ َ َ ْ َ ْ َ َ َّ َ َ َّ ْ َ َ َ َ ْ َ َ َ ُ ْ َ َ ُ ْ َ ْ َ َ َّ َ ُ َّ ْ ْ َ ََ اث الؿب٘ الخؿىت اإلاىٓ ِغوالؿ ِمُىت". النه ِغٞ ،إ٧ل ِذ الب٣غاث الِ ٣بُدت اإلاىٓ ِغوالغ ِ٣ُ٢ت اللخ ِم الب٣غ ِ ؾٟغالخ٨ىًٍ ،الٗهض ال٣ضًم ،مىس ى ،الٟهل )2( 41
لً ُجيس ى ً ؤبضا جل ٪الغخلت مً ؤلاؾ٨ىضعٍت بلى ال٣اهغة ،ما َّعة بىا ٖبر الخ٣ى ٫اإلاؼعوٖت في واصي الىُل .بنها عخلت خُ٣ُ٣ت ججىب مهغ ،ل٨نها جبضو و٧إنها خلم. مهغ ؤعى م٣ضؾت مثلها ٟ٦لؿُحن ؤعى م٣ضؾت .ال ؤٖخ٣ض ؤن هىا ٥مكاٖغ صًيُت ًم ً٨ؤن حٛمغوي ؤ٦ثر َّ مما ؤها ُٞه بإي م٩ان ؾىاها ،وال ختى في بِذ لخم ( )3اليهىصًت ،خُث ُولض ُمسلهىا وٞاصي زُاًاها ،ؤو في ُ ال٣ضؽ ،خُث ماث مً ؤحلىا؛ هدً الخُاة. ؤهٓغ بلى الىُل في بزاعة هائلت ،و٧إهه ً٣ترب مً ؤحضار ؤحضاصي ،عٚم ؤن الىُل حيً :خض ٤ٞوٍخدضر ... َىبى إلاً ًٟهم لٛت هظا الغحل العجىػ ،الكاب ألابضي ،وهى ًٟي بُٗامه ختى آلان ،ألمت بإ٦ملها ،مىظ الٗهىعال٣ضًمت. ؤها ؤ ٠٢بجاهب الىاٞظة .وبِىما ًىض ٘ٞالُ٣اع ٖبر واصي الىُل ،ماعا بد٣ى٢ ٫هب الؿ٨غ وشجغ اإلاىػ، وؤخىاى ألاعػ وػهغ ال ،ًُ٣بجاهب الىسالث الُىٍلت؛ وبإهاؽ ٌؿام٣ىن ؤشجاع الىسُل َىال ،بٟ٣اَحن ملىهت ماعًٍ ٖلى ألا٢ضام ؤو ٖلى الجماٞ ٫ى ١الُغٍ ٤الترابُت -ؤ٨ٞغفي الىُل.
عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترًُٟدل 18
ً والجما٫ بمجغص مالخٓت ش يء ما ،ؤعجج ٠مً بُٗض .ول ً٨بضال مً الىُل ،جىحض ُٗ٢ان ٧املت مً ؤلابل ِ ًّ الٗغبُت .هظا الخُىان طو الكٗغ؛ الجمل ،عٚم ٢بدهً ،دظعوي مً ؤن الُ٣اع ًىضٖ ٘ٞبر بٞغٍُ٣اٖ ،بر مهغ ،وَؿدثحرنىعة الصخغاء اللُبُت والٗغبُت والصخغاء ،عٚم مغوعه ٖبرواصي الىُل الخهب ... ُ لذ َّ مهخمت ب٩ل ش يءٖ ،لى الغٚم مً ؤهني مهىوؾت ب٨ٟغة واخضة ،بال ؤن هىا ٥عٚبت واخضة :ِ٣ٞعئٍت ما ػ ّ الىُل في ؤ٢غب و٢ذ مم.ً٨ ٖلى َى ٫الُغٍ ٤جمغ خمحر البًائ٘ ٖبرالخ٣ى ٫هىا وهىاً .٥غ٦ب الغحا ٫الخمحرواليؿاء ًمكحنً .غجضي الغحاٟ٢ ٫اَحن ب٩ل ألالىان الؼاهُت ،بِىما جتز َّي اليؿاء بلباؽ ألاؾىص ...وخل٣اث ٖلى ٞخداث ألاه.٠ ِ٣ٞحاهب واخض مً ٞخدت ألاه ٠مث٣ىب بدل٣ت ًُٞت وعبما طهبُت٦ ،الهما ٌُٗي الاهُبإ هٟؿه. باليؿبت لهاالء الالئي لهً خل٣اث ؤه ،٠ؤزبروي عٖ ٤ُٞغبي ؤنهً مً نُٗض مهغ .بًٗهً ًًًٗ وقما ٖلى الجبحن والظ ً٢مثلما جىي٘ ؤزخام ٗ٦المت ٖلى اإلااٖؼ وألاٚىام إلاٗغٞت مً ؤي خٓحرة حاءث... ً اهُباٖا مً بُٗض ٧إنها ٦ىمت مً الُحن .اإلاىاػ٧ ٫لها مً الُحن ،جدمي ًمغ ُ٢اع ٖبر ال٣غٍت ،وهي حُٗي بال٩اص ؾا٦ىيها مً الكمـ واإلاُغ ،ال ًجز ٫حلُض ٖلى ؤلاَال .١وهاصعا ما جمُغ .ألاؾُذ مىبؿُت .الىى اٞظ بال ػحاج .ول ً٨ؤًت هى اٞظ؟ بنها مجغص ز٣ىبٖ ،الُت ،ج٩اص جالمـ الؿ ٠٣هٟؿه .ال٣غٍت ال٣غٍبت مً ً ؤلاؾ٨ىضعٍت والتي صزلذ ٞيها ومغعث بها ٢لُال ،هي همىطج ؤولي لهظه ال٣غي اإلاىدكغة ب٣ىة ٖبر واصي الىُل في الُغٍ ٤بلى ال٣اهغة .وبٌٗ البلضاث جٓهغ وجسخٟي .وهي بلضاث نٛحرة ألن بُىتها مُلُت باللىن ألابٌُ، ولِؿذ مداَت بؿىعمً َمي الىُل مثل ال٣غي. هىا وهىا ،٥جبرػ بُىث َُيُت طاث ٢باب ٖلى ق٩ل خمام للىبالء ألاجغا ٥في ال٣ؿُىُُيُت .اإلاؿاحض مً الُغاػ الٗغبي ،مىسًٟت ،ونٟغاء ً ...م ً٨عئٍت الخُام هىا وهىا ٥في اإلاُضان .هىا ٥بضو عخلً :ىامىن هىا ،ومً ًضعي ؤًً ؾِؿدُٓ٣ىن ...الخ٣ى ٫مىػٖت بك٩ل مخمازل٦ ،ما ًم ً٨عئٍخه في بًُالُا وإؾباهُا. خ٣ى ٫عائٗت ٦ما جبضو ،ل ً٨قٗىعا مسخلٟا ٌٛمغ اإلاؿاٞغ ألاحىبي ؤزىاء مغوعه بها .ألن هظه هي مهغ ٟٞ ..ي بٗ٣ت ما هىاٞ ٥الح ومدغار :مدغازه بضائي ٦ما في البل٣ان .ولىهلت بضا لي ؤن اهخمامي اههب ٖلى طل:٪ ال٣ى اٞل ،والىاؽ ،واليؿاء ،واملخغار ،والثحران ،وإلاضة ؾاٖت ٦ىذ ؤزضٕ هٟس ي بهظا ٦ما لى ٦ىذ َٟلت ًىسضٕ بلٗبت باخثت ًٖ ؤم .وٞجإة بضا لي ؤهني حئذ بلى هظه ألاعى ألاحىبُت البُٗضة ِ٣ٞمً ؤحل الىُل ...
عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترًُٟدل 19
و٧ان مً اإلاالخٔ ،وحىص ال٨ثحر ال٨ثحر ٖلى مغمى اإلاؿاٞاث .بضا ألامغ ٦ما لى ؤن بٌٗ الُُىع الطخمت، الٛغٍبت ،الٛغٍبت ً حضا ،و٢ض خل٣ذ زم خُذ في واصي الىُل آجُت مً م٩ان ما ،لهاحىاح ؤبٌُ وخؿب مغج ٟ٘ومىبؿِ ...عبما ج٨ىن زُاما بضوٍتٖ ،لى الغٚم مً ٚغابت ق٩لها .. .وعبما هؼ ٫الجِل للخٗؿ٨غ... و ؤ٢غبٞ ،إ٢غب ...ها هي جل ٪ألاحىدت البًُاء الطخمت جخطر ؤ٦ثر ٞإ٦ثر في الؿماء اإلاهغٍت الؼع٢اء ٦ما ً هى الخاٖ ٫لى ٢ماف لىخت لغؾام ...وؤزحرا بضؤ ش يء ًلمَ٘ ،غٍ ٤ضخم في الىاصي ٦ما لى ؤن الثلج ؾِ٣ مً بمعجؼة ما وخؿب ،ؤو ٦ما لى ًٞت مههىعة اوؿ٨بذ .لم ًّ ً٨ ٖلي ؤن ؤزمً وؤخضؽ ما ٧ان ٖلُه طلٞ ٪ترة ؤَى ،٫ألن بخضي ع٣ُٞاحي ،وهي مهغٍت ،زمىذ ،ؤو ختى قٗغث بما ٦ىذ ؤجُل٘ بلُه ،ؤو باألخغي ٖىضما بضث مخلهٟت ً حضا ،وبؿغٖت وبِىما ٧اهذ جىٓغ بلى هظا الجاهب ،لخجٗلني ؾُٗضة ،ؤؾغٖذ و ابدؿمذ٢ ،ائلت: "الىُل .هظا هى الىُل". وٗم٧ ،ان هى الىُل .وما ؤُٖي ،مً بُٗض ،الىهم ؤحىدت الُُىع والخُام٧ ،اهذ ألاقغٖت ،اإلاكغٖت بك٩ل ٚغٍبٖ ،لى ٖضص ال ًدص ى مً ال٣ىاعب ال٨بحرة اإلاىدكغة ٖبر الىُل .وه٨ظا عؤًذ الىُل ،النهغ اإلاهغي٦ ،ما وعص في ال٨خاب اإلا٣ضؽ. آلان ٧ان ٖلى حاهبىا ألاًمً ،زم ٖلى الِؿاع ،ألن الُ٣اع ٖبر الجؿغ ٖلى الىُل ...ومغة ؤزغي ؤشجاع الىسُل الؿام٣ت وال٣ى اٞل ٧ ...ل ش يء ٌ زالض مثل نهغ الىُل اإلا٣ضؽ .مغث ٢غون .جج ٠الىباجاث وجىمى ؤزغي .الىاؽ وألاٞغاص وألامم بإ٦ملها جغخل – والىُل با.١ ً آه٦ ،م ٖضص الٟغاٖىت الظًً ًظ٦غهم الىُل ،و٦م ٖضص ألاحُا ،٫و٦م ٖضص الضو٧ .. !٫ان قُسا ٖىضما ولض الٟغٖىن ألاو .٫لم ً ِ٣ٞ ً٨العجىػ بل :ل٣ض ٧ان في مثل ؾىه الهغمت ٖىضما خمل الٗبُض ألاحجاع للبىاء ألاهغاماث ،أل٦برها هغم زىٞى ( ... )4الغحل عجىػ ،ل٨ىه الكاب بلى ألابض .ال ً٣ضع الؼمً ٖلى مؿه... بال٣ىة هٟؿها ًل٣ي بجؿضه آلان في البدغ الظي ؤل٣ى ُٞه هٟؿه في بضاًخه ...ال ًجً ٠ ؤبضاٖ ،لى الغٚم مً ؤهه ًيب٘ في بٞغٍُ٣ا الخاعة ٌٗ ...غ ٝالكهغ والُىم الظي ًبضؤ ُٞه الىمى ،ومتى ً ٌُٟمً ٞغاقه ،ألهه ٌٗغ ٝالكهغ والُىم الظي يهمي ،وٍهب ُٞه .نهغ معجؼة مثل ألاعى اإلاعجؼة التي ًخض ٤ٞزاللها وٍخض٤ٞ ٞيها.
عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترًُٟدل 20
ًمغ بإ يه بمهغٌٛ .ظي ؤمت بإ٦ملها .ول٨ىه ال ًُٗم ؤَٟاله وخؿبٞ ،هى ًُٗم ً ؤًًا ؤَٟا ٫آلازغًٍ، ع ًُٗمهم وٍ٣يهم مً الجىٕ ٦ما ٗٞل طاث مغة ٖ -ىضما حاءث ؾب٘ ؾىىاث عجا ٝبٗض ؾب٘ ؾىىاث ؾمان ؤه٣ظ ؤَٟا ٫بؾغائُل مً الجىٕ.ال ،لم ٌٛمغوي هظا الكٗىع ً ؤبضا ٖىضما عؤًذ ألو ٫مغة بًٗا مً اإلاُاه الُٗٓمت :ال املخُِ ألاَلس ي ،وال قالالث هُاحغا ،وال ختى نهغ اإلاؿِؿُبي – وهى نهغ ؤَى ٫مً نهغ الىُل ،والظي ؾماه ؾ٩ان ؤمغٍ٩ا ألانلُحن ،الهىىص ،ؤبا ل٩ل ألانهاع في الٗالم .ألن نهغ اإلاؿِؿُبي (ً )5خضٖ ٤ٞبر ؤمغٍ٩ا ،البلض الجضًض ،الظي ُخؿبذ ؾىىاجه مىظ ا٦دكاٞه ،واؾمه حضًض ؛ والىُل ٖبر مهغ ال٣ضًمت التي ال جدؿب ؾىيها النها ال حٗغ .ٝال ٌٗغ ٝالبضاًت ٦ما ال ٌٗغ ٝالنهاًت.
القاهزة القديمة عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترًُٟدل 21
الغؾالت الثاهُت ٖكغة ال٣اهغة ،صٌؿمبر.1926 ٢بل ؤًام ٢لُلت ،الخُ٣ذ بغ٣ُٞتي ؤلاهجلحزًت ،آلاوؿت ماعي هُىجً ،التي ٦ىذ ؤججى ٫مٗها في ؤلاؾ٨ىضعٍت، إلاكاهضة مٗالم ؤلاؾ٨ىضعٍت ،باخثت ًٖ ٧لُىباجغا في آزاعاإلاخد ٠الُىهاوي الغوماوي. ...و٦ىا ٢ض الخ٣ىُا هىا في ال٣اهغة بجمُٗت الكاباث اإلاؿُدُت بكاعٕ ؾلُمان باقا ،و ابخهجىا مٗا( .ؤها ً شخهُا ال ؤزخلِ بإي شخو ٖلى الُغٍ٦ ،٤ما ال ّ ؤ٦ىن نضا٢اث٧ ،اليؿاء ؤلاهجلحزًاث وألامغٍُ٨اث، وزانت ؤلاهجلحزًاث ،ؾىاء ً٦بمٟغصهً ؤو م٘ ٖائالتهً .ل٨نهً ٖاصة ما ً٨ىهىن بمٟغصهً ،هاالء ؤلاهجلحزًاث الالئي ٌؿب٣ىني ٖمغا ،لً ؤ٢ى٦ ٫بحراث الؿً" ،آوؿت"). ٚاصعث آلاوؿت هُىجً ؤلاؾ٨ىضعٍت في ؤزغي؛ وفي حمُٗت الكاباث اإلاؿُدُت في قاعٕ ؾلُمان باقا ،حئىا: ٧اهذ جبدث ًٖ نضً٣ت مً بىؾًُ ،و٦ىذ ؤبدث ًٖ ع٣ُٞت مً هىلُىوص .ل ً٨آه! لم ؤحض ؤها وال وحضث هي الصخهحن اللظًً ٦ىا هبدث ٖنهما :نضً٣تها لم جإث بٗض ،وع٣ُٞتي حاءث وعخلذ ...ل٨ىىاٖ ،لى الغٚم مً زُبت ؤمله ،وختى م٘ الخؼن الِؿحر ،و ا٣ٞىا ٖلى الُ٣ام بظل ،٪و اهُل٣ىا بغخلت بلى حؼٍغة الغويت. ً ً و٣ٞا للخ٩اًت الخ٣لُضًت ،ؤو و٣ٞا لل٨خاب اإلا٣ضؽ ،جم الٗثىع ٖلى مىس ى في هظه الجؼٍغة .وحضجه ابىت ٞغٖىن بحن ؤٖىاص ال٣هب وهي حؿخدم ... َ َْ َ ََ َ َ َ َ َ ْ َ َ َ ً َ َّ َ ْ َ َّ َ َ َْ َ ُ َ َ َ"وط َه َب َع ُح ٌل ِم ًْ َب ِْ ِذ ال ِوي َوؤزظ ِبيذ ال ِويَ ٞ ،د ِبل ِذ اإلا ْغؤة َو َولض ِث ْابىاَ .وإلاا َعؤج ُه ؤه ُه َخ َؿ ًٌ ،ز َّبإج ُه زالزت َ ْ ُ َ َ َّ َ ْ ُ ْ ْ َ َ ْ ُ َ ّ َ ُ َ ْ ُ َ َ َ ْ َ ُ َ َ ً َ ْ َ ْ ّ َ َ َ ْ ُ ْ ُ َ َ ّ ْ ْ ََ َ الؼِ ٞذَ ،و َوي َٗ ِذ ال َىلض ي وَلخه ِبال َخم ِغ و ِ ؤقه ٍغ .وإلاا لم ًم ِ٨نها ْ ؤ ْن جس ِبئ َه بٗض َ ،ؤزظث له َؾُٟا ُ ِمً البر ِص ِ ََ ََ ْ َ ُ َ ْ َ َّ َ َ َ ْ ْ ُ ُ ْ َ َ َ َ َْ ُ َْ َ َ َ َ َ ُض ِلخ ْٗ ِغَ ٝماطا ًُُ َٗ ٟل ِب ِهٞ .جزل ِذ ابىت ُِِ ٞه ،وويٗخه بحن الخلِ ٟاء ٖلى خاِ ٞت الن ْه ِغ .ووٟ٢ذ ؤزخه ِمً ب ِٗ ٍ َّ َ َ َ َّ َ َ َ ْ ْ َ َ َ َ ْ َ ْ َ َ َّ الن ْهغ ل َخ َْ ٛدؿ َلَ ،و ََ ٧اه ْذ َح َىاع َيها َم َ الؿَ ِٟب ْحن ال َخلِ ٟاءٞ ،إ ْع َؾلذ الن ْه ِغَ ٞ .غؤ ِث اث َٖلى َحا ِه ِب اقُ ٍ ِْ ٞغٖىن ِبلى ِ ِ ِ ِ ِ َ َ ْ َ َ َ َّ ْ َ َ َ ْ َؤ َم َت َها َو َؤ َز َظ ْج ُهَ .و َإلاَّا ََ ٞخ َد ْخ ُه َعَؤث ْال َى َل َضَ ،وإ َطا ُه َى َ ن ِب ٌّي ًَ ْب ِ٩يَ ٞ .غ٢ذ ل ُه َو٢الذ" :هظا ِم ًْ ؤ ْوال ِص ال ِٗ ْب َر ِاه ُِّحن". ِ ِ َ َ َ ْ ُ ْ ُ ُ ْ َ ْ َ ْ َن َ ْ َ ْ َ ُ َ َ ْ ُ َ ْ َ َ ً ُ ْ َ ً َ ْ ْ َ َّ ُ ْ َ َ ْ َ َ َ َ َ َ ْ اث ِلتر ِي٘ ل ِ ٪الىلض؟" ٣ٞالذ ٣ٞالذ ؤزخه البى ِت ِٞغٖى " :هل ؤطهب وؤصٖى ل ِ ٪امغؤة مغ ِيٗت ِمً ال ِٗبر ا ِهُ ِ َ ْ َ ْ ُ ْ َ ََ َ ْ َ َ َُ َُ ََ َ ْ َ ْ ََْ ُ ل َها ْابىت ِْ ٞغ َٖ ْىن" :اط َه ِبي"ٞ .ظ َه َب ِذ الٟخاة َو َص َٖذ ؤ َّم ال َىل ِض٣ٞ .الذ ل َها ْابىت ِْ ٞغ َٖ ْىن" :اط َه ِبي ِبهظا ال َىل ِض َ ََ ُ َ َ َ ْ َ َ ُ َ َ َ َ َ َْ َْ ُ ْ َ َ َ َ َ ْ َ ي َٗ ْخ ُهَ .و َّإلاا ِ ٦ب َر ال َىل ُض َح َاء ْث ِب ِه ِبلى ْاب َى ِت ِْ ٞغ َٖ ْىن َوؤ ْع ِي ِٗ ُِه ِلي َو ؤها ؤ ْٖ ُِي ؤ ْح َغج ِٞ ."٪إزظ ِث اإلاغؤة الىلض وؤع َْ َ َ ْ ّ َْ َ ُْ ََ ٞ "م َ ه َاع َل َها ْاب ًىاَ ،و َص َٖذ ْ اؾ َم ُه ُ ىس ى" َو٢الذ"ِ :ب ِوي اهدكلخ ُه ِم ًَ اإلا ِاء"". ِ (مىس ى .ال٨خاب الثاوي). عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترًُٟدل 22
ماء النيل عند سفح ألاهزامات جبضلذ مالمذ وحه آلاوؿت هُىجً٧ .اهذ مًاءة ببٌٗ الىىع الضازلي ،ألنها "عؤث" ال٣هب والخابىث والُٟل ؛ وألنها "ؾمٗذ" خحن ب٩ى الُٟل. ول٦ ً٨مؿُدُت نالخت ،ولخٗخظع ًٖ خماؾتها ججاه الُٟل اليهىصي ،ا٢ترخذ ؤن هظهب ً ٚضا بلى اإلا٩ان الظي ٧اهذ ُٞه مغٍم م٘ الُٟلت ٖىضما ؤجذ بلى مهغ ،هاعبت مً بِذ لخم اليهىصًت. وهىا ،في حؼٍغة الغويت ،اجبٗىا ً ٖغبُا لجري مُ٣اؽ الىُل ال٣ضًم الظي بني ٖام 716مُالصًت بإمغ مً الخلُٟت ؾلُمان. وٖىضما ونلىا بلى بئرواؾٗت ،جمثل زؼاها ،ال ؤٖغ ٠ُ٦ ٝؤ٢ى ،٫ؤْهغلىا الٗغبي ً ٠ُ٦خم ُ٢اؽ اإلاُاه -ؤو ٠ُ٦جم ُ٢اؾها -ؤن الىُ٣ت ألاولى مً مُ٣اؽ الىُل هي زماهُت وٖكغون ً ٢ضما ٞى ١ؾُذ البدغ ألابٌُ اإلاخىؾِ ،وبالخالي ٞةن ؤٖلى الضعج ،مُ٣اؽ الىُل ،ما ً٣غب مً حؿٗت وزمؿحن ً ٢ضما ٞى ١مؿخىي ؾُذ البدغ.
عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترًُٟدل 23
"وٖىضما ًهل الىُل بلى زمؿت ٖكغ صعهما وؾخت ٖكغ ٢حراَا (اإلاُ٣اؽ اإلاهغي ال٣ضًم)ٌٗ ،لً الكُش اإلاؿاوُ٢ ًٖ ٫اؽ الىُل عؾمُا ًٖ وٞاء الىُل ،وهى اعجٟإ اإلاُاه بال٣ضع الالػم لغي ٧ل حؼء مً واصي ً الىُل" .زم ًسبرها بك٩ل حُض ،مُىال وٖلى هُا ١واؾ٘ ٠ُ٦ ،جم ؤلاٖالن ًٖ الىٞاء في و٢ذ ؾاب.٤ جل٧ ٪اهذ بقاعة ُ٘٢حؿغ ٢ىاة الغي .وؤن ًغج ٟ٘هضًغ الىاؽ في مىخه ٠قهغ ؤٚؿُـ ،لِـ في ال٣اهغة الجضًضة ،ول ً٨في ال٣ضًمت ،في الؿاخت اإلاؿماة مُضان الخلُج ،خُث جدىلذ ٢ىاة اإلاضًىت مغة واخضة مً بدغالخلُج ،وهى ؤخض عو اٞض الىُل الهٛحرة التي جٟهل الجؼٍغة ،مىًَ الؿاخل الكغقي. زم ًه ٠لىا الىٞاء ،بالغٚم مً اللٛت ؤلاهجلحزًت اإلا٨ؿىعة ،ؤي اللٛت ؤلاهجلحزًت الؿِئت٧ ،ان ًخدضر بدُىٍت٦ ،مً مؿخه حظوة هاع ؤو َالخه وكىة صًيُت َاهغة و٧إهه ال ًخدضر ًٖ مجغص نهغ ،بل ًٖ بله. ول٣ض ٞهمىاه .الىُل هى ٞىجانهم وزبزهم٦ ،ما ٢الذ آلاوؿت هُىجًٌٛ .ظيهم الىُل وٍىٞغ لهم اإلااء .ولىال الىُل إلاا ٧ان هىا ٥ؤي منهم في هظه الصخغاء اإلالُئت بالىاخاث اإلاؿماة مهغ .ؤو لىال الىُل إلاا ٧اهذ مهغ. ل ً٨الىُل ال ًمىدهم اإلاكغب واإلاإ٧ل ٞدؿب ،بل ًمىدهم ً ؤًًا الؼي (اإلاهىىٕ مً ال ،)ًُ٣وألاَبا١ ُ (ّ ٢ضث وججملذ مً َحن الىُل ً ؤًًا (اإلاهىىٖت مً َمي الىُل) ،وهىاً ٥ ؤًًا). ؤًًا بُىث م٘ ًُٞان الىُل جإحي ألاُٖاص ،واخضا جلى آلازغٖ ،لى ٚغاع ألاُٖاص مً ػمً ٞغٖىنٖ ،ىضما لم ًامً اإلاهغٍىن بهظا ؤلاله الظي ًامىىن آلان به ،وٖىضما آمً اليهىص ،بةله ؤعؾل حام ًٚبه ٖلى اإلاهغٍحن وهضصهم... "ه٨ظا ٢ا ٫الؿُض الغب :و ؤبُض ألانىام و ؤبُل ألاوزان مً هى .ٝوال ً٨ىن بٗض عئِـ مً ؤعى مهغ، وؤل٣ي الغٖب في ؤعى مهغ( ".خؼُ٢ا)٫ اإلاضًىت اإلاظ٦ىعة في ال٨خاب اإلا٣ضؽ باؾم هى ،ٝهي التي ؤَلٖ ٤ليها ؤلاٚغٍ ٤اؾم ممِٟـ ،و٧اهذ مً ؤ٢ضم وؤقهغمضن مهغ ،ومىظ طل ٪الخحن لم ٌٗض لها هىا ٥ؤزغ... زم ٧ان لضي الؿ٩ان ألانلُحن ،الظًً جغ٦هم اإلاهغٍىن ال٣ضماء ،الثالىر ألا٢ضؽ ،ل٨نهم لم ً٨ىهىا :هلل آلاب ،و ابً هلل ،والغوح ال٣ضؽ ،ول ً٨ؤوػوعَـ و إًؼَـ وخىعؽ ،ؤو ٦ما ً٣ى ٫البٌٗ :ؤوػٍغ و إًؼَـ وخىعؽ .ألاب وألام والابً ...جم بٖالن الىٞاء ع ً ؾمُا وجم الاخخٟا ٫به بمغح في طل ٪الى٢ذ ال٣ضًمٖ ،ىضما ً مٗبىصا ٧ةله وجم صٞىه في ال٣برمثل ٞغٖىن. ٧ان الثىعآبِـ عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترًُٟدل 24
ول٦ ً٨ىن الاخخٟا ٫بهظه ألاُٖاص ًخم في الهُٞ ،٠ةن ٢لُال مً اإلاؿاٞغًٍ ألاحاهب مً ؤعحاء الٗالم اإلاٗخض ٫ج٨ىن لضيهم ٞغنت عئٍتها. ٨ٞم مً هاالء ألاحاهب آلاجحن مً ؤوعوبا وؤمغٍ٩ا الكمالُت ٌؿخُُٗىن جدمل خغاعة الهُ ٠ؤلاٞغٍُ٣ت؟ هظه ألاُٖاص زابخت خُث ًبضؤ الىُل بالًُٟان ً صائما في الُىم هٟؿه ،ختى في الؿاٖت طاتها ،بل في اللخٓت ً ً هٟؿها٦ ،ما ٌٗخ٣ض الكٗب اإلاهغي اٖخ٣اصا عاسخا. زم ٖىضما حؿ ِ٣جل ٪الُ٣غة اإلا٣ضؾت مً الؿماء في الىُل ُ٢غة ،ل٨نها لِؿذ ُ٢غة هضي ،بل صمٗت ؤلالهت بًؼَـ ...وٗم ،هظه الٓاهغة الُبُُٗت اإلاعجؼة ص٣ُ٢ت مثل قغو ١الكمـ وٚغوبها بالًبِ ٦ما هي في ؤي و٢ذ مً الؿىت بمىحب ال٣اهىن الُبُعي ،ؤي الظي ًدضصه هلل .وهم ًامىىن به ٦ما ًامىىن باهلل ... واإلاٗغٞت ال٣بُُت للؼمً جغجبِ بالكمـ ،ولظلٞ ٪هي مىخٓمت ،بِىما ًغجبِ الخ٣ىٍم الٗغبُت بال٣مغولهظا هي ؤعيُت .لُلت الخاصي ٖكغ مً قهغ باوهت ( )6مً الكهغ ال٣بُي (ً 17ىهُى) حؿمى "لُلت الىُ٣ت" باللٛت الٗغبُت ،وحٗني لُلت ٧ابي ،Kapi Nightخُث ٌُٗخ٣ض ؤن صمىٕ ؤلالهت بًؼَـ ؾُ٣ذ مً الؿماء في الىُل في جل ٪اللُلت التي بضؤ منها الىُل ً٨بر. وؤزظ الخماؽ الٗغب بُيىا لُ٣ىلىا لىا ،صون الىٓغ بلُىا ،بل بلى الىُل ،الظي لم ًضزل مجغي النهغ بٗض، والظي ال ًؼا ٫مً اإلام ً٨عئٍت ؤشجاع الىسُل هىا وهىا ،٥وٍبضو ٦ما لى ؤنها هبدذ و همذ مثل عما٫ الصخغاءً .ىٓغ بلُه بدىان ٖلى ؤهه ابً ٚحر هاضج ًغ ا٢ب والضًه ،الظي ًُٗمه ً ...سبرها ٣ً ٠ُ٦ط ي الٗغب جل ٪اللُلتٖ ،ىضما حؿ ِ٣جل ٪الُ٣غة اإلا٣ضؾت مً الؿماء ؤو جدذ الؿماء اإلاٟخىخت ؤو في مىاػ٫ ؤنض٢ائهم ٢غب الىُل ،لُ٣ىمىا بُ٣ىؽ ٦ثحرة مً الٗاصاث والخغ اٞاث َبٗا. ومً جل ٪الٗاصاث ؤن ً٣ىم ٧ل ٞغص مً ؤٞغاص ألاؾغة بغمي ُٗ٢ت مً العجحن ٖلى ؾُذ اإلاجزٞ ٫مً ًغجٟ٘ ً عجُىه ً٨ىن ؾُٗضا ،ومً ال ًىمى عجُىه ًخٗغى لخاصر ...وفي ًىهُى ،21لىخٔ ؤن النهغ بضؤ ًىمى ببِء. وفي ً 3ىلُى ( 27باوهت) ٌُؿم٘ نغار ال٣مغ ال٣بُي) مىاصي الىُل ،ؤو نغار الىُل في الهباح البا٦غ خُث ًهغزىن ،مٗلىحن مىاص ًغ ا٣ٞه قاب ًبضؤ مٗه ،بٗض الهُاح، للجمهىع ؤن اإلاُاه اعجٟٗذ في جل ٪اللُلت بم٣ضاع ٢حراٍ٧ .ل ٍ ً هىٖا مً املخاصزت الضًيُتً ، صائما مثل ٖمغالىُل ومهغ. عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترًُٟدل 25
ؤخض ألاًام اإلاهمت للٛاًت هى ًىم ُ٘٢ؾضوص ال٣ىاة ً -ىم حبر البدغ -الظي ًهاص ٝخىالي هه ٠قهغ مؿغي ال٣بُي (مىخه ٠ؤٚؿُـ) ،خُث ج٣ام الاخخٟاالث الغئِؿُت قماٞ ٫م الخلُج الؿاب .٤وٍهغر مىاصي الىُل بغ٣ٞت قبان ًدملىن الٗلمٌٗ :لً للىاؽ وٞاء الىُل ،ؤي ًُٞان اإلااء ،ؤو الٟترة التي ًهل ٞيها اإلااء بلى اعجٟإ هدى ؾخت ٖكغصعهماَ ،ب٣ا للم٣اًِـ اإلاهغٍت ال٣ضًمت ... «آه٦ ،ما اٖخاص ؤن ً٨ىن ،هى الىٞاء ،بقاعة ُ٘٢حؿغالغي! ً اهدكغث همهماث الىاؽ اإلاغخت ونُداث الٟغح ٖلى هُا ١واؾ٘ واعجٟٗذ ٖالُا في الؿماء .جيؿمذ الهباخاث ؾاٖت ٖلى نهغ ٖغٌٍ ً ،ٌُٟوؾاٖت ٖلى َمي ٖمُ ،٤وؾاٖت ٖلى خب ؤزًغ ،ؤصاع عئوؾىا ٖلى الٟىعوخىلىا بلى آطان هاضجت نٟغاء مثل الظهب... ...ال٣ىىاث ،ؤي ،ؾضوص ال٣ىاة ،لم حٗض جخ٣اَ٘ ،ول ً٨بضؤ الاخخٟا ٫باألُٖاص؛ ًخم الترخُب بها وإَال٢ها بٟغح٦ ،ما ٧ان ًخم الترخُب بهم وإعؾالها في ألاًام الخىالي " ،اهخهى ٢ائضها بدماؽ. ً "وٖىضما ًهل الىُل بلى زمؿت ٖكغ صعهما وؾخت ٖكغ ٢حراَا" ً٣ى ٫الٗغبي مغصصا ،وٍٓهغ ؤمامي الىُل، لِـ بمُاهه البًُاء الٗغًٍت ،بل هى نهغ آزغ -مً الغزام ألابٌُ ...هُل ،عجىػ ضخم .عحل طو لخُت َىٍلتً ،غ٢ض مخ٨ئا حلىؾا ال ًبالي ،في ويُٗت ؤهُ٣ت جلُ ٤بمل ٪ألانهاعً .مؿ ٪بُضه الُمنى خٟىت مً ً الخبىب الىاضجت ،وفي ٌؿاعه مخ٨ئا ٖلى ؤبي الهى٢ ،٫غن الىٞغة. ً جبل ٜمُاهه ؾخت ٖكغصعهما ؤي زمؿت ٖكغصعهما وؾخت ٖكغ٢حراَا ،وٍمثل طل ٪ؾخت ٖكغصعهما. ماط خى ٫الغحل العجىػً ،لهىن اؾخمخاٖا بخمؿاح ،وآزغ بٟإع ٖاع)ً ،لٗبىن بك٩ل ٍ ؤَٟاٖ ٫غاة (وهُل ٍ ٞغٖىن ،وزالث ًخسُى الىٞغة ،بِىما ًخُل٘ الغاب٘ بلى الجلىؽ ٖلى ؾا ١عحل عجىػ ضخم ًبدؿم لهم ً بغ ٤ٞو ؤبىةٟ٣ً .ؼ اإلااء ٖالُا وٍغ ٘ٞخاٞت الؿخاعة التي ٌسخبها ؤخض ألاَٟا ٫إلزٟائها -بنها ًىابُ٘ الىُل املجهىلت. ؤلم ً ً٨الٟىان اإلاهغي ال٣ضًم مؿخلهما "ًىابُ٘ الىُل املجهىلت" الٛامًت ٖىضما قغٕ في زل ٤لٛؼآزغ – ؤبى الهى٫؟ ُ لً ًخم ِ٣ٞجظ٦غ جمثا ٫الٗلُت للىُل في مخد ٠الٟاجُ٩ان في عوما ،بمجغص عئٍخه بال٩امل ،ول ً٨ؾخيس ى ومعجؼ ،زانت آلان ؤهه لم ًضزل ٢اٖه بٗض ،وٖىضما ؤًت جٟانُل .جماما مثل نهغ الىُلً .ا له مً نهغ واؾ٘ ِ ًبضو ؤن ؤشجاعالىسُل التي ًم ً٨عئٍتها هىا وهىا٢ ٥ض همذ مً اإلااء مثل الغما ٫في الصخغاء. عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترًُٟدل 26
ُ وإلى هلُىبىلِـ ،ؤو هي ،طهبذ م٘ آلاوؿت هُىجً. في ؤوها ،خهل ًىؾٖ ٠لى اؾم نٟىاث ٗٞىُش ،وفي ؤوها جؼوج ...ػواج يهىصي مً مهغٍت " ...وصٖا ٞغٖىن اؾم ًىؾ" ٠نٟىاث ٗٞىُش" ،وؤُٖاه ؤؾىاث بيذ ٞىَي ٞاعٕ ٧اهً ؤون ػوحت" (ؾٟغالخ٨ىًٍ). ؤما باليؿبت للمؿُدُحنٞ ،ةن (هلُىبىلِـ)٦ ،ما ًُلٖ ٤ليها بالُىهاهُت ،ؤو (هي) ٦ما وعصث في ال٨خاب اإلا٣ضؽ ،هي م٩ان م٣ضؽ ،ألن ؤم الغب اؾخ٣غث ُٞه ٖىضما هغبذ بلى مهغم٘ الُٟل. "وإلاا ٧اهىا خ٨ماءْ ،هغ مال ٥الغب لُىؾ ٠في خلم و٢ا ٫له٢ ":م وزظ الُٟل وؤمه واهغب بلى مهغ وً٦ هىا ٥ختى ؤ٢ى ٫ل .٪ألن هحروصؽ مؼم٘ ؤن ًُلب الهبي ليهل٨ه٣ٞ .ام وؤزظ الهبي وؤمه لُال و اههغٝ بلى مهغ( .متى)13 :2 : ال ٌؿخُُ٘ ٢ائضها مٗغٞت م٩ان مجزً ٫ىؾ ٠وػوحخه ؤؾىاث بيذ ٞىَي ٞاعٕ ٧اهً ؤون .ل٨ىه "ٌٗغ "ٝؤًً اؾخ٣غث ؤم الغب م٘ الُٟلٞ ،إزظها بلى هىا.٥ وٖىضما ونلىا بلى اإلا٩ان اإلا٣ضؽ الظي محزجه شجغة الجمحز ،وهي شجغة ؤخض ؤهىإ الخحن ،والتي ٌك٨غها اإلاامىىن طو الخ٣ىي وَؿمىنها شجغة والضة الغب٦ - ،ما ؾإزبر٦م آلان. مً ال٣اهغة بلى مدُت اإلاُغٍت حئىا بالُ٣اع ؛ مً مدُت اإلاُغٍت بلى شجغة ؤم الغب – و ؤها ٖلى متن خىُىع ،وآلاوؿت هُىجً عا٦بت ٖلى ْهغخماع. آه ،لى حٗغٞىن وخؿب ،ؤٖؼائي ،الظًً ؤ٦خب لهم هظه الغؾالت ،ؤو إلاً ؤٖني ٖىضما ٦خبتها :بطا ٧ان ل٨م وخؿب ؤن حٗغٞىا ٦م ٧اهذ هظه الغخلت عائٗت ،عٚم ٢هغها! مغعها في خ٣ل واؾ٘ جخسلله ؤشجاع الىسُل والخحن زمالث بٗبحر هباجاث عجُبتٞ،ىدً ،اإلاغٍضاث ...بمٗ٣ضي خىُىعي طي العجلخحن الطخمخحن٦ ،ما هي ٖاصة في مهغ وبؿبب الظهاب بلى الصخغاء والغما٧ ،٫ان مسُُا بإلىان مخٗضصة ،وبؼزاع ٝمً مهغ ال٣ضًمت ؛ ًجغها بٛل عماصيٌٛ ،ىم في مدُِ مً الهىٝ مخٗضص ألالىان ،م٘ َى ١مً زبز الؼهجبُل ألاػع ١في اإلاىخه ٠وعؤؽ زىم ...عؤؽ زىم في الىؾِ ٦ ...ما ػٍيذ حبهخا ٧ل مً بٛلي وخماع آلاوؿت هُىجً بخل ٪الؼهغة الاؾخثىائُت ،التي سخغجني خحن ٦ىذ في ؤلاؾ٨ىضعٍت ،والتي ٦خبذ ٖنها ل٨م مً هىا - ٥ضخمت وخمغاء ،جبضو و٧إنها ٞغاقت ضخمت مٛمىؾت بالضم ...ص٢ذ ألاٖالم ٖلى ع٢بت البٛل والخماع .وؾىٌٗ ٝم هىا ٥الهمذ الخام لى لم حؿم٘ ألاٖالم ،و٦ظل٪ عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترًُٟدل 27
ؤنىاث بٌٗ الُُىع ،مً خحن آلزغ ،وهي ال حٛني وال جئن ،بل جضهضن ،وال حٗغ ٝاؾمها ختى آلاوؿت ماعي، عٚم ؤن ٧ل خُىان وصاحً ٌٗغ ٝالاؾم ،ألنها بهجلحزًت ،وجدب الخُىاهاث ... في الُغٍ ،٤جغاءث ؤُٖيىا :الؿُضة الٗظعاء حالؿت ٖلى خماع والهبي في حجغها ،وٍىؾً ٠مص ي ؤمامهما ً ً٣ىص الخماعممؿ٩ا باإلاغقضًً (لجامي البٛل) ... ً وونلىا ،آلاوؿت هُىجً و ؤها ،بلى شجغة الٗظعاء .و اهدىذ عاٗ٦ت ٢لُال ،وعؾمذ الهلُب ٖلى نضعي ... ووٟ٢ىا في نمذ ٞترة َىٍلت ،و٢ض ؤخىذ عؤؾها ،وٖ٣ضث طع ّ اعي ... بالُب٘ ،لم ه ً٨لىٗغ ٝما بطا ٧اهذ مغٍم والُٟل اؾتراخا في طل ٪اإلا٩ان بالظاث ،ل٨ىىا نض٢ىا ،ألهىا ؤعصها ؤن ههض :١لِـ جهضً٣ا للضلُل الٗغبي ،بل لألؾُىعة اإلاهغٍت. ُ شجغة ؤم الغب٦ ،ما ٢لذ ،هىٕ مً الخحن .و٢ض ِ ٚغ َؾذ٦ ،ما ً٣ى ٫اإلاهغٍىن ،مىظ مائخحن وزمؿحن ؾىت. وٍ٣ى ٫اإلاهغٍىن بنها حٗغيذ أليغاع ،ول٨نها آلان خىلها ؾُاج ًدميها وٍدمي بغاٖمها .حٛمغه اإلاُاه مً زؼان ضخل آث مً هب٘ ٢غٍب .في خحن ؤن الُىابُ٘ ألازغي في مىُ٣ت الىُل ملُئت بالصجحراث وألاقىا،٥ ٞةن مُاه الكغب جإحي مً هظا .وهى طا مً هظا الُيبىٕ ًداٖ ٔٞلى خُاة هظه الصجغة. لىال الىُل ما ٧اهذ مهغ؛ وبضون هظا اإلاهضع ،إلاا ٧اهذ هىا ٥شجغة ؤم الغب .ؤ٦ض لىا صلُلىا اإلاؿلم ؤن "هظا الىب٘ ْ هغ بضٖىة مً الىبي ِٖس ى (الىبي ِٖس ىٌٗ ،نيِٖ ،س ى اإلاؿُذ) .ل٨ىىا ؾمٗىا بالٟٗل ؤن: هىا ٥ؤؾُىعة خى ٫طلً ٪ ؤًًا. ل ً٨هظا اإلا٩ان لِـ مضًىت ؤون ( )7ال٣ضًمت الكهحرة ،هلُىبىلِـ ،ول٨ىه ٢غٍت اإلاُغٍت الٗغبُت الهٛحرة بال٣غب مً مهغ الجضًضة .بجاهب الخضً٣ت وبها شجغة ؤم الغب ،جىحض ٦ىِؿت ٧ازىلُُ٨ت ،ؤم عب والضة الغب .ومً الخضً٣ت بلى اإلاؿلت ألا٢ضم في مهغوإلى ؤَال ٫اإلاضًىت ال٣ضًمت .لم جمٌ ختى عب٘ الؿاٖت. ً ُ وبٗض ؤن اهدىذ آلاوؿت ماعي ،و اهدىذ ٢لُال مجضصا ،وعؾمذ الهلُب ؤمام شجغة ؤم الغب ،زغحىا مً ُ الخضً٣ت في نمذ .وع٦بذ الٗغبت ،وع٦بذ هي الخماع ،وطهبىا بلى Heliopolisمهغ الجضًضة .ؾىٍ خىطي خىُىعي بؿترجه الهٟغاء والٗمامت الخمغاء ،وألاٖالم اإلاهتزة .الُغٍ ٤حمُل ،ختى هخم ً٨مً الىنى ٫بلى اإلاؿلت في ًٚىن ؾاٖتً ، ؾحرا ٖلى ألا٢ضام ،بطا ؤعصها طل ٪وٖغٞىا.
عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترًُٟدل 28
ّ خىطي ؤو ٠٢البٛل ،وخماع آلاوؿت ماعي .وٖىضما هؼلىا ،جىحهىا بلى مؿلت مضًىت ؤوها جىٟ٢ىا ،ؤي ؤن ال٣ضًمت املجُضة٧ .اهذ ؤوها مً ؤ٢ضم اإلاضن في مهغ ،حكتهغ بألهتها وؤعبابها gods, deitiesو٦هىتها ومظاهبهم doctrinesالتي اهدكغث في حمُ٘ ؤهداء مهغ( Re-harakte .بله الكمـ) ٧ان له عؤؽ ػع، وؤلاله البكغي ؤجىم Atum،الظي له مٗبض جم ج٨غَـ واصي الكمـ ،وجم حكُِضه في مى ٘٢مبنى ٢ضًم مً خ٨ىمت الخا٦م ألاو ٫لألؾغة الثاهُت ٖكغ، خُث اعجٟٗذ مؿلخان في الؿماء. في ٖهض ؤلامبراَىعٍت الجضًضة٧ ،ان اإلاٗبض في هلُىبىلِـ ؤ٦بر وؤٚنى مٗبض مؼزغ ٝفي ٧ل مهغ ،بٗض مٗبض ؤلاله آمىن في َُبت الخالضةٖ .ىضما ػاع ؾترابى ،الجٛغافي الُىهاوي ،مهغ٢ ،بل ؾخحن ً ٖاما مً مُالص ً ً م٣غوءا وو ٠٢ب٩ل حماله وعوٖخه .و٣ٞا لىن٠ اإلاؿُذ٧ ،اهذ اإلاضًىت مضمغة بالٟٗل ،ل٧ ً٨ان اإلاٗبض هظا الجٛغافي الُىهاوي الكهحرٞ ،ةهه ختى اإلاىاػ ٫وألا٢ؿام ال٨هىىجُت التي ؤ٢ام ٞيها ؤٞالَىن م٘ نضً٣ه ُٖغيذ للمؿاٞغًٍ. ولم حٗض اإلاضعؾت الكهحرة لل٨هىت مىحىصة في طل ٪الى٢ذ ،وال اإلاضًىت اإلاكهىعةٖ ِ٣ٞ .ضص ٢لُل مً ال٨هىت وال٣اصة اإلاخجىلحن ممً ٖاقىا في ألاعى اإلاٟ٣غة خُث ٧ان طاث ًىم مجُضة. وآلان ،مً طل ٪اإلاٗبض الغائ٘ والٛني بالؼزاع ،ٝلم ًب ٤ش يء ؾىي بٌٗ آلازاع واإلاؿلت بال٣غب منها .ج٠٣ وخُضة ً جماما بحن الخىث ،ألن نضً٣ها ًؼًٍ ؾىترا ٫باع ٥في هُىٍىع .٥مً هلُىبىلِـ ه٣لتها ٧لُىباجغا بلى ؤلاؾ٨ىضعٍت .ومً ؤلاؾ٨ىضعٍت بلى ؤمغٍ٩ا ألامغٍُ٨حن ( .. )8وبٌٗ اإلاكاٖغ الٛامًت الثُ٣لت حٛمغ اإلاؿاٞغ ٖىضما ًىٓغ بلى هظه اإلاؿلت الىخُضة بمٟغصها ،مؿلت َىٍلت مً الجغاهِذ ألاخمغ مً ؤؾىان ،مسُىَت بالهحروٚلُُٟت والى٣ىف وؤل٣اب ؾحزوؾترٌـ ألاو ،٫بمبراَىعمهغالٗلُا والؿٟلى ،عب ؤلا٧لُل Diadem و ابً الكمـ ،وهى الغوح ؤلالهُت التي جدبها ؤوها والتي ههبذ هظه اإلاؿلت في ُٖض ؾذ ( )9بمبراَىع مهغ الٗلُا والؿٟلى ،عب ؤلا٧لُل و ابً الكمـ ...ال ًبضو لي في ؤي م٩ان ؤن ؤعي ال٨ثحر مً ٧ل ما هى ؤعض ي٦ ،ما هي الخا ٫في هظا البلض. طهبىا بلى واصي الىُل ً مٗا ،آلاوؿت ماعي و ؤهاٚ ،اصعها بالُ٣اع وٖضها بال٣اعب .ع٦بىا الُ٣اع ختى آزغ ما ًم٨ىه الىنى٫؛ وبٗض الؿابٗت ٖلى الٗغبت٧ ،اعجه نٛحرة حؿحر ٖلى الً٣بان ،وٍضٗٞها الىاؽ ،الٗغب. ٧ان هىا ٥نٖ ٠غباث َىٍل ٖلى الً٣بان ،لىحىص الٗضًض مً الغ٧اب وألاحاهب والؿ٩ان املخلُحن.
عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترًُٟدل 29
٧ل هاالء حاءوا لغئٍت ٢ىاَغ الىُل التي ً٣ىلىن بنها ؤ٦بر آلت ج٣ىُت مً هىٖها مىحىصة في الٗالم ،ؤو ألا٦بر مدؿاو مً اإلاُاه في الضلخا في حمُ٘ الٟهى ٫ألاعبٗت ؛ بٗض ٢ىاَغ ؤؾىان .وإلااطا ٧اهذ؟ للخٟاّ ٖلى ٢ضع ٍ وللخسلو مً نٗىباث اإلاالخت لخل ٪ألاقهغ الثالزت ٖىضما ج٨ىن مُاه الىُل في مؿخىاها ألاصوى .جم جىُٟظ هظا الٗمل مىظ ما ً٣غب مً مائت ٖام في ٖهض دمحم ٖلي ،ل٨ىه لم ًخم جىُٟظه ،ألن اإلابل ٜاإلاالي الالػم لظل٪ ٦بحرا ً ٧ان ً حضا .في و٢ذ الخ ،٤جم وي٘ زُت ًم ً٨مً زاللها ؤلابال ًٖ ٙهظا بك٩ل ؤًٞل بك٩ل ال ًًاهى .بسُت ويٗها مهىضؽ ٞغوس ي. ٧ل هظا ٢اله لىا صلُلىا الٗغبي .و٧ل هظا وٗغٞه وهغاه مً ٦خب الؿٟغ لضًىا .ووؿخم٘ بلى "ؤلاهجلحزًت ّ اإلاخ٨ؿغة" للٗغب ،هىانل عخلخىا ً ؾحرا ٖلى ألا٢ضام٦ ،ما ًٟٗل باقي الغ٧اب ؛ وهدً هىٓغ بلى هاالء ،لجري ً ٧ل ش يء؛ وهدً هغي ٧ل ش يء وال هٟهم قِئا. ختى عؤًذ باعاػ ،الظي ؾمٗذ ٖىه ،ِ٣ٞؾمٗذ ال٨ثحر ،ألهه في مهغ ًُظ٦غ ً ٦ثحراً ،خدضزىن ٖىهٞ ،همذ ً قِئا ؛ لٖ ً٨ىضما عؤًخه ...بضا اختر اُٞا جماما ُ٢اؾا بٛحراملخترٞحن. مغعها ببٌٗ الجؿىع ،وججاوػها بٌٗ الٗىائ ،٤وهؼلىا بلى الكاَ ،وخض٢ىا ُٞما جدذ الغ اٗٞاث مً الكاَ ،واؾخمٗىا بلى ٢هو الٗغب ،و -ال ش يء .مً ًضعي ،عبما ؾىٟهم بطا قغح لىا ؤخض الخبراء. بنها خ٣ا مثالُت .للخٟاّ ٖلى اإلاُاه ٖىض هٟـ اإلاؿخىي في الضلخا ٖىضما جغج ٟ٘اإلاُاه وجىس" .ٌٟآه ،لىتر٥ طل٢ !٪الذ آلاوؿت هُىجً وهي جطخ" :٪عؤًىا طل ،٪وآلان لىظهب بلى الخضً٣ت" .وطهبىا بلى الخضً٣ت. وعؤًىا الٗكب ألازًغوالؼهىعاإلالىهت. ونهلىا مً عائدت ألاٖكاب الٛغائبُت٧ .اهذ عئخاها جدؿٗان ،والغوائذ جُهغها .ووكخم عائدت هُل .عائدت ٚغٍبت .عائدتها حكبه عائدت الخماؾُذ ... حلؿىا ؤمام مبنى لكغب الكاي وجىاو ٫ؾلت الٛضاء ،ؤي الٛضاء الظي ؤخًغهاهْ .ل الٗغبي ًخدضر وٍ٣ى٫ لىا "٢هها ػع٢اء" ًٖ الىُلحن ألابٌُ وألاػع.١ ألن الىُل هى ؤلاوؿان بخاعٍسه ،ووهى ؤلاله بضًىه ،وهى نهغ ٌٗخمض ٖلُه ٧ل ش يء :هباجاث ومؼعوٖاث وخُىاهاث و إوؿان .هى ؾُض ٖىضما ً٨ىهىن زائٟحن ،وهى الىالض ٖىضما ٌٗك٣ىن ،وهى ؤلاله ٖىضما ٌٗبضون. عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترًُٟدل 30
وحلؿىا في بازغة حٗلذ حؿحر م٘ ٖىض الىُل .هل جخجه " َىال" ؤم "ألؾٟل"؟ ٦ما لى ٦ىا هدؿاء .٫ومغث بىا ؤشجاع الىسُل الخًغاء والبُىث البًُاء وألاشخام اإلالىهىن والجما ٫طاث اإلاٗضاث اإلالىهت ؛ وَاٞذ الُٛىم الىعصًت ٞى٢ىا .وهؼلذ الكمـ الخمغاء ٖلى الىُل بلىن طهب حضًض. في الى ا ،٘٢خلت بلى واصي الىُل هي ؤمغ ؤًىاه وقٗغها ؤهه لً ًُيس ى ً ؤبضا. ع ع ججب ػٍاعة خضً٣ت خُىاهاث ال٣اهغة مً ؤحل الىسُل ؤلامبراَىعي ( ،)Oreodoxa Regiaومً ؤحل ٢هب البرصي ،ومً ؤحل هباث اللىحـ ،ومً ؤحل الُٛاء الىباحي اإلاهغي ب٣ضع ما ًىحض مً الخُىاهاث والُُىعؤلاٞغٍُ٣ت .وألهه جىحض ؤٟ٢ام في ُ٢إ واخض مً الخضً٣ت. وٖىضما جمص ي ٖلى َى ٫اإلامغاث الٟؿُٟؿائُت وجغي هظا الىباث ،آلان هظه الؼهغة بجىاع اإلاؿاعً ،جب ؤن ججلـ ٖلى قغٞت بجاهب بدحرة انُىاُٖت نٛحرة بها البج٘ والٗىاماث ،وحؿخيك ٤عائدت الىباجاث وألاشجاعالٛغٍبت اإلاؿ٨غة ،وحؿخم٘ بلى اإلاىؾُ٣ى الٗغبُت .. ُ ػهىعوهباجاث وؤشجاع عائٗت ومىؾُ٣ى ٚغٍبت! مىؾُ٣ى الخغب ،حٗؼ ٝبٗض ْهغًىم ألاخض -للجمهىع. مىؾُ٣ى ججض لضي الؿُضة ال ٗغبُت الُٗٓمت ؤنلها ،لِـ مً ُٚغؾت ،ول٨نها الىَىُت .ل٦ ،ً٨ما ًبضو لي٧ ،ل ش يء له صو ا ،٘ٞواإلاىؾُ٣ى الٗغبُت -مً الىىٕ الظي اؾخمٗذ بلُه في خضً٣ت الخُىان ألاؾبىٕ ً اإلااض ي والُغٍ٣ت التي ؤؾمٗها ؤخُاها ؤًام الجمٗت في خضً٣ت ألاػبُ٨ت -لِـ لها ؤي صا .٘ٞبنها مىؾُ٣ى ٖغبُت ٚغٍبت وعجُبت! ٌ ...ؿميها الٗضًض مً ألاحاهب ُ٢ت ( ... )11وجاصي ب٨العٍىِذ ،وَاؾت ،وع( ١ص ٝبجالحل)٧ ،ل ش يء اهضمج في لخً واخض بضون لخًٞ .لِؿامدىني هاالء الؿُضاث الٗغبُاث الٗٓماء اللىاحي حٗاملً بال٨ثحر مً الضٝء الىَني والخماؽ ألاٞغٍ٣ي إلًجاص ؤنله ،والظي ؤٖخ٣ض ؤهه ال ٌؿخد ٤ال٨ثحرمً الجهض ... طهبذ بلى خضً٣ت الخُىاهاث بمٟغصي ،ل٨ىني لم ؤمص ي ٞيها بمٟغصي ،ولم ؤحلـ وخضي ٖلى الكغٞت بجاهب البدحرة م٘ البج٘ مثل البج٘ لضًىا ،وم٘ الٗىاماث التي ال حكبه ٖىاماجىا .قاب مً آعلحن ( ،)Aralinمضعؽ ابخضائي في بلضة نٛحرة ،حاء لً٣اء ؤؾبىٕ في ال٣اهغة – ّ ٌؿغ لي صخبت ،ؤو ٧ان مجغص ً ً مخُىٖاً .إحي هاالء ألاشخام بلى هىا في لخٓت لالهًمام بلى اإلاؿاٞغ ،ؤو ؾااله ًٖ صلُل "خغ" وع٣ُٞا بلضه ؤو بزباعه ًٖ بلضهم. عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترًُٟدل 31
لٖ ً٨لي ؤن ؤٖتر ٝبإنهم مهظبىن للٛاًت ،وهم مُٟضون .وهم مًُاٞىن٨ً :غمىه .. ٪هظا الكاب جدضر ً ٦ثحرا ًٖ :الؿُاؾت ،يض مً ًد٨م مهغ بد٨م ألامغ الى ا٘٢؛ وٖالجني باللُمىن والخلىي الترُ٦ت ... وٖىضما طهبذ ،ع ا٣ٞني َىا ٫الُغٍ ٤بلى مدُت ٢غٍت الجحزة ،خُث جلخ٣ي الترام وجمغ ،زم جظهب :واخضة بلى ال٣اهغة ،وألازغي بلى ألاهغام ... ونلذ بالًبِ في الى٢ذ املخضص ،خُث ٧اهذ آلاوؿت ماعي هُىجً جيخٓغوي في الؿُاعة ألجمص ى ٖلى َى٫ الىُل الخالض ٖىضما ٚابذ الكمـ ؛ لخىاو ٫الٗكاء في خضً٣ت ٞىض ١مُىا باججاه ألاهغاماث الخالضة، والظهاب بلى ألاهغاماث في يىء ال٣مغ... ٦بحرا ً لم ٌؿب ٤لي ؤن بضا لي هغم زىٞى بهظا الدجم و٧ان ً حضا هظا اإلاؿاء؛ ولم ً ً٨لضي ؤي اهُبإ بإن ؤبى الهى ٫بال٣غب منها ،وخُضٖ ،لى الغما ،٫ال ًىٓغ بلى اإلاؿاٞت – ٖىضما جًِئه الكمـ – ول٨ىه ٌؿخم٘ ،ِ٣ٞوٍهغي لخُى ال٣غون اإلاايُت وهي جخجى ٫لِـ ِ٣ٞفي الؼمان بل في الًٟاء ً ؤًًا جدذ يىء ٢مغًط يء الصخغاء.
عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترًُٟدل 32
هوامش النص العربً ()1
ٌلٌنا دٌمٌترٌفٌتش :كانت جٌلٌنا دٌمٌترٌٌفٌتش ( 27مارس 10-1862أبرٌل )1945مإلفة صربٌة ،كتبت المصة المصٌرة وروائٌة وشاعرة ورحالة وناشطة اجتماعٌة ونسوٌة .تعد أول امرأة فً التارٌخ الصربً الحدٌث تنشر عمالً نثرًٌا متعلمًا بالسفر فً عام .1894
()2 ()3
https://st-takla.org/pub_oldtest/01_gen.html بٌت لحم ،مدٌنة فلسطٌنٌة ،بالضفة الغربٌة التابعة الٌوم للسلطة الفلسطٌنٌة ،تمع على بعد 10كم إلى الجنوب من المدس وللمدٌنة أهمٌة عظٌمة لدى المسٌحٌٌن كونها مسمط رأس المسٌح (علٌه الصالم) وفٌها كنٌسة المهد التً بناها لسطنطٌن األكبر فً 330مٌالدٌة ،ولد بنٌت فوق كهف أو مغارة ٌعتمد أنها مذود البمر الذي ولد فٌه ٌسوع .وٌعتمد أن هذه الكنٌسة هً ألدم الكنائس الموجودة فً العالم .كما أن هنان سردابا ً آخر لرٌب ٌعتمد أن جٌروم أمضى فٌه ثالثٌن عا ًما من حٌاته ٌترجم الكتاب الممدس.
()4
الهرم األكبر أو هرم خوفو ( 148مترا) هو أحد عجائب الدنٌا السبع ،وٌمع فً الجٌزة ،وبٌن موالع الٌونسكو للتراث العالمٌولد بنً نحو سنة 2560لبل المٌالد كممبرة للفرعون خوفو (األسرة الرابعة) واستمر بناإه لفترة 20عا ًما.
()5
ٌبلغ طول نهر المسٌسبً 6270كم ،بٌنما طول نهر النٌل 6670كم.
()6
للشهور المبطٌة أسماء مصرٌة لدٌمة (هٌروغلٌفٌة) ،تحول منطولها إلى المبطٌة وأولها ( )1توت (12/11 سبتمبر) نسبة لإلله المصرى توت أو تحوت (إله الحكمة والعلم والكتابة وحامى الكتبة) ،و( )2بابه (11/10 أكتوبر) وٌوازي "آبة " ،االسم األصلى لأللصر ،وعٌد أوبت :وهو عٌد انتمال اإلله آمون من معبده فى الكرنن إلى معبده فى األلصر )3( ،هاتور ( 11/10نوفمبر) منسوبا إلى حاتحور إلهة العطاء والحب والموسٌمى)4( ، كٌهن أو كٌان ( 11/10دٌسمبر) من التعبٌر كا -حر -كا أى لرٌن مع لرٌن ،وٌعنً عٌد اجتماع األرواح عند الفراعنة )5( ،طوبة (ٌ 10/9ناٌر) وٌعود للكلمة المصرٌة المدٌمة تاعبت وهو أحد االعٌاد )6( ،أمشٌر (9/8 فبراٌر) وٌشٌر لعٌد مرتبط باإلله "مخٌر" المسئول عن الزوابع )7( ،برمهات ( 11/10مارس) لد ٌنسب إلى عٌد ٌتعلك بالملن أمنحتب )8( ،برمودة ( 9أبرٌل) وهو منسوب إلى "رنودة" إله الحصاد الفرعونى )9( ،بشنس (9 ماٌو) نسبة إلى إله الممر عند الفراعنة " خونسو" وممثل دور االبن فى ثالوث طٌبة )10( ،بإونة (ٌ 8ونٌو) وٌعود لعٌد "أنت" أى عٌد الوادى وهو العٌد الذى ٌنتمل فٌه آمون من شرق النٌل إلى غربه ،وفٌه تمدم المرابٌن تكرٌما ً للرالدٌن )11( ،أبٌب (ٌ 8ولٌو) وهو عٌد اإلله أبٌبى عند المصرٌٌن المدماء ،وأخٌرا ( )12مسرة (أو مسرى) ( 7أغسطس) وٌنسب إلى مسو -رع أي والدة َرع.
()7
أهدى الخدٌوي اسماعٌل مسلة كلٌوباترا الشهٌرة -وكانت موجودة فً مٌدان محطة الرمل باألسكندرٌة -إلى الوالٌات المتحدة األمرٌكٌة سنة 1879م واستغرلت رحلة النمل أربعة اشهر حتى وصلت مكانها الحالً فً مدٌنة نٌو ٌورن بحدٌمة سنترال بارن.
عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترًُٟدل 33
()8
أون أو أٌون ،باللغةة المصرٌة آن" ،العمدان" ،وبالمبطٌة "أن" ،وباللغة الٌونانٌة هلٌوبولٌس "مدٌنة الشمس". وتمع اآلن فً عٌن شمس ،إحدى الضواحً الشمالٌة الشرلٌة من الماهرة .
()9
ست هو إله الصحراء والعواصف ،واألجانب فً الدٌانة المصرٌة المدٌمة ،والحما إله الظالم والفوضى وٌصور ست بالغاصب الذي لتل وشوه اخاه أوزٌرٌس ،ولامت إٌزٌس زوجة أوزورٌس بإعادة تجمٌع جثته وتحنٌطه، بٌنما سعى ابنهما حورس نحو االنتمام من ست ،وحروب االثنٌن حدث شعبً فً األساطٌر المصرٌة.
()10
ربما كانت تمصد (الطمطولة) وهً موسٌمى شرلٌة ولون من ألوان الغناء العربً عرف بمصر فً األربعٌنٌات من المرن الماضً.و لالب الطمطولة ٌتطلب نوعا خاصا فً التلحٌن وكتابة الزجل واإللمام بالمواعد النغمٌة للممام الذي تلحن فٌه وٌراعى فٌه االنتمال اللحنً حسب ما تمتضٌه لاعدة االنتمال الممامً من جهة وحسن تصرف الملحن فً إدخال بعض األنغام العرضٌة دون المساس بؤصل الممام.
عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترًُٟدل 34
عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترًُٟدل 35
LETTERS FROM EGYPT (MASR) Yelena Y. Dimitriyevich
36 ُدلًٟعؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر
SEVENTH LETTER Cairo, November 30, 1926. And behold, from the Nile seven cows came up, fine-looking and fat; and they grazed in the marsh grass. Then behold, seven other cows came up after them from the Nile, ugly and thin, and they stood by the other cows on the bank of the Nile First Book Moses, Ch. 41. The journey from Alexandria to Cairo through the cultivated fields of the Nile Valley is never forgotten. It is a journey through Egypt, real, but which seems like a dream. Egypt is a consecrated land like Palestine is a holy land. I donʼt think I can be overwhelmed by a more religious feeling anywhere, not even in Bethlehem of Judea, where our Saviour and Redeemer of our sins was born, or in Jerusalem, where He died for us sinners. I observe the Nile with а great excitement, as if approaching the graves of my ancestors, even though Nile is alive: it flows and speaks... Blessed is the one who understands the language of this old man, eternally young, who feeds even now, as if from the ancient times, a whole nation. I am standing by the window. And while the train rushes through the Nile Valley through fields with sugar cane and bananas, with rice and cotton, next to tall palm trees; and by the people as tall as the palm trees in colourful caftans that pass on foot or on camels on a dusty road ‒ I think of the Nile. As soon as something is noticed in the distance, I tremble. But instead of the Nile, there are complete caravans of camels and dromedaries. And that poetic animal, a camel, although ugly, warns me that the train is rushing through Africa, through Egypt, and creates 37 ُدلًٟعؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر
the image of the Libyan, Arab and Saharan Desert, even though it passes through the fertile Nile Valley... Still, I am interested in everything, even though I am obsessed with one single thought, only one wish: to see Nile as soon as possible. Freight donkeys pass through the field here and there along the road. Men ride donkeys, and women walk. People are in the caftans of all the vivid colours, and women are in black... The bracelets on their bare feet, to a foreign traveler seem like fetters. Only one side of the nostril is pierced with a nose ring, silver, and maybe even gold, only the impression is the same. For these with nose rings, a companion, an Arab, told me that they were from Upper Egypt. Some are tattooed on the forehead and chin: marked as goats and sheep to know whose sheepfold they are from... A train is running past the village, which from a distance gives the impression of a pile of mud. The houses are full of mud, barely a little shelter from the sun, and rain, because there is never any snow. And it rarely rains. The roofs are flat; the windows are without glass. But what windows? Just holes, high, almost under the roof itself. The village near Alexandria that I entered and went through a bit, is a prototype of these strong villages scattered across the Nile Valley on the way to Cairo. And some towns appear and disappear. It is a small town because the houses are whitewashed, and it is not surrounded by a fence made of Nile mud, such as villages. Here and there, these mud houses with domes are in the shape of a hammam of Turkish nobles in Constantinople. The mosques are of the Arabic style, low, and yellow... Here and there tents can be seen in the field. There are Bedouin nomads: they fall asleep here, and who knows where they will wake up... The fields are parcelled symmetrically, as can be seen in Italy and Spain. Wonderful fields as there, but a different feeling overwhelms a foreign traveler, as he passes through them. Because this is Egypt... Somewhere fellah ploughs: his plough is as primitive as in the Balkans; oxen and a yoke like in the Balkans... And for a moment it seemed to me that I was interested in this: caravans, people, women, plough, yoke, and for an hour I was only fooling myself with this as a child is deceived with a toy 38 ُدلًٟعؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر
when looking for a mother. And suddenly, it seems to me that I came to this distant foreign land only because of the Nile... Something very, very numerous was noticed in the distance. It is as if some huge birds, strange, very strange, flew in and landed in the Nile Valley from somewhere, because they are only with one raised, spread white wing... Maybe it is the tents of a Bedouin nomad, although strangely shaped... And maybe the army is encamped... And closer, closer... And those huge white wings are outlined more and more clearly in the blue Egyptian sky as on a painterʼs canvas... And finally, something began to shine, some huge road in the valley as if the snow fell over it, by some miracle only on it, or as if the molten silver was spilled. I didnʼt have to guess and guess for a long time what it was, because one of my companions, an Egyptian, guessed, or even she felt what I was looking forward to, or rather when I looked so eager, and as soon as she looked to that side, to make me happy, she hurried and, smiling, said: “Nile. Thatʼs the Nile.” Yes, it was Nile. And what, from a distance, gives the illusion of bird wings and tents, the sails are strangely shaped, on countless large boats scattered across the Nile. And so, I saw the Nile, the Egyptian River, as mentioned in the Holy Scriptures. Now it was on our right side, and then on our left, because the train crossed the bridge on the Nile... And again, tall palm trees and caravans... Everything is eternal like the consecrated river Nile. Centuries pass. The plants dry up and the other grows; people, individuals, and entire nations are dying out ‒ and the Nile remains. Ah, how many Pharaohs the Nile remembers, how many generations, and how many nations!... He was an old man when the first Pharaoh was born. Not only the old man but, he was in his old age when the slaves carried the stone for the Pyramids, for the biggest one, the Pyramid of Cheops... The old man, but forever young. Time cannot do anything to him... With the same force he throws himself now into the sea with which he threw himself in his beginning... Never to dry up, even though it springs up in hot Africa... He knows the month and the day when it 39 ُدلًٟعؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر
starts to grow, and when it pours out of its bed, as it knows the month and the day when it begins to fall, and to pour into its bed. A miraculous river such as the miraculous land through which it flows, and in which it flows. He passes through his land, through Egypt. He feeds an entire nation. But not only he feeds his children, but also other peopleʼs children, it feeds them, saves them from starvation as he once did ‒ when seven hungry years came after seven fertile years ‒ saved the children of Israel from starvation. No, I was never overwhelmed by this feeling when I first saw some great water: neither the Atlantic Ocean, nor Niagara Falls, nor even the Mississippi ‒ a longer river than the Nile, and which the natives of America, the Indians, called the father of all rivers in the world. Because the Mississippi flows through America, a new country, the years of which have been counted since its discovery, and whose name is new; and the Nile through the ancient, through Egypt, whose years are not counted, because they are not known. He does not know the beginning, just as it does not know the end.
Bedouins going to the Pyramids
40 ُدلًٟعؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر
TWELFTH LETTER
Cairo, December 1926.
A few days ago, I met my English companion, Miss Mary Newton, with whom I was walking around Alexandria, sightseeing Alexandrian landmarks, and looking for Cleopatra in the Museum of Greco-Roman Antiquities... Here in Cairo, we met at the Christian Community of Young Women, in Soliman Pasha Street, and we rejoiced with each other. (Personally, I don’t associate with anyone on the road, and I don’t make friends, like with English and American women, especially English women, whether they are alone or with their families. But they are usually alone, those English seniors, I won’t say old “Miss”). Miss Newton left Alexandria after me; and we met here in the Christian Community of Young Women in Soliman Pasha Street: she was looking for a friend from Boston, and I was looking for a companion from Hollywood. But, ah! Neither she nor I found the one we were looking for: her friend hasn’t come yet, and my companion has come and gone... But the two of us, although disappointed, and even a little sad, agreed to do it, and made a trip to the Rawda Island. According to the tradition, or according to the Bible, Moses was found on this island. Pharaoh’s daughter found him in the reeds when she was bathing... “Now a man of the tribe of Levi married a Levite woman, and she became pregnant and gave birth to a son. When she saw that he was a fine child, she hid him for three months. But when she could hide him no longer, she got a papyrus basket for him and coated it with tar and pitch. Then she placed the child in it and put it among the reeds along the bank of the Nile. His sister stood at a distance to see what would happen to him. Then Pharaoh’s daughter went down to the Nile to bathe, and her attendants were walking along the riverbank. She saw the basket among the reeds and sent her female slave to get it. She opened it 41 ُدلًٟعؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر
and saw the baby. He was crying, and she felt sorry for him. “This is one of the Hebrew babies,” she said. Then his sister asked Pharaoh’s daughter: “Shall I go and get one of the Hebrew women to nurse the baby for you?” “Yes, go”, she answered. So, the girl went and got the baby’s mother. Pharaoh’s daughter said to her: “Take this baby and nurse him for me, and I will pay you.” So, the woman took the baby and nursed him. When the child grew older, she took him to Pharaoh’s daughter and he became her son. She named him Moses, saying: “I drew him out of the water.” (Second Book of Moses) Miss Newton’s face was transformed; she was illuminated by some inner light, for she “saw” both the reed, and the casket, and the child; and because she “heard” when the child cried. But as a good Christian, in order to apologize for her excitement over the Jewish child, she suggested that we go tomorrow to the place where Mary was with the Child when she came to Egypt, fleeing from Bethlehem of Judea. And here, on the Rawda Island, we followed an Arab to see the old Nilometer, built another 716 AD by order of Caliph Sulaymān. And when we came to a wide well, a reservoir, I don’t know how to say, an Arab showed us how water is measured ‒ or how it was measured ‒ that the first point of the Nilometer is twenty-eight feet above the surface of the Mediterranean Sea, so the top of the stairs Nilometers, nearly fifty-nine feet above sea level. “And when the Nile reaches fifteen dirras and sixteen kirats (the old Egyptian measure), then the Sheikh for measuring the Nile solemnly announces wafa, the height of the water needed to irrigate every part of the Nile Valley.” And then he tells us nicely, at length and widely, how wafa was announced earlier. That it was a signal to cut the embankment of the irrigation canal; and that the merry roar of the people still rises around the middle of August, not in New Cairo, but in the Old, in the square called Midan Al-Khalig, 42 ُدلًٟعؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر
where the city canal once turned from Bahr Al-Khalig, a small tributary of the Nile separating the Rawda Island from the east coast. And then he describes to us wafa, although in broken English, which means bad English, speaking vividly, falling into a fire or into purely religious ecstasy as if he were not talking about a river, but about God. We understood him. Nile is their “cup and bread”, as Miss Newton said. The Nile feeds them and provides water. And if it weren’t for the Nile, there wouldn’t be any of them in this desert dotted with oases called Egypt. Or, if it weren’t for the Nile, there would be no Egypt. But the Nile gives them not only drinks and food, but also a clothing (cotton), but also dishes (which are made of Nile mud), but also houses (which are raised and made from the Nile mud as well). With the growth of the Nile come the holidays, one after another, similar to the holidays, from the time of Pharaoh, when the Egyptians did not believe this God when they now believe, and when the Jews then believed, a God who was angry with the Egyptians and threatened them in anger... “Thus, saith the LORD; I will also destroy the abominations of the gods; and I will cut off the images in Noah, and there shall be no more a prince out of the land of Egypt, and I will put fear into the land of Egypt” (Ezekiel). The city, which is mentioned in the Bible as Noah, and which the Greeks called Memphis, was one of the oldest and most famous cities in Egypt, and since then there is no trace... And then the natives, the ones left behind by the ancient Egyptians, had the Holy Trinity, but they were not: God the Father, the Son of God, and the Holy Spirit, but Osiris, Isis and Horus, or as some say: Osiris, Isis and Horus. Father, Mother and Son... Wafa was solemnly announced and cheerfully celebrated in that old time, when the Apis bull was worshiped as a god and buried in the tomb as Pharaoh. 43 ُدلًٟعؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر
But since these holidays are celebrated in the summer, few foreign travellers from parts of the temperate zone have the opportunity to see them. Because how many of them are foreigners from Europe and North America who could withstand the summer African heat? These holidays are immovable as the Nile begins to grow always at the same day, even at the same hour, and even a moment, as the Egyptian people firmly believe. Then when that holy drop from the sky falls into the Nile, a drop, but not dew, but the tear of the goddess Isis... Yes, this miraculous natural phenomenon is as accurate as the exact rising and setting of the sun as it is at what time of year by natural law, that is, prescribed by God. They believe in it as they believe in God... The Coptic knowledge of time is according the sun, and therefore it is regular, and the Arabic by the moon, and that is why it is ground. The night of the 11th Baona (Paoni) of the Coptic month (June 17) is called Laylat el-nuqta in Arabic, which means “Night of the Drop” (Festival of drop), as it is believed that the tears of the goddess Isis fell from the sky into the Nile that night, from which the Nile began to grow. And our Arab took it enthusiastically to tell us, not looking at us, but at the Nile, which has not yet entered the riverbed, and on which palm trees can still be seen here and there, and it seems as if they have sprouted and grown like desert sand; looking at him tenderly as an immature son watching his parent, who feeds him... He tells us how the Arabs spend that night, when that holy drop falls from the sky, under the open sky or at the houses of their friends near the Nile, practicing a lot of customs, superstitions, of course. One of those customs is that every member of the family throws a piece of dough on the roof of the house, so whose dough rises, he will be happy, and whose dough does not grow, he will have an accident... On June 21, it is noticed that the river began to grow slowly; and on July 3 (27 Baona, Coptic Moon) the Munddi en-Nil, or Nile-crier are heard early in the morning where they shout, announcing to the public by how much kirat that water had risen that night. Each shouter is accompanied by a young man with whom he, after shouting, 44 ُدلًٟعؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر
begins a kind of religious conversation, always the same, as old as old Nile and Egypt. One of the very important days is the day of cutting the canal embankments ‒ yôm gebr el-bahr ‒ which falls around half of the Coptic month of Misra (mid-August), when the main ceremonies are held in the north of the former Fumm el-Khalig. The Nile crier, accompanied by young people carrying a flag, shouts: he announces to the people Wefa en-Nil, that is, the excess of water, or the period when the water reaches a height of about sixteen dir, the old Egyptian measures ... “Ah, as it used to be, wefa, irrigation embankment cutting signal! The merry murmur and joyful cries of the people spread widely and rose high into the sky. The mornings smelled of an hour on a wide Nile spill, an hour on deep mud, and an hour on green grain, which immediately turned in our head and heart into ripe ears as yellow as gold... The canals, that is, the canal embankments, no longer intersect, but the holidays are celebrated; they are welcomed and sent off with joy, and now as they were welcomed and sent off in the old days ”, our leader finished enthusiastically. “And when the Nile reaches fifteen dirha and sixteen kirat,” says the Arab, he repeats, and before me appears the Nile, not this one with its white wide waters, but another - of white marble... Nile, a huge old man with a long beard, lies half, carelessly, in an elegant posture as befits a king of rivers. In his right hand he holds a handful of ripe grain, and in his left, leaning on Swinks, a horn of plenty. The growth of its waters of sixteen dyras, that is, of fifteen dyras and sixteen kirats, represents sixteen naked children (and Nile is naked), who play mischievously around the old man, having fun with a crocodile, another with a Pharaoh’s mouse, a third skipping a cornucopia, while a fourth they look to sit on the leg of a huge old man who smiles mildly and fatherly at them. The water jumps high and raises the edge of the curtain that one of the children pulls to hide ‒ Nile’s unknown springs.
45 ُدلًٟعؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر
Weren’t the ancient Egyptian artists inspired by the mysterious “Nile’s Unknown Sources” when he set out to create another mystery ‒ Sphinx? The ancient statue of the Nile in the Vatican Museum in Rome, once seen, will not only be remembered in its entirety, but not a single detail will ever be forgotten. Just like the Nile River. Oh, a wide and miraculous river, especially now that it has not yet entered its bed, and when it seems that the palm trees that can be seen here and there have grown out of the water like sand in the desert. And to Heliopolis, or On (Onu), I went with Miss Newton. In On (Onu), Joseph got the name Zaphnath-Paaneah, in On he got married ... A Jew married an Egyptian... “The Pharaoh is said to have given Joseph, Asenath daughter of Potiphera, priest of On” (Genesis). But for Christians, Heliopolis, as it is called in Greek, or On as it is mentioned in the Holy Scriptures, is a holy place, because the Mother of God rested in the On when she fled to Egypt with the Child. After the wise men were gone, an angel of the Lord appeared to Joseph in a dream. “Get up! Flee to Egypt with the child and his mother,” the angel said. “Stay there until I tell you to return, because Herod is going to search for the child to kill him.” When he arose, he took the young child and his mother by night, and departed into Egypt. (Matthew, 2:14) Our guide cannot tell where the house of Joseph and his wife Asenаth, the daughter of Potiphera, the priest of On, was. And he “knows” where the Mother of God rested with the Child, and took us there. And when we reached the holy place marked by sycamore, a type of fig, which pious Christians called the Tree of the Mother of God ‒ I will tell you now. 46 ُدلًٟعؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر
From Cairo to Mataria station we came by train; from the Mataria station to the Tree of the Mother of God ‒ me in a cariole, Miss Newton on a donkey. Ah, if you only knew, my dear ones, to whom I am writing this letter, or to whom I think of when I write it: if you only knew how wonderful this journey, though short, was! We passed through a wide field interspersed with palms and figs and were intoxicated by the smell of exotic plants, we, the devotees... My two-wheelers with huge wheels, as they are usually in Egypt due to going into the desert and sand, were streaked with polychrome, with motifs of Ancient Egypt; and they were drawn by a grey mule, all in whales of multicoloured wool, with a collar of blue gingerbread in the middle with a clove of garlic..., with a clove of garlic in the middle... Both my mule and Miss Newtonʼs donkey were adorned on the forehead with that unusual flower, which enchanted me back in Alexandria, and about which I wrote to you from there ‒ huge and red, which looks like a huge butterfly dipped in blood... The flags rang on the neck of the mule, and the donkey. And there would have been complete silence if the flags had not been heard, and also some birds, from time to time, which do not sing and do not whine, but whine, and whose name even Miss Mary does not know, although she knows the name of every animal and poultry, as she is an English woman, she loves animals... On the way, visions came out before our eyes: the Holy Virgin is sitting on a donkey with the Child on her lap, and Joseph is walking in front of them leading the donkey, holding the guides... And we arrived, Miss Newton and I, to the Virgin’s Tree; and she bowed, kneeling a little, and I crossed myself... And we stood in silence for a long time, she bowed her head, I crossed my arms... Of course, we did not know whether Mary and the Child were resting in that very place, but we believed, because we wanted to believe: not the Arab guide, but the Egyptian legend. 47 ُدلًٟعؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر
The Tree of the Mother of God is, as I said, a type of fig; and it was planted, say the Egyptians, two hundred and fifty years ago. And, say the Egyptians, it was damaged, but now there is a fence around it that protects both him and his shoots. It is flooded with water from a shallow reservoir from a nearby spring. While other springs in the Nile area are full of bushes and thorns, drinking water comes from this. And, behold, from this spring water sustains the life of this tree. If it were not for the Nile, there would be no Egypt; and without this source, there would be no Tree of the Mother of God. “This source appeared at the invitation of the Prophet Isa (the Prophet Jesus, that is, Jesus Christ),” our Mohammedan guide assured us. But we have already heard that: there is a legend about that as well. But this place is not the old famous city of On, Heliopolis, but the insignificant Arab village of Matara (Al-Matariyyah) near Heliopolis. Next to the garden with the Tree of the Mother of God, there is a Catholic chapel, the Mother of God Mother of God. And from the garden to the Obelisk of the oldest in Egypt and to the ruins of the old city It is not even a quarter of an hour. And when Miss Mary bowed, and again kneeled down a little, and I was crucified before the Mother of Godʼs Tree, we came out of the garden in silence. And I got in the car, and she got on the donkey, so we went to Heliopolis. The whip of my coachman in the yellow Ghalabia and the red turban shot, the flags rattled. The road is beautiful, so we could reach the Obelisk in an hour and on foot, if we wanted to and knew. We stopped, that is, my coachman stopped the mule, Miss Maryʼs donkey. And when we came down, we headed to the Obelisk of the old and glorious city of Ona. It was one of the oldest cities in Egypt and famous for its gods, deities, priests and their doctrines that spread throughout Egypt. Re-Horakhty (the god of the sun) had the head of a button, and the human god Atum, to whom the temple of the Sun Valley was dedicated, was erected on the site of an old building from the government of the first ruler of the Twelfth Dynasty, according to which 48 ُدلًٟعؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر
two Obelisks rose into the sky. Under the new Empire, the temple at Heliopolis was the largest and richest decorated temple in all of Egypt, after the temple of the god Amon in the eternal Thebes. When Strabo, the Greek geographer, visited Egypt, sixty years before Christ, the town was already destroyed, but the temple was readable and stood in all its beauty and in all its splendor. According to the description of this famous Greek geographer, even the priestly homes and departments where Plato stayed with his friend were shown to travelers. And the famous school for priests no longer existed at that time, nor did the famous city. Only a few priests and traveling leaders lived on the desolate land where the once glorious city of On once lay. And now, from the magnificent and richly decorated temple, nothing but some ruins and the Obelisk near them. He stands completely alone between the mulberries, because his friend adorns Central Park in New York. From Heliopolis, Cleopatra transferred it to Alexandria; from Alexandria to America Americans... And some heavy vague feeling overwhelms the traveler when he looks at this lonely Obelisk, tall of red granite from Aswan, streaked with hieroglyphs, inscriptions, and the titles of Senusret I, Emperor of Upper and Lower Egypt, Lord of the Diadem and the Son of the Sun is the divine spirit On loves and who erected this Obelisk on the feast of Seth... Emperor of Upper and Lower Egypt, Lord of the Diadem and Son of the Sun... Nowhere does it seem to me to see so much of everything that is earthly, as in this country. We went to Nileʼs Barrage together, Miss Mary and I. We left by train and returned by boat. We took the train as far as the train goes; and after the seventh on the trolley, a small cart that goes on the rails, and which is pushed by people, the Arabs. The whole long line of carts went on rails, because there were many passengers, foreigners and natives. All of them came to see the Nileʼs Barrage, which they say is the largest technical machine of its kind that exists in the world, or the largest after 49 ُدلًٟعؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر
the Aswan Barrage. And what is he for? To maintain an equal body of water in the Delta in all four seasons; and to eliminate the difficulties of navigation for those three months when the water in the Nile is the lowest. This work was undertaken almost a hundred years ago under Muhammad-Ali, but it was not carried out, because the amount of money needed for this was too large. Later, a plan was made according to which this could be reported incomparably more favorably. The plan was made by a French engineer. All this is told to us by our Arab leader; and all this we know and see from our travel books. And listening to the Arabʼs “broken English”, we continue our journey on foot, as do the other passengers; and we look at these, to see everything; and we see everything and understand nothing. Until I saw Barragе, but only heard about him, I heard a lot, because in Egypt, he is mentioned too much, they talk about him, I understood something; but when I saw him... And too professional for the unprofessional. We went over some bridges, we went over some obstacles, we went down to the shore, we stared under the levers from the shore, and we listened to the stories of the Arabs, and - nothing. Who knows, maybe we would understand if someone expert explained it to us. Really perfect. To maintain water at the same level in the Delta when the water rises and falls. “Ah, letʼs leave that! “We saw it, and now letʼs go to the garden,” said Miss Newton, laughing. And we went to the garden; and we saw the green of the grass and the colorful flowers; and we breathed in the scent of exotic herbs. Our lungs were expanding, and the smells intoxicated us. And smelled the Nile. It smelled weird. It smelled like crocodiles... We sat down in front of a building to have tea and eat lunchbasket, that is, the lunch we brought. The Arab kept talking and telling us “blue stories” about the White and Blue Nile. Because the Nile is a 50 ُدلًٟعؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر
man with his history, a god with his religion, and a river on which everything depends: plants, plants, animals and man. A master when they are afraid, a parent when they love, a god when they worship. And we sat down in a steamer, and let go by the Nile. Is this “along” or “down”? As if we were wondering. And green palm trees, white houses, colourful people, and camels with colorful equipment passed by us; and pink clouds floated over us; and the red sun descended on the Nile the colour of new gold. Indeed, a trip to the Nileʼs Barrage is something that has been seen and felt that will not be forgotten. The Cairo Zoo should be visited because of the imperial palms (Oreodoxa Regia), because of the papyrus reed, because of the lotus plant and because of the Egyptian vegetation as much as because of the African animals and birds. Because there are cages in one part of the garden. And when you walk along the mosaic paths and see this plant, now this flower next to the path, you should sit on a terrace by a small artificial lake with swans and floats, and inhale the intoxicating smell of exotic plants and plants, and listen to Arabic music... Wonderful flowers, plants and plants and strange music! War music, played on Sunday afternoons ‒ for the people. The music of the Arabian Arab great lady finds its origin, but not from snobbery, but from patriotism. But, as it seems to me, everything is with motives, and Arabic music ‒ the kind I listened to at the Zoo last week and the way I sometimes hear it on Fridays in the garden of Azbakeya ‒ has no motive. It is strange, strange Arabic music!... Many of the foreigners call it a cat... Clarinets, tassos and kettledrums, everything merged into one melody without a melody. Forgive me those great Arab ladies who undertook and engaged with a lot of patriotic warmth and African zeal to find its origin, which I think is not worth so much effort... I went to the Zoo alone, but I didn’t walk there it alone, nor did I sit alone on the terrace by the lake with swans like our swans, and with 51 ُدلًٟعؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر
floats that are not like ours floats. A young Arab, an elementary school teacher in a small town, who came to spend a week in Cairo - kept me company, or was just my “free” leader, and a volunteer companion. These people come here in an instant to join the traveler, ask him about his country or tell him about theirs. But I have to admit they are polite to the extreme, and they are helpful. And they are hospitable: they honour you... This young man spoke a lot: about politics, against those who rule Egypt de facto; and he treated me to lemonade and Turkish delight... And when I left, he escorted me all the way to the station of the village of Giza, where the trams meet and pass, they go: one to Cairo, the other to the Pyramids... I arrived exactly at the appointed time, where Miss Mary Newton was waiting for me in the car to take a walk along the immortal Nile when the sun went down; to dine in the garden of the Mena hotel towards the immortal Pyramids, and to go to the Pyramids in the moonlight... The Pyramid of Cheops has never seemed to me like this and so big this evening; nor have I ever had the impression that that huge Sphinx near her, lonely, on the sand, does not look into the distance ‒ as when illuminated by the sun ‒ but only listens, and hears the footsteps of bygone centuries wandering not only in time but also in space, moonlight desert...
52 ُدلًٟعؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر
ПИСМА ИЗ МИСИРА
عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترًُٟدل 53
عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترًُٟدل 54
СЕДМО ПИСМО1
Каиро, 30. новембра 1926.
И гле, из ријеке изађе седам крава дебелијех и лијепијех, те стадоше пасти на обали. И гле иза њих изађе седам других крава, рђавијех и врло ружнијех и мршавијех, каквијех нијесам видио у цијелој земљи Мисирској. Прва Књ. Мојсијева, Гл. 41.
Пут од Александрије до Каира Нилском Долином кроз обрађена поља – не заборавља се никада. To је пут кроз Мисир, стваран, а који се чини као сан. Мисир је освећена земља као што је Палестина света земља. Ја мислим да ме не може обузети религиозније осећање нигде, па чак ни у Витлејему Јудејском, где се наш Спаситељ и Искупитељ грехова наших родио, ни у Јерусалиму, где је за нас грешне умро. Изгледам Нил са силним узбуђењем као да се приближујем гробовима својих предака, иако је Нил жив: тече и говори... Благо оном ко разуме језик овога старца, вечно младог, што храни и сад као од праискона читав један народ. 1
Из необјављеног дела „С пута око света”. Прим. аут
55 ُدلًٟعؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر
Стојим крај прозора. И док воз јури Нилском Долином кроз поља са шећерном трском и са бананама, с пиринчем и памуком, поред високих палми; и мимо људе високе као палме у разнобојним кафтанима што промичу пешке или на камилама прашњивим друмом – и мислим на Нил. Чим се нешто забеласа, у даљини, ја затреперим. Али уместо Нила, читави каравани камила и дромадера. И та поетична животиња, камила, мада ружна, опомиње ме да воз јури кроз Африку, кроз Мисир, и изазива представу Либијске, Арапске и Сахарске Пустиње иако се пролази кроз плодну Нилску Долину... Па ипак све ме интересује иако сам обузета једном једином мишљу, само једном жељом: да што пре видим Нил. Промичу овде пољем, онде друмом товарни магарци. На магарцима јашу људи, а жене иду пешке. Људи су у кафтанима свих на свету живих боја, a жене у црно... Од гривни на њиховим босим ногама путнику странцу чине се букагије; од карика на ноздрвама брњице. To јест само кроз једну ноздрву провучена је карика, сребрна, а можда и златна, тек утисак је један исти. За ове с карикама сапутник један, Арапин, рече ми да су из Горњег Мисира. Једне су тетовиране по челу и бради: обележене као козе и овце да се зна из чијег су тора... Јури воз мимо села која из даљине дају импресију гомиле блата. Kyћe су од набоја, једва мало заклона од сунца, а и кише, пошто снега никада нема. А и киша ретко пада. Кровови су равни; прозори су без стакла. Али какви прозори? Само рупе, високо, готово под самим кровом. Оно село крај Александрије у које сам ја ушла и мало прошла кроз њега, прототип је ових силних села расејаних по Нилској Долини на путу за Каиро. И понека варошица се појави и нестане је. Зацело варошица пошто су куће окречене, и није опасано оградом од нилског муља као што су села. Где-где ове 56 ُدلًٟعؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر
кућице од блата с кубетима су, облика хамама турских великаша по Цариграду. Џамије су стила арапског, невисоке, и жуте... Овде-онде пољем виде се шатори. Ту су Бедујини номади: овде омркну, а ко зна где освану... Поља су парцелисана симетрично, као што се види по Италији и Шпанији. Дивна поља као и тамо, али је друкчије осећање што обузима путника странца док кроз њих пролази. Јер ово је Мисир... Негде фелах2 оре: плуг му је примитиван као на Балкану; волови и јарам као на Балкану... И час ми се учини као да ме ово занима: каравани, људи, жене, плуг, јарам, a час да се овим само заваравам као што се заварава дете играчком кад тражи матер. И наједанпут, учини ми се да сам дошла у ову далеку туђу земљу само због Нила... У даљини забеле се нешто много, многобројно. Као да су однекуд долетеле и слетеле у Нилску Долину некакве огромне птичурине, чудне, врло чудне, јер су само с поједним у вис дигнутим, раширеним белим крилом... Може бити су и то шатори Бедујина номада иако чудног облика... А можда логорује војска... И ближе, ближе... И све се јасније оцртавају та огромна бела крила на плавом мисирском небу као на сликареву платну... И најпосле узе да бљешти нешто, неки грдно широк друм у долини као да је по њему пао снег, неким чудом само по њему, или да се просуло растопљено сребро. Нисам морала дуго да нагађам и погађам шта је, јер једна моја сапутница, Египћанка, погодила је, то јест осетила је шта с нестрпљењем очекујем, или боље рећи кога онако жељно изгледам, те чим баци очи на ту страну, да би ме обрадовала, пожури се и смешећи се рече: „Нил. To је Нил.“ Да, то је био Нил. А оно, што из даљине даје илузију птичијих крила и шатора, једра су, чудна облика, на безбројним великим 2
Фармер, сељак ( ( فالحарап.). Прим. прир.
57 ُدلًٟعؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر
баркама расејаним по Нилу. И тако видех Нил, Мисирску Ријеку, како се у Светом Писму помиње. Сад нам је био с десне стране, а после с леве, јер воз је прешао преко моста на Нилу... И опет високе палме и каравани... Све вечито као освећена река Нил. Векови пролазе. Растиње се једно суши, а друго расте; изумиру људи, појединци, и читави народи, – а Нил остаје. Ах, колико Фараона памти Нил, колико поколења, и колико народа!... Он је био старац кад се први Фараон родио. He само старац него: он је био у дубокој старости кад су робови преносили камен за Пирамиде, за ону највећу, Кеопсову Пирамиду... Старац, а вечно млад. Њему време не може ништа... С истом снагом баца се и сад у море с којом се бацао у своме почетку... Никад да пресуши иако му је и извор и утока у жаркој Африци... Он зна месец и дан када почне да расте, и кад се излива из свога корита, као што зна месец и дан кад стане да опада, и да се улива у своје корито. Чудесна река као што је чудесна земља кроз коју протиче, и у којој увире. Он пролази кроз своју земљу, кроз Мисир. Он храни читав један народ. Али он не храни само своју децу, него и туђу, исхрањује их, спасава их од глади као што је некада – кад је после седам родних година наступило седам гладних – спасао од глади децу Израиљеву. He, мене није обузело овакво осећање никада кад сам први пут угледала неку велику воду: ни Атлански Океан, ни Нијагарин Водопад, па чак ни Мисисипи – дужу реку од Нила, и коју су староседеоци Америке, Индијанци, звали оцем свих река на свету. Јер Мисисипи протиче кроз Америку, нову земљу, којој се године броје од њеног проналаска и чије је име ново; а Нил кроз стародревну, кроз Мисир, коме се године не броје, јер се не знају. He зна му се почетак исто тако као што му се не зна ни крај.
58 ُدلًٟعؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر
ДВАНАЕСТО ПИСМО
Каиро, децембра 1926.
Пре неколико дана нађох се са својом сапутницом Енглескињом, мис Мери Њутон, с којом сам се пo Александрији шетала, разгледајући александријске знаме- нитости, и по Музеју Грчко-Римских Старина тражила Клеопатру... Овде, у Каиру, сретосмо се у Хришћанској Заједници Младих Жена, у СулејманПашиној улици, и обрадовасмо се једна другој. (Ја лично ни с ким се на путу тако не здружим, и не спријатељим, као с Енглескињама и с Американкама, нарочито с Енглескињама, па биле oнe саме или с породицом. Али оне су најчешће саме, те енглеске постарије, нећу да кажем старе, “Мис”).
59 ُدلًٟعؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر
Мис Њутон је напустила Александрију после мене, a у Хришћанској Заједници Младих Жена у Сулејман-Пашиној улици дошле смо: она да тражи неку своју пријатељицу из Бостона, a ја своју сапутницу из Холивуда. Али, ах! Нити нађе ону коју тражи она, нити ја: њена пријатељица још није дошла, а моја сапутница дошла и отишла... Али нас две, иако разочаране, па чак помало и растужене, договорисмо се да направимо, и направисмо излет до Острва Роде. По традицији, или по Библији, на овом је острву нађен Мојсије. Нашла га је у трсци Фараонова кћи кад се купала... „А неко од племена Левијева ожени се кћерју Левијевом. И ова затрудње, и роди сина; и видећи га лијепа кријаше га три мјесеца. И кад га не може више крити, узе ковчежић од сите, и обли га смолом и паклином и метну дијете у њ, и однесе га у трску крај ријеке. А сестра његова стаде подаље да види шта ће бити од њега. А кћи Фараонова дође да се купа у ријеци, и дјевојке њезине ходаху крај ријеке; a она угледа ковчежић у трсци, и посла дворкињу своју те га извади. А кад отвори видје дијете, и гле, дијете плакаше; и сажало јој се, и рече: To је Јеврејско дијете? Тада рече сестра његова кћери Фараоновој: хоћеш ли да идем да ти дозовем дојкињу Јеврејку, да ти доји дијете? А кад дијете одрасте, одведе га ка кћери Фараоновој, а она га посини; и надједе му име Мојсије говорећи: јер га из воде извадих.“ (Друга Књ. Мојсијева). Мис Њутон се бејаше у лицу преобразила; обасјала је некаква унутарња све тлост, јер је “видела” и трску, и ковчежић и дијете; и јер је “чула” кад дијете плакаше. Али као добра хришћанка, она да би се извинила за ово своје узбуђење због јеврејског детета, предложи ми да идемо сутра на место где је Мери била с Дететом кад је дошла у Мисир побегавши из Витлејема Јудејског. 60 ُدلًٟعؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر
А овде, на Острву Роди, пођосмо за једним Арапином да видимо стари Нилометар саграђен још 716. по Христу по наредби Калифа Сулејмана.3 А кад дођосмо до једног широког бунара, резервоара, не знам како да кажем, Арапин нам показа како се мери вода – или како се мерила – то јест да је прва тачка Нилометра двадесет осам стопа просечно над површином Средоземног Мора, тако да је врх стуба, Нилометра, готово педесет девет стопа над морском површином. „И кад Нил достигне петнаест дирâ и шеснаест кирата (стара мисирска мера), тада шеик за мерење Нила свечано објављује Вефу, висину воде која је потребна за наводњавање свакога дела Нилске Долине.“ И тада нам лепо, на дугачко и на широко, исприча како је раније било објављивање Вефе. Да је то био сигнал за просецање насипа канала за наводњавање; и да се весела граја народа и данас диже око половине августа, не у Новом Каиру, него у Старом, на тргу што се зове Мидан-ел Калиг, кад Нил достигне петнаест дирâ и шеснаест кирата (стара мисирска мера), тада шеик за мерење Нила свечано објављује Вефу, висину воде која је потребна за наводњавање свакога дела Нилске Долине.“ И тада нам лепо, на дугачко и на широко, исприча како је раније било објављивање Вефе. Да је то био сигнал за просецање насипа канала за наводњавање; и да се весела граја народа и данас диже око половине августа, не у Новом Каиру, него у Старом, на тргу што се зове Мидан-ел Калиг, где је некада градски канал скретао од Бахр ел-Калига, малога рукавца реке Нила одвајајући острво Роду од источне обале. А после нам описа Вефу, иако broken English, што ћe рећи рђаво енглески, говорећи живо, падајући у ватру или у чисто религиозну екстазу као да не говори о реци, него о Богу. Ми смо га 3
Сулејман бин Абдел Малик (674-717),Омејадски калиф који је владао од 715-717. Прим. прир.
61 ُدلًٟعؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر
разумеле. Нил је њима “cup and bread ”, како рече мис Њутон. Нил их поји и храни. И да није Нила, не би било ни њих у овој пустињи прошараној оазама што се зове Мисир. Или, да није Нила не би било ни Мисира. Али Нил им не даје само пиће и храну, него и одело (памук), него и посуђе (које се прави од нилског муља), него и куће (које се подижу и лепе од нилског муља такође). Са растењем Нила долазе празници, један за другим, слични празницима из доба Фараона, кад Мисирци нису веровали овога Бога кога сад верују, а кога су онда веровали Јевреји, Бога који се гневио на Мисирце, и који им је у јарости претио... „Овако вели Господ: и гадне ћу богове потрти; и истријебићу ликове у Нофу, и неће више бити кнеза из земље Мисирске, и пустићу страх у земљу Мисирску“. (Језекиља). Град, који се у Библији помиње као Ноф, a који су Грци звали Мемфис, био је један од најстаријих и најчувенијих градова Мисирских, а од кога сада нема ни трага... И онда су доморотци, ови што су заостали од старих Мисираца имали Свете Тројице, али нису биле: Бог Отац, Син Божји, и Дух Свети, него Озирис, Изис и Хорус, или како неки кажу: Озир, Изида и Хор. Отац, Мати и Син... Свечано се објављивала и весело прослављала Вефа умоно старо време, кад се бик Апис обожавао као бог и у гробницу сахрањивао као Фараон. Али, пошто се ти празници празнују лети, мало путника странаца из делова света умереног појаса има прилике да их види. Јер колико је њих од странаца из Европе и из Северне Америке који би могли да издрже летњу афричку врућину? Ови су празници непокретни пошто Нил почиње да расте увек у један исти дан, чак у један исти сат, па и тренут, како мисирски народ тврдо верује. Онда кад она света кап с неба падне у Нил, кап, али не роса, но суза 62 ُدلًٟعؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر
богиње Изис... Да, ова чудесна природна појава тако је тачна „како је тачан излазак и залазак сунчев како је у које доба године природним законом, то јест Богом прописано“. Они у то верују као што верују у Бога... Коптичко познавање времена је по сунцу, и стога је регуларно, а арапско по месецу, и зато се мења. Ноћ 11 Бауна коптичког месеца (17 јуна), арапски се зове Лејле ел-Нукта, што ће рећи Ноћ Капи, пошто се верује да те ноћи падне с неба у Нил суза богиње Изис, од које Нил почне да расте. И наш Арапин узе одушевљено да нам прича, не гледајући у нас, него у Нил који још није ушао у корито, и по коме се где-где још виде палме и чини се као да су из њега никле и израсле као из пустињског песка; гледајући га нежно као још неодрастао син што гледа родитеља, који га храни... Прича нам, како Арапи ту ноћ, кад та света кап с неба пада, проведу под ведрим небом или по кућама својих пријатеља близу Нила, крај Нила, вршећи пуно обичаја, празноверице, наравно. Један је од тих обичаја, да сваки члан породице баци на кућни кров по комад теста, па чије тесто нарасте, биће срећан, а чије не нарасте, предстоји му несрећа... 21 јуна опажа се да је река почела полако да расте; a 3 јула (27 Бауна, коптичког месеца) Мунади Нила, или нилски викачи (бирови) чују се јутром рано где вичу, објављују грађанству за колико је кирата те ноћи вода порасла. Свакога викача прати по један младић с ким он, пошто се извиче, почиње некакав религиозан разговор, увек исти, стар као што су стар Нил и Мисир. Један од веома важних дана, то је дан просецања каналских насипа – Јом гебр ел-бахр – који пада око половине коптичког месеца Мисра (половина августа), кад се врше главне церемоније на северу негдашњег Фум ел-Калига. Нилски викач праћен младим људима носећи заставу виче: објављује народу Вефу Нила, то јест сувишак воде, или период кад вода достигне висину око шеснаест 63 ُدلًٟعؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر
дира, старе мисирске мере... „Ах, како је то некад било, Вефа, или објављивање Вефе, сигнал за сечење насипа за наводњавање! Весео жагор и радосни усклици народа разлегали су се широко и подизали се високо, у небо. Јутра су нам мирисала час на широки Нил разливен, час на дубоки муљ, а час на зелено жито, које се одмах у нашој глави и срцу претварало у зрело класје жуто као злато... Канали, то јест насипи каналски се више не просецају, али празници се празнују; с весељем се дочекују и испраћају и сад као што су се дочекивали и испраћали у старо време“, заврши наш вођа одушевљено. „И кад Нил достигне петнаест дирâ и шеснаест кирата“, говори Арапин, понавља, а преда мном се појављује Нил, не овај са својим белим широким водама, него један други – од белог мрамора... Нил, огроман старац с дугом брадом, лежи упола, немарно, у отменом ставу као што приличи краљу река. У десној руци држи руковет зрела жита, a у левој, наслоњеној на Свинкс, рог изобиља. Растење његових вода од шеснаест дира, то јест од петнаест дира и шеснаест кирата представљају шеснаесторо голе деце (и Нил је го), која сe несташно играју око старца забављајући се једни с крокодилом, други с фараоновим мишем, трећи прескачући рог изобиља, док четврти гледају да уседну на ногу огромном старцу који се на њих смеши благо и очински. Вода бујно скаче у вис и подиже крајичак застора који једно од деце вуче да сакрије – Нилове непознате изворе. Да ли нису античког мисирског уметника инспирисали мистериозни “Нилови непознати извори” кад је узео да створи једну другу мистерију – Свинкс? Античка статуа Нил у Музеју Ватикана у Риму, кад се једном види, не само да се цела упамти, него joj ce ниједна појединост никада не заборави. Исто као ни река Нил. О, широка и чудесна 64 ُدلًٟعؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر
река, нарочито сад кад још није ушла у корито, и кад се чини да су палме што се по њој овде-онде виде из воде израсле као из песка у пустињи. И у Хелиополис, или Он,4 идох с мис Њутон. У Ону је Јосиф добио име Псонтомфаних, у Ону се оженио... Јеврејин оженио се Мисирком... „И нађе Фараон Јосифу име Псонтомфаних, и ожени га Асенетом, кћерју Потифере свештеника онскога“. (Прва Књ. Мојсијева). Али за хришћане је Хелиополис, како се грчки зове, или Он како ce у Светом Писму помиње, свето место, јер ce у Ону Богородица одмарала кад је с Дететом бежала у Мисир. „А пошто они – мудраци – отиду, a то анђео Господњи јави се Јосифу у сну и каза му: устани, узми дијете и матер његову па бјежи у Мисир, и буди онамо док ти не кажем; јер ће Ирод тражити дијете да га погуби. И он уставши узе дијете и матер његову ноћу и отиде у Мисир.“ Где је био дом Јосифов и његове жене Асенете, кћери Потифере свештеника онскога вођ наш не знаде казати. А “зна” где се Богородица одмарала с Дететом, и тамо нас одведе. А како дођосмо до светог места обележеног сикомором, једном врстом смокве коју побожни хришћани назваше Богородичиним Дрветом, – сад ћу вам казати. Од Каира до станице Матарије дођосмо возом; од станице Матарије до Богородичиног Дрвета – ја на двоколицама, мис Њутон на магарцу. Ах, кад би сте знали, ви, миле моје, којима ово писмо пишем, или на које мислим кад га пишем: кад би сте знале како је овај пут, иако кратак, био диван! Пролазиле смо кроз широко поље где-где прошарано палмама и смоквама и чисто се опијиле мирисом 4
Хебрејски назив за Хелиополис или “град сунца” (грч. Hλιούπολις). Прим. прир.
65 ُدلًٟعؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر
егзотичног растиња, ми, поклонице... Моје двоколице с грдно великим точковима, какви су обично у Мисиру због залажења у пустињу и песак, биле су ишаране полихромо, с мотивима Старога Мисира; а вукла их је једна сива мазга сва у китама од разнобојне вунице, с огрлицом од плавих ђинђуха у средини с главицом белога лука... Мис Њутонове магарац био је црн као зифт с ашицом црвеном као крв, с китама, с огрлицом од плавих ђинђуха, с главицом белога лука у средини... И моја мазга и мис Њутонове магарац били су на челу закићени оним необичним цветом, који је мене још у Александрији очарао, и о коме сам вам отуда писала, – огромним и црвеним, што личи на огромног лептира умоченог у крв... Прапорци су звечали на врату мазге, а и магарца. И била би потпуна тишина да се нису чули прапорци, а и неке птице, с маха на мах, које не певају, а и не кукају, но цвиле, и којима име не зна чак ни мис Мери, иако свакој животињи и живини име зна, јер је Енглескиња, те воли животиње... Још путем излазиле су нам пред очи визије: Света Дева седи на магарцу с Дететом на крилу, a пред њима корача Јосиф водећи магарца, држећи за вођице... И стигосмо, мис Њутон и ја, до Богородичиног Дрвета; и она се поклони, поклекнувши мало, а ја се прекрстих... И стајасмо позадуго ћутећи, она погнуте главе, ја прекрштених руку... Да ли се баш на том месту одмарала Мери с Дететом, ми, наравно, нисмо знале, али смо веровале, јер смо хтеле да верујемо: не арапском вођи, него мисирској легенди. Богородичино је Дрво, као што рекох, једна врста смокве; а посађено је, кажу Мисирци, пре двеста педесет година. И, кажу Мисирци, било је оштећено, али је сад око њега ограда која чува и њега и његове изданке. Залива се водом из једног плитког резервоара од оближњег извора. Док су остали извори што су у 66 ُدلًٟعؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر
области Нила пуни шибља и трња, из овога је вода за пиће. И, ето, с овог извора вода одржава живот овом дрвету. Да није Нила, не би било ни Мисира; а да није овог извора, не би било ни Богородичиног Дрвета. „Овај извор појавио се на позив Пејгамбера Исе (Пророка Исуса, то јест Исуса Христа)“, убеђиваше нас наш вођ мухамеданац. Али ми смо то већ чуле: и о томе постоји легенда. Но ово место и није стари чувени град Он, Хелиополис, него безначајно арапско село Матарије у близини Хелиополиса. До врта с Богородичиним Дрветом налази се једна католичка капела, Матаришка Богородица. А од врта до Обелиска најстаријег у Мисиру и до развалина старога града Она нема ни четврт часа. И пошто се мис Мери поклони, и опет мало поклекну, и ја се прекрстих пред Богородичиним Дрветом, изиђосмо из врта ћутећи. И ја седох у кола, a она уседе на магарца, па пођосмо пут Хелиополиса. Бич мога кочијаша у жутој галебији5 и црвеном турбану пуцао је, прапорци су звечали. Пут је леп, те смо могле за час доћи до Обелиска и пешке, да смо хтеле и знале. Стадосмо, то јест мој кочијаш заустави мазгу, мис Мери магарца. А кад сиђосмо, упутисмо се Обелиску старога и славнога града Она. Он је био један од најстаријих градова мисирских и чувен са својих богова, божанстава, свештеника и њихових доктрина које су се распростирале по читавом Мисиру. Копчеву главу имађаше Рехаракте (бог сунца), a човечју бог Атум коме беше посвећен храм Сунчев Дол, подигнут на месту неке старе грађевине из владе првога владаоца из Дванаесте Династије, према коме се у небо дизаху два Обелиска. Под новим Царством, храм у Хелиополису био је највећи и најбогатије украшен храм у целом Мисиру, после храма бога Амона у стовратној Теби. Кад је Страбон,6 грчки 5
Tрадиционална египатска одећа пореклом из долине Нила. Прим. прир. Антички филозоф, географ и историчар, рођен око 64. п.н.е. у Амасји. Пропутовао је Египат и Етиопију, написао дело „Географија“ у 17 књига. Прим. прир. 6
67 ُدلًٟعؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر
географ походио Мисир, на шездесет година пре Христа, варош је већ била порушена, али храм је био читав и стајао је у свој својој лепоти и у свем своме сјају. По опису овога славног грчког географа, чак су свештенички домови и одељења где је боравио Платон са својим пријатељем показивани путницима. И чувена школа за свештенике није више постојала у то време као ни славни град. Само неколико свештеника и путничких вођа живљаху на пустом земљишту где се некада простираше многољудни славни Он. А сад, од великолепног и богато украшеног храма ништа до нешто рушевина и у њиховој близини Обелиск. Између дудова стоји потпуно сам, јер му друг краси Централ- Парк у Њу-Јорку. Из Хелиополиса, пренела га у Александрију Клеопатра; из Александрије у Америку Американци... И неко тешко неодређено осећање обузима путника кад погледа овај усамљени Обелиск, висoк oд црвеног гранита из Асуана, ишаран јероглифима, натписима, и титулама Сезостара Првог, Цара Горњег и Доњег Мисира, Господара Диадема и Сина Сунца кога је божански дух Она љубио и који је овај Обелиск подигао на празник Сета... Цар Горњег и Доњег Мисира, Господар Диадема и Син Сунца... Нигде се чини ми се оволико не види како је пролазно све што је земаљско, као у овој земљи. И на Нилов Бараж идосмо заједно, мис Мери и ја. Одосмо возом, а вратисмо се бродом. Возом смо ишле докле воз иде; а после седосмо на trolly, мала колица што иду по шинама, и која гурају људи, Арапи. Читав дугачак ред колица ишао је шинама, јер је било много путника, странаца и домородаца. Све је то дошло да види Нилов Бараж за који кажу да је највећи технички строј ове врсте који постоји на свету, или највећи после асуанског Баража. А чему служи он? Да држи подједнаку водену површину у Делти у 68 ُدلًٟعؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر
сва четири годишња времена; и да отклони тешкоће пловидбе за она три месеца кад је у Нилу вода најнижа. Овај посао био је предузет скоро пре сто година под МухамедАлијом,7 али није изведен, јер сума новаца која је за ово била потребна била је и сувише велика. Доцније је израђен план по коме се ово могло извести несравњено повољније. План је израдио један француски инжењер. Све нам ово прича наш вођ Арапин; и све то ми знамо и видимо из својих путничких књига. И слушајући Арапиново “broken English”, продужујемо пут пешке, као и остали путници; и загледамо ове, да све видимо; и све видимо, а ништа не разумемо. Док нисам Бараж била видела, но само о њему слушала, много слушала, јер у Мисиру га и сувише помињу, о њему говоре, нешто сам и разумела; али кад га видех... И сувише стручно за нестручне. Пођосмо преко неких мостова, прођосмо преко неких препона, силазисмо до обале, загледасмо под мостовима са обале, и слушасмо приче Арапинове, и – ништа. Ко зна, можда бисмо и разумеле да нам је неко стручан објашњавао. Заиста савршено. Да се одржава вода на истом нивоу у Делти кад вода расте и опада. „Ах, да оставимо то! Виделе смо, и сад хајдемо у врт“, рече мис Њутон смејући се. И одосмо у врт; и нагледасмо се зеленила траве и шаренила цвећа; и напојисмо се мириса егзотичног биља. Плућа су се ширила, а мириси су нас чисто опијали. И мирисао је Нил. Чудно је мирисао. Мирисао је на крокодиле... Седосмо пред једном зградом да попијемо по чај и да поједемо ланчен-баскет, то јест ручак који смо понеле. Арапин је непрестано говорио и причао нам “плаве приче” о Белом и Плавом Нилу. Јер 7
Мухамед Али Египатски (1769 - 1849) био је османски намесник Египатског ејалета и самопроглашени кедив Египта. Управљао је Египтом од 1805. године до своје смрти. Оснивач је династије Мухамед Али која је Египтом владала до револуције 1952. године. Прим. прир.
69 ُدلًٟعؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر
Нил је човек са својом историјом, бог са својом религијом, и река од које све зависи: и растиње, и биље, и животиње и човек. Господар кога се боје, родитељ кога воле, бог кога обожавају. И седосмо у вапор, и пустисмо се уз Нил. „Је ли ово “уз” или “низ”?“ као да смо се питале. И пролазиле су мимо нас зелене палме, беле куће, у шарено људи, и камиле са шареном опремом; и пловили су над нама ружичасти облаци; и спуштало се црвено сунце у Нил боје новога злата. Заиста, излет на Нилов Бараж, нешто је и виђено и проосећано што се не заборавља. Зоолошку Башту у Каиру треба посетити због царских палми (Oreodoxa Regia), због папирусове трске, због лотусове биљке и због египатске вегетације исто толико колико због афричких животиња и птица. Јер ту у једном делу баште виде се и кавези. А кад сте се прошетали по мозаик-стазама и загледали сад ову биљку, сад овај цвет поред стаза, ваља вам сести на једној тераси крај једног малог вештачког језерца с лабудовима и са пловкама, па удисати опојни мирис егзотичног биља и растиња, и слушати арапску музику... Дивно цвеће, биље и растиње и чудна музика! Музика војна, свира недељом по подне – за народ. Музици арапској арапске велике госпође проналазе порекло, али не из снобизма, него из патриотизма. Но, како се мени чини, све је с мотивима, а арапска је музика – оваква какву је слушах у Зоолошкој Башти прошле недеље и какву је покаткад чујем петком у башти Езбекији – без мотива. Чудна је, чудна арапска музика!... Многи је од странаца назива мачијом... Кларинети, тасови и таламбаси, све се слило у једну мелодију без мелодије. Нека ми опросте оне велике арапске госпође што су предузеле и заузеле се с пуно патриотске топлине и афричког жара да јој пронађу порекло, што ја мислим да не вреди толико труда... 70 ُدلًٟعؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر
У Зоолошку Башту одох сама, али се по њој не шетах сама, нити седех сама на тераси поред језерца с лабудовима као наши лабудови, и с пловкама које нису као наше пловке. Један млад Арапин, учитељ основне школе у неком малом месту, а који је дошао да проведе недељу у Каиру – правио ми је друштво, или управо био ми је вођ “бесплатни”, и добровољни пратилац. Ови људи овамо за час се придруже путнику, запиткују га о његовој земљи или му причају о својој. Али морам признати да су учтиви до крајности, и услужни су. И гостољубиви су у Каиру – правио ми је друштво, или управо био ми је вођ “бесплатни”, и добровољни пратилац. Ови људи овамо за час се придруже путнику, запиткују га о његовој земљи или му причају о својој. Али морам признати да су учтиви до крајности, и услужни су. И гостољубиви су: часте вас... Овај млади човек много је говорио: о политици, против ових што владају Египтом de facto; и частио ме лимунадом и локумом... А кад пођох испрати ме чак до станице села Гизе где се трамваји састају и мимоилазе, иду: једни за Каиро, други за Пирамиде... Дошла сам тачно у заказано време, где ме је чекала са аутомобилом мис Мери Њутон да се кад сунце залази прошетамо поред бесмртног Нила; да вечерамо у врту Мена хотела према бесмртним Пирамидама, и да по месечини одемо на Пирамиде... Никад ми се Кеопсова Пирамида није учинила оваква и оволика као ове вечери; нити сам икада имала утисак да онај огромни Свинкс у њеној близини, усамљен, на песку, не гледа у даљину – као кад је обасјан сунцем – но само слуша, и чује кораке прохујалих векова што блуде не само у времену, но и у простору на месечини пустињом...
71 ُدلًٟعؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر
عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترًُٟدل 72
О АУТОРКИ Јелена Ј. Димитријевић, једна од првих српских песникиња и званично прва српска прозна књижевница и светска путница, рођена је у Крушевцу 1862. године. Након детињства проведеног у родном Крушевцу и Алексинцу, удаје се за Јована Димитријевића и одлази у Ниш, где почиње да развија свој песнички дар, где се упознаје са скривеним и узбудљивим светом турских харема у који је успела да “провири”и да кроз своје књиге врло надахнуто пренесе своје утиске, поделивши их тако са својим “српским родом”. Из њеног дружења са турским женама и њиховим харемским животом, произашла је књига „Писма из Ниша. О харемима“ (1897) која се сматра првом прозном књигом на српском језику чији је аутор била жена. Након ове врло успешне књиге, низали су се путописи који су били плод њених путовања по Грчкој, Турској, Египту, Сирији, Либану, Палестини, Хаифи, Јерусалиму, Индији, Јапану, Америци... Ова српска интелектуалка, била је врло активна и на пољу хуманитарног рада и борбе за права жена. Узела је учешће у Балканским ратовима и то као болничарка. Значајну улогу имала је у раду Кола српских сестара. Говорила је неколико светских језика (енглески, француски, турски, грчки) и објавила 12 књига: збирку поезије „Песме Јелене Јов. Димитријевића“ (1894), путопис „Писма из Ниша. О харемима“ (1897), при-поветку „Ђул-Марикина прикажња“ (1901), збирку приповедака „Фати-султан, Сафи- ханум, Мејрем-ханум“ (1907), роман „Нове“ (1912) путописе „Писма из Солуна“ (1918), „Писма из Индије“ (1928), „Писма из Мисира“ (1929), „Нови свет или у Америци годину дана“ (1934), поему на француском језику „Une vision“ (1936) и путопис „Седам мора и три океана. Путем око света“ (1940). Своју храброст је показала у 73 ُدلًٟعؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر
више наврата, а посебно онда када је у својој 65. години живота кренула на пут око света. Са својих путовања је доносила утиске и проживљена искуства које је касније претакала у свој књиге. Такође, доносила је и приче о занимљивим личностима које на својим путовањима упознала, попут чувене египатске феминсткиње Худе Шарауи, прелепе и пребогате индијске активисткиње из чувене породице Тата, Леди Дораб Тата којој је посветила поему „Une vision“ и свакако најзначајнијег од свих, великог индијског песника Рабиндраната Тагора ког је упознала у његовом дому у Сантиникетану. Јелена Ј. Димитријевић, оставила је дубок траг, не само у српској књижевности с краја 19. и почетка 20. века, у којој се истакла као веома плодан писац, већ и у српској култури тога доба. У паузама својих чудесних путовања, мир је проналазила уз свог супруга, потпоручника српске војске, Јована Димитријевића (са којим је живела до његове смрти 1915. године), за кога је у једном интервјуу објављеном у часопису „Женски свет“ (бр. 3, 1928) рекла да је био “најбољи човек, најбољи муж и најбољи војник којег је у животу срела”. Са својим супругом је живела у кући у Француској улици бр. 29 у Београду, у коју се доселила 1898. године, и у којој је живела све до своје смрти 1945. године. Песникиња, писац и путописац, интелектуалка и добротворка, те борац за права жена, Јелене Ј. Димитријевић, заслужила је да је се сетимо, да не заборавимо њен лик и дело те да њено неправедно запостављено битисање у српској култури с краја 19. и почетка 20. века, отргнемо од заборава тако што ћемо наново читати и тумачити књижевна дела која нам је тако несебично оставила у аманет.
74 ُدلًٟعؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر
مترجم الكتاب أشرف أبو الٌزٌد
روائً وشاعر وصحافً وكاتب ألدب الرحلة .عمل فً الصحافة الثمافٌة ألكثر من ثالثة عمود .اختٌر شخصٌة العام الثمافٌة ،جمهورٌة تتارستان ،روسٌا االتحادٌة .2102 ،حصل على جائزة مانهً فً اآلداب عام ( 2102كورٌا الجنوبٌة) .نال جائزة الصحافة العربٌة فً الثمافة عام ( 2102اإلمارات العربٌة المتحدة)ُ .منح المٌدالٌة الذهبٌة فً مهرجان أوراسٌا عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترًُٟدل 75
األدبً ،استنبول .2120 ،عضو اتحاد كتاب مصر ورئٌس جمعٌة الصحفٌٌن اآلسٌوٌٌن، ورئٌس تحرٌر "آسٌا إن" العربٌة؛ شبكة أخبار المستمبل ،وشمٌمتها الورلٌة "ماجازٌن إن" التً تصدر فً سٌؤول باللغات الكورٌة واإلنجلٌزٌة والعربٌة ،ورئٌس تحرٌر سلسلة إبداعات طرٌك الحرٌر .منسك حركة الشعر العالمٌة فً مصر. شارن فً مؤتمرات ومهرجانات ثمافٌة عربٌة وغربٌة دولٌة فً كورٌا الجنوبٌة وألمانٌا والسعودٌة والٌمن والكوٌت واإلمارات وتتارستان وإٌطالٌا وتركٌا والمغرب وسورٌة واألردن وسلطنة عمان. له 40كتابا فً الرواٌة والشعر وأدب الرحالت والسٌر الذاتٌة والترجمة وأدب األطفال. صدرت بعض مؤلفاته الشعرٌة والروائٌة باللغات اإلنجلٌزٌة ،واأللمانٌة ،واإلسبانٌة، والتركٌة ،والكورٌة ،والفارسٌة ،والسندٌة ،ولغة المالٌاالم فً الهند.
ثبت اإلصدارات أوال :الرواٌات (الصادرة باللغة العربٌة)
شماوس ،دار عٌن للنشر ،الماهرة2113 ، حدٌمة خلفٌة ،مكتبة المشارق للنشر والتوزٌع ،الماهرة2100 ، ، 13مكتبة المشارق للنشر والتوزٌع ،الماهرة2100 ، التُّر ُجمان ،بتَّانة ،الماهرة2102 ،
الرواٌات (الصادرة بلغات أخرى) Shamawes, (Novel), (Korean), KOMID, Seoul, South Korea, 2008 Camellia (Translation of A Backyard Garden), Novel, (Malyalam), The Arab Writer, Calicut, India, 2017 A Backyard Garden), Novel, (English), Dareen Novels, Germany, 2020
ثانٌا :اإلصدارات الشعرٌة (اإلصدارات الشعرٌة باللغة العربٌة) وشوشة البحر ،إصدار خاص ،الماهرة0434 ، األصداف ،إصدار خاص ،الماهرة0441 ، عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترًُٟدل 76
2111 ، بٌروت، دار الجدٌد، ذاكرة الصمت 2110 ، الماهرة، كاف نون، فوق صراط الموت 2112 ، الماهرة، مكتبة غرٌب، ذاكرة الفراشات
) (اإلصدارات الشعرٌة بلغات أخرى Una Calle en el Cairo, (A street in Cairo), Poetry, (Spanish), traducción de Nadia Gamal Eddin, EDITORIAL UCR, Casa de Poesia, Costa Rica, 2010 Yarali Güvercinler Irmagi, Anthology, Poetry, (Turkish), Arapḉa’dan Ḉeviren Metin Findikḉi, Artshop, Istanbul, Turkey, 2012 خاطرات بروانه ها, The Memory of the Butterflies, Poetry, (Persian), translated by Nasrin Shakibi Mumtaz, Afraz Book, Tehran, 2013 The Memory of the Silence, Poetry, (English), Poetrywala, Mumbai, 2016 El susurro del mar, (The whisper of the sea), Poetry, (Spanish), traducción de Nadia Gamal Eddin, EDITORIAL UCR, Casa de Poesia, Costa Rica, 2019 Eine Straße in Kairo, Poetry (German), Dareen, Germany, 2020 ً( لاهره جً هكـ كَهثA street in Cairo) (Sindhi), Dareen, Germany, 2020 خاطره سكوت, The Memory ofSilence, Poetry, (Persian), translated by Nasrin Shakibi Mumtaz, An Su Publishings, Tehran, 2020
اإلصدارات فً أدب الرحلة:ثالثا 2113 ، الماهرة، دار هفن للنشر،سٌرة مسافر 2102 ، الكوٌت،ً سلسلة كتاب العرب، نهر على سفر ،ً أبو ظب، ارتٌاد اآلفاق، مٌالنو، منشورات المتوسط،لافلة حكاٌات مغربٌة 2102 2120 ، ع ّمان، دار خطوط وظالل للنشر والتوزٌع،أٌام دمشمٌة 77 ُدلًٟعؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُتر
رابعًا :الكتب المترجمة عن اإلنجلٌزٌة إلى العربٌة
سورٌالٌة ،االعترافات السرٌة لسلفادور دالً ،سلسلة كتاب دبً الثمافٌة، أنا وال ُّ دبًٌ ،ولٌو 2101 ألف حٌاة وحٌاة ،الشاعر الكوري كو أون ،سلسلة كتاب دبً الثمافٌة ،دبً، 2102 دٌس ٌحلك بعٌدًا ،الشاعر الكوري تشو أو ـ هٌون ،بٌت الغشام للنشر لِ ٌ والترجمة ،مسمط ،سلطنة عمان2102 ، فضاء رتٌب ٌبعث على الكآبة ،الشاعر الهندي هٌمانت دٌفاتً ،سلسلة إبداعات طرٌك الحرٌر ،مكتبة المشارق للنشر والتوزٌع ،الماهرة2101 ، امتطً غٌمة ألبحث عنن ،الشاعر الكوري مانهً ،سلسلة إبداعات طرٌك الحرٌر،مكتبة المشارق للنشر والتوزٌع ،الماهرة2104 ، عطاٌا الخالٌا الجذعٌة ،تؤلٌف د .جٌونح تشان را ،بتَّانة ،الماهرة2104 ،
سا :أدب األطفال خام ً
أطفال من وطنً العربً (دٌوان شعر) ،كتاب العربً الصغٌر ،021 ،الكوٌت، نوفمبر 2111 حكاٌة فنان عمره 0555عام (تارٌخ الفن المصري) ،المركز المومً لثمافة الطفل ،المجلس األعلى للثمافة ،الماهرة2111 ، حكاٌات كورٌة (لصص شعبٌة مترجمة) ،كتاب العربً الصغٌر،033 ، الكوٌت ،ماٌو 2113 َر َّحالة العرب (سٌر ر ّحالة) ،كتاب العربً الصغٌر ،041 ،الكوٌتٌ ،ناٌر 2114 شورالً ،حكاٌة الحطاب وشرٌرة الغاب (ترجمة لملحمة كتبها شاعر تتارستان عبد هللا طولاي) ،كتاب العربً الصغٌر ،201 ،الكوٌت ،مارس 2101 ساعً برٌد تحت الماء (لصة شعرٌة) ،سلسلة كتاب العربً الصغٌر ،العدد ،203الكوٌت ،نوفمبر 2101 العنزة والخروف( ،ترجمة لملحمة كتبها شاعر تتارستان عبد هللا طولاي)، سلسلة كتاب العربً الصغٌر ،الكوٌت2102 ، عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترًُٟدل 78
لطتً تإلف كتابا ،دار شجرة ،الماهرة( 2121 ،رشحت فً جائزة الشٌخ زاٌد للكتاب ،أدب الناشئة)2121 ،
سادسا :الدراسات والسٌر
سٌرة اللون (دراسات فً الفن التشكٌلً المعاصر) ،الهٌئة المصرٌة العامة للكتاب ،الماهرة2112 ، مذكرات مسافر ،رحلة شٌخ األزهر مصطفى عبد الرازق إلى أوربا (تحمٌك)، سلسلة ارتٌاد اآلفاق ،أبو ظبً2113 ، الشٌخ مصطفى عبد الرازق مسافرا وممٌما (تحمٌك) ،دار العٌن للنشر واألبحاث ،الماهرة2114 ، عبث الشباب (تحمٌك لجرٌدة بٌرم التونسً (الشباب)) ،مكتبة اإلسكندرٌة، اإلسكندرٌة2113 ، طرٌك الحرٌر ،موسوعة ثمافٌة مصورة ،مكتبة اإلسكندرٌة2102 ، نون النسوة ...نهر الفن ،سٌر ذاتٌة ،سلسلة كتاب الهالل2102 ، سارد والتّشكٌلً ،الهٌئة المصرٌة العامة للكتاب ،الماهرة، نجٌب محفوظ | ال َّ 2103
سابعا :السٌرة العملٌة
رئٌس تحرٌر سلسلة إبداعات طرٌك الحرٌر ،الماهرة (منذ )2101 رئٌس جمعٌة الصحفٌٌن اآلسٌوٌٌن ،كورٌا الجنوبٌة (منذ )2101 رئٌس تحرٌر "آسٌا إن" العربٌة (منذ )2102 كبٌر محرري مجلة العربً ()2101 – 2112 مراسل ثمافً وكالة أنباء روٌترز ،الماهرة ()2112 -2110 سكرتٌر التحرٌر والمخرج الفنً ،مجلة أدب ونمد ،الماهرة ()2112 -2110 سكرتٌر التحرٌر والمخرج الفنً ،مجلة نزوى ،مسمط ()2110 – 0443 محرر ومترجم ،الوكالة العربٌة ،مسمط ()0443 – 0442 محرر ومترجم ،مجلة المنار ،الماهرة ()0440 – 0441
عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترًُٟدل 79
ثامنا :الجوائز والتكرٌمات والعضوٌات
شخصٌة العام الثمافٌة ،جمهورٌة تتارستان ،روسٌا االتحادٌة.2102 ، جائزة مانهً فً اآلداب (كورٌا الجنوبٌة)2102 ، جائزة الصحافة العربٌة فً الثمافة (اإلمارات العربٌة المتحدة).2102 ، درع اإلبداع لنجٌب محفوظ ،السفارة المصرٌة ،دولة الكوٌت2102 ، عضو لجنة تحكٌم مهرجان كوستارٌكا الدولً لألغنٌة 2103 ، عضو لجنة تحكٌم مهرجان لازان الدولً لسٌنما العالم اإلسالمً ،جمهورٌة تتارستان ،روسٌا االتحادٌة.2120 ، منسك حركة الشعر العالمٌة فً مصر2120 ، المٌدالٌة الذهبٌة ،مهرجان أوراسٌا األدبً ،استنبول.2120 ، عضو اتحاد كتاب مصر
عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترًُٟدل 80
عؾالخان مً مهغ | ًلُىا صًمُترًُٟدل 81