Уводна реч
Што више знаш, више вредиш.
„Језички збир” за основце намењен је потребама ученика како би што лакше усвојили, утврдили знање из српског језика и књижевности. Омогућиће ученицима да веома ефикасно и успешно обнове или науче градиво које обухвата: вештину читања и разумевање прочитаног, језичку културу, историју развоја српског језика, граматику, правопис и књижевност. Табеларним приказима садржај постаје прегледнији. Примери прате сваку област и тиме доприносе да све буде јасно и прегледно.
Посебно су истакнути делови ознаком Обрати пажњу! који
у себи крију решења језичких недоумица и помажу у усвајању правилних облика и правилне употребе језика.
Припрема за полагање завршног испита захтева организовано ангажовање. То је време када треба систематично обновити и утврдити стечено знање из претходних разреда. Баш у томе помаже ово додатно наставно средство. Ауторке, професорке српског језика и књижевности Јелена Антић, Зорица Михајловић и Јелена Стефановић
Обрати пажњу!
ЛЕГЕНДА
Пример:
ЛЕКСИКОЛОГИЈА
Састав лексике 49; Значење речи (једнозначне, вишезначне, синоними, хомоними, антоними, деминутиви, хипокористици, аугментативи, пејоративи, метафорска значења, метонимијска значења) 51; Речници српског језика 52 МОРФОЛОГИЈА
Врсте речи 53; Именице 54; Заменице 57; Придеви 61; Поређење придева 62; Бројеви 63
ПАДЕЖИ
Падежи у српском језику 64.
ГЛАГОЛИ
Граматичке категорија глагола 67; Глаголске основе 69; Подела глаголских облика
(прости/сложени; лични/нелични) 69; Глаголска времена 70; Глаголски начини 72; Нелични глаголски облици 73; Помоћни глаголи јесам, хтети и бити 74.
НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ Прилози, предлози, везници, узвици, речце 78
РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ
Главни реченични чланови (субјект, предикат) 80; Зависни реченични чланови (објекат, прилошке одредбе, именичке одредбе, атрибут) 81; Исказивање реченичних
чланова 82.
КОНГРУЕНЦИЈА
Појам и врсте конгруенције 83.
СИНТАГМЕ
Појам и састав синтагми 85; Врсте синтагми 85.
КОМУНИКАТИВНА И ПРЕДИКАТСКА РЕЧЕНИЦА Комуникативна реченица 87; Предикатска реченица 87; Напоредни односи међу реченичним члановима 88; Напоредни односи међу независним предикатским
реченицама 89; Напоредни односи међу зависним предикатским реченицама 90;
Независне предикатске реченице према комуникативној функцији 90;
Зависне реченице 91; Исти везници у различитим зависним реченицама 94
ПРАВОПИС (ОРТОГРАФИЈА)
Велико слово 97; Писање вишечланих бројева 99; Писање присвојних придева 99;
Растављање речи на крају реда 100; Интрепункцијски и правописни знаци – Тачка 100;
Упитник 101; Узвичник 101; Запета 101; Тачка са запетом 102; Две тачке 102; Заграда 103;
Три тачке 103; Наводници 103; Црта 104; Апостроф 104; Коса црта 104; Цртица 105; Акценатски знаци 105; Спојено и одвојено писање речи 106; Скраћенице 109; Прилагођено писање имена из страних језика (транскрипција) 111.
КЊИЖЕВНОСТ
Подела књижевности 113; Версификација 114; Композиција лирске песме 116;
Композиција епског дела 117; Врсте композиција 118; Облици казивања (форме
приповедања) 119; Стилске фигуре (стилска изражајна средства) 121; Подела народне (усмене) књижевности 125; Лирске народне песме 126; Епске народне песме, тематски
кругови 127; Лирско-епске народне песме 129; Народно прозно стваралаштво 129;
Кратке народне умотворине 131; Подела уметничке књижевности 132; Лирске
ауторске песме 133; Лирско-епске песме 134; Епска ауторска проза 134; Драма 136;
Драмске врсте 137; Књижевнонаучне врсте 138.
РЕЧНИК КЊИЖЕВНИХ ТЕРМИНА 140
КЊИЖЕВНА ДЕЛА И ПИСЦИ ОД 5. ДО 8. РАЗРЕДА 141
ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА СА
ВЕШТИНОМ ЧИТАЊА И РАЗУМЕВАЊЕМ ПРОЧИТАНОГ
Под читалачком писменошћу подразумева се читање текстова, разумевање и размишљање о
њима како би ученик развио и унапредио своја знања. Савладавши читање ученик ствара могућност да овлада многим умећима. Читајући различите текстове (књига, уџбеник, часопис, интернет страница...) ученик учи да раздваја битно од небитног, да разуме текст и његов смисао (сврху текста), да проналази тражене информације у тексту (кључне речи, цитат и сл.), да пише сиже, ствара суд о квалитету прочитаног, као и да формира и искаже аргументовано свој став. У том процесу стварају се различите потребе и циљеви. Неки од њих се усвајају кроз градиво српског језика. На овим странама приручника упознаћеш се са неким терминима
чије ти дефинисање може помоћи да усавршиш вештину читања и разумевања прочитаног.
Кључна реч – значајна појединост у наведеном тексту. У једном тексту можемо издвојити више кључних речи.
Пример:
Беоњача је спољашња, заштитна опна беле боје. Њен предњи део је провидан и
назива се рожњача – има облик полулопте, провидна је и пропушта светлост ка унутрашњости очне јабучице.
извор:https://shortest.link/i2wb (преузет део текста)
Сугестивни опис – текст у коме се изражава ауторов утисак о некоме или нечему. Аутор се труди да што живописније пренесе свој чулни утисак читаоцу како би и он на исти начин то чулно доживео. Овакав опис је својствен књижевноуметничком стилу писања.
Пример:
„Виторог се месец заплео у грању
Старих кестенова; ноћ светла и плава.
Кô немирна савест што први пут спава, Тако спава море у немом блистању.“
Јован Дучић, Село
Технички опис – текст који
Читање и разумевање табела, дијаграма
и других нелинеарних текстова
Не морају сви подаци бити представљени неким повезаним (линеарним) текстом. Подаци могу бити представљени и нелинеарним текстовима помоћу табела, графикона, скица, дијаграма, мапа ума и сл. У табелама, графиконима и дијаграмима (стубичасти) наводе се подаци хоризонтално (у редовима) и вертикално (у колонама). Податак који тражимо налази се на
месту на коме се укрштају ред и колона. Уз нелинеарни приказ даје се и „легенда“ у којој се тумаче знакови и симболи.
Пример: Читање графикона Број новинарских лапсуса на телевизији
ФебруарМартАприлМајЈунЈулАвгустСептембар
У којим месецима се број лапсуса смањивао у односу на претходни месец?
Графикон који је пред тобом представља број новинарских лапсуса на телевизији.
Читање тог графикона захтева да погледаш хоризонталну праву која је обележена месецима, а затим вертикалну праву која је обележена бројем лапсуса. Крива (пинк боје) линија показује како се број лапсуса мењао у току месеца као и из месеца у месец. Тако на почетку фебруара имамо 90 лапсуса, а већ крајем фебруара видимо да их је било 20. Пример: Читање стубичастог дијаграма
среда
четвртак
На овом дијаграму пратимо промену вредности акција различитих компанија.
Акције три компаније су праћене два дана. Среда и четвртак означени су различитим бојама да бисмо лакше приметили промене. На основу дијаграмa могу се уочити кретања
вредности у различитим данима. Објашњење са стране (дани различито обојени) назива се легенда. Она прати графиконе како бисмо се лакше и брже сналазили у тумачењу шта је обележено.
Поред стубичних дијаграма често се користе и кружни дијаграми. Кружни дијаграми су погодни за приказивање односа неке расподеле.
Формални,
препричавање, анализирање;
формални говорнеформални говор
нормиран
у њему се користе речи у свом правом значењу
користи се у званичним и пословним
односима Пример: Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Србије најавио
је да ће 15. новембра 2022. почети реконструкција локалних путева у Крагујевцу.
користи се у свакодневним ситуацијама, најчешће у разговорном стилу
у неформалном говору често се среће жаргонска лексика (ћале, кева, лова, кинта, супер, фотка...)
Пример: Тако ја шарам по улици, кад спазим твоју кеву. Видим да је она гунђава комшиница смара неким трачевима. Ја сам их искулирао.
препричавањеанализирање
Изводи се без уношења икаквог коментара
или анализирања. Оно може бити сажето
и опширно.
сажето (прескачу се појединости)
опширно (наводе се најважнији као и споредни догађаји и појединости)
Пример: Био једном један цар. Волео је да једе малине и да спава...
Анализирање захтева познавање садржаја текста како би се о њему дало одређено мишљење.
Пример: У бајци „Царево ново одело“ сви су се плашили да кажу оно што су видели. Право стање, да цар шета го, само су деца рекла. Тај дечји поступак показује да само деца без страха износе своје мишљење (па нека је и цар у питању), док нам понашање одраслог
света указује на особине које се заснивају на страху и интересу...
бирократски језик Бирократски језик подразумева употребу више речи него што је потребно.
Особине бирократског језика су: преопширност (немам информација о томе – не знам; врши припрему – припрема се; лични доходак – плата); неодређеност (Неопходно је учинити све да би се заштитили грађани – не каже се ни
шта тачно треба да се учини, ни ко то треба да учини.); устаљени изрази (лепеза проблема – низ проблема).
Пример: бирократски језик Пример: без елемената бирократског језика
Ових дана се врши кречење школских
просторија. То ће финансирати донатори који подржавају афирмисање школских установа. Мајстори који крече обавиће своје обавезе у току наредних седам дана.
Ових дана ће бити окречена школа. Кречење ће платити људи који поштују значај школе. Молери ће школу окречити у току недеље.
неформални говор;
бирократски језик
Електронска пошта имејл/e-mail
Електронско писмо стиже истог трена када је послато. Правила при писању електронске поште су иста као за приватно и службено писмо. Разлика је у томе што не пишемо датум, јер већ у опцији слања пише датум и време када је пошта послата. Потпис не може бити својеручан. Шаљемо на имејл адресу (zokasrpski@gmail.com).
Пример:
Новинарски облици изражавања
Неки од облика новинарског изражавања јесу: вест, извештај, интервју и репортажа. Вест
Вест тежи да буде актуелна, важна, истинита, занимљива. Реченице су јасне и прецизне.
Репортажа
ГРАМАТИКА
Граматика je наука о елементима језичке структуре.
фонетика проучава гласове и гласовне промене
морфологија проучава врсте и облике речи
творба речи проучава настанак нових речи
синтакса проучава реченице и функцију речи у реченици
Глас је најмања јединица говора. У писаном облику глас означавамо словом (графемом).
Нема значење осим када представља реч (везник – и, а, или предлог – у, о, с).
Реч је глас или скуп гласова који имају неко значење (оловка, мама, и, у).
Синтагма је скуп од двеју или више речи који означава један појам и има заједничко значење
и службу у реченици (шарена торба, укусна торта италијанског кувара, сладак као шећер).
Реченица је мисао исказана у говорном или писаном облику. Садржи глагол у личном глаголском облику у служби предиката. Тај глагол може бити помоћни глагол као део именског предиката. Постоје и посебни типови реченица које немају предикат.
Основне јединице језичког система
Почеци
словенске писмености (подсетник)
Сви језици који имају заједничко порекло чине језичку породицу.
Већина европских језика потиче из праиндоевропског језика и припада индоевропској језичкој породици. Током историје, из јединствене праиндоевропске развиле су се и неке засебне језичке породице.
• германски језици (енглески, немачки, холандски, дански, шведски...)
• романски језици (француски, италијански, шпански, португалски...)
• словенски језици (руски, чешки, српски, македонски...)
Грчки, албански, јерменски језик – немају своје сроднике.
Словени су група индоевропских народа сродних по језику и култури.
Прапостојбина Словена (територија на којој су живели пре сеоба) налазила се највероватније
између река Одре и Лабе на западу и Волге на истоку. У прапостојбини су Словени говорили прасловенским језиком, а прасловенска језичка заједница распала се услед сеоба.
западнословенски језици
• чешки
• пољски
• словачки
• лужичкосрпски
јужнословенски језици
• словеначки
• македонски
• бугарски
• српски *
* Напомена:
Хрвати, Бошњаци и неки Црногорци овај језик називају хрватски, босански/бошњачки и црногорски језик
Развој словенске писмености
Утицај Рима и Цариграда (латински и грчки језик);
• руски
• белоруски
• украјински
Кнез Растислав – Велика Моравска (данашња Чешка) тражи од византијског цара Михаила да пошаље мисионаре који ће проповедати хришћанство на словенском језику;
Вук Стефановић Караџић (1787–1864)
1787. године – рођен у Тршићу код Лознице Вук Стефановић Караџић (у породици пореклом из старе Херцеговине, из племена Дробњаци);
1804. године – писар у Првом српском устанку;
1810. године – Сало дебелога јера либо азбукопротрес, дело Саве Мркаља у ком је изнета реформа језика и правописа; Сава Мркаљ, најзначајнији реформатор српског језика пре Вука;
1813. године – Вук одлази у Беч и упознаје Јернеја Копитара;
1814. године – Вук објављује два дела писана Мркаљевом азбуком:
– Мала простонародна славеносербска пјеснарица (прва штампана збирка српских народних песама);
– Писменица сербскога језика по говору простога народа написана (прва граматика српског језика);
1815. године – друга збирка Народна српска пјеснарица;
1818. године – објављен Српски рјечник (Српски рјечник истолкован њемачким и латинским ријечма) реформисаном азбуком на народном језику и новим правописом. Речник је садржао 26 270 речи. На немачки и латински језик речи је превео Јернеј Копитар. Mркаљеву реформу привео је крају. Увео је слова љ, њ, ћ, ђ, преузео је j из латинице, а џ из неких старих румунских рукописа. Рјечник садржи и граматику. Њом почиње нормирање српског књижевног језика. Српска јавност била је огорчена због: ијекавског изговора, употребе народног језика, слова ј које је схватала као покушај покатоличења јер је преузето из латинице и уношења непристојних речи у Рјечник.
1823. године – три књиге Српских народних пјесама;
1836. године – штампа Народне српске пословице у којима почиње да пише слово х;
1839. године – укида јекавско јотовање у групама тј и дј (дјевојка, дјеца уместо ђевојка, ђеца);
1847. године – (година незваничне Вукове победе) објављена су четири дела на народном језику:
– Песме, Бранко Радичевић (на чистом народном језику);
– Горски вијенац, Петар Петровић Његош (писан старим правописом);
ФОНЕТИКА
Глас је звук, најмања јединица говора. Чује се у говору. Написани знак за глас је слово/графема. У српском језику има их 30. Сваком гласу одговара једно слово – писани знак. Говорни органи служе за артикулацију – стварање гласова.
Распоређени су у три групе:
1. органи који служе за скупљање ваздуха (плућа), за истискивање ваздуха (трбушни мишићи и дијафрагма) и за спровођење ваздуха (душник);
2. органи који производе гласове покретом (гласне жице, усне, језик) или се на њима стварају гласови (непца, алвеоле, зуби);
3. органи који појачавају гласове дајући им посебан тон и боју (ждрело, усна и носна дупља).
самогласници
– сви су звучни; – чују се као тонови; – ваздушна струја не
наилази на препреку при њиховом изговору; – слоготворни су.
а, е, и, о, у (има их 5)
сонанти
– сви су звучни; – чују се као тонови праћени шумом; – ваздушна струја делимично
наилази на препреку при њиховом изговору;
– неки могу бити слоготворни (л, р, н).
в, р, л, љ, м, н, њ, ј (Ветар
Њише Нежне Меке Љупке Латице Јапанске Руже – има
их 8)
консонанти (шумни, прави)
– неки су звучни, а неки безвучни;
чују се као шумови;
– ваздушна струја наилази на препреку при њиховом
изговору;
– неслоготворни су.
б, п, д, т, г, к, з, с, ж, ш, ђ, ћ,
џ, ч, ф, х, ц
АКЦЕНАТ СРПСКОГ
КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА
Акценат је посебно истицање једног слога у речи.
Акцентовани слог је слог који се истиче. Једна реч може имати само један акценат.
Носиоци слога могу бити вокали или слоготворно (вокално) Р.
са акцентом
РЕЧИ
без акцента
ПРОКЛИТИКЕ
испред акцентоване речи
– речца НЕ
– везници
– предлози
ЕНКЛИТИКЕ
иза акцентоване речи
– упитна речца ЛИ
– краћи облици помоћних глагола
– краћи облици личних заменица
акценатска целина (акцентована реч и проклитике и/или енклитике)
У нашем језику акцентовани слогови разликују се по трајању (квантитету) – дуги и кратки и по тону (квалитету) – силазни и узлазни: дугосилазни, дугоузлазни, краткосилазни и
краткоузлазни
узлазни силазни
краткидуги
узлазнисилазни дуги рођéње м јка
кратки сèстра бр т
Напомена:
У српском књижевном језику постоје двоакценатске речи (
ТВОРБА РЕЧИ
Подела речи
Процесом настанка, грађењем речи бави се део науке о језику који се назива творба (грађење) речи. Речи се према постанку дела на:
Просте речиТворенице изведенице префиксалне твореницесложенице
Просте речи (неизведене, коренске речи) су речи које нису настале од других речи и које се не могу растављати на мање целине које имају самостално значење.
Творенице су речи које су постале од простих речи или њихових творбених основа. Творенице се деле на:
• изведенице (изведене речи) – речи које су настале додавањем суфикса (творбеног наставака) на творбену основу која је некад једнака корену речи;
• сложенице (сложене речи) – речи које су састављане од две просте речи или њихових творбених основа;
• префиксалне творенице – речи које су настале додавањем префикса на целу мотивну (полазну) реч.
Корен речи, творбена основа и творбени наставци
КОРЕН РЕЧИ
(најмањи заједнички део речи за једну породицу речи и носилац основног значења)
ПРЕФИКС ТВОРБЕНА ОСНОВА СУФИКС
додаје се испред творбене основе
део речи на коју се додају творбени
наставци
творбени наставак који се додаје на творбену основу која
некад једнака корену речи
према постанку
Састав лексике
Речи се у српском језику према пореклу деле на:
• православно наслеђе;
Пример: момак, језик, лекар, муж, блед, глава, жито...
• црквенословенизме;
Пример: васиона, мошти, Васкрс, рождество...
• позајмљенице:
романизми (из латинског, италијанског, француског, шпанског језика);
Пример: формула, акција, нација, балет, машина, доктор, булевар, компот, литература, лапсус, опера, медаља...
грцизми (из грчког језика);
Пример: хиљада, друм, гипс, манастир, хор, филолог, анђео...
турцизми (из турског језика);
Пример: боја, чамац, топ, олук, калуп, мегдан, авлија, бурек, чарапа, пенџер, ћевап...
германизми (из немачког језика);
Пример: вага, пегла, шраф, молер, мајстор, фарба, шине, шминка...
бохемизми (из чешког језика);
Пример: часопис, улога, повод, спис, младеж, сугласник...
русизми (из руског језика);
Пример: запета, кружок, услед, бојеви, спутњик, брак, награда...
хунгаризми (из мађарског језика).
Пример: соба, ашов, лопов, варош, вашар, гулаш, салаш, ципеле... Све речи нашег језика користе се у различитим приликама / сферама (областима) и различитим функционалним стиловима. Када све њих узмемо у обзир, лексички састав нашег језика је следећи:
Историзми су речи које су се престале употребљавати са престанком употребе предмета или појава које су означавале. Немају синониме у савременом српском језику. Пример: велможа, кмет, абаџија, кириџија, нахија, данак... Архаизми су застареле речи које се ретко употребљавају у савременом језику јер су их замениле неке нове речи. Пример: писменица – граматика, алас – рибар, љуба – жена, гуја – змија...
Врсте речи
Напомена:
ПРОМЕНЉИВЕ
ОМЕНЉ
НЕПРОМЕНЉИВЕ
именице
придеви
заменице бројеви
глаголи
именске речи
илози
прилози
предлози
везници
узвици
речце
Именске речи – имају деклинацију. Оне разликују род, број и падеж.
Деклинација је промена именских речи по падежима.
Промена глагола по лицу, роду, броју, времену и начину назива се конјугација.
ПАДЕЖИ
Падежи у српском језику
Падежи су различити облици именских речи (именице, заменице, придеви, бројеви).
Падежни систем српског језика чини седам падежа. У одређивању падежа као помоћно
средство могу послужити и одређена питања.
Деклинација је промена именских речи по падежима.
номинатив (КО? ШТА?)
основни облик именице
генитив (ОД КОГА? (ОД)ЧЕГА? ЧИЈИ?)
вршилац радње, носилац
стања, особине
припадност (посесивни/ присвојни генитив)
деони (партитивни)
генитив
(не)постојање појма
граматички субјекат
именски део предиката
Лазар учи.
Лазар је духовит.
Зима је хладна.
Уна је лекар.
атрибут Читам књиге Иве Андрића.
прави објекат Узми млека/млеко.
независан падеж/без предлога
зависан падеж, може стајати са
предлозима и без предлога
логички субјекат Нема снега данас.
Има снега данас.
прилошка
значења
генитива
време прилошка одредба за време
Од среде радим.
место
прилошка одредба за место
Чекaмо испред школе.
начин прилошка одредба за начин
Урадила је без ичије помоћи.
од, до, из, иза, близу, преко, код, око, због, ради, пре, после, између, испред, изнад, попут, осим/ сем, са...
Разликуј акузатив од генитива!
Акузатив може имати исти облик као генитив именица мушког рода које означавају бића.
Позајмио сам од Милана књигу. Видео сам Милана на игралишту.
генитив акузатив
У разликовању акузатива од генитива послужиће ти:
• значење падежа;
• предлози;
• следећи поступак - именицу мушког рода замени именицом женског рода.
Позајмио сам од учитељице књигу. Видео сам учитељицу у граду
генитив акузатив
ГЛАГОЛИ
Глаголи су променљиве речи које означавају: радњу (учити, писати, правити), стање (лежати, цветати, љутити се) и збивање (севати, дувати, грмети).
Промена глагола по лицима и временима назива се конјугација.
Граматичке категорије глагола
1. ГЛАГОЛСКИ ВИД (подела глагола по трајању радње)
свршени (научити, запливати, заиграти се, трепнути)
Напомена:
несвршени (куцати, читати, прелиставати)
Како лакше одредити глаголски вид? Ако је иза неког глагола могуће ставити именицу
сатима, он је несвршеног вида, а ако то није могуће онда је свршен.
Пример:
седети (сатима) – несвршени
сести (не може сатима) – свршени
КОНГРУЕНЦИЈА
Појам и врсте конгруенције
Конгруенција је слагање придева, придевских заменица, неких бројева (основни број - један и редни бројеви) са именицом уз коју стоје у роду, броју и падежу, као и слагање глагола (у служби предиката) са именицама (именичким синтагмама) или заменицама у служби субјекта у лицу, броју, роду (уколико глаголски облик разликује род).
КОНГРУЕНЦИЈА
контролори конгруенције (речи које контролишу слагање)
именице
именичке заменице
конгруентне речи (речи које се слажу) конгруентне категорије
придеви придевске заменице основни број – један, редни бројеви
род
број
падеж глаголи у личном глаголском облику
лице, број, род
П Р А В О П И С (ОРТОГРАФИЈА)
У школама се користе два издања правописа:
Правопис српског језика, Митар Пешикан, Јован Јерковић, Мато Пижурица
Правопис српског језика, Милорад Дешић
Ове књиге састоје се из два дела. У првом делу су дата правила и објашњења, а други део
представља речник оних речи у чијој се употреби најчешће греши. Обе књиге су штампане
ћирилицом. Речи су поређане по азбучном реду.
Велико слово
Великим словом пишу се:
лична имена и презимена: Милорад, Здравко, Ана, Јована, Петровић, Сувајџић, Томић;
надимци и атрибути ако се сами употребљавају или су срасли с именом и постали ње-
гов саставни део: Миша, Гоца, Јован Јовановић Змај, Душан Силни, Ричард Лавље Срце, Петар Велики;
имена књижевних јунака: Мајка Југовића, Мали Принц, Косовка Девојка, Ружно Паче, Кир Јања, Пипи Дуга Чарапа;
имена божанстава: Јупитер, Афродита, Зевс, Аполон;
имена животиња: Шарац, Јаблан, Дорат, Шаренка; имена грађевина, споменика: Ајфелова кула, Криви торањ у Пизи, Ђурђеви ступови, Пећка патријаршија;
имена припадника народа: Србин, Црногорац, Мађар, Грк;
имена становника градова, крајева, земаља, држава, континената: Новосађанин, Пироћанац, Нишлија, Бачванин, Европљанин, Аустралијанац;
имена небеских тела: Сунце, Земља, Месец, Марс, Венера, Кумова слама, Халејева комета, Велики медвед, Мала кола
Обрати пажњу!
Именице сунце, месец, земља пишу се малим почетним словом када не означавају васионска
тела (Гледала сам залазак сунца. Србија је моја родна земља.).
имена континената, држава, насељених крајева и места (све речи у њима осим везника
и предлога): Европа, Република Србија, Бачка Паланка, Сремска Митровица, Ниш, Нови
Сад, Нова Варош, Стара Пазова, Јужна Америка, Петровац на Млави, Босна и Херцеговина;
Упитник ( ? )
УПОТРЕБА ЗНАКА
Пример:
на крају упитних реченица Како си? Шта радиш?
Узвичник ( ! )
УПОТРЕБА ЗНАКА
на крају заповедних, узвичних, жељних
и обавештајних реченица са узвичном
интонацијом
Пример:
Пишите!
Ала пљушти киша!
Живели младенци!
Аца се уселио у кућу!
УПОТРЕБА ЗНАКА Пример:
у набрајању, без везника Купили су јабуке, крушке, шљиве, банане.
у обележавању вокатива Ви ћете, децо, добити слаткиша.
у одвајању апозиције и апозитива Дела Иве Андрића, југословенског нобеловца, преведена су на многе језике. Уморна од учења, Ана је заспала.
када се зависна предикатска реченица налази испред независне предикатске реченице (инверзија)
у издвајању уметнутих и додатих делова реченице
у одвајању реченица и реченичних
чланова у супротном односу
Кад се спремим, позваћу те телефоном. Иако сам знала, нисам одговорила на сва питања.
У мом селу, које је једно од најуспешнијих у воћарству, готово сви гаје малине.
Касније смо кренули, али смо стигли на време. Није написао роман, већ приповетку.
узвици се одвајају запетом Ух, што је хладно! Ох, што ме боли зуб!
при одвајању глаголских прилога, као и глаголских синтагми са глаголским прилозима, ако стоје у
позицији испред предиката
Напомена:
Мислећи о задацима, стигла је на испит. Прешавши затим из Трста у Беч, Лазар се нашао у новој средини.
Иза запете у реченици не може стајати енклитика.
Пример: Иво Андрић, наш нобеловац, је рођен у Доцу, селу крај Травника. (неправилно)
Пример: Иво Андрић, наш нобеловац, рођен је у Доцу, селу крај Травника. (правилно)
Цртица ( - )
УПОТРЕБА ЗНАКА Пример:
при подели речи на слогове и
растављању речи на крају реда
између делова полусложеница
ра-ди-ти трам-вај
радио-телевизија, шах-клуб, српско-енглески (речник), брже-боље, овамо-онамо
при писању бројки у низу (телефонски
бројеви, бројеви рачуна)
при одвајању граматичких и творбених
наставака и основа и за њихово
издвојено навођење
060-080-76-23
-а (наставак за облик): ученика
на- (префикс): научити
-ић (суфикс): путић
учи- (глаголска основа): учити
ученик- (граматичка основа): ученика
Гледала сам серију на РТС-у. (граматички наставак)
комбинација броја и речи у именичким
и придевским изведеницама
за означавање приближности у
комбинацији бројева или именица с
бројем
Акценатски знаци
Прословили смо 10-годишњицу брака. 24-часовни
пет-шест (корака) сат-два корак-два
Акценатски знаци: краткоузлазни, краткосилазни, дугоузлазни, дугосилазни,
ˆ генитивни знак, -постакценатска дужина
Поред наведених знакова постоје и помоћни правописни знакови: звездица, ситне бројке, знак степена, знак једнакости.
ПОДЕЛА КЊИЖЕВНОСТИ
ПРЕМА ОБЛИКУ (ФОРМИ) КЊИЖЕВНОГ ДЕЛА
поезијапроза
• књижевна дела која су написана у стиху, ређе и у прози;
• начин писања који је најчешће метрички одређен (стих, ритам, рима, акценат);
• речи се организују на такав начин да се разумевање усмерава у правцу њихових асоцијација.
• књижевна дела, која су написана смисленим реченицама, блиска говором језику;
• књижевна дела у којима се казује / говори о догађајима, личностима, неким појавама;
• слободни стил писања који не следи принципе ритма и риме.
народна (усмена)уметничка (писана)
из народа; изразу; сопствени
стил по којем постаје препознатљив;
измене у поновљеном штампању дела;
врстама.
лирикаепикадрама
књижевна дела у којима
аутор изражава субјективна
осећања, мисли, расположења;
(љубав, тугу, усамљеност, чежњу...);
у почетку је била везана за
музику. Назив је добила према
музичком инструменту лири
уз чију је пратњу певана;
честа је употреба стилских
фигура;
јавља се у народној и
уметничкој књижевности, а
може бити у стиху и у прози.
књижевна дела у којима се приповеда о догађајима и
ликовима;
назив потиче од грчке речи епос, што значи говор, реч, прича; одлике епике су: приповедање о догађајима и јунацима, објективност (непристрасност), радња која је предочена кроз заплете и расплете, развијена фабула и опширно приповедање / дужа форма (код већине епских врста);
јавља се у народној и уметничкој књижевности, а може бити у стиху и прози.
драмска дела намењена су читању, али и извођењу на позорници, радију или телевизији; у средишту драме је сукоб међу ликовима који се разрешава кроз радњу и дијалоге; основни облик казивања јесте дијалог.
Кратке народне умотворине
Питалица је кратка прозна врста исказана кроз шаљиво постављена питања са духовитим
и мудрим одговором. Поенту сазнајемо у одговору.
Пример: – Растеш ли?
– Ето, не могу даље од капе.
Загонетка је краћи говорни облик који се састоји од вишесмисленог метафоричког питања
које има само један тачан одговор – одгонетку. У загонетки се пореди непознато с познатим.
Иако им је циљ да забаве, служе и за изоштравање духа. Пример: – Паде бисер у село, село бисер покупи. (киша) – Из планине ницало, чак у море тицало. (река)
Пословице имају пренесено значење. Оне износе народна знања и мудрости. Основна им је намена да поуче. Пословице су нека врста народног свезнања. Исказују мудрости о човеку, о животу, о младости, о здрављу, о љубави, о пријатељству, о истини итд. Пример: – Добар глас далеко иде, а зао још даље.
– Тиха вода брег рони.
– Што можеш данас, не остављај за сутра.
Брзалице су говорна форма фолклорне или дечје игре. Служе за забаву или говорну вежбу.
Пример: – Миш уз пушку, миш низ пушку.
– Петар плете Петру плот су три пута по трипут.
– Риба риби гризе реп.
Бројалице (разбрајалице) су кратке, стиховане фоме дечијих игара које, углавном, немају значење. Користе се при разбрајању учесника у игри.
Пример: Ен ден дину саваракатину, саварака тика така, елен белен буф, триф, траф, труф.
Изрека је краћи израз у којем је конкретна слика употребљена у пренесеном значењу.
Разумљивост изреке заснива се на повезивању. За разлику од пословице, не носи поуку.
Пример: Мој деда ми је причао увек приче све док није отишао богу на истину.
Није рат никоме срећу донео јер нико не жели главу да изгуби
Кад се заљубим – главу изгубим.
Уопште ниси разумео шта причам као да седиш на ушима
Он има толико добру нарав да му се не можеш супротставити, већ одмах положиш оружје.
