Марина Вићентијевић . Весна Ерић . Весна Анђелић
НАРОДНА ТРАДИЦИЈА радна свеска за први разред основне школе
САДРЖАЈ МОЈА БАКА ПРИЧА 1. Игре
6 8
2. Играчке
10
3. Јесењи радови 4. Берба грожђа
12
5. Песме и игре
14
16
6. Приче
18
7. Крсна слава
20
8. Детињци, Материце и Оци
22
9. Нова година
24
10. Бадњи дан и Бадње вече
26
11. Божић
12. Свети Сава_школска слава 13. Ручни радови
30
14. Одећа и обућа
32
15. Фризуре и украси
34
36
16. Бела недеља
38
17. Биљке 18. Хлеб
28
40
19. Лазарева субота -- Врбица 20. Велики петак и Васкрс 21. Ђурђевдан
46
22. Литија -- Заветина Прилози
51
48
44
42
УПУТСТВО
Упиши, залепи, обој
Питај, сазнај, напиши, нацртај
Нацртај и обој
Уради сам
Уради са другом или другарицом
Уради са друговима (другарицама) у групи
Захваљујемо на сарадњи при изради ове књиге: Драгану Којовићу Весни Тодоровић Слађани Пешовић Весни Вукадиновић
МОЈА БАКА ПРИЧА
ИГРЕ
Деца су одувек волела да се играју и друже. Сакупе се било где: у кући, дворишту, на путу или ливади и започну игру. Избор игара зависио је од тога шта ко зна и шта је научио од старијих (браће, сестара, родитеља...). Тако су се дечје игре преносиле са генерације на генерацију, неке заборављале и настајале нове.
У ПРИЛОГУ 1 (на крају књиге) пронађи слике игара. Изрежи, обој и залепи их на одговарајуће место.
6
„Пошто секо млеко?”
„Ласте проласте”
„Мице”
„Школице”
ЈЕСЕЊИ РАДОВИ Јесен је годишње доба када на њивама има највише посла. Тада се беру зрели плодови и земљиште спрема за сетву. Берба кукуруза је важан посао у коме учествује цела породица. Док једни беру зреле клипове и сакупљају у корпе, други секу суве стабљике _ шашу и везују у снопове. Са њива се сакупљају и зрели дулеци. Све то се товари на кола и одвози кући. По завршеној берби њива се оре плуговима, тањира тањирачом и дрља дрљачом, да би се земља уситнила и припремила за сетву. На тако припремљеном земљишту људи сеју пшеницу. То се некада радило ручно. Људи су узимали семе пшенице из торбе и равномерно бацали по њиви. Затим су семе затрпавали дрљачом. Обичај је био да домаћица за орање и сетву спреми „богат” ручак да би кућа била веселија, а њива плоднија. У ПРИЛОГУ 3 пронађи слике јесењих радова на њиви. Изрежи, обој и залепи их по редоследу којим се послови обављају.
10
1. Берба кукуруза
2. Кола са кукурузом и тиквама
3. Орање
4. Тањирање
5. Сетва
6. Дрљање
ПРИЧЕ На крају дана, када се заврше сви послови, а нарочито у дугим јесењим и зимским ноћима, породица се окупљала око огњишта. Долазили су суседи, рођаци и пријатељи. Старији људи су разговарали о озбиљним стварима као што су важни догађаји: сетва, жетва, берба... Певали су уз фрулу, гусле, гајде, и причали приче о ратовима, бојевима, али и шаљиве, у којима се исмевају лаковерни и уображени. Баке и маме су причале бајке и приче о краљевима, краљицама, обичним људима, злим маћехама, добрим девојкама и храбрим момцима. Деца су слушала и приче о чудним бићима, змајевима, вилама, принцезама, принчевима и далеким земљама. У тим причама увек су праведни и сиромашни побеђивали зло и неправду. У ПРИЛОГУ 5 пронађи слике ликова из народних прича, изрежи их, обој и залепи.
16
Принц
Пепељуга
Вила ______________________
Змај ______________________
КРСНА СЛАВА
Крсна слава је породични празник. Њу славе православни Срби и преноси се са генерације на генерацију. На дан славе укућани носе славски колач и жито у цркву. Домаћин са породицом, рођацима и пријатељима, уз свечани ручак прославља празник. Најчешће се славе: Свети Никола, Свети Јован, Свети Ђорђе, Аранђеловдан, Света Петка... Светитељ који се прославља је заштитник те породице.
Упиши у облачиће речи којима гост честита славу и како му домаћин одговара. О бој сслику. лику. Обој
18
ДЕТИЊЦИ, МАТЕРИЦЕ И ОЦИ
Три недеље пре Божића славе се Детињци. Обичај је да тог дана родитељи своју децу везују канапом. Деца се „одрешују” обећањем да ће бити добра и послушна или рецитацијама које су научила за ту прилику. Следеће недеље су Материце, када се везују мајке, а у недељу пред Божић су Оци. Тада се везују очеви. Мајке и очеви се „одрешују”прикладним поклонима. Ови празници указују на блискост и љубав међу члановима породице.
У ПРИЛОГУ 6 пронађи слике које се односе на ове празнике, изрежи, обој и залепи их на одговарајућа места.
Детињци
20
Материце
Оци
НОВА ГОДИНА
Нова година се раније није славила као данас. Обичај њеног слављења почео је најпре у градовима, а касније и у мањим местима. Људи се радују доласку Нове године: шаљу честитке са жељом да им следећа година буде срећнија од претходне, одбројавају секунде до поноћи, организују прославе и балове по ресторанима, на улицама је ватромет... Деца за Нову годину у кругу породице, ките јелку лампионима, бомбонама и свећицама. Ујутру их испод јелке чекају поклони за које верују да их је донео Деда Мраз. Обој и украси новогодишњу јелку. Нацртај поклоне испод ње.
22
БАДЊИ ДАН И БАДЊЕ ВЕЧЕ
На Бадњи дан, рано ујутру, домаћин са сином или унуком иде у шуму да исече бадњак_храстово дрво. Доносе га и стављају испред куће. За то време мама и бака припремају свечану вечеру. Увече, домаћин уноси бадњак и сламу у кућу и говори: „Срећно вам Бадње вече!” Укућани му одговарају: „Бог ти добро дао и среће имао!” Домаћица житом посипа бадњак, а домаћин разастире сламу по поду, док деца иду за њим и пијучу. Онда сви седну на сламу да вечерају. Једе се посна храна, слаткиши и суво воће. Има пуно обичаја везаних за Бадње вече. Они се разликују у селу и у граду, и од једног до другог краја.
Изрежи слике из ПРИЛОГА 7, обој их и залепи по редоследу обичаја везаних за Бадњи дан и Бадње вече.
24
СВЕТИ САВА_ШКОЛСКА СЛАВА
Трећи син српског владара Стефана Немање звао се Растко. Као младић отишао је у манастир на Светој Гори, постао монах и добио име Сава. Свети Сава је највећи српски светитељ и просветитељ. Основао је српску цркву, подизао манастире, болнице и школе, подучавао народ, писао књиге... Слави се као школска слава 27. јануара. Тог дана се у свим школама организују приредбе на којима се пева химна Светом Сави, рецитује и говори о његовом животу и значају за српски народ.
У ПРИЛОГУ 9 пронађи слику Светог Саве и текст химне Светом Сави. Изрежи и залепи их на одговарајућа места.
Химна
28
Слика
РУЧНИ РАДОВИ
Некада су жене, а нарочито девојке, вредно радиле различите ручне радове. Преле су вуну, лан и конопљу. На разбоју су од вуне ткале ћилиме, поњаве, тканице, сукње. Од лана и конопље ткале су платно за кошуље, сукње и чаршаве. Плеле су вунене џемпере, чарапе, прслуке, рукавице, капе, шалове и украшавале их везом. Везле су разнобојним концем кошуље, пешкире, чаршаве, столњаке, шустикле, јастучнице, „куварице” и др.
Обој и нашарај „као везом” чарапе, кецељу и кошуљу. О
30
ОДЕЋА И ОБУЋА
Некада су се људи облачили другачије него данас. Њихова свакодневна одећа је била једноставна. За празнике, облачили су свечану одећу. На селу су носили народну ношњу која је била украшена везом и различита за сваки крај. Жене су облачиле: кошуљу, јелек, сукњу, кецељу и чарапе, а мушкарци кошуљу, панталоне (чакшире), јелек, чарапе. Обували су опанке од коже. У градовима је одећа била савременија. Жене су носиле дугачке хаљине и сукње, а мушкарци сакое, кошуље, панталоне и шешир. У свечаним приликама жене су носиле хаљине (кринолине) од свиле, а мушкарци фракове. Носили су ципеле са потпетицом.
У ПРИЛОГУ 10 пронађи слике сеоске и градске одеће. Изрежи, обој и залепи слике на одговарајућа места.
Одевање на селу
32
Одевање у граду
ФРИЗУРЕ И УКРАСИ Фризуре жена, мушкараца и деце су биле другачије него данас. Девојке на селу су носиле плетенице (кике) до удаје. Касније су плетенице савијале око главе и носиле мараме. Мушкарци су се шишали и носили капе, шајкаче, шубаре и шешире. У градовима, девојке и жене су носиле плетенице и пунђе, а ван куће шешире или мараме. Мушкарци су носили шешире, а у свечаним приликама цилиндар. Жене и девојке су носиле и накит. Најчешће су то били дукати. Од њих су прављене богате ниске, ђердани које су носиле око врата, на грудима и капи. Носиле су и перле разних величина и боја, украсне игле, шнале, минђуше, прстење. Жене у градовима су носиле и торбице, лепезе и сунцобране. Богати мушкарци су носили џепни сат са ланцем, лулу и табакеру. Нацртај фризуре, украсе и капе какве су носиле жене и мушкарци у селу и у граду. граду. У ГРАДУ
У СЕЛУ
БЕЛА НЕДЕЉА
Недеља пред почетак васкршњег поста зове се „Бела недеља”. У неким крајевима постоји обичај да у току Беле недеље иду „комендије”. То су деца која облаче стару одећу, маскирају се, носе штапове као да су старци, везују мараме или стављају тикве на главу, а око врата звоно. Иду тако, од куће до куће, играју, певају а домаћице им дају јаја, сир, суво воће и колаче. Понекад заложе ватру, прескачу је, шале се и одгонетају загонетке.
Нацртај децу у костимима за Белу недељу.
36
БИЉКЕ
У народу су биљке одувек биле поштоване. Веровало се да у природи за сваку болест постоји биљка којом се лечи, само је треба наћи. Зато су често одлазили у природу и брали биљке које су користили за кување чајева: нана, хајдучка трава, коприва, кантарион, мајчина душица, боквица... У својим баштама девојке су садиле босиљак, невен, рузмарин, здравац, каранфил, руже, ђурђевак... Босиљак су носиле у цркву, њиме се светила водица и китио славски колач. Рузмарином су се китили сватови. Девојке и жене су се често китиле цвећем из својих башта. Обичај је био да се за празнике (Ђурђевдан, Ивањдан, Цвети, Врбица) бере пољско цвеће и плету венчићи којима се кити кућа, капија, бунар, али и младићи, девојке и деца да би били здрави и срећни. Oбој биљке.
38
Босиљак
Коприва
Мајчина душица
Невен
Лала
Ђурђевак
ХЛЕБ
Некада је најважнији посао за домаћицу био мешење хлеба. Хлеб се најчешће меси од кукурузног, пшеничног и јечменог брашна. Брашно се млело у воденици. Затим га је домаћица сејала кроз сито. Брашну је додавала квасац, со и воду и месила тесто у дрвеним наћвама. Пошто нарасте, хлеб се пекао у црепуљи, фуруни или шпорету. У свакодневној употреби био је кукурузни хлеб _ проја и хлеб мешен од пшеничног брашна. За поједине празнике су мешени пригодни хлебови различитог облика и различито су украшавани. За Божић су мешени: Божићни колач, ратарице (за мушке чланове породице), плетенице (за женске чланове породице), колач за бадњак и чесница. За славу _ славски колач који је шаран и украшаван посебним „словом” и украсима од теста (лоза, гранчице, листићи). Нацртај све састојке потребне за мешење хлеба.
40
ЛАЗАРЕВА СУБОТА -- ВРБИЦА
Лазарева субота се прославља у суботу, осам дана пре Васкрса. На тај дан Господ Исус Христос је оживео свог пријатеља Лазара. Због тог чудесног догађаја, народ се радовао. По путу куда је Господ пролазио полагали су маслинове и палмине гранчице и цвеће. Као успомену на тај дан деца са родитељима одлазе у цркву, где добијају звончиће и гранчице врбе. Овај празник се због тога још зове и „Врбица”.
Нацртај девојчицу и дечака са венчићима од врбе и звончићима.
42
ВЕЛИКИ ПЕТАК И ВАСКРС
Велики петак је дан када је Исус Христос разапет умро на крсту. Обичај је да тог дана маме и баке припремају посна јела и боје јаја за Васкрс. Јаја боје луковином, копривом, маслачком... Прво обојено јаје је црвено и зове се чуваркућа. Верује се да оно штити кућу од зла и болести и чува се до следећег Васкрса. У недељу је Исус Христос победио смрт и васкрсао из мртвих. Зато је Васкрс најрадоснији празник. Тог дана се сви поздрављају речима: „Христос васкрсе!” „Ваистину васкрсе!” У цркви се служи свечана литургија, а код куће се породица окупља око богате трпезе и сви се куцају обојеним јајима. Онај чије је јаје најјаче узима сва јаја која је куцањем разбио. Обојеним јајима се дарују деца, рођаци, пријатељи. Напиши како се људи поздрављају за Васкрс. Обој слику.
44
ЂУРЂЕВДАН ȭɭɪɻɟɜɞɚɧ ʁɟ ɩɪɨɥɟʄɧɢ ɩɪɚ ɡɧɢɤ ɢ ɤɪɫɧɚ ɫɥɚɜɚ ɦɧɨɝɢɯ ɩɨ ɪɨɞɢɰɚ Ɍɨɝ ɞɚɧɚ ɦɚʁɚ ɩɪɨ ɫɥɚɜʂɚ ɫɟ ɋɜɟɬɢ ȭɨɪɻɟ ɤɨʁɢ ʁɟ ɩɨɤɚɡɚɨ ɜɟɥɢɤɭ ɜɟɪɭ ɭ ɏɪɢɫɬɚ ɢ ɯɪɚɛɪɨɫɬ ɍɨɱɢ ȭɭɪɻɟɜɞɚɧɚ ɛɟɪɟ ɫɟ ɩɨ ʂɫɤɨ ɰɜɟʄɟ ɻɭɪɻɟɜɚɤ ɦɥɟɱɢɤɚ ɥɟɤɨɜɢɬɟ ɬɪɚɜɟ ɢ ɩɥɟɬɭ ɜɟɧɱɢ ʄɢ Ɍɢɦ ɜɟɧɱɢʄɢɦɚ ɤɢɬɟ ɫɟ ɤɚɩɢ ʁɟ ɤɭʄɟ ɢ ɛɭɧɚɪɢ ɫɚ ɜɟɪɨɦ ɞɚ ʄɟ ɋɜɟɬɢ ȭɨɪɻɟ ɞɚ ɫɚɱɭɜɚ ɨɞ ɡɥɚ ɧɟɜɨʂɟ ɢ ɛɨɥɟɫɬɢ ȼɟɧɱɢʄɢ ɫɟ ɱɭɜɚʁɭ ɞɨ ɫɥɟɞɟʄɟɝ ȭɭɪɻɟɜɞɚɧɚ Ʌɟɤɨɜɢɬɟ ɛɢʂɤɟ ɭɛɪɚɧɟ ɭɨɱɢ ȭɭɪɻɟɜɞɚɧɚ ɫɟ ɩɨɬɨɩɟ ɭ ɜɨɞɭ ɢ ɨɫɬɚɜɟ ɞɚ ɩɪɟɧɨʄɟ Ɍɨɦ ɜɨɞɨɦ ɫɭ ɫɟ ɧɚ ȭɭɪɻɟɜɞɚɧ ɫɜɢ ɭɤɭʄɚ ɧɢ ɭɦɢɜɚɥɢ ɞɚ ɛɢ ɛɢɥɢ ɡɞɪɚɜɢ ɢ ɥɟɩɢ Ɉɛɨʁ ɫɥɢɤɭ ɢ ɧɚɰɪɬɚʁ ɻɭɪɻɟɜɞɚɧɫɤɟ ɜɟɧɱɢʄɟ ɧɚ ɦɟɫɬɢɦɚ ɝɞɟ ɫɟ ɨɛɢɱɧɨ ɫɬɚɜʂɚʁɭ ɡɚ ɨɜɚʁ ɩɪɚɡɧɢɤ
46
ЛИТИЈА -- ЗАВЕТИНА
Ʌɢɬɢʁɚ_ɡɚɜɟɬɢɧɚ ɫɟ ɫɥɚɜɢ ɨɞ ɞɚɜɧɢɧɚ ɇɚ ɬɚʁ ɧɚɱɢɧ ɦɧɨɝɚ ɦɟɫɬɚ ɩɪɨɫɥɚɜʂɚʁɭ ɫɜɨɝ ɫɜɟɬɢ ɬɟʂɚ ɢ ɡɚɲɬɢɬɧɢɤɚ Ʌɢɬɢʁɚ ɩɨɱɢʃɟ ɥɢɬɭɪɝɢʁɨɦ ɤɨʁɚ ɫɟ ɫɥɭɠɢ ɭ ɰɪɤɜɢ ɢɥɢ ɩɨɞ ɜɟɥɢɤɢɦ ɞɪɜɟɬɨɦ ɤɨʁɟ ɫɟ ɡɨɜɟ ɡɚɩɢɫ Ɍɨ ʁɟ ɯɪɚɫɬ ɢɥɢ ɥɢɩɚ ɭ ɱɢʁɨʁ ɤɨɪɢ ɫɬɚɛɥɚ ʁɟ ɭɪɟɡɚɧ ɤɪɫɬ Ɂɚɩɢɫ ɫɟ ɩɨɲɬɭʁɟ ɤɚɨ ɫɜɟɬɨ ɞɪɜɨ ɉɨɫɥɟ ɥɢɬɭɪɝɢʁɟ ɧɚɪɨɞ ɫɚ ɫɜɟɲɬɟɧɢɤɨɦ ɢ ɞɨɦɚʄɢɧɨɦ ɫɥɚɜɟ_ ɤɨɥɚɱɚɪɨɦ ɩɪɨɥɚɡɢ ɤɪɨɡ ɦɟɫɬɨ Ɉɧɢ ɧɨɫɟ ɢɤɨɧɭ ɤɪɫɬ ɢ ɛɚɪʁɚɤɟ ɉɟɜɚʁɭ Ȼɨɝɭ ɢ ɫɜɟɬɢɬɟ ʂɭ ɡɚɲɬɢɬɧɢɤɭ ɞɚ ɢɯ ɫɚɱɭɜɚʁɭ ɨɞ ɧɟɜɨʂɚ ɢ ɨɩɚɫɧɨɫɬɢ
Ɉɛɨʁ ɫɥɢɤɭ ɫɟɨɫɤɟ ɥɢɬɢʁɟ
48
ПРИЛОГ 1
ПРИЛОГ 2
51
ПРИЛОГ 9
СВЕТОСАВСКА ХИМНА (део) Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави, српске цркве и школе Светитељској глави. Тамо венци, тамо слава, где наш српски пастир Сава. Појте му Срби песму и утројте! Благодарна Србијо, пуна си љубави према своме пастиру, Светитељу Сави цело Српство слави славу, свога оца, Светог Саву. Појте му Срби песму и утројте!
ПРИЛОГ 10
59