Bebin izbor 8 by Bebin Izbor

ISSN 1820-7170

www.bebinizbor.com

Broj 8 jesen 2009

TRUDNO A

Fitnes za trudnice ISHRANA

PORO AJ

Kuhinja našeg detinjstva

Slobodno

sledite svoje instinkte

INTERVJU

IVANA ZARI

SAVETI

Grip

PITANJA I ODGOVORI

HIGIJENA i zdravlje

besplatan asopis

SADRŽAJ: TRUDNO A

Fitnes za trudnice . . . . . . . . . .

PORO AJ

Slobodno sledite svoje instinkte . . .

INTERVJU

Ivana Zari . . . . . . . . . . . . . .

ALTERNATIVA

Nega kože posle leta . . . . . . . . 12 REPORTAŽA

Sajam bebi opreme u Kelnu . . . . . 14 . . . . . . . . . . . . . . . 16

SAVETI IZLOG

. . . . . . . . . . . . . . . . 18

SAVETI

Grip . . . . . . . . . . . . . . . . . 20

Osniva i izdava : Emisar d.o.o. Milorada Jovanovi a 5, 11147 Beograd tel: 011/35 35 331 fax: 011/35 35 349 www.bebinizbor.com o ce@bebinizbor.com Direktor: Rade Stojkovi Uredništvo: Rade Stojkovi , Danka Trifunovi

BEBAC.COM

Kada se radi prvi UZ kukova beba . 23

Redakcija: Danka Trifunovi , Ana Kos , Irena Spasovi

PITANJA I ODGOVORI

Higijena i zdravlje . . . . . . . . . . 24 ISHRANA

Kuhinja našeg detinjstva . . . . . . 26 PORODICA

Kultura govora . . . . . . . . . . . . 28 MINI FACEBOOK . . . . . . . . . . . . 32

HALOBEBA

. . . . . . . . . . . . . . 34

Lektor-korektor: Danka Trifunovi Stru ni saradnici: dr Ljiljana Koljaja-specijalista pedijatrije, dr Dejan Boškovi , spec. dr Vesna Vukovi -de iji psihijatar, Ranko Vukovi -dipl.def. -logoped, Živka Vlajkovi -nutricionista, mr ph spec Danijela Pecarski-magistar farmacije, dr sc Jasmina Vuksanovi -logoped, dr Jelena Raki Milanovi , mr sc med- zijatar, Dragana Mari , viši zioterapeut i tnes instruktor Saradnici i prijatelji: Halobeba, Bebac.com, IPS - K. Mihajlova 1, Beograd (kratke izreke preuzete iz knjige “Velika o ekivanja”, Tom Berns)

Gra ki dizajn: CORETEC, Ana Kos i Danka Trifunovi Štampa: Rotogra ka, Subo ca Godišnja pretplata na asopis Bebin izbor:

Pretplata se odnosi samo na troškove poštarine jer je asopis besplatan, a iznos je 175 dinara za svih 5 brojeva u 2009. godini. Popunite opštu uplatnicu na slede i na in: Upla lac: Ime, prezime i adresa Svrha uplate: p troškovi Primalac: Milorada Jovanovi a 5, Beograd Iznos: 175,00 Ra un primaoca: 265 0000000 641 514-42

Kopiju uplatnice pošaljite na našu adresu, fax ili e-mail: Emisar d.o.o. Milorada Jovanovi a 5, 11147 Beograd

Distribucija: Emisar d.o.o. Marke ng: 011/ 35 35 341 o ce@bebinizbor.com Oglašavaju i se u “Bebinom Izboru” imate priliku da se obra te širokom krugu potencijalnih klijenata.

CIP-Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 613/614 ISSN 1820-7170 - Bebin izbor COBISS.SR-ID 146773772

Trudnoca

FITNES

ZA TRUDNICE

Trudno a predstavlja zna ajan period u kojem je vrlo važno da se povede ra una o mnogim stvarima i životnim navikama. Pored redovnog odlaska kod lekara i pravilne ishrane, potrebna je i zi ka aktivnost, odnosno vežbanje.

Kada po eti sa vežbama? Po završenom prvom tromese ju, ako je uredan nalaz ginekologa i opšte zdravstveno stanje. Izvesna odstupanja se mogu dozvoliti u slu aju kada se radi o trudnici koja je intenzivno vežbala pre trudno e, ima zadovoljavaju i zi ki status, uredan ginekološki nalaz i ostalu medicinsku dokumentaciju. Takva trudnica samo nastavlja u kontinuitetu, tj. ne prestaje s vežbanjem prva tri meseca trudno e. Za trudnice koje su redovno imale neku od zi kih aktivnosti, nema zabrane ni u trudno i. Ipak, potreban je izvestan oprez i ne treba ni sa im preterivati. Kako trudno a napreduje, svaka trudnica e ose ati promene unutar svoga tela. S rastom bebe i približavanjem termina poro aja, smanjiva e se intenzitet izvo enja neke zi ke aktivnosti. U tome trudnici svakako mogu pomo i ne samo znaci unutar tela, ve i stru ni tim (ginekolog, zioterapeut, tnes instruktor...) koji može dati uputstva i pratiti promene. Trudnicama koje se nisu bavile rekreativnim programima vežbanja, nije razdoblje u kome bi one neophodno trebalo da zapo inju s nekom zi kom aktivnoš u kojom se nisu bavile pre. Ali, bilo bi sasvim pogrešno da se ne preporu e barem osnovne vežbe koje e doprineti ublažavanju odre enih simptoma koji se javljaju u trudno i. U rizi noj trudno i, bez obzira na želje, mogu nosti su bitno ograni ene. Savetuje se strpljenje i pridržavanje uputstava o ponašanju u tim slu ajevima. Trudno a ne mora uvek u potpunosti biti rizi na, zato treba sa ekati, možda e ve kod slede e kontrole biti odobreno vežbanje. Program vežbi: z Aerobne vežbe umerenog intenziteta (bez gubljenja daha), kojima prethode vežbe zagrevanja (umereno hodanje pre nego što se ubrza tempo). Zna ajne su jer ubrzavaju cirkulaciju i omogu avaju bolji prenos kiseonika do fetusa. Normalizuju probavu i smanjuju opstipaciju, popravljaju raspoloženje. z Vežbe snage umerenog intenziteta bez zadržavanja daha, oja avaju miši e, rastere uju zglobove, olakšavaju kretanje, osiguravaju dobro držanje tela.

Život se uglavnom sastoji od o ekivanja.

Kegelove vežbe za miši e donjeg dela karlice su zna ajne zbog o uvanja pravilnog tonusa i elasti nosti ovih miši a, ija je uloga u kontroli protoka urina, dobrovoljnog stezanja materice i analnog miši a. z Vežbe istezanja izvoditi umereno zbog lu enja hormona relaksina koji razmekšava vrste zglobove karlice, kako bi beba mogla da pro e kroz karli ni kanal pri poro aju, ali, na žalost, ima loše efekte po ostale zglobove. Može lako do i do povrede. Zato pažljivo sa istezanjem! z Vežbe relaksacije doprinose smanjenju promena raspoloženja, pove anju energije i izdržljivosti trudnice. Pomažu u opuštanju, smanjuju napetost i uravnotežuju apetit i varenje. Mere predostrožnosti Pre bilo kakve odluke da po nete sa vežbama, konsultujte se sa svojim lekarom da li je za stanje vaše trudno e to preporu ljivo. Iako se vežbe preporu uju u trudno i, važno je znati koje vežbe smeju da se izvode i kako se one izvode, a koje ne smeju, tako da nije preporu ljivo raditi samostalno, bez kontrole trenera i ako se ne znaju osnove. U drugom i tre em tromese ju, ne treba raditi vežbe u leže em položaju, jer se može smanjiti dotok krvi u matericu i dovod kiseonika bebi, kao ni vežbe na jednoj nozi, jer trudnice lakše gube ravnotežu. Tako e, treba izbegavati poze koje zahtevaju preterano istezanje miši a abdomena ili pritisak na abdomen i karlicu, kao i nagle pokrete ili skakanje. Ne forsirajte svoje telo, radite vežbe samo do onog položaja u kome se ose ate udobno, nemojte silom pokušavati da izvedete pozu do kraja, ako se ose ate neprijatno. Pažljivo slušajte svoje telo, ukoliko ose ate nelagodnost ili bol, prekinite sa vežbama. U kojim slu ajevima vežbe nisu preporu ljive Ipak, koliko god bilo poželjno, vežbanje nije preporu ljivo u odre enim slu ajevima, a to su: trudnice koje su imale više spontanih poba aja, koje nose više od jedne bebe, koje imaju visok krvni pritisak ili blago krvarenje, skra en grli materice, malu koli inu plodove vode, placenta previju, prevremene kontrakcije. Dragana Mari , viši zioterapeut i tnes instruktor LIFE CENTAR ZIRA

Poro aj

Slobodno sledite svoje instinkte “Drži mu glavo uspravno”, “Zašto ga hraniš u tom položaju?”, “Ja moje dete ne kupam u to vreme”, “Po mom mišljenju, tvoje dete malo jede”... Save i kri ke koje malo majki mogu da izbegnu...

Svekrve, majke, sestre, zaove, bebisiterke i prijateljice su velikodušne, dobronamerne, pune ljubavi, ali ponekad zapovedni ke sa svojim iskustvom i rešavanjima situacija. Slušanje i pore enje sa iskustvom drugih majki može bi važno, ali još važnije je nau i kako sluša i pra sopstvene ins nkte. Na kraju krajeva, ak i ako želite da verujete u savete drugih, bilo bi teško izabra odre en i apsolutan vodi me u brojnim kandida ma. Kada se suo ite sa problemom, lako ete do i u situaciju da na ete nekoga ko e save-

tova na koji na in nešto da uradite i nekoga ko e tvrdi suprotno. Kome treba da verujete? Samo same sebi. Ono što vam vaš materinski ins nkt kaže je najbolje rešenje kako bezbrižno da odgajate svoje dete. To je pitanje razumevanja koje je od ponu enih rešenja u harmoniji sa odnosom koji gradite sa vašim detetom. Odlu no, ali sa zahvalnoš u – ne zaboravljaju i to da, ko god da daje predlog, u dobroj

nameri, to smatra kao pomo – objasnite svoju teško u kada se suo avate sa mešanjem u neko pitanje. Podelite svoje strahove sa nekom bliskom osobom da vam prevelika pažnja stvara pri sak. Objasnite da vam previše saveta ini samo da se ose ate još nesigurnijom kad treba da rešite neku situaciju, da niste sposobni to sami da uradite, da birate pogrešno rešenje, da radite stvari sa kojima se ne slažete u potpunos . Važno je da to uradite, jer ose anja i stanje majke „u u“ na njeno dete, isto kao što ga mleko hrani. I baš kao i mleko, i maj-

Maj ina ljubav ini da normalno ljudsko bi e radi nemogu e stvari.

ine reakcije moraju da budu odgovaraju e, kako biste garantovali detetu pravilnu dozu maj inske „hrane“. Beba opaža maj inu nesigurnost kada ona brine o njoj. Ona je uplašena i nervozna zbog te nesigurnos i traži, na svoj na in, da se mama o njoj brine bez zabrinutos . Nijedna žena nije ro ena kao majka. I nijedna majka nema magi nu mo putem koje e besprekorno brinu o svom detetu, posebno na po etku. Ali svakako da sve majke mogu da ra unaju na ja inu veze koja ih spaja sa detetom i koja im pomaže da tuma e detetove potrebe bolje od bilo koga. Bi majka zna i svakodnevno se suo ava sa malim i velikim dnevnim problemima, stavljanje same sebe na test, bez poveravanja drugima uloge koja je jedinstvena. I u dobru i u zlu, i kada grešite i kada ste zadovoljne. Dojenje, bebin pla , neprospavane no i, normalne teško e tokom prvih nekoliko meseci e sigurno u ini da se suo ite sa sumnjama i nesigurnoš u. Ali to se uvek odnosi na detetove potrebe koje su potpuno normalne, sa kojima je majka u potpunos sposobna da se suo i na autonoman na in, bez potrebe da je neko nadgleda u tome. Nemojte se plaši da rešavate problem „na svoj na in“. Nemojte se plaši potrebe da budete sami kada dojite bebu, kada je kupate, presvla ite. To je prirodna potreba kao reakcija na potrebu za in mnoš u ose anja. To je prostor u kome možete da otkrijete „svoje“ shvatanje materinstva, „svoj“ na in kako bi majka, „svoju“ sposobnost da budete majka.

Intervju

“U vremenu u kojem živimo, još je važnije da se porodica vrsto drži“

Ivana Zari

Voditeljka i autorka brojnih emisija koje smo imali priliku da gledamo na nekoliko TV stanica poslednjih godina, omiljeno TV lice u mnogim domovima, možda upravo zbog svoje neposrednosti, elokvencije i profesionalnog pristupa poslu, šarmantna i lepa voditeljka u poslednje vreme se potpuno posvetila porodici, jer je postala majka dve preslatke devoj ice, Katarine i Olge, koje su njoj i njenom suprugu sada na prvom mestu, jer roditeljska ljubav i prisustvo su deci sada najvažniji. Šta je još važno, kako su protekle obe trudno e, o prvim danima sa bebom, o vaspitanju dece i da li se uskoro vra a na male ekrane, odgovara Ivana Zari .

Foto: Miša Obradovi

„U poslednje vreme vas ne vi amo na TV-u. Da li to zna i da ste se potpuno posve li deci? Jesam. Posle ro enja prvog deteta, vra la sam se rela vno brzo na posao, posle samo nekoliko meseci. Me u m, velika je razlika kad imate jedno malo i dvoje malih. To su dva ritma, dve vrste razli i h obaveza oko njih i samim m puno posla za roditelje. Trudimo se oboje da provedemo što više vremena sa njima, jer smatramo da je to izuzetno važno kada su tako mali.

nega vnom smislu. Sve smo joj objasnili još dok je beba bila u stomaku, jedva je ekala da s gne i idila još traje. Nadam se da e tako i osta ... Brižna je starija sestra, uživela se u tu ulogu i baš mi pomaže. Olga je obožava, Katarina joj je apsolutni idol. Koja je mamina, a koja ta na mezimica i da li uopšte postoji takva podela? Obe su mamine mezimice kad tata nije tu, ali kad tata do e...

zivom gorušicom koju sam opet pokušavala da ublažim hlebom, keksom i ostalim nepotrebnim namirnicama. Nikome ne bih to preporu ila, jer muku i gorušicu ništa od svega toga nije eliminisalo. Drugu trudno u nisam ni ose la, ugojila sam se 12 kg, izgledala sam i ose ala se odli no i bila sam potpuno blažena i mirna. injenica je da kad imate ve jedno dete, jurcate za njim stalno, pa ne s žete mnogo ni da mislite, ali, bez obzira na to, ose ala sam se potpuno fantas no.

Imate dve erkice, Katarinu i Olgu. Koliko godina sad imaju? Katarina ima 4,5 godine, a Olga je napunila 16 meseci.

Da li su trudno e bile sli ne, ili ima razlike? Potpuno razli ite, toliko da skoro ništa ne mogu da uporedim. U prvoj sam se ugojila 25 kilograma. Najgore je od svega što nisam ak jela iz zadovoljstva, ve iz potrebe da sebi pomognem, jer mi je do 5-og meseca bilo strahovito muka, toliko, da je bilo dana kada sam bila potpuno nesposobna da funkcionišem. Onda je došao rela vno prijatan srednji trimestar, a za m tre i, u kom sam ve bila podeblja, sa je-

Da li ste bili od onih trudnica koje su ak vne, vežbaju, vrlo malo menjaju pre ašnji na in života dokle god mogu, ili od onih koje više vole da miruju? Bila sam ak vna samo u smislu svakodnevne ru ne i trudila sam se da što više šetam. Nisam vežbala, više mi je odgovaralo da se primirim, naro ito u prvoj trudno i, koja je imala malo stresan po etak, pa sam bila pažljiva. U drugoj, kao što rekoh, Katarina me je održavala u formi...

Katarina je prva došla na svet. Kako je prihva la vest o dolasku još jednog lana porodice? Kako se slaže sa sestricom? Na našu veliku sre u, fantas no. Ona jeste bila apsolutni centar našeg sveta do Olginog ro enja, ali sre a je da je izuzetno razumno dete i nismo je razmazili u onom

Jeste li pose ivali neka savetovališta za trudnice, išli na vežbe disanja, itd? Nisam, mada mislim da je trebalo. Na koji na in ste se porodili? Kakvo je za vas bilo to iskustvo? Da li biste imali neki savet za trudni ce i porodilje? Pošto ste obe bebe rodili posle tridesete, da li postoji neka posebna preporuka za žene koje malo kasnije dobiju dete? Oba puta carskim rezom. Prvi put neplanirano, jednostavno, nešto se malo zakomplikovalo, pa je moja

Intervju

bez nervoze. Mnoge trudnice se nepotrebno plaše i nerviraju. Važno je samo ima doktora kojem bezrezervno verujete i koji vam prija. On e vodi ra una o svemu. Kad se beba rodi, potrudite se oko dojenja. Kad pro u prvi problem i i, svi e bi zadovoljni. Ja sam od onih koji misle da je dojenje veoma važno. A što se e godina... mislim da je sve individualno. injenica je da e žene u dvadese m ima više energije za podizanje dece, ali prednost tridese h je što smo se ve negde stabilizovale, radimo i ose amo se sigur-

Kakvi su za vas bili prvi dani po dolasku bebe u dom? Prvi put malo stresni, jer je sve novo pa treba svašta nau i i savlada . Drugi put, naravno, mnogo lakše. Neobi no je što sam imala u sak da sam sve zaboravila kako i šta treba da radim, me u m, naravno da se priroda pobrinula da se majka uvek svega se ... Ko je pomagao? Moja mama je non-stop bila tu, naravno i Zare, koliko god je mogao. S caj okolnos je bio da je oba puta kad su se devoj ice rodile puno raka dio, snimao je nešto i dosta odsudio stvovao iz ku e, ali snašli smo se stv dosta dobro. do Da li imate bebisiterku D iili uspevate sami da se bbrinete oko dece? Dugo nismo imali, ali od pre nekoliko meseci pomaže nam jedna ko divna gospo a Neda, koju devoj ice div obožavaju od prvog susreta (što je ob meni bilo jako važno), a i Katarina je me krenula u vr . Tu je bilo malo krekre ni-stani, nije zgodno da dete krene niu vr v kad s gne nova beba u ku u. Me u m, upravo u tom trenutku M smo uspeli da je upišemo, vr i u sm našem kraju su prebukirani i nismo na želeli da izgubimo mesto. Prilagože

avala se celih 7 meseci, nismo je

a terali i forsirali - želela je da ide, ali te to svakako nije izgledalo kako je ona zamišljala, pa se vra ala uplakana za ku i svaki dan. Ali bila je uporna i ku ona o n i mi i sad jedva eka svakog jjutra ut da je odvedemo.

doktorka rešila da ne rizikujemo. Nisam baš uživala, moram prizna , sve se desilo iznenada, dve nedelje ranije i usred no i, tako da nisam dobila epidural koji sam želela i na kraju sam završila još i na operacionom stolu. Ali injenica je da se sve lepo završilo i da se, kao što sve majke i kažu, sve brzo zaboravi kad ugledaš svoje mladun e. Sa Olgom sam tako e imala carski rez, ali planirani. Oporavila sam se fantas no brzo i sve je bilo puno lakše nego prvi put. Savet bi bio - samo

nije. ni nije je. Žene Žene svuda u svetu ra aju sve kasnije, jer moraju ili žele da rade. Medicina nam pomaže i mislim da je potpuno o.k. odlu i se za decu i u 40- m. Da li ste imali želju da vaš suprug prisustvuje poro aju? Nisam, moram prizna . Mislim da to može da zna i ženama koje se pora aju prirodnim putem i pred kojima su dugi sa ekanja. Carski rez ne izgleda lepo i mislim da to, ako uopšte i postoji u praksi, nije dobra ideja.

Volite li da kuvate i da li brinete o ishrani? Da li ste u trudno i o tome vodili ra una? Nisam baš neki „kalibar“ u kuhinji, priznajem da sam od onih kojima je spremanje hrane obaveza... ali šta se mora, nije teško. U trudno i sam se trudila da jedem maksimalno zdravo, s m što sam, kao sto rekoh, u prvoj od silne mu nine dosta glupos pojela. U drugoj sam bila maksimalno disciplinovana, a nisam ni imala neke velike napade ape ta, tako da sam dobro prošla.

Intervju

U kojoj meri je ishrana zaslužna za negovan i lep izgled? Na koji na in održavate mladala ki izgled, pozi vnu energiju i osmeh, koji su kod vas uvek prisutni? Važno je unosi dosta vitamina, vlakana, vode... Ima tu i gene ke, mama mi je vrlo vitalna i mladolika, pa se nadam da u takva bi i ja. Kao i svi - nisam ni ja baš uvek vedra i nasmejana, ali se trudim da se uvek se m da treba da budem zahvalna na životu i svemu što imam i to pomaže. Leto je pri kraju. Da li ste ve išli porodi no na letovanje? Jesmo, bili smo u Gr koj još krajem juna, tako da smo ve i zaboravili... Pošto važite za jednu odmerenu i elokventnu osobu, kakvu smo vas upoznali na televiziji i koja je mnogima uzor, da li na taj na in vaspitavate i decu?

Da. I moj muž i ja mislimo da je to dobar put. Pritom, u vremenu u kojem živimo, još je važnije da se porodica vrsto drži i formira decu sa vrs m stavovima, jer napolju ih svašta eka... Da li za vašu porodicu možete da kažete da je tradicionalna, ili je to neka varijanta savremene porodice, koja nije klasi na? S obzirom i na profesije kojima se bavite, i vi i vaš suprug, Ivan Zari , koji je glumac i nemate neko ksno radno vreme... Kada je porodica u pitanju, tradicionalnih smo shvatanja, ali ne živimo klasi an život, kao što ste i rekli. Moram prizna da mi je ranije to bilo uzbudljivo - nijedan dan nije is , nemamo klasi no radno vreme... Me u m, otkad su došla deca i moji stavovi se menjaju. Rado bih radila od 9 do 5. Deca zahtevaju

ustaljen ritam, vole poznate stvari, a i mnogo je lakše organizova život kad može da se planira dan. Kada emo vas ponovo vide na TV-u? Da li spremate nešto i da li vam nedostaje posao, televizija, rad na emisijama? Nadam se za nekoliko meseci, mada je trenutno malo nezahvalno vreme za voditelje i autore mog pro la. Imam neke želje i ideje, naravno da mi nedostaje televizija, ali mislim da u sa eka još malo. Priredila: Danka Trifunovi

Alternativa

Mr ph spec Danijela Pecarski Mella Cosme cs, 011/397 08 92 E-mail: mella.cosme cs@eunet.yu

NEGA KOŽE POSLE LETA Kožu je neophodno revitalizovati i osvežiti nakon letnjih meseci i tako spremni do ekati zimu, koja ima stresno dejstvo na kožu i zahteva posebnu zaštitu i negu. Lepota leta se ogleda ne samo u predivnom vremenu i tako dugo o ekivanom godišnjem odmoru, ve i u svežem i preplanulom izgledu naše kože. Ali, nepohodno je zna pametno uživa u suncu da bi se izbegle neprijatnos koje su posledice prekomernog sun anja i koje se vide ve sa prvim nagoveštajima jeseni. Promene na koži usled sun anja se ogledaju u preranom starenju. Koža tako gubi sjaj i elas nost i postaje isušena i dehidrirana, pa me gubi i svoj tonus i svežinu. Zato je neophodno kožu revitalizova i osveži nakon letnjih meseci i tako spremni do eka zimu, koja tako e ima stresno dejstvo na kožu i zahteva posebnu zaš tu i negu. Takvoj koži je neophodan tretman prepara ma sa hranljivim i hidratnim dejstvom koji e joj povra prirodnu vrsto u i sjaj. Izdvojili smo 5 preparata koji su neophodni za adekvatnu negu posle leta: 1. ULJANI PILING ZA KOŽU Ovakav piling je neophodan pre svega da ukloni izumrle elije površinskog sloja kože. Tako e hranljivi sastojci preparata za negu kože lakše da prodru u dublje slojeve gde e ispolji svoje dejstvo, a istovremeno e se pobrinu za ujedna enu boju kože ( eke nastale kao posledica dejstva uv zraka.) Sastav pilinga je vrlo bitan faktor, jer piling, pored uloge abraziva, ne sme da iri ra agresivnim dejstvom i dodatno ošte uje kožu. Zato je važno da se opredelite za uljani pilig, bilo da je u pitanju telo ili lice. Uljani piling, zahvaljuju i prirodnim uljima u sebi, neguje i hrani kožu i spre ava njenu dehidrataciju. Pored ulja (masline, badema...), potrebno je i da sadrži umiruju e biljne ekstrakte (neven, kamilica, aloja…) koji e da umire kožu nakon pilinga. Sredstvo koje e uklanja izumrle elije (abraziv), tako e mora bi biljnog porekla (mlevene koš ce masline, kajsije, oraha..), koje ne e stvara mikroošte enja na koži, koja su esta posledica pilinga.

Alternativa 2. REVITALIZIRAJU I TONIK ZA LICE Svakodnevna upotreba tonika je osnova za rehidrataciju i osveženje kože koja gubi sjaj i elas nost, iz godine u godinu. Tonik u sebi treba da sadrži biljne ekstrakte umiruju eg i osvežavaju eg dejstva, u zavisnos od pa kože (kamilica, neven, hamamelis, zeleni aj, aloja…). Pored toga, ovaj bezalkoholni tonik treba da sadrži i kolagen, elas n, alantoin, hijaluronsku kiselinu i druge ak vne sastojke koji koži vra aju gipkost i sjaj.

3. DNEVNA I NO NA KREMA SA HIDRANTNIM I HRANLJIVIM DEJSTVOM Ovakva krema, pored prirodne podloge (shea bu er, cacao bu er...) i prirodnih biljnih ulja (maslina, badem, jojoba, semenke grož a, avokado…), ne sme da sadrži lanolin, vazelin i para n, koji zapušavaju pore, maste i tako spre avaju dejstvo ak vnih sastojaka iz krema. Krema treba da sadrži, u zavisnos od zrelos kože, razli ite sastojke. Za zrelu kožu, to su hijaluronska kiselina, Q 10, kolagen, elas n, vitamin C, E, re naldehid…Kada je mla a koža u pitanju, potrebne su blaže kreme biljnog sadržaja sa ekstrak ma aloje, hamamelisa, nevena, žal je, kamilice, za m kolagenom, alantoinom...Ovako formulisane kreme vra aju koži vlagu, obnavljaju strukturu i naglašavaju lepotu tena. 4. HRANLJIVI KREM ZA TELO Dok nam je u toku leta neizmerno prijalo hidrantno mleko za telo, sada naša koža traži dublju i ja u negu, pa je neophodna upotreba hranljivog krema. Krem se nanosi posle tuširanja, najduže 10 minuta, i posebno nakon intenzivnog pilinga, kada ga koža najbolje upija. Ovakav krem treba da sadrži shea bu er, p elinji vosak, biljne ekstrakte - ve navedene kod krema za lice, kao i kolagen i elas n. Telo traži kompletnu negu, kao i lice, da bi koža zadržala vitalnost tokom godina. 5. MASKA ZA LICE Upotreba maske je veoma bitna tokom cele godine, a posebno posle leta. Kad je u pitanju zrela koža kojoj treba povra meko u i elas nost, maska treba da sadrži hijaluronsku kiselinu, kolagen, razne ekstrakte koji vlaže i hrane kožu i s mulišu obnavljanje površinskog sloja, ime se smanjuju sitne bore izazvane dehidratacijom. Za mla u kožu, maska treba da sadrži ekstrakte žal je, kamilice, hamamelisa, aloje…

Reportaza

Sajam bebi opreme Keln 2009 Kind+Jugend Jedan od najve ih svetskih sajmova de ije i bebi opreme, Kind+ Jugend, koji je bio od 17. do 20. septembra u Kelnu, promovisao je novitete najpozna jih proizvo a a. Na sajmu se zapaža fokusiranje proizvo a a na neobi ne i pedagoški vredne ideje kao, i na dizajn i bezbednost. Zapazili smo mnogo novih proizvoda koji pokazuju kako se kroz igru neguje razvoj logike, jezika i spretnos . Materijali koji se u ve ini koriste u proizvodnji igra aka su tkanine, pretežno meki materijali i pliš, puno drvo i plas ka. Neobi an dizajn igra aka u ograni enim izdanjima je privla io ne samo decu ve i nejdžere i odrasle. Kod auto sedišta, koja su bila predmet našeg posebnog interesovanja zbog novog zakona o obavezi upotrebe od decembra, prime li smo da iso- x sistem postaje standard, što e roditeljima omogu i lako, sigurno i jednostavno rukovanje. Kod sedišta se kombinuje so s cirani dizajn sa visokom funkcionalnoš u. Pored aspekta bezbednos , proizvo a i su posebnu pažnju posve li udobnos deteta. Ve po tradiciji su dodeljene nagrade za inova vnost u osam kategorija:

z Svet mobilnih beba - nagra eni ar kal Kobi (MIMA-Wanadoo). Izuzetan dizajn bebi kolica podre en prak nos sa integrisanim ‘’školjka’’ sedištem koje može vrlo lako da se transformiše u nosiljku.

z Svet bebi teks la - nagra eni ar kal Wetpets (WetPets GbR). Lep ri i za plivanje koji su izra eni od mekanog teks la, koji ujedno š dete od žuljanja prilikom plivanja. z Svet putuju e bebe - nagra eni ar kal Maxi-Cosi, Car Seat Family (Dorel, Netherlands). Family auto sedište se dobija u tri dela i može se koris za decu do 3.5 godine. Poseduje digitalnu kontrolu ispravnos pri vrš enos deteta u sedištu. z Svet mobilnih beba i prate e opreme za putovanja - nagra eni ar kal: lolaloo (lolaloo GmbH). Mala sprava na baterije koja se i ak trakom ka i za ram kolica ili njihalicu i izaziva ljuljuškanje kolica-njihalice, umiruju i na taj na in bebu. Nažalost, cena je izuzetno visoka.

z Svet bebi igra aka - nagra ena igra ka Kiditec mul car (Techno Bloxx AG). Igra ka koja kod deteta s muliše motoriku i maštu prilikom sklapanja i transformisanja iz jednog u drugi oblik. z Svet sigurnos bebe - nagra eni ar kal Slamjam (BDI Inven ons Ltd.-Askopa). Jednostavan sistem koji š vaše dete od uklještenja prilikom zatvaranja vrata.

z Svet brige o bebi - nagra eni ar kal Babybath with removable bath ring (TIGEX) Kadica koja se prilago ava rastu deteta zahvaljuju i posebnom umetku i nogicama koje služe i kao stabilizatori.

z Svet bebi nameštaja - alma urban cot-crib by bloom (Bloom baby) Ogradica-kreve koji se vrlo prak no sklapa i štedi vam prostor.

Pored nagrada za inova vnost, na sajmu smo imali prilike da se upoznamo sa dos gnu ima u dizajnu, tehnologiji i novim materijalima, gde se posebno obra a pažnja na ekologiju i zaš tu okoline, sa sve ve om upotrebom prirodnih materijala. Rade Stojkovi

Saveti

Igra ke Igra ke za decu Novoro en ad provodi najviše vremena posmatraju i vas i u e i na osnovu izraza vašeg lica i na osnovu vašeg glasa. Ali u razvoju vašeg deteta zabavnu ulogu ubrzo poprimaju igra ke. Igra ke koje emo naves idealne su za razli ite stadijume razvoja vaše bebe tokom prve godine života.

Od ro enja do 6 nedelja Vašu bebu e privla i jaki kontras boja i oblika. N Pokretni krevetac N Sa bebom na pros rci treba radi gimnas ke vežbe N Trake i kompakt diskovi sa muzikom za bebe

Od 3 do 6 meseci Vaša beba e po e da se prevr e, možda e po e da reaguje na vlas to ime i možda e mo i da prona e delimi no skrivene predmete. N Platnene slikovnice N Zve ke N Nežne, meke igra ke

Od oko 6 do 8 meseci Vaš mališan e bi precizniji kada podiže i hvata predmete, mo i e da sedi ako ga nešto pridržava i po e e da gu e i proizvodi razli ite zvuke. N ašice koje se slažu jedna u drugu N Drvene kocke N Bebi ogledalo N Igra ke za kadu N Male slikovnice sa tvrdim listovima N Grickalice za zube

Od 8 do 12 meseci Vaša beba e reagova na razne pods caje, možda e po e da puzi ili ak da hoda i da izgovara nekoliko re i. N De iji telefon N Krupne kocke i ljudske gure N Muzi ke igra ke N Igra ke koje se vuku N Igra ke na kojima može da se sedi i ljulja (12 meseci)

Vodite ra una o bezbednos Kupujte igra ke u uglednim trgovinama Oznaka CE zna i da su igra ke izra ene u skladu sa evropskim standardima N Bacite ambalažu im raspakujete igra ku N Držite igra ke dalje od vatre N Pažljivo motrite kada se u blizini vaše bebe starija deca igraju igra kama sa sitnim delovima N Na ljuljaškama uvek koris te pojaseve N Odložite igra ke posle upotrebe da se dete ne bi spotaklo o njih i palo. N Nemojte ostavlja igra ke na stepeništu N N

Tekst preuzet iz brošure „Mothercare korisne preporuke”

Dobro vaspitanje deteta je ulaganje u budućnost.

O ekivanje savršenstva je nerealno Nekada ste sa neodobravanjem gledali majke koje u supermarketu izgube strpljenje sa decom ili one koje deci daju da jedu takozvanu brzu hranu, ili ih ostavljaju ispred televizora da gledaju crta e samo da bi imale barem 15 minuta mira. Sada kada ste i vi postali majka, shvatate da zapravo nije lako uvek radi ono što se smatra ispravnim i zato se ose ate krivom. Kada imate malo dete, podvrgnu ste ogromnom pri sku: ose ate da imate obavezu da budete stub ku e i u isto vreme i supermama. Ne treba da slušate prijateljice koje tvrde da su u svemu savršene i besprekorne. Ono što treba da uradite je da samo razlu ite šta je zaista bitno, a ostalo nije važno.

UDOBNO I BEZBEDNO PUTOVANJE UZ CHICCO FOTELJE ZA AUTO Kako e uskoro stupi na snagu zakon o bezbednos u saobra aju, važno je da se podse mo da nas taj zakon obavezuje da imamo sigurnosno sedište za prevoz dece u automobilu. Najvažnija uloga auto sedišta, pored udobnos je da zaš dete u slu aju saobra ajne nesre e. Ima nekoliko detalja na koje treba obra pažnju prilikom kupovine sedišta: 1. Odaberite odgovaraju u veli inu auto sedišta – veli ina ne sme bi ni mala ni velika, pojasevi za vezivanje ne treba da stežu dete, ali ni da ga drže labavo. Dakle, odaberite fotelju shodno uzrastu, odnosno težini vašeg deteta. 2. Obra te pažnju na sistem mon ranja auto sedišta (iso x sistem ili vezivanje kaiševima). Iso x sistem je inovacija u izradi de ijih fotelja za auto u cilju što ve e bezbednos . To su jedine fotelje koje mogu bi postavljene u auto bez upotrebe sigurnosnog pojasa, ukoliko auto ima iso sistem za “ugradnju auto sedišta”. Jednom podešena na sedište vašeg automobila, Iso x fotelja za auto postaje sastavni deo vašeg automobila, sa najve im standardima bezbednos . Za automobile koji nemaju iso x sistem, izaberite fotelju koja se u autu pri vrš uje sigurnosnim pojasevima. 3. Proverite udobnost fotelje - dete apsolutno mora da se ose a prijatno i komforno pri putovanju. Proverite da li fotelja ima bo ne naslone za glavu (radi udobnos , ali i sigurnos ). I još nešto, pre mon ranja sedišta pažljivo pro itajte uputstvo, a pre vožnje proverite da li je sedište dobro mon rano, kao i da li ste dete pravilno vezali sigurnosnim pojasevima.

Udobnu vožnju želi Vam CHICCO!

Cena 1.069

Chicco Nazalni aspirator za nos sa lterima Chicco An alergijski jastuk

Chicco Easy Neb ultra zvu ni ovlaživa vazduha

Cena 5.890

Cena 1.996

Postoji i standardni aspirator sa silikonskim adapterima po ceni od 349 dinara.

Chicco Kolica CT 0.2 duo + gra s chicco jastuk za dojenje

Predlog proizvoda koji bi trebalo da u u na spre avanje i/ili eliminaciju neprijatnih u caja na zdravlje, a koji su uobi ajeni u jesen.

Udobna kolica za šetnju, uklju uju i Key Fit fotelju za auto (0+, do 13 kg). Imaju letnje/zimsku kapulja u, prekriva za noge, korpu za stvari, poslužavnik koji se skida i prekriva za kišu. Enci menci radnje

Chicco Turbo au

Cena 1.790

Zimska kolica po super ceni Mul way - sportska kolica

Cena 33.490

Oprema: jastu i koji pra rast deteta, drža za ašice, prekriva za noge, pvc navlaka, kapulja a/tenda kao zaš ta od sunca. Težina samo 8 kg. Imaju leže i položaj. Enci menci radnje

Au c koji se ak vira pri skom ruke, brz, lako se kre e, a deca ga obožavaju Enci menci radnje

Chicco Ku ica za ljubimce

Cena 2.250

Cena 14.900

ENCI MENCI RADNJE: Zemun, Glavna 25, 011/3162069; Beograd, Bulevar Kralja Aleksandra, 199b, 011/2413-889; TC Vidikovac, Kneza Višeslava 63, 011/356-5520; TC Uš e, Bul. Mihajla Pupina 4, 011/3148 733, 011/3148 658; Kragujevac, Dr. Zorana Ðin i a 10, 034/361-492; Enci Menci outlet, Grada Sirena bb, 034/364 836; Novi Sad, Laze Tele kog 28, 021/525-322; Niš, TC Kal a, prizemlje-lamela B, lokal 28, 018/257-915; Ba ka Palanka, Veselina Masleše 20, 021/751-987; Požega, M-Rodi TC, I sprat, Nikole Paši a 2, 031/715-414.

Igra ka izuzetnih perfomansi, sa otvorima razli i h oblika, koji s mulišu decu uzrasta od 12m da istražuju i pronalaze adekvatan oblik.

CHICCO RADNJE: Beograd, TPC Delta City, lok. 129, 011/2203 708, 011/2203 709; Novi TC Mercator, 011/311 8340; TC Banjica, lok. 150, 011/367 1521; Trg Nikole Paši a 8, 011/323 4488; TC Uš e, Bul. Mihajla Pupina 4, 011/3148 733, 011/3148 658; Subotica, Korzo 7a, 024/559 262; a ak, Gradsko šetalište bb, 032/341 349; Niš, TC Mercator, 018/203 070; Šabac, Kara or eva 24, 015/341 083; Kragujevac, TC Roda, 034/364 835.

Leander krevet raste sa snovima vašeg deteta (70 x 120/150 cm)

Cena 99.990

Jedinstven je po tome što raste zajedno s Vašim detetom. Jednom kupovinom dobijate 4 komada nameštaja. Skandinavska višeslojna brezovina. Prekriva dušeka je hipoalergijski, an astma ni i podložan mašinskom pranju na 60°C.

“Esprit Comfort’’

Novi Chicco omekšiva rublja - miris belog mošusa!

Cena 215

Najlepši Proizvod Godine u Holandiji 2006. BEBOLOG, Beogradjanka III sp.-Masarikova 5. Tel: 011/3333667 Letoshop, auto put Beograd-Niš, 011/3478022

NOVO ! Tatamia-Peg Perego

Namenjena su deci od ro enja do 3. godine, tj. 15 kg težine. Poseduju nosiljku i torbu. Kolica imaju 3 položaja naslona i mogu nost da se ru ka kolica okre e po želji. Aksa maloprodaje

Zahvaljuju i svojoj formuli, omekšiva e Vam pruži vrhunsku meko u i dugotrajan svež miris. Aksa maloprodaje

Cena 28.900

Peg Perego - Prima Pappa Diner Marisol ziologica

Cena 73 din

Fiziološki rastvor koji se pre svega koris za vlaženje i pro iš avanje nosnih šupljina, bez starosnog ograni enja. Neka Vaša beba slobodno diše i mirno spava. U svim bolje snabdevenim apotekama

Mul funkcionalna stolica za hranjenje, ljuljanje, odmor i igru deteta uzrasta do 36 meseci. Navlaka sedišta od Eko kože, dupla tacna, 4 pozicije sedišta, devet visinskih pozicija… Enci menci radnje

Cena 12.500 do 14.700 Izuzetan Italijanski dizajn i kvalitet. Dupla tacna, e ri pozicije, sigurnosni kaiševi, lagano sklapanje. Subo ca: Fitofarmacija, Jo Lajoša 73b Beograd: Enci menci prodavnice

AKSA RADNJE: Beograd, Nikolaja Gogolja 17, Banovo Brdo, 011/354 39 00, 354 39 02; Nova Mokroluška 3, Voždovac, 011/347 13 18, Medakovi naselje; Novi Sad, Bulevar Vojvode Stepe 74, Novo naselje, 021/640 29 68; Niš, Kralja Stefana Prvoven anog 14.

Saveti

Dr Ljiljana Koljaja specijalista pedijatrije ordinacija “De iji lekar” Dubrova ka 6, Zemun 063/844 1909; 063/2191 287

GRIP Grip je akutno, infektivno, vrlo lako prenosivo oboljenje disajnih puteva izazvano gripoznim virusima. U samom imenu su sazdane karakteris ke ovog oboljenja. Francuski „agripper“ zna i š epa , zgrabi . Dobro je poznat i drugi naziv ove boles - in uenca, koji po e od la nskog „in uere„ (upas silom, prodre ). Grip je najrasprostranjenija infek vna bolest. Po broju obolelih prevazilazi sve infek vne boles . Svake godine oboli 10-20% stanovništva, a ak 15-40% de ije populacije. Stalni je pra lac ove anstva i javlja se u vidu manjih ili ve ih epidemija ili pandemija koje se dešavaju na 30 do 50 godina.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE VIRUSA GRIPA Virusi izaziva i gripa pripadaju grupi virusa koji izazivaju oboljenje disajnih puteva. Vrlo su ras-

prostranjeni u prirodi. U kasnu jesen i zimu izazivaju karakteris ne, sezonske infekcije disajnih puteva. Postoje tri pa virusa gripa, A, B i C. Samo virusi pa A izazivaju epidemijske i pandemijske infekcije. Tip B izaziva manje epidemije i to svakih 4 - 6 godina, dok p C izaziva samo sporadi ne respiratorne infekcije. Ne postoji unakrsni imunitet izme u raznih pova i varijan virusa gripa, pa je mogu e da se gripozna infekcija preboli više puta i to u kratkim vremenskim razmacima. Virus gripa p A može da in cira i ljude i živo nje. Zbog promene u genskoj strukturi virusa, nastaju novi pod povi, koji su osnovni izvor za nastanak novih pandemijskih pova virusa. Svi povi virusa su neotporni na sobnoj temperaturi i sun evoj svetlos , ali dobro podnose vrlo niske temperature. Izvor infekcije je bolesnik u toku prvih 5-7 dana boles . Virus se tada razmnožava u sluznici nosa i ždrela. Prilikom govora, kašlja i kijanja virusi dosspevaju na daljinu od 1 - 2 metra i na taj na in se prenose na zdrava lica u bolesnikovoj okolini. Šip rrenju doprinosi zimski period i boravak u zatvorrenom prostoru.

KOJI SU ZNACI INFEKCIJE? In ciramo se kaplji nim putem (pljuva kom), ali i preko zaga enih predmeta. Posle kratkog a iinkubacionog perioda od 1 - 2 ili nekoliko dana, javljaju se znaci boles . Grip po inje naglo, sa ja drhtavicom, skokom temperature, uz glavobolju, d bol o nih duplji, zap venost i curenje nosa, kib janje, kašalj. Javlja se vrtoglavica, bolovi u miši ima ja ((„sve boli“), zi ka i psihi ka iscrpljenost. Ponekad sse može javi i osip na koži, mu nina, proliv, povra anje. Naj eš e su simptomi blagi, traju do p nedelju dana. Me u m, kod dece mla e od 5 n ggodina, starijih od 65 i onih koji ve boluju od nekih hroni nih boles (astma, dijabetes, boles n ssrca), mogu se javi komplikacije: naj eš e upala plu a, sinusa, uha. U nekomplikovanim slu ajevima p ggripa temperatura traje 3 do 5 dana. Za to vreme sse ublažavaju svi znaci boles i za 7 do 10 dana se normalizuje stanje obolelog, me u m, dugo može n

Saveti LE ENJE Treba le i simptome: snižava i kontrolisa povišenu telesnu temperaturu. Kašalj olakša i umiriva biljnim ajevima, sirupima, udisanjem pare eteri nih biljaka, oblogama oko vrata i grudi. Vlaži vazduh u prostoriji gde boravi bolesnik ovlaživa ima i es m provetravanjem. Omogu i detetu i s mulisa ga da pije dovoljno te nos : voda, bistre supe, razblaženi sokovi. Hrani ga prema želji. Vitamin C pomaže u borbi pro v virusa. Koris i prirodne lekove kao što je beli luk (sirov ili bezmirisni). U dogovoru sa Vašim lekarom homeopatom i homeopatske lekove. Ukoliko se jave komplikacije, lekar e savetova an biotsku terapiju. O primeni an virusnih lekova (kao što je Tami u) odlu i e infektolog, nikako ih ne treba uzima „preven vno“, bez saveta lekara.

PREVENTIVNE MERE Preven vne mere su prak no najzna ajnije u borbi pro v gripa (da spre e pojavu i širenje boles ako se javi).

da se ose a zi ka i psihi ka iscrpljenost, te je potrebna pošteda od zi kog naprezanja. I grip i obi nu prehladu izazivaju virusi, simptomi su vrlo sli ni. Ali kada dete ima grip, prema tegobama na koje se žali, roditelji e sigurno zna da se radi o ne emu ozbiljnijem nego što je obi na prehlada. Groznica, karakteris na za grip, retka je kod prehlade, kao i glavobolja koja je intenzivnija kod gripa. Bolovi u miši ima jaki su kod gripa, blagi kod prehlade. Curenje iz nosa manje je kod gripa, a karakteris no kod prehlade. Zapaljenje grla je mogu e kod gripa, ali je karakteris no za prehladu. Kašalj je uvek ja i kod gripa. Zamor je ja i i dugotrajniji kod gripa.

DIJAGNOZA GRIPA Dijagnoza gripa je laka, posebno u toku epidemije. Vrlo je bitan podatak o kontaktu sa sli nim bolesnicima, a u ovom periodu i podatak o boravku u zemljama gde postoji veliki broj obolelih.

Potrebno je izbegava boravak u zatvorenim prostorima (igraonice, pozorišta, bioskopi) gde ima puno ljudi, od kojih neki mogu ima i simptome gripa. Ukoliko kijate ili kašljete, prekrijte nos i usta papirnom maramicom (koju ete upotrebi samo jednom) i koju posle upotrebe treba baci u kantu za sme e. Ne koris je više puta, ne ostavlja na stolu, u jokama, džepovima. Što eš e pra ruke toplom vodom i sapunom, posebno posle kijanja, brisanja nosa, kašljanja, rukovanja, koriš enja li ova, javnog prevoza. Ne dodiriva neopranim rukama o i, nos, usta. Jedna od preven vnih mera koja se posebno preporu uje je vakcinacija pro v gripa. Vakcinacija ima za cilj da smanji broj teških oblika boles , da

Saveti

spre i komplikacije komplikacije. E E kasnost kasnost vakcine je oko 70%. 70% Imuni odgovor se stvara dve do tri nedelje nakon davanja vakcine, a zaš ta traje 6 do 12 meseci. Mogu je dobi i deca iznad šest meseci života, sve osobe koje nemaju alergiju na jaja i koje su zdrave u trenutku vakcinisanja. Posebno se preporu uje deci i odraslima iznad 65 godina staros , posebno ako boluju od neke hroni ne boles koja im ve narušava imunitet, kao i svim osobama koje su po prirodi posla u kontaktu sa ve im brojem drugih osoba. Ako je potrebno š dete mla e od šest meseci, poželjno je da se odrasle osobe iz njegove okoline vakcinišu. Porazgovarajte sa Vašim lekarom da li Vaše dete ili Vi treba da dobijete vakcinu. Pod pokroviteljstvom Svetske zdravstvene organizacije radi se na programu proizvodnje vakcine, koja bi ve krajem septembra bila spremna za upotrebu. Ali iznad svega za Vaš imunitet važne su zdrave životne navike: dovoljno sna, zdrava ishrana i zi ka ak vnost. Ukoliko se kod neke osobe pojave simptomi karakteris ni za grip, ne treba i i u vr , školu, na fakultet ili posao. Ako Vam je potrebna lekarska pomo , pokušajte da uspostavite telefonski kontakt, kako bi se u zdravstvenoj službi pripremili za Vaš dolazak, a me izbegli ekanje na pregled i kontakt sa ve im brojem drugih pacijenata.

ŠTA JE TO SVINJSKI GRIP? Virus svinjskog gripa pripada pu A (H1N1) virusa gripa. Gene ka analiza je pokazala da je nastao gene kim resor ranjem razli i h pova svinjskog, p jeg i humanog (koji izaziva bolest kod ljudi) virusa gripa. Svinja je ina e živo nja u kojoj se esto dešava gene ko resor ranje izme u živo njskih i humanih sojeva virusa, pri emu nastaju gene ki novi virusi, izaziva i pandemija (velikog broja obolelih u više zemalja). Novi p A virusa gripa H1N1 je u gene kom smislu

nestabilan, što zna i da postoji mogu nost njegove n dalje rekombinacije sa drugim p jim i humanim d ssojevima virusa. Sezonu gripa treba do eka razumno, smireno, jjer bolest naj eš e pro e bez komplikacija. I još jjednom naglasi važnost prevencije. Svakoj osobi kkoja ima simptome infekcije organa za disanje ttreba re i da pokrije svoja usta i nos kada kija i kkašlje. Ukoliko je mogu e, obolela osoba treba da nosi zaš tnu masku tokom bliskog kontakta sa n nein ciranim osobama. Ukoliko oboleli to ne n može, preporu uje se da osobe iz njegove okoline m nose zaš tnu masku. Pribor za hranu, de ije ign ra ke, peškire,posteljinu obolelog treba odvoji i r primeni mere ru nskog iš enja (pranje deterp džentom i vru om vodom). Životno okruženje d obolelog is sredstvima za dezinfekciju prema o preporukama proizvo a a, i pri tom koris zaš tne rukavice. Sve što dolazi u kontakt sa telesnim sekre ma obolelog, uklju uju i maramice, maske, zaš tne rukavice, treba odbaci sa ostalim otpadom. Budite u kontaktu sa svojim lekarom, koji e Vam da objašnjenja, kao i sa dežurnim epidemiologom pri Zavodu za javno zdravlje u Vašem mestu.

ZAŠTO POSTOJI ZABRINUTOST OKO SVINJSKOG GRIPA?

Virus svinjskog gripa je potpuno nov patogen za oveka, pa zbog toga postoji realna mogu nost infekcije velikog broja ljudi u kratkom vremenskom periodu. Do danas je obolelo oko 100.000 ljudi od tog oblika gripa. ovek je osetljiv na infekciju, jer nema prethodno iskustvo sa novim virusom, te ne poseduje zaš tna, speci na an tela, ni speci an imunitet koji može spre i to oboljenje, te se zbog toga o ekuje veliki broj obolelih.

bebac.com

www.bebac.com, info@bebac.com

Kada se radi prvi ultrazvuk kukova beba? Prvi ultrazvu ni pregled bebinih kukova treba da uradi ortoped u prva tri meseca života, da bi se na vreme ustanovilo da li su kukovi „zreli“. Naime, kukovi se razvijaju tokom trudno e, a svaki pokret nogu koji beba napravi produbljuje ašice. Ukoliko su bebi ašice nedovoljno produbljene, glavica butne kos ne može dobro da legne i može do i do iš ašenja, pa se takvi kukovi nazivaju „nezreli“. Neka deca se ra aju sa delimi no „zrelim“ kukovima, ali se u naredna tri meseca pravilnim povijanjem i vežbama ašice vrlo uspešno produbljuju. Kako izgleda pregled? Ultrazvu ni pregled kukova se obavlja tako što se beba položi bo no, prvo na jednu pa na drugu stranu, kako bi joj lekar uradio ultrazvuk. Pregled traje vrlo kratko i za bebu nije ni malo neprijatan.

Bebama se kukovi razvijaju do 18 meseci Koliko dugo treba da primenjujem široko povijanje? Široko povijanje (povijanje bebe uz pomo dve tetra pelene) ini da bebine nožice ubek budu raširene u zglobu kuka, a savijene u kolenima. Ovaj položaj bebe zauzimaju spontano, a to je upravo i preven va od iš ašenja kukova. Pedijatri savetuju široko povijanje do prve ultrazvu ne kontrole kukova. Ukoliko se na njoj pokaže da je sve u redu, možete pre i samo na pelene za jednokratnu upotrebu. Ako su kukovi bebe i dalje „nezreli“, ortoped e vam savetova da nastavite sa širokim povijanjem.

Šta se preduzima ako se ustanovi da kukovi nisu u redu? Ukoliko na prvom ultrazvuku ortoped ustanovi da su kukovi „nezreli“, preporu i e vam da nastavite sa širokim povijanjem i vežbicama, a ako je stepen deformiteta ve i, beba treba da nosi kaiševe. Ortoped e vam re i kada opet da do ete na kontrolu. Bebama se kukovi razvijaju do 18 meseci života, tako da najve i broj dece koja su ro ena sa „nezrelim“ kukovima, kasnije nemaju nikakve probleme. Koliko dugo se nose kaiševi i da li je to bolno za bebu? Kaiševi se druga ije zovu Pavlikov aparat. To su obi ni kaiševi kojima se noge ksiraju u potpuno raširenom položaju da bi glavica butne kos bolje legla u ašice. Bebama nije nikakav problem da ih nose, a ve posle par meseci, obi no svi mališani imaju sasvim dobre kukove.

Aksa otvorilila Bab Ak by Mega M Store na Novom Beogradu “Aksa Baby Mega Store” je lanac specijalizovaniih pro odavnica za bebe i malu decu. Možete ih pose u novootvorenom maloprodajnom objekatu koji se nalazi u sklopu IMMO OUTLET Centra (Gandijeva 21, Blok 64) na Novom Beogradu. Dodatne informacije potražite na sajtu www. ww w.ak aksa sa.r .rss

Pitanja i odgovori

Higijena i zdravlje Da li treba kupa dete svakog dana? Pošto otpadne pup ana vrpca, poželjno je kupa bebu svakog dana, jer se njena koža lako iri ra u dodiru sa znojem. Ose aj isto e povoljno u e na bebino dobro stanje i spokojstvo, a izbegava se i crvenilo kože koje veoma smeta bebi i ini je nervoznom. Temperatura vode treba da bude oko 360-370. Poželjno je izbegava kupanje ukoliko beba ima temperaturu preko 37,50, ili ukoliko ima problema sa crevima, kao što je dijareja, ili kada ima osip na koži. Koliko esto treba kupa glavu deteta? Higijena kože glave je veoma bitna. Da bi se higijena pravilno održavala, neophodno je svakodnevno pra glavu deteta, koriste i neutralne šampone i sapune. Ukoliko se detetu pojave kras ce na glavi, koje se javljaju usled sekrecije sebu-

ma, uve e mu treba stavi bebi ulje, kako biste slede eg dana mogli lakše da ih uklonite. Zapam te da nema potrebe za strahom i da možete slobodno da mu stavite ruku na glavu ili da ga ešljate, iako još uvek ima otvorenu fontanelu. Detetova glava je manje osetljiva nego što se misli, pa ne treba da se plašite da ga ešljate. ak i kada se fontanela malo ulegne pod rukom, ništa se strašno ne e desi . Kako kupa dete u situaciji kada ne može da se kupa? Kada je dete bolesno, ili iz bilo kog drugog razloga ne može da se kupa, ipak treba poves ra una o njegovoj higijeni. Možete ga brisa mekim sun erom natopljenim mlakom vodom, a kožu mu možete održava mekom pomo u va ce natopljene bebi uljem ili kupkom, specijalno napravljenom za bebe. Za zaš tu kože treba koris kreme za bebe koje š te od crvenila i sušenja kože, naro ito na mes ma koji dolaze u dodir sa ostacima fekalija i mokra e. Koristan može bi i talk, koji savršeno š kožu, prave i zaš tni lm.

Da li treba da merimo dete prilikom kupanja? Naravno, prilikom kupanja beba treba da se izmeri, i to najbolje jednom nedeljno, svaki put istog dana. Da li je is na da pelene za jednokratnu upotrebu mogu bi uzrok derma sa? Ne, derma s je pojava koja nastaje usled dodira kože sa malim ostacima urina i fekalija. Upotreba pelena za jednokratnu upotrebu i njihova esta zamena su, zapravo, preporu ljivi, jer doprinose prevenciji ove iritacije kože.

Pitanja i odgovori

Ko su Koje s pra prave e mere predostrožnos koje treba preduze u cilju prevencije eritema kože na bebinoj guzi? Iako blago i prošireno, crvenilo kože na guzi može da pre e u eritem, pa mora e kasno da se tre ra kako bi se izbegao rizik infekcije. Važno je esto presvla enje bebe, naro ito onda kada se esto prlja i kupa. Pažljivo is kožu zna i posebno vodi ra una o prevojima na koži. Potom, kožu treba dobro osuši , ali vrlo pažljivo, tapkaju i peškirom. Kada treba po e sa upotrebom noše? Kada dete do e u fazu kada može da prepozna s mulus (ne pre navršene godine dana), treba po e sa strpljivim navikavanjem deteta na upotrebu noše, tj. nau i dete da je to momenat kada treba da pozove mamu. Insis ranje na noši pre nego što dete može da razume njenu namenu, bi e samo kontraproduk vno. Zašto treba da se koris ovlaživa vazduha? Pravilno ovlaživanje vazduha u prostoriji je sigurno zdravo za disajni aparat deteta, a naro ito u zimskom periodu, kada se vazduh greje pomo u kalorifera a prostorije re e provetravaju. U m uslovima vazduh se previše isuši (vlažnost padne ispod 50%), ine i nos, grlo i bronhije osetljivijim na klice i poja avaju i simptome kašlja i nazeba. Zvezda je zasjala

i ja sam se rodio.

Ishrana

Živka Vlajkovi , diplomirani nutricionista DZ Zemun

Kuhinja

našeg detinjstva U se anju svih nas neizbrisivo su urezani mirisi, ukusi i slike iz kuhinje našeg de njstva. Uvek emo se sa posebnom nežnoš u i setom se a jela koja nam je spremala naša majka ili naša baka, a koje smo voleli u de njstvu. Se am se svojih kulinarskih po etaka, kada sam se trudila da jela koja sam spremala za svoju porodicu, po ukusu i mirisu budu kao ona koja pam m iz svog de njstva. Navike u ishrani koje smo poneli iz de njstva mi emo kao majka-hraniteljica prenosi , možda i nesvesno, i na svoju decu. Upravo zbog toga, velika odgovornost stoji pred svakom majkom kada po inje da sprema hranu za svoje dete.

Vreme kada je lepa beba zna ilo “debela beba” davno je iza nas. Možda se samo poneka baka ponosi zbog preterano debelih nožica i ru ica svoga unu eta, hvale i se kako “može da jede kao odrastao ovek, sve što mu se ponudi”. Ne zaboravite: pravilna ishrana je važna za normalan rast i razvoj vaše bebe, ali ona je i trenutak posebne veze izme u majke i deteta i igra veoma važnu ulogu u njegovom razvoju. Dobre i loše navike stvaraju se veoma rano. Nije preterano tvrdi da se dobra starost priprema još u prvim godinama života. Pažljivo pra te potrebe i želje vašeg odoj eta. Ukoliko ga neprestano terate da jede ono što ne voli, što e ono uporno odbija , formirate njegov karakter uporne i jogunaste osobe. S druge strane, dete koje je svoje obroke dobijalo u miru, jedu i ono što mu prija, lakše e kasnije prihvata sve što mu name e spoljni svet.

Zato svoju bebu hranite sa osmehom na licu, ne primoravaju i je da pojede sve što ste spremili, pogotovu ako beba lepo napreduje. Štetno je: z Preterano zasla iva hranu, jer, pored pojave karijesa, to dovodi i do gubitka ape ta i poreme aja varenja. Ako je potrebno zasladi jelo, koli ina še era treba da bude 5% od težine obroka (1 kaši ica - 5g še era na 100 g obroka). z Preterano soli hranu, što stvara lošu naviku uzimanja velike koli ine soli, što u kasnijim godinama pove ava rizik nastanka povišenog krvnog pri ska. Sve boles moderne civilizacije zapo inju u ranom de njstvu. Prema tome, obrocima sa povr em, (tokom devetog meseca) dodava vrlo malo morske soli, izme u dva prsta. Ukus deteta se formira prema ukusu majke ili osobe koja priprema hranu. Preslatko i preslano kao naviku ne treba prenosi na svoje dete. z Koris hranu sa jakim mirisima. Poznato je da se mirisi prenose preko maj inog mleka,

Ishrana

kao i preko amnionskih membrana. To zna i da je odoj e veoma rano izloženo mnogim mirisima iz hrane koju majka koris . Na taj na in odoj e prihvata od majke navike u ishrani. Ovo iskustvo može da se iskoris za lakši prelaz na mešovitu ishranu. Smatra se da je mnogo lakše zapo e dopunsku ishranu vo em i povr em, koje majka voli. Sli no je i sa cerealijama - pripremljene sa maj inim mlekom više se dopadaju odoj adi. z Koris postupke prženja (plitka ili duboka masno a) u pripremi hrane. Uvek treba po e sa malo vode pa dodava meso i na kraju povr e. Povr e ne treba da bude prekuvano. Mas se dodaju na kraju pripreme. z Dodava ve e koli ine mas (ulja). Proces ateroskleroze zapo inje još u utrobi majke koja se ne hrani pravilno. z Priprema klasi ne zaprške. z Koris “vegetu” i sli ne za ine.

Recepti Puding sa vo voææem 1 kašika gus na 100 g seckanog vo a (jabuka, kruška, dunja) malo soka od limuna Isitnjeno vo e preli sokom od limuna, stavi u vodu samo da ogrezne i kratko prokuva . Ako je vo e kiselo, doda 1 kk vo nog še era. Gus n razmu sa malo vode i ukuva u kompot. Kuva kratko, dok se ne napravi žele.

Zobene (ovsene) pahuljice sa adaptiranim mlekom 250 ml adap ranog mleka 3 kašike zobenih pahuljica 1 kaši ica vanil še era Zobene pahuljice opra pod mlazom vode. Doda hladnu vodu, samo da ogrezne, stavi na vatru da provri i kuva dok ne po nu da se lepe. Skinu sa vatre, i kad se prohladi doda adap rano mleko. Daje se odoj etu u devetom mesecu. Recepti su preuzeti iz knjige BEBI KUVAR nutricioniste Živke Vlajkovi . Knjigu možete poru iti na telefon: 064/ 178 2252

Porodica

KULTURA GOVORA (nastavak teksta iz prethodnog broja)

Danas se logoped bavi i lepotom govora i kulturom govora, kao i patologijom govora.

Lepa re je negovana još u doba neolita, kraj logorske vatre, dok se meso peklo i razgovaralo o sutrašnjem lovu. Na kraju krajeva, neolitski ovek je kraj te vatre stvorio i gr ke mitove. Ovo potvr uje i govorni ka veš na Indijanaca, crvenokožaca, koji su de facto živeli u mla em kamenom dobu (kamena sekira, kameni vršak strele). Govori Bika Koji Sedi, Crvenog Džekita ili Logana, poglavice Irokeza, ušli su u sve antologije govorništva.

Molim vas, nau ite me da kažem „r“ Izvorno, lologija zna i ljubav prema govoru, re i. Filologos bi bio ovek koji voli re , a lolog je ovek koji se bavi stranim jezikom. Danas se logoped bavi i lepotom govora i kulturom govora, kao i patologijom govora. Kažu da je danas na zapadu, a naro ito u Americi, prava pomama za knjigama i u iteljima govorništva. Da je to is na, potkrepljuje i injenica da su leporeki ljudi i mnogo bolje pla eni. U poplavi lošeg govora, ak i kada su spikeri i voditelji u pitanju, a da ne govorimo o novinarima i izvešta ima, izgleda da je kona no po ela da se probija namera da se makar spikeri sa govornim manama uklone sa ekrana. Štaviše, po ele su da se pojavljuju i knjige, manje ili više stru ne, manje ili više prak ne, koje se bave i govorom i izgovorom i akcentuacijom, retorikom, besedništvom... Sve eš e nam se obra aju re ima: „Molim vas, nau ite me da kažem „r“, urednik mi je zapre o da e me izbaci iz programa ako ga ne nau im“, ili „Šef mi je rekao da ne mogu da napredujem u hijerarhiji ukoliko ne otklonim govorne nedostatke“. Pred prijemne ispite na Pozorišnoj akademiji, imamo pravi pljusak mladih, željnih dobrog govora. Da bi se besedilo, potrebna je dobra volja (mo v) onoga koji bi da besedi, dobar sadržaj (govor) i slušaoci. Kakav e efekat izazva govor zavisi i od izgleda govornika, njegovog ugleda, obrazovanja, temperamenta... Iskusni govornici mogu besedi i bez pripreme, kao što bunar koji se esto koris daje sve više vode, koja je i sve kvalitetnija. Ajnštajn je tvrdio

Porodica

pouku koja se odmah upu uje slušaocima, a onda se pouka potkrepljuje snažnim dokazima. Govornik mora da izabere na in izražavanja – elokucija, tj. s lsko - izražajna sredstva jer, prema Demostenu, u besedi su važne tri stvari: „Prvo, kako se nešto kaže, drugo, kako se nešto kaže i tre e, kako se nešto kaže“. Sve su ovo stvari o kojima roditelj mora da vodi ra una još dok je beba beba. Posle je kasno! Ranko Vukovi , dipl. def.-logoped Kabinet VeRa (kabinet za glas, govor i sluh) tel: 011/245 4207, www.glas-govor-sluh.com

da mu za predavanje od dva-tri sata ne trebaju pripreme, ali da mu, da pripremi govor od petnaestak minuta, treba dva-tri sata. U svakom slu aju, govornik mora da izabere temu – invencija, o kojoj e kaziva . Pri tome, mora vodi ra una da tema bude zanimljiva i da ne izlazi iz njenih okvira. Koncept onoga što e kaziva , govornik treba da drži u glavi ili da takvu, grubu skicu ima na papiru, zajedno sa sta s kim podacima ili drugim brojkama. Naravno, govor može da se napiše u obliku dramskog monologa, pa da se potom nau i napamet i tek za m izgovori publici. ak i kada takve besede izgovori slabo obrazovan ovek, one deluju impresivno. Bolje je i nau i govor napamet, pa ga kaza , nego ita ga ili svaki as zaviriva u papir da se ne bi izgubila nit.

„Odmah u glavu“ Govornik mora da ima redosled izlaganja – dispozicija, a to zna i: uvod, izlaganje naših stavova, dokazivanje h stavova, pobijanje suprotstavljenih stavova i zaklju ak. Naveli smo pet delova govornog toka, me u m govor može ima i samo jedan deo, „odmah u glavu“ ili in medias res, „u centar stvari“, ili pak, tri ili e ri dela, što e zavisi od izbora samog govornika. Za uvod i zaklju ak je važno da poslovicu, anegdotu, vic ili kratku pri u. Današnji govornici uglavnom koriste „zlatno pravilo“: Primer - Poenta - Argumentacija. To zna i da govor treba zapo e upe atljivim primerom, poslovicom, zagonetkom, kratkom pri om... potom treba izvu i Ne brini šta e dete biti sutra... ... shvati šta je danas.

Prema Demostenu, u besedi su važne tri stvari: „Prvo, kako se nešto kaže, drugo, kako se nešto kaže i tre e, kako se nešto kaže“.

PRVI ZUBI S OSMEHOM Svaka majka se uznemiri kada joj beba pla e. Zdrava, sita, prepovijena, a ipak razdražljiva beba možda samo želi da vas obaves da joj rastu zubi i. Izuzetno je važno da razlikujete normalne probleme sa zubi ima i bolest. Temperatura, dijareja i povra anje su siptomi boles . Razdražljivost, nesanica, i ešanje ušiju mogu bi vezani za izbijanje zuba, ali i nekog drugog oboljenja, tako da se u svakom slu aju obra te pedijatru. Ukoliko ste sigurni da je vaša beba uznemirena zbog izbijanja zuba, namažite joj desni MY BABY GEL-om, renomirane kompanije ESENSA i odmah ete uo i olakšanje i zadovoljan smešak svoga eda. Za razliku od drugih preparata farmaceu ove kompanije, kojoj je cilj što bolji proizvod, pos gli su da osim trenutnog olakšanja, gel u dodiru sa sluzokožom produženo osloba a dejstvo. To zna i da vaša beba ne e ponovo ose neprijatan bol ve posle nekoliko minuta ve e vam se zadovoljno smeši i guguta mnogo duže. Izuzetno je efektan i što je najvažnija apsolutno prirodan. Vi sigurno želite najbolje za vašu bebu i ne ete pogreši . Esensin MY BABY GEL sadrži najbolje komponente iz prirode, ija su delotvorna dejstva na stru an i najbolji na in upotrebljena, a najmoder-nijom tehnologijom zaš ena. Izme u ostalih komponen tu je ulje Karan li a-umanjuje bol i svrab,etersko ulje Nane-umiruje upaljene desni i smanjuje otok… Nanošenje je jednostavno u tankom sloju posle svakog obroka blagim dodirom nanesite gel na upaljene desni. Preporuka je da se nakon nanošenja gela beba ne hrani slede ih pola sata. Prirodan i neverovatno efektan MY BABY GEL u olakšavanju izbijanja najmilijih prvih zubi a vašeg deteta. Vaša beba e vam se zahvali najlepšim osmehom, a vi i ete bi ponosna i zadovoljna mama! SAVETI ZA MAME Nicanje zubi a je proces koji po inje oko 6 meseca, i nastavi e da ni u sve do 3 godine vašeg deteta. Ponekad, prvi zubi i se pojave ve u tre em mesecu, a nekih se ne pojave ak i do prve godine. Ako se posle 12 meseci ne pojave, konsultujte se se zubarom. možda su potrebna dalja ispi vanja. Uglavnom je bezopasna pojava i re je o naslednom faktoru. Zubi obi no dolaze u paru; dva donja centralna seku a izlaze prvi, dva preostala donja seku a, prvi kutnjaci, 4 o njaka, i, na kraju, 4 umnjaka. O ekujte 20 zubi a do kraja tre e godine. Znaci nicanja zuba: Pove ana razdražljivost, želja za dodatnim dojenjem ili ašicom, ali i odbijanje jer sisanje uzrokuje bol u desnima; Balavljenje; no no bu enje Žvakanje prs ju, igra aka za zube...; Ote ene, crvene i bolne na dodir desni; Kako olakša bebi: Ako mnogo balavi, dajte vašoj bebi dosta vode ili razblaženih sokova, kako bi nadoknadili te nost koju gubi; Odvra te pažnju sa igra kama i promenite joj okruženje šetnjom; Obavezno utrljajte MY BABY GEL na desni.

ZUA FARMANEA - apoteke Beograd ) Apoteka ”TAKOVSKA”, Takovska br.16, tel. 3038-552 ) Apoteka ”BATAJNICA”, Majke Jugovi a 11, tel. 848-84-32 ) Apoteka ”FARMAZOIK”, Bul. kralja Aleksandra 297, tel. 2421-151 ) Apoteka “LOGO”, Goce Del eva 18, tel. 2605-624 ) Drogerija ”TRG”, Bulevar Despota Stefana 4, tel. 33-44-923 ) Apoteka ”KRUG”, Miloša Pocerca 25, tel. 2656-121 ) Apoteka ”TRG”, Bulevar Despota Stefana, tel. 33-44-923 ) Apoteka ”BANOVO BRDO”, Požeška 67a, tel. 354-89-07 ) Apoteka ”ZEMUN”, Koste Dragi evi a 35-37, tel. 3166-229 ) Apoteka ”KARABURMA”, Stevana Hris a 1, tel. 2086-003 ) Apoteka ”ZELENI VENAC”, lokal br. 29, tel. 3036-112 ) Apoteka “BEŽANIJSKA KOSA“, Dragiše Brašovana 6, tel: 21 77 605

) Apoteka “DOR OL“, Cara Uroša 55, tel: 21 80-826 ) Apoteka „PADINA“, Radni ka 42a, lokal B, tel:2520 305 ) Apoteka “RAKOVICA”, Pilota MihaJia Petrovi a 7, tel. 356-51-21 ) Apoteka “KOSMAJSKA”, Kosmajska br. 56, tel. 011/2362-161 Niš ) Apoteka”NIŠ”, Bulevar Zorana in i a 8, tel. 018/20-20-70 ) Apoteka ”FARMANEA 23”, Dušana Spasi a 1, tel. 018/541-747 Kragujevac ) Apoteka ”MOST”, Kneza Mihajla 6, tel. 034/366-020 Obrenovac ) Apoteka ”OBRENOVAC”, Miloša Obrenovi a 96, tel. 872-0369 uprija ) Apoteka ” UPRIJA”, An e Rankovi bb, tel. 035/475-769 Pan evo ) Apoteka ”PAN EVO”, Miloša Obrenovi a 5a, tel. 013/333-349

Mini facebook

Gde sam ono stao...? Kod svetske ekonomske krize? Nikako da dobijem re ...

Nemojte da me prekidate, zar ovo nije talk show emisija? Elem...

Izvin’te, moram malo da prilegnem.

Uf!

An elka Puzi iz Novog Sada, ro ena 19.01.’09.

Danilo Stankovi iz Niša, ro en 14.04.’09.

Aleksej Radulovi , ro en 03.06.’09.

Ti nemaš istu kapu kao ja...

Da l’ su spakovali i kompas?

Mihailo Duki iz Kragujevca, ro en 17.12.’08.

Ej, batice, baš ti je zabavna ta ki anka, he he!

Dorian Strini iz Beograda, ro en 23.09.’08.

Dušan Krinulovi iz Kobilja, kod Požarevca

Punk’s not dead.

Bože, u ini u sve, samo da me ona primeti.

Kad porastem, bi u Russell Crowe.

Nikola Je menica iz Novog Sada, ro en 22.10.’08.

Luka Je menica iz Novog Sada, ro en 21.07.’07.

Pss! Mala! Ho eš da te provozam?

Lucca Alberto Galeano iz Ba ke Palanke

Mihailo Vasiljevi iz Jakova, ro en 16.02.’09. E, što volim ovu pesmu! Opa! Ma, idi!

C c c, svašta!

Sara Stefanovi iz Niša, ro ena 07.09.’08.

Mihailo Piš evi iz Beograda, ro en 12.10.’08.

Slike vaše dece možete poslati na CD-u na našu adresu: Emisar, ul. Milorada Jovanovi a 5, 11147 Beograd, ili na e-mail: office@bebinizbor.com. Minimalne dimenzije slika treba da budu 800 x600 (150 dpi), u formatu JPEG.

Halobeba

ili kra e Dežurni centar Halo za zdravu bebu n 24 sata “Halobeba“ za Vaše pozive je otvore svakoga dana u mesecu – godini 011/3237 357; 011/3237 358

Da li vaša beba sa dvanaest meseci radi slede e: Da Ne 1. Gleda u osobu koja izgovara njeno ime? 2. Uglavnom nema problema s ušima (npr: nema ozbiljne infekcije)? 3. Razume jednostavne zahteve i pitanja (npr: »Ne«, »Ne diraj«, »Na i svoje cipele«, »Gde je igra ka?«)? 4. »Brblja sa igra kama ili ljudima koriste i tri razli ita zvuka? 5. Razmenjuje zvuke sa vama? 6. Oponaša nerazgovetne zvuke (npr: poljubac, coktanje jezikom)? 7. Drži keks, grize ga ili gricka? 8. Zauzima sede i položaj bez pomo i? 9. Puzi, polako se gegaju i? 10. Podiže se da stoji pridržavaju i se uz nameštaj? 11. Hoda drže i vas za ruku ili pridržavaju i se rukama za nameštaj? 12. Hvata male stvari koriste i vrhove palca i kažiprsta? 13. Vadi stvari iz ku je? (npr: kocke) 14. Pokazuje razli ite emocije, kao što su afekat, ljutnja, radost ili strah? 15. Zapo inje igre sa vama, kao što su skrivalice »kaži gde sam« ili pljeskanja »taši taši tanana«? 16. Traži utehu (pruža ruke da biste je podigli kada je tužna)? 17. Koris izraze lica, radnje ili zvuke da uradi ono što želi ili da protestuje? Ako je 1 ili više odgovora »Ne« pozovite: - patronažnu sestru svog deteta - pedijatra svog deteta - dežurni centar »Halo za zdravu bebu«.