www.bebinizbor.com
besplatan časopis
BROJ 49 • LETO 2017.
SAVET
STRAŠNI SNOVI MALIH SPAVAČA ZANIMLJIVO
KONDICIJA POMAŽE USPEHU U ŠKOLI PORODICA
ISSN 1820-7170
Facebook.com/BebinIzbor
STIŽE MLAĐE DETE! KAKO PRIPREMITI STARIJE?
ISHRANA
VOĆE - PRAVA BEBINA POSLASTICA /Pokloncic.rs
NAJBOLJE ZA NAJMLAĐE www.kidsland.rs
4.
12.
STIŽE MLAĐE DETE! KAKO PRIPREMITI STARIJE?
STRAŠNI SNOVI MALIH SPAVAČA
Osnivač i izdavač: Emisar d.o.o. General Ždanova 30/12 11070 Novi Beograd T. 011/26 00 728 M. 069/106 74 88 www.bebinizbor.com office@bebinizbor.com Direktor: Rade Stojković Uredništvo: Rade Stojković Redakcija: Tijana Janković-Jevrić, Lektor-korektor: Tijana Janković-Jevrić Stručni saradnici: Mr sci med dr Zlatko Bokun-specijalista opšte hirurgije, dr Ljiljana Koljaja-specijalista pedijatrije, dr Dejan Bošković, Živka Vlajković-nutricionista, mr ph spec Danijela Pecarski-mr farmacije, Nada Lazić-dipl. def. i viša med. sestra,
8.
BAKTERIJE UZROČNICI URINARNE INFEKCIJE
6.
10.
PROLEĆE DONOSI POLEN I ALERGIJE
14.
KONDICIJA POMAŽE USPEHU U ŠKOLI
doc dr sc med Nevenka Raketićspecijalista pedijatrije i imunologije, specijalista pedijatrije dr Danijela Todorović- pedijatar, Slađana Crvenkov - visoko strukovna medicinska sestra, Renata Dinić - logoped, KBC „Zvezdara“, „Dečija kuća“, Milan Vračar – psiholog, „Zvezdara“, „Dečija kuća“ dr Miroslava Šarac-spec. pedijatrije, prim dr Ljubica Presetnikspecijalista ginekologije i akušerstva, dr Sandra Radović-ginekolog, M.Sc primenjene genetike, Mr ph Stanislava Lazić, Natalija Trkulja - licencirani instruktor Aviva metode, asistent dr sci Ivana Radović, Dr Vladan Šubarević , načelnik Službe za otorinolaringologiju Instituta Z.Z.M.D. dr Vukan Čupić, Novi Beograd, VMS Anđelka Kotević, šef odseka Halobeba Saradnici i prijatelji: Halobeba,
KONTRAINDIKACIJE: KADA NE VAKCINISATI
Bebac.com, Masel group, DHL, Filly farm apoteka, KBC Zvezdara Umetnički direktor: Ferenc Laslofi Štampa: Zlatna knjiga plus Distribucija: Emisar d.o.o. Marketing: 011/26 00 728 office@bebinizbor.com Oglašavajući se u „Bebinom izboru” imate priliku da se obratite širokom krugu potencijalnih klijenata.
CIP-Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 613/614 ISSN 1820-7170 - Bebin izbor COBISS.SR-ID 146773772
16.
VOĆE-PRAVA BEBINA POSLASTICA
JUN 2017.
Redakcija ne odgovara za sadržaj i istinitost objavljenih reklamnih poruka, sponzorskih strana i marketinških nastupa naših klijenata. Za slučajne i nenamerne greške u toku štampe redakcija ne snosi odgovornost. Sve dobijene fotografije se ne vraćaju i mogu se bez nadoknade koristiti u svrhu ilustracije časopisa, a po slobodnoj proceni redakcije da se objavljuju u određenim rubrikama. Po dobijanju fotografija smatraćemo da ste dali saglasnost za njihovu objavu. Molimo roditelje da se pre slanja fotografija upoznaju sa Zakonom o javnom informisanju. www.parlament.gov.rs
PORODICA
Stiže mlađe dete! K Manuela Kamikovski psiholog, porodični i predbračni savetnik
manuela.kamikovski@gmail.com
S
aznanje da stiže „pojačanje“ u porodicama koje već imaju dete, sa sobom najčešće donosi dve dominantne emocije – sreću i strah. Sreću jer je to radosna vest, a strah jer počinje nov i nepoznat period za porodicu. Postoje li ipak neke smernice kako ovaj period učiniti još prijatnijim? Da, i o tome pišem u ovom tekstu. Početak: Stigla nova radosna vest Setite se koja vam je bila prva misao kada ste saznali za novu trudnoću? Ne postoji tačan ili pogrešan odgovor, ali najčešće, u tom periodu, roditelje „muče“ ova pitanja: • Kada je najbolje vreme da kažem starijem detetu da će dobiti brata ili sestru? • Kako da pomognem starijem da ne oseti ljubomoru? • Kako da prilagodimo kuću dolasku novog člana?
4
|
BEBIN IZBOR
Kada je najbolje vreme da kažem starijem detetu da će dobiti brata ili sestru? Hoću li moći da volim i ovo mlađe dete koliko volim i starije? •D a li starije da odvojimo u posebnu sobu? •H oću li moći da volim i ovo mlađe dete koliko volim i starije? Kao što sam već navela, dolazak mlađeg deteta je nova situacija za sve članove porodice što znači da je to period učenja i prilagođavanja za sve.
Kada beba stigne, starijem detetu je poželjno objašnjavati šta radite sa mlađim detetom i zašto.
Zbog toga je toliko pitanja. Ipak, dominira zabrinutost za starije dete.
Šta i kako sa starijim detetom? Pođimo od toga da svako dete želi i treba da oseti ljubav svojih roditelja. Takođe je bitno zapamtiti da se sva deca razlikuju. Ovo upućuje na to da ćete imati različit pristup svojoj deci, i to ne znači da jedno volite više ili ga favorizujete. Dok čekate da beba stigne, pričajte starijem detetu kako mislite da će funkcionisati porodica, šta ćete raditi, šta će biti drugačije i slično. Uključite starije dete da i ono daje predloge o pitanjima „Šta i kako kad beba stigne?“.
PORODICA
Kako pripremiti starije? Zapamtite, nije dovoljno samo da pričate o emocijama, jer dete više reaguje na ono što vidi i oseti. Kada beba stigne, starijem detetu je poželjno objašnjavati šta radite sa mlađim detetom i zašto. U skladu sa uzrastom treba ga uključiti u što više aktivnosti oko bebe. Tako pomažete svima da se prilagode promenama, kao i da nauče nove obrasce ponašanja. Čak, ovim zajedničkim aktivnostima, svojoj deci pomažete da uspostave dobar međusobni odnos, da se lakše povežu.
Priprema starijeg deteta za dolazak bebe Dolazak mlađeg deteta je nova situacija za sve članove porodice što znači da je to period učenja i prilagođavanja za sve. Ono na šta bih skrenula pažnju jeste da u razgovoru budete iskreni i otvoreni sa detetom. Izbegavajte da koristite rečenice poput: „Sve će ostati isto. Dolazak bebe ništa ne menja. Mi ćemo te i dalje voleti
najviše na svetu“ i slično. Evo zašto: •R ealnost je da se mnogo toga menja! Ovom porukom detetu negujete nerealna očekivanja, koja će dovesti do toga da dete bude zbunjeno i frustrirano kada vidi da nije onako kako je bilo „obećano“. Kako vam se čini ova rečenica: „Kada stigne beba, neke stvari će biti drugačije. Hajde da zajedno otkrijemo šta će ostati isto, a šta će se promeniti? Šta ti misliš?“. • „ Mi ćemo te i dalje voleti najviše na svetu“. Ovo jeste istinito, ali nije ono jedino dete koje ćete voleti „najviše na svetu“. Šta mislite o ovoj rečenici: „Tebe i bebu ćemo voleti najviše na svetu!“? Zapamtite, nije dovoljno samo da pričate o emocijama, jer dete više reaguje na ono što vidi i oseti.Poželjno je da osmislite neki vaš „ritual pažnje i ljubavi“ sa starijim detetom koji ćete praktikovati pre i nakon što beba stigne. Ideje „rituala“ vas i vašeg
starijeg deteta mogu biti čitanje knjiga za laku noć, odlazak u pozorište ili bioskop ili utakmicu, i sl.
Priprema prostora Nakon dogovora sa partnerom i odlukom o tome gde će biti dečji kutak, sa starijim detetom možete početi sa osmišljavanjem njihovog kutka. Na primer, ukoliko beba dobija krevetac starijeg deteta: • Zajedno tragate za „pravim“ krevetom za starije dete; • Odluka o krevetu neka bude na detetu, neka ono odabere svoj novi krevet; • Diskutujete o položaju kreveta, boji krevetnine i sl. Kako bi dolazak bebe bio manje stresan, starije dete naučite da spava u novom krevetu ili novoj sobi, makar mesec dana pre nego što stigne beba. Tako ćete pomoći starijem detetu da se lakše prilagodi i ne doživi novonastalu situaciju kao odbacivanje („Oni me više ne vole jer više nije kao pre!“).
Izbegavajte da koristite Šta ako nismo rečenice poput: „Sve tako radili? će ostati isto. Dolazak Zapitajte se: • Šta želite za svoju decu? bebe ništa ne menja. • Kakvi želite da oni budu? Mi ćemo te i dalje voleti • Kakav odnos želite da vaša deca imaju sa vama (roditeljima)? najviše na svetu“... • Kakav međusobni odnos želite da vaša deca imaju?
BEBIN IZBOR
|
5
SAVET PEDIJATRA
Kontraindikacije: Ka Doc dr sc med Nevenka Raketić specijalista pedijatrije i imunologije
Ordinacija iz pedijatrije „Dr Raketić” - www.dr-raketic.rs Telefon: 011/3674-814
K
ontraindikacije su mere koje se preduzimaju da se vakcinacija iz određenog razloga ne sprovede. Pod tim se podrazumeva da mogući primalac vakcine ima određen poremećaj ili bolest, zbog čega je pod povećanim rizikom da nakon primene vakcine dođe do ozbiljne neželjene reakcije. Za temu kontraindikacija za vakcinaciju, veoma je važno koja vrsta vakcine se ne preporučuje, a koja je dozvoljena. Tako da prema načinu izrade, odnosno, prema sastavu, postoje više vrsta vakcina, i to: 1. ŽIVE VAKCINE – sadrže žive ali oslabljene uzročnike bolesti, koji
6
|
BEBIN IZBOR
Često pitanje roditelja je u kojim situacijama ne smeju da vakcinišu decu, koje su to bolesti i stanja koja predstavljaju stvarnu kontraindikaciju ne izazivaju bolest, ali podstiču stvaranje imuniteta i to izraženijeg nego kod tzv. mrtvih vakcina. Koriste se i dalje u velikoj meri, a prema vrsti uzročnika mogu biti: bakterijske (BCG vakcina protiv tuberkuloze), virusne (vakcine protiv malih boginja, zaušaka, rubeole (MMR), ovčijih boginja, gripa, žute groznice, oralna Polio vakcina – OPV, Sejbinova), rikecijske
(vakcina protiv pegavog tifusa). Za sve žive vakcine kontraindikacije su stanje oslabljenog imuniteta (imunodeficijencije) urođene ili nakon težih bolesti i drugo stanje (graviditet). Zbog nedovoljno podataka o uticaju živih atenuisanih vakcina na fetus, trudne žene ne bi trebale da prime žive vakcine. 2. MRTVE VAKCINE – primenom fizičkih i hemijskih agenasa nastaju vakcine sa inaktivisanim (mrtvim) uzročnikom bolesti. Zbog slabijeg imunog odgovora koji izazivaju, potrebno je dati dve ili više doza ovih vakcina. S obzirom da se tokom vremena snižava nivo zaštitnih antitela, potrebno je dati doze pojačavanja (booster) doze. I ovde postoje tri grupe vakcina, protiv različitih mikroorganizama i to: virusne (vakcina protiv dečje paralize
SAVET PEDIJATRA
ada ne vakcinisati (IPV, Salkova vakcina), vakcina protiv gripa (postoje žive i mrtve vakcine protiv gripa), vakcine protiv besnila, krpeljskog meningoencefalitisa, virusnog hepatitisa A), bakterijske (vakcine protiv velikog kašlja, trbušnog tifusa i paratifusa, kolere), rikecijske (vakcine protiv pegavog tifusa, Q-groznice).
Zbog nedovoljno podataka o uticaju živih atenuisanih vakcina na fetus, trudne žene ne bi trebale da prime žive vakcine. Za mrtve i ostale dole nabrojane vakcine uglavnom ne postoje kontraindikacije za pirmenu. 3. FRAKCIONE VAKCINE - sastavljene su od određenih delova (komponenti) antigena uzročnika bolesti. Mogu biti bakterijske (meningokokna i pneumokokna vakcina) i virusne (vakcine protiv hepatitisa B i hemofilus influence tip B). 4. ANATOKSIČNE VAKCINE – sadrže ili izmenjene toksine (toksoide) ili anatoksine (detoksikovane toksine) uzročnika bolesti. Nedostatak ovih vakcina je što indukuju stvaranje samo antitoksičnih antitela, pa zato sprečavaju bolest, ali ne i infekciju datim uzročnikom, primeri za ovu vrstu vakcina su vakcine protiv difterije i tetanusa. 5. VAKCINE NASTALE GENETSKIM INŽENJERINGOM – najnovija
tehnologija omogućava nastanak vakcina DNK rekombinacijom. Jedna od najnovijih vakcina koja se sada rutinski primenjuje, a dobijena je na ovaj način, je vakcina protiv virusnog hepatitisa B. 6. KOMBINOVANE I MONOVALENTNE VAKCINE - U odnosu na broj antigena u vakcini se koriste monovalentne
sada je ta kontraindikacija ukinuta, zato što se sastojci MMR vakcine uzgajaju na pilećim mišićnim ćelijama (fibroblastima), a ne na jajima. Moguće su alergijske reakcije i na antibiotik neomicin, koji se u nekim vakcinama nalazi u tragovima, na želatin ili na lateks. I pored svega nabrojanog, postoje
Mere opreza: Važne, ali nekad i pogrešne! Za sve vrste vakcina mere opreza su postojanje akutne bolesti (sa ili bez povišene temperature), i nedavno primanje preparata krvi (transfuzije) koji sadrže antitela. Takođe su mere opreza kada su se, nakon prethodne vakcinacije, javila sledeća stanja: neprekidno plakanje duže od tri sata, kolaps (padanje u nesvest) ili stanje slično šoku (snižen pritisak, odsustvo komunikacije) ili pojava konvulzija (frasa) sa ili bez povišene temperature. Stanja, za koja čak i zdravstveni radnici pogrešno misle da su kontraindikacije ili mere opreza, su sledeća: lakše ili srednje teške lokalne reakcije na mestu primene vakcine, dijareja, zapaljenje uva i slične uobičajene bolesti gornjeg respiratornog trakta, dijareja, u toku antibiotske terapije ili u fazi oporavka nakon akutne bolesti. Znači, u tim slučajevima se mogu davati vakcine, ako je neophodno.
ili kombinovane vakcine. U upotrebi su kombinovane vakcine protiv: difterije i tetanusa (Di-Te), difterije, tetanusa i velikog kašlja (Di-Te-Per), petovalentna vakcina (Di-Te-Per-IPV-Hib), trbušnog tifusa i tetanusa (Ty-Te), dečje paralize (pomešana sva tri tipa virusa), malih boginja, zaušaka i crvenke (MMR). Opšte kontraindikacije su: 1. AKUTNA BOLEST - akutna oboljenja i nagla pogoršanja hroničnih bolesti. 2. FEBRILNO STANJE - odnosi se na telesnu temperaturu iznad 38 stepeni koja duže traje. 3. TEŠKE ALERGIJSKE REAKCIJE (ANAFILAKSIJA) NA SASTOJKE VAKCINE – veoma su retke i nastaju nekoliko minuta do nekoliko časova nakon primene vakcina i to u vidu koprivnjače na koži, oticanja usana i grla, otežanog disanja, pada pritiska i razvoja šoka. Alergija se najčešće ne javlja nakon prve, nego nakon sledećih doza vakcina i kasnije je neophodno alergološko testiranje. Može da se razvije alergija praktično na sve sastojke vakcine i to na životinjski protein, antibiotik, stabilizator ili prezervativ. Najčešći životinjski protein koji izaziva alergiju je protein iz jaja. Iako je dugo vremena MMR vakcina bila kontraindikovana kod osoba sa alergijom na jaja,
Za mrtve i ostale dole nabrojane vakcine uglavnom ne postoje kontraindikacije za pirmenu. samo četiri prave i trajne (doživotne) kontraindikacije za vakcinaciju i to su: 1. TEŠKE ALERGIJSKE REAKCIJE (anafilaktički šok) nakon prethodne primene bilo koje vakcine, važi i za žive i za inaktivisane vakcine 2. KOD DECE KOJA SU OBOLELA OD OŠTEĆENJA MOZGA (encefalopatije) najviše nedelju dana nakon primene vakcina protiv difterije, tetanusa ili velikog kašlja (DtaP), a drugi uzrok encefalopatije nije utvrđen, ne bi trebali na dalje da prime ove vakcine, posebno protiv velikog kašlja (pertusisa). 3. VAKCINU PROTIV ROTA VIRUSA ne davati deci sa teškim imunodeficijencijama (npr. SCID) 4. KOD DECE KOJE SU IMALE RAZLIČITE VRSTE INVAGINACIJA („uvrtanje“) creva se ne sme davati vakcina protiv Rota virusa.
BEBIN IZBOR
|
7
PORODICA
Zajednička, roditeljska (ne)odgovornost Kristina Brajtigam dipl. defektolog i porodični terapeut Psihocentar Ključ Telefon: 062/105-98-09
U
koliko govorimo o porodici koja je prerasla svoja dva člana, često nas posvećenost sopstvenim stilovima razmišljanja uvodi u potencijalne konflikte sa partnerom. Što se posledično negativno odražava na porodični sistem. Sama veza među roditeljima je odnos koji bi trebalo da svoje osnove gradi na međusobnom razumevanju, ljubavi, toleranciji i nastojanju da se njegov partner oseća dobro sa dovoljno prostora da se u svakom pogledu razvija. Roditelji vođeni najiskrenijom dobrodušnošću prenose na dete, od samog rođenja, određene poruke. Neke od tih poruka se tiču razumevanja odgovornosti. Šta znači biti odgovoran roditelj? Osim što ste svom detetu obezbedili dom, zaštitu i brigu, važno je da poruke koje će deca primati od vas kao roditelja budu usaglašene. Zdrav odnos među roditeljima ne
8
|
BEBIN IZBOR
Šta znači biti odgovoran roditelj? Osim što ste svom detetu obezbedili dom, zaštitu i brigu, važno je da poruke koje će deca primati od vas kao roditelja budu usaglašene samo da predstavlja kvalitetan model ponašanja, već je on rezultat zajedničkog zalaganja partnera, dogovaranja, odgovarajuće podele vremena u bavljenju decom. Suprotstavljeni stavovi, međusobna neslaganja, prepiranja pred decom sa različitim ciljevaima od strane roditelja (koji oni ne moraju biti svesni), ne pred-
Sama veza među roditeljima je odnos koji bi trebalo da svoje osnove gradi na međusobnom razumevanju. stavljaju poželjan vaspitni model. Da ne bude zabune, u ovom slučaju govorimo o stavovima koji se tiču vrednosti, pravilnog vaspitanja, kao i zabrana, pohvala koje imaju prvenstveno za cilj da dete zaštite u različitim kontekstima. Različita razmišljanja na pojedine teme su korisna, ako se deci na nešto starijem uzrastu odgovarajuće predstave. Jer u
osnovi kvalitetnog vaspitanja leži razvoj kritičkog mišljenja kod dece. Najpre, moramo spomenuti konstantno prisustvo u medijima solidno pomešanih poruka o „najboljem vaspitanju“. Vrlo lako se roditelji čitajući različite članke, slušajući svoje rođake, gledajući emisije izgube u tome, i nalaze se u situaciji da ni oni sami više ne znaju šta je najkorisnije od svega što su čuli/pročitali. Kao i deca, i odrasli se nalaze u preterano stimulišućem okruženju. Uz prisustvo interneta mnogi sadržaji su nam znatno dostupniji nego pre. To znači da smo u prilici da se aktivno poredimo sa drugim roditeljima, što može da dovede do pojačanog krtiticizma i osuđivanja od strane drugih. Kako bi izbegli osećanje zbunjenosti kod roditelja: VI KAO RODITELJ NISTE ODGOVORNI: • da vaša deca budu konstantno srećna (naravno da je dobro da vaša deca budu srećna, ali u situacijama kada se radi o odgovornom roditeljstvu, sigurno će vaša deca biti i ljuta i besna, što ne može da bude po njihovom); • za dobijanje odobrenja od strane ostalih odraslih iz okruženja; • za potpuno kontrolisanje vaše dece. Deca, poput odraslih raspolažu sopstvenom voljom tako da ma koliko se trudili logično je da nećete moći da vladate potpuno njihovim ponašanjem i rečnikom. Na vama je da procenite koji će biti najbolji načini da ono samo vremenom izgradi osećaj sopsvene odgovornosti. VI KAO RODITELJ JESTE ODGOVORNI: • da učite svoje dete da funkcioniše samostalno. • da donosite teške odluke, koje nisu popularne. Ako se vaše dete s vremena na vreme ne naljuti na vas, nešto ne činite kako treba. • za to da se oni sami osećaju odgovornim za ponešto. Učite ih da prihvataju odgovornost.
PORODICA
Fotografije iz detinjstva leče dušu LookerWeekly Tekst je preuzet sa: www.lookerweekly.com
Naučnici kažu da njih možemo da koristimo u terapeutske svrhe, i da njima jačamo samopouzdanje
K
oje su to fotografije koje čuvamo i zašto su baš one važne za svakog od nas? Odgovor ćete dobiti čim zavirite u svoj porodični foto-album, a razlog da to uradite je više nego važan, a evo i zašto. Najčećše sačuvamo, a neretko i izradimo ili okačimo na zid, baš one fotografije koje prikazuju te najznačajnije i najlepše momente, one porodične, iz detinjstva. Kada i sami postanemo roditelji, želimo da zabeležimo svaki trenutak svoje dece, jer intuitivno osećamo da je to važno.
Šta je tako gotovo magijski prijatno u fotografijama iz detinjstva? Naučnici kažu da njih možemo da koristimo u terapeutske svrhe, u takozvanoj fototerapiji koja nam pomaže da razrešimo neke zaostala pitanja iz prošlosti. Ipak, ono najznačajnije što nam fotografije iz detinjstva daju jeste samopuzdanje. Pojedina su mišljenja da je izuzetno značajno da svako dete ima u svojoj sobi uramljenu porodičnu fotografiju, kako bi svako veče i svako jutru bilo opomenuto da je voljeno. Kada je fotografija bila u začetku ljudi su se u svečanom raspoloženju fotografisali u studiju.
Pojedina su mišljenja da je izuzetno značajno da svako dete ima u svojoj sobi uramljenu porodičnu fotografiju, kako bi svako veče i svako jutru bilo opomenuto da je voljeno. Možemo da se vratimo i dalje u prošlost kada su stari majstori portretisti slikali elitu, odnosno njihove porodične portrete. Zato je bitno da našem pokolenju ostavimo i vredne, sentimentalne uspomene iz detinjstva na izrađenim fotografijama. Ako je za to potrebno da se posavetujemo i sa fotografom profesionalcem, što da ne? Ipak je tu reč o malom porodičnom blagu, foto-albumu.
BEBIN IZBOR
|
9
SAVET PEDIJATRA
Proleće donosi p Dr Danijela Todorović specijalista pedijatrije
Pedijatrija Todorović Prote Mateje 13, Beograd Telefon: 011/344-24-74 www.pedijatrijatodorovic.com
U maju, najveća koncentracija polena trava, borova i lipe, a u junu, još i polen bokvice i kiselice
S
dolaskom proleća smo aktivniji i provodimo više vremena u prirodi, pa se tako poslednjih godina deca i odrasli se sve više suočavaju sa simptomima alergije. Njihovi uzročnici su alergeni iz prirode: polen drveća, trava i korova. Ovo su spoljašnji inhalatorni alergeni. Postoje i inhalatorni alergeni iz unutrašnje sredine: prašina, grinje, dlaka domaćih životinja. Pored inhalatornih alergena, alergijska reakcija može se javiti i kod unošenja određenih namirnica (nutritivni alergeni), zatim postoji alergija na lekove, kao i alergija na kontaktne alergene, insekte, hladnoću, toplotu, sunčevo zračenje. Alergija se definiše kao prejaka reakcija organizma na agense iz okoline, koje organizam prepoznaje kao opasnost, na šta reaguje burnom odbranom. U alergijske reakcije većinom su uključena IgE antitela.
Alergija se definiše kao prejaka reakcija organizma na agense iz okoline, koje organizam prepoznaje kao opasnost, na šta reaguje burnom odbranom. Ova antitela vežu se na receptore mastocita (posebnih odbrambenih ćelija) koji sadrže histamin. Kada dođe do ovog spoja, mastocit otpušta histamin u okolinu i na taj način pokušava da upozori organizam na napad. To prouzrokuje širenje okolnih kapilara i pojavu simptoma alergije: kijanja, obilne vodenkaste sekrecije iz nosa, suzenja očiju, crvenila očiju, svraba, kašlja,
10
|
BEBIN IZBOR
promuklosti, grebanja u grlu, osipa po koži, proliva, povraćanja, a u težim slučajevima otoka disajnih puteva koji dovodi do gušenja. Kod alergijske reakcije imunološki odbrambeni sistem se bori protiv neželjene materije stvaranjem antitela. Za pojavu alergija postoji genetska predispozicija, pa kada dete ima problem, roditelji navode da su i oni imali ili da i dalje
imaju alergijske reakcije u vidu polenske kijavice, ekcema, astme.
Simptomi alergije slični virusnim! Kada preosetljivo dete dođe u kontakt sa alergenom, u roku od nekoliko minuta,
SAVET PEDIJATRA
polen i alergije sati ili dana ispoljiće se simptomi alergije. Polenske alergije su retke kod beba, najčešće se pojavljuju kod dece posle treće godine života. Simptomi ponekad mogu biti slični infekcijama izazvanim virusima. Najveći problemi se javljaju s početkom proleća i pojavom polena u vazduhu. U maju je najveća koncentra-
i poremećaj sluha. Ako se polenska kijavica ne prepozna na vreme, može da se iskomplikuje upalom sinusa i srednjeg uha. U ređim slučajevima alergeni mogu da prouzrokuju napad astme, stoga prolećne alergije treba ozbiljno shvatiti i potražiti pomoć lekara.
su alergeni brojni i nisu svi obuhvaćeni alergološkim testiranjem. Ako se potvrdi alergija na određeni alergen, lekar će odrediti terapiju, prvenstveno antihistaminicima koji mogu da se primenjuju u dužem vremenskom periodu, odnosno koliko god je neophodno.
Za pojavu alergija postoji genetska predispozicija, pa kada dete ima problem, roditelji navode da su i oni imali ili da i dalje imaju alergijske reakcije u vidu polenske kijavice, ekcema, astme. Saveti za sprečavanje prvih simptoma alergije?
cija polena trava, borova i lipe, a u junu osim polena trava i lipe, i polena bokvice i kiselice. Kod dece se polenska alergija ispoljava kroz tegobe organa za disanje: uporno kijanje, pojačana sekrecija iz nosa, svrab nosa, čujno disanje i hrkanje, smanjen osećaj mirisa. Često se javlja i svrab očiju i pojačano suzenje, a može se javiti i grebanje u grlu, kao
Da li je, i na šta, neko alergičan? Najčešće se rade kožne probe na paletu inhalatornih alergena (prick test). Postoji i alergološko testiranje iz krvi. Iako sva testiranja mogu biti negativna, ne znači da nije prisutna alergija, jer
Postoje i preventivne mere, odnosno ono što roditelji mogu da preduzmu da bi njihovo dete potpuno izbeglo ili bar smanjilo kontakt sa alergenom koji kod njega dovodi do simptoma alergije. Koncentacija polena znatno varira u toku dana, a najveća je u jutarnjim časovima. Vetroviti dani takođe mogu pogoršati stanje, jer vetar olakšava polenu da dođe u kontakt sa alergičnim osobama. Veća koncentacija polena je prisutna i tokom toplih i suvih dana, a najmanja koncentacija polena u vazduhu je posle kiše. Nakon boravka u prirodi, potrebno je da: po dolasku kući umijete dete, operete mu ruke, počešljate ga i promenite mu odeću, jer na taj način eliminišete alergene koje je donelo iz spoljne sredine. Takođe, tokom najveće koncentracije polena na koji je dete alergično, detetovu odeću ne bi trebalo sušiti napolju. Važno je i da dete ne bude izloženo duvanskom dimu i jakim mirisima, jer ovi faktori štetno deluju na sluzokožu i ubrzavaju dejstvo prisutnih alergena. Olakšajte boravak vašeg deteta u prirodi preduzimanjem preventivnih mera i poštovanjem saveta i terapije koje odredi njegov lekar.
BEBIN IZBOR
|
11
SAVET
Strašni snovi dr Snežana Tomić
Ordinacija iz pedijatrije „Dr Raketić” - www.dr-raketic.rs Telefon: 011/3674-814
N
oćni strah je stanje delimičnog buđenja usred gluvog doba noći. Često idu u paru s nekim drugim poremećajem spavanja, recimo, noćnim umokravanjem (enuresis nocturna) ili u stanjima groznice, posle dužeg perioda neispavanosti ili velikog emocionalnog stresa. Postoje dokazi da se predisponiranost ka noćnom strahu prenosi genetski i statistički je ova pojava više zastupljena kod dečaka. Noćni strahovi se javljaju u uzrastu od 3 do 7 godine, ali vremenom iščezavaju do dvanaeste godine. Noćni strahovi se suštunski razlikuje od noćnih mora. Ovde nije u pitanju samo “ružan san”, već je reč o iznenadnim
Sve od noćnog straha i noćnih mora, preko fobija od spavanja i mesečarenja, pa do škrgutanja zubima, pričanja u snu, i ritmija… probude dete, već da ga prihvate u zagrljaj, miluju i uteše. Noćnog straha, dete se najčešće ne seća sutra ujutru, ili ima samo maglovita sećanja na ova vrlo neprijatna dešavanja.
Bolje sprečiti nego lečiti! Epizode mogu trajati i po nekoliko nedelja, meseci ili čak godina, a onda odjednom nestaju. Princip lečenja, to jest, intervencije roditelja se zasniva na staroj poslovici “Bolje sprečiti nego lečiti”. Ro-
Na javi noćne more su vidljive u dečjoj igri, kada ih dete odigrava sa svojim igračkama. zastrašujućim senzacijama, udruženim s prolaznim mentalnim slikama koje malog spavača teraju na momentalno buđenje. Dete se meškolji u snu, naglo ustaje, seda u krevetu, razrogačenih očiju gledajući u određenom pravcu, s izrazom užasa na licu, kao da gleda u nekakvo čudovište, počinje da vrišti, pruža ruke prema roditeljima ili ih doziva. Otkucaji srca i ritam disanja se ubrzavaju, dete se znoji, tresu mu se ruke, a u licu je rumeno ili bledo. Izgleda kao da dete nije potpuno probuđeno (niti je), konfuzno je i dezorijentisano. Cela ova stuacija roditeljima izgleda prilično zastrašujuće. Sa detetom u ovim trenucima nije moguće razgovarati, ono ne prihvata govornu komunikaciju, ali se postepeno nakon nekoliko minuta umiri i nastavlja da spava. Roditelji ne bi trebalo da pokušavaju da
12
|
BEBIN IZBOR
ditelji treba da probude dete pre pojave epizode straha koji se pojavljuju uvek u određeno vreme, obično nakon dva sata spavanja. Praćenjem se utvrdi vremenski okvir kada se strah javlja i narednih nekoliko noći dete roditelj budi petnaestak minuta pre tog trenutka, par minuta provede u razgovoru sa njim, a onda mu dozvoli
da se vrati na spavanje. Kada se obrazac jednom prekine, smanjuje se verovatnoća povratka noćnog straha.
Noćne more (zastrašujući snovi) Noćne more su snovi zastrašujućeg i neprijatnog sadržaja, koje je dete za razliku od noćnih strahova u stanju da prepriča sledećeg jutra. Na javi noćne more su vidljive u dečjoj igri, kada ih dete odigrava sa svojim igračkama. Kod dece se ubrzo javlja i strah od odlaska na spavanje kao i borba da se ostane u budnom stanju. Ponekad su noćne more simbol detetovog nezadovoljstva dešavanjima u porodici.
SAVET
malih spavača Roditelji ne bi trebalo da pokušavaju da probude dete, već da ga prihvate u zagrljaj, miluju i uteše. Šta raditi kada dete ima noćne more? Najčešća greška je dovođenje deteta da spava sa mamom i tatom nakon ružnog sna, ali zato omiljeni meda, majmunče, neka druga igračka ili ćebence mogu učiniti da se dete oseti sigurnije. Roditelji bi sledećeg dana obavezno trebalo da porazgovaraju sa detetom o sadržaju ružnih snova i eventualno potraže pomoć psihologa.
Fobija od spavanja Fobija od spavanja javlja se oko druge ili treće godine. Dete izbegava odlazak u krevet, ne želi da ostane samo u spavaćoj sobi, strahujući od noći i noćnih čudovišta, vampira, veštica ili lopova. Ono traži od roditelja da budu pored njega dok ne zaspi, da spavaju s njim u krevetu ili da ostave upaljeno svetlo. Psihoanalitička teorija kod fobija od spavanja otkriva veliku strepnju mališana, kao i strah od odvajanja od roditelja. Zaista je primećeno da se fobija od spavanja često razvija kod dece koja su, iz nekog razloga, razdvojena od roditelja (odlazak deteta na bolničko lečenje, službena putovanja...).
Mesečarstvo hodanje u snu Hodanje u snu je poremećaj spavanja tokom koga dete, iako je u stanju spavanja, ustaje iz kreveta tokom noći, i počinje da sedi, hoda, uzima ili rukuje predme-
tima, otvara vrata ili prozore. Retko se dešava, kod nekih težih oblika, da se dete povredi, npr. izlazeći kroz prozor. Poremećaj se češće javlja kod dečaka nego kod devojčica. Prvo javljanje mesečarenja je obično negde između 7-8 godine, ali najveća brojnost malih mesečara je među decom 11-12 godina. Ma koliko neprijatno i bizarno izgledalo, mesečarstvo ne treba poistovećivati sa ozbiljnim psihološkim poremećajima, izuzev što je primećeno da su mali mesečari na javi plašljivi, nesigurni, depresivni i ispoljavaju veću osećajnu reaktivnost. Najbolji način da se trenutno reši problem šetnje u snu je da se dete usmeri nazad u krevet.
Govor u spavanjusomnilogija Govor u snu je u stvari nerazgovetno mrmljanje slogova, reči ili fraza bez stvarnog smisla i retko zaista ima veze sa sanjanim sadržajem. Uobičajena je pojava među decom i procenjuje se da oko 50 % dece govori dok spava. Govor u snu se uglavnom prerasta u periodu adolescencije i zadržava se kod samo 5% odraslih.
Noćno škrgutanje zubima - bruksomanija Može početi pre treće godine života i jedina opasnost koju nosi sa sobom je mogućnost da se oštete zubi. Psihoanaliza bruksomaniju posmatra kao način rasterećenja od povišene napetosti i strepnje. Ovo stanje se uglavnom susreće kod dece od 9 meseci i nestaje do četvrte godine, ali može se zadržati i kod odraslih.
Ritmije glavom i telom Ritmije glavom ili telom se javljaju neposredno pre uspavljivanja. Epizode traju 15- ak minuta i imaju frekvenciju javljanja na svakih 45 minuta. Ova aktivnost ima tendenciju da pređe u naviku, nekakvu vrstu obreda, rituala pred uspavljivanje. Većina slučajeva ne zahteva nikakvu terapiju, ali ako se dogodi da se spontano ne izgubi, različite vrste psiholoških tretmana daju veoma dobre rezultate. Iako se ritmije često sreću kod mentalno retardirane dece, ne bi ih trebalo sa time poistovećivati.
BEBIN IZBOR
|
13
ZANIMLJIVO
Kondicija pomaže uspehu u školi Stetoskop Mr sci dr Miodrag Stanković www.stetoskop.info
R
oditelji i stručnjaci za fizičku aktivnost (koji su često iste osobe) već dugo znaju da fizička aktivnost pomaže mladim ljudima da budu mirni i obrate pažnju u školi ili kod kuće, što se pozitivno odražava na njihov školski uspeh. Reprezentativna studija, predstavljena u maju na Američkom koledžu za sportsku medicinu, govori da su četvrtaci i petaci, koji su trčali po dvorištu i na drugi način intenzivno vežbali barem 10 minuta pre testa iz matematike, imali bolje rezultate od dece koja su mirno sedela pre testa.
Bolja fizička kondicija povezana sa znatno boljim rezultatima u školi U velikoj studiji koja je obuhvatila skoro 12.000 dece školskog uzrasta u Nebraski, čiji rezultati su objavljeni u avgustovskom broju časopisa The Journal of Pediatrics, istraživači su prikupili podatke o fizičkoj kondiciji dece, uključujući brzinu trčanja, indeks telesne mase i ocene iz engleskog
Što je nešto teže da se nauči, više fizičke kondicije može da pomogne deci u tom procesu. jezika i matematike, na osnovu standardnog bodovanja testova u toj državi. Pokazalo se da je bolja fizička kondicija povezana sa znatno boljim rezultatima u školi, dok telesna težina nije igrala bitnu ulogu. Učenici koji su imali višak kilograma ali su bili u relativno dobroj kondiciji imali su bolje rezultate na testovima od mršavije dece koja ne vežbaju.
14
|
BEBIN IZBOR
Deca koja su u fizičkoj kondiciji usvajaju i zadržavaju nove informacije uspešnije od dece koja su van forme, kažu rezultati nove studije Do sada se, međutim, nijedna studija nije bavila pitanjem da li i na koji način fizička kondicija može da utiče na učenje kod dece. Zato su istraživači sa Univerziteta Ilinoisa sproveli istraživanje u kom su odabrali grupu dečaka i devojčica starih 9 i 10 godina i testirali njihovu kondiciju na pokretnoj traci, a zatim zamolili 24 onih sa najboljom kondicijom i 24 onih bez kondicije da dođu u laboratoriju za vežbe iz fiziologije i urade neke teške zadatke koji su podrazumevali memorisanje podataka. Učenje je složen proces, koji obuhvata ne samo usvajanje i zadržavanje novih informacija u formi sećanja, proces poznat pod nazivom kodiranje, već i pamćenje tih informacija kasnije. Informacije koje nisu zapamćene u stvari nisu naučene. Ranije studije o stilu učenja kod dece pokazale su da većina bolje uči ako se testira dok je u procesu učenja gradiva. Deca lakše pamte, ako se ispituju u procesu usvajanja materijala. Pamćenje bez ispitivanja tokom procesa je teže, iako većina tako uči. U ovom slučaju, istraživači su se opredelili da primene oba pristupa učenju, tako što su mladim dobrovoljcima podelili iPadove na kojima je bilo nekoliko mapa izmišljenih zemalja. Mape su bile podeljene po imenima regiona koja su se
ZANIMLJIVO sastojala od četiri slova. Deci su prvo pokazani ovi nazivi u trajanju od šest sekundi. Potom su se nazivi pojavili na mapi na svojim mestima još šest puta, dok su deca gledala i pokušavala da ih zapamte. Zatim su nazivi regiona pokazani na različitoj mapi na svom mestu, a potom premešteni na ivicu mape. Od dece je traženo da date nazive povežu sa odgovarajućim regionom, čime je obezbeđeno testiranje tokom procesa pamćenja. Dan
kasnije, sva deca su se vratila u laboratoriju i od njih je zatraženo da regione na različitim mapama povežu sa odgovarajućim nazivima. Rezultati, objavljeni prošle nedelje u časopisu PLoS One, pokazali su da su deca imala slične rezultate kad je od njih zatraženo da se sete naziva na mapi kada je proces pamćenja pojačan testiranjem. Ali, kada je sećanje podrazumevalo teži način učenja – pamćenje bez testiranja tokom procesa – deca koja su bila u boljoj fizičkoj kondiciji imala su mnogo bolje rezultate od drugih i zapamtila su oko 40 odsto naziva regiona, u poređenju sa manje od 25 odsto tačnosti kod dece koja su bila u slaboj fizičkoj kondiciji.
Viši nivo fizičke kondicije ima najveći uticaj na najizazovnije situacije “Ovi rezultati pokazuju da viši nivo fizičke kondicije ima najveći uticaj na najizazovnije situacije’’, kažu autori studije. Što je nešto teže da se nauči, više fizičke kondicije može da pomogne deci u tom procesu. Studija nije bila posebno usmerena na vrstu vežbanja, već na dugoročniju, ukupnu kondiciju dece. Bez obzira na to, njeni rezulati govore da su fizička aktivnost tokom odmora i slični programi fizičkog vaspitanja u školi važni, smatraju autori. “Da bi deca ostvarila i održavala fizičku
Učenje je složen proces, koji obuhvata ne samo usvajanje i zadržavanje novih informacija u formi sećanja, proces poznat pod nazivom kodiranje, već i pamćenje tih informacija kasnije. Informacije koje nisu zapamćene u stvari nisu naučene. kondiciju koja povećava sposobnost da uče”, kaže jedan od autora, Čarls Hilman, profesor kineziologije na Univerzitetu Ilinoisa i saradnik na Bekmanovom institutu za naprednu nauku i tehnologiju, “treba da se bave intenzivnom fizičkom aktivnošću barem jedan sat dnevno’’. Škole, gde deca provode dosta vremena, predstavljaju najlogičnije i najpogodnije mesto za takve aktivnosti, kaže on.
Visok na tatu ili sitna na mamu? Formula po kojoj možemo da izračunamo visinu svog deteta kao odrasle osobe LookerWeekly Tekst je preuzet sa: www.lookerweekly.com
M
ladi roditelji, ili oni koji će to tek postati, stalno maštaju o svom detetu u budućnosti. Da li će biti zdravo, poslušno, vredno, dobar đak ili koliko će biti visoko, samo su neka od pitanja za koja je potrebno više godina ili decenija da bi se došlo do dogovora. Za one radoznale i nestrpljive roditelje stiže zanimljiva i, kako neki tvrde, tačna kalkulacija buduće visine deteta. Da lli će dete biti visoko ili nisko zavisi od njegovog genetskog potencijala i od uslova u kojima odrasta. Ono što će mnoge roditelje obradovati i zabaviti jeste formula po kojoj možemo da izračunamo visinu svog deteta kao odrasle osobe. U kalkulaciju su uključene visina mame i tate a različito se računa u zavisnosti da li je u pitanju dečak ili devojčica. Damama ćemo dati prednost, pa ćemo vam prvo otkriti kako da izračunate visinu svoje princeze, buduće devojke.
Formula visine za devojčice Visinu devojčicama računamo tako što saberemo visinu rodtitelja pa taj zbir podelimo sa dva, i od dobijenog rezultata oduzmemo 6,5 cm. Kažu da ovaj broj uzmete u obzir sa tolerancijom plus-minus 5 cm.
Formula visine za dečake Kod dečaka je računanje visine po istom principu, s tim što se na dobijeni zbir visine roditelja podeljeno sa dva doda još 6,5 cm. Tolerancija je ista, plus-minus 5 cm. Koliko je ova formula tačna uvek možete da isprobati na sebi, odnosno svojim roditeljima. Da li ste dobili svoju visinu?
BEBIN IZBOR
|
15
ISHRANA
Voće-prava bebin Živka Vlajković dipl. nutricionista,
Kaša od sirovog voća je biološki vrednija od kaše koja se dobija od termički obrađenog voća, jer sadrži više oligoelemenata i vitamina!
DZ Zemun
V
oće svojim ukusom i mirisom utiče povoljno na apetit odojčeta. Uvodi se u bebin jelovnik tokom šestog meseca života. Može se dati u obliku razblaženog voćnog soka, ili u obliku voćne kaše - od voća koje je termički obrađeno (kuvano, pečeno, na pari). Voće sadrži veliku količinu vode, ugljenih hidrata, vitamina i minerala. Ima malo belančevina i masti, osim koštunjavog voća (orah, lešnik, badem), koje se ne daje deci pre treće godine života. Voće ponuditi bebi koja je već navikla na povrće, izuzetno, ako beba uporno
Treba naglasiti da je sveže pripremljeno voće u sezoni, boljeg ukusa i biološki vrednije! odbija povrće, može se ponuditi voće. Obično ga rado prihvati, pa kad se navikne na voće (pojede najmanje 50g), ponovo pokušati sa navikavanjem na povrće. Za početak dohranjivanja preporučuje se davanje sezonskog voća, koje uspeva na našem tlu: jabuke, kruške, kajsije, šljive, breskve. Pomenuto voće odojčad lako
16
|
BEBIN IZBOR
podnosi. Citrusno voće, kao i jagode, maline i kupine, zbog rizika od alergijskih reakcija ne davati u prvoj godini života. Voće se priprema neposredno pred davanje detetu, naročito voćni sok, zato što se stajanjem gube vitamin C i neke kiseline, pa se menja boja i ukus soku ili kašici.
Kako se voće uvodi u jelovnik odojčeta? Kada je u pitanju uvođenje voća u jelovnik odojčeta, dobro je da novu vrstu beba proba u obliku razblaženog voćnog soka, kao prepodnevnu užinu. Kada ste utvrdili podnošljivost, tokom četiri dana, od istog voća pripremite pire, i ponudite bebi pre planiranog popodnevnog obroka mleka. Voćni sok se daje razblažen sa prokuvanom vodom (1:1), na početku u maloj količini (2 do 4 kašičice). Količina soka se postepeno povećava do 50 ml na dan u petom mesecu. Prvo se daju sokovi od jedne vrste voća, a kada se utvrdi podnošljivost mogu se davati kokteli od više vrsta. Preporučujem da počnete sa
bistrim voćnim sokom jabuke ili breskve, sveže ceđenim, ako je voće u sezoni i znate da nije tretirano pesticidima. Vreme davanja soka je između dva - drugog i trećeg - podoja (mlečna obroka). Nakon četiri dana, kad beba prihvati voćni sok, možete joj ponuditi pire od istog voća (termički obrađenog) – voćnu kašu. Navikavajte bebu na voćnu kašu, neposredno pre planiranog mlečnog
Bebin apetit će biti zadovoljen kada pojede 120 g voćnog pirea.
ISHRANA
na poslastica obrok, kako bi tokom 8 do10 dana taj mlečni obrok postepeno zamenili sa voćnom kašom. Bebin apetit će biti zadovoljen kada pojede 120 g voćnog pirea. Savetujem da to bude jedan popodnevni obrok, najčešće četvrti dnevni obrok mleka. Trebalo bi davati samo sveže pripremljen pire, ili pasterizovanu voćnu kašicu, obavezno na kašičicu. Pored jabuke i breskve, možete ponuditi i muskatnu tikvu, zato što je bebe rado jedu i vrlo je zdrava. Voće mora biti termički obrađeno (kuvano, pečeno, na pari ili pasterizovano), a tek u osmom mesecu može se ponuditi kaša od svežeg voća. Skoro svo voće, izuzev suvih šljiva, može se razmekšati u pari, a zatim od njega miksanjem napraviti pire, i po potrebi razrediti prokuvanom vodom. Za ovakav način pripreme potreban je odgovarajući aparat ili sud sa rešetkom. Voće spremljeno u pari je biološki vrednije, jer je manji gubitak vitamina i drugih sastojaka. Kaša od sirovog voća je biološki vrednija od kaše koja se dobija od termički
obrađenog voća, jer sadrži više oligoelemenata i vitamina. Sirovo voće je korisnije od sveže ceđenih voćnih sokova zato što sadrži više celuloze i drugih biljnih vlakana, koja poboljšavaju pražnjenje creva. Sirovo voće, beba prihvati i lepo svari, najčešće tek u osmom mesecu života. Nakon što se već lepo navikla i prihvatila kao samostalan obrok, voćnu kašu od termički obrađenog voća. U početku se sveže voće pomalo dodaje u pire od kuvane jabuke, sve dok se bebin stomačić ne navikne. Kiselo voće (višnje, dunje), treba uvek kombinovati sa nekim slatkim voćem (jabuka, kruška, banana..). U kašu od svežeg voća, mogu se dodati žitarice (instant pahuljice, mleveni keks...), što zavisi od starosti odojčeta. U zimskom periodu ako nemate sveže, zdravo voće, ponudite bebi voće iz teglice.
Industrijski proizvodi hrane za bebu Pored sveže pripremljenih obroka, bebi se može ponuditi industrijski pripremljena hrana (voćni sokovi, voćne kašice...) koja je namenjena za ishranu odojčeta. Ova hrana mora da ispunjava uslove iz pravilnika o higijensko-zdravstvenoj ispravnosti hrane za ovaj uzrast. Pošto je namenjena ishrani dece u razvoju, obično joj se dodaju razni zaštitni elementi. Ova, gotova hrana pruža mogućnost pravilnije ishrane odojčadi u svakom godišnjem dobu, u svim regionima; zaposlenoj majci olakšava pripremanje obroka, podesna je za putovanja i za obezbeđivanje rezervi hrane za vanredne životne uslove. Treba naglasiti da je sveže pripremljeno voće u sezoni, boljeg ukusa i biološki vrednije!
Sok od jabuke • 30ml soka od jabuke • 30 ml vode Zrele, neprskane jabuke oprati i oljuštiti, ponovo oprati, izrendati na rende i procediti sok. Pomešati istu količinu soka od jabuke i prokuvane vode.
Kompot od jabuke • 100 g narezanih jabuka • 100 ml vode Dobro oprane i oguljene jabuke isitniti. Staviti u sud (bebin sud), dodati vode da ogrezne, dodati nekoliko kapi limunovog soka (da jabuke ne potamne), poklopiti i kuvati dok ne omekšaju. Skuvane i ohlađene jabuke propasirati ili izmiksati u blenderu, dodajući svu vodu od kuvanja. U ovaj pire se mogu dodavati: žitarice (pirinčane pahuljice, žitne pahuljice, mle¬veni keks i sl.), zavisno od starosti bebe. Možete kuvati jabuku zajedno sa muskatnom tikvom.
Krem od jabuke i banana • 1/2 jabuke • 1/3 banane Oljuštiti i izvaditi seme iz jabuke. Oljuštiti bananu. Staviti bananu i jabuku u mikser, miksati oko 2 minuta, da se dobije homogena masa. Hraniti bebu odmah, da bi svi vitamini ostali sačuvani.
Autorka teksta, Živka Vlajković je i autorka knjige BEBI KUVAR Knjigu možete poručiti na tel. 064/178 22 52
BEBIN IZBOR
|
17
Kod nas vas čeka inspiracija za poklon /Pokloncic.rs
Web shop www.pokloncic.rs - Bebi oprema, pokloni, dekorativni predmeti, slike, zidni satovi, skulpture, porcelan, staklo, ramovi, lampe, svećnjaci, šolje, čaše, podmetači... uskoro i komadni nameštaj. Brendovi: Peg Perego, Avent, FreeON, Bertoni, Briht Stars, Salt&Pepper, Kaheku, Esmeyer, Kersten
Drvo ideja rodilo se u ujakovoj radionici MCG Group Informacije o brendu potražite na www.kidsland.rs
K
ako je mladog italijana Ecija inspirisalo saznanje da od drvenih okrajaka u stolarskoj radnji svog ujaka mogu nastati igračke, otkrijte u ovoj inspirativnoj priči, čiji se romantični delići nalaze, verovali ili ne, u ormariću vaše dečje sobe. Sve je počelo daleke 1945. godine u Bergamu, kada je mladić Ezio Fopa Pedreti provodio vreme u radionici za izradu drški kišobrana svog ujaka praveći igračke od ostataka drveta. Ubrzo su mu se pridružili brat i sestra, a zatim i majka, po zanimanju učiteljica, koja je zajedno sa njim osnovala fabriku igračaka. Danas, toliko godina kasnije, od ujakove radionice, Ecijevi rad i mašta načinili su dobro poznati brend FOPPAPEDRETTI. Drvo, naravno, ostaje i dalje dominantan materijal u njihovoj proizvodnji. Kako je kompanija bila stalno u potrazi za inovativnim idejama da zadovolji zahteve novih kupaca, već 2004. godine krenula je u novu avanturu pokrenuvši tehnološku liniju napravljenu od metala, fokusiranu na modularne sisteme, kolica i auto-sedišta. Početna inspiracija za nastajanje
Mašta, kreativnost i upornost jedne porodice pretočeni u omiljeni brend dečje opreme, kolica, kreveta… brenda FOPPAPEDRETTI bila je strast njenih osnivača prema drvetu. Upravo je otud i značenje slogana kompanije „Tree of ideas“ (Drvo ideja) - proizvodi, koji su pažljivo osmišljeni da potpuno iskoriste kvalitet drveta i time zadovolje najšire zahteve na međunarodnom tržištu. Kvalitetni materijali, praktičan dizajn, jednostavnost upotrebe, obraćanje pažnje na detalje i visoki bezbednosni standardi karakteristike su koje su postavile FOPPAPEDRETTI brend među lidere u italijanskoj industriji, što je od izuzetnog značaja kada je reč o dečjoj opremi, o kolicima, krevetima… “Verujemo u naš kvalitet i naše vrednosti koje su ostale nepromenjene svih ovih godina. Verujemo u snagu ideja koje čine svakodnevni život jednostavnijim”, rekao je tvorac kompanije FOPPAPEDRETTI Encio Fopa Pedreti. Inspiracija je svuda oko nas, a za početak, zajedno sa svojom najbližima pronađite je u maštovitom FOPPAPEDRETTI dizajnu i inspirativnoj priči porodice Pedreti.
KIDSLAND PREMIUM SHOP
www.kidsland.rs
Koja boja je vaša? - PIÙLEGGERO
TENDA SA ZAŠTITOM OD SUNCA UPF50+
MCG GROUP - Obrovačka 21, 21203 Novi Sad, Srbija • Telefon: 021 824 936 • www.mcggroup.rs
www.kidsland.rs
KIDSLAND PREMIUM SHOP
NAJBOLJE ZA NAJMLAĐE RENOMIRANI BRENDOVI SVETSKIH PROIZVOĐAČA OPREME ZA BEBE
STOKKE • FOPPAPEDRETTI • PALI
KIDSLAND PREMIUM - Zemunska 22, Kontakt: 011/4281-244 • 011/4281-267 • 063/108-2809 • Email: klpremium@mcggroup.rs