Biznis Top 2011/12

Page 1

BIZNIS TOP 2011/12.

11 Globalna kriza i SULYUHGQL UDVW

Koliko će “ovo” trajati? Dugo. 14

5HLQGXVWULMDOL]DFLMD i novi ekonomski SRUHGDN

Drugi će ležati u prašini

18 Preokret na

WHKQRORäNRP WUæLäWX

66 Perspektive srpsko-

38 8ODJDQMD X ,.7 L HNRQRPVNL UDVW Paradoks produktivnosti

Bolji na drugi pogled

42 1DFLRQDOQH NXWXUQH YUHGQRVWL L VNORQRVW ND SRVORYQRP UL]LNX

Jednom meri, triput seci 44 9HOLNH EDQNH L ERJDWL NOLMHQWL Šta ponuditi bogatašima? 46 3ULYDWQL LQYHVWLFLRQL IRQGRYL X FHQWUDOQRM (YURSL

QHPDÿNH SULYUHGQH VDUDGQMH

68 6ORYHQDÿNR VUSVND HNRQRPVND VDUDGQMD

Oporavak zdaj! 70 Anketa 76 Bonitetna

VSRVREQRVW SULYUHGQLK GUXäWDYD X 6UELML

Revolucija jede svoju decu

Čaša je četvrt puna

20 (NRQRPVND NUL]D

48 81,&5(',7 3URJQR]H SULYUHGQRJ UDVWD ]D

Klimatski kapitalizam

Usporen oporavak

Boli me država

24 ãWD MH HNRQRPLMD

53 .DNR RJUDQLÿHQLP VUHGVWYLPD SRGVWDýL

82 *GH XODæH (%5' X

Dilema jednog crva

Umešnost puzanja

Nužno i poželjno

29 (5167 <281*

58 5HVWUXNWXULUDQMH GUæDYQLK SUHGX]HýD Igra je pri kraju

84 Srpske firme na

Petak 2013.

62 .RUSRUDWL]DFLMD GUæDYH Više od časne partijske

Počnimo ljubav ispočetka

32 $PHULÿNL L]ERUL Stari predsednik na novoj litici

64 ,]YR] L SULYUHGQL UDVW (Još) bez zvezde vodilje

i klimatske promene

GREURJ æLYRWD

Poslovni rizici i prilike

6

36 %5,. XVSRUDYDQMH UDVWD Sumrak idola

BIZNIS TOP 2011/12.

region

SULYUHGQL UDVW X 6UELML

Petina solidnih

78 $NFLRQDUVWYR X

VHQFL NRUSRUDWLYQLK afera

6UELML

DIULÿNRP WUæLäWX

BIZNIS TOP 2011/12.

88 Izmene u oporezivanju prihoda

106 (JLSDW Pamuk voli mir

ProduĹžena ruka drĹžave

107 Mali Privatizacija drĹžave

GUXäWDYD NDSLWDOD L] UD]OLÿLWLK SRUHVNLK MXULVGLNFLMD

90 )ULOHQVLQJ X 6UELML Gutljaj slobode 95 3HUPDNXOWXUD QRYL NRQFHSW

108 8]EHNLVWDQ Pokojno jezero

XUEDQH L UXUDOQH SROMRSULYUHGH

Ĺ argarepa na usijanom limenom krovu

109 Brazil Farma na kojoj se sanjaju eldorada

98 3DPHWQL DXWRPRELOL SamoupravljaÄ?i na Ä?etiri toÄ?ka

110 6$' Živeo lobi

100 3RVORYDQMH IXGEDOVNLK VWDGLRQD Trava zaborava

111 Kina Svetska prestonica Ä?arapa

105 3ULĂżD R SDPXNX

112 Vremeplov Ne bacaj, dobro je za Amerikance

/LVWH QDMYHýLK SUHGX]HýD X 6UELML X 118 122 126 130 142

Po dobiti Po poslovnom prihodu Po kapitalu Konsolidovano Po okruzima: po dobiti, po poslovnom prihodu i po kapitalu

,]GDMH 1RYLQVNR L]GDYDÿNR SUHGX]HýH %,) 3UHVV G R R %HRJUDG ÞLND /MXELQD ,, 7HOHIRQL WHO ID[ 'LUHNWRU %LOMDQD 5RPLý 3XQRä *ODYQL L RGJRYRUQL XUHGQLN 7DQMD -DNREL =DPHQLN JODYQRJ L RGJRYRUQRJ XUHGQLND =RULFD üDUNRYLý 8UHGQLN IRWRJUDILMH 0DULMD 'XNLý 6WDOQL VDUDGQLFL 0DULMD 'UDJLý 1HQDG *XMDQLÿLý 9ODGLPLU $GRQRY 1LNROD 0DUNRYLý 0LOXWLQ 0LWURYLý ,WDOLMD 0DUNR 0LODGLQRYLý 0LUNR 0LORUDGRYLý 0LOLFD 0LORYDQRYLý 0LODQ /XNLý 8URä 1HGHOMNRYLý 0DULFD 9XNRYLý 'HMDQ =DJRUDF 0LORä 9XNRYLý .DQDGD 'UDJDQ 3HMÿLý 0LURVODY 5XÌLFD 6X]DQD 5DGLQRYLý 6DQMD /D]DUHYLý %LOMDQD 9XNDMORYLý ,YDQD 3DYORYLý 3HWDU ,OLMLQ (GYDUG -DNRSLQ 'DYLG 0DOLä 0DUNHWLQJ =RUDQ 0LMDWRYLý $OHNVDQGDU .RFLý ãSDQLMD 3UHSUHVV 7UL' $JHQFLMVNL VHUYLV %HWD ãWDPSD 5RWRJUDILND 6XERWLFD *RGLäQMD SUHWSODWD GLQDUD FHQD ]D LQRVWUDQVWYR (85 8 FHQX SUHWSODWH XUDÿXQDWL VX VYL VSHFLMDOQL GRGDFL NRMH %L]QLV L ILQDQVLMH REMDYOMXMH X WRNX JRGLQH üLUR UDÿXQ +9% EDQND 6UELMD L &UQD *RUD D G %HRJUDG 5DMLýHYD H PDLO RIILFH#ELI UV PDUNHWLQJ#ELI UV SUHWSODWD#ELI UV ZZZ ELIRQOLQH UV

BIZNIS TOP 2011/12.

7

sRisks

NPL management tool

U

Ä?eťće loĹĄih odnosno NPL kredita (dospelih obaveza neizmirenih u roku od 90 i viĹĄe dana) u kreditnom portfoliu banaka u Srbiji u poslednjih nekoliko godina beleĹži dramatiÄ?an rast. U obraćanju javnosti 12. aprila 2012. godine guverner Narodne banke Srbije dr Dejan Ĺ oĹĄkić izneo je podatak da je uÄ?eťće problematiÄ?nih kredita u ukupnom portfoliu banaka (po bruto principu) u februaru 2012. iznosilo 19,4% (8,4% stanovniĹĄtvo i 24,6% privredna druĹĄtva). Ovaj trend nije specifiÄ?nost Srbije već je prisutan i u svim zemljama okruĹženja kao i u delu EU (GrÄ?ka, Ĺ panija, Portugal, Slovenija i dr.). Ovakvo stanje nametnulo je pitanje adekvatosti evidentiranja i upravljanja ovim delom podataka u bankama kao i upravljanja strategijom i aktivnostima preduzetim u cilju naplate potraĹživanja i svoÄ‘enja gubitaka na najmanju moguću meru. Kao rezultat analize ovih potreba banaka, Belit d.o.o. je razvio i ponudio bankama sRisks – NPL management tool koji obuhvata: – Praćenje plasmana kod kojih klijent nije u mogućnosti podmirivanja obaveza po dogovorenim uslovima (NPL) – Evidentiranje preduzetih aktivnosti internih i eksternih uÄ?esnika u cilju naplate potraĹživanja – MenadĹžment kolaterala – Procenu umanjenja vrednosti potraĹživanja (impairment)

–

Merenje i evidentiranje nastalih gubitaka po osnovu umanjenja vrednosti NPL kredita – Definisanje i merenje efikasnosti restructuring i work-out strategije Iz core sistema banke po dogovorenom protokolu u sRisks se vrĹĄi transfer podataka o klijentima Ä?ije su obaveze u NPL statusu i nadalje se ovim klijentima banke bave lica koja su zaduĹžena za naplatu potraĹživanja. Od opĹĄtih podataka o klijentu prate se: – Trenutni ekonomski poloĹžaj – Hronologija dogaÄ‘aja i razlozi nastanka kaĹĄnjenja u otplati duga – Srategije ublaĹžavanja rizika – Preduzeti koraci i delegirane aktivnosti odgovornih lica iz banke – Ukoliko je strategija oporavak klijenta, definiĹĄu se koraci za reprogram/ restruktuiranje – Ukoliko je kod klijenta pokrenut postupak steÄ?aja ili likvidacija, prati se tok postupka i preduzete aktivnosti banke koje moraju biti unutar zakonom predviÄ‘enog roka U okviru klijenta za svaku pojedinaÄ?nu partiju analizira se mogućnost naplate procenom naplativosti sredstava obezbeÄ‘enja (kolaterala), praćenjem potencijalnih nekolateralnih priliva i izraÄ?unavanjem parametara za iskazivanje potencijalnih gubitaka kako na nivou partije, tako i za ceo portfolio klijenta. Jedinstvena metodologija za obradu problematiÄ?nih portfolia omogućava banci:

–

–

– –

–

– –

Da sve analize i procene vrednosti budućih novÄ?anih tokova budu precizno objaĹĄnjene i dokumentovane ObraÄ?un sadaĹĄnje vrednosti procenjenih budućih novÄ?anih tokova primenom efektivne kamatne stope ObraÄ?un prihoda od kamata nakon umanjenja vrednosti (tzv. unwinding) Da obraÄ?un ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama bude zasnovan na taÄ?nim i aĹžurnim podacima i da uzima u obzir sve znaÄ?ajne unutraĹĄnje i spoljne faktore koji mogu da utiÄ?u na naplativost potraĹživanja Analizu loĹĄih plasmana na makro nivou, kao i njihovo grupisanje po raznim kriterijumima (veliÄ?ina klijenta, teritorija, delatnost, organizaciona jedinica banke, ovlaťćena lica banke i dr.) Analizu zbirnih podataka o potencijalnim gubicima banke Kreiranje izveĹĄtaja za menadĹžment banke

Softverski alat sRisks – NPL management tool implementiran je u Hypo-Alpe-Adria banci za koju je deo modula dodatno prilagoÄ‘avan poslovnim procesima i organizaciji banke i od koje je dobijena potvrda da na kvalitetniji i efikasniji naÄ?in vrĹĄi obradu problematiÄ?nih klijenata i njihovih neizmirenih obaveza. Belit d.o.o. je softverski alat sRisks razvio u okviru sopstvenog razvojnog tima i u mogućnosti je da ga dodatno razvija i prilagoÄ‘ava zahtevima banke.

%HOLW G R R %HRJUDG 2ELOLýHY YHQDF 7HO RIÀFH#EHOLW FR UV

BIZNIS TOP 2011/12.

L IC A

10

A N MO R A Z T

GA

@ PL A N E

BIZNIS TOP 2011/12.

@PLANETARNAMOZGALICA GLOBALNA KRIZA I PRIVREDNI RAST

Koliko će “ovo” trajati? Dugo. Uvid u osam vekova finansijskih kriza govori nam da ovakve sistemske krize traju u proseku čitavu deceniju, podrazumevaju slab ili gotovo nikakav rast društvenog proizvoda i uporno visoke nivoe nezaposlenosti, dok visoki javni i privatni dug predstavljaju kočnicu za brži oporavak. Najgore možda sledi 2013. ili tek 2015. godine, ili je to samo oprostiva greška prognozera, sugeriše Forkasting.net.

P

et godina od izbijanja svetske finansijske krize društveni proizvod SAD još je ispod pretkriznog nivoa a nezaposlenost ostaje tvrdoglavo visoka. Uprkos malom laviranju, ekonomski krajolik u Evropi je takođe postojano sumoran. To ne bi trebalo da bude iznenađujuće, smatraju dvoje čuvenih ekonomista Karmen Rajnhart i Kenet Rogof, iz čijih analiza proizilazi da se u prethodnim slučajevima sistemskih finansijskih kriza na povratak na prethodni nivo društvenog proizvoda čekalo u proseku deset godina, a na oporavak od nezaposlenosti i duže od jedne decenije. Rajnhart, koja predaje na Petersonovom Institutu za međunarodnu ekonomiju u Vašingtonu i Rogof, profesor na Harvardu – danas već čuvenu knjigu pod ironičnim nazivom “Ovog puta je drugačije” objavili još 2009. godine (kod nas ju je prošle godine izdao Službeni glasnik). U njoj su analizirali 224 bankarske krize u raznim delovima sveta, i utvrdili da je u krizama koje su se dogodile posle II svetskog rata prosečan oporavak trajao oko 4,5 godine, a da je u 14 epizoda Velike Depresije u svetu na povratak BDP na pretkrizni nivo trebalo čekati u proseku deset godina. Dvoje ekonomista koji su predvideli aktuelnu ekonomsku krizu, analizirali su osam vekova finansijske nerazboritosti, sa greškama države, bankarskim panikama i inflacionim udarima, od srednjevekovnog smanjenja procenta zlata u novcu do savremene hipotekarne krize. Povod da nedavno objave još jedan tekst na Blumbergu i ponove svoje teze bio je okršaj dvojice američkih (tada još) predsedničkih kandidata u kojem je Mit Romni optužio Obamu za loše ekonomske poteze kao razlog za spor privredni oporavak. Bez želje da staju na ovu ili onu političku stranu, Rajnhart i Rogof su

jednostavno ponovili da ovakvu – sistemsku finansijsku krizu – ne treba mešati sa uobičajenim usponima i padovima u okviru privrednih ciklusa i manjim krizama koje imaju oblik slova “V” gde posle udara u dno dolazi do relativno brzog oporavka. “Nema sumnje da se SAD suočava sa prvom sistemskom krizom posle Velike Depresije, napisali su autori. Tu krizu koju još preživljavamo oni su nazvali Drugom velikom kontrakcijom. Pre toga značajne krize u SAD dogodile su se 1873., 1893. i 1907. “Sadašnji oporavak SAD prilično je tipičan primer oporavka posle sistemskih finansijskih kriza širom sveta u posleratnoj eri”, pišu autori. Posle krize iz 1873. i 1893. godine trebalo je čekati pet, posle one iz 1907. šest godina, a potpuni izlazak iz Velike Depresije potrajao je 11 godina. Raspoloživi podaci o nezaposlenosti sežu do 1890. godine što uzorak za razmatranje čini manjim, i on pokazuje da je sadašnja nezaposlenost manja od one iz 1890. i u vreme velike Depresije, a približnija je nezaposlenosti iz vremena “Bankarske panike” 1907. godine. Još jedna analiza Karmen i Vinsenta Rajnharta ukazuje da se na vraćanje nivoa nezaposlenosti na pretkrizni nivo u ovakvim slučajevima čekalo između 10 i 14 godina. Rajnhartovi su istraživali slučajeve oštrih kriza u razvijenim i zemljama u razvoju. To istraživanje pokazuje da je na oporavak zaposlenosti u 10 od 15 epizoda velikih kriza trebalo čekati oko deset godina. U slučaju krize 1893. i 1929. povratak na staro stanje trajao je 14 godina a radna mesta izgubljena 1907. nadoknađena su tek 12 godina kasnije. U stvari, napominje Rogof u jednom ranijem intervjuu, mogući povratak na predkriznu stopu nezaposlenosti (što je takođe diskutabilno) ne treba mešati sa nivoom zaposlenosti koji beleži konstantan pad. Iako se čini da je decenija patnje nezaobilazno štivo, to ne znači da merama ekonomske politike ništa nije moguće postići. Jedna od BIZNIS TOP 2011/12.

11

BIZNIS TOP 2011/12.

rasponu od dva veka. Analiza je ba- trenda smešten u 1917. godinu koju zirana na “logističkom rastu” (reč je autor smatra početkom globalizacio terminu koji se prvenstveno kori- je (Grafikon 1). Taj period podeljen sti u biologiji za određivanje rasta je na pet faza nazvanih “godišnja dopopulacije gde stopa rasta populaci- ba” koje traju po 40 godina i predje opada sa povećanjem broja indi- stavljaju sukcesivne periode rasta, vidua dok ne dostigne nulti nivo ka- zasićenja i opadanja. Na skoro svada populacija dostigne maksimum, kih 40 godina, kad se približi sredini a povremeno je korišćen kao model “godišnjeg doba”, dostiže se vrhuza analizu tržišnih mehura) “upare- nac od koga kreće ciklično usporavanje svetske ekonomije. Opadajući nim” sa podacima o rastu BDP. Po tom modelu, globalna ekono- ciklični trend javlja se kada ekonomija prati dvovekovni ciklus razvo- mija “omaši” odnosno kada odnos ja od 1917. do 2112. gde je početak između stvarnog i očekivanog rasta dostigne svoj maksimum. Prva dva ciklična usporavanja Grafikon 1 . Preštampano iz “Tehnološko prognoziranje dogodila su se 1937. blizu početka i socijalne promene” G.P. Boretoš, Budućnost svetske ekonomije, 316–326. Drugog svetskog rata i 1975. godiZIMA PROLEĆE LETO JESEN ZIMA ne na pragu naftne krize. Sledeći vrIstraživanje hunac dogodiće se prema grafikosvemira Preživljavanje Ekspanzija Globalizacija Prvi svetski rat nu 2013. što je dosta blizu stvarnog informacionih Rapidni dobici Drugi svetski rat Globalno Ujedinjeni svet tehnologija Velika Depresija početka krize koji autori smeštaju u usporavanje Okončan hladni rat Ekspanzija Čeka se EU ima 27 članica telekomunikacija na novi Kina ulazi na 2009. godinu. Postoje dve mogućNovo Rapidan rast tehnološki globalno tržište preživljavanje skok otkrića u Izumi Nove “sile” nosti, kažu na Forkasting.net: ili je u genetici Televizija trude se da prežive da Kompjuteri pitanju greška u modelu (tj. neprebi ostvarile Tranzistori puni rast Mobilni telefoni ciznost od četiri godine) koja se da BDP Raketno gorivo Moderni prihvatiti, ili nas vrhunac krize tek BDP po avionski motori godini Visoke tehnologije DNK čeka. On bi se mogao dogoditi ili rasta Širenje upotrebe interneta, mobilne telefonije, računara, 2015. kada nastupa prelom u dvovedekodiran ljudski genom kovnom ciklusu ili 2013. ako pratimo četrdesetogodišnji ciklus. Realni BDP izražen u stalnim dolarima iz 1990. Priredila: T.J.

12

BIZNIS TOP 2011/12.

BDP po godini rasta

BDP

najvažnijih stvari jeste razumevanje simptoma, moguće dužine i dubine krize i dobrih i loših posledica poteza koji se mogu povući, smatraju autori. U jednom znatno manje ozbiljnom pokušaju da se odgovori na pitanje o predviđanju i trajanju kriza, sajt Forkasting.net objavio je 2011. godine tabele iz papira “Tehnološko prognoziranje i socijalne promene” Džordža Boretoša originalno objavljenog 2009. godine. U njemu se prikazuju “etape” ekonomskog rasta u

BIZNIS TOP 2011/12. REINDUSTRIJALIZACIJA I NOVI EKONOMSKI POREDAK

Drugi će ležati u prašini U Americi i Evropi reindustrijalizacija podrazumeva ambiciozan plan izgradnje modernih i sofisticiranih, ekološki odgovornih i energetski efikasnih industrija koje zapošljavaju visokoobučenu radnu snagu i imaju podršku vrhunskih univerziteta. Motor promene nije tržište nego država koja treba da kreira industrijsko “stanje duha” koje podrazumeva novu preraspodelu zadataka i plodova rada između vlada, sindikata i zaposlenih. Za male zemlje je rezervisana vetrometina i promenljiva ćud velikih investitora. Pise: Miroslav Ružica 14

BIZNIS TOP 2011/12.

B

ez industrije se ne može – ona obezbeđuje dobro plaćene poslove, komercijalne inovacije, ključna je za smanjivanje deficita i snažno doprinosi ekološkoj održivosti; uz sve to ima i najveći potencijal za održavanje ili ekspanziju zaposlenosti. Tako započinje Metropolitan Policy Program, jedna važna i široko zasnovana inicijativa za revitalizaciju američke industrije, koju je Brookings Institution, jedan od najuglednijih i nauticajnijih američkih instituta objavio u februaru 2012. godine. Gotovo istovremeno, i EU Direktorat za istraživanje pokrenuo je New Growth Path in Europe (Novi put rasta u Evropi) i inicirao mamutski istraživački projekat sa fokusom na novi obrazac ekonomskog rasta u kome je obnova industrije glavni cilj, a početkom oktobra Evropska komisija donela je važnu direktivu - “industrijska politika” - koja postulira da će snažni industrijski sektor omogućiti ‘rast i ekonomski oporavak.’

Doprinos industrije bruto društvenom proizvodu SAD i Evrope počeo je da opada tokom 1980-ih a posebno nakon 2000. godine, tako da danas u BDP učestvuje sa samo 10 odsto u SAD, odnosno 16 odsto u EU. Razlozi za to su brzi tehnološki razvoj i automatizacija proizvodnje, a posebno transfer proizvodnje u manje razvijene zemlje, posebno u Kinu. Zato se kao važan element nove industrijske politike najavljuje i povratak industrijske proizvodnje u zemlje porekla. Za Ameriku će ključ za obnovu industrije biti kompjuteri, elektronika, hemija i farmaceutika, transportna oprema i proizvodnja mašina. U EU naglašavaju važnost vrhunske tehnologije u procesu proizvodnje, nove materijale, nanotehnologiju, industrijsku biotehnologiju, eko vozila i transport, 3-D proces štampanja, pametne mreže za prenos energije i slično.

Nova tržišta za nove industrije Implicitni ili eksplicitni podtekst ovih inicijativa je da logika tržišta ne može da proizvede novu paradigmu, obrasce i pravac promena, već da to mora država (i EU) putem subvencija, kredita ili infrastrukture. Pitanje nije treba li država to da radi, već kako. Ekonomista sa Harvarda Dani Rodrik smatra da industrijska politika podrazumeva posebno ‘stanje duha’, a manje seriju specifičnih akcija. Drugim rečima, oblikovanje saradnje vlada i privatnog sektora, različite savete i komisije, specijalne forume u lancu snabdevanja, komitete za investicije, posebne fondove, okrugle stolove, specijalizovane izvore informisanja za industriju, itd. Drugo, neophodni su i instrumenti za politiku ‘šargarepe i štapa,’ tj. da se podupru uspešni a uskrati podrška gubitnicima, ali i da se ova politika bazira na rezultatima i bude privremena a ne trajna. Ono što je važno je da ta politika treba da bude vođena u interesu čitavog društva a ne specijalnih interesa, da ima mehanizme zaštite od moćnih lobi grupa i bude transparentna i socijalno odgovorna, i time otvorena za nove ali i postojeće aktere. U takvom kontekstu, vrlo je indikativan izbor domena koje treba osnažiti i razvijati kako bi služili kao neophodni podsticajni okvir za obnovu industrije. Brukings kao prioritete navodi istraživanje i razvoj, celoživotno obrazovanje na svim nivoima, poboljšani pristup finansiranju i povećanu ulogu zaposlenih i zajednice u stvaranju i raspodeli dobitaka od inovativne industrije. I zato se od javne intervencije traži da promoviše vrhunsku produkciju, dakle, oslanjanje na vrhunski obučenu radnu snagu, inovacije i najbolje univerzitete i fokusira na alternativne energije, energetsku efikasnost, eko-produkciju i top medicinsku tehnologiju. Svojom regulacijom država može stvarati i sasvim nova tržišta (‘zelena ekonomija,’ alternativna energija) ili kreirati klastere i institucije koje omoguća-

@PLANETARNAMOZGALICA

vaju pre-tržišnu koordinaciju i po- mlje sa jakim industrijskim sekto- dustrija služi kao okidač i za druge dršku (recimo, nacionalna razvojna rom lakše odolevaju globalnoj krizi. aktivnosti, kao i za kvalitet i produkbanka). Svet u kome živimo takođe Ukratko, potrebna je sistemska in- tivnost u sektoru usluga ili transfer nameće da industrijska politika po- dustrijska politika. Ona se gradi na tehnologije. Nakon inicijalnog periodrazumeva integraciju u svetske lan- viziji, a globalno takmičenje i otvo- da adaptiranja i porasta produktivnoreno tržište su pritisci na koje se mo- sti i tehnologije, industrija počinje sa ce produkcije i razmene. ra odgovoriti. Inovacije, istraživanje kreiranjem nove zaposlenosti. Za njei obrazovanje su temelj ‘EU 2020’ no uspešno funkcionisanje to postaje Socijalne inovacije Fokus je i na socijalnim inovacija- strategije za pametan, inkluzivni i ključni kriterijum. Za manje razvijene zemlje a pogoma - dakle okvirima za participaci- održivi razvoj. Napredna industrija nije samo važ- tovu za one koje su zapustile induju, učestvovanje u odlučivanju i socijalnu koheziju. To znači podstica- na za razvijene zemlje već i za one strijsku proizvodnju postoje i brojna nje zaposlenih, sindikata i vlada na koje su manje razvijene. Upravo u ograničenja za uspešnu reindustrijalizajedničku odgovornost u razvoju ovim zemljama industrija obezbedju- zaciju. Njihovi lideri često donose poindustrije ali i distribuciji njenih re- je stabilnije i solidnije plaćene poslo- grešne ili neutemeljene odluke, tako zultata. Takav obrazac tiče se ekono- ve, pogotovo za one sa srednješkol- što podržavaju projekte moćnih inmije u celini, ali i pojedinih sekto- skim i stručnim zanimanjima; uz to, teresnih grupa, zbog korupcije ili pora i individualnih industrijskih pre- industrija je baza za formiranje no- pulizma. U suočavanju sa globalnom duzetnika. Sličan obrazac već po- ve srednje klase, dakle za ujednačeni- krizom često su defanzivni – smanjistoji u Švedskoj, Danskoj i Finskoj ju raspodelu dohotka. Iz ugla ekono- vanje javne potrošnje ili gradnja velii služi kao uzor za oponašanje, ma- mije, industrija je vitalna za smanjiva- kih deficita, odnosno započinju reforda Amerikanci preferiraju nemač- nje jaza u produktivnosti i približava- me bez jasne vizije ili stvarne promoki model. Uz to, pokazuje se da ze- nja u tehnološkom razvoju. Tako in- cije industrijske politike. Iako bi moBIZNIS TOP 2011/12.

15

BIZNIS TOP 2011/12. rali da formulišu strategije i planove ograničenja za novu industrijsku u skladu sa svojim prirodnim bogat- politiku manje razvijenih zemalja. stvima, institucijama i poslovnim am- Tako Svetska trgovinska organibijentom, prepuštaju se ćudima stra- zacija, ali i drugi regionalni arannih investitora ili tržišnom bumu izve- žmani (EU), sužavaju prostor za snih roba. Svoje finansijske i druge in- državne intervencije (carine, damstrumente prilagođavaju stranim in- ping, državne investicije i subvestitorima i pritom uglavnom zapo- vencije). Ali i drugi globalni ekostavljaju domaće preduzetnike. Zato nomski procesi još više ugrožavai izvoz ovih zemalja mahom čine pro- ju mogući uspeh nove industrijizvodi stranih investitora ili primarni ske politike manje razvijenih zeproizvodi sa malo dodate vrednosti malja. Izgleda da se ‘razvojna čudomaćih kompanija. To čine iz već da’ industrijalizacije zemalja istočnavedenih razloga, ali i zbog ograni- ne Azije više ne mogu očekivati. čenih institucionalnih kapaciteta, sla- Sada su uspešne industrije kapitalbe istraživačke zajednice i drugih ak- no intenzivne i traže vrlo obučetera civilnog društva, minimalnih ino- nu (i smanjenu) radnu snagu, tavacija, niskih ulaganja u obrazovanje, ko da je skoro nemoguće očekivati da ekonomija može absorbovati, istraživanje i razvoj. recimo, 25% svoje rezervne armije rada sa sela, iz uslužnih delatnosti Kraj “razvojnih čuda” Velike promene je doživela i ili nezaposlenih u kratkom periosvetska ekonomija, kao što je i du. Drugo, globalna konkurencija globalno upravljanje ekonomijom je tako zaoštrena da je za nove aki trgovinom nametnulo vidljiva tere teško da se profilišu, proda-

16

BIZNIS TOP 2011/12.

ju i nametnu se. Kako sada i razvijene zemlje teže re-industrijalizaciji, prostor za manje razvijene se još sužava. Transfer tehnologije i proizvodnje ka manje razvijenim zemljama biće spor i neizvestan. Neizvesno je i potpuno otvaranje tržišta razvijeniih privreda za izvoz manje razvijenih. Verovatno je za očekivati, međutim, da će razvijeni više insistirati na poštovanju STO pravila ili EU standarda i time usporavati industrijalizaciju i trgovinu onih drugih. Manje razvijene zemlje nemaju, međutim, mnogo izbora. Industrijalizacija podržana porastom ljudskog kapitala i institucionalnim kapacitetima ostaje ključni izvor ukupnog rasta, kao i drugih sektora ekonomije (usluge, na primer). Dakle, glavni je akcelerator za razvoj privrede i društva, ali ovoga puta bez nekadašnje brzine i obima promena.

BIZNIS TOP 2011/12. PREOKRET NA TEHNOLOŠKOM TRŽIŠTU

Revolucija jede svoju decu Majkrosoft je do samo pre dve godine bio neprikosnoven - najvrednija IT kompanija na svetu, a sada gleda u leđa kompanijama Epl i Gugl. Nokija je celu deceniju za nama suvereno vladala tržištem mobilnih telefona, a danas su je praktično svi otpisali u korist Epla i Samsunga. Šta su ove dve, donedavno vodeće tehnološke kompanije propustile da uoče? Naznake da se iza brda valja nova tehnološka revolucija. piše: Vladimir Adonov

18

BIZNIS TOP 2011/12.

B

esposleni ekonomisti su izračunali da Epl trenutno vredi više nego sve javno izlistane akcionarske kompanije u Italiji, Portugalu, Turskoj, Čileu, Peruu, Austriji, Egiptu, Češkoj, Filipinima, Finskoj i Norveškoj. Eplova tržišna kapitalizacija predstavlja 2,3% globalne tržišne kapitalizacije svih javno izlistanih deoničarskih kompanija. Kvartalni prihodi su mu veći od prihoda Majkrosofta, Gugla, RIM-a i Netfliksa zajedno, a sa prihodom od 117 milijardi dolara u drugom kvartalu ove godine mogao je da kupi Fejsbuk, Tviter, portal Pinterest - i da mu ostane više desetina milijardi dolara. U istom kvartalu je samo od prodaje „ajfona“ uspeo da zaradi 16,2 milijardi dolara, što je 4 milijarde više nego Guglovi ukupni prihodi u istom razdoblju. U trećem kvartalu, Eplova gomila keša povećala se za neverovatnih 7,045 milijardi dolara, što je više od trenutne vrednosti Nokijine tržišne kapitalizacije koja iznosi 6,8 milijardi dolara. Tada je vrednost proizvođača „ajfona“ i „ajpeda“ procenjena na 661 milijardu dolara, dok je, na primer, vrednost Majkrosofta oko 260 milijardi dolara. Ako ste mislili da je kraj - nije. Prodaja Eplovog MAC-a nadmašuje prodaju Majkrosoftovog PC-a već 25 uzastopnih kvartala. Prodavnice ove kompanije u proseku prihoduju 11,1 miliona dolara nedeljno, a programerima koji se bave razvojem mobilnih aplikacija za njihove uređaje Epl je platio 5,5 milijardi dolara za dobro odrađen posao. I samo još malo strpljenja. Prema godišnjem istraživanju agencije Milvord Braun o vodećim robnim markama, Epl je povećao vrednost svoga brenda u prošloj godini za 19% i ubedljivo se našao na poziciji najvrednije robne marke u svetu. Odmah iza njega je IBM, na trećem mestu je Gugl, a Majkrosoft je na petom.

Rat do poslednje pare Da li je ova smena samo trenutni rezultat u bespoštednoj konkurenciji tehnoloških firmi? Ili je nagoveštaj dugoročnijeg tehnološkog preokreta koji „jede svoju decu“? Sudeći prema analitičarima, budućnost je već pripala onima koji su juče shvatili dve ključne stvari: da će mobilni internet potući računare, i da kinesko tržište pametnih telefona već sada čini četvrtinu ukupne svetske prodaje - u odnosu na 17,5%, koliko otpada na SAD. Koliko je Epl bio „vidovit“ potvrđuje i podatak da su mu kvartalni prihodi na kineskom tržištu dostigli 5,7 milijardi dolara, što je rast od čak 48% u odnosu na prošlu godinu. Ipak, među Kinezima je i dalje vodeći Android, a na svaki „ajfon“ u svetu se proda više od tri pametna telefona zasnovana na Androidu. Time postaje jasnije zašto je još Stiv Džobs pokrenuo pravi rat protiv Samsunga i Gugla, tvrdeći da je Android ukraden proizvod i da će potrošiti i zadnji novčić da to dokaže. Uprkos činjenici da je Samsung izgubio spor sa Eplom oko patentnih prava uz kaznu koja premašuje milijardu dolara, ova tehnološka kompanija i dalje ostaje neprikosnovena po prihodima. U trećem kvartalu ove godine je zabeležila rekordnu operativnu dobit u visini od 7,3 milijarde dolara, zahvaljujući prodaji popularnog pametnog telefona Galaksi, a što je 95% više u odnosu na godinu ranije. U istom tromesečju, Samsung je uvećao prihode za 26%, a planira da uloži oko četiri milijarde dolara u svoju novu američku fabriku radi povećanja proizvodnje sistemskih čipova koji se koriste u pametnim telefonima, tablet računarima i drugim elektronskim uređajima. Investicija je namenjena fabrici u Teksasu, jedinoj izvan Koreje, i predstavlja najveću pojedinačnu stranu investiciju u Teksasu u njegovoj istoriji. Ali Epl se ne predaje. Nakon uzleta novog modela „ajfon 5”, u setu novih proizvoda je i „ajped mini ta-

@PLANETARNAMOZGALICA

blet“. Nove 3D mape koje je treba- kih kompanija, ova godina će ostati Naprotiv, ističe se da je Majkrosoft lo da se pokažu nadmoćnijim od upamćena po tome što je u drugom pre samo dve godine bila najvred„Guglovih“ za sada se nisu pokazale kvartalu zabeležio gubitak od 492 nija IT kompanija na svetu koja dakao najsrećnije rešenje jer su korisni- miliona dolara - po prvi put otka- nas gleda u leđa Eplu i Guglu i da ci prijavili brojne greške, pa i smešta- ko je Majkrosoft 1986. postao akci- će se taj trend teško preokrenunje čitavih gradova na pogrešna me- onarsko društvo. Doduše, kompani- ti. Za takav ishod bi, prema proceni sta. Istovremeno, i Gugl najavljuje ja je već ranije najavila otpis 6,2 mili- stručnjaka, Majkrosoftu trebalo neneke nove iOS na internetu; i, mada jarde dolara vredne online jedinice, što mnogo jače od sopstvene vernjegov rast na prvi pogled ne deluje odnosno firme za internet oglašava- zije pametnog telefona i Windows kao senzacionalan, treba se prisetiti nje koju je Majkrosoft pre pet godi- OS projekata na koje su toliko fokuda su korisnici širom sveta pre samo na kupio za 6,3 milijarde dolara, ka- sirani. Sada Majkrosoft može samo par godina za gledanje filmova, slu- ko bi sustigao konkurenta Gugla i da žali za “spaljenim” novcem i prošanje muzike ili instaliranje kompju- povećao prihode od reklama na in- puštenim prilikama. Milijarde dolaterskih programa koristili DVD-ove i ternetu. Otpis je de facto izbrisao ra su potrošene na razvijanje propaCD-ove. Danas, upravo zbog Gugla i vrednost te akvizicije, inače najveće lih internet servisa, sve dok kompanija konačno nije shvatila da su iOS sličnih internet kompanija, pomenu- u istoriji Majkrosofta. Izuzimajući taj otpis, zarada i Android zavladali tržištem, i tek se ti računarski mediji su praktično na izdisaju, sa izuzetkom USB hard-dis- Majkrosofta po akciji u drugom tro- onda, naknadno, uključivši u razvoj kova, a moglo bi se reći i da je klasič- mesečju je iznosila 67 centi, dok su kvalitetne smartfon platforme. U celoj ovoj priči Nokiju su gotona instalacija softvera postala retkost. prihodi kompanije skočili 4%, na 18 Danas je sve u “oblaku”: gledamo ma- milijardi dolara, uprkos usporava- vo otpisali, naročito nakon neuspepe (Google Maps), čitamo elektron- nju rasta prodaje personalnih raču- log pokušaja da se u igru vrati najsku poštu (Gmail), uređujemo doku- nara u svetu. U trećem tromesečju novijim modelom pametnog telemente (Google Docs)... Gugl je, ne- Majkrosoft je ponovo obavestio da fona „limija“. Iako cenovno veoma davno, po prvi put u istoriji poslova- mu se neto dobit smanjila 22% zbog konkurentan, telefon se loše pronja premašio Majkrosoftovu tržišnu prebacivanja dela prihoda u nared- daje. A ne tako davno, Nokija je dono razdoblje s obzirom na predsto- minirala svetskim tržištem mobilnih vrednost za oko 700 miliona dolara. jeće predstavljanje nove verzije ope- telefona i to više od jedne decenije. rativnog sistema Windows koji za Uljuljkana, ignorisla je sve naznake Prohujalo s vihorom šta se valja iza brda: pametni telefon, Iako je Majkrosoft nakon toga us- sada beleži dosta dobar prijem. Ipak, analitičari procenjuju da koji ju je oduvao sa tržišta, u korist peo da izgura Gugl i vrati se na drugu poziciju najmoćnijih tehnološ- stvar nije samo do knjigovodstva. Epla i Samsunga. BIZNIS TOP 2011/12.

19

BIZNIS TOP 2011/12. EKONOMSKA KRIZA I KLIMATSKE PROMENE

Klimatski kapitalizam Svojevremeno skandalozni komentar predsednika jedne niskobudžetne avio - kompanije da bi rešenje za „ekološka trabunjanja“ bila jedna „duboka i krvava recesija“ danas je realnost u političkim agendama na najvišem nivou, koje pitanje posledica klimatskih promena odlažu za neka bolja vremena. Neće ih biti, tvrde pak pojedini ugledni ekonomisti, jer su „klimatske promene najveći i najrasprostranjeniji trzišni neuspeh viđen do sada“. Nasuprot mlakoj državničkoj politici, većina velikih kompanija već više od decenije radi na svojoj klimatskoj i finansijskoj budućnosti, objašnjava profesor Mančesterskog univerziteta Vladimir Janković. Piše: Zorica Žarković

20

BIZNIS TOP 2011/12.

H

umanitarna organizacija DARA je nedavno objavila procenu da će do 2030. godine, ukoliko se ništa ne preduzme, efekti klimatskih promena koštati svet 3,2 procenta pada BDP i skoro 100 miliona ljudskih života. U izveštaju se upozorava da je klimatski mortalitet već sada dostigao 400.000 sa cenom od 1,2 triliona dolara, smanjujući globalni BDP za oko 1,6 procenata godišnje. Prognoze ukazuju da bi porast od jednog stepena celzijusa na globalnom nivu značio pad od oko 10 procenata u poljoprivrednoj produktivnosti. Međutim, većina stručnjaka deli mišljenje da je uprkos ovako dramatičnim predviđanjima, angažovana klimatska politika postala žrtva ekonomske recesije, kaže Vladimir Janković, profesor Mančesterskog univerziteta.

Naš sagovornik podseća da je još 2007. godine predsednik niskobudžetne avio - kompanije „Ryanair“ Michael O’Leary, buneći se protiv ekoloških poreza za avioprevoznike, poželeo „dobru, duboku, krvavu recesiju od 12 do 18 meseci koja bi zaustavila ekološka trabunjanja“. O’Leary nije poznat po negovanom rečniku ali njegov komentar je donekle predvideo reakciju na zelene inicijative s početka recesije, ocenjuje Janković i dodaje: „Iako slika nije crno-bela, njena logika se može razumeti: glasačko telo u vremenima stezanja kaiša preferira kratkoročne mere i opipljive rezultate u odnosu na „neopipljivosti“, sa dalekim datumom ostvarenja i maglovitim razlozima isplativosti. U recesiji je, dakle, teže opravdati nisko-

karbonske investicije koje zahtevaju dalekovidost, kapital, hrabrost i znanje – a pre svega politički signal koji bi investitorima dao miran san da su njihova ulaganja sigurna na duži rok. Ne treba zaboraviti da je izlazak iz karbonske zavisnosti skup: neophodni porast ulaganja u obnovljive energente i prateće infrastrukture za scenarija „kočenja“ emisija na 550ppm do 2050. su između 4,5 i 11,5 procenata iznad ulaganja u postojeće izvore energije“. z Da li je klimatske promene generisao isti ekonomski koncept koji je produkovao i ekonomsku krizu? Vladimir Janković: Govor o klimatskim promenama je postao brutalno realističan. Ekološke dimenzije klimatskih promena i negativne posledice na živi svet i zdravlje ljudi tokom protekle decenije često su se zamenjivale analizom ekonomskih rizika i razmišljanjima o dugoročnoj reakciji tržišta. Kao ilustraciju, mogu pomenuti izveštaj Nikolasa Sterna iz 2006. godine - tada šefa Službe za ekonomiju britanske vlade a prethodno glavnog ekonomiste Svetske banke - u kome se kaže da su „klimatske promene najveći i najrasprostranjeniji trzišni neuspeh viđen do sada.“ U tom smislu, naravno da su klimatske promene rezultat tržišne ekonomije i proizvodnje zasnovane na konvencionalnim izvorima energije, kao što su to i zagađenje vazduha i smanjenje ozonskog omotača, i uništavanje šuma i nestanak vrsta. Govoreći ekonomskim jezikom, ove pojave su „negativni eksternaliteti“ koji se u principu mogu „internalizovati“ tržišnim mehanizmima, s tim što u slučaju klimatskih promena veličine procenjenih šteta teže da pod pritiskom recesije demorališu racionalnog investitora i raspo-

@PLANETARNAMOZGALICA

Vladimir Janković: Kompanije koje rano prihvate strateški potencijal klimatskih ulaganja mogu obezbediti prednost „prvih pokretača“ i time dominantno mesto na tržištu ređivanje državnih resursa. Svakako ne pomaže ni činjenica da bi i u slučaju robusne regulacije uvek postojali šverceri - „free-riders“, firme koje usled svoje geografske lokacije ili sposobnosti lobiranja mogu izbeći takse ili ostale oblike kontrole. z Ali ni sami ekonomisti ne slažu se oko toga koliko je danas moguće proceniti buduće štete? V. Janković: Prema Sternu, na primer, momentalna ulaganja u smanjenje emisija, ma koliko skupa trenutno, bila bi daleko isplativija od kasnijih i sporijih ulaganja, koje predlaže američki ekonomista William Nordhaus. Razlike između Sternovih i Nordhausovih računica su predmet analiza i odnose se na njihovo razmimoilaženje u proceni realne diskontne stope za klimatske štete nanesene u budućnosti. Uobičajene procene od 3-5% su po Sternu „etički neodbranjive“ (Stern koristi 0,1%), jer zanemaruju da su buduće štete i rizici skoro podjednako urgentni i vredni ulaganja kao i tekući. Drugim rečima, oni se ne slažu koliko buduće štete „vrede“ danas i, shodno tome, koliko je

isplativo danas ulagati u smanjenje klimatski neutralne usluge ostaje i budućih šteta. Očigledno da svako dalje na stolu. rešenje ove problematike nije samo Zalaganja za kreiranje alternativstvar ekonomske matematike već i ne niskokarbonske privrede, doduetičkih stavova i da nije za očekiva- še, nisu nova. Može se reći da je ti da će „zelene“ investicije ikada bi- interesovanje za „zeleni“ profit biti rukovođene konsenzusom koji je lo u porastu još od sastanka u Riju isključivo zasnovan na proračunu 1992. godine, a krajem devedesetih diskontnih stopa. se pojavilo mišljenje da tzv. „prirodz Da li „zeleni programi“ mogu ni kapitalizam“ može pomiriti „priznačajnije da utiču na pokretanje vidnu“ kontradikciju između ekonovih industrija i usluga, pa time i loški čistog i ekonomski profitabilnog. Mnogi su reagovali, „previna otvaranje novih radnih mesta? V. Janković: Komentatori se sla- še dobro da bude istinito“, ali ove žu sa takvom procenom. Bankarski ideje su dobile na značaju naročikolaps iz 2008. je stvorio barem to nakon Kjota i uvođenja trgovijednu novinu u vezi sa ekonomi- ne karbonom, ali i kao posledica jom klimatskih promena: predlog Sternovog evangelizma niskih disda se ekonomija pomeri od finan- kontnih stopa, barem u zapadnoj sijskih servisa i naftne industrije Evropi i Britaniji. Možete zamisliprema zelenoj proizvodnji. Takav ti do koje mere ovakvi stavovi frupredlog je dobio čak i široku poli- striraju eko-grupe i levo orijentisatičku podršku, makar deklarativnu nu javnost. Pa ipak, „klimatski kapi- setimo se Obaminih obećanja „ze- talizam“ postaje relanost u mnogim lenih poslova“. Iako je ta retorika enklavama tržišta – od proizvodnje, zgasnula, delimično zbog dubine preko usluga, do maloprodaje - i nirecesije a možda i zbog reperkusi- je neobično da stručnjaci vide u toja u Kongresu nakon velike havari- me svojevrsnu „akumulaciju kroz je u Meksičkom zalivu, potencijal dekarbonizaciju“, i stvaranje novih investiranja u obnovljive energije i sfera investiranja. BIZNIS TOP 2011/12.

21

BIZNIS TOP 2011/12. z Kako

se kreću procene o vred- imaju svoj rezon u dugoročnim hidro-meteorološkim trendovima. nostima „zelenih“ tržišta? V. Janković: Stern smatra da je z Prema klimatskim scenarijima, vrednost niskokarbonskih proizvo- koji regioni se procenjuju kao najda u najmanju ruku oko 500 milijar- ugroženiji? di godišnje do 2050. Investiranje u V. Janković: Mediteran će biti ugronove metode proizvodnje energije žen zbog suša i visokih temperatura. bi, do 2050. dostiglo cifru od 13 tri- Stručnjaci smatraju da ce tzv. „vodeliona dolara. Kompanija Shell pro- no siromaštvo“ i „klimatske izbeglice“ cenjuje da bi tržiste zasnovano na postati svakodnevica. Severna Evropa smanjenju emisija moglo biti vred- biće ugrožena zbog topljenja permano i do 1 trilion dolara u prvih pet frosta i daljeg oslobađanja metana i godina, a zatim 2 triliona godiš- ugljen dioksida. Sve naseljene oblasti nje do 2050. Čak i Ujedinjene naci- u priobalju okeana, naročito zemlje je kroz svoj Program zaštite životne trećeg sveta poput Bangladeša biće sredine (UNEP) ističu da investitori žrtve visoke vode i učestalih subtropkoji ignorišu ovakve procene rade skih nepogoda. Šteta će biti nanesena to na sopstveni rizik. U svakom slu- megalopolisima, kao i svim velikim čaju, ovakva logika je barem done- gradovima. Kombinacija trenda pokle oslobodila investitore od tradi- većanja stanovništva sa povećanjem cionalnog kalkulisanja o ulaganjima gradskog „toplotnog ostrva“ usled izi dobiti, i onima koji raspolažu re- gradnje i širenja veštačkih površina sursima, podrškom i novcem jedina dodatno će pogoršati već postojeće briga je da klimatske promene bu- probleme zagađenja vazduha i atmosdu dovoljno dugo na listi političkih ferske neprilike povezane sa globali javnih prioriteta. O tome brine jed- nim poremećajima – posledice će bina od najvećih međunarodnih insti- ti ne samo infrastrukturne i energettucija, Međudržavni panel o klimat- ske, već i epidemiološke i društvene. skim promenama (IPCC), čiji izve- z Koje industrijske delatnosti će štaji praktično predstavljaju zvanič- najviše biti pogođene? nu autorizaciju i ratifikaciju dugoV. Janković: Sigurnost ishraročnih investicija u niskokarbonske ne, poljoprivreda i ribna industritehnologije. ja, stočarstvo, šumarstvo će biti diz Da li veliki tržišni igrači poči- rektno pogođeni. Procene su ranju da kalkulišu sa kimatskim pro- zličite za različite geografske oblamenama kao novom ekonomskom sti, ali je konsenzus da će zemlje u razvoju imati štete veće od razvišansom? V. Janković: Dovoljno je pogle- jenih zemalja, što će podstaći dadati dokumentaciju, PR i CSR koje lje ekonomsko raslojavanje i nove većina velikih firmi koristi kao deo političke probleme. Sve vremenski politike razvoja. Ne treba zaboravi- osetljive industrije počev od tranti da naftni giganti poput BP i Shella sporta, proizvodnje, usluga, osiguveć više od decenije rade na svo- ranja i maloprodajnog sektora bijoj klimatskoj i finansijskoj buduć- će pogođene, ali ne podjednako. nosti, uprkos skeptičnoj javnosti. Pojačavanje snage uragana, na priKompanije koje rano prihvate stra- mer, će imati posledice na induteški potencijal klimatskih ulaganja striju osiguranja, građevinski sekmogu obezbediti prednost „prvih tor i turizam. Na berzi bi sezonski pokretača“ i time dominantno me- vremenski derivativi mogli postasto na tržištu, ali i političku težinu u ti veoma privlačni za industrije koformulisanju mera i zakona ublaži- je žele da se obezbede od atmosvanja i adaptacije. I ponavljam, važ- ferske ranjivosti. Neki sektori, dano je da takvi prvi pokretači ima- kle, mogu imati zaradu - investiciju jasan signal i od države i od nau- oni fondovi, instrumenti transfeke da skupe promene u poslovanju ra rizika, derivativi, ekološki za-

22

BIZNIS TOP 2011/12.

jmovi, ili privatni „equity“ fondovi koji ulažu u štete. U septembru ove godine je, recimo, indeks maloprodaje odevanja u Britaniji skočio zbog preranog zahlađenja, a najnovija vest o privrednom porastu od 1 procenta u trećem kvartalu je dovedena u vezu sa lepim vremenom u toku Ollimpijskih igara. Ovo govori da ne postoji definitivan ni jednoznačan obrazac koji povezuje ekonomske i klimatske pokazatelje – oni zavise od lokacije, postojeće privrede, regulative, i raspodele investicija po sektorima. z Deo stručne i inetelektualne javnosti u svetu zagovara tezu da nove tehnologije ne mogu biti izlaz ukoliko se već sada ne redukuju potrošačke navike, odnosno ne promeni samo poimanje progresa i kvaliteta života. Da li delite takav stav? V. Janković: Postoji doza ushićenja, pa i naivnosti kada su u pitanju procene efekata i opravdanosti obnovljivih energanata. Naravno da bi bilo idealno imati rastuću ekonomiju i stabilnu planetu – predvidivost ponašanja životne okoline je pretpostavka prosperiteta. Ali realne potrebe za energijom koja bi održala minimalan rast svetske ekonomije su takve da bi bio potreban herkulovski zahvat i mašte i tehnologije kojom bi se te potrebe ostvarile kroz alternativne izvore i metode. Promene ponašanja su bolna tačka svake analize. Sa jedne strane, mali broj ljudi bi želeo da zamisli svet bez jeftinog avio prevoza i korišćenja interneta. Sa druge, svi smo svesni efekata takvog razmišljanja. Na primer, energetski otisak jednog imejla procenjuje se na oko 0,3 grama ugljen dioksida, što je oko 1 metar vožnje autom. Pogledajmo plastične kese: sa prosečnom težinom od 15 grama, energetski otisak je 100 grama ugljen dioksida, ili oko 300 imejlova. Brojevi rastu kada počnemo da posmatramo dnevne vrednosti ovih i sličnih, neupadljivih aktivnosti, bez kojih, čini nam se, ne bismo mogli. Ili možda bi?

BIZNIS TOP 2011/12. ŠTA JE EKONOMIJA DOBROG ŽIVOTA

Dilema jednog crva Šta je to što se novcem ne može kupiti? Dve knjige o moralu tržišta i o prirodi ljudskih vrednosti, “Koliko je dovoljno” Roberta i Edvarda Skidelskog i “Šta novac ne može da kupi” Majkla Sandela rasprava su o ovoj temi iz sasvim drugačijih uglova, prenosi Obzerver.

U

knjizi Izlaska "Egzodus", gladnim Izraelcima na putu iz Egipta Bog je uzvratio darom koji im je slao svakog dana manom. Mana je jestiva supstanca koja pada s neba kao fina pahuljasta materija, pokrivajući tle poput inja, bele je boje (misli se danas da je to možda bio korijander). Jevrejima je rečeno da pokupe od mane samo onoliko koliko im je potrebno, ali ne više od toga. Dobili su, takođe, upozorenje: oni koji je budu skupljali previše biće do narednog jutra pretvoreni u crve. U Egiptu, ze-

24

BIZNIS TOP 2011/12.

mlji iz koje su Jevreji pobegli, usevi su se gomilali u ogromnim ambarima, bilo je to bogatstvo koje se čuvalo za faraona. Ipak, u novim okolnostima, zaglavljeni u pustinji, Bog im je ponudio vrlo različit model ekonomije: postoji takva stvar koja se može smatrati "sasvim dovoljnom" da bi podmirila sve potrebe svih ljudi. Ni više, a ni manje od količine dovoljne za namirenje osnovnih fizioloških prohteva. Koliko nam je, zapravo, dovoljno za dobar i ispunjen život, da bismo bili zadovoljni tj. namireni “taman koliko treba”? Koliko ljubavi, koliko novca, i koliko nam je srećnih okolnosti u životu zaista potrebno? O tome na veoma različite načine raspravljaju knjige “Koliko je dovoljno” Roberta i Edvarda Skidelskog i “Šta novac ne može da kupi” Majkla Sandela. U Obzerverovom tekstu, Džajls Frejzer daje kritički prikaz oba dela.

Šta bi tu moglo poći po zlu? Robert i Edvard Skidelski (otac i sin, obojica ekonomisti i filozofi), čvrsto su ukorenjeni u tradiciju prosvetiteljskog racionalizma; oni ujedno traže ekonomiju “dovoljnosti” koja se tiče prave mere ljudskih potreba. S obzirom da je u prosvetiteljskom racionalizmu takođe ukorenjen i optimizam, u njemu je i pretpostavka kontinuiranog napretka i rasta; elan i optimizam bi shodno prosvetiteljskoj doktrini trebalo da oblikuju intelektualno zaleđe za otvaranje priče na temu: koliko nam je, zapravo, dovoljno da bismo se zadovoljili? Ali pre odgovora na to pitanje vratimo se za trenutak u 1930, kada je Džon Mejnard Kejnz napisao esej o “Ekonomskim mogućnostima za naše unuke”. U njemu on priča o „krilima budućnosti“, tvrdeći kako će ta krila biti ekonomski rast i ostvareni višak bogatstva; ovi će, pak, u nekom budućem trenutku već dovesti do “neslućenog svetskog prosperiteta i povećanja slobodnog vreme-

na za sve zaposlene”. Pa, zašto i kako se onda dogodilo da se ova njegova obećana zemlja izvrne u distopiju pohlepnih bankara i propalih nekretnina? Ono što je fascinantno u vezi s Kejnzovim esejem jeste njegova ‘relaksiranost’ kada piše o pohlepi kao jednom od bitnih pokretača ekonomskog rasta. Moral je, insistira Kejnz, nešto namenjeno epohi razonode i dokolice, koja će tek nastupiti u budućnosti. A dotle, dok to vreme ne nastupi, „škrtost i zelenaštvo i mere opreza moraju biti naši bogovi još malo više i malo dalje; jer, samo nas oni mogu izvesti na svetlo dana iz tunela ekonomskih prinuda.“ Hmmm... šta bi to uopšte po Kejnzu moglo da pođe po zlu? Skidelski senior i junior odupiru se ideji da ekonomski rast ima prirodnu granicu, gledajući na odnedavno važan termin ‘samoodrživosti’ kao na neku vrstu metafizičke pomodarije, distancirajući se tako od mnogih ekoloških pristupa koji tretiraju planetu kao konačni resurs, koji ne može izdržati kontinuirani ekonomski rast. Oni nisu protiv čuvanja resursa i životne sredine, nisu protiv samoodrživosti kao takve, ali jesu protiv nametanja povezanosti privrednog rasta sa strategijama industrijske samoodrživosti. Tehnologije će nam, insistiraju otac i sin Skidelski, priskočiti u pomoć. Oni, štaviše, smatraju da su dubinski ekološki pristupi i zahvati u ekonomiji tajno utočište puritanizma. „Većina klimatskih ekstremista su takođe i strastveni mrzitelji pohlepe i luksuza, to su ljudi koji su u nekim ranijim epohama možda mogli da se rode kao neki Kromvel ili Savonarola.“ Problem, kako ga vide njih dvojica, jeste u tome što ekonomski rast i dalje juri sopstveni rep; niko nema saznanja dokle bi, zapravo, ekonomija trebalo da “raste” – nema nikakvog indeksa, tačke na vrhuncu koja bi odgovarala našoj ličnoj percepciji o tome šta bi dobar život trebalo da bude i kako bi on izgledao. I tako smo, zaista, već sa-

@PLANETARNAMOZGALICA mu ideju dobrog života eliminisali iz javnog prostora, ostavljajući je da se spotiče kroz trnje nejasne retorike “sreće” - nečega što se dokazano ne može postići niti dostići. Oslanjajući se na rad Marte Nusbaum i Amartje Sena i njihovim dubljim uvidima u ovaj problem, obojica se takođe osvrću i na neke crte koje vuku svoje poreklo iz katoličkih nauka o društvu - doktrine razvijene od strane Katoličke crkve o pitanjima siromaštva i bogatstva, ekonomije, društvenih organizacija i ulozi države). Skidelski su tako krenuli sa željom da popišu osnovne proizvode koji bi bili potreban uslov za dobar život, opisujući nekoliko fiskalnih poluga koje se mogu koristiti kao sredstvo u tu svrhu. Ekonomija, naglašavaju, treba da je prožeta svrhom, teleologijom, u čijem su centru uvek čovek i čovečnost. Drugim rečima, tržišta su napravljena za čoveka, a ne čovek za tržišta. Ovaj je uvid za svaku pohvalu, ali da li su njihovi recepti za ekonomiju dobrog života dovoljno dobri da bi funkcionisali na nivou onih koji su najsiromašniji u našem društvu onih kojima su “rast” i “akumulacija” nešto što se uglavnom događa nekim drugim ljudima, kaže Frejzer. “Ovde bih bio nešto malo manje uveren u postavke Sidelskih. Oni su, uglavnom koncentrisani na veličinu kolača, a ne toliko na to kako bi taj kolač trebalo iseći tj podeliti”, zaključuje on.

Komercijalizacija života U svojoj knjizi “Šta je to što se novcem ne može kupiti”, Majkl Sandel na stvari gleda nešto drugačije. On takođe apeluje na nužnost za uverljivijom i pouzdanijom artikulacijom do-

brog života, pri tom gradeći za sebe stav filozofskog napadača na ideju slobodno plutajućeg, „neopterećenog“ sopstva, koje je u srcu "Teorije pravde" Džona Roulza. Baš ovo isto sopstvo, bez korena i utemeljenja, Sandel smatra nemoćnim; bez kapaciteta potrebnog da bi se oduprlo snazi i moćima tržišta, sposobnim za redefinisanje i preobražaj naših najdubljih, suštinskih ljudskih vrednosti. Dakle, tačka na kojoj su Skidelski spremno napustili određene liberalne pretpostavke - time što ih ne osporavaju niti analiziraju - Sandel stavlja pod lupu, iscrtavajući joj nastavak i želeći da tako skrene pažnju na načine kojima tržišni liberalizam briše horizonte značaja etike – ono što bi, grubo rečeno, po njemu značio dobar život. Drugim rečima, Sandel misli da tržišne vrednosti istiskuju sve ostale vrednosti kao nešto što je suvišno i neželjeno. „Postoje neke stvari koje novac ne može da kupi“, kaže on, „ali ih ovih dana i nema baš puno.“ A njih zaista nema baš previše. Sve - od bubrega do najboljeg univerzitetskog mesta - danas je na prodaju. A ingenioznost tržišta je neizmerna: plaćati beskućnike kako bi stajali u redu umesto bogatih. Tržište životnih osiguranja za bolesne u terminalnoj fazi, gde se u klauzule uvo-

de vremenski termini - koliko će još vremena umiruća osoba živeti. Marks je proročki govorio o tržištu koje ljude pretvara u stvari a subjekte tj. ličnosti u puke objekte. Pa ipak, je li on zaista i mogao zamisliti puni opseg u kome današnji kapitalizam dovodi do komercijalizacije naših života? Sledi primer za primerom, kojima Sandel taksativno navodi sve dubine i ponore ovog ostvarenja – svi oni čine ovu priču zastrašujućom. Sandel je uverljiv pisac, čije su pripovedanje i stil ponekad možda previše glatki i savršeni: baš kao što su i njegova zanimljiva, izvanredno popularna predavanja o stilu - manje predavanja, a više javni ‘Sokratovski’ dijalozi. Njegova tehnika je ‘omogućiti mudrosti da vam sine a da vas njena svetlost obasja’, primenjujući praktična promišljanja na pojedinačne slučajeve i primere. Evo jednog takvog primera: Da li je u redu plaćati decu kako bi pisala pisma zahvalnosti? Tako bi stekla naviku pisanja istih – u protivnom komercijalizovala bi se aktivnost koja nikako ne bi trebalo da ima bilo kakve veze s finansijskom nagradom. A potom sledi prostor za diskusiju. Neko od čitalaca bi verovatno poželeo da pravi Majkl Sandel ponekad ustane i malo više podigne svoj glas. Tada bi, međutim ispao preterani kritizer. Obe knjige predstavljaju dragocen doprinos literaturi koja se tiče prirode i suštine (ljudskih) vrednosti. Obe su vredne čitanja - pre svega jer kreiraju deo mnogo šire slike o višestrukim neuspesima ‘fundamentalizma slobodnog tržišta’, kao i moralnog vakuuma u koji nas je ovaj fundamentalizam zarobio. (priredio: Milan Lukić) BIZNIS TOP 2011/12.

25

=DMHGQLÿNL XVSHVL ]DMHGQLÿND SURVODYD

K

ompanija RRC je jedan od najuspešnijih domaýLK GLVWULEXWHUD X REODVWL ,7 L WHOHNRPXQLNDFLMD $OL RYD NRPSDQLMD XVSHäQD MH L X UHJLRQX D MHGQR RG QMHQLK QDM]QDÿDMQLMLK SDWQHUVWDYD MH VD NRPSDQLMRP &LVFR 55& WLP MH RUJDQL]RYDR RNWREUD SUYL UHJLRQDOQL VNXS SRVYHýHQ RYRM VDUDGQML GD EL SURVODYLOL ]DMHGQLÿNH XVSHKH L QDMDYLOL ]DMHGQLÿNH DNWLYRVWL 6NXS MH RGUæDQ X $UDQĀHORYFX L RNXSLR MH NOMXÿQH SUHGVWDYQLNH &LVFRYRJ WLPD L] UHJLRQD NDR L 55& WLPRYH NRML UDGH QD GLVWULEXFLML &LVFR RSUHPH .DR GUDJL JRVWL SULGUXæLOL VX LP VH QDMYDæQLML SURGDMQL SDUWQHUL L] UHJLRQD 6D RYDNYLP

,URQ3RUW UHäHQMD 1DMYUHGQLMH L QDMFHQMHQLMH QDJUDGH RGQHOL VX SUHGVWDYQLFL SURGDMQLK WLPRYD NRPSDQLMD 0'6 'LJLW 01( L 7HKQLFRP &RPSXWHUV D L] 6ORYHQLMH $YWHQWD L 65& , SRUHG OHSLK XQLNDWQR GL]DMQLUQLK NULVWDOQLK SODNHWD L YUHGQLK QDJUDGD ÿLQLOR VH GD VX GRELWQLFL PRæGD QDMYLäH ELOL GLUQXWL EXUQLP DSODX]RP NRMLP VX SR]GUDYOMHQL L SUL]QDQMHP RG NROHJD 1DUDYQR RYDNDY VNXS QH EL ELR SRWSXQ EH] DNWLYQRVWL NRMH GDMX äDQVX JRVWLPD GD VH RSXVWH L GUXæH =D SRÿHWDN VYL SRVHWLRFL VX LPDOL SULOLNX GD VH RGOXÿH L]PHĀX WXUQLUD X NXJODQMX L MHGQRJ LQWHQ]LYQRJ SDLQWEDOO REUDÿXQD (QWX]LMD]DP NRML MH ELR NOMXÿQL VDVWRMDN RYRJ GDQD

VDVWDYRP L VD RYRP FHQWUDOQRP WHPRP VDVYLP MH RÿLJOHGQR ]DäWR MH QHIRUPDOQL QD]LY ]D ÿLWDY VNXS VDPR MHGQD MHGLQD LVWLQD HQJOHVND UHÿ 7RJHWKHU &HQWUDOQL GHR GRJDĀDQMD RGUæDQ X KRWHOX ,]YRU SUHGVWDYOMDOD VX REUDýDQMD L]DEUDQLK SUHGVWDYQLND 55& WLPD NDR L FHQMHQLK JRVWLMX L] NRPSDQLMH &LVFR 3UHGVWDYOMHQL VX XVSHVL X SURäORM JRGLQL L QDMDYOMHQL NOMXÿQL SURFHVL L WHPH X ]D JRGLQX NRMD SUHGVWRML 3DUWQHUL VX WDNR PRJOL GD VD]QDMX YLäH L WRPH NRMLP UHäHQMLPD FH ELWL SRVYHýHQR QDMYLäH SDæQMH DOL L R QDÿLQLPD GD VH VWLPXOLäH L QDJUDGL L]X]HWQR DQJDæRYDQMH 1DMDYOMHQL VX L SURJUDPL REXNH NRML VH NUHýX RG VSHFLMDOLVWLÿNLK WHKQLÿNLK WHPD GR QDMVDYUHPHQLMLK VRIW VNLOOV VHPLQDUD QD WHPX NRPSHWLWLYQH SURGDMH 3RVHWLRFL VX PRJOL GD VD]QDMX L R VNXSRYLPD NRML LP SUHGVWRMH DOL L R DNWLYQRVWLPD X UHJLRQX 8VSHVL X NDPSDQMDPD NRMH VX ]DMHGQR LQFLUDOL 55& L &LVFR L X NRMLPD VX VH LVND]DOL QDMEROML GRPDýL SDUWQHUL SURVODYOMHQL VX GRGHORP SUL]QDQMD L QDJUDGD NDR L VSHFLMDOQLK SRKYDOD 3RVHEQD SDæQMD SRVYHýHQD MH NDPSDQMDPD X NRMLPD MH LQWHQ]LYLUDQD SURPRFLMD L SURGDMD 9L%ULFN L

VH SUHOLR L QD RYH DNWLYQRVWL ² ELOR MH IDVFLQDQWQR YLGHWL GD VX VH RYLK DNWLYQRVWL SULKYDWLOL VYL JRVWL ,VFUSOMXMXýH EDYOMHQMH VSRUWRP X MHGQRP L SULMDWHOMVNR SXFDQMH QD NROHJH X GUXJRP VOXÿDMX QLMH QL PDOR RPHOR JRVWH GD XæLYDMX X VOHGHýRM ID]L GUXæHQMD ² SRVHWL 9LQDULML 9UELFD 1LMH VOXÿDMQR L]DEUDQD 9LQDULMD 9UELFD L QMLKRY OHJHQGDUQL UHVWRUDQ 7DUSRä GD VH X QMHPX ]DYUäL RYDM VNXS RYR MHGQD RG QDMXVSHäQLMLK L QDMSR]QDWLMLK YLQDULMD X RYRP GHOX 6UELMH SD WR LPD SXQR VPLVOD NDG VH X]PH X RE]LU NOMXÿQD WHPD RYRJ VNXSD L]X]HWDQ XVSHK NUR] ]DMHGQLÿNH QDSRUH 8 YLQDULML MH JRVWH GRÿHNDR L NUR] VYHW YLQD SURYHR OLÿQR YODVQLN YLQDULMH 7LKRPLU 7LPRWLMHYLý 6WDUD EULWDQVND SRVORYQD PDNVLPD Å$ WHDP WKDW ZRUNV KDUG DOVR NQRZV KRZ WR SOD\ KDUG´ PRæGD MH QDMEROML RSLVL ]D VDP NUDM RYRJ VNXSD ÿDN L EH] SUHYLäH GHWDOMLVDQMD DOL PRæGD MH WR L RVQRYQD LGHMD NRMD SRYH]XMH VYH RYH VMDMQH SRMHGLQFH X VNXS NRML SURVODYOMD ]DMHGQLÿNL UDG L ]DMHGQLÿNH XVSHKH SRG VDVYLP SULJRGQLP QDVORYRP 7RJHWKHU 9Hý VDGD VH PRæH QDVOXWLWL GD MH 7RJHWKHU QD GREURP NRORVHNX

BIZNIS TOP 2011/12.

K @

28

I J N

BIZNIS TOP 2011/12.

O V O G

S D

O V T

A R

A T S

@KNJIGOVODSTVORASTA SVET ERNST & YOUNG: POSLOVNI RIZICI I PRILIKE

Petak 2013.

Poslovni rizici koji očekuju globalnu ekonomiju u narednom periodu postali su daleko oštriji. Ekonomska situacija se pogoršava, tržišta su i dalje nestabilna a neizvesnost u pogledu budućih političkih odluka neprekidno raste. Svi ovi faktori izlažu rukovodstva poslovnih organizacija velikom pritisku i sve više otežavaju mogućnosti za rast. U takvom okruženju, verovatnoća da će kompanije doneti pogrešne odluke ili da neće biti u stanju da dovoljno brzo reaguju znatno se povećava. Piše: Nataša Vukšić*

P

osle izuzetno teške 2011. godine koju su obeležili politički nemiri na Bliskom Istoku, nepredvidljiva dešavanja na svetskim berzama, sve dublja kriza u Evrozoni i cunami u Japanu, razumljivo je da se u poslovnim krugovima širom sveta očekivao predah od sve većih izazova i neizvesnosti okruženja u kojem se odvija globalno poslovanje. Na žalost, svi su izgledi da će ove želje ostati neuslišene, budući da se 2012. godina bliži kraju a još uvek se ne nazire kraj nestabilnosti. Ernst & Young je u 2011. godini kroz razgovor sa poslovnim rukovodiocima iz svih krajeva sveta identifikovao deset ključnih poslovnih rizika i prilika za globalni biznis, i predstavio ih u izveštaju: „Kako pretvoriti rizike i prilike u rezultate“. U 2012. godini ovaj razgovor je ponovljen kako bi pokazao u kojoj meri se percepcija poslovnih rizika i prilika promenila u odnosu na prethodnu godinu, i ukazao na ključne rizike i prilike u periodu koji dolazi.

Deset najvećih poslovnih rizika i prilika koji su identifikovani u prošlogodišnjem izveštaju ostali su u velikoj meri nepromenjeni. Ono što je novo jeste da su se mnogi rizici od tada pojačali, tako da većina anketiranih rukovodilaca smatra da čak sedam od deset najvećih rizika danas predstavljaju još veću pretnju nego prošle godine. Svet je postao složeniji i neizvesniji, što je dodatno proširilo opseg različitih kategorija rizika i dovelo zabrinutost ispitanika na veći nivo nego ikada. Odgovor mnogih kompanija na ovakav izazov je da jednostavno sačekaju i vide šta će se dogoditi. Zalihe gotovine na korporativnim bilansima značajno su porasle tokom protekle dve godine. To je pokazatelj velike neizvesnosti u kojoj kompanije nisu voljne da do-

nose smele poslovne odluke niti da se upuštaju u strateške investicije. Umesto toga, mnogi biraju da fokus usmere ka povećanju efikasnosti u cilju optimizovanja finansijskih performansi. Ovakav oprez je razumljiv, obzirom na okolnosti, ali ponekad treba imati u vidu da period neizvesnosti može takođe biti period velikih poslovnih prilika. Neke od najvećih svetskih kompanija formirane su u vreme opštih ekonomskih posrtanja. Situacija u kojoj se sve više kompanija suzdržava od investicija i inovacija donosi priliku za uspešan nastup na tržištu onima koji imaju dobre ideje, smelost da ih ostvare, i sposobnost da na tržište izađu sa nekonvencionalnim poslovnim modelima. Neće svi uspeti da zauzmu ove pozicije, ali oni koji to učine biće u daleko povoljnijem položaju kada konačno bude nastupio održiv ekonomski oporavak.

Stanje ekonomije povećava zabrinutost Makroekonomsko okruženje nastavlja da slabi, a glavni krivac za to je nastavak krize u Evrozoni koja obara ekonomski rast širom sveta, uključujući brzorastuće ekonomije poput Kine, Indije i Brazila. U Evrozoni su tokom ove godine dospeli veliki iznosi državnih dugova a pad kreditnih rejtinga doživele su čak i zemlje poput Francuske i Austrije. Time je već krhko poverenje u finansijska tržišta bilo dodatno poljuljano, strah od pada u recesiju se pojačao a sa njim i zabrinutost u bankarskom sektoru oko izloženosti državnim dugovima. Sve to je na kraju dovelo do pooštravanja kreditnih uslova koji bi mogli da postanu još striktniji ukoliko se situacija u Evrozoni bude dalje pogoršavala. 2012. je takođe godina velikih političkih promena, što u poslovnom svetu obično doprinosi osećaju nesigurnosti. U trenutku kaBIZNIS TOP 2011/12.

29

BIZNIS TOP 2011/12. da čitaoci budu držali ovogodišnje izdanje Biznis TOP u rukama, SAD će imati novog predsednika a Kina i predsednika i premijera.

Politički odgovori na finansijske izazove Otkako je globalna finansijska kriza eskalirala, izvršne vlasti su preuzele veoma aktivnu ulogu u poslovnim dešavanjima. U mnogim razvijenim zemljama vlade su se umešale tako što su preuzimale propadajuće gigante u sektoru finansijskih usluga i tako ih štitile od bankrota. Mnogi propisi su pooštreni dok su u nekim zemljama vlade postale izuzetno aktivne u određivanju politike industrijskog sektora. U takvim okolnostima ne čudi da u ovogodišnjem Ernst & Young-ovom izveštaju o najvećim poslovnim rizicima i prilikama, 61% ispitanika smatra da trenutna ekonomska previranja imaju za direktan rezultat povećanje rizika sve većeg uticaja izvršnih vlasti na poslovanje. Ovaj rizik je povećan i u nekim brzorastućim ekonomijama - na primer u Kini, gde je broj preduzeća u vlasništvu države značajno porastao a neka od njih se ubrajaju među najveće svetske kompanije. Kineska vlada se redovno suočava sa optužbama za davanje povlašćenog tretmana preduzećima u državnom vlasništvu, što uključuje jeftine kredite i propise koji favorizuju ova preduzeća u odnosu na privatne kompanije. Mnoge zemlje, čije su se javne finansije našle pod teškim pritiskom, sada zauzimaju mnogo oštriji stav prema oporezivanju. Poreski organi preduzimaju sve češće i agresivnije revizije, posebno kada su u pitanju prekogranične transakcije, i dele ove informacije sa poreskim upravama u drugim zemljama. Rezultat ovih promena veoma je vidljiv u ovogodišnjem Ernst & Young-ovom izveštaju, budući da je 67% anketiranih

30

BIZNIS TOP 2011/12.

Očekivani rast najvećih rizika sa kojima se suočavaju globalne korporacije Rizici su identifikovani u izveštaju iz 2011. godine a grafikon pokazuje procenat ispitanika koji su ove godine izjavili da očekuju povećan uticaj navedenih rizika u budućnosti

predstavnika kompanija iz svih krajeva sveta navelo da se njihove organizacije suočavaju sa sve većim rizikom i neizvesnostima u pogledu poreskog zakonodavstva.

Odgovor korporativnog sektora na krizu Nakon prvog udara globalne finansijske krize krajem 2008. godine, većina korporacija je odlučila da najpre smanji troškove u cilju povećanja efikasnosti i smanjenja negativnog uticaja krize na profit. Za najveći deo svetskih korporacija ovo su bile kratkoročne mere koje su im pomogle da prežive najgore trenutke krize i ojačaju svoje bilanse. Međutim, koliko god da je smanjenje troškova važno i korisno na kratak rok, ono sa sobom paradoksalno nosi i opasnost od dugotrajnog podrivanja performansi upravo zbog primene urgentnih mera za povećanje efikasnosti. Sada, nakon što su „lake“ opcije iskorišćene, 61% ispitanika smatra da su se rizici koje donosi smanjenje troškova povećali

u odnosu na prethodni Ernst & Young-ov izveštaj. Čest problem je u tome što se kompanije, kada se suoče sa krizom, uglavnom odlučuju na sveobuhvatno smanjenje troškova i ne razmatraju moguće implikacije takvih poteza na njihovu sposobnost da se uspešno takmiče na tržištu. Budući da smanjenje broja zaposlenih gotovo po pravilu predstavlja okosnicu smanjenja troškova, nisu retki slučajevi u kojima se kompanijama desilo da su nakon smanjenja broja zaposlenih, naknadno shvatile da je neophodno da ponovo zapošljavaju ljude kako bi odgovorile na povećan obim posla ili iskoristile nove poslovne prilike.

Mogućnosti za rast U ovogodišnjem izveštaju većina ispitanika je saglasna da planiranje rasta postaje sve složenije i nosi sve više izazova, ali da to ne znači da na tržištu nema raspoloživih poslovnih prilika. Poseban značaj se i dalje pridaje inovacijama, tako da skoro 60% ispitani-

@KNJIGOVODSTVORASTA SVET

Očekivani rast najvećih prilika koje su identifikovale globalne korporacije Prilike su identifikovane u izveštaju iz 2011. godine a grafikon pokazuje procenat ispitanika koji su ove godine izjavili da očekuju povećan uticaj navedenih prilika u budućnosti

ka smatra da su ekonomske turbulencije donele nove mogućnosti za inovacije u proizvodima, uslugama i operacijama. Istorija nas takođe uči da su neke od najboljih inovacija u proizvodima i uslugama nastale u vreme ekonomskih poteškoća.

„Čiste” tehnologije U Ernst & Young-ovom izveštaju za 2012. godinu jedan sektor je privukao posebnu pažnju u pogledu prilika. U pitanju je sektor tzv. „čistih tehnologija” (prevashodno obnovljivih izvora energije) gde 55% ispitanika vidi značajno povećanje poslovnih prilika. Kombinacija visokih cena nafte, poreskih olakšica i drugih pogodnosti koje za ovaj sektor obezbeđuju izvršne vlasti, pomogla je da se stvori plodno tle za investicije u „čiste“ tehnologije. Tokom 2011. godine, globalne investicije u ove tehnologije dosegle su rekordnih 260 milijardi USD, što predstavlja povećanje od 5% u odnosu na prethodnu godinu. Ovaj trend je nastavljen

u tekućoj godini ali treba napomenuti da, koliko god da je entuzijazam u pogledu „čistih“ tehnologija realan, ovaj sektor je i dalje u povoju i kao takav je podložan potresima dok je većina novih učesnika na tržištu nestabilna.

Brzorastuća tržišta Ispitanici su ove godine ocenili mogućnosti za rast na brzorastućim tržištima manje atraktivnim u odnosu na „čiste“ tehnologije. Ova delimična rezerva prema brzorastućim tržištima najverovatnije potiče iz tri razloga: • Uprkos ogromnom dugoročnom potencijalu, poslovno okruženje u mnogim brzorastućim ekonomijama je i dalje puno izazova i zahteva dodatna poboljšanja pravnih i regulatornih okvira; • Iako brzorastuće ekonomije tokom poslednjih nekoliko godina rastu mnogo brže nego razvijene privrede, njihove stope rasta su tokom prethodnih 18 meseci usporile;

• Kompanije koje ulaze na ova tržišta sada moraju da u obzir uzmu sve jaču konkurenciju koju čine kako domaći, tako i inostrani igrači. Isplati se uložiti u produktivnost - 55% ispitanika smatra da su se u prethodnom periodu povećale prilike za ulaganje u poslovne procese, alate i obuku zaposlenih, u cilju postizanja veće produktivnosti. Jedan od razloga za ovakvo razmišljanje svakako može biti taj što nestabilno i preteće okruženje može imati i svoju „dobru“ stranu a to je podsticaj poslovnim organizacijama da preduzmu suštinske i dalekosežne promene. Ništa ne podstiče modernizaciju zastarelih procesa ili promenu loših radnih praksi tako efikasno kao opasnost od opadanja tržišnog udela ili čak ulaska u nesolventnost.

Izvršenje strategije Pravljenje strateških izbora na nivou čitave organizacije verovatno nikada nije bilo teže nego danas. Kompanije treba da se istovremeno i efikasno nose sa nestabilnim ekonomijama, neizvesnošću na finansijskim tržištima i sve većim brojem konkurenata. Čak i kada rukovodstvo donese dobre strateške odluke, problemi se i dalje mogu javiti. Mnogi autori u oblasti upravljanja organizacijom navode da uspešno izvršenje strategije predstavlja veći izazov od samog pravljenja strateških izbora. Stoga će usavršavanje veština izvršenja biti od ključnog značaja za postizanje uspeha u neizvesnom poslovnom okruženju. Ovogodišnji izveštaj Ernst & Young-a navodi da 55% ispitanika smatra da su, kao posledica ekonomskih turbulencija, porasle mogućnosti za poboljšanje izvršenja strategije u okviru raznih poslovnih funkcija. *Autorka je viši menadžer u kompaniji Ernst & Young BIZNIS TOP 2011/12.

31

BIZNIS TOP 2011/12. AMERIČKI IZBORI

Stari predsednik na novoj litici Barak Obama je ponovo predsednik SAD. Uspeo je da izbegne nama znani sindrom predsednika u kojega su polagane ogromne nade, a da niko za njim nije pustio suzu kad je propao na izborima. Pobudio je nade da će u drugom mandatu, kad ne mora da kalkuliše oko ponovnog izbora, uspeti da uradi bar još nešto od onoga što je obećavao. To neće biti nimalo lako jer ga čeka „fiskalna litica“ zbog koje bi više od dva miliona Amerikanaca moglo ostati bez posla. Piše: Milutin Mitrović

B

arak Obama je, sudeći prema pretrazi na internetu, izrekao (zbirno) 16 stranica najrazličitijih obećanja. Ostvario je dobar deo toga i kako kaže „nikada pre toga zakonodavna aktivnost u SAD nije bila tako intenzivna“. Pa ipak, njegov se mandat meri onim što je od njega očekivano, a ne onim što je uradio. Čak su i dva njegova istorijska uspeha: uvođenje opšteg zdravstvenog osiguranja i reforma finansijskog poslovanja (Dod – Frank zakon), bila samo delimičan pomak. Republikanska većina u Predstavničkom domu obuzdala je sve što bi ličilo na prave reforme društva.

Republikanskom kandidatu to ipak nije bilo dovoljno da pobedi, iako je do poslednjeg trenutka predsednička trka bila neizvesna. Mit Romni, je bez premca bio najbolji izbor republikanaca u posled-

32

BIZNIS TOP 2011/12.

njih 60 godina. Njegov lik kao da je skovan za seriju „Dinastija“ – naočit, prebogat, promućuran, obesan (prezire plebs i žene), bez treptanja je u kampanji umeo da govori neistinu - obećavao je smanjenje poreza i povećanje socijalnih davanja, pa kao Regan istom varalicom pecao glasove somova. Prikazivao je sebe kao vernika sklonog hrišćanskom džihadu, i bio idealan tumač interesa onih „1%“ najbogatijih. Takvome nije bilo teško da dobije podršku velikog kapitala. O tome govore i podaci o donacijama. Do 30. septembra Obama je uspeo da sakupi 690, a Romni 630 miliona dolara za kampanju. A budući da se u Americi novcem sve postiže u njujorškom hotelu Valdorf Astorija sastao se trust onih koji čine 0,01 odsto najbogatijih i do 16. oktobra među sobom sakupio 170 dodatnih miliona za Romnija i napravio raspored serije donatorskih večera sa ulaznicama od po 50.000 dolara - koliko za poslednje medij-

sko bombardovanje uoči samih izbora. Vlasnici velikih kompanija (Ričard Laks i oglasom) ubeđivali su svoje zaposlene da glasaju za Romnija, uveravajući ih da će u suprotnom zbog Obaminih poreza zatvarati svoja preduzeća u Americi i ostavljati radnike bez posla. Podaci međutim govore da od 400 najbogatijih prošle godine 6 njih nije platilo ni dolara poreza, 27 odsto je platilo porez po stopi od 10 odsto a ostali uglavnom oko 15 odsto, koliko i Mit Romni na svojih 250 miliona. Uzgred, dvojica najbogatijih, Voren Bafet i Bil Gejts (skloni demoktratima), još davno su izneli svoju procenu da bi najrealnija stopa poreza za najbogatije bila 35 odsto. Romni je na svojoj strani imao i moćne medije. Mardok mu je na raspolaganje stavio svoju medijsku imperiju, uticajni TV propovednici, Džeri Falvel i Pat Robertson, anatemisali su Obamu zato što navodno razara „moralno tkivo“ priznajući abortus, homoseksualce, feminizam i preterano oporezivanje! Svako je bio zadužen za po nešto. Još tokom prvog mandata Buša mlađeg desnica (Neokon) je počela sa proučavanjem i primenom Gramšijevih, dakle komunističkih, metoda intelektualne dominacije. Na tom konceptu stvaranja „organskog konzervativnog intelektualca“, koji je predstavljao limfu Romnijeve kampanje, angažovani su: Heritage Fundation, American Enterprise Institute, Cato Institute, Citizen against Government Waste, Manhatan Institute, Freedom Works (koji finansiraju braća Koč, milijarderi i finansijski stub Romnijeve kampanje) i drugi. Tako je recimo, Tawnhall.com bio tzv. režijska kabina za sve digitalne informacije. Njegove zvezde bile su Čarls Kasler („Obama uvodi državni socijalizam“), Bil Kristol i njegov Weekly Standard, Robert Rektor („Nema sirotinje nego sve više lenjih traži da ih država izdržava“), Džim Bop

@KNJIGOVODSTVORASTA SVET

(„ekstremizam u odbrani liberalizma je vrlina“). Obama nikada i ničim nije poljuljao sistem koji je uzrokovao krizu. Jednostavno to nije bilo na njegovom programu iako su mnogi verovali da jeste. Ipak, Volstrit, koji je Obama spasao od kraha, umesto da je to činio sa realnom ekonomijom, stao je zdušno na stranu

Romnija. Pohlepu ne krasi osećaj zahvalnosti. Uprkos tome, možda je baš taj problematičan izbor borbe protiv krize Obami doneo drugi mandat. Krupni kapital je razumeo da u njemu nema privrženika, ali ni neprijatelja. Najbolje objašnjenje dao je Robert Redford: „Mnogi su mislili da je Obama radikal sa levice; istina

je drugačija. Njegova biografija govori da je polu belac i polu crnac, imao je dakle potrebu da ga prihvate, da se svidi i belima i crnima. On je advokat, i zato poznaje umetnost kompromisa“. Za razliku od svog protivnika Obama nije lagao birače: „Verujem u ono što zovemo novim ekonomskim patriotizmom, utemeljenim na uverenju da snažna ekonomija počiva na snažnoj srednjoj klasi. Neću da se pretvaram da će put koji nas čeka biti kratak ili lak. Trebalo je više od nekoliko godina da dođemo dovde gde smo sada, a trebaće nam još više vremena da se izvučemo iz ovog haosa stvorenog istom politikom koju moj protivnik sada predlaže. Naši problemi mogu biti rešeni...“ Obama je naime, još tada, bio svestan da ga u ovom mandatu čeka fiskalna litica. Reč je o tome da 2013. godine prestaju poreske olakšice koje je na početku krize u korist imućnih uveo Buš, ističu pogodnosti koje je Obama dao srednjoj klasi i siromašnima, i pogodnosti date kompanijama za vreme krize kao i kresanje budžetskih olakšica. Ukupno to znači veće opterećenje budžeta svake porodice prosečno za 3.500 dolara godišnje. Ta „litica“, koja se procenjuje na 3 do 4 odsto BDP, prema procenama ekonomiste Stivena Falera, ostaviće bez posla 2,14 miliona radnika. Jedina grupa na koju se to gotovo ne odnosi su finasijski mešetari, među kojima je i sveže poraženi predsed-

BIZNIS TOP 2011/12.

33

BIZNIS TOP 2011/12. nički kandidat Mit Romni, čija poreska stopa ostaje zakovana na 15 odsto. Najpogođenija će biti najsiromašnija socijalna grupa (prihodi od 15 do 20 hiljada dolara godišnje) čija davanja će porasti od 16,4 na 20 odsto. MMF to smatra razlogom za međunarodnu uzbunu.

Američki san Kao i Amerikanci koji su za njega glasali, smatramo Obamu boljim izborom, istina sa manje entuzijazma nego kad se pojavio mlad, lep i sa oreolom čoveka koji je u stanju da Ameriku i svet učini boljim i pravednijim. Sada je to prosedi sredovečni gospodin koji je savladao veštinu kako se pobeđuje na izborima. Kada je već izgledalo da gubi bitku sručio se uragan Sendi i napravio tragediju neviđenu od 11. septembra 2001. godine. Obama je pokazao kako je ume da bude efikasan vrhovni komandant. Poveo je bitku, ali ne za ubijanje, nego za spasavanje ljudi. To i rekordni porast broja novozaposlenih prevagnuli su. Entuzijazam je samo zamenjen razumnom odlukom - ipak bolje sa njim. Velika većina građana gaji nade da će ponovo izabrani predsednik države konačno učiniti nešto spasonosno i zaustaviti bunovno stanje gubljenja vere u američki san. Ako su intelektualci nekakva savest nacije koja ukazuje na stranputice društva, onda je prilično teško naći velika imena koja ne opominju na postepeni nestanak američkog sna. Izuzmemo li književnicu Ajn Rand (krštena Alisa Zinovjeva Rozenbaum), ekscentričnog mislioca, ultra konzervativku koju desnica reinkarnira tri decenije posle njene smrti kao svog idola samo zato što je za života branila američki san mržnjom prema evropskom konceptu društva opšteg blagostanja, ostaje još samo Džo Lansdejl. On je popularan pisac sa priličnom brojem priznanja medju kojima je i Veliki majstor World Horror Convention.

34

BIZNIS TOP 2011/12.

Lansdejl tvrdi: „Famozne mogućnosti uspeha još uvek su u Americi veće nego bilo gde drugde“. Onda kao da se koriguje: „Američki san je san, te ima onih koji su u stanju da ga zgrabe, i onih koji to nisu“. Kad se vrati na teren svakodnevice on u odbranu američkog sna apeluje: „Moramo dati Obami još četiri godine da nas izvuče iz živog blata u koje su nas drugi uvukli, da ojača srednju klasu, smanji siromaštvo i vrati Americi privlačnu snagu koju je imala“. Vredi odmah statističkim podacima pokazati šta je sa tom privlačnom snagom, čije je alternativno ime američki san. Teško je oteti se formulaciji revije Foreign Policy koja glasi: „Sjedinjene države gnoje se iznutra“. Aluzija je to na katastrofalno stanje infrastruktura u velikim gradovima, ali u kontekstu da malo šta funkcioniše kao nekada. Statistike su ipak najpouzdanije, iako se i njima manipuliše. Prema podacima Department of Homeland Security od 2000. do 2004. godine u Ameriku je ilegalno ušlo 3,3 miliona stranaca u potrazi za boljim životom. Od 2005. do 2010. taj broj se sveo na 1,5 miliona. Broj ilegalaca iz Meksika smanjio se za 56 odsto, Kineza za 52 odsto, ostalih nešto manje, ali je prosek minus 54 odsto. Ako su

ilegalce obuzdale mere posle 11. septembra, sa brojem legalnih imigranata u SAD (Green Card) dešava se ipak isto. Bilo ih je 2005. godine 25,7 miliona, a januara ove godine 20,2 milona – nedostajućih 5,5 miliona su oni koji su se uglavnom vratili u svoje zemlje. Ukratko, privlačna snaga Amerike jenjava, jer Američki san nije više dostupan svima, kao kad je to postao. Krajem prošlog veka statistike su beležile da prosečan Amerikanac u svom veku promeni 20 mesta boravka u potrazi za poslom, počinjući da radi sa 17 godina. Danas petina mladih ostaju uz roditelje do tridesete godine, jer nema posla. Čuvena parola: „Momče idi na zapad“ nema više smisla. Beskrajne unutrašnje migracije gotovo da su presahnule. Mobilnost zamrla. Šta više beži se iz država i gradova koji su imali najveću privlačnu snagu. Kalifornija, Njujork i Florida gube broj stanovnika. Odlazi se i iz Amerike. Od kad je odlukom Kongresa, u cilju štednje, zatvoren akcelerator čestica Tevatron preko stotinu američkih stručnjaka prešlo je u Cern u Ženevi. Sve veći broj stručnjaka kineskog, indijskog i pakistanskog porekla odlazi u postojbinu. Momci (u potrazi za srećom) idu na istok!

BIZNIS TOP 2011/12. BRIK: USPORAVANJE RASTA

Sumrak idola Idoli u prvom talasu krize - recept za imunost na recesiju i podrugljiva lekcija najbogatijima da nije sva pamet u „finansijskoj grabeži“ - zemlje BRIK-a nakon eskalacije dužničke krize u evro-zoni, ipak posustaju. Tamošnji političari za usporavanje rasta krive krah globalne ekonomije, a pre svega dramu oko evra, a strani analitičari su skloniji oceni da su pomenuti razlozi izoštrili sliku o unutrašnjim problemima ovih država. Nada da BRIK ekonomije imaju dovoljno snage da iznesu posustali svet na svojim plećima pokazala se preteranom. Piše: Vladimir Adonov

36

BIZNIS TOP 2011/12.

Z

emlje BRIK-a sve manje se razlikuju po ekonomskim vestima od ostatka sveta. Brazilski real, ruska rublja i indijska rupija beleže najveći pad vrednosti u odnosu na dolar u poslednjih 14 godina, dok je kineski juan izgubio vrednost više nego u bilo kojem periodu od devalvacije 1994. godine. Hvalospeve o novim stranim direktnim ulaganjima polako zamenjuje zabrinutost zbog povlačenja investitora, uz komentare da na takvu odluku više od potcenjenog kursa utiču unutrašnji problemi ovih država: pad potrošačkog poverenja u Brazilu na najniži nivo od 2009. godine, pad izvoznih cena ruske naftne na najniži stepen u poslednjih 18 meseci, rast indijskog i južnoafričkog budžetskog deficita, pad cena na kineskom tržištu....

U Kini i Indiji su konjukturne prognoze smanjene sa 7.5% na 7%, što je, doduše, još uvek deset puta više u odnosu na zapadne države, ali se većina analitičara slaže da je ipak reč o „osetnoj kočnici“. Uzrok je, pre svega, u rastućim cenama sirovina, koje i Kina i Indija uvoze u ogromnim količinama. Rusija i Brazil ne muče tu muku, ali i one stagniraju. Brazilska privreda trpi zbog rasta plata i jačanja valute, što je posledica povećanog ulaska stranog kapitala. Brazil je među zemljama u razvoju najskuplji za poslovanje, a prema izveštaju revizorske kuće KPMG porezi i drugi nameti investitora koštaju za 43% više nego u SAD. Suprotno Brazilu, Rusija ima problema s odlivom kapitala. Korupcija i državne intervencije u privredi prouzrokovale su, prema nekim procenama, samo tokom prošle godine odliv 85 milijardi dolara iz zemlje. Rusku privredu bi, osim toga, trebalo modernizovati, ističu analitičari, i smanjiti njenu zavisnost od izvoza energenata. Razočaravajući su i najnoviji ekonomski podaci iz Južne Afrike, koja je u trenutku pridruživanja ze-

mljama BRIK-a 2010. godine promovisana kao „nova zvezda iz drugog reda“.

Pad azijskog imuniteta Analitičari su i dalje najviše usredsređeni na Kinu, ali njihove prognoze se sve više pomeraju ka zaključku da će se kineski motor rasta primetno usporiti. Na takav sud navode preokreti u pokazateljima koji su bili presudni za kinesku godišnju stopu rasta od 10%. U izveštajima se navodi da je od 1980. do 2010. kineska radna snaga rasla prosečno za 1,7% godišnje, čemu se pripisivala oko petina godišnjeg ekonomskog rasta Kine. Istovremeno, urbanizacija – ključni izvor rasta produktivnosti kineske radne snage, rasla je po stopi od 4,3% godišnje, dok je obrazovanje doživelo pravi bum -: od 1998. do 2004. broj upisanih na fakultete narastao je sa 3,4 miliona na 13,3 miliona, što je godišnji rast od 25%. Ali, to je po svoj prilici definitivno bilo juče. Danas izgleda ovako: kao rezultat „politike jednog deteta“, porast radne snage je zaustavljen 2010, godine, a projekcije ukazuju na to da će se radno stanovništvo smanjiti za 15% do 2040. Kada je u pitanju obrazovanje, ove godine su se desila dva presedana u novijoj kineskoj istoriji: država je najavila da će ograničiti rast doktorskih programa, a studenti počinju da strahuju da li će po sticanju diplome uspeti da se zaposle. Sudeći po najnovijem izveštaju kompanije IBM, Kina se ne može baš podičiti ni kao podsticajna sredina za inovacije. Na listi koja poredi 134 zemlje po primeni inovacija u poslovnim tehnologijama, ona se nalazi tek na 83. mestu, iza Indije (43.) i, Brazila (58.), dok je od nje slabije plasirana Rusija na 98. mestu. Kini se urušava i značajan doskorašnji oslonac – izvoz u SAD, Evropu i Japan, zbog usporavanja rasta njihovih ekonomija, pa time i tražnje, postaje sve klimavi-

@KNJIGOVODSTVORASTA SVET

ji. Pokušaji podsticanja potrošnje na unutrašnjem tržištu ne daju očekivane rezultate, jer ma koliko bilo veliko, prosečan kineski kupac i dalje nema odgovarajuću kupovnu moć i vrlo je štedljiv. Oni sa dubljim džepom, pak, rađe kupuju poznate zapadne brendove nego robu kineskih proizvođača. Indija ima najsvetliju budućnost što se tiče nataliteta, ali su kočnice na drugoj strani. Tržišne reforme započete 1991.godine, koje su joj obezbedile poziciju desete najjače svetske privrede, sada posustaju pred protekcionizmom, koji dodatno ide na ruku ionako visokokorumpiranoj i neefikasnoj birokratiji. Prema sudu stranih analitičara, slabe tačke indijske ekonomije su zastoj ekonomskih reformi, visoke kamatne stope i nedovoljno poverenje poslovnih ljudi u mere koje sprovodi administracija. Indijski političari, međutim, za usporavanje rasta okrivljuju evropsku dužničku krizu, ističući da slabljenje svetske privrede smanjuje manevarski prostor lokalne ekonomije. Naime, iako je indijska ekonomija važila kao dovoljno snažna da prebrodi globalnu ekonomsku krizu bolje od većine drugih velikih privreda, i njena stopa rasta je pala sa 8,5% u finan-

sijskoj 2010-2011. na 6,9% u 20112012. godini. Bonitetna agencija Standard i Poor’s (S&P) upozorila je da bi Indija mogla da izgubi poverenje investitora ukoliko ne nastavi sa ekonomskim reformama, snizivši joj kreditni rejting u aprilu ove godine sa stabilnog na negativni, uz upozorenje da će dodatno biti snižen ukoliko se javne finansije i dalje budu pogoršavale. Sa trenutnim rejtingom BBB, Indija je samo jedan korak do statusa koji nosi povećan rizik od bankrota i koji bi je primorao da plaća više kamatne stope na državne dužničke zajmove. Razlog za zabrinutost predstavlja i veliki fiskalni deficit, rekordno nizak kurs nacionalne valute rupije prema dolaru i godišnja inflacija od oko 7%.

Rusa sve manje Rasprostranjena korupcija je jedan od najvećih problema i u Rusiji, ali analitičari ističu da je još veći rizik po njenu ekonomiju ubrzano smanjivanje radno sposobnog stanovništva usled katastrofalnog zdravstvenog sistema. Prema prognozama Ujedinjenih nacija, ruska populacija starosti od 15 do 59 godina smanjiće se za petinu u iduće tri decenije, što zna-

či da bi Rusiji za održavanje ekonomskog rasta od 5% bilo neophodno povećanje produktivnosti po radniku od gotovo 6% godišnje. Međutim, pokazatelji od 2007. naovamo govore o rastu produktivnosti od svega 1%, kao i da izuzev oružja i pojedinih softverskih rešenja, ruski proizvodi nisu konkurentni na međunarodnom tržištu. Najmanje četvrtina prihoda ruskog BDP-a stiže od prodaje nafte i gasa, a pad potrošnje tih energenata u 2008. i 2009. imao je katastrofalan učinak na rusku ekonomiju. Slabo sudstvo, odnosno netransparentno pravosuđe dodatne su prepreke razvoju produktivnosti, jer privlačenje stranog kapitala nije izgledno u uslovima visoke korupcije i sumnje u snagu pravne države. Ipak, pojedini zagovornici ideje BRIK-a i dalje se nadaju da ta grupacija može poslužiti kao katalizator svetske institucionalne reforme, uključujući i najsvežiji primer njihovog berzanskog udruživanja u alijansu čiji je krajnji cilj razrada i usavršavanje novih proizvoda za unakrsnu ponudu. U prilog optmistima ide i procena kompanije McKinsey Global da bi finansijska aktiva u zemaljama BRIK-a mogla biti utrostručena do 2020. godine na 141 milijardu dolara, kao i da investitori u Brazilu, Rusiji, Indiji, Kini i Južnoafričkoj Republici drže oko 16% svoje aktive u deonicama. Ministar finansija JAR-a Pravin Gordan smatra da mnoge zemlje u razvoju raspolažu viškom novca, koji se po tradiciji i dalje najčešće ulaže u američke obveznice, dok bi prelazak na kreditiranje u nacionalnim valutama i pokretanje sopstvenih berzanskih instrumenata stvorilo šansu da se oslobode zavisnosti od Zapada. Međutim, ekonomski eksperti su uglavnom skloni oceni da bi novi finasijski proizvodi podstakli investitore samo na kratak rok, a što bi zatim dodatno uticalo na tržišne oscilacije. BIZNIS TOP 2011/12.

37

BIZNIS TOP 2011/12. ULAGANJA U IKT I EKONOMSKI RAST

Paradoks produktivnosti Tradicionalne industrijske grane u kojima bi Srbija mogla da ima komparativne prednosti ukoliko se modernizuju jesu poljoprivreda, mašinska industrija, prerađivačka prehrambena industrija, građevinarstvo i tekstilna industrija. Međutim, one nisu IKT intenzivne, izuzev mašinske industrije, i u takvim granama ulaganje u IKT ne bi imalo velikog uticaja na ekonomski rast. Zato je potrebno da se razvijaju i delatnosti koje su usko povezane sa IKT, kao što je kreiranje i proizvodnja softvera, ocenjuje Đorđe Mitrović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Piše: Zorica Žarković

38

BIZNIS TOP 2011/12.

N

a jedno od najvažnijih pitanja u savremenoj ekonomiji - da li i kako ulaganja u IKT utiču na porast produktivnosti i ubrzanje ekonomskog rasta - i dalje ne postoji pouzdan odgovor, uprkos brojnim empirijskim istraživanjima. Štaviše, prva istraživanja na ovu temu krajem sedamdesetih i početkom osamdestih godina prošlog veka preduzeta su jer su ekonomisti bili zbunjeni činjenicom da se sve više ulaže u računarsku tehnologiju, naročito u sektoru usluga, dok produktivnost rada raste sve sporije pa čak i opada, kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Mitrović. Navedena kontradiktornost je u ekonomskoj literaturi označena kao „paradoks produktivnosti“, a poznati ekonomista Robert Solou je ovaj termin šaljivo prokomentarisao: „Kompjutersko doba možete videti svuda osim u statistici produktivnosti“. Sredinom devedesetih godina XX veka produktivnost rada u SAD je počela da pokazuje znake oživljavanja a pojedini ekonomisti su u svojim analizama došli do zaključka da je ona najznačajnije porasla upravo u sektorima koji najviše koriste računarsku tehnologiju, mikroprocesore i sl. „Nasuprot njima, deo stručnjaka je i dalje sumnjao u direktnu vezu između investiranja u IKT i produktivnosti rada, uključujući i ocene da internet i informaciona tehnologija imaju manji efekat po privredu ne-

go neke ranije inovacije, poput električne energije. Tokom ovog perioda, utvrđeno je da jedino u SAD postoji čvrsta korelacija između investiranja u IKT i ekonomskog rasta, dok u ostalim razvijenim i zemljama u razvoju ona nije pronađena“, objašnjava Mitrović. Najnovija istraživanja sprovedena u poslednje dve - tri godine su pokazala da postoje dva osnovna razloga zbog kojih su stope rasta produktivnosti u SAD u periodu 19952007. bile više u odnosu na zemlje EU. Prvo, u navedenom periodu stepen upotrebe kapitala uloženog u IKT po jednom radnom času je u SAD bio mnogo veći nego u zemljama EU ili u Japanu. Drugo, tehnički progres (od kojeg zavisi multifaktorska produktivnost) u SAD je takođe imao više stope rasta u odnosu na EU. Utvrđeno je i da su najveći doprinos porastu multifaktorske produktivnosti u zemljama EU imali upravo oni sektori u kojima je stepen upotrebe kapitala uloženog u IKT po radnom času manji (kao što je poljoprivredna proizvodnja ili prerađivačka industrija), dok je učešće sektora sa većim stepenom IKT kapitalne intenzivnosti imao skromniji doprinos. Prednost SAD je i u većem učešću u privredi kako proizvodnog IKT sektora tako i sektora koji intenzivno koriste IKT. Mada je u EU (kao i u Japanu) zabeležen značajan doprinos IKT proizvodnog sektora ekonomskom rastu, njegov uticaj nije doveo do značajnijeg poboljšanja efikasnosti u delatnostima koje bi trebalo intenzivno da koriste IKT, a što je upravo bio slučaj u SAD. „Dakle, i u EU kao i u Sjedinjenim Državama, IKT proizvodni sektor značajno doprinosi ekonomskom rastu, ali u zemljama EU ostale privredne delatnosti ne koriste IKT u onoj meri kao što je to slučaj u SAD. Zbog toga je uticaj investicija u IKT na ekonomski rast u ovoj zemlji mnogo značajniji i lakše uočljiv u statističkim podacima“, pojašnjava naš sagovornik.

@KNJIGOVODSTVORASTA SVET Favorit: telekomunikacije Prema njegovim rečima, iz navedenog je vidljivo da je ključni doprinos IKT ekonomskom rastu kroz ulaganja u proizvodnju IKT proizvoda i kroz efektivnu upotrebu IKT. Oba načina su do 1995. u SAD bila podjednako značajna, da bi, potom, delatnosti koje su efektivno upotrebljavale IKT počele da doprinose dva do tri puta više ekonomskom rastu od samih proizvođača IKT proizvoda. „Da bi se dobile najveće koristi kada je u pitanju ekonomski rast potrebno je više podsticati ulaganja u one delatnosti koje imaju predispozicije za intenzivniju upotrebu IKT, kao što su uslužne delatnosti. Uloga IKT proizvođača se sada više ogleda u tome da drugim industrijama obezbede kvalitetnu opremu i usluge po konkurentnim cenama“. Pored uslužnog sektora, poput trgovine na veliko, usluga transporta i skladištenja, finansijskog posredništva i slično, istraživanja pokazuju da ulaganja u IKT imaju najveći uticaj na porast produktivnosti u oblasti mašinske industrije, proizvodnje transportne opreme, hemijske industrije, proizvodnje papira i štamparskoj delatnosti, različitim oblicima reciklažne delatnosti, snabdevanju vodom, gasom i električnom energijom, kao i u rudarstvu. Kada je u pitanju IKT sektor, iskustvo SAD, zemalja EU, a naročito Južne Koreje je pokazalo da veoma veliki uticaj na porast produktivnosti i ekonomski rast imaju telekomunikacione usluge, koje su istovremeno i najprofitabilnija IKT delatnost. Ključni razlog je što ove usluge moraju da budu proizvedene lokalno, za razliku od hardvera ili softvera koji se razmenjuju na svetskom tržištu na kojem je konkurencija između velikog broja proizvođača veoma izražena. „Telekomunikacione usluge su od ključnog značaja za efektivnu i intenzivniju upotrebu IKT u različitim privrednim delatnostima u jednoj zemlji iz dva razloga. Prvo, internet usluge su nezaobilazne kako bi se što veći broj preduzeća uključio u

Đorđe Mitrović: Srbija ne bi smela da ponovi grešku mnogih zemalja u tranziciji da se problem restrukturiranja privrede rešava na uštrb razvoja informacionog društva

različite oblike elektronskog poslovanja, kao preduslova za brži razvoj informacionog društva. Drugo, izdaci za telekomunikacione usluge imaju najveće učešće u ukupnim izdacima krajnjih korisnika za IKT proizvode i usluge“. Jedna od velikog broja ekonomskih koristi koje sa sobom nosi ulaganje u IKT je direktno i indirektno povećavanje zaposlenosti - kroz zapošljavanje u samom IKT sektoru i kroz otvaranje novih radnih mesta u drugim delatnostima koje intenzivno koriste IKT. Prema jednom od „Intelovih“ istraživanja, u razvijenim zemljama povećavanje broja korisnika širokopojasnog pristupa internetu za jedan procentni poen dovodi do povećavanja broja zaposlenih za 0,2 do 0,3 procentna poena godišnje. Sa druge strane, visoka stopa dugoroč-

ne nezaposlenosti, kao što je to u slučaj u Srbiji (13,3% u poređenju sa prosekom EU 27 od 3,8%) je bitan indikator za ocenu stepena razvijenosti informacionog društva. „Uopšteno posmatrajući, zemlje koje imaju veću stopu dugoročne nezaposlenosti imaju manje vrednosti onih indikatora koji direktno ukazuju na razvijenost informacionog društva, stepen primene IKT i mogućnosti njihove upotrebe. Pored uticaja na tražnju za IKT proizvodima i uslugama, visoka stopa dugoročne nezaposlenosti negativno utiče i na IKT ponudu jer je to signal da u privredi postoje određeni strukturni problemi, što umanjuje spremnost i volju domaćih a naročito inostranih investitora da ulažu značajnija finansijska sredstva u razvoj IKT sektora u datoj zemlji“. BIZNIS TOP 2011/12.

39

BIZNIS TOP 2011/12. Rizici u restrukturiranju Mitrović napominje da je razvoj informacionog društva u Srbiji intenziviran naročito posle 2005. godine, zahvaljujući uslužnom sektoru koji je sve više IKT orijentisan bilo kroz pružanje IKT usluga bilo kroz upotrebe IKT proizvoda i usluga. „Međutim, IKT proizvodni sektor u Srbiji je skoro neprimetan, iako se IKT tržište veoma brzo uvećava. To ima za posledicu da se tražnja najvećim delom zadovoljava iz uvoza, što znači da srpska privreda gubi konkurentnost na regionalnom i globalnom nivou jer zastarela proizvodna struktura nema šta da ponudi na globalnom tržištu“. U Srbiji još uvek postoji nekoliko velikih poslovnih sistema koji nisu u potpunosti privatizovani i koji u velikoj meri primenjuju zastarelu tehnologiju proizvodnih i poslovnih procesa. To često predstavlja opterećenje za javne finansije (subvencije i sl.), čime se narušava socijalna kohezija i politička stabilnost sistema. Takvo okruženje je veoma kritično za razvoj informacionog društva, upozorava naš sagovornik, ne samo zbog velikih troškova i nedovoljno javnih sredstava za podršku njihovom razvoju već i zbog povećavanja postojeće digitalne podele na nacionalnom nivou. „Naime, one zemlje koje imaju neodržive i zastarele industrijske sektore, kao i veliko učešće poljoprivrednog stanovništva, veoma teško uspevaju da steknu podršku razvoju informacionog društva usled rastućih socijalnih i ekonomskih tenzija. Zbog toga je restrukturiranje takvih sektora u Srbiji dosta skupo i stvara dalje tenzije poput visoke nezaposlenosti. Troškovi takvog restrukturiranja su opterećenje za državni budžet, zbog čega je velika verovatnoća da će se smanjiti deo javnih re-

40

BIZNIS TOP 2011/12.

sursa koji će biti na raspolaganju za IKT investicije u Srbiji“. Zato, ističe naš sagovornik, tokom restrukturiranja privrede Srbija ne bi smela da ponovi grešku mnogih zemalja u tranziciji da se taj problem rešava na uštrb razvoja informacionog društva. Kreatori ekonomske politike obično ne mogu pravilno da vrednuju troškove restrukturiranja koji se javljaju na kratak i srednji rok i dugoročne koristi od investiranja u IKT i samim tim ne mogu adekvatno da ih uporede. To utiče na izbor prioriteta, i otvara rizik da se investicije za IKT aktivnosti preusmere, što bi dugoročno imalo negativan efekat na celokup a n dr ušt ve -

n o ekonomski razvoj Srbije. Mitrović ocenjuje da tradicionalne industrijske grane u kojima bi Srbija mogla da ima komparativne prednosti ukoliko se modernizuju jesu poljoprivreda, mašinska industrija, prerađivačka prehrambena industrija, građevinarstvo i tekstilna industrija. Međutim, one nisu IKT intenzivne (izuzev mašinske industrije) i u takvim granama ulaganje u IKT ne bi imalo velikog uticaja na ekonomski rast. Zato je potrebno da se razvijaju i delatnosti koje su usko povezane sa IKT, kao što je kreiranje i proizvodnja softvera. Broj preduzeća koja proizvode softver ili zapošljavaju stručnjake za razvoj softverskih aplikacija je u Srbiji mnogo veći od grupe preduzeća koja obično nazivamo softverskim firmama. Velike banke,

osiguravajuće kompanije, finansijske institucije i skoro sve velike kompanije iz bilo koje druge delatnosti razvijaju samostalno veliki deo softvera. Takve softverske aplikacije su razvijene ili za sopstvene potrebe, ili su zasnovane na standardnim platformama kao što su ERP ili SAP sistemi, koji su zatim prilagođeni potrebama date organizacije. Kada se jednom takvi sistemi instaliraju i počnu upotrebljavati, postoji stalna potreba za njihovim redovnim održavanjem i poboljšanjem. Takav trend odražavaju i procene da skoro dve trećine svih aktivnosti u okviru softverske industrije odlazi na održavanje i poboljšanje postojećih softverskih kodova, umesto na razvoj novih softverskih rešenja i aplikacija. Za razliku od stvaranja i razvoja informacione i komunikacione tehnologije, razvoj softverskih aplikacija je još uvek radno intenzivan i zahteva relativno malo kapitala. Istraživanja koja su sprovedena još početkom devedesetih godina prošlog veka su pokazala da skoro 70% ukupnih troškova proizvodnje softvera čine troškovi radne snage. Sa informacionom revolucijom koja je usledila, tražnja za IT radnom snagom u svim razvijenim zemljama je postepeno počela da prevazilazi ponudu. Tome je doprinela i činjenica da se značajan deo aktivnosti proizvodnje softvera može izmestiti iz matične organizacije na neku drugu firmu. Takvo izmeštanje softverskih aktivnosti je u svim razvijenim i zemljama u razvoju stvorilo osnovu za inicijalni razvoj i rast softverske industrije. Mitrović ocenjuje da je slična situacija i u Srbiji, gde veliki broj domaćih, ali pre svega inostranih firmi, pronalazi mala domaća IT preduzeća sa zavidnim iskustvom u kreiranju i održavanju softverskih aplikacija, kojima poveravaju celokupnu brigu oko primene različitih softverskih rešenja u njihovom poslovanju.

BIZNIS TOP 2011/12. NACIONALNE KUTURNE VREDNOSTI I SKLONOST KA POSLOVNOM RIZIKU

Jednom meri, triput seci Zašto u nekim zemljama cveta berzansko poslovanje, eksploatacija ruda i nafte i napreduje IT sektor? Nacionalne kulturne vrednosti utiču na institucionalni i ekonomski razvoj na makro planu, tipove i koncentraciju industrijskih grana, i rizik u koji su preduzeće ili njegov rukovodilac spremni da se upuste. Individualizam nasuprot kolektivizmu i sklonost ka “iskoračivanju u nepoznato” i obratno, imaju u tome svoju ulogu. 42

BIZNIS TOP 2011/12.

N

ajnovija studija MMF o povezanosti nacionalnih kulturnih vrednosti i sklonosti ka preduzimanju rizičnih poslovnih odluka jedna od mnogih koje pokazuju da skup vrednosti u društvu ima itekako veze sa gotovo svakim aspektom poslovanja. Prethodne studije, da navedemo samo neke od njih, proučavale su uticaj nacionalne kulture na prava kreditora i zaštitu investitora, sudsku efikasnost, korporativno upravljanje, mehanizme zaštite protiv bankrota i nesolventnosti, i nivoe transparentnosti poslovanja i korupcije. Prostije rečeno, ovakvi uvidi objašnjavaju zašto čak i prepisani nemački zakon u nekoj drugoj zemlji ne funkcioniše kao “nemački sat”, već pridobija boju podneblja u kom se primenjuje. Ovo najnovije istraživanje koje je obuhvatilo 50.000 preduzeća iz 400 različitih industrijskih grana u 51 državi pokazuje da kulturni obrasci direktno utiču na sklonost ka preduzimanju rizika, a ne samo indirektno kroz pravni sistem i regulatorne obrasce. Sklonost ka preuzimanju rizika veća je u društvima koja se odlikuju većom poslovnom sigurnošću, malom tolerancijom prema hijerarhijskim odnosima i u društvima koja daju prednost individualizmu nad kolektivizmom. U zemljama u kojima je ukupan zakonodavni okvir snažniji, ta sklonost ka preuzimanju rizika je i veća. Uz to, kompanije u zemljama koje se odlikuju visokom averzijom prema neizvesnosti i malim stepenom individualizma, i firme su znatno opreznije i stegnutije u donošenju rizičnih odluka. To ustezanje posebno je vidljivo kad su u pitanju sektori koji su i po svojoj prirodi manje transparentni poput IT, finansija, eksploatacije nafte i vađenja ruda. Kad posluju u inostranstvu firme sa sobom nose svoje navike, način razmišljanja i vrednosti,

i drže ga se uprkos lokalnim varijetetima sa kojima se susreću na svakom novom terenu. Rezultati ove studije važni su i sa teorijskog a i s praktičnog stanovišta. Prvo, oni podupiru zaključak da ista institucionalna pravila daju različite rezultate u kulturno različitim sredinama. Drugo, oni sugerišu da onaj ko piše zakon treba da ima u vidu da će kulturne navike u velikoj meri odrediti načine na koji se on (ne) primenjuje, i treće: sve pobrojano treba posebno imati u vidu kad se kroje propisi vezani za sektore gde je poslovanje manje transparentno.

Neizvesnost i uspeh Dimenzije kulture uvrštene u ovu analizu izvučene su iz obimnog istraživanja holandskog sociologa Gerta Hofštedea i njegovog upitnika o organizacionoj i nacionalnoj kulturi, sprovedenog među 117.000 radnika kompanije IBM u 66 različitih zemalja između 1967. i 1973. godine. Hofštede je ustanovio četiri kategorije razlikovanja po kulturnim obrascima. To su tolerancija neizvesnosti, stepen grupne integracije, nemobilnost između društvenih klasa i podela uloga po polovima. Tokom narednih decenija rezultati su dodatno validirani kroz nova ispitivanja i na još većem uzorku. Prvi istraženi indeks (UAI) izračunava toleranciju neizvesnosti ili nestrukturisane situacije. Prema Hofštedeu, ljudi iz kultura koje izbegavaju nesigurnost teže postojanju reda i hijerarhije u njihovim organizacijama i ličnim odnosima. Ekonomije u razvoju obično pokazuju veću averziju prema nesigurnosti i „iskoraku u nepoznato”. Poređenje indeksa UAI u uzorku studije MMF ovo i dokazuje, jer je on veći u zemljama koje beleže manji prihod po glavi stanovnika. Stoga se može reći da je komponenta rizika nerazdvojiva od ekonomskog rasta, odnosno, da što je manji otpor prema preduzimanju rizika u nekoj zemlji, tim će ona više te-

@KNJIGOVODSTVORASTA SVET žiti pokretanju većeg broja poslova, a samim tim imati i bolje rezultate. Druga upotrebljena dimenzija opisuje individualizam (IDV), tj. stepen integrisanja pojedinaca u grupu. IDV je značajno veći u razvijenim zemljama – prosečan IDV je za 27 procentnih poena veći nego u zemljama u razvoju. S druge strane, kreatori studije smatraju da je kolektivizam koristan pa čak i neophodan u početnim fazama razvoja ali da kasnije postaje veliki teret zato što postaje nekakva vrsta „odbrambenog zida” od potencijalnih rizika. Takođe, kolektivizam u sebi nosi i potencijal za razvoj sistemske korupcije. Prema postavljenoj hipotezi autora studije, individualizam u poslovnom upravljanju jeste najsnažniji faktor preduzimanja rizika. Kada je u pitanju klasna podela, indeks PDI pokazuje u kojoj meri članovi društva koji su niži po hijerarhiji ocenjuju da je moć (ne)ispravno podeljena. Veći indeks određu-

je ona društva čija elita poseduje autoritarne stavove češće bazirane na tradicionalnim nego na sekularnim vrednostima. Zemlje sa manjim prihodom po pravilu imaju mnogo veći PDI nego razvijene države, a to znači i da je distanca između klasa u njima mnogo veća, pa zaključujemo da samo uspon srednje klase garantuje ekonomski napredak neke zemlje. Na kraju, podela uloga po polovima nije pokazala ekonomsku prevagu u korist „muškog” (odnosi između polova su jasno podeljeni: stavovi muškarca imaju prevagu i oni su fokusirani na zaradu; žene su povučene i brinu u kvalitetu života) ili „femininog” društva (onog u kome se uloge preklapaju).

Tehnološki razvoj i rizik Velika razlika u vrednosti i prinosu obveznica govore u prilog tome da su najveći rizici ali i moguća očekivana dobit skoncentrisani u industriji finansija, osigura-

nja, informatičkih tehnologija kao i naftnoj, gasnoj i rudarskoj industriji. U prvoj grupi, rizici proizlaze iz činjenice da su određeni ulozi, zajmovi i aktiva veoma komplikovani za praćenje i adekvatno procenjivanje što se može videti i posmatranjem rada najvećih rejting agencija, kao što su Moody’s ili Standard&Poor’s. Kod ovih, čija osnovna delatnost podrazumeva eksploataciju energenata i iskopavanje ruda, glavni problem predstavlja nepoznanica o realnoj količini njihovih rezervi. De Nikolo i njegov tim su u jednoj prethodnoj studiji 2010. godine utvrdili vezu između monetarne politike i preduzimanja rizika, u zavisnosti od nivoa kapitalizacije neke kompanije. Prema njima, dobro kapitalizovane firme ponašaće se riskantnije u okruženju gde je monetarna stega slabije izražena, i obrnuto. U današnje vreme ubrzanog naučnog napretka često se može čuti o nemerljivom doprinosu istraživanja i razvoja na ekspanziju poslovanja. Međutim, ulaganje u tehnološki razvoj može biti i mač sa dve oštrice jer je njegov uspeh nesiguran (angažovanje prave tehnologije, brzina usvajanja, koraci koje preduzima konkurencija), troškovi su najčešće veliki a potrebno je i dosta vremena za kompletnu implementaciju i povraćaj uloženih sredstava. To, naravno, ne znači da ne treba ulagati u naučni razvoj, ali takav višestruko naplativi rizik sebi mogu da dozvole samo velika i dobro kapitalizovana preduzeća. Prikupljeni podaci sugerišu da uticaj formalnih institucija kao što su zaštita prava akcionara i zajmodavaca rastu sa većim neformalnim društvenim vrednostima, kao što je individualizam. Ova zakonitost je primenjiva isključivo u domaćim kompanijama, dok je u slučaju njihovog ponašanja na stranim tržištima pre svega presudan kulturni milje iz koga one potiču, navode autori istraživanja. Priredio: M. Miladinović BIZNIS TOP 2011/12.

43

BIZNIS TOP 2011/12. VELIKE BANKE I BOGATI KLIJENTI

Šta ponuditi bogatašima? Upravljanje imovinom bogatih klijenata koji za tu uslugu bankama obično plaćaju fiksni procenat svoje imovine već neko vreme je najbrže rastući i najprofitabilniji deo bankarstva. Međutim, rezervisanost najvećih investitora tokom prethodne i ove godine zbog nesigurnosti tradicionalnih oblika ulaganja primorava velike svetske banke na zaokret u poslovnoj politici. Piše: Miloš Vuković,

M.B.A, CFA, VP Investment Policy, Royal Bank of Canada

B

ogati klijenti su svakako najatraktivniji trzišni segment svake banke koja pretenduje da bude globalni igrač. U bogate bankarske klijente spadaju oni koji u hartije od vrednosti ili druge dragocenosti ulože najmanje milion američkih dolara, pri čemu investicija ne obuhvata ličnu imovinu (stan ili kuća u kojoj pojedinac živi, automobile ili

44

BIZNIS TOP 2011/12.

umetničke kolekcije). Ova kategorija klijenata se uglavnom deli na tri podgrupe: takozvane obične milionere (ulaganja između 1 i 5 miliona dolara), srednji sloj milionera (od 5 do 30 miliona dolara) i ultra bogate (ulaganja od 30 miliona dolara pa naviše). Ukupan broj ovakvih investitora u svetu je oko 11 miliona, a njihova imovina se procenjuje na 42 biliona američkih dolara. Kategorija bogatih investitora je rasla do pre dve godine, kada se beleži stagnacija, a početkom ove godine i pad njihove ukupne imovine u odnosu na prethodnu godinu. Razlozi za to su mnogobrojni ali se uglavnom svode na pad tržišta akcija i drugih hartija od vrednosti krajem prošle i početkom ove godine, uzrokovanog pre svega krizom u evro-zoni. Ona je i direktan razlog za rezervisanost velikog broja najvećih ulagača tokom dobrog dela 2011. i 2012. godine, čiji se izbor za ulaganja suzio na malobrojne sigurne instrumente poput američkih ili nemačkih obveznica, popularnih kod onih koji prvenstveno nastoje da sačuvaju svoj kapital. Mada je kriza u evro-zoni uticala i na usporavanje brzorastućih azijskih ekonomija, za razliku od Sjedinjenih Država gde se broj bogatih kiljenata smanjio na 3,35 miliona, u Aziji je uvećan na 3,37 miliona dok ih je u Evropi 3,17 miliona. Ukupna vrednost imovine američkih bogataša se procenjuje na 11,4 biliona dolara, azijskih na 10,7 biliona, a evropskih na 10,1 biliona, pri čemu je 53% svih svetskih bogataša

Umetnost na ceni S obzirom da su ulaganja u umetničke dragocenosti, nakit ili kolekcionarske predmete sve više na prioritetnoj listi bogatih investitora, i banke su počele da uzimaju u obzir vrednost ovih kolekcija kada predlažu finansijki plan svojim klijentima. To je dovelo do stvaranja specijalizovanih indeksa koji prate vrednost umetničkih predmeta, kao što su svetski indeks tradicionalne kineske umetnosti i indeks latinoameričke umetnosti, i umetničkih fondova čija se vrednost procenjuje na 700 do 750 miliona dolara. Veoma je teško izračunati stopu rasta ovih investicija i zaradu ulagača, ali je sigurno da će ovo tržište rasti sve dok tradicionalna ulaganja u akcije ili obveznice ne donose veliku zaradu. Analitičari su procenili da je prethodna godina bila dobra za kolekcionare nakita, dok su ulaganja u kolekcije vina i sport zabeležila pad. Cene na tržištu luksuznih automobila su porasle, što se može videti na osnovu HAGI indeksa koji meri cenu retkih automobila. On je sa 14% rasta u 2011. ubedljivo nadvisio S&P 1200 kojim se meri rast američkog tržišta akcija, a koji je u istom periodu doneo 7,7%, dok je Ferrari indeks porastao za 22%.

locirano u Sjedinjenim Državama, Nemačkoj i Japanu.

Rizici u ključnim regionima Rast populacije bogataša u narednim godinama direktno će zavisiti od rasta globalnog BDP, za koji se ove godine očekuje da neće preći skromnih 2,2%, a da će naredne blago porasti na 2,9%. Investitorima je najvažnije da se uvere da je evro-zona na sigurnom putu da smanji deficite i da mere za fiskalnu konsoli-

@KNJIGOVODSTVORASTA SVET daciju neće ugroziti rast zemalja članica do nivoa koji bi značajno umanjio tražnju, pa time negativno uticao i na dalju ekspanziju zemalja u razvoju, poput Brazila i Kine. U situaciji kada se iščekuje kako će se rešiti rastuća inflacija u zemljama u razvoju i rastući deficit u razvijenim zemljama, pred investitorima je nekoliko ključnih izazova u najznačajnijim svetskim regionima. U Evropi, konstatni pad kvaliteta državnih obveznica pogađa domaće banke i državne budžete, pa je za investitore najvažnije iznalaženje dugoročnih rešenja koja će evropsku ekonomiju vratiti prosperitetu. Što se tiče SAD, ključno pitanje je kako će rezultati novembarskih predsedničkih izbora uticati na rešavanje problema, „fiskalne provalije“, dok je u pogledu Azijsko-pacifičkog regiona nešto prisutniji optimizam da će kreatori ekonomske politike uspeti da održe visoku stopu privrednog rasta, a da ne bude „poništena“ nekontrolisanom inflacijom. Centralna banka Kine je u tom cilju prošle godine povećala nivo obaveznih bankarskih rezervi na 21,5%. Čim se povrati apetit za rizik, kao što je to bio slučaj u septembru i oktobru ove godine, azijske ekonomije - uključujući Južnu Koreju, Tajvan i Kinu - osetiće najveći napredak. U Latinskoj Americi, najjače zemlje

Zemlje sa najvećom populacijom bogatih stanovnika u svetu Zemlja SAD Japan Nemačka Kina Velika Britanija Francuska Kanada Švajcarska Australija Italija Brazil Južna Koreja

Broj bogatih stanovika u milionima 3,06 1,82 0,95 0,56 0,44 0,40 0,28 0,25 0,18 0,16 0,16 0,14

će nastaviti da prosperiraju sve dok bude rasla svetska tražnja za prirodnim resursima a dodatni napredak i za ovo područje se očekuje naredne godine, kada investitori nastave sa rizičnijim ulaganjima.

Šta odgovara ovom trenutku? Očekivanja da uporedo sa oporavkom svetske privrede nastavi da raste i broj bogatih ulagača su posebno važna za najveće svetske banke, jer u meri u kojoj uspeju da privuku ovakvu klijentelu moći će da ostvare značajan rast. Stoga bi trebalo da se fokusiraju na one usluge za koje su i najkompetentnije, da obave segmentaciju tržišta i uvedu što veću automatizaciju procesa. Za banke je najvažnije da izvrše segmentaciju klijenata prema veličini ulaganja, sposobnosti da podnesu rizik i prema njihovim finansijskim ciljevima, kao i da dobro isplaniraju buduće akvizicije kako bi one zaista rezultirale ekonomijom obima. Trenutno, većina finansijskih institucija segmentira klijente samo na bazi njihove ukupne aktive, što je pogrešno jer se ne uzimaju u obzir ključni faktori koji podstiču

bogate klijente da im povere svoj novac, a to su sposobnost da se podnese rizik i da se investitoru, umesto univerzalnog ponudi proizvod „skrojen po njegovoj meri“. Prelazak na ovaj multidimenzionalni vid pokrivanja tržišta omogućiće finansijskim institucijama da investitorima ponude ono što im zaista treba i da ih zadrže na duži rok. Svaka finansijska institucija bi trebalo da preispita koji klijenti i koje regije su profitabilni, pa time i gde ima smisla i dalje biti aktivan. Takođe, banke bi trebalo da kreiraju proizvode koji odgovaraju ovom trenutku - koji su manje rizični i koji će bogataše podstaći na dalja ulaganja. Izvesno je da je u ovom bankarskom segmentu neminovan još jedan talas konsolidacije. Zato što pre treba napustiti politiku rasta po svaku cenu i orijentisati se samo na onaj vid rasta koji može da poveća aktivu uz smanjenje marginalnih troškova, što će biti ključ za održavanje i unapređenje profitabilnosti. Ovo se ne postiže samo stezanjem kaiša i otpuštanjima, već i nalaženjem kreativnih načina da se povećaju prihodi i privuče bogata klijentela. BIZNIS TOP 2011/12.

45

BIZNIS TOP 2011/12. PRIVATNI INVESTICIONI FONDOVI U CENTRALNOJ EVROPI

Čaša je četvrt puna U poslednjih šest meseci primetan je uzdržani optimizam u oporavak investicionih fondova širom centralne Evrope, čime je zaustavljen rekordan pad poverenja zabeležen u jesen 2011. godine, pokazuje poslednje istraživanje konsultantsko -revizorske kuće Deloitte. Najatraktivniji sektor je proizvodnja, posebno prehrambena industrija.

I

ndeks poverenja u privatne investicione fondove u centralnoj Evropi pokazuje znakove optimizma nakon što je u oktobru prošle godine dostigao jednu od najnižih vrednosti od 2003. godine, kada je istraživanje prvi put sprovedeno. Za razliku od 2011. godine, kada je čak 68 odsto ispitanika predviđalo dalje pogoršanje ekonomske situacije, novi krug istraži-

46

BIZNIS TOP 2011/12.

Ključni nalazi:

vanja konsultantsko-revizorske kuće Deloitte, Analiza poverenja u privatne investicione fondove u centralnoj Evropi, ukazuje na promenu trenda. Prema poslednjim rezultatima, 23 odsto ispitanika očekuje poboljšanje ekonomske situacije, dok 68 odsto smatra da neće doći do značajnih promena. U središtu interesa fondova sledećih šest meseci biće potraga za novim investicijama. S druge strane, po prvi put od početka 2008. fondovi su pokazali interes za svežim kapitalom, tako da je čak 18 odsto ispitanika naglasilo da će se u predstojećem periodu fokusirati na prikupljanje novog kapitala.

Iznenadni pad indeksa u oktobru 2011. godine sa jednog od najviših nivoa na najniži je zaustavljen (skok indeksa sa 31 na 101). Gotovo isti nivo indeksa zabeležen je u aprilu 2008. godine, neposredno pre kolapsa, a danas indeks beleži uspon, što nije bio slučaj pre četiri godine. Rast poverenja ukazuje na to da strah od ekonomskih previranja širom regiona jenjava. Pozitivan stav koji su ispitanici pokazali potkrepljen je visokim obimom investicija u poređenju sa povlačenjem istih u poslednjih šest meseci, što ukazuje na postojanje kupaca na tržištu i njihovu spremnost da preuzmu rizike.

Private equity fondovi očekuju da će prosečna veličina transakcija ostati ista. S druge strane, u odnosu na oktobar prošle godine, kada je polovina ispitanika predviđala smanjenje nivoa aktivnosti na tržištu, povećao se udeo ispitanika koji očekuju suprotan, pozitivan trend. Istraživanje koje se obavlja na kvartalnoj bazi, međutim nije obuhvatilo vremenski period u kojem su se pojavile sumnje da postoji opasnost od novog pogoršanja ekonomske situacije. Najveći broj ispitanika, njih 59 odsto, reklo je da će se fokusirati na kupovinu. S druge strane, došlo je do povećanja udela ispitanika koji će se baviti i kupovinom i prodajom. Jednako kao i u prethodnim krugovima istraživanja, 59 odsto ispitanika

očekuje da će se nadmetanje za nove prilike za investiranje voditi među liderima na tržištu. Najveći broj ispitanika u Deloitteovom istraživanju, njih 23,5 odsto, odnosno 20,6 odsto, najatraktivnijim industrijama smatra sektor proizvodnje i prehrambeni sektor. U odnosu na protekle godine, kada su se kompanije u centralnoj Evropi većinom bavile smanjenjem troškova, istraživanje je dalo naznake promene trenda, jer je svega 5,9 odsto ispitanika istaklo da će im smanjivanje troškova biti prioritet. S druge strane, više od polovine ispitanika u narednih pola godine baviće se povećanjem prihoda. (Deloitte)

U

svojoj poslednjoj kvartalnoj analizi regiona, CIE Unicredit je umanjio prognozu rasta regionalnog bruto društvenog proizvoda (BDP) u CIE za 2012. godinu: za 0,1%, na 2,5 procentnih poena, odnosno za 0,3% na 3,1% za 2013. godinu. Na ovo smanjenje je uticala rastuća nesigurnost kada je u pita-

48

BIZNIS TOP 2011/12.

MAĐARSKA HRVATSKA

Put do ekonomskog rasta nakon krize nije nimalo lak a ni zagarantovan – to je, nesumnjivo, zaključak koje su mnoge zemlje Centralne i Istočne Evrope (CIE) već izvukle posle nekoliko uglavnom vrlo loših kvartala. Tesne trgovinske i finansijske veze njihovih privreda sa Ekonomskom i monetarnom unijom (EMU), koje su do juče bile osnov rasta i razvoja, sad predstavljaju kočnicu jer EU prolazi kroz stalne turbulencije. Čak i ako se na ovom terenu stvari poboljšaju, to će za zemlje u regionu i dalje značiti veoma usporen rast.

BOSNA I HERCEGOVINA

Usporen oporavak

SRBIJA

UNICREDIT: PROGNOZE PRIVREDNOG RASTA ZA REGION

RUMUNIJA

BIZNIS TOP 2011/12. BDP po glavi stanovnika (EUR) mesečna plata, nominalni iznos (EUR) stopa nezaposlenosti (%) Budžetski deficit (% od BDP) Neto SDI (% BDP) Ukupni spoljni dug (% BDP) devizne rezerve (EUR mld) cene na malo (prosek) BDP po glavi stanovnika (EUR) mesečna plata, nominalni iznos (EUR) stopa nezaposlenosti (%) budžetski deficit (% BDP) Neto SDI (% BDP) ukupan spoljni dug (% BDP) devizne rezerve (EUR mld) cene na malo (prosek) BDP po glavi stanovnika (EUR) mesečna plata, nominalni iznos (EUR) stopa nezaposlenosti (%) budžetski deficit (% of BDP) Neto SDI (% BDP) ukupan spoljni dug (% BDP) devizne rezerve (EUR mld) cene na malo (prosek) BDP po glavi stanovnika (EUR) Mesečna plata, nominalni iznos (EUR) stopa nezaposlenosti (%) budžetski deficit (% BDP) Neto SDI (% BDP) ukupan strani dug (% of BDP) devizne rezerve (EUR mld) cene na malo (prosek) BDP po glavi stanovnika (EUR) Mesečna plata, nominalni iznos (EUR) stopa nezaposlenosti (%) budžetski deficit (% BDP) Neto SDI (% BDP) ukupan spoljni dug (% BDP) devizne rezerve (EUR mld) cene na malo (prosek)

nju brzina globalnog rasta, kao i slabiji pokazatelji ekonomskog rasta koje region CIE beleži u poslednjih nekoliko meseci. Ipak, produktivnost radne snage u regionu, troškovi i konkurentnost pojedinih industrijskih segmenata, navode na zaključak da će region u narednoj godini imati nešto bolje rezultate od proseka EMU. Neizvesnosti na globalnom nivou doprinosi, na jednoj strani, usporen rast Nemačke i, na drugoj, usporavanje rasta na tržištima u razvoju. U najvećem broju slučajeva kada je region CIE u pitanju, usporen rast i recesija u pojedinim slučajevima, predstavljaju najveću brigu za kreatore ekonomske politike.

2010

2011

2012F

2013F

2014F

5.774 334 7,3 -6,4 1,8 74,5 32,4 6,1 9.696 736 11,1 -4,2 1,8 142,3 33,7 4,9 10.158 1.054 11,8 -4,9 0,9 103,6 10,7 1,1 3.271 622 42,9 -2,5 1,1 52,8 3,3 2,2 3.735 461 19,2 -4,7 3,1 84,9 10 6,2

7.169 346 7,4 -4,1 1,4 72,2 33,2 5,8 10.045 763 11 4,3 3 130,9 37,7 3,9 10.205 1.049 13,5 -5,2 2,3 101,8 11,2 2,3 3.392 650 43,3 -1,2 2,3 51,6 3,3 3,7 4.116 518 23 -5 5,9 77,5 12,1 11,2

7.181 351 7,3 -3 1,1 73,2 30,6 3,2 9.604 744 11,2 -2,9 2,5 136,3 32 5,9 10.211 1.040 15 -4,3 2,5 106 11,8 3,2 3.430 663 44 -2,4 0,7 52,6 3,1 2 4.088 526 25,5 -6,7 1,4 80,6 10 6,3

7.387 361 7 -2,5 1,4 72,4 28,2 4,2 10.410 800 10,8 -2,8 2,1 123,1 29,8 4,3 10.632 1.053 14,5 -3,7 2,7 105,2 12,4 3,1 3.556 676 43,7 -2 1,1 54,5 3,2 2,8 4.205 532 25,8 -4,5 3,8 87,5 10 7,6

7.551 372 6,5 -2 1,8 69,7 23,4 4,1 11.108 841 9,9 -2,2 2,5 112 30,9 3,7 11.187 1.084 13,5 -2,9 3,1 103,3 12,9 2,5 3.706 692 43,4 -1,8 2,2 55,2 3,3 2,4 4.338 546 24,3 -3,5 4,5 81,8 10 4,7

Dok je u 2011. godini industrijska proizvodnja bila ključni faktor rasta BDP, tokom 2012. godine ona beleži relativno skromne rezultate, pre svega zbog slabe eksterne tražnje. U većini slučajeva slabost industrije ide uporedo sa “slabošću” potražnje, što je posledica kombinacije lošeg raspoloženja, loših uslova na tržištu rada i sporog kreditnog rasta. Slaba tržišta rada su ključni razlog slabe potrošnje, s obzirom na to da potrošače ograničava viša stopa inflacije i spori rast nominalne zarade. Bez značajnog oporavka tražnje, izgledi za povećanje zaposlenosti i zarada su neizvesni, s tim da su manje zemlje ugroženije od velikih ekonomija.

@KNJIGOVODSTVORASTA SVET Pozitivno je to da region nastavlja da beleži snažne prilive kapitala. Ovo je deo šireg globalnog trenda kada su u pitanju tržišta u razvoju, a veliki deo ovih priliva bi trebalo da bude strukturalne prirode. Tokovi kada su u pitanju tržišta u razvoju su sve do pet godina pre 2008. beležili kumulativne prilive od 20 milijardi dolara, kao i prilive od skoro 80 milijardi dolara u periodu od 2009. Podaci za prva tri meseca 2012. godine, kada je u pitanju region CIE, pokazuju da je ukupan priliv kapitala u ovaj region bio negativan ali da se portfolio priliva zadržao na 14,7 milijardi evra, što je ekvivalentno ukupnim prilivima u 2011. U onim zemljama u kojima postoje podaci za drugi kvartal uočavaju se pozitivni prilivi, ali oni nisu toliko snažni kao u prvom kvartalu. Maglovito okruženje za rast znači da zemlje ulaze u sezonu budžetiranja i da se suočavaju sa stopama rasta BDP-a koje su ispod onih koje su planirali u ovo vreme prošle godine. Ukoliko pogledamo podatke za teku-

ću godinu, određeni broj zemalja je do sada bio ograničen pogoršanjima fiskalne politike, uprkos tome što je rast često bio ispod nivoa koji su zemlje prvenstveno očekivale. Čak su i zemlje koje beleže slab rast - kao što su Hrvatska i Češka - uspele da smanje svoj budžetski deficit. Javni dug u odnosu na BDP na kraju prošle godine je iznosio 46% u bivšim zemljama Zajednice Nezavisnih Država (ZND) koje se nalaze u regionu CIE, dok je u ZND van ovog regiona iznosio 13% BDP-a. U Rusiji i Kazahstanu a zatim i u Turskoj, Češkoj i Poljskoj najizraženja je primena mera fiskalne politike kako bi se podržala ekonomska aktivnost. Nisu samo vlade već i centralne banke usmerene ka tome da pruže podršku u periodu krize, što je izuzetno komplikovano u okruženju koje karakterišu inflatorni pritisci. Posebno je upečatljiv podatak da je, uprkos periodu koji je karakterisao usporen rast, inflacija u regionu iznad targetiranog nivoa (Rumunija predstavlja izu-

zetak). U ovoj fazi, rast ima prioritet dok je ublažavanje inflacije odloženo za naredne mesece. Bez obzira na sve to, postoje brojni razlozi da budemo optimisti, smatraju analitičari Unicredit. “Kada su u pitanju produktivnost rada, troškovi i konkurentnost, postoje brojne svetle tačke u ovom regionu” kaže Đani Franko Papa, koji je u UniCreditu zadužen za poslovanje banaka u regionu CIE.” Iako je stopa rasta produktivnosti rada među ekonomijama zemalja CIE u Evropskoj uniji znatno usporena od kada je kriza počela, u velikom broju slučajeva ona i dalje nastavlja da znatno nadmašuje onu u Nemačkoj. Istovremeno, troškovi radne snage ostaju konkurentni, sa izuzetkom Slovenije. U ovakvom okruženju, neophodno je da zemlje regiona CIE nastave da rade kako bi maksimizirale svoje šanse za srednjeročni odnosno dugoročni održiv rast - čak i ako njegov nivo bude znatno ispod onog u pretkriznom periodu, zaključuju analitičari Unicredit.

BIZNIS TOP 2011/12.

49

Domen znači jako

K

reiranje vlastiU današnjem poslovanju tog identiteta zavisnom od korišćenja na Internetu i razvoj poslomodernih tehnologija vanja putem za preduzeće koje nije Interneta poþiprisutno na Internetu nju pravilnim izborom i registracijom sopstvemože se reći da nema nog, prepoznatljivog naziva insvetlu budućnost. ternet domena. On je deo vaše Registrovanjem lične sopstvene web i e-mail adrese i adrese na nacionalnom predstavlja osnovu identiteta na Internetu. Registrovanjem adeinternet domenu kvatnih naziva nacionalnih interu mnogome se net domena potpuno štitite svoj identitet, naziv svoje firme ili povećava vidljivost svojih brendova, proizvoda ili nečijeg poslovanja i usluga na srpskom internet proširi potencijalni krug storu. klijenata. To pokazuje Nacionalni domeni iz ugla i statistika Gugla, jer Gugla u čak 97% pretraga Svakoj domaüoj i stranoj kompaniji koja posluje u Srbiji veoma korisnici u Srbiji traže je bitno da i putem Interneta bude sajtove namenjene maksimalno vidljiva na srpskom domaćem tržištu.

tråištu. Nacionalni internet domen je odrednica prisustva na nekom tråištu, pa korisnik koji registruje .RS i .ɋɊȻ domen, istovremeno i geografski odreÿuje teritoriju za koju je njegov internet sajt prevashodno namenjen. Kada se preko Gugla pretraåuje Internet iz Srbije, u 97% pretraga korisnici traåe sajtove namenjene lokalnom, srpskom tråištu. Pritom, Gugl ravnopravno tretira pojmove na üirilici i latinici, bez obzira na to kojim pismom je upisan traåeni pojam prilikom pretraåivanja. Ono što je posebno bitno, u rezultatima pretrage on daje prednost sajtovima na nacionalnim internet domenima, .RS i .ɋɊȻ. Za Gugl je, inaþe, zvaniþno pismo za srpski jezik ± üirilica, što moåete da vidite i na njihovim stranama koje su prevedene za korisnike u Srbiji. Tehniþki upuüeniji korisnici Interneta vrlo dobro znaju da Gugl

poþinje pretragu po sajtovima od njihove web adrese, odnosno od naziva internet domena sadråanog u njoj. Ako je to lokalni domen, na lokalnom hostingu, sajt üe imati veüe šanse za bolje pozicioniranje u rezultatima pretrage. Kompanije se na lokalnim sajtovima obraüaju lokalnim potrošaþima na lokalnom jeziku i pismu, formiraju lokalnu ponudu shodno lokalnim obiþajima i lokalnoj kupovnoj moüi, nude popuste i promocije u skladu sa lokalnim praznicima… Svi najveüi svetski brendovi su u Srbiji veü prisutni na našim nacionalnim domenima, pa i sam Gugl (www. google.rs), a Tojota svoj sajt ima i na üiriliþkoj adresi ɬɨʁɨɬɚ.ɫɪɛ.

Internet beskućnici, podstanari i vlasnici

Ako Internet posmatramo kao veliki virtuelni grad, sasvim je adekvatna analogija sa beskuünicima, podstanarima i vlasnicima u realnom åivotu. Danas je sasvim opravdano za pojedinca ili ¿rmu koji nisu prisutni na Internetu reüi da su internet beskuünici. Niko ne zna njihovu internet adresu, jer je jednostavno i nemaju Nemaju þak ni svoj liþni ili poslovni pro¿l na nekoj društvenoj mreåi, a ne koriste ni neki od besplatnih email servisa. Prvo što proseþan internet beskuünik preduzme, kako bi se skuüio na Internetu, je da se besplatno nastani na nekoj društvenoj mreåi. Mnogi misle da je dovoljno, a neki da je þak i bolje, da imaju samo svoj profil ili stranicu na mestima kao što su npr. Facebook, Google+, LinkedIn... jer su Äsvi veü tamo³. Da, jesu, doduše ne svi, ali mnogi jesu tamo, i åive kao internet podstanari Stanodavac tog internet prostora je multinacionalna kompanija i boravak na tom mestu, koji je trenutno besplatan, je stvar njene dobre volje i poslovnih interesa, a moåe veü sutra da bude otkazan, bez obrazloåenja.

Ako zaista åelite da na Internetu imate nešto svoje, onda to morate da izgradite na sopstvenom internet domenu i tek tada postajete internet vlasnik. Svaki naziv internet domena je jedinstven i moåe da ga koristi samo jedna kompanija ili samo jedna osoba. Naziv vašeg internet domena je vaša trajna, liþno odabrana adresa preko koje uvek, svi, lako mogu da vas naÿu i po kojoj vas prepoznaju na Internetu! Tek na toj adresi ste „svoj na svome³. A da biste stvarno bili „na

svome³, preporuka je da za adresu izaberete neki od nacionalnih internet domena, kao što su domaüi .RS i .ɋɊȻ. Puno korisnih informacija o .RS i .ɋɊȻ domenima moåete naüi na www.nadjimelako. rs ili ɧɚɻɢɦɟɥɚɤɨ.ɫɪɛ. Registracija naziva .RS i .ɋɊȻ domena obavlja se preko ovlašüenih registara, po proceduri koja u najboljem sluþaju moåe da se obavi i onlajn, za svega nekoliko minuta. /D]DU %RãNRYLü

Ovlašćeni registri nacionalnih internet domena AbsolutOK (Beograd) - www.absolutok.rs AVcom (Beograd) - www.avcom.rs Akton (Beograd) - www.akton.rs Banker Internet (Niš) - www.banker.rs BGSvetionik (Beograd) - www.bgsvetionik.rs Beocity (Beograd) - www.beocity.rs BeoNET (Beograd) - www.beonet.rs BeoTelNet-ISP (Beograd) - www.beotel.rs BeoTelNet-Carrier (Beograd) - www.beotel.rs Verat (Beograd) - www.verat-hosting.rs Gama Electronics (Beograd) - www.bits.rs Dream Technologies Group (Beograd) - www.dtg.rs EUnet (Beograd) - www.eunethosting.rs Exe Net Advertising (Niš) - www.exehosting.rs Informatika (Beograd) - www.infosky.rs JP PTT Srbija (Beograd) - www.ptt.rs Loopia (Niš) - www.loopia.rs Madnet (Pančevo) - www.madweb.rs Medianis (Niš) - www.medianis.rs Mobius (Bački Petrovac) - www.webcentar.rs NiNet Company (Niš) - www.ninet.rs NordNet (Subotica) - www.nordnethosting.rs Orion telekom (Beograd) - www.oriontelekom.rs Panet (Pančevo) - www.panet.rs Plus hosting (Novi Sad) - www.plushosting.rs SBB (Beograd) - www.sbbsolutions.rs Sinet (Beograd) - www.sinet.rs StanCo (Petrovac) - www.istanco.rs Telekom Srbija (Beograd) - www.open.telekom.rs TippNet (Subotica) - www.tippnet.rs HostingMania (Beograd) - www.hostingmania.rs Cloud Telecommunications (Beograd) - www.cloudserbia.com Complus Visual Communication (Beograd) - www.webizlog.rs Connect (Novi Pazar) - www.registracija.rs CRI Domains (Beograd) - www.cridomains.rs Yellow Pages (Beograd) - www.yellowpages.rs

R

K I R S E P

BU

@S

BIZNIS TOP 2011/12.

S

52

BIZNIS TOP 2011/12.

@SRPSKIREBUS SVET KAKO OGRANIČENIM SREDSTVIMA PODSTAĆI PRIVREDNI RAST U SRBIJI

Umešnost puzanja Prejak kurs dinara mogao bi u 2013. da zakoči privredni rast koji se bazira na izvozu i poništi efekte fiskalne konsolidacije. Iako je manevarski prostor mali, vlada ima mogućnost da monetarnom i fiskalnom politikom ukloni prepreke na strani tražnje i da neefikasan privredni sistem – koji nas je u krizi skupo koštao - popravi, kaže ekonomista Milojko Arsić. U njegovom planu ima mesta i za siromašne i “srednju klasu” poljoprivrednika. Piše: Tanja Jakobi

I

ako se recesiji koja je zahvatila razvijene ekonomije ne vidi kraj, nijednoj pa ni našoj vladi ruke nisu sasvim vezane. Po izbijanju krize, srpska vlada je 2009. i 2010. godine vodila dosta dobru politiku, ocenjuje ekonomista Milojko Arsić. “Fiskalni deficit je bio manji, a podsticaji relativno dobro fokusirani, pa je možda samo Poljska prošla bolje od nas, zbog većeg domaćeg tržišta i nekih drugih prednosti. Ali tokom prošle i naročito ove godine mi smo vodili nepromišljenu politiku koja nas je dovela skoro na ivicu bankrota i pokazala koliko su fiskalni podsticaji, u privredi kakva je srpska, nedelotvorni”. Da je drugačije, deficit od oko sedam odsto bruto društvenog proizvoda i vrlo visoka domaća tražnja bi zaustavili recesiju. Umesto toga, imali smo pad BDP koji je bio rezultat podbačaja poljoprivrede, na strani ponude, i drugog talasa krize u Evropi koji je doprineo usporavanju, na strani tražnje. Čak i da je fiskalna ekspanzija bila bolje usmerena, njen nastavak bi doveo do krize javnog duga, a kada se kriza javnog duga dogodi, što je realna opcija s kojom se Srbija suočava, to dovodi do pada privredne aktivnosti za pet do deset odsto u zavisnosti od brzine postizanja sporazuma sa MMF i ostalim kreditorima. To je alternativa koju treba uporediti sa putanjom rasta koju bismo mogli ostvariti u narednom periodu, usled primene programa fiskalne konsolidacije koji je predložila aktuelna vlada, kaže Arsić. “Da nismo doneli te mere mi bismo se već krajem ove ili početkom iduće godine suočili sa dužničkom krizom. I sama najava tog programa i kredibilnost onog ko je najavio - ministra Mlađana Dinkića - doprinela je da se relativno lako i povoljno zadužimo.” Međutim, poverenje je vrlo krhka stvar: ono može preko noći da se izgubi, pa je stoga neophodno da Vlada dosledno sprovodi najavljenu ekononomsku politiku i reforme.

Bilo bi dobro, napominje Arsić, da fiskalna konsolidacija koja će smanjiti opasnost od dužničke krize bude praćena i odmerenom politkom kursa jer bi rast realne vrednosti dinara mogao da neutrališe pozitivne efekte fiskalne konsolidacije, tako što bismo s jedne strane rešili pitanje javnog duga, ali bi smo povećali spoljni dug i ugušili domaću proizvodnju preteranim uvozom.

Kurs i privredni rast Za privredni rast, podsticanje izvoza i jačanje proizvodnje razmenjivih dobara, bilo bi korisno da dinar postepeno oslabi za 15 do 20 procenata: ekonometrijska istraživanja ali i jednostavno posmatranje podataka iz prethodnih godina pokazuju da sa izvesnim vremenskim pomakom kurs ima značajan uticaj - kako na opadanje uvoza tako i na rast izvoza, kaže Arsić. Preterano jačanje kursa dinara tokom prve polovine prethodne decenije predstavlja jednu od najvećih grešaka ekonomske politike u Srbiji - jačanjem kursa uvozna dobra postala su jeftina, dok je izvoz postao skup i neisplativ, što je gušilo domaću proizvodnju i zatvaralo radna mesta. Proizvodnja razmenjivih uglavnom industrijskih dobara u Srbiji je postala neisplativa, pa su se srpski biznismeni okrenuli uvozu i ulaganjima u nerazmenjiva dobra kao što su nekretnine, trgovina i druge vrste usluga. Precenjeni kurs je takođe podsticao privrednike na preterano zaduživanje u evrima, zbog čega sada mnogi od njih imaju probleme sa vraćanjem kredita. Kratkoročno, jačanje dinara je pogodovalo i građanima, jer su dobili mogućnost da kupuju jeftinu uvoznu robu, ali dugoročno to je bilo protiv njihovih interesa jer su mnogi izgubili radna mesta. U načelu, precenjeni dinar je predstavljao pogrešan signal kome su se privrednici i građani prilagodili. Prema tome, kada je u pitanju uticaj kursa na izvoz, uvoz i privredni rast, Srbija nije netipična kako su to tvdili neki ekonomisti i političari (Dinkić, Labus) tokom prve poloviBIZNIS TOP 2011/12.

53

BIZNIS TOP 2011/12. Generalno, snažne oscilacije kursa Snažna i kredibilna fiskalna konsone prethodne decenije, a to su pokušavali da dokažu u naručenim studi- dinara u visokoevroiziranoj privredi lidacija, koja bi za rezultat imala uravjama. Stavovi da kurs ne utiče značaj- kao što je srpska generišu visoke ri- noteženje državnih prihoda i rashono na uvoz i izvoz suprotni su osnov- zike, stoga je ublažavanje ovih osci- da na oko 40% BDP predstavlja nunoj ekonomskoj logici, empirijskim lacija važan zadatak NBS. Osim toga, žan uslov da bi zemlja izbegla banistraživanjima, ali i svakodnevnom NBS bi trebalo da spreči jačanje real- krotsvo, ali se smanjenjem javne pone vrednosti dinara jer bi prejak di- trošnje na nivo primeren za srediskustvu. Kretanje kursa se na kratak rok na- nar bio poguban za reindustrijalizaci- nje razvijenu zemlju stvaraju povoljlazi pod dominantnim uticajem kre- ju, rast privrede i zaposlenost građa- ni uslovi za dugoročan privredni rast. tanja na finansijskom tržištu odno- na. Ako bi vrednost dinara u dužem Međutim, fiskalna konsolidacija koja sno priliva i odliva kapitala. Tako je u vremenskom periodu bila pretera- znači smanjenje državne potrošnje, a prošloj godini postojalo nekoliko jed- na, sa stanovišta reindustrijalizacije i time i ukupne domaće tražnje u kratnokratnih visokih ulaganja u Srbiju privrednog rasta, štetne posledice ta- kom roku negativno utiče na privredkao što su investicije FIAT-a, proda- kvog trenda ne bi mogla da kompen- ni rast. Koliki će taj efekat biti zavisi ja Maksija, ulaganja u NIS, što je za- zuje nijedna druga mera ekonomske pre svega od kredibilnosti programa fiskalne konsolidacije ali i od prilika jedno sa zaduživanjem države u ino- politike. u evropskim privredama. Kredibilna stranstvu uticalo na značajno jačafiskalna konsolidacija, koja bi bila renje realne vrednosti dinara. U prvoj Fiskalna politika alizovana istovremeno sa snažnim polovini ove godine suočili smo se strukturnim reformama, mogla bi da sa nekoliko velikih odliva kapitala iz i privredni rast Srbije, kao što je povlačenje bankarU srednjem i dugom roku manja podstakne investicije i potrošnju graskog kapitala, otkup grčkog udela u ukupna državna potrošnja, pod osta- đana, čime bi se u velikom meri neTelekomu i drugo, što je uz fiskalnu lim nepromenjenim uslovima, pozi- utralisao negativan uticaj smanjenja ekspanziju i rastuće ekonomske i po- tivno utiče na privredni rast. U sluča- državne potrošnje na privredni opolitičke rizike uticalo na snažan pad ju Srbije učešće javne potrošnje od ravak - u ekstremnom slučaju mogla vrednosti dinara tokom prve polo- preko 45% BDP je preterano i dugo- bi da se dogodi i tzv. ekspanzivna fivine ove godine. U drugoj polovini roročno neodrživo, jer znatno pre- skalna kontrakcija, ali to je malo vero2012. godine ponovo je usledilo ja- vazilazi poreski kapacitet privrede i vatno. U kojoj meri će konsolidacija čanje vrednosti dinara, zbog toga što građana. Nesklad između preterane biti kredibilna prvenstveno zavisi od je u relativno kratkom roku došlo do javne potrošnje i poreskih prihoda toga da li će se Vlada i naredne godipriliva deviza po različitim osnova- odražava se preko enormnog fiskal- ne striktno pridržavati planiranog fima - počev od priliva državnih sred- nog deficita, čije je finansiranje dove- skalnog deficita, kao i od toga koje stava do obnavljanja stranih ulaganja lo do toga da se Srbija našla na ivici mere će se pripremiti da bi se u 2014. godini fiskalni deficit smanjio na 2% koja su bila usporena u periodu pre i dužničke krize. BDP. Pozitivna ocena ekonomske ponakon izbora. litike i reformi od strane MMF i aranžman sa njim sigurno bi doprineo povećanju kredibilnosti programa fiskalne konsolidacije. U slučaju izoSiromašni i domaća tražnja stanka takvog aranžmana, kredibilSrbija je zemlja u kojoj je domaća tražnja izuzetno visoka, pa povenost programa bi bila dovedena u pićavati plate u nekonkuretnoj privredi nije nimalo dobro rešenje. Ali, tanje pa bi svaki krupniji poremećaj Krugmanov predlog da se “likvidnosno ograničenim domaćinstvima” kao što je sporiji rast privrede, preko- dakle onima koji sve što dobiju to i potroše - povećaju budžetska sredračenje planiranog fiskalnog deficistva mogao bi se usvojiti. Povećanje sume novca za primaoce materita i drugo - mogao da dovede do gujalnog obezbeđenja (MOP) i dečjeg dodatka i uključivanje u primaoce bitka poverenja komercijalnih investaračkih domaćinstva koja vrlo često i ne znaju da imaju pravo na ovu stitora. Time bi se ponovo aktuelizopomoć, završilo bi u domaćoj potrošnji i otišlo na plaćanje komunalija vala mogućnost krize. Računanje na i struje i kupovinu domaće robe. Mogla bi se razmotriti i mera koja poverenje tržišta bez aranžmana sa bi omogućila da zaposleni s vrlo malim primanjima takođe dobijaju MMF jeste vrlo rizično, jer je tržište izvesnu socijalnu pomoć, umesto što je izgube čim steknu radni staznatno oštriji a povremeno i vrlo „hitus. Ali, takvo šta moguće je samo preraspodelom sredstava u okviru roviti“ sudija. smanjenog budžeta, tako što bi se npr deo ušteda po osnovu ukidanja Iako je u narednim godinama snažsubvencija i drugih neproduktivnih trošenja upotrebio za povećanje no smanjenje javne potrošnje neopsocijalne pomoći, kaže Arsić. hodno, ono ne isključuje mogućnost

54

BIZNIS TOP 2011/12.

@ SRPSKI REBUS SVET

primene određenih, relativno skro- nude, pa bi njeno stimulisanje samo mnih ali fokusiranih fiskalnih podsti- podstaklo još veći rast spoljnog i javcaja. Jedna od takvih mera su subven- nog duga. Kada su u pitanju reforme cionisani krediti za likvidnost, kojima na strani ponude, njihov osnovi cilj je se sa malo državnog novca omoguća- da se smanje troškovi i rizici poslovava odobravanje velikog iznosa kredi- nja u Srbiji. Jedan od ključnih koraka ta. Iako su krediti za likvidnost kriti- u tom pravcu jeste uspostavljanje fikovani kao netržišna mera, oni pred- nansijske discipline, što podrazumestavljaju neku vrstu kompenzacije za va da svi učesnici na tržištu svoje obaneefikasnost monetarne politike u veze plaćaju u zakonskim i ugovoreuslovima dvovalutnog sistema; stoga, nim rokovima. Za uspostavljanje fitrebalo bi nastaviti sa njihovim odo- nansijske discipline ključne mere su bravanjem. “U uslovima dvovalutnog povećanje efikasnosti stečajne procesistema, monetarni podsticaji poput dure kao i rešavanje pitanja preduzesmanjenja referentne kamatne sto- ća u restrukturiranju koje bi, po najape ili smanjenja obaveznih rezervi vi- vama, trebalo da bude okončano za še utiču na povećanje tražnje za devi- nešto više od godinu i po dana”, kazama nego na povećanje bankarskih že Arsić. kredita”, kaže Arsić. Uspostavljanje finansijske discipline treba da podstakne da privatna preduzeća čiji su vlasnici nesolSistemske reforme i rast “Važna specifičnost Srbije u odno- ventni dobiju druge, bolje vlasnike. su na druge zemlje, na početku aktu- Naša preduzetnička klasa je izrasla elne krize ali i u ovom trenutku, bio je neizgrađen privredni sistem. On je, uz postojanje dvovalutnog sistema, uticao je na to da domet fiskalnih i Fiskalna devalvacija monetarnih stimulansa bude relativJoš jedna sistemska mera koja no skroman. Nakon izbijanja krize inbi pomogla reindustrijalizaciji vestitori su počeli opreznije da biraju bila bi fiskalna devalvacija, koja gde će investirati pa su mnogi oduse sprovodi kroz poresku reforstali od Srbije, a Vlada je kao neku vrmu. Ona bi podrazumevala da stu kompenzacije za loš privredni sise povećaju porezi na potrošstem plaćala investitore da bi došli nju, a smanji fiskalno opterećeovde. Odobravanje državnih subvennje rada, pre svega kroz smacija investitorima je suviše skupo i finjivanje doprinosa. To je nešto skalno neodrživo, a osim toga stvašto je predlagano pre oko dve ra pogodno tlo za korupciju i prevagodine i što je prethodna vlada re. Zato, krizu u Srbiji treba iskoristiodbila, ali baš oni ministri koji ti za reforme privrednog sistema kosu tada odbijali takve predloge jima bi se otklonile prepreke na strasada najavljuju da će takve reforni ponuda – tražnja. Ova potonja je me sprovesti, kaže Arsić. u Srbiji već decenijama veća od po-

na preraspodeli bogatstva i resursa, a ne na inovacijama, i po tome se suštinski razlikujemo od npr. SAD, gde su prvi kapitalisti bili pronalazači i inovatori dok su kod nas oni mahom skoncentrisani u sektoru usluga. Promena vlasništva dovela bi do ulaska na tržište onih preduzetnika koji mogu da primenjuju nove tehnologije ili da kopiraju postojeće, kao se dešava u svim zemljama u razvoju. Bivši guverner Dejan Šoškić bio je sasvim u pravu kada je rekao da naši biznismeni nisu sposobni da po konkuretnim cenama proizvedu ni nešto tako jednostavno kao što je fen za kosu, kaže Arsić. Rast proizvodnje razmenjivih dobara, a potom i povećanje izvoza, moguće je i u agroindustrijskom sektoru, a zbog rasta broja stanovnika u svetu i privrednog napretka u Aziji, Južnoj Americi, pa i u Africi može se očekivati da će tražnja za hranom u budućnosti rasti. Međutim, da bi se ova šansa iskoristila potreban je niz sektorskih strukturnih podsticaja: od ukrupnjavanja gazdinstava do toga da subvencije budu usmerene na povećanu efikasnost proizvodnje, a ne za njeno smanjenje, kaže Arsić. Uvođenje poreza na poljoprivredno zemljište podstaklo bi prodaju neobrađivanih poseda, kao i ukrupnjavanje poljoprivrednih gazdinstava. Na primer, vlada bi mogla da razmotri mogućnost odobravanja subvencionisanih dugoročnih kredita za kupovinu zemljišta malim i srednjim posednicima, kako bi se podstaklo stvaranje poljoprivrednih poseda sa 100 do 300 hektara. Slično, država bi mogla zemljište u sopstvenom vlasništvu da proda pod povoljnijim uslovima (na kredit), vlasnicima malih i srednjih gazdinstava, a ne veleposednicima. Ukrupnjavanjem malih poseda i njihovim udruživanjem u poljoprivredne zadruge popunio bi se sadašnji jaz između nekoliko izuzetno krupnih posednika i stotina hiljada usitnjenih poljoprivrednih poseda, gde je nemoguće organizovati efikasnu poljoprivrednu proizvodnju za izvoz. BIZNIS TOP 2011/12.

55

re euguero dolore feu feugiam nulput nim nullan vulla facin ulnullan ut nostrud feugait vendre doloreet del ipit lore faciduipsum olesed molorpercin henim venisl et, vel dunt ipsuscidui tatum vel quis euisim illaore euguero dolore feu feugiam nulput nim nullan tin ex exerilla alis nonsequam doloreril utat nulla facillaore minnim nis dionsed magna autet lut nim nulputpatue eum quisi. ad lluptat aliquis am velessecte facilis erat vulla feuis nullvelessecte lisit luptatu msandit lum zzriurerat velesed min ulla faci tis erosmodio con utat. Duipsustio eui blan ut et luptat, si bla feugiatem er at. vulput do conulla facil doloreet ilit do eugiat praesse quisim t lut laortisis ea facincing eu faccum veliqua mconseniat vel ing lum veliquatum et vullandio consectem nonsequat augue magna luptate tie consed eugait lam augiamcon ut prat am ilit non vulnonullan ut nostrud feugait vendre doloreet del ipit lore faciduipet dolesed molorpercin henim venisl et, vel dunt ipsuscidui tatum nim quis euisim illaore euguero dolore feu feugiam nulput nim dre tatin ex exerilla alis nonsequam doloreril utat nulla facillaore dolenim nis dionsed magna autet lut nim nulputpatue eum quisi. velisit prat. Ut landion vero consendigna feugue magniatu dizajn etue elit nim dolobor acipsum nullandions nulput at dolum nonquis ad dolorem nostrud ea augait adipsustrud tie tat. ibh exer i. pat. mincil eugait aliquissed te minci tie facidunt praesequat, o exer sequati onsent dolorting et, commy nim nim web dizajn utat. henismod tio odiam aciduipisi te del do corem quam zzriusvullut ipit, sed magna ad tatsusciliqui tin henis aliquat, quatinibh dip er si. nibh ectet vullum quam dit at adigniat, vullam, summ y endre doloreet del ipit lore faciduipsum dolesed graďŹ Ä?ka priprema enisl et, vel dunt ipsuscidui tatum vel del ipit lore faciduipsum olesed molorpercin henim venisl et, vel dunt ipsuscidui tatum vel quis euisim illaore euguero dolore feu feugiam nulput nim nullan m nulputpatue eum quisi. ad modit la aliquisim velisit prat. Ut gna feugue magniatum irilit iriusci duisissim ing erat, sum vel dolobor acipsum nullandions nulput at dolum nonsecte tis elenibh ostrud ea augait adipsustrud tie tat. ibh exer iurem et loreriliqui aliquissed te minci tie facidunt praesequat, quatuero od dolore nt dolorting et, commy nim nim zzrilit, sequis auguercin utpat, o odiam aciduipisi te del do corem quam zzriuscidunt venit alis ad se quisse ea facidui pissim nis ero odignis molore venibh erostrud nissit at. em num exercin vel erostrud dignisi. ilit lam eu faccum cummodolor su del ipit lore faciduipsum zzrillaor aciliquip et henim venisl et, vel dunt ipsuscidui tatum vel et luptate del ent at, sum vel erilit dio etue elit nim dolobor acipsum nullandions

commy nim nim zzrilit, sequis auguercin utpat, vulputat. he duipisi te del do corem quam zzriuscidunt venit alis ad tie quisse ea facidui pissim nis ero odignis molore venibh erostr my nissit at. em num exercin vel erostrud dignisi. ilit lam faccum accummodolor su del ipit lore faciduipsum zzrillao molorpercin henim venisl et, vel dunt ipsuscidui tatum vel et ex estie commy nulluptat aliquis am velessecte facilis erat ugait lortis alisit luptatu msandit lum zzriurerat velesed mi eum velit, cortismodio con utat. Duipsustio eui blan ut et lu nit alit atue feu feuguer at. vulput do conulla facil doloreet quisim verci tat iriure facil ipit lut laortisis ea facincing eu fa niat vel ing er in elit wisisse conullum veliquatum et vullandio augue magna faccumm odiamco nulluptate tie consed eug prat am ilit non vullum vel utpatet, cons nonullan ut nostrud eet del ipit lore faciduipsum zzrillaor aciliquip et dolesed mo et, vel dunt ipsuscidui tatum vel et luptate del ent nim quis dolore feu feugiam nulput nim nullan vulla facin ullandre tat sequam doloreril utat nulla facillaore minciliquis nit dolore www.studiotrid.net alaenulputpatueeum quisi. ad modit la a landion vero consendigna feugue magniatum irilit iriusci duis erilit dio etue elit nim dolobor acipsum nullandions nulput elenibh et, quis ad dolorem nostrud ea augait adipsustrud tie ÄŒika Ljubina 6 mincil eugait aliquissed te minci tie facidunt od dolore do exer sequati onsent dolorting et, commy nim guercin utpat, vulputat. henismod tio odiam aciduipisi te zzriuscidunt venit alis ad tie vullut ipit, sed magna ad tatsusc 011.218.70.96 it eros do dip er si. nibh ectet vullum quam d summy nosto conse feugait vendre doloreet del ipit lore faci quip et dolesed molorpercin henim venisl et, vel dunt ipsus lore faciduipsum zzrillaor aciliquip et dolesed molorpercin he ipsuscidui tatum vel et luptate del ent nim quis euisim illao feugiam nulput nim nullan vulla facin ullandre im nulputpatu la aliquisim velisit prat. Ut landion vero consendigna feugue duisissim ing erat, sum vel erilit dio etue elit nim dolobo nulput at dolum nonsecte tis elenibh et, quis ad dolorem nost trud tie tat. ibh exer iurem et loreriliqui tisi. pat. mincil eug tie facidunt praesequat, quatuero od dolore do exer sequa commy nim nim zzrilit, sequis auguercin utpat, vulputat. he duipisi te del do corem quam zzriuscidunt venit alis ad tie quisse ea facidui pissim nis ero odignis molore venibh erostr my nissit at. em num exercin vel erostrud dignisi. ilit lam faccum accummodolor su del ipit lore faciduipsum zzrillao

BIZNIS TOP 2011/12. RESTRUKTURIRANJE DRŽAVNIH PREDUZEĆA

Igra je pri kraju Bivši giganti socijalističke privrede ekonomski su marginalni, ali politički problematični zbog viška zaposlenih i vredne imovine. Definisanje roka za završetak restrukturiranja i smanjivanje neefikasnih subvencija jedino imaju ekonomskog smisla. Piše: Dragan Pejčić, MBA, Altis Capital

N

ekada je bio najveća kompanija u ovom regionu za proizvodnju građevinske, rudarske i saobraćajne opreme. Tokom skoro 90 godina postojanja proizveo je preko 32 hiljade različitih mašina, izvozio je ili izvozi u više od 50 zemalja na pet kontinenata. Na vrhuncu svog poslovanja spadao je u najveće privredne i industrijske gigante bivše Jugoslavije. Danas je IMK 14. oktobar iz Kruševca samo još jedna žrtva privrednog kolapsa u deceniji ekonomske destrukcije, zarobljen u beskonačnom procesu restruktiriranja kojeg država veštački održava na

58

BIZNIS TOP 2011/12.

aparatima obilnim budžetskim sub- od svega 0,7 odsto godišnje, dok vencijama. Nešto više od 1.500 za- je ukupan broj zaposlenih u proiposlenih, koliko ih je ostalo po ra- zvodnim sektorima u međuvremeznim organizacionim delovima, su- nu smanjen sa oko 610.000 na nešto očeno je sa socijalnom katastrofom više od 295.000. Ovi negativni pokazatelji rezulkoja je eskalirala do te mere da je početkom septembra nekoliko stoti- tat su skromno izvedene revitalizana radnika bilo prinuđeno da se pri- cije bolesne privrede tokom procejavi za jednokratnu novčanu pomoć sa privatizacije, polazeći od Zakona – između 1.000 i 6.000 dinara. U o svojinskoj transformaciji iz 1997. ovom trenutku, oni potražuju devet godine, sve do najnovijih izmena zaostalih plata i overu zdravstvenih Zakona o privatizaciji donetog 2001. knjižica... „Suprug nema posla već godine. Opšte je mesto da je nekašest godina, radio je u TP Ravnište. da snažna industrija iz kvazitržišImamo sina studenta, a ja sam za tri nog socijalističkog modela za mameseca ukupno primila 5.600 dina- nje od deset godina gotovo uništera“, izjavila je tom prilikom jedna od na razornim „koktelom“ ekonomskih sankcija, gubitka tržišta, prekiprisutnih radnica. Radnici kažu da su čuli da bi nad- da privrednih veza, neracionalnog ležno Ministarstvo (finansija i pri- zapošljavanja, zastarele tehnologije, vrede) uskoro trebalo da odluči ka- velikih gubitaka, nagomilanih dugoko će se dalje odvijati restrukturira- va i - možda najviše od svega - prenje. Neki raniji pokušaji pronalaže- livanja društvenog kapitala u privatnja strateškog partnera neuspešno nu svojinu direktora preduzeća i njisu završeni, a najave novog zakona hovih poslovnih partnera. U takvoj kojim proces restrukturiranja držav- privredi, od oko 8.500 preduzeća u nih preduzeća mora da se okonča kojima je trebalo da bude sprovededo 30. juna 2014. godine - ali još vi- na privatizacija krajem 90-ih godina, še predlog budžeta za 2013. godinu po nekim procenama je čak polovigde su subvencije privredi drastično na već u to vreme bila kandidat za skresane - upućuju da sadašnje sta- stečaj a među njima i mnoga velika preduzeća, kakvih je bilo gotovo hinje neće još dugo potrajati. ljadu. Međutim, tek mali deo vodeBila jednom jedna industrija... ćih sistema, svega njih 75, označen U sličnom položaju danas se na- je kao prioritetno za privatizaciju po lazi niz nekadašnjih simbola socija- tzv. posebnom Vladinom programu lističke privrede. Pored smederev- koji je, između ostalog, podrazumeske Železare koja je u fokusu jav- vao aktivno učešće državnih institunosti cele ove godine, kroz ovakvu cija u procesu prodaje društvenog ili veću dramu prolazili su i prola- kapitala kroz konverziju dugova tih ze Elektronska industrija iz Niša, preduzeća prema državi u kapital i Viskoza u Loznici, Prva petoletka u druge elemente finansijske konsoliTrsteniku, Krušik iz Valjeva... Gotovo dacije. Kada je usvajanjem novog zada nema nijednog većeg sistema ko- konskog teksta 2001. godine, do taji je uspešno restrukturiran i privati- da dobrovoljna, privatizacija postazovan da bi sada rentabilno poslo- la obavezna za sva društvena prevao, makar i sa znatno smanjenim duzeća, velika većina ovih „stratešbrojem zaposlenih. Sa druge stra- kih i velikih sistema“, kako je glane, razmere industrijske devastaci- sio kriterijum za njihovo stavljanje je i socijalne i demografske kata- na poseban program, samo je prestrofe na makro nivou ilustruje sta- usmerena u proces restrukturiratistika industrije – od početka eko- nja, sa osnovnom idejom da se srenomske tranzicije 2001. godine pa de njihovi složeni dužničko-poverido kraja 2011. industrijska proizvod- lački odnosi, bilansi „očiste“ od nanja je stagnirala, uz prosečan rast gomilanih obaveza i iz njihove kom-

@SRPSKIREBUS SVET

ne čak 18 zavisnih preduzeća u holdingu, da bi se njihov broj kasnije sveo na 12, dok Prva iskra iz Bariča, jedan od sinonima propale beogradske industrije, obuhvata 15 proizvodnih i uslužnih preduzeća. U taMnogo truda ni oko čega Koliko je ovaj zadatak bio težak ko kompleksnim sistemima, uz to pokazuje i samo letimičan pogled i finansijski prezaduženim i tehnona organizacionu strukturu nekih loški prevaziđenim, ispostavilo se velikih sistema – primera radi, po- da je ispunjavanje osnovnih ciljemenuta Prva petoletka, u restruk- va restrukturiranja (organizacione turiranju, imala je do 2005. godi- i statusne promene, identifikovanje

plikovane strukture izdvoje funkcionalni delovi sa realnim potencijalom za strateško partnerstvo i nastavak poslovanja.

održivih i stečaj odnosno likvidacija neodrživih delova, rešavanje socijalnih problema za ogromne viškove zaposlenih, izmirivanje obaveza kroz otpis i/ili reprogramiranje dugova...) ipak bilo preambiciozno zamišljeno. Faktori negativnog bilansa procesa restrukturiranja obuhvataju najmanje dve grupe: a) strateške promašaje i b) taktičke greške. Ključni razlog neuspeha ovog procesa, a onda i ubrzane deindustrijalizacije privrede, leži u nedostatku strategije transformacije i razvoja privrede a posebno u nekonzistentnoj primeni brojnih dokumenata strateškog karaktera. Samo u prethodnih deset godina pravljene su tri obimne strategije privrednog razvoja koje ili uopšte nisu aktivirane (kao što je bio slučaj sa strategijom iz perioda prve tranzicione Vlade), ili su dale slabe rezultate (poput strategije donete 2006. godine), ili je već sada jasno da su preambiciozne i nerealne (dokument Koncept razvoja Srbije do 2020. godine). Da su u tim (pre)obimnim studijama bili definisani realni razvojni ciljevi, identifikovani ekonomski prioriteti, formulisane efikasne mere i planirani budžeti za njihovu realizaciju, sigurno je da statistike industrije, zaposlenosti i spoljne trgovine ne bi bile toliko negativne... Na taktičkom planu, naročito je u prvih nekoliko godina napravljeno mnogo pogrešnih poteza: a) recimo, institut otpusta dugova prema državnim organima u procesu privatizacije kasno je uveden, tek izmenama Zakona iz 2007. godine; b) isto važi i za zabranu osuđenima za krivična dela i ranijim vlasnicima preduzeća, gde su ugovori o privatizaciji raskinuti, da kupuju preduzeća (pri tome, nadležnosti kod provere porekla kapitala, namerno ili ne, nisu jasno definisane, tako da su Agencija za privatizaciju, Uprava za sprečavanje pranja novca i druge institucije neprestano prebacivale odgovornost jedne na druge); c) nadzor nad ispunjavanjem ugovornih obaveza vršen je uz previše toleranBIZNIS TOP 2011/12.

59

BIZNIS TOP 2011/12. cije, ponekad i uz sumnju u selektivan pristup vlasnicima - a uz konstantna opravdanja Agencije za privatizaciju da ne raspolaže dovoljnim kapacitetima za efikasnu kontrolu. Ipak, verovatno je najkrupniji propust načinjen na samom početku kada je propuštena prilika da se problematična preduzeća privatizuju po čuvenom „modelu šećerana“, prodajom za 1 evro. A, nije da se takvi predlozi nisu pojavljivali na vreme; još su neposredno po usvajanju Zakona o svojinskoj transformaciji 1998. godine neki ekonomisti iznosili ovakvu ideju što je, recimo, profesor Jovan Ranković svojevremeno obrazlagao na sledeći način: „Postoji u Jugoslaviji nekoliko hiljada preduzeća koja nemaju nikakvog kapitala, sve je pojedeno kroz gubitke. To je tih 14 milijardi maraka, a do kraja godine povećaće se za još tri milijarde maraka. U nekim preduzećima gubici su toliko visoki, da je sasvim pojeden ceo društveni kapital.” Tako je punih petnaest godina posle sastavljanja liste od 75 preduzeća i jedanaest godina otkako je njihova privatizacija proglašena obaveznom, retko koje od velikih preduzeća, a posebno onih problematičnih, uspelo da dobije strateške partnere. Tri cementare i isto toliko fabrika cigareta jesu uspešno privatizovane na samom početku procesa, ali ova preduzeća su ionako bila atraktivna za investitore zbog dobrog stanja svojih finansija i snažne tržišne pozicije. Uostalom, ako firma na tržištu cigareta koje godišnje vredi milijardu evra, kao što je naše, ima dominantno tržišno učešće, ona se prodaje sama od sebe. Tek četvrtina velikih sistema sa Vladine liste danas posluje ili ima izgleda da posluje uspešno, računajući u tu grupu i ona gde je država, nakon neuspešnih pokušaja prodaje privatnim investitorima, nastavila sa finansiranjem poslovanja do nekog sledećeg tendera, poput RTB-a u Boru ili Fabrike stakla iz Paraćina. Trenutna statistika procesa restrukturiranja zaista je poražavajuća: me-

60

BIZNIS TOP 2011/12.

Statistika procesa restrukturiranja (oktobar 2012.)

9

73

100

3URGDWD SUHGX]HýD 3UHGX]HýD X NRMLPD VX UDVNLQXWL XJRYRUL 1HSURGDWD SUHGX]HýD

Izvor: Agencija za privatizaciju đu 182 preduzeća koliko ih se nalazi u nadležnosti Agencije za privatizaciju u raznim fazama ovog postupka, za svega 9 je registrovana uspešna prodaja, njih 73 je uvedeno u restrukturiranje nakon raskida prethodnih ugovora o privatizaciji, a čak njih stotinu -ili gotovo 55 odsto - nije prodato i slabi su izgledi da će pronaći kupce, osim za manji deo svoje imovine.

Restrukturiranje izlazi iz mode Međutim, ni ovako slabi rezultati pokušaja restrukturiranja nisu bili dovoljno jasan signal državi da odustane od njihovog kontinuiranog subvencionisanja; štaviše, da nije naduvanog budžetskog deficita i hitne potrebe da se on sa ovogodišnjih 6,7% svede na manji procenat, pitanje je da li bismo i kada čuli najave da će ovaj, skoro-pa-beskonačan, proces biti oročen i da će neracionalno subvencionisanje konačno biti preispitano, smanjeno i, na kraju, potpuno ukinuto. Zvuči kao neverovatan podatak, ali na listi 100 vodećih izvoznika u 2011. našlo se ukupno pet velikih državnih preduzeća, uključujući i Železaru koja će (privremeno?) biti u tom statusu, i to sa udelom od svega 23 odsto ukupnog izvoza ove grupe preduzeća. Na drugoj strani, izdaci za državu ne mere se samo preko direk-

tnih subvencija, inače procenjenih na oko 0,4% bruto domaćeg proizvoda. Indirektno, neplaćanjem dela svojih obaveza prema državi ona takođe učestvuju i u generisanju opšte nelikvidnosti u privredi koja se od države, po pravilu, prenosi na velika preduzeća koja sa njom posluju, a zatim preko njih i na srednja i mala. Istovremeno dok se država bavila gubitašima postepeno je izgrađena nova privredna, posebno proizvodna struktura kojom danas dominiraju privatne kompanije, uglavnom u većinskom stranom vlasništvu. Štaviše, one će, izvesno je, činiti i osnovu buduće neophodne reindustrijalizacije privrede – procesa bez kojeg neće biti moguć održiv razvoj ekonomije gde industrija u ovom trenutku stvara manje od 18 odsto BDP-a i koja ne izvozi ni četvrtinu svog godišnjeg autputa. Imajući upravo to u vidu, moglo bi da se postavi jedno drugo pitanje: koliki je objektivan ekonomski potencijal preduzeća u restrukturiranju i imaju li ona, osim vredne imovine i (pre)velikog broja zaposlenih, suštinski značaj za privredu? Ako se krene od pretpostavke da je za efikasnu reindustrijalizaciju nephodno obezbediti moderne tehnologije, tržište za plasman konkurentnih proizvoda, povoljne izvore finansiranja i pre svega kompetentan menadžment i kvalifikovane radnike - mogućnost aktiviranja potencijala velikih sistema postaje kranje diskutabilna. Njihova tehnologija je zastarela, proizvodi nekonkurentni, tržišta veoma zahtevna, finansiranje skupo, znanja i veštine menadžera i radnika prevaziđene, a svežem kapitalu koji bi bio u stanju da stvori sve ove uslove više će se isplatiti da pravi nove fabrike i ulazi u grinfild projekte nego da kupuje postojeće. Čak i da država napravi model kao u slučaju Zastave - za šta ionako neće biti novca u budžetu - promene su tolko velike da se više ne bi moglo govoriti o firmi koja je restrukturirana, nego o potpuno novoj kompaniji.

BIZNIS TOP 2011/12. KORPORATIZACIJA DRŽAVE

Više od časne partijske Država ima moć da preduzeća u kojima je većinski ili stoprocentni vlasnik učini efikasnim i bez privatizacije. Ali, kada se pogleda lista mera koje bi vlada trebalo da povuče, građani Srbije mogu sa pravom da se zapitaju hoće li se kod nas u skorije vreme generisati kritična masa političke volje da se istinski reformiše odnosno korporatizuje državni sektor. Piše: Katarina Đulić*

D

ržavna preduzeća i danas predstavljaju značajan faktor u privredama zemalja u tranziciji i zemalja u razvoju uprkos ekstenzivnim pokušajima privatizacije u poslednje dve decenije. Globalno, na njih odlazi oko 20% investicija i ona zapošljavaju oko 5% radne snage u svetu. U Srednjoj i Istočnoj Evropi, pre-

62

BIZNIS TOP 2011/12.

ma podacima Svetske banke, sektor državnih preduzeća je veći od svetskog proseka i kreće se oko 20-40% BDP. U Srbiji, preduzeća u kojima je država vlasnik ostvaruju 10,1% ukupnih prihoda, 9,3% dobiti i 9,9% gubitka privrede. Ukupne obaveze javnih preduzeća čine 9,4% obaveza privrede. Istraživanja pokazuju da su u 2010. godini ukupni gubici svih državnih, društvenih i javnih preduzeća u Srbiji iznosili oko milijardu evra (oko 3,5% BDP). U teoriji, državna preduzeća obezbeđuju značajne prihode za budžet (dividende i prihodi od privatizacije), ali u praksi dividende često izaostaju zbog kontinuiranih gubitaka, rešavanja socijalnih problema, nedostatka finansijske discipline i nepoštovanja bazičnih postulata i logike poslovanja. Za hronično loše ekonomske performanse ovih preduzeća uglavnom se krivi država i način na koji ona upravlja svojim resursima. Specifični izazovi upravljanja proističu pre svega iz činjenice da je država u isto vreme vlasnik preduzeća i regulator tržišta na kojem se to preduzeće „takmiči“. Zato su državna preduzeća često u povlašćenom položaju u odnosu na preduzeća koja su isključivo u vlasništvu privatnog sektora. Uz to, državna preduzeća su često zaštićena od dve osnovne pretnje koje sa druge strane predstavljaju dobar kontrolni mehanizam preduzeća u privatnom vlasništvu – od stečaja i neprijateljskog preuzimanja. Izostanak ovih pretnji bitno umanjuje odgovornost organa upravljanja i menadžmenta u državnim preduzećima.

Privatizacija – sredstvo a ne cilj S druge strane, državna preduzeća su ponekad u lošijem položaju od privatnih. Naime, ova preduzeća se često sreću sa problemom politički motivisanog vlasničkog uticaja, koji sledi kratkoročne političke ciljeve partije na vlasti, kao i sa pojavom pasivnog ponašanja države kao vla-

snika. Uz to, ciljevi države kao vlasnika često su kontradiktorni bez jasno definisanih prioriteta, jer ova preduzeća služe za ostvarivanje socijalnih, političkih, ciljeva u oblasti zapošljavanja, kontrole cena, ostvarivanja regionalnog razvoja i slično. Rezultanta svih ovih uticaja slabi odgovornost i negativno se odražava na motivaciju odbora i menadžera društava u kojima je država vlasnik. Sa stanovišta korporativnog upravljanja (i profitabilnosti preduzeća) eksterna privatizacija, prodaja strateškom partneru - u Srbiji primer recimo Duvanske industrije Niš ili Naftne industrije Srbije - predstavlja najpoželjniji model. Strateški partner je i većinski akcionar tako da on ima i interesa i moći da upravlja preduzećem na najefikasniji način. Ipak, prodaja „dobrom“ strateškom partneru u vreme globalne ekonomske krize svakako nije realna opcija. Međutim, privatizacija nije panacea (tj. lek za sve) niti je sama sebi svrha. Ona predstavlja samo metod, odnosno sredstvo da preduzeće dobije šansu da posluje efikasnije. Konačni cilj je zapravo promena sistema korporativnog upravljanja koje će dovesti do boljih ekonomskih rezultata. Zato problemu unapređenja korporativnog upravljanja u preduzećima u kojima je država vlasnik treba pristupiti sistematski, sa dobrim razumevanjem suštine problema i sa potrebnim znanjem o najboljim svetskim praksama u ovoj oblasti. Međutim, sve to nije dovoljno ukoliko ne postoji iskrena politička volja da se ovaj problem reši. Bez pretencioznosti da se da „recept“ za rešavanje ovog složenog problema u novinskom članku, možemo samo navesti par ideja koje se mogu razmotriti u slučaju Srbije. Država prvo treba da razluči u kojim preduzećima želi da ostane 100% ili kontrolni vlasnik, a iz kojih treba da se povuče. Kao primer legitimnih razloga za državno vlasništvo u teoriji se navodi postojanje prirodnih monopola ili neefika-

@SRPSKIREBUS SVET snost tržišta kapitala i njegova nemogućnost da obezbedi sredstva za finansiranje projekata koji su korisni, potencijalno imaju velike prinose, ali čiji se prinosi mogu ostvariti samo na dugi rok (primer bi bile kapitalno intenzivne investicije u naprednu i skupu tehnologiju ili javnu infrastrukturu). Sa druge strane, u teoriji i praksi su uočeni nelegitimni razlozi za postojanje državnog vlasništva kao što su: očuvanje socijalnog mira i rešavanje problema nezaposlenosti, ograničavanje privatne i/ili strane kontrole nad određenim industrijama, restrukturiranje posrnulih preduzeća/banaka čije dugove preuzima država, a za uzvrat dobija vlasništvo u tim preduzećima, itd.

„Javno“ a netransparentno Drugo, cilj državnog preduzeća nije samo da ostvari dobre ekonomske rezultate već ono po definiciji mora voditi računa i o drugim društvenim ciljevima iza kojih se često prikrivaju zloupotrebe položaja od strane uprave i koji otežavaju nadzor nad radom menadžmenta. Da bi se ovaj problem izbegao neophodno je da država kao vlasnik javno i jasno definiše ciljeve koje državno preduzeće mora ostvarivati. U ovim preduzećima između menadžmenta i građana (koji su krajnji vlasnici državnih preduzeća) postoji više slojeva državne administracije zbog čega prioriteti i odgovornost države u vršenju vlasničkih prava moraju biti jasno i javno izneti. Iako se državna preduzeća ponekad nazivaju „javnim“ preduzećima, njihovo poslovanje je često netransparentno. Izveštavanje u državnim

preduzećima je uglavnom usmereno samo ka onom telu države koje nadzire konkretno državno preduzeće i koje je često i samo uključeno u operativno i strateško upravljanje tim preduzećem zbog čega može doći do prikrivanja obaveza državnog preduzeća koje mogu negativno da se odraze ne samo na budžet već i na finansijsku stabilnost države. Stoga se transparentnost državnih

preduzeća mora značajno unaprediti. Jedan od najvažnijih problema se tiče menadžmenta u državnim preduzećima. Odbori (izvršni, upravni, nadzorni) u državnim preduzećima često ne vrše svoju funkciju, jer, kao prvo, država često postavlja nestručne i neiskusne kadrove u iste i kao drugo, vrlo često zaobilazi odbore koje je sama postavila i komunicira direktno sa generalnim direktorom. Takođe, državna tela (tj. politički funkcioneri nakon izbora) često sami biraju generalnog direktora u svim većim i/ili značajnijim državnim preduzećima, a za mnoge odluke koje tipično spadaju u nadležnost odbora implicitno ili eksplicitno traži se saglasnost državnog organa čime se dodatno slabe odbori. Ovakav problem u državnim preduzećima može se rešiti samo kroz izbor stručnih i iskusnih kadrova i kroz jasno definisane nadležnosti i objektivnost odbora državnih preduzeća. Takođe, članovi ovih odbora trebalo bi da odgovaraju za rezultate svoga rada i da uvek u svom poslu postupaju sa integritetom (podrazumeva se da treba da budu profesionalci). Konačno ali ne i poslednje, sistem kompenzacija menadžmenta u državnim preduzećima treba da bude dovoljno privlačan i stimulativan da bi mogao da privuče stručne i uspešne menadžere (da pređu iz privatnog sektora) što bi moglo pozitivno da deluje i u pravcu smanjenja korupcije i zloupotreba u državnim preduzećima. Autor je Senior konsultant za korporativno upravljanje u KPMG BIZNIS TOP 2011/12.

63

BIZNIS TOP 2011/12. IZVOZ I PRIVREDNI RAST

(Još) bez zvezde vodilje Najprofitabilnije kompanije u Srbiji nisu izvoznici. Među trideset sa najvećim neto profitom u 2011. godini svega šest se mogu svrstati u značajne izvoznike a dva preduzeća sa najvećim izvozom u 2011. godini, US Steel Srbija i HIP Petrohemija beleže ogromne gubitke. Da nemamo prave „izvozne zvezde“ vidi se i iz toga što je jedan odsto najvećih izvoznika zaslužno za svega oko četvrtinu ukupnog izvoza. Piše: Dušan Vasiljević*

64

BIZNIS TOP 2011/12.

V

eć je postalo kliše reći da budući rast Srbije mora biti zasnovan na izvozu. Međutim, ako je nešto kliše to ne znači da to nije tačno. I međunarodna iskustva potvrđuju ovaj stav: u obimnoj studiji Komisije za rast i ekonomski razvoj iz 2008. godine pokazano je da su se sve zemlje koje su brzo rasle u dugom periodu (rast od preko sedam odsto u periodu dužem od dve decenije), bez izuzetka oslanjale na izvoz.

vidualnim firmama izvoznicima iz 32 zemlje ukazuje na ključni značaj izvoznih „zvezda“. Naime, pokazano je da dominantan uticaj na izvoz u svim ovim zemljama ima mali broj veoma konkurentnih velikih preduzeća. U proseku, od ukupnog broja izvoznika, jedan odsto najvećih izvoznika („izvozne zvezde“) je zaslužno za više od polovine ukupnog izvoza. Dodatno, ove „zvezde“ su zaslužne i za više od polovine rasta izvoza, a takođe ova preduzeća daleko najviše doprinose i diversifiSrbija se nalazi odmah pored naj- kaciji izvoza, kako na nova tržišta tavećeg tržišta na svetu – Evropske ko i sa novim proizvodima. unije – i s obzirom na potpisane sporazume nema nikakve barijere Mnogo koštaju, ništa ne daju za pristup ovom tržištu. Takođe, ima Ima li Srbija izvozne zvei povoljne trgovinske aranžmane sa zde? Ispostavlja se da ih, barem drugim značajnim tržištima poput u ovom trenutku, zapravo nema. Rusije. Ako su druge zemlje, sa mno- Najprofitabilnije firme u Srbiji nigo nepovoljnijim položajem, oskud- su izvoznici. Među trideset firmi konijim resursima i lošijom početnom je su ostvarile najveci neto profit u pozicijom uspele da ostvare brz rast 2011. godini (po podacima APR), na osnovu izvoza, Srbija bi svakako svega šest su relativno veliki izvomogla da uradi isto to. znici (Tigar tyres, Tarkett, Sunoko, Ali kako povećati izvoz? I kako Victoria grupa, Apatinska pivara i obezbediti da se rast izvoza „prelije“ NIS). Sa druge strane, dve firme sa i na rast ukupne ekonomske aktiv- najvećim izvozom u 2011. godini nosti i porast zaposlenosti? (US Steel Srbija i HIP Petrohemija) Nedavno istraživanje Svetske ban- jesu firme koje beleže ogromne guke bazirano na podacima o indi- bitke. Da nemamo prave „zvezde“

@SRPSKIREBUS SVET vidi se i po podatku da je jedan odsto najvećih izvoznika zaslužno za oko četvrtinu ukupnog izvoza, dok je u drugim zemljama jedan odsto najvećih izvoznika zaslužno za preko polovinu izvoza. Iz ovoga možemo zaključiti da Srbija ima dosta malih ili srednjih izvoznika (prema podacima PKS, oko hiljadu firmi je ostvarilo izvoz robe u 2011. godini), ali da i dalje nema prave izvozne zvezde. Fiat, ukoliko proizvodnja u njemu zaživi u skladu sa planovima, mogao bi postati izvozna zvezda, ali na srednji rok potrebno nam je bar još nekoliko takvih preduzeća. Istraživanja pokazuju da je u manjim privredama (poput Srbije) nastanak izvoznih „zvezda“ najčešće povezan sa stranim direktnim investicijama usmerenim u preduzeća koja su u startu orijentisana na izvoz. Strane investicije, pored neophodnog kapitala, novih tehnologija i proizvodnih procesa, takođe donose i pristup međunarodnim tržištima i distributivnim mrežama, koji manja domaća preduzeća teško mogu da ostvare. Kako to da Srbija i dalje nema prave izvozne zvezde? Jedan od najbitnijih razloga je što privreda Srbije, uprkos napretku, još uvek nije završila svoju strukturnu transformaciju. Na nedavnoj prezentaciji Bele knjige, izdanja Saveta stranih investitora, mogli smo čuti da preduzeća članice ovog udruženja zapošljavaju oko 88 hiljada radnika i da proizvode oko 16,5% bruto domaćeg proizvoda Srbije. Šokantno je poređenje ove grupe preduzeća sa drugom grupom preduzeća, koja zapošljava sličan broj radnika. Naime, u Agenciji za privatizaciju se trenutno nalazi oko 600 preduzeća sa blizu 100 hiljada radnika. Međutim, ova preduzeća proizvode svega oko jedan odsto BDP Srbije! Najproblematičnija od njih se već godinama nalaze u statusu restrukturiranja, zakonom su zaštićena od poverilaca i opstaju samo zahvaljujući tome što ne plaćaju poreze i doprinose i račune za struju i

gas, a dobijaju i subvencije od drža- iako se većina poslova u skoro svave. Produktivnost zaposlenih u pre- koj zemlji kreira u malim firmama, duzećima iz prve grupe je oko 3 do ovi poslovi su generalno nestabilni 4 puta veća od proseka ostalih pre- (većina ugašenih radnih mesta je taduzeća u Srbiji, dok je produktiv- kođe u manjim firmama) ili su slanost zaposlenih u preduzećima iz bije plaćeni. Izveštaj Zlatni rast ukadruge grupe oko 4 puta manja od zuje da je stoga potrebno stvoriti reproseka. Jasno je, dakle, da se zna- gulatorni okvir koji neće sputavačajni resursi koji su još uvek „zaro- ti rast preduzeća. Za dobar regulabljeni“ u neprivatizovanim preduze- torni okvir je od presudnog značaćima moraju osloboditi za produk- ja jednostavnost i dosledna impletivniju upotrebu. mentacija. Na primer, poznato je Veliki izvoznici generišu i veli- da Švedska ima visoke poreske stoku tražnju za raznim proizvodima i pe. Ali, regulatorni okvir i „trošak“ uslugama. Ova tražnja može biti na- ispunjavanja administrativnih obamirena ili iz uvoza ili od strane firmi veza je minimizovan: preduzeća u u Srbiji. Da bi se rast izvoza odrazio Švedskoj plaćaju poreske obaveze i na ukupni ekonomski rast i porast svega četiri puta godišnje (naspram zaposlenosti, potrebno je stvarati preduzeća u Srbiji koja to u proseku uslove kako bi mala i srednja predu- rade 66 puta godišnje) i na ove obazeća mogla da rastu. Takođe, bitno veze potroše 122 sata godišnje, dok je i da preduzeća koja postanu ve- je prosek OECD zemalja 200 sati golika imaju uslove da ostanu velika i dišnje (preduzeća u Srbiji u prosedalje šire svoje poslovanje. ku troše 279 sati godišnje na plaćaŠta je potrebno uraditi da bi se ovo nje poreza). Kao svojevrsnu “komostvarilo? Skorašnja studija Svetske penzaciju” za relativno komplikobanke Zlatni rast pokazuje da je re- van i nepovoljan regulatorni amgulatorno okruženje od suštinskog bijent, Srbija trenutno izdvaja znaznačaja kako za podršku rastu ma- čajna sredstva za direktne subvenlih firmi tako i za uspešno poslova- cije za otvaranje radnih mesta: ovo nje velikih firmi. Prema ovom izve- je veoma skup i ne preterano efikaštaju, jedna od glavnih razlika izme- san instrument za stimulaciju razvođu uspešnih privreda srednje i se- ja preduzeća. verne Evrope i manje uspešnih priKakve mere dovode do stvaranja vreda u južnoevropskim zemljama regulatornog okruženja, koje bi mojeste što u ovim prvima firme imaju glo da utiče na povećanje produkuslove da rastu, dok u drugima fir- tivnosti i rast preduzeća? Većina njih me imaju tendenciju da ostaju male, je dobro poznata, a Zlatni rast izili - ako su velike - da smanjuju broj među ostalog izdvaja: jednostavnizaposlenih. ji propisi za zapošljavanje i otpuštanje; jednostavnija poreska regulativa i manji administrativni troškovi U vlasti su velike oči Naime, u zemljama južne Evrope vezani za plaćanje poreza i obaveza; preduzeća su suočena sa kompliko- reforme vezane za jednostavno povanim i skupim regulatornim okvi- kretanje preduzeća i za efikasan sterom. Dodatno, firme su često u situ- čaj preduzeća koja nisu konkurenaciji da ako brzo rastu, „privuku pa- tna; laka registracija imovine i dobižnju“ administracije, koja onda pred janje dozvola; dobra politika zaštinjih postavlja dodatne zahteve ili te konkurencije. Posebno je bitno uvodi nove obaveze. Zbog toga fir- da kod svih ovih mera nije dovoljno me imaju motiv da ostanu male i da samo usvojiti zakonski okvir – jedposluju poluzvanično (u „sivoj zo- nako ili još više važno je dosledno i ni“). Međutim, produktivnost u mi- predvidivo sprovođenje mera. kro i malim firmama je značajno niAutor je stručnjak za razvoj priža nego u velikim firmama. Takođe, vatnog sektora u Svetskoj banci BIZNIS TOP 2011/12.

65

BIZNIS TOP 2011/12. PERSPEKTIVE SRPSKONEMAČKE PRIVREDNE SARADNJE

Bolji na drugi pogled Ukupna spoljnotrgovinska razmena dve zemlje više je nego udvostručena od 2001. godine: sa blizu jedne porasla je na 2,5 milijarde evra. Nemačka je, ako se izuzme uvoz energenata iz Rusije, najznačajniji trgovinski partner Srbije a tome može da se doda činjenica da u izvozu Srbije zemlje EU učestvuju sa 60% dok izvoz na tržište Rusije ili Kine, koji su takođe značajni partneri Srbije, iznosi samo 6,7% odnosno 0,1%. Piše: Michael Schmidt*

66

BIZNIS TOP 2011/12.

U

poslednje vreme sve više medija u Srbiji potencira činjenicu da aktuelni ekonomski odnosi između naše dve zemlje nikada nisu bili bolji. Nemačka je i dalje najznačajniji bilateralni finansijski donator, i sa godišnjom robnom razmenom u visini od oko 2,5 milijardi evra postala je najvažniji spoljnotrgovinski partner Srbije. Nemačka je ujedno i najznačajniji uvoznik iz Srbije. Ovo poslednje omogućeno je, između ostalog, zahvaljujući nemačkim preduzećima koja se u Srbiji bave proizvodnjom i koja su u potpunosti izvozno orijentisana. Trenutno oko 40-ak nemačkih preduzeća ima svoju proizvodnju na geografskom potezu od Subotice do Surdulice. Mogućnosti koje Srbija nudi stranim investitorima još 2009. stale su u jednoj novinskoj rečenici poznatog lista Neue Züricher Zeitung: „Srbija je, kao investiciona lokacija, mnogo bolja od svog imidža.“ I tako je ostalo do danas, uprkos dosadašnjoj ekonom-

skoj krizi i ekonomskim prognozama da će privredni rast, prema navodima NBS, u predstojećem periodu ući u minus od -1,5%. Među privrednim aktivnostima Delegacije nemačke privrede u Srbiji, ova institucija trudi se da promoviše prednosti tržišta Srbije u Nemačkoj svojim aktivnim učešćem na pojedinim sajmovima i promocijama srpske privrede u pokrajinskim nemačkim privrednim komorama. Zahvaljujući delu aktivnosti u samoj Nemačkoj, aktuelnim informacijama o privredi Srbije na svom portalu kao i brojnim projektima koji u Srbiju privlače brojne poslovne delegacije iz Nemačke, u Delegaciji nemačke privrede ne smanjuje se broj upita i interes, uglavnom nemačkih malih i srednjih preduzeća, za poslovnom ekspanzijom u Srbiji. Poslednjih godina beleži se konstantan rast preduzeća u Srbiji čiji su osnivači nemačka pravna lica. U ovom trenutku u Srbiji posluje okruglo 370 takvih kompanija sa tendencijom daljeg rasta. Zahvaljujući tome i Nemačko-srpsko privredno udruže-

@SRPSKIREBUS SVET Trgovinska razmena između Nemačke i Srbije u periodu 2000 - Juli 2012* 2000 1800

U milionima €ur

1600 1400 1200

Nemački uvoz

1000 800

Nemački izvoz

600 400 200 0 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012*

nje (DSW) beleži konstantan rast čla- je, recimo, 2006. godine izvezla svonova te je, u međuvremenu, sa svojih ju robu u Nemačku u visini od 519 230 članica - uglavnom nemačkih ma- mil. evra da bi prošle godine taj volih i srednjih preduzeća kao i srpskih lumen dostigao rekordnih 875,66 preduzeća koja sarađuju sa nemač- mil. evra. Taj trend izbalansiranosti kim tržištem - postala jedno od naj- prisutan je i u ovogodišnjoj razmevećih ekonomskih bilateralnih udru- ni: za prvih sedam meseci ukupan saldo razmene iznosi skoro 1,5 miženja u Srbiji. Ova konstanta u poboljšanju pri- lijardi evra (što je 9,5% više u odnovrednih odnosa dve zemlje vidljiva su na prošlu godinu u isto vreme) je i u statističkim brojkama: ukupna od čega srpski izvoz zauzima 568,97 spoljnotrgovinska razmena više je mil. evra ili 10,50% više u odnonego udvostručena od 2001. godi- su na prošlogodišnju. Najveći izvone: sa blizu milijardu porasla je na znici iz Srbije u Nemačku u prvih 2,5 milijarde evra. Generalno, Srbija 6 meseci ove godine su: Siemens, u ovoj razmeni beleži deficit koji DAD Dräxlmaier Automotive, Leoni se, međutim, sve više smanjuje. Još Wiring Systems Southeast, Impol 2008. godine on je iznosio 968,29 Seval, Hemofarm, Fresenius Medical miliona evra da bi se prošle godi- Care, Bauerhin IGB Automotive, TF, ne zaustavio na 591,88 mil. Srbija KABLE, FKZ, Ball Pakovanja Evropa

i Valjaonica bakra Sevojno. Njihov izvoz činio je 46,67% ukupnog izvoza Srbije u Nemačku u navedenom periodu. Nemačka je, ako se izuzme uvoz energenata iz Rusije, najznačajniji trgovinski partner Srbije a tome može da se doda činjenica da u izvozu Srbije zemlje EU učestvuju sa 60% dok izvoz na tržište Rusije ili Kine, koji su takođe značajni partneri Srbije, iznosi samo 6,7% odnosno 0,1%. Kada je reč o nemačkim poslodavcima u Srbiji, dovoljno je pomenuti aktuelno stanje da top 10 naznačajnijih nemačkih poslodavaca u Srbiji u ovom trenutku zapošljavaju oko 12.000, a sa svim ostalim preduzećima zajedno preko 25.000 ljudi. Nemački privrednici su od 2000. godine do danas u Srbiji angažovali novčani kapital od preko 1,5 milijardi evra. Najznačajniji direktni investitori, da nabrojimo samo neke od njih, jesu: Štada, Metro Cash & Carry, Henkel, Messer, Siemens, Knauf Insulation, Fresenius Medical Care, Leoni itd. Poslednjih godina dolazi sve više značajnih investitora u auto industriju (Leoni, Dräxlmaier, Norma, Bauerhin, Grammer i već najavljeni Bosch), što pored italijanskog Fiata označava dobru preporuku za druge najjače svetske kompanije iz ove branše. Ogromni potencijali u razvoju dalje privredne saradnje dve zemlje postoje i u sektoru energetike, posebno obnovljivim izvorima energije (nedavno je nemački energetski gigant RWE potpisao sporazum o saradnji sa EPSom). Mogućnosti za širenje i povećanje obima saradnje i trgovinske razmene velike su. Ubrzavanje procesa reformi može samo da stvori još atraktivniji ambijent za dolazak novih nemačkih i drugih stranih investitora, što će predstavljati novu razvojnu šansu ne samo za Srbiju i njene stanovnike već i region u celini. *Autor je direktor Delegacije nemačke privrede u Srbiji i izvršni direktor Nemačko-srpskog privrednog udruženja/ DSW

BIZNIS TOP 2011/12.

67

BIZNIS TOP 2011/12. SLOVENAČKO SRPSKA EKONOMSKA SARADNJA

Oporavak zdaj! U Srbiji je gotovo sa istim olakšanjem kao u Sloveniji dočekana vest da je ova zemlja, za koju se početkom jeseni tvrdilo da je „na ivici bankrota“, nedavno bar za izvesno vreme uspela da „prevlada krizu nelikvidnosti“. Pored postojeće intenzivne saradnje, ministar za ekonomski razvoj i tehnologiju Slovenije Radovan Žerjav je nedavno sa beogradskim kolegama razmatrao i mogućnosti zajedničkog izlaska kompanija dve zemlje na treća tržišta. Piše: Milica Rilak

68

BIZNIS TOP 2011/12.

K

oliko je za srpsku privredu važno da slovenačka radi kako treba najbolje ilustruju podaci o ulaganjima. U Srbiji je registrovano oko 1500 a aktivno oko 500 slovenačkih firmi koje zapošljavaju blizu 30 hiljada radnika, a u poslednjoj deceniji investirale su više od 1,4 milijardi evra u ovdašnje pogone i objekte. Među najvećima su Impol Seval, Mercator, Helios i Gorenje, dok se srpske investicije u Sloveniji i dalje mogu pobrojati na prste jedne ruke, mada je naravno dobra vest da više nije dovoljan samo jedan prst.

vor da slovenačke firme ne budu samo puki dobavljači, već i da učestvuju u razvoju proizvoda za autoindustriju, dakle da ponude inovativna rešenja, da sarađuju na tehnološki naprednom nivou sa nemačkim gigantom. Takve potencijale domaćih preduzeća treba iskoristiti i pomoći im da robu plasiraju na tržište“. Više od 600 slovenačkih malih i srednjih preduzeća sarađuje sa gotovo svim evropskim autogigantima - od pomenutog Folksvagena preko Fiata do Pežoa i Renoa. Srbija svoje nade takođe polaže u autoindustriju koliko i u poljoprivredu. Što se ove poslednje tiče, sam slovenački premijer Janez Janša obećao je pomoć Srbiji da, kako je rekao, ne povuče pogrešne poteze u agraru i ne dočeka nespremno članstvo u Evropskoj uniji.

Putem „Komtrejda“, kojeg je u transakciji vrednoj 40 miliona evra preuzeo „Hermes“, pošli su i „Beohemija-Inhem“ (kupili slovenačku „Šampionku“) i, naravno, Slovenački rezon „Nektar“ kojeg je za 50 miliona evra Zato i nije iznenađenje što kupio „Fruktal“. Do 2008. obim rob- Beograd pažljivo osluškuje vesti iz ne razmene rastao je po dvocifre- Ljubljane. A vesti su ovog leta bile nim stopama, a u poslednje četiri poprilično obeshrabrujuće. Kada je godine samo je krizna 2009. done- sredinom septembra ministar Žerjav la pad uvoza i izvoza dveju zema- u Ljubljani predstavio plan nazvan lja. Štaviše, Slovenija je za Srbiju i „Treći paket mera za podršku pridanas osmi po veličini spoljnotrgo- vrednom rastu“, premijer Janša već vinski partner Srbije u izvozu, a de- je uveliko slao poruke da Sloveniji seti u uvozu. nije potrebna finansijska pomoć Za obe zemlje, proizvodnja za Evropske unije uprkos krizi u banizvoz i osvajanje stranih tržišta je- karskom sektoru, a rejting agencija dini je održiv put iz krize. Ministar Fič procenila da je samo za dokapiza ekonomski razvoj i tehnologi- talizaciju tri od šest problematičnih ju Slovenije Radovan Žerjav je krat- banaka, državnih NLB, Nove kreditku posetu Beogradu iskoristio da ne banke Maribor i Abanka Vipa posa kolegama Mlađanom Dinkićem trebno 2,8 milijardi evra. Ovih dai Rasimom Ljajićem prodiskutuje na, kada je Slovenija uspela da proo zajedničkom izlasku kompanija da desetogodišnje obveznice za 2 i dve zemlje na treća tržišta. U najper- po milijarde dolara i tako izbegne spektivnije sektore za tu vrstu sa- krizu likvidnosti, razlozi zbog koradnje ministri ubrajaju drvoprera- jih Vlada u Ljubljani ne želi da trađivačku, prehrambenu i vojnu indu- ži finansijsku pomoć Brisela zvustriju kao i energetiku. če daleko ubedljivije. “Zaduženost Žerjav podržava razmenu inve- Slovenije je na nivou od 50 % BDP sticija i saradnju inovativnih kom- dok kriterijumi iz Mastrihta dozvopanija obe zemlje, a kao primer ljavaju 60%. Imamo prostor veličine inicijative kakvu političari mora- 10% BDP za delovanje, što je opet ju da preduzmu u krizna vreme- dovoljno da do 2015. dođemo do na navodi svoju posetu nemačkom balansiranog budžeta“ kaže za B&F „Folksvagenu“ .„Postigli smo dogo- ministar Radovan Žerjav. „To je veo-

@SRPSKIREBUS SVET

ma snažan temelj, baza na kojoj možemo graditi svoje planove. Austrija je zadužena za 80% BDP pa niko ne govori da bi mogla da ima probleme. Zašto bi onda Slovenija bila problem? Možemo iz krize da izađemo sopstvenim snagama ali je istina i da moramo da uradimo domaće zadatke, pre svega da saniramo banke. Dilema se svodi na to da li dokapitalizaciju banaka prepustiti strateškim partnerima ili državi. Zalažem se za to da prvo potražimo strateške partnere a ako njih ne bude bilo, videćemo šta dalje da radimo“.

Šta se menja Programi iz domena sanacije banaka deo su šireg paketa mera, koji obuhvata predloge izmena Zakona o radu i penzijskom i invalidskom osi-

guranju ali i osnivanje Slovenačkog državnog holdinga (SDH) koji bi trebalo da upravlja svom državnom imovinom. „Holding će biti osnovan do kraja godine, što je rok i za početak sprovođenja i ostalih aktivnosti iz antikriznog paketa“ kaže ministar Žerjav. Suština osnivanja SDH je da se olakša pregovaranje sa potencijalnim ulagačima oko državne imovine kojom trenutno upravljaju tri različite institucije. Stvaranje Holdinga počeće transformacijom Fonda za restituciju (SOD) i istovremenim gašenjem Agencije za upravljanje kapitalnim investicijama (AUKN). Uveliko se spekuliše da je „Dojče Telekom“ zainteresovan za slovenački „Telekom“, da AIG i Svis Re razmišljaju o kupovini „Triglava“ kao i da „Gazprom“ i „Mol“ merkaju „Petrol“. Ministar Žerjav potvrđuje da zainteresovanih kupaca ima ali da je pitanje koliko novca žele da izdvoje za privatizaciju slovenačkih kompanija. „Kriza nije dobar

trenutak za prodaju bilo čega pa ni državne imovine a mi ne želimo da prodajemo po svaku cenu, pa ćemo čitav proces voditi po principu „od slučaja do slučaja“ a glavni kriterijum za odluku o prodaji biće kvalitet ponude.“ Konsolidacija i optimizacija su reči koje odjekuju regionom i propisuju se kao lek za javne finansije obe zemlje. Slovenačka Vlada se, ipak, našla u situaciji na kojoj bi kolege ministri iz regiona mogli samo da joj zavide. Ugledni profesor Jože Mencinger optužio je kabinet premijera Janše da situaciju u javnim finansijama namerno prikazuje crnjom nego što jeste, kako bi građani lakše prihvatili bolne i nepopularne reforme. Demantujući da postoji takva namera Vlade, Radovan Žerjav otpisuje kao fantaziju i procenu kuće Ernst & Young da bi, ako Slovenija ipak prihvati finansijsku pomoć EU, kreditori mogli da zatraže postavljanje tehničke Vlade.

BIZNIS TOP 2011/12.

69

BIZNIS TOP 2011/12.

Anketa

1. Koliko pažnje posvećujete vestima o kolapsu evrozone, propasti evra i sličnim vestima? 2. Do koje mere takve vesti imaju uticaja na vaše svakodnevno poslovanje? 3. Šta su primarni izvori vašeg informisanja o ekonomskim prilikama u Evropi: vaši partneri u tim zemljama, velike agencije (Rojters, Blumberg) ili domaći izvori informisanja? 4. Kako gledate na povremene vesti da evropske kompanije imaju duplikate faktura u drahmama ukoliko, na primer, Grčka proglasi bankrot i ima li Vaša firma neku vrstu „obezbeđenja“ u slučaju poremećaja u poslovanju Vaših partnera iz evrozone? 5. Ako bi ste poredili udarne svetske vesti o evrozoni/evru/eventualnom izlasku nekih zemalja iz evrozone i informacije koje čujete od svojih poslovnih partnera, da li biste na bazi ovih internih izvora ocenili da je situacija teža ili lakša u odnosu na ono što dospeva u medije?

GUSTAVO NAVARO, generalni direktor kompanije Holcim (Srbija) d.o.o

Pažljivo pratimo informacije iz svih kanala

1.

Holcim Srbija nije izolovan sistem. Zato i pratimo sve relevantne vesti i analize koje su u vezi sa finansijskim tržištem i kretanjem kapitala. Od značaja je kada se aktuelna ekonomska dešavanja sagledaju iz različitih kanala informisanja (domaćih i međunarodnih). Na taj način možemo da dobijamo širu sliku i samim tim bolji uvid u realnu situaciju. Ekonomske vesti i trendove sagledavamo zajedno sa velikim brojem drugih informacija iz različitih uglova važnih za našu industriju. Ovakve vesti su bitne, ali naravno da nemaju presudan uticaj za vođenje našeg biznisa. Međutim, ukoliko dolaze iz pouzdanih izvora, veoma su važne za promišljanje budućih poslovnih poteza kompanije Holcim Srbija.

2. 70

BIZNIS TOP 2011/12.

3.

U cilju pravovremenog informisanja o dešavanjima u Evropskoj uniji, prvo se informišemo putem on-line portala velikih i kredibilnih agencija, naročito onih specijalizovanih za finansije. Velike agencije poput Rojtersa i Blumberga su svakako na toj listi. Domaće izvore koristimo u cilju analize uticaja makroekonomskih kretanja na srpsko finansijsko tržište i ulaganja stranih investitora. Kada su u pitanju novinske agencije u Srbiji, Tanjug je jedan od izvora informisanja, koja u poslednjih deset godina pomaže Holcim Srbiji da bude pravovremeno informisana. Složićete se da svaka kompanija ima svoj kodeks ponašanja i principe poslovanja iza kojih treba i da stoji. Holcim Srbija je deo multinacionalne kompanije i takve odluke se donose na najvišem nivou Holcim Grupe. Takođe, svaka oz-

4.

biljna kompanija u Srbiji ili u evrozoni ima specifične metode prilagođavanja promenama ekonomske krize. To tako treba i da ostane. Zbog toga se i lideri uvek na globalnom tržištu lako prepoznaju. Svaki izvor ima svoju relevantnost i značaj. Ne može se sve generalizovati. Naravno, uvek je potrebno čuti nekoliko strana i doneti svoj zaključak.

5.

ZORAN DALJEVIĆ, direktor centralnih finansija za Srbiju i Makedoniju Atlantic Grupe

U 2013. nas čekaju još veći izazovi

1.

Soko Štark je deo sistema Atlantic Grupe, jedne od vodećih prehrambenih kompanija u regiji koja je prisutna na 11 tržišta sa sopstvenim kompanijama - u regionu, zapadnoj Evropi i u zemljama ZND-a i možemo slobodno da kažemo, evropska multinacionalna kompanija. Prema tome, naravno da pratimo sve ono što se dešava i na mikro i na makroekonomskom planu, jer je

@SRPSKIREBUS SVET region kao i evrozona naše direktno poslovno okruženje. Svesni smo da je prvo polugodište 2012. bilo izuzetno složeno i teško za poslovanje, ali isto tako znamo da do kraja godine, odnosno u sledećoj možemo očekivati, još veće izazove, jer se kriza evrozone od proletos pogoršala, uprkos postignutom napretku u političkom smislu. Kao menadžment vrlo racionalno posmatramo različite prilike za održanje i unapređenje svog core biznisa i nastojimo da imamo strategiju za svaki scenario. Uprkos veoma lošim uslovi- pnosti samih informacija o dešavanjima u okruženju, a govorimo ma na svetskim berzama, kao i svih dakle o najtežem periodu ne važnih političkih, ekonomskih, i drusamo za ekonomije u regionu nego gih vesti, procena EU i banaka neopu Evropi i šire, smatramo da je svaka hodno je i da sami “osluškujete” , uokriza ujedno i potencijalna prilika, što čavate i uvažavate razlike i dešavanja je potkrepljeno i postignutim poslov- na tržištima na kojima poslujete i da nim rezultatima. Manje rastemo ne- ste sposobni da se konstantno i brzo go što smo navikli, ali ipak rastemo u prilagođavate promenama. kontinuitetu tako da je Atlantic Grupa Kada je nastupila kriza, raspad u prvoj polovini 2012. godine ostvarievrozone je bio nepojmljiv – la prihod od prodaje u iznosu od 310.7 imovina i obaveze izražene u milliona EUR, što u odnosu na isti pe- zajedničkoj valuti bile su toliko izmeriod prošle godine predstavlja rast od šane da bi raspad uzrokovao krah koji 6,6 odsto, pri čemu se uspehom u da- bi se oteo kontroli. Međutim, kako se našnjim uslovima smatra i ako pada- kriza produbljivala, finansijski sistem te manje od okruženja. Kada govo- se preusmeravao na nacionalne linirimo o Štarku koji u okviru Atlantic je i niskorizične kupovine obveznica Grupe posluje kao strateško poslov- sopstvenih zemalja. Očekujem da će no područje „Slatko i slano“, u prvoj ECB kao i EU preduzeti ozbiljne i ošpolovini 2012. godine ostvaren je uku- tre mere na stabilizaciji bankarskog sipni rast prihoda od prodaje od 8,5% stema i stavljanja pod kontrolu dužu odnosu na prvu polovinu 2011. go- ničke krize. Međutim, pre svega modine. Rast je zabeležen na svim regio- ramo da budemo realni, jer su u igri nalnim tržištima, zahvaljujući sinergij- sve opcije. Tačno je da smo zavisni skim efekatima u okviru Atlantic gru- od dešavanja u okruženju, ali je isto pe koja na svim tržištima posluje kao tako sigurno da ne smemo i ne čekadomaća kompanija sa jakim brendovi- mo skrštenih ruku dok se ne reše proma i sopstvenom distribucijom. Da re- blemi u evrozoni, već se trudimo da zimiram, pratimo vesti ali i radimo na maksimalno iskoristimo sve svoje pojačanju naše pozicije na tržištima gde tencijale. Atlantic Grupa se fokusirasmo prisutni, ja bih to nazvao “busine- la na maksimalnu troškovnu optimiss as usual”, pošto mi u Srbiji, na žalost zaciju, efikasno upravljanje rizicima već imamo dugogodišnje iskustvo sa i dalje ispunjavanje finansijskih obaraznim krizama. veza uz pažljiv izbor spoljnotrgovinU današnje doba globalizacije skih partnera, pogotovo u evrozoni. i interneta, rekao bih sve zajed- Znači, pratimo situaciju i prilagođavano, ali su nam osnovni poka- mo strategiju. zatelji - informacije sa tržišta, koje auVolim da kažem da je situacitomatski predstavljaju odraz svih proja teška, ali nije katastrofalna. mena u društvu. Dakle, pored dostuDaleko od toga da kriza evro-

2.

4.

3.

zone prolazi, u poslednjih nekoliko meseci čak se produbljuje. Evropska centralna banka (ECB) uspela je da ublaži prvobitan kreditni krah operacijom dugoročnog refinansiranja u okviru koje je bankama evrozone pozajmljeno više od trilion evra. To je finansijskim tržištima donelo značajno olakšanje, međutim nisu rešeni glavni problemi - zapravo jaz između država kreditora i država dužnika se povećava, što je rekao bih nova i teža faza krize. Ali kakve god da su prognoze, a danas je teško sagledati sve potencijalne scenarije, fatalistički stav ipak nikad nije bio od koristi, a ponajmanje u poslovanju.

MIROSLAV TLAČINAC generalni direktor kompanije Amiga iz Kraljeva

Evrozona će opstati uprkos zabrinjavajućim vestima

1. 2. 3.

Pročitam, ali ne obraćam neku bitnu pažnju na vesti o kolapsu evrozone, prosto ne verujem da će uopšte doći do njenog kolapsa ili propasti evra. Nemaju bitnog uticaja.

Domaći izvori informisanja, časopisi koji se bave tom problematikom, specifične emisije sa takvim temama i naravno kontakti sa partnerima u tim zemljama.

5.

BIZNIS TOP 2011/12.

71

BIZNIS TOP 2011/12.

4.

Ne verujem da ozbiljnije kompanije imaju duplikate faktura i da svoje poslovanje zasnivaju na takvim vestima. Nisam siguran koliko bi duple fakture uopšte bile dovoljno obezbeđenje u slučaju bankrotstva grčke ekonomije. Generalno gledano ne verujem u propast evrozone, propast evra ili slično jer mislim da ce vodeće zemlje, pre svega Nemačka, učiniti sve da ne dođe do kolapsa evrozone, jer bi to znatno poljuljalo njihovu poziciju kako u Evropi tako i u svetu, naročitou odnosu na SAD i Kinu, tako da je moje mišljenje da ce evrozona opstati.

5.

BOJAN RADUN, izvršni direktor kompanije „Nektar“

5.

Naša procena je da je situacija realno ipak nešto lakša i da su mediji loše odigrali svoju ulogu jureći gledanost i rejtinge, i na taj način preplašili javnost i gurnuli potrošače u paniku i štednju, što onda pokreće negativnu spiralu pada privredne aktivnosti.

strateškog pristupa, spremnosti da brzo reagujemo i odgovorimo na izazove tržišta, prepoznamo i zadovoljimo potrebe naših potrošača i ponudimo im vrhunski kvalitet sa našim proizvodima i inovacijama. Zahvaljujući izvanrednom timu zaposlenih, njihovom profesionalizmu i velikom trudu, istrajavamo već dugi niz godina, i izuzetno smo ponosni na odlične rezultate poslovanja koje svakodnevno beležimo. Ne bih posebno izdvojio konkretne medijske kanale i kuće. Nude nam se brojni izvori informisanja što nama čitaocima zapravo olakšava pristup vestima i informacijama. Mislim da je jako bitno za svakog menadžera da prati dešavanja i kretanja, kako lokalno, tako i van granica svoje zemlje.

3.

Mediji plaše javnost GEORG GRAS, predsednik, Henkel i guraju potrošače Srbija u štednju Dobra obaveštenost i fleksibilnost su ključevi opstanka

1.

S obzirom da naša kompanija posluje i u EU kroz Fruktal u Sloveniji, a i da su nam veliki deo kredita i potraživanja u evrima, ova tema je za nas veoma važna i paSvakako da je redovno informižljivo je pratimo. Sa druge strane, jako sanje od izuzetne važnosti za je teško napraviti bilo kakve konkretsvakog pojedinca, kako sa poMi, u stvari, verujemo da je ne korake za obezbeđenje u slučaju slovnog, tako i sa privatnog aspekta. evrozona dovoljno snažna da problema u evrozoni. Ipak, uprkos nestabilnoj situaciji koja ostane ovakva kakva je daKao što sam već naveo, to na nas prati već neko vreme, verujem da nas. Ipak, ukoliko bi neka zemlja nasvakodnevno poslovanje di- je evrozona dovoljno snažna, da je tim pustila evrozonu i uspostavila svoju rektno nema uticaja. Ali kroz evropskih stručnjaka zadužen za reša- valutu, mi bismo imali isti odnos kao strah koji se stvara kod potrošača na vanje pomenutih pitanja vrlo iskusan, prema zemlji koja danas nije u sastanekim tržištima, to utiče na količinu te da je Evropska unija svesna značaja vu evrozone. Naše najbolje „osigurapotrošnje a samim time i na veličinu očuvanja same valute, a istovremeno nje“ je uvek snaga našeg biznisa, nai zajednice. Bez obzira na sve speku- ših brendova i proizvoda i naši lojaltržišta pa i naš obim poslovanja. Trudimo se da koristimo sve lacije, mislim da je u ovom momentu ni potrošači. kanale informisanja koji su izuzetno bitno da ljudi sačuvaju veru i Verujem da smo dobro infornam dostupni. Od sredstava razmišljaju pozitivno. misani i da možemo verovajavnog informisanja, preko specijaliti informacijama koje dobijaNaravno da se, u određenoj zovanih agencija, pa do prijateljskih i meri, situacija na svetskim tr- mo. Situacija je teška ali nije beznaposlovnih kontakata. žitima odražava na poslova- dežna. Najveći broj naših poslovnih Mi za sada nemamo ni za jed- nje svih privrednih subjekata. Ipak, partnera je usvojio poslovni model no tržište nikakve duplikate Henkel je internacionalna kompani- u skladu sa neizvesnom situacijom i faktura i mislimo da je to ne- ja koja uspešno posluje u 125 zema- uspeva da ostvari solidno i održivo lja širom sveta. To je rezultat dobrog poslovanje. potrebno.

1.

2. 3.

4. 72

BIZNIS TOP 2011/12.

2.

4.

5.

BIZNIS TOP 2011/12. BONITETNA SPOSOBNOST PRIVREDNIH DRUŠTAVA U SRBIJI

Petina solidnih U Srbiji se poslovima boniteta bave Narodna banka Srbije, poslovne banke, desetak raznih agencija i Agencija za privredne registre. Prema metodologiji APR, 19,7 odsto ili 18.035 privrednih društava koja imaju “odličan bonitet” i “veoma dobar bonitet”, čine zdravo tkivo srpske privrede i predstavljaju glavne potencijalne generatore njenog rasta. Piše: Ružica Stamenković*

76

BIZNIS TOP 2011/12.

V

isok stepen zaduženosti i rastuća nelikvidnost srpske privrede, ali i ograničeni kreditni potencijali banaka kao i stalno smanjenje mogućnosti za pribavljanje novog kapitala, ukazuju na dodatno povećanje rizika poslovanja u našoj zemlji koji dalje doprinosi pogoršanju već nestabilnih uslova poslovanja. To uslovljava povećanu obazrivost u poslovanju kako finansijskog tako i realnog sektora. Povećana obazrivost u poslovanju finansijskog i realnog sektora u zemlji nužno uslovljava postojanje pouzdanih ocena o bonitetnoj sposobnosti privrednih subjekata na osnovu kojih se, u postupku donošenja poslovnih odluka, mogu sagledati bonitetna sposobnost poslovnog partnera, klijenta, kupca, dobavljača, odnosno svakog pojedinačnog subjekta u zemlji, ali i osnovna kretanja u srpskoj privredi. Bonitetna sposobnost privrednog društva predstavlja sposobnost tog društva da blagovremeno izmiruje svoje finansijske obaveze, a meri se mišljenjem o bonitetu odnosno rejtingom. Obezbeđivanjem pouzdanih informacija o bonitetnoj sposobnosti privrednih subjekata znači obezbeđivanje osnovnog alata u postupku donošenja poslovnih odluka, što dalje doprinosi jačanju opšte informisanosti svih učesnika na tržištu ali i stabilnosti finansijskog tržišta i stvaranju stimulativnog poslovnog ambijenta. Iz navedenog proizlazi da je na domaćem tržištu sposobnost privrednih društava od izuzetnog značaja u postupku svakog oblika finansiranja odnosno u postupku kreditiranja kao i u postupku trgovanja hartijama od vrednosti, zatim u postupku javnih nabavki, osvajanju novih tržišta, monitoringu poslovnih partnera.

U Srbiji poslovima boniteta bave se Narodna banka Srbije, poslovne banke, desetak raznih agencija i Agencija za privredne registre. Bonitetna sposobnost privrednih društava, koju utvrđuje Agencija za privredne registre, merena je skoringom odnosno ocenom njegove sposobnosti izmirivanja finansijskih obaveza, a utvrđena je na osnovu podataka iz njihovih finansijskih izveštaja za poslednjih pet godina, kao i na osnovu drugih relevantnih i svih statusnih - takođe i podataka o nelikvidnosti u poslednjih 12 meseci, polazeći od poslovnog ambijenta u kome svako posmatrano društvo obavlja svoju delatnost odnosno od oblasti u kojoj posluje. Skoring se u Agenciji za privredne registre utvrđuje primenom domaćeg modela prilagođenog snazi srpske ekonomije, u skladu sa Metodologijom usvojenom u Narodnoj banci Srbije 2007. godine i prenetom u Agenciju zajedno sa poslovima boniteta. Bonitetna sposobnost odnosno skoring privrednih društava utvrđen u Agenciji, zbog svoje sveobuhvatnosti i kontinuiteta u utvrđivanju, nudi sliku o osnovnim kretanjima u srpskoj privredi ali i svakog privrednog društva pojedinačno kao i oblasti i sektora u kojima društva obavljaju svoju delatnost. Takođe, skoring koji utvrđuje Agencija, kao sveobuhvatni ihdikator bonitetne sposobnosti, pruža mogućnosti za identifikovanje privrednih društava koja su glavni nosioci potencijala za budući rast, ali i onih koja su nosioci rizika.

Rezultati utvrđivanja skoringa U Agenciji za privredne registre, u toku maja 2012. Godine, u postupak utvrđivanja skoringa ušlo je 91.748 privrednih društava, a uslove za utvrđivanje bonitetne ocene, saglasno metodologiji, ispunilo je 41.214 privrednih društava odnosno 44,9%. Takođe, važno je napomenuti da su, sa as-

@ SRPSKI REBUS SVET pekta blokade njihovih računa u dužem ili kraćem periodu tokom 2011. godine, 70.332 (77%) društva bila likvidna tokom cele godine, a 21.416 (23%) su imala problema u plaćanju.

1. Bonitetno sposobna privredna društva Nešto manje od dve petine (37,8%) odnosno 34.706 društava od ukupnog broja čine bonitetno sposobna privredna društva (imaju skoring A - Odličan bonitet, B– Veoma dobar bonitet i C - Dobar bonitet), koja prema rezultatima poslovanja i finansijskim kapacitetima u poslednjih pet godina imaju mogućnosti za uredno izmirivanje obaveza. Daljim sagledavanjem bonitetne sposobnosti privrednih društava dolazimo do uže grupe od 19,7% ili 18.035 privrednih društava koja imaju skoring A - Odličan bonitet i B –Veoma dobar bonitet, koja su ostvarila veoma uspešno i sigurno poslovanje iz sopstvenog kapitala odnosno efikasnim korišćenjem pozajmljenih izvora finansiranja. Ova društva ujedno čine zdravo tkivo srpske privrede i predstavljaju glavne potencijalne generatore njenog rasta. Privredna društva koja su ocenjena kao bonitetno sposobna (skoring od A do C) su zapravo glavni nosioci srpske privrede, i ona ostvaruju oko tri četvrtine prihoda i iskazanog neto dobitka, zatim raspolažu sa 60,0% ukupnih sredstava i 76,5% kapitala, a od ukupnog broja zaposlenih u privrednim društvima na njih se odnosi 63,3% radnika. Bonitetno sposobna privredna društva čiji je skoring A - Odličan bonitet, B - Veoma dobar bonitet i C - Dobar bonitet najbrojnija su u sektorima trgovine i prerađivačke industrije (20.424). Ona čine oko tri petine (58,9%) od ukupnog broja bonitetnih društava, što je više od učešća privrednih društa-

va koja su poslovala u ovim sektorima (50.669) u ukupnim privrednim društvima (55,2%). Na nivou pojedinačnih sektora najveće učešće bonitetno sposobnih privrednih društava (skoring od A do C) je u sektorima snabdevanja vodom i upravljanja otpadnim vodama (43,8%) , prerađivačke industrije (42,4%) i saobraćaja i skladištenja (41,5%). Posmatrano sa aspekta veličine, najveći deo - čak 92,7% (32.185) bonitetno sposobnih - čine mala privredna društva ali je to tek nešto više od trećine (37%) od ukupnog broja malih privrednih društava (88.163). Ovde je važno napomenuti da je najveće učešće bonitetno sposobnih u okviru srednjih privrednih društava i to čak 71,5%, odnosno 1.962 od ukupno 2.745 srednjih društava. Sa aspekta pravne forme, najveći deo, odnosno 92, 8% (32.210) bonitetno sposobnih čine društva sa ograničenom odgovornošću (DOO), što predstavlja 38,2% od ukupnog broja DOO (84.378). U okviru pravne forme treba navesti da je najveće učešće bonitetno sposobnih u okviru javnih preduzeća i to 61%, odnosno 292 od ukupno 479 javnih preduzeća, dok je u okviru akcionarskih društava (zatvorena i otvorena zajedno) bonitetno sposobnih samo 36,3%, odnosno 736 od ukupno 2.112 akcionarskih društava.

2. Privredna društva koja imaju problema u poslovanju S druge strane, broj privrednih društva koja imaju problema u poslovanju i čiji je skoring ocenjen sa E - Veoma slab bonitet (597) i Tn - Trajna nelikvidnost (7.042), usled nelikvidnosti u trajanju dužem od 180 dana u poslednjih 12 meseci, na nivou ukupne privrede je 7.639 ili 8,3%. Ova privredna društva nose oko petinu neto gubitaka i kumulira-

nih gubitaka cele srpske privrede i zapošljavaju 5,7% od ukupnog broja radnika. U ukupnim sredstvima učestvuju sa 7,2%, u kapitalu sa 2,3% a u ostvarenim ukupnim prihodima svega sa 1,7%. Od ukupnog broja privrednih društava koja imaju problema u poslovanju, preko dve trećine (69.8%) je poslovalo u sektorima trgovine (2 838) , prerađivačke industrije (1.826) i građevine (667). Takođe, ova privredna društva unutar pojedinačnih sektora, najvećim delom učestvuju u sektorima usluga smeštaja i ishrane (11,3%), prerađivačke industrije (10,6%) i poljoprivrede (10,5%). Istovremeno, posmatrano po veličini, 7.386 privrednih društava koja imaju problema u poslovanju su mala društva koja čine 8,4% od ukupnog broja malih društava. Sa aspekta pravne forme, najveći deo, odnosno 89,4% (6.830) društava koja imaju problema u poslovanju su DOO, što predstavlja 8,1% od ukupnpg broja DOO (84.378). Dok u okviru akcionarskih društava 15,7% čine društva koja imaju problema u poslovanju, odnosno 332 od ukupnog 2.112 akcionarskih društava.

3. Privredna društva sa povećanim rizikom poslovanja Sva ostala privredna društva odnosno 43.492 ili 47,4% su društva sa povećanim rizikom poslovanja, te se s obzirom na značaj koji imaju pomenuti statusi na njihovo poslovanje, za njih bonitetna ocena i ne utvrđuje, a čine ih novoosnovana (14.133), ona nad kojima je pokrenut pravni postupak (3.191) i društva koja su dostavila finansijski izveštaj koji nema ili nema dovoljno podataka (26.168). *Autor je registrator finansijskih izveštaja i boniteta u Agenciji za privredne registre BIZNIS TOP 2011/12.

77

BIZNIS TOP 2011/12. AKCIONARSTVO U SENCI KORPORATIVNIH AFERA

Boli me država

N

akon što je protekle godine zabeleženo blago povećanje prometa na Beogradskoj berzi, posle trogodišnjeg oštrog silaznog trenda činilo se da je niska najtežih godina za ovdašnje investitore, akcionare, emitente i ostale učesnike zauvek prekinuta. Demanti je usledio već u 2012., koja je donela nastavak odumiranja tržišta kapitala, čiji su prometi ponovo počeli podsećati na rane tranzicione godine, premda ovog puta bez vidljive perspektive koja se na horizontu može uočiti. Nekolicina faktora koji su opet sinhrono udarili na nejako domaće finansijsko tržište doveli su do dnevnih prometa koji su ponovo u proseku pali ispod granice od 1 milion evra, dok bi realna slika - kada bi se izuzele mnoge netržišne transakcije u redovnom i blok trgovanju - bila još više zatamnjena.

Pad domaćeg BDP-a, lošiji makroekonomski uslovi, niži standard građana i sve veća nelikvidnost u privredi osujetili su najveće domaće korporacije sa Beogradske berze da značajnije unaprede Odumiranje tržišta poslovne performanse I dok je u prvim godinama globalu tekućoj godini. Ipak, ne krize veći deo berzanskih posleniuzevši u obzir ovdašnje ka etiketirao spoljne faktore kao glavne uzroke ovdašnjeg pada, sada je viuslove poslovanja, preduzeća korporativne še nego jasno da su oni samo manji deo mozaika ovdašnje nevesele siorganizacione tuacije. Naravno, oni se ni u tekućoj godini nisu mogli izuzeti, ali su nove forme pružaju više korporativne afere domaćeg tržišta, nego zavidan otpor još marginalniji položaj manjinskih globalnoj i unutrašnjoj akcionara i nebriga državnih zvaničnika za funkcionisanje berzanskog ekonomskoj krizi. To mehanizma imali krucijelni uticaj na nije slučaj sa njihovim tavorenje portfeljne investicione aktržišnim vrednostima tivnosti u našoj zemlji. Glavne svetske berze u tekućoj gokoje su od početka dini beleže značajan oporavak, iako godine oslabile skoro su turbulencije oko dužničke krize za petinu. pojedinih članica evrozone te uspoPiše: Nenad Gujaničić

78

BIZNIS TOP 2011/12.

ravanje kineske ekonomije u više navrata od početka godine sputavali optimizam globalnih investitora. Ipak, akcije centralnih banaka predvođene američkim Fed-om reperne svetske indekse drže i dalje prilično visoko te, recimo, američki indeksi S&P500 i Nasdaq i dalje registruju dvocifrene stope rasta u 2012. Ovaj optimizam

sa globalnih tržišta nalazi se za sada podalje od marginalnih berzi kao što je domaća, pre svega usled percepcije ovih ulagača koji ovakva mesta, nakon loših iskustava pre 2008. godine, smatraju previše rizičnim za ovu vrstu ulaganja. A kada i neki od njih i zaluta na ovdašnju berzu, izuzetno niska likvidnost veoma brzo smanji apetite za akcijama najvrednijih domaćih kompanija. A da ocene globalnih portfeljnih investitora nisu previše stroge kada su ova tržišta u pitanju možda najbolje govore korporativne afere koje su se rasplele u našoj zemlji u tekućoj godini. Slučaj Agrobanke i spor koji vo-

@ SRPSKI REBUS SVET

Preuzimanja tek na vidiku Iako su akcije domaćih korporacija nastavile da klizaju i u tekućoj godini, nije zabeleženo nijedno veće preuzimanje niti konsolidacija vlasništva od strane većinskih akcionara. Najbliži ovom cilju bili su Imlek i subotička Mlekara, ali je već viđeni kupac (Campina), naprasno prekinuo pregovore tokom maja. Akcije Energoprojekta tokom leta je masivno sticao njegov rival Napred, ali je očito da bez akcija države teško može biti govora o preuzimanju ove kompanije. Grčki ATE najavio je do kraja godine prodaju petine akcija niške AIK banke, ali dva meseca pre isteka 2012. još uvek nije izvesno da li će se ovaj plan grčke državne banke zaista i sprovesti. I da se ova godina ne završi bez pokušaja konsolidacije vlasništva, potrudila se novosadska Victoria Group koja će silom zakonske prinude uputiti ponudu za preuzimanje preostalih akcija Veterinarskog zavoda nakon što je izvršila njegovu dokapitalizaciju u cilju izgradnje fabrike vakcina.

de manjinski akcionari ove bankarske ustanove protiv naše države još dugo vremena će biti jedna od prvih asocijacija za strane investitore koji se namere da se usidre kod nas. Bilansi ostalih banaka kotiranih na tržištu za duži period ostaće tek finansijski izveštaji koje treba uzimati s rezervom, što učinak bankarskih akcija iz indeksne korpe Belex 15 u prvih devet meseci najbolje ilustruje. Štaviše, negativan efekat „afere Agrobanka“ preneo se i na ostale hartije pa su i kompanije iz realnog sektora ubrzo postale kolateralna šteta ovog događaja. Negativan odnos države prema berzanskom tržištu kulminaciju je dostigao u tekućoj godini. Odnos čelnika NBS-a, Vlade i drugih državnih institucija prema institutima akcionarstva pao je na najniže grane od početka tranzicije, pa se svaki akcionar može zapitati čemu postojanje nominalnih prava zapisanih u ovdašnjim zakonima. Iz vizije državnih službenika berza je poistovećena sa kazinom, dok su portfolio investicije u najafirmativnijem tumačenju njihovih nastupa dovedene na nivo neželjenih aktivnosti. I nije u pitanju samo tretman manjinskih akcionara Agrobanke već i odnos državnih zvaničnika prema akcionarstvu uopšte. Nova zakonska regulativa, izmenjena da nanovo reguliše tržište, prosto mami većinske vlasnike da pobegnu otuda (prag prinudnog otkupa akcija spušten na 90%), dok gotovo ništa nije urađeno kako bi se podstakao saobraćaj u drugom smeru - korporatizacija državnih preduzeća i njihov izlazak na tržište. Štaviše, i kompanije koje po zakonu moraju izaći na berzu, kao što je državni Telekom, „plivaju“ u bezvazdušnom prostoru dok njihovim manjinskim akcionarima i potencijalnim investitorima ostaje samo da osluškuju naglabanja bulevarske štampe u vezi sa novim manevrima političkih elita.

Poslovanje jače od krize A koliko ima smisla boriti se za ovdašnju korporativnu scenu možda BIZNIS TOP 2011/12.

79

BIZNIS TOP 2011/12. najbolje pokazuju poslovni rezultati ovih preduzeća koji su ostali stabilni i u tekućim uslovima poslovanja, komparativno znatno nadmoćniji u odnosu na privredne subjekte u državnoj svojini. Ipak, ne bi se moglo reći da berzanske kompanije ne trpe žestok uticaj ekonomske krize, koja se na domaćem terenu pre svega ispoljava u vidu hronične nelikvidnosti koja sputava normalnu tržišnu utakmicu. Kompanije iz indeksne korpe Belex 15 u prvoj polovini godine zabeležile su snažan rast prihoda i neveliki porast dobiti, s napomenom da su ukupni rezultati ovih korporacija pod velikim uticajem Naftne industrije Srbije (NIS), dominantnog emitenta na domaćem berzanskom tržištu. Ukupan poslovni prihod ovih kompanija u posmatranom periodu iznosio je 174,8 milijardi dinara što je 15,5 odsto više u odnosu na isti period protekle godine. Najveći rast zabeležilo je Jedinstvo iz Sevojna čiji su konsolidovani prihodi porasli 2,3 puta, dok je u apsolutnom obimu najveći doprinos ovom skoku dao NIS sa rastom realizacije od 18 milijardi dinara (20,6 odsto). Značajan rast prihoda ostvario je i Metalac (19 odsto), dok su dvocifrene stope rasta zabeležili i Fitofarmacija, Energoprojekt holding i Sojaprotein. Ukupna neto dobit kompanija iz korpe Belex 15 u prvoj polovini godine iznosila je 29,2 milijarde dinara, što je za oko dva odsto više u odnosu na isti period protekle godi-

80

BIZNIS TOP 2011/12.

ne. Najveći rast dobiti zabeležila je AIK banka koja je udvostručila krajnji rezultat, dok je značajno povećanje dobiti ostvario i Energoprojekt holding. Veliki pad krajnjeg rezultata od 62,1 odsto registrovao je bečejski Sojaprotein, dok su značajan pad dobiti pretrpeli i Aerodrom „Nikola Tesla“ (pad od 43,3 odsto) i Jubmes banka (pad od 35,7 odsto). Jedina kompanija iz korpe indeksa Belex 15 koja je negativno poslovala u prvih šest meseci bio je pirotski holding Tigar koji je ostvario gubitak od 89,2 miliona dinara. Poslovni rezultati vodećih domaćih korporacija bili bi svakako bolji da se u prvoj polovini godine nisu intenzivirali negativni faktori koji se pre svega tiču sve slabijeg standarda domaćeg stanovništva, nelikvidnosti privrede, turbulentnog kretanja kursa dinara i sl. NIS, kao najuspešnija kompanija u protekloj godini u Srbiji, na dobrom je putu da ovu titulu odbrani, ali čak ni ova korporacija nije ostala imuna na otežane uslove poslovanja. Veliki dug državnih preduzeća (pre svega Srbijagasa) mogao bi ozbiljno da ugrozi krajnji rezultat NIS-a, a kako to može da izgleda najbolje bi posvedočili akcionari Aerodroma, s obzirom da je ova kompanija već otpisala deo dugova nacionalnog avio prevoznika Jat Airways-a. Sa sve većom nelikvidnošću privrednih subjekata susreću se i bankarske ustanove (bankarski si-

Dobitnici i gubitnici Indeks najlikvidnijih akcija, Belex 15, oslabio je u prvih devet meseci 13,6 odsto, dok je deprecijacija kursa dinara dodatno otežala nepovoljni položaj ovdašnjih portfeljnih investitora. Najveći dobitnik na tržištu bio je građevinar Energoprojekt u svetlu moguće borbe za preuzimanje ove kompanije, dok je sličan motiv akcije Imleka vinuo na rekordan nivo. Odlični poslovni rezultati Fitofarmacije zaslužni su za skok njenih akcija, dok je očekivana dokapitalizacija subotičkog Veterinarskog zavoda ovoj akciji donela dvocifrenu stopu rasta. Gubitnike je predvodio Tigar koji je više nego prepolovio svoju vrednost nakon što kompanija ni u ovoj godini nije rešila goruće pitanje pogolemog duga. Veliki gubitak registrovala je i Komercijalna banka, pre svega kao posledica skandala sa Agrobankom i činjenice da je jedan od vodećih akcionara najveće domaće državne banke silovito prodavao akcije. Lošiji krajnji rezultat odneo je Sojaproteinu četvrtinu vrednosti, dok je pad profitabilnosti Aerodroma, kao posledica nenaplaćenog duga od Jat-a, srušio akcije ove najveće domaće vazdušne luke.

stem registruje čak petinu loših kredita), ali su Komercijalna i AIK banka za sada održali prilično dobar nivo profitabilnosti, značajno iznad proseka bankarskog sektora. Veliki pad kursa dinara u prvih šest meseci zaduženijim domaćim kompanijama odneo je značajan deo poslovnog dobitka, pa je ovaj činilac bio presudan za loš krajnji rezultat Sojaproteina i Tigra. Ne samo nepovoljno kretanje kursa domaće valute već i u kontinuitetu niži standard našeg stanovništva upućuje domaće korporacije da se sve više okreću evropskom i svetskom tržištu, a od uspeha van granica naše zemlje u velikoj meri zavisiće razvojna komponenta ovih privrednih subjekata.

BIZNIS TOP 2011/12. GDE ULAŽE EBRD U SRBIJI

Nužno i poželjno Činjenica da na dugoj listi projekata Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) na prvi pogled preovlađuju kreditne linije bankama i finansiranje srpske infrastrukture, više govori o nama nego o investicionoj politici ove finansijske institucije. Očajni putevi i železnice, kao i zastarela energetska postrojenja uslovljavaju da država već dugo dominira među partnerima, ali EBRD ne krije interesovanje za domaći agrobiznis koji po nivou privučenih investicija prednjači u regionu. Piše: Ivana Pavlović

82

BIZNIS TOP 2011/12.

E

BRD je najveći investitor u Srbiji sa dosad uloženih preko tri milijarde evra kroz 150 direktnih i 38 regionalnih projekata. Podaci Banke pokazuju da je u kapital srpskih kompanija i fondova od 1998. do kraja 2011. investirala 378,6 miliona evra, dok je iznos kreditne podrške šest puta veći ili 2,469 milijardi evra. Pre deset godina odnos između ulaganja u kapital (equity) i kreditiranja (debt) je bio još nepovoljniji. Na kraju 2002. učešće duga u portfelju je bilo čak 95%, a dokapitalizacija samo 4%. U 2012. udeo investiranja u kapital srpskih kompanija je tri puta veći ili 13%, a kredita 84%. Samo u poslednjih pet godina EBRD je sa 203 miliona evra ušao u kapital ovdašnjih kompanija, i to uglavnom u sektore finansija, agrobiznisa, nekretnina i turizma. Generalno, do sada je najviše uložio u infrastrukturu čije je učešće u portfelju 38%, na finansijske institucije otpada 27%, korporativni sektor 18%, a na energetiku 17%. Ako bi se sudilo po statistici, država je „milija“ Banci, jer je učešće privatnog sekora u portfelju 45%. To je manje nego u Hrvatskoj gde privatne kompanije u portfelju EBRD učestvuju sa čak 63%, ili Albaniji gde je učešće 58%, ali ipak više nego u BiH (24%) i Makedoniji (39%). U EBRD objašnjavaju da je ispod polovično učešće ovdašnjeg privatnog sektora rezultat gorućih infrastrukturnih potreba u regionu. “EBRD je igrao, a i dalje igra važnu ulogu u finansiranju puteva i železnice, kao i energetike u Srbiji. Ulažemo u projekte koji po pravilu zahtevaju ogromne sume novca koje se direktno pozajmljuju državi ili javnim preduzećima za koja država daje garancije”, kažu za BiF u londonskoj kancelariji EBRD. U isto vreme naglašavaju da Banka ima potpisane ugovore i sa velikim brojem kompanija koje su u privatnim rukama. Recimo, samo prošle godine, od 28 projekata 25 je potpisano sa privatnim klijenti-

ma, dok je ove godine potpisano 13 ugovora o finansiranju privatnog sektora, a samo dva vezano za javni sektor. “Kako vreme prolazi, potrebe za infrastrukturom se smanjuju i pojavljuju se drugi izvori finansiranja. Zato očekujemo da će se udeo privatnog sektora povećati kao što je godinama rastao u Hrvatskoj,”, procenjuju u Banci i ističu da se projekti odobravaju na osnovu striktno propisanih kriterijuma. “Neki od ključnih su da je investicija poslovno realna, da doprinosi lokalnoj ekonomiji i razvoju dobrog korporativnog upravljanja i da zadovoljava visoke standarde zaštite životne sredine“.

Hrana je favorit EBRD je vodeći investitor u Jugoistočnoj Evropi u oblasti infrastrukture, energetike, finansijskog sektora, a u poslednjih nekoliko godina primat u regionu preuzima agrobiznis, u čemu je Srbija u vrhu investicija EBRD od 115 miliona evra samo u 2011 godini. Ukupna ulaganja u agrobiznis na Zapadnom Balkanu su prošle godine iznosila 156 miliona evra za 16 projekata, dok su ukupne investicije Banke u taj sektor bile 945 miliona evra. Viši bankar u agrobiznis timu EBRD sa sedištem u Londonu Miljan Ždrale ističe da ulažu u ceo lanac ishrane i da je samo u ovoj godini investirano 285 miliona evra u agrobiznis Jugoistočne Evrope. Pored činjenice da je većina zemalja uspešnija upravo u tom sektoru, motiv više da se finansira razvoj takvih kompanija je oseka bankarskih aktivnosti i smanjeno interesovanje investicionih fondova za ovaj region u poređenju sa Turskom, Poljskom i Rusijom. Fokus banke će i dalje biti podsticanje regionalog širenja lokalnih kompanija, investicije u energetsku efikasnost, poboljšanje bilansa banaka kroz dugoročne kreditne aranžmane i dokopitalizaciju, ali i na finansiranju obrtnog kapitala u pred i post žetvenom periodu, dodaje Ždrale. Kao ključne projekte u

@ SRPSKI REBUS SVET

Zemlja Srbija BiH Crna Gora Hrvatska Makedonija Albanija

Ukupna vrednost investicija u evrima na kraju 2011. 3 mlrd 1,4 mlrd 295,2 mil 2,6 mrld 964,8 mil 683 mil

Učešće privatnog sektora u portfelju EBRD u % 45 24 41 63 39 58 Izvor: EBRD Factsheet za posmatrane zemlje

regionalnom agrobiznisu on navodi ulaganja u kapital vodećih kompanija poput Agrokora i Atlantic Grupe u Hrvatskoj, Victoria Grupe u Srbiji, akvizijski kredit Nektaru iz Srbije za kupovinu slovenačkog Fruktala, ulaganja u obnovljive izvore energije sa Agrokorom, u energetsku efikasnost sa fabrikama šećera Viro u Hrvatskoj i Sunoko u Srbiji i sl. Naš sagovornik ističe da kompanija prethodno moraju da prođu rigorozne provere, odnosno da tek nakon uspešne tržišne, komercijalne, tehničke i pravne analize i provere integriteta vlasnika i menadžmenta postaju klijenti EBRD. Pored toga, Banka se za inevstiranje u kapital firme odlučuje i posle kreditnih aranžmana, napominje Ždrale. Preduslov je i da postoji mogućnost izlaska iz investicije kroz berzu, prodaju firme strateškom partneru ili akcija banke većinskom vlasniku (jer banka je po pravilu manjinski investitor). Ždrale smatra da je dokapitalizacija pravi instrument za podršku zdrave privatne firme jer preduzeće ne nosi

teret kredita i lako može dalje da razvija osnovni biznis. Za firme koje pak uzmu kredit od ove banke, “nezavisnost” u upravljanju firmom je značajno veća nego kod kompanija u kojima je EBRD suvlasnik.

Iskustva kompanija Izvršni direktor Nektara Bojan Radun kaže da se za tu kompaniju nije ništa promenilo od kad su od EBRD dobili kredit od 35 miliona evra za kupovinu Fruktala. Razlog zašto se kompanija odlučila za zajam, a ne za ulazak EBRD u kapital Nektara je, tvrdi on, poslovna politika. “Mi smo porodična kompanija i u pogledu dokapitalizacije smo vrlo konzervativni. S obzirom da smo bili nisko zaduženi odlučili smo se za kupovinu Fruktala iz sopstvenih izvora i akvizicijskog kredita EBRD”, navodi Radun. Bilo da se firma odluči za kredit ili za dokapitalizaciju, prednosti su višestruke, “pre svega kapital koji stvarno dođe u kešu i uplati se na vreme”, ocenjuje generalna direktorka kompanije SBB Dragica

Pilipović, inače bivša šefica EBRD za Srbiju. Iako javnost u poslovanju i korporativno upravljanje nisu jača strana većine srpskih firmi, ući u portfelj EBRD znači da firma mora poslovati potpuno legalno. Sa druge strane, kako kaže Pilipovićeva, EBRD kao finansijski investitor ne upliće se mnogo u poslovne odluke pošto veruje da uspešne firme znaju bolje kako da posluju. “Problemi mogu nastati ukoliko rukovodstvo ili vlasnici moraju da reaguju na tržište i konkurenciju brzo, a EBRD možda sporo reaguje”, ukazuje Pilipovićeva na eventualnu slabost prisustva Banke među akcionarima. Njeno mišljenje dele i u Victoria Grupi u kojoj EBRD raspolaže sa više od petine kapitala. U kompaniji kažu da su sklapanjem tog partnerstva osim povećane javnosti u poslovanju, stekli još veći kredibilitet u međunarodnoj poslovnoj zajednici. To je razlog, ocenjuju, zbog čega danas predstavljaju pouzdanog poslovnog partnera mnogim domaćim i stranim privrednim i finansijskim institucijama. Ulazak EBRD je omogućio da firma takođe uvidi prostor za unapređenje poslovanja kao što je uvođenje novih funkcionalnih oblasti, standardizacije procesa i uvođenje zajedničke platforme za izveštavanje – SAP. Poseban korist za Victoria Grupu je korišćenje bogatog međunarodnog iskustva koje ova institucija poseduje kao i mreže poslovnih kontakata i eksperata iz oblasti agro-industrije i privrede. O eventualnim promašajima u selekciji partnera u Srbiji, Banka je prilično škrta na informacijama. Kako su odgovorili, udeo problematičnih firmi “nije zabrinjavajući”. Nešto otvoreniji je Ždrale koji kaže da Banka, uprkos krizi, nije imala većih problema sa naplatom u Srbiji iako neke kompanije imaju manje profite zbog pada kupovne moći potrošača i skupljih sirovina. BIZNIS TOP 2011/12.

83

BIZNIS TOP 2011/12. SRPSKE FIRME NA AFRIČKOM TRŽIŠTU

Počnimo ljubav ispočetka Nakon okončanih revolucija u većem broju afričkih zemalja, srpske firme traže novu šansu na tim tržištima. S obzirom da su se poslovi vredni miljarde dolara, koje su nekada na ovom kontinentu obavljala bivša jugoslovenska a pre svega srpska preduzeća, sveli u najboljem slučaju na par stotina miliona, firme iz Srbije pokušavaju i da se udruže sa preduzećima iz regiona, kako bi tamo lakše konkurisale za nove poslove. Piše: Marica Vuković

84

BIZNIS TOP 2011/12.

P

rivreda Srbije trenutno ima robnu razmenu sa skoro svim afričkim zemljama najviše sa severnom Afrikom, ali i sa najmanjim državama poput Reuninona i Zelenortskih ostrva. Od 2009. do 2012. godine izvoz na taj kontinent kretao se od 50 do 125 miliona dolara godišnje, što je bilo 0,6 do 1,5 odsto ukupnog izvoza Srbije u tom periodu, dok je uvoz bio od 130 do 250 miliona dolara ili jedan do 1,5 odsto ukupnog uvoza. Srpske firme u Afriku najviše izvoze obojenu metalurgiju, akumulatore, auto-gume, poljoprivrednu mehanizaciju, građevinske mašine, ambalažu, lekove i hranu. „Ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije sa afričkim zemljama odvija se neujednačno, sporadično i sa stalnim deficitom na strani Srbije, tako da se nijedna zemlja ne može izdvojiti kao najuspešniji partner“, kaže Zorica Jekić, savetnik u Odboru za ekonomske odnose sa inostranstvom Privredne komore Srbije. Prema njenoj oceni, bolja bilateralna i regionalna saradnja sa afričkim zemljama zahteva redefinsanje državne politike o nastupu na tamošnjim tržištima, jer pored teške ekonomske situacije u Srbiji postoje i objektivne prepreke a tiču se viznog režima, međubankarskog poslovanja, nedovoljne pokrivenosti predstavništvima i nedostatka potpunijih informacija. Potencijalni afrički partneri su pre svega u privatnom sektoru koji je u usponu, a kojima ovdašnje firme mogu da ponude kompletne inženjering usluge za realizaciju projekata po sistemu ključ u ruke, za skladištenje i čuvanje poljoprivrednih proizvoda, kao i kompletne linije za procesnu industriju u preradi voća, povrća, mesa, mleka - klanice, šećerane, uljare, mlekare, pekare, u saradnji sa zapadnim partnerima, koji su čak spremni da kreditiraju svoj deo po-

sla. Naša sagovornica smatra da su prednosti srpskih preduzeća i u iskustvu koje poseduju u oblasti hidrogradnje, od hidrogeoloških istraživanja, preko izgradnje brana za vodosnabdevanje, reklamacije zemljišta sa desalinizacijom i suzbijanjem pustinje, do tretmana svih vrsta otpadnih voda, što je praktično dokazao i „Energoprojekt“ koji uspešno posluje u nekoliko afričkih zemalja.

Stari i novi igrači Ova kompanija je decenijama prisutna u Africi, „gde imamo lokalne radnike koje smo obučavali“, kaže generalni direktor Vladimir Milovanović, napominjući da je ovaj kontinent specifično tržište i zahteva specifičan rad. U Alžiru “Energoprojekt" radi na jednom od najznačajnijih projekata - projektovanju, konsaltingu i izgradnji brana na akumulacijama vode za piće i za navodnjavanje. “Uključeni smo u međudržavni sporazum kao firma koja proširuje saradnju Srbije i Alžira, a vrednost poslova je 16 miliona evra. Radimo i u

Tunis Najznačajnija oblast u privrednoj saradnji Srbije i Tunisa je građevinarstvo. Već više decenija nosilac te saradnje je preduzeće Hidrotehnika-Hidroenergetika iz Beograda, koje gradi energetske i poljoprivredne brane po celom Tunisu. Iz Srbije u Tunis izvozi se kukuruz, beli lim, smart kartice, obrađeno bukovo drvo, a uvoze se proizvodi tekstilne industrije, urme, sardine. U prvih šest meseci 2012. ostvarena je razmena u vrednosti od 12,3 miliona dolara, od čega je izvoz bio 3,9 miliona, a uvoz 8,4 miliona dolara. Izvoznici su bili Sirmium stil Sremska Mitrovica, Ju es stil, Leoni- Prokuplje, NIS Novi Sad.

@ SRPSKI REBUS SVET

Gani, gde smo ove godine obezbedili poslove vredne 15 milona evra, a ugovoreni su i novi za još 30 miliona“, najavljuje Milovanović. „Energoprojekt–niskogradnja” je ugovorio u Ugandi, u Kampali, posao vredan 7,3 miliona evra i tamo će izvoditi radove na rekonstrukciji šest saobraćajnica. Nigerija je tradicionalno dobro tržište za “Energoprojekt”, gde je kompanija prisutna već četiri decenije i godišnje realizuje radove za 70 miliona evra. U ovoj najmnogoljudnijoj afričkoj zemlji planirana je izgradnja srpske ambasade do kraja naredne godine, a za uzvrat kompaniji će biti omogućeno da kupi druge lokacije na kojima Srbija više nema interesa da održava diplomatska predstavništva, da na njima izgradi objekte za potrebe posla koji „Energoprojekt“ već radi na tim tržištima. „Planiramo proširenje aktivnosti u mostogradnji u Zambiji, tamo imamo kompaniju dugi niz godina koja radi ne-

ke manje poslove, ali nam je važno njeno prisustvo jer planiramo širenje poslova u izgradnji puteva“. najavljuje Milovanović i dodaje da ve-

Egipat Spoljnotrgovinska razmena Srbije i Egipta u prvih šest meseci 2012. bila je u vrednosti od 17 miliona dolara, od čega je izvoz bio 11 miliona, a uvoz šest miliona. Tokom 2011. na listi proizvoda izvezenih u Egipat bili su beli lim, hartija, karton, proizvodi za zaptivanje od gume, gume za vozila, traktori, proizvodi namenske industrije, delovi za motore, cevi, ploče, limovi i trake od mesinga. Vodeći izvoznici su bili Ju es stil - Smederevo, Tetra pak – Beograd, Jugoimport SDPR, Valjaonica bakra Sevojno, Tigar tajers – Pirot.

će poslove u doglednoj budućnosti planiraju i u Zimbabveu. Na tržište Afrike „zakoračila“ je i novosadska mesna industrija „Neoplanta“ koja je u Angolu krajem juna izvezla 15 tona paštete „patelina“. Time je, kako kaže menadžer za izvoz u toj kompaniji Đurđica Jojić Novaković, zaokružen prvi kontigent od 60 tona mesnih prerađevina izvezenih u tu afričku zemlju. Plasmanu „pateline“ prethodile su isporuke mesnih narezaka i „prego“ gotovih jela, a novosadska kompanija trenutno je jedina mesna industrija u Srbiji koja je ostvarila prodor na tržište podsaharske Afrike. Ulazak na nova tržišta, s fokusom na afričke zemlje u kojima „Nelt“ (majka kompanija „Neoplante“) ima razvijenu distributersku mrežu jeste strateški cilj kompanije za ovu godinu. „Dalji koraci podrazumevaju nastavak isporuka za Angolu, kao i početak plasmana proizvodnog asortimana u Južnoafričku BIZNIS TOP 2011/12.

85

BIZNIS TOP 2011/12. Republiku. Trenutne aktivnosti vezane su za usklađivanje standarda između Srbije i Južnoafričke Republike, kao osnov za mogućnost plasmana proizvoda životinjskog porekla na ovom tržištu, a zatim i dobijanja dozvole za izvoz. I pored velike podrške jake distributerske kuće, punih pet meseci pripremali smo dokumentaciju koju smo nedavno poslali njihovoj Upravi za veterinu, a očekujemo da će proteći bar još par meseci dok njihovi stručnjaci prouče dokumentaciju i odobre uvoz“, kaže Jojić Novaković.

Brane, lekovi i traktori Beogradska distributerska kompanija „Nelt“ je prodaju u regionu subsaharske Afrike započela krajem 2010. godine otvaranjem firme u Angoli. U Africi Nelt distribuira proizvode kompanija „Procter & Gamble“, „Wrigley“ i „Neoplante“. U junu 2012. godine osnovana je firma „Nelt Zambia Limited“ i započeto je sa distribucijom u toj ze-

Maroko Vrednost izvoza iz Srbije u Maroko u 2011. iznosila je svega 267 hiljada dolara, a vrednost uvoza iz Maroka 13 miliona dolara. U prvih šest meseci 2012. ostvarena je razmena u vrednosti od 4,1 milion dolara, od čega je izvoz bio 467 hiljada, a uvoz 3,7 miliona dolara. Na listi proizvoda u izvozu su spoljne gume koje se koriste na građevinskim ili industrijskim vozilima, ploče vlaknatice, obrađeno bukovo drvo, traktorske spoljne gume, hrastovo drvo, uređaji za radio-daljinsko upravljanje. Izvoznici su Mitas Ruma, Mostogradnja Beograd, Geneko – Beograd. Iz Maroka su uvožene jakne, haljine, pantalone, obuća, paradajz, konzervisane sardele i papaline.

86

BIZNIS TOP 2011/12.

mlji. “U Angoli zapošljavamo 67 ljudi, od kojih je pet menadžera iz Srbije dok su ostalo lokalno zaposleni. U Zambiji trenutno ima 17 zaposlenih. Poslovi na oba tržišta su rezultat dugogodišnje saradnje kompanija Nelt i Procter&Gamble, čiji je Nelt distributer na zapadnom Balkanu. Promet na ova dva afrička tržišta u ovoj godini iznosi oko 15 miliona dolara, a za 2013. je planirano oko 25 miliona dolara”, naveli su u „Neltu“ za „Biznis i finansije“. U narednoj godini započeće se i sa distribucijom proizvoda u Zimbabveu i Mozambiku, čime bi se obezbedila zastupljenost u četiri ključne zemlje subsaharske Afrike. „Hemofarm“, kako tvrde u toj vršačkoj farmaceutskoj kompaniji, posluje uspešno na tržištima severne i jugozapadne Afrike. „Suprotno kod nas uvreženom mišljenju, na većini africkih tržišta, bar što se tiče farmaceutske industrije, prisutni su gotovo svi vodeći svetski proizvođači, bilo direktno ili preko partnerstava sa domicilnim proizvođačima. Zato je uz cenovnu konkurentnost neophodan i kvalitet na nivou standarda u zemljama EU“, kaže Aleksandar Popović, ditrektor u „Hemofarmovom“ sektoru marketinga, zadužen za tržišta afričkih zemalja. „Hemofarm“ izvozi u Afriku, kako direktno, tako i preko tendera, a u toku su procene o isplativosti da se započne sa lokalnom proizvodnjom po licencama „Hemofarma“ i „Štade“ u nekim od afričkih zemalja, kako bi obezbedili dugoročno prisustvo na tim tržištima. Beogradski „Planum“ očekuje dobijanje poslova na izgradnji vojne bolnice i rekonstrukciji jedne vojne baze u Angoli u vrednosti od 500 miliona dolara, „Putevi Užice“ su u Alžiru angažovani na izgradnji bolnice u vrednosti od 15 miliona evra, dok preduzeće „HidrotehnikaHidroenergetika“ gradi brane u Africi u vrednosti od 68,9 miliona dolara. Kompanija „ITN“ iz Zemuna

Alžir Daleke 1982. robna razmena sa Alžirom je iznosila 500 miliona dolara, a Srbija je imala stalni suficit. Prošle godine Srbija je izvezla robe u vrednosti od osam miliona dolara, dok je uvoz iz Alžira iznosio svega 68 hiljada dolara. U prvih šest meseci 2012. vrednost srpskog izvoza iznosila je 7,3 miliona dolara, a vrednost uvoza iz Alžira svega 9.000 dolara, a uglavnom je uvožen helijum. Na listi najznačajnijih srpskih proizvoda u izvozu su cevi od rafinisanog bakra, lekovi, prikolice i poluprikolice, akumulatori, kosačice. Izvoznici su bili FBC Majdanpek, Hemofarm, IMT Agrotehnika Boljevac, Lohr -Bačka Topola.

je u završnoj fazi ulaska u projekat sa alžirskom državnom kompanijom za izgradnju hladnjača za voće i povrće, a u toku je realizacija ugovora „Industrije motora Rakovica“ o izvozu 15.000 traktora u Etiopiju, čija vrednost iznosi oko 170 miliona evra. Procenjuje se i da bi Srpski energetski konzorcijum - čiji su osnivači Elektrovojvodina, Agencija za energetsku efikasnost Srbije, Institut Mihajlo Pupin, Energotehnika južna Bačka, ION solutions, Saga i banjalučki Elnos – mogli da na projektima u Nigeriji, Zimbabveu, Angoli i Bocvani u 2013. dobiju poslove vredne 100 miliona evra. Kompanije članice konzorcijuma mogu da realizuju sve poslove u distribuciji struje, od projektovanja, do opremanja, izgradnje i obuke menadžmenta i radnika. Na jednom velikom tenderu u Alžiru pobedila je Kontrola letenja Srbije i Crne Gore, tako da će u njenoj pilotskoj školi u Vršcu uskoro početi obuka 49 Alžiraca, a vrednost posla je preko dva miliona evra.

BIZNIS TOP 2011/12. IZMENE U OPOREZIVANJU PRIHODA DRUŠTAVA KAPITALA IZ RAZLIČITIH PORESKIH JURISDIKCIJA

Produžena ruka države Predložen Nacrt izmena zakona o porezu na dobit pokazuje da je država zaključila da je došlo vreme da se ozbiljnije zahvate prihodi društava kapitala odnosno multinacionalnih preduzeća (MNP), kako u zemlji tako i u inostranstvu. Ugrađivanje smernica OECD u ovu materiju ne bi trebalo da znači izneveravanje njihovog duha a to je podsticanje međunarodne trgovine, a ne kažnjavanje ovih poreskih obveznika. Pitanje utvrđivanja transfernih cena je složena materija u kojoj imamo malo iskustva. Piše: Dragan Obradović*

88

BIZNIS TOP 2011/12.

N

acrt izmena Zakona o porezu na dobit pravnih lica koje je predložilo Ministarstvo finansija i privrede pokazuje da zakonodavac posmatra reformu poreskog sistema kroz širok međunarodni kontekst i postepeno ga usaglašava sa poreskom politikom države. U tekstu izmena, poseban akcenat stavljen je na izvor prihoda društava kapitala iz različitih poreskih jurisdikcija. Drugim rečima država je zaključila da je došlo vreme da se ozbiljnije zahvate prihodi društava kapitala odnosno multinacionalnih preduzeća (MNP), kako u zemlji tako i u inostranstvu. U tom kontekstu, izuzetno je važno pitanje transfernih cena. Transferne cene su cene za transakcije dobara, usluga i prava intelektualne svojine između povezanih lica, odnosno između dve povezane kompanije koje su rezidenti različitih država, ili između centrale i ogranka kada je centrala u jednoj, a ogranak u drugoj državi. U situaciji kada su dobra, usluge ili prava intelektualne svojine kompanije prodavca precenjeni, dobit kompanije kupca je smanjena, a dobit kompanije prodavca je povećana. Kompanija kupac iskazuje umanjenu dobit, odnosno veće troškove. Kao cena nastala u vezi sa transakcijama sredstvima ili stvaranjem obaveza među povezanim licima, transferna cena može

značajno odstupati od cena koje se obrazuju za iste ili slične transakcije između nepovezanih lica na slobodnom tržištu. Transferne cene posebno se vezuju za poslovanje transnacionalnih kompanija, u situaciji kada domaća filijala relocira dobit u zemlju sedišta matične kompanije ili neku drugu zemlju koja ima status poreskog raja, u kojoj se nalazi druga povezana kompanija (posrednička kompanija). Predložene izmene Zakona pokazuju da je zakonodavac ozbiljno shvatio povezanost matičnih pravnih lica i zavisnih pravnih lica i da je u njima pronašao izda-

@ SRPSKI REBUS SVET

šan izvor finansiranja putem oporezovanja transakcija među njima. Tom zaključku ide u prilog činjenica da se prag povezanosti sa sadašnjih 50% smanjuje na 25% udela, akcija odnosno glasova u organima upravljanja, čime je proširena poreska osnovica. Takođe će se povezanim licem smatrati svako nerezidentno lice iz jurisdikcija sa preferencijalnim poreskim sistemom, takozvanim "poreskim rajevima", čime se obuhvataju i transakcije koje do sada nisu bile na dohvatu poreskim vlastima. Da ovakve namere ne bi ostale samo mrtvo slovo na papiru,

predloženim izmenama Zakona biće bliže uređena primena noveliranih odredaba Zakona i to kroz oslanjanje na smernice Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) što navodi na zaključak da će se sistem oporezivanja transfernih cena u potpunosti upodobiti sa metodama koje se primenjuju u zemljama OECD-a, odnosno da će one na izvestan način postati integralni deo Zakona. Transferne cene su značajne za poreske obveznike i državu jer u velikoj meri utiču na određivanje prihoda i rashoda MNP pa samim tim i na oporezivu dobit. U primeni navedene smernice OECD, jedno od najtežih pitanja je pitanje utvrđivanja odgovarajućih transfernih cena za potrebe oporezivanja, što dodatno utiče na složenost i ozbiljnost ove materije. Zato je novim izmenama Zakona uvedena obaveza pripreme dokumentacije o transfernim cenama koja će morati da bude vrlo ozbiljna i detaljno pripremljena. U tom smislu i rok za pripremu dokumentacije produžen je sa sadašnjih 68 na 180 dana. Za nepodnošenje propisane dokumentacije, predviđaju se visoke kazne. Da bi najavljene izmene dobile potpuni smisao, ne samo poreske uprave već i sami poreski obveznici moraće dobro da ovladaju međunarodnim standardima u oblasti pravilnog određivanja transfernih cena. U tom smislu država će morati posebno da vodi računa o principima međunarodnog oporezivanja, jer se na to obavezala izmenama ovog zakona i prihvatanjem već pomenutih smernica OECD kada su u pitanju transferne cene. Pritom treba imati u vidu da je osnovna funkcija smernica OECD da umanje mogućnost sukoba između poreskih uprava i podstaknu međunarodnu trgovinu i ulaganje na multilateralnoj i nedeskriminisanoj osnovi. Krajnji cilj je održavanje nivoa ekonomskog rasta, zbog čega se neprekid-

no radi na uspostavljanju međunarodnog konsenzusa o principima oporezivanja kako bi se time izbegli jednostrani principi poreskih sistema bilo koje države. Ukoliko je namera zakonodavca bila da se uspostavi ravnoteža između interesa države i poreskih obveznika - multinacionalnih preduzeća - na istovetan i pravičan način svima, veoma je značajno da se razmotre svi aspekti koji su značajni za transferne cene odnosno, možemo slobodno reći, vezano za reformu poreskog sistema. Jedan od takvih aspekata je raspodela tereta dokaza, što je i ustanovljeno u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, gde se podrazumeva da najveći teret dokazivanja preuzima poreska uprava, odnosno da ona treba da pokaže da je primenila pravila o transfernim cenama u skladu sa Zakonom, odnosno smernicama OECD. Međutim, poreska uprava je ipak otišla dalje i obavezala obveznike da pripreme dokumentaciju i teret dokazivanja prevalila na obveznike, te je time sebi obezbedila mogućnost kontrole utvrđenih transakcija između povezanih lica. Shodno tome da se zaključiti da će biti potrebno dosta napora i truda kako bi se ovladalo najavljenim izmenama, s obzirom da su najavljene izmene u potpunosti razumljive samo vrhunskim stručnjacima – pa, na osnovu toga, bez obzira koja strana će nositi teret dokazivanja moraće da se imaju u vidu i drugi aspekti odnosnog poreskog postupka koji uticu na sveobuhvatno (u skladu sa smernicama OECD) administriranje pravila o transfernim cenama, ukljucujući i rešavanje sporova o nečemu gde nemamo nikakvu praksu. Ovi aspekti takođe uključuju kazne, postupak kontrole, žalbeni postupak, zatezne kamate itd. uključujući i već pomenuti teret dokazivanja. Autor je poreski savetnik finansijskog direktora UniCredit Banke BIZNIS TOP 2011/12.

89

BIZNIS TOP 2011/12. FRILENSING U SRBIJI

Gutljaj slobode Ljudi koji u Srbiji izaberu da rade kao frilenseri – u arhitekturi, programiranju, novinarstvu, dizajnu ili kao istraživači – imaju znatno lošije uređen status od svojih kolega u Evropi koji sve češće biraju neku formu fleksibilnog rada. “Slobodnjaci su izuzetno bitni u očuvanju ljudskosti u ovom svetu koji sve pokušava da ukalupi u neke predodređene okvire“, kaže Jasmina Kosovac Dragić, diplomirani ekonomista i slobodnjak koji se bori za bolji pravni status svojih kolega. Piše: Marija Dukić

90

BIZNIS TOP 2011/12.

J

elena Radoman, istraživačica koji se bavi pitanjima ljudske i nacionalne bezbednosti zamenila je početkom ove godine stalno radno mesto u jednoj nevladinoj organizaciji za status frilensera i sada radi na projektnoj bazi za različite domaće i strane organizacije, ili jednostavnije rečeno, po ugovoru i na poslovima koje sama bira. U novembru će ponovo uspostaviti radni odnos, ali na određeno vreme. Jednom frilenser – uvek frilenser: i kada zasnuje radni odnos njen status će zavisiti od sredstava koji su organizaciji na raspolaganju i “koliko i sama budem uspešna u obezbeđivanju fondova za projekte unutar organizacije”. Radoman je jedna od, u Srbiji još ne tako čestih, pripadnika “nove radne snage” koja sama ugovara svoje poslove, istovremeno radi za više poslodavaca i samostalno se brine o svim aspektima svog radnog statusa – svom penzijskom i zdravstvenom osiguranju, godišnjem odmoru, radom vremenu i slobodnim danima. Fleksibilnost u svetu rada i zapošljavanja postaje sve aktuelnija. Prema podacima dr Živke Pržulj sa Beogradske bankarske akademije, rad na određeno vreme u Nemačkoj povećan je u periodu 1991 - 2001. za 44 odsto. Fleksibilno radno vreme raširenije je u severnoj i zapadnoj Evropi, dok u novim državama članicama iz istočne Evrope dominira tradicionalno radno vreme od 40 sati nedeljno. Flekisibilan rad (koji pored statusa frilensera ima različite forme) forsiraju poslodavci jer im je radna snaga potrebna na ograničeno vreme. Za deo zaposlenih, prihvatanje takvog statusa, pogotovo u krizi, predstavlja nametnut izbor. Za druge, predstavlja pitanje životnog izbora da radno i slobodno vreme kombinuju prema sopstvenim potrebama. Najveća prednost frilensinga je mogućnost biranja projekata i poslova "koji su meni lično zanimljivi i/ili isplativi", kaže Radoman. To

istovremeno znači i da nema utroška vremena i energije na rad na tekućim poslovima kao kada ste u stalnom radnom odnosu u određenoj organizaciji. Takođe, status frilensera uglavnom omogućava proširenje mreže saradnika i kontakata. Meni lično je omogućio da bolje istražim svoja interesovanja i da „zavirim“ u neke druge tematske oblasti izvan studija bezbednosti koje su moja izvorna afilijacija.” Slobodnjaci su izuzetno bitni u očuvanju ljudskosti u ovom svetu koji sve pokušava da ukalupi u neke predodređene okvire, smatra Jasmina Kosovac Dragić, diplomirani ekonomista i magistar prava, koja svoju stručnost naplaćuje preko Finansijsko ekonomskog biroa, čiji je i osnivač. “Imate mogućnost da sami određujete koliko ćete vremena provesti sa porodicom, što posebno odgovara majkama. Kada ste na sve ovo još i dobro plaćeni, nema veće sreće”, tvrdi sagovornica BiF-a. Jelena Jovanović, vlasnik firme za advertajzing, veb produkciju i online marketing u kojoj je sebe zaposlila, kaže da se taj osećaj slobode koji ima kao frilenser ne može platiti, ali je cena za to nesigurnost. “Kriza se dosta oseća u marketingu. Poslove sklapam uglavnom preko kontakata napravljenih pre 2008. godine ili preko jakih preporuka”, kaže ona.

@ SRPSKI REBUS SVET sere kao načinu za smanjenje nezaposlenosti. U Americi i EU frilenseri su registrovani te im je status regulisan. U Srbiji trenutno zakonski propisi ne prepoznaju statusno određenje frilensera, oni su „nevidljivi“ odnosno mogu se prepoznati tek u nekim odredbama postojećih propisa.

Samo da nešto ne zaboli

Lični ugled je ključan u pronalaženju novih poslova. “Oblast kojom se bavim je ograničena na određenu akademsku i NGO zajednicu pa informacije kruže jako brzo i potencijalni partneri su čim sam prestala da radim vrlo brzo bili obavešteni o tome, te su u kratkom roku počele da pristižu ponude” kaže Radoman.

Finansijska disciplina “Često se dešava da dok radite jedan projekat uđete u drugi pa ih realizujete istovremeno. Niko vas tada ne pita za vaše radno vreme, bitno je da oba završite u zadatim rokovima”, kaže Kosovac Dragić. „Za to vam je potrebna određena doza fleskbilinosti, i velika samodisciplina”. Dok je za firme naplata potraživanja gotovo nedostižni cilj, većina frilensera je u ovoj disciplini veoma uspešna. Razlog tome je činjenica da rade ili sa “proverenim” klijentima ili da ugovorom dobro definišu obaveze i prihode. “Frilenseri moraju da prate sve informacije o administrativnim stranama svog posla, ali i da umeju da naprave dobar ugovor koji ne ostavlja mogućnost da ih klijent ne isplati. Neki su u tome uspešniji od drugih, ali svima im je zajedničko jedno – bolja im je naplata od inostranih nego od domaćih firmi”, kaže Kosovac Dragić. Frilenseri uglavnom posluju kao fizička lica i rade od projekta do

Rat(d)nici bez gospodara Iako se u Srbiji ova reč koristi manje od decenije, na engleskom govornom području ona postoji već skoro dva veka. Kovanicu frilens (freelance) smislio je ser Valter Skot u noveli Ajvanho 1820. godine opisujući njom ratnike koji se bore za onoga ko ih plati. Tek 1903. je ova reč priznata kao glagol od strane Oksfordskog rečnika a značenje nije menjala do danas osim što se proširila na niz drugih profesija projekta u najraznovrsnijim oblastima u kojima kao uslugu prodaju svoje znanje. Ono što poziciju frilensera u Srbiji čini daleko drugačijom od onih u svetu je neizgrađen zakonski okvir. “Za težak položaj frilensera u Srbiji većinom je kriva loša regulativa, u kojoj se oni ni ne pominju”, kaže Kosovac Dragić koja se bori za unapređenje njihovog statusa kroz projekat Budi frilenser. Nedavno su frilenseri prvi put pomenuti u jednom zvaničnom dokumentu, u Fiskalnoj strategiji za 2013. sa projekcijama za 2014. i 2015. gde se govori o unapređenju pravnog okvira za frilen-

U EU se zna koliko frilensera ima u svakoj sferi privrede, pa tako znamo da su npr. 35 odsto evropskih novinara slobodnjaci. Najveći broj frilensera u Srbiji radi “na crno”, zbog visokih poreza. Kada rade legalno, obično biraju ugovore o autorskom delu kaže Kosovac Dragić. Veliki broj frilensera u Srbiji se vode kao nezaposleni i na taj način su zdravstveno osigurani, bar dok ne odbiju sve ponude za posao sa biroa i ne budu skinuti sa evidencije. Kada se to desi mnogi od njih, iako zarađuju i uplaćuju zdravstveno osiguranje, nemaju overene zdravstvene knjižice. Jelena Jovanović koja je ceo život frilenser zdravstvenu knjižicu nema “nekih šest godina”. Otvaranje sopstvene firme nije joj olakšalo situaciju. “Iako uplaćujem zdravstveno osiguranje, opsluživanje svih šaltera koje od mene institucije u Srbiji zahtevaju je takva golgota da mi se ne isplati da uopšte mislim o tome šta ću raditi kada dobijem grip ili možda neki veći zdravstveni problem. Obaveze prema državi se rešavaju automatski a za svoja prava morate sami da se potrudite”. U EU je situacija drugačija – od 2009. po nemačkim zakonima na primer svi registrovani stanovici moraju da imaju zdravstveno osiguranje pa se tako ni frilenserima koji rade po projektima ne može desiti da budu osigurani samo nekoliko meseci godišnje. Oni međutim nisu obavezni da doprinose socijalnom sistemu, osim novinara i umetnika koji plaćaju određenu svotu kako bi obezbedili državne penzije, zdravstveno osiguranje i plaćenu negu kada ostare. BIZNIS TOP 2011/12.

91

@I 94

BIZNIS TOP 2011/12.

O S L AL O K

A AT

O

BIZNIS TOP 2011/12.

@ IOKOLOSALATA SVET PERMAKULTURA, NOVI KONCEPT URBANE I RURALNE POLJOPRIVREDE

Šargarepa na usijanom limenom krovu Nekada je permakultura važila za subverzivnu i revolucionarnu ideju, da bi danas prerasla u model po kojem se kreiraju čitave gradske četvrti. Parkovi, domaćinstva i poljoprivredna dobra shvataju se kao prostori pogodni za samodovoljnu proizvodnju zdravih biljaka i životinja. Taj koncept predstavlja novu filozofiju odnosa prema prirodi i globalno je sve zastupljeniji - kako u bogatim evropskim gradovima tako i u siromašnim afričkim zemljama, a posebnu popularnost stekao je tokom krize. Piše: Petar Ilijin

U

22. distriktu Beča, Aspen Seedstadtu, uskoro bi trebalo da nikne naselje sa 22.000 stanovnika, a dospeće na novinske stupce ne zbog pametnih štedljivih zgrada ili modernih saobraćajnica već, najverovatnije, zbog – šargarepe koja niče na simsu. Prema predlogu koji je zasad u razmatranju, stanovnici ovog bečkog naselja mogli bi postati sami svoji poljoprivrednici, s voćem i povrćem koje će gajiti u parkovima, oko okućnica, na terasama i fasadama.

Ovog septembra je na samoj oglednoj lokaciji - na prostoru napuštenog aerodroma - profesor dr Verner Kvarda sa Univerziteta za prirodne resurse i životne nauke održao dvonedeljni seminar iz permakulture. Pohađali su ga učenici, profesori i studenti iz mreže eksperata "Akademia Danubiane", mahom iz istočnoevropskih zemalja, pozvani da daju svoje ideje i doprinos konačnom uobličavanju ovog (verovatno) bečkog "vrtnog naselja", koje bi bilo uređeno po konceptima permakulture. U početku ocenjivana kao subverzivna i revolucionarna, danas je ideja permakulture postala model po kome se kreiraju čitave (ne samo) urbane zajednice. Premakultura je složenica termina "permanen-

ta agrokultura", čiji su tvorci dva Australijanca, Bil Molison i Dejvid Holmgren. Oni su još 1974. razvili ideju o permakulturi kao održivom načinu obrađivanja zemlje. Ideja je počela da zadobija pristalice četiri godine kasnije, kada je Molison objavio knjigu „Permakultura 1“. On i danas u svojim poznim godinama podučava volontere koji, s gumenim čizmama na nogama i zaštitnim rukavicama, hrle na njegovu "Tagari" farmu da bi na njoj uživo učili o konceptu permakulture.

Vidik kojeg je moguće pojesti Ideja permakulture podrazumeva obradu zemlje na tradicionalan način, stvaranje domaćinstava koja mogu sebe da prehrane ali i da recikliraju sopstveni otpad. Prihvaćena je kako u siromašnim krajevima sveta tako i u visoko urbanim sredinama gde se stvara „jestivi krajolik“, i to unutar gradskih zelenih površina gradova, na terasama kuća, stambenih i poslovnih zgrada, čak i na fasadama. „U gradu Andernahu u Nemačkoj imala sam prilike da vidim gradsko zemljište pretvoreno u povrtnjak. Na njegovom održavanju angažovan je jedan broj nezaposlenih, dok su ondašnji stanovnici pozvani da čestvuju u čitavoj stvari. Edukovani su, takođe, da na pravilan način sami uberu i koriste plodove iz ove bašte“, kaže jedna od učesnica seminara profesora Kvarde u Beču, arhitekta dr Viktorija Aladžić. Princip permakulture počiva na posmatranju i primeni organizovanja eko sistema u skladu sa prirodnim tokovima. Pažljivim dizajnom uklapaju se i kombinuju biljne kulture koje obezbeđuju uzajamnu zaštitu od štetočina, a sve sa ciljem da se nahrani stanovništvo, te da se poljoprivredno zemljište zaštiti od propadanja. I mada možda zvuči pomalo komplikovano, ovaj model je veoma ekonomičan: nakon početnog postavljanja predela ostaje još samo nešto posla oko održavanja ovog prirodnog sistema. Principi permaBIZNIS TOP 2011/12.

95

BIZNIS TOP 2011/12. kulture sažeti su stavom da stanovništvo treba do hrane da stigne u koracima, a ne u miljama. Ti jednostavni principi primenjuju se širom sveta - u gradovima ali i izvan njih. U Velikoj Britaniji asocijacija je stara 30 godina, dok su 2011. i 2012. osnovane i u Grčkoj, Italiji, Turskoj i Hrvatskoj. U Francuskoj, Portugaliji i Španiji, pak, već duži niz godina postoje jaki i etablirani centri. „Primećujem da su pokrenuti mnogi permakulturni projekti u Grčkoj, i to baš kada je počela kriza. Sličan trend primetan je i u severnoj Africi na nekoliko mesta nakon „arapskog proleća“. Ljudi se vraćaju drugačijem, manje potrošačkom a više održivom načinu života, što zbog krize a što zbog spoznaje da treba promeniti način života i sistem organizacije društva. Jer, permakultura treba da bude permanentna kultura življenja. Ona nije vezana samo za organizaciju poljoprivrede već i celog društva“ smatra Zoe Lujić, koja je uz Nikolu Jankovića jedini naš stručnjak za dizajn permakulture. Na lokalnom nivou, primena permakulture u velikoj meri zavisi od rukovodstva pojedinih gradova i opština. Engleski gradovi Bristol, Totnes i Straud najdalje su odmakli u primeni permakulturnog koncepta. „Godinama je u svetu popularno korišćenje gradskih površina jer ono podstiče druženje u malim baštama, kreativne radionice i slobodnu razmenu. Budućnost je u pojedincu a onaj ko počne da traži rešenje za izlaz iz situacije u koju smo dospeli doći će do permakulture“ smatra Janković. On je kurs završio u Portugalu a praktično se usavršavajući na jednoj porodičnoj farmi u inostranstvu; u našoj zemlji još nije imao priliku da primeni svoje znanje. Na nivou Evropske unije postoji poseban savet za permakulturu. Formiran je 2006. a izrastao je iz Instituta permakulture osnovanog

96

BIZNIS TOP 2011/12.

još 1996. Evropski savet za permakulturu obuhvata evro-nacionalne organizacije permakulture.

Srpski pioniri U Srbiji je asocijacija za permakulturu tek u osnivanju, a inicijativu za njegovo formiranje dala je Lujić. Ona trenutno živi u Velikoj Britaniji, gde radi na inicijativi da se ekocid - masovno uništenje prirode - proglasi petim zločinom protiv mira priznatim od UN. Za formiranje srpske asocijacije za permakulturu ima podršku nacionalnog WWOOF, svetske organizacije volontera u organskoj poljoprivredi. Prvi srpski kursevi edukacije iz permakulture rezultat su njenog angažovanja. Dragana Marjanović, još jedan entuzijasta, je arhitekta koja je u Mošorinu stvorila oazu tradicionalnog u graditeljstvu, ali i u obradi zemlje. Stekla je iskustvo radeći u Siriji, Kolumbiji, i Africi a specijalizaciju za zemljanu arhitekturu završila je u Francuskoj. Skrasila se u Novom Sadu, odakle povremeno stiže u selo Mošorin kako bi održavala radionice pravljenja kuća od blata. Usput, za organsku baštu sakuplja seme starih, zaboravljenih ratarskih sorti i upoznaje se sa permakulturom, a sve

to objavljuje na svom sajtu. U razgovoru za B&F kaže da ne smatra sebe još dovoljno stručnom da bi govorila o permakulturi. Ipak, počela je da je primenjuje u praksi jer je, kaže, to najbolji način da nešto nauči. „Kada sam se upoznala sa permakulturom zanimalo me je da budući centar za zemljanu arhitekturu koji podižem u Mošorinu postane samoodrživ i da obezbedim zdravu hranu svim učesnicima. Vremenom sam shvatila da je permakultura mnogo više od toga“, kaže Marjanović. Prva znanja dobila je od Bruna Motika i Ivana Grega, osnivača Instituta permakulture Hrvatske koji su održali predavanje u Volonterskom centru Vojvodine. Najvažnija literatura joj je knjiga Sepa Holcera „Permakultura, praktični priručnik za prirodan i samoodrživ uzgoj voća, povrća i životinja“, koja se smatra jednom od najboljih knjiga na ovu temu – retko štivo na ovu temu prevedeno kod nas. „Vrlo brzo sam shvatila da je to ozbiljna nauka, i da ću iskustvo sticati čitavog života. Tokom radionica u Mošorinu imala sam prilike da upoznam veliki broj ljudi koji se bave sličnim i srodnim temama,“ kaže Marjanović.

JEDNA OD 100 NAJVEĆÍH INDUSTRIJSKIH GRUPACIJA NA SVETU INVESTIRA U SRBIJI

Francuska kompanija Saint-Gobain kupuje fabriku Karbon iz Topole

U ambasadi Republike Francuske u Beogradu, 14. novembra 2012. održaće se svečanost objavljivanja akvizicije i nove velike francuske investicije u Srbiji. Svečanosti će prisustvovati gospodin Jacques Courday (zamenik ambasadora Francuske u Srbiji), kao i gospodin Tomas Rosak (Generalni Delegat SaintGobain kompanije i regionalni menadžer za Mađarsku, Češku i Istočno-adrijatsku regiju). Samo nekoliko godina nakon prve investicije u Srbiji, SaintGobain nastavlja svoj razvoj i donosi odluku da, bez obzira na krizu, investira još jednom. Nova akvizicija će unaprediti položaj Saint-Gobain kompanije u građevinskim proizvodima na regionalnim tržištima, posebno u Srbiji i Crnoj Gori. Sa ovom akvizicijom Saint-Gobain osnažuje svoj proizvodni portfolio i ponudu prema kupcima.

Saint-Gobain je kompanija osnovana 1665. godine u Francuskoj. Danas Grupa posluje u 64 zemlje, zapošljava 195.000 ljudi i ima promet od 42,1 milijardu eura. SaintGobain posluje u Srbiji već petu godinu kroz tri ćerke kompanije: Isover, Rigips i Weber. Weber je jedna od aktivnosti kompanije Saint-Gobain, sa 9500 zaposlenih u 46 zemalja širom sveta. Saint-Gobain Weber Srbija prodaje proizvode za fasade, lepila za keramiku, fug mase i proizvode za unutrašnje radove ne samo na tržištu Srbije, već i na tržištima okolnih zemalja, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, itd.

BIZNIS TOP 2011/12. PAMETNI AUTOMOBILI

Samoupravljači na četiri točka Ako se zakonodavci slože, automobil bez vozača kompanije "Google" mogao bi od januara 2013. da polaže “vozački ispit”, piše Forbs. Iako traže velike investicije u istraživanje, pametni automobili imaju sve više pristalica među vozačima i osiguravačima Piše: Dušan Ilić

P

očetkom 80-ih godina došlo je do prvih upliva elektronike u kontrolu mehaničkih komponenti a danas je elektronika potpuno preuzela upravljanje vozilom. Ne samo što smo zagazili u eru pametnih automobila već je gotovo izvesno da će se i automobili srednje klase razvijati mnogo bržim tempom nego što se u početku predviđalo. Njujork Tajms piše da će do 2014. kamera na zadnjem braniku verovatno postati standardna oprema za nove automobile, uz gomilu drugih koje je danas teško i izlistati. Dovoljno je skloniti ruke sa volana i automobil će se uparkirati sistemom senzora na branicima, kamera, GPS-a, obračuna uglova, što govori da pod haubom postoji mikroelektronski “mozak” koji bdi nad svim parametrima vožnje automobila.

Prema podacima broj poginulih u saobraćajnim nezgodama u svetu

98

BIZNIS TOP 2011/12.

veći je od broja nastradalih u ratovima ili od teških bolesti. Zaključak je jasan: razvojem tehnike, snage motora, automobili prevazilaze kapacitete drumova - a ovo nikako ne ide pod ruku sa nedovoljno obučenim vozačima, što je problem sa kojim se čovečanstvo suočava. Ipak, teško je zamisliti da će vozači tako brzo postati izlišni ("guglmobil" se još teško snalazi u oluji i nevremenu), informacione tehnologije su im sve značajniji suvozač. Sve brži razvoj tehnologije dovešće do interakcije između automobila – prepoznaće duga svetla, oboriće automatski svoja, podešavati snopove, obaveštavati vozača o znakovima i elektronsko poštovanje istih. “Naravno, tu nije kraj, već početak. Onog momenta kada dođe do apsolutne unifikacije klasa vozila na putevima, doći će do tačke kada vozač neće biti potreban. Pitanje je da li će se to dogoditi 2030, 2040, 2050. godine. To ne znači da je elektronika bolji vozač, Šumaher ili Raikonen su nenadmašni, ali jeste bolja od 98 odsto vozača”, kaže Saša Milovančević, direktor “AQOS Technologies” kompanije za dizajn, istraživanje i proizvodnju automobila. “U ranoj fazi ABS je vozaču oduzimao osećaj pri kočenju, dok je uređaj protiv proklizavanja poništavao vozački stil, znanja, pa je samim tim došlo do nerazumevanja vozača i automobila. Posle deset godina razvoja iste teme znači da su kapaciteti i performanse početne ideje udesetostručene.” Raznovrsna oprema - od računara i Wi-Fi uređaja, preko navigacije i senzora, do lasera i SCBS sistema kočenja - odavno je ušla u automobilsku industriju. Globalna elektronska mapa je uspostavljena planetom i jasno je da više niko ne vozi gleda-

jući u kartu. Takva veza dovešće do situacije da se automobili međusobno prepoznaju i komuniciraju, što je zona razvoja za narednu deceniju.

Sigurnost, a tek onda zabava Najvažniji pomak napravljen je u podizanju sigurnosti. Elektronski podsistemi za kontrolu stabilnosti vozila u deliću sekunde detektuju kada je sigurnost vožnje ugrožena i vrše korekcije koje nisu pod kontrolom vozača. Na sličnom principu radi „EDR“ (Event Data Recorders), uređaji koji se ugrađuju u automobil i detektuju događaje u vožnji. U to spadaju “osnovni događaji” - ubrzanje, kočenje, prebrzo ulaženje u krivine - i složeniji, kao što su bočna proklizavanja ili naginjanje. Na bazi analize učestalosti i intenziteta ovih događaja kreira se slika o vozaču i njegovim stvarnim navikama i stilu vožnje. U slučaju da dođe do sudara, EDR automatski detektuje i dojavljuje situaciju uz koncizan opis ključnih parametara bitnih da se zbrinjavanje eventualno povređenih uradi maksimalno brzo i efikasno. EDR tehnologiju su zdušno prigrlile osiguravajuće kuće koje precizniji opis sudara štiti od lažnih potraživanja. “Osiguravajuće kuće su izuzetno zainteresovane za nove modele određivanja visine premija na bazi toga kako neko stvarno vozi. Uobičajeno se koriste posredni parametri za određivanje u koju grupu rizika spada vozač. Međutim, takvi modeli nisu prilagodljivi i ne nagrađuju vozače koji voze pažljivo. Takođe, vozači su diskriminisani po polnoj pripadnosti, jer se premija drugačije određuje za žene i muškarce, što postaje sve manje društveno prihvatljivo. U takvoj situaciji, postoje ogromne mogućnosti za

@ IOKOLOSALATA SVET primenu tehnologije koja može da odredi ko je kakav vozač. Posredno, sa ciljem smanjivanja troškova, vozači se navikavaju da voze sigurnije”, kaže za B&F Dejan Dramićanin iz BitGear-a. S obzirom da većina ljudi sve više vremena provodi u pokretu a posebno u automobilu, teži se ka umrežavanju gde god je to moguće. "Mercedes Benz News" - vesti o politici, biznisu, nauci i tehnologiji, zatim sportu, zabavi, itd – uvedene su u modele ove kompanije posredstvom nemačke novinske agencije koja sarađuje sa novinarskim pulovima iz 22 zemlje širom sveta. Tako će Mercedesovi vozači dobijati informacije na ekranu vozila, bilo da su stacionarni ili u pokretu. Aplikacija, koja je bezbedna i laka za korišćenje, dostupna je na 28 svetskih jezika. Unosom specifičnih parametara neke od zemalja, vozač će dobiti najnovije vesti upravo iz te zemlje, što, praktično, automobil čini mobilnom redakcijom. Prvobitno je ova aplikacija bila dostupna samo u SL modelima, dok je od jula meseca dostupna svim Mercedes Benz vozilima sa Comand Online internet platformom. Ekspanzija Androida navela je mnoge autokompanije da uz pomoć mobilnog telefona svojim kupcima olakšaju vožnju. Tako je BMW među prvima promovisao aplikaciju “My BMW remote” sa mnoštvom mogućnosti: lociranje vozila na parkingu pomoću aplikacije na smart telefonima, kojima se mogu uključiti farovi na vozilu ili zvučni signali, ili se vozilo pak može locirati na mapi. Otključavanje/zaključavanje vozila se takođe može izvršiti uz pomoć telefona, kao i podešavanje klime.

Robot na vetru Od bočnih do bitnih upliva u život vozača, klatno se sa "Googlemobilom" gotovo do krajnosti pomerilo ka “samoupravljajućim” automobilima. Google je u avgustu objavio da je njegov automobil bez vozača bezbedno prešao 480 hiljada milja bez ijedne nezgode

koju je prouzrokovao (jedinu nezgodu izazvao je drugi automobil). Sistem implementiran u Google automobile (koji koristi veštačku inteligenciju) radi na prikupljanju informacija uz pomoć Google mape, tačnije “Google street view” aplikacije, koja kombinuje pogled sa kamera iz vozila i radara. Automobil je testirao Stiv Mahan, koji je potpuno slep. Google pametni automobil se sastoji od hibridne Tojote Prijus, koja uz pomoć lasera detektuje sve prepreke na putu, a uz pomoć GPS navigacije može sam otići bilo kuda. Ovaj robot automobil reaguje brže od čoveka – ima percepciju od 360 stepeni. Kada poželimo da imamo sami kontrolu nad svojim vozi-

lom dovoljno je samo dotaći volan ili neku od pedala. Naravno, tu su i mane. Google automobil "krasi" mnoštvo nedostataka koji će se ispraviti u hodu. Mnogo lošiji rezultati, naime, pokazani su pri lošijim vremenskim uslovima. Prilikom jakih pljuskova, vetra, prašine kamera ne daje jasnu sliku, i tada se auto mora osloniti na radare i senzore. Koliko su ovo važni detalji biće jasnije i iz pregovora koje je Google već pokrenuo sa osiguravajućim kućama koje bi trebalo da osiguravaju ovakvo vozilo, koje, kako su najavile, imaju nameru da puste na puteve i američke države Arizona, Florida, Havaji i Oklahoma. BIZNIS TOP 2011/12.

99

BIZNIS TOP 2011/12. POSLOVANJE FUDBALSKIH STADIONA

Trava zaborava Od naredne sezone na stadionima fudbalskih klubova koji igraju Superligu Srbije reflektori će biti obavezan deo inventara. To nije samo troškovna stavka već pre svega ulaganje od kojeg u velikoj meri zavisi povećanje prihoda kluba. Restorani, muzeji, poslovni i stambeni prostor u okviru stadiona, predstavljaju dodatne mogućnosti za popunjavanje kase i ulaganje u igrače. Piše: Vladimir Simović

F

udbalski trener Avram Grant koji je predvodio beogradski Partizan tokom prolećnog dela prošle sezone često je umeo da se požali na kvalitet terena u Srbiji. “Bio sam u Kini, Mikroneziji i Africi... Srbija sebi ne sme da dozvoli ovako loše podloge. Atmosfera na stadionu je motivisala igrače, ali teren nije”, izjavio je Grant jednom prilikom.

100

BIZNIS TOP 2011/12.

Većina terena u Srbiji ne može ni da se nazove „travnatom površinom“, jer trava često prekriva samo neke delove. To zna svaki posetilac neke domaće utakmice. Objekti su prastari, tribine trošne i vrlo često nebezbedne. Nešto bolje stanje je na stadionima Novog Pazara, Metalca iz Gornjeg Milanovca, Slobode iz Užica i Radničkog iz Niša koji su u skorije vreme doživeli detaljniju rekonstruciju. Sa druge strane, OFK Beograd i subotički Spartak uskoro neće imati gde da igraju jer su njihovi stadioni ruinirani do mere da se njihov kapacitet zbog bezbednosti mora značajno smanjiti. Prethodne sezone svega četiri fudbalska stadiona u Srbiji posedovala su reflektore – stadioni Partizana, Crvene zvezde i Vojvodine, a odskora im se pridružio i drugoligaš, kruševački Napredak. Ugradnju osvetljenja već neko vreme najavljuju kragujevački Radnički i Hajduk iz Kule. Do sredine novembra očekuje se postavljanje reflektora u Jagodini. Od sledeće sezone, prema propisima Fudbalskog saveza Srbije, Superliga će se igrati samo na stadionima na kojima se mečevi mogu igrati i u noćnom terminu pa opremanje stadiona postaje bitan uslov za ostvarivanje prihoda od utakmica.

Ulaznice vs. sponzorstva Generalno gledano, fudbal je i dalje sport broj jedan po broju ljubitelja (oko tri milijarde) i po novcu koji se u njemu vrti. Porast popularnosti na globalnom nivou intenzivirao je i tržišnu utakmicu. Danas imamo pet nedodirljivih liga – engleska Premijer liga, španska Primera, nemačka Bundesliga, italijanska Seria A i francuska Liga 1. Primer za ovu konstataciju može biti i letimičan pogled na listu pobednika Lige šampiona. Naime, ako se do 1995. godine moglo očekivati da na fudbalskom vrhu Evrope završe holandski, škotski, rumunski ili jugoslovenski klubovi, danas bi to bilo ravno senzaciji. Od sezone 1995/96. samo je portugalski Porto

2004. godine narušio niz klubova iz top 5 liga Evrope. Prihode veće od 50 miliona evra prijavilo je 80 odsto klubova koji dolaze iz ovih takmičenja. Prema podacima UEFA, u zaradi prednjače klubovi iz engleske Premijer lige sa prosečnom zaradom od 122 miliona evra. Klubovi iz, po zaradama, drugoplasirane Bundeslige zarađuju 40%, a timovi iz španske Primere čak 63% manje u odnosu na Engleze. Maksimiziranje prihoda bitno je za privlačenje ili zadržavanje vrhunskih igrača, ali i ulaganje u omladinske škole koje omogućavaju stvaranje novih kvalitetnih fudbalera. Bolji igrački kadar omogućava ostanak u trci sa najboljim klubovima, što garantuje i bolje sponzorske ugovore, veću posećenost, dakle veću zaradu, te zadržavanje kvalitetnih i ambicioznih igrača... i tako u krug. Iako i dalje prodaja prava na televizijske prenose čini najveći udeo u zaradama klubova iz top 5 liga Evrope, čak petina ukupnih prihoda ubira se na dan utakmice. Kod zapadnoevropskih klubova koji ne spadaju u ovu grupu prihodi zarađeni na dan utakmice učestvuju u još većem procentu u ukupnim prihodima, što je pre svega posledica manjih sponzorskih i ugovora za TV prava. U svom istraživanju o ekonomiji stadiona revizorska kuća KPMG sugeriše da, iako su rezultati na terenu i finansije u neraskidivoj vezi, zarada ostvarena na dan odigravanja utakmice može igrati važnu ulogu kada je u pitanju održavanje koraka sa najboljim klubovima, tj. u dužem roku može pomoći da se zarada klubova poveća i potom ulože dodatna sredstva u ostvarivanje boljih rezultata. Investicija u izgradnju stadiona nije mala. Čak i oni manjeg kapaciteta od 15 do 20 hiljada sedišta koštaju preko 20 miliona evra. Veći stadioni su drastično skuplji, a cena po sedištu skače jer je za veće objekte potrebna specifičnija i skuplja kon-

@ IOKOLOSALATA SVET strukcija. Sa povećanjem kapaciteta opada i cena prosečne karte jer se udaljena sedišta naplaćuju po znatno nižoj tarifi. U tom smislu često se pri izradi novih stadiona razmišlja u pravcu multfunkcionalnosti pa se glavnom objektu priključuje čitav niz dodatnih: poslovni, poput kancelarija ili tržnog centra, muzeja, restorana ili rezidencijalnih objekata. Prodaja ili iznajmljivanje ovih dodatnih sadržaja može pokriti deo troškova izgradnje. KPMG savetuje i da se novac može obezbediti velikim sponzorskim ugovorima, prodajom prava na imenovanje stadiona, a kao primer navodi londonski Arsenal koji je npr s kompanijom Delaver Nort sklopio ugovor na 20 godina da ekskluzivno snabdeva stadion.

Periferizacija fudbalskog sveta Ako se vratimo na lokal, čitava ova priča koju su izneli istraživači KPMG-a može delovati u najmanju ruku neprimenjivo; to posredno sugeriše i već pomenuto istraživanje u kojem se zaključuje da manje zemlje i one sa nižim BDP-om teško mogu biti konkurentne velikoj petorki Engleske, Nemačke, Italije, Francuske i Španije. Takođe, u Srbiji problem predstavljaju i imovinski odnosi. Najveći broj stadiona je u javnom vlasništvu, a ako nije sam objekat onda svakako jeste zemljište na kojem se on nalazi. Ovo nije nikakva novina niti izuzetak u evropskom fudbalu. Prema navedenom istraživanju u najvećem delu Evrope u privatnim rukama nalazi se manje od 10% stadiona. Takva je situacija u Španiji, Nemačkoj, Italiji, Rusiji itd. U samo dve zemlje udeo privatnih stadiona kreće se iznad 50 odsto - u Norveškoj i Velikoj Britaniji (i to sa izuzetkom Velsa, gde je u privatnim rukama manje od 30%). No, ekonomska situacija u Srbiji je takva da državno ulaganje u fudbal nije ni blizu liste prioriteta. Sa druge strane, liga je dosta slaba da bi privukla veće sponzore. Osim

Partizana nijedan klub nije ostvario značajnije rezultate u evropskim takmičenjima koji bi mogli doneti izvesnu zaradu. Reprezentacija Srbije jedva da se kvalifikuje na svako drugo ili treće internacionalno takmičenje što rezultuje velikim manjkom u kasi Fudbalskog saveza, odnosno manjkom novca kojim bi se moglo pomoći klubovima. Na delu je zapravo jedan specifičan proces periferizacije u kojem smo mi, zajedno sa velikim brojem istočnoevropskih zemalja, periferija najjačim evropskim ligama. Čisto kao ilustracija može da posluži i podatak da klubovi koji se takmiče u poljskoj prvoj ligi zarade manje od 6% prihoda timova iz španske Primere. Usled slabe posećenosti i niske cene karata udeo prihoda koje istočnoevropski klubovi ostvare na dan utakmice učestvuje sa manje od 10% u ionako malom ukupnom budžetu. U takvoj poziciji ne možemo takmičarski parirati najjačima već eventualno biti izvoznici kvalitetnih mladih igrača za ne tako velike pare. Jedno od rešenja traži se u privatizaciji, ali ako se osvrnemo na na-

ša iskustva privatizacije u poslednjih dvadeset godina ne možemo biti optimisti. Sa druge strane, ako pogledamo na zapad, privatni vlasnik nužno ne obezbeđuje bolje rezultate. Real Madrid od nastanka vode članovi kojih je 2010. godine bilo više od 60 hiljada. U pitanju je najbogatiji klub na svetu koji je 2011. godine zaradio gotovo pola milijarde evra. Slična situacija je i sa Barselonom – svako ko plati članarinu učestvuje u odlučivanju, a radi se o cifri od preko 150.000 ljudi. U Nemačkoj nije moguće privatizovati više od 49% vlasništva kluba jer je 51% uvek u rukama klubova navijača. Potpuna privatizacija isključuje iz procesa odlučivanja čitavu grupu ljudi koja je direktno uključena u stvaranje rezultata svojevrsnim afektivnim radom izraženim kroz navijanje, a nema partikularnih interesa do interesa kluba. Istovremeno, mehanizmi koji obezbeđuju navijačima pravo da intervenišu u poslovanje omogućavaju i da stvoreni prihodi ostanu u okviru kluba, što je pretpostavka daljeg razvoja. BIZNIS TOP 2011/12.

101

3KRWR E\ (567( )RQGDFLMD 9ODGDQ 0LOLVDYOMHYLÉ

U

Srbiji samo tri odsto ljudi redovno štedi, a skoro polovina zaposlenih koji primaju zaradu preko banaka koristi dozvoljeno SUHNRUDèHQMH 6DPR GYD RGVWR OMXGL XSODâXMH SULYDWQR SHQ]LRQR RVLJXUDQMH NRMH EL LP REH]EHGLOR VLJXUDQ SULKRG X VWDURVWL 3ODQLUDQMH L EXGŗHWLUDQMH GHFD L PODGL QH XèH QL X SRURGLFL QL X wNROL ,VWRYUHPHQR X YLwH RG ]HPDOMD VYHWD GUXwWYHQR L ƬQDQVLMVNR REUD]RYDQMH GHFH SRèLQMH RG SUYRJ UD]UHGD RVQRYQH wNROH L ]DYUwDYD VH VD YHOLNRP PDWXURP 3202á '(&, QHYODGLQD RUJDQL]DFLMD NRMD VH EDYL SRGUwNRP UD]YRMX GHFH L PODGLK ]DSRèHOD MH SURJUDP XYRìHQMD GUXwWYHQRJ L ƬQDQVLMVNRJ REUD]RYDQMD X RVQRYQH wNROH SUH SHW JRGLQD .QMLJH ]D GHFX L SULUXèQLNH ]D XèLWHOMH L QDVWDYQLNH NRML VH NRULVWH X VYHWX SULODJRGLOL VPR QDwLP XVORYLPD wNROVNRP SODQX L SURJUDPX ,VSUREDOL VPR NDNR GHFD L QDVWDYQLFL SULKYDWDMX SURJUDP QD X]RUNX RG GHFH X FHORM 6UELML $NUHGLWRYDOL

smo obuku za direktore i nastavnike kod Zavoda ]D XQDSUHìHQMH REUD]RYDQMD L YDVSLWDQMD 6DGD SULSUHPDPR ƬQDOQH YHU]LMH NQMLJD NRMH âHPR SUHGDWL QD RGREUHQMH 0LQLVWDUVWYX SURVYHWH QDXNH L WHKQRORwNRJ UD]YRMD 3ULSUHPDPR SULUXèQLNH ]D VUHGQMRwNROFH NDNR EL QD YUHPH QDXèLOL GD XSUDYOMDMX QRYFHP L VYLP GUXJLP UHVXUVLPD 3RWUHEQD QDP MH SRGUwND VUHGVWYD GD ]DYUwLPR ]DSRèHWL SRVDR GD XèLQLPR GRVWXSQLP GUXwWYHQR L ƬQDQVLMVNR REUD]RYDQMH GHFL L PODGLPD X 6UELML GD LP SRPRJQHPR GD SRVWDQX DNWLYQL SURGXNWLYQL èODQRYL GUXwWYD 3ULGUXŗLWH QDP VH SRGUŗLWH QDwH QDSRUH GD NUR] UHGRYQR REUD]RYDQMH VYD GHFD L PODGL VWHNQX potrebna znanja i veštine da poštuju sebe i GUXJH GD ]QDMX NRMD VX LP SUDYD L RGJRYRUQRVWL NDNR L wWD VYH PRJX GD wWHGH NDNR GD SODQLUDMX EXGŗHWLUDMX L RVWYDUH SURMHNWH NDNR OLèQH WDNR L ]DMHGQLèNH

3202á '(&, .RODUèHYD ,9 %HRJUDG 7HO )DNV ( PDLO pomocdeci@eunet.rs :HE www.pomocdeci.org

BIZNIS TOP 2011/12. PRIČA O PAMUKU

Istraga koja začara istraživača Ovako počinju novinski izveštaji: Spori svetski privredni rast umanjiće u ovoj godini globalnu tražnju za pamukom, a relativno visoka cena pamuka usloviće još veću potražnju za veštačkim vlaknima. Kako su se zalihe pamuka smanjivale u poslednje dve godine, njegova cena je rasla, ali s obzirom na prognoze da će sezona 2011/2012 biti rekordna po proizvodnji „belog zlata“ (27,08 mil. tona, 8% više u odnosu na prethodnu godinu), očekuje se obnavljanje svetskih zaliha, ali i pad cene zbog lošije potražnje u razvijenim privredama, koje čine približno polovinu svetskih potrošača pamuka. Ovo što sledi je nešto daleko uzbudljivije: "Putovanje u zemlju pamuka“, finansijskog stručnjaka, profesora i pisca Erika Orsene. 104

BIZNIS TOP 2011/12.

@ DOBROJUTRORADOZNALI SVET

Zašto pamuk? „Pamuk voli mir. Kada je pamuk dobro, to znači da je svet miran i dostojanstven“. (Amin Abaza, direktor „Modern Nile Cotton Company)

S

etite se 2000-te godine, kada su gotovo svi mislili da je sa 20. vekom sahranjena i tradicionalna ekonomija. Kada se pojavio Internet i zaposeo celu planetu, usluge su već odavno s visine gledale na industriju. Tek nekoliko upućenih umova usudilo se da podseti da bi robu poručenu preko Interneta ipak trebalo proizvesti, uskladištiti i transportovati. Šest godina kasnije, famozna stvarnost se drznula da nam pokuca na vrata: „Oprostite što i dalje postojim“, rekla je, „samo da vam podnesem račun“. Ako virtuelno po definiciji nema granice, jedna od karakteristika stvarnog jeste retkost. Retkost, dakle skupoća. A ono što stvarno čini stvarnim naziva se sirovinama, takozvanim fosilnim sirovinama koje se ne obnavljaju...Gvožđe, nafta, bakar... Koga onda čudi što im cene neprestano skaču? Ovaj se revanš, na žalost, ne odnosi na pamuk. Niko se ne nada nekom značajnijem uzletu cena u narednim godinama, budući da je u pitanju jednogodišnja biljka koja se može uzgajati u svakoj iole toplijoj zemlji, pa će se proizvodnja pamuka lako prilagoditi varijacijama potražnje. Danas se pamuk uzgaja na 35 miliona hektara, u preko 90 zemalja. Ali čeitiri među

njima (Kina, SAD, Indija i Pakistan), same, predstavljaju 75% ukupne svetske proizvodnje. Slede Brazil (koji veoma snažno napreduje), Zapadna Afrika, Uzbekistan i Turska. Da li je ipak svuda reč o istoj biljci? Danas se uzgajaju desetine različitih vrsta pamuka: indijski pamuk, na primer, koji daje debela i kratka vlakna, ili egipatski sa dugačkim i finim vlaknima, ili pak pamuk sa vlaknima srednjih karakteristika koji predstavlja četvrtinu svetske proizvodnje. Za pamuk se ne zanimaju samo ljudi. Insekti su prosto ludi za njim. U nastojanju da se oslobode ovih proždrljivih štetočina koje su uništavale prinose, pokrenuta su ozbiljna naučna istraživanja koja su finansirale velike kompanije. Više od trećine stabljika pamuka zasađenih diljem planete danas je genetski modifikovano, a ova se proporcija svake godine uvećava uprkos brojnim protestima boraca za zaštitu čovekove okoline. Pamuk je svinja biljnog sveta: kod njega se sve može iskoristiti. Prvo se uzima ono najdragocenije: vlakna. Pamučna vlakna su meka i elastična, ali i veoma čvrsta. Otporna su na vodu i vlagu, a ne smeta im mnogo ni naše znojenje. Bez gunđanja, pristaće da budu iznova i iznova prana i iznova i iznova peglana. Više nego prijemčiva na boju, izuzetno dobro je zadržavaju. Poduži spisak ovih i drugih vrlina obeshrabrio je konkurentska vlakna, bila ona biljnog ili životinjskog porekla. Iako sintetička vlakna danas dominiraju tekstilnom industrijom (60%), pamuk im i dalje snažno odoleva (40%). Naravno, pamuk se koristi i za proizvodnju medicinskih kompresa; ali i posebnih vrsta papira (za izradu novčanica, na primer), fotografskih filmova, fitilja za sveće. Njegova vlakna su i sastojci raznih kozmetičkih proizvoda, zubnih pasti, sladoleda...Pa čak i ako nam se ukus nekih od bolonjez sosova ili pojedinih nemačkih kobasica učini neobičnim, ko bi pomislio da sadrže i pamuk? Ni seme nije ništa manje izdašno. Bogato proteinima, ono nam - a da

Lista država koje su najveći proizvođači pamuka prema podacima Ministarstva poljoprivrede SAD. #

Država

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15

Kina Indija SAD Pakistan Brazil Australija Uzbekistan Turska Turkmenistan Grčka Argentina Meksiko Sirija Mali Egipat

Proizvodnja u hiljadama tona 73,890.31 60,656.22 36,631.95 22,056.81 19,851.13 11,028.40 9,263.86 6,396.47 3,087.95 3,087.95 2,977.67 2,536.53 1,985.11 1,764.54 1,709.40

toga nismo ni svesni - daje najveće količine jestivog ulja. U strahu da bi formulacija „pamukovo ulje“ odvratila ili zgadila potencijalnog potrošača, ljudi iz marketinga zamenili su je daleko neodređenijim i opštijim nazivom „ulje biljnog porekla“. Čak se i životinje hrane pamukom - krmivom koje se proizvodi od pamukovog semena i njegove ljuske. Ostatak služi za proizvodnju sapuna, đubriva, eksploziva (glicerin), fungicida, insekticida...sintetičkog kaučuka. Nije na odmet znati i to da je petrohemijska industrija prosto luda za ovim biljnim otpacima, koji postaju nezaobilazni sastojci njene misteriozne kuhinje koju nazivaju rafinacijom i koja daje neke od najneverovatnijih materijala – plastiku, između ostalog. Eto zašto se ljudi, nekoliko stotina miliona muškaraca i žena na svim kontinentima, toliko bave pamukom. Eto zašto istraga koja sledi put pamuka od poljoprivrede, preko biohemije, do tekstilne industrije, od Egipta, Malija i Uzbekistana, preko Brazila i SAD, do Kine - prevazilazi sva očekivanja istraživača. Jer svaka sirovina, pripovedajući o sebi, na svoj način pripoveda i o planeti, o ljudskoj genijalnosti i o ljudskoj gluposti. BIZNIS TOP 2011/12.

105

BIZNIS TOP 2011/12. EGIPAT

Pamuk voli mir

M

uzej poljoprivrede u Kairu je park zasađen palmama i palatama od kojih je svaka poseban muzej: Muzej faraonske poljoprivrede, Muzej naučnih kolekcija, Muzej ptolomejske poljoprivrede, Muzej ishrane, Muzej biljnih kultura... Uprkos njihovoj svečanoj pojavi, u ovim građevinama se oseća rezignacija. U zemlji piramida, svesne su da nemaju šanse da privuku turiste. Od svih ovih žalosnih muzeja, Muzej pamuka je najžalosniji: njega gotovo niko nikada ne posećuje. Odsustvo posetilaca caruje u deset ogromnih dvorana posvećenih isključivo pamuku: geneološka stabla pamuka, ucrtani putevi pamuka, manuskripti sa naredbama Muhameda Al paše Egipćanina da se uzgaja pamuk, božanstveni ormari od palisandera sa destinama uzoraka pamuka iz Amerike, Rusije, Indije, Grčke, Malte, Tanganjike, Cejlona, Japana, Sirije, Iraka, Mozambika... Koptske pamučne tkanine iz 12. veka, gipsane falahe

106

BIZNIS TOP 2011/12.

na kojima se prati kako pamuk raste i organuizuje se berba, makete fabrika u kojima se pamuk prede i tka...Tu je i dvorana posvećena neprijateljima pamuka, koja opominje i poziva na odmazdu više od 1.300 vrsta različitih insekata štetnih po pamuk. Ovde je ceo život pamuka, sav njegov sjaj i beda i sva njegova lica. A na samom kraju izložbe, tek da podseti, dato je mesto konkurenciji. Vitrina je malena, sa nekoliko štrokavih vlakana vune, lana i konoplje, zalepljenih na parče papira. Egipat je poprište večite bitke dve poljoprivredne kulture: one koja znači hranu i one koja znači novac. Jednog dana 1821. godine, francuski naučnik Žimel, posećujući jedan od akirskih vrtova, zastaje kao ukopan pred jednim žbunom. Botaničar, odmah je prepoznao seme pamuka koje okružuju vlakna neviđene dužine i mekoće. To saznaje i Albanac Muhamed Ali, predstavnik otomanske vlasti u Egiptu i veoma brzo prepoznaje potencijal ovog otkrića. Odmah šalje svoje službenike po celoj zemlji da narede da se seljaci prebace na gajenje ove kulture, i to pod pretnjom smrtne kazne. Uvek pohlepni za novim proizvodima, aleksandrijski trgovci su se odmah organizovali oko prodaje. Kada je 30 godina kasnije izbio Američki građanski rat, sasušujući tako glavni izvor snabdevanja mančesterskih predionica, egipatski pamuk bio je spreman da zauzme njegovo mesto. Ovaj bum egipatskog pamuka neće dugo trajati - jedva pet godina. Ali je ova neočekivana dobit bila dovoljna da duboko ukoreni ponos, naduva samopouzdanje, učvrsti i proširi mreže i razvije infrastrukturu. Poslednjih 30 godina, Egipat je po proizvodnji pamuka u samom vrhu svetske liste. U poslednjem tromesečju 2010. godine, neposredno pre arapskog proleća, Egipat je proizveo 90,395.5 tona pamuka, vrednosti 338 miliona dolara. Razočaranost dometima revolucije, ekonomsko nezadovoljstvo i aktuelni štrajkovi najviše su pogodili upravo proizvodnju „belog zlata“. Egipatska vlada je

proletos odlučila da, zbog nelikvidnosti, zatvori najveću državnu kompaniju koja u svom holdingu ima 32 preduzeća za preradu pamuka. Uprkos tome, Egipćani i dalje veruju da je njihov pamuk najkvalitetniji, da takve mekoće nema ni u jednog drugog proizvođača i da će na globalnom tržištu povratiti slavne dane. Pored mekoće, egipatska prednost je, kažu, njihova svest o važnosti porodičnih preduzeća. Tako misli i Amin Abaza, prvi čovek privatne kompanije „Modern Nile Cotton Company“. Njegova porodica se u 13. veku doselila iz Jemena u Egipat, i stolećima je trgovala pamukom, često u nepredvidivim okolnostima koje su srasle za ovo tržište. One su toliko uništile njegovog oca, da je 20 godina vraćao dugove. Zato se Amin po završetku studija opredelio za finansije i nekretnine, bežeći od pamuka kao od kuge. Bezuspešno. Zovu vlakana vratio se 1994. godine, da bi deceniju kasnije njegova kompanija „Modern Nile Cotton Company“ dominirala nad svim konkurentima, a Amin postao generalni direktor sindikata izvoznika. Nezadovoljan je lenjošću seljaka kojima su dve žetve godišnje previše, nestručnošću agronoma, državnom birokratijom...Ipak, uveren je da je egipatski pamuk najbolji na svetu i da mu pripada budućnost. O tome govori čak i aktuelni paradoks: pošto lokalno tržište kupuje tekstil samo najlošijeg kvaliteta, onda veoma loša pamučna vlakna za njegovu proizvodnju moraju da se uvoze! Za to vreme egipatski pamuk se u svetu koristi od proizvodnje luksuznih tkanina, pa sve do padobrana i proizvodnje pneumatika. Ipak, zašto pamuk? Zašto se za njega Amin Abaza toliko bori i izlaže tolikom riziku? „U pamuku su svi poslovi - od poljoprivrede do finansija. Dobar trgovac pamukom mora da zna sve o svemu, od Kine do Amerike, od Australije do Uzbekistana. Osim toga, pamuk voli mir. Kad je pamuk dobro, to znači da je svet miran i dostojanstven“.

@ DOBROJUTRORADOZNALI SVET MALI

Privatizacija države

P

restonica pamuka u Maliju je grad Kutiala. Nazivaju ga „Parizom Afrike“, jer je tobože toliko bleštavilo i izobilje koji tamo vladaju. Ali grad je pun reklamnih natpisa, poput onog za auto servis „Još ima nade“, ili za banku uzajamne solidarnosti „Ovde se ne pozajmljuje bogatima“. Pa, gde su onda prihodi koje su gradski oci ubirali na ime belog zlata? Svakako ne u javnim dobrima, jer je na sve strane vidljiva prljavština, smrad, naslage đubreta i truleži...U tom opštem smradu gotovo se ne oseća onaj koji dopire iz industrijskog kompleksa na nekih dvadesetak hektara u samom centru, gde danonoćno radi šest fabrika za preradu pamuka.

Pamuk je privredna kičma Malija. Oko 98% proizvodnje se izvozi, a prihodi od pamuka čine više od 80% izvoznih prihoda zemlje. Posao se odvija preko preduzeća za razvoj tekstila CMDT, koje pamuk otkupljuje od seljaka i prodaje ga u inostranstvu, od čega skoro dve trećine Kini za proizvodnju čarapa i majica. Kompanija CMDT je u Maliju prisutna još iz doba kolonijalizma, tada u vlasništvu francuske države i sa zadatkom da svu energiju u ovoj afričkoj zemlji mobiliše u službi pamuka. Nakon sticanja nezavisnosti nije se mnogo promenilo. Kapital kompanije je i dalje ostao javni (60% Mali, 40% Francuska), a njena moć tolika da bi čovek pomislio da je Mali deo CMDT države. I to jedne povlašćene države, koja zauzima trećinu juga zemlje, sa tri milona stanovnika odanih pamuku. U drugim oblastima, tamo gde pamuk ne uspeva i gde ne caruje CMDT, život se ne može ni porediti: ljudi su siromašniji i prepušteni sami sebi.

Međutim, ovoj povlašćenoj državi doskočio je podmukli neprijatelj: privatizacija. Sve dok se cena pamuka održavala na visokom nivou, nikom nije smetalo da ovaj gigantski kolhoz, najveće preduzeće za preradu pamuka na svetu, upražnjava nelegalnu preprodaju i korupciju...Onda kada samo jedno javno preduzeće ubere polovinu prihoda od celokupnog izvoza jedne države, tada njeni moćnici teško odolevaju iskušenju da zavuku ruku u kasu. Ipak glavni cilj je bio ostvaren: neupitni razvoj sela. Zahvaljujući pamuku, na jugu Malija samo za pet godina siromaštvo je uzmaklo za 10%, dok je u ostaku zemlje naraslo za 2%. Situacija se promenila sa sunovratom cene pamuka na svetskom tržištu. Iz straha da ne izazove gnev seljaka, vlada je nastavila da otkupljuje berbu po istoj ceni kao i ranije. Deficit kompanije je rastao, što je primoralo državu, ionako iscrpljenu siromaštvom da zatraži međunarodne kredite. Svetska banka i MMF su rekli: pomoći ćemo, ali ako privatizujete CMDT. Stav američke ambasadorke je bio još direktniji: „Posao kompanije za preradu pamuka je da proizvodi pamuk, i to onaj koji je rentabilan, a ne da opismenjava stanovništvo, da održava puteve ili da otvara dispanzere. A država svakako ima važnija posla, nego da pokriva deficite jedne trome kompanije, kojom se loše upravlja“. Donedavni predsednik Malija, koji je vojnim pučom svrgnut sa vlasti u aprilu ove godine, tada se žestoko pobunio protiv nametanja rešenja „da se prevaziđeni kolhoz zameni divljom privatizacijom, uz po koju šaku zapadnog milosrđa“. I poručio Amerikancima: “Tačno je da sam pristao da se seljacima garantuje cena viša od svetskog kur-

sa. Šta sam drugo mogao, da rizikujem pobune? Oštro nas kritikuju zbog deficita. Ali niko da se pozabavi činjenicom da bi američki pamuk bio daleko skuplji od našeg, da nije izdašnih subvencija za njihove farmere. Četiri decenije smo se svakodnevno borili da poboljšamo proizvodnju. Do kraja smo igrali po pravilima konkurencije, ali bez ikakvih šansi za pobedu, jer je najjači igrač varao“. Ipak, samo godinu dana kasnije, 2008. država se odlučila za potpunu privatizaciju kompanije, koja je do 2010. podeljena na četiri zavisna preduzeća, ponuđena na prodaju. Prošle godine, kineska kompanija „Iuemei grupa“, koja već posluje sa pamukom u drugim afričkim državama, kupila je dva - u južnom i zapadnom Maliju, što je u februaru ove godine izazvalo masovne pobune seljaka. Njihov najveći strah je da privatizacija kompanije znači i prodaju zemljišta novim vlasnicima. Vlada se obavezala da poslovnim inevstitorima ustupi 800.000 hektara. „Ali ta zemlja nije prazna. Na njoj i od nje žive afričke porodice već vekovima“, poručili su sindikalne vođe. Njihovi zahtevi nisu uvaženi, a neki od njih su i zatvoreni. Rezultat: seljaci i sindikati su masovno podržali vojni puč za svrgavanje predsednika koji je bio demokratski izabran, a Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju o međunarodnoj vojnoj intervenciji u Maliju, jer vladine snage nisu u stanju da izađu na kraj sa islamističkim separatistima na severu zemlje.

BIZNIS TOP 2011/12.

107

BIZNIS TOP 2011/12. UZBEKISTAN

Pokojno jezero

P

ostojbina Avicene (ili na arapskom Ibn-Sine) i Tamerlana, Uzbekistan je danas sa pamučnom proizvodnjom od oko 3,5 miliona tona godišnje u vrhu svetskih proizvođača. Kako su mašine za branje pamuka previše skupe, primenjuje se metod nasleđen iz socijalističke ere - opšta mobilizacija. Od sredine septembra do sredine oktobra, a nekada i duže, nema nikoga u školama i na fakultetima. Svi su u poljima, na berbi od po 12 sati dnevno. Zbog osušenih listova koji su veoma oštri, branje pamuka kida prste, pri čemu berači rade za simboličnu platu (40 evro-centi za kilogram), mršave obroke i spavaju u improvizovanim ambarima. Vikendom kao pojačanje stižu službenici javne uprave, i tako sve dok se ne obere pamuk.

Država brine o svemu. Seljacima sav pamuk otkupljuje po niskim cenama, a zatim ga preprodaje dvostruko ili trostruko skuplje na svet-

108

BIZNIS TOP 2011/12.

skom tržištu. Uzbekistan za svoje fabrike tekstila, kojima upravljaju Turci, koristi samo 20% ukupne proizvodnje pamuka. Ostalo izvozi, sa uverenjem da, iako pamuk nije nafta, ipak omogućava da se kako tako opstane u velikoj igri nacija. Kome ide korist od toga? Pre svega državnom budžetu. U zemlji u kojoj vlasti ne preduzimaju ništa ne bi li ikako naplatile poreze, prodaja pamuka predstavlja glavni resurs, najmanje oko 40% nacionalnog prihoda. To i jeste razlog zbog kojeg administracija ne toleriše ni najmanje odstupanje od planirane proizvodnje: u igri je njen opstanak. To je možda i razlog što je korupcija u ovom sektoru donekle manje zastupljena nego u ostalima. Nužnost, odnosno minimum likvidnih sredstava vredi makar koliko i privid morala. Ali koliko od ove dobiti ubere onaj ko je pamuk i proizveo, dakle seljak? Za odgovor na to pitanje neophodna je jedna kratka šetnja po uzbečkom bankarskom sistemu. Njegov prvi i osnovni zadatak je da služi administraciji, i onda kada se predsedništvo ili neko ministarstvo suoče sa urgentnom potrebom za izvorom finansiranja. U roku od dva sata novac se prebacuje na naznačeni račun. Zato će klijent, kada dođe da podigne deo ili čitav ulog, poljubiti zatvoren šalter. Onda je sasvim razumljivo zašto Uzbeci svoj novac drže uza se, zašto se većina transkacija obavlja u gotovini i teško uspostavlja poreski sistem. Bolje ne prolazi ni seljak koji proizvodi pamuk. Ono malo novca što mu država daje u otkupu uplaćuje se na račun jedine poljoprivredne banke, po imenu „Aasaka“. Ali i ona prazni račune zbog pozajmica državi, tako da seljaci mesecima, ponekad čak i godinama, čekaju da konačno budu isplaćeni. Nema ničeg žednijeg vode od uzbečkog pamuka. Osim retkih oaza, njegov put vodi u pustinje, zbog čega je još 1918. odlučeno da se u njih preusmere dve reke koje se ulivaju u Aralsko jezero, Amu Darija na jugu i Sir Darija na severu. Reke su ispre-

secane i usitnjene ogromnim ambicijama da se pobedi pustinja, ali su mnogi kanali izgrađeni jako loše, pa se gubilo i do trećine ukupne količine vode. Zemljište je slano i prvo ga je potrebno isprati - dva puta, a tek potom se napaja biljka i to četiri puta. Zato u Uzbekistanu tvrde da njihov pamuk ima izvanrednu gipkost vlakna. Cena za to je potrošnja od 10 do 12 hiljada kubika vode po hektaru. Do 1960. godine, otprilike od 20 do 60 kubnih kilometara vode oticalo je u zemlju umesto u Aralsko jezero. To je njegovu površinu smanjilo za 60%, a količina vode čak za 80%. Prema „pokojnom“ Aralskom jezeru nižu se polja pamuka, sve do grada Muniaka. Grad čini pošta visoka tri sprata, baš kao i banka i nova škola, dok su ostatak skromne kuće ukopane u pesak. Naokolo ogromna ledina, po kojoj je rasut šut i rastočene mašine, na kojoj se nalazi razvaljena fabrika konzervi i elektrana koja zjapi kao da ju je pogodila granata. Po Uzbekistanu se nižu napuštene fabrike, ali u Muniaku deluje kao da ih je zadesilo užasno nasilje i ogroman bes. U gradu je ledena baraka sa nešto čiste posteljine, „rezidencija za eksperte“ koji se neprestano smenjuju otkada jezera više nema, da bi „ekspertizovali“ o katastrofi. Istina, na top listi katastrofa, nestanak Aralskog jezera svakako zauzima zavidno visoko mesto. To je pre svega ekološka katastrofa: nestanak desetina živih vrsta, sterilizacija hiljada hektara usled toksičnih soli koje raznosi vetar; ekonomska katastrofa: prestanak ribolova, zatvaranje fabrika za proizvodnju ribljih konzervi, masovna nezaposlenost; medicinska katastrofa: rak, hepatitis, oboljenja disajnih puteva, stomačna oboljenja; meteorološka katastrofa: sve toplija i sve suvlja regionalna klima. I u svemu tome, među nekadašnjim ribarskim brodovima koji su sada nasukani u pesku, kilometrima daleko od jezera, državni propagandni plakati, okačeni o bandere, na kojima piše: „Voda je osnov prosperiteta“.

@ DOBROJUTRORADOZNALI SVET BRAZIL

Farma na kojoj se sanjaju eldorada

B

razilski Mato Groso je nesumnjivo najveća poljoprivredna oblast na planeti. Dokle god pogled seže prostire se nepregledno more oranica, bez trunke nekadašnje vegetacije. Ona je zamenjena biljkama koje koriste čoveku: soja, kukuruz, sirak, pamuk... Do pre samo 30 godina ova visoka savana nikoga nije zanimala. Danas, ogromne farme nižu se jedna za drugom, šest do sedam hiljada hektara u proseku. Između njih nikli su gradovi - moderni Divlji Zapad gde umesto nekadašnjih saluna caruju lanci brze hrane, asfaltirani putevi, kuće koncesionara poljoprivrednih mašina i pesticida...U komšiluku se rađaju novi gradovi, sve jedan mlađi od drugog i nove obradive parcele. Sve liči na front koji nezaustavljivo napreduje, krčeči šume i sve pred sobom. Istovremeno, jedno od najneprijatnijih pitanja koje se može postaviti vlasnicima zemlje je kako su došli u njen posed. Jer velike su šanse da gazda nema nikakvu legalnu potvrdu o vlasništvu. Jednog dana je jednostavno tu došao. „Od brdašca do rečice, to je moje“. Godine 2000. Raul Jungman, tadašnji ministar za agrarnu reformu zatražio je od vlasnika 3.065 velikih gazdinstava da pruže na uvid tapije o

vlasništvu. Za više od 1.900 se ispostavilo da su falsifikati. Ali to ni danas ništa bitno nije promenilo u raspodeli zemlje - blagoglagoljivi advokati, procedure koje se razvlače... Još 1985. ovde je hektar zemlje vredeo 800 dolara, već nakon 2000. dostigao je vrednost od 6.000$. Severno od grada Diamantina nalazi se „Fazenda Guapirama“, 17.000 hektara u vlasništvu agroindustrijske korporacije „Maeda“, koja širom Brazila gazduje nad nekih 200.000 hektara zemlje. U nedogled hangari svih veličina, a okolo, sve do horizonta, oko vidi samo belo: pamuk. nakon branja presipa se u velike kontejnere u kojima ga jedna presa lagano gnječi. Polja su ispražnjena od svakog ljudskog prisustva - samo mašine berači od preko tri metra visine. Pored čekaju kamioni da pamuk odvezu. Veliki deo završiće u malom gradu Amerikana, gde stoluje „Santista“, najveća fabrika tekstila u zemlji, koja je prisutna i na tržištima Argentine i Čilea. Ima oko 5.500 zaposlenih, nekoliko naučnoistraživačkih centara, ugovore o obrazovanju sklopljene sa univerzitetima... U ogromnoj hali površine dva hektara ima samo devet radnika koji upravljaju mašinama. U proizvodnoj jedinici dva tek je pet radnika. U fabrici razmišljaju o daljem smanjenju broja radnika kako bi dostigli konkurentnost Kineza. U Naučnoistraživačkom centru Ministarstva poljoprivrede u Braziliji, uzgajanje biljaka više nije utočište tradiciji niti vrednostima koje je negovalo iskonsko savezništvo između čoveka i prirode: skromnost, jednostavnost, porodični život, stabilnost, uverenja koja se prenose s generacije na generaciju. U instititu se priznaje samo budućnost, tu se sve granice rastaču. Život se posmatra kao jedan ogroman kazan, u kome izgleda uskoro više niko neće moći da među čudovištima prepozna svoju decu. U staklenicima sa pamukom svaki od sadova je različit, genetski isprogramiran da istraži nove mogućnosti za čoveka: oni, koji su otporniji na insekte štetočine više nego ikada do sada, drugi

su otporniji na herbicide. Ali za razliku od Evrope, Brazil se tu ne zaustavlja. Rešio je da iskoristi prednost da na njegovom tlu živi najraznovrsnija populacija paukova na planeti. Niti koje proizvode paukovi izvanredno su tanke, elastične i čvrste. Sve ono što naučnici žele da poboljšaju kod brazilskog pamuka. Rešenje glasi: geni paukova, najboljih radnika, ubačeni su u gene najboljih sorti pamuka. Nije ni čudo da su laboratorije tapacirane od temelja do krova i da je toliko upozorenja o zabranjenom pristupu. Brazil je zajedno sa Afrikom uspeo da izdejstvuje kod Svetske trgovinske organizacije da zabrani subvencije koje je vašingtonska administracija davala američkim uzgajivačima pamuka. Mogu li se uopšte zamisliti dve oprečnije poljoprivrede koje stoje iza tog poduhvata: s jedne strane gigantizam i mehanizacija, sa druge okućnice koje gaje i beru seoske porodice, golim rukama. Dva sveta koja ne približava ništa osim konkurentnosti: u Brazilu putem rekordnih prinosa, u Africi zahvaljujući minimalnim troškovima. Brazilci i Afrikanci su se dakle ujedinili protiv igre varanja u ime slobodnog tržišta, u kojoj su se zaigrali i SAD i Evropa. Ali Brazil, taj vitez tržišta, „koji se ne plaši nikoga, posebno ne Kine“, štiti svoju tekstilnu industriju od kineskog uvoza vrtoglavim carinama. U suprotnom će nestati za kratko vreme. Mehanizacija ne može da stigne Kineze koji su izmislili idealnog radnika - onog koji košta još manje nego odsustvo radnika.

BIZNIS TOP 2011/12.

109

BIZNIS TOP 2011/12. SAD

Živeo lobi

P

amuk je jedna od najsložnijih američkih porodica. Ništa je ne može razjediniti - različiti ideološki i politički stavovi, smena vlasti - sve to nije prepreka da ova porodica ima svoje lobiste u Kongresu. National Cotton Council (NCC) u Memfisu je osnovan 1938. i zastupa interese celokupne pamučne branše - od plantažera do distributera tekstila, preko proizvođača materijala, kreatora novih vrsta semena, izumitelja insekticida, predilaca, tkača....Ukupan godišnji obrt sredstava NCC iznosi oko 30 milijardi dolara. Svetska prestonica pamuka nalazi se u zapadnom Teksasu. To je grad Lubok, podignut još 1890. Ravan je, u okolini ni najmanjeg brežuljka, sa hektarima bungalova, a potom hektarima supemarketa koji se kreću kao banda: supermarket nikada ne ide sam. Lubok je bogat. Duž čitavog pu-

110

BIZNIS TOP 2011/12.

ta br.114 čovek zapravo prolazi kroz svojevsrtan katalog najskupljih kuća. Jer Lubok živi od „belog zlata“: zajedno sa okolinom, ovaj grad proizvodi četvrtinu američkog pamuka. U njemu se proizvode mašine za obradu pamuka, prodaju automobili i kamioni za prevoz pamuka i onih koji ga uzgajaju. Hemičari proizvode đubrivo, pesticide i insekticide za uzgoj pamuka. Ogromne fabrike, najveće na svetu, rafinišu ulje od pamuka. Na univerzitetu se predaje o pamuku, moteli su tu da ugoste posetioce prispele ovamo zbog pamuka; supermarketi, bioskopi i lekari zabavljaju i leče ljude od života koji se sastoji samo od pamuka... I da sve bude potaman, tu su osiguravajuće kuće koje osiguravaju pamuk, i banke koje daju kredite svima koji se u Luboku izbliza ili izdaleka bave pamukom. Američki pamuk je poput Luboka: jedna jedinstvena porodica. Da nije subvencija, koje Afrika i Brazil toliko proklinju, cela ova porodica bi jednostavno izumrla. Juna ove godine američki Senat je usvojio predlog kojim se programi ishrane za siromašne i subvencije američkim farmerima smanjuju za 23 milijarde dolara, a sve to zbog ogromne rupe u saveznom budžetu. Ipak, bitka oko ovog predloga još nije završena jer svakih pet godina, kada se donosi okvirni zakon koji definiše novu agrarnu politiku administracije, digne se prašina da li je potrebno nastaviti sa tolikom pomoći farmerima, koji čine svega 2% ukupnog stanovništva SAD. Štampa o svemu piše naveliko i naširoko. Uskomešaju se lobisti. Predstavnici ruralnih izbornih jedinica sukobljavaju se sa ostalima. Mesecima se vodi pravi rat. I, šta je krajnji rezultat? Na primer, kada je Svetska trgovinska organizacija (STO) 2007. pokrenula istragu o tome da li izdašno američko subvencionisanje poljoprivrednika narušava međunarodne trgovinske propise, američki Senat je par dana kasnije odobrio novi, ogromni poljoprivredni budžet od 286 milijardi dolara. Za NCC preostane još samo ono najpipavije: kako najveći deo te su-

me skrenuti u džepove uzgajivača pamuka? A gle slučajnosti: jedna četvrtina najuticajnijih ličnosti američkog Kongresa predstavnici su upravo onih država koje proizvode pamuk. Ipak, posao lobiste je izuzetno složen. Paralelno s pulsiranjem nacije mora se nekako odgovoriti i na zahteve STO da se poštuju pravila slobodnog tržišta. Strategija glasi: na zasedanju STO pokrenuti pitanje ukidanja svih subvencija (a ne samo američkih) svim poljoprivrednim proizvođačima (a ne samo uzgajivačima pamuka). Svetska debata takvih razmera svakako će se razvući u nedogled, a za to vreme lobistička mašina nastaviće da bez većih poremećaja deli svoje ogromne svote novca. Istovremeno će tvrditi da niko nije liberalniji od Amerike i da bi svet bez ikakvih subvencija svakako bio bolji, i zato je potrebno da se sve ukinu istovremeno - i one vidljive i one ostale. Šta od toga ima američki farmer poput Bobija Nila, koji je najveći plantažer pamuka u gradiću Vajfejsu, koji broji 435 stanovnika? Na njegovoj vizit karti piše „Američki sam farmer i tim se dičim“. Ima samo jedan hangar za celu farmu, polovnu mehanizaciju, kupljenu na kredit i kola lošije kategorije. Skroman bungalov za smeštaj cele porodice. Uprkos 600 hektara i ne deluje kao neki bogataš. Ipak, i on je jedan od korisnika tih famoznih subvencija. Pa, gde je onda njegov novac? U hiljadama i hiljadama bala koje čame u iznajmljenom skladištu nekadašnje vojne baze „Riz“, i još čekaju na kupce. Bobi im se ipak nada, „jer svetu će uvek trebati američki pamuk“. Oko 75% subvencija za pamuk dospeva u ruke 10% najkrupnijih farmera. Amerika, međutim, voli tržište i učiniće sve da mu se dodvori. Na „Texas Tech University“, profesionalci od jutra do mraka raspliću tkanine dospele iz Kine, i analiziraju njihova vlakna da bi otkrili šta žele Kinezi, najveći uvoznici pamuka na svetu. Izdaju se uputstva genetskim manipulatorima, a potom i uzgajivačima. Klijent mora ostati neprikosnoven.

@ DOBROJUTRORADOZNALI SVET KINA

Svetska prestonica čarapa

P

o izlasku iz Šangaja, putnik svakako očekuje da vidi pirinčana polja po kojima gacaju čaplje, bambusove šumarke i u daljini nekoliko bivola koje voda sitna dečurlija. Umesto toga, punih 300 kilometara pritiskaće ga gradilišta, kranovi, neboderi, mostovi, fabrike, tek iznikli novi gradovi, petlje, obilaznice, pa nanovo fabrike i opet samo fabrike. U nastojanju da preživi, siroto selo primorano je da pobegne u planine. Sasvim je dakle shvatljivo da, kada nakon takvih prizora putnik stigne u grad Datang, oseti mešavinu olakšanja i nade da je Kina ipak ljudska. Avenije su široke, sa nizovima platana i malo vozila, mladi i stari nehajno razgovaraju pored prodavnica i restorana. Napokon jedno mirno mesto, koje nije obuzeo graditeljski svrab. Ali čim zađe iza kulisa u istinski Datang, suočava se sa prljavštinom, lavirintima uličica, oronulim hangarima i skromnim kućicama. A onda, na hiljade radionica, sa prašnjavim neonkama, zidovima crnim od čađi, daskama umesto stolova i rasparenim stolicama. Njima treba dodati još mnogo hiljada drugih, u okolnih dvadesetak sela. Ukupno, nekih 12 do 13 hiljada porodičnih radionica koje se bave isključivo čarapama. Radi se sedam dana nedeljno, po 12 sati dnevno, a često i više ako ima porudžbina, uvek za istu platu: hiljadu juana (oko 100 evra), stan u spavaonicama i hrana plaćeni. Dobar gazda odobriće, jednom godišnje, i nedelju dana predaha. Prilka da se ode kući i poljube najmiliji, na drugom kraju Kine. Njeni konkurenti nadaju se da će pod pri-

tiskom radništva preduzeća biti primorana da povećaju plate, kao na Tajvanu, u Koreji, Tajlandu... Postoji osnovani rizik da će se načekati: jedna od glavnih snaga ove zemlje jeste njena „rezervna armija“- stotine miliona seljaka spremnih na bilo kakvu platu u gradu, samo da pobegnu od seoske sirotinje. Kada radnike u Datangu upitate šta je njihov san uglavnom ne razumeju šta to znači, a ono malo kaže: „Da postanem gospođa Hong“. Priča o gospođi Hong pokazuje da je u Datangu, komunizmu kapitalizam u krvi. Još davno pre nego što je 1992. Deng Ksjaoping doneo odluku o Velikom zaokretu, Partija je sebi kao najvažniji zadatak zacrtala da masama udahne smisao za posao. Neki seljaci oduvek su dodatno zarađivali tako što su pored puta prodavali čarape nabavljene u nekom od okolnih gradova. Ali krajem sedamdesetih, opštinski komitet ih je pozvao da im pokaže italijanske i korejske modne kataloge sa mašinama i da im saopšti da kredite za njihovu kupovinu mogu da nabave u upravo formiranoj seoskoj banci. Tako je počela tekstilna avantura Datanga. Grad koji je tada brojao oko 10.000 stanovnika i okolna sela, potpuno će se posvetiti čarapi. Postaće svetska prestonica čarapa! Gospođa Dongdžong Hong, tada je vodila miran život učiteljice. Ali to je bilo u suprotnosti sa njenim ambicijama. Ona 1980. podnosi ostavku u Ministarstvu prosvete i uz podršku braće i sestara kupuje tri stare mašine: cela porodica počinje da pravi čarape. Gospođa Hong je zadužena za nabavku sirovina i uskoro ih nabavlja i drugim proizvođačima. Naravno, za proviziju. Gospođa Hong se boga-

ti. Sve u svemu, 1991. napustiće zanatsku proizvodnju i uz čvrstu podršku Partije osnovati preduzeće. Gospođi Hong danas više niko ne osporava titulu kraljice čarapa. Njeno preduzeće, „Zhejiang Socks Company“, zapošljava hiljadu ljudi i svake godine proizvede 150 miliona pari čarapa, od čega 80% za izvoz. „Grad čarape“ čine dva dela. Prvi je velika drumska stanica, gde svakog dana na destine kamiona dopremaju pamuk i sintetička vlakna za proizvođače. Na sve strane nadmeću se banke i poručuju da je Kina zemlja u kojoj je sve moguće, zatim da je kredit najbolji prijatelj radnog čoveka i da čekati znači nazadovati. Drugi deo grada je ogromna hala, gde proizvođači izlažu svoju robu. Štandovi se smenjuju na 4 hektara površine. Tu se prodaje 9 milijardi čarapa, svih veličina, svi materijala, svih dužina, svih boja. Kada se štandovi zatvore, noću, uz neonske sijalice nastavlja se sa proizvodnjom i čarape sa još sto miliona najrazličitijih kineskih tekstilnih proizvoda odlaze u evropske luke. Jedan od retkih koji se ne bavi čarapama je Bo Čen, tridesetdvogodišnji prevodilac, aktivan član Komunističke partije i potpuno odan novoj kapitalističkoj religiji. On ne sumnja da će Kina za 20 godina ponovo postati najjača svetska sila. Ne boji se konkurencije iz Indije, jer „na demokratiju rasipa previše energije“. Ne boji se ni konkurencije zapadnih zemalja „koje ne vole decu“. Da ih zaista vole, radili bi više, umesto što uvećavaju svoje dugove. „A ko će to da vraća? Deca“.

BIZNIS TOP 2011/12.

111

BIZNIS TOP 2011/12. KADA JE AMERIČKO TRŽIŠTE BILO ZAVISNO

Ne bacaj, dobro je za Amerikance Uloge su se davno promenile, ali u svom začetku američko tržište je oskudevalo u mnoštvu proizvoda, koji su po „sili zakona“ morali da se uvoze iz Britanije. Britanski proizvođači i trgovci držali su ga u šaci do te mere, da je uvaljivanje Amerikancima skupog a lošeg u britanskim fabrikama čak preraslo u uzrečicu: „Dovoljno je dobro za Ameriku“. Piše:

Osim što je tretirana kao jeftina sirovinska baza, Amerika je predstavljala i zahvalno tržište za kupovinu svega i svačega iz britanskih fabrika. Preuzimala je 80% izvoza britanske posteljine, 76% izvezenih eksera, 60% kovanog gvožđa i gotovo polovinu ukupno prodatog britanskog stakla u inostranstvu. Uvozila je i mnogo toga drugog, kao, na primer 14.000 kilograma svile godišnje, 5.000 kilograma soli i više od 130.000 kapa od dabrovine! Većina uvezenih proizvoda, pogotovo kape od dabrovine koje su toliko oduševljavale Amerikance, pravljeni su od materijala poreklom iz Amerike i mogli su da se proizvode i u američkim fabrikama. Taj detalj nipošto Zorica Žarković nije promakao doseljenicima u Novi svet, ali u to vreme američkoj privrere revolucije za neza- di je britanska odmicala čizmama visnost, Amerika je po od sedam milja.

P

shvatanju Britanske carevine trebalo da je jeftino snabdeva sirovinama i da zauzvrat kupuje gotove proizvode. Taj sistem je bio uspostavljen u nizu propisa poznatih pod imenom „Navigacioni zakoni“, kojima je bilo utvrđeno da svaki proizvod koji se uputi prema Novom svetu mora biti poreklom iz Britanije, ili da prođe kroz nju na svom putu. Pravilo je važilo čak i ako je proizvod napravljen, na primer, na Zapadnoindijskim ostrvima, tako da je besmisleno dvaput prelazio preko Atlantika. Sa stanovišta elementarne logike ovakav aranžman je bio bezumno neefikasan, ali je zato bio izuzetno unosan za bri-

112

tanske trgovce i proizvođače, ko- da sa sobom ne ponesu prozorska ji su praktično držali u šaci kon- okna. Podjednako hronična je bitinent koji je ispoljavao brz eko- la i nestašica gvožđa, a na spisku rariteta nalazio se i papir. U Americi nomski rast.

BIZNIS TOP 20011/12.

Ponesite sa sobom i prozore! Jer, Amerika je još uvek bila zemlja sa malim unutrašnjim tržištem, pri tom raštrkanim na ogromnom prostoru, pa je i tako malo imalo problema u distribuciji jer nije bilo infrastrukture. Takva ekonomska jednačina onemogućavala je Amerikancima da budu konkurentni čak i kada bi to pokušali. Na primer, u 18. veku osnovano je nekoliko prilično velikih staklara, ali je njihov poslovni uspeh bio kratkog veka. Staklo je bilo toliko retko da je u većini domaćinstava polomljen prozor ostajao beskonačno polomljen, a onima koji bi tek kretali put Amerike u lov na sreću, obavezno se savetovalo da u tu idilu ne dolaze a

se proizvodilo samo najjednostavnije posuđe - bokali, zemljani lonci i slično. Sve kvalitetno, poput porcelana, moralo je da bude poreklom iz Britanije, ili još skuplje - da kroz nju prođe. Povrh svega, manjak naselja u Americi je posebno otežavao komunikaciju, pa je bilo lakše komunicirati sa Londonom nego među samim kolonijama u Sjedinjenim Državama. To je imalo za posledicu da je maltene sve moralo da se naručuje preko udaljenih posrednika. A takav sistem je dalje nalagao da se svaka porudžbina opiše do najsitnijih detalja i da, potom, poručilac nema drugog izbora nego da se pouzda u dobru procenu i poštenje dobavljača, koji mu je bio potpuni neznanac. Jedna tipična porudžbina Džordža Vašingtona iz 1757. godine daje određenu sliku o nebrojenim stvarima koje Amerikanci nisu mogli da proizvode sami. Vašington je tražio: tri kilograma burmuta, dva tuceta četkica za zube od sunđera, 20 džakova soli, 25 kilograma grožđica i badema, tuce stolica od mahagonija, dva stola koji mogu i da se sklope, veliki kotur češirskog sira, malo mermera za dimnjak, određenu količinu kartona i tapeta, bure jabukovače, 20 glava šećera i 250 staklenih okana, pored mnogo drugih stvari. U napomeni je stajalo da „sve bude brižljivo spakovano“. Verovatno uzalud, jer je gotovo u svakoj isporuci bilo slomljene, nedostajuće ili ukvarene robe, ili robe pogrešnih dimenzija. Ali, ni dobavljači nisu uvek snosili krivicu za takvo stanje

VREMEPLOV SVET

jer su porudžbine često bile zbu- ili proizvođač pogrešno protumanjujuće, dvosmislene i nedorečene. či. Američki pisac i ilustrator Edvin O tome, opet, svedoči Vašingtonova Tunis navodi primer čoveka koji je prepiska, u kojoj je naložio svom uz svoju porudžbinu priložio crtež zastupniku u Londonu da mu na- porodičnog grba koji je želeo na bavi „dva lava po ugledu na antič- svom servisu za ručavanje. Da bi bio ke lavove u Italiji“. Njegov zastu- sasvim siguran da će njegova uputpnik je verovatno bez teškoća shva- stva biti dobro shvaćena, dodao je tio da Vašington misli na kipove, ali debelu strelicu kako bi posebno mogao je samo da nagađa o njiho- istakao detalj do koga mu je bilo javoj veličini i vrsti materijala. Pošto ko stalo. Kada su tanjiri stigli, poruVašington nikada nije bio u Italiji, čilac je užasnut shvatio da je i streliod koje ga je delio okean, po svoj ca bila verno iskopirana na svakom prilici ni on nije znao šta baš tač- komadu. no hoće. Pisma koja je slao svojim londonskim zastupnicima Robertu Papreni falš Keriju i kompaniji neprestano su Bilo je lako - i za mnoge posredsadržala zahteve za predmetima nike neodoljivo primamljivo - uva„modernim“ i u „skladu sa najnovi- ljivati Amerikancima odeću i najim ukusom“, ili „jednoobrazno le- meštaj koji se nisu prodavali zato pim i otmenim“. Međutim, pisma što u Britaniji više nisu bili u mokoja bi zatim usledila ukazivala su di. „Ne možete ni zamisliti kakvo se da je retko bio zadovoljan isporu- đubre može naći u najboljim radkom i smatrao da je njegovim želja- njama“, napisala je posetiteljka iz ma udovoljeno. Engleske Margaret Hol prijateljici Čak i najbrižljivije izrađena uput- koja je ostala kod kuće. U to vreme, stva sadržala su rizik da ih trgovac omiljena uzrečica u britanskim fa-

brikama je glasila: „Dovoljno je dobro za Ameriku“. Amerikanci su, pak, stalno podozrevali da su cene za to što dobijaju previsoke. Već po ko zna koji put pomenuti Džordž Vašington je besno pisao londonskom zastupniku Keriju po prijemu jedne isporuke, da su „mnogi dopremljeni proizvodi niskog kvaliteta ali ne i cene, jer po cenama uistinu daleko prevazilaze sve što sam ikada posedovao“. Amerikanci su pravedno besneli i očajavali zbog nemara i lopovluka posrednika i trgovaca. Pukovnik Džon Tejlor je za vreme gradnje Bele kuće u Vašingtonu naručio kamin iz londonske fabrike „Koud“. Čekao je godinu dana na isporuku, a onda ostao zapanjen kada je otvorio sanduk i ustanovio da su zaboravili da mu spakuju policu. Umesto da čeka ponovo, okrenuo se domaćim snagama pa je naručio od jednog pouzdanog američkog stolara. Taj kamin (i dalje sa drvenom policom), danas je jedan od malobrojnih proizvoda fabrike „Koud“ koji su preostali u Americi. Zbog poteškoća u snabdevanju, vlasnici plantaža često nisu imali izbora pa su sami morali da proizvode ono što im je trebalo. Tako je, na primer, Tomas Džeferson za gradnju svoje kuće sam pekao cigle sveukupno oko 650.000. Ali, bio je to težak posao - samo je oko polovine iz svake serije bilo upotrebljivo usled neujednačene toplote u njegovim sušnicama, koje su takođe bile izrađene u sopstvenoj režiji. Džeferson je, pritisnut nestašicom na tržištu, počeo da proizvodi i eksere za svoje potrebe. Kako je napetost sa Britanijom rasla, situacija sa dopremanjem neophodne robe postajala je sve teža. Kada je 1774. Kontinentalni kongres na kraju i usvojio sporazum o zabrani uvoza, Džefersonu je bilo jasno: četrnaest pari veoma skupih pokretnih prozora koje je iz Britanije poručio za svoju kuću u izgradnji nikada neće videti - kao ni novac, koji je za njih dao unapred. BIZNIS TOP 2011/12.

113

SVET BIZNIS TOP 2011/12. LISTE NAJVE没I+ PREDUZE没A U SRBIJI

118 122 126 130 134 138 142

PO DOBITI PO POSLOVNOM PRI+ODU PO KAPITALU PO DOBITI KONSOLIDOVANO PO POSLOVNOM PRI+ODU KONSOLIDOVANO PO KAPITALU KONSOLIDOVANO PO OKRUZIMA (po dobiti, po poslovnom prihodu i po kapitalu)

Rang lista je napravljena na osnovu podataka dobijenih od APR-a

BIZNIS TOP 2011/12.

117

BIZNIS TOP 2011/12.

118

RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50

20084693 17162543 20767863 20038284 07715226 20051183 07802161 17364723 08756716 20147229 08271259 20114185 20114207 07152566 17466461 20054182 08028222 08045577 06886671 07462905 07461429 07788053 07042701 08588759 07112904 07036540 17155903 08618526 07190425 20084600 08114072 08140391 07011458 08544123 07102160 08004617 17338480 08700427 08023921 07162936 08000344 17164627 20030496 07319665 08325316 29500673 08666032 07617003 20661283 20126825

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

NIS A.D. TELEKOM SRBIJA AD DELTA CAPITAL DOO AD ŽELEZNICE SRBIJE HE ĐERDAP DOO SUNOKO DOO TENT D.O.O. VICTORIA GROUP AD TARKETT DOO TELENOR DOO PANONSKE TE-TO DOO TE-KO KOSTOLAC DOO DRINSKO-LIMSKE HE DOO ELEKTROSRBIJA DOO TIGAR TYRES DOO, JP EMS LAFARGE BFC DOO APA DOO MERCATOR-S DOO COCA-COLA HBC - SRBIJA DOO JP PTT SRBIJA RB KOLUBARA DOO AD IMLEK IM MATIJEVIĆ DOO HOLCIM (SRBIJA) AD AERODROM NIKOLA TESLA YUGOROSGAZ AD TE-TO TCK DOO JP SRBIJAGAS SOJAPROTEIN AD VICTORIAOIL AD MESSER TEHNOGAS AD FRESENIUS MEDICAL CARE SRBIJA DOO HENKEL SRBIJA DOO ŠEĆERANA CRVENKA AD PHARMASWISS DOO DMS GRUPA DOO KOTEKS VISCOFAN DOO KONCERN BAMBI-AD DIJAMANT AD TETRA PAK PRODUCTION DOO KRAFT FOODS DOO PHILIP MORRIS OPERATIONS AD DOO ALMEX OGRANAK PORR BAU GMBH NECTAR DOO PTP DIS DOO AKCIONARSKI FOND RAIFFEISEN RENT

NOVI SAD BEOGRAD (PALILULA) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (SAVSKI VENAC) KLADOVO NOVI SAD OBRENOVAC NOVI SAD BAČKA PALANKA BEOGRAD (GRAD) NOVI SAD KOSTOLAC BAJINA BAŠTA KRALJEVO PIROT BEOGRAD (SAVSKI VENAC) BEOČIN APATIN NOVI SAD BEOGRAD (ZEMUN) BEOGRAD (PALILULA) LAZAREVAC PADINSKA SKELA NOVI SAD POPOVAC SURČIN BEOGRAD (STARI GRAD) SENTA KOSJERIĆ (VAROŠ) NOVI SAD BEČEJ ŠID BEOGRAD (RAKOVICA) VRŠAC BEOGRAD (VOŽDOVAC) CRVENKA BEOGRAD (VOŽDOVAC) NOVI SAD NOVI SAD BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) ZRENJANIN BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) NIŠ PANČEVO BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BAČKA PALANKA KRNJEVO BEOGRAD (STARI GRAD) BEOGRAD (GRAD)

NARODNOG FRONTA 12 TAKOVSKA 2 MILENTIJA POPOVIĆA 7 B NEMANJINA 6 TRG KRALJA PETRA 1 TRG MARIJE TRANDAFIL 7 B.UROŠEVIĆA CRNOG 44 HAJDUK VELJKOVA 11 INDUSTRIJSKA ZONA 14 OMLADINSKIH BRIGADA 90 BULEVAR OSLOBOĐENJA 100 NIKOLE TESLE 5-7 TRG DUŠANA JERKOVIĆA 1 DIMITRIJA TUCOVIĆA 5 NIKOLE PAŠIĆA 213 KNEZA MILOŠA 11 TRG BEOČINSKE FABRIKE CEMENTA 1 TRG OSLOBOĐENJA 5 TEMERINSKI PUT 50 BATAJNIČKI DRUM 14-16 TAKOVSKA 2 SVETOG SAVE 1 INDUSTRIJSKO NASELJE BB RUMENAČKI PUT 86 POPOVAC BB 11180 BEOGRAD 59 ZMAJ JOVINA 8-10 KARAĐORĐEVA BB ŽIVOJINA MIŠIĆA BB NARODNOG FRONTA 12 INDUSTRIJSKA 1 BRANKA ERIĆA 2 BANJIČKI PUT 62 BEOGRADSKI PUT BB BULEVAR OSLOBOĐENJA 383 MASARIKOVA 7 VOJVODE STEPE 18 SREMSKA 4 PRIMORSKA 92 BULEVAR MIHAILA PUPINA 115 G TEMIŠVARSKI DRUM 14 MILUTINA MILANKOVIĆA 11 B OMLADINSKIH BRIGADA 88B/III 12.FEB.74 JABUČKI PUT BB MILUTINA MILANKOVIĆA 11 A NOVOSADSKI PUT 9 BULEVAR OSLOBOĐENJA 1B TERAZIJE 23 MILUTINA MILANKOVIĆA 134 A

BIZNIS TOP 2011/12.

Napomena: Iznosi su u (000) hiljadama dinara

NETO DOBITAK (AOP229)

40.601.667 22.274.202 20.093.964 12.680.105 8.768.152 6.435.249 6.121.677 4.879.753 4.737.270 4.671.235 4.655.186 4.608.695 3.933.140 2.828.082 2.611.469 2.443.112 2.198.980 2.189.617 2.163.231 2.106.061 2.046.427 2.010.886 1.946.522 1.910.457 1.679.716 1.580.293 1.533.758 1.532.957 1.351.744 1.251.861 1.142.832 1.141.643 1.124.741 1.105.575 1.033.654 1.033.190 1.022.261 931.722 910.056 897.929 892.001 880.785 872.865 852.607 842.631 828.399 821.756 788.481 782.424 772.012

RANG PO DOBITI RB

JMB

51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100

07011822 07725531 07652992 07154429 20104155 17337785 17304712 07020503 06548407 17592092 08041083 17321480 06933939 07196245 08827893 08762023 20068990 06999271 07026447 07777663 20172274 07042728 07593252 17614843 20226463 08038139 08067473 17134990 07051751 08049335 20002123 20030836 20174056 17079590 20133295 07137923 07517807 17354043 07606265 20254211 20162660 17493647 20699825 20432730 20210346 20640707 08004285 08770549 17558757 20567716

NETO DOBITAK (AOP229)

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

DD ULJARICE -U STEČAJU GALENIKA-FITOFARMACIJA AD PEŠTAN DOO RUBIN AD FERTIL DOO DIRECT MEDIA AD NELT CO. DOO NAPRED AD MONTPROJEKT DOO VISOKOGRADNJA INŽENJERING DOO VODOVOD I KANALIZACIJA OMV SRBIJA DOO HUTP BALKAN AD POREČJE DOO AGROGLOBE DOO VELETABAK DOO DELTA CITY 67 DOO FŽV ŽELVOZ AD SMEDEREVO - U RESTRUKTURIRANJU AD ŠTARK MERCATA DOO S-RENT FRIKOM AD AGROMARKET DOO DM INVEST DOO LOHR ELEKTROVOJVODINA DOO ATB SEVER DOO RINGIER AXEL SPRINGER DOO JUGOIMPORT-SDPR JP RAVNICA AD BEIERSDORF D.O.O. D ARCY&PLATT WRIGLEY DOO BEOHEMIJA DOO MK COMMERCE DOO ALFA-PLAM AD PHOENIX PHARMA DOO GRAĐEVINSKA DIREKCIJA SRBIJE DOO IMPOL SEVAL AD KIPETROL DOO PORSCHE MOBILITY SAGA DOO ATLANTIC BRANDS DOO AUTORITAS INVESTMENT DOO NOKIA SIEMENS NETWORKS SRBIJA DOO ENERGIJA TEHNIKA TEHNOLOGIJA DOO AD ĐURO STRUGAR DOO PROMIST GORENJE DOO UŠĆE SHOPPING CENTER DOO

BEOGRAD (SAVSKI VENAC) BEOGRAD (ZEMUN) BUKOVIK KRUŠEVAC BAČKA PALANKA BEOGRAD (GRAD) DOBANOVCI BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (GRAD) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) NOVI SAD BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (STARI GRAD) VUČJE NOVI SAD NOVI SAD BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) SMEDEREVO BEOGRAD (VOŽDOVAC) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (GRAD) BEOGRAD (GRAD) KRAGUJEVAC SMEDEREVSKA PALANKA BAČKA TOPOLA NOVI SAD SUBOTICA BEOGRAD (STARI GRAD) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BAJMOK BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (GRAD) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (GRAD) NOVI SAD VRANJE BEOGRAD (ČUKARICA) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) SEVOJNO BAŠAID BEOGRAD (PALILULA) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (VOŽDOVAC) NOVI SAD BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) NOVI SAD KULA NOVI SAD VALJEVO BEOGRAD (NOVI BEOGRAD)

BULEVAR VOJVODE MIŠIĆA 37/1 BATAJNIČKI DRUM BB 1300 KAPLARA 189 NADE MARKOVIĆ 57 INDUSTRIJSKA ZONA 35 ANTIFAŠISTIČKE BORBE 13 B MARŠALA TITA 206 BULEVAR MIHAILA PUPINA 115 SURČINSKI PUT 1E ŠPANSKIH BORACA 14/26 MASARIKOVA 17 OMLADINSKIH BRIGADA 90 A PRIZRENSKA 2 KOSTE STAMENKOVIĆ 10 NARODNOG FRONTA 23 TEMERINSKA 102 MILENTIJA POPOVIĆA 7B MILOŠA VELIKOG 39 KUMODRAŠKA 249 BULEVAR MIHAJLA PUPINA 6 ĐORĐA STANOJEVIĆA 12 ZRENJANINSKI PUT BB KRALJEVAČKOG BATALJONA 235/2 VUKA KARADŽIĆA 3 BEČEJSKI PUT 31 BULEVAR OSLOBOĐENJA 100 MAGNETNA POLJA 6 ŽORŽA KLEMANSOA 19 BULEVAR UMETNOSTI 2 ZUBAČIŠTE 72A OMLADINSKIH BRIGADA 88A, AIRPORT CI AUTOPUT 18 OMLADINSKIH BRIGADA 90 V KUMODRAŠKA 290 TRG MARIJE TRANDAFIL 7 RADNIČKA 1 BORE STANKOVIĆA 2 BULEVAR ARSENIJA ČARNOJEVIĆA 110 PRVOMAJSKA BB TORĐANSKI PUT BB ZRENJANINSKI PUT 11 MILENTIJA POPOVIĆA 9 KUMODRAŠKA 249 KOSOVSKA 41 ĐORĐA STANOJEVIĆA 14 PRIVREDNIKOVA 6 KRSTURSKI PUT BB HAJDUK VELJKOVA 11 BULEVAR PALIH BORACA 91/92 5 BULEVAR MIHAILA PUPINA 6

768.558 762.167 755.836 728.558 714.928 707.671 671.438 660.094 644.998 643.588 638.818 628.922 628.144 622.781 620.122 615.400 613.272 577.952 574.096 572.118 563.696 549.844 542.172 541.134 529.380 527.287 525.475 525.043 521.347 513.089 501.535 495.093 493.632 491.080 490.854 480.612 478.205 477.355 469.625 466.485 460.820 456.410 455.028 454.904 453.310 453.046 444.731 443.437 441.849 436.537

BIZNIS TOP 2011/12.

119

BIZNIS TOP 2011/12. RB

JMB

101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149

20698764 07007019 07721510 17540602 17093916 20655364 08657700 07177984 29501483 09134719 20442387 20128283 07073160 07024584 08058075 20404302 07188307 08003572 17380516 08207259 07752016 07649746 20246847 06160000 08308420 07513631 08202249 17535838 17522060 08179107 07040580 07011849 07530196 17511068 07764855 17194798 07407343 17376845 08004293 20622849 17520407 07432461 20105887 08550093 17182536 07121059 07658290 06983782 17173006

MESTO

ADRESA

ĆIRIĆ AGRO MĐŽ DOO AD UMKA MAKLER DOO ROAMING ELECTRONICS DOO EUROSAX DOO N. MOZZART KONCERN SWISSLION-TAKOVO DOO METALAC STRABAG AG MBA MILJKOVIĆ ADIDAS SERBIA DOO EATON ELECTRIC DOO ENERGOPROJEKT-NISKOGRADNJA AD INTERKOMERC AD AD FABRIKA ŠEĆERA ŠAJKAŠKA SWISSLION DOO JEDINSTVO AD DOO AGROUNIJA SPORT VISION DOO UNIVEREXPORT DOO SILBO DOO PREDUZEĆE AUTO ČAČAK DOO KOEFIK DOO PUT-INŽENJERING DOO DOO ĆIRIĆ I SIN ENMON DOO GEBI DOO PO CENTRO HRANA DOO PORSCHE SCG DOO MK GROUP DOO CENTROPROIZVOD AD NOVI RASADNICI DOO ADOC D.O.O. MILLENNIUM TEAM DOO MPC HOLDING DOO CE-ZA-R DOO AMIGA DOO BALL PAKOVANJA EVROPA , D.O.O. DOO ŽITO NORDEUS DOO KL DOO ASSECO SEE DOO DEUS BUSINESS GROUP DOO DOO DINAMIKA HABIT PHARM AD - U STEČAJU KONCERN FARMAKOM M.B. AD KOMPANIJA JOVANOVIC DOO GP GREDA DOO GRAND PROM DOO

TITEL UMKA BEOGRAD (VRAČAR) BEOGRAD (VOŽDOVAC) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (PALILULA) BEOGRAD (GRAD) GORNJI MILANOVAC BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (GRAD) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) SREMSKA MITROVICA BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (STARI GRAD) ŽABALJ BEOGRAD (SAVSKI VENAC) SEVOJNO INĐIJA BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) NOVI SAD BEOGRAD (ZEMUN) ČAČAK BEOGRAD (VOŽDOVAC) NIŠ SAKULE BEOGRAD (STARI GRAD) ČANTAVIR BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (PALILULA) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (SAVSKI VENAC) BEOGRAD (GRAD) BEOGRAD (VOŽDOVAC) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (ČUKARICA) KRALJEVO BEOGRAD (ZEMUN) KULA BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (GRAD) BEOGRAD (GRAD) DOBANOVCI NOVI SAD IVANJICA LOZNICA ŠABAC VALJEVO BEOGRAD (NOVI BEOGRAD)

GLAVNA 230 13.OKT.01 BEOGRADSKA 39 TRIŠE KACLEROVIĆA 27L BULEVAR MIHAJLA PUPINA 10D/VP 78 ZRENJANINSKI PUT 84C VASKA POPE 4 KNEZA ALEKSANDRA 212 ANTIFAŠISTIČKE BORBE 13 A BULEVAR MIHAJLA PUPINA 181 MILUTINA MILANKOVIĆA 11A RUMSKI DRUM 13 BULEVAR MIHAILA PUPINA 12 TERAZIJE 27 INDUSTRIJSKA ZONA - ČURUŠKI PUT 3 VASKA POPE 4 PRVOMAJSKA BB VOJVODE PUTNIKA BB MILENTIJA POPOVIĆA 5/V SENTANDREJSKI PUT 165 MAJORA ZORANA RADOSAVLJEVIĆA 319M KONJEVIĆI BB TRIŠE KACLEROVIĆA 27L KNJAŽEVAČKA BB JNA 5 DUNAVSKI KEJ 11 MARŠALA TITA 46 BULEVAR MILUTINA MILANKOVIĆA 19 ZRENJANINSKI PUT 11 BULEVAR MIHAJLA PUPINA 115 E BULEVAR MILUTINA MILANKOVIĆA 19 BANJIČKI VENAC 5 MILORADA JOVANOVIĆA 11 VOJVODE STEPE 390 BULEVAR MIHAJLA PUPINA 6 TOME BUŠE 14 TIKE KOLAREVIĆA 66 BATAJNIČKI DRUM 21 A JOSIPA KRAMERA 17 BULEVAR MIHAILA PUPINA 165V TRG NIKOLE PAŠIĆA 10 MILUTINA MILANKOVIĆA 19G 4. NOVA 7 JANKA VESELINOVIĆA 32 PRILIKE BB JOVANA CVIJIĆA 11 TRG ŠABAČKIH ŽRTAVA 1 KARAĐORĐEVA 165/A SURČINSKA 6A

435.153 424.176 417.733 414.008 412.771 407.687 407.339 406.788 406.251 404.953 403.888 401.763 395.950 393.788 391.566 386.624 380.824 379.534 373.622 369.452 368.509 366.261 364.568 359.599 358.881 357.963 354.767 354.269 351.685 348.274 345.646 344.155 344.101 343.554 336.394 335.168 334.764 333.770 333.313 330.437 329.303 323.068 317.347 312.331 311.277 306.764 301.575 298.947 297.894

GORNJI MILANOVAC

RUDNIČKA BB

296.630

150 07364407 SPEKTAR DOO

120

NETO DOBITAK (AOP229)

NAZIV PRAVNOG LICA

BIZNIS TOP 2011/12.

Napomena: Iznosi su u (000) hiljadama dinara

BIZNIS TOP 2011/12.

122

RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50

20084693 20053658 17162543 20084600 07342691 07802161 17569171 06886671 06423566 08038139 17155903 07524951 07005466 07788053 07152566 20132248 20147229 08064300 17321480 20105097 17535439 20038284 07777663 07130562 07040628 17466461 17482700 07024584 07617003 20114142 07244851 08762023 07020210 20051183 20114185 08010536 07462905 07461429 17304712 07517807 17413333 07042701 20193816 17079590 17184865 20236434 06731678 17520652 08045577 06933327

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

NIS A.D. JP EPS TELEKOM SRBIJA AD JP SRBIJAGAS U.S. STEEL SERBIA DOO TENT D.O.O. DELHAIZE SERBIA DOO MERCATOR-S DOO IDEA DOO ELEKTROVOJVODINA DOO YUGOROSGAZ AD LUKOIL SRBIJA AD EDB DOO RB KOLUBARA DOO ELEKTROSRBIJA DOO JP PUTEVI SRBIJE TELENOR DOO HIP-PETROHEMIJA AD - U RESTRUKTURIRANJU OMV SRBIJA DOO VICTORIA LOGISTIC DOO KNEZ PETROL DOO AD ŽELEZNICE SRBIJE MERCATA DOO RTB BOR GRUPA-RTB BOR DOO C MARKET AD TIGAR TYRES DOO METRO CASH & CARRY DOO INTERKOMERC AD, PTP DIS DOO ED JUGOISTOK DOO RTB BOR - GRUPA TOPIONICA I RAFINACIJA BAKRA VELETABAK DOO JKP SKE ELEKTRANE SUNOKO DOO TE-KO KOSTOLAC DOO HEMOFARM AD COCA-COLA HBC - SRBIJA DOO JP PTT SRBIJA NELT CO. DOO PHOENIX PHARMA DOO EKO SERBIA AD AD IMLEK -PADINSKA SKELA GEN - I DOO BEOHEMIJA DOO KONCERN FARMAKOM M.B. DOO DELTA AGRAR DOO INVEJ AD ENERGY FINANCING TEAM DOO APA DOO PETROBART DOO

NOVI SAD BEOGRAD (STARI GRAD) BEOGRAD (PALILULA) NOVI SAD SMEDEREVO OBRENOVAC BEOGRAD (PALILULA) NOVI SAD BEOGRAD (STARI GRAD) NOVI SAD BEOGRAD (STARI GRAD) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (VRAČAR) LAZAREVAC KRALJEVO BEOGRAD (ZVEZDARA) BEOGRAD (GRAD) PANČEVO BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) NOVI SAD BEOGRAD (GRAD) BEOGRAD (SAVSKI VENAC) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BOR BEOGRAD (STARI GRAD) PIROT BEOGRAD (GRAD) BEOGRAD (STARI GRAD) KRNJEVO NIŠ (GRAD) BOR NOVI SAD BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) NOVI SAD KOSTOLAC VRŠAC BEOGRAD (ZEMUN) BEOGRAD (PALILULA) DOBANOVCI BEOGRAD (ČUKARICA) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) PADINSKA SKELA BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (GRAD) ŠABAC BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (ZEMUN) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) APATIN BEOGRAD (GRAD)

NARODNOG FRONTA 12 CARICE MILICE 2 TAKOVSKA 2 NARODNOG FRONTA 12 RADINAC / B.UROŠEVIĆA CRNOG 44 TAKOVSKA 49 TEMERINSKI PUT 50 KNEŽOPOLJSKA 1 BULEVAR OSLOBOĐENJA 100 ZMAJ JOVINA 8-10 BULEVAR MIHAILA PUPINA 165D MASARIKOVA 1-3 SVETOG SAVE 1 DIMITRIJA TUCOVIĆA 5 BULEVAR KRALJA ALEKSANDRA 282 OMLADINSKIH BRIGADA 90 SPOLJNOSTARČEVAČKA 82 OMLADINSKIH BRIGADA 90 A HAJDUK VELJKOVA 11 CARICE JELENE 28 NEMANJINA 6 BULEVAR MIHAJLA PUPINA 6 ĐORĐA VAJFERTA 29 ČIKA LJUBINA 9 NIKOLE PAŠIĆA 213 AUTOPUT ZA NOVI SAD 120 TERAZIJE 27 BULEVAR OSLOBOĐENJA 1B DR ZORANA ĐINĐIĆA 46 A ĐORĐA VAJFERTA 20 TEMERINSKA 102 SAVSKI NASIP 11 TRG MARIJE TRANDAFIL 7 NIKOLE TESLE 5-7 BEOGRADSKI PUT BB BATAJNIČKI DRUM 14-16 TAKOVSKA 2 MARŠALA TITA 206 BORE STANKOVIĆA 2 TOŠIN BUNAR 274A INDUSTRIJSKO NASELJE BB VLADIMIRA POPOVIĆA 6 KUMODRAŠKA 290 HAJDUK VELJKOVA BB MILENTIJA POPOVIĆA 7 B ALEKSANDRA DUBČEKA 14 ŠPANSKIH BORACA 3 TRG OSLOBOĐENJA 5 MAGLAJSKA 1

BIZNIS TOP 2011/12.

Napomena: Iznosi su u (000) hiljadama dinara

POSLOVNI PRIHODI (AOP201)

192.428.213 126.122.708 87.319.382 74.184.142 72.978.026 71.938.201 69.799.644 53.003.645 48.435.065 47.505.846 46.167.617 44.203.115 41.167.890 40.470.033 39.468.897 38.524.554 37.866.103 35.777.014 34.984.230 32.890.722 31.283.056 27.040.459 26.311.976 25.927.557 24.356.571 24.187.345 24.136.430 23.780.034 22.947.878 22.648.498 22.457.167 21.931.117 21.479.085 21.349.224 21.193.900 21.169.701 21.136.070 21.080.092 20.782.977 19.892.200 19.544.860 19.392.878 19.149.063 18.449.639 17.419.309 17.058.029 16.940.361 16.494.915 16.429.613 16.367.163

RANG PO POSLOVNOM PRIHODU RB

JMB

51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100

07319665 07033982 20220023 20114169 08140391 20699825 20054182 08000344 08588759 17164627 17492730 17252941 17172140 17518518 08756716 08207259 07244835 08727988 07102160 08046930 08114072 17408933 20133295 07044275 20655364 07606265 08791546 06347673 08053529 07022662 17432826 17280554 08245207 20447494 17419323 08827893 20104155 07156332 07019734 20699701 07606273 20743662 08272573 17376845 07269609 08684928 20426306 20236426 20150335 07715226

POSLOVNI PRIHODI (AOP201)

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

PHILIP MORRIS OPERATIONS AD RUDNAP GROUP AD VIP MOBILE ED CENTAR DOO VICTORIAOIL AD ATLANTIC BRANDS DOO JP EMS DIJAMANT AD IM MATIJEVIĆ DOO TETRA PAK PRODUCTION DOO JT INTERNATIONAL MARKETING AND SALES DOO DIREKTNA TRGOVINA DOO CT COMPUTERS DOO INTERMOL DOO TARKETT DOO UNIVEREXPORT DOO RTB BOR GRUPA RBB DOO NAFTA AD HENKEL SRBIJA DOO KONCERN FARMAKOM MB - FAB. AKUMULATORA AD SOJAPROTEIN AD FARMALOGIST DOO MK COMMERCE DOO JAT AIRWAYS AD MOZZART IMPOL SEVAL AD NAFTACHEM DOO INTER-KOP DOO, HIP-AZOTARA DOO BEOGRAD RTB INVEST DOO SBB DOO SWISSLION GROUP DOO SIRMIUM STEEL DOO IMPERIAL TOBACCO SCG DOO AGROGLOBE DOO FERTIL DOO PUTEVI AD SP LASTA AD RST CORPORATION AD VALJAONICA BAKRA AD EFT TRADE DOO DENEZA M INŽENJERING DOO BALL PAKOVANJA EVROPA , D.O.O. FBC AD CARLSBERG SRBIJA D.O.O. TELENOR DIRECT DELTA DMD DOO BEOHEMIJA-INHEM DOO HE ĐERDAP DOO

NIŠ BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) KRAGUJEVAC ŠID BEOGRAD (VOŽDOVAC) BEOGRAD (SAVSKI VENAC) ZRENJANIN NOVI SAD BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (ZEMUN) BEOGRAD (GRAD) BEOGRAD (GRAD) BAČKA PALANKA NOVI SAD BOR BEOGRAD (STARI GRAD) BEOGRAD (VOŽDOVAC) SOMBOR BEČEJ BEOGRAD (SAVSKI VENAC) NOVI SAD BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (PALILULA) SEVOJNO NOVI SAD MIŠAR PANČEVO BEOGRAD (STARI GRAD) BOR BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) NOVI SAD SREMSKA MITROVICA BEOGRAD (GRAD) NOVI SAD BAČKA PALANKA UŽICE BEOGRAD (ZVEZDARA) NOVI SAD SEVOJNO BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (ZEMUN) MAJDANPEK ČELAREVO BEOGRAD (ZEMUN) BEOGRAD (GRAD) ZRENJANIN KLADOVO

12.FEB.74 PC UŠĆE, BULEVAR MIHAJLA PUPINA 6/2 OMLADINSKIH BRIGADA 21 ULICA SLOBODE 7 BRANKA ERIĆA 2 KUMODRAŠKA 249 KNEZA MILOŠA 11 TEMIŠVARSKI DRUM 14 RUMENAČKI PUT 86 MILUTINA MILANKOVIĆA 11 B VLADIMIRA POPOVIĆA 38 AUTOPUT ZA NOVI SAD 96 SAVSKI NASIP 7 OMLADINSKIH BRIGADA 88/V INDUSTRIJSKA ZONA 14 SENTANDREJSKI PUT 165 KESTENOVA 8 FRANCUSKA 12 BULEVAR OSLOBOĐENJA 383 GRADINA 3 INDUSTRIJSKA 1 BULEVAR VOJVODE MIŠIĆA 25-27 TRG MARIJE TRANDAFIL 7 BULEVAR UMETNOSTI 16A ZRENJANINSKI PUT 84C PRVOMAJSKA BB LAZE TELEČKOG 9 KARAĐORĐEVA BB SPOLJNOSTARČEVAČKA 80 KNEGINJE LJUBICE 29 ĐORĐA VAJFERTA 29 BULEVAR ZORANA ĐINĐIĆA 8A PARTIZANSKA 42 VIŠNJEVAČKA 27 DIPLOMATSKA KOLONIJA 20 NARODNOG FRONTA 23 INDUSTRIJSKA ZONA 35 NIKOLE PAŠIĆA 38 AUTOPUT BEOGRAD-NIŠ 4 BULEVAR OSLOBOĐENJA 5 PRVOMAJSKA BB ŠPANSKIH BORACA 3/IV BULEVAR MIHAILA PUPINA 115 G BATAJNIČKI DRUM 21 A INDUSTRISKA ZONA BB PROLETERSKA 17 AUTOPUT ZA NOVI SAD 96 ŽORŽA KLEMANSOA 37 PANČEVAČKA 84 TRG KRALJA PETRA 1

15.527.353 15.358.053 15.277.182 15.043.193 14.851.564 14.377.969 14.376.968 13.961.245 13.746.483 13.535.915 13.516.420 13.453.828 13.349.721 13.212.603 13.130.185 12.872.066 12.732.727 12.616.684 12.513.437 12.373.006 12.188.506 12.158.672 12.057.670 12.051.755 12.022.754 11.127.733 11.086.826 10.780.780 10.693.206 10.567.916 10.468.706 10.448.983 10.216.801 9.946.397 9.814.076 9.728.694 9.702.509 9.471.269 9.438.302 9.339.830 9.278.228 9.140.992 9.132.968 9.026.999 8.988.709 8.988.071 8.938.044 8.930.526 8.913.207 8.903.578

BIZNIS TOP 2011/12.

123

BIZNIS TOP 2011/12. RB

JMB

101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149

29500673 17173006 07627645 07593252 08325316 17520407 17450867 08271259 08618526 17206303 20052694 07042728 08028222 17194798 17338480 06890121 07018762 07162936 08666032 20468122 17572130 20418753 20683767 17416626 08004617 17314157 20511095 07171366 07026447 17287869 20134771 08660034 29501874 08701156 20298693 17150286 17204874 07347383 07112904 17075705 20030496 17522060 07121059 17153757 07020350 29500665 07530196 08038210 07073160

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

POSLOVNI PRIHODI (AOP201)

OGRANAK PORR BAU GMBH GRAND PROM DOO ELIXIR GROUP DOO AGROMARKET DOO DOO ALMEX KL DOO MB-GAS OIL DOO PANONSKE TE-TO DOO TE-TO GP AUTO-SHOP DOO ŠTAMPA SISTEM DOO FRIKOM AD LAFARGE BFC DOO CE-ZA-R DOO PHARMASWISS DOO DELTA SPORT DOO JKP SKI VODOVOD I KANALIZACIJA KONCERN BAMBI AD NECTAR DOO FIAT AUTOMOBILI SRBIJA DOO FUTURA PLUS D.O.O. DOO AGROTRADING BASEMI DOO ERMA DOO ŠEĆERANA AD VALY DOO IGMIN PETROL DOO KONCERN FARMAKOM M.B. - AD MLEKARA AD ŠTARK TDR DOO ALPIQ ENERGIJA RS DOO PIN COMPUTERS DOO OGRANAK ALPINE BAU GMBH DOO EURO GAS LANUS DOO GORENJE DOO ITM GROUP DOO KNJAZ MILOŠ AD HOLCIM (SRBIJA) MARBO PRODUCT DOO KRAFT FOODS DOO PORSCHE SCG DOO KONCERN FARMAKOM M.B. - AD MERCEDES-BENZ SRBIJA I CRNA GORA DOO KRON AD OGRANAK SAVA MOST GRAĐEVINSKO PREDUZEĆE OG ADOC D.O.O. NOVOSADSKA TOPLANA ENERGOPROJEKT-NISKOGRADNJA AD

BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) ŠABAC KRAGUJEVAC PANČEVO BEOGRAD (GRAD) BEOGRAD (SAVSKI VENAC) NOVI SAD SENTA LAZAREVAC BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (GRAD) BEOČIN BEOGRAD (ČUKARICA) BEOGRAD (VOŽDOVAC) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (VRAČAR) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BAČKA PALANKA KRAGUJEVAC BEOGRAD (ZEMUN) NOVI SAD ŠABAC BEOGRAD (ZEMUN) CRVENKA BELOŠEVAC BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) ŠABAC BEOGRAD (VOŽDOVAC) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) NOVI SAD BEOGRAD (PALILULA) SUBOTICA BEOGRAD (VRAČAR) BEOGRAD (GRAD) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) ARANĐELOVAC POPOVAC BEOGRAD (GRAD) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (PALILULA) LOZNICA BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (GRAD) BEOGRAD (GRAD) NOVI SAD BEOGRAD (NOVI BEOGRAD)

MILUTINA MILANKOVIĆA 11 A SURČINSKA 6A AGROINDUSTRIJSKA ZONA BB KRALJEVAČKOG BATALJONA 235/2 JABUČKI PUT BB TRG NIKOLE PAŠIĆA 10 NEMANJINA 4/13 BULEVAR OSLOBOĐENJA 100 KARAĐORĐEVA BB JANKA STAJČIĆA 50 BULEVAR MIHAILA PUPINA 115 B ZRENJANINSKI PUT BB TRG BEOČINSKE FABRIKE CEMENTA 1 TOME BUŠE 14 VOJVODE STEPE 18 MILENTIJA POPOVIĆA 7 V KNEZA MILOŠA 27 BULEVAR MIHAILA PUPINA 115 G NOVOSADSKI PUT 9 KOSOVSKA 4 PETRA KOČIĆA 10 BULEVAR OSLOBOĐENJA 30 HAJDUK VELJKOVA 1 AUTOPUT ZA NOVI SAD 96 MASARIKOVA 7 BELOŠEVAC BB GANDIJEVA 3/A KRSMANOVAČA BB KUMODRAŠKA 249 MILENTIJA POPOVIĆA 5A BULEVAR ZORANA ĐINĐIĆA 64A VELIKI RIT 25 B 27.MARTA 17 OTMARA MAJERA BB KNEGINJE ZORKE 2 MILUTINA MILANKOVIĆA 7 OMLADINSKIH BRIGADA 86 JUŽNA INDUSTRIJSKA ZONA BB POPOVAC BB ĐORĐA STANOJEVIĆA 14 OMLADINSKIH BRIGADA 88B/III ZRENJANINSKI PUT 11 JOVANA CVIJIĆA 11 OMLADINSKIH BRIGADA 33 AUTOPUT 11 MILUTINA MILANKOVIĆA 11 A MILORADA JOVANOVIĆA 11 VLADIMIRA NIKOLIĆA 1 BULEVAR MIHAILA PUPINA 12

8.839.048 8.764.424 8.663.428 8.654.412 8.470.011 8.466.897 8.412.103 8.405.269 8.326.274 8.249.296 8.214.376 8.197.698 8.125.186 8.121.912 8.113.468 7.904.832 7.874.745 7.829.170 7.809.269 7.634.094 7.347.984 7.315.583 7.272.508 7.251.908 7.244.760 7.214.364 7.184.898 7.074.176 6.960.230 6.896.878 6.799.716 6.792.913 6.757.949 6.751.421 6.750.735 6.714.353 6.609.721 6.576.980 6.543.138 6.512.096 6.508.351 6.479.964 6.427.452 6.422.534 6.319.619 6.292.088 6.239.845 6.213.376 6.196.349

KRAGUJEVAC

SKLADIŠNI CENTAR 13

6.166.145

150 17546830 FORMA IDEALE DOO

124

BIZNIS TOP 2011/12.

Napomena: Iznosi su u (000) hiljadama dinara

WEG CITY %5=(ü(

www.weg.rs Bulevar Mihaila Pupina 10a/IV/1, 11070 Beograd tel. +381 11 353 00 00; | ID[ RI¿FH#ZHJ UV

WELCOME TO SERBIA

BIZNIS TOP 2011/12.

126

RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50

20132248 20053658 07715226 20038284 07802161 17162543 20114207 07152566 07788053 20114185 20084693 07018762 08038139 07754183 07005466 17569171 20054182 20767863 20114142 20084600 08761809 17569180 20114169 20571659 09005030 06886671 20468122 07461429 08271259 07036540 20661283 20147229 17117106 08010536 20236434 17230999 08756716 09237879 07319665 08114072 17466461 17364723 07011458 20051183 07042701 07462905 08588759 07042230 17520407 07130562

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

JP PUTEVI SRBIJE JP EPS HE ĐERDAP DOO AD ŽELEZNICE SRBIJE TENT D.O.O. TELEKOM SRBIJA AD DRINSKO-LIMSKE HE DOO ELEKTROSRBIJA DOO RB KOLUBARA DOO TE-KO KOSTOLAC DOO NIS A.D. JKP SKI VODOVOD I KANALIZACIJA ELEKTROVOJVODINA DOO SRBIJAŠUME EDB DOO DELHAIZE SERBIA DOO JP EMS DELTA CAPITAL DOO ED JUGOISTOK DOO JP SRBIJAGAS VODE VOJVODINE DELTA REAL ESTATE DOO ED CENTAR DOO SOLAR HOLDING PKB METOHIJAVINO DOO MERCATOR-S DOO FIAT AUTOMOBILI SRBIJA DOO JP PTT SRBIJA PANONSKE TE-TO DOO AD AERODROM NIKOLA TESLA AKCIONARSKI FOND TELENOR DOO JVP SRBIJAVODE HEMOFARM AD DELTA AGRAR DOO KOMPANIJA INTERNATIONAL CG DP - U RESTRUKTURIRANJU TARKETT DOO NACIONALNI PARK ŠAR PLANINA PHILIP MORRIS OPERATIONS AD SOJAPROTEIN AD TIGAR TYRES DOO VICTORIA GROUP AD MESSER TEHNOGAS AD SUNOKO DOO AD IMLEK COCA-COLA HBC - SRBIJA DOO IM MATIJEVIĆ DOO PKB KORPORACIJA AD - U RESTRUKTURIRANJU KL DOO RTB BOR GRUPA-RTB BOR DOO

BEOGRAD (ZVEZDARA) BEOGRAD (STARI GRAD) KLADOVO BEOGRAD (SAVSKI VENAC) OBRENOVAC BEOGRAD (PALILULA) BAJINA BAŠTA KRALJEVO LAZAREVAC KOSTOLAC NOVI SAD BEOGRAD (VRAČAR) NOVI SAD BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (VRAČAR) BEOGRAD (PALILULA) BEOGRAD (SAVSKI VENAC) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) NIŠ (GRAD) NOVI SAD NOVI SAD BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) KRAGUJEVAC BEOGRAD (STARI GRAD) SUVA REKA NOVI SAD KRAGUJEVAC BEOGRAD (PALILULA) NOVI SAD SURČIN BEOGRAD (STARI GRAD) BEOGRAD (GRAD) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) VRŠAC BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (GRAD) BAČKA PALANKA ŠTRPCE NIŠ BEČEJ PIROT NOVI SAD BEOGRAD (RAKOVICA) NOVI SAD PADINSKA SKELA BEOGRAD (ZEMUN) NOVI SAD PADINSKA SKELA BEOGRAD (GRAD) BOR

BULEVAR KRALJA ALEKSANDRA 282 CARICE MILICE 2 TRG KRALJA PETRA 1 NEMANJINA 6 B.UROŠEVIĆA CRNOG 44 TAKOVSKA 2 TRG DUŠANA JERKOVIĆA 1 DIMITRIJA TUCOVIĆA 5 SVETOG SAVE 1 NIKOLE TESLE 5-7 NARODNOG FRONTA 12 KNEZA MILOŠA 27 BULEVAR OSLOBOĐENJA 100 BULEVAR MIHAILA PUPINA 113 MASARIKOVA 1-3 TAKOVSKA 49 KNEZA MILOŠA 11 MILENTIJA POPOVIĆA 7 B DR ZORANA ĐINĐIĆA 46 A NARODNOG FRONTA 12 BULEVAR MIHAJLA PUPINA 25 MILENTIJA POPOVIĆA 7B ULICA SLOBODE 7 TRG REPUBLIKE 5 SUVA REKA BB TEMERINSKI PUT 50 KOSOVSKA 4 TAKOVSKA 2 BULEVAR OSLOBOĐENJA 100 11180 BEOGRAD 59 TERAZIJE 23 OMLADINSKIH BRIGADA 90 BULEVAR UMETNOSTI 2 A BEOGRADSKI PUT BB MILENTIJA POPOVIĆA 7 B NARODNIH HEROJA 43 INDUSTRIJSKA ZONA 14

BIZNIS TOP 2011/12.

Napomena: Iznosi su u (000) hiljadama dinara

12.FEBRUAR 74 INDUSTRIJSKA 1 NIKOLE PAŠIĆA 213 HAJDUK VELJKOVA 11 BANJIČKI PUT 62 TRG MARIJE TRANDAFIL 7 INDUSTRIJSKO NASELJE BB BATAJNIČKI DRUM 14-16 RUMENAČKI PUT 86 INDUSTRIJSKO NASELJE BB TRG NIKOLE PAŠIĆA 10 ĐORĐA VAJFERTA 29

UKUPNI KAPITAL (AOP101)

330.808.711 274.285.723 208.040.369 199.539.754 177.008.993 131.002.886 118.141.522 105.659.387 101.994.998 99.580.909 87.586.665 86.036.478 77.060.619 58.864.585 51.876.892 48.148.871 47.280.391 45.747.972 42.901.351 38.130.840 34.103.800 30.405.966 29.386.508 26.643.524 26.477.191 25.941.684 24.911.155 24.863.820 24.701.532 22.914.998 20.681.982 19.416.304 15.946.136 14.434.790 13.646.387 13.546.107 12.929.860 12.229.940 11.509.543 11.260.015 11.113.957 10.590.679 10.381.544 10.316.618 9.992.331 9.903.998 9.399.910 9.202.533 9.116.729 8.658.069

RANG PO KAPITALU RB

JMB

51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100

08762198 17314157 20153679 07892845 08657700 07022662 08028222 17304712 07360355 08000344 17450689 20062070 20396687 20230355 07023014 17482700 07034628 07102160 07040580 07154429 20068990 20404302 07105681 17143352 20107901 08041083 07112904 20069244 07040628 07126417 17243047 08666032 20183390 07226560 07199821 07606273 07042914 07026960 07042728 07043104 20656816 07046839 08055904 20150335 08004617 07024584 08684928 07190425 17155903 07033982

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

UKUPNI KAPITAL (AOP101)

JP VOJVODINAŠUME VALY DOO RODIĆ M&B HOLDING DOO JAVNO PREDUZEĆE ZA SKLOTA KONCERN SWISSLION-TAKOVO DOO BEODRAD LAFARGE BFC DOO NELT CO. DOO NACIONALNI PARK TARA DIJAMANT AD PIONIR DOO NCA INVESTMENT GROUP DOO NBGP PROPERTIES DOO LIVNICA KIKINDA AI DOO ENERGOPROJEKT HOLDING AD METRO CASH & CARRY DOO GRADSKE PIJACE HENKEL SRBIJA DOO CENTROPROIZVOD AD RUBIN AD DELTA CITY 67 DOO SWISSLION DOO SIMPO AD ROBNE KUĆE DOO ENERGOWIND DOO VODOVOD I KANALIZACIJA HOLCIM (SRBIJA) AOFI AD C MARKET AD SFS AD AMASIS DOO NECTAR DOO JP SKIJALIŠTA SRBIJE VODOVOD HEMOFARM DOO VALJAONICA BAKRA SEVOJNO AD DP PIK ZEMUN - U RESTRUKTURIRANJU BEKO AD U STEČAJU FRIKOM AD PEKABETA AD KRONOSPAN SRB HOLDINGS LUKA AD CARNEX AD VRBAS BEOHEMIJA-INHEM DOO ŠEĆERANA CRVENKA AD INTERKOMERC AD, CARLSBERG SRBIJA D.O.O. TCK DOO YUGOROSGAZ AD RUDNAP GROUP AD

PETROVARADIN BELOŠEVAC NOVI SAD BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (GRAD) BEOGRAD (STARI GRAD) BEOČIN DOBANOVCI BAJINA BAŠTA ZRENJANIN BEOGRAD (ČUKARICA) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) KIKINDA BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (GRAD) BEOGRAD (ZVEZDARA) BEOGRAD (VOŽDOVAC) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) KRUŠEVAC BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (SAVSKI VENAC) VRANJE BEOGRAD (VRAČAR) VRŠAC NOVI SAD POPOVAC UŽICE BEOGRAD (STARI GRAD) PARAĆIN BEOGRAD (ČUKARICA) BAČKA PALANKA BEOGRAD (GRAD) VRANJE ŠABAC SEVOJNO BEOGRAD (ZEMUN) BEOGRAD (STARI GRAD) BEOGRAD (GRAD) BEOGRAD (PALILULA) LAPOVO (VAROŠICA) BEOGRAD (STARI GRAD) VRBAS ZRENJANIN CRVENKA BEOGRAD (STARI GRAD) ČELAREVO KOSJERIĆ (VAROŠ) BEOGRAD (STARI GRAD) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD)

PRERADOVIĆEVA 2 BELOŠEVAC BB TEMERINSKI PUT 50 BULEVAR MIHAILA PUPINA 117A VASKA POPE 4 KNEGINJE LJUBICE 29 TRG BEOČINSKE FABRIKE CEMENTA 1 MARŠALA TITA 206 MILENKA TOPALOVIĆA 3 TEMIŠVARSKI DRUM 14 POŽEŠKA 65/B TOŠIN BUNAR 272 VLADIMIRA POPOVIĆA 10 MILOŠEVAČKI PUT 34 MIHAILA PUPINA 12 AUTOPUT ZA NOVI SAD 120 ŽIVKA KARABIBEROVIĆA 3 BULEVAR OSLOBOĐENJA 383 BULEVAR MILUTINA MILANKOVIĆA 19 NADE MARKOVIĆ 57 MILENTIJA POPOVIĆA 7B VASKA POPE 4 RADNIČKA 12 MAKENZIJEVA 57 BULEVAR OSLOBOĐENJA 3 MASARIKOVA 17 POPOVAC BB NIKOLE PAŠIĆA 30 ČIKA LJUBINA 9 13 OKTOBRA 1-3 POŽEŠKA 65B NOVOSADSKI PUT 9 MILUTINA MILANKOVIĆA 9 BEOGRADSKA 63 HAJDUK VELJKOVA BB PRVOMAJSKA BB BATAJNIČKI DRUM 14-TI KM KNEZ MIHAILOVA 44 ZRENJANINSKI PUT BB TAKOVSKA 49 17. MARTA 2 ŽORŽA KLEMANSOA 37 KULSKI PUT 26 PANČEVAČKA 84 MASARIKOVA 7 TERAZIJE 27 PROLETERSKA 17 ŽIVOJINA MIŠIĆA BB ZMAJ JOVINA 8-10 PC UŠĆE, BULEVAR MIHAJLA PUPINA 6/2

8.543.148 8.511.743 8.358.217 8.322.822 8.241.234 8.133.524 8.082.675 8.012.261 8.007.644 7.837.954 7.764.747 7.264.417 7.213.109 7.193.788 7.167.219 7.116.945 7.071.794 6.925.040 6.887.430 6.856.446 6.820.007 6.814.844 6.768.173 6.649.593 6.338.505 6.294.893 6.258.702 6.061.313 5.897.701 5.860.962 5.840.741 5.608.992 5.536.891 5.509.976 5.491.121 5.418.431 5.359.251 5.228.290 5.196.995 5.161.023 5.127.381 5.107.663 5.023.465 4.961.100 4.911.821 4.879.228 4.816.463 4.803.687 4.781.034 4.748.689

BIZNIS TOP 2011/12.

127

BIZNIS TOP 2011/12. RB

JMB

101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149

20700696 07757549 07026447 08179107 20609052 07360231 20084731 20216255 07137923 06515037 17354043 07045000 08544123 17321480 07051751 07206178 06890121 07020210 17558757 17075705 08011079 07726325 07165439 07034245 07359721 08065721 07162936 08142289 07178107 20767022 07652992 07725531 20047852 17518518 08092427 08067899 07034377 07593252 06921493 20567716 07617003 07023332 08003572 07007019 07327153 07026129 07204817 17079590 08071276

MESTO

ADRESA

RUWA COMPANY DOO MERKUR-INTERNATIONAL DOO AD ŠTARK MK GROUP DOO PSG BANATSKI DVOR DOO NACIONALNI PARK ĐERDAP JP TRANSNAFTA JP ZAVOD ZA UDŽBENIKE ALFA-PLAM AD RECREATOURS AD GRAĐEVINSKA DIREKCIJA SRBIJE DOO GRADSKA ČISTOĆA FRESENIUS MEDICAL CARE SRBIJA DOO OMV SRBIJA DOO JUGOIMPORT-SDPR JP KOMPANIJA SLOBODA AD DELTA SPORT DOO JKP SKE ELEKTRANE GORENJE DOO MARBO PRODUCT DOO AD NAPREDAK GALENIKA AD JKP VODOVOD I KANALIZACIJA KOMPANIJA PROGRES AD - U RESTRUKTURIRANJU NACIONALNI PARK KOPAONIK AD VITAL KONCERN BAMBI-BANAT AD AD NEOPLANTA KOMPANIJA TAKOVO AD NAPRED RAZVOJ AD PEŠTAN DOO GALENIKA-FITOFARMACIJA AD FAM AD U RESTRUKTURIRANJU INTERMOL DOO DTD RIBARSTVO SUNCE AD PUTNIK AD AGROMARKET DOO MONUS DOO UŠĆE SHOPPING CENTER DOO PTP DIS DOO JKP -PUT DOO AGROUNIJA AD UMKA MILAN BLAGOJEVIĆ - NAMENSKA AD AVALA ADA DOO ZDRAVLJE AD BEOHEMIJA DOO DUNAV

SUBOTICA BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (VOŽDOVAC) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) NOVI SAD DONJI MILANOVAC PANČEVO BEOGRAD (GRAD) VRANJE BEOGRAD (STARI GRAD) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (ZVEZDARA) VRŠAC BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) ČAČAK BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) VALJEVO BEOGRAD (GRAD) STARA PAZOVA BEOGRAD (ZEMUN) KRAGUJEVAC BEOGRAD (STARI GRAD) KOPAONIK VRBAS BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) NOVI SAD GORNJI MILANOVAC BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BUKOVIK BEOGRAD (ZEMUN) KRUŠEVAC BEOGRAD (GRAD) BAČKI JARAK SOMBOR BEOGRAD (STARI GRAD) KRAGUJEVAC BEOGRAD (GRAD) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) KRNJEVO BEOGRAD (STARI GRAD) INĐIJA UMKA LUČANI (VAROŠICA) BEOGRAD (PALILULA) LESKOVAC BEOGRAD (GRAD) PANČEVO

MATIJE KORVINA 17 PARTIZANSKE AVIJACIJE 4 KUMODRAŠKA 249 BULEVAR MIHAJLA PUPINA 115 E NARODNOG FRONTA 12 KRALJA PETRA I 14 ZMAJ JOVINA 1 OBILIĆEV VENAC 5 RADNIČKA 1 CARA DUŠANA 48 BULEVAR ARSENIJA ČARNOJEVIĆA 110 MIJE KOVAČEVIĆA 4 BEOGRADSKI PUT BB OMLADINSKIH BRIGADA 90 A BULEVAR UMETNOSTI 2 RATKA MITROVIĆA BB MILENTIJA POPOVIĆA 7 V SAVSKI NASIP 11 BULEVAR PALIH BORACA 91/92 5 ĐORĐA STANOJEVIĆA 14 GOLUBINAČKI PUT BB BATAJNIČKI DRUM BB KRALJA ALEKSANDRA I KARAĐORĐEVIĆA 4 ZMAJ JOVINA 8-10 MARŠALA TITA 1 BULEVAR MIHAILA PUPINA 115 G PRIMORSKA 90 RADOVANA GRKOVIĆA BB BULEVAR MIHAILA PUPINA 115 1300 KAPLARA 189 BATAJNIČKI DRUM BB JUG BOGDANOVA 42 OMLADINSKIH BRIGADA 88/V CARA LAZARA BB STAPARSKI PUT BB DRAGOSLAVA JOVANOVIĆA 1 KRALJEVAČKOG BATALJONA 235/2 ALEKSANDRA DUBČEKA 14 BULEVAR MIHAILA PUPINA 6 BULEVAR OSLOBOĐENJA 1B NUŠIĆEVA 21 VOJVODE PUTNIKA BB 13. OKTOBAR 1 RADNIČKA BB PRILAZNI PUT ADA HUJI 9 VLAJKOVA 199 KUMODRAŠKA 290 PRISTANIŠNA ZONA BB

4.742.558 4.734.068 4.643.685 4.421.989 4.354.931 4.333.098 4.198.037 4.061.412 4.039.518 4.038.288 4.011.627 3.952.345 3.887.362 3.838.394 3.822.517 3.809.435 3.804.679 3.801.976 3.773.934 3.743.469 3.722.411 3.711.105 3.612.700 3.603.579 3.603.256 3.577.816 3.523.639 3.494.277 3.489.507 3.486.349 3.485.958 3.440.677 3.367.261 3.366.866 3.282.553 3.256.344 3.205.390 3.177.223 3.130.014 3.120.595 3.083.083 3.072.892 3.049.745 3.046.105 3.045.129 3.030.120 3.006.680 2.995.750 2.967.548

LAPOVO (VAROŠICA)

17. MARTA 2

2.960.173

150 20238755 KRONOSPAN SRB

128

UKUPNI KAPITAL (AOP101)

NAZIV PRAVNOG LICA

BIZNIS TOP 2011/12.

Napomena: Iznosi su u (000) hiljadama dinara

BIZNIS TOP 2011/12.

130

RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50

20084693 20053658 17162543 20038284 07461429 17156730 20147229 08756716 08179107 08588759 17364723 20054182 08325316 08028222 07042701 07112904 07190425 17510185 07593252 17184865 08544123 20432730 07652992 20650265 08000344 08648581 07162936 17079590 20126825 07011458 07617003 17535838 20093692 08827893 06999271 17173006 07530889 17333399 17304712 17121162 08770549 17134990 20531908 08067473 09134719 08056781 07467354 07177984 07517807 07051751

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

NIS A.D. JP EPS TELEKOM SRBIJA AD AD ŽELEZNICE SRBIJE SRBIJA DELTA HOLDING DOO TELENOR DOO TARKETT DOO MK GROUP DOO IM MATIJEVIĆ DOO VICTORIA GROUP AD JP EMS DOO ALMEX LAFARGE BFC DOO AD IMLEK HOLCIM (SRBIJA) TCK DOO CONTANGO DOO AGROMARKET DOO KONCERN FARMAKOM M.B. DOO FRESENIUS MEDICAL CARE SRBIJA DOO AUTORITAS INVESTMENT DOO PEŠTAN DOO IMEL SERVICES DIJAMANT AD RADUN INŽENJERING DOO KONCERN BAMBI-BANAT AD BEOHEMIJA DOO RAIFFEISEN RENT MESSER TEHNOGAS AD PTP DIS DOO CENTRO HRANA DOO ĆORIĆ AGRAR DOO AGROGLOBE DOO FŽV ŽELVOZ AD - U RESTRUKTURIRANJU GRAND PROM DOO UTMA COMERC DOO W.E.G. TEHNOLOGY D.O.O. NELT CO. DOO INEKS-MORAVA DOO DOO PROMIST RINGIER AXEL SPRINGER DOO PHARMANARI DOO ATB SEVER DOO MBA MILJKOVIĆ IM TOPOLA AD ASPROM DOO METALAC PHOENIX PHARMA DOO JUGOIMPORT-SDPR JP

NOVI SAD BEOGRAD (STARI GRAD) BEOGRAD (PALILULA) BEOGRAD (SAVSKI VENAC) BEOGRAD (PALILULA) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (GRAD) BAČKA PALANKA BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) NOVI SAD NOVI SAD BEOGRAD (SAVSKI VENAC) PANČEVO BEOČIN PADINSKA SKELA POPOVAC KOSJERIĆ (VAROŠ) BEOGRAD (STARI GRAD) KRAGUJEVAC ŠABAC VRŠAC NOVI SAD BUKOVIK BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) ZRENJANIN BAČKA PALANKA BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (GRAD) BEOGRAD (GRAD) BEOGRAD (RAKOVICA) KRNJEVO BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BAŠAID NOVI SAD SMEDEREVO BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (STARI GRAD) BEOGRAD (GRAD) DOBANOVCI GADŽIN HAN NOVI SAD BEOGRAD (STARI GRAD) NOVI SAD SUBOTICA BEOGRAD (GRAD) BAČKA TOPOLA VRČIN GORNJI MILANOVAC BEOGRAD (ČUKARICA) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD)

NARODNOG FRONTA 12 CARICE MILICE 2 TAKOVSKA 2 NEMANJINA 6 TAKOVSKA 2 MILENTIJA POPOVIĆA 7B OMLADINSKIH BRIGADA 90 INDUSTRIJSKA ZONA 14 BULEVAR MIHAJLA PUPINA 115 E RUMENAČKI PUT 86 HAJDUK VELJKOVA 11 KNEZA MILOŠA 11 JABUČKI PUT BB TRG BEOČINSKE FABRIKE CEMENTA 1 INDUSTRIJSKO NASELJE BB POPOVAC BB ŽIVOJINA MIŠIĆA BB VUKA KARADŽIĆA 9 KRALJEVAČKOG BATALJONA 235/2 HAJDUK VELJKOVA BB BEOGRADSKI PUT BB KOSOVSKA 41 1300 KAPLARA 189 BULEVAR ZORANA ĐINĐIĆA 2A TEMIŠVARSKI DRUM 14 ŽELJEZNIČKA 11 BULEVAR MIHAILA PUPINA 115 G KUMODRAŠKA 290 MILUTINA MILANKOVIĆA 134 A BANJIČKI PUT 62 BULEVAR OSLOBOĐENJA 1B BULEVAR MILUTINA MILANKOVIĆA 19 VOJVOĐANSKA 1 NARODNOG FRONTA 23 MILOŠA VELIKOG 39 SURČINSKA 6A KNEZ MIHAILOVA 7, II SPRAT BULEVAR MIHAILA PUPINA 10A/I-ULAZ I MARŠALA TITA 206 VUKA KARADŽIĆA BB HAJDUK VELJKOVA 11 ŽORŽA KLEMANSOA 19 BULEVAR VOJVODE STEPE 44 MAGNETNA POLJA 6 BULEVAR MIHAJLA PUPINA 181 MARŠALA TITA 3 BEOGRADSKA 28 B KNEZA ALEKSANDRA 212 BORE STANKOVIĆA 2 BULEVAR UMETNOSTI 2

BIZNIS TOP 2011/12.

Napomena: Iznosi su u (000) hiljadama dinara

NETO DOBITAK (AOP229)

40.615.764 26.819.837 23.229.006 12.741.317 9.868.393 9.817.004 4.800.489 4.425.776 3.931.834 3.460.135 2.630.913 2.409.155 2.220.089 2.049.422 1.950.258 1.656.804 1.525.034 1.161.325 1.115.460 1.025.753 999.812 984.021 971.812 971.768 960.776 904.278 884.210 836.269 830.298 817.675 788.481 699.886 672.198 670.194 633.422 623.434 621.310 616.593 605.465 603.357 584.920 562.162 542.920 532.698 526.608 520.958 516.871 501.842 499.078 496.589

RANG PO DOBITI KONSOLIDOVANO RB

JMB

51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100

07023014 17493647 07456646 07606265 08684928 17587510 17588877 20522445 08308420 17558757 17050915 08207259 20659718 07024584 20246847 07627645 07042728 20125675 17207512 07188307 07513631 08335087 07432461 17280554 07764855 07530196 07606273 17474987 07007019 07407343 07819846 20054611 17376845 20238518 08550093 20306327 07649746 07006063 07369000 17198645 17543075 07176074 17206303 07026129 20086319 17176692 07542496 06911722 06929206 17162403

NETO DOBITAK (AOP229)

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

ENERGOPROJEKT HOLDING AD SAGA DOO GEMAX DOO IMPOL SEVAL AD CARLSBERG SRBIJA D.O.O. MULTIKOM GROUP DOO GRAND KAFA DOO PUTEVI CENTAR DOO DOO ĆIRIĆ I SIN GORENJE DOO DOMAL INŽENJERING DOO UNIVEREXPORT DOO PER-AQUA DOO INTERKOMERC AD KOEFIK DOO ELIXIR GROUP DOO FRIKOM AD ŽITO-INVEST DOO EKSTRA-PET DOO JEDINSTVO AD ENMON DOO DOO MIROTIN ASSECO SEE DOO SBB DOO MPC HOLDING DOO ADOC D.O.O. VALJAONICA BAKRA AD PRO LOGISTIC RPC DOO AD UMKA AMIGA DOO CHEMICAL AGROSAVA DOO EKI PROPERTIES BALL PAKOVANJA EVROPA , D.O.O. DOO PANDAM-NS DOO DINAMIKA FARMALOGIST HOLDING DOO PREDUZEĆE AUTO ČAČAK DOO LILLY DROGERIE DOO JUGOKOP DOO HOLY DOO EURO BALKAN CORPORATION DOO AD VINO ŽUPA GP AUTO-SHOP DOO AVALA ADA DOO MDGIT DOO SCP DOO PARALELA DOO MILŠPED DOO FUNDAMENTUM INC DOO SARANTIS DOO

BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (SAVSKI VENAC) SEVOJNO ČELAREVO BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (VOŽDOVAC) BEOGRAD (STARI GRAD) SAKULE VALJEVO BEOGRAD (ČUKARICA) NOVI SAD CRVENKA BEOGRAD (STARI GRAD) BEOGRAD (VOŽDOVAC) ŠABAC BEOGRAD (GRAD) INĐIJA BEOGRAD (ČUKARICA) SEVOJNO BEOGRAD (STARI GRAD) VRBAS BEOGRAD (GRAD) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (GRAD) SEVOJNO BEOGRAD (ZEMUN) UMKA KRALJEVO BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (STARI GRAD) BEOGRAD (ZEMUN) NOVI SAD NOVI SAD BEOGRAD (GRAD) ČAČAK BEOGRAD (STARI GRAD) ŠABAC BEOGRAD (VOŽDOVAC) BEOGRAD (GRAD) ALEKSANDROVAC LAZAREVAC BEOGRAD (PALILULA) NIŠ BEOGRAD (GRAD) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (STARI GRAD) BEOGRAD (GRAD)

MIHAILA PUPINA 12 MILENTIJA POPOVIĆA 9 BANJIČKI VENAC 28 B PRVOMAJSKA BB PROLETERSKA 17 ANTIFAŠISTIČKE BORBE 13B KUMODRAŠKA 249 MARŠALA BIRJUZOVA 27/6 JNA 5 BULEVAR PALIH BORACA 91/92 5 KNEZA VIŠESLAVA 88 SENTANDREJSKI PUT 165 MARŠALA TITA 87 TERAZIJE 27 TRIŠE KACLEROVIĆA 27L AGROINDUSTRIJSKA ZONA BB ZRENJANINSKI PUT BB VOJVODE STEPE 20 RADNIČKA 15 PRVOMAJSKA BB DUNAVSKI KEJ 11 IVANA MILUTINOVIĆA 33 MILUTINA MILANKOVIĆA 19G BULEVAR ZORANA ĐINĐIĆA 8A BULEVAR MIHAJLA PUPINA 6 MILORADA JOVANOVIĆA 11 PRVOMAJSKA BB BATAJNIČKI DRUM 12 13.OKT.01 TIKE KOLAREVIĆA 66 PALMIRA TOLJATIJA 5 KOSOVSKA 1/V BATAJNIČKI DRUM 21 A ROMANIJSKA 7-11 ?ANKA VESELINOVIĆA 32 BULEVAR VOJVODE MIŠIĆA 25-27 KONJEVIĆI BB ŽORŽA KLEMANSOA 19 JANKA VESELINOVIĆA 29 MILOVANA MARINKOVIĆA 38 USKOČKA 8 KRUŠEVAČKA 36 JANKA STAJČIĆA 50 PRILAZNI PUT ADA HUJI 9 DUŠANA POPOVIĆA 22A 27. MARTA 39/II JURIJA GAGARINA 134/5 SAVSKI NASIP 7 NUŠIĆEVA 11 MILANA REŠETARA 7

495.885 478.491 474.317 465.878 465.795 452.769 450.918 444.095 442.587 441.849 430.882 419.847 416.768 407.466 407.126 398.096 397.642 380.923 380.245 368.682 362.621 359.392 353.993 353.082 352.710 343.315 343.078 338.890 334.673 331.860 331.559 324.889 314.575 313.327 312.806 310.516 309.362 309.185 306.531 306.289 306.212 296.084 278.308 275.813 273.510 272.518 270.769 269.041 266.533 265.640

BIZNIS TOP 2011/12.

131

BIZNIS TOP 2011/12. RB

JMB

101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149

07022387 08745587 08700117 07559313 08660034 20383399 20141212 07914717 17202057 20679328 08057036 06737536 06136834 08664480 07108079 17027476 07042230 06285783 17150286 20106654 20030038 17514270 07264399 06201440 17343521 08724636 06347673 17167120 07019734 07489234 20194782 17179101 07041268 08829675 07966954 08669961 07453710 17094726 08587574 06319963 06731678 20298693 08489033 20596074 17371398 17075721 06035663 06043429 08582165

MESTO

ADRESA

MAŠINOPROJEKT KOPRING AD NID COLOR MEDIAINTERNATIONAL DOO ALING-CONEL DOO GAJDOBRA NEIMAR-V AD PIN COMPUTERS DOO M.A.Č. DONDON DOO MACE DOO ŽITO DUNAV DOO KOPERNIKUS TECHNOLOGY D.O.O. ITALIANA COSTRUZIONI BALCANI AD MLEKARA TOLMINSKA 10 FASHION CO. DOO D-COMPANY DOO JOVANOVIĆ DOO PLANINKA AD MEGALIT DOO RAŠKA PKB KORPORACIJA AD - U RESTRUKTURIRANJU MASTER FRIGO DOO GORENJE DOO TREĆA PETOLETKA RT-RK DOO NEW COMPANY DOO GOŠA MONTAŽA AD FERBILD DOO ALUMIL YU INDUSTRY AD JOKER GAMES DOO INTER-KOP DOO VLATACOM DOO SP LASTA AD MONA DOO ANBO GRANIT INVEST DOO PRIVREDNI SAVETNIK DOO PATENT CO. DOO DAREX DOO PROIZVODNJA MILE DRAGIĆ DOO SLUŽBENI GLASNIK DRENIK ND DOO AL PACK DOO SPEED DOO INVEJ AD LANUS DOO CAPRIOLO DOO LION GROUP SYSTEM DOO CITADEL FINANCIAL ADVISORY DOO SVETLOST TEATAR DOO FINA-BEO G4S SECURE SOLUTIONS DOO GP GRADITELJ NS DOO

BEOGRAD (STARI GRAD) NOVI SAD GAJDOBRA BEOGRAD (GRAD) NOVI SAD BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (ZEMUN) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (STARI GRAD) SUBOTICA BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BABUŠNICA ZRENJANIN KURŠUMLIJA RAŠKA PADINSKA SKELA BORČA BEOGRAD (GRAD) BEOGRAD (STARI GRAD) NOVI SAD BEOGRAD (GRAD) VELIKA PLANA BEOGRAD (ČUKARICA) NOVA PAZOVA NOVI SAD MIŠAR BEOGRAD (ČUKARICA) BEOGRAD (ZVEZDARA) BEOGRAD (STARI GRAD) BEOGRAD (SAVSKI VENAC) BEOGRAD (ZVEZDARA) BEOGRAD (GRAD) MIŠIĆEVO BEOGRAD (GRAD) ZRENJANIN BEOGRAD (SAVSKI VENAC) BEOGRAD (SAVSKI VENAC) SUBOTICA BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (ZEMUN) BEOGRAD (VRAČAR) BAČKA TOPOLA SUBOTICA BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (VOŽDOVAC) BEOGRAD (ZEMUN) BEOGRAD (VOŽDOVAC) NOVI SAD

DOBRINJSKA 8A TEMERINSKA 102 ŽELEZNIČKA 10 KNEGINJE ZORKE 2 VELIKI RIT 25 B BULEVAR ZORANA ĐINĐIĆA 144B BULEVAR MIHAJLA PUPINA, PC UŠĆE 12 ŠIROKI PUT 18 JURIJA GAGARINA 206 KRALJA MILANA 7/5 TOLMINSKA 10 BULEVAR MIHAILA PUPINA 115 B RATKA PAVLOVIĆA BB KRALJA PETRA I 6 KOSOVSKA 38 SRBE JOVANOVIĆA 12 INDUSTRIJSKO NASELJE BB VOJISLAVA IVETIĆA BB MILUTINA MILANKOVIĆA 7 ŽORŽA KLEMANSOA 19 NARODNOG FRONTA 23A BULEVAR ARSENIJA ČARNOJEVIĆA 54 A 28. OKTOBRA 65 VODOVODSKA 158 INDUSTRIJSKA ZONA BB TRIFKOVIĆEV TRG 4 KARAĐORĐEVA BB ARČIBALDA RAJSA 51 AUTOPUT BEOGRAD-NIŠ 4 CARA UROŠA 62-64 ANDRE NIKOLIĆA 1-3 MRAOVIĆA SOKAČE 6 BULEVAR KRALJA ALEKSANDRA 86 VLADE ĆETKOVIĆA 1A AUTO PUT BEOGRAD-ZAGREB BB MAKEDONSKA 11 JOVANA RISTIĆA 1 DELIGRADSKA 19 TOLMINSKA 14 PARTIZANSKE AVIJACIJE 6A ALEKSANDRA DUBČEKA 14 KNEGINJE ZORKE 2 EDVARDA KARDELJA BB SENĆANSKI PUT 75 VLADIMIRA POPOVIĆA 6 MILOVANA ŠARANOVIĆA 11 BULEVAR NIKOLE TESLE 30 A KUMODRAŠKA 240 RUMENAČKI PUT 2

265.310 262.427 251.413 249.419 235.898 232.925 232.504 231.418 228.907 228.897 218.859 213.954 210.741 208.515 205.689 204.932 201.559 199.685 197.684 193.606 191.810 189.058 187.945 187.620 184.400 181.328 178.645 173.783 173.315 172.538 169.301 169.216 166.781 161.292 158.889 156.716 155.922 152.361 152.233 152.131 150.688 148.081 144.643 144.302 142.907 142.518 141.866 139.662 139.305

BEOGRAD (NOVI BEOGRAD)

AUTOPUT ZA ZAGREB 41I

138.471

150 20013826 KODAR INŽENJERING DOO

132

NETO DOBITAK (AOP229)

NAZIV PRAVNOG LICA

BIZNIS TOP 2011/12.

Napomena: Iznosi su u (000) hiljadama dinara

BIZNIS TOP 2011/12.

134

RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50

20084693 20053658 17162543 17156730 17569171 20084600 17364723 08756716 06423566 17184865 20147229 20432730 20038284 07764855 08010536 07042701 07024584 08179107 07130562 07617003 07517807 07020210 17304712 07461429 07023014 20121386 06731678 17173006 17079590 07033982 08000344 08588759 08207259 20054182 08648581 08657700 07044275 20306327 20596074 17280554 06347673 07606265 20522445 08684928 17324454 08827893 07593252 07019734 07627645 07006063

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

NIS A.D. JP EPS TELEKOM SRBIJA AD DELTA HOLDING DOO DELHAIZE SERBIA DOO JP SRBIJAGAS VICTORIA GROUP AD TARKETT DOO IDEA DOO KONCERN FARMAKOM M.B. DOO TELENOR DOO AUTORITAS INVESTMENT DOO AD ŽELEZNICE SRBIJE MPC HOLDING DOO HEMOFARM AD AD IMLEK INTERKOMERC AD MK GROUP DOO RTB BOR GRUPA-RTB BOR DOO PTP DIS DOO PHOENIX PHARMA DOO JKP SKE ELEKTRANE NELT CO. DOO JP PTT SRBIJA ENERGOPROJEKT HOLDING AD DIRECT GROUP INVEJ AD -ZEMUN GRAND PROM DOO BEOHEMIJA DOO RUDNAP GROUP AD DIJAMANT AD IM MATIJEVIĆ DOO UNIVEREXPORT DOO JP EMS RADUN INŽENJERING DOO KONCERN SWISSLION-TAKOVO DOO JAT AIRWAYS AD FARMALOGIST HOLDING DOO LION GROUP SYSTEM DOO SBB DOO INTER-KOP DOO IMPOL SEVAL AD PUTEVI CENTAR DOO CARLSBERG SRBIJA D.O.O. CINOS DOO AGROGLOBE DOO AGROMARKET DOO SP LASTA AD ELIXIR GROUP DOO LILLY DROGERIE DOO

NOVI SAD BEOGRAD (STARI GRAD) BEOGRAD (PALILULA) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (PALILULA) NOVI SAD NOVI SAD BAČKA PALANKA BEOGRAD (STARI GRAD) ŠABAC BEOGRAD (GRAD) NOVI SAD BEOGRAD (SAVSKI VENAC) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) VRŠAC PADINSKA SKELA BEOGRAD (STARI GRAD) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BOR KRNJEVO BEOGRAD (ČUKARICA) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) DOBANOVCI BEOGRAD (PALILULA) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (GRAD) BEOGRAD (ZEMUN) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (GRAD) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) ZRENJANIN NOVI SAD NOVI SAD BEOGRAD (SAVSKI VENAC) BAČKA PALANKA BEOGRAD (GRAD) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (GRAD) SUBOTICA BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) MIŠAR SEVOJNO BEOGRAD (STARI GRAD) ČELAREVO BEOGRAD (ČUKARICA) NOVI SAD KRAGUJEVAC BEOGRAD (ZVEZDARA) ŠABAC BEOGRAD (STARI GRAD)

NARODNOG FRONTA 12 CARICE MILICE 2 TAKOVSKA 2 MILENTIJA POPOVIĆA 7B TAKOVSKA 49 NARODNOG FRONTA 12 HAJDUK VELJKOVA 11 INDUSTRIJSKA ZONA 14 KNEŽOPOLJSKA 1 HAJDUK VELJKOVA BB OMLADINSKIH BRIGADA 90 KOSOVSKA 41 NEMANJINA 6 BULEVAR MIHAJLA PUPINA 6 BEOGRADSKI PUT BB INDUSTRIJSKO NASELJE BB TERAZIJE 27 BULEVAR MIHAJLA PUPINA 115 E ĐORĐA VAJFERTA 29 BULEVAR OSLOBOĐENJA 1B BORE STANKOVIĆA 2 SAVSKI NASIP 11 MARŠALA TITA 206 TAKOVSKA 2 MIHAILA PUPINA 12 AUTO PUT ZA NOVI SAD 96 ALEKSANDRA DUBČEKA 14 SURČINSKA 6A KUMODRAŠKA 290 PC UŠĆE, BULEVAR MIHAJLA PUPINA 6/2 TEMIŠVARSKI DRUM 14 RUMENAČKI PUT 86 SENTANDREJSKI PUT 165 KNEZA MILOŠA 11 ŽELJEZNIČKA 11 VASKA POPE 4 BULEVAR UMETNOSTI 16A BULEVAR VOJVODE MIŠIĆA 25-27 SENĆANSKI PUT 75 BULEVAR ZORANA ĐINĐIĆA 8A KARAĐORĐEVA BB PRVOMAJSKA BB MARŠALA BIRJUZOVA 27/6 PROLETERSKA 17 TOME BUŠE 14 NARODNOG FRONTA 23 KRALJEVAČKOG BATALJONA 235/2 AUTOPUT BEOGRAD-NIŠ 4 AGROINDUSTRIJSKA ZONA BB ŽORŽA KLEMANSOA 19

BIZNIS TOP 2011/12.

Napomena: Iznosi su u (000) hiljadama dinara

POSLOVNI PRIHODI (AOP201)

192.650.189 190.325.398 114.096.820 111.988.986 104.930.983 79.990.168 57.817.872 51.660.301 48.454.681 43.009.155 40.496.642 35.120.510 29.856.855 26.358.023 26.027.522 25.754.044 23.928.739 23.859.805 23.654.038 22.947.423 21.735.536 21.518.363 21.374.708 21.184.540 20.846.517 20.008.243 19.727.523 19.361.531 18.582.032 17.749.250 16.672.359 16.565.318 16.084.555 14.855.624 14.725.459 12.971.814 12.245.150 12.158.671 11.691.231 11.237.929 11.204.174 11.185.003 11.041.095 10.898.305 10.593.523 10.396.625 10.353.141 9.962.213 9.803.323 9.652.094

PO POSLOVNOM PRIHODU KONSOLIDOVANO RB

JMB

51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100

06890121 08325316 07606273 20226803 17376845 17204874 07042728 17206303 07073712 17450867 08028222 07051751 07162936 17588877 17587510 20468122 17474987 17572130 07011458 08052441 07347383 20298693 07112904 20246847 08660034 17150286 07726325 07007019 08770549 07176074 20243546 07530196 20018186 06908381 17546830 09134719 08544123 08196575 07147350 17493647 07105681 07042230 17558757 08671613 17094726 17507699 08335087 07187769 07649746 07177984

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

POSLOVNI PRIHODI (AOP201)

DELTA SPORT DOO DOO ALMEX VALJAONICA BAKRA SEVOJNO AD LADINVEST DOO BALL PAKOVANJA EVROPA D.O.O. ITM GROUP DOO FRIKOM AD GP AUTO-SHOP DOO VELEFARM AD HOLDING KOMPANIJA MB-GAS OIL DOO LAFARGE BFC DOO JUGOIMPORT-SDPR JP KONCERN BAMBI-BANAT AD GRAND KAFA DOO MULTIKOM GROUP DOO FIAT AUTOMOBILI SRBIJA DOO PRO LOGISTIC RPC DOO FUTURA PLUS D.O.O. MESSER TEHNOGAS AD JT INTERNATIONAL AD KNJAZ MILOŠ AD LANUS DOO HOLCIM (SRBIJA) KOEFIK DOO PIN COMPUTERS DOO GORENJE DOO GALENIKA AD AD UMKA DOO PROMIST AD VINO ŽUPA ACRO DOO ADOC D.O.O. DELTA STAR PINK INTERNATIONAL COMPANY DOO FORMA IDEALE DOO MBA MILJKOVIĆ FRESENIUS MEDICAL CARE SRBIJA DOO UTVA SILOSI AD TF KABLE FKZ DOO SAGA DOO SIMPO AD PKB KORPORACIJA AD - U RESTRUKTURIRANJU GORENJE DOO ULJARICE-BAČKA DOO DRENIK ND DOO JP PEU RESAVICA - U RESTRUKTURIRANJU DOO MIROTIN TIGAR AD PREDUZEĆE AUTO ČAČAK DOO METALAC

BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) PANČEVO SEVOJNO BEOGRAD (STARI GRAD) BEOGRAD (ZEMUN) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (GRAD) LAZAREVAC BEOGRAD (VOŽDOVAC) BEOGRAD (SAVSKI VENAC) BEOČIN BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (VOŽDOVAC) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) KRAGUJEVAC BEOGRAD (ZEMUN) BEOGRAD (ZEMUN) BEOGRAD (RAKOVICA) SENTA ARANĐELOVAC BEOGRAD (VRAČAR) POPOVAC BEOGRAD (VOŽDOVAC) NOVI SAD BEOGRAD (GRAD) BEOGRAD (ZEMUN) UMKA NOVI SAD ALEKSANDROVAC BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (GRAD) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (SAVSKI VENAC) KRAGUJEVAC BEOGRAD (GRAD) VRŠAC KOVIN ZAJEČAR BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) VRANJE PADINSKA SKELA VALJEVO NOVI SAD BEOGRAD (SAVSKI VENAC) RESAVICA VRBAS PIROT ČAČAK GORNJI MILANOVAC

MILENTIJA POPOVIĆA 7 V JABUČKI PUT BB PRVOMAJSKA BB KRALJA PETRA 44 BATAJNIČKI DRUM 21 A OMLADINSKIH BRIGADA 86 ZRENJANINSKI PUT BB JANKA STAJČIĆA 50 VOJVODE STEPE 414 A NEMANJINA 4/13 TRG BEOČINSKE FABRIKE CEMENTA 1 BULEVAR UMETNOSTI 2 BULEVAR MIHAILA PUPINA 115 G KUMODRAŠKA 249 ANTIFAŠISTIČKE BORBE 13B KOSOVSKA 4 BATAJNIČKI DRUM 12 PETRA KOČIĆA 10 BANJIČKI PUT 62 SUBOTIČKI DRUM 17 JUŽNA INDUSTRIJSKA ZONA BB KNEGINJE ZORKE 2 POPOVAC BB TRIŠE KACLEROVIĆA 27L VELIKI RIT 25 B MILUTINA MILANKOVIĆA 7 BATAJNIČKI DRUM BB 13.OKT.01 HAJDUK VELJKOVA 11 KRUŠEVAČKA 36 AUTOPUT 11 MILORADA JOVANOVIĆA 11 MILENTIJA POPOVIĆA 7B NEZNANOG JUNAKA 1 SKLADIŠNI CENTAR 13 BULEVAR MIHAJLA PUPINA 181 BEOGRADSKI PUT BB DUNAVSKA 46 NEGOTINSKI PUT BB MILENTIJA POPOVIĆA 9 RADNIČKA 12 INDUSTRIJSKO NASELJE BB BULEVAR PALIH BORACA 91/92 5 HAJDUK VELJKOVA 11 DELIGRADSKA 19 PETRA ŽALCA 2 IVANA MILUTINOVIĆA 33 NIKOLE PAŠIĆA 213 KONJEVIĆI BB KNEZA ALEKSANDRA 212

9.494.428 9.391.515 9.363.095 9.147.357 9.030.144 8.541.498 8.537.492 8.517.817 8.419.686 8.415.575 8.319.571 7.904.500 7.829.576 7.822.287 7.752.161 7.634.094 7.509.540 7.347.984 7.184.548 7.123.823 7.039.863 6.924.261 6.921.793 6.821.084 6.805.717 6.792.067 6.616.012 6.475.135 6.366.482 6.361.297 6.319.619 6.310.148 6.128.258 6.045.917 6.021.085 5.895.327 5.784.799 5.727.511 5.719.245 5.706.726 5.677.935 5.659.377 5.634.355 5.594.211 5.484.436 5.386.927 5.340.692 5.236.328 5.187.530 5.166.977

BIZNIS TOP 2011/12.

135

BIZNIS TOP 2011/12. RB

JMB

101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149

06911722 06319963 07652992 20348631 20163399 17450689 07190425 08142289 07188307 17145762 07029284 08085820 17586491 06971547 06737536 08308420 08677921 17134990 17301721 08607753 08276218 07114192 08057036 07072139 20733047 07980485 06035663 07407343 08101132 07456646 20106654 08638292 07390408 07204817 17176692 07513631 07432461 20445670 07026129 07914717 17329855 07034377 17535838 20119497 17121162 17207512 17409557 08724636 20383399

MESTO

ADRESA

MILŠPED DOO SPEED DOO PEŠTAN DOO BOMEX HOLDING DOO METALFER EQUITY DOO PIONIR DOO TCK DOO AD NEOPLANTA JEDINSTVO AD VERANO-MOTORS DOO PROJEKTOMONTAŽA AD PERUTNINA PTUJ-TOPIKO AD KIM-TEC RATKO MITROVIĆ - DEDINJE DOO FASHION CO. DOO DOO ĆIRIĆ I SIN DOO ERAKOVIĆ RINGIER AXEL SPRINGER DOO CDE S DOO , NOVI PIK-BEČEJ AD - U STEČAJU UNIHEMKOM DOO HOLDING KABLOVI AD U RESTRUKTURIRANJU AD MLEKARA TOLMINSKA 10 TERMOELEKTRO DOO FARMACIJA HOLDING INTERNACIONAL DOO ALTI DOO FINA-BEO AMIGA DOO DP -GAS GEMAX DOO TREĆA PETOLETKA DOO EURO-CORP EXPORT-IMPORT GRAND D INŽENJERING ZDRAVLJE AD SCP DOO ENMON DOO ASSECO SEE DOO FARLEY INVESTORS DOO AVALA ADA DOO ŽITO DUNAV DOO ANLEK DOO PUTNIK AD CENTRO HRANA DOO HYPO ALPE-ADRIA-RENT DOO INEKS-MORAVA DOO EKSTRA-PET DOO HYUNDAI AUTO DOO JOKER GAMES DOO M.A.Č. DONDON DOO

BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BUKOVIK BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) SREMSKA MITROVICA BEOGRAD (ČUKARICA) KOSJERIĆ (VAROŠ) NOVI SAD SEVOJNO BEOGRAD (VOŽDOVAC) BEOGRAD (PALILULA) BAČKA TOPOLA BEOGRAD (PALILULA) BEOGRAD (VOŽDOVAC) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) SAKULE KULA BEOGRAD (STARI GRAD) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEČEJ NOVI SAD JAGODINA SUBOTICA BEOGRAD (PALILULA) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) ČAČAK BEOGRAD (ZEMUN) KRALJEVO NOVI SAD BEOGRAD (SAVSKI VENAC) BEOGRAD (STARI GRAD) SENTA BOR LESKOVAC BEOGRAD (GRAD) BEOGRAD (STARI GRAD) BEOGRAD (GRAD) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (PALILULA) BEOGRAD (ZEMUN) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (STARI GRAD) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) GADŽIN HAN BEOGRAD (ČUKARICA) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) NOVI SAD BEOGRAD (NOVI BEOGRAD)

SAVSKI NASIP 7 PARTIZANSKE AVIJACIJE 6A 1300 KAPLARA 189 BULEVAR ZORANA ĐINĐIĐA 44A RUMSKI PUT 27 POŽEŠKA 65/B ŽIVOJINA MIŠIĆA BB PRIMORSKA 90 PRVOMAJSKA BB VOJVODE STEPE 352 POENKAREOVA 20 PETEFI BRIGADE 2 VILINE VODE BB VOŽDOVAČKI KRUŽNI PUT 125 BULEVAR MIHAILA PUPINA 115 B JNA 5 VRBASKI PUT BB ŽORŽA KLEMANSOA 19 OTONA ŽUPANČIČA 1 A NOVOSADSKA ULICA 2 BULEVAR VOJVODE STEPE 44 TOLMINSKA 10 URALSKA 9 TOŠIN BUNAR 185 BULEVAR OSLOBODILACA ČAČKA 78G BULEVAR NIKOLE TESLE 30 A TIKE KOLAREVIĆA 66 TEODORA MANDIĆA 21 BANJIČKI VENAC 28 B ŽORŽA KLEMANSOA 19 POŠTANSKA 13 PETRA KOČIĆA BB VLAJKOVA 199 27. MARTA 39/II DUNAVSKI KEJ 11 MILUTINA MILANKOVIĆA 19G OMLADINSKIH BRIGADA 86 PRILAZNI PUT ADA HUJI 9 ŠIROKI PUT 18 LJUBINKE BOBIĆ 28 DRAGOSLAVA JOVANOVIĆA 1 BULEVAR MILUTINA MILANKOVIĆA 19 BULEVAR MIHAILA PUPINA 6 VUKA KARADŽIĆA BB RADNIČKA 15 MILUTINA MILANKOVIĆA 7V TRIFKOVIĆEV TRG 4 BULEVAR ZORANA ĐINĐIĆA 144B

4.881.826 4.863.644 4.847.326 4.811.929 4.685.511 4.570.373 4.500.593 4.479.778 4.472.716 4.463.082 4.430.533 4.409.103 4.389.044 4.374.463 4.353.855 4.309.921 4.023.652 3.997.791 3.996.700 3.955.908 3.942.909 3.911.316 3.808.402 3.783.297 3.688.586 3.606.170 3.576.623 3.559.670 3.550.951 3.541.415 3.486.491 3.461.293 3.448.645 3.414.567 3.411.466 3.404.289 3.385.869 3.370.396 3.367.773 3.316.338 3.310.270 3.280.032 3.243.329 3.240.502 3.205.636 3.113.237 3.082.370 3.063.663 3.039.639

ZRENJANIN

MILENTIJA POPOVIĆA 1

2.952.309

150 08424616 DOO RACA

136

POSLOVNI PRIHODI (AOP201)

NAZIV PRAVNOG LICA

BIZNIS TOP 2011/12.

Napomena: Iznosi su u (000) hiljadama dinara

BIZNIS TOP 2011/12.

138

RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50

20053658 20038284 17162543 20084693 17156730 17569171 20054182 20084600 08756716 07461429 20468122 17364723 20147229 08010536 08588759 08657700 17230999 08179107 06731678 07023014 07042701 07011458 07042230 08000344 17304712 17243047 08028222 08648581 17450689 20183390 17184865 17535838 20062070 07112904 07190425 07593252 07046839 17079590 08684928 07606273 07105681 07757549 08325316 07024584 07042728 07530889 07033982 07188307 07034377 07051751

UKUPNI KAPITAL (AOP101)

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

JP EPS AD ŽELEZNICE SRBIJE TELEKOM SRBIJA AD NIS A.D. DELTA HOLDING DOO DELHAIZE SERBIA DOO JP EMS JP SRBIJAGAS TARKETT DOO JP PTT SRBIJA FIAT AUTOMOBILI SRBIJA DOO VICTORIA GROUP AD TELENOR DOO HEMOFARM AD IM MATIJEVIĆ DOO KONCERN SWISSLION-TAKOVO DOO KOMPANIJA INTERNATIONAL CG DP - U RESTRUKTURIRANJU MK GROUP DOO INVEJ AD ENERGOPROJEKT HOLDING AD AD IMLEK MESSER TEHNOGAS AD PKB KORPORACIJA AD - U RESTRUKTURIRANJU DIJAMANT AD NELT CO. DOO AMASIS DOO LAFARGE BFC DOO RADUN INŽENJERING DOO PIONIR DOO JP SKIJALIŠTA SRBIJE KONCERN FARMAKOM M.B. DOO CENTRO HRANA DOO NCA INVESTMENT GROUP DOO HOLCIM (SRBIJA) TCK DOO AGROMARKET DOO LUKA AD BEOHEMIJA DOO CARLSBERG SRBIJA D.O.O. VALJAONICA BAKRA SEVOJNO AD SIMPO AD MERKUR-INTERNATIONAL DOO DOO ALMEX INTERKOMERC AD FRIKOM AD UTMA COMERC DOO RUDNAP GROUP AD JEDINSTVO AD PUTNIK AD JUGOIMPORT-SDPR JP

BEOGRAD (STARI GRAD) BEOGRAD (SAVSKI VENAC) BEOGRAD (PALILULA) NOVI SAD BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (PALILULA) BEOGRAD (SAVSKI VENAC) NOVI SAD BAČKA PALANKA BEOGRAD (PALILULA) KRAGUJEVAC NOVI SAD BEOGRAD (GRAD) VRŠAC NOVI SAD BEOGRAD (GRAD) BEOGRAD (GRAD) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (ZEMUN) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) PADINSKA SKELA BEOGRAD (RAKOVICA) PADINSKA SKELA ZRENJANIN DOBANOVCI BEOGRAD (ČUKARICA) BEOČIN BAČKA PALANKA BEOGRAD (ČUKARICA) BEOGRAD (GRAD) ŠABAC BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) POPOVAC KOSJERIĆ (VAROŠ) KRAGUJEVAC BEOGRAD (STARI GRAD) BEOGRAD (GRAD) ČELAREVO SEVOJNO VRANJE BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) PANČEVO BEOGRAD (STARI GRAD) BEOGRAD (GRAD) BEOGRAD (STARI GRAD) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) SEVOJNO BEOGRAD (STARI GRAD) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD)

CARICE MILICE 2 1.014.602.503 NEMANJINA 6 200.009.941 TAKOVSKA 2 161.222.605 NARODNOG FRONTA 12 87.611.340 MILENTIJA POPOVIĆA 7B 76.271.701 TAKOVSKA 49 56.959.172 KNEZA MILOŠA 11 47.363.759 NARODNOG FRONTA 12 29.545.387 INDUSTRIJSKA ZONA 14 26.171.359 TAKOVSKA 2 25.944.216 KOSOVSKA 4 24.910.682 HAJDUK VELJKOVA 11 20.044.322 OMLADINSKIH BRIGADA 90 19.500.458 BEOGRADSKI PUT BB 18.603.186 RUMENAČKI PUT 86 15.605.342 VASKA POPE 4 14.629.997 NARODNIH HEROJA 43 13.401.868 BULEVAR MIHAJLA PUPINA 115 E 12.924.931 ALEKSANDRA DUBČEKA 14 11.993.802 MIHAILA PUPINA 12 11.715.908 INDUSTRIJSKO NASELJE BB 10.224.554 BANJIČKI PUT 62 10.105.166 INDUSTRIJSKO NASELJE BB 9.345.714 TEMIŠVARSKI DRUM 14 9.026.770 MARŠALA TITA 206 8.260.518 POŽEŠKA 65B 7.819.940 TRG BEOČINSKE FABRIKE CEMENTA 1 7.767.579 ŽELJEZNIČKA 11 7.594.780 POŽEŠKA 65/B 6.961.920 MILUTINA MILANKOVIĆA 9 6.831.969 HAJDUK VELJKOVA BB 6.760.875 BULEVAR MILUTINA MILANKOVIĆA 19 6.589.866 TOŠIN BUNAR 272 6.405.023 POPOVAC BB 6.313.853 ŽIVOJINA MIŠIĆA BB 6.129.995 KRALJEVAČKOG BATALJONA 235/2 5.849.772 ŽORŽA KLEMANSOA 37 5.542.332 KUMODRAŠKA 290 5.459.288 PROLETERSKA 17 5.453.018 PRVOMAJSKA BB 5.243.901 RADNIČKA 12 5.197.255 PARTIZANSKE AVIJACIJE 4 4.796.576 JABUČKI PUT BB 4.744.403 TERAZIJE 27 4.681.925 ZRENJANINSKI PUT BB 4.467.627 KNEZ MIHAILOVA 7, II SPRAT 4.372.094 PC UŠĆE, BULEVAR MIHAJLA PUPINA 6/2 4.198.831 PRVOMAJSKA BB 4.183.546 DRAGOSLAVA JOVANOVIĆA 1 4.177.477 BULEVAR UMETNOSTI 2 3.900.869

BIZNIS TOP 2011/12.

Napomena: Iznosi su u (000) hiljadama dinara

RANG PO KAPITALU KONSOLIDOVANO RB

JMB

51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100

07020210 07726325 17558757 08207259 07177984 07652992 07162936 08142289 20767022 20432730 07034245 17587510 08544123 07627645 17333399 07617003 07187769 07359144 07026129 08335087 20656816 20220597 08057036 07176074 20700696 17207512 17145762 07096364 07007019 07204817 07819846 17376845 20211407 17324454 17121162 20522445 06890121 08770549 06201440 07019734 07453710 20458593 07517807 07649746 20004878 07574851 20153679 07476949 17311875 07530196

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

UKUPNI KAPITAL (AOP101)

JKP SKE ELEKTRANE GALENIKA AD GORENJE DOO UNIVEREXPORT DOO METALAC PEŠTAN DOO KONCERN BAMBI-BANAT AD AD NEOPLANTA NAPRED RAZVOJ AD AUTORITAS INVESTMENT DOO KOMPANIJA PROGRES AD - U RESTRUKTURIRANJU MULTIKOM GROUP DOO FRESENIUS MEDICAL CARE SRBIJA DOO ELIXIR GROUP DOO W.E.G. TEHNOLOGY D.O.O. PTP DIS DOO TIGAR AD GALEB GROUP DOO AVALA ADA DOO DOO MIROTIN KRONOSPAN SRB HOLDINGS DUNAV GRUPA DOO AD MLEKARA TOLMINSKA 10 AD VINO ŽUPA RUWA COMPANY DOO EKSTRA-PET DOO VERANO-MOTORS DOO HOLDING KORPORACIJA KRUŠIK AD AD UMKA ZDRAVLJE AD CHEMICAL AGROSAVA DOO BALL PAKOVANJA EVROPA , D.O.O. TOBACCO IMPULS DOO CINOS DOO INEKS-MORAVA DOO PUTEVI CENTAR DOO DELTA SPORT DOO DOO PROMIST FERBILD DOO SP LASTA AD SLUŽBENI GLASNIK MERA INVEST DOO PHOENIX PHARMA DOO PREDUZEĆE AUTO ČAČAK DOO GLOBAL SEED DOO M.D. NINI DOO RODIĆ M&B HOLDING DOO JUGOTRADE DOO LUNEK II DOO ADOC D.O.O.

BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (ZEMUN) VALJEVO NOVI SAD GORNJI MILANOVAC BUKOVIK BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) NOVI SAD BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) NOVI SAD BEOGRAD (STARI GRAD) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) VRŠAC ŠABAC BEOGRAD (GRAD) KRNJEVO PIROT ŠABAC BEOGRAD (PALILULA) VRBAS LAPOVO (VAROŠICA) BEOGRAD (SAVSKI VENAC) SUBOTICA ALEKSANDROVAC SUBOTICA BEOGRAD (ČUKARICA) BEOGRAD (VOŽDOVAC) VALJEVO UMKA LESKOVAC BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (ZEMUN) BEOGRAD (ZEMUN) BEOGRAD (ČUKARICA) GADŽIN HAN BEOGRAD (STARI GRAD) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) NOVI SAD BEOGRAD (ČUKARICA) BEOGRAD (ZVEZDARA) BEOGRAD (SAVSKI VENAC) BEOGRAD (SAVSKI VENAC) BEOGRAD (ČUKARICA) ČAČAK NOVI SAD NIŠ NOVI SAD BEOGRAD (PALILULA) KRAGUJEVAC BEOGRAD (GRAD)

SAVSKI NASIP 11 BATAJNIČKI DRUM BB BULEVAR PALIH BORACA 91/92 5 SENTANDREJSKI PUT 165 KNEZA ALEKSANDRA 212 1300 KAPLARA 189 BULEVAR MIHAILA PUPINA 115 G PRIMORSKA 90 BULEVAR MIHAILA PUPINA 115 KOSOVSKA 41 ZMAJ JOVINA 8-10 ANTIFAŠISTIČKE BORBE 13B BEOGRADSKI PUT BB AGROINDUSTRIJSKA ZONA BB BULEVAR MIHAILA PUPINA 10A/I-ULAZ I BULEVAR OSLOBOĐENJA 1B NIKOLE PAŠIĆA 213 POCERSKA 111 PRILAZNI PUT ADA HUJI 9 IVANA MILUTINOVIĆA 33 17. MARTA 2 HAJDUK VELJKOV VENAC 4-6 TOLMINSKA 10 KRUŠEVAČKA 36 MATIJE KORVINA 17 RADNIČKA 15 VOJVODE STEPE 352 VLADIKE NIKOLAJA 59 13.OKT.01 VLAJKOVA 199 PALMIRA TOLJATIJA 5 BATAJNIČKI DRUM 21 A ALEKSANDRA DUBČEKA 14 TOME BUŠE 14 VUKA KARADŽIĆA BB MARŠALA BIRJUZOVA 27/6 MILENTIJA POPOVIĆA 7 V HAJDUK VELJKOVA 11 VODOVODSKA 158 AUTOPUT BEOGRAD-NIŠ 4 JOVANA RISTIĆA 1 PAJE ADAMOVA 2 BORE STANKOVIĆA 2 KONJEVIĆI BB HEROJA PINKIJA 40 VAZDUHOPLOVACA BB TEMERINSKI PUT 50 DRAGOSLAVA SREJOVIĆA 1 V SKLADIŠNI CENTAR 13 MILORADA JOVANOVIĆA 11

3.863.560 3.793.694 3.774.300 3.726.235 3.706.481 3.701.935 3.523.639 3.504.986 3.486.972 3.427.259 3.426.243 3.255.418 3.250.658 3.173.756 3.115.784 3.096.767 3.096.122 3.065.650 3.052.334 2.969.568 2.953.812 2.913.237 2.912.474 2.812.973 2.732.712 2.729.902 2.709.731 2.683.527 2.672.808 2.651.800 2.616.288 2.606.624 2.606.289 2.592.942 2.573.095 2.489.823 2.476.667 2.445.276 2.440.191 2.436.803 2.397.060 2.375.804 2.357.743 2.329.434 2.327.706 2.309.221 2.230.061 2.172.543 2.126.026 2.123.370

BIZNIS TOP 2011/12.

139

BIZNIS TOP 2011/12. RB

JMB

101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149

07513631 07606265 20306327 07034822 09022643 07043473 07914717 17343521 20348631 17134990 17280864 20315075 17372424 07210434 20238518 17540564 17546830 07041268 08014205 17493647 20075678 17094726 08607753 17067648 17204874 07046383 08550093 07072139 07054688 20106654 20298928 07764855 07057571 06911722 06525474 20105887 06035663 20246847 08827893 17162403 20736887 06347673 07456646 07453957 07018509 07432461 07049528 08056781 07043783

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

UKUPNI KAPITAL (AOP101)

ENMON DOO IMPOL SEVAL AD FARMALOGIST HOLDING DOO IPM ZMAJ AD HOLDING RMHK TREPČA AD HOLDING KORPORACIJA KOMGRAP AD ŽITO DUNAV DOO ALUMIL YU INDUSTRY AD BOMEX HOLDING DOO RINGIER AXEL SPRINGER DOO STO POSTO DOO BUDAPEST-ENERGY TRADING SR DOO POLITIKA NOVINE I MAGAZINI (PNM) DOO FAP KORPORACIJA AD PRIBOJ - U RESTRUKTUIRANJU DOO PANDAM-NS MAKSIM BG DOO FORMA IDEALE DOO PRIVREDNI SAVETNIK DOO AD MITROSREM SAGA DOO ČELIK TRGOVINA DOO DRENIK ND DOO PIK-BEČEJ AD - U STEČAJU N SPORT DOO ITM GROUP DOO PARKING SERVIS DOO DINAMIKA TERMOELEKTRO DOO BD AGRO AD TREĆA PETOLETKA PROINVESTMENTS AD MPC HOLDING DOO KLAS DOO MILŠPED DOO NICCO DOO DEUS BUSINESS GROUP DOO FINA-BEO KOEFIK DOO AGROGLOBE DOO SARANTIS DOO PIRAMIDA INVEST AD INTER-KOP DOO GEMAX DOO CENTROTEXTIL AD P.S. TELEFONIJA AD ASSECO SEE DOO INVEST-IMPORT AD IM TOPOLA AD KOMPANIJA RATKO MITROVIĆ AD

BEOGRAD (STARI GRAD) SEVOJNO BEOGRAD (GRAD) BEOGRAD (ZEMUN) ZVEČAN BEOGRAD (STARI GRAD) BEOGRAD (ZEMUN) NOVA PAZOVA BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (STARI GRAD) BEOGRAD (PALILULA) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (STARI GRAD) PRIBOJ NOVI SAD INĐIJA KRAGUJEVAC BEOGRAD (GRAD) SREMSKA MITROVICA BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (SAVSKI VENAC) BEOGRAD (SAVSKI VENAC) BEČEJ BEOGRAD (ZEMUN) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (GRAD) NOVI SAD BEOGRAD (PALILULA) DOBANOVCI BEOGRAD (STARI GRAD) BEOGRAD (GRAD) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (GRAD) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (STARI GRAD) DOBANOVCI BEOGRAD (ZEMUN) BEOGRAD (VOŽDOVAC) NOVI SAD BEOGRAD (GRAD) RUMA MIŠAR BEOGRAD (SAVSKI VENAC) BEOGRAD (STARI GRAD) BEOGRAD (GRAD) BEOGRAD (GRAD) BEOGRAD (STARI GRAD) BAČKA TOPOLA BEOGRAD (NOVI BEOGRAD)

DUNAVSKI KEJ 11 PRVOMAJSKA BB BULEVAR VOJVODE MIŠIĆA 25-27 AUTO PUT 18 KRALJA PETRA PRVOG BB TERAZIJE 4 ŠIROKI PUT 18 INDUSTRIJSKA ZONA BB BULEVAR ZORANA ĐINĐIĐA 44A ŽORŽA KLEMANSOA 19 CVIJIĆEVA 112-120/III VLADIMIRA POPOVIĆA 50/464 MAKEDONSKA 29 RADNIČKA BB ROMANIJSKA 7-11 VOJVODE PUTNIKA BB SKLADIŠNI CENTAR 13 BULEVAR KRALJA ALEKSANDRA 86 TRG SVETOG DIMITRIJA BB MILENTIJA POPOVIĆA 9 KARAĐORĐEVA 67 DELIGRADSKA 19 NOVOSADSKA ULICA 2 AUTO PUT BEOGRAD - NOVI SAD 150 A OMLADINSKIH BRIGADA 86 KRALJICE MARIJE 7 JANKA VESELINOVIĆA 32 URALSKA 9 LOLE RIBARA BB ŽORŽA KLEMANSOA 19 KNEZ MIHAILOVA 11-15/I BULEVAR MIHAJLA PUPINA 6 JUŽNI BULEVAR 112 SAVSKI NASIP 7 TRG REPUBLIKE 3 4. NOVA 7 BULEVAR NIKOLE TESLE 30 A TRIŠE KACLEROVIĆA 27L NARODNOG FRONTA 23 MILANA REŠETARA 7 ORLOVIĆEVA BB KARAĐORĐEVA BB BANJIČKI VENAC 28 B KNEZA MIHAILOVA 1-3 KUMODRAŠKA 241 MILUTINA MILANKOVIĆA 19G TERAZIJE 5 MARŠALA TITA 3 JURIJA GAGARINA 177

2.093.152 2.070.585 2.022.775 2.014.287 1.959.240 1.933.407 1.917.271 1.915.976 1.913.434 1.895.764 1.888.122 1.871.678 1.870.622 1.852.628 1.837.658 1.822.300 1.763.868 1.752.885 1.730.413 1.718.630 1.702.090 1.671.748 1.659.963 1.648.899 1.645.052 1.644.268 1.636.019 1.625.582 1.616.068 1.601.367 1.572.134 1.553.193 1.551.072 1.525.169 1.516.580 1.505.795 1.442.338 1.412.643 1.412.639 1.381.024 1.374.845 1.371.049 1.369.083 1.320.387 1.306.150 1.277.753 1.258.405 1.224.886 1.224.760

BEOGRAD (NOVI BEOGRAD)

AUTOPUT 11

1.221.012

150 20243546 ACRO DOO

140

BIZNIS TOP 2011/12.

Napomena: Iznosi su u (000) hiljadama dinara

SPISAK 20 PRIVREDNIH DRUŠTAVA SA NAJVEûIM BROJEM ZAPOSLENIH U 2011. RB

JMB

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

BROJ ZAPOSLENIH (AOP 605) 18.603

1 20038284 AD ŽELEZNICE SRBIJE BEOGRAD

BEOGRAD (SAVSKI VENAC)

NEMANJINA 6

2 07461429 JP PTT SRBIJA

BEOGRAD (PALILULA)

TAKOVSKA 2

3 07788053 RB KOLUBARA DOO LAZAREVAC

LAZAREVAC

SVETOG SAVE 1

9.970

4 20084693 NIS A.D. NOVI SAD

NOVI SAD

NARODNOG FRONTA 12

9.650

5 17162543 TELEKOM SRBIJA AD BEOGRAD

BEOGRAD (PALILULA)

TAKOVSKA 2

9.354

6 07022662 BEOGRAD

BEOGRAD (STARI GRAD)

KNEGINJE LJUBICE 29

6.367

7 17569171 DELHAIZE SERBIA DOO BEOGRAD

BEOGRAD (PALILULA)

TAKOVSKA 49

6.081

8 07342691 U.S. STEEL SERBIA DOO SMEDEREVO

SMEDEREVO

RADINAC /

5.429

9 06423566 IDEA DOO BEOGRAD

15.046

BEOGRAD (STARI GRAD)

KNEŽOPOLJSKA 1

4.254

10 17507699 JP PEU RESAVICA-U RESTRUKTURIRANJU

RESAVICA

PETRA ŽALCA 2

4.094

11 06886671 MERCATOR-S DOO NOVI SAD

NOVI SAD

TEMERINSKI PUT 50

4.093

12 07019734 SP LASTA AD BEOGRAD

BEOGRAD (ZVEZDARA)

AUTOPUT BEOGRAD-NIŠ 4

3.789

13 20624027 YURA CORPORATION DOO RAČA

RAČA

KRALJA PETRA PRVOG 9

3.511

14 07040628 C MARKET AD

BEOGRAD (STARI GRAD)

ČIKA LJUBINA 9

3.418

15 07152566 ELEKTROSRBIJA DOO KRALJEVO

KRALJEVO

DIMITRIJA TUCOVIĆA 5

3.415

16 20114185 TE-KO KOSTOLAC DOO KOSTOLAC

KOSTOLAC

NIKOLE TESLE 5-7

3.346

17 07754183 SRBIJAŠUME

BEOGRAD (NOVI BEOGRAD)

BULEVAR MIHAILA PUPINA 113

3.253

18 07105681 SIMPO AD VRANJE -JPPK KOSOVO SA PO OBILIĆ U DOBROM SELU U 19 09135103 EPS RESTRUKTURIRANJU 20 09022643 HOLDING RMHK TREPČA AD ZVEČAN

VRANJE

RADNIČKA 12

2.956

OBILIĆ

DOBRO SELO BB

2.954

ZVEČAN

KRALJA PETRA PRVOG BB

2.926

BIZNIS TOP 2011/12.

141

BIZNIS TOP 2011/12.

142

RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

20053658 17162543 07802161 17569171 06423566 17155903 07524951 07005466 07788053 20132248 20147229 17321480 17535439 20038284 07777663 07040628 17482700 07024584 07020210 07462905 07461429 17304712 07517807 17413333 07042701

RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

17162543 20767863 20038284 07802161 20147229 20054182 07462905 07461429 07788053 07042701 07036540 17155903 07011458 07102160 17338480 07162936 17164627 20030496 29500673 20661283 20126825 07011822 07725531 17337785 17304712

BIZNIS TOP 2011/12.

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

JP EPS TELEKOM SRBIJA AD TENT D.O.O. DELHAIZE SERBIA DOO IDEA DOO YUGOROSGAZ AD LUKOIL SRBIJA AD EDB DOO RB KOLUBARA DOO JP PUTEVI SRBIJE TELENOR DOO OMV SRBIJA DOO KNEZ PETROL DOO AD ŽELEZNICE SRBIJE MERCATA DOO C MARKET AD METRO CASH & CARRY DOO INTERKOMERC AD JKP BEOGRADSKE ELEKTRANE COCA-COLA HBC - SRBIJA DOO JP PTT SRBIJA NELT CO. DOO PHOENIX PHARMA DOO EKO SERBIA AD AD IMLEK

BEOGRAD (STARI GRAD) BEOGRAD (PALILULA) OBRENOVAC BEOGRAD (PALILULA) BEOGRAD (STARI GRAD) BEOGRAD (STARI GRAD) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (VRAČAR) LAZAREVAC BEOGRAD (ZVEZDARA) BEOGRAD (GRAD) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (GRAD) BEOGRAD (SAVSKI VENAC) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (STARI GRAD) BEOGRAD (GRAD) BEOGRAD (STARI GRAD) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (ZEMUN) BEOGRAD (PALILULA) DOBANOVCI BEOGRAD (ČUKARICA) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) PADINSKA SKELA

CARICE MILICE 2 TAKOVSKA 2 B.UROŠEVIĆA CRNOG 44 TAKOVSKA 49 KNEŽOPOLJSKA 1 ZMAJ JOVINA 8-10 BULEVAR MIHAILA PUPINA 165D MASARIKOVA 1-3 SVETOG SAVE 1 BULEVAR KRALJA ALEKSANDRA 282 OMLADINSKIH BRIGADA 90 OMLADINSKIH BRIGADA 90 A CARICE JELENE 28 NEMANJINA 6 BULEVAR MIHAJLA PUPINA 6 ČIKA LJUBINA 9 AUTOPUT ZA NOVI SAD 120 TERAZIJE 27 SAVSKI NASIP 11 BATAJNIČKI DRUM 14-16 TAKOVSKA 2 MARŠALA TITA 206 BORE STANKOVIĆA 2 TOŠIN BUNAR 274A INDUSTRIJSKO NASELJE BB

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

TELEKOM SRBIJA AD DELTA CAPITAL DOO AD ŽELEZNICE SRBIJE TENT D.O.O. TELENOR DOO JP EMS COCA-COLA HBC - SRBIJA DOO JP PTT SRBIJA RB KOLUBARA DOO AD IMLEK AD AERODROM NIKOLA TESLA YUGOROSGAZ AD MESSER TEHNOGAS AD HENKEL SRBIJA DOO PHARMASWISS DOO, KONCERN BAMBI-BANAT AD TETRA PAK PRODUCTION DOO KRAFT FOODS DOO OGRANAK PORR BAU GMBH AKCIONARSKI FOND RAIFFEISEN RENT DD ULJARICE -U STEČAJU GALENIKA-FITOFARMACIJA AD DIRECT MEDIA AD NELT CO. DOO

BEOGRAD (PALILULA) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (SAVSKI VENAC) OBRENOVAC BEOGRAD (GRAD) BEOGRAD (SAVSKI VENAC) BEOGRAD (ZEMUN) BEOGRAD (PALILULA) LAZAREVAC PADINSKA SKELA SURČIN BEOGRAD (STARI GRAD) BEOGRAD (RAKOVICA) BEOGRAD (VOŽDOVAC) BEOGRAD (VOŽDOVAC) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (STARI GRAD) BEOGRAD (GRAD) BEOGRAD (SAVSKI VENAC) BEOGRAD (ZEMUN) BEOGRAD (GRAD) DOBANOVCI

TAKOVSKA 2 MILENTIJA POPOVIĆA 7 B NEMANJINA 6 B.UROŠEVIĆA CRNOG 44 OMLADINSKIH BRIGADA 90 KNEZA MILOŠA 11 BATAJNIČKI DRUM 14-16 TAKOVSKA 2 SVETOG SAVE 1 INDUSTRIJSKO NASELJE BB 11180 BEOGRAD 59 ZMAJ JOVINA 8-10 BANJIČKI PUT 62 BULEVAR OSLOBOĐENJA 383 VOJVODE STEPE 18 BULEVAR MIHAILA PUPINA 115 G MILUTINA MILANKOVIĆA 11 B OMLADINSKIH BRIGADA 88B/III MILUTINA MILANKOVIĆA 11 A TERAZIJE 23 MILUTINA MILANKOVIĆA 134 A BULEVAR VOJVODE MIŠIĆA 37/1 BATAJNIČKI DRUM BB ANTIFAŠISTIČKE BORBE 13 B MARŠALA TITA 206

Napomena: Iznosi su u (000) hiljadama dinara

POSLOVNI PRIHODI (AOP201) 126.122.708 87.319.382 71.938.201 69.799.644 48.435.065 46.167.617 44.203.115 41.167.890 40.470.033 38.524.554 37.866.103 34.984.230 31.283.056 27.040.459 26.311.976 24.356.571 24.136.430 23.780.034 21.479.085 21.136.070 21.080.092 20.782.977 19.892.200 19.544.860 19.392.878

NETO DOBITAK (AOP229) 22.274.202 20.093.964 12.680.105 6.121.677 4.671.235 2.443.112 2.106.061 2.046.427 2.010.886 1.946.522 1.580.293 1.533.758 1.124.741 1.033.654 1.022.261 897.929 880.785 872.865 828.399 782.424 772.012 768.558 762.167 707.671 671.438

GRAD BEOGRAD RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

20132248 20053658 20038284 07802161 17162543 07788053 07018762 07754183 07005466 17569171 20054182 20767863 17569180 20571659 07461429 07036540 20661283 20147229 17117106 20236434 17230999 07011458 07042701 07462905 07042230

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

JP PUTEVI SRBIJE JP EPS AD ŽELEZNICE SRBIJE TENT D.O.O. TELEKOM SRBIJA AD RB KOLUBARA DOO JKP BEO. VODOVOD I KANALIZACIJA SRBIJAŠUME EDB DOO DELHAIZE SERBIA DOO JP EMS DELTA CAPITAL DOO DELTA REAL ESTATE DOO SOLAR HOLDING JP PTT SRBIJA AD AERODROM NIKOLA TESLA AKCIONARSKI FOND TELENOR DOO JVP SRBIJAVODE DELTA AGRAR DOO KOMPANIJA INTERNATIONAL CG DP - U RESTR. MESSER TEHNOGAS AD AD IMLEK COCA-COLA HBC - SRBIJA DOO PKB KORPORACIJA AD - U RESTR.

BEOGRAD (ZVEZDARA) BEOGRAD (STARI GRAD) BEOGRAD (SAVSKI VENAC) OBRENOVAC BEOGRAD (PALILULA) LAZAREVAC BEOGRAD (VRAČAR) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (VRAČAR) BEOGRAD (PALILULA) BEOGRAD (SAVSKI VENAC) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (STARI GRAD) BEOGRAD (PALILULA) SURČIN BEOGRAD (STARI GRAD) BEOGRAD (GRAD) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) BEOGRAD (GRAD) BEOGRAD (RAKOVICA) PADINSKA SKELA BEOGRAD (ZEMUN) PADINSKA SKELA

BULEVAR KRALJA ALEKSANDRA 282 CARICE MILICE 2 NEMANJINA 6 B.UROŠEVIĆA CRNOG 44 TAKOVSKA 2 SVETOG SAVE 1 KNEZA MILOŠA 27 BULEVAR MIHAILA PUPINA 113 MASARIKOVA 1-3 TAKOVSKA 49 KNEZA MILOŠA 11 MILENTIJA POPOVIĆA 7 B MILENTIJA POPOVIĆA 7B TRG REPUBLIKE 5 TAKOVSKA 2 11180 BEOGRAD 59 TERAZIJE 23 OMLADINSKIH BRIGADA 90 BULEVAR UMETNOSTI 2 A MILENTIJA POPOVIĆA 7 B NARODNIH HEROJA 43 BANJIČKI PUT 62 INDUSTRIJSKO NASELJE BB BATAJNIČKI DRUM 14-16 INDUSTRIJSKO NASELJE BB

JP EPS BEOGRAD TELEKOM SRBIJA AD BEOGRAD

1.000.000.000

TELEKOM SRBIJA AD BEOGRAD DELTA CAPITAL DOO BEOGRAD

100.000.000

TENT D.O.O. OBRENOVAC

AD ŽELEZNICE SRBIJE BEOGRAD

DELHAIZE SERBIA DOO BEOGRAD

900.000.000

TENT D.O.O. OBRENOVAC

90.000.000 IDEA DOO BEOGRAD

TELENOR DOO BEOGRAD

YUGOROSGAZ AD BEOGRAD

800.000.000

LUKOIL SRBIJA AD BEOGRAD

JP EMS BEOGRAD

80.000.000

COCA-COLA HBC - SRBIJA DOO ZEMUN

EDB DOO BEOGRAD RB KOLUBARA DOO LAZAREVAC

700.000.000

SRBIJA RB KOLUBARA DOO LAZAREVAC

70.000.000

JP PUTEVI SRBIJE

AD IMLEK BEOGRAD-PADINSKA SKELA

TELENOR DOO BEOGRAD

600.000.000

AD AERODROM NIKOLA TESLA BEOGRAD

60.000.000 OMV SRBIJA DOO BEOGRAD

YUGOROSGAZ AD BEOGRAD

KNEZ PETROL DOO ZEMUN

500.000.000

AD ŽELEZNICE SRBIJE BEOGRAD

MESSER TEHNOGAS AD BEOGRAD

50.000.000

HENKEL SRBIJA DOO BEOGRAD

MERCATA DOO BEOGRAD C MARKET AD

400.000.000

PHARMASWISS DOO, BEOGRAD KONCERN BAMBI-BANAT AD BEOGRAD

40.000.000

METRO CASH & CARRY DOO BEOGRAD INTERKOMERC AD, BEOGRAD

300.000.000

TETRA PAK PRODUCTION DOO BEOGRAD KRAFT FOODS DOO BEOGRAD

30.000.000

OGRANAK PORR BAU GMBH

JKP BEOGRADSKE ELEKTRANE BEOGRAD

AKCIONARSKI FOND

COCA-COLA HBC - SRBIJA DOO ZEMUN

200.000.000

SRBIJA

20.000.000

RAIFFEISEN RENT DD ULJARICE BEOGRAD-U STEČAJU

NELT CO. DOO BEOGRAD PHOENIX PHARMA DOO BEOGRAD

100.000.000

GALENIKA-FITOFARMACIJA AD

10.000.000

DIRECT MEDIA AD BEOGRAD

EKO SERBIA AD BEOGRAD AD IMLEK BEOGRAD-PADINSKA SKELA

0 Prihod

UKUPNI KAPITAL (AOP101) 330.808.711 274.285.723 199.539.754 177.008.993 131.002.886 101.994.998 86.036.478 58.864.585 51.876.892 48.148.871 47.280.391 45.747.972 30.405.966 26.643.524 24.863.820 22.914.998 20.681.982 19.416.304 15.946.136 13.646.387 13.546.107 10.381.544 9.992.331 9.903.998 9.202.533

NELT CO. DOO BEOGRAD

0 Dobit

BIZNIS TOP 2011/12.

143

BIZNIS TOP 2011/12.

144

RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

08701156 08505004 08202249 08085820 08057036 08060720 08048908 08634572 08596182 20226463 08548137 08756627 20076968 08141711 08071128 08049335 20435054 08537399 08751005 08587574 08067473 08705984 08056781 20671572 08684464

RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

20226463 08067473 08049335 08202249 08008574 08057036 08365024 08049483 08829675 08587574 08551375 08186162 08684464 08056757 08236569 08259445 08596182 20657804 08141711 08051046 08797790 08716358 08048908 20084740 08048991

BIZNIS TOP 2011/12.

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

DOO EURO GAS DOO EURO PETROL GEBI DOO PO ČANTAVIR PERUTNINA PTUJ-TOPIKO AD AD MLEKARA AD TRGOPROMET VETZAVOD AD FRESH & CO DOO DOO FARM COMMERC LOHR BAČKA KRIVAJA DOO ROTOGRAFIKA DOO KTC DOO KOMPANIJA VOJPUT AD ŽITKO AD RAVNICA AD MAGAN AGROCHEMICALS DOO AZOTARA DOO DOO MASTERPLAST YU AL PACK DOO ATB SEVER DOO DOO SMB-GRADNJA PO IM TOPOLA AD COMPANY SU AZOTARA DOO OFFICE-SHOES DOO

SUBOTICA SUBOTICA ČANTAVIR BAČKA TOPOLA SUBOTICA SUBOTICA SUBOTICA SUBOTICA ČANTAVIR BAČKA TOPOLA KRIVAJA SUBOTICA SUBOTICA SUBOTICA BAČKA TOPOLA BAJMOK SUBOTICA SUBOTICA SUBOTICA SUBOTICA SUBOTICA SUBOTICA BAČKA TOPOLA SUBOTICA SUBOTICA

OTMARA MAJERA BB OTMARA MAJERA 6 MARŠALA TITA 46 PETEFI BRIGADE 2 TOLMINSKA 10 SEGEDINSKI PUT 80 BEOGRADSKI PUT 123 ĐORĐA NATOŠEVIĆA 44 11.OKTOBRA 19 BEČEJSKI PUT 31 NIKOLE TESLE 7 SEGEDINSKI PUT 72 PAČIRSKI PUT 61 ĐURE ĐAKOVIĆA 10 GLAVNA 90 ZUBAČIŠTE 72A PETRA DRAPŠINA 4 BIKOVO 33 BODROGVARI FERENC 172 TOLMINSKA 14 MAGNETNA POLJA 6 ČANTAVIRSKI PUT BB MARŠALA TITA 3 BIKOVO 33 TUK UGARNICE BB

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

LOHR ATB SEVER DOO RAVNICA AD GEBI DOO PO BRATSTVO AD - U STEČAJU AD MLEKARA ANDEX DOO PIK MORAVICA DOO PATENT CO. DOO AL PACK DOO SAT-TRAKT DOO EMINENT DOO OFFICE-SHOES DOO AD DOŽA ĐERĐ ALEKSANDROVO-BIKOVO DOO MEK SYSTEM DOO DOO FARM COMMERC BAMA DOO KOMPANIJA VOJPUT AD NJEGOŠ - U STEČAJU SCOM LOMAX COMPANY DOO VETZAVOD AD AGROPROM COM DOO PANVITA NB AD

BAČKA TOPOLA SUBOTICA BAJMOK ČANTAVIR SUBOTICA SUBOTICA SUBOTICA STARA MORAVICA MIŠIĆEVO SUBOTICA BAČKA TOPOLA SUBOTICA SUBOTICA BAČKA TOPOLA SUBOTICA SUBOTICA ČANTAVIR SUBOTICA SUBOTICA LOVĆENAC FEKETIĆ SUBOTICA SUBOTICA GORNJI TAVANKUT ĐURĐIN

BEČEJSKI PUT 31 MAGNETNA POLJA 6 ZUBAČIŠTE 72A MARŠALA TITA 46 BIKOVAČKI PUT 2 TOLMINSKA 10 TUK UGARNICE BB SOMBORSKI PUT BB VLADE ĆETKOVIĆA 1A TOLMINSKA 14 MARŠALA TITA 111 BER IMREA 3-5 TUK UGARNICE BB SALAŠ 291 BEOGRADSKI PUT 176-178 KORZO 10/B/5 11.OKTOBRA 19 MATIJE KORVINA 17 ĐURE ĐAKOVIĆA 10 MARŠALA TITA 42 MARŠALA TITA 15/1 MAKSIMA GORKOG 20 BEOGRADSKI PUT 123 GORNJI TAVANKUT 1084 A BORISA KIDRIČA 10

Napomena: Iznosi su u (000) hiljadama dinara

POSLOVNI PRIHODI (AOP201) 6.751.421 5.489.662 5.291.601 4.404.870 3.648.427 3.346.583 3.106.400 3.069.451 3.045.750 2.266.104 2.081.670 1.953.842 1.932.720 1.903.649 1.896.935 1.751.441 1.708.102 1.677.778 1.666.630 1.656.615 1.617.098 1.610.641 1.584.610 1.539.895 1.448.413

NETO DOBITAK (AOP229) 529.380 525.475 513.089 354.767 291.957 244.619 194.988 166.548 164.884 153.536 142.980 134.039 132.064 130.951 114.480 112.136 101.174 87.843 80.805 79.026 74.586 71.302 69.103 66.980 66.686

SEVERNOBAýKI REGION RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

20700696 08057036 08048908 08764123 08049335 08065195 08715262 08071128 08754233 08202249 20226463 08141711 08634572 08060720 08596182 20114223 20076968 08827095 08587574 08701156 08038180 08022542 08056749 08056951 20114444

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

RUWA COMPANY DOO AD MLEKARA VETZAVOD AD PHIWA DOO RAVNICA AD VODOVOD I KANALIZACIJA VINOPRODUKT-ČOKA DOO ŽITKO AD DOO FORNETTI GEBI DOO PO LOHR KOMPANIJA VOJPUT AD FRESH & CO DOO AD TRGOPROMET DOO FARM COMMERC GAS KTC DOO PAN-ALKO PROMET DOO AL PACK DOO DOO EURO GAS JKP SUBOTIČKA TOPLANA AD KOMPANIJA FIDELINKA - U STEČAJU AGROBAČKA AD ZOBNATICA FIDELINKA - NEKRETNINE DOO - U STEČAJU

SUBOTICA SUBOTICA SUBOTICA SUBOTICA BAJMOK SUBOTICA SUBOTICA BAČKA TOPOLA SUBOTICA ČANTAVIR BAČKA TOPOLA SUBOTICA SUBOTICA SUBOTICA ČANTAVIR SUBOTICA SUBOTICA SUBOTICA SUBOTICA SUBOTICA SUBOTICA SUBOTICA BAČKA TOPOLA BAČKA TOPOLA SUBOTICA

MATIJE KORVINA 17 TOLMINSKA 10 BEOGRADSKI PUT 123 MATIJE KORVINA 17 ZUBAČIŠTE 72A TRG LAZARA NEŠIĆA 9/A KORZO 1 GLAVNA 90 HIPODROMSKA BB MARŠALA TITA 46 BEČEJSKI PUT 31 ĐURE ĐAKOVIĆA 10 ĐORĐA NATOŠEVIĆA 44 SEGEDINSKI PUT 80 11.OKTOBRA 19 JOVANA MIKIĆA 58 PAČIRSKI PUT 61 KORZO 10/B TOLMINSKA 14 OTMARA MAJERA BB SEGEDINSKI PUT 22 ČANTAVIRSKI PUT 1 MARŠALA TITA 8 SUBOTIČKI PUT BB ČANTAVIRSKI PUT 1

LOHR BAČKA TOPOLA

DOO EURO GAS SUBOTICA DOO EURO PETROL SUBOTICA

70.000.000

ATB SEVER DOO SUBOTICA

5.000.000

GEBI DOO PO ČANTAVIR PERUTNINA PTUJ-TOPIKO AD BAČKA TOPOLA

RAVNICA AD, BAJMOK GEBI DOO PO ČANTAVIR

4.500.000

AD MLEKARA SUBOTICA TOLMINSKA 10

BRATSTVO AD SUBOTICA - U STEČAJU

60.000.000 AD TRGOPROMET SUBOTICA VETZAVOD AD SUBOTICA

AD MLEKARA SUBOTICA TOLMINSKA 10

4.000.000

ANDEX DOO SUBOTICA

FRESH & CO DOO SUBOTICA

50.000.000

DOO FARM COMMERC ČANTAVIR

PIK MORAVICA DOO STARA MORAVICA PATENT CO. DOO MIŠIĆEVO

3.500.000

LOHR BAČKA TOPOLA

AL PACK DOO SUBOTICA

KRIVAJA DOO KRIVAJA

SAT-TRAKT DOO BAČKA TOPOLA

3.000.000 ROTOGRAFIKA DOO SUBOTICA

40.000.000

EMINENT DOO SUBOTICA

KTC DOO SUBOTICA KOMPANIJA VOJPUT AD SUBOTICA

OFFICE-SHOES DOO SUBOTICA

2.500.000

AD DOŽA ĐERĐ BAČKA TOPOLA

ŽITKO AD BAČKA TOPOLA

ALEKSANDROVO-BIKOVO DOO SUBOTICA

30.000.000 RAVNICA AD, BAJMOK

MEK SYSTEM DOO SUBOTICA

2.000.000

MAGAN AGROCHEMICALS DOO SUBOTICA

DOO FARM COMMERC ČANTAVIR

AZOTARA DOO SUBOTICA

BAMA DOO SUBOTICA

1.500.000

20.000.000

DOO MASTERPLAST YU SUBOTICA

KOMPANIJA VOJPUT AD SUBOTICA

AL PACK DOO SUBOTICA ATB SEVER DOO SUBOTICA

NJEGOŠ - U STEČAJU

1.000.000

SCOM

DOO SMB-GRADNJA PO SUBOTICA

10.000.000

IM TOPOLA AD BAČKA TOPOLA

LOMAX COMPANY DOO SUBOTICA VETZAVOD AD SUBOTICA

500.000

COMPANY SU AZOTARA DOO SUBOTICA

AGROPROM COM DOO GORNJI TAVANKUT

OFFICE-SHOES DOO SUBOTICA

0

PANVITA NB AD ĐURĐIN

0 Prihod

UKUPNI KAPITAL (AOP101) 4.742.558 2.808.220 2.597.427 2.552.063 2.129.740 2.034.766 1.679.626 1.631.678 1.603.757 1.341.522 1.113.597 999.964 957.905 951.382 914.097 890.715 855.298 839.032 787.399 782.893 781.587 690.496 683.910 657.280 655.595

Dobit

BIZNIS TOP 2011/12.

145

BIZNIS TOP 2011/12.

146

RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

08000344 20150335 08652163 08258597 08424616 08399425 08038791 08044643 08062528 08000328 08664480 08040648 20212403 08403392 20188642 20363495 20489758 08509271 20230363 17440497 08626553 08193878 08019916 20479221 08669961

RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

08000344 20150335 08403392 08664480 08035466 20212403 08044643 08669961 08755949 20230363 20188642 08623830 08181012 08028630 08057664 08057761 08057648 08030944 20660864 08652163 20599812 08758263 07135971 08424616 08035512

BIZNIS TOP 2011/12.

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

DIJAMANT AD BEOHEMIJA-INHEM DOO DOO GOMEX DOO TRANSPETROL SEČANJ - U STEČAJU DOO RACA AGROŽIV AD BBT AD FABRIKA ULJA BANAT AD AD RADIJATOR MLEKOPRODUKT DOO JOVANOVIĆ DOO AD VOJVODINAPUT FULGAR EAST DOO MRKŠIĆEVI SALAŠI DAFAR DOO DAD DRAXLMAIER AUTOMOTIVE DOO GRADSKA TOPLANA VALOR DOO FAM SEČANJ AI DOO MODITAL DOO DIJAMANT-AGRAR AD PRODUKT DOO AD POLET IGK POLET-KERAMIKA DOO PROIZVODNJA MILE DRAGIĆ DOO

ZRENJANIN ZRENJANIN ZRENJANIN SEČANJ ZRENJANIN ŽITIŠTE ŽITIŠTE NOVA CRNJA ZRENJANIN ZRENJANIN ZRENJANIN ZRENJANIN ZRENJANIN SRPSKI ITEBEJ ZRENJANIN ZRENJANIN ZRENJANIN ZRENJANIN SEČANJ ZRENJANIN ZRENJANIN ZRENJANIN NOVI BEČEJ NOVI BEČEJ ZRENJANIN

TEMIŠVARSKI DRUM 14 PANČEVAČKA 84 MILETIĆEVA 27A PARTIZANSKI PUT BB MILENTIJA POPOVIĆA 1 TOPOLOVAČKI PUT BB TRG OSLOBOĐENJA BB MAGAZINSKA BB BEOGRADSKA BB TEMIŠVARSKI DRUM 24 KRALJA PETRA I 6 ŽARKA ZRENJANINA 75 ŽELEZNIČKA BB MILOŠA CRNJANSKOG BB EČANSKI DRUM 3 SKLADIŠNA HALA ZRENJANINSKI PARK, L PANČEVAČKA BB MELENAČKI DRUM 37 PARTIZANSKI PUT BB INDUSTRIJSKA ZONA BAGLJAŠ AERODROM TEMIŠVARSKI DRUM 14 PRVOMAJSKA 53 ŽELEZNIČKA 13 ŽELEZNIČKA 13 MAKEDONSKA 11

NAZIV PRAVNOG LICA

NETO DOBITAK (AOP229) ZRENJANIN TEMIŠVARSKI DRUM 14 892.001 ZRENJANIN PANČEVAČKA 84 280.251 SRPSKI ITEBEJ MILOŠA CRNJANSKOG BB 219.201 ZRENJANIN KRALJA PETRA I 6 204.433 LAZAREVO GLAVNA BB 189.814 ZRENJANIN ŽELEZNIČKA BB 174.294 NOVA CRNJA MAGAZINSKA BB 163.042 ZRENJANIN MAKEDONSKA 11 161.775 BANATSKO KARAĐORĐEVO NJEGOŠEVA BB 124.413 SEČANJ PARTIZANSKI PUT BB 122.718 ZRENJANIN EČANSKI DRUM 3 116.241 MELENCI SVETOZARA MARKOVIĆA 33-37 104.841 ZRENJANIN PETRA DRAPŠINA 15 101.177 NOVO MILOŠEVO PIONIRSKA 100 100.043 KONAK MARŠALA TITA 26 95.333 JARKOVAC TRG PROF. DR STANISLAVA BUKUROVA 10 91.285 JAŠA TOMIĆ MARŠALA TITA 70 89.070 NOVI ITEBEJ MARŠALA TITA BB 87.154 ZRENJANIN ŠEĆERANSKI PUT BB 84.831 ZRENJANIN MILETIĆEVA 27A 72.147 ZRENJANIN BEOGRADSKA 26 66.530 ZRENJANIN PANČEVAČKA 27B 66.479 ZRENJANIN PANČEVAČKA L-2/7 63.967 ZRENJANIN MILENTIJA POPOVIĆA 1 57.962 BANATSKI DESPOTOVAC TRG DUŠANA ĆUBIĆA 1 57.462 MESTO

DIJAMANT AD BEOHEMIJA-INHEM DOO MRKŠIĆEVI SALAŠI JOVANOVIĆ DOO ADPP ZLATICA FULGAR EAST DOO FABRIKA ULJA BANAT AD PROIZVODNJA MILE DRAGIĆ DOO VAN DRUNEN FARMS EVROPA DOO FAM SEČANJ AI DOO DAFAR DOO AGRORIT DOO BIO-EKOLOŠKI CENTAR DOO PD VOJVODINA DOO NOVO PD GRANIČAR AD PP EKONOMIJA AD PP RATAR AD ZZ BRATSTVO I JEDINSTVO CLEANTEK DOO DOO GOMEX BORETS SERVISE SERBIA DOO DOO BAŠTA FV GRADAC AD - U STEČAJU DOO RACA BANATSKI DESPOTOVAC

POSLOVNI PRIHODI (AOP201) 13.961.245 8.913.207 4.161.281 3.597.148 2.977.431 2.808.807 2.661.525 2.538.991 1.935.754 1.895.897 1.666.794 1.619.855 1.606.384 1.569.088 1.502.312 1.485.556 1.457.048 1.362.992 1.351.317 1.271.619 1.238.241 1.038.683 1.015.173 938.287 925.318

Napomena: Iznosi su u (000) hiljadama dinara

ADRESA

SREDNJEBANATSKI REGION RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

08000344 20150335 08626553 20230363 08062528 08044643 08035466 08000328 08049637 08181012 08030944 08019916 08000034 08686050 17440497 08035709 20108126 20489758 08664480 08000271 08001952 08040648 20188642 08755949 08424616

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

DIJAMANT AD BEOHEMIJA-INHEM DOO DIJAMANT-AGRAR AD FAM SEČANJ AI DOO AD RADIJATOR FABRIKA ULJA BANAT AD ADPP ZLATICA MLEKOPRODUKT DOO VODOVOD I KANALIZACIJA BIO-EKOLOŠKI CENTAR DOO ZZ BRATSTVO I JEDINSTVO AD POLET IGK JUGOREMEDIJA AD AGROŽIV-YUKO DOO ŽITIŠTE - U STEČAJU MODITAL DOO IM BEK DOO CAIRNWELL DOO GRADSKA TOPLANA JOVANOVIĆ DOO ŽITOPRODUKT AD AD SUPERPROTEIN AD VOJVODINAPUT DAFAR DOO VAN DRUNEN FARMS EVROPA DOO DOO RACA

ZRENJANIN ZRENJANIN ZRENJANIN SEČANJ ZRENJANIN NOVA CRNJA LAZAREVO ZRENJANIN ZRENJANIN ZRENJANIN NOVI ITEBEJ NOVI BEČEJ ZRENJANIN ŽITIŠTE ZRENJANIN ZRENJANIN SRPSKA CRNJA ZRENJANIN ZRENJANIN ZRENJANIN ZRENJANIN ZRENJANIN ZRENJANIN B. KARAĐORĐEVO ZRENJANIN

TEMIŠVARSKI DRUM 14 PANČEVAČKA 84 TEMIŠVARSKI DRUM 14 PARTIZANSKI PUT BB BEOGRADSKA BB MAGAZINSKA BB GLAVNA BB TEMIŠVARSKI DRUM 24 PETEFIJEVA 3 PETRA DRAPŠINA 15 MARŠALA TITA BB ŽELEZNIČKA 13 PANČEVAČKA BB TOPOLOVAČKI PUT BB INDUSTRIJSKA ZONA BEOGRADSKA 44 MILETE JAKŠIĆA 64 PANČEVAČKA BB KRALJA PETRA I 6 BOLNIČKA 7 PANČEVAČKA 70 ŽARKA ZRENJANINA 75 EČANSKI DRUM 3 NJEGOŠEVA BB MILENTIJA POPOVIĆA 1

DIJAMANT AD ZRENJANIN

DIJAMANT AD ZRENJANIN

BEOHEMIJA-INHEM DOO ZRENJANIN

BEOHEMIJA-INHEM DOO ZRENJANIN

4.000.000

70.000.000 DOO GOMEX ZRENJANIN

MRKŠIĆEVI SALAŠI

DOO TRANSPETROL SEČANJ - U STEČAJU

JOVANOVIĆ DOO ZRENJANIN

DOO RACA ZRENJANIN

60.000.000

ADPP ZLATICA LAZAREVO

3.500.000

AGROŽIV AD ŽITIŠTE

FULGAR EAST DOO ZRENJANIN

BBT AD ŽITIŠTE

FABRIKA ULJA BANAT AD NOVA CRNJA

FABRIKA ULJA BANAT AD NOVA CRNJA

50.000.000

PROIZVODNJA MILE DRAGIĆ DOO ZRENJNIN

3.000.000

VAN DRUNEN FARMS EVROPA DOO

AD RADIJATOR ZRENJANIN

FAM SEČANJ AI DOO SEČANJ

MLEKOPRODUKT DOO ZRENJANIN JOVANOVIĆ DOO ZRENJANIN

2.500.000

DAFAR DOO ZRENJANIN AGRORIT DOO MELENCI

AD VOJVODINAPUT-ZRENJANIN

40.000.000

BIO-EKOLOŠKI CENTAR DOO ZRENJANIN

FULGAR EAST DOO ZRENJANIN MRKŠIĆEVI SALAŠI

2.000.000

PD VOJVODINA DOO NOVO MILOŠEVO PD GRANIČAR AD KONAK

DAFAR DOO ZRENJANIN

30.000.000

UKUPNI KAPITAL (AOP101) 7.837.954 4.961.100 2.199.604 1.685.389 1.573.615 1.543.177 1.357.033 1.192.154 1.129.874 962.058 954.702 819.158 770.138 738.330 703.629 665.321 625.740 622.607 606.083 596.013 575.859 561.669 484.343 459.433 450.735

PP EKONOMIJA AD JARKOVAC

DAD DRAXLMAIER AUTOMOTIVE DOO ZRENJANIN

1.500.000

PP RATAR AD JAŠA TOMIĆ

GRADSKA TOPLANA

ZZ BRATSTVO I JEDINSTVO NOVI ITEBEJ

VALOR DOO ZRENJANIN

20.000.000

CLEANTEK DOO ZRENJANIN FAM SEČANJ AI DOO SEČANJ

1.000.000

DOO GOMEX ZRENJANIN

MODITAL DOO ZRENJANIN

BORETS SERVISE SERBIA DOO ZRENJANIN DIJAMANT-AGRAR AD ZRENJANIN

DOO BAŠTA ZRENJANIN

10.000.000

PRODUKT DOO ZREWANIN

500.000 FV GRADAC AD ZRENJANIN - U STEČAJU

AD POLET IGK NOVI BEČEJ

DOO RACA ZRENJANIN POLET-KERAMIKA DOO NOVI BEČEJ

0

PROIZVODNJA MILE DRAGIĆ DOO ZRENJNIN

Prihod

BANATSKI DESPOTOVAC

0 Dobit

BIZNIS TOP 2011/12.

147

BIZNIS TOP 2011/12.

148

RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

08618526 20230355 08052441 08785945 08053847 08161739 08113882 08124345 20212870 08021694 08042586 08036403 08036136 08720100 08025860 20171065 20240342 08396639 08043914 08021902 08682909 08133387 20108541 20093692 20483610

RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

08618526 20254211 08785945 20093692 20230355 08359598 08124345 08391726 08042586 08025860 08021848 20659050 20240342 08621250 08021937 08025851 08682909 20609591 08113882 08046174 08579024 08055858 08554129 20108541 08021694

BIZNIS TOP 2011/12.

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

TE-TO LIVNICA AI DOO JT INTERNATIONAL AD LBK LIVNICA DOO TOZA MARKOVIĆ AD AD BANINI POTISJE KANJIŽA AD ALLTECH SERBIA AD BANINI TRADE DOO KIKINDSKI MLIN AD ŽITOPROMET-MLIN AD METANOLSKO-SIRĆETNI KOMPLEKS DOO ANGROPROMET AD SENTA-PROMET TRGOVINSKO PREDUZEĆE PO AD ALEVA PRIMA PRODUKT DOO KERAMIKA KANJIŽA PLUS DOO VISA-PROM DOO LEPENKA DOO AD KOZARA D.O.O. AGRO-STOČAR FIM DOO KIKINDSKA INDUSTRIJA MLEKA ĆORIĆ AGRAR DOO MAŠINOGRADNJA DOO

SENTA KIKINDA SENTA KIKINDA KIKINDA KIKINDA KANJIŽA SENTA KIKINDA KIKINDA SENTA KIKINDA KIKINDA SENTA NOVI KNEŽEVAC KIKINDA KANJIŽA KANJIŽA NOVI KNEŽEVAC BANATSKO VELIKO SELO KIKINDA KANJIŽA SAJAN BAŠAID KIKINDA

KARAĐORĐEVA BB MILOŠEVAČKI PUT 34 SUBOTIČKI DRUM 17 MILOŠEVAČKI PUT 34 BAŠAIDSKI DRUM 62 NIKOLE TESLE 5 SUBOTIČKI PUT 57 KARAĐORĐEVA BB NIKOLE TESLE 5 SVETOZARA MILETIĆA 198 ARPADOVA 104 MILOŠEVAČKI PUT BB MILOŠA VELIKOG 76 POŠTANSKA 13 SVETOZARA MILETIĆA 15 NIKOLE TESLE 2 HORGOŠKI PUT BB HARŠANJI TIBORA 17 CARA DUŠANA 45 OMLADINSKA 2 NIKOLE FRANCUSKOG 80 PUT NARODNIH HEROJA 12 PETEFI ŠANDORA 95 VOJVOĐANSKA 1 MILOŠEVAČKI PUT 34

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

TE-TO KIPETROL DOO LBK LIVNICA DOO ĆORIĆ AGRAR DOO LIVNICA AI DOO ROSAN ARMATURE DOO ALLTECH SERBIA AD TERMOMETAL DOO ŽITOPROMET-MLIN AD AD ALEVA GALAD DOO, AGROHALAS DOO KERAMIKA KANJIŽA PLUS DOO DOO TELEK PAPRIKA AD JEDINSTVO VITAMIN DOO D.O.O. AGRO-STOČAR T-1 ABRAZIV DOO POTISJE KANJIŽA AD MLIN KANJIŽA DOO GENEZA DOO - PO MAŠINOREMONT DOO NARCISSUS DOO KIKINDSKA INDUSTRIJA MLEKA KIKINDSKI MLIN AD

SENTA BAŠAID KIKINDA BAŠAID KIKINDA KANJIŽA SENTA ADA SENTA NOVI KNEŽEVAC KIKINDA ADA KANJIŽA MARTONOŠ KIKINDA HORGOŠ KIKINDA ADA KANJIŽA KANJIŽA KANJIŽA SENTA ADA SAJAN KIKINDA

KARAĐORĐEVA BB TORĐANSKI PUT BB MILOŠEVAČKI PUT 34 VOJVOĐANSKA 1 MILOŠEVAČKI PUT 34 DUŠANA POPOVIĆA 10 KARAĐORĐEVA BB 29 NOVEMBRA 13 ARPADOVA 104 SVETOZARA MILETIĆA 15 BAŠAIDSKI DRUM BB VINOGRADSKA 9 HORGOŠKI PUT BB MARŠALA TITA 74 BAŠAIDSKI DRUM BB SEGEDINSKI PUT 43 NIKOLE FRANCUSKOG 80 SENĆANSKI PUT BB SUBOTIČKI PUT 57 SUBOTIČKI PUT 72 VUKA KARADŽIĆA BB PETEFI ŠANDORA 45 / A VUKA KARADŽIĆA 24 PETEFI ŠANDORA 95 SVETOZARA MILETIĆA 198

Napomena: Iznosi su u (000) hiljadama dinara

POSLOVNI PRIHODI (AOP201) 8.326.274 5.186.130 4.667.413 2.812.861 2.634.126 2.504.988 2.491.583 2.422.698 2.219.993 1.944.124 1.863.935 1.820.134 1.758.487 1.680.200 1.322.615 1.316.965 1.215.169 982.522 919.026 908.619 829.350 780.269 773.967 736.882 701.411

NETO DOBITAK (AOP229) 1.532.957 466.485 267.492 205.713 194.583 158.287 142.045 108.533 106.816 89.120 88.951 83.312 81.886 79.127 73.540 61.384 59.231 55.108 53.471 51.021 50.572 50.572 48.773 43.387 41.034

SEVERNOBANATSKI REGION RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

20230355 08618526 20483610 08021694 08052441 08113882 08025860 20212870 08053847 08037043 20010606 08359598 08021902 08046204 08161739 08021759 08025851 08021937 08042586 08021953 08133387 08021848 20093692 20659050 08021856

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

LIVNICA AI DOO TE-TO MAŠINOGRADNJA DOO KIKINDSKI MLIN AD JT INTERNATIONAL AD POTISJE KANJIŽA AD AD ALEVA BANINI TRADE DOO TOZA MARKOVIĆ AD 6.OKTOBAR LITOSTROJ POTISJE DOO ROSAN ARMATURE DOO AD KOZARA BANATSKO HIGLO AD HLADNJAČA AD BANINI AGROSEME AD VITAMIN DOO AD JEDINSTVO ŽITOPROMET-MLIN AD MOKRIN FIM DOO GALAD DOO ĆORIĆ AGRAR DOO AGROHALAS DOO AD TOPOLA

KIKINDA SENTA KIKINDA KIKINDA SENTA KANJIŽA NOVI KNEŽEVAC KIKINDA KIKINDA KIKINDA ADA KANJIŽA BANATSKO VELIKO SELO HORGOŠ KIKINDA KIKINDA HORGOŠ KIKINDA SENTA MOKRIN KANJIŽA KIKINDA BAŠAID ADA BANATSKA TOPOLA

MILOŠEVAČKI PUT 34 KARAĐORĐEVA BB MILOŠEVAČKI PUT 34 SVETOZARA MILETIĆA 198 SUBOTIČKI DRUM 17 SUBOTIČKI PUT 57 SVETOZARA MILETIĆA 15 NIKOLE TESLE 5 BAŠAIDSKI DRUM 62 IĐOŠKI PUT 4 29 NOVEMBRA 51 DUŠANA POPOVIĆA 10 OMLADINSKA 2 STEVANA SREMCA 8 NIKOLE TESLE 5 OSLOBOĐENJA 5-7 SEGEDINSKI PUT 43 BAŠAIDSKI DRUM BB ARPADOVA 104 ŽARKA ZRENJANINA 90 PUT NARODNIH HEROJA 12 BAŠAIDSKI DRUM BB VOJVOĐANSKA 1 VINOGRADSKA 9 KIKINDSKA 25

TE-TO LIVNICA KIKINDA AI DOO KIKINDA

60.000.000

TE-TO KIPETROL DOO

4.500.000

JT INTERNATIONAL AD SENTA

LBK LIVNICA KIKINDA DOO ĆORIĆ AGRAR DOO BAŠAID

LBK LIVNICA KIKINDA DOO TOZA MARKOVIĆ AD KIKINDA

4.000.000

LIVNICA KIKINDA AI DOO KIKINDA ROSAN ARMATURE DOO KANJIŽA

AD BANINI KIKINDA

50.000.000

POTISJE KANJIŽA AD KANJIŽA

40.000.000

ALLTECH SERBIA AD SENTA

3.500.000

ALLTECH SERBIA AD SENTA

TERMOMETAL DOO ADA

BANINI TRADE DOO KIKINDA

ŽITOPROMET-MLIN AD SENTA

KIKINDSKI MLIN AD KIKINDA

3.000.000

AD ALEVA NOVI KNEŽEVAC GALAD DOO, KIKINDA

ŽITOPROMET-MLIN AD SENTA, ARPADOVA 104

AGROHALAS DOO ADA

METANOLSKO-SIRĆETNI KOMPLEKS

2.500.000 30.000.000

DOO ANGROPROMET KIKINDA

KERAMIKA KANJIŽA PLUS DOO KANJIŽA

AD SENTA-PROMET TRGOVINSKO PREDUZEĆE

DOO TELEK PAPRIKA MARTONOŠ

AD ALEVA NOVI KNEŽEVAC

AD JEDINSTVO KIKINDA

2.000.000

VITAMIN DOO HORGOŠ

PRIMA PRODUKT DOO KIKINDA

D.O.O. AGRO-STOČAR KIKINDA

KERAMIKA KANJIŽA PLUS DOO KANJIŽA

20.000.000

1.500.000 VISA-PROM DOO KANJIŽA

T-1 ABRAZIV DOO ADA

LEPENKA DOO NOVI KNEŽEVAC

POTISJE KANJIŽA AD KANJIŽA

AD KOZARA BANATSKO VELIKO SELO

MLIN KANJIŽA DOO KANJIŽA

1.000.000

MAŠINOREMONT DOO SENTA

D.O.O. AGRO-STOČAR KIKINDA

10.000.000

GENEZA DOO - PO KANJIŽA

FIM DOO KANJIŽA KIKINDSKA INDUSTRIJA MLEKA

500.000

NARCISSUS DOO ADA KIKINDSKA INDUSTRIJA MLEKA

ĆORIĆ AGRAR DOO BAŠAID MAŠINOGRADNJA DOO KIKINDA

0 Prihod

UKUPNI KAPITAL (AOP101) 7.193.788 2.771.953 2.058.223 1.733.748 1.570.978 1.432.395 1.111.386 941.843 933.174 897.666 870.152 789.771 766.917 716.107 633.716 571.734 566.792 547.920 546.815 534.075 504.480 478.923 451.912 447.627 433.952

KIKINDSKI MLIN AD KIKINDA

0 Dobit

BIZNIS TOP 2011/12.

149

BIZNIS TOP 2011/12.

150

RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

08064300 08010536 08053529 08325316 08544123 08196575 08308420 07061641 20104406 08189498 08694443 20265574 08047618 08010072 08048037 08132151 08707774 08129126 08653739 08737860 08290717 08671290 20192909 08673632 08047731

RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

08544123 08325316 08308420 08737860 08009821 08047618 08154848 07061641 08006083 20192909 08071276 08829853 08614261 20183934 08806179 08047731 08196575 08738602 08044708 08707774 08195722 08120544 20104406 08025126 08045283

BIZNIS TOP 2011/12.

HIP-PETROHEMIJA AD - U RESTRUKTURIRANJU HEMOFARM AD HIP-AZOTARA DOO DOO ALMEX FRESENIUS MEDICAL CARE SRBIJA DOO UTVA SILOSI AD DOO ĆIRIĆ I SIN AD GRANEXPORT TAXI PETROL MABER COMERC DOO ZZ MILENIJUM DOO VELIKI BRACA AD IND. SKROBA JABUKA DP DRUGI-OKTOBAR FSH JABUKA AD WEST PHARMACEUTICAL SERVICES BEOGRAD DOO INTERTRON DOO AD VOJVODINAPUT ZZ ULJMA ULJMA DOO POLO DOO GASPETROL DOO METALING ACTERRNA DOO POLET DOO STARI TAMIŠ AD

POSLOVNI PRIHODI (AOP201) PANČEVO SPOLJNOSTARČEVAČKA 82 35.777.014 VRŠAC BEOGRADSKI PUT BB 21.169.701 PANČEVO SPOLJNOSTARČEVAČKA 80 10.693.206 PANČEVO JABUČKI PUT BB 8.470.011 VRŠAC BEOGRADSKI PUT BB 5.543.576 KOVIN DUNAVSKA 46 5.193.541 SAKULE JNA 5 4.298.516 PANČEVO LUKA DUNAV BB 3.005.617 PANČEVO BAVANIŠTANSKI PUT BB 2.597.935 PANČEVO ZETSKA 2 2.396.595 BANATSKO NOVO SELO MARŠALA TITA 82 2.146.866 VLAJKOVAC VRŠAČKA 45 1.932.202 PANČEVO INDUSTRIJSKO NASELJE SKROBARA BB 1.928.259 VRŠAC STEVANA NEMANJE 26 1.767.456 PANČEVO SKROBARA TRG MARŠALA TITA 63 1.715.226 KOVIN RIMSKI JARAK BB 1.567.977 VRŠAC 2. OKTOBRA 105 1.534.855 PANČEVO ŽARKA ZRENJANINA 12 1.384.853 ULJMA TRG OSLOBOĐENJA 22 1.367.347 VRŠAC IGMANSKA 80 1.363.766 PANČEVO KOPAONIČKA 19 1.320.723 VRŠAC 2.OKTOBRA 105 1.276.606 VRŠAC NASELJE HEMOGRAD BB 1.244.541 PLANDIŠTE VOJVODE PUTNIKA 19 1.207.640 PANČEVO KESTENOVA 4 1.187.747

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

FRESENIUS MEDICAL CARE SRBIJA DOO DOO ALMEX DOO ĆIRIĆ I SIN DOO POLO PP ELAN AD AD IND. SKROBA JABUKA PIK JUŽNI BANAT DOO AD GRANEXPORT AD PEKARSKA INDUSTRIJA ACTERRNA DOO DUNAV HIPRA INŽENJERING BOŽIĆ I SINOVI GXP EXPERT DOO ROLOPLAST DOO STARI TAMIŠ AD UTVA SILOSI AD ZANNINI EAST DOO MK PANONIJA DOO INTERTRON DOO AD ŽITOBANAT AGROS AD TAXI PETROL JEDNOTA DOO VIK

VRŠAC PANČEVO SAKULE VRŠAC IZBIŠTE PANČEVO BELA CRKVA PANČEVO PANČEVO VRŠAC PANČEVO PANČEVO PANČEVO VRŠAC KOVAČICA PANČEVO KOVIN VRŠAC VRŠAC VRŠAC VRŠAC OPOVO PANČEVO KOVAČICA VRŠAC

BEOGRADSKI PUT BB JABUČKI PUT BB JNA 5 IGMANSKA 80 TRG NARODNIH HEROJA 10 INDUSTRIJSKO NASELJE SKROBARA BB EKSTRAVILAN BB LUKA DUNAV BB MILOŠA OBRENOVIĆA 39 NASELJE HEMOGRAD BB PRISTANIŠNA ZONA BB CARA DUŠANA 17 MAKSIMA GORKOG 2 DIMITRIJA TUCOVIĆA 55 IVE ANDRIĆA 2 KESTENOVA 4 DUNAVSKA 46 BEOGRADSKI PUT BB DUBROVAČKA BB 2. OKTOBRA 105 2.OKT.94 RIBARSKA 2 BAVANIŠTANSKI PUT BB PADINSKI PUT BB NEVESINJSKA BB

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

Napomena: Iznosi su u (000) hiljadama dinara

ADRESA

NETO DOBITAK (AOP229) 1.105.575 842.631 358.881 234.894 230.086 187.630 159.169 144.557 121.679 118.177 117.564 113.394 110.028 107.124 101.063 93.654 90.308 88.322 83.433 77.288 76.801 76.422 73.201 66.803 66.221

JUäNOBANATSKI REGION RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

08010536 20107901 20084731 08544123 08071276 08325316 20683066 08487502 08613796 08010072 08045305 08047731 08154848 07061641 08196575 08044252 08308420 20637722 08033447 08009821 08006059 08797234 20053518 08179905 08791392

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

HEMOFARM AD ENERGOWIND DOO JP TRANSNAFTA FRESENIUS MEDICAL CARE SRBIJA DOO DUNAV DOO ALMEX WIND PARK PLANDIŠTE DOO JKP VODOVOD I KANALIZACIJA PO CENTAR MILLENNIUM AD DP DRUGI-OKTOBAR VRŠAČKI VINOGRADI AD - U RESTRUKTURIRANJU STARI TAMIŠ AD PIK JUŽNI BANAT DOO AD GRANEXPORT UTVA SILOSI AD NAPREDAK AD - U STEČAJU DOO ĆIRIĆ I SIN AGROMETOD PEŠČARA AD - U STEČAJU PP ELAN AD AD RATAR BREG DOO RUDNIK KOVIN AD - U RESTRUKTURIRANJU TEHNOMARKET DOO MULTIVITA DOO

VRŠAC VRŠAC PANČEVO VRŠAC PANČEVO PANČEVO MARGITA PANČEVO VRŠAC VRŠAC VRŠAC PANČEVO BELA CRKVA PANČEVO KOVIN ALIBUNAR SAKULE PANČEVO BANATSKI KARLOVAC IZBIŠTE PANČEVO VRŠAC KOVIN PANČEVO VRŠAC

BEOGRADSKI PUT BB BULEVAR OSLOBOĐENJA 3 ZMAJ JOVINA 1 BEOGRADSKI PUT BB PRISTANIŠNA ZONA BB JABUČKI PUT BB LAUDONOVAC BB OSLOBOĐENJA 15 OMLADINSKI TRG 17 STEVANA NEMANJE 26 SVETOSAVSKI TRG 1 KESTENOVA 4 EKSTRAVILAN BB LUKA DUNAV BB DUNAVSKA 46 TRG SLOBODE 6 JNA 5 KRALJEVAČKA 49 MARŠALA TITA 76 TRG NARODNIH HEROJA 10 ŽARKA ZRENJANINA 76 GORANSKA BB CARA LAZARA 85 SKADARSKA 73 BEOGRADSKI PUT BB

HIP-PETROHEMIJA AD PANČEVO - U RES. HEMOFARM AD VRŠAC

140.000.000

FRESENIUS MEDICAL CARE SRBIJA DOO VRŠAC DOO ALMEX PANČEVO

5.000.000

HIP-AZOTARA DOO PANČEVO

DOO ĆIRIĆ I SIN SAKULE

DOO ALMEX PANČEVO FRESENIUS MEDICAL CARE SRBIJA DOO VRŠAC

120.000.000

DOO POLO VRŠAC

4.500.000 PP ELAN AD IZBIŠTE

UTVA SILOSI AD KOVIN DOO ĆIRIĆ I SIN SAKULE

AD IND. SKROBA JABUKA PANČEVO

4.000.000

PIK JUŽNI BANAT DOO BELA CRKVA

AD GRANEXPORT PANČEVO

100.000.000

TAXI PETROL

UKUPNI KAPITAL (AOP101) 14.434.790 6.338.505 4.198.037 3.887.362 2.967.548 2.583.705 2.432.718 1.767.582 1.703.905 1.701.531 1.245.569 1.217.197 1.182.273 1.116.278 1.100.447 1.045.970 1.036.241 928.882 900.598 897.703 883.562 863.395 822.536 812.508 677.817

AD GRANEXPORT PANČEVO AD PEKARSKA INDUSTRIJA PANČEVO

3.500.000

MABER COMERC DOO PANČEVO

ACTERRNA DOO VRŠAC

ZZ MILENIJUM BANATSKO NOVO SELO

DUNAV

3.000.000 DOO VELIKI BRACA VLAJKOVAC

80.000.000

HIPRA INŽENJERING PANČEVO

AD IND. SKROBA JABUKA PANČEVO DP DRUGI-OKTOBAR VRŠAC

BOŽIĆ I SINOVI

2.500.000

GXP EXPERT DOO VRŠAC

FSH JABUKA AD PANČEVO

ROLOPLAST DOO KOVAČICA

60.000.000 WEST PHARMACEUTICAL SERVICES BEOGRAD

2.000.000

STARI TAMIŠ AD PANČEVO

INTERTRON DOO VRŠAC

UTVA SILOSI AD KOVIN

AD VOJVODINAPUT-PANČEVO PANČEVO

ZANNINI EAST DOO VRŠAC

1.500.000

40.000.000

ZZ ULJMA ULJMA

MK PANONIJA DOO VRŠAC

DOO POLO VRŠAC DOO GASPETROL PANČEVO

20.000.000

INTERTRON DOO VRŠAC

1.000.000

AD ŽITOBANAT-VRŠAC

DOO METALING VRŠAC ACTERRNA DOO VRŠAC

AGROS AD OPOVO

500.000

TAXI PETROL

POLET DOO PLANDIŠTE

JEDNOTA DOO KOVAČICA

STARI TAMIŠ AD PANČEVO

0 Prihod

VIK

0 Dobit

BIZNIS TOP 2011/12.

151

BIZNIS TOP 2011/12.

152

RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

08045577 08046930 08004617 08067953 08677921 20480912 08004293 08067899 08653330 08004684 08286523 08071705 08373035 08105472 20552468 08129525 08245649 08116474 20655526 08064920 08004285 08654794 08028532 20380977 08716064

RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

08045577 08004617 08004285 08004293 20438614 08046930 20655526 08246670 08069042 08067953 20302518 08046689 08364192 08373035 08653330 08300879 08277117 08008191 08286523 08043787 08245649 08280568 20359340 08820341 20480912

BIZNIS TOP 2011/12.

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

APA DOO KONCERN FARMAKOM MB - FABRIKA AKUMULATORA AD ŠEĆERANA CRVENKA AD SOMBOLED DOO DOO ERAKOVIĆ TS STORK GROUP DOO DOO ŽITO-BAČKA SUNCE AD, ŽITO-MEDIA D.O.O. JAFFA AD CRVENKA ELEKTRO DOO METALOPROMET DOO METEOR-COMMERCE HIPOL U RESTRUKTURIRANJU PROFESSIONNEL MAX JEDINSTVO AD SINAGOGA DOO HLADNJAČA PER-AGRO DOO AD GRANIČAR - U RESTRUKTURIRANJU AD ĐURO STRUGAR DP-ZALIV PREVOZNO TRGOVINSKO DOO AGRODUNAV AGROBREST DOO CERENA-TRADE DOO

APATIN SOMBOR CRVENKA SOMBOR KULA KULA KULA SOMBOR KULA CRVENKA SOMBOR KULA SOMBOR ODŽACI ČONOPLJA APATIN SOMBOR APATIN CRVENKA GAKOVO KULA CRVENKA KARAVUKOVO BAČKI BRESTOVAC SOMBOR

TRG OSLOBOĐENJA 5 GRADINA 3 MASARIKOVA 7 GAKOVAČKI PUT BB VRBASKI PUT BB INDUSTRIJSKA ZONA BB JOSIPA KRAMERA 17 STAPARSKI PUT BB JOSIPA KRAMERA B.B. M. TITA 245 ADI ENDRE 27 VRBASKI PUT BB STAPARSKI PUT BB INUDSTRIJSKA ZONA BB IVE LOLE RIBARA BB INDUSTRIJSKA ZONA BB SOLUNSKIH BORACA BB INDUSTRIJSKA ZONA BB MARŠALA TITA 87 KRALJA PETRA I 75 KRSTURSKI PUT BB IVANA MILUTINOVIĆA 25 PROHORA PČINJSKOG 104 LENJINOVA 14 ?NA D 10/8

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

APA DOO ŠEĆERANA CRVENKA AD AD ĐURO STRUGAR DOO ŽITO-BAČKA PC REBRAČA DOO KONCERN FARMAKOM MB - FABRIKA AKUMULATORA AD PER-AGRO DOO BEZDAN AD PP RATKOVO DOO SOMBOLED DOO ALEKSANDRO BOJA AD CREDIT KB METEOR-COMMERCE ŽITO-MEDIA D.O.O. AD MLIN AGRO PLUS DOO AGROLIKA ELEKTRO DOO PP VOJVODINA AD SINAGOGA DOO DOO MEGA-TRADE AGROOFFICE DOO ZZ AGRO-MV TS STORK GROUP DOO

APATIN CRVENKA KULA KULA SOMBOR SOMBOR CRVENKA BEZDAN RATKOVO SOMBOR SOMBOR SOMBOR KULA SOMBOR KULA SOMBOR SOMBOR BAČKI GRAČAC SOMBOR SOMBOR SOMBOR KULA BAČKI BRESTOVAC SIVAC KULA

TRG OSLOBOĐENJA 5 MASARIKOVA 7 KRSTURSKI PUT BB JOSIPA KRAMERA 17 PARISKA 9 GRADINA 3 MARŠALA TITA 87 SOMBORSKI PUT BB RATKA PAVLOVIĆA 7 GAKOVAČKI PUT BB STAPARSKI PUT BB ARSENIJA ČARNOJEVIĆA 16 LENJINOVA 1 STAPARSKI PUT BB JOSIPA KRAMERA B.B. STAPARSKI PUT BB VELJKA MIĆUNOVIĆA 16 JNA 50 ADI ENDRE 27 V. V. R. PUTNIKA 1 SOLUNSKIH BORACA BB PETRA DRAPŠINA 195 LENJINOVA 14 RIFATA BURDZEVIĆA TRSA 86 INDUSTRIJSKA ZONA BB

Napomena: Iznosi su u (000) hiljadama dinara

POSLOVNI PRIHODI (AOP201) 16.429.613 12.373.006 7.244.760 4.477.042 3.427.464 2.955.558 2.697.790 2.556.564 2.369.023 2.220.616 2.118.484 1.980.549 1.656.054 1.451.803 1.128.332 1.023.360 1.000.319 903.632 889.505 888.359 856.340 839.397 808.391 781.902 749.221

NETO DOBITAK (AOP229) 2.189.617 1.033.190 444.731 333.313 262.298 228.654 209.693 190.960 187.756 157.790 141.317 105.748 92.956 92.486 82.181 73.417 68.217 65.196 63.583 62.079 59.737 57.921 57.168 49.022 40.072

ZAPADNOBAýKI REGION RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

08004617 08067899 08045577 08004684 08129525 08067953 08004285 08069042 08246670 08046930 20655526 08364192 08004293 08071705 20438614 08008191 08004692 20302518 08046751 08004528 08064911 08072523 20480912 08277117 08043787

NAZIV PRAVNOG LICA ŠEĆERANA CRVENKA AD SUNCE AD, APA DOO JAFFA AD JEDINSTVO AD SOMBOLED DOO AD ĐURO STRUGAR PP RATKOVO DOO BEZDAN AD KONCERN FARMAKOM MB - FABRIKA AKUMULATORA AD PER-AGRO DOO CREDIT KB DOO ŽITO-BAČKA METALOPROMET DOO PC REBRAČA DOO AGROLIKA ABC FOOD AD ALEKSANDRO VODOKANAL ISTRA - U STEČAJU PP AD 1.OKTOBAR TS STORK GROUP DOO AGRO PLUS DOO PP VOJVODINA AD

UKUPNI KAPITAL (AOP101) CRVENKA MASARIKOVA 7 4.911.821 SOMBOR STAPARSKI PUT BB 3.256.344 APATIN TRG OSLOBOĐENJA 5 2.670.071 CRVENKA M. TITA 245 2.080.252 APATIN INDUSTRIJSKA ZONA BB 2.076.773 SOMBOR GAKOVAČKI PUT BB 1.990.743 KULA KRSTURSKI PUT BB 1.925.110 RATKOVO RATKA PAVLOVIĆA 7 1.346.347 BEZDAN SOMBORSKI PUT BB 1.338.882 SOMBOR GRADINA 3 1.282.207 CRVENKA MARŠALA TITA 87 1.191.971 KULA LENJINOVA 1 864.376 KULA JOSIPA KRAMERA 17 712.813 KULA VRBASKI PUT BB 707.357 SOMBOR PARISKA 9 670.279 BAČKI GRAČAC JNA 50 658.935 RUSKI KRSTUR IVE LOLE RIBARA 91 652.796 SOMBOR STAPARSKI PUT BB 616.406 SOMBOR BELOG GOLUBA 5 578.481 KULA ISE SEKICKOG 30 559.500 SOMBOR VENAC VOJVODE RADOMIRA PUTNIKA 1 471.695 SOMBOR TRG CARA LAZARA 6 455.968 KULA INDUSTRIJSKA ZONA BB 367.562 SOMBOR VELJKA MIĆUNOVIĆA 16 358.638 SOMBOR V. V. R. PUTNIKA 1 352.896 MESTO

ADRESA

APA DOO APATIN

APA DOO APATIN KONCERN FARMAKOM MB ŠABAC

80.000.000

ŠEĆERANA CRVENKA AD CRVENKA

7.000.000

ŠEĆERANA CRVENKA AD CRVENKA

AD ĐURO STRUGAR KULA

SOMBOLED DOO SOMBOR

DOO ŽITO-BAČKA KULA

DOO ERAKOVIĆ KULA

70.000.000

TS STORK GROUP DOO KULA

PC REBRAČA DOO SOMBOR

6.000.000

FABRIKA AKUMULATORA SOMBOR

DOO ŽITO-BAČKA KULA

60.000.000

PER-AGRO DOO CRVENKA

SUNCE AD, SOMBOR ŽITO-MEDIA D.O.O. KULA

50.000.000

PP RATKOVO DOO RATKOVO

JAFFA AD CRVENKA

SOMBOLED DOO SOMBOR

SOMBORELEKTRO DOO SOMBOR

ALEKSANDRO

METALOPROMET DOO KULA

40.000.000

BEZDAN AD BEZDAN

5.000.000

BOJA AD SOMBOR

4.000.000

METEOR-COMMERCE

CREDIT KB

HIPOL U RESTRUKTURIRANJU

METEOR-COMMERCE

PROFESSIONNEL MAX

ŽITO-MEDIA D.O.O. KULA

3.000.000 30.000.000

JEDINSTVO AD APATIN

AD SOMBORMLIN SOMBOR

SINAGOGA DOO SOMBOR

AGRO PLUS DOO SOMBOR

HLADNJAČA APATIN PER-AGRO DOO CRVENKA

AGROLIKA

2.000.000

SOMBORELEKTRO DOO SOMBOR

20.000.000 AD GRANIČAR GAKOVO - U RESTRUKTURIRANJU

PP VOJVODINA AD SOMBOR

AD ĐURO STRUGAR KULA DP-ZALIV PREVOZNO TRGOVINSKO DOO CRVENKA

10.000.000

Prihod

DOO MEGA-TRADE KULA

AGRODUNAV

AGROOFFICE DOO BAČKI BRESTOVAC

AGROBREST DOO BAČKI BRESTOVAC

ZZ AGRO-MV SIVAC

CERENA-TRADE DOO SOMBOR

0

SINAGOGA DOO SOMBOR

1.000.000

TS STORK GROUP DOO KULA

0 Dobit

BIZNIS TOP 2011/12.

153

BIZNIS TOP 2011/12.

154

RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

20084693 20084600 06886671 08038139 20105097 08762023 20051183 08588759 08756716 08207259 08114072 20133295 08791546 08245207 08827893 20104155 20699701 08684928 08271259 08028222 08666032 20418753 08660034 08038210 08674043

RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

20084693 20051183 17364723 08756716 08271259 08028222 06886671 08588759 20084600 08114072 08700427 08023921 08666032 20104155 08041083 08827893 08762023 08038139 20133295 20432730 20640707 08770549 20698764 08058075 08207259

BIZNIS TOP 2011/12.

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

NIS A.D. JP SRBIJAGAS MERCATOR-S DOO ELEKTROVOJVODINA DOO VICTORIA LOGISTIC DOO VELETABAK DOO SUNOKO DOO IM MATIJEVIĆ DOO TARKETT DOO UNIVEREXPORT DOO SOJAPROTEIN AD MK COMMERCE DOO NAFTACHEM DOO SWISSLION GROUP DOO AGROGLOBE DOO FERTIL DOO RST CORPORATION AD CARLSBERG SRBIJA D.O.O. PANONSKE TE-TO DOO LAFARGE BFC DOO NECTAR DOO DOO AGROTRADING PIN COMPUTERS DOO NOVOSADSKA TOPLANA MLINOSTEP DOO

NOVI SAD NOVI SAD NOVI SAD NOVI SAD NOVI SAD NOVI SAD NOVI SAD NOVI SAD BAČKA PALANKA NOVI SAD BEČEJ NOVI SAD NOVI SAD NOVI SAD NOVI SAD BAČKA PALANKA NOVI SAD ČELAREVO NOVI SAD BEOČIN BAČKA PALANKA NOVI SAD NOVI SAD NOVI SAD NOVI SAD

NARODNOG FRONTA 12 NARODNOG FRONTA 12 TEMERINSKI PUT 50 BULEVAR OSLOBOĐENJA 100 HAJDUK VELJKOVA 11 TEMERINSKA 102 TRG MARIJE TRANDAFIL 7 RUMENAČKI PUT 86 INDUSTRIJSKA ZONA 14 SENTANDREJSKI PUT 165 INDUSTRIJSKA 1 TRG MARIJE TRANDAFIL 7 LAZE TELEČKOG 9 PARTIZANSKA 42 NARODNOG FRONTA 23 INDUSTRIJSKA ZONA 35 BULEVAR OSLOBOĐENJA 5 PROLETERSKA 17 BULEVAR OSLOBOĐENJA 100 TRG BEOČINSKE FABRIKE CEMENTA 1 NOVOSADSKI PUT 9 BULEVAR OSLOBOĐENJA 30 VELIKI RIT 25 B VLADIMIRA NIKOLIĆA 1 VASE STAJIĆA 28

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

NIS A.D. SUNOKO DOO VICTORIA GROUP AD TARKETT DOO PANONSKE TE-TO DOO LAFARGE BFC DOO MERCATOR-S DOO IM MATIJEVIĆ DOO JP SRBIJAGAS SOJAPROTEIN AD DMS GRUPA DOO KOTEKS VISCOFAN DOO NECTAR DOO FERTIL DOO VODOVOD I KANALIZACIJA AGROGLOBE DOO VELETABAK DOO ELEKTROVOJVODINA DOO MK COMMERCE DOO AUTORITAS INVESTMENT DOO ENERGIJA TEHNIKA TEHNOLOGIJA DOO DOO PROMIST ĆIRIĆ AGRO MĐŽ DOO AD FABRIKA ŠEĆERA ŠAJKAŠKA UNIVEREXPORT DOO

NOVI SAD NOVI SAD NOVI SAD BAČKA PALANKA NOVI SAD BEOČIN NOVI SAD NOVI SAD NOVI SAD BEČEJ NOVI SAD NOVI SAD BAČKA PALANKA BAČKA PALANKA NOVI SAD NOVI SAD NOVI SAD NOVI SAD NOVI SAD NOVI SAD NOVI SAD NOVI SAD TITEL ŽABALJ NOVI SAD

NARODNOG FRONTA 12 TRG MARIJE TRANDAFIL 7 HAJDUK VELJKOVA 11 INDUSTRIJSKA ZONA 14 BULEVAR OSLOBOĐENJA 100 TRG BEOČINSKE FABRIKE CEMENTA 1 TEMERINSKI PUT 50 RUMENAČKI PUT 86 NARODNOG FRONTA 12 INDUSTRIJSKA 1 SREMSKA 4 PRIMORSKA 92 NOVOSADSKI PUT 9 INDUSTRIJSKA ZONA 35 MASARIKOVA 17 NARODNOG FRONTA 23 TEMERINSKA 102 BULEVAR OSLOBOĐENJA 100 TRG MARIJE TRANDAFIL 7 KOSOVSKA 41 PRIVREDNIKOVA 6 HAJDUK VELJKOVA 11 GLAVNA 230 INDUSTRIJSKA ZONA - ČURUŠKI PUT 3 SENTANDREJSKI PUT 165

Napomena: Iznosi su u (000) hiljadama dinara

POSLOVNI PRIHODI (AOP201) 192.428.213 74.184.142 53.003.645 47.505.846 32.890.722 21.931.117 21.349.224 13.746.483 13.130.185 12.872.066 12.188.506 12.057.670 11.086.826 10.216.801 9.728.694 9.702.509 9.339.830 8.988.071 8.405.269 8.125.186 7.809.269 7.315.583 6.792.913 6.213.376 6.137.019

NETO DOBITAK (AOP229) 40.601.667 6.435.249 4.879.753 4.737.270 4.655.186 2.198.980 2.163.231 1.910.457 1.251.861 1.142.832 931.722 910.056 821.756 714.928 638.818 620.122 615.400 527.287 490.854 454.904 453.046 443.437 435.153 391.566 369.452

JUäNOBAýKI REGION RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

20084693 08038139 20084600 08761809 06886671 08271259 08756716 08114072 17364723 20051183 08588759 08762198 20153679 08028222 08041083 08666032 08055904 08684928 20609052 08065721 08142289 08092427 08038210 08023921 08207259

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

NIS A.D. ELEKTROVOJVODINA DOO JP SRBIJAGAS VODE VOJVODINE MERCATOR-S DOO PANONSKE TE-TO DOO TARKETT DOO SOJAPROTEIN AD VICTORIA GROUP AD SUNOKO DOO IM MATIJEVIĆ DOO JP VOJVODINAŠUME RODIĆ M&B HOLDING DOO LAFARGE BFC DOO VODOVOD I KANALIZACIJA NECTAR DOO CARNEX AD CARLSBERG SRBIJA D.O.O. PSG DOO AD VITAL AD NEOPLANTA DTD RIBARSTVO NOVOSADSKA TOPLANA KOTEKS VISCOFAN DOO UNIVEREXPORT DOO

NOVI SAD NOVI SAD NOVI SAD NOVI SAD NOVI SAD NOVI SAD BAČKA PALANKA BEČEJ NOVI SAD NOVI SAD NOVI SAD PETROVARADIN NOVI SAD BEOČIN NOVI SAD BAČKA PALANKA VRBAS ČELAREVO NOVI SAD VRBAS NOVI SAD BAČKI JARAK NOVI SAD NOVI SAD NOVI SAD

UKUPNI KAPITAL (AOP101) NARODNOG FRONTA 12 87.586.665 BULEVAR OSLOBOĐENJA 100 77.060.619 NARODNOG FRONTA 12 38.130.840 BULEVAR MIHAJLA PUPINA 25 34.103.800 TEMERINSKI PUT 50 25.941.684 BULEVAR OSLOBOĐENJA 100 24.701.532 INDUSTRIJSKA ZONA 14 12.929.860 INDUSTRIJSKA 1 11.260.015 HAJDUK VELJKOVA 11 10.590.679 TRG MARIJE TRANDAFIL 7 10.316.618 RUMENAČKI PUT 86 9.399.910 PRERADOVIĆEVA 2 8.543.148 TEMERINSKI PUT 50 8.358.217 TRG BEOČINSKE FABRIKE CEMENTA 1 8.082.675 MASARIKOVA 17 6.294.893 NOVOSADSKI PUT 9 5.608.992 KULSKI PUT 26 5.023.465 PROLETERSKA 17 4.816.463 NARODNOG FRONTA 12 4.354.931 MARŠALA TITA 1 3.577.816 PRIMORSKA 90 3.494.277 CARA LAZARA BB 3.282.553 VLADIMIRA NIKOLIĆA 1 2.912.099 PRIMORSKA 92 2.845.170 SENTANDREJSKI PUT 165 2.786.204 ADRESA

NIS A.D. NOVI SAD JP SRBIJAGAS NOVI SAD

700.000.000

SUNOKO DOO NOVI SAD

80.000.000

MERCATOR-S DOO NOVI SAD

VICTORIA GROUP AD NOVI SAD

ELEKTROVOJVODINA DOO NOVI SAD

TARKETT DOO BAČKA PALANKA

VICTORIA LOGISTIC DOO NOVI SAD

600.000.000

NIS A.D. NOVI SAD

PANONSKE TE-TO DOO NOVI SAD

70.000.000

LAFARGE BFC DOO BEOČIN

VELETABAK DOO NOVI SAD SUNOKO DOO NOVI SAD IM MATIJEVIĆ DOO NOVI SAD

500.000.000

MERCATOR-S DOO NOVI SAD IM MATIJEVIĆ DOO NOVI SAD

60.000.000

TARKETT DOO BAČKA PALANKA

JP SRBIJAGAS NOVI SAD

UNIVEREXPORT DOO NOVI SAD SOJAPROTEIN AD BEČEJ

SOJAPROTEIN AD BEČEJ

50.000.000

DMS GRUPA DOO NOVI SAD

MK COMMERCE DOO NOVI SAD

400.000.000

KOTEKS VISCOFAN DOO NOVI SAD

NAFTACHEM DOO NOVI SAD SWISSLION GROUP DOO NOVI SAD

NECTAR DOO BAČKA PALANKA

40.000.000

FERTIL DOO BAČKA PALANKA

AGROGLOBE DOO NOVI SAD

300.000.000

VODOVOD I KANALIZACIJA

FERTIL DOO BAČKA PALANKA RST CORPORATION AD NOVI SAD

AGROGLOBE DOO NOVI SAD

30.000.000

VELETABAK DOO NOVI SAD

CARLSBERG SRBIJA D.O.O. ČELAREVO

200.000.000

ELEKTROVOJVODINA DOO NOVI SAD

PANONSKE TE-TO DOO NOVI SAD

MK COMMERCE DOO NOVI SAD

20.000.000

100.000.000

LAFARGE BFC DOO BEOČIN

AUTORITAS INVESTMENT DOO NOVI SAD

NECTAR DOO BAČKA PALANKA

ENERGIJA TEHNIKA TEHNOLOGIJA DOO N. SAD

DOO AGROTRADING NOVI SAD

ĆIRIĆ AGRO MĐŽ DOO TITEL

NOVOSADSKA TOPLANA

AD FABRIKA ŠEĆERA ŠAJKAŠKA ŽABALJ

MLINOSTEP DOO NOVI SAD

0 Prihod

DOO PROMIST NOVI SAD

10.000.000

PIN COMPUTERS DOO NOVI SAD

UNIVEREXPORT DOO NOVI SAD

0 Dobit

BIZNIS TOP 2011/12.

155

BIZNIS TOP 2011/12.

156

RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

08140391 20447494 06299997 08144605 20128283 08250600 20104554 08213348 08331928 20354283 08011079 20510447 08364753 08775648 17359274 20372966 08014540 17149601 08014574 17343521 08253897 08286019 08014205 08014566 08268550

RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

08140391 20128283 08003572 20104554 20510447 20019832 08014531 08583544 17343521 08014566 08561281 08755671 08340242 08814929 08577480 20040220 08014477 08788626 08003777 08570108 20447494 20014938 08286019 08441995 08784892

BIZNIS TOP 2011/12.

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

VICTORIAOIL AD SIRMIUM STEEL DOO STRAUSS ADRIATIC DOO METALFER STEEL MILL DOO EATON ELECTRIC DOO MITAS DOO GORENJE TIKI DOO LUKI- KOMERC DOO PTP ALBATROS MM DOO THYSSENKRUPP MATERIALS AD NAPREDAK AD GRUNDFOS SRBIJA DELMAX ENCO DOO JUB DOO MELTAL RECIKLAŽA DOO MITSIDES POINT AD HAVI LOGISTICS DOO AD ŽITOPROMET-MLINPEK ALUMIL YU INDUSTRY AD BOROVICA-TRANSPORT DOO HRANA PRODUKT DOO AD MITROSREM ŽITOSREM AD AGRO- PAPUK DOO

ŠID SREMSKA MITROVICA ŠIMANOVCI SREMSKA MITROVICA SREMSKA MITROVICA RUMA STARA PAZOVA PEĆINCI ŠID INĐIJA STARA PAZOVA NOVA PAZOVA STARA PAZOVA INĐIJA ŠIMANOVCI RUMA SREMSKA MITROVICA ŠIMANOVCI STARA PAZOVA NOVA PAZOVA RUMA SALAŠ NOĆAJSKI SREMSKA MITROVICA INĐIJA KUKUJEVCI

BRANKA ERIĆA 2 VIŠNJEVAČKA 27 MILOŠA OBILIĆA 41 RUMSKI PUT 27 RUMSKI DRUM 13 INDUSTRIJSKA BB GOLUBINAČKA BB SLOBODANA BAJIĆA 12 CARA DUŠANA 58 SAVE KOVAČEVIĆA BB GOLUBINAČKI PUT BB SEDMA BERBERNIČKA 2 VOLARSKO POLJE BB NOVSADSKI PUT BB DOSITEJEVA 32 VLADIMIRA NAZORA BB DRAGINJE NIKŠIĆ BB INDUSTRIJSKA ZONA BB GOLUBINAČKI PUT BB INDUSTRIJSKA ZONA BB AVGUSTA CESARCA BB STOJANA ČUPIĆA BB TRG SVETOG DIMITRIJA BB VOJVODE PUTNIKA 2 CARA LAZARA 4

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

VICTORIAOIL AD EATON ELECTRIC DOO DOO AGROUNIJA GORENJE TIKI DOO GRUNDFOS SRBIJA LAZIĆ-POLJO KOMERC DOO MLINTEST DOO MATROZ-KOROHUMUS DOO ALUMIL YU INDUSTRY AD ŽITOSREM AD GRUBIN EXPORT-IMPORT GASTEH DOO PLAMEN DOO BOBAR BEŠKA DOO RUMIX AGENA TECHNOLOGY DOO ČALMA DOO A 1 S DOO SWISSLION PRODUCT DOO DOO YELMAR SIRMIUM STEEL DOO DOMIS ENTERIJERI DOO HRANA PRODUKT DOO DOO FRIGO ŽIKA-SOKO DOO VINARIJA KOVAČEVIĆ

ŠID SREMSKA MITROVICA INĐIJA STARA PAZOVA NOVA PAZOVA GOLUBINCI ŠID SREMSKA MITROVICA NOVA PAZOVA INĐIJA STARA PAZOVA INĐIJA INĐIJA BEŠKA RUMA ŠIMANOVCI ČALMA VOJKA INĐIJA RUMA SREMSKA MITROVICA LAĆARAK SALAŠ NOĆAJSKI RUMA IRIG

BRANKA ERIĆA 2 RUMSKI DRUM 13 VOJVODE PUTNIKA BB GOLUBINAČKA BB SEDMA BERBERNIČKA 2 ŠIMANOVAČKA 92 LAZE KOSTIĆA 2 JARAČKI PUT BB INDUSTRIJSKA ZONA BB VOJVODE PUTNIKA 2 TAJOVSKOG 4 KRALJA PETRA I BB KRALJA PETRA I BB KNEZA MILOŠA 15 IRIŠKA 91 DOSITEJEVA 31 POBEDE BB CARA DUŠANA 9 KRALJA PETRA I BB GLAVNA 176 VIŠNJEVAČKA 27 1. NOVEMBRA 10 STOJANA ČUPIĆA BB KRALJEVAČKA BB ĆOKE ŠUNDUKOVIĆ 85

Napomena: Iznosi su u (000) hiljadama dinara

POSLOVNI PRIHODI (AOP201) 14.851.564 9.946.397 4.948.153 4.685.511 4.516.601 4.021.219 2.878.730 2.423.270 2.350.178 2.324.219 2.294.439 2.200.614 2.092.446 1.917.951 1.908.439 1.757.895 1.721.480 1.586.813 1.552.906 1.458.191 1.453.119 1.366.595 1.360.058 1.316.979 1.294.060 NETO DOBITAK (AOP229) 1.141.643 401.763 379.534 263.681 240.572 211.424 178.905 176.011 174.022 109.662 109.441 107.937 104.257 103.305 102.836 102.182 98.786 98.649 95.949 90.644 90.010 83.824 79.362 76.806 76.173

SREMSKI REGION RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

08011079 08003572 08140391 20104554 17540564 08014205 20736887 20128283 17343521 20447494 08584885 17359274 08003777 08027382 08788626 06299997 08237921 08040664 08014531 08234779 20189843 08014566 08039534 08237930 20354283

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

AD NAPREDAK AD DOO AGROUNIJA VICTORIAOIL AD GORENJE TIKI DOO MAKSIM BG DOO AD MITROSREM PIRAMIDA INVEST AD EATON ELECTRIC DOO ALUMIL YU INDUSTRY AD SIRMIUM STEEL DOO VODOVOD I KANALIZACIJA JUB DOO SWISSLION PRODUCT DOO RUMA A 1 S DOO STRAUSS ADRIATIC DOO AGRORUMA DOO SREMPUT MLINTEST DOO VODOVOD MONBAT PLC DOO ŽITOSREM AD RTC LUKA LEGET AD NOVA BUDUĆNOST THYSSENKRUPP MATERIALS

STARA PAZOVA INĐIJA ŠID STARA PAZOVA INĐIJA SREMSKA MITROVICA RUMA SREMSKA MITROVICA NOVA PAZOVA SREMSKA MITROVICA INĐIJA ŠIMANOVCI INĐIJA RUMA VOJKA ŠIMANOVCI RUMA RUMA ŠID SREMSKA MITROVICA INĐIJA INĐIJA SREMSKA MITROVICA ŽARKOVAC INĐIJA

GOLUBINAČKI PUT BB VOJVODE PUTNIKA BB BRANKA ERIĆA 2 GOLUBINAČKA BB VOJVODE PUTNIKA BB TRG SVETOG DIMITRIJA BB ORLOVIĆEVA BB RUMSKI DRUM 13 INDUSTRIJSKA ZONA BB VIŠNJEVAČKA 27 VOJVODE STEPE 48 DOSITEJEVA 32 KRALJA PETRA I BB ŽELEZNIČKA 167 CARA DUŠANA 9 MILOŠA OBILIĆA 41 ŽELEZNIČKA 12 TRG OSLOBOĐENJA 12 LAZE KOSTIĆA 2 STARI ŠOR 114 SAVE KOVAČEVIĆA BB VOJVODE PUTNIKA 2 JARAČKI PUT 10 MAKSIMA GORKOG 2A SAVE KOVAČEVIĆA BB

VICTORIAOIL AD ŠID

VICTORIAOIL AD ŠID SIRMIUM STEEL DOO SREMSKA MITROVICA

80.000.000

EATON ELECTRIC DOO S. MITROVICA

5.000.000

DOO AGROUNIJA INĐIJA

STRAUSS ADRIATIC DOO ŠIMANOVCI

GORENJE TIKI DOO STARA PAZOVA

METALFER STEEL MILL DOO SREMSKA MITROVICA

4.500.000

GRUNDFOS SRBIJA

EATON ELECTRIC DOO SREMSKA MITROVICA

70.000.000

LAZIĆ-POLJO KOMERC DOO GOLUBINCI

MITAS DOO RUMA GORENJE TIKI DOO STARA PAZOVA

60.000.000

4.000.000

MLINTEST DOO ŠID MATROZ-KOROHUMUS DOO S. MITROVICA

LUKI- KOMERC DOO PTP ALBATROS MM DOO ŠID, CARA DUŠANA 58

ALUMIL YU INDUSTRY AD NOVA PAZOVA

3.500.000

ŽITOSREM AD INĐIJA

THYSSENKRUPP MATERIALS

50.000.000

AD NAPREDAK STARA PAZOVA AD

GRUBIN EXPORT-IMPORT

3.000.000 GASTEH DOO INĐIJA

GRUNDFOS SRBIJA

PLAMEN DOO INĐIJA

DELMAX

40.000.000

ENCO DOO INĐIJA

2.500.000

BOBAR BEŠKA DOO BEŠKA RUMIX

JUB DOO ŠIMANOVCI MELTAL RECIKLAŽA DOO RUMA

30.000.000

AGENA TECHNOLOGY DOO ŠIMANOVCI

2.000.000

ČALMA DOO ČALMA

MITSIDES POINT AD SREMSKA MITROVICA HAVI LOGISTICS DOO ŠIMANOVCI

A 1 S DOO VOJKA

1.500.000 SWISSLION PRODUCT DOO INĐIJA

AD ŽITOPROMET-MLINPEK STARA PAZOVA

20.000.000

DOO YELMAR RUMA

ALUMIL YU INDUSTRY AD NOVA PAZOVA BOROVICA-TRANSPORT DOO RUMA

UKUPNI KAPITAL (AOP101) 3.722.411 3.049.745 2.513.488 2.163.861 1.829.097 1.730.794 1.390.565 1.247.429 1.213.332 1.182.631 1.060.399 966.691 956.637 910.083 845.338 828.362 822.603 820.607 795.264 728.011 696.322 651.746 650.820 650.008 610.746

1.000.000

SIRMIUM STEEL DOO SREMSKA MITROVICA DOMIS ENTERIJERI DOO LAĆARAK

HRANA PRODUKT DOO SALAŠ NOĆAJSKI

10.000.000 AD MITROSREM SREMSKA MITROVICA

HRANA PRODUKT DOO SALAŠ NOĆAJSKI

500.000

DOO FRIGO ŽIKA-SOKO RUMA

ŽITOSREM AD INĐIJA AGRO- PAPUK DOO KUKUJEVCI

0 Prihod

DOO VINARIJA KOVAČEVIĆ IRIG

0 Dobit

BIZNIS TOP 2011/12.

157

BIZNIS TOP 2011/12.

158

RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

17184865 06347673 07627645 20683767 07171366 07121059 07658290 17616978 07644027 20693355 07647107 20268441 07595166 20268450 07169248 07829531 20594209 07379617 07626231 07616651 20268433 07643551 20095466 20664371 17043722

RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

07121059 07658290 17268775 07627645 07369000 07171366 17184865 17472917 17289438 06347673 17344790 20564849 07320728 17575708 17043722 06844421 07626231 07120761 20268441 17258796 07647107 20664371 17189654 08731136 20268433

BIZNIS TOP 2011/12.

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

KONCERN FARMAKOM M.B. DOO INTER-KOP DOO ELIXIR GROUP DOO BASEMI DOO KONCERN FARMAKOM M.B. - AD MLEKARA KONCERN FARMAKOM M.B. - AD ZAJAČA KOMPANIJA JOVANOVIC DOO SIGMA DOO DŽAVIĆ DOO MAGMA PROM DOO RAUCH SERBIA ELIXIR FOOD MEDICOM DOO ELIXIR AGRODISKONT PD DUMAČA DOO LEKOVIT DOO GALEB METAL PACK DOO MN DOO ĐOLEX DOO ARSENOVIĆ DOO ELIXIR FEED ADDITIVES ESTETIKA DOO TRGOVINA ĐUKIĆ DOO SIM INDUSTRY SERVICE PREDUZEĆE PIRAMIDA 72 DOO

ŠABAC MIŠAR ŠABAC ŠABAC ŠABAC LOZNICA ŠABAC ŠABAC BOGATIĆ ŠABAC KOCELJEVA ŠABAC ŠABAC ŠABAC ŠABAC ŠABAC ŠABAC LOZNICA ŠABAC ŠABAC ŠABAC ŠABAC METKOVIĆ ŠABAC ŠABAC

HAJDUK VELJKOVA BB KARAĐORĐEVA BB AGROINDUSTRIJSKA ZONA BB HAJDUK VELJKOVA 1 KRSMANOVAČA BB JOVANA CVIJIĆA 11 TRG ŠABAČKIH ŽRTAVA 1 HAJDUK VELJKOVA BB SVETO POLJE BB HAJDUK VELJKOVA BB ŠESTA LIČKA 2 AGROINDUSTRIJSKA ZONA BB POCERSKA 3 SAVSKA BB OBRENOVAČKI PUT BB POPA KARANA 13 POCERSKA 111 REPUBLIKE SRPSKE BB STEFANA PRVOVENČANOG 12 JEVREMOVA 15 AGROINDUSTRIJSKA ZONA BB BEOGRADSKI PUT 50 CARA DUŠANA BB POP LUKINA 10 BEOGRADSKI PUT BB

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

KONCERN FARMAKOM M.B. - AD ZAJAČA KOMPANIJA JOVANOVIC DOO ALTERNATIVA MEDICA DOO ELIXIR GROUP DOO JUGOKOP DOO KONCERN FARMAKOM M.B. - AD MLEKARA KONCERN FARMAKOM M.B. DOO B.M.R. GROUP DOO VELIKI MAJDAN DOO INTER-KOP DOO METAL-HEMIKO DOO VICTORIA-ZORKA MINERALNA ĐUBRIVA DOO FRUTTI CO. AD AKS EXPRESS KURIR DOO PREDUZEĆE PIRAMIDA 72 D O O SANI DOO ĐOLEX DOO VIZIJA TIM DOO ELIXIR FOOD EP-BELT RAUCH SERBIA SIM INDUSTRY SERVICE MPPD BRAĆA RUŽIĆ DOO PROGETTI DOO ELIXIR FEED ADDITIVES

LOZNICA ŠABAC LOZNICA ŠABAC ŠABAC ŠABAC ŠABAC ŠABAC LJUBOVIJA MIŠAR ŠABAC ŠABAC LJUBOVIJA ŠABAC ŠABAC ŠABAC ŠABAC ŠABAC ŠABAC LOZNICA KOCELJEVA ŠABAC KLENJE VLADIMIRCI ŠABAC

JOVANA CVIJIĆA 11 TRG ŠABAČKIH ŽRTAVA 1 ZMAJ JOVINA 1 AGROINDUSTRIJSKA ZONA BB JANKA VESELINOVIĆA 29 KRSMANOVAČA BB HAJDUK VELJKOVA BB HAJDUK VELJKOVA BB LJUBOVIJA BB KARAĐORĐEVA BB TRG ŠABAČKIH ŽRTAVA 7/4 HAJDUK VELJKOVA 1 ZVORNIČKI PUT BB GAVRILA PRINCIPA BB BEOGRADSKI PUT BB VOJVODE PUTNIKA 58 STEFANA PRVOVENČANOG 12 HAJDUK VELJKOVA BB AGROINDUSTRIJSKA ZONA BB PRVOG MAJA BB ŠESTA LIČKA 2 POP LUKINA 10 CARA DUŠANA BB VLADIMIRAČKI PUT BB AGROINDUSTRIJSKA ZONA BB

Napomena: Iznosi su u (000) hiljadama dinara

POSLOVNI PRIHODI (AOP201) 17.419.309 10.780.780 8.663.428 7.272.508 7.074.176 6.427.452 3.260.987 3.141.992 3.040.390 2.882.170 2.716.944 2.086.456 1.819.042 1.716.670 1.687.445 1.615.468 1.511.046 1.490.747 1.363.869 1.312.794 1.265.765 1.222.858 1.217.583 1.158.074 1.151.471

NETO DOBITAK (AOP229) 306.764 301.575 260.023 227.632 215.928 200.618 169.132 163.616 147.453 144.135 138.287 129.431 122.453 110.908 107.789 105.522 100.800 96.393 95.372 92.511 88.078 82.260 78.551 78.170 75.173

MAýVANSKI REGION RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

07199821 07627645 17184865 07359144 07121059 20268441 20050551 07168683 20594209 06347673 07658290 07647107 20564849 07120591 07171366 07168861 07120761 07121750 07168667 07379617 20473452 06844421 08731136 07626231 07335393

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

HEMOFARM DOO ELIXIR GROUP DOO KONCERN FARMAKOM M.B. DOO GALEB GROUP DOO KONCERN FARMAKOM M.B. - AD ZAJAČA ELIXIR FOOD ŽIVINOPLUS DOO VLADIMIRCI - U STEČAJU VODOVOD GALEB METAL PACK DOO INTER-KOP DOO KOMPANIJA JOVANOVIC DOO RAUCH SERBIA VICTORIA-ZORKA MINERALNA ĐUBRIVA DOO ZORKA HOLDING AD U RESTRUKTUIRANJU KONCERN FARMAKOM M.B. - AD MLEKARA VODOVOD I KANALIZACIJA VIZIJA TIM DOO RTC AD STARI GRAD MN DOO VIP REAL ESTATE DOO SANI DOO PROGETTI DOO ĐOLEX DOO JKP TOPLANA

ŠABAC ŠABAC ŠABAC ŠABAC LOZNICA ŠABAC VLADIMIRCI ŠABAC ŠABAC MIŠAR ŠABAC KOCELJEVA ŠABAC ŠABAC ŠABAC LOZNICA ŠABAC ŠABAC ŠABAC LOZNICA LOZNICA ŠABAC VLADIMIRCI ŠABAC ŠABAC

HAJDUK VELJKOVA BB AGROINDUSTRIJSKA ZONA BB HAJDUK VELJKOVA BB POCERSKA 111 JOVANA CVIJIĆA 11 AGROINDUSTRIJSKA ZONA BB VOJVODE MIŠIĆA 29 OSLOBOĐENJA 62 POCERSKA 111 KARAĐORĐEVA BB TRG ŠABAČKIH ŽRTAVA 1 ŠESTA LIČKA 2 HAJDUK VELJKOVA 1 HAJDUK VELJKOVA 1 KRSMANOVAČA BB GEORGIJA JAKŠIĆA 9 HAJDUK VELJKOVA BB BEOGRADSKI PUT BB VOJVODE JANKA STOJIĆEVIĆA 1 REPUBLIKE SRPSKE BB KNEZA MILOŠA 15 VOJVODE PUTNIKA 58 VLADIMIRAČKI PUT BB STEFANA PRVOVENČANOG 12 ĐURE JAKŠIĆA 1

KONCERN FARMAKOM M.B. - AD ZAJAČA LOZNICA

KONCERN FARMAKOM M.B. DOO ŠABAC INTER-KOP DOO, MIŠAR

100.000.000

90.000.000

KOMPANIJA JOVANOVIC DOO SABAC

4.000.000

ELIXIR GROUP DOO ŠABAC

ALTERNATIVA MEDICA DOO LOZNICA

BASEMI DOO ŠABAC

ELIXIR GROUP DOO ŠABAC

KONCERN FARMAKOM - AD MLEKARA ŠABAC

JUGOKOP DOO ŠABAC

3.500.000

KONCERN FARMAKOM M.B. - AD MLEKARA ŠABAC

KONCERN FARMAKOM - AD ZAJAČA LOZNICA

80.000.000

KONCERN FARMAKOM M.B. DOO ŠABAC

KOMPANIJA JOVANOVIC DOO SABAC SIGMA DOO ŠABAC, TAKOVSKA 21

B.M.R. GROUP DOO ŠABAC

3.000.000

VELIKI MAJDAN DOO LJUBOVIJA

DŽAVIĆ DOO BOGATIĆ

70.000.000

INTER-KOP DOO, MIŠAR

MAGMA PROM DOO ŠABAC RAUCH SERBIA

2.500.000

METAL-HEMIKO DOO ŠABAC

60.000.000

VICTORIA-ZORKA MIN. ĐUBRIVA DOO ŠABAC

ELIXIR FOOD

FRUTTI CO. AD LJUBOVIJA

MEDICOM DOO ŠABAC

50.000.000

ELIXIR AGRODISKONT

2.000.000

AKS EXPRESS KURIR DOO ŠABAC PREDUZEĆE PIRAMIDA 72 D O O ŠABAC

PD DUMAČA DOO ŠABAC

SANI DOO ŠABAC

LEKOVIT DOO ŠABAC

40.000.000

GALEB METAL PACK DOO ŠABAC

1.500.000

ĐOLEX DOO ŠABAC

MN DOO LOZNICA

30.000.000

VIZIJA TIM DOO ŠABAC

ĐOLEX DOO ŠABAC ARSENOVIĆ DOO ŠABAC

20.000.000

UKUPNI KAPITAL (AOP101) 5.491.121 2.390.173 2.126.072 1.990.965 1.966.406 1.432.642 1.410.673 1.389.860 1.362.941 1.281.660 1.089.156 1.047.929 1.023.347 969.493 961.743 939.782 911.716 909.801 842.058 840.889 736.664 654.049 641.920 624.245 613.776

ELIXIR FOOD

1.000.000 EP-BELT

ELIXIR FEED ADDITIVES

RAUCH SERBIA

ESTETIKA DOO ŠABAC

SIM INDUSTRY SERVICE

500.000

10.000.000

TRGOVINA ĐUKIĆ DOO M. METKOVIĆ

MPPD BRAĆA RUŽIĆ DOO KLENJE

SIM INDUSTRY SERVICE

PROGETTI DOO VLADIMIRCI

PREDUZEĆE PIRAMIDA 72 DOO ŠABAC

0 Prihod

ELIXIR FEED ADDITIVES

0 Dobit

BIZNIS TOP 2011/12.

159

BIZNIS TOP 2011/12.

160

RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

17314157 07666063 17558757 17026062 20094281 17300105 07096593 07096364 17342533 07396635 07188994 20005491 06983782 07838441 06652727 20021861 20559136 20042664 06165761 06570119 17283898 07213972 06989268 07099274 07367147

RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

17558757 06983782 07666063 17300105 20094281 17342533 07396635 20021861 17287206 17312782 07098430 07646054 07096593 06570119 17019490 17026062 06165761 20042664 07188994 07213972 07698836 07404077 20420219 06240178 17549731

BIZNIS TOP 2011/12.

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

VALY DOO VEGA DOO GORENJE DOO ZZ TRLIĆ KING-KOMERC MEŠOVITO PREDUZEĆE AUSTROTHERM DOO INOS - BALKAN DOO HOLDING KORPORACIJA KRUŠIK AD PODGORINA FRUCHT DOO EUROPROM DOO PZP A.D. VINDIJA DOO GP GREDA DOO TP VUČIJAK DOO UB PREDUZEĆE STOKOPROM DOO PUBLIK DOO ZAPAD-KOMPANI SUGAR FRIGO GRAND DOO ČETNIK DOO PREDUZEĆE MBM-TRANS DOO PREDUZEĆE Z.A. FRUIT DOO FIMA DOO STOČAR L.S.B. D.O.O. GP GRANIT-PEŠČAR AD VUJIĆ DOO

BELOŠEVAC VALJEVO VALJEVO UB VALJEVO VALJEVO VALJEVO VALJEVO OSEČINA (VAROŠICA) DIVCI VALJEVO LAJKOVAC (VAROŠ) VALJEVO UB BELOŠEVAC VALJEVO VALJEVO BELANOVICA VALJEVO UB VALJEVO MIONICA (VAROŠICA) TRNJACI LJIG VALJEVO

BELOŠEVAC BB VUKA KARADŽIĆA 41 BULEVAR PALIH BORACA 91/92 5 VUKA KARADŽIĆA 41 PANTIĆEVA 72 SPRAT III, STAN 8 MIRKA OBRADOVIĆA BB MIRKA OBRADOVIĆA BB VLADIKE NIKOLAJA 59 PERE JOVANOVIĆA KOMIRIĆANCA 27 LUKAVAC BB MILOVANA GLIŠIĆA 94 BEOGRADSKI PUT 37 KARAĐORĐEVA 165/A 8.MARTA 4 BELOŠEVAC BB VLADIKE NIKOLAJA BB STARA ZELENA PIJACA BB LOMINA 15 MIRKA OBRADOVIĆA BB SVETA POPOVIĆ 104 BRANKA MILJKOVIĆA 8/A TOPLIČKI PUT 5 TRNJACI BB RAVNOGORSKA BB ALEKSE DUNDIĆA 61/1

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

GORENJE DOO GP GREDA DOO VEGA DOO MEŠOVITO PREDUZEĆE AUSTROTHERM DOO KING-KOMERC PODGORINA FRUCHT DOO EUROPROM DOO PUBLIK DOO METALPROM DOO WOOD MASTER DOO PREDUZEĆE KOPOVI AD METVA DOO INOS - BALKAN DOO PREDUZEĆE MBM-TRANS DOO ELEKTROVOLT DOO ZZ TRLIĆ ČETNIK DOO FRIGO GRAND DOO PZP A.D. FIMA DOO PREDUZEĆE MARKANT DOO PREDUZEĆE FONTANA DOO VALTEK PROPERTIES MIČELINI DOO TVIK-DIV DOO

VALJEVO VALJEVO VALJEVO VALJEVO VALJEVO OSEČINA (VAROŠICA) DIVCI VALJEVO VALJEVO VALJEVO UB VALJEVO VALJEVO UB VALJEVO UB VALJEVO BELANOVICA VALJEVO MIONICA (VAROŠICA) VALJEVO VALJEVO VALJEVO VALJEVO VALJEVO

BULEVAR PALIH BORACA 91/92 5 KARAĐORĐEVA 165/A VUKA KARADŽIĆA 41 MIRKA OBRADOVIĆA BB PANTIĆEVA 72 SPRAT III, STAN 8 PERE JOVANOVIĆA KOMIRIĆANCA 27 LUKAVAC BB VLADIKE NIKOLAJA BB HAJDUK VELJKOVA 49 MAJORA GAVRILOVIĆA 1 PRVOG MAJA 126 ZONA SKLADIŠTA I STOVARIŠTA BB MIRKA OBRADOVIĆA BB SVETA POPOVIĆ 104 VLADIKE NIKOLAJA 25 VUKA KARADŽIĆA 41 MIRKA OBRADOVIĆA BB LOMINA 15 MILOVANA GLIŠIĆA 94 TOPLIČKI PUT 5 VLADIKE NIKOLAJA 241 VOJVODE STEPE BB KARAĐORĐEVA 80A RAJKOVAČKA 17 VLADIKE NIKOLAJA 58

Napomena: Iznosi su u (000) hiljadama dinara

POSLOVNI PRIHODI (AOP201) 7.214.364 5.648.731 5.634.355 3.425.943 2.473.718 2.422.890 2.335.830 2.088.235 2.059.987 2.009.689 1.449.672 1.383.336 1.197.716 1.110.570 976.771 847.272 836.124 825.981 747.655 739.148 735.051 647.384 632.975 594.130 579.409

NETO DOBITAK (AOP229) 441.849 298.947 216.314 191.031 123.465 108.327 106.695 96.004 68.891 57.595 55.721 53.209 48.979 46.348 41.874 40.498 40.478 39.699 38.590 38.409 38.103 35.125 33.646 33.519 32.999

KOLUBARSKI REGION RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

17314157 17558757 07096364 20637412 20005491 06983782 07367147 17300105 07136277 17342533 07367384 07120800 07666063 20021861 20077557 07375654 07136161 07188994 07098430 07096399 07096593 07098324 06165761 20042664 07099274

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

VALY DOO GORENJE DOO HOLDING KORPORACIJA KRUŠIK AD VUJIĆ VODA DOO VINDIJA DOO GP GREDA DOO VUJIĆ DOO MEŠOVITO PREDUZEĆE AUSTROTHERM DOO VODOVOD PODGORINA FRUCHT DOO JP KOLUBARA HOLDING KOMPANIJA VISKOZA AD - U STEČAJU VEGA DOO PUBLIK DOO FSH UNIP + DOO BORVERK DOO AD SLOGA PZP A.D. PREDUZEĆE KOPOVI AD KRUŠIK-AKUMULATORI AD INOS - BALKAN DOO TAMNAVAC L.S.B. DOO ČETNIK DOO FRIGO GRAND DOO GP GRANIT-PEŠČAR AD

BELOŠEVAC VALJEVO VALJEVO PETNICA LAJKOVAC (VAROŠ) VALJEVO VALJEVO VALJEVO VALJEVO OSEČINA (VAROŠICA) VALJEVO LOZNICA VALJEVO VALJEVO VALJEVO LAJKOVAC (VAROŠ) VALJEVO VALJEVO UB VALJEVO VALJEVO UB VALJEVO BELANOVICA LJIG

UKUPNI KAPITAL (AOP101) BELOŠEVAC BB 8.511.743 BULEVAR PALIH BORACA 91/92 5 3.773.934 VLADIKE NIKOLAJA 59 2.688.365 PETNICA BB 1.997.252 BEOGRADSKI PUT 37 1.808.998 KARAĐORĐEVA 165/A 1.486.395 ALEKSE DUNDIĆA 61/1 1.292.459 MIRKA OBRADOVIĆA BB 1.174.783 VUKA KARADŽIĆA 26 1.115.636 PERE JOVANOVIĆA KOMIRIĆANCA 27 919.215 POP LUKINA 6 A 918.003 GRADILIŠTE BB 642.419 VUKA KARADŽIĆA 41 615.189 VLADIKE NIKOLAJA BB 518.898 VLADIKE NIKOLAJA 60 437.875 LJUBOMIRA KOVAČEVIĆ 6 428.575 VUKA KARADŽIĆA 13 425.831 MILOVANA GLIŠIĆA 94 422.325 PRVOG MAJA 126 415.943 VLADIKE NIKOLAJA 67 382.819 MIRKA OBRADOVIĆA BB 377.590 KRALJA PETRA PRVOG 45 361.052 MIRKA OBRADOVIĆA BB 310.813 LOMINA 15 301.549 RAVNOGORSKA BB 269.270 ADRESA

GORENJE DOO VALJEVO

VALY DOO VALJEVO VEGA DOO VALJEVO

50.000.000

45.000.000

GP GREDA DOO VALJEVO

2.500.000

GORENJE DOO VALJEVO

VEGA DOO VALJEVO

ZZ TRLIĆ UB

MEŠ. PREDUZEĆE AUSTROTHERM DOO VALJEVO

KING-KOMERC

KING-KOMERC

MEŠOVITO PREDUZEĆE AUSTROTHERM DOO

40.000.000

INOS - BALKAN DOO VALJEVO

35.000.000

PODGORINA FRUCHT DOO

2.000.000

EUROPROM DOO VALJEVO

HOLDING KORPORACIJA KRUŠIK AD VALJEVO

PUBLIK DOO VALJEVO

PODGORINA FRUCHT DOO

METALPROM DOO VALJEVO

EUROPROM DOO VALJEVO

WOOD MASTER DOO VALJEVO

PZP VALJEVO A.D. VALJEVO

PREDUZEĆE KOPOVI AD UB

1.500.000

30.000.000

25.000.000

VINDIJA DOO LAJKOVAC

METVA DOO VALJEVO

GP GREDA DOO VALJEVO

INOS - BALKAN DOO VALJEVO

TP VUČIJAK DOO UB

PREDUZEĆE MBM-TRANS DOO UB

PREDUZEĆE STOKOPROM DOO BELOŠEVAC

ELEKTROVOLT DOO VALJEVO

PUBLIK DOO VALJEVO

20.000.000

ZZ TRLIĆ UB

1.000.000

ZAPAD-KOMPANI SUGAR

ČETNIK DOO VALJEVO

FRIGO GRAND DOO BELANOVICA

FRIGO GRAND DOO BELANOVICA

ČETNIK DOO VALJEVO

PZP VALJEVO A.D. VALJEVO

15.000.000 PREDUZEĆE MBM-TRANS DOO UB

10.000.000

PREDUZEĆE Z.A. FRUIT DOO VALJEVO

5.000.000

FIMA DOO MIONICA

500.000

PREDUZEĆE MARKANT DOO VALJEVO

FIMA DOO MIONICA

PREDUZEĆE FONTANA DOO VALJEVO

STOČAR L.S.B. D.O.O. UB

VALTEK PROPERTIES

GP GRANIT-PEŠČAR AD LJIG

MIČELINI DOO VALJEVO

VUJIĆ VALJEVO DOO VALJEVO

0

TVIK-DIV DOO VALJEVO

0

Prihod

Dobit

BIZNIS TOP 2011/12.

161

BIZNIS TOP 2011/12.

162

RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

07342691 07617003 07264348 07264399 20065648 20388200 17614843 07342756 20108495 06278264 07198698 07163835 17534726 07142714 07659610 07617348 07198230 06228348 20485353 17614495 17535145 20367296 20014245 17502590 06057292

RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

07617003 06999271 17614843 07264399 20456752 07342756 17119460 20065648 06791450 06278264 07142714 17460722 07264348 17535145 17115723 17612808 06504710 20218312 07342748 06159478 20379863 20014245 07955600 17438603 07163681

BIZNIS TOP 2011/12.

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

U.S. STEEL SERBIA DOO PTP DIS DOO GOŠA FOM AD GOŠA MONTAŽA AD CMANA DOO GAMA AGRAR DOO DM INVEST DOO MILAN BLAGOJEVIĆ RAJ FERT DOO KONDOR I DOO GOŠA FŠV DOO PALANAČKI KISELJAK AD VP - DIMA DOO ISHRANA AD AGRAR-KOMERC DOO HEMIKS DOO AD VODOPRIVREDA MESOPROMET DOO MILFARINA DOO JELIĆ PETROL DOO HARSCO METALS DOO MEGAMARKET DOO METECH VIG D.O.O. COKA DOO

SMEDEREVO KRNJEVO SMEDEREVSKA PALANKA VELIKA PLANA KRNJEVO MARKOVAC SMEDEREVSKA PALANKA SMEDEREVO VELIKA PLANA SMEDEREVO SMEDEREVSKA PALANKA SMEDEREVSKA PALANKA VELIKA PLANA SMEDEREVO SKOBALJ VELIKA PLANA SMEDEREVSKA PALANKA VELIKA PLANA VELIKA PLANA VODICE SMEDEREVO SMEDEREVSKA PALANKA SMEDEREVO SMEDEREVO VUČAK

RADINAC / BULEVAR OSLOBOĐENJA 1B INDUSTRIJSKA 70 28. OKTOBRA 65 BULEVAR OSLOBOĐENJA 16 8. OKTOBRA BB VUKA KARADŽIĆA 3 ĐURE STRUGARA 20 ORAŠKA 45 KRALJA PETRA I 12 INDUSTRIJSKA 70 JOZEFA ŠULCA 2 MILOŠA VELIKOG 150 ŽELEZNIČKA 49 KARAĐORĐEVA 5 BULEVAR DESPOTA STEFANA 46 VUKA KARADŽIĆA 17 MILOŠA VELIKOG 38 ALEKSE ŠANTIĆA 4 VODICE BB RADINAC . PALANAČKE ČETE 44 ĐURE SALAJA 17 KARAĐORĐEVA 12 KARAĐORĐEVA 20

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

PTP DIS DOO FŽV ŽELVOZ AD - U RESTRUKTURIRANJU DM INVEST DOO GOŠA MONTAŽA AD GKF DOO MILAN BLAGOJEVIĆ FK AD CMANA DOO GRAPPS AD KONDOR I DOO ISHRANA AD TUBE CITY IMS BALKAN DOO GOŠA FOM AD HARSCO METALS DOO TOMI TRADE DOO GLOBEX GROUP DOO DU INTEGRAL DOO PODRUM RADOVANOVIĆ DOO ŽELVOZ - U RESTRUKTURIRANJU SMEDEKS CO DOO DOO SYSTEC ENG METECH MITRAŠINOVIĆ DOO INTER-MEHANIKA DOO INEX-VELEPROMET

KRNJEVO SMEDEREVO SMEDEREVSKA PALANKA VELIKA PLANA SMEDEREVSKA PALANKA SMEDEREVO SMEDEREVO KRNJEVO SMEDEREVO SMEDEREVO SMEDEREVO RADINAC SMEDEREVSKA PALANKA SMEDEREVO SMEDEREVO SMEDEREVO SMEDEREVO KRNJEVO SMEDEREVO SMEDEREVO SMEDEREVO SMEDEREVO SMEDEREVO SMEDEREVO VELIKA PLANA

BULEVAR OSLOBOĐENJA 1B MILOŠA VELIKOG 39 VUKA KARADŽIĆA 3 28. OKTOBRA 65 SVETOG SAVE 19/1 ĐURE STRUGARA 20 GORANSKA 12 BULEVAR OSLOBOĐENJA 16 NUŠIĆEVA 8 KRALJA PETRA I 12 ŽELEZNIČKA 49

Napomena: Iznosi su u (000) hiljadama dinara

INDUSTRIJSKA 70 RADINAC . ŠALINAČKA BB GORANSKA 12 KAJMAKČALANSKA 8 DOSITEJEVA 10 MILOŠA VELIKOG 39 KRALJA PETRA I 19 ĐURE JAKŠIĆA 1, TC-LOKAL 22 ĐURE SALAJA 17 ŠALINAČKA BB ŠALINAČKA BB MOMIRA GAJIĆA 2

POSLOVNI PRIHODI (AOP201) 72.978.026 22.947.878 3.536.028 2.482.917 1.915.942 1.520.552 1.222.460 1.206.134 1.100.181 968.673 962.913 862.461 855.624 842.579 791.675 685.490 680.373 646.054 626.068 616.611 595.151 574.279 566.181 518.527 518.244 NETO DOBITAK (AOP229) 788.481 577.952 541.134 188.018 152.192 123.152 118.356 99.987 87.238 86.836 86.824 86.248 75.955 58.534 51.453 48.253 47.511 45.777 43.930 43.426 39.217 34.887 32.366 31.712 30.246

PODUNAVSKI REGION RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

07617003 06996841 07264348 07264399 07661967 17614843 07256710 07389574 07342756 07159439 06999271 17535145 20206918 07198647 20065648 20014245 06057292 17270559 07198698 06278264 07163681 07163070 07142714 17257544 06504710

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

PTP DIS DOO AD JAS HOLDING GOŠA FOM AD GOŠA MONTAŽA AD UTVA-INDUSTRIAL BUSINESS ZONE DOO DM INVEST DOO TP NOVA TRGOVINA DOO VODOVOD MILAN BLAGOJEVIĆ IGM OPEKA DOO FŽV ŽELVOZ AD - U RESTRUKTURIRANJU HARSCO METALS DOO INSTITUT ZA POVRTARSTVO DOO ŠUMADIJA AD CMANA DOO METECH COKA DOO VOĆAR ESCARGOT DOO GOŠA FŠV DOO KONDOR I DOO INEX-VELEPROMET TP DUNAV AD ISHRANA AD UDARNIK KOMERC DU INTEGRAL DOO

KRNJEVO KOLARI SMEDEREVSKA PALANKA VELIKA PLANA SMEDEREVO SMEDEREVSKA PALANKA VUČAK SMEDEREVO SMEDEREVO SMEDEREVSKA PALANKA SMEDEREVO SMEDEREVO SMEDEREVSKA PALANKA VELIKA PLANA KRNJEVO SMEDEREVO VUČAK SMEDEREVO SMEDEREVSKA PALANKA SMEDEREVO VELIKA PLANA SMEDEREVO SMEDEREVO VELIKA PLANA SMEDEREVO

BULEVAR OSLOBOĐENJA 1B KOLARČEVA BB INDUSTRIJSKA 70 28. OKTOBRA 65 GORANSKA 12 VUKA KARADŽIĆA 3 KARAĐORĐEVA 20 17. OKTOBRA 3 ĐURE STRUGARA 20 NEZNANOG JUNAKA BB MILOŠA VELIKOG 39 RADINAC . KARAĐORĐEVA 71 MILOŠA VELIKOG 76 BULEVAR OSLOBOĐENJA 16 ĐURE SALAJA 17 KARAĐORĐEVA 20 CRVENE ARMIJE 67 INDUSTRIJSKA 70 KRALJA PETRA I 12 MOMIRA GAJIĆA 2 17.OKTOBRA 12 ŽELEZNIČKA 49 ORAŠKA BB KAJMAKČALANSKA 8

PTP DIS DOO KRNJEVO

U.S. STEEL SERBIA DOO SMEDEREVO PTP DIS DOO KRNJEVO

140.000.000

FŽV ŽELVOZ AD SMEDEREVO - U REST.

4.000.000

GOŠA FOM AD SMEDEREVSKA PALANKA

DM INVEST DOO S. PALANKA

GOŠA MONTAŽA AD VELIKA PLANA

GOŠA MONTAŽA AD VELIKA PLANA

CMANA DOO KRNJEVO

120.000.000

GKF DOO SMEDEREVSKA PALANKA

3.500.000

GAMA AGRAR DOO MARKOVAC

MILAN BLAGOJEVIĆ FK SMEDEREVO AD

DM INVEST DOO SMEDEREVSKA PALANKA MILAN BLAGOJEVIĆ

100.000.000

3.000.000

CMANA DOO KRNJEVO GRAPPS AD SMEDEREVO

RAJ FERT DOO VELIKA PLANA KONDOR I DOO SMEDEREVO GOŠA FŠV DOO SMEDEREVSKA PALANKA

KONDOR I DOO SMEDEREVO

2.500.000

ISHRANA AD SMEDEREVO

PALANAČKI KISELJAK AD S. PALANKA

80.000.000

TUBE CITY IMS BALKAN DOO SMEDEREVO

VP - DIMA DOO VELIKA PLANA ISHRANA AD SMEDEREVO

GOŠA FOM AD SMEDEREVSKA PALANKA

2.000.000

HARSCO METALS DOO SMEDEREVO

AGRAR-KOMERC DOO SKOBALJ

TOMI TRADE DOO SMEDEREVO

60.000.000 HEMIKS DOO VELIKA PLANA AD VODOPRIVREDA SMEDEREVSKA PALANKA

GLOBEX GROUP DOO SMEDEREVO

1.500.000

DU INTEGRAL DOO SMEDEREVO

MESOPROMET DOO VELIKA PLANA

40.000.000

UKUPNI KAPITAL (AOP101) 3.083.083 1.572.937 1.518.359 844.275 843.936 806.296 647.030 592.430 588.521 536.122 525.142 438.879 380.672 373.658 366.476 333.360 281.806 269.340 266.261 264.661 250.207 245.342 242.094 234.166 232.185

PODRUM RADOVANOVIĆ DOO KRNJEVO

MILFARINA DOO VELIKA PLANA

ŽELVOZ - U RESTRUKTURIRANJU

1.000.000

20.000.000

JELIĆ PETROL DOO

SMEDEKS CO DOO SMEDEREVO

HARSCO METALS DOO SMEDEREVO

DOO SYSTEC ENG SMEDEREVO

MEGAMARKET DOO SMEDEREVSKA PALANKA

MITRAŠINOVIĆ DOO SMEDEREVO

VIG D.O.O. SMEDEREVO

INTER-MEHANIKA DOO SMEDEREVO

COKA DOO VUČAK

0 Prihod

METECH

500.000

METECH

INEX-VELEPROMET

0 Dobit

BIZNIS TOP 2011/12.

163

BIZNIS TOP 2011/12.

164

RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

20114185 17615360 07408641 07986548 20058331 17577646 06095372 07143761 06331050 07655886 17577719 17125893 07627351 07163851 17577697 17435116 17546422 17619420 06795226 20697130 17101650 17023306 20688203 07614373 17100980

RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

20114185 17125893 07614373 07655886 17619420 17547879 17594109 06095372 07351682 06331050 17435116 17546422 17023306 07408641 20546506 17365096 06263445 20058331 07986548 17615360 17101650 17577646 20734663 07627351 17110772

BIZNIS TOP 2011/12.

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

TE-KO DOO EMA DOO FILIP UNION MZ DOO CONTINENTAL GA? AUTOTRANSPORT DOO NIKOLA DOO PZP AD VASKE IMPORT DOO TRGOVINA LILIĆ DOO GEORAD DOO HRASTOVAČA DOO GOŠA FSO AD VEOLIA TRANSPORT LITAS AD PRIM DOO KASTRUM DOO DOO MLEKI BILJNI LEKAR DOO AUTO - MIRKOS DOO ARMAGEDON ECO DOO STING STYLINE DOO PD MATRIX 012 DOO KOMPANIJA EVROTRGOVINA DOO SEME - PROMET DOO

KOSTOLAC POŽAREVAC POŽAREVAC POŽAREVAC POŽAREVAC KOSTOLAC POŽAREVAC POŽAREVAC POŽAREVAC ŠAPINE DRMNO POŽAREVAC SIMIĆEVO POŽAREVAC KOSTOLAC PETROVAC POŽAREVAC VELIKO GRADIŠTE POŽAREVAC VELIKO GRADIŠTE PETROVAC POŽAREVAC BRATINAC ŠAPINE PETROVAC

NIKOLE TESLE 5-7 LJUBOVIJSKA 5 MORAVSKA BB KNEZ MILOŠEV VENAC BB MORAVSKA BB NIKOLE TESLE 19 DUNAVSKA 40 TRG RADOMIRA VUJOVIĆA 1/II ĐURE ĐAKOVIĆA BB OSLOBOĐENJA BB CARA LAZARA BB MORAVSKA BB INDUSTRIJSKA 5 ĐURE ĐAKOVIĆA 3 KARAĐORĐEVA BB MORAVSKA 44 ĐURE ĐAKOVIĆA BB BOŠKA VREBALOVA BB LJUBIČEVSKA NASELJE BB BOŠKA VREBALOVA 3, LOKAL 47 STARO VAŠARIŠTE 33 ĐURE ĐAKOVIĆA BB GRADIŠTANSKI PUT BB ŠAPINE BB PETRA DOBRNJCA 125

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

TE-KO DOO HRASTOVAČA DOO KOMPANIJA EVROTRGOVINA DOO TRGOVINA LILIĆ DOO BILJNI LEKAR DOO LUNA DOO LASER BALKAN NIKOLA DOO TOPLIFIKACIJA VASKE IMPORT DOO KASTRUM DOO DOO MLEKI STYLINE DOO FILIP DCL DOO BRAMS DOO TOLE-KOMERC DOO DOO CONTINENTAL GA? UNION MZ EMA DOO STING AUTOTRANSPORT DOO JAMCON INDUSTRIAL SERVICES DOO GOŠA FSO AD VIGOR DOO

KOSTOLAC POŽAREVAC ŠAPINE ŠAPINE VELIKO GRADIŠTE POŽAREVAC KOSTOLAC POŽAREVAC POŽAREVAC POŽAREVAC PETROVAC POŽAREVAC POŽAREVAC POŽAREVAC ŠAPINE RABROVO ŽIVICA POŽAREVAC POŽAREVAC POŽAREVAC PETROVAC KOSTOLAC ŠUVAJIĆ SIMIĆEVO POŽAREVAC

NIKOLE TESLE 5-7 MORAVSKA BB ŠAPINE BB OSLOBOĐENJA BB BOŠKA VREBALOVA BB BAJE SEKULIĆ BB DUNAVAC 1 DUNAVSKA 40 TRG RADOMIRA VUJOVIĆA 2 ĐURE ĐAKOVIĆA BB MORAVSKA 44 ĐURE ĐAKOVIĆA BB ĐURE ĐAKOVIĆA BB MORAVSKA BB

Napomena: Iznosi su u (000) hiljadama dinara

RABROVO BB MORAVSKA BB KNEZ MILOŠEV VENAC BB LJUBOVIJSKA 5 STARO VAŠARIŠTE 33 NIKOLE TESLE 19 INDUSTRIJSKA 5 BAJE SEKULIĆA BB

POSLOVNI PRIHODI (AOP201) 21.193.900 2.242.610 2.212.297 2.078.706 1.954.643 1.659.487 1.558.463 1.472.950 1.366.302 1.289.804 1.110.396 1.077.303 1.021.382 931.980 847.549 833.319 722.667 691.044 653.869 511.984 435.281 421.369 415.732 406.749 395.687

NETO DOBITAK (AOP229) 4.608.695 135.021 66.231 57.269 56.930 54.645 54.642 46.450 41.383 35.744 34.842 29.273 27.344 27.208 26.786 26.366 25.468 19.723 19.545 19.045 18.015 17.135 16.787 16.495 15.249

BRANIýEVSKI REGION RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

20114185 17223810 07351682 17615360 17125893 07986548 07163851 17577697 07143761 07159528 20665688 07627351 17577646 17577719 20214341 20783907 06962378 07159609 17223836 20058331 17365096 17448315 17619420 07160658 17101650

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

TE-KO DOO VODOVOD I KANALIZACIJA TOPLIFIKACIJA EMA DOO HRASTOVAČA DOO UNION MZ VEOLIA TRANSPORT LITAS AD PRIM DOO PZP AD SAD-IGMA - U STEČAJU TAŠKE DOO GOŠA FSO AD AUTOTRANSPORT DOO GEORAD DOO MINERALNA VODA DOO TRGOPREVOZ DAS DOO SANDRA - CORPIKO DOO GP STIG AD KOMUNALNE SLUŽBE DOO CONTINENTAL GAS BRAMS DOO FIO DOO BILJNI LEKAR DOO IZVOR STING

KOSTOLAC POŽAREVAC POŽAREVAC POŽAREVAC POŽAREVAC POŽAREVAC POŽAREVAC KOSTOLAC POŽAREVAC POŽAREVAC BRANIČEVO SIMIĆEVO KOSTOLAC DRMNO NERESNICA POŽAREVAC POŽAREVAC POŽAREVAC POŽAREVAC POŽAREVAC RABROVO KOSTOLAC VELIKO GRADIŠTE PETROVAC PETROVAC

NIKOLE TESLE 5-7 JUG BOGDANOVA 22 TRG RADOMIRA VUJOVIĆA 2 LJUBOVIJSKA 5 MORAVSKA BB KNEZ MILOŠEV VENAC BB ĐURE ĐAKOVIĆA 3 KARAĐORĐEVA BB TRG RADOMIRA VUJOVIĆA 1/II BOŽIDARA DIMITRIJEVIĆA 112 GRADIŠTANSKI PUT BB INDUSTRIJSKA 5 NIKOLE TESLE 19 CARA LAZARA BB NERESNICA BB BAJE SEKULIĆ BB ILIJE GOJKOVIĆA 9 TRG RADOMIRA VUJEVIĆA 16 JUG BOGDANOVA 22 MORAVSKA BB RABROVO BB DUNAVAC 1 BOŠKA VREBALOVA BB BATE BULIĆA BB STARO VAŠARIŠTE 33

TE-KO KOSTOLAC DOO KOSTOLAC EMA DOO POŽAREVAC

50.000.000

UKUPNI KAPITAL (AOP101) 99.580.909 733.386 709.794 655.868 492.238 491.782 486.058 477.730 436.435 346.926 341.269 334.869 332.176 323.117 277.813 268.588 261.993 243.457 242.972 240.600 226.521 222.639 219.657 198.758 197.867

TE-KO KOSTOLAC DOO KOSTOLAC HRASTOVAČA DOO POŽAREVAC

6.000.000

FILIP

KOMPANIJA EVROTRGOVINA DOO ŠAPINE

UNION MZ

TRGOVINA LILIĆ DOO

DOO CONTINENTAL GA? POŽAREVAC

BILJNI LEKAR DOO VELIKO GRADIŠTE

45.000.000 AUTOTRANSPORT DOO KOSTOLAC

40.000.000

LUNA DOO POŽAREVAC

5.000.000

NIKOLA DOO POŽAREVAC

LASER BALKAN

PZP POŽAREVAC AD POŽAREVAC

NIKOLA DOO POŽAREVAC

VASKE IMPORT DOO POŽAREVAC

35.000.000

TRGOVINA LILIĆ DOO

TOPLIFIKACIJA

4.000.000

VASKE IMPORT DOO POŽAREVAC

GEORAD DOO DRMNO

KASTRUM DOO PETROVAC NA MLAVI

HRASTOVAČA DOO POŽAREVAC

DOO MLEKI POŽAREVAC

30.000.000 GOŠA FSO AD SIMIĆEVO

25.000.000

VEOLIA TRANSPORT LITAS AD POŽAREVAC

20.000.000

STYLINE D?? POŽAREVAC

3.000.000

FILIP

PRIM DOO KOSTOLAC

DCL DOO MALO CRNIĆE

KASTRUM DOO PETROVAC NA MLAVI

BRAMS DOO RABROVO

DOO MLEKI POŽAREVAC

TOLE-KOMERC DOO ŽIVICA

2.000.000 BILJNI LEKAR DOO VELIKO GRADIŠTE

DOO CONTINENTAL GA? POŽAREVAC

AUTO - MIRKOS DOO POŽAREVAC

UNION MZ

ARMAGEDON ECO DOO VELIKO GRADIŠTE

EMA DOO POŽAREVAC

15.000.000

10.000.000

STING

5.000.000

AUTOTRANSPORT DOO KOSTOLAC

PD MATRIX 012 DOO BRATINAC

JAMCON INDUSTRIAL SERVICES DOO ŠUVAJIĆ

KOMPANIJA EVROTRGOVINA DOO ŠAPINE

GOŠA FSO AD SIMIĆEVO

SEME - PROMET DOO PETROVAC NA MLAVI

0 Prihod

STING

1.000.000

STYLINE D?? POŽAREVAC

VIGOR DOO POŽAREVAC

0 Dobit

BIZNIS TOP 2011/12.

165

BIZNIS TOP 2011/12.

166

RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

20114169 07593252 20468122 07347383 17546830 20624027 07652992 07364857 20238755 17006100 06056091 07249845 06083340 17189786 07706375 07609574 20219955 07150512 06337856 07363150 07847076 07165897 06874991 17310887 20079754

RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

07652992 07593252 20114169 06056091 07364857 06301401 07706375 07377754 07165897 06083340 17546830 17524852 07626967 17189786 20219955 07113072 07862911 07149018 20038110 17302477 06364497 07165218 07148810 20017651 20617721

BIZNIS TOP 2011/12.

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ED CENTAR DOO AGROMARKET DOO FIAT AUTOMOBILI SRBIJA DOO KNJAZ MILOŠ AD FORMA IDEALE DOO YURA CORPORATION DOO PEŠTAN DOO TRNAVA PROMET DOO KRONOSPAN SRB ENERGETIKA DOO U RESTRUKTURIRANJU BANJA KOMERC DOO ZASTAVA ORUŽJE AD SANEL DOO DRUŠTVO ENMON-KG DOO DOO NIKOM ZASTAVA TAPACIRNICA AD FORTUNA MARKET DOO MEGGLE SRBIJA DOO MORAVA TP KVIN DOO BRAĆA POPOVIĆ DOO KRAGUJEVAC PREDUZEĆE KUČ-COMPANY DOO PREDUZEĆE KOLE PETROL DOO AGRO MASTER DOO

KRAGUJEVAC KRAGUJEVAC KRAGUJEVAC ARANĐELOVAC KRAGUJEVAC RAČA BUKOVIK DONJA TRNAVA LAPOVO (VAROŠICA) KRAGUJEVAC BANJA KRAGUJEVAC KRAGUJEVAC ŽIROVNICA KRAGUJEVAC KRAGUJEVAC ARANĐELOVAC KRAGUJEVAC KRAGUJEVAC KRAGUJEVAC KRAGUJEVAC KRAGUJEVAC KRAGUJEVAC DRAGOBRAĆA KRAGUJEVAC

NAZIV PRAVNOG LICA

NETO DOBITAK (AOP229) BUKOVIK 1300 KAPLARA 189 755.836 KRAGUJEVAC KRALJEVAČKOG BATALJONA 235/2 542.172 KRAGUJEVAC ULICA SLOBODE 7 254.659 BANJA 230.381 DONJA TRNAVA DONJA TRNAVA BB 157.817 STOJNIK 142.345 KRAGUJEVAC INDUSTRIJSKA 20 127.627 KRAGUJEVAC KUMANOVSKA 8 109.391 KRAGUJEVAC TANASKA RAJIĆA 16 109.194 KRAGUJEVAC LIPARSKA KOSA BB 92.139 KRAGUJEVAC SKLADIŠNI CENTAR 13 90.030 KRAGUJEVAC SAVE KOVAČEVIĆA 54 83.903 BATOČINA KARAĐORĐEVA 36 79.927 ŽIROVNICA ŽIROVNICA BB 78.303 ARANĐELOVAC KNJAZA MILOŠA 245 77.806 ARANĐELOVAC INDUSTRIJSKA ZONA BB 76.290 TOPOLA (VAROŠICA) PILOTA ZORANA TOMIĆA 32 74.655 KRAGUJEVAC KNEZA MIHAILA 70 70.976 KRAGUJEVAC 19 OKTOBRA 145 67.190 KRAGUJEVAC DRAGOSLAVA SREJOVIĆA 55 64.218 KRAGUJEVAC DRAGOSLAVA SREJOVIĆA 53 49.954 KRAGUJEVAC 19 OKTOBRA 2 48.798 KRAGUJEVAC VOJVODE PUTNIKA 70 46.793 KRAGUJEVAC KRALJA PETRA 23 45.568 KRAGUJEVAC DEDINJE 16 44.617 MESTO

PEŠTAN DOO AGROMARKET DOO ED CENTAR DOO BANJA KOMERC DOO TRNAVA PROMET DOO STUBLINA DOO DOO NIKOM PRIZMA DOO KRAGUJEVAC SANEL DOO FORMA IDEALE DOO K.G.-UZOR DOO ALUROLL TRGOVINSKO, PROIZVODNO DOO DRUŠTVO ENMON-KG DOO FORTUNA MARKET DOO MPI POBEDA DOO STARA VAROŠ AUTOSAOBRAĆAJ AD - U RESTRUKTURIRANJU ŠUMADIJA SIROVINE KONTEJNER USLUGE I TRANSPORT DOO VULOVIĆ TRANSPORT DOO DRUŠTVO ROLLING-CO DOO TRGOVINA 22 AD ŽITOPRODUKT AD NOVA SICILIJANA DOO GSG GROUP DOO

POSLOVNI PRIHODI (AOP201) ULICA SLOBODE 7 15.043.193 KRALJEVAČKOG BATALJONA 235/2 8.654.412 KOSOVSKA 4 7.634.094 JUŽNA INDUSTRIJSKA ZONA BB 6.576.980 SKLADIŠNI CENTAR 13 6.166.145 KRALJA PETRA PRVOG 9 4.919.308 1300 KAPLARA 189 4.541.442 DONJA TRNAVA BB 4.469.593 17. MARTA 2 2.797.752 KOSOVSKA 4A 1.920.243 1.868.034 KOSOVSKA 4 1.512.834 LIPARSKA KOSA BB 1.400.434 ŽIROVNICA BB 1.357.819 INDUSTRIJSKA 20 1.280.839 TRG TOPOLIVACA 4 1.238.654 KNJAZA MILOŠA 245 1.235.647 SAVE KOVAČEVIĆA 58 1.214.952 INDUSTRIJSKA 8A 1.189.309 DRAGE TODOROVIĆ BB 1.153.210 PARTIZANSKA 47 1.114.837 TANASKA RAJIĆA 16 1.069.244 ZORE JVANOVIĆ 17 1.054.529 SELO DRAGOBRAĆA BB 1.052.509 KOPAONIČKA 50-II/16 1.044.566 ADRESA

Napomena: Iznosi su u (000) hiljadama dinara

ADRESA

ŠUMADIJSKI REGION RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

20114169 20468122 20656816 07165439 07652992 07593252 20238755 20206870 17311875 07249845 07149301 07165447 17546830 20696192 07165897 06301401 07347383 07113005 07377754 06979408 07364857 07631634 07671270 07706375 07250053

NAZIV PRAVNOG LICA ED CENTAR DOO FIAT AUTOMOBILI SRBIJA DOO KRONOSPAN SRB HOLDINGS JKP VODOVOD I KANALIZACIJA PEŠTAN DOO AGROMARKET DOO KRONOSPAN SRB CENTAR ZA STRNA ŽITA DOO LUNEK II DOO ZASTAVA ORUŽJE AD STRAŽEVICA KAMENOLOM DOO MLADOST FORMA IDEALE DOO MAGNETI MARELLI DOO KRAGUJEVAC STUBLINA DOO KNJAZ MILOŠ AD OMYA VENČAC DOO PRIZMA DOO UNIOR COMPONENTS AD TRNAVA PROMET DOO ZASTAVA KOVAČNICA AD AUTO TAKOVO DOO DOO NIKOM ZASTAVA PROMET-ARENA MOTORS AD - U STEČAJU

UKUPNI KAPITAL (AOP101) KRAGUJEVAC ULICA SLOBODE 7 29.386.508 KRAGUJEVAC KOSOVSKA 4 24.911.155 LAPOVO (VAROŠICA) 17. MARTA 2 5.127.381 KRALJA ALEKSANDRA I KARAĐORĐEVIĆA 4 3.612.700 KRAGUJEVAC BUKOVIK 1300 KAPLARA 189 3.485.958 KRAGUJEVAC KRALJEVAČKOG BATALJONA 235/2 3.177.223 LAPOVO (VAROŠICA) 17. MARTA 2 2.960.173 KRAGUJEVAC SAVE KOVAČEVIĆA 31 2.223.429 KRAGUJEVAC SKLADIŠNI CENTAR 13 2.141.508 KRAGUJEVAC KOSOVSKA 4 2.119.886 BATOČINA KNEZA MILOŠA OBRENOVIĆA 28 1.829.041 KRAGUJEVAC GRADA SIRENA 15 1.776.273 KRAGUJEVAC SKLADIŠNI CENTAR 13 1.757.115 KRAGUJEVAC KOSOVSKA 4 1.314.110 KRAGUJEVAC TANASKA RAJIĆA 16 1.010.378 STOJNIK 1.009.348 ARANĐELOVAC JUŽNA INDUSTRIJSKA ZONA BB 979.844 ARANĐELOVAC VENČAČKI PUT BB 952.348 KRAGUJEVAC KUMANOVSKA 8 809.469 KRAGUJEVAC KOSOVSKA 4 743.730 DONJA TRNAVA DONJA TRNAVA BB 737.530 KRAGUJEVAC TRG TOPOLIVACA 4 702.144 KRAGUJEVAC DR ZORANA ĐINĐIĆA 15A 688.498 KRAGUJEVAC INDUSTRIJSKA 20 684.753 KRAGUJEVAC LEPENIČKI BULEVAR 33 656.045 MESTO

ADRESA

PEŠTAN DOO BUKOVIK

ED CENTAR DOO KRAGUJEVAC AGROMARKET DOO KRAGUJEVAC

90.000.000

80.000.000

AGROMARKET DOO KRAGUJEVAC

4.000.000

FIAT AUTOMOBILI SRBIJA DOO KRAGUJEVAC

ED CENTAR DOO KRAGUJEVAC

KNJAZ MILOŠ AD ARANĐELOVAC

BANJA KOMERC DOO BANJA, ARANĐELOVAC

FORMA IDEALE DOO KRAGUJEVAC

TRNAVA PROMET DOO DONJA TRNAVA

3.500.000

YURA CORPORATION DOO RAČA

STUBLINA DOO STOJNIK, ARANĐELOVAC DOO NIKOM KRAGUJEVAC

PEŠTAN DOO BUKOVIK

70.000.000

TRNAVA PROMET DOO DONJA TRNAVA

PRIZMA KRAGUJEVAC DOO

3.000.000

KRONOSPAN SRB

60.000.000

KRAGUJEVAC SANEL DOO KRAGUJEVAC

ENERGETIKA DOO KRAGUJEVAC U REST. BANJA KOMERC DOO BANJA, ARANĐELOVAC

2.500.000

FORMA IDEALE DOO KRAGUJEVAC K.G.-UZOR DOO KRAGUJEVAC

ZASTAVA ORUŽJE AD KRAGUJEVAC

50.000.000 SANEL DOO KRAGUJEVAC DRUŠTVO ENMON-KG DOO ŽIROVNICA

ALUROLL TRGOVINSKO DOO BATOČINA

2.000.000

DRUŠTVO ENMON-KG DOO ŽIROVNICA FORTUNA MARKET DOO ARANĐELOVAC

DOO NIKOM KRAGUJEVAC

40.000.000

ZASTAVA TAPACIRNICA AD KRAGUJEVAC FORTUNA MARKET DOO ARANĐELOVAC

30.000.000

MPI POBEDA DOO ARANĐELOVAC

1.500.000

STARA VAROŠ AUTOSAOBRAĆAJ AD KRAGUJEVAC - U REST.

MEGGLE SRBIJA DOO KRAGUJEVAC

ŠUMADIJA SIROVINE KONTEJNER

MORAVA

1.000.000 20.000.000

TP KVIN DOO

VULOVIĆ TRANSPORT DOO KRAGUJEVAC

BRAĆA POPOVIĆ DOO KRAGUJEVAC

DRUŠTVO ROLLING-CO DOO KRAGUJEVAC

KRAGUJEVAC

10.000.000

PREDUZEĆE KUČ-COMPANY DOO KRAGUJEVAC

ŽITOPRODUKT AD KRAGUJEVAC

PREDUZEĆE KOLE PETROL DOO DRAGOBRAĆA

NOVA SICILIJANA DOO KRAGUJEVAC

AGRO MASTER DOO KRAGUJEVAC

0 Prihod

TRGOVINA 22 AD KRAGUJEVAC

500.000

GSG GROUP DOO KRAGUJEVAC

0 Dobit

BIZNIS TOP 2011/12.

167

BIZNIS TOP 2011/12.

168

RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

07112904 17507699 07114192 07606036 20347309 06397581 17117408 17366335 07126417 07399430 07668015 17215264 17127268 07166591 20149019 17288601 20268115 06640672 20093544 06269966 07390289 20478578 06400086 20021527 17472348

RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

07112904 07367597 07126417 17366335 17025392 06397581 07390289 07166591 07115601 07695195 07850719 06350232 20524600 06400086 07391480 07668015 17472348 17118854 07697031 06136338 20149019 20415894 17127292 07304064 17442007

BIZNIS TOP 2011/12.

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

HOLCIM (SRBIJA) JP PEU RESAVICA-U RESTRUKTURIRANJU HOLDING KABLOVI AD U RESTRUKTURIRANJU YUHOR AD MILETIĆ PETROL DOO MILETIĆ-KOMERC DOO SFS - PROM DOO FSH KOMPONENTA DOO SFS AD DOO -PROMET RM DOO PREDUZEĆE ALFA DOO DOO AMBALAŽNO STAKLO VP ĆUPRIJA AD BAHUS PREDUZEĆE DON CAFE DOO METAL-EKO SISTEM PAJIĆ COMPANY GROUP DOO METAL-CINKARA DOO DŽONI KOM DOO DAM-MONT DVORIŠTE WINNERS STAR DOO GRADING DOO DOO VERTOPA MONDI DOO

POPOVAC RESAVICA JAGODINA JAGODINA ŠALUDOVAC ŠALUDOVAC PARAĆIN ĆUPRIJA PARAĆIN PARAĆIN STUBICA JAGODINA PARAĆIN ĆUPRIJA STRIŽA PARAĆIN JAGODINA PARAĆIN ĆUPRIJA SVILAJNAC DVORIŠTE JAGODINA PARAĆIN KRUŠAR PARAĆIN

POPOVAC BB PETRA ŽALCA 2 KABLOVSKA BB ŠALUDOVAC 13 OKTOBAR 1-3 CARA LAZARA BB 13 OKTOBRA 1-3 TOME ŽIVANOVIĆA 21 STUBICA BB RIBARSKI PUT BB 13 OKTOBRA 1-3 CARA LAZARA 109 STRIŠKO NASELJE BB KNEZ MIHAJLOVA 2 PUT KNEZA MIHAJLA 107 KRALJA PETRA I - KOCKA I 48 A KNEZA MILOŠA BB KNEZA MILOŠA 126 ĆUPRIJSKI PUT BB DIMITRIJA MARJANOVIĆA 26 MIODRAGA NOVAKOVIĆA 71 ČIKA TASINA 27

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

HOLCIM (SRBIJA) BALKANTRON DOO SFS AD FSH KOMPONENTA DOO AGRO-ĐOLE DOO MILETIĆ-KOMERC DOO DAM-MONT DVORIŠTE VP ĆUPRIJA AD AD IZVOR TPK DOO UNIPROM JOVANOVIĆ DOO BIROTEHNIKA D.O.O. PUT DOO GRADING DOO BT ZIPP AD RM DOO MONDI DOO DOO EURO LIN SRBOKOKA DOO DOO POLET BAHUS VINEX LEVAČKI GROZD DOO DOO RUČNO TRGOVAČKO STAKLO MIP-RŠV DOO JELA DOO

POPOVAC PARAĆIN PARAĆIN ĆUPRIJA JAGODINA ŠALUDOVAC DVORIŠTE ĆUPRIJA PARAĆIN PARAĆIN PARAĆIN JAGODINA JAGODINA PARAĆIN PARAĆIN STUBICA PARAĆIN PARAĆIN JAGODINA PARAĆIN STRIŽA BELUŠIĆ PARAĆIN ĆUPRIJA JAGODINA

POPOVAC BB NASELJE 7. JULI BB 13 OKTOBRA 1-3 CARA LAZARA BB RIBARE ŠALUDOVAC

Napomena: Iznosi su u (000) hiljadama dinara

CARA LAZARA 109 VIDOVDANSKA 8 CARICE MILICE 79 GLAVIČKI PUT BB NOVOSADSKA 1 KABLOVSKA BB DIMITRIJA MARJANOVIĆA 26 GLAVIČKI PUT BB STUBICA BB ČIKA TASINA 27 TOME ŽIVANOVIĆA BB ŠTIPLJANSKI PUT BB GLAVIČKI PUT BB STRIŠKO NASELJE BB BELUŠIĆ BB 13 OKTOBRA 1-3 ŽELEZNIČKA 8-10 KABLOVSKA BB

POSLOVNI PRIHODI (AOP201) 6.543.138 5.141.100 3.904.896 3.105.790 2.357.877 2.150.591 2.070.248 1.868.441 1.431.272 1.378.791 1.251.660 1.070.103 1.054.243 958.021 904.794 861.845 810.234 800.825 738.431 732.831 714.785 708.244 699.707 698.371 672.941 NETO DOBITAK (AOP229) 1.679.716 252.572 199.376 198.523 131.629 129.723 114.966 111.601 85.647 85.498 80.541 68.693 64.801 63.443 62.278 57.994 57.231 54.928 53.298 49.916 48.854 44.691 44.401 42.103 40.650

POMORAVSKI REGION RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

07112904 07126417 07606036 17510142 17366335 07390289 07115911 07391480 17523074 17312367 07274629 17025392 07417586 07114737 07114885 17127284 07668015 07367597 17442007 17476823 06948995 17222821 07850719 07166419 07367619

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

HOLCIM (SRBIJA) SFS AD YUHOR AD PIONIR DOO FSH KOMPONENTA DOO DAM-MONT DVORIŠTE JP ZA VODOVOD KANALIZACIJU I GASIFIKACIJU VODOVOD SA PO BT ZIPP AD AGROŽIV- DOO - U STEČAJU BREZA DOO DP A I K - U STEČAJU AGRO-ĐOLE DOO METALKA-MAJUR DOO PUT STANDARD DOO OPTIČKO I TEHNIČKO STAKLO I RUDNIK PLANA RM DOO BALKANTRON DOO JELA DOO ŠTOFARA D.O.O. - U STEČAJU GILE GAS TEXTIL DOO UNIPROM JOVANOVIĆ DOO DP RAVANICA FEMAN DOO

POPOVAC PARAĆIN JAGODINA PARAĆIN ĆUPRIJA DVORIŠTE PARAĆIN PARAĆIN JAGODINA SVILAJNAC JAGODINA JAGODINA JAGODINA JAGODINA JAGODINA PARAĆIN STUBICA PARAĆIN JAGODINA PARAĆIN OSTRIKOVAC JAGODINA PARAĆIN ĆUPRIJA JAGODINA

POPOVAC BB 13 OKTOBRA 1-3 KABLOVSKA BB CARICE MILICE BB CARA LAZARA BB ADAKALSKA 5-7 GLAVIČKI PUT BB KNEZA MILETE BB DUBLJANSKI PUT BB MAKSIMA GORKOG 13 RIBARE VIHORSKA 9 KRALJA PETRA I 6/1 KRALJA PETRA I 4 13 OKTOBRA 1-3 STUBICA BB NASELJE 7. JULI BB KABLOVSKA BB KAJMAKČALANSKA 2-4 KRALJEVIĆA MARKA BB GLAVIČKI PUT BB BORIVOJA VELIMANOVIĆA BB VIHORSKA 1

HOLCIM (SRBIJA)

HOLCIM (SRBIJA) JP PEU RESAVICA-U RESTRUKTURIRANJU

45.000.000

40.000.000

BALKANTRON DOO PARAĆIN

4.000.000

HOLDING KABLOVI AD JAGODINA U REST.

SFS AD PARAĆIN

YUHOR AD

FSH KOMPONENTA DOO ĆUPRIJA

MILETIĆ PETROL DOO PARAĆIN, ŠALUDOVAC

35.000.000

AGRO-ĐOLE DOO JAGODINA

3.500.000

MILETIĆ-KOMERC DOO ŠALUDOVAC, PARAĆIN

MILETIĆ-KOMERC DOO ŠALUDOVAC, PARAĆIN

SFS - PROM DOO

DAM-MONT DVORIŠTE

FSH KOMPONENTA DOO ĆUPRIJA

VP ĆUPRIJA AD ĆUPRIJA

3.000.000

SFS AD PARAĆIN

30.000.000

AD IZVOR PARAĆIN

DOO PARAĆIN-PROMET PARAĆIN RM DOO STUBICA PARAĆIN

TPK DOO PARAĆIN

2.500.000

UNIPROM JOVANOVIĆ DOO PARAĆIN

PREDUZEĆE ALFA DOO JAGODINA

BIROTEHNIKA D.O.O. JAGODINA

25.000.000 DOO AMBALAŽNO STAKLO VP ĆUPRIJA AD ĆUPRIJA

JAGODINA PUT DOO JAGODINA

2.000.000

GRADING DOO PARAĆIN

BAHUS

20.000.000

BT ZIPP AD PARAĆIN

PREDUZEĆE DON CAFE DOO PARAĆIN METAL-EKO SISTEM

15.000.000

RM DOO STUBICA PARAĆIN

1.500.000

MONDI PARAĆIN DOO PARAĆIN

PAJIĆ COMPANY GROUP DOO PARAĆIN

DOO EURO LIN PARAĆIN

METAL-CINKARA DOO ĆUPRIJA DŽONI KOM DOO SVILAJNAC

10.000.000

SRBOKOKA DOO JAGODINA

1.000.000 DOO POLET PARAĆIN

DAM-MONT DVORIŠTE

BAHUS

WINNERS STAR DOO JAGODINA

5.000.000

GRADING DOO PARAĆIN

VINEX LEVAČKI GROZD DOO REKOVAC

500.000

DOO RUČNO TRGOVAČKO STAKLO

DOO VERTOPA KRUŠAR

MIP-RŠV DOO ĆUPRIJA

MONDI PARAĆIN DOO PARAĆIN

0

JELA JAGODINA DOO JAGODINA

0

Prihod

UKUPNI KAPITAL (AOP101) 6.258.702 5.860.962 1.541.960 1.468.110 1.420.543 1.188.455 811.971 805.879 780.346 721.329 585.235 551.806 413.708 406.225 382.256 359.612 349.807 346.287 344.452 336.333 325.599 291.687 287.028 286.052 278.220

Dobit

BIZNIS TOP 2011/12.

169

BIZNIS TOP 2011/12.

170

RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

07130562 07244851 07244835 17432826 07269609 07715226 07250495 07390408 17429973 20146010 17509748 07416695 17301543 17107615 20139412 17441531 20421177 20552409 17212729 17122002 07129661 20409606 07148283 20581034 20135468

RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

07715226 07244835 07130562 20139412 17429973 20146010 07147279 07416695 07366027 17532006 17346610 17212729 17107615 17509748 20552409 17446479 20043709 20267526 20380004 07390408 06577946 20427272 06819290 17224492 17225758

BIZNIS TOP 2011/12.

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

RTB BOR GRUPA-RTB BOR DOO RTB BOR - GRUPA TOPIONICA I RAFINACIJA BAKRA RTB BOR GRUPA RBB DOO RTB INVEST DOO FBC AD HE ĐERDAP DOO RTB BOR GRUPA RBM DOO - U RESTRUKTURIRANJU GRAND D INŽENJERING ULJARICA CONAL GROUP DOO POMETON TIR TEKIJANKA DOO DOO DELTA ĐERDAP USLUGE AD GEOPS BALKAN DRILLING SERVICES DOO JKP TOPLANA GRAND D GRUPA FLŽ DOO LAVPLUS DOO DOO ZIDAR CENTRAL-H DOO MIROČ A.D. ATB FOD INEX-UZOR AD DOO POVARDARJE PROMET DUVAN PRODUKT DOO

BOR BOR BOR BOR MAJDANPEK KLADOVO MAJDANPEK BOR NEGOTIN KLADOVO BOR TEKIJA KLADOVO KLADOVO BOR BOR BOR BOR NEGOTIN DEBELI LUG KLADOVO BOR NEGOTIN BOR NEGOTIN

ĐORĐA VAJFERTA 29 ĐORĐA VAJFERTA 20 KESTENOVA 8 ĐORĐA VAJFERTA 29 INDUSTRISKA ZONA BB TRG KRALJA PETRA 1 SVETOG SAVE 2 PETRA KOČIĆA BB PIKIJEVA BB KRALJA ALEKSANDRA 107 ĐORĐA VAJFERTA 20-22 ĐERDAPSKA 12 KRALJA ALEKSANDRA 42 ĐERDAPSKI PUT BB DOBRIVOJA RADOSAVLJEVIĆA 18 ĐORĐA ANDREJEVIĆA KUNA 12 SAVE KOVAČEVIĆA 36 PETRA KOČIĆA BB RADUJEVAČKI PUT BB INDUSTRIJSKA ZONA BB KRALJA ALEKSANDRA 1 ĐORĐA VAJFERTA 16 VOJVODE MIŠIĆA 15 TRG OSLOBOĐENJA 2/1 RAJKA BOSNIĆA 21

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

HE ĐERDAP DOO RTB BOR GRUPA RBB DOO RTB BOR GRUPA-RTB BOR DOO GEOPS BALKAN DRILLING SERVICES DOO ULJARICA CONAL GROUP DOO RTB BOR - GRUPA FOD DOO U STEČAJU TEKIJANKA DOO ZAŠTITA DOO JEVTOVIĆ DOO METALKA DOO ZIDAR ĐERDAP USLUGE AD POMETON TIR LAVPLUS DOO SPAJIĆ DOO BEOTON R MIMEL DOO ROBNA KUĆA LUKAS DOO GRAND D INŽENJERING DOO VLADEJIĆ ZAGI DOO GOLUBOVIĆ DOO BORTRAVEL NIKOLIĆ PREVOZ

KLADOVO BOR BOR BOR NEGOTIN KLADOVO BOR TEKIJA BOR BOR BOR NEGOTIN KLADOVO BOR BOR NEGOTIN BOR MAJDANPEK KLADOVO BOR NEGOTIN BOR NEGOTIN BOR NEGOTIN

TRG KRALJA PETRA 1 KESTENOVA 8 ĐORĐA VAJFERTA 29 DOBRIVOJA RADOSAVLJEVIĆA BOBIJA 18 PIKIJEVA BB KRALJA ALEKSANDRA 107 ĐORĐA VAJFERTA 16 ĐERDAPSKA 12 ĐORĐA VAJFERTA 18 JOVANA DUČIĆA 9/24 PENZIONERSKA 3 RADUJEVAČKI PUT BB ĐERDAPSKI PUT BB ĐORĐA VAJFERTA 20-22 PETRA KOČIĆA BB MILOŠEVSKI PUT BB NIKOLE PAŠIĆA 48 KAPETANSKA 96 SEFANIJE MIHAJLOVIĆ BB PETRA KOČIĆA BB SRBE JOBANOVIĆ BB HOMOLJSKA 398 ČUBRA BB ZELENI BULEVAR 27 SAMARINOVAC BB

Napomena: Iznosi su u (000) hiljadama dinara

POSLOVNI PRIHODI (AOP201) 25.927.557 22.457.167 12.732.727 10.468.706 8.988.709 8.903.578 5.124.618 3.924.557 3.498.464 1.621.165 1.476.644 1.358.525 981.060 923.083 714.606 672.573 654.200 623.117 621.120 616.804 596.658 480.909 456.127 399.684 392.420

NETO DOBITAK (AOP229) 8.768.152 176.249 166.799 155.904 113.165 96.968 94.566 31.214 28.721 23.256 22.898 21.091 19.585 19.188 15.416 14.897 12.662 12.568 12.324 11.391 11.349 11.130 10.920 10.232 10.033

BORSKI REGION RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

07715226 07130562 07360231 07309783 07129599 07384432 07263775 07390408 07252277 07269609 07357435 20421177 07208391 17212729 07129637 07265808 07148283 20094257 17429973 17261673 20207019 20139412 20146010 06085989 20409606

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

HE ĐERDAP DOO RTB BOR GRUPA-RTB BOR DOO NACIONALNI PARK ĐERDAP IHP PRAHOVO-ĐUBRIVA DOO - U STEČAJU IHP PRAHOVO HOLDING AD BOGOVINA BADNJEVO GRAND D INŽENJERING IHP PRAHOVO - SOLI DOO - U STEČAJU FBC AD IHP PRAHOVO-KRAJINA DOO GRAND D GRUPA FLŽ DOO CENTROISTOK DOO ZIDAR INEX KRAJINA - U LIKVIDACIJI LEPENSKI VIR AD INEX-UZOR AD RHINE-DANUBE ULJARICA HOLDING DP POLJOTEHNA - U STEČAJU RHEIN-DONAU GEOPS BALKAN DRILLING SERVICES DOO CONAL GROUP DOO STANČIĆ DOO ATB FOD

KLADOVO BOR DONJI MILANOVAC PRAHOVO PRAHOVO BOR NEGOTIN BOR PRAHOVO MAJDANPEK PRAHOVO BOR BOR NEGOTIN NEGOTIN DONJI MILANOVAC NEGOTIN KLADOVO NEGOTIN NEGOTIN KLADOVO BOR KLADOVO BOR BOR

UKUPNI KAPITAL (AOP101) TRG KRALJA PETRA 1 208.040.369 ĐORĐA VAJFERTA 29 8.658.069 KRALJA PETRA I 14 4.333.098 2.384.718 2.329.767 ČOČETOVA 16 1.054.867 DOBROPOLJSKA 1 810.140 PETRA KOČIĆA BB 785.528 593.423 INDUSTRISKA ZONA BB 571.579 515.693 SAVE KOVAČEVIĆA 36 393.267 ZELENI BULEVAR 23 362.971 RADUJEVAČKI PUT BB 356.876 TRG ĐORĐA STANOJEVIĆA 21 331.787 RADNIČKA BB 270.880 VOJVODE MIŠIĆA 15 266.058 ĐERDAPSKI PUT BB 249.947 PIKIJEVA BB 236.149 TRG STEVANA MOKRANJCA 2-4 225.911 ĐERDAPSKI PUT BB 224.579 DOBRIVOJA RADOSAVLJEVIĆA BOBIJA 18 216.416 KRALJA ALEKSANDRA 107 215.574 7. JULA 12/A 181.070 ĐORĐA VAJFERTA 16 163.815 ADRESA

RTB BOR GRUPA-RTB BOR DOO BOR RTB BOR - GRUPA TOPIONICA I RAF. BAKRA

120.000.000

HE ĐERDAP DOO KLADOVO RTB BOR GRUPA RBB DOO BOR

10.000.000

RTB BOR GRUPA RBB DOO BOR

RTB BOR GRUPA-RTB BOR DOO BOR

RTB INVEST DOO FBC AD MAJDANPEK

GEOPS BALKAN DRILLING SERVICES DOO

9.000.000

ULJARICA

HE ĐERDAP DOO KLADOVO

100.000.000

RTB BOR GRUPA RBM DOO - U REST.

CONAL GROUP DOO KLADOVO

8.000.000

RTB BOR - GRUPA FOD BOR DOO U STEČAJU

GRAND D INŽENJERING ULJARICA

80.000.000

TEKIJANKA DOO TEKIJA ZAŠTITA

7.000.000

CONAL GROUP DOO KLADOVO

DOO JEVTOVIĆ BOR

POMETON TIR

DOO METALKA BOR

6.000.000 TEKIJANKA DOO TEKIJA

DOO ZIDAR NEGOTIN

DOO DELTA KLADOVO

60.000.000

ĐERDAP USLUGE AD KLADOVO

ĐERDAP USLUGE AD KLADOVO

5.000.000

POMETON TIR

GEOPS BALKAN DRILLING SERVICES DOO BOR JKP TOPLANA BOR Đ.A KUNA 12

LAVPLUS DOO BOR

4.000.000

SPAJIĆ DOO NEGOTIN

GRAND D GRUPA FLŽ DOO BOR

40.000.000

LAVPLUS DOO BOR

BEOTON R MIMEL DOO MAJDANPEK

3.000.000

DOO ZIDAR NEGOTIN

ROBNA KUĆA LUKAS DOO KLADOVO

CENTRAL-H DOO DEBELI LUG MIROČ A.D. KLADOVO

20.000.000

GRAND D INŽENJERING

2.000.000

DOO VLADEJIĆ NEGOTIN

ATB FOD INEX-UZOR AD NEGOTIN

ZAGI DOO BOR

1.000.000

GOLUBOVIĆ

DOO POVARDARJE PROMET BOR DUVAN PRODUKT DOO NEGOTIN

0 Prihod

DOO BORTRAVEL BOR NIKOLIĆ PREVOZ

0 Dobit

BIZNIS TOP 2011/12.

171

BIZNIS TOP 2011/12.

172

RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

07147350 07213310 07189826 17576984 07201788 20168501 17406493 17448749 20350474 07826885 20041951 07183402 20243775 07387539 20711949 17445731 20221330 07147368 07183429 20292555 17472305 17024841 07202687 07183372 07590130

RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

20711949 07183402 07147350 17472305 20168501 07387539 20041951 20147202 07147368 17406493 07189826 20243775 20013982 06249388 20320028 20350474 20246464 07826885 20049863 17360175 06838138 17117947 17448749 17445731 20150491

BIZNIS TOP 2011/12.

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

TF KABLE FKZ DOO UJEDINJENE SRPSKE PIVARE SKO AD PZP AD FALC EAST DOO AD ŽITOPROMET TEHNOMEDIA CENTAR DOO EUROKABL DOO FPM AGROMEHANIKA AD TIS-MITROVIĆ DOO MDOO TEMPOPETROL DOO TEL-KABL PD AD DPP MAK-LUKS DOO PORTAL DOO GORENJE HOME DOO S.C.S. PLUS TIMBERG DOO FMT AD AD PUT TMZ AD DOO OGREV KUZMAN DOO KRALJEVICA JKP VODOVOD DOO SELECTA M&S

ZAJEČAR ZAJEČAR ZAJEČAR KNJAŽEVAC ZAJEČAR ZAJEČAR ZAJEČAR BOLJEVAC ZAJEČAR ZAJEČAR ZAJEČAR ZAJEČAR TRGOVIŠTE ZAJEČAR ZAJEČAR KNJAŽEVAC KNJAŽEVAC ZAJEČAR ZAJEČAR ZAJEČAR ZAJEČAR SOKOBANJA ZAJEČAR ZAJEČAR KNJAŽEVAC

NEGOTINSKI PUT BB ŽELEZNIČKA 2 GENERALA GAMBETE 68 LOLE RIBARA 26 KRALJEVIĆA MARKA 2 NASELJE KRALJEVICA A1 PARAĆINSKI PUT BB ĐORĐA SIMEONOVIĆA 25 LUBNIČKI PUT BB NEGOTINSKI PUT BB ZVEZDANSKI PUT BB NEGOTINSKI PUT BB TRGOVIŠTE 98 NEGOTINSKI PUT BB NEGOTINSKI PUT BB KNJAZA MILOŠA 9 OKTOBARSKE REVOLUCIJE 53 STRAŽILOVSKA 57 DOSITEJEVA 1/II DOSITEJEVA 1 STANOJA GAČIĆA BB PREVALAC 10 VOJVODE PUTNIKA 7 A BULEVAR DR ZORANA ĐINĐIĆA 5 BRANKA RADIČEVIĆA 6

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

GORENJE HOME PD AD TF KABLE FKZ DOO DOO OGREV-STAMENKOVIĆ TEHNOMEDIA CENTAR DOO PORTAL DOO DOO TEL-KABL PLASTOMET DOO FMT AD EUROKABL DOO PZP AD DPP MAK-LUKS DOO MARAK SOKO-M DOO MEGLIO DOMANI TIS-MITROVIĆ DOO AROMATIKA DOO MDOO TEMPOPETROL SPRINGWHEEL DOO MILENIJUM DOO KRAN-INŽENJERING DOO NIKOLAS TRADE FPM AGROMEHANIKA AD DOO S.C.S. PLUS DOO OXXO

ZAJEČAR ZAJEČAR ZAJEČAR ZAJEČAR ZAJEČAR ZAJEČAR ZAJEČAR KNJAŽEVAC ZAJEČAR ZAJEČAR ZAJEČAR TRGOVIŠTE KNJAŽEVAC VRBOVAC KNJAŽEVAC ZAJEČAR KNJAŽEVAC ZAJEČAR ZAJEČAR ZAJEČAR KNJAŽEVAC ZAJEČAR BOLJEVAC KNJAŽEVAC ZAJEČAR

NEGOTINSKI PUT BB NEGOTINSKI PUT BB NEGOTINSKI PUT BB STANOJA GAČIĆA BB NASELJE KRALJEVICA A1 NEGOTINSKI PUT BB ZVEZDANSKI PUT BB LOLE RIBARA 151 STRAŽILOVSKA 57 PARAĆINSKI PUT BB GENERALA GAMBETE 68 TRGOVIŠTE 98 KNJAZA MILOŠA 149

Napomena: Iznosi su u (000) hiljadama dinara

LOLE RIBARA 26 LUBNIČKI PUT BB VIDOVDANSKA 52 NEGOTINSKI PUT BB PROTE MATEJE 21A NIKOLE PAŠIĆA 324 KARAĐORĐEVA BB NIKOLE PAŠIĆA 91 ĐORĐA SIMEONOVIĆA 25 KNJAZA MILOŠA 9 LJUBE NEŠIĆA 36

POSLOVNI PRIHODI (AOP201) 5.719.245 2.240.390 2.155.606 1.841.796 1.164.730 549.369 509.954 492.460 481.766 481.283 406.721 398.066 386.365 352.916 333.446 299.498 277.861 275.503 267.556 237.856 225.381 214.991 214.052 201.506 199.371 NETO DOBITAK (AOP229) 169.071 105.001 45.068 28.944 25.951 25.866 25.146 24.694 20.109 19.515 19.112 15.624 11.809 11.602 11.171 11.052 10.785 10.600 10.146 9.009 8.804 8.636 7.512 6.352 6.152

ZAJEýARSKI REGION RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

07183372 17576984 17448749 07232993 07183402 17428969 07208324 20711949 07201788 17406493 07147368 07202687 17577107 07254814 20147202 20041951 17472305 07980213 07223889 07387539 07826885 07189451 17010344 07183429 17360175

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

JKP VODOVOD FALC EAST DOO FPM AGROMEHANIKA AD SALAŠ D?? PD AD ALBITE-NEMETALI-SRBIJA DOO JKP STANDARD GORENJE HOME AD ŽITOPROMET EUROKABL DOO FMT AD KRALJEVICA DOO PK TREBIČ-SUNCE - U LIKVIDACIJI NAPREDAK PLASTOMET DOO DOO TEL-KABL DOO OGREV-STAMENKOVIĆ DP IMT-FMM - U STEČAJU DES DOO - U RESTRUKTURIRANJU PORTAL DOO MDOO TEMPOPETROL SRBIJA-TIS AD WINNERS DOO AD PUT DOO MILENIJUM

ZAJEČAR KNJAŽEVAC BOLJEVAC SALAŠ ZAJEČAR SALAŠ KNJAŽEVAC ZAJEČAR ZAJEČAR ZAJEČAR ZAJEČAR ZAJEČAR SOKOBANJA SOKOBANJA KNJAŽEVAC ZAJEČAR ZAJEČAR KNJAŽEVAC ZAJEČAR ZAJEČAR ZAJEČAR ZAJEČAR ZAJEČAR ZAJEČAR ZAJEČAR

BULEVAR DR ZORANA ĐINĐIĆA 5 LOLE RIBARA 26 ĐORĐA SIMEONOVIĆA 25 MARŠALA TITA 106 NEGOTINSKI PUT BB METRIŠKA PETLJA BB KAPLAROVA 8 NEGOTINSKI PUT BB KRALJEVIĆA MARKA 2 PARAĆINSKI PUT BB STRAŽILOVSKA 57 VOJVODE PUTNIKA 7 A RUDNIČKA 2 HAJDUK VELJKOVA 22 LOLE RIBARA 151 ZVEZDANSKI PUT BB STANOJA GAČIĆA BB 22. DECEMBAR 25 NEGOTINSKI PUT BB NEGOTINSKI PUT BB NEGOTINSKI PUT BB NILOLE PAŠIĆA BB ARČIBALDA RAJSA 10 DOSITEJEVA 1/II NIKOLE PAŠIĆA 324

GORENJE HOME

TF KABLE FKZ DOO ZAJEČAR UJEDINJENE SRPSKE PIVARE ZAJEČARSKO

20.000.000

18.000.000

PD ZAJEČAR AD ZAJEČAR

700.000

PZP ZAJEČAR AD ZAJEČAR

TF KABLE FKZ DOO ZAJEČAR

FALC EAST DOO KNJAŽEVAC

DOO OGREV-STAMENKOVIĆ ZAJEČAR TEHNOMEDIA CENTAR DOO ZAJEČAR

AD ŽITOPROMET ZAJEČAR

600.000 16.000.000

TEHNOMEDIA CENTAR DOO ZAJEČAR

PORTAL DOO ZAJEČAR

EUROKABL DOO ZAJEČAR

DOO TEL-KABL ZAJEČAR PLASTOMET DOO KNJAŽEVAC

FPM AGROMEHANIKA AD BOLJEVAC TIS-MITROVIĆ DOO ZAJEČAR

14.000.000

500.000

FMT ZAJEČAR AD ZAJEČAR

MDOO TEMPOPETROL ZAJEČAR

EUROKABL DOO ZAJEČAR

DOO TEL-KABL ZAJEČAR

PZP ZAJEČAR AD ZAJEČAR

12.000.000 PD ZAJEČAR AD ZAJEČAR

10.000.000

DPP MAK-LUKS DOO KNJAŽEVAC

400.000

DPP MAK-LUKS DOO KNJAŽEVAC

MARAK

PORTAL DOO ZAJEČAR

SOKO-M DOO VRBOVAC

GORENJE HOME

8.000.000

MEGLIO DOMANI

300.000

DOO S.C.S. PLUS KNJAŽEVAC

TIS-MITROVIĆ DOO ZAJEČAR

TIMBERG DOO KNJAŽEVAC

AROMATIKA DOO KNJAŽEVAC

FMT ZAJEČAR AD ZAJEČAR

6.000.000 AD PUT ZAJEČAR

MDOO TEMPOPETROL ZAJEČAR

200.000

SPRINGWHEEL DOO MILENIJUM ZAJEČAR

TMZ AD ZAJEČAR

4.000.000

DOO OGREV-STAMENKOVIĆ ZAJEČAR KUZMAN DOO SOKOBANJA

2.000.000

Prihod

DOO KRAN-INŽENJERING KNJAŽEVAC

100.000

DOO NIKOLAS TRADE ZAJEČAR

KRALJEVICA

FPM AGROMEHANIKA AD BOLJEVAC

JKP VODOVOD ZAJEČAR

DOO S.C.S. PLUS KNJAŽEVAC

DOO SELECTA M&S KNJAŽEVAC

0

UKUPNI KAPITAL (AOP101) 2.176.435 1.016.079 835.864 665.544 638.570 516.701 500.091 477.619 288.399 239.997 194.136 187.270 167.761 127.787 119.773 113.034 101.392 82.341 82.285 75.778 71.914 71.887 65.417 58.542 56.729

DOO OXXO ZAJEČAR

0 Dobit

BIZNIS TOP 2011/12.

173

BIZNIS TOP 2011/12.

174

RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

07606265 07156332 07606273 20114207 07190425 07219601 07188307 07157703 07853742 07157479 07210434 07219784 07852789 07827784 06278043 20350920 17023578 07708459 17271954 07606281 20156147 20130202 06991840 17613847 07866470

RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

20114207 07190425 07606265 07188307 17558439 07156332 06551319 07708459 07853742 20069244 07606273 07245092 07219539 07219601 20175613 07219610 07708181 17368036 07827784 17023578 07852789 07157479 07383002 07582714 06278043

BIZNIS TOP 2011/12.

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

IMPOL SEVAL AD PUTEVI AD VALJAONICA BAKRA AD DRINSKO-LIMSKE HE DOO TCK DOO PRVI PARTIZAN AD JEDINSTVO AD INOS-SINMA AD DOO STANIĆ SRETEN GUDURIĆ AD FAP KORPORACIJA AD - U RESTRUKTUIRANJU JELEN DO AD JASMIL DOO E.S.-KOMERC DOO COPPER COM DOO FSH MAXIPROTEIN ATM DOO SIROGOJNO CO DOO FRUCOM DOO ELKOK AD DISKONTNA PRODAJA DOO PESAK PETROL AD PUTEVI BOKI DOO ELEKTROIZGRADNJA AD

SEVOJNO UŽICE SEVOJNO BAJINA BAŠTA KOSJERIĆ (VAROŠ) UŽICE SEVOJNO SEVOJNO ARILJE UŽICE PRIBOJ JELEN DO ARILJE PRIJEPOLJE UŽICE POŽEGA SEVOJNO SIROGOJNO GRDOVIĆI KOSJERIĆ (VAROŠ) POŽEGA POŽEGA POŽEGA ČAJETINA BAJINA BAŠTA

PRVOMAJSKA BB NIKOLE PAŠIĆA 38 PRVOMAJSKA BB TRG DUŠANA JERKOVIĆA 1 ŽIVOJINA MIŠIĆA BB MILOŠA OBRENOVIĆA 2 PRVOMAJSKA BB DRAGAČEVSKA BB VOJVODE STEPE BB PEKARSKA 1 RADNIČKA BB JELEN DO GRDOVIĆI BB VELIKA ŽUPA BB NIKOLE PAŠIĆA 50 VISIBABSKA BB MILIVOJA MARIĆA 40 31207 SIROGOJNO BB GRDOVIĆI BB OLGE GRBIĆ 3 PRIJANOVIĆI BB VUKA KARADŽIĆA 9 KNJAZA MILOŠA 76 BRAĆE LAZOVIĆA 6 MILENKA TOPALOVIĆA 92

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

DRINSKO-LIMSKE HE DOO TCK DOO IMPOL SEVAL AD JEDINSTVO AD TERMORAD GROUP DOO PUTEVI AD OLEKS SIROGOJNO CO DOO DOO STANIĆ AOFI AD VALJAONICA BAKRA AD DP INOVA KOKIN BEOD - U STEČAJU POLIESTER DOO PRVI PARTIZAN AD LOTIKA DOO AUTOVENTIL DOO TEXTIL PREDUZEĆE KVISKO DOO E.S.-KOMERC DOO ATM DOO JASMIL DOO SRETEN GUDURIĆ AD ABC PROIZVOD DOO ROLOMATIK DOO COPPER COM DOO

BAJINA BAŠTA KOSJERIĆ (VAROŠ) SEVOJNO SEVOJNO ČESTOBRODICA UŽICE UŽICE SIROGOJNO ARILJE UŽICE SEVOJNO NOVA VAROŠ PRIBOJ UŽICE MOKRA GORA UŽICE UŽICE UŽICE PRIJEPOLJE SEVOJNO ARILJE UŽICE UŽICE BAJINA BAŠTA UŽICE

TRG DUŠANA JERKOVIĆA 1 ŽIVOJINA MIŠIĆA BB PRVOMAJSKA BB PRVOMAJSKA BB ČESTOBRODICA BB NIKOLE PAŠIĆA 38 LJUBE STOJANOVIĆA 5 31207 SIROGOJNO BB VOJVODE STEPE BB NIKOLE PAŠIĆA 30 PRVOMAJSKA BB KOKIN BROD PRIBOJSKE ČETE 44 MILOŠA OBRENOVIĆA 2 NASELJE MEĆAVNIK MILOŠA OBRENOVIĆA 2 BANJIČKA BB LJUBE STOJANOVIĆA 4 VELIKA ŽUPA BB MILIVOJA MARIĆA 40 GRDOVIĆI BB PEKARSKA 1 MILOŠA OBRENOVIĆA 2 BUŠINSKO POLJE 252 NIKOLE PAŠIĆA 50

Napomena: Iznosi su u (000) hiljadama dinara

POSLOVNI PRIHODI (AOP201) 11.127.733 9.471.269 9.278.228 5.667.303 4.269.834 3.287.323 3.083.755 1.741.825 1.410.844 1.322.017 1.298.423 1.118.163 1.100.446 995.144 988.235 941.244 938.288 860.150 826.171 813.943 786.938 764.894 760.732 713.385 713.310

NETO DOBITAK (AOP229) 3.933.140 1.351.744 469.625 380.824 178.634 177.862 94.978 91.490 80.706 76.877 74.625 69.812 69.267 63.450 62.479 58.379 56.388 56.114 54.099 53.070 49.783 48.125 46.974 44.565 42.051

ZLATIBORSKI REGION RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

20114207 07360355 20069244 07606273 07190425 07350538 07258160 07606265 07219601 07210434 07188307 20305444 07156332 07219784 07708181 07219539 07852789 07708459 17558439 20104279 07413483 07708904 07303041 07109814 07657757

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

DRINSKO-LIMSKE HE DOO NACIONALNI PARK TARA AOFI AD VALJAONICA BAKRA AD TCK DOO RZAV VODOVOD IMPOL SEVAL AD PRVI PARTIZAN AD FAP KORPORACIJA AD - U RESTRUKTUIRANJU JEDINSTVO AD GAS-AD PUTEVI AD JELEN DO AD DOO TEXTIL POLIESTER DOO JASMIL DOO SIROGOJNO CO DOO TERMORAD GROUP DOO JKP DUBOKO FASIL AD BOHOR DOO AD BUDIMKA - U RESTRUKTURIRANJU ZLATARPLAST AD BISTRICA FAP - LIVNICA SA NADGRADNJOM - U RESTRUKTUIRANJU

BAJINA BAŠTA BAJINA BAŠTA UŽICE SEVOJNO KOSJERIĆ (VAROŠ) ARILJE UŽICE SEVOJNO UŽICE PRIBOJ SEVOJNO UŽICE UŽICE JELEN DO UŽICE PRIBOJ ARILJE SIROGOJNO ČESTOBRODICA DUBOKO ARILJE UŽICE POŽEGA NOVA VAROŠ PRIJEPOLJE

TRG DUŠANA JERKOVIĆA 1 MILENKA TOPALOVIĆA 3 NIKOLE PAŠIĆA 30 PRVOMAJSKA BB ŽIVOJINA MIŠIĆA BB ČAČANSKA BB HEROJA LUNA 2 PRVOMAJSKA BB MILOŠA OBRENOVIĆA 2 RADNIČKA BB PRVOMAJSKA BB LJUBE STOJANOVIĆA 4 NIKOLE PAŠIĆA 38 JELEN DO BANJIČKA BB PRIBOJSKE ČETE 44 GRDOVIĆI BB 31207 SIROGOJNO BB ČESTOBRODICA BB BB SVETOLIKA LAZAREVIĆA 18 DIMITRIJA TUCOVIĆA 151 ZLATIBORSKA BB BISTRICA BB KOLOVRAT BB

IMPOL SEVAL AD, SEVOJNO

DRINSKO-LIMSKE HE DOO BAJINA BAŠTA

PUTEVI AD UŽICE

70.000.000

TCK DOO KOSJERIĆ

8.000.000 VALJAONICA BAKRA SEVOJNO AD SEVOJNO

IMPOL SEVAL AD, SEVOJNO

DRINSKO-LIMSKE HE DOO BAJINA BAŠTA

JEDINSTVO AD SEVOJNO, PRVOMAJSKA BB

TCK DOO KOSJERIĆ

60.000.000

TERMORAD GROUP DOO ČESTOBRODICA

7.000.000

PRVI PARTIZAN AD UŽICE

PUTEVI AD UŽICE

JEDINSTVO AD SEVOJNO

OLEKS

INOS-SINMA AD SEVOJNO

50.000.000

SIROGOJNO CO DOO SIROGOJNO

6.000.000

DOO STANIĆ ARILJE

DOO STANIĆ ARILJE

SRETEN GUDURIĆ AD UŽICE FAP KORPORACIJA AD PRIBOJ - U REST.

AOFI AD UŽICE

5.000.000

VALJAONICA BAKRA SEVOJNO AD SEVOJNO

JELEN DO AD JELEN DO

40.000.000

DP INOVA KOKIN BEOD - U STEČAJU

JASMIL DOO ARILJE E.S.-KOMERC DOO PRIJEPOLJE

POLIESTER DOO PRIBOJ

4.000.000

PRVI PARTIZAN AD UŽICE

COPPER COM DOO UŽICE

30.000.000

LOTIKA DOO MOKRA GORA

FSH MAXIPROTEIN ATM DOO SEVOJNO

AUTOVENTIL

3.000.000

DOO TEXTIL UŽICE

SIROGOJNO CO DOO SIROGOJNO

20.000.000

UKUPNI KAPITAL (AOP101) 118.141.522 8.007.644 6.061.313 5.418.431 4.803.687 2.687.782 2.156.540 2.108.971 2.062.344 2.054.337 1.978.965 1.890.254 1.602.723 811.327 675.876 658.642 647.351 640.995 607.483 553.908 534.973 456.926 436.319 420.237 407.509

PREDUZEĆE KVISKO DOO UŽICE E.S.-KOMERC DOO PRIJEPOLJE

FRUCOM DOO ARILJE

2.000.000

10.000.000

ELKOK AD KOSJERIĆ

ATM DOO SEVOJNO

DISKONTNA PRODAJA DOO POŽEGA

JASMIL DOO ARILJE

PESAK PETROL

ABC PROIZVOD DOO UŽICE

BOKI DOO ČAJETINA

ROLOMATIK DOO BAJINA BAŠTA

ELEKTROIZGRADNJA BAJINA BAŠTA

0 Prihod

SRETEN GUDURIĆ AD UŽICE

1.000.000

AD PUTEVI POŽEGA

COPPER COM DOO UŽICE

0 Dobit

BIZNIS TOP 2011/12.

175

BIZNIS TOP 2011/12.

176

RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

07649746 07980485 07146256 07206178 20108517 07152981 07644752 06460925 07327153 07364954 07178107 17523210 07612940 06637906 17466364 07573987 06256023 07364407 07192762 07182953 07190409 17533827 07176996 06283969 17472267

RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

07177984 07649746 17182536 07364407 07192762 20108517 07364954 07644752 07152981 17473395 06637906 20618345 17532278 17472267 17444476 06460925 06990738 17106341 20554720 20361581 20158468 17533827 07573987 17275747 20182296

BIZNIS TOP 2011/12.

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

PREDUZEĆE AUTO DOO ALTI DOO KONCERN FARMAKOM M.B. - I.K. GUČA AD KOMPANIJA SLOBODA AD METALAC POSUĐE ZVEZDA-HELIOS AD ATENIC-COMMERCE DOO DOO SLOVAS MILAN BLAGOJEVIĆ - NAMENSKA AD UNIPROMET DOO KOMPANIJA TAKOVO AD DOO NT-BOLERO SPONIT DOO TIS DOO ŠPIK IVERICA DOO MAXIMA DOO PAPIR PRINT DOO SPEKTAR DOO AD RUDNIK ŠUMADIJALEK DOO PROLETER AD VAPEKS DOO AKCIONARSKO DRUŠTVO TIPOPLASTIKA MD PRODUKT 92 DOO FLINT GROUP BALKAN DOO

ČAČAK ČAČAK GUČA (VAROŠICA) ČAČAK GORNJI MILANOVAC GORNJI MILANOVAC ČAČAK ČAČAK LUČANI (VAROŠICA) ČAČAK GORNJI MILANOVAC ČAČAK ČAČAK IVANJICA IVANJICA LUČANI (VAROŠICA) GORNJI MILANOVAC GORNJI MILANOVAC RUDNIK ČAČAK IVANJICA KONJEVIĆI GORNJI MILANOVAC KUKIĆI GORNJI MILANOVAC

POSLOVNI PRIHODI (AOP201) KONJEVIĆI BB 5.167.801 BULEVAR OSLOBODILACA ČAČKA 78G 3.518.103 ALBANSKE SPOMENICE BB 2.899.223 RATKA MITROVIĆA BB 2.596.133 KNEZA ALEKSANDRA 212 2.353.611 RADOVANA GRKOVIĆA 24 2.344.124 BULEVAR OSLOBODILACA 91 2.166.438 BULEVAR OSLOBOĐENJA 106 2.164.095 RADNIČKA BB 2.149.007 ĐORĐA TOMAŠEVIĆA 2 2.108.936 RADOVANA GRKOVIĆA BB 1.929.806 NIKOLE TESLE 7B 1.686.268 NIKOLE TESLE 17 1.521.780 SAĐAVAC BB 1.484.610 V. MARINKOVIĆA 139 1.380.424 DRAGIŠE MIŠOVIĆA 16 1.370.743 KORČAGINOVA 65 1.284.349 RUDNIČKA BB 1.275.967 MIŠE MIHALJOVIĆA 2 1.213.043 KRALJA PETRA I 5 1.184.309 MILINKA KUŠIĆA 108 1.158.652 KONJEVIĆI B.B. 1.110.517 RADOVANA GRKOVIĆA BB 1.067.369 MRSINCI BB 1.044.384 RADOVANA GRKOVIĆA 24 1.017.874 ADRESA

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

METALAC PREDUZEĆE AUTO DOO HABIT PHARM AD - U STEČAJU SPEKTAR DOO AD RUDNIK METALAC POSUĐE UNIPROMET DOO ATENIC-COMMERCE DOO ZVEZDA-HELIOS AD MATIS DOO TIS DOO PEKARA PONS DOO PREDUZEĆE FOKA DOO FLINT GROUP BALKAN DOO AUTO KOMERC D.O.O. DOO SLOVAS PUTEVI DOO DRUŠTVO 9. SEPTEMBAR WWW.AREA.DE DOO WELTEX DOO P.S. FASHION DESIGN DOO VAPEKS DOO MAXIMA DOO DOO METALAC-TRADE TELEMARK SYSTEMS

GORNJI MILANOVAC ČAČAK IVANJICA GORNJI MILANOVAC RUDNIK GORNJI MILANOVAC ČAČAK ČAČAK GORNJI MILANOVAC IVANJICA IVANJICA ČAČAK GORNJI MILANOVAC GORNJI MILANOVAC ČAČAK ČAČAK IVANJICA VELEREČ ČAČAK ČAČAK ČAČAK KONJEVIĆI LUČANI (VAROŠICA) GORNJI MILANOVAC ČAČAK

KNEZA ALEKSANDRA 212 KONJEVIĆI BB PRILIKE BB RUDNIČKA BB MIŠE MIHALJOVIĆA 2 KNEZA ALEKSANDRA 212 ĐORĐA TOMAŠEVIĆA 2 BULEVAR OSLOBODILACA 91 RADOVANA GRKOVIĆA 24 NASELJE SENJAK BB SAĐAVAC BB SLAVKA KRUPEŽA 77 KRAGUJEVAČKA 10 RADOVANA GRKOVIĆA 24 BRAĆE STANIĆA 45 BULEVAR OSLOBOĐENJA 106 JAVORSKA 55 VELEREČ BB BULEVAR OSLOBOĐENJA 28 ĐORĐA TOMAŠEVIĆA 160 BOGIĆEVIĆEVA 8 KONJEVIĆI B.B. DRAGIŠE MIŠOVIĆA 16 LJUBIĆSKA 1 SINĐELIĆEVA BB

Napomena: Iznosi su u (000) hiljadama dinara

NETO DOBITAK (AOP229) 406.788 366.261 311.277 296.630 265.863 247.357 214.394 198.270 154.173 153.623 109.826 103.347 96.384 90.774 89.911 78.659 62.693 55.741 54.679 54.586 51.564 51.140 50.991 44.583 44.521

MORAVIýKI REGION RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

07206178 07178107 07327153 07177984 07649746 07364407 07167610 07152981 07192762 17182536 07644752 06460925 07364954 20108517 07573987 07182899 07176996 07192819 07177046 06637906 17472267 07182562 17473395 17444476 17039580

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

KOMPANIJA SLOBODA AD KOMPANIJA TAKOVO AD MILAN BLAGOJEVIĆ - NAMENSKA AD METALAC PREDUZEĆE AUTO DOO SPEKTAR DOO JKP VODOVOD ZVEZDA-HELIOS AD AD RUDNIK HABIT PHARM AD - U STEČAJU ATENIC-COMMERCE DOO DOO SLOVAS UNIPROMET DOO METALAC POSUĐE MAXIMA DOO AUTOPREVOZ AKCIONARSKO DRUŠTVO TIPOPLASTIKA JKP FAD TIS DOO FLINT GROUP BALKAN DOO UTP MORAVA AD MATIS DOO AUTO KOMERC D.O.O. HUSKY CORPORATION DOO

ČAČAK GORNJI MILANOVAC LUČANI (VAROŠICA) GORNJI MILANOVAC ČAČAK GORNJI MILANOVAC ČAČAK GORNJI MILANOVAC RUDNIK IVANJICA ČAČAK ČAČAK ČAČAK GORNJI MILANOVAC LUČANI (VAROŠICA) ČAČAK GORNJI MILANOVAC GORNJI MILANOVAC GORNJI MILANOVAC IVANJICA GORNJI MILANOVAC ČAČAK IVANJICA ČAČAK ČAČAK

RATKA MITROVIĆA BB RADOVANA GRKOVIĆA BB RADNIČKA BB KNEZA ALEKSANDRA 212 KONJEVIĆI BB RUDNIČKA BB KRALJA PETRA I 8 RADOVANA GRKOVIĆA 24 MIŠE MIHALJOVIĆA 2 PRILIKE BB BULEVAR OSLOBODILACA 91 BULEVAR OSLOBOĐENJA 106 ĐORĐA TOMAŠEVIĆA 2 KNEZA ALEKSANDRA 212 DRAGIŠE MIŠOVIĆA 16 LOMINA 67 RADOVANA GRKOVIĆA BB VOJVODE MIŠIĆA 23 KNEZA ALEKSANDRA 210 SAĐAVAC BB RADOVANA GRKOVIĆA 24 RAJIĆEVA 5-7 NASELJE SENJAK BB BRAĆE STANIĆA 45 NEMANJINA 7 METALAC

PREDUZEĆE AUTO ČAČAK DOO KONJEVIĆI ALTI DOO ČAČAK

50.000.000

45.000.000

PREDUZEĆE AUTO ČAČAK DOO KONJEVIĆI

4.000.000

KONCERN FARMAKOM M.B. ŠABAC - I.K. GUČA

HABIT PHARM AD IVANJICA - U STEČAJU

KOMPANIJA SLOBODA AD ČAČAK

SPEKTAR DOO

METALAC POSUĐE

AD RUDNIK RUDNIK

3.500.000

METALAC POSUĐE

ZVEZDA-HELIOS AD GORNJI MILANOVAC

40.000.000

UNIPROMET DOO ČAČAK

ATENIC-COMMERCE DOO ČAČAK DOO SLOVAS ČAČAK

ATENIC-COMMERCE DOO ČAČAK

3.000.000

ZVEZDA-HELIOS AD GORNJI MILANOVAC

MILAN BLAGOJEVIĆ - NAMENSKA AD LUČANI

35.000.000

UKUPNI KAPITAL (AOP101) 3.809.435 3.489.507 3.045.129 2.715.653 2.316.746 2.113.264 1.074.510 1.022.626 999.920 950.399 928.364 872.068 861.846 761.967 745.430 571.970 559.588 502.507 498.100 495.698 476.139 467.759 451.810 425.469 422.419

MATIS DOO IVANJICA

UNIPROMET DOO ČAČAK KOMPANIJA TAKOVO AD GORNJI MILANOVAC

2.500.000

TIS DOO IVANJICA

30.000.000 PEKARA PONS DOO ČAČAK

DOO NT-BOLERO ČAČAK SPONIT DOO ČAČAK

25.000.000

TIS DOO IVANJICA

PREDUZEĆE FOKA DOO GORNJI MILANOVAC

2.000.000

FLINT GROUP BALKAN DOO GORNJI MILANOVAC

ŠPIK IVERICA DOO IVANJICA

AUTO ČAČAK KOMERC D.O.O. ČAČAK

MAXIMA DOO LUČANI

20.000.000

PAPIR PRINT DOO GORNJI MILANOVAC

DOO SLOVAS ČAČAK

1.500.000

PUTEVI DOO IVANJICA

SPEKTAR DOO

15.000.000

DRUŠTVO 9. SEPTEMBAR VELEREČ

AD RUDNIK RUDNIK ŠUMADIJALEK DOO ČAČAK

10.000.000

WWW.AREA.DE DOO ČAČAK

1.000.000 WELTEX DOO ČAČAK

PROLETER AD IVANJICA

P.S. FASHION DESIGN DOO ČAČAK

VAPEKS DOO ČAČAK

VAPEKS DOO ČAČAK

500.000

5.000.000

AD TIPOPLASTIKA GORNJI MILANOVAC

MAXIMA DOO LUČANI

MD PRODUKT 92 DOO ČAČAK - KUKIĆI

DOO METALAC-TRADE-G.MILANOVAC

FLINT GROUP BALKAN DOO G. MILANOVAC

0 Prihod

TELEMARK SYSTEMS

0 Dobit

BIZNIS TOP 2011/12.

177

BIZNIS TOP 2011/12.

178

RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

07152566 07407343 07574363 07195303 17360892 07177445 07318545 17360884 20414782 07939833 07962070 07153007 07369093 07937083 17219464 07669810 17388673 20056657 17259466 17505530 20456191 17045156 07573081 17185012 20302232

RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

07152566 07407343 17553470 17388673 07144318 07195303 20056657 17360892 06651747 07362170 20315920 17288270 17181297 20414782 17445596 07573286 17360884 20593458 07939833 07153007 20300264 17284258 07176244 17545710 17576216

BIZNIS TOP 2011/12.

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

ELEKTROSRBIJA DOO AMIGA DOO PTP REKIĆ DOO NOVI PAZAR-PUT AD BELT DOO RATINA VODA VRNJCI AD IGM MEGALIT-ŠUMNIK AD PREDUZEĆE ELEKTROVODOMONT DOO MILKOP DOO VIRDŽINIJA DOO BOBAN COMERC DOO TRGOPROMET AD DOO KOTLENIK-PROMET STELA DOO GP YU KEOPS DOO ACIKO-KOMERC DOO DOO RADIJATOR-INŽENJERING PANTELIĆ DOO REKIĆ GROUP DOO TRGOVINA 036 DOO LENADA DOO EKOFARM DOO UŠĆE OBNOVA OD DOO TEHNOGRAD-INŽENJERING MK MOUNTAIN RESORT DOO

KRALJEVO KRALJEVO NOVI PAZAR NOVI PAZAR RATINA VRNJAČKA BANJA RAŠKA KONAREVO RAŠKA KRALJEVO NOVO SELO KRALJEVO KRALJEVO NOVI PAZAR ADRANI RIBNICA KRALJEVO KRALJEVO MUR KRALJEVO BALJEVAC UŠĆE KRALJEVO KRALJEVO KOPAONIK

DIMITRIJA TUCOVIĆA 5 TIKE KOLAREVIĆA 66 NASELJE MUR BB ŠABANA KOČE 67 RATINA 251B KNEZA MILOŠA 162 STUDENIČKA 4 KONAREVO 3A VLASOVO NASELJE ADRANI 579 A NOVO SELO 1179/A AERODROMSKA 4B LAĐEVCI 540 MUR BB ADRANI 278 BERANOVA 17A ŽIVOJINA LAZIĆA SOLUNCA 6 CARA DUŠANA 23 MUR BB RIFATA BURDŽEVIĆA 10 BALJEVAČKA 139 23.NOVEMBAR BB AERODROMSKA 4A KOVANLUČKA 1 PROSTORIJE HOTELA GRAND

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

ELEKTROSRBIJA DOO AMIGA DOO SAMALD KV COMERC DOO DOO RADIJATOR-INŽENJERING HLADNJAČA AD - U STEČAJU NOVI PAZAR-PUT AD PANTELIĆ DOO BELT DOO OLI KOOP DOO TODOR DOO INDUSTRIJA VODE AQUA COM OD TEHNOPROFIL CONTO BENE JEANS DOO MILKOP DOO DECO DOO DRVO-MIX EXSPORT-IMPORT DOO - U STEČAJU PREDUZEĆE ELEKTROVODOMONT DOO GRATIM DOO VIRDŽINIJA DOO TRGOPROMET AD MAGNOOTPAD DOO DUGA COLOR DOO AD VITOJEVAC - U STEČAJU PROFI TECH DOO GTP MEGA MONT DOO

KRALJEVO KRALJEVO RATINA KRALJEVO KRALJEVO NOVI PAZAR KRALJEVO RATINA VRNJAČKA BANJA VRNJCI GRADAC KRALJEVO NOVI PAZAR RAŠKA VRNJAČKA BANJA KONAREVO KONAREVO VRNJAČKA BANJA KRALJEVO KRALJEVO KRALJEVO KRALJEVO VRNJAČKA BANJA NOVI PAZAR KRALJEVO

DIMITRIJA TUCOVIĆA 5 TIKE KOLAREVIĆA 66 RATINA 251 I ŽIVOJINA LAZIĆA SOLUNCA 6 INDUSTRIJSKA 19 ŠABANA KOČE 67 CARA DUŠANA 23 RATINA 251B KNEZA MILOŠA 188A KRALJEVAČKI PUT 9/B GRADAC BB HEROJA MARIČIĆA 86 D MIHAILA PUPINA BB VLASOVO DARINKE ČAVDAREVIĆ 14

Napomena: Iznosi su u (000) hiljadama dinara

KONAREVO 3A VRNJAČKA 42 NASELJE ADRANI 579 A AERODROMSKA 4B BEOGRADSKA 53 IV KRALJEVAČKOG BATALJONA 35/3 KNEZA MILOŠA BB DR TIRŠE 26 A VOJVODE PUTNIKA 74/7

POSLOVNI PRIHODI (AOP201) 39.468.897 3.559.038 2.108.729 1.941.918 1.630.716 1.499.764 1.380.640 1.237.703 1.141.104 1.128.878 1.125.588 1.125.205 1.069.418 1.039.782 913.502 906.987 905.482 840.045 819.715 747.481 715.377 709.150 693.300 681.261 659.604 NETO DOBITAK (AOP229) 2.828.082 334.764 185.552 166.095 135.092 120.186 93.826 89.609 83.113 76.845 74.212 70.449 69.870 66.488 66.442 65.768 61.812 55.916 55.424 54.888 51.910 44.101 43.380 43.055 41.835

RAŠKI REGION RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

07152566 07359721 20302232 20718480 07177364 07177445 07318545 07362170 17620975 07190891 17388673 07195303 17360884 07407343 17288849 17620983 20694726 17128299 07195192 17113496 07326394 07378572 07195591 20056657 17027476

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

ELEKTROSRBIJA DOO NACIONALNI PARK MK MOUNTAIN RESORT DOO PRIVREDNO DRUŠTVO TRGOMEN-NEKRETNINE DOO FONTANA - U RESTRUKTURIRANJU VODA VRNJCI AD IGM MEGALIT-ŠUMNIK AD TODOR DOO JP BORJAK JKP VODOVOD DOO RADIJATOR-INŽENJERING NOVI PAZAR-PUT AD PREDUZEĆE ELEKTROVODOMONT DOO AMIGA DOO KONCERN FARMAKOM M.B. RUDNIK SUVA RUDA DOO BELI IZVOR IBARSKE HE DOO NATIONAL GROUP DD DOO - U STEČAJU RAŠKA HOLDING KOMPANIJA AD U RESTRUKTURIRANJU VALVE PROFIL DOO DP MATARUŠKA I BOGUTOVAČKA BANJA PREDUZEĆE INTERKLIMA DOO JKP PIJACA PANTELIĆ DOO MEGALIT DOO

KRALJEVO KOPAONIK KOPAONIK RATINA VRNJAČKA BANJA VRNJAČKA BANJA RAŠKA VRNJCI VRNJAČKA BANJA KRALJEVO KRALJEVO NOVI PAZAR KONAREVO KRALJEVO RAŠKA VRNJAČKA BANJA KRALJEVO VRNJAČKA BANJA NOVI PAZAR RATINA MATARUŠKA BANJA VRNJAČKA BANJA KRALJEVO KRALJEVO RAŠKA

DIMITRIJA TUCOVIĆA 5

ELEKTROSRBIJA DOO KRALJEVO AMIGA DOO KRALJEVO

70.000.000

ELEKTROSRBIJA DOO KRALJEVO AMIGA DOO KRALJEVO

5.000.000

PTP REKIĆ DOO NOVI PAZAR

SAMALD KV COMERC DOO KRALJEVO

NOVI PAZAR-PUT AD NOVI PAZAR BELT DOO RATINA

60.000.000

DOO RADIJATOR-INŽENJERING KRALJEVO

4.500.000

HLADNJAČA AD KRALJEVO - U STEČAJU

VODA VRNJCI AD VRNJAČKA BANJA IGM MEGALIT-ŠUMNIK AD RAŠKA

NOVI PAZAR-PUT AD NOVI PAZAR

4.000.000

PANTELIĆ DOO KRALJEVO

ELEKTROVODOMONT DOO KONAREVO

50.000.000

MILKOP DOO RAŠKA

PROSTORIJE HOTELA GRAND RATINA 326G SAVE KOVAČEVIĆA 6 KNEZA MILOŠA 162 STUDENIČKA 4 KRALJEVAČKI PUT 9/B ŽIKE VALJAREVIĆA 1 27. MARTA 2 ŽIVOJINA LAZIĆA SOLUNCA 6 ŠABANA KOČE 67 KONAREVO 3A TIKE KOLAREVIĆA 66 MILUNA IVANOVIĆA 17 ŽIKE VALJAREVIĆA 1 DIMITRIJA TUCOVIĆA 5 VRNJAČKA 2 DIMITRIJA TUCOVIĆA 2 RATINA 243 B ŽIČKA B.B. KNEZA MILOŠA 161 BEOGRADSKA 42 E CARA DUŠANA 23 SRBE JOVANOVIĆA 12

UKUPNI KAPITAL (AOP101) 105.659.387 3.603.256 2.406.921 1.780.126 1.484.711 1.067.746 1.009.183 955.751 833.180 824.311 739.197 713.221 654.027 607.151 596.562 528.672 515.280 491.867 488.663 479.595 471.234 464.244 424.755 414.161 400.419

BELT DOO RATINA OLI KOOP DOO VRNJAČKA BANJA

3.500.000

TODOR DOO VRNJCI

VIRDŽINIJA DOO KRALJEVO

INDUSTRIJA VODE AQUA COM

BOBAN COMERC DOO NOVO SELO

3.000.000 OD TEHNOPROFIL KRALJEVO

TRGOPROMET AD KRALJEVO

40.000.000

CONTO BENE JEANS DOO NOVI PAZAR

DOO KOTLENIK-PROMET LAĐEVCI STELA DOO NOVI PAZAR

2.500.000

MILKOP DOO RAŠKA DECO DOO VRNJAČKA BANJA

GP YU KEOPS DOO ADRANI

30.000.000

ACIKO-KOMERC DOO RIBNICA

DRVO-MIX EXPORT-IMPORT DOO - U STEČAJU

2.000.000

ELEKTROVODOMONT DOO KONAREVO

DOO RADIJATOR-INŽENJERING KRALJEVO PANTELIĆ DOO KRALJEVO

20.000.000

GRATIM DOO VRNJAČKA BANJA

1.500.000

VIRDŽINIJA DOO KRALJEVO

REKIĆ GROUP DOO NOVI PAZAR

TRGOPROMET AD KRALJEVO

TRGOVINA 036 DOO KRALJEVO

1.000.000

MAGNOOTPAD DOO KRALJEVO

LENADA DOO BALJEVAC

10.000.000

DUGA COLOR DOO KRALJEVO

EKOFARM DOO UŠĆE OBNOVA OD KRALJEVO

500.000

AD VITOJEVAC VRNJAČKA BANJA - U STEČAJU PROFI TECH DOO NOVI PAZAR

DOO TEHNOGRAD-INŽENJERING KRALJEVO MK MOUNTAIN RESORT DOO KOPAONIK

0 Prihod

GTP MEGA MONT DOO KRALJEVO

0 Dobit

BIZNIS TOP 2011/12.

179

BIZNIS TOP 2011/12.

180

RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

07176074 17264869 07154429 07144083 06636110 06983154 20047852 20238127 06987290 07623640 07102259 07146825 17275208 20478756 07292660 07712812 20677503 07671601 07144288 07852398 17388835 07279094 07971800 07624000 20172380

RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

07154429 07176074 20236230 20022191 20238127 06983154 07852398 07102259 07623640 07715544 06636110 17507419 17228935 07712812 20478756 20172380 07279094 07629176 17003585 07292660 17275208 07971800 07409435 07671601 06114601

BIZNIS TOP 2011/12.

NAZIV PRAVNOG LICA

POSLOVNI PRIHODI (AOP201) ALEKSANDROVAC KRUŠEVAČKA 36 5.727.073 KRUŠEVAC MILOŠA OBILIĆA BB 3.591.314 KRUŠEVAC NADE MARKOVIĆ 57 2.796.610 KRUŠEVAC MILOŠA OBILIĆA BB 2.709.770 POJATE ULICA KRALJA ALEKSANDRA 78 2.296.042 KRUŠEVAC MAJKE JUGOVIĆA 14 2.227.854 KRUŠEVAC JUG BOGDANOVA 42 1.810.581 KRUŠEVAC ŽELEZNIČKA BB. 1.732.136 ALEKSANDROVAC JAŠE PETROVIĆA BB 1.436.846 KRUŠEVAC JASIČKI PUT BB 1.386.917 KRUŠEVAC BALKANSKA 72 1.329.052 KRUŠEVAC JASIČKI PUT BB 1.159.565 KRUŠEVAC PRIZRENSKA 4 1.154.260 KRUŠEVAC JASIČKI PUT BB 1.116.708 KRUŠEVAC JUG BOGDANOVA BB 970.145 KRUŠEVAC JASIČKI PUT BB (IND. ZONA) 957.817 KRUŠEVAC GLIGORIJA DIKLIĆA 99 862.375 BRZEĆE 832.166 KRUŠEVAC 14.OKT.02 831.010 KRUŠEVAC MIĆUNA PAVLOVIĆA 15 768.706 KRUŠEVAC KRALJA ALEKSANDRA UJEDINITELJA BB 739.659 KRUŠEVAC JASIČKI PUT BB 716.551 KRUŠEVAC KOŠEVI 701.583 ALEKSANDROVAC KRUŠEVAČKA 30 694.009 KOPAONIK 677.783 MESTO

AD VINO ŽUPA TRAYAL-HEM DOO RUBIN AD TRAYAL KORPORACIJA AD AGRO - MIL DOO DOO TEHNOGRADNJA FAM AD U RESTRUKTURIRANJU VIVA-92 DOO AGROZENIT LAMELA PROMET DOO DUROPACK AD PUT AD MORAVA IN DOO IDE VOZ DOO JUGOPREVOZ AD DOO JUNIOR KOMERC FENIX PROMET DOO DOO BRZMIN 14 OKTOBAR - U RESTRUKTURIRANJU KTK - KOMERC DOO JOTER DOO JAVNO KOMUNALNO PREDUZEĆE GRADSKA TOPLANA TECASI DOO ARMATURE AD - U RESTRUKTURIRANJU MLEKARA EKO - IMLEK DOO

ADRESA

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

RUBIN AD AD VINO ŽUPA TRGOVINA MATEJIĆ DOO HCP DOO VIVA-92 DOO DOO TEHNOGRADNJA KTK - KOMERC DOO DUROPACK AD LAMELA PROMET DOO DM KOSTIĆ-MLEKARA ŠUMICE DOO - U STEČAJU AGRO - MIL DOO POJATE RAD GM AD DUNIPAK DOO DOO JUNIOR KOMERC IDE VOZ DOO MLEKARA EKO-MLEK DOO JAVNO KOMUNALNO PREDUZEĆE GRADSKA TOPLANA IVAN PROMET DOO DOO MAREL JUGOPREVOZ AD MORAVA IN DOO TECASI DOO TEHNOMETAL DOO DOO BRZMIN MICRO LINE DOO

KRUŠEVAC ALEKSANDROVAC KRUŠEVAC KRUŠEVAC KRUŠEVAC KRUŠEVAC KRUŠEVAC KRUŠEVAC KRUŠEVAC KRUŠEVAC POJATE KRUŠEVAC KRUŠEVAC KRUŠEVAC KRUŠEVAC KOPAONIK KRUŠEVAC KRUŠEVAC VELIKO GOLOVODE KRUŠEVAC KRUŠEVAC KRUŠEVAC DAŠNICA BRZEĆE TRSTENIK

NADE MARKOVIĆ 57 KRUŠEVAČKA 36 BIRČANINOVA 1 MIRKA TOMIĆA PASAŽ ŽELEZNIČKA BB. MAJKE JUGOVIĆA 14 MIĆUNA PAVLOVIĆA 15 BALKANSKA 72 JASIČKI PUT BB MILOJA ZAKIĆA 3 ULICA KRALJA ALEKSANDRA 78 LOMNIČKE BORBE 2/51 KNEZA MILOŠA 16 JASIČKI PUT BB (IND. ZONA) JASIČKI PUT BB

Napomena: Iznosi su u (000) hiljadama dinara

JASIČKI PUT BB JASIČKI PUT BB VELIKO GOLOVODE BB JUG BOGDANOVA BB PRIZRENSKA 4 KOŠEVI DAŠNICA BB Ž. APOSTOLOVIĆA 8

NETO DOBITAK (AOP229) 728.558 252.032 98.305 88.586 88.205 77.173 62.185 57.995 54.882 51.139 49.477 48.367 39.913 35.880 33.798 32.688 32.270 31.772 29.360 29.025 27.711 27.612 27.352 27.076 22.455

RASINSKI REGION RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

07154429 20047852 07176074 20413662 07152264 07145837 07146825 20206861 07144253 06983154 20265566 07717636 07629176 06636110 17389025 07192983 07102259 20236230 07154780 07144229 07623640 07102658 07623909 07384912 17434217

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

RUBIN AD FAM AD U RESTRUKTURIRANJU AD VINO ŽUPA VARVARIN VOĆE DOO PRVA PETOLETKA AD - U RESTRUKTURIRANJU JKP VODOVOD PUT AD INSTITUT ZA KRMNO BILJE DOO DEVA AD DOO TEHNOGRADNJA DOO INRUB LATIFOVIĆ DOO IVAN PROMET DOO AGRO - MIL DOO DOO CINKARA ŽUPA AD DUROPACK AD TRGOVINA MATEJIĆ DOO JKSP KOMSTAN RAVNIŠTE AD LAMELA PROMET DOO METALPROMET AD PPT-HIDRAULIKA - U RESTRUKTURIRANJU DOO AROMA 1990 ZZ LUNOVO SELO - U STEČAJU

KRUŠEVAC KRUŠEVAC ALEKSANDROVAC VARVARIN TRSTENIK KRUŠEVAC KRUŠEVAC GLOBODER KRUŠEVAC KRUŠEVAC KRUŠEVAC KRUŠEVAC KRUŠEVAC POJATE KRUŠEVAC KRUŠEVAC KRUŠEVAC KRUŠEVAC TRSTENIK KRUŠEVAC KRUŠEVAC KRUŠEVAC TRSTENIK KRUŠEVAC VELIKA DRENOVA

NADE MARKOVIĆ 57 JUG BOGDANOVA 42 KRUŠEVAČKA 36 BAČINSKI PUT BB CARA DUŠANA 101 DUŠANOVA 46 JASIČKI PUT BB GLOBODER BB TRG KOSOVSKIH JUNAKA BB MAJKE JUGOVIĆA 14 NADE MARKOVIĆ 57 JASIČKI PUT BB JASIČKI PUT BB ULICA KRALJA ALEKSANDRA 78 JASIČKI PUT BB NEMANJINA 2 BALKANSKA 72 BIRČANINOVA 1 ŽIVADINA APOSTOLOVIĆA 4 TRG KOSOVSKIH JUNAKA BB JASIČKI PUT BB JASIČKI PUT BB CARA DUŠANA 101 JASIČKI PUT BB VELIKA DRENOVA BB

AD VINO ŽUPA ALEKSANDROVAC TRAYAL-HEM DOO KRUŠEVAC

40.000.000

35.000.000

25.000.000

RUBIN AD KRUŠEVAC AD VINO ŽUPA ALEKSANDROVAC

2.500.000

RUBIN AD KRUŠEVAC

TRGOVINA MATEJIĆ DOO KRUŠEVAC

TRAYAL KORPORACIJA AD KRUŠEVAC

HCP DOO KRUŠEVAC

AGRO - MIL DOO POJATE

VIVA-92 DOO KRUŠEVAC

DOO TEHNOGRADNJA KRUŠEVAC

DOO TEHNOGRADNJA KRUŠEVAC

FAM AD KRUŠEVAC U REST.

30.000.000

UKUPNI KAPITAL (AOP101) 6.856.446 3.367.261 2.181.134 1.866.208 1.504.544 972.423 758.543 680.448 608.126 496.915 481.053 374.206 348.630 333.876 331.981 324.753 314.017 303.377 300.086 300.081 292.326 291.003 277.514 250.260 242.558

2.000.000

KTK - KOMERC DOO KRUŠEVAC

VIVA-92 DOO KRUŠEVAC

DUROPACK AD KRUŠEVAC

AGROZENIT

LAMELA PROMET DOO KRUŠEVAC

LAMELA PROMET DOO KRUŠEVAC

DM KOSTIĆ-MLEKARA ŠUMICE DOO - U STEČAJU AGRO - MIL DOO POJATE

DUROPACK AD KRUŠEVAC

1.500.000

20.000.000

KRUŠEVACPUT AD KRUŠEVAC

RAD GM AD KRUŠEVAC

MORAVA IN DOO KRUŠEVAC

DUNIPAK DOO KRUŠEVAC

IDE VOZ DOO KRUŠEVAC

DOO JUNIOR KOMERC KRUŠEVAC IDE VOZ DOO KRUŠEVAC

JUGOPREVOZ KRUŠEVAC AD KRUŠEVAC DOO JUNIOR KOMERC KRUŠEVAC

15.000.000

MLEKARA EKO-MLEK DOO KAONIK

1.000.000

FENIX PROMET DOO KRUŠEVAC

JKP GRADSKA TOPLANA KRUŠEVAC

DOO BRZMIN BRZEĆE

IVAN PROMET DOO KRUŠEVAC

14 OKTOBAR - U RESTRUKTURIRANJU

DOO MAREL VELIKO GOLOVODE KRUŠEVAC

10.000.000 JUGOPREVOZ KRUŠEVAC AD KRUŠEVAC

KTK - KOMERC DOO KRUŠEVAC

500.000

5.000.000

JOTER DOO KRUŠEVAC

MORAVA IN DOO KRUŠEVAC

JKP GRADSKA TOPLANA KRUŠEVAC

TECASI DOO KRUŠEVAC

TECASI DOO KRUŠEVAC

TEHNOMETAL DOO DAŠNICA

ARMATURE AD ALEKSANDROVAC - U REST.

DOO BRZMIN BRZEĆE

MLEKARA EKO-MLEK DOO KAONIK

0 Prihod

MICRO LINE DOO TRSTENIK

0 Dobit

BIZNIS TOP 2011/12.

181

BIZNIS TOP 2011/12.

182

RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

20114142 07319665 07133731 07185090 07578865 06160000 17121162 20086319 07678479 17530909 07204132 07681224 07216009 07398824 07702493 07701594 06350704 07211856 17121189 07108958 07709536 07720297 07204124 07319649 07133812

RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

07319665 06160000 07279230 20086319 07578865 20114142 07701594 17121162 17121189 17466593 07583168 07396554 06255230 20003120 07678479 07585420 07402384 07343914 20716339 17282107 17430874 07943601 07707665 07204124 17585614

BIZNIS TOP 2011/12.

POSLOVNI PRIHODI (AOP201) DR ZORANA ĐINĐIĆA 46 A 22.648.498 12.FEBRUAR 74 15.527.353 BLAGOJA PAROVIĆA 1 3.639.545 BULEVAR SVETOG CARA KONSTANTINA BB 2.731.489 VAZDUHOPLOVACA BB 2.465.934 KNJAŽEVAČKA BB 2.253.703 VUKA KARADŽIĆA BB 2.171.202 DUŠANA POPOVIĆA 22A 2.069.787 VAZDUHOPLOVACA-PRILAZ 1A 6 1.887.882 MOMČILA POPOVIĆA 12 1.863.020 NIKODIJA STOJANOVIĆA 28-B 1.702.723 7. JULA 7 1.581.422 BLAGOJA PAROVIĆA 3 1.534.843 MRAMORSKO BRDO BB 1.426.030 KOZARAČKA 30 M-4 1.347.460 ŽIKICE ŠPANCA 41 1.280.244 ŽITKOVAČKI PUT BB 1.273.124 KNJEGINJE LJUBICE 1/I 1.253.234 STRAHINJIĆA BANA 3 1.111.962 DUŠANA TRIVUNCA 31 971.687 KOVANLUČKA 26 955.375 BULEVAR SVETOG CARA KONSTANTINA 80907.969 DIMITRIJA TUCOVIĆA 51 906.044 MRAMORSKA 10 890.237 GENERALA TRANIJEA 13-A 882.373

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

ED JUGOISTOK DOO PHILIP MORRIS OPERATIONS AD NIŠ-EKSPRES AD NISSAL AD JUGO-IMPEX DOO PUT-INŽENJERING DOO INEKS-MORAVA DOO MDGIT DOO AGROHIM DOO MAKSI-CO DOO KA MLEKARA AD BEER-COMMERCE DOO GRADSKA TOPLANA PRODUKT DOO VULIĆ & VULIĆ DOO SEMENARNA DOO FEROS DOO JKP NAISSUS ECOTRADE BG DOO MIN DIV SVRLJIG AD SVETLOST DOO YUMIS DOO ŽITOPEK AD MEDIANA PZP AD

NIŠ (GRAD) NIŠ NIŠ NIŠ NIŠ (GRAD) NIŠ GADŽIN HAN NIŠ NIŠ ALEKSINAC NIŠ BUBANJ NIŠ MRAMORSKO BRDO NIŠ NIŠ ALEKSINAC NIŠ NIŠ SVRLJIG NIŠ NIŠ NIŠ NIŠ NIŠ

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

PHILIP MORRIS OPERATIONS AD PUT-INŽENJERING DOO DUVANPROMET AD - U STEČAJU MDGIT DOO JUGO-IMPEX DOO ED JUGOISTOK DOO SEMENARNA DOO INEKS-MORAVA DOO ECOTRADE BG DOO DOO MARKET INŽENJERING KOPEX MIN-FITIP AD - U LIKVIDACIJI ELEKTROMEHANIKA DOO DOO MEDACOM AGROINVEST FOND DOO AGROHIM DOO ROBNE KUĆE DOO VOSSLOH MIN SKRETNICE DOO AERODROM SHINWON DOO READY GROUP DOO PEKARA BRANKOVIĆ DOO DOO EMO GRADNJA DMV DOO ŽITOPEK AD VAGRES ING DOO

NIŠ NIŠ NIŠ (GRAD) NIŠ NIŠ (GRAD) NIŠ (GRAD) NIŠ GADŽIN HAN NIŠ NIŠ (GRAD) NIŠ NIŠ NIŠ NIŠ (GRAD) NIŠ NIŠ NIŠ (GRAD) NIŠ NIŠ NIŠ NIŠ SVRLJIG NIŠ NIŠ LALINAC

12.FEBRUAR 74 KNJAŽEVAČKA BB BULEVAR 12. FEBRUAR BB DUŠANA POPOVIĆA 22A VAZDUHOPLOVACA BB DR ZORANA ĐINĐIĆA 46 A ŽIKICE ŠPANCA 41 VUKA KARADŽIĆA BB STRAHINJIĆA BANA 3 UČITELJ TASINA 9A BULEVAR 12. FEBRUAR BB GENERALA MILOJKA LEŠJANINA 93A UROŠA PREDIĆA 10/4 KOPITAREVA 19 VAZDUHOPLOVACA-PRILAZ 1A 6 OBRENOVIĆEVA 42 BULEVAR 12 FEBRUAR BB VAZDUHOPLOVACA 24 RADNA ZONA DONJE MEĐUROVO BB LJUBE DIDIĆA 51 BULEVAR 12 FEBRUAR 33/1 VASE ALBANCA 107A KRALJEVIĆA MARKA BB DIMITRIJA TUCOVIĆA 51 LALINAC BB

Napomena: Iznosi su u (000) hiljadama dinara

NETO DOBITAK (AOP229) 852.607 359.599 279.215 257.770 204.355 198.406 168.192 157.145 146.745 120.406 117.280 106.754 102.718 82.254 75.801 67.297 66.617 63.045 60.155 56.393 54.021 52.658 48.701 47.414 47.167

NIŠAVSKI REGION RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

20114142 07319665 07574851 07404859 17121162 07211856 07185090 07238860 07678479 07133731 07173598 20003120 20086319 07108958 07187505 07701594 20392886 17530909 07210892 07211279 07578865 07204132 07187858 07133871 06160000

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

ED JUGOISTOK DOO PHILIP MORRIS OPERATIONS AD M.D. NINI DOO DEL DOO INEKS-MORAVA DOO JKP NAISSUS NISSAL AD TP ANGROPROMET EKSPORT-IMPORT AD AGROHIM DOO NIŠ-EKSPRES AD SRBIJA-TURIST AD AGROINVEST FOND DOO MDGIT DOO MIN DIV SVRLJIG AD FRAD FILTERI DOO SEMENARNA DOO DELTA MATIC PROMENADA PALACE DOO MAKSI-CO DOO EI KORPORACIJA AD - U RESTRUKTURIRANJU POMORAVLJE AD JUGO-IMPEX DOO KA MLEKARA AD ZZ MORAVA JASTREBAC AD PUT-INŽENJERING DOO

NIŠ (GRAD) NIŠ NIŠ NIŠ (GRAD) GADŽIN HAN NIŠ NIŠ NIŠ NIŠ NIŠ NIŠ NIŠ (GRAD) NIŠ SVRLJIG ALEKSINAC NIŠ NIŠ (GRAD) ALEKSINAC NIŠ NIŠ NIŠ (GRAD) NIŠ DONJA TRNAVA NIŠ NIŠ

DR ZORANA ĐINĐIĆA 46 A 12.FEBRUAR 74 VAZDUHOPLOVACA BB LAZE LAZAREVIĆA 4 VUKA KARADŽIĆA BB KNJEGINJE LJUBICE 1/I BULEVAR SVETOG CARA KONSTANTINA BB BRANKA RADIČEVIĆA 50 VAZDUHOPLOVACA-PRILAZ 1A 6 BLAGOJA PAROVIĆA 1 7. JULA 2-A KOPITAREVA 19 DUŠANA POPOVIĆA 22A DUŠANA TRIVUNCA 31 PETRA ZECA 38 ŽIKICE ŠPANCA 41 TRG UČITELJ TASE 10, LOK. 1 MOMČILA POPOVIĆA 12 BULEVAR CARA KONSTANTINA 80-86 BULEVAR 12 FEBRUAR 129 VAZDUHOPLOVACA BB NIKODIJA STOJANOVIĆA 28-B DONJA TRNAVA BB BULEVAR 12. FEBRUAR 82 KNJAŽEVAČKA BB

ED JUGOISTOK DOO NIŠ PHILIP MORRIS OPERATIONS AD NIŠ

80.000.000

PHILIP MORRIS OPERATIONS AD NIŠ PUT-INŽENJERING DOO NIŠ

4.000.000

NIŠ-EKSPRES AD NIŠ

DUVANPROMET AD NIŠ - U STEČAJU

NISSAL AD NIŠ

MDGIT DOO NIŠ

JUGO-IMPEX DOO NIŠ

70.000.000

JUGO-IMPEX DOO NIŠ

3.500.000

PUT-INŽENJERING DOO NIŠ

ED JUGOISTOK DOO NIŠ

INEKS-MORAVA DOO GADŽIN HAN MDGIT DOO NIŠ

60.000.000

SEMENARNA DOO NIŠ INEKS-MORAVA DOO GADŽIN HAN

3.000.000

AGROHIM DOO NIŠ

ECOTRADE BG DOO NIŠ

MAKSI-CO DOO ALEKSINAC

50.000.000

NIŠKA MLEKARA AD NIŠ

DOO MARKET INŽENJERING NIŠ

2.500.000

KOPEX MIN-FITIP AD NIŠ - U LIKVIDACIJI

BEER-COMMERCE DOO NIŠ

ELEKTROMEHANIKA DOO NIŠ

GRADSKA TOPLANA

40.000.000

NIŠPRODUKT DOO

DOO MEDACOM NIŠ

2.000.000

AGROINVEST FOND DOO NIŠ

VULIĆ & VULIĆ DOO NIŠ

AGROHIM DOO NIŠ

SEMENARNA DOO NIŠ

30.000.000

UKUPNI KAPITAL (AOP101) 42.901.351 11.509.543 2.058.306 1.344.810 1.141.846 1.003.397 992.341 921.384 847.389 789.453 784.430 730.731 676.878 662.798 595.681 573.718 535.878 463.879 452.611 436.125 431.254 424.992 422.029 412.372 402.056

FEROS DOO ALEKSINAC

ROBNE KUĆE DOO NIŠ

1.500.000

VOSSLOH MIN SKRETNICE DOO NIŠ

JKP NAISSUS NIŠ

AERODROM NIŠ

ECOTRADE BG DOO NIŠ

SHINWON DOO NIŠ

1.000.000

20.000.000 MIN DIV SVRLJIG AD SVRLJIG

READY GROUP DOO NIŠ

SVETLOST DOO NIŠ

PEKARA BRANKOVIĆ DOO NIŠ

YUMIS DOO NIŠ

10.000.000

DMV DOO NIŠ

MEDIANA

ŽITOPEK AD NIŠ

PZP NIŠ AD NIŠ

0 Prihod

DOO EMO GRADNJA SVRLJIG

500.000

ŽITOPEK AD NIŠ

VAGRES ING DOO LALINAC SVRLJIG

0 Dobit

BIZNIS TOP 2011/12.

183

BIZNIS TOP 2011/12.

184

RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

20521694 17273094 07108079 07852568 20609613 07204230 07585055 06136869 17217895 07107315 07717032 17555073 07929366 07375930 17429396 20463210 20059958 20155205 20697300 06862349 07107129 06082157 06137385 20376724 20674768

RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

07108079 07585055 17273094 07852568 20674768 20697300 20663731 07375930 07107315 06082157 17429396 20663880 07717032 20685166 20629924 06282083 20306408 06136869 06618456 20751231 17227467 20157763 07107170 17574108 20155205

BIZNIS TOP 2011/12.

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

LEONI WIRING SYSTEMS SOUTHEAST DOO LAZAR DOO PLANINKA AD RIČ DOO SIMPO ŠIK DOO FOM DOO DOO TELEKOMUNIKACIJA TIMOR DOO 1.DEC MLADOST-TMP DOO PROAL DOO PROGAS DOO KAT-KOMERC DOO EURO COMMERCE DOO DRUŠTVO MIA OD BIŠKO PROMET DOO BELIS TOP DOO MIDI ORGANIC DOO BIRO - STEVANOVIĆ DOO SISTEM MILCOM CO NIKODIJE STOJANOVIĆ - TATKO AD ČIP DOO MLIN TIMOTIJEVIĆ DOO AGROPLOD 2008 DOO TOPLICAGRADNJA DOO

PROKUPLJE BLACE KURŠUMLIJA PROKUPLJE KURŠUMLIJA PROKUPLJE BLACE KURŠUMLIJA ŽITORAĐA MALA PLANA PROKUPLJE NOVA BOŽURNA BLACE PROKUPLJE BLACE DONJE KORDINCE KURŠUMLIJA DONJE GRGURE PROKUPLJE PROKUPLJE PROKUPLJE PROKUPLJE BLACE PROKUPLJE PROKUPLJE

PANE ĐUKIĆA 1 KRALJA PETRA PRVOG 109 KOSOVSKA 38 NOVA BOŽURNA BB KOSOVSKA 67 DRAGANJA 3 KRALJA PETRA I 153 KOSOVSKA 21 MALA PLANA BB BATE STEFANOVIĆA 91 NOVA BOŽURNA BB KARAĐORĐEVA 119 DRAGOLJUBA RAKIĆA 9 KRALJA PETRA BB NEMANJINA 9 DONJE GRGURE BB VELJKA VLAHOVIĆA 11/30 PLOČNIK VASILIJE ĐUROVIĆ-ŽARKI 1 KRALJEVIĆA MARKA 62 KAŠEVAR MALOPLANSKA 59 VASILIJA ĐUROVIĆA -ŽARKI 56

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

PLANINKA AD DOO TELEKOMUNIKACIJA LAZAR DOO BLACE RIČ DOO TOPLICAGRADNJA DOO BIRO - STEVANOVIĆ DOO EXKLUZIV EURO COMMERCE DOO MLADOST-TMP DOO ČIP DOO DRUŠTVO MIA OD TZR RECYCLING INDUSTRY DOO PROAL DOO ĆURE DMD DOO GAMA CONSULTING DOO ABM ELEKTRO N.T.S. TIMOR DOO METALURG MAK-GRADNJA DOO FIAZ-ZAŠTITA - U RESTRUKTURIRANJU EXIT LTD DOO FIAZ AD - U STEČAJU KONUS-S DOO MIDI ORGANIC DOO

KURŠUMLIJA BLACE BLACE PROKUPLJE PROKUPLJE PROKUPLJE KURŠUMLIJA PROKUPLJE MALA PLANA PROKUPLJE BLACE PROKUPLJE PROKUPLJE BLACE PROKUPLJE PROKUPLJE BLACE KURŠUMLIJA PROKUPLJE KURŠUMLIJA PROKUPLJE PROKUPLJE PROKUPLJE PROKUPLJE DONJE GRGURE

KOSOVSKA 38 KRALJA PETRA I 153 KRALJA PETRA PRVOG 109 NOVA BOŽURNA BB VASILIJA ĐUROVIĆA -ŽARKI 56 VELJKA VLAHOVIĆA 11/30 TOPLIČKA 7 DRAGOLJUBA RAKIĆA 9 MALA PLANA BB KRALJEVIĆA MARKA 62 KRALJA PETRA BB VASILIJA ĐUROVIĆA -ŽARKOG 13 BATE STEFANOVIĆA 91 VOJVODE MIŠIĆA BB VASILIJE ĐUROVIĆ ŽARKI 56 DRAGOLJUBA RAKIĆA 7 A MILANA TOPLICE 37 KOSOVSKA 21 PEĆKA BB VUKA KARADŽIĆA 19 VUKA KARADŽIĆA 2 SIMONOVAČKA 9 PANA ĐUKIĆA 1 VASILIJA ĐOROVIĆA ŽARKOG 1 DONJE GRGURE BB

Napomena: Iznosi su u (000) hiljadama dinara

POSLOVNI PRIHODI (AOP201) 1.242.592 934.762 900.329 847.162 749.024 694.606 543.758 503.150 440.754 389.946 227.496 225.696 219.456 205.112 201.229 191.366 172.042 171.428 166.093 165.222 148.719 145.411 145.358 143.458 131.687

NETO DOBITAK (AOP229) 158.434 96.904 53.110 25.455 23.787 23.244 20.460 19.941 19.182 19.000 18.713 18.512 11.563 9.929 9.216 8.753 8.294 8.130 8.114 7.864 7.529 7.517 7.003 6.143 6.102

TOPLIýKI REGION RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

07342276 20521694 07108079 07107315 17273094 07585055 07375930 07204230 17217895 07187408 06974384 07107323 07108478 17552228 07345526 20164620 07852568 17429396 17442350 07597134 17574108 07599617 06137385 17269232 20303743

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

SELOVA LEONI WIRING SYSTEMS SOUTHEAST DOO PLANINKA AD MLADOST-TMP DOO LAZAR DOO DOO TELEKOMUNIKACIJA EURO COMMERCE DOO FOM DOO 1.DEC MILAN TOPLICA DOO FRUTO-VINO ŽUPA DOO TRGOPROMET DOO AD ČELIK EI HERCULEM DOO KOPAONIK AD - U RESTRUKTURIRANJU MASTER MILK DOO RIČ DOO DRUŠTVO MIA OD KJP GRADSKI VODOVOD PREDUZEĆE MI-MI DOO KONUS-S DOO PREDUZEĆE ĆURE EXPORT IMPORT DOO MLIN TIMOTIJEVIĆ DOO PRUNUM DOO METALAC COMPANY DOO

KURŠUMLIJA PROKUPLJE KURŠUMLIJA MALA PLANA BLACE BLACE PROKUPLJE PROKUPLJE ŽITORAĐA TULARE BLACE PROKUPLJE ŽITORAĐA ŽITORAĐA KURŠUMLIJA BLACE PROKUPLJE BLACE PROKUPLJE BLACE PROKUPLJE BLACE BLACE DONJE GRGURE KURŠUMLIJA

TOPLIČKA 1 PANE ĐUKIĆA 1 KOSOVSKA 38 MALA PLANA BB KRALJA PETRA PRVOG 109 KRALJA PETRA I 153 DRAGOLJUBA RAKIĆA 9 DRAGANJA 3

10.000.000

9.000.000

MILUTINA USKOKOVIĆA BB

PLANINKA AD KURŠUMLIJA

LEONI WIRING SYSTEMS SOUTHEAST DOO LAZAR DOO BLACE

TULARE BB STEVANA NEMANJE BB TRG TOPLIČKIH JUNAKA 5 SVETOSAVSKA 21 TOPLIČKIH HEROJA 1 KOSOVSKA 67 7. JUL BB NOVA BOŽURNA BB KRALJA PETRA BB VASILIJA ĐUROVIĆA-ŽARKOG 56 SEDMI JULI BB VASILIJA ĐOROVIĆA ŽARKOG 1 VOJVODE MIŠIĆA BB KAŠEVAR

UKUPNI KAPITAL (AOP101) 2.529.365 1.153.635 776.203 453.419 359.836 272.861 226.696 221.730 211.491 164.953 133.264 127.618 125.089 110.581 108.874 106.712 100.851 94.383 73.693 68.430 67.272 62.174 61.406 58.400 58.183

DOO TELEKOMUNIKACIJA BLACE

700.000

PLANINKA AD KURŠUMLIJA

LAZAR DOO BLACE

RIČ DOO PROKUPLJE

RIČ DOO PROKUPLJE TOPLICAGRADNJA DOO PROKUPLJE

SIMPO ŠIK DOO KURŠUMLIJA

600.000 8.000.000

FOM DOO PROKUPLJE

BIRO - STEVANOVIĆ DOO PROKUPLJE

DOO TELEKOMUNIKACIJA BLACE

EXKLUZIV EURO COMMERCE DOO PROKUPLJE

TIMOR DOO KURŠUMLIJA 1.dec

7.000.000

500.000

MLADOST-TMP DOO MALA PLANA

MLADOST-TMP DOO MALA PLANA

ČIP DOO PROKUPLJE

PROAL DOO PROKUPLJE

DRUŠTVO MIA OD BLACE

6.000.000 PROGAS DOO PROKUPLJE, NOVA BOŽURNA

5.000.000

PROAL DOO PROKUPLJE

EURO COMMERCE DOO PROKUPLJE

ĆURE DMD DOO BLACE

DRUŠTVO MIA OD BLACE

4.000.000

TZR RECYCLING INDUSTRY DOO PROKUPLJE

400.000

KAT-KOMERC DOO BLACE

GAMA CONSULTING DOO PROKUPLJE

300.000

BIŠKO PROMET DOO PROKUPLJE

ABM ELEKTRO

BELIS TOP DOO KURŠUMLIJA

N.T.S. TIMOR DOO KURŠUMLIJA

MIDI ORGANIC DOO DONJE GRGURE

3.000.000

BIRO - STEVANOVIĆ DOO PROKUPLJE

200.000

METALURG MAK-GRADNJA DOO KURŠUMLIJA

SISTEM MILCOM CO

2.000.000

FIAZ-ZAŠTITA - U RESTRUKTURIRANJU

NIKODIJE STOJANOVIĆ - TATKO AD PROKUPLJE ČIP DOO PROKUPLJE

1.000.000

Prihod

EXIT LTD DOO PROKUPLJE

MLIN TIMOTIJEVIĆ DOO KAŠEVAR, BLACE

FIAZ AD PROKUPLJE - U STEČAJU

AGROPLOD 2008 DOO PROKUPLJE

KONUS-S DOO PROKUPLJE

TOPLICAGRADNJA DOO PROKUPLJE

0

100.000

MIDI ORGANIC DOO DONJE GRGURE

0 Dobit

BIZNIS TOP 2011/12.

185

BIZNIS TOP 2011/12.

186

RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

17466461 07187769 17466534 20513543 06136834 07130953 06622453 17466585 20081228 06845029 07299974 20395222 20476397 17108522 20107456 07295871 17109669 20048425 17123572 20702095 07131518 06076831 06167624 17469126 07131500

RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

17466461 06136834 20081228 17466534 07187769 17108522 20053763 20259752 06622453 06845029 20392363 20048425 20476397 17109669 17466526 17469126 07933487 07605528 07630310 06093566 17123572 17105892 07386087 20513543 07288689

BIZNIS TOP 2011/12.

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

TIGAR TYRES DOO, TIGAR AD TIGAR OBUĆA DOO SUKO COLOR DOO D-COMPANY DOO IO PRVI MAJ AD - U RESTRUKTURIRANJU MARMIL DOO TIGAR TEHNIČKA GUMA DOO S&V DRILLING MINE SERVICES DOO MUSTANG DOO KOMUNALAC OZ PI PLUS STRAJT SLOBODNA ZONA AD TIGAR INCON DOO GRADSKA TOPLANA MAGMONT DOO AD APETIT UNIMETAL DOO TIGAR UGOSTITELJSTVO DOO VODOVOD I KANALIZACIJA ANTIĆ I SIN DOO ABAKUS DOO OBUĆA PAVLE DOO JP KOMUNALAC

PIROT PIROT PIROT SUKOVO BABUŠNICA PIROT PIROT PIROT PIROT PIROT DIMITROVGRAD PIROT PIROT PIROT PIROT PIROT PIROT BELA PALANKA PIROT PIROT PIROT PIROT PIROT BELA PALANKA PIROT

NIKOLE PAŠIĆA 213 NIKOLE PAŠIĆA 213 NIKOLE PAŠIĆA 197 SUKOVO BB RATKA PAVLOVIĆA BB NIKOLE PAŠIĆA BB 22 DIVIZIJE 1 NIKOLE PAŠIĆA 197 PREDRAGA BOŠKOVIĆA 1/9 TRG REPUBLIKE 2 BALKANSKA 30 SRPSKIH VLADARA 22 22. DIVIZIJE 12 NIKOLE PAŠIĆA BB NIKOLE PAŠIĆA 197 SRPSKIH VLADARA 77 LAVA TOLSTOJA 17 PARTIZANSKI PUT 114 NIKOLE PAŠIĆA 216 NIKOLE PAŠIĆA 213 VOJVODE MIŠIĆA BB PROTE MATEJE 10 NIKOLE PAŠIĆA 116 NASELJE NOVO SELO VOJVODE MIŠIĆA 50

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

TIGAR TYRES DOO, D-COMPANY DOO S&V DRILLING MINE SERVICES DOO TIGAR OBUĆA DOO TIGAR AD SLOBODNA ZONA AD DRUMOVI A&D DOO BORJANA MARMIL DOO MUSTANG DOO SOCCI AD APETIT STRAJT MAGMONT DOO TIGAR OBEZBEĐENJE DOO OBUĆA PAVLE DOO GIP PI-PRESS DOO PEXIM DOO AKCION SA PO KAR - MOD INTERNACIONAL DOO UNIMETAL DOO POLJOAUTO DOO MAGET DOO SUKO COLOR DOO ZZ TOPLI DO

PIROT BABUŠNICA PIROT PIROT PIROT PIROT PIROT PIROT PIROT PIROT PIROT BELA PALANKA PIROT PIROT PIROT BELA PALANKA PIROT PIROT DIMITROVGRAD PIROT PIROT PIROT PIROT SUKOVO TOPLI DO

NIKOLE PAŠIĆA 213 RATKA PAVLOVIĆA BB PREDRAGA BOŠKOVIĆA 1/9 NIKOLE PAŠIĆA 197 NIKOLE PAŠIĆA 213 NIKOLE PAŠIĆA BB NASELJE GNJILAN 2 BARJEČIFLIČKI PUT BB 22 DIVIZIJE 1 TRG REPUBLIKE 2 VOJVODE MOMČILA 52A PARTIZANSKI PUT 114 22. DIVIZIJE 12 LAVA TOLSTOJA 17 NIKOLE PAŠIĆA 213 NASELJE NOVO SELO ĐERAM 32 CARA DUŠANA BB VASIL LEVSKI 12 LAZE LAZAREVIĆA 14 NIKOLE PAŠIĆA 216 VOJVODE MOMČILA BB SRPSKIH VLADARA 101 SUKOVO BB TOPLI DO BB

Napomena: Iznosi su u (000) hiljadama dinara

POSLOVNI PRIHODI (AOP201) 24.187.345 4.142.791 2.008.517 1.139.835 687.593 682.796 446.500 424.959 409.441 385.874 359.848 345.263 334.932 282.617 269.264 248.354 242.516 211.080 208.227 188.658 186.378 182.687 170.251 168.609 163.224 NETO DOBITAK (AOP229) 2.611.469 234.547 196.620 152.975 121.996 69.035 37.277 26.966 25.025 24.667 22.416 20.486 19.897 17.627 15.373 15.017 12.518 9.955 9.459 9.030 8.462 7.979 6.810 6.584 6.020

PIROTSKI REGION RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

17466461 07187769 17466534 06136834 17466585 07131518 07659407 20081228 20107456 17108522 20259752 07299974 20702095 17466569 07215193 07663706 17469126 07620667 06845029 17123572 07592230 06622453 06076831 07605528 07933487

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

TIGAR TYRES DOO, TIGAR AD TIGAR OBUĆA DOO D-COMPANY DOO TIGAR TEHNIČKA GUMA DOO VODOVOD I KANALIZACIJA STOČAR - U STEČAJU S&V DRILLING MINE SERVICES DOO TIGAR INCON DOO SLOBODNA ZONA AD BORJANA KOMUNALAC TIGAR UGOSTITELJSTVO DOO TIGAR HEMIJSKI PROIZVODI DOO BLAGOJE KOSTIĆ-CRNI MARKO AD PREDUZEĆE GALI DOO OBUĆA PAVLE DOO MIN-HOLDING CO MIN-BALKAN AD - U STEČAJU MUSTANG DOO UNIMETAL DOO LISCA MARMIL DOO ANTIĆ I SIN DOO PEXIM DOO GIP PI-PRESS DOO

PIROT PIROT PIROT BABUŠNICA PIROT PIROT DIMITROVGRAD PIROT PIROT PIROT PIROT DIMITROVGRAD PIROT PIROT PIROT PIROT BELA PALANKA VELIKO BONJINCE PIROT PIROT BABUŠNICA PIROT PIROT PIROT PIROT

NIKOLE PAŠIĆA 213 NIKOLE PAŠIĆA 213 NIKOLE PAŠIĆA 197 RATKA PAVLOVIĆA BB NIKOLE PAŠIĆA 197 VOJVODE MIŠIĆA BB BALKANSKA 159 PREDRAGA BOŠKOVIĆA 1/9 NIKOLE PAŠIĆA 197 NIKOLE PAŠIĆA BB BARJEČIFLIČKI PUT BB BALKANSKA 30 NIKOLE PAŠIĆA 213 NIKOLE PAŠIĆA 213 ŠAĐINE VODENICE 6 SRPSKIH VLADARA 423 NASELJE NOVO SELO TRG REPUBLIKE 2 NIKOLE PAŠIĆA 216 Ž. NIKOLIĆA 83 22 DIVIZIJE 1 PROTE MATEJE 10 CARA DUŠANA BB ĐERAM 32

TIGAR TYRES DOO, PIROT TIGAR AD PIROT

40.000.000

TIGAR TYRES DOO, PIROT D-COMPANY DOO BABUŠNICA

4.000.000

TIGAR OBUĆA DOO PIROT

S&V DRILLING MINE SERVICES DOO PIROT

SUKO COLOR DOO SUKOVO

TIGAR OBUĆA DOO PIROT

D-COMPANY DOO BABUŠNICA

35.000.000

TIGAR AD PIROT

3.500.000

IO PRVI MAJ AD PIROT - U REST.

SLOBODNA ZONA PIROT AD PIROT

MARMIL DOO PIROT TIGAR TEHNIČKA GUMA DOO PIROT

30.000.000

DRUMOVI A&D DOO PIROT

3.000.000

BORJANA

S&V DRILLING MINE SERVICES DOO PIROT

MARMIL DOO PIROT

MUSTANG DOO PIROT

25.000.000

KOMUNALAC

MUSTANG DOO PIROT

2.500.000

SOCCI

OZ PI PLUS PIROT

AD APETIT BELA PALANKA

STRAJT

20.000.000

UKUPNI KAPITAL (AOP101) 11.113.957 2.884.851 870.449 590.914 363.891 295.785 254.538 237.306 169.796 145.104 142.138 137.678 132.398 131.401 116.786 113.559 97.160 88.530 86.976 79.542 74.307 71.467 67.576 66.089 64.983

SLOBODNA ZONA PIROT AD PIROT

STRAJT

2.000.000

MAGMONT DOO PIROT

TIGAR INCON DOO PIROT

?IGAR OBEZBEĐENJE DOO PIROT

GRADSKA TOPLANA PIROT

OBUĆA PAVLE DOO BELA PALANKA

1.500.000

15.000.000

MAGMONT DOO PIROT

GIP PI-PRESS DOO PIROT

AD APETIT BELA PALANKA

PEXIM DOO PIROT

UNIMETAL DOO PIROT

10.000.000

KAR - MOD INTERNACIONAL DOO PIROT

VODOVOD I KANALIZACIJA

UNIMETAL DOO PIROT

ANTIĆ I SIN DOO PIROT

5.000.000

AKCION SA PO DIMITROVGRAD

1.000.000

TIGAR UGOSTITELJSTVO DOO PIROT

POLJOAUTO DOO PIROT

500.000

ABAKUS DOO PIROT

MAGET DOO PIROT

OBUĆA PAVLE DOO BELA PALANKA JP KOMUNALAC PIROT

0 Prihod

SUKO COLOR DOO SUKOVO

0

ZZ TOPLI DO PIROT

Dobit

BIZNIS TOP 2011/12.

187

BIZNIS TOP 2011/12.

188

RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

07204817 20165260 17370642 17289446 07968167 17016059 17270834 20042877 06462391 20274182 07196245 07962576 17120093 07710518 07655347 08813876 07959079 07204906 07964099 07605188 07643659 20400714 20472944 20664789 17540793

RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

07196245 17120093 17289446 17540793 20419385 08813876 20400714 20305967 07605188 07139632 17545876 20274182 07968167 07613962 17370642 06462391 17016059 07964099 20103582 20039221 07962576 07655347 20234407 06111483 07204884

BIZNIS TOP 2011/12.

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

ZDRAVLJE AD PRIMA NOVA PREDUZEĆE ORION DOO RUDNIK LECE DOO JUGPROM DOO BVG KOMERC DOO TP MESOKOMBINAT-PROMET DOO BANKOVIĆ METLAKOMERC DOO VINARCE, MORAVKA PRO DOO POREČJE DOO BANE-KOMERC DOO IGM MLADOST DOO DOO ŠAR-PROM ZOLJEVO-PROMET DOO NEVENA COLOR DOO MITIĆ DOO AD INTERLEMIND GUMAPROMET DOO METALKOMERC DOO PREDUZEĆE STRELA DOO BRAĆA ĐOKIĆ DOO LEBOX-LEDER DOO BSB-PLAST DOO VUKŠA INŽENJERING DOO

LESKOVAC LESKOVAC BOBIŠTE MEDVEĐA LESKOVAC LESKOVAC LESKOVAC CRNA TRAVA LESKOVAC LESKOVAC VUČJE KUMAREVO LESKOVAC VLASOTINCE GRDELICA (VAROŠ) LESKOVAC KUMAREVO LESKOVAC LESKOVAC LESKOVAC KLAJIĆ LESKOVAC LUGARE STAJKOVCE VLASOTINCE

VLAJKOVA 199 TEKSTILNA 97 ZLATIBORSKA 2 BOŽIDARA STOJANOVIĆA 1 TEKSTILNA 97 GOJKA ZEČEVIĆA 12 SELO TUREKOVAC BB MILENTIJA POPOVIĆA BB VINARCE TEKSTILNA 97 KOSTE STAMENKOVIĆ 10 KUMAREVO BB PUŠKINOVA BB 29.NOV.49 ORAOVAČKI PUT BB ĐORĐA STAMENKOVIĆA BB KUMAREVO BB SIME POGAČAREVIĆA 5 DURMITORSKA BB BABIČKOG ODREDA 27 KLAJIĆ BB BOŽIDARA VELIČKOVIĆA 79 LUGARE BB

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

POREČJE DOO IGM MLADOST DOO RUDNIK LECE DOO VUKŠA INŽENJERING DOO PWW DEPONIJA DVA DOO NEVENA COLOR DOO BRAĆA ĐOKIĆ DOO SPEBO DOO METALKOMERC DOO IGM MLADOST-RAD AD VLASINA-INŽENJERING DOO MORAVKA PRO DOO JUGPROM DOO MLADOST DOO PREDUZEĆE ORION DOO METLAKOMERC DOO VINARCE BVG KOMERC DOO GUMAPROMET DOO DOO BLAND ZLOĆUDOVO ENERGOSISTEM ČOGURIĆ DOO BANE-KOMERC DOO ZOLJEVO-PROMET DOO MEHANIZACIJA ING DOO DOO EXPERT AD MAŠINOTEKS - U STEČAJU

VUČJE LESKOVAC MEDVEĐA VLASOTINCE LESKOVAC LESKOVAC LESKOVAC LESKOVAC LESKOVAC VLASOTINCE VLASOTINCE LESKOVAC LESKOVAC LESKOVAC BOBIŠTE LESKOVAC LESKOVAC LESKOVAC ZLOĆUDOVO LESKOVAC KUMAREVO GRDELICA (VAROŠ) VLASOTINCE LESKOVAC LESKOVAC

KOSTE STAMENKOVIĆ 10 PUŠKINOVA BB BOŽIDARA STOJANOVIĆA 1 VLASOTINAČKIH BRIGADA 20 BULEVAR OSLOBOĐENJA 147 ĐORĐA STAMENKOVIĆA BB BOŽIDARA VELIČKOVIĆA 79 NORVEŽANSKA 16 BABIČKOG ODREDA 27 INDUSTRIJSKA ZONA BB MARKA OREŠKOVIĆA 77 TEKSTILNA 97 TEKSTILNA 97 PASJAČKOG ODREDA 108 ZLATIBORSKA 2 VINARCE GOJKA ZEČEVIĆA 12 DURMITORSKA BB ZLOĆUDOVO ZEJNEL AJDINI 25 KUMAREVO BB ORAOVAČKI PUT BB 29.NOVEMBRA BB NJEGOŠEVA 54 NJEGOŠEVA 93

Napomena: Iznosi su u (000) hiljadama dinara

VLASOTINAČKIH BRIGADA 20

POSLOVNI PRIHODI (AOP201) 3.414.140 2.777.549 1.811.682 1.190.006 1.025.825 905.963 846.312 815.893 783.960 768.209 763.140 731.689 728.873 723.927 709.599 671.064 559.116 537.208 525.319 481.561 453.494 435.902 435.028 420.124 413.642

NETO DOBITAK (AOP229) 622.781 154.517 86.169 82.726 76.443 54.999 40.367 37.795 35.169 32.409 29.483 27.753 25.794 24.418 24.293 24.153 20.509 19.336 19.314 18.491 18.289 17.460 16.973 16.880 16.593

JABLANIýKI REGION RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

07204817 17120093 07204752 17289446 20660805 06250033 17224247 07105177 08813876 17545876 20460563 07964099 07105428 07367970 17540793 07197411 20666013 06479561 20165260 20691212 20070838 06827772 07204787 20710535 06111483

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

ZDRAVLJE AD IGM MLADOST DOO JKP VODOVOD RUDNIK LECE DOO RADANSKA VODA DOO JP ZA VODOSNABDEVANJE JKP VODOVOD NEVENA AD - U RESTRUKTURIRANJU NEVENA COLOR DOO VLASINA-INŽENJERING DOO SONDER - DUX GUMAPROMET DOO HUP BALKAN AD DRVOPROMET DOO VUKŠA INŽENJERING DOO DOO LETEKS - U STEČAJU HBL DOO CEMENTNI PROIZVODI DOO PRIMA NOVA MLEKARA MANAGEMENT DOO S.M.O. - PUMP DOO - U STEČAJU PRODUCT DOO KOMUNALAC S&M MONS DOO DOO EXPERT

LESKOVAC LESKOVAC LESKOVAC MEDVEĐA LEBANE BOJNIK VLASOTINCE LESKOVAC LESKOVAC VLASOTINCE TUREKOVAC LESKOVAC LESKOVAC LESKOVAC VLASOTINCE LESKOVAC LESKOVAC VLASOTINCE LESKOVAC LESKOVAC LESKOVAC PEČENJEVCE LESKOVAC LESKOVAC LESKOVAC

VLAJKOVA 199 PUŠKINOVA BB PANA ĐUKIĆA 14 BOŽIDARA STOJANOVIĆA 1 DEVETNAESTI AVGUST 15 ZELE VELJKOVIĆ BB NEMANJINA 36 ĐORĐA STAMENKOVIĆA BB ĐORĐA STAMENKOVIĆA BB MARKA OREŠKOVIĆA 77 TUREKOVAC DURMITORSKA BB DURMITORSKA BB 1. MAJA 130 VLASOTINAČKIH BRIGADA 20 TEKSTILNA 57 DURMITORSKA BB INDUSTRIJSKA ZONA BB TEKSTILNA 97 TEKSTILNA 97 RADE ŽUNIĆA 181 MARŠALA TITA BB JUŽNOMORAVSKIH BRIGADA 100 RADE ŽUNIĆA BB NJEGOŠEVA 54

POREČJE DOO VUČJE

ZDRAVLJE AD LESKOVAC PRIMA NOVA

25.000.000

IGM MLADOST DOO LESKOVAC

1.600.000

PREDUZEĆE ORION DOO BOBIŠTE

RUDNIK LECE DOO MEDVEĐA

RUDNIK LECE DOO MEDVEĐA

VUKŠA INŽENJERING DOO VLASOTINCE

JUGPROM DOO LESKOVAC

PWW DEPONIJA DVA DOO LESKOVAC

1.400.000

NEVENA COLOR DOO LESKOVAC

BVG KOMERC DOO LESKOVAC

20.000.000

UKUPNI KAPITAL (AOP101) 3.006.680 993.428 971.259 884.384 530.797 394.422 390.066 381.768 341.048 325.230 317.172 308.426 300.658 276.828 275.029 274.747 271.260 258.347 257.745 250.505 237.491 234.919 216.980 212.950 206.083

BRAĆA ĐOKIĆ DOO LESKOVAC

TP MESOKOMBINAT-PROMET DOO LESKOVAC BANKOVIĆ

1.200.000

SPEBO DOO LESKOVAC METALKOMERC DOO

METLAKOMERC DOO VINARCE, LESKOVAC

IGM MLADOST-RAD AD VLASOTINCE

MORAVKA PRO DOO LESKOVAC POREČJE DOO VUČJE

1.000.000

VLASINA-INŽENJERING DOO VLASOTINCE

15.000.000 BANE-KOMERC DOO KUMAREVO-LESKOVAC

MORAVKA PRO DOO LESKOVAC

IGM MLADOST DOO LESKOVAC DOO ŠAR-PROM VLASOTINCE

JUGPROM DOO LESKOVAC

800.000

MLADOST DOO LESKOVAC

ZOLJEVO-PROMET DOO GRDELICA

PREDUZEĆE ORION DOO BOBIŠTE

NEVENA COLOR DOO LESKOVAC

10.000.000

MITIĆ DOO KUMAREVO LESKOVAC

METLAKOMERC DOO VINARCE, LESKOVAC

600.000 BVG KOMERC DOO LESKOVAC

AD INTERLEMIND LESKOVAC

GUMAPROMET DOO LESKOVAC

GUMAPROMET DOO LESKOVAC

DOO BLAND ZLOĆUDOVO-LESKOVAC

400.000 5.000.000

METALKOMERC DOO

ENERGOSISTEM ČOGURIĆ DOO LESKOVAC

PREDUZEĆE STRELA DOO KLAJIĆ

BANE-KOMERC DOO KUMAREVO-LESKOVAC

BRAĆA ĐOKIĆ DOO LESKOVAC

MEHANIZACIJA ING DOO VLASOTINCE

BSB-PLAST DOO VLASOTINCE, STAJKOVCE

DOO EXPERT LESKOVAC

VUKŠA INŽENJERING DOO VLASOTINCE

0 Prihod

ZOLJEVO-PROMET DOO GRDELICA

200.000

LEBOX-LEDER DOO LEBANE, LUGARE

AD MAŠINOTEKS LESKOVAC - U STEČAJU

0 Dobit

BIZNIS TOP 2011/12.

189

BIZNIS TOP 2011/12.

190

RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

07105681 07137923 07178972 20564229 17498185 17180983 06874789 20125535 17042521 20539763 17423851 17294407 17129546 07105380 17127012 07205236 17288261 07105720 20023562 17340689 17295497 20090766 17498177 17254375 07207824

RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

07137923 17498185 17127012 17295497 17294407 07105681 17423851 17180983 17619756 20281235 17288261 17115707 17448439 17042521 20090766 17270354 17547852 17254375 07370954 20023562 17499084 06590870 20663901 20539763 07137346

BIZNIS TOP 2011/12.

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

SIMPO AD ALFA-PLAM AD BAT AD DIVA DIVANI DOO SIMPEN DOO NEŠA-KOMERC LJUBISAVLJEVIĆ DOO NIS-SVETLOST DOO VOĆE PROMET DOO NOKEKOŽAR DOO TONČEV GRADNJA DOO EURO-PETROL DOO LEON CONDITORS DOO KAVIM-JEDINSTVO DOO PLAVI KAMEN DOO HEBA AD GROT YUMCO AD - U RESTRUKTURIRANJU NUTRIKO SANCH DOO CREDO DOO VITEZ&KOM DOO SIMPO-DEKOR DOO PREDUZEĆE EKSPORT-IMPORT MITA DOO PZP AD

VRANJE VRANJE VRANJE VRANJSKA BANJA BUJANOVAC VRANJE VRANJE BUJANOVAC VRANJE KUPININCE SURDULICA VRANJE VRANJE VRANJE VRANJE BUJANOVAC KRIVA FEJA VRANJE VRANJE VRANJE VRANJE VRANJE VRANJE VRANJSKA BANJA VRANJE

RADNIČKA 12 RADNIČKA 1 STEFANA PRVOVENČANOG 209 JUŽNOMORAVSKIH BRIGADA BB INDUSTRIJSKA BB PARTIZANSKI PUT BB BUNUŠEVAČKA BB INDUSTRIJSKA ZONA BB BLEDSKA 1 KUPININCE BB PETOG SEPTEMBRA 5 PARTIZANSKI PUT BB BABA ZLATINA 8 PARISKE KOMUNE 1 INDUSTRIJSKI BLOK 9 INDUSTRIJSKA ZONA BB RADNIČKA 5 INDUSTRIJSKI BLOK 9/1 RADNIČKA BB PARISKE KOMUNE 4/6 PARTIZANSKI PUT 8A RADNIČKA 12 JUŽNOMORAVSKIH BRIGADA BB BORE STANKOVIĆA 19

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ALFA-PLAM AD SIMPEN DOO PLAVI KAMEN DOO CREDO DOO EURO-PETROL DOO SIMPO AD TONČEV GRADNJA DOO NEŠA-KOMERC GPD METEOR OD AGUŠ GRADNJA DOO GROT MIKO TRADE OD DRUŠTVO KRONOS DOO VOĆE PROMET DOO VITEZ&KOM DOO PREDUZEĆE ENERGY A.C.-INT DOO KOMANDITNO DRUŠTVO DN COMPANY NENAD VELIČKOVIĆ KD PREDUZEĆE EKSPORT-IMPORT MITA DOO KUPININCE DOO NUTRIKO SIMPO-TEPISI DOO DOO VIJATOR JP VODOVOD NOKEKOŽAR DOO FABRIKA HLEBA I MLEKA DOO

VRANJE BUJANOVAC VRANJE VRANJE VRANJE VRANJE SURDULICA VRANJE VRANJE VRANJE KRIVA FEJA VRANJE VRANJE VRANJE VRANJE VRANJSKA BANJA VLADIČIN HAN VRANJSKA BANJA VRANJE VRANJE DONJI STAJEVAC ALIĐERCE VLADIČIN HAN KUPININCE VRANJE

Napomena: Iznosi su u (000) hiljadama dinara

POSLOVNI PRIHODI (AOP201) 5.763.835 4.003.959 3.077.507 1.235.074 1.168.987 973.944 913.348 813.327 807.335 798.758 785.937 758.259 744.805 693.412 647.783 647.671 637.648 605.154 589.961 566.991 521.512 496.955 490.875 486.336 471.769

NETO DOBITAK (AOP229) RADNIČKA 1 480.612 INDUSTRIJSKA BB 71.944 INDUSTRIJSKI BLOK 9 47.301 PARISKE KOMUNE 4/6 46.021 PARTIZANSKI PUT BB 45.911 RADNIČKA 12 40.092 PETOG SEPTEMBRA 5 34.471 PARTIZANSKI PUT BB 32.103 SINADINOVA 5 30.481 OMLADINSKIH BRIGADA 3 28.540 27.282 MAJKE JEVROSIME 23 26.704 SKOJEVSKA 1 22.690 BLEDSKA 1 21.477 PARTIZANSKI PUT 8A 19.449 GRAMAĐA 44 19.030 SELO PEKODOLCE BB 18.628 JUŽNOMORAVSKIH BRIGADA BB 18.559 PARTIZANSKI PUT BB 18.396 INDUSTRIJSKI BLOK 9/1 18.107 DONJI STAJEVAC BB 17.236 ALIĐERCE 16.385 VLADIKE PAJSIJA BB 15.998 KUPININCE BB 15.506 OMLADINSKIH BRIGADA 3 15.448 ADRESA

PýINJSKI REGION RB

JMB

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

07105681 07226560 07137923 17498185 07218087 07105380 17498177 17350927 07179243 17288261 07205236 07630867 07179049 07207786 17295497 06590870 07196709 17127012 17294407 07260580 07259875 20023562 17115707 17619756 07225229

NAZIV PRAVNOG LICA

MESTO

ADRESA

SIMPO AD VODOVOD ALFA-PLAM AD SIMPEN DOO ŽIVINOPRODUKT DOO KAVIM-JEDINSTVO DOO SIMPO-DEKOR DOO KONDIVA DOO PGM BUDUĆNOST AD GROT HEBA AD RS PARTNERS - PES AD DIB GUMOPLASTIKA - U STEČAJU CREDO DOO DOO VIJATOR ALIĐERCE JP KOMRAD PLAVI KAMEN DOO EURO-PETROL DOO MEGAL AD HUP EVROPA DP NUTRIKO MIKO TRADE OD GPD METEOR OD AD HIV

VRANJE VRANJE VRANJE BUJANOVAC VRANJSKA BANJA VRANJE VRANJE BUJANOVAC PREŠEVO KRIVA FEJA BUJANOVAC SURDULICA BUJANOVAC BUJANOVAC VRANJE ALIĐERCE VRANJE VRANJE VRANJE BUJANOVAC SURDULICA VRANJE VRANJE VRANJE VRANJE

RADNIČKA 12 BEOGRADSKA 63 RADNIČKA 1 INDUSTRIJSKA BB KRALJA PETRA I OSLOBODIOCA 140 PARISKE KOMUNE 1 RADNIČKA 12 SELO ŽBEVAC BB DIMITRIJA TUCOVIĆA 38 INDUSTRIJSKA ZONA BB NASELJE BELO POLJE BB SIME POGAČAREVIĆA 43 KARAĐORĐA PETROVIĆA 215 PARISKE KOMUNE 4/6 ALIĐERCE SIMA POGAČAREVIĆA 97 INDUSTRIJSKI BLOK 9 PARTIZANSKI PUT BB LOPARDINSKI PUT BB TOME IVANOVIĆA BB INDUSTRIJSKI BLOK 9/1 MAJKE JEVROSIME 23 SINADINOVA 5 OMLADINSKIH BRIGADA 11

SIMPO AD VRANJE

ALFA-PLAM AD

ALFA-PLAM AD

30.000.000

SIMPEN DOO BUJANOVAC

1.200.000 BAT VRANJE AD VRANJE

PLAVI KAMEN DOO VRANJE

DIVA DIVANI DOO VRANJSKA BANJA

CREDO DOO VRANJE

SIMPEN DOO BUJANOVAC

EURO-PETROL DOO VRANJE

NEŠA-KOMERC

25.000.000

SIMPO AD VRANJE

1.000.000

LJUBISAVLJEVIĆ DOO VRANJE

TONČEV GRADNJA DOO SURDULICA

NIS-SVETLOST DOO BUJANOVAC

NEŠA-KOMERC

VOĆE PROMET DOO VRANJE

20.000.000

NOKEKOŽAR DOO VRANJE, KUPININCE

GPD METEOR OD VRANJE

800.000

AGUŠ GRADNJA DOO VRANJE

TONČEV GRADNJA DOO SURDULICA

GROT

EURO-PETROL DOO VRANJE

MIKO TRADE OD VRANJE

LEON CONDITORS DOO VRANJE

15.000.000

UKUPNI KAPITAL (AOP101) 6.768.173 5.509.976 4.039.518 789.030 686.928 542.493 515.573 453.477 407.687 378.937 332.077 310.662 294.780 289.360 273.656 236.033 204.176 184.218 177.597 159.259 156.411 153.232 144.444 133.404 126.196

KAVIM-JEDINSTVO DOO VRANJE

DRUŠTVO KRONOS DOO VRANJE, SKOJEVSKA 1

600.000

VOĆE PROMET DOO VRANJE

PLAVI KAMEN DOO VRANJE

VITEZ&KOM DOO VRANJE

HEBA AD BUJANOVAC

PREDUZEĆE ENERGY A.C.-INT DOO KOMANDITNO DRUŠTVO DN COMPANY KD

GROT

400.000

10.000.000

YUMCO AD VRANJE - U REST.

PREDUZEĆE EKSPORT-IMPORT MITA DOO

NUTRIKO

KUPININCE DOO BEOGRAD

SANCH DOO VRANJE

NUTRIKO

CREDO DOO VRANJE

5.000.000

VITEZ&KOM DOO VRANJE

DOO VIJATOR ALIĐERCE-PREŠEVO

SIMPO-DEKOR DOO VRANJE

JP VODOVOD VLADIČIN HAN

PREDUZEĆE EKSPORT-IMPORT MITA DOO

NOKEKOŽAR DOO VRANJE, KUPININCE

PZP VRANJE AD VRANJE

0 Prihod

SIMPO-TEPISI DOO DONJI STAJEVAC

200.000

FABRIKA HLEBA I MLEKA DOO VRANJE

0 Dobit

BIZNIS TOP 2011/12.

191

BIZNIS TOP 2011 /12.

Turn static files into dynamic content formats.

Create a flipbook
Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.