Čuvari prirode / NP Tara

ДРАГИ НАСТАВНИЦИ, РОДИТЕЉИ И ДЕЦО, ДОБРО ДОШЛИ У НАЦИОНАЛНИ ПАРК ТАРА! Направили смо поучне и забавне радне листове. Упознајте пределе Таре, њене биљке, летеће, гмижуће и пливајуће становнике. Пренесимо својој деци љубав према природи како бисмо сви живели здравије, лепше и испуњеније. Чување природе задатак је свих становника једне земље.

НАЦИОНАЛНИ ПАРК ТАРА Србија има 5 националних паркова: Ђердап, Копаоник, Тару, Фрушку гору и Шар-планину. Тара је за национални парк проглашена 1981. Налази се у западној Србији на 1000–1200 метара н. в. Његова површина је 24 991,82 ха. НП Тара је планинско подручје, припада Динаридима, крашком планинском појасу, данас једном од најочуванијих делова Европе. Тара је најпознатија по густим и непрегледним шумама. Њене листопадне и четинарске шуме дом су ретким дивљим животињама и биљкама. Панчићева оморика, четинар пронађен у селу Заовине, постала је симбол нашег националног парка. С поносом чувамо овај ботанички драгуљ који расте само у кањону реке Дрине. Оно од чега застаје дах јесу погледи с видиковаца. Фотографије видиковца Бањска стена са величанственим погледом на кањон Дрине објављене су широм света. Поред шума и хладних планинских вода, Тара има и тресетишта. Најзначајније и јединствено у свету јесте мало тресетиште Тепих ливада. Налази се у самом срцу нашег националног парка. До њега се може доћи једном од бројних уређених пешачких стаза. Овај крај одликује и богато културно-историјско наслеђе: манастир Рача из 13. века, средњовековне некрополе у Перућцу, које су уписане на Унескову листу светске баштине. Да бисмо сачували ове бисере природе и традиције, које годишње посети око 200 000 посетилаца из свих крајева света, морамо да поштујемо овдашња правила и ограничења. Зато у националним парковима раде управитељи, чувари природе.

Другари, отворите срца за природу, покажите знатижељу и истражујте. Бићете богато награђени!

Драги другари, добро дошли на Тару! Ја сам Мрки, чувар природе! Неки медведи живе на другим местима, а ја сам изабрао Тару. Овде имам све што ми треба: и кућу и храну и пријатеље, и људи добро брину о мени. Зато ја бринем о Тари, добро је познајем и бићу ваш водич кроз ову лепу планину.

Мрки своје трагове оставља свуда по Тари, остави и ти свој! За то су ти потребне темпере или водене боје, њима обој шаку, па у празан простор поред Мркијевог отиска остави свој и крени са Мркијем у обилазак Таре!

ДА СЕ ПРЕДСТАВИМ! Ја сам мрки медвед и на Тари сам највећа дивља животиња. Кад порастем, тежак сам око 250 килограма. То је као 10–15 предшколаца заједно!

ИМАМ СНАЖНЕ ШАПЕ! Њима померам камење и дрвеће. Изброј колико прстију имам.

Одлично видим и још боље могу да осетим мирисе.

ХРАНИМ СЕ ЗДРАВО! Једем доста воћа, којег на Тари има у изобиљу (јагоде, купине, малине...), али и мед, месо, инсекте, рибу, печурке, корење, семе из шишарки... Кад сам био мали, као и све бебе – мама ме је хранила својим млеком. Помози Мркију да корпе напуни омиљеном храном. У сваку корпу додај хране тако да буде тачан број.

БРЗ САМ ИАКО САМ ВЕЛИК! Могу да трчим скоро као Обој ауто.

у градској вожњи (око 50 км на час).

МИ СЛУШАМО СВОЈУ МАМУ! Мој брат, сестра и ја рођени смо у брлогу у пећини. Ми медведи не идемо у школу, тако да је наша мама била и наша учитељица. Маме медведице донесу на свет два до три мечета и добро их чувају 2 године. Тако смо ми научили да бринемо о себи и сналазимо се у простору, а умемо и да стојимо на две ноге и пливамо. Прати тачкице, доврши снешков шал, па обој медведе.

Помози сваком да стигне до свог кревета.

БУДИ И ТИ ИСТРАЖИВАЧ! Јосиф Панчић је био надарен за природу и истраживање. Имаш ли и ти то у себи? Док се будеш шетао, пажљиво посматрај дрвеће, биљке, цвеће и птице. Подели са другарима своја запажња. Попуни табелу испод тако што ћеш уписати колико си примерака од свега видео.

Другари, могу одмах да вам кажем да је Јосиф Панчић наш велики научник не само кад је у питању Тара него цела Србија. Јосиф Панчић (1814–1888) цео живот посветио је природи и биљкама. Није му било тешко да пешице или на коњу пређе целу Србију. После 20 година потраге, баш овде на Тари открио је оморику која је по њему названа Панчићева и по томе се прославио. Такође је открио и скакавца без крила, који је одмах добио име Панчићев скакавац.

Јосиф Панчић је биљке пресовао, сушио и правио хербаријум, у којем су биле чак 5332 биљке, и он их је све лично проучио. У раму испод нацртај и обој цвет са Таре који се теби највише допада.

Има ли шта лепше од цвећа? То је, децо, оно са чега пчеле сакупљају полен и праве мој омиљени мед. Волите ли ви мед? ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ? Аполон је најпознатији лептир на Тари, његове шаре на крилима биле су узор за планинску маркацију! Обој лептира испод по угледу на задати цртеж.

ИРИС БОЖУР

РУЖИЧАСТИ ЉИЉАН

ЖУТИ ЉИЉАН

ЛИНЦУРА ЗВОНЧИЋ

РАЗЛИЧАК

ИНСЕКТИ И ЦВЕЋЕ СУ МЕЂУСОБНО ПОВЕЗАНИ Инсекти опрашују биљке, а биљке дају храну инсектима. Зато је важно да чувамо и не беремо биљке. Ако нам се нека баш допадне, можемо је фотографисати. Пратећи тачкице, спој пут пчеле од цвета до кошнице и преброј колико пчела видиш.

ОМАН ОРХИДЕЈА

ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ? Тара је право ботаничко богатство. Овде расте око 1150 врста биљака!

Другари, сада ћу вам представити неке занимљиве животиње које живе на дрвећу у шумама Таре. Куна златица вешто јури и пење се по дрвећу те лови мале птице и узима њихова јаја. Сури орао је највећа птица на Тари, његов распон крила је и до 2 м. Детлић кљуца на дрвету мале бубице од којих дрвеће оболева и зато га зовемо шумски лекар. На Тари живе највећа и најмања сова у Европи. Највећа је дугорепа сова и она је 50 цм висока, а најмања је мала сова, висока 10 до 15 цм. Веверица непрекидно скакуће са гране на грану и скупља плодове, које носи у своје гнездо на дрвету. Слепи миш лети, али није птица, није слеп, а није ни миш. Он је животиња, вешто лети међу гранама дрвећа и једе бубице. Срна је веома брза и плашљива животиња. Њено младунче се зове лане, а мужјак срне је срндаћ и има мале рогове на глави.

Заокружи најмању и највећу птицу на цртежима, па допуни имена птица.

ЦРВЕНИ ПОТОК На Тари имамо посебно лепа и вредна места која зовемо резервати природе! Једно од таквих је шумотресава Црвени поток на Митровцу. Ту живи Панчићева оморика и још много дрвећа, животиња и печурака. Кроз њу пролази лепа шетна стаза која води до Тепих ливаде!

ПОШТУЈ ПРАВИЛА ПОНАШАЊА! Само у ограђеном делу можеш да скакућеш и осетиш како је Тепих ливада мекана!

БЕЛА МАХОВИНА Здраво, ја сам бела маховина. Добро дошли на Тепих ливаду, дуго сам је правила. Нежна сам и осетљива. Зато је ова ливада мекана као тепих. Не волим да нико скаче по мени јер ћу тако угинути!

Другари, да ли знате да животиње могу бити дивље и домаће? Домаће су оне о којима човек брине, а дивље оне које слободно живе у природи и саме се брину о себи. Пажљиво посматрај цртеж и пронађи лисицу, сову, тропрстог детлића, вука, алпску ровчицу, медведа и шљуку. Једна животиња не припада овој слици. Објасни зашто?

Гљиве нису ни биљке ни животиње, оне чине посебно царство у природи. На Тари расте око 600 врста гљива. Неке расту у шуми, неке на ливади, а неке воле да расту на дрвећу. Многе су лепе и могу се јести, али морамо бити опрезни јер доста је оних отровних и опасних по живот ако се поједу! Ове гљиве расту на Тари: млечница, смрчак, лисичарка, вргањ или међедара, сунчаница. Спој сваку гљиву са њеном сенком.

ЧУВАРИ ПРИРОДЕ Национални парк Тара Радни лист за предшколце и рани школски узраст Аутори Маријана Јосиповић, биолог Мирјана Мијановић Петковић, пејзажни архитекта Ранко Милановић, географ-туризмолог Стручни консултант Биљана Михаиловић, дипл. школски психолог, педагог Лектор и коректор Александра Шуловић Сарадници Сања Мандић, васпитач, Предшколска установа „Невен” Гордана Јефтић, аниматор ЦДЛ Београд, пословна јединица Митровац на Тари Ликовни уредник Биљана Михајловић Графички дизајн Биљана Михајловић Илустрације Биљана Михајловић

CIP - Каталогизација у публикацији - Народна библиотека Србије, Београд 087.5

ЧУВАРИ природе : Национални парк Тара : [радни лист за предшколце и рани школски узраст] / аутори Маријана Јосиповић, Мирјана Мијановић Петковић, Ранко Милановић ; илустрације Биљана Михајловић. Бајина Башта : За издавача в. д. директора Драгић Караклић, дипл. Национални парк “Тара”, 2018 (Београд : Цицеро). - 26 стр. : илустр. ; 27 инж. шумарства cm Изадавач ЈП „Национални парк Тара”, Бајина Башта, Миленка Топлаовића 3 www.nptara.rs.

Штампа Цицеро, Београд, Јована Жујића 8 Тираж 1500 Copright НП Тара 2018 ISBN 978-86-83087-15-0

Подаци о ауторима преузети из колофона. - Тираж 1.500.

ISBN 978-86-83087-15-0 1. Јосиповић, Маријана [аутор] COBISS.SR-ID 268778252

МРКИЈЕВ КВИЗ!

Другари, дошли смо до краја дружења! Много ми је драго што сте упознали моју Тару! Дивна је, зар не? Не иде да се растанемо а да не поделимо успомене. За крај сам вам припремио квиз. Можете га играти тако што ће вам васпитачи и учитељи постављати питања, или се поделити у две групе, па као у правом-правцатом телевизисјком квизу додељујте поене групи која прва звизне у пиштаљку и дâ тачан одговор. Срећно! Вама остављавам да смислите награду! Видимо се опет!

4. Дивокоза може да скочи у даљину: а) 10 м б) 2 м в) 30 м унцима д а л м О 7. рине се: б а д е в д ме мама а) тата и медвед едвед б) мама м се нико не в) не бри

10. Од чега се прави џемпер? а) од папира б) од вуне в) од пластике

те у рас т е в р ком д 2. На ка? р шиша а в а) бук т орика ас м р о х а ) в б нчиће а П ) в

5. У ком националном парку је откривена Панчићева оморика? а) Копаоник б) Фрушка гора в) Тара

3. Ком дрвету не опада лишће зими? а) смрча б) буква в) липа

6. К а) в о не л б) с евери ети? ц в) с лепи а ми ова ш

е е мож с е д г ди и ироде? а р е 9. Гд чувар пр и 8. Ко срест одавници прави поле у мед о ) у пр ку на? д а у аутобус ном пар а) пче б) ионал ц лар а н б) пче в) у ла в) леп тир

11. Који спортови на води не сметају животињама које у њој живе? а) кајакинг б) пецање рибе коју потом спремаш у тигању в) пливање Тачни одговори: 1. а; 2. б; 3. а; 4. б; 5. в; 6. а; 7. б; 8. б; 9. в; 10. б; 11. а, в.

1. Нај већа д живо тиња ивља на Та а) вук ри је : б) ли сица в) ме двед