Drvene priče - Šuma, Ivana Mijuca

на а в И ца у ј Ми илустровала Биљана Михајловић

Ивана Мијуца

илустровала Биљана Михајловић

I ДЕО Паметни миш ................................................................................... 5 Пролећно чишћење шуме ............................................................... 10 ШУМУС - Шумске музичке свечаности .......................................... 15 Дан за опуштање ............................................................................. 20 Лењи лав .......................................................................................... 23 Прича наопачке ................................................................................ 26 II ДЕО Шумско такмичење .......................................................................... 29 Са колико година постајеш стар!? ............................................... 32 Зец носи наочаре ............................................................................ 36 Које је боје море? ............................................................................ 39 Припрема зимнице .......................................................................... 43 Вирус или бактерија ........................................................................ 47 Лукава другарица ............................................................................ 50 Рода се сели .................................................................................... 54 III ДЕО Шумска свађа .................................................................................. 57 Мишу се клати зуб .......................................................................... 57 Сезона бербе печурака .................................................................. 58 Фудбалска утакмица ....................................................................... 58 Гост у шуми ..................................................................................... 59 Невреме у шуми .............................................................................. 59 ДОДАТАК - Дрвене басне Корњача и зец .................................................................................. 60 Зец и лав .......................................................................................... 60 Лав и лисица..................................................................................... 61 Лисица и грожђе .............................................................................. 62 Лисица и рода .................................................................................. 62 Лав и миш.......................................................................................... 63

Снег се скоро отопио, а на првом пролећном сунцу преливају се све зелене нијансе пролећа. Сва шумска лица делују срећније, свима пролеће прија. Коначно ће моћи да изађу из својих јазбина, шупљина, пећина, дебала, свако из свог дома. Коначно ће моћи да цео дан проводе напољу, а то значи и да се играју, и да уживају у мирисима пролећа. Оно што животиње раде сваког пролећа је чишћење шуме. После зиме шума изгледа некако неуредно, потребно је завирити у сваки кутак, очистити нагомилано иструлело лишће, продувати све отворе, раскрчити путеве, али и орезати дрвеће. Превише посла за наше шумско друштво. Није се само шума запустила током зиме, запустиле су се и животиње. Дуга длака их је чувала од хладноће а сада желе да је се реше, да је подшишају, направе нове фризуре и уреде репиће. Главни шумски фризер је зец. Он има маказе и годинама је увежбавао разне облике фризура, посебно на лаву. Лав је нарочито поносан на своју косу, тј. гриву. Она је дуга, благо увијена, бојена у нијансу кестена, па још када је зец лепо обликује - лаву нема равног, и врло је поносан на своју лепоту. Додуше, дешавало се понекад да зец, у жељи да направи што бољу фризуру, погреши боју за фарбање или ошиша неједнако или превише скрати гриву... Таквим данима слабо ко излази из свог дома, јер лавља снага уме да дође до изражаја. Поспан и лењи

лав постаје права звер и тада је боље склонити му се са пута. Ето колико је њему фризура важна. Дошао је дан сређивања лавове фризуре.

- Лаве, имам одличну идеју за твој нови изглед – говори зец. Лав већ гледа сумњичаво, али зец наставља: - Да ли ми довољно верујеш да би се препустио најбољем, апсолутно неприкосновеном мајстору за фризуре, коме нико до сада није дорастао?

- Не! – рече лав, али онда смекша, подиже обрве па упита: - Да ли је та твоја идеја исто тако генијална као кад сам имао зелене шишке?

- Неееее... – одуговлачи зец, а глас му подрхтава. У моменту промени идеју и каже: - Најновији тренд је зализана коса, мало натапирана, мало увијена, па пуштена назад да вијори. Лаву се ово допало, али није желео да покаже колико је заинтересован, па ипак рече: - Пази шта радиш, завршићеш у корњачиној супи ако забрљаш! Зец се попе лаву на леђа и поче да чешља... и чешља... Као да овци исправља коврџе. Кад мало боље погледа, виде мале црне куглице по лавовој гриви.

- Јао, лаве, па ти имаш ваши! А лав скочи као испечен... успаничен, усплахирен! Трчећи у круг и чупајући длаке са главе виче: - Јао мени... јаоо!... Напале су ме вашке! Умирееем, зеко, ово је мој крај!... Сву моју имовину остављам теби... Побрини се да сви у шуми жале и тугују када умрем. Зека гледа у чуду - какву представу овај лав уме да направи! Коју имовину, па лав нема ништа... Има стену,

а и то је шумска стена... Па скроз је пошизио!

- Стани, стани, рече лаву. - Чекај... СТАНИ! Продрао се зец, јер до лава као да ништа није допирало, ни сам себе није чуо.

- Не умиреш, не драми, само имаш вашке. Наравно, кад се ниси купао од летос. Ваши морају да се истребе. Корњача је главна куварица у шуми, она чува све бакине рецепте још од пре сто година. Можда у њеним књигама има неки рецепт за отклањање ваши!? Наравно да има! Рецептура: буна трњине; ● 10 листова ж ица; смрдљивих пијав ● 5 усољених купуса енције киселог ес и п ка 17 ● о од зимнице); (ваљда је остал у и ● 1 литар кише. убацити у посуд е иц ав иј п и Лишће у додати ру кише. На крај ит л ом дн је у ти азакува лог купуса. Нам се ки је ци ен ес он тога 17 капи и сачекати. Нак то ес м о ив љ ш ти ва опрати. НЕ ПРОБАТИ!

Имала је корњача све ове састојке; чува их у теглицама... Ко зна шта се све ту може наћи!? И тек што је скувала ову смрдљиву рецептуру, стиже лав, нестрпљив да се реши „смртоносних“ напасти. Попио је цело буре у неколико гутљаја. Корњача није стигла ни да се помери са камена на ком се одмарала, а камоли да спречи лава да попије. Јер, лепо у бакином рецепту пише великим словима – НЕ ПРОБАТИ!

Е па, било је касно. Лав поче да црвени у лицу, ухвати се за стомак, па за главу, завија, цвили... И заурла тако јако да се чуло и овде у граду. Урлање је трајало... и трајало... Птица није било, грмело је и тутњало шумом. Изгуби лав и снагу и вољу и исцрпљен паде на земљу. Помисли да умире, али сад не од ваши, него од напитка... А зец му приђе да погледа стање у коси.

- Лаве, па ти више немаш вашке.

- Зецу, ако си ме само зезао, оде ти глава!

- Нијеееее, ти си вашке отерао. Уплашиле су се твоје вике и побегле.

- Стварно? - устаде лав са земље сасвим опорављен, насмејан и... жив, па рече: - Зеко, јеси ти фризер, али ниси свемогућ. А ти, корњачо, куваш ту неке бућкурише... Али ја кад подвикнем, и болест побегне. Свима је у шуми лакнуло, бар за сада. Лав је преживео вашке, али још није добио нову фризуру. Биће још фрке у шуми.

Освануло је дуго очекивано јутро. Данас је празник у шуми. Животиње су организовале пикник и ускоро почиње такмичење у разним спортским дисциплинама. Све животиње учествују а награда за најспретнију је - 10 дана бесплатног коришћења спа центра. Прва игра је повлачење конопца. Животиње су подељене у две екипе. Једну екипу чине лисица, зец, миш, корњача и рода. Другу екипу чини - лав. Само лав. Игра почиње: један, два, три... Повуци!... Држи!... Рооооаааррр, лав уз рику нагло повуче конопац, а остале животиње попадаше по земљи. Један поен за лава. Однео је победу у првој игри. Време је за другу игру - бацање камена са рамена. Животиње су се поређале по замишљеној линији и, на корњачин знак, све у исто време бацише каменчиће које су у шуми нашле. Лав забаци толико јако да је камен одлетео дубоко у шуму. Животиње нису ни покушале да га траже, него су лава прогласиле победником и друге игре. Трећа игра је заобилажење препрека. Први креће лав... Животиње вичу у глас: - Не, лаве, па све си порушио!... Миш претрчи полигон са лакоћом, као и зец и лисица. Рода се досети, па полети и слети на крај

полигона. А неее, нееее!... То није фер... Животиње су се сложиле да рода није играла фер и не може да буде победник ове игре. За победника су прогласили хитрог зеца. Четврта игра је пењање на дрво. Већина животиња је у томе и успела, неко брже, неко спорије - али не и корњача. Она је спора и тешка, пењање на дрво је за њу као пењање на Месец, попела би је на дрво само ракета. Можда је требало да осмисле игру чекања. Ко дуже издржи на једном месту чекајући крај игре, побеђује. У таквој игри би корњача била јако добра. Мада, и тада је питање да ли би победила она или лењи лав, који је једном дремао испод дрвета неколико дана без померања. У којој су још дисциплини животиње могле да се такмиче? Покушај да осмислиш и ко је у њима победио. (Могуће игре: Школице; Залеђени чика; Између две ватре; Папир, камен, маказе; затим брзалице, па пливање у бари...)

Пред последњу игру, највише поена имао је лав. Он је победио у највећем броју игара. За крај је остало причање страшних прича.

страшну Да ли знаш неку у име живопричу? Испричај је тиња.

Дошао је ред и на корњачу: „Некада давно, баш на месту ове наше шуме, живели су диносауруси, месоједи, огромни и охоли прождрљивци. Када је свет задесила страшна олуја, већина њих није успела да се спаси; тада су и изумрли. Али, прича се да је један диносаурус успео да преживи тако што је ушао у бару, онај шумски спа центар, и до данас није изашао. Само понекад, могу се видети балончићи на површини баре - е то диносаурус дише у води.” Корњача победи у овој игри и освоји први поен. Али, након свих игара, главни победник ипак је био - ЛАВ. Њему следи награда - 10 дана бесплатног коришћења шумског спа центра. Аплауз се рашири шумом, а лав прими награду сумњичаво. Животиње су ударале ногама о земљу и викале: - Говор, говор, говор! Лав се накашља и поче: - Дивна је ово награда, баш дивна, нема шта... Него... није да се ја бојим диносауруса... - а глас му подрхтава - него, ја само не желим да се купам сваки дан... покварићу фризуру. Животиње праснуше у смех и наставише да уживају у шумском празнику.

Зец је добио наочаре. Лепо му стоје. Али оно о чему много брине је то да ли ће му се животиње смејати када га буду виделе.

- Океј, ја сам супер, најбржи, непоновљиви зец, зека, зекан, зецов... па обори уши и настави... Ма не, ја сам сад зозон. Животиње ће ми се смејати када ме буду виделе са наочарима. Морам им рећи нешто убедљиво, да поверују и занеме у чуду колико је носити наочаре супер... Да! Да, да... Рећи ћу им да желим да носим наочаре да бих био као мој дека зека, јер је он у шуми био поштован, најбољи мајстор икада. Он је знао да поправи све што се у шуми може покварити. То ћу им рећи. А шта то у шуми стварно може да се поквари? Време се најчешће у шуми квари. Како се поправља време? Крену зец шумом пун самопоуздања, и прво угледа роду. Одједном се препаде, нестаде оно самопоуздање које је малочас подигао, те се он сакри иза једног дрвета. А рода, која је приметила неко шушкање, приђе дрвету у два дуга корака и рече: - Изађи, жабо, видела сам те.

- Родо, то сам ја - зец, зекан, зецов...

- Ааахххааахххааа, зеко, па то си ти, па ти носиш наочаре! – насмеја се рода.

- Родо, ко је овде мислио да сам ја жаба? И теби су потребне наочаре!

Остаде рода у чуду, а зец победоносно настави даље. Угледа затим шумске животиње окупљене око неког предмета. Сачека мало сакривен иза дрвета и ослушну.

- Ја мислим да је то нека стена, склоните се, понећу је са собом – самоуверено ће лав.

- Чек, чек, чек! - повикаше животиње у глас.

- Има ли још ко шта да дода? – пита миш. Јави се лисица: - Ја мислим да је то нешто што користи она чудна врста коју зовемо људи. То личи на тањир који је неки њихов представник оставио пролазећи шумом.

- Грешиш, драга – обрати ј о ј с е к о р њ ач а . – О в и м делом шуме људи нису прошли бар 100 година, колико ме сећање служи. То је ипак пало са неба. То је летећи тањир. Зец, иако није знао шта је то, искористи прилику да се јави и поче: -Здраво, здраво свима! Могу ли да се умешам? Моја глава, која је сада паметнија јер видим боље, мисли

да је ово... Месец. А откуд он ту?... Па ето... Месец тако настане, па нестане... Одједном су настале и моје наочаре, а откуд, и ја се то питам... Нисте се никад запитали где је Месец током дана док има сунца. Ето га. Животиње погледаше зеца: виделе су да има нове наочаре, али су биле тако збуњене новим предметом у шуми и питањем откуд он овде, да их зекине наочаре уопште нису занимале. А зека..? Схвати да су наочаре обична ствар и да је бринуо без потребе.

Ко је од животи ња у праву? К акав је то предмет који је пронађен у шуми? Да ли је то пало са неба и шта мож е падати са неба? Да ли М есец пада са неба? Зашто тако мислиш? Да ли су то људи испустили? Ко је п ролазио шумом ? Чему овај предмет може послужити? М оже ли се овај предмет користити за јело, или се може њиме игр ати? Можда је то фризби? А зекине наоч аре? Ето види ш, и ти си их заборавио/л а!