1
ПРОГРАМ РАДА И ЗАДАЦИ НЕГЕ Према дефиницији Светске здравствене организације:„Здравље је стање потпуног физичког, психичког,менталног и социјалног благостања,а не само одсуство болести и онеспособљености”. На здравље људи утичу бројни унутрашњи и спољашњи фактори. Унутрашњи (ендогени) фактори који утичу на здравље су: -
Наслеђе,
-
Телесна маса,
-
Имунитет,
-
Склоност.
Спољашњи (егзогени фактори) који утичу на здравље су : -
Човекова животна и радна средина,
-
Утицај микроорганизама
-
Путовања,
-
Исхрана,
-
Породица,
-
Заједница.
ОСНОВНЕ ДНЕВНЕ ПОТРЕБЕ
Здравље једне особе обезбеђује се задовољавањем њених основних дневних и трајних потреба. У основне дневне потребе,без обзира на узраст,убрајају се : -
Лична нега и хигијена (нега коже, руку, ноктију, нега зуба, косе, хигијена одеће,обуће и др.),
-
Спавање и одмор (континуирано спавање 8 – 10 часова),
-
Уношење хране и воде (начин и врста хране, уношење довољне количине 2
воде за пиће), -
Елиминација штетних продуката (нормално знојење и редовно излучивање мокраће и столице),
-
Правилно држање тела и физичка активност,
-
Животна и радна средина,
-
Разонода и рекреација,
-
Ментална хигијена, Емоционална равнотежа. УЛОГА ЗДРАВСТЕВЕ НЕГЕ У СИСТЕМУ ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ
Прву дефиницију дала је Флоренс Најтингејл која је написала да „нега значи нешто више од давања лекова и стављања облога“. Затим је објаснила да се ту убраја и обезбеђење свежег ваздуха, топлоте, правилне исхране и др.
Процес здравствене неге прошао је кроз три фазе : Прва фаза представља период у коме су се људи старали сами о себи, чланови породице старали су се једни о другима и неговали међусобно. Друга фаза започиње у хришћанству, када црква (калуђери и калуђерице) негују болеснике у специјалним установама (дом за старе, дом за сирочад и друге установе) или у свом месту обитавања (кућна нега).
3
У Србији је основана прва болница у манастиру Студеница (XIII век).На фрескама манастира осликано је купање новорођенчета, исхрана, нега и контрола болесника. Трећа фаза отпочиње у доба роматизма, па се наставља у XИX и XX веку. Сестра нудиља није више оријентисана само на физичку негу болесника. Она постаје активан сарадник лекару у дијагностици и лечењу. Тимски рад сестара захтева више стручног знања што се може остварити продуженим школовањем. Прва медицинска школа отворена је после Првог светског рата (Делиградска), за сестре нудиље. ДЕФИНИЦИЈА И ПОДЕЛА НЕГЕ
Нега болесника је стара колико болест и болесник. Некада је болесника лечила и неговала једна иста особа али током времена, нега и лечење су се одвојили у две засебне медицинске области. Једна особа је личила, а друга неговала оболелу особу. Под негом болесника подрзумевају се сва пажња и брига према болесницима и повређенима (било да узимају лекове или не,већ како им је прописано) али под надзором лекара. Сврха неге је оздрављење. Нега је потребна из медицинских, етичких и естетских разлога. Главни задаци неге су : -
Храњење болесника
-
Праћење тока болести, нарочито код ургентних стања
-
Праћење терапијско – дијагностичких поступака и активно учестовање у њима
-
Здравствено васпитање болесника, а по потреби и чланова уже породице
Нега се дели на општу и специјлану. Општа нега – користи се код болесника којима живот није угрожен, а виталне функције се контролишу повремено. Пацијенти сами могу да одржавају личну хигијену и да се, мање или више, самостално крећу, сами обављају физиолошке потребе, сами се хране и могу јести у трпезарији. Ова нега се назива обична нега или самонега. Специјална нега се дели на интензивну и полуинтензивну негу. 1. Интензивна нега – спроводи се акутних, тешких боленика ,код болесника непосредно после операције, нарочито ако су биле дуже и компликованије или су после операције наступиле тешке компликације, код болесника у 4
несвести и оних са тешким повредама. Овакви пацијенти су двадесет и четири сата под лекарским надзором, а уз стално присуство сестре, која непрекидно контролише све виталне функције пацијента путем монитора и директно. 2. Полуинтензивна нега – примењује се код оних пацијената којима је потребна честа контрола стручног лица али им живот није угрожен у толикој мери да је потребно стално праћење виталних функција. Ови болесници уз туђу помоћ могу да напусте постељу и оду до санитарног блока. Према месту на коме се спроводи, дели се на : болничку и кућну негу. Кућна нега и патронажа је вид помоћи која се пружа болесним, инвалидним и старим лицима у њиховом дому. Медицинска сестра добија увид у услове живота и односе у породици, па прилагођава негу тим условима. Показује како се у датим условима спроводи нега, самозбрињавање и збрињавање. Предлаже уграђивање посебних држаца у WЦ-у, купатилу, поред кревета, дуж зидова, предлаже функционалнији размештај намештаја у болесниковој соби уколико би то олакшало негу. Медицинска сестра мора да има одговарајајућу документацију о сваком болеснику која је такође корисна и лекару када долази да контролише стање пацијента. Терминална нега – спроводи се код умирућих болесника како у болници, тако и кући. Постоје три модела здравствене неге : 1. Функционални модел – где свака особа има своја задужења 2. Примарни модел ( према болеснику ) – где једна особа ради све око болесника 3. Тимски модел – где сви сарађују око болесника
ЕТИКА ЗДРАВСТВЕНИХ РАДНИКА Етика значи обичај (етхос – обичај, тхикос – моралан). У раду са болесним али и здравим људима, увек се морамо придржавати одређених етичких принципа. У раду са болесницима етику је први успоставио Хипократ. Принципи етике за све здравствене раднике су следећи : Принцип чињења доба и нечињена зла – Основни етички принцип који подразумева да у неким случајевима боље је ништа не урадити него урадити погрешно. 5
Принцип поверења – Никада се не сме злоупотребити поверење болесника, а овај принцип се такође може применити и на колеге међусобно. Принцип правичности – Приоритет морају имати болесници на основу тежине болести, а не на основу расе, богатства или симпатије. Принцип чувања тајне и поштовања истинитости – Све информације које болесник саопшти у поверењу, не смеју се искористити у било које сврхе (а на штету болесника). Једино суд може да разреши обавезе чувања тајне.
ЗДРАВСТВЕНЕ УСТАНОВЕ И ЊИХОВА ОРГАНИЗАЦИЈА Здравствене установе морају бити обухватне за све грађање, сва животна доба, свима морају бити доступне и да постоје за сваку проблематику. Постоје превентивне и стационарне здравствене установе. Здравствене установе се могу поделити на : 1. Примарне – баве се превенцијом обољења, односно оним медицинским радњама којима је циљ да спрече појаву неког обољења или повреде. У њих спадају: - Дом здравља - Општа медицина - Школски диспанзер - Стоматологија - Медицина рада - Хитна помоћ - Патронажа -Служба за физиклану медицину и рехабилитацију 2. Секундарне – спроводе се код болесника који леже у таквој установи (испитивање, лечење, рехабилитација ). У њих спадају : - Опште болнице - Спацијализоване болнице - Лечилишта - Установе за незбринуту децу 3.Терцијарне – Спада специјализована здравствена заштита. У овим установама се обавља специлаизована здравствена заштита из једне или више грана медицине, 6
односно области здравствене заштите или за поједине групације становништва. У њих спадају : - Заводи -Клинике -Институти ЗДРАВСТВЕНИ РАДНИЦИ И ЗДРАВСТВЕНИ САРАДНИЦИ
Здравствени радници су сва лица која имају образовање медицнског усмерења (средње,више или високо) и непоредно у виду занимања пружају здравствену заштиту становништву, уз обавезно поштовање моралних и етичких начела здравствене струке. Здравствени сарадници су она лица која нису завршила образовање медицинског усмерења, а раде у здравственим установама и суделују у делу здравствене жаштите. У здравствене сараднике спадају: психолог, билог, дефектолог, логопед, социјални радник и др. ПОСМАТРАЊЕ БОЛЕСНИКА
Посматрање болесника тј. уочавање симптома и знакова болести један је од основних задатака медицинске сестре у здравственој нези. Знак болести означава промене које могу да се утврде код болесне особе. Симптоми-знаци болести су резултат патолошких дешавања у организму. При посматрању болесника гледамо : -
Стање свести
-
Виталне функције
-
Излучевине
-
Положај у постељи
-
Изглед од главе до пете
Што се спољашњег изледа тиче, прво гледамо боју коже. Ако је бледа то нам указује на анемију, жута на жутицу, цијанотична на гушење, црвена на температуру. Такође се посматра ухрањеност тј. да ли је болесник мршав или гојазан. На глави посматрамо облик и величину, присуство ваши, коњуктивитис, периорану цијанозу, промена у устима и на језику. На врату гледамо вене, искривљен врат, лимфне злезде. 7