ЗДРАВЉЕ И ОСНОВНЕ ЖИВОТНЕ ПОТРЕБЕ
Према дефиницији Светске здравствене организације: „здравље је стање комплетног физичког, менталног и социјалног благостања а не само одсуство болести и немоћи “ На здравље људи делују бројни фактори од којих су најважнији: - наслеђе; - човекова животна и радна средина; - утицаји патогених миктоорганизама; - исхрана и други чиниоци. Здравље једне особе обезбеђује се задовољавањем њених основних дневних и трајних потреба. У елементарне дневне потребе без обзира на узраст убрајају се: 1. лична нега и хигијена (нега коже, руку, ноктију, нега зуба, косе;затим хигијена одеће и др.) 2. спавање и одмор (континуирано спавање 8 - 10 часова просечно) 3. уношење хране и воде (постоји јасан однос стања здравља у односу на начин и врсти исхране и уношењу довољне количине воде) 4. елиминација штетних продуката (путем излучевина) 5. правилно држање тела и физичка активност (максимално комфорно седење, лежање и ходање имају велики значај за стање мишића и костију) 6. животна средина у којој човек живи и ради директно и индиректно утиче на његово здравље) 7. емоционална и духовна равножа значајна је за човекову пуну уравнотеженост) 8. разонода и рекреација (неопходност да се правилно користи слободно време у разоноди и рекреацији доприноси квалитету псхичког и физичког стања) 9. ментална хигијена је такође дневна потреба људи. (потребно је да се кроз рад и стваралаштво обезбеди задовољство, критичност према себи и другима)
1
ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ЗДРАВСТВЕНЕ НЕГЕ Флоренс Најтингел (engl. Florence Nightingale; 1820 - 1910)
Била је оснивач сестринства, радила је као неговатељица организатор, истраживач, реформатор, писац и учитељ. Дала је прву дефиницију неге 1860 године написала је: „Нега значи нешто више од стављања облога“ даље је објаснила да се ту убраја и обезбеђење свежег ваздуха, топлоте, чистоће, правилне исхране. Прва медицинска школа отворена је после Првог светског рата у Делиградској за сестре нудиље. Термин нега болесника у нашој земљи 1980 године заменио је појам Здравствена нега. Дефиниција, циљ и задаци здравствене неге Према СЗО Регионални биро за Европу „Здравствена нега је целовита делатност, која се бави појединцем, породицом или друштвеном заједницом у њиховим разгранатим функцијама за време здравља и болести односно креће из једне фазе у другу“ Здравствена нега је медицинска дисциплина и представља професионално подручје рада медицинске сестре . Здравствена нега се бави реализацијом медицинских интервенција, негом и лечењем пацијената у различитим стањима здравља у свим областима медицине, као и превенцијом болести са циљем унапређења здравља становништва. Задаци: Пружање професионалне помоћи пацијенту за време болести и здравља. Неговање активних и беспомоћних особа Поступци лечења по налогу лекара Тимски рад и реализација медицинских интервенција у свим областима медицине Промоција здравља у оквиру примарне здравствене заштите
2
Задаци рада здравствене неговатељице- неговатеља Пружање професионалне неге болеснику и помоћи активним и функционално зависним особама у здравственим и социјалним центрима и кућним условима за време болести и здравља. Подела здравствене неге Нега се дели на општу и специјaлну. Општа нега – је саставни део савременог лечења и збрињавања пацијената Обухвата једночасовно пружање услуге у току 24 сата. Пацијенти сами могу да одржавају личну хигијену и да се самостално крећу, сами обављају физиолошке потребе, сами се хране. Ова нега се назива самонега. Специјална нега се дели на интензивну и полуинтензивну негу. 1. Полуинтензивна нега – примењује се код оних пацијената којима је потребна честа контрола стручног лица али им живот није угрожен у толикој мери да је потребно стално праћење виталних функција. 2. Интензивна нега – спроводи се код пацијената непосредно после операције, нарочито ако су биле дуже и компликованије или су после операције наступиле компликације, код пацијената без свестии оних са тешким повредама примењујњ се континуирано праћење виталних функција. Према месту на коме се спроводи, дели се на: болничку и кућну негу. Кућна нега и патронажа је вид помоћи која се пружа болесним, инвалидним и старим лицима у њиховом дому. Медицинска сестра добија увид у услове живота и односе у породици, па прилагођава негу тим условима. Показује како се у датим условима спроводи нега, самозбрињавање и збрињавање. Предлаже уграђивање посебних држача у купатилу, поред кревета, дуж зидова, предлаже функционалнији размештај намештаја у болесниковој соби уколико би то олакшало негу. Терминална нега – спроводи се код умирућих болесника како у болници, тако и кући. Постоје три модела здравствене неге : 1. Функционални модел – где свака особа има своја задужења 2. Примарни модел ( према болеснику ) – где једна особа ради све око болесника 3
3. Тимски модел – где сви сарађују око болесника
ЕТИКА ЗДРАВСТВЕНИХ РАДНИКА - ЕТИЧКИ ПРИНЦИПИ Етика значи обичај потиче од (грчке речи ethos) подразумева обичаје начине понашања. Медицинска етика је скуп моралних начела којих се обавезно придржавају здравствени радници у своме раду у оквиру лечења и неге оболелих. Највиши циљ здравствених радника је очување живота и здравља сваког појединца без обзира на: расу, веру, народност, пол, узраст, социјални статус. Циљ коме тежи медицинска етика је поштовање личности и достојанства човека. Основни етички принципи здравствених радника: Принцип чињења добра и не чињења зла - као први етички принцип односи се на болеснике и све здравствене раднике. Указује на то да поред знања и вештина, висока моралност, поштење, коректност, стрпљивост и многе друге особине морају да красе све здравствене раднике. Принцип поверења - је од изузетног значаја и указује на однос болесник - здравствени радник. Никада се не сме злоупотребити поверење болесника, такође је овај принцип потребно применити и у професионалним дносима здравствених радника. Принцип правичности - је од великог значаја за добро осећање и сигурност болесника. Овај принцип указује на то да болесниково стање и његове потребе одређују поједине приоритете. Приоритет лечења и пружања здравствене неге имају оболели чије је здравствено стање најугроженије а не на основу расе, богатства или верске и друге припадности. Принцип чувања медицинске тајне – и личних информација - обавезује здравствене раднике да поштују личност и проблеме болесника да брз њихове дозволе не користе поверене им информације и да добијене податке не користе у личне сврхе. Подаци о оболелом, болести , стању, медицинској дијагнози, начину лечења, не смеју се саопштавати другим особама које не учествују у лечењу и неговању. Начело хуманости - основно начело медицине као хумане професије налаже да знања здравствених радика морају бити у служби унапређења људског живота. Здравствени радници имају моралну обавезу да поштују достојанство сваке особе. Никада не извршити еутаназију над оболелим - убиство из милосрђа.
4
САДРЖАЈ
ЗДРАВЉЕ И ОСНОВНЕ ЖИВОТНЕ ПОТРЕБЕ. . . .. . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ЗДРАВСТВЕНЕ НЕГЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 Дефиниција, циљ и задаци здравствене неге.. . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 - 3 ЕТИКА ЗДРАВСТВЕНИХ РАДНИКА - ЕТИЧКИ ПРИНЦИПИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА И ЗДРАВСТВЕНЕ УСТАНОВЕ. . . . . . . .. . . . . . . . . . . . 5 - 6 ИНФЕКЦИЈА - МЕТОДЕ ПРЕВЕНЦИЈЕ, ДЕЗИНФЕКЦИЈА. .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Инфекција –Вограликов ланац. . . . .. . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Интрахоспиталне инфекције опште мере и сузбијање. . . .. . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 Дезинфекција - антисепса –методе и примена. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 - 10 СТЕРИЛИЗАЦИЈА. . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 БОЛЕСНИЧКА СОБА, КАРАКТЕРИСТИКЕ БОЛЕСНИЧКЕ ПОСТЕЉЕ. . . . . . . . . . . 13 Карактеристике болесничке постеље. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . 14 ПРОМЕНА ЛИЧНОГ И ПОСТЕЉНОГ РУБЉА И ОДРЖАВАЊЕ ЛИЧНЕ ХИГИЈЕНЕ БОЛЕСНИКА. . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 ДЕКУБИТУС - УЗРОЦИ НАСТАНКА, СТАДИЈУМИ, НЕГА, ПРЕВЕНЦИЈА. . . . . . . 16 Стадијуми декубитуса. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . 18 Превенција декубитуса. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 19 ИСХРАНА И ХИГИЈЕНСКО ДИЈЕТЕТСКИ РЕЖИМ СТАРИХ, БОЛЕСНИХ И ФУНКЦИОНАЛНО ЗАВИСНИХ ОСОБА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . .. . 20 Исхрана преко гастростоме. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Поступак неге и одржавања гастростоме. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 ПОСМАТРАЊЕ БОЛЕСНИКА. . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . 23 Положај болесника у постељи. . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . 24 Психичко стање и стање свести - поремећаји свести. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 Посматрање коже.. . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . 25 Телесна температура. . . . . ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 Пулс. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 Дисање. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 28 - 29 Артеријски крвни притисак. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . .. 30 ИЗЛУЧЕВИНЕ МАКРОСКОПСКО ПОСМАТРАЊЕ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . 31 Спутум - макроскопско посматрање. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..... . . . . . . . . . . . . .. 32 Повраћање - узроци - макроскопски преглед повраћеног садржаја. . . . . . . . . . . . . . . . 33 Столица - фецес - макроскопско посматрање. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. .. 34 Евако клизма. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 Макроскопски преглед урина. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 Уринарни катетер. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 НАЧИНИ УНОШЕЊА ЛЕКОВА У ОРГАНИЗАМ И ПРАВИЛО 5. . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Апликација лека преко дигестивног тракта. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 Субкутана апликација лека. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 55
Инхалација лека. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 Термички поступци. .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 ПСИХОФИЗИЧКА ПРИПРЕМА БОЛЕСНИКА ЗА РЕНДГЕНОЛОШКА ИСПИТИВАЊА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 ПСИХОФИЗИЧКА ПРИПРЕМА БОЛЕСНИКА ЗА ЕНДОСКОПСКА ИСПИТИВАЊА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 ЗДРАВСТВЕНОВАСПИТНИ РАД И ДРУШТВЕНА ЗАШТИТА СТАРИХ ОСОБА. . . 45 КОМУНИКАЦИЈА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . .. . . . . . . . . .. 46 - 47 НЕГА ОБОЛЕЛИХ ОД ХРОНИЧНИХ НЕЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ. . . .... . . . . . . . . . . . . 48 Нега оболелих од кардиоваскуларних болести - КВБ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Нега оболелих од респираторних болести –ХОБП. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Нега оболелих од Дијабетес мелитуса. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . 49 Нега оболелих од болести бубрега и мокраћних путева. . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 49 Нега оболелих од болести локомоторног и мишићног система. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 Нега оболелих од неуролошких и психијатријских болести. . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . .. . 50 НЕГА ОБОЛЕЛИ ОД ИНФЕКТИВНИХ БОЛЕСТИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .51 ПРВА ПОМОЋ У КУЋНИМ УСЛОВИМА КОД УРГЕНТНИХ СТАЊА. . . . . . . . . . . 52 КПР. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . .. . . 52 Аспирација страног тела - Heimlich маневар. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 Акутно крварење. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . …... . . . . . . . . . 54 ПОМАГАЛА ЗА КРЕТАЊЕ И ОЧУВАЊЕ ИНТЕГРИТЕТА КОЖЕ И ЗАШТИТУ ЛОКОМОТОРНОГ АПАРАТА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .55 ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА И МЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИ НА РАДУ. . . …... . . . . . . . . . . 56 - 58
56